‘Swami Satyananda Sarasw. aye PREDUZECE ZA LzDAVAEKU DELATNOST PARTIZAN Boog 1990.‘Nasiov originala YOGA Nona, by ‘Swami Satyananda Saraswat Bihar School of Yooa Mongo, Bihar, Ila Fourth revised edition, 1062, Prevela sa engieskog, prodgovor Humaé pojmova napisala Dr Dusica Lecie-Tosevslt ‘Struén reconzont Dr Dusan Pain Likovno-gratcke oproma Milos Majstorowe Za dave Dragan Arsovie, dektor Tha 2000 prea reaavas Drusivena preduzedo za izdavathy delatnost "Partizan 11000 Beograd Teraaije 35 GDP “Dimiiio Davidov” Smederevo bsg une a a nn ok 1 anus stan) aR MR Yeni gang bas AD HOODIA Y gugannuteny— bianysnaoay, ada 9 iskorene sankalpa ivikalpa arm vise nemaju ticaje, ada se zee iui noprekidnom praksom otklono, hastaje vee blazano stanjo Joga Nidee. Stanje u kojom opusteno uaiva jog je Turiy: LUnjemu sveprisutna Nia u obticucisto svest sia. {ato uaiva tu Nidra koja nije forma praks ‘eo fe manifestan oblik purus, Yogatoraval 25/28"hep Dns os ahaa Hraassasysse "a enya uss eB pu sau 9am Posveceno Narajani oj potiva na Ans 1 veetoj Joga Nid Predgovor -Kada eu cul | um umiteni, a inlelolt seu tisink odmara, po- inje Najist Pat, ‘Ova miena postojanostéula pred staviia gut ‘ata Upanisada U prevode joga nidra znaél psihiekl(svesn) san jogina, a vain Satjananda ji je deinisa0 kao relaksaciju postignut Sabranoscts uma, Ona predstavja sistematskuy metodu za postizane potpunog fzickog, emocionalnog 1 mentainog ‘opustana, jon cl je da osposobi jogina da upraznjava vise Stepene Jove, kao t da pojedinew omoguél da se odor, Telaksia | ieleci sem ‘sebe, Joga aldra Je jedan od hajsnaznijh metoda ne samo rolaksacij, nego # budjenja tuspavanih contara mozga. Ona moze da se upotrei | Kao tivod u_spavanje koje tada postajo efkasnije (vecina Hud ‘dll na potinak sa velitim brojem aeresenih brigazivola © Kojima intenzivno mish w procesu usnivanja i bude se jos luoornija, nespremna da ee suoci sa novim danom), i KO ltornativa spavanju (pola sata joga nidre moze da zameni ‘dva sata spavanja). jena je polfeba Govoka_modemog emena za opustanjom koje on misii da ostvaruje, najéeace sasvim ogresno, dok ela -knjig, ovine, gledaeleviiski program, znaci sasvim zaokupenih Cula, Bulan 2ivot 20 proved!” sa umom — okrenutim spol, uglavnom Koncentisenim na dogadjaje (2van asin tela, dogadjaie sa Kojima nae povezuju ula. Kako naueiti da se ignoriso ta neprekidna reka éuinih stimulusa, sto je neophodno zapostin stanjaopustonoat Dil upesnevan no seo? Cowk Zaps jo ckatrovertovn, deteminisan esto do otere sat van seb zaborstn ajo on sam to deka ‘iota. mitokosmica repo univerzita Post uta = tao fees jo wednos, gowio Svar Shanando). Sotaina sguostrerhaoke obrazavanje ne nage i emocionain unas ipunjenost vot | joyoM organiza -moderancovek jo" svn, mnogobrafan ironies bolton. usamjen wt sro swash leaned mata dostignca jogov um fe sian negove psite snagefoeplene. On unneyn da rave famoovesnost 99 ne rasime ssbo same zasao fo a put 3¥09 razvos. napa evojeindvduace, Zao Islusivom rosin intlota ssa ft veo met !egubi svt puck senaost ne eo, onda sto ove vide Ich Znoen cen jogu 1 hos fon 8 tinogobojnit bik Jogo-carsna torotshonsisteme, Kol bi po ser, mogae a ae nacowe inausnin, pokusaveje dis "azvjutvesnost 1 powrte, need. poctoecu, ade Ezpubjon,esowtost dl “Joga nie uska sta. sskoze, kako so éoato mish, ona jo lraijeveki put ka radosno}, povitono|swesnae Koi pce ‘pravogracumovanf | priwaana nase Huse pve. ‘Ona sees zasnivn askin reaioetina armen sv vot funk da put ks elementaro} sloboa wise one). kro: eserves tpt nacina lrazavani 1 Fesavnia onfiata2vta, Joga jo froces gedanj tna opti oka mish Katia vo tat tm tw ste usta do misite | reseete probleme voy Zen 50 apsolitnim miro, to fe Jouas, gover Svan Sajonanda.Sarasvtl tantieki guru | omnis, W oveld ponat iio tle fogs, Jog ako, sno ma, da so odreknemo ten negown fake, Yee mvs ost esecannkrvco 1 Konfikata sje tamediu nas. aponianog "zien zivon, pivatajon 1 ‘svetchanjom telesneg kao osnovnag t podstnoy Oe ko Szna Ito tela moas dn aazna, tina Unive Rattasara Tena). sogaznathsjedinjnjo, Coveka co Bratmanom, vostve st jednome. I ako feo dole spocinjanjo Najviseg Puta, jeckom joge dai pings ne 1th, unc | esse, Sia Sant tng KinosKo|simbotc,w nagom zits dvojtvo Dr blo poraummpatiae | simpatiis vopsatvned nerwneg Sistema, eons tows bemisere marge, Zone nwkl frincp, Anima | Anu ange, koje sx nosino a S8bL Jjeuenjom “dvoyataeovele ida dale na pul 3¥0}6 niabesne tuiche 4 duowne evolu, horitec = 0P- Srverim mogucnostina, Joga ne zarova da se odvojime od Sisnocn beekoaovnen ziota | ud nan a Ko moze se Sad sol opunjni, tag emo, odo | sed, On0 Sj neoptoana, esto ova remo dlscipina praklésog Sina omogucue Jo, a adokyaino. sporeblavamo sv} Mtsingat de orvoline votna}snac da produto Wee rox nas. ssa canta profes prepoznsje neophednos eakeaco ‘nevetko poms oat kro sara dopants metods {mane renin poromecap. aarostopafoomateih. Ona watt ms goutna nl samnopomoc bro eutogen! tring ox pole W jogs. dohanas Sule, ttrivae + pita Wek Pein jo ade fog |Torazvag rane astro Kole Je romano ji Bl bn veo autogert Waning | 38 Upom ge prime pak rage nr, Joo ron ge, fe prion thika Kj 2 vetowina upeobfovate raze kur ranogh we Hua lito Jom fo ava Gee, vel pes nai, Koto. se procesom aienim Joye. nidd da bi poveéso.s¥0j0 imtoo Nosiu opubtonom stan pre wsnivan, of Bi wisytizovao start kn sto eu Kompltan HU e2¥0}8 Bike ror njone raze stagione, od bomana sae do Sbmene plod Tako me uspeto da vl agora snag peoge hake deiyje'no najocnostavnn nenim delovnn Bote je zakjcio. da jv opuston um natant tapas ineument Ko moze da spoma Univer aio drag metde rao ons ner um 90 int poop | inj Kran sto ove vaoredne stotode eetunog opustania imedtacie Je sitet sah Samu stanjtnvenne svenoot To je granieno sane ‘Steals spovana.t bnost, koje dozwoina Kontakt 38 fogeveontr nesvesnim wom, ojem je um nego ooops. Ffloskarelakancis. Koj postize ovom‘whnikom ofasnija je nego u dubokom sn, za krage wore se dogodi | omogucuje poniranje u dublle slojeve hnesvesnog. Za remo primene jag@ nidre menjamo svoju Luobiéajenu svesnost, ostavjamo. intelekt post funkcionisemo na nivou oseeanja, Joga nidra nas vod! stanje samoindukovanog sna, njoj mi sami sivaramo Sopstvene snove. Simboli izabrani za vozbu imaju snaZno Luniverzaino znacenje | narocito su korisni za povecavanjo svesnosti | oslobadjanje od napetost, Kada naucimo da sagledavamo sadrzaje nesvesiog na taj natin, svoje lunutrasnje bice dovodimo u harmon. Postignuta kreativna ‘opustenost colog psihotizickog sistema dovedi do ‘obnavijanja_sveukupne fizicke | mentalne energije. Ovo ‘otklanja pesimizam i dopresiu | povecava etikasnost 1 radost sa Kojima izvodimo svoj dnovnl rad gr Ta ometajuca reka Gui stimulansa moze da se zaustavi fskjucivanjem —eula- pratyahorom, —petim stepenom osmoclanog sistema joge Patandiaija. ivan instrument pratyahare je joga nica, svesni san, jogieka itanticks deja, Prikazana u knj2t pred nama, onolika detaina Koike moze da 9e razume intelektualnim mom, tzvan toga, jedini nacin| dase razume viéo, da zai razumemo sebe 4 sopsiveni 2Wvot, je sama praksa. Najvisi Put moze | tako da pocne: a Put od iad: mi, vel nas L20 Ce, pocinie jedan Dusica Lecie-Tosevski vod ‘Joga nidra je snazna tehnike svesnog opustanja koja potiée iz drevni tantikih tradioja, Spavanje se u jooi ne smatra ‘laksacijom. Ljudi isle da se opustaju dok Zodo u udobno) ‘stoic sa Soliom kate, picem ii cigaretom i eitaiu novine i rate toleviziski program. Sve to predstavje samo razonodu ula ine zadovoljave navenu definiciu rlaksacije, Pravo ‘opustanje je iskustvo iznad toga. Apsoluina rolaksacia je slanje u kojem je svesnost obavezno prisutna. To Je joga Fidea. slanje dinarnickog spavanja, ‘sislomatski_metod ‘wvodjonjapotpune fizicke, mentaine | emocionalne ‘opusteratl. Na2iv Joga _nidra vod! poroklo. od due sanskritske reel Joga znael upregnues, sjedinjenje. i Svesnost usmerene u jodi tacku, nidra-2naei spavano. Za rome uprazrjavanja joga nde, iako se slice ullsak da se Ssnava, svesnost funkefonise, na dubliem nivou. Zdog toga se ona oslo. smatra psihickim spavanjom Ih dubokien ‘pustanjem sa unutragnjom svesnoseu, U tom peolaznom stanjizmedju spavanja | budnog stanja, spontana dotazi do kontakta izmedj podsvesnog | nesvesriog u coveku. 'U joga nin, stanje opustenosti se postize okretanjom lunuire i odvejanjem od spoljasnjog iskusta. Ako se Ssvesnost odvoji od eksterog opazanja | od spavanja, postaje veoma snazna i moze mnogostruko da se primeni, haprimer, za razvijanje paméonja, porasta saznanja i keoativnosi | za ansformaciju Eovekove prirode, U sistemu radja joge Patandjalia. pominje se pratyahara \wkojoj su um | mentalna evesnost odvojen! od puteva cula. ‘Joga nigra. predstavija-aspekt pratyahare koji vod visim ‘tanjima Koncentacijeu samadhiPoreklo joga nideo Moje interesovanjo 2a razvilanje sistema joga_nidre ‘otpocela je pre 35 godina dok sam zivoo u Risikesu, 82 Svojim guruom, Svami Sivsnandom. U to vreme sam bio Zadlusen’ 2a sansttsku Skolu 4 Kojo} su decaci welt da ‘ectuj Vode. Morao sam da budem budan citayu noe i ‘euvaen skolu dok je acarya bio odsutan. Ut ujuvo ja ih pao u dubok san, a budia bih ge seat | wragao u agram. U Imedjuvremenss, deéacl st) wstajath uw cotikupali se 1 Fecitoval sanskiteke motive, ol jth nikada ne bih Guo. Pele izvesnog wremena moj aéram je postao poznat i dodaci te sansketske kote sit dovedoni tu da recitujy tant iz Veda, Govort sw sloke koje Ja nisam znao ali sama hiokako osecao da sam ih veo negde cue. Dok sam th ‘slusao, to osecsnje jo rasio | Ja gam uzalud pokusavao da se Selim ge tkada sain Th co. Bio sam sasvim siguran da ih fikada nisam proeitae nit napieao, pa ipak su mi zvucall ‘eoma poznato. Na kraj, adiucto sam ela pitam gurua ovih ‘deca da mi objasni znacenje moo stanja. Ono sto mi je kao promentto je moj celokupni pooled na ave Rekao ei jo da osecanje poaatog nije lenenadjujuce, jor je moje Suptiio tlo cul decake kako cecituju manitre mnogo put ‘dol sam spsvao 1 ninovo} skot. "To je bilo volko otkrice 2a mene. Znao sam da znanje moze da 96 prenosi éulima, ah iz ovog iakusive sam Zakljuco da znanje moze da 80 postigne | boz senzomog ‘madiiuma. Bilo je to rodjenje joga nie. Shvatio sam da Spavanje nije sasvim nesvesno stanjo. U snu jedan obi ‘pazanja ostajo budan 1 za dogadjaje spoljasnjan_sveta Olkrio tam ds je Vezbanjem uma moguce tskorisith to stanje “Tanticko porekto Poste ovog otkrica poéeo sam da proucavam tantricke spise fa drgi nacin. Natéao sam na mnege vazne all nedovalino poznate vezbe koje su me veoma zeinteresovale. Posto sam {inprethodne eam upesznjovac, odluci sam da kreiram novi 10 sistem koji se natva joga nia 1 koji ee da sada sustin alt da hude bez Kemplixovanih ritual delova. Karakterstiena odtika.joga nid jo. bilo. sistematsko kruzonje svest 1 tel, koje voui poreklo I= tantcke niyase (niyasa znaci -postavit, sta sh dovesti um do totackes), Niyasa, se rodila x sedecem potozaju sa upotrebom specifi mans Koje su to uplcivale, oseéalo It dozivavale uw ractietim dolovima tea. Pevo jo izgovaranc lime dola tol, zat Jo on vizualizovan i dodirnut, | mantra Lupucena w njoga. Niyeea fe predstaijala nacin posvecivana, felckog tela uvodjeniom vice, Ai bozanske. svesnosti, njogove razicite delove za yreme tantiekih ritualnih vezbi Na primer, AngushtadShedanganiyasat) je koriséena 2a postavjanjo mont w eake na sled nacin: {palac) Hram angushtabhyyam namah {ka2irst) Hr trjanibhyam sweha {eredni peat) Heum madhyamabiyam vashat {domali rst) Heaim anarnikabtyam vashat {mali prt) Hravm konistthathyem vaushat {dant nedianica) Hrah karatalaprichtabhyam - niyaco, Na sligan agin, pomoeu Hekiay!Shadanga - niyaco, favosne mantra su postaijano us azlcite love tle. ‘Sadasnja forma jogs nidre koju sam ja uoblicio, ‘omogucuje cla Hui ko ne poznaj sanckeitske mantre tevuku potpunu dobrobit iz tradicionaine niyase. Joga niu ‘mogu uspesno da primenjuju Hud suid rligia kur, U poootku sam je nszivao vjopleko spavanjes, all kada sam poslao avestan njenin velkih moguenest, shatio 29m, da Je Joae nia, jednostavno, samo joga nia, Ako trazite da je provedem na spanski i rencuski, mogu samo ds kazem: Joga nidra- ona peedstavijainternacionalnu vezbu svojinu Eksporiment sa joga nidrom 0 pacetka prineniivanja sadasnjog oblika joga aide, izveo fam mnogo eksperimenata da potwrdin doje koje sam lmao. Prvo sam oksponinentisee sa sobom. kasmije sa ‘rugima, Radio sam sa svojim ueenicima | decom, Kojima‘sam davao uputsva, ueio ih | prenosio im iskustva dok st ‘oni cwrto spavalk Jedan od najintresantnijh bio je eksperiment sa decakon koi Je dota ts asrary da 30 posvetlsanjasi. Zeleo ‘sam da ga potaliom ws skolu, all on je to odbio. Bio Je veoma rnemiran | nevaljao decak, po eltay dan je razbijao svan, luznemiavao posetioce | tzaziva0 razne nezgode. Na. kraj ‘sam odlucio da probam joga dru sa njim, Poeeo sam Foeitovanjem 18. pogiavja Gite, oko ti minuta posto je on zaspao. Ujutro, posie budjonja, dao sam mu da. procita oglavje, io Je on, naravno, nepazlive ucinio. Posle hedelju dana bio jeu stanju da reeitule clave poglavjo ‘napamet. Kada mu je to uspelo, nastavio sam sa drugi| lekstovima. Na taj nacin naucio sam ga Srimad Bhagavatam, Upanitade, BibKju, Kuran, onglesk, incl ssansirl ve Sto sam zn, cok je on Gwsto spavao. Taj doéak ada ima 21 godinu | posiao cam ga u SAD. Govot jedanaest jortka, pise | govor a engieskom bolje od mene, a nikada mje pohadjao skolu. Njegovo ucenje so ‘odio u toku dvogodtsnjeg periosa dok sam mu davao Tehinta joga nia, eega se.0n ine seca Uskoro.zalim, naprevio sam jos jedan oksperiment “Tridovet fu je radio joga nidru a oko dosotorica Jo glasno| fkala. Dao sam im uputstvo: sKadakazem: Hari Om Tat Sat, morate svi da ustaneto-, Ponovio sam to dva pula. Na Zaursetkt jogs nid, rekao sam: sHar\ Ont Tat Sat, | svi su Ustali,cak oni Koji st sve wreme Hrkal Pilao sam th kako ‘te probudil, Rekl su: vienada., Niu eu posiodn slfari Om Tat Sat nti onaj u sredini vezbe, ali su nekako Slediti moje uputsivo. Ovo je veoma vazno i znaci do je ‘unutragnje ja budno | svesno za emo spavania, lz ovih eksperimenata izveo sam zakljueke cis duboki san ne mora da bude spavanjo. Mozda ste, dok duboko spavate 1 tok oct, svesnii i imate igo moguenosti nego uw Dudnom stanjs da cite bole + uspesnije? U to. vrome ‘mozemo da primenimo aga nidru 28 evolve ums. Detowanje na um Kako s0 ovo dogsdja? Odgovor je Jednostavan. Kada jo opustenost poipuna, pijemevost ume je veca. Kada je vesnest povezana sa svim cullma, prijemeivost je. mani. To je tajna joga nidre. Zbog procesa inteloktualizacie, ‘saznanje koje ido ka mozgu, ne ostavlja svoj tag. Ali kada ‘malo iskijveite evo} um ‘udjete w stanje koje sie nk dubokt ‘sant patpuna bixinost, evt util koji doll na tim posta snaznitostaju u nem ‘io! uma su raz, neki su ewst, neki nezni, eupti Swestan um je torda podtoga jer u njemu deluja ital 1 ‘ogi. intelekt je sklon analicl On ne pitwata eve, nesto fcdbija. Dublja svesnost jo drukela, Uliet Koj! dj podsvesno ne mogt da ee Ebisu - oni rast | obogaca Sve aspokte 2votn. Dok racite joga ride, evo wome tebe fa imate na umu: wa neeu da spavams | da se wudlte da ‘ostanele bud. Medjutin, ako zaspite, ne brine, joga nie Viada deluje. Protposiavimo da ukjueite magnetoton se snimijonorm takom, da. zagpite 4 ne cujete nista. Porovo pustilotraku jutro 1 shisajte sa paznjom » to ce. sivenit komunikaciju ii most izmodju svesnog i nesvesnog. Tako se luce stan jezc, tako sve moze da se uci. Ako imate navike kojin biste zoeli da se ostobodite, odgovarajuce some i sankalpa prvo treba da 20 poslavi u neevesn, a zai traba a je slusate svesno. Ovo jo veoma yazan statom bixdiceg samoproobrazaja bro? jo Hipnajogicko stanje U joga nidiisvesnost se nalazt med spavania | bucnost 'U moderne} psinologi to Je hipnagogne stane, all ja viso volim da ga nazivam hipnajogieko stanje. U njori, umn jo osebne prijemety, i jeziel | drugl predimetl mogu bizo da 80 nave. Uputsiva data u tom stanju wspeana otkieroj nezeljene navike i teanje. Ustvar, joga niklen moze da ‘usmen! um da postigne sve. U tome je tajna kzvanredni postignuca vellkin jogina svar,Joga nidra omoguie koriscenje neovesnog dol, ona jo lever umetnicke inspiacije 1 najkeeativajiy-naucnit ostignuca. Gete je upotrabio inspiraeje | inuitiwnost tog flanja tu regavanja probloma ko su se. pojavivall uw hjogovom rads. U snovin Koji st $0 pojavivaltu takvorn sanju, Kelle je shvatio molekulsku strukturs:benzina, oblinik Nobelove nagrade Nils Bor je izosirio svoje Zzapazanje ucuvenim seksperimentima mis i wvideos planetaenu struktury atom Inuiivmost do Koje se dolazi joga nidrom, omogucuje Eovoku da u sebi samom pronadje odgovore na mnoga pilanje | ixs2i svoju prave prirodu, 21veei mimo | osmistjono {avin usiovima. To jo otvaranje mtreceg oka koje inl da Svesnost moze da nadivisl ponasanje usloviieno napetoecu, Kompleksima 1 inhibicijama. Provazilazeei klontikaciju 3 tumom i telom, éiavo bice se obiiva potpunom svesnoscu. Tako Tripura Fahasya (2) kaze: »Zato, shvati minim umer sopstvents prods Koja J ela, nopodeliena swesnostispod remirnog due. sasiavjenog iz clog univorzume uw svoj hjegovo] raznolikost. Spozna) minog’ ums, slanjo tzmodju Sspavanja | budnost.To Je pravo Sopstvo, vezan sani presiajes da budes obmanjivans 4 Prvi doo TeoriaVeitina opustanja 2a postednjin sto godina se promenio nagin zivota u favo svetu, Drusiveni sistem se raztikuju od sistema prosiihwremena, covekova energia 0 rasipa na svim hivoima, a Govekov um je zgubio ravnotozs | sktad u svim slerama’tzazavanja. Zaokupljent materjanim opstankom hismo svesni onoga sto nam se dogadjs. Bolesti novih ‘whunae postednjih doconija. Medicinska nauka je pobodia volte epidemije prosiostt al se sada suocava sa novom epidemijom poremecajauzrokovanihy stresom | nasom hnosposobnoscu da. se_prilegodimo visokotakaigarskom rmui modernog zivjnja Psihosomatski poromocali kao sto su Seéorna botost, povisen krvni priisak, astm, ulkusna bolest (ei na 2oluce ii dvanaestopalaénom crew), probavni poremeeajl, razne kozne bolestnastaju kao postediea neresenih napetost! {ola i uma. Vodeci uzroeniel umiranja u razuljenim zerljama, larcinom i bolest seca, takogje su postedica neresenih, ‘nagomianih tonzja Moderna medicinska nauka jo pokusavala da resi ove probleme na mmoga nagina, al joj mje uspelo da obi Coveku neophodno zdravje, jer sivarni problem nije. u njegovom teu, nego u njegovim promenjenim ideal hhacinu misjenja | oeecanja. Kako mozote da o¢okujeto sklad u tlu 'duhu kada posto rasipanjo energie, gubljenje ideale? Opsti problem danasnjog sveta nije glad, iti su to oskudica,. droge i stan od rata. Problem je napetost, povisena sveukupna napetost. Ako umeto da so napetost slobodite, umecete da retite probleme vatog 2Wvota, AKO 7ste u stanju da uskladite svoje napetost, moet éete da kontrogete emocile, srdzbu, stast, moci cate da kkontroligote blest srea, poviten krvni pritsak, leukozu i fruge bole Trostruka napetost Bilo da mnogo mislte il da ne mislite uopste, napetost se ‘nagorniava Ako radio tzickl posao. i ne radi wopste, vi nagomilavate napetost. Blo da spavate mnogo il da uopste he spavate, vl 10 isto éinite. Nagomiavate napetost kada se Ianto teskom proteinskom hranom, keds uzimate ugijene hldrate ii kada ste ne vegetasjansko} dijo, a one se zatin sakupliaju u raznim slojevima vasog biés, taloze sew ‘misicnom, emacionalnor | mentalnom sistema. 'U jogi 80 1 problemi posmatraju vrlo siroko. oN shvatamo a je stomak napet ake je napet duh, @ onda je, ope, ceo tcrkulatorn sistem napet. To Je zacarani krug dogadjaa. i ato je u jog! dslobadjanje od napetost jena od glavin ‘Unutrasnje napetosti_jedinko doprinose porastu kolektine psibieke napetosti koja co manifestuje nestecrim Porodichio 24votom, agresivnoscu i ratovanjem zajednica i hacija, Religia nije uspela da obezbedi_miran duh Pojedineu. Zakoni, pote, vojske | viade nisu uspele da Sbezbede harmoniji medju ludima. ‘SW tekstovi joge redvosmislono govore da mir moze da so pronadje jedino ‘unutra, nikada spola. Da bi se sivorio miran svet, polrebno Je de, pre svege, nauzimo da se opustamo | uskladimo Sopstveno toto duh, Filosofia joge. kao i moderne psihologia. smatra da su {ci osnovna vida napetosti odgovorna za sve agonije modernag 2ivota.Sistematskim upraznjavanjem joga nidre, lrostruka napetost se progresivno smanjuje. ‘Misiene.tonaije su vozane 2a tolo, nervni sistem i ‘ondokvinu neravnotezu, Lako se otklanjaju dulvokim fizickim ‘puistanjem Koje se postize u stanju joga mide ‘Emocionsine tenaijo koje poticu od razicitn aihotomija kao sto au ljubavimranja, dabitakigublak, uspetvneuspeh se teze nadvladavaju jer niemo u slanju da ih propoznamo 6 otiskujuel ih, @ napetost koja ih pra zatvara so u ey ublie 1 dublie slojove. Nemoguee je opustl te tenzje ‘bichim sirom | opustanjom, 22 njih je potrebna motoda kao Sto Je joga nkra, kojom cola emocionaina struktura uma Uspeva da se smi onlaine onze su postediea naporne mentalne aktivnesti. Um jo vtlog fantazja, kontuzja i oscilla Iskusiva Koja nasa svest ragisirye tokom 2veta, hhagomilavaju se u mentalno} ster | powremeno izbijaju na ppovrsinu ueuci na samo tole, um, ponaanje reagovanje. ada smo zn, Wut i razdraatis, stanje svog duha najeesee pripisujeme povrsnim raziazima, dok je pravi uzrok romenjenog ponssanja uv -nagomilanim tenajame ne mentalnom nivou. Joga nidra Jo vostina opustanja Koja ‘omogucuje da zaronimo duboko u svetove podsvesnos, eslobodimo i opustimo mentane tonzije | uspostavimo ha ‘moniu u svim aspeitima naseg bia. Uspesni odor \Vecina Hud mist da je opustanje jednostavan proces i da Predstavja lezanje zatvorenih ociin. Umornt sia, odele hrovet | mist da je to opustanje. Al, ako se ne oslobodite nisin, mental + emocionainih napetost, vi se nacete ‘opustit. Uprkos poveénom osecanju blagostanja, vecina Sud jeu stanjustalne napetosti. Po navici ont grickaju okte, e204 se po glavl, docu svoju brad, we krajove kose ili udaraju stopalima po podu, Koracaju po prostorj emieno, kompulzivno" govore, pokazuju "stalin ‘azdraatjvost ili neprokidno puse. {judi se tako ponasaju nesvesni svojih unutraénjin tonal. Oni isle. da st. opustoni, all pai pogted osmatraca otriva da nisu, Da bi so potpune opustio, Covel treba da se oslobodi unuitasnyih tenia uma, telat ‘omocja. Joga nidra. je naucni nagin otilanjanja. svin ‘hagomilnih napetosti. Ona je efkasni 1 uspesniji obik plhiékog 1 tzi¢kog edmora i obnavianja organiama nego kkonvencionalno spavanje. Oni kojt usvoje ovt tehnikt kao ‘svoju dnevnu rutinu, uskore dozivavaju duboke promene w ‘navikama spavanja. Tolan sistomatska relaksacii pomocu 9joga niire odgovara satima obicnog, nesvesnog spavania ‘Jedi 6as joge nidre admara onako kako to cine cot casa ionveneionalnog spavanja. To Je jedna od taj cnadldskitc etkasnosti + energije mnogi velkih jogina praslosts | sadagnjosth Kojima je uspolo da tako mnogo postgnu utoku jednog kratkog 2vota 'U svar, mogucnost da ee spava | svesno sanja u joga nid e evolution’ proces ko}! su primenljivi mnogh laze judi prosiost, utruch tako put. volkim inspiracliama. i dostignucima svojlh 2ivota. Napoleonovi oc su, na primer, govor da je njihov Komandant imao nedostizne | Neumoene izvore energie | inspiracie. U jeku razbuktane bitke, bas ada 0 odlueivalo’o njenom ished, on bi predavaa komandy potcinjenom oficiu, _ostavjajuci Uputsiva da ga miko ne uenemirava ni pod kojim uslovima, ‘dvadeset minula, Tala bi otfsa0 u svoj Sator, logao na vel medvedju kovt | zapoceo Joga nidru. Odmah zatim, zvuci isgovog regulatnog hrkanja bi se pomesali sa oGajnickim Zvucima bitke koja e tajla. Tacno poste dvadeset minuta Napoleon bi se pojavio, avez. okrepijen,inspieisan, uzjahao 1 svg Konia i poveo francusku armiju u odlunu pobedu, Tajna transformaciio Primenjujuci joga nidru, mi se ne samo relaksiramo, nego Festrukuiramo tprooblikajemo svoju celokupnu lienost. Kao, ‘mitski foniks, "sa svakom vezbom unisiavamo stare ‘samskaro, navike | tendencije + ponovo se radjamo. Ova) proces nije samo bra: nego drug sistom Koj deluj jodi ha spolasnjem nivou, vec su | rezuilai pouzdanii | tani. Da bin ovo pojasni, ispricacu fskustvo koje sam ima sa teekim kriminaleima, Godine 1968. obilazio sam svot | bio Pozvan u jedan zatvor da poducavam jogu. Cim sam se Pojavio, oko gost stotina zatvorenika se okupilo oko mene. Oni su vikall | amefal 20, wok moj abot, a jedan od eh mi Je poklonio kuti cigareta, Nieu pokazivallnikakav oseeaj postovanja. Znao sam da u tom stanju neeu moci da th uclm Pikakvoj joi, pa sam ado da pokusam sa joga nidrom. Fekao sam im da tho lognu na led | priprome se za vezbu (Oni so nisu smirivat. Udaral su i gural Jed druge, vikall pljuval radi razne uznomiravajuce stvari dok sam ja Gekao ase umire. U toku pola €asa, rekao sam samo dve Focenice. skfolim vas, zalvorite o¢i. Ne pokrecte telo.« Cokao sam da se smire, all oni to niu uci, ja sam na ‘raju edustaa i vatio se u hotel. Sledoci dan teletonirao sam u zatvor da ih obavestim da neeu ponovo doc, all me readzornik moti da, se vali, »Svamici rkao je, Viste th ‘pein, mimi su od Kako ste Vi otis. Tako su me ubodi a ponovo adem tamo. Kada sam stigao_u zalvor, Zalvorenici su mimo lezali, Rekao sam im da se pripreme za pozdrav Suneu, a oni su odgoworl: No, 2eima joga nidru Kou ste nas veil juces. Tako sam th gest dana ucio joga nigra, pokazivao im kako da se opuste od kraja do kraja tela, unutra | spalja, kako da opuste svaki deo njihovog bic. Svakodnevno ‘sume obavestavali da im se raspolozenje poprauiale | da je bilo manje neslaganja nogo tkada rani. Sedmog dana je bio postedni sastanak i sv su bil prisuti ada sam ja bio na redu da govorim, tzvadio sam kutiju clgarela Koj) sam doblo | rekao: »Prvl dan ste zeleli da pusim. Evo cigareta koje ste mi dal, | sada cu ih popusit sa vvamas_ Covek koji mi je dao cigarote je dotreao do mene | bboskrajno se izvinjavao:»Svamidji, mnogo se izvinjavam sto sam Vam dao te eigarete. Molim Vas, vratite mi the. Covel Kot pre. nedeju dana nije 2nao kako da postupa sa svamijem bio je polpuno. transformisan, @ bila mu je ppokazana samo joga nidra, Sta je tajna ove transformacije? Propovedi? Ne. Saveti? Ne. Oslobadjanje od tenzje, relaksacija | smiren duh su {ajna promene, Kada je Govek nape, njogovo ponasanje se ‘monja. kada je opusien. on so vraca svojo} prrodi.. On poznajo stvamnost, on prepoznaje istinu ustanjima ‘osiobodjnim napetost aVezbanje uma Joga nidia predstavja stanje. tzmedju budnosti 1 sna, Spavanje 34° tragom sveenostl. Ona olvara svesne i Reswesno nivoe sma, utlee na tok bolest, podstice eval. Iahodiste koatimnost Joga nia Je taniicks vezba, @ u tai, evolweja ume 36 ‘divja spontano, Ho treba da se bonito protiv svojo prirode, havika i -ogranieena, jer, cinoei to, samo gomilate helogednostu svojoj unutrasnjosti. U prostost,psihotozi su ‘gover »AKO imate manu, troba da fe prvatite, ne mozote je otKlonit meanjom. A kako mana maze da se otkioni? Usiito u dublie slojeve uma, posecito koron | drvo ce samo lumiet Nesveen! um Je 98nova_covekovog normainog Ponasanja: osnova svega Sto josmo nalazi su w podruciy hesvesnog. Zaelo onda neprokidno secemo grane i isco? ‘Jopa midra je tehnika koja omogucuje da se'zaroni w same ‘bine Hudskog uma. Covek je ela, jor zavat of intelekta | intormacia svojin ula, Kade, madiutin, jednom otvor. vrata. dubljeg. uma Fadect joge airy, on je a samom Koren kreativnosti. U Hindu mitologisimbol joga nde Jo Narayana koji pociva tna okeanw ik, On Je21 na velikoj zmiji sa mnogo lave a Tepa Laksmi mu masiva stopala. 2 njegovog pupka razvie se lolooov evel, na Kojom sedi Brahma, simbol nesvesnog. Narayana jo'u pocinku, u stan joga nidre, u kojom se, tako je simbolieh prikszano, zrazava nesvesno. 2 Dok vezbate joga nid, morate saevim dase opustito jor {oni veebs koncenivacie. Ako sledite upuisiva osobe koja ‘8 Vodi, mozda ete otvort vrata svoje pravo prirode Stanje recoptivnost \Vecina judi u dnevnom zivotu nije dovolio otvorena, ali za ‘rome joga nie um ula u vo prjemcivo stanj. Kao so fd istopalienog gvozds formirate odredjent kalup,tako ¥ ‘adem umu koji je 2a vreme primene ove tehnie u stan Dlapanja, mozete da slvarate poztivne i kretivne impresije. Receplivnast uma se postize samo ako se uklone njego. rasipanja, a u Joga nigh to postizemo budjenjem njogove femocionsine strukture. ‘Ako ja kazem sovo jo dobro, a 10 je pogresnox, vi mozete faa 0 slosita 2 mnom, all t0 je intoloktuaino siagane. Uprkos cinjenil da ge slazote, mozda nocoo ill stan da {o- primenite. wu svom dneynom —zivolu. Sta vas fonemogucava? Mora da postoji raziog Koji otezava pretvaranje nasi ideata W stvarnost We bi rebalo da sui wish ‘eal 2ivota osianu u spisima ~ treba da poénemo da ih 4ivimo, Joga nea nae povezuje sa nasim bicom koje je ‘edgovorno za sve sto. mislimo + radimo; pomocu mozemo da pocnemo da ucimo ono u Sa verujemo. Na Primer, jednom sam sr60 coveka koji jo bio profesionalnt hradivac 1 ogreza0 hkriminalac. Poste dugog razgovora libedio sam ga-da kradja nije slvar Koj treba cin. On 0 tak osetio gregnim i ja sam verovao da sam napravio Guo | Preobratio ga. Poste pet godina vatio sam se. njogove selo Feaznao da 20 jos bavi tstom profesijom. Zasio? Ja sam ‘ubedio samo njegoy Intelekt, ne I njegovo unuttssnje ja Ostao sam u selu sest meseci pokazujuci deci i witeima u ‘kal joga nidru. Kradivac je lakodle posecivao ove easove, F uskoro zatim je easvim napustio svo} porok Tnfelekiualna ubedianost samo je jedan aspokt ucskog 2vota, A smo evi inlekiualno ubedjeni u ono sto je dobro alo, ll treba emocionalno da prinvatimo sve Sto je usvojio infolekt, To je maguee tek kada St ometanjaiskjucena a wm Saevim miran, Sve sto tada doluje ag um postae Korektivno, suebina, pravae, Ako poznaele osobu Koja ima lose navike, 22raucite.je da veuba joga nidru, Sacekalte da se sasvim Felaksira, | onda napravite poziivne sugesti. Na. vit Focoptivnostl, ona ce slusat Nelogicni, nemiran um je ‘neposiusan, ali duh joga nidre je apsolutne poslusan, azumevanje ludske pride Pre nego sto primenite joga nidru neophiodno je da proucite prrodu osobe kojojdajete uputatva, ko ds materia Koj) jo Leite tzazove otpor u njoj. lake joga nid mozeto da ‘ugerisete volte | suptine svar, ienost moze da ih odbija, a je protiy nih, U nekom perioduaivota svi mi se bunimo prot ustalienih pravila, kanona, nametnutinieja, suprotnin ‘aso pritod, ‘Svakajedinka ima sopetvenu razicity prirodu_ od rodjenja, 1 vi Jone mozete lzmenii, U jogi ta priroda (Konstiticja) 26 naziva svadhava (individualet emocionaln ‘0dgovor). Navike | verovanja mogu da se izmene, ali ne | {ovekova prioda. Ona je odgovorna za sve uspele | padove tokom 2vota ‘Da bis\e razumeli Covekow pritodu, moracete proueiti ‘jegovo spontano. a ne intelektom vodjeno ponasanje. U ‘svelu odrasih, medjutim, prrodna, spontena ponasanja su ‘tkost- deca su spontana, veoma lako prinvataju joga nidru {od je dobijju najvise kos Zacetak promene Mozda je najetikasniji natin vezbania uma u joga aide Pomoeu sankalpo, odluke koju donosite svaki put kada je ‘adie. U 2ivolu sve moze da vas provar, all ne i sankalpa koju donosite za wreme joga niare. ‘Sankalpa jo sansirtska ree koja moze da se provode kao ‘odiuka, + predstavia vaznu fazu joga nidre | snazan metod reobikovanja vase lienost i njenog usmeravanja u Pozitivnom praveu. Ako znalo sta jo to sto zolite da Postignete u svom zivotu, sankalpa moze da bude Kreator vase sudbine. Ako 2elie da postanete stikar, pisac, 24 govornik, mozete da uvezbavate sede pomocu ove Jednostavne tehnike, Al, prvo morate da imate pravac Kojim Zelite da det. Vecina od nas lula po mraku, kao stado bez predvodiks, Jedrenjaci bez jedra, Ne znamo Kojim putem idemo jer smo Yedjen, forsrant | guranl zazovima 2vota. Ponoksd idemo pravim pravcem, sll {0 je obieno zato sto smo gurnull u hjega, nemamo izbora. U joga nid imamo izbor, a bstvarujemo ga sankalpom, odlukom, Sankalpa ima obi kratkog mentainog stava koji deluje na podsvosnl um kad Je on receptivan | sensitvan ng auosugestiu. Sankalpa se fone! kada je um miran|tih, a ne intelektuaino aktivan. Na potetks Ina kraj Joga nidro, kratak period se posvecuje Sankalpi. Odluka Koju donosite na pocetku vezbe je kao Seme koje ste posejal, a'na kraju veebe ona deluje kao avodnjavanie ‘Sankalpa predetavia odluku da_nosto postanete ii da resto uradite u gopetvonom zivotu. Svako ima mogo Zea i ambieija, all se vecina od ih izgubi, umort Hi unit, Kao ada pospete seme ne razna mosta, nosto co poéeti da ‘sto, nesto nece. Sankalpa je odluka koju vi sami donoste, Fostevite jeu vaem umd. Kad je um cit, ona se raz ‘Ako pripremite podlogu, otkdonite Korov | trav, | posejete seme, bijka ée rast, Na Ist nacin, imate um, imate ide. ‘Ako pripremite um | pravilno posejete idoju, ona ce rast w vvasem zvolu, | postal vas snazan_ vod {ud uglamnam donose intelektualne edluke, koje ne daju rezultate jer nisu posadjene wrio duboko. Cesto se one onose kada jo um wnemiren | nospreman da ih prihval Da bi tspela, odluka mora da se donese jokom voljom i ‘osveanjom, eiran | gpremon da je privat | apsomuje. Tako stanje se upravo polaviuje za weme joga higre. “Kado se eankalpa jednom —postavi duboko wu ppodsveeno, ona sabia snage uma da bi uspela da se ‘sivarl. To snazno seme ¢e se ponavljano manifestovatl_na ‘Sveeniom nivou | dovesti do promone vase Hicnost | zvota Noma lienost Koja se ne mozo promenil i nema straha nit opsesie koi se ne mogu izmenit ‘Seme promene go nalazi u odluct joga nice, koja mora ‘da se doneee $9 jakom voljom | osecanjen da bi se 25ostvatila,Sankalpa je snazna tohnika i treba jo upotrebijavat Fazumno. lako mozete da je Koristie 4 u cll! ozdravijen) bole je da cil) bude ostvarivanje uzviseni namera, kao st0 Su postizanje samorealizacie Ih stanja sama dhija. Ako 2alte da promenite nacin 2ivota to lako mozete ca utinite snagom Sankalpe nacinjene za reme joga ire. Ako posto negativna tondencija Hk navika u vagom zivotu, t vi Zolte da je Koristive, 10, takodje, mozete da ucinite Pozitvnom sankaipom. ‘Sankaipa je veoma snazan instrument u rukama coveka Njena swha nije da ispuni zelje, nego da ojaca strukture tuma, Ona treba da ee donosi sama kada ge razumoju njena svtha Fnacenje, ‘Sankalpa moze da promeni coli Zivot ako se muxiro primeni. Pogroeno Je korsti s0 njom samo 2a uklanjanje Fosih navika kao sto je pusenje il alkohol. Cl sankalpe je da Promeni vas nacin 2ivota, ne samo fzicki nego | mentalni femocionalni 1 duhovni. Kada se to dogodi. vi cele ‘automatski promenit fose navike. Zat0, bole je da tzaberete| fnkalpu koja 66 promeniti vagu liénost, tako da postanete Uuraynotezeni}, srsenit | zadovolnj. Kada sankalpa posiane ‘snaga koja usmerava, sve sto se radi u zvotu, postsle uspesno. Ey lskustva 8 foga nidrom No koji nacin joga nia utice na telo | um? Ona relaksica Celokupni psihotzielt sister, budi psihieko bice, dovod! do iit ravi, otklanjapritsak iz krvnih umozgue Primenom joga nidre pokuse amo da transcendirsmo lopoljavania spoliaénjeg uma. Kada um postane suptilan, njegova iskustva et na istom rivou kao | iskustve snova, Samo sto et mnogo Zvi, jasmja. Sistomatskd se stimula fazni cont mozga, toKo. da shelve Koja dozivjavamo posta abiena i prirodne. bene 0 karmi Joga nidra je veebe koja osvescuje duboke nivoe uma. U ‘iozgu postoje milion + milion’ Improsia koje se cuvaj w ‘obliku srhetipova, Arhelipovi su skup svi iskuslava zivota koja zovera karma, Kao sto kamera rogisruje sve Sto s0 {fotografie na negativ, fako se podsvesno reaisiruje svako iskustvo koje doziviavame, podsvesno ii nesvesno, 2 to ‘romenom postal athetipavi nase podsvest. Kao sto divo vake godine dajo some i toku svag zivot daje th bezbro}, {ako i Hudski um proizvodi seme iz sopstvenog iskustve 119 ‘seme predetavijakaemu, samskaru ik arhotip. Covek nije samo bioloska supstanca, on je i mikrokosmick! sivaralac. Makrokosmicki stvarala je poznat Kao Bog, mikrokoemicki kao govek. Makrokosmicki slvaralaestvara.planete 1 univerzum, a mikrokosmicki ‘lvafalae provi karma od svakog lakustva i dlovana.Korme i samskare se nagomilavaluu slojevima covekove lunutragnje svesnosti, Najdubli slo), u Kojem su urezane + Ddredjone samskare, je nesvesne, i u njemu one ostaju latentne, bez ikakve manitostaci, Orugi slo samskara nije wrio dubok. To je nive podsvesnog u Kojem su samskare prolazu i manifestuju se. Treci slo} samskara je w procesu Sazrovanja + uoblicavanja, na nivou svesnog. U ucenju © arm tnivol se nazivajusadaénja karma, nagomilana karma V subi. Karmic iekustve Za vrome upraznjavanja Joga nidre, svesnost putuio iz Jednog nivoau drugi, prema svojim kapacttelima i moguenostima, Ponokad, svesnost prodire veoma duboko i ‘skusiva su ivanredina i okeplezivna, drugi put so sve odvija ra podrucj svesnog uma ~ tada doziljavate opustanje, Zaspite il imate neko drugo.prjtno Iskusivo. Kade ‘vesnost prodire u podsvesno, ona ge privremeno oxvaja od lelesnog, | ova disocijacija tela i uma doved do izvanrednih ‘skustava,Iskustva kroz Koja protazite na razietim nivoime podsvesnog | nesvesnog su samo manifestacie vase karme 2 ovog iz vanijnzivola, Uzrokujuc ih, joga mira otklanja Fezerve karme i prociscava dubljeslojove uma Ponekad iskustva iz vasog prosiog.ivota iaaze na owinu dirokino, ali se ugiavnom manifestuju simbotiéno. Reel | Koncept su jezik avesnog, ~intelekiualnog uma Nesvesai um ima 8vo} jezik, zasnovan na simbolima, bojama F zwucima. To su arhetipovi koji laze na powrsinu za vreme joga nidre. Jedna Jedina slika moze ca o2iv Iskusivo Kole hijadu rect ne bi adekvatno opisale, Tako, nase nesvesno prestalianoiserpan rezervoar prostost, Prema moderno} psinologij, clay kosmos Je sadrzan v lum u obiiku arhetipeva, 1 savremeni psihotosi smatraju ‘mozak hologramom celog univerzuma, Bezbrojnl aehotipovt su zakijucant u nasem bicu | Weba da se osveste | do2ive, ‘ako zelimo da. saznamo ko smo. U toku joga_nidre, Specifcni simbolt koji se vizuoizuju pogadjai« razicte love mozga i ostobadjaju arhotipove i latentne samskare 8 Simboll koji se upotrebljavaju u Joga nidei su u stvart ‘mandale il stkovii prikazi - ruza, camac, lav ili covel. Mandale su komponovane od jantri_(tundamentalni eometisk oblici- prodstavjaju kombinacje line, tacke 5 kgs). Jane | mandale su najboli nacin osvescivanja, sakuipljenth u umu arhetipova Vanéuitna lekustva Pored cula i uma éije spoliaénje nacine izrazavanja [poznajemo, postoje mnoge oblast ivan nih, koje vecina od hes. nije dozivela, Ponekad uv joga nidei mozemo da prodremo u samo srediste nesvesnog | xazime | dozivimo Tatentne moguenosti svog uma, Sul mozomo da. vidimo spoliatnje objeto, to jo objektivna svesnost, skustvo stvar Mazoma da viimo predimet, mirizomo evel, Evjemo zk i ftotimo naroet ukus. Sve to predstavja Cia iskustva, 22 Koja Je neophodno prisustvo objekta koji se porcipiea | spoznaje, Ako nema cvela, um ne moze da ga vil Medjutim, moguce je iskustvo bez prisutnog objekta, padéulno iekustvo. Cak | slep covek moze da vidi gluy da Cujo, ako se razuju odgovarajuci cont ut mozgu. x kojem postoje cent vanculne percopeije Koji se ponekad otvarsu 1 joga nid ilu mediaci. Unutrasnjaiskustva ne tebe da ‘ odbace | nazovu halucinacijama, samo zato Sto nist fbjektims, Pre tzvesnog vemena u moju sobu je usao {ovoK Koji mi jo Fekao de je jasno osetio miris sandalovog ‘vote Bio fe fo van Ind, u sob, naravno nile bilo mirisa ‘sandals, all ja nisam odbacio njogovo iskustvo samo zato ‘to nj bilo moje. U to vreme, probudio se odredjent centar Us njegovom mozgu. Vanculni cenisi u mozgu su veoma snazni {ne mislim da imaju vezo sa nasom karmom. Samo retkima je uspelo da razvivsposobnosti_nadulnih iekustava ako je takva moguenost dala svakomn bicu,“iadanjo iskustvorn fije svako luc Botest, nego spintualno iskusivo kojim covek nije bio u stanju da upravja. U Indi je bilo mnogo Jogina koji su 2ivel kao ludack; takodje + u Grok). Koja jo Faztika izmedj jogina | ludog coveka? Prvl je u_stanj da rukovedisvojim iskustvom, drugi zavrsava u_ dusevnoj bolnici. U Indi ima mnogo iudaka koji su u stanju da Uupravjaju sober. na Zapadu ima mnogo jogina Koji to ne magu. Tehnikom joga nidre usimo ih kako da to postignu Um je Kao motorcikl - ako njime ne upraviate Ispravno, dozivecelo ides, al, ako ste dobar vozac, upraviacete dobro. bez obzra da Wi vosite motorcikt il kamion. lako je Joga nidra namenjona rolakeaeij, jen pravi ci je da vas. ‘odvede duboko uw slanje u Kojem sto sasvim sjedinjeni sa ‘vojim unutrasnjim bicem, Joga nidra nijo koncontraciia dri nije neophodno da se Koncentrdete, u stvar to a da cinite. Samo pokrecite um iz tacke w tack 1 buslitesvesni svakog dozivlienog iskustva. Ako pokusavate a $0 koncentisote sprecicete prirodni tok svesnosti koji vas vodi sve dublje | duble u Sopsivo, u vase unuirasnje ja Nije bitho da Ii cujete uputstva svog ueiteja. Cak 1 ako sanjate, sugestife koje ucitel,daje ce delovali na podsvosni lum. Sasvim je priroino da se propuste neka uputstva jer se svesni um izdvaja tako da na povrsini ostaje podvesni, @ lada sve sto se kaze utiée na njoga. Od prevashodne vaznosti je da 2a vrome upraznjavanja busdete mien. Cak i ako ste 2a veme vozbe apet, «1 neko) fantazi, Mt ste fometeni spoliesnlim uzrocima, pa | ako ste u stanju velikog ‘mentalnog nemiza. ne obracajte paznju. Ako niste u stanju {a Tezito mimo zbog nokog uzbudjensa, ustanite | vidite 0 emu se radi. U joga nid je najvaznijo da se predate Luputsivima svog ueitelja i da. pratite svako Iskysivo koje se ‘ogoslo, a puntom svesnoset | nevezivanjem. Stav iskjudivanja Cula, pratyahe novezivanja. Prim. prev stay neprimar roces pratyahare U sistem joe, Joga nia se amt oom rad one. i tien ope ole uoge aura” arna oe! 106 thie sonia, hoe Patan napsap nokolko vekove pre rstovegrodjeno,Patandj je polo put rad ope sam stuprjeva,podinjcloonamim praia o ponesank fol voce mentanom miu 1 samadhi it samorealzaci (somenpocra)- 1 Kojo] su sada | eatost uma potpuno Sanvcendan Tistadijumi su Pripremn i spol: 1. Yama (drustvena pravila) 2. Nyame (cna pravila) 3, Asana (polozai-stanja biea) 4. Pranayama (kontola pane, 2ivotne, kosmicke energie) Via unutraén!stadjumi 5. Pratyahara (isklueivanje Cua) 6. Dharana (konentracia) 7. Dhyana (meditacja) 8, Samadhi (ranscendentalna avest) * stareke 0 jogisPatandjalj, u srpskohrvatskom pre- vod, izdao je BIGZ, 1977 aPrva elit spoljasnja.siedijume predstaviaiu specitione veabe hoje £2 tzvode pomocu avesnog uma, racionalnog ‘nalitckog dela svesnog, Koji je ativan za weme budnost Vist stadjumi prodstauljaju posebne stanja svesnost Ks0 | woabe koje su potrebne aso ta stanja.postigny. Oni tkljucuju nesvesni um Koj je rezervoar svi iskustava i ego hol reguliso ulazak inormacia u svesni um fokljueivanje uma Joga nia pripada visi stadijumima Patandjatove raga Jogo, er je ona, u osnovi, metod pratyahare. Svesnost se progresivno odvaja od spoljasnjeg velo tela, procesa di anja, svesnog i na kraju, nesvesnog uma. U ‘naprodnijim Stadiumima, kada je. relaksaciia potpuns, joga nia lukjjucuje dharanw 1 samadhi kada dolget do sabvanost | oncentrisanosti' uma. Da bi se. spreeilo potpuno iekjjucivanjo svesnoct, budnost se odreava koncentracjom 1a culo siuha. Osa senzorn nervni zavrsect su sloboday 1 niihove veze u kori mozga disocirane, take da nijedna Poruka ne stize do contra u mozgu. Inaée, 6ule neprekidna renose poruke u central) neruni sistem Koji automatskt Sstimulise motorku, bilo da sma toga avesni ih ne. Kada 3 ula za izvesno vrome Iskljuee u joga nid, 10 predstavia pet staijum radja joge, poznat kao pratyahara, Joga nidra se zasniva na receptivnosti evesnostl. Kada vest oper sa intelektom i svim cullma, misiimo da smo bani svesni, al, um je tada, w_sivari, manje receptvan | manje kriean. Kada svesnost funkcionise samo kroz jean senzorni kanal (. sluh), ona postaje senzivnia, al, kada 28 ovoji od svin veza sa culime, ona posiaje totalna, To Slane Je tako duboko, da se gubl cak I aseca) samosves: * Za dotaljije informacje videti Ceti poglavia 0 slo- boas, Svami Saljanande Sarasvat,u ladanju Biharske sole {oge. Prim, prev. host. Kada fe koncentrisete znate da fo eit, all kada stew Stanj joga nie, nastupa trenutak kala Cak nine znate da ste jog nidr, Kada 0 um odvoji od senzornih kanal, postae Veoma mocan, all mu je poteban trening. Sve dok 0 nevoljnlsistomi mozga ne uvezbaju, nema veike razike Jemesdu oga nidre isn. 'U joga nice vesbamo um vader ga kroz seri vezbi Kojo dovode da zeljenog slanja svest, Naucno je pokazano da joga nidea no samo mantona Koncentracija. Kada tksirate Sveshost na delove tela. osecanja i vine predstave koje se 1 vezbi pominu, vi u stvar dolujete na vige centre mozoa. ‘Tako podsticete nevoliis Kontrlu tih delova i odrzavate rneophodnu svesnost. jako vam senzorni kanali ne daju potrebne intormacie, Joga nidra | hipnoza ‘tng! ua joga nidru smatraju wstom hipnoze jor se u no] postize fakllucivanje cua, Madjutim, to su dva potpune £a- Llcitaslanja, ako mozda polaze ea istog nivoa Felaksacije | eceptivnost, joga nidra ido u ralieitom praveu od hipnze ‘Stanje uma Kole 8¢ v njoj postize Je dateko iznad hipnoze lako, Koda se um disocia od senzornog saznan. prolazi hoz hipnoticko stanje. Ako mozete da fekljucite senzome anale. a da pri tom odrzavate budnw svesnost, bicoto v ‘stanju da wangcendirato sve barre vase lienost | idete vi oko i daleko Kolike hocete, Svest moze da ide onolko daloko Kaliko je vi vodit. To jo el joga nidee.U isto wreme. treba da-znate da ado Wanscendiate, na i2vesno} tacci prolazte kroz obim hipnoze. Zato ge 2a weme vezbe daje Yano upulsivo: =e spavajte:. U joga nidri morate da Pokusavate da odr2avato svesnost: wi ste relaksirani all ne Spavate. Nlote avesni na senzormom nivou, cula su feklucena, ali ate evesni da radite Joga nidiu. Proces misljenja se nastaulia. mozak je potpune budan. On dobija ‘isi kvalitet stimuluea I razvia tip evesnost razlct od onog koji doaivjavamo u ovom, eadagnjem trenuthu. U hipnozi se subjekt dovodi u dubok san, u kojem je mozak potpuno ‘ekjjucen, To prodstavja pravo tamazicko stanje. dok joga nidta povecava sve sposobnostli stvara satuicko stane. xNaueno govoreci, kada centralni nervnl sistem i kora mozga nisu stimulisani, i kada je mozak Wolovan, on ual w Stanje koje se naziva hipnoza, To je wenutni dozivija malo jskustvo u kojem su mozak | ajegova kora odvojoni od en- fexgelskin kanala. Proma ‘lozotlt joge. postoje tri vazna hadi i enorgetska kanala u fizickom telu: ida, pingala | usumno. Ida predstavja mentalnu snags, plagala witalnu, a Ssusumna spirtualna. U naueno}terminologiinthovi analoz 1 bili parasimpatickl,simpatieki | centealni nervn sistem. Postojt | dokazana je stvarna analog tzmedju ov dvaju sistema, joge | nauke. Tokom éitavog zivola ka pingala heprekidno.snabdevaju mozak neophodnim stimulansima ‘oj mu omogueavaju da prepoznaje objokt, 27uk,Weju. Ako zatvorte idu + pingal: pomacu pralyahare, mozak ostaje izolovan i to je stanje hipnoze, Ako w Isto vreme mozote da probudte eusumnu (koja jo zatvorena kod vecine ted, {ada,lako su dva Kanala, da | pings, van komunikacije 8 ‘mozgom. probuien je centalni nervni sistem i umesto nj, hneophodnu energilu obezhedjuje susumna, Energia Koju ‘vas mozak dobija u ovom trenutku ide kroz id i pingalu ‘Ono eaga nema 24 vreme hipnoze je veza tzmed|u jin. U joga nid, central nervni sistem ~ susurmna nal. sasvim Budi mozak, Koj take probudjen. reaguje potpuno na Uupucene stimulus, 1 zato Je takvo iskustvo svestl sasvim ‘azicito od svih poznati. Prate s0 uputsiva, ne weil, Joga nicra ne 2avisi od sugestie | ubedivanja. Uputsiva se ‘dai dvektno | jedina sugestija je sadezana u odluci. Koju sami donosime. Usime da postignemo stanje opustenost patec! agavorena uputstva. Ustel je samo vodic. on daje Technik all ne forsiva. Tehnika vod! um ka osvetlenost nezavisnosti prosudjvenja, a no ucitel, Radoci joga nidru ovek svesno sakuna unutrasnje sposobnost | dozvoliava lunutragnjem znanju da raste, U hipnozi, medjutim, terapeut ‘dominira umom 1 voliom subjekta, sto cesto prelazi u ‘opsesi, nedosialak samapoverenja | iniljatve. Seksuatni hhagon, intelekt. logika + samodeterminisanost su supr mmovari, Subjekt pita terapeuta: »Da li da idom sada w 4 tales | terapeut odgovara »Da« i Ales. Ako isto pitanje postavite weiteis Joga midre. on ce vam reci:=To je vasa ‘star, ne moja. Vi odgovarate sami za sebe, ja sam adgovo: fan jedino 2a sebe smog, ne za vas.« Cak | Kada ucenika joga nidre ogranicavaju lose navike i ponaéanje,ucitel os {aje po slran | ne cin pokutaje da menja njogov karakter, ‘ostavija ga da to ei on eam,Joga nidra | mozak Medernk nourotiziolozi su uspeli da dokazu voz lzmedju tela | mozga koja je jog! poznata hijadama godina. Upote- ‘bom slimulatinih elekiroda, neurohirurel su pokazali da je svaki deo tola proclzno predstaviion na povesini centralnog situsa senzorimatorne kore mozga, Rolaksaciia uma pomocu relaksacij tela Tooriiski jo moguée povezati_ moderny nourohirurgiu sa ‘meditativnom tehnikom joga nrom koja vod! poreklo od Grevnin tantr. Ako ste thada ovu tehniku tad, pro- oznacete delove senzorimotome Kore taéno kao one do- fove tela kroz Kojo prolazi vaéa svosnost za vreme nijene Fotacij. Mazak je tizicki postedrik svesti Koji povezjo un {wo | emocie w harmanien celinu. Nourotveueg delve na {elo stimulisucl mozak. Ucosnik joga nidre pocinje sa dru- ‘909 kraja nervnog puta: podizanjom svesnost tela stimulise mazak. Progresivno pokretanje svesnosti kroz delove tela rhe samo da dovodi do fizickog opustanja nego cisti sve ene puleve, senzorne i motorne. U isto veme, prelazimo preko citave powrsine mozga, rlaksizajuci um rolaksiranjem tela ‘Motori homunkulus il »eoveculjaks Istrazivaci su nazvali neuronsku mapu it hologram fzickog {ola koji se nalazi u svoj masi velikog mozga. motorni to munkulus il covetuljak. Svi ¢olovi tela kroz koje prolazi svesnost za weme rotacie u joga nidrl, mogu da se lociaju UW homunkulusu. Sake, prst, usne i nos su predstaulleni % mage vecom powsinom u mozou nego drugi delovi tela. a Upravo en su najetimulisani 2a vreme keuzenja svost. Re- flomi mozga koji predstavijaj ove datove su skoro isto 10- like veliki kao citav ostatak tela od zgloba sake do prstiu “slopala, Po fizickim standardima, homunkulus je coveeulak ffotesknis proporcija sa veoma uvecanim sakama, stim | trtama lia On predstaviia neuronsku apstrakeju fzickog {ela 1 funkclonige preko nervnag sprovodjenja enorgije Koja tece kroz nervnisistom | mvezu nadia Koji formiraju pranickotelo. “Jasna jo sada 2asto jo vazan precizan red rotiranja sves- nosti kroz delove tela Jogi nid. Kada se jednom taj rod Uspostavi, ne treba da. se menja, jer on indukuje tok pamicke energie kroz neuronsko ‘kolo motornog_ ho: Mmunkulusa. koji je pracen subjeltivnim —dozivijajem ‘pustanie | oslobadanja, jor dolazi do spontane disocijace Svesnosti od senziomin { motornih kanala. Upoznavanie finevno ponavijanye ovog puta dovedi do intemalizovanja lragmentisane | raaute avecti. Postignuto stanjo prodstavia, po Patan, pratyaharu, peti stepen radja joge i uvod u ‘dharani samadhi. Kako joga nidra uspostavja zravy Ocevidna Jo veza lzmecliu otkrica danasnjh istrazivace morga | prosvetljenin jogina + risija Koji su davno razvil {ehniku joga nicre. Naravno, agin ranijin vekova nisu ov {ehnikus smatral nacinom lecenja bolesti, nego. primarno hacinom postizanja vise eves srenjem i gslobadjanjem in- ‘ividuaine avesti od njono fiksacle 2a fzcko tel | njegove senzorne modalitete, prema suptiijin pranickim, psihickim i spirtualnim dimenzijama koje lezeispod grube materaine agaistoncie, ‘Modemi covek pati od bolestistresa koje potieu od prekomerne ‘dentikacije duso 3 somom ili mateiainim felom, preko senzormih.kanala, sto dovodi donervnog zamora | kasnijeg sioma odbrena | olest. U joga nid, de- ‘tuktima pehosomatska tendencija se menja suprotnim, somatopsiiekim putem wska Frontaini presek mozga Koll pokavuje motornu kort i Fegionemozge du2 precentisine wjuge. Motor hhomunkulus simboliéki Covek Koji lzi u sivo} mas! mozoa 4; Nozni pri, 2. Skoéni zglob, 2, Koleno, 4. Kuk, 5. Grudn kos, 6. Rame, 7. Lakat, &. Zglob rucja, 9, Saka, 1. Mali prst 11. Doma pest. 12. Srednji prat, 13. Kaziprst, 14. Palac. 15. rat, 16. Obrva, 17. Ochi kapak | ocna jebucica, 18, Lice, 19. Usne, 20. Vila, 21. Jezik, 22, Gutanie. Psinosomatska neravnoteza se spontano_popravia, ‘oslobadjanjom prane il nerune energie, koja se odvaja od ‘senzornin puteva i modaliteta kada. se postigne stanje pratyahare. Oslobodjena energiia se onda korit 2a lecenje i ‘obnawljanje umorah tkiva i organa. seca osecanja Osim kruzenja svost u joga nid postoe i druge vezbe koje potien i antre svesnost © celom telu, mozgu | unutrasnim | fOrganima; Kontakt izmediu. zemlje i tela, oseea) lakoce 1 {ezine toplog i hiadnag, bola | zadovolistva, Posie opustanja 38 senzorimolorne powsine mozga. izazivaju se osecania Ii Fekustva. Oni kao da i2viru iz srodisia naseg Dies, dok se {stovremeno doaivjavaj us esinom delu tol itu celom teu 'U svim telesnim thvima | strukturama nalaze se spect jatno adaptirani nervai zavrsect kot roaguju na. speciione Stimuluse ukljucujuct dod, prilsak, promenu polozaia, Temperatura, bol, zadovolstvo, id, Mall senztvni receptor, edu njima Pacinjest Korpuskull u ko2i, roceptoct za boli temperatura, slobodni nervni zaveseci, proprioceptori zglobova | misicna vetens, neprekidno prkupljs informa. fije tevin celova telat prenose ih u odredjene centre u mmozgu. Vecina uh contara.imaju preciznu Iekalzacl ‘Veoma vazni su centsi 2a regulaciju temperature | za Udozivjavanje zadovojstva | bola. Keda probusdimo senzacile {ezine | lakoce, toplote | bladnoce, bola i zadovojstva, id Slimulisemo. centre uy mozgi Kot odrzavaju harmoniju fzmedju nase unutraenjost | spoljasnje sredine. Alternacija fuih opozinin senzaciia u joga nidri pomaze da se odraava hhomeasta2a Kontrolom inace nevoljh funkcla. Joga nia taka, progresivno transformise nase totano iskustvo culnog iota w fzickom tol, Sustinoko iskustvo Razvijanjem rath ogecanja i senzacija toku joga nidre, secate se slvarnih do2iujaia. Kada probate odredjeno voce, ga Zaista osecate «tom trenutku, all poste nekoliko dana, hedetja ih mesect, mozeto samo’ da zamislte dozivjeno iskustvo, a ne | da dezivitenarociti ukus zhog nemoguenosti hhowvezbenog uma da iekustva. iz prosiosti prenese uw Sadasnjost Veliki broj iskustva koje. uch dozivjaveju uw ivotu se nalaze zakopani u njttovo) proslosl. Ono sto os taje u umu il u-mozgu je samo memoria, ne | sivarno ‘shusivo, al fo moze da se dozivi ponovo u joga nit, preko ‘somatopsihickog puta. Covek ne samo da se 2ivo seca bola Feadovojstva, toplte | ladnoee, nego ih i dozivjava, sve ‘do budjena fziloskin odgovora: znojenja, rntaviee, id. U Jogi je sposabnest ponovnog dozivjavania prosih iskustava kaiterjum razijenost ietinske kreativnast uma.Vi cete siguina zapamtti divnu muziku koju ste slusal mozete éak da je zamisite | osatite. al. ako slew stanju da ‘alvarite oci | cujete muziku unuira, taeno kako ste je hekada eu, onda je to ekspiozivno iskustvo realnosti Koje Saavim menja effavu strukturu uma, U joga nidei se razne iskustva dozivavaj kao prava. Ako pokusavate da osecate teziny, tabalo bi da tolo osecate tako teskim, d's ne bist bil Ustanju da podignete uke ii nagu kada biste to pozelot ih ‘ako osecate toplotu. 10 treba da. bude osecanjo takve trucine Koje 68 ucinit da $0 oznojte, Sve Sto se radi treba {a postane stvarno,2iv0iskustvo, Dodivjavanje suprotnosti Prvo iekustvo koje treba da so doziv u joga nid jo oseca) tezine, Fizicka tezina je dozivja) colog tela 2a Kojim sled! ‘duboko skeletno-misieno opustanje. Ako napetost | kon- frakeija zaostanu u posturalnim misicima, onda uputsivo Vase telo je tako Lesko da fone u pods. sluzi kao komancdls mazga koja pomazo misicima da se oslobode zaosialog {orota. Tek tada se ukupna tezina tela sasvim prodaje zemi doziljava se fskustvo potpunog spsjanja sa povrsinom na ojo} telo lez, Posie toga izaziva se senzacia lakoce: Probudite seca) lakoce 1 beztezinskog stanja u svim de- fovima tol... Vase {elo je Iako.. one kao da se odvaja od poursino pod. Budjenje suprotnih senzacija jeu skladu sa elek trofiioloskim peincipima. Uvek kada neuron »okidas,akcioni potencijat predstavliaimpuls koji se prenosl | koji moze da Se registruje u mozgu, Medjutim, ako celia i2vesno vrome Kontinuirano okida, mozak ne propoznaje jen) porukts (va) fenomen moze lako da se pokaze pomocu senzacije mirisa. Kada udjete u sobu w Kojo] gor! miisni stapic. w ppocetku cete biti veoma svesni njegovog miisa. Medjutim, posle kraceg boravka u prostonj, vasa senzoma_paznja Donusta | do tada jak mire vise ne regietujoo. Istaaivaci nazivaje: ovaj fenomen navikavanjem (mozak se navikava na ‘stimulus 1 uskoro prestaje da ga registuje ko vazan). U {oku upraznjavanja joga nidre, kada so razvija osecajtezine 4 colom tolu, volika Kolleina impuisa ide u mozak. Poste 40 lvesnog wemena mozak pocinje da kjnorige ove impulse | svesnost tezine se privemenc gubi, a spontano se budi foseca} lakoce, Sada je ‘svesnost ta koja odredjuje | ontralise iskustva koja tolo dozivljava, umesto da fzicke senzacie oblkuju svesnost Razvianje emocionalne kontrolo Elektricna stimulaciia speciicnth delova_hipotalamusa, limbickog sistema | amigdalokdnog jedra, iza2iva opeciicne ‘emocionalne adgovore kao sto su bes. agresia | srah ‘Vecina Wud teze Kontralise to asecanje nego pozivne ‘emocife ubavi.radost,siguenosti# zadovoljtva. U napred- hom stachjumu joga nie, trazi se de se voljno predajemo tim emocijama dok zadrzavamo stanje duboke opustenost i sveant smo svedoci citavog procesa, Vezba u dlovanye tivoch be hemisfere mozga, sto #0 inace retko dogads, Lubev 1 mrznja, zadovoljstvo | bol, radost | tusa. suprotna osecanja, se simultane dozivjavaju. Odreavajur se opuisenost 1 svosno svedocenje kontiktnin | opozitnih emo- onainih.reakeia. Ponovlenim vezbanjem emocion fodgovor se lako dobija 1 ueesmik postopens l2iez Tz po- ‘racja_patnjs koje. sv. posiedica vexivanja. za dvojsvo Zivolnih iekustava, U2volu spittvainog aspranta, tran- scendencija ove bare dvojsiva je primarni cil, One je pracena iskustvom rastuiceg osecanja blazenstva {snandam) koje lel ivan ogranicenja zadovolstva bola | drugih di hhotommun pojmovs. NNa_psiholoskom planu, rezuitat vozbe je neprianjajuci pogled na zivot 1 arelostlienost, Joga nia tako razvja Kontrol. emocionainin reakeija 1 aulonomaih odgovora Evolutivni napredak se odrazavau nasom 2volu kao) faotirena poreepeiia, pojacana emocionaina kontwola 1 rasluce osvescivanje sudbine. 4“‘Simboll nosvesnog Vicuelizaciia u joga nid je vatna 20 olvaranje sadriaja rnesvesnag uma Koji se “normalno izazavaju samo w Sovima, U Radja joga sutrama (1:30), Risi Patandjal kaze: “Svapanideajnanalambanam vas (um postaje postojan ako tupozna snove | spavanje). Poirebno je da upoznamo prirodu ‘shevanja da bismo imal prave Koristi od joga nie ‘svesno sanjanje ‘Joga nira se naziva sspavanjom bez snax jor pomocu ne lueimo da udjemo 1 stanje lamedju spavanja i budnost Dez ubitka evesnost, Heprosvetlion covek neprekidno sania ak i dok jo buldan, 2 da toga nije svestan, jer su njegove funkeje ekstraveriovane, U trenutkiy kada odvojte svoju vesnost od sentzornih funkeija | opustite se, pocinjete da burdetesvedok nova, @ 10 se postize joga_nidrom. Covekova psiha sve vreme sania, svesno i nesvesno. Snow! koje mama su samo mali deo ove ukupnostl. U Luobiésjenom stanju sanjania, sadr2ai snove su povezani sa ‘spontanin ostobadjanjem psihickin tenzija iz podsvesnog. a fstavijajut budjenje | fazavanjo cublj, nesvesriy in- ‘nagona. Medjutim, uv praksi vizuolzacile u joga hii, preposnavanje | oslobadjanje su volino pokrenut jor mi san avesno stvaramo, W skladu sa uputstvima koja naa ‘aje vosie i with ‘Ako je stanje &na potrebno prepoznatl | upotrobiti za Lubreavanje nage ovolucie uzivot, treba da se razvije dobea Komunikacija lzmedju sna i budnog stanja, @ to se postize 2a wreme vieuelizacie, Podsvesni | nesvesni materia! uma So Budi | oslobadja, da bi se integrisao u svesti, 310 2 predstavjaradjanjo Kreative imaginscile udaljene od ‘obienih procesa dnevnog sanjanja | spavania. Vodjono mastanje u joga nidri je motod upotrsbe simbola kao katallzatora 2a provociranje reakcije nesvesnin dolova uma. Sve sto doziviavamo proko cula, ¢ak i v mislima, o8- tavij tag u umu. Iskustva prosin zvota, ranog detinjstva 1 zrolost,. su zapisana” uw nesvesnom, Sa pocetkom Lpraznjavanja joga nidre | meditacije, ual neretko pocinju da 90 Secaj ranijihlokustava koja St Zaboravil it smatrali ‘nevaznim, sto govor da je sadezaj nesvesnog uma poceo da ‘se manifestue. Cesto je secanje na ta iskustva razicto od ‘originalnog iskustva, ponekad cak | potpuno izmenjeno. Da bigmo to razumeli treba da znamo kako um obradje | cuva _voje Impresije ii samskare To moze da se ilustruje primerom tansmislie radio ta tags. Da bismo prenelt radio talage pottedno je da imamo predajnk koje posit signat | pajemalk koji ee ga uhvat Signal moze da se predstav talasom. Normaino se prenosi tava shema talasa. Medjutim, moze da £0 upotrebi di ‘motod kojim $0 uzimaja zor) tases 1 Fegulaenie intor- valima | onda salju Kada je prjemnik sinhronizovan na isty ‘rokvenciju, originalna shoma talasa moze dase rekon- siruise na prijemnom kraj, sto zahteva manje eneraije 2a Odasijanje signala, «vise poslathinformacia za isto vreme. Vigimo da primijena informacija noma ocigledau vezu sa ‘originlnio ‘signalom Ii porukom, all, kada je preradjena. {obijaistum,oxiginalnu formu, ‘Um na slican nacin obradjuje Intormacie. Volk kolicina informacia koje se cuvalu w nesvesnom je u obliu simbola Fazligtsimboli naseg zivotnog iskustva fermiaju sadrza) rnesvesnog uma, u zavisnost od samekara, socjalne | rel giozne uslovijenasti, sveukupnog delovanja i reagovanja. NNormaino nemamo pristup uw nesvesno jor nasa svest nije ppovezana sa simbolima ill vorima informacia koji su w ‘jemu. Mediutim, budjenjem simbola za vreme dubske ro- laksacije premoseavamo prazninu svesti med budnog, slanja inesvesnog,Solekeila ska Potrebno je da se napravi veoma vil ior sika za vreme joga rnidra. Uc teba da bude upoznat sa tipovima sim bola Koj se upoteebljavaju | nivoima uma. na koje se ti sim- boli odnose. Simboli Koj se korsteformiraju dve Kategori Prvo, susiovjeni: simball, Ko si) povezani sa nasim vakodnevnim socijalnim, kulurie, rligioznim i moraiim fekustvima, Oni variaju Kod Hud aznih lokalitta, zemlje | rasa, Simboll 12 odredjone kullumne sredine mogti da bud bez ikakvog znacaja Coveku eje se uslovliavanje odvijalo na ‘sasvim drugh Kultura nacin. Zatim, postoje »univerzatni Simbolt (kako th je-opisaa Jung) kao sto su mantra jntea i ‘mandala, ko) formiraju deo svesti svakog pojedinca, neza- ‘iene of njegouih sociainin, kuturah i roigikih tradiia ‘ni formiaju kolektivno nesvesno coveeansiva | upotr- bijen. daju veoma duboke odgovore. Oslobadjanje samskara Kako um postaje iskllucen i sabran. svesnost se odrzava fokusiranjem a serju simbota i slika, Svaki simbot ima dofiniivan oblk, Koj) moze da bude figura Hrsta. Bude il vageg guru, il ima obika Totosa, zlatnog jaja, simbola take, geometrjske forme, mandate, jantre, bojo il cak z2wika U pocotk, kada covek polausava da vidno predstavi Simbote. pojauiiu se mnoge ometajuce slike koje mogu da Imaju oblke demons, azdaje, dunova ii zmija; i mogu da se pojave slike lepih vrova, mirnag jezera, svetih liudi | bozansiva. To su sve simboll nesvesnog, samskare il im- bresie koje obutvataju ego i koje mogu da erazavaju boina Secanja, neostvacone polrede, nolspunjene 2ele,inhibcie Strahove | Komplekge, Samskare uslowjavaju nase mii kustva | primoravaju nas. da se ponasamo na odredjeni facin. Gesto su one izvor tenzija, mentanih poremecaya i bolest. Proces vizuelizacije u joga nid omogucuje nam da ‘tiatime samskare iz uma, sto Je neophodno 2a duhovnu cevoluci, Stay svedoka Jgra simbota | sika treba da so posmatia sa distance. sa ‘epsanjanjem, kao da se posmatra tim. Teebs samo bit Svestan sika, bez pokusaja analize, krtke il sucivania Kada se slike posmatraju objektivno, ego postaje privre- ‘meno inaktivan. ne identiikuje se sa inhibicjama, stvarima koje mu se dopadaju il ne dopadaju, a koje uicu na nje- '90vU prirodu. Tako ogo vigo ne suprimuje materi Koja je w Konfiktu sa njegovim stavovim, nit selektivno privata imo ono 810 parzava njegovo mislenje | predrasude. I Cionaini stavovi strshov! | neprakticne zele waze u svesno, | posmatrane objektiv, nestaju ii se integrcu sa nim. Rozulat toga je da energia koja se ranije upotebijavala za supresjuouih olemenata nesvesno moze korisno da se us- meri na deuge aklivnasti, Covek bolle upoznale sopetvent produ, KonIkt modu svesnog i neswoanog uma nesta Diroktno¥apstraan octciie Simboli koji se upotrebljavaju 2a vreme primene joga nie ‘mogu da deluja direktnim pavesivanjom sa eamaksrama. Na primer, ucesnict dobiju uputstvo da vidno predstave devo. Noko ce vizuelizovati drva koje raste u njegovom dvorist~ 1 je dirokina asocjacija. Drugi mozda nece bit stanju da viauelizuju drvo, nego ce se seit! bolnog iskustva padanja ‘82 drvota koje #0 odigralo u datinjsivu ~ to jo apstakina asocijacia. Zamisjanje drveta izvlaci na powrsinu bolno ‘secanje Iz dotinjsiva koje je sve weme bilo povezano sa rvotom. Stiko upotrebliene w joga nidri su najsnaznijo 2a weme process apstrakine asocjacie, jer gomily supri- ‘movanih uspomens i samiskara moze da se oZiv ako weil bralivo izabere simbole. Manta, jantra,éakra Race simbol sti u razticite dubine uma - mantra i jonira prodiru najdubije, Razlici simbol aki, sastaijen od boa, ‘oblika, bozanstava | mani, proizvode direkine asocjacie w ‘odredjenim psihickim contrima i posledine apstrakine aso:cijacije 6a svim aspektima manitestacie Cakre kod date in- tividue. U stvar amhetipov udskog mozga su predstaviion ‘cakrama. Tako, elkrivanjom simbolicnosti cari, otkivamo i ‘slobadjamo sopsivene arnetipove Cakre ne postojeU fzickom tolu, nogo u psihickom, i ne mogu da 36 dozive culima, Potrabno je promenjeno stanje lima da bi se one osetile U joga nid to stanje se indukuje Iskljucivanjem cula 2a vreme rotacije svesti kroz telo 1 Pomoc svesnog disanja, sto dovodi do pratyahare | duboke Telaksacie. U stvar, duboko opustanje predstavja slanje Promenjene pereopele | Kada se to stanjejodnom postigne. icuelizacja se nastavija vodjena uputstvima ucitlia. Vod- jenje fantadija_u Joga nidei predstaviia snazan_-motod Fesavanja euprimovanih Konflkata.zeja, uspomens | sam- kara, Islowremeno, to jenacin stvaranja nove kreaivne ind viduainosti kojo| su dostupni neograniceniizveri saznanja, Budjenje kreativnosti noga, ako ne va keeatina otkrica u nau | umetnosti su ‘acinjona 20 vreme sjjnih kreativnihtrenutaka intucie ko} ‘hasta kada znanje nesvesnog izadje na povesinu svesnog. ‘Van Gog je rekao: -Sike mi dolaze kao w snu-. Mocart je Jedom stvorio sasvim nov Kompozicls dok je dremao na Zadnjem sedisty koja, Ajnsiaja je povecao svoju percep- ‘ju relatimosti dok je vizuelizovao sobe kako oda po unéevom zrak. vi Su oni dozvolli Sebi da se opuste do- Wolino duboko, tako da slike | forme njhovog nesvesniog rmagu da. se manifestuu kao reéenja njihovog problema ill pitanja, Cak je 2apazeno da upotrebom sopsivene duboke Felaksacie 1 vizuelizacije, judi nogu da postave dijagnozu ‘svoje boleat pre nego sto se ona potwrdi medicinskim spi= ‘vanjma, Dub slojevi uma sadr2e resenja svih nasih prob- Tema, ali morama da im dopustimo dase. manifestujy ‘odrzavajuci_stanje potrebnog noprianjanja. Deca takogje Iimaju tu sposobnest al se ona abieno suprimuje njhovim Uslovijavanjem tokom sakuplania zivotnih iskustava “6 Put ka sposobnost vzuelzacie Problem na koji se Gesto nailazi ujoga nidri je teskoca viuoizacije. Sv imamo sposobnost da Jasno viuelizujomo kada je um sabran, al. kada je um rasut, to je olezan, jet paznja no: moze dugo da so odezi | emogucl slici da se Loblci. U tom stadijumu preporucujo se da se ne vizuelizue, vee da se samo misio slic | pokusa da se seca Iskustava povezanih sa njom, sta je vecin uch lako 1 pred- lala pocetni korak. Sa nastavkom verbanla, svesnost se ‘swlueuje 1 slike posinjy da se pojevuiy - one mozda ne traju dogo ili menjaju obtkalt proces treba nastaviti boz pokuéaja da se slika ucinijasnom i postojanom. Kada se Sveanest potpuno iskluel, Koneontracia | stvaranje jaane slike postaju mogucl. Vizuelzacia je proces koji tece bez napora. potrebno je da se ostane opusten i da se dozvoli slic da ge forma unutar svest. Sve ee odvia bez napora, Prirodne i spontano. Zatim, od pomoei je da so vidno pred Stavjanje poene sa poznatim objektima ii dogadiajime Koj fu ostavi jak utisak na um Objekt koji se vizuoilzuje treba dda_je sto. je moguce veel_umentainom prostory (chidakasha) i treba da ima dinamican iaz. Tako, ako vam 80 kaze da vizuelizujeta lava, ne zamisijajto ga kako mimno sedi u ugla daungle, Dinamicke sike akeje mogu u pocetkt lakse da se zamisie. Tek kade se postigne taj stadium mogu dda. se uvedu statcke slike, No oklovate’ sa upotrebom paradoksalnih stvari u vaso) vizuelizacil - ako slon kojog okusavate da zamisite stot na glavi, to jeu redu, mozote da mu dozvolte da napravi | nekoliko akrobacja. imate savegenu slobodu ui vem umu i upolrebite je u proces zuelizac. Vezbanjo momorijo Vizuolizacijau joga aids! moze da se upotrabi i za vezbanje améonja. pomocu asociacia koje izazivaju simboli. Kada ‘50 od vas trazi da se necega sete, treba da pronsdjete sto vise predmeta i simbola povezanih sa objektom kojeg se secate, Memoria moze takodje da se vezba kontinuiranim verbainim il mentainim ponavlanjem rect, brojeva, formula a1 bilo eega sto webs zapamtit, al je to monoton proces | fduzime sreme. Upotveba asociacja jo drekini | etikasnii motod:. Na primer, ako treba da zapamite ime neke osobe. mozete prvo da se selitedrugih sa istim imenom, a zatim da fevudete asocijacije koje laze iz znacenja fog imena. Mon- talno zamisito ponasanje, oblacene. izraz Wea te osobe, I. Sto vise asochaciia napravite, lakse cete zapamili tosto Zelto. Improaje ce bitr snaznije ako su vam asocjacie ‘mastoullle, 2 lako + upamewvanje | reprodukeija stale vezbo koje se preporucuu: “L Progled dnevnin dogadjaja veoma jo koristan 22 veabianjo pamcenia Iza analiiranje vasih delovanjaireago: Vanja. Praksa moze da se prosir Secanjom na jedan dan w Bivotu, koi je zavieen pre aedelju, mesoe ih godin dana. i Je dan naseq ranog detinjstva. Neophocno je samo sett 56 hhekog malog sneWdenta Koji co pros vasu memorju aa ‘lod dogadjeja kot ga prate. lznenadice vas jasno 1 210 lerazavanje vase memorie. '2. Prosirivanje prethodne vezbo jo secanje na ture iz prosiost Ako. so. zadral stay svedoka, posiatraca, posta efikasan metod za prevaziiazenje nogatival sar Shara uma, ali moze da se iGe | dalje, da se ponovo dozivi isto, eada sa pozitimim ishodom, Ovo ne samo da smanjuje bol. nego | priprema um da pozivno reaguje ako se pojav shicna situada u buduenostl Disanje moze da se korsti za Yodjenje vzuelnih ska, na primer udisanje svetlost | iz fanje maglicasti nesistoea, Bot | nougednost mogu da se Ublaze upuctvanjem udahnitog vazduta u oboteli deo els | ‘slobadjanjem bola izdisanjem. Nauka pranavidye se Koristi {chnikom vizuelizovanja bolescu ¢2godjenog dela kako se kupa uaaino} svellostiah zamisljanjem kako se bolesno {hive otklana | zamenjuje =dravim Sto ubrzava ilocenie ' Da bist razvil oseeanje empatie | sigurnostl, mozete 4a zamisiite sebe mehuru il aur, u Kojima vam je toplo, {ugodno | siqumo, a zatim prosite S¥9} mohur da ukljuclte ‘druge w njega, da ukljuctt sve osobe iz prostorije u Koji Ble. Ako je senzacia neprijatna, vratito se u udoban prostor| tu kojem ste sami, dok ne budete ponovo u stanja da se ® prosirte. Ova ekspanzia moze da se nastavii da ukljuci sve jude i vase bizine, zomlje, sveta, univerzuma, Mogunost vizuelizacile koje mogu da se Koriste kada se lednom otvore vata nesvesnog, su mnogobrojne. Kreativnl Potencijat svake individue jo ogroman, 1 vezbanjom Viauelizacje u_joga nid, semorealizacia napreduje. jos Jedan korak,evan tela uma Pocetni el joga nidre je opustanje tla | uma, a zat, Kado $30 atigne do postednjeg stadijuma vezbe, pokusajte da se ‘trosoul | napott vas. pogadiaju ‘Samo kada se identifikujele sa telom i umom. Nocu, kad ‘Ste u dubokom snu, ova dizocijacija se odvija automatski he secate se 2¥0g imena, toa, nti svoje okoline. Na ist hain, dok raditejoga nidru, poste postizanja duboke relak- sacle, treba da pokusate da se emocionalno odvojie od tela Pet kosa Dok moderni psiholoci govore o tri dimonzije uma. o sves: Rom, podsvesnom { nesvesnom, u vedant | flozotil jogs, Zovemo.ihr_grubim, suptinim 1 kauzalnim dimenzijama Tudske Wsnostl. One se dalo dole u pet Kosa il tea, Koj ine total lara ludske ienost, od najkrupnijih do najsup fini oblika. postojanja. Pet kosa se jogickim tekstovima dotiniu na sledect naein: 4. Annamaya koba ((zicko telo) sastavijeno od organs, ‘opactivo culima, To je najgrubjnivo ludske manitestacie. 2. Pranamaya Kosa (pranicko telo) je energetska mveza {ela koja 3e sastoji od tokova prane i bioplazmicke energie. "3, Manomaya Kosa (mentalno too} Je slo} svesnog delo- vanja u okviru uma, "4. Vigyanamaya ko8a (psibigho telo) je dimenzija ienost koja dels na astralno ravni. To je vteto koje dozivjavamo Ui snu, ivan telesniiskustave, zajedno sa raznimpsihickim fenomenima. 5, Anandamaya koéa (telo blazenstva) jo transcenden- tana dimenaija iudeke lenost koja postojl_u totalnom ‘odsustws zadoveljsva | ola. To je veoma vazno, all tesko ‘objasnjivo stane. »Anandax se pogresno prevodi kao sree, blazensivo, To je. u slvan, posebno stanje W kojem postoji svesnost nepostolanja bola ni zadovolistva, a dozivlava se folaina homogenostStanjehomogene. svesti je anan- damaya, Normaino, kada dozilavate bol | zadovolstvo, olaz! do mentalnih fuktuacija = bol je iskustvo, zado- volistvotakogj. Ali, uw anandamayo kos, najcuptinjom tly, hema iskustva - instrument iskusiva je sasvim transcend ‘abot 1 et koéa povezanih ea psiholoskim dimenzijama uma [“seisueYoanoonia [runcro [mote mena _| sane (tee) omits a |owanum | ovsne | ——— Pranamaye ace mina | Sieron otaja are ar re uel frente io) [Podeweni | sos | emoconnin patient (estan) fauzaim serra tio tertal_lum estcie | ponosre Vezbanje joga nidre ce vas postepeno dovesti do ovog stepena, na kojom se zadraavaju samo fundamentalne vi bracile nosvesnog, bez fluktuacija imoditkacija.To je na) duble iskustvo joga nid, dimenzija totainog nesvesnog = 51anandamaya il telo blazenstva. Lepo ga je detinisao Adi ‘Shankaracharya u drevnom tokstu Joga Taraval: kaa um transcendira mayu (obman), kada ego postane miran, ada cula vise ne funkeionis, ‘hada se prekine avaka Komunikacljaizmedju uma i Cula, ada oj tle neko vrome ne poste. to je Konacnl el, krajnje postignuce joga nie. lokustvo suptiat tela Supine koée £0 postepeno spoznaju, kada se iskijuce éula Kao sto se grubo telo sastoi od fzichih organa u Kojima se Dodvijgju proces disanj, clkulacje | varenja,tako i suptiina {ola imalu svoju anatomiju 1 Karakteristike. Pranicka 1 Paihicka energija teku kroz nadie (energetske kanale) i takre (peinieke centre) | formieajy onorgetsku infrastruktu koja 1e2 spd grubog,tai¢kog tea. Nadi znacistruja tk i prolaz i u jogickim tekstovima se pominje 72000 nadia. Tr 50 smatraju najvaznijima: ida, pingala i susumna nadl koja Se nalaziu ceniralnom delu kiémenog stuba. Ida nedi je sa leve strane i provodi mentalnu energit (mamas sak) Koja je edgovorna 2a mentalne | psihicke funkeije; pingala nadi tece esnom stranom kiémenog stuba i provod! vilainu eneraiju (orana taki) koja aktiva | odrzava filcko telo i njegove procese, Susumn, trecl volt nad, 86 smatra nejyazniji. On toce kroz ceniar kicmene mozdine | neaktivan jo na ovetky spirituainog puta. Jogicki teks: . govore 0 SSusumnikao 0 uspavanom, latentnom nai kof je odgovo- ran za provodjenje sprituaine energie (atma sa Id, pingala s sufumna polazo od mulaara cakre, Koja se nelazi na samom dnu kiemene mozdine, u mediici. To jo Sediste u kojem so Kontakta | budi evolutivna onergi Jakreacje u Hudskom tel Simbolicno se prikazuje kao US: ‘ula, sklupeana zmija i naziva se kundalini Saki U ‘muskarea, muladhara’ se nalazt_u perineumu (melic}) lemedju urinarih i eksretornih organa, a u 2ena se nalazi na Ggricu materice. Ida i pngala nadi polaze sa obe strane mu- ladhara eakre i ulrstaju so u contalno) osovini kiemene ‘mozdine na Eat intrmedijamecakre pre nego se zavise w ea adjna Gok, iznad veh kiémenog stuba, drekino iza contra iemogju obrva. Cetisi pomenute cakte dz kiémenog stubs ‘su; swadhisthana ~ na -bazi Kokelgeaine (repre). Kost: ‘manipura ~direkino ia pupka: anahata - u centr grudl, ia stea: I vishuddhi na baci wala, Susumna nad: je direktna linja izmedju muladhate | adjne = to suv stopenice koje ppovezuju zemlju i nebo. Za razikuod ide | pingale Koji funkoionisu Kod svih, susumna nadi | spiritusina energija tweba prvo da so probucle, a to budjenje je krunskt dogadia} UW evaluci sprituainost pojedinca Ulazak w nesvesno Kao sto posedujete ulna svesnost 0 tzickom tel, takomoze da se razvije i svesnost 9 pranickom, mentalnom, Psinickom 1 nosvesnom telu, sto. predstavja proces ‘ekspanzio svesti Koja se dogadja ujoga nid. Keda zaronite U sopstvenu svest. prolazite kroz te nivoe, i nastavjajuci sa Lupraznjavanjom idole sve dublje i duble. Od fizi¢ke vest do pranicne, ostajote 1 domont svesniag uma. ad pranicne 60 mentalne svesti ulazito u oblast-sna | podsvesnog, vest ostaje intaktna. Sva_ Gula, osim cula.sluha su Fskljucena, vest jo interalizovana i vi postajete svesni ‘mentalnih maniestaeja, snova | via. Primenom joga nidre ha tom nivou, povecava se samospoznaja | poboljsava ameonje, priroda lienosti se tvansiormige | ollminisi se noge lose navike misjenja | vjonja. Prolaz iz mentaine w psihieku avest daje progled nad as- tralnim i psibickim dimensijama iakustva. Ueenik postaje e ‘ceptivan (otvoren) za visi kvalitet stimulusa. U to} dimenzi se dogadjaju tv. psi-fenomeni, astralne projekcile i vant lesna_iskustva, Joga-nigra takodje moze da razvje te ‘sposobnost! lio ne il tehnike. Nema ograniéenja onome ‘Slo moze da se postigne ii istazuje, ali sa spirtuainog ‘stanovita ti ejevi su Beznaeajn. Onl mogu privremeno da fasciniraju kao. sto nova igracka obraduje ete, ali 10 ‘dusevienje bledi pred intenzivnom svetioscu nastupaiuée ‘samorealizacij, Konaéni put vodi preko psihicke w homogenu svest. Ot- vara se nesvesni um u kojom prestaju ave mentalne fuk: 52tuacije 1 moditikacije 1 otkriva se tundamentalni tam hesvesnog/podsvesnog universuma, lzvan svih ograniéenja prostora, vremena i individuaine personalnosti, To je Konaéno iskustvo joga nidre, osvetivanje nesvesnog uma dda bi 3e olkril nadvesni um i nadsvesno stanje. 54 Ulazak u samadhi ‘Joga niara je tehnika koja budi bozaneke kvalitte | jedan jo ‘od nacina postizanja samadhija. U njoj upotrebjavamno Svesnost 0 fizickim dimenzijama da bismo pojacall_un- Urasnju svesnost i uvide. “Upraznjavanjem radja_joga Tehnike, narocito joga nidre, pokusavamo da osvestimo podsvesna | nesvesna stanja, da bismo Konaéno us u Slanjoneavesnog. Uradja Jogi rec chita prodstaviis Sveukupnu Hudsku svest, 6 st talasi ii oblici poznati kao itil. Kao sto, kada bacite kamen u bistro jezoro on haprevi veliki broj Koncentricnih krugova i talaga, tako | Svako iskustvo koje prodje umom proizvede talase w chit Kada cujete 2vuk ili misite o necomu iz prosiost, kada lzadjete napolle u tamu | od senke drveta dozivte coveks, ada lesite' krevetu sasvim opusteni, u vasem umu ce se iarati tala avesti, Stplonia, jubav | mvanja | sve sto predstavja iskustvo 2a um, proizvadt te talase. U raga jog tala il write klaifikuju pet osnovnih ‘oblika: pravo | pogresno znanyje, Imaginaciia, spavanje + ‘memoria. Proma tome, spavanje se smatra montalnim ob- likom, ne stanjem totaine nesvesti. Kada chitta ima oblik idee i ana, postal tag saznavanja u ajo} Ujuro, kada se probudite | pilaja vas kako ste spaval, Kazete: »velo dobros. a sto bil sasvim nesvesni, a oko vas nije bilo svedokr kako iste znali da ste dobro spavall? U stanju dubokop ‘sna, vase sopsivo je vas svedok. Ono je svedok stanja hie, al ita nije svedok sopstva 55Sani samadhi U filozofii Samkhya-e i vodantl, duboko spavanie i samadhi su ijednaceni. Mnoge odluke samadhija | dubokog spe ‘anja su iste. U samadhiju, na primer, nema svest 0 ve- ‘ment, prostoru i objektu, je je ego odsulan, U snu takodje rnema svesnosti © vremenu, prostoru | objektu jer je ego. Tekllucen -u anu ste mimi | blazeni. U samadhiju postal to- talna ananda, a ipak, postoji sustinska razlka izmediu ovih stan ‘Dok je u samadhiju ego potpuno uklonjen, u snu jo on ‘samo 2a kratko wome isijucen. U sau, ego je hibernisan, w ‘samadhiju potpuno prevazidjen. Posie samadhij, ego vise re posto}, posle sna, jos je tu. Postoj jos jodna razika: + ‘samedhie postoy totalna unutragnja vesnost, jor Je SOD tv, alman, bljestavo; u snu, medjulim. postoji samo tra tunutragnje avesnosti | atman il sopstvo se ne raspoznaju Zato to spavanje smatra stanjem hibernacije, a samadhi je chaitanya, biazeno stanje svesnost. Pihicki fenomeni za weme spavania Um se isklueuje 2a vreme spavania | prolazt kroz proces in- rovers | kansformacie, pri €emu dolaz\ | do prilagod)a Vanja prane. U toku usnivans, prana silazi u razne cakre w Zzauisnosti od nivoa svesi | prethodnog iskustva. Kod Hud kod kojihspavanje 1 nivoi svesti isu razvileni, prana liglavnom funkeionise u manipuri (trousno)) 1 ewadhisthani (olnoj éakri) za vreme sanjanja, kao i za vreme budnog Zola, Kod ui sa salvickim temporamentom, prana luglavnom funkeionise w viguddh éakr u stanima nesvest Uanshatl Kada se pojave snovi. Vise psihicke 1 kauzaine funkcje 2e odvijaju kroz ove ave cakre. Medi, « spirity- ino potpuno razvjenth ud, pana ne odlazi samo u visual ‘anahatu (wraina i eféanu cakru) nego u_sahasraru (shunsku, temenu cakeu) u dubokom snu, | u adjnu (eeonu {akru) 2a vreme snova | viaia» so je tantieko objasnienio nova spavania Prevazilazenje ogranitenja nog! delovi mozga ne funkelonisu svesno i ego i djivatma rhe mogu da se manifesto U joga nigri mozak postae ho- ‘agen! entitet 1 sopstvo il atman prozimaju éhavu njegovu ‘Sruktru, | zato vezbanjem ove forme dinamicke unutrasnje svesnosti_mozemo da naucima da odrzavamo_totalnu svesnost cak i za vreme spavanja. Kada se koncentriete na trikati, tacku na. kojo] se sastaju obmve, videcete svetlos Kada vaga Konceniracia postaje duboka, svotlost co so sir | postepeno ce doct do zaustaviianja cisanja. Dah ce ostati suspendovan sve dok taje vasa vizuclizacia svetlost. Sta je {a svetlost? Ona je simbolsvesnost u totainom nesvesnom alo ee preporucuje Konceniracia na jairu ii mandalu. AKo ‘mozete da spavale svesni mandale il simbola, osvesticete Za sada nse u stanju da funkcionisete colim mozgom ni 1 jodnom stanju svesti er vliki deo mozga nie pod vasom Kontrolom. U Joga aide, kada u duboki san ulazte sa sim- Dolom, mozete da transcendizate ogranicenja sopstvene prrode, COwaranje wata percepciie Danaénji covek je nekompletan, On jo u stanju da upotrebl- jva eve. ekstremitete, on razume matematicu, fiziku i hemi, al Je nesavesen, jor mu ne funkcionise visi um. On tne saznaje | no Fazume eelim mozgom, njegove kognitine ‘sposobnosti su ogranicene + pogresne. Magi filozoti Za- pada iIstoka suistakli pogresnost | nedovollnost covekove ercepcie. Kada sve tihe oblastimozga pocnu da funkcionisu i vi paénete da percipirate celim mozyom, Ko ana sia cele vide? Mozda co s0 Sve vase | naucne teore Promeniti kao | vase filozotske i eticke detnicie. ‘Joginiimalu razieit naein misienja, njinove doje su nam ‘costo cudne Ine slazemo se sa njima. Podsotimo se da Je prirode totalnog, sveukupnog mozga nesvesna. a svesna je samo peiroda njegovih delova. Ova) svetovni mozak pose- ‘duje somo spoljasnju svesnosi. Zasto je to tako? Parcijaln mozak nije W stanju da ga gleda unutra vee samo da sanja 57spoljasnia iskustva. Nema zadovoljstava u spolisanjim ob: jektima, parciaini mozak Se superponuje na. nh. Nema higeg bolnog u spolasnjosti, ali ava) ograni¢eni’mozak ozivjava sav bol. svu agoniu, jer ne vidi, nema uvid svar, Parcijani mozak doaivjavaspoljasnjiobjekt na Pogresan nacin, a isto se dogadja kada on pogleda unuta: noma problema unuta, all ih ova) »mali« mozak vidi mnogo. On zamisia Iskusiva, Zelje. uspamene, a ukupni. totani mozak 0 ne Cini, on je homogen + predstavia orudje nesvesnog, Spavanie predstavija tskav homogeni mozak. U tozofi {oge. totalno je hienyagarbha - poznato jo’ i kao kauzalno {elo il tvalingam. Postavia se pitanje: kako oaveatiti ovo {otaine nesvesne u kojem ee ne opazaju razike, ovo stanje percepcije tz Kojog izlazt potpuna kroacija? Kada budote w Slanju’ da probudite tacku svesnosts u tom sveukupnom rnesvesnom, dotaci cetestanje nadevesnog \Vaznost simbola Pokusacemo dla objasnimo obozavanje idola ii simbolicku rmeditaciju. Ne treba mesati Boga | idol, Bog je bez oblika | imena, levan svih ogranicenjawemena. i prostora Nemoguce je da postoje dva misijenja 0 tome, All problem osiaje: kako izaci iz nesvesiog ipak ostali_u.njemu. Potrebno je da se od samog pocetka ima simbol. To moze dda bude svetost. sveca, plamen,plav Il crvent lates, pun mesec, blestavosunce, svetlucava zvezda i vas. guru. Mozote dla zaberote bilo Koji jel, 2 najbol i nalaksi sim bol je bindu, U tant se kaze da sve potice iz bindua. Bindu jo tacka 1 moze da se vzuelizje kao sicusna svetlost. Ta lunutrasna tacka lluminacije koja laze tkuta, Je pozn kao atmadjioti (atmajyot), svetlost Sopstva, Ree Sopstvo fovde ne predstavja ego. U jogh se Sopstvo pise vetikim slovom 8 da oznaci Atman il tanscendentainy svest. Ono ne predstaviia ime, oblik, ono je samodovoling i sveprisutno, Ono je ovde, tamo, svuds. Prisutnost uma Buda je govorio o shoonya-, nesvesnom stanju, koje so hajbesce prevodi kao ispraznost, odsusivo svega. Mnogi pogresno veruju da shunya znaci meditaciu »na nitas, AKO fepitate budistichinacin-meditanja, vipasanu lk ana- panasati, necete naici na shoonya-u. Uvek postoji osnova tina, put svesnosti. U stvar, miu jednom sistemu med itacie, shoonya nije data kao praksa. U budistickim spisima Bud uvek govor! o stanju punog uma, nina jednom mest se ne pominje da um treba da se odstranl. Kada udisete i Fedigeto cine to sa prisutnoscu uma, ako vam telo fluktuise oka to bude sa prisulnoscu uma. Bilo da je um koncen- Ursan ii rasut, neka to dude Uz njegovo prisustvo. Sledite tim umom. Na mnogim mestima Buda kaze: »Cuvajte se ‘odsustva uma. ‘Tamna noe duse Shunya je veoma vazno stanje w hinduistickojilozotj, On koji su soda matematikuznaju vaznost nule, Nula i shunya imaji ist wednost. No mozete da hazete da je Shunya nista, ona ima sveopetlzraca}. Svi koji zele da se probvide u tamno} noci svoje duse moraju da imaju simbol a ih vodi kroz nesvesnu oblast shunya-e. Da fi sto thada Gali 0 tamno] nocl duse?s Nazalost, oni Koji su interpret ‘ali to stanje nisu ga nikada dozivel, | ove' nije kritka nego Einjenica, Ako je sami niste dozivel sta mozole da znate Tamnoj noel duse? Jednom godisnje u Indi se slavi Sivaralsh noe Sive. U ovo, sada pesutnoj tamnoj noc duse, ddozvolimo svetiost da so rasplamsa, ‘Simbol imaju vel vaznost. Ne mozete reci da je sve ‘ovo imaginacia | hipoteticno. samo onl koji ne raziimeyu fako govere, Rko pogledate cvet, zatim zalvoriteoGt i unutra {9 vite, da 1 cote to nazvati imaginacijom? Taeno je da Eveta unutra nema all vaca chita je prvatila formu cveta, a ‘ako ona postane efkasnija, moci cete evel jesno da Vizuelizujete. Kade uspete da vizueliujeto predmet a da prtom znate da ste u stanju vidnog predslavljanja, vi ste na odsvesnoj ravni, Kada vizuolizujte cvet ite boje | dimenz- 8jp, al iste svesni dato cinite, kada nite svesni vemena i Drostora, kada je proces vizuelizacje izvan spoznaje 1 vi iste avesni simbola, postoji samo cvet, tacno kako ga vidite: bud! ste u tamnoj noel duse. Izagt ste iz totainog hesvesnog i to stanje prethodl eliminaciji simbola, jer amadhiju nema oblika. Sve forme, simboll | Koncept se Spajaju u homogenu nadevest, Nema raziia, nema razliko- vanja, Jogini razumeju Kolko je samadhi blu spavanja Spavanje Jeu Sambhyed, u jogi, poznato kao hidra, @ ialazene i tog stan je joga nia, ‘Joga nidra koju sie radi, Koju radite, je samo posetak, ravi pocetak Drugi deo VezbeOpis voxbi Joga idea je vezba Koja traje od dvadeset do cetrdeset ‘minuta, Postoje posebne tehnike za one koji boluju od povisenag krvog priiska i imajunoke druge tegobe, kao i 22 one ko} 2ele da produ dublo, u spiritual deo joge. To je jodnostavna vezba Koja moze da se nauct sa take i loge, Pre nego sto pocnete sa radom, izaberite mirmu Prostod | zatvorte vata | prozore.Iskjuitetelevizj i ra- ‘io, popustite zategnutu Keng | kravatu i ukljucite mag- hetoton. Zatim lente na pod, zauzmito poloza) savasana | ‘Slusajte uputstva koja vam daje gas. Mentalno pratte uput: iva, Ne Koneontisite se, ne konirolisite disanje, samo ‘lutajle uputatva | sledite ihr montalno. Najvaznie Je da se borite proty spavana, jer ako zaspit, gubite svesnost Kojo} teaite u ovo} vez Priproma Joga nidra se lvodi w polozaju savasana u kojem su sen Zaciie dodira_svedene ‘na najmanju. meru_ eliminisanjem Kontakta izmedju delova tela, dagodice prs, najsenativniji dolovi tela, su odvojeni od poda tako sto su dianovi okeenut navise. Treba obuc| aku, sroku odecu,prostorja treba da je LUgodne temperature, ni topla nl hladna. Takooje tres eim= Inisati sirujanje vazduhaproko tela. Vin stimulusi se Fskljucuju zatvaranjom o¢iju. Um so onda fokusira. na ‘spolasnje 2vuke, Ako se sve senzome impresie nasiino| ‘dstrane, um postaje nemiran, zato se upucuje na slusanye ‘2vkova, | krece se sa zvuka na zvuk sa stavom svedoka, Posmatraca. Posle izvesnog vremena . um _postaje hezainteresovan, i aulomatsk! se smiruje. Ova) metod‘smirivanja uma se zove antar mouna 4 priprema svest 2a Primenu joge nice. atuka Morate pazjivo da lzaberete svoju sankalpu = reei u njoj lroba da su precizne | jesne, nace nece prodreti podsvesni um. Siede nekoliko primera keatkih, pozitivn | jas stavova koji mogu da se upotrebe: ‘Ja €u probudit svoje duhowne moguenost. Bieu pozitima snaga 2a evoluclj drugih Bicu uspesan u svemu Sto produzmem, Biéu svesnif i etkasni 4a 6u poste totaine zea. leaberite. samo jednu sankalpu prema. sopstvenim potrebama | teznjama. Ne zurite, kada jecnom tzaberete ‘sankalpu, ne smete da Je menjate. Ne ocekujte da se rezul- {ati pojave preko noc. Za njeno delovanje potrebmo je wreme koje zavisi od prrode odluke | stepena do kojeg je ona In- lantrana_u umu. Rezultat uglaynom zavist ‘od vase krenost | velitne Zoljo da ostvarte cil svojesankalpe. Kruzenje svost Kruzenje svesto kroz razne detove tela nile ve2ba Koncen- traci i ne ukjiucuje fizicke pokrete. Za wreme vezbe potrebno je: (1) da se ostane svestan, (2) da se ssa glas | {@) da se um pokrece veoma br20 prema datim uputstvima. ads ucitel) kaze palac desne ruke, ponovite to mentalno, mistte na palec deane sake, a zatim ite dale, Treba da se naviknete da sleite redosled, da mentalno ponavijate imena razni dlovatola, kao sto dete ponavjaslova abecede kot tcl, Ne treba da pamtite sta doazlsledee. Citay proces se ‘dvia u nesvesnom ums Pracenje delova tola treba da je automatsko, spontano i ppotpuno. Neki jul joga nideu uce na velo neststematican ‘agin, ponekad pocnu od glave i zavrsavaju sa prstima Sstopala, ponekad pocnuslevim palcem, drugi put deen, Kkruzenje svestl $0, medjulim, odvija na taeno odredjen nacin - posinje se od palea desne sake } zavrsava malim 6 prstom desnog stopala, 9 zalim ge ito urad a lovo) strani Kruzenje se nastavja od pote do zadnjeg dela glave i od slave prekolica | njegovin delova, do nogu. Svesno je Kada se zavisi kruzenje svest,nastavja so. tizitko ‘opustanje Koje se kompletira upucivanjem paznje na dah. Potrebno je da se svesno dite, bez pokusaje da se dah for sia menja, Dah moze da se prati unozarvama, u grudno} dupli ii u »prolazus”iamedju pupla i gra. Veco opustanje 50" poslize simultanim mentalnim odbrojavanjem dana. Svesno disanje ne samo da dovodl do. opustanja. i koncentracije nego takodje bud onergj | upucule je svako} cel tla, Osecaiii osecanja Sledi opustanje emocia 1 advajanje od nih, Bude se 1 dozivjavaju osocaji koji eu intenzivno fh Hk emocionaln, 2 zalim se otMlanjaj. ObIeno se rad sa parom suprotnih Osecanja kao sto su toplota i Madnoca,tezina i lakoea, bol Zadovoljstvo, tuga i radost, fjubav | meznja. Sparivanje feecanja ujoga nidri-harmonizuje suprotne hemistere ‘mozga | doprinos| uraynotezavanja osnovain nagona i z0ja Kontrol funkelja koje su normaino nosvesne. Vezba takodje razvja snagu volie na emocionalnom planu | dovedi do femocionalne relaksacije pomocu mentalne katarze, pe Kojo) 50 oslobad)aju uspomene koje izazval jaka osecanja Vizuelizacia Posledn stadium joga nidee dovodi do mentaine relak sacle. U ovom del vezbe vidno se predstajlu slike koje ‘gover! i opisule ute). Posto slike koje se upotrebljavaju Imo univerzainiznacaj | izazivaju snazne asoeiacije, one * Avohan, pred psiticki put (prolaz} uv suptinom telu, lamedju pupka ila. Prim. prev. 65‘skrivene sadraaje nesvesnog prevode u svesni um. Slike mogu da ukljuée pojeaze, okeane, planine, hramove, svete Huda #evece, pre |opise snaznih psihickih simbola kakve su éakre,tingam, kt il zatno ja. ‘Vain predstavijanje razwja samosvesnost, opusta um i vodi ga Koncentaci i dharani. U naprednim stadjumime vizuelizacija ee razuia.u dhyanu i isty meditacju, u Kojo} postoji svesno. iskustvo vizuelizovanog objelta wu ne- Svesnom, nesiaje razika iemedjy evosnog | nesvesnog | ‘ometajuce sie prestaju dae pojaviiula Zavrbetak vozie Viaiolizaca se obiéno zavréava slikom Koja dovedi do ‘osecanja dubokog mira, slo ein da nesvesnt um postane ‘Yeoma otvoren 22 pozitivne misi | sugestie. Joga mira se zalo zavréava odlukom. Direkina naredba svesnog uma hesveenom je seme, 2no koje omagucuje da covek raikalno promen! svoje stavove, ponasanje | sudbinu \Vazno je da se odluka kaze jasno i pozitvno, to umu daje snagu 1 positivnost. Takodje je polroono da se iskreno ‘eruje dae oditka bit efikasna, Vora pojacava efekt odluke ‘esveenog ums | ona zaista postajesivarnost u covekovom hot ‘Joga nidra $e postepeno zavrsava wacanjem uma iz stanja psihickog spavanjaw stanje budnost, ‘Opita uputstva Joga nidra moze da 90 radi u Joga grupt it kod kuce. Ona lueba da se radi u miro}, zatvoreno| prosteriprijatne tem: perature, u polumakuy, @/ne u totalnom mraku Hi na jakom Sveti, Tama | svellostsnazno deluju na mozak ~ W pol ppunom mraku um te2i spavanju, na syetlosti je ometen. Da bi se odrzalo stanje opulstene svesnostl, harmonie Izmedju inroverzje | ekstraveraje, neophodan je polumrak. Takodje lueba Izbeci bilo kakave lenenadna prekidanja vezbe. Prot torija treba da je dobro provetrena ali bez sirujanja vazduna ‘Ako je ukjucen ventilator. ne toba da se lozi na praveu Ww kojem on deluje. Ako ge radi na elvorenom peostoru, glava | {olo treba da su casvim pokriveni da bi se izbeglo svako feieko ometanje. Odeca ti Kojo) 80 radi weba da je taka i komoina. Posto tolesna. tomporatura pada 2a vr ‘opustanja, treba se pki akim pokrivacem. ‘Joga ide je najolje radii, vek u isto vrome - rano Ujuleo,izmedju oti | sest sat,” il uvece, neposredno pre fdiaska na spavanje, da bi se indukovao dubok 1 ‘osvezavajuei san, Ludi koji so wagaju sa posls kasno opodne, treba po povratk ku da ee odmore tt svojoj sobi ‘adeci joga nicru pet do desetminuta, sto 6e im pomoci da ‘se opuste | lakse ostvare prelaz izmedju dnovnog zivota na Posiy u svom domu. Vesbu treba rac sa praznim ston ‘akom, namanje iri sata od poslednjeg velikog obroka i pola sta posle uzimanja male Kolicne lake hrane. Za vrome Joga hidre elesna temperatura brz0 opada i redukovana Je ® Brahmamuhurta - vreme nejpogodnije za meditaciu | 7 Ovo je trenulak da donesete odiuku, Pauza. .Jednostavna odluka.. jednostavna odluka. Molim vas, izrecte svoju ‘odluku, sa osecanjom | svesnoéeu, i puta, Pauza Kruzonjo svestt — 4 Kruzenje svesti kroz ‘vesnosttroba dae preni liste delove tela sto je br2e moguce: 3. jedme take tela na drug. U misma ponavizte naziv svakog dela tela, i istovremeno postanite svesni tog dela. Vezba uvek potinje od desne uke. at\Varijante u vidnom predstawijanj (Umesto vizuelizacije parkihram) lina y Zamislite da je velo rano jutro, jos je mak a vi idote preko bra | ponjeto se prema planin. Sami ste. Pauza, dete ka ioku, ako se oktenete,vidite polumesee nisko ne nebu. UUskoro ce faci sunce iza planine pred vama, Pauza. Daleko UU dolnisvattucaju svetijke malog gFada kroz ranu jutarnju lemaglicu. Pauza, Planinska staza vijuga uz strmu stranu, ‘medi volkih stena i preko mostove postavionih. proko dubokth ponora. Pau. Prostor imedju dva brda otvara ‘pogled na ogromnu, snegom pokriven planinu ispred vas. bledo nebo za nje najaviiyje zoru, Pauza. Penjeto se kroz ‘sneg | pravite hrekavi zvuk dok probijate povrsinu i tonete w ‘nog... Lednikle2i na _vagom pull... slvipi led Koji 0 okrece dok vi brzo prolszite proko njega. Pauza. Bizu va Planine postaje veoma hladno... vetrov uriaju oko vaéeg tela Fnvatalt 96 20 vaou odecu.. sneg | led se lope za vasu fobucu. Pauzs. Suzete na wh | pred vama_ so olvara velicanstven prizer... na Istoku snegom pokriveni whovi | tamne doline... na zapadu brda prolaze u valowte doling, ka moru. Pauza. Pojacajte svoju imaginaciju | vizuelizjte Prizor. vite sunce kao zlatnu tops na stoke, zac zatne Svotlost ee rasipaju po snegu | zabljeskuju vam oc. Pauza. Podlignite oct ka nebu.. na zapadu Je Jos sivo, iznad vas plavo.. na istoku neznpurpur se pribizava suncu. Pauza, Glodajte svetiost sunca kako prelazi whove planina | krece 50 njhovim stranama... otkrvaju se duboke doline, povlace 50 senke.. Pauza. Sedite ukrétenim nogama i kontemplisite ova} velléansiveni prizor... zora novog. dana. Pauza. Osecaite ovo iskustvo neko vreme...neka vam um slobodno tece preplawjen ovim iskustvor. Duga pauza.. oto koje lebai Zamisite da ste na tavanici.. sped vas vidite svoje telo| kako lezi w polozaju savasana na pod, i radi joge nldru @ ‘Svesnost teojpod Postanite svesni tela... | prostora koji vase {elo zauzima telo prostor. Duga pauza, Bute svesni clog tela | pods, cclog ‘ela u odnost na pod... istovremeno budite svesni dodirih tacaka izmedju tela | pods, Pauza. Oseeate dodirne {eke vasog polka 1 poda...lopatica | poda.. lkiova | oda... nadlatica pods... sedaliog dela 1 pda. istova 1 oda. pela i poda... Pauza. Svesnost 0 svim dodirnim fackama tela 4 poda, senzacija svin tacaka Istovemeno, podjednako. Pauza. Nastavite da osecate ove tacko, fazdvojeno | jasno, ne spavalte. Duga pauza. Pronesite paanju na o€ne kapke... osecajte tank linju dodira zmediu ‘Gomnjih i donjih kapaka.. osecaje osire tacke na Kojima se ‘oni roc, Pauza, Zatim usno... prenesite paznju na inj izmedja usana, prostor zmodju usena. Duga pauza, & Proneste paznju na prod rtam dsanj...Pauza. Osecaite Kako 30 dah Krece du prodnjog prolaza meu pupKa | ‘tut. pr ahs penj se od pupka prema gra, pt ita on ae epusta od gra prema pupku. Bauza. Bude potpunO seen disanja, of pupka Ka gi, ya ka pupku.- ne pokusavate da orarate daa, bude ga samo svesh. Pauza. Odezvajte. paznju I istowtemeno pocate sa trojan unazad, na sledee! natin: Wltem 54, tzsttom Si udisom 5, tegen $9, udgem 52, tis 520 tk {ale od 94 do 1 od 27 61. Ponaule beojve umistina ‘dk pratt hetanje av0g dah od pup ka rua | nazad Pauza. Potpune ‘svesnost 1 trojanje. Patza. isanje Je Iagano...opsiteno.nastavite da bro > nie seca L {to2ina) Probudite osecaj tezine uw svom telu, probudite ose¢aj tegine, Pauza. Budite svesni tezine u svakom del telaPauza. Osecate se toliko tetkim da tonete kroz pod. Pauza ‘Osecajtezne, svesnost tezine. Duga pauza. (takoea) Probudite seca) lakoge, probudite ose¢a) Iakoce. Pauza (seca) akoce | stanje bez tezine u svim delovima tela Pauza, Telo vam je tako lako da izgleda kao da lebdit iznad oda. Pauza, SvesnastIakoce. Duga pau. (tiadnoea) lokustvo ladnoce, probudite iskustvo hladnoée, vellke hladnoce w colom telv. Patz, Zamislite da hodate po hladnom podu zim. topala su vam veoma hladna, osecate hladnocu po calom told. Paliza. Bute svesnihladnoce. uga pauza, (orucinay Probualite osecal wrucine, oseeaj vac, Colo telo je vruce colo telo je vruce...osecate vruciniy celom tol. Pauza Sotite se oseeaja loplote lal, kada ste napoli, na suncu bez hada... wueina -u eelom telu, uw celom tolu.. Pauza. ‘Svosnost wrucine. Duga pauz. (won) Iskustvo bola, Koncentisite se | pokusajte da osetite bol Pauza.Bilo koi bol Koj te osetl u svom zivotu, mental i Hale, soto se osecaja bola. Duga pau, (eadovaljtvo) Setite se osetaja zadovolatva, bilo kojeg zadovoljtva fsickog ii mentainog. Pauza, Sotite ge osecanja | dozivte 9a, o2ivite ga, probudito osecanje zadovoljsva... Duga pauza. Proverite da iste budn. Da Wi ste pospani?...Budite sigurmi dda ne spavate. Recite sobi Ja sam budar. Pauza, a Unutrasn prastod Koncentrsite se na prostor iza vasih zalvorenih otf, prostor koji zovemo eidakas... Pauza. Zamisite pred sobom sparentn ekran kroz koji mozete da vidite beskrajol prostor.. prostor Koj 8e prosire daleko, dokle pogled moze {a dopre, Pauza. Usmerite paznju na ova) tamnt prostor | bualte svesnisvakog fenomena koji se u njomu pokaze; sve lo vidite su manifestacje veg dma. Pauza, Nastavte sa ‘svesnoacu 0 svom prostoru, all se ne ukljucujte, vezbajte ‘samo neprijanjajucu svesnosi. Duga pauza. ‘dno predstavljanjo: parkltram Zamisite sebe u park Urano juro.. Sune jos nile izaslo | park je pust, vi ste sami u njemu. Pauza. To je divan park, Imran i nepokrelan.. Nodajte po rosnoj trav. slusete pice ako pov. poztauljajuei novi dan, Pauza. Tu su vetov ceveca, ruza 24h, rusieasti, ervenih... osacajtensiov mits F Vice kapl rose na njihovim laticama. U lizini je mali fibnjak.. zlatna ribica pliva po njemu, izmedju lokvanja, Wide iene gracioane pokroto. Pauza. State izmedju ‘dveca, prelepog drveca...drveca bez lista, sa liscem, razgranalag, soko prolepog drveca. lzmedju nih je roster. u prostoru mali hram sa aurom svetlsti oko sebe, Pauza, ite do vat, bladno je tame unui... na zidovims, su alike velih svelaca, Sedato na pod, zalvarate oct, postajete mimi... ogeeanje dubokog mira | harmonic vas fbavija dok zvuci spoljasnjosti blede uw dali. Pauza. Nastavite ea evosnoseu meditacje u hramu.. ostanite neko vremie dok vas ne preplave spokojsivo | harmon uga pauza Unutranp prostor 7 Ponovo usmerite svesnu paznju u cidakas, dovedite svoju svesnost u taman prostor koji vite Ispred zatvorenih oti aj prostor moze da se vidi | ispred vase cela, tako do, ako zelte da ietrazujete, mozete da pomerite svo} pogled polako nagore... bez naprezanja. Pauza. Posmatrajte 85pa2ljivo tamu koju jasno vidite, nevez.juci se, ne ukjucujuci 59, ne dozvalte da vas to obusme, Pauiza, Ocmorite vo) 1 ovo) toploj i prijateliskoj tami... ako ugledate bilo koju tananu pojavu, na primer boje i oblike, samo ih zapazite | nastavito budnom paznjom da posmalrate svo} unutrasnii Prostor. Pauza, Ako s0 pojave misl, noka dolaze | odlaze, nastavite da posmatrate ovaj taman prostor. sa punom svesnoscu i neprianjanjem, Duga pauza, Odtuka Vata odluka, setite so svoje odluke. Ponovite istu odluku oj ste donell na posetku vezbe, itim recima | 89 ition "unutragnjim stavom. Ponovilo je jasno, sa jakim osecanjem, ‘ti puta. Pauza Zavréetak 2 Postante svesnisvog disanja, budite svesni svog prirodnog isanja. Pauza. Svesno pratite disanje | buale svesni svole ‘opustenosti. Pauza. Razuite svesnost 0 svom fixickom postojanju. Pauza. Budite svesni svojih ruku | nogu 1 tela koje eziispruzeno na podu. Pauza. Bueite svesni dodirnin| tagaka izmodju tela | peda. Pauza. Prenesite paznju na prostorju uw kojoj se nalazite, na zidove, tavanicu, na Sumove u prostori # van nije. prenesite svoju avesnost tzvan prostorj, postante evesni spoliasnjog sveta. Pauza Nastavite da fezite mimo jos nokoliko trenutaka zatvorenih oti. Potnite polako da pokrecete tele, polako se Protegnite...nemojte zur. Pauza. Kada ste sigurni da ste Potpuno budni polako se podignite i otvorite oc. Joga nda Je ovim zavesona, Hari Om Tat Sat 86 (esna strana) Palac desne sake, kaziprs, sredi pret, domali prt, mall prs, len, nadianica, zolob donieje, podlaktica, iaket, hagiaktios, rame, pazuh, desni deo struka, uk, desna hatkolenica, koleno, skoent 2glob, peta, taban, wh tabana, palae desnog stopala, drugi prst rei pst, domali rst, mali rst (love srana) alae leve Sake, kazipret, erednjiprst, domali pest, mall prs, dlan, nadlanica, glob dorucia, hadiaktica, ame, pazu, levi deo. stuka, Kul,” leva hatkolenica, olen, ist, skosni zglob, peta, taban wih tabana, plac levog stopata, drug prs, sredn prt, domall rst, mali rst (ea) Deeno rame, levo rame, desna lopatica, leva topatica, desna strana sedalnog dels, leva strana sedainog dela, iemeni stub, cela fej. (rednja strana) ‘Teme, G2lo, desna obrva, leva obrva, prostor izmedju ‘obrva, dosnt oéni kapak, levi ofni kapak, desno oko, levo ‘ko, desno uho, evo uho, desni obraz, lev obraz, nos, wh hhosa, desna nozdrve, leva nozdrva, goenja usna, dona Usna, brada, vilica, glo, desna Kljuéna kos, leva kluena ost, desni deo grudl, evi deo gruai, eredisnji deo grit, upak, trbun, donji deo tuna, (olan dotow tela) Cala desna noga, cela leva noga, obe noge... cela desna ‘ka, cela leva ruka, obe ruke... cela leda, evo prednji deo, ‘cela glava... Sada eve zajedno... noge,ruke, led, pred ‘deo, lava, ceo elo... ool telo..celo too zajedno... Pauza.. (Ponovite jos dva kompleina ciklusa). orpored drugin ud, Pasiza. Vide sada Kako vase tolo polako Usiaje, na prstima ide prema watima 1 polako ih olvara i lela napolje nezno zatvarajuci vrata za sobom. Vidite kako vase telo hoda izvan ovo 2grade, posmairaie poznate svar ‘oko vas... nema osecanja napora, osecate samo lakocu, Pauza. Susrecete neke poznate ude... vt ih vite, oni ne mogu da vide vas. Posmatrajte ih dok prolaze | mozda vode Uobieajone razgovore. Pauza. Iznenada otkrvate da vase {olo Tobdi iznad mora... postanite svesni _ovoga. pposmatajte tamno plavo more kako svelluca ispod vas, ‘reko njegove povrsine ide brod. Pauza. Vase tela lebdl kao ‘Obiak.. amo gd volar oduva ablake, oduva | vase tol. foblaci prelaze preko vaseg lca, Ispod vas sunce pravi fodblesak sa. obala olin oblaks... znad vas oblacie jur plavim nobom. Pauza. Sada struja vazduha podize vase ielo £ nosi ga preko zemlje... Ispod vas viite kuée, brialivo fobragjene pola, guste sume, wijugave reko koje bijeste ne suncu. Pauza. Zastanite 2a wenulak | paziivo pogtedaite ‘bo. tolo vam Jo sasvim opusteno i na vasem cu Je laraz spokojstva, Pauza. Vidite vage telo inenada ulopljeno boje dok prolazi kroz dugu... zuta, zelena plava, jubicasta frvens, oranz,zlatasto zuta. Oseéaite kako boje prozimajy vase telo, hranec! | okrepljujuci vas na nekom dubokom nivou. Duga pauza, Polako pocnite da se vacate... viite vase telo izvan ove 29fado, ponove ugledajte poznate predmete. Polako ofvarate veal, uazite unuta i zatvarate th 22 sobom. Lezite na pod, pazoci da nekoga no uanomite Pauza, Sada posmatraje svoj tolo kako polako radi neke ‘sane... vage felo se ponovo odmara u_savasani. Duga ppauza, Bunarfokeon Zamislite kako ‘dete pustim putem, Jednog veoma toplog dana; Prolazite kroz vata i unutra ollvvate vt. plice evalu. prelapo voce, drvace w hladu. Pauza.Isptujete vr 1 dolazite do Kladenca sa. leptrima koji kruze ‘okolo: pogledajte w bunar.. lo je dubok...cilindrién tunel vod u ‘ak. Pauza. Spiraine stepenice vjugaju duz_zidova, pocinjte da silazite..na ridovima ie lakirano kamenje.. 2ut es atna wala... watite svoju evesnost nazad, na contar izmedju obrva... jos jednom postanite svesni contra lzmedl obrva, Pauza Bunariztatno ajo Zamisite kako Setate kroz pole zeleno-zlatne trave.. sunce si. diva povelarae... lice vas pozivaju sa drvecs, Pauzs. Dolasite do Kadenca u poliu cveca... u vazdunu se oseca opojan mirs. a leptir igraju svoje igre. Pauza, Zamisitesebe kako silazte u bunar... upotrebite eva erodaiva koja smatrate potrebim da to ucinte, Pauza. Ono bunara je mracno ali lunela dopice nejasna svetlost. Unite w taj tunel...on se spusta (2a ugla. penje se iza drugog ual, zatim se ponovo spusla. Dolazte u veliku pecinu.. u njoj je plammteca svelost. ride toj svetloat + isptajte je iablza. Pauza. U svotlost Jo zlaino jaje.. tanusno, blestavo, zlatno jaje; iz Jajeta Se prema vama krecu Wi zxaka svotlost jedan prema Tevor.crugi prema desnom oku,irel prema contru izmedju obrva. Gledajte zlatno jae 1 budite svesni ovih zrakova svotlost. Duga pauza. Ostavite sada zlano jaje | vraite se kroz posinu, br20 #0 popnite uz bunar.. | 2adjte u pole ~Aaiaste tave, Ponovo oselite toplotu sunca | povetarac na vagem lieu Pauzs.. Penjanje uz evetu planinu Zamisite kako polazite na put da biste se popeli na svetu Planing. Znate da ce to bil dug i tezak uspon all osecate sigurnost da Coto dostici cj. Pauza. Pri ialasku iz rodnog ‘grada srecete vodiéa.. osobu Koju nikada cane niste sre all znate da je ona dobar, iskusan vodie, Pauzs. Tesko vam je d2 odredite njegov Karakier...a on ne prica mnogo. poste Zolite da obavite svoje puiovane, sledite ga. Pauza. Staza “kojom dete prolaxi kroz voiku Sum... iepod baldanina od drveca i prelazeei mnogo potoka. Pauza. Siizete do velikog jazera, umirujuce plava Boje. sto je | ‘veze. | stajote... Vi vod pijete vodu i odmarate se ma. Pauza, Posto sto nastavill put opet pocinjote da osecate sirah i nepoverenje prema vodieu... Suma je gusta i mi w esJoga nigra 3 Priprema Opustanje (antar mouna) tuk Krwenje svest Svesnost koze Disanje (mentaino naizmeniéno nosne disanje, od 108 do 1) Unutrasnji prostor (cidakas) Centar izmedju obrva/Vizveizacia Om ‘Unutrasnllprostor (icikas) Odluka Zaveéotak Varijanio u vidnom predstavjaju: Centar izmedju obrva/zatno jaje ‘Bunaraiatno jojo Penjanje uz svetu planinw Pripcema Pripromito se 2a joga nidru. Zauzmite potoza) éavasana, stopalina 1 rukama ako razdvojenim | s2_dlanovima ‘okrenutim navibe. Pauza, Zatvorite oci | prestanite da se okrecete.. prilagodite se polozaju... Pauza. Za jedan sat Zaboravite sve brige 1 koncentrisite se na joga nid. Zaboravite sve probleme. Pauza. Udahnite duboko, lagano.. 1 dok iadisete osecajte kako vase telo obliva epokojsivo Pauza, Opustanjo Postanito svesni_spoljasnih zwukova, budlte svesni Lucajenin zvukova izvan ove zgrade. Duga paurz Dozvolte ‘vom Cul sluia da prodre u dalina a zatim ga postepene vratite nazad, w ovu zgradu, nazad u ovu prostorju. Duga 0 pauza, Budite svesni ove prostorie.. i sebe kako lezte na pod... budite svesni vaseg tele kako :2zi na pod. Pauza Budite svesni svog disanja... samo svesno dite, ne oncentriste se. Svesnost 0 vate eli | vasem disanju Pau. Setite se svoje namere I recite u s6bl »Radieu joga rir, Ostacu budan eve veeme, neeu spavate. Paz. odtuka larociteevoju odluku, Sada jo trenutak da u misma kazete ‘svoju odluku sa punom svesnoscu | osecanjem, ti puta Pauza. Kruzenje svest! Kruzenje vest... svesnost 0 razlcitim delovima tola cstvarena putovanjem kroz telo. Neka vas um slobodno ‘kage ga jodnog dana drugi (esna strana) Palac desne sake, kaziprst, srednji prst, domali pst, mali pret, dlan, nadlanica, 2glob dorugja, podlakies, takat, hhadiaktica, camo, pazuh, struk, Kuk, dosna natkolenica, koleno, list, skoéni glob, peta, taban, wh stopala, prsti ddosnog stopala: prvi, drug, Weck, cove, pet rst. (leva sana) leve sake, kadiprst, stein! prst, domali pest, mali rst dan, nadianica, zglob dorucja, podlaiica, lake, nadiaktica, ame, pazuh, iova strana struka, Kuk, leva natkolenica, Koleno, ist, skoeni 2glob, peta, taban, wh stopata, prsti levog stopala: prvi, drugi eet, cet, peti pst. (prediny deo) ‘Teme glave, colo, desna obrva, lova obrva, centar izmedju ‘obrva, desni kapak oka, levi kapak, desno oko, levo oko, fosno ue, love ue, desna nozdrva, lova nozarva, dosh aGaz, levi obraz, gornja usna, dota usna, brada, vilica, ‘ff, desna kjucna Kost, lova kljuena Kost, desni deo grut leoi deo gruci. sredisnyt deo grudi, pupak, gorni deo trbuha, ddonji deo trbuha, desna propons, leva. prepona, dean butina. ova butina, desno koleno, levo koleno, desni levi list, desni skoéni 2glob, levi skoeni zolab, desni pr slopala, ov pest stopal, ‘Sada ledini deo. peta, desni misici lista, levi misici lista, zadnji doo desnog kolona, leveg Kolena, 2adnji deo desne butino, love butine, dosna strana sedalnog dela, leva strana sedainog dela, ddosni Kuk, lov Kuk, c80 kiémont stub, deena lopatia, leva lopaica, zadnji deo wate, potijak, tome. (lav dotov tela) Glavni delovi tela. Cola desna noga. cola leva noga. obe noge zajedno. cola desna ruka, cela leva ruka, obo ruke, cela glava, cela ledja, evo prednji deo, celo telo, .. celo telo.. colo tolo zajeno.. Duga pauza. (ponovitedva Komplotna cklusa) Osvescivanje koze Poststite svesni dodimih tacaka izmedju tela i poda... i koncentriste ena nj neko wreme. Pauza. Osocajte dime tacke izmedju' tela i poda..intenzivno, jednako, Duga pauza, Obratite paznju na pote... osecajte kozu na pelama svojh stopala..od vihova prstiju. Duga pau. Ite prema dlanovima... osecajte Ko2u na’ vasim dlanovima i Prima. inlenzivio, sa punom svesnoscu... Duga pauza. ‘bratte paznju na lice, postante svesni koze na vasom licu, razvilo tu svesnost. Pauza. Budite svesni koze na vasem ‘clu, obcazima | brad. budite evesni ev lina na vaser licu, Pauza. Obratte paznju na o¢ne kapke, osecalte dodirnu linju izmedju kapaka, Pauza. Sada usne, osetajte dodime eI lacke lzmodju usans, infenzivno, sa ose¢anjem. Dug pauza, Disanje Opratite paznju na svoje normaino cisanje... postanite svesni sy0g laganog, spokojnog daha. Pauza. Buclte svesni '5vo9 diana, niéta vise. Pauza. Koncentrsite se na tok dana lzimedju pupka i gfla.. osecajte dah koji se krece ovim prolezom. Pauza, Kada udisee, vazduh se penje od pupka do gia, kada sadisete on 80 spulsta od grla do. pupka, bualte svesni toga. Duge pauza. Sada budite svesni toka daha kroz noziive, prodnog toka kroz obe nozdrve i susreta na vrhu, gde $e formiratrougae. Pauza, Misite na ‘dah koji je razdvojen, zatim se peblizava i sje entra igmedju obrva. Duga pauza. Pocnite da ra Sodhan®, mentalno svesno haizmenieno dlsanje... brojeci tunazad od 100 do 1, na sledec! nacin: 108 udah kroz fovu Nozdrwy, 108 izdah kroz deena nozdnwl, 107 wah kroz ‘desnu nozdvs, 107 idan kroz lovts nozdew.| ako dale Dok radite, ovo u sebi ponavijajte. Duga pauiz. Zapamtite dda morate da se vratite na 108 | pocnole iz pocetke, ako Pogresite. Duga pauze. Puna Svesnost saizmnenicnog lisanja 1 brojanj. Duga aura. Bez qresaka | spavanja Duga pauza. Nastavite da. brojte sa punom svasnoscu. Dug pauza. Nastavite. Nastavite 5 do 10 minuta. Pauza. Unutrasnyiprostor Budite svesni cklakasa, unuitanjeg prostoraiza vaseg éele. Pauza. Bude svesni tog prostra...beskrajnog prostora koji * Vista pranayame, kontrole daha, vitalne, psihicke fenorgije. Priprema telo ium aspiranta. za. sigurno i luspesno meditianje. Nadi sodhan pranayama (ovdo koriscen njen preliminarni obiik) - primenjena ispravno. bbez napora, je najvaznija panayama za »cticenjos tela smitivanje uma (Po Mledtations tom the Tantras, ‘Svami Salyanande). Prim. pre cy'8e prostire onoliko datvto Koike mozete da_obuhvatte ogledom...ako nisko il fako vigoko | sioko, Kaliko mozele a vice. Pauza. Budite svesni oveg prostora. Duga pauza Budite sasvim svesni ali se ne ukliucute.. posmatrate ga ao da gledate tlim... ono sto ville je projekcija vaseg ppodsvesnog. Pauza. AKO vidite boje, oblike, to Je samo hacin na ko}! se manitestuje ves um... odzavaite svesnost. Nastavite. Duga pauza Centar mod) obrvarvizuellzaclja Oma Pronesite paznju na contar izmedju obrva, usmerite svesnu panna contar izmodju obrva, Pauza. Zamislte da sedite u Mmeditativno) poi u cenlru izmedju obra iagovarajuci ‘mantru Om, sinhrono a svojim dahom... sedite u lotosu' RRekom ugodinom polozaju..Ouga pauza, —Razvilo ts svesnost, izgovarajuei Om sinhrono sa disanjem. Duga Pauza. Vralile sada paznju na contar lamedju obrva Prestanite da zamisijate sebe kako mediate. pripremite 8° 22 powealak u cidakas. Pauza, Unutrasnjiprostor ratte se na cidakas, ponove usmerite svesnu paznju na Lunutrasnii prostor koi se nalaz iza vaseg éela, Pauza. Vidite boje i oblike Koji mogu da se polave... bez napora, samo ssvesno posmatiaite ta) prostor. Duga pauza. Totaina Svesnost™ posmatranie, bez ukljucivanja, Duga pauza, Nastavito da posmatrate ova) prostor 1 bude svesni svih slike. svake spontane misli Koja se pojav...pokusajte da budete svesni toga. Duga pauza, Odtuka Postarite svesni svojo odluke, setite se orluke Koju sto doneli na pocetku vezbe: ovo je trenulak da je ponovite * Lotos - padmasana, najvazniji polozaj za meditaciju Prim. prow 9 Pauza, terecite svoju Pauza, ikea o8ceanjem | ubedjenjom. Zavibetak Postante svesnidisanja, svog prirednog disanja, daha Koll se krece kroz nozdrve, Pauza. Razvije tolalnu svesnost disanja kroz nozdrve. Duga pauca. Mentaina svosnost faaizmenicnog disanja...redite to neko weme. Duga patza, Prenesite svoju svesnost o disanju na sve dolove tea... dok Lisle osecajie zivotnu snagu kako prozima vase tel. Duga pauza, Udahnite polako, duboko, | budite svesni svog ‘opustenog tela, sv0g fzi¢kog postojanja, Pauza. Postanite svesni svoje okoline, poda na kojem lite, postorie u Kojo} Ste, ekstemalizute evoju paznju. Duga pauza. Protognito se, Dolako, bez 2urbo, Pauza. Sodite | olvote oct. Joga icra je ‘vim zavrsena. Hari Om Tat Sat Varijante u vidnom predstavjanju (umesto centr tzmedjy obrva i simbola OW) Centar izmedju obrva/tatno jajo CObratite paznju na eentarizmediu obrva.. usmente svesnu paznju na centar izmedjuobrva. Pauza. Zamislte zlaina vrata. bute svesni voikh, évrstih, zlatnin vata. Pauza.. Pokusajt da ta vrata olvorte, Duga pauza. Sada ste na drugo} stant vrata, na wlazsi W tamnu pecinu... vizuolizjte tamu pesinu, Pauiza. Duboko u pecin! veto svetlost koja lami. krecite se prema svotiost.. vite sta mozote da Pronadjete. Pauza. Unutar te svetlostinalaz so malo 2atasto Jaje, malo, kao 2mo bibera.. elo maleno, wlo bijestavo je. Pojacajle svoju sky t vidite malo ziatno jaje u plamteco} svetost. fo su simbol vageg J, velikog | malog vaseg Ja, Duga pauza. Osiavite blestavo, ziatno jae | waite se kroz 95| eo mermer, smarsssino zelone sorpentine... Pogledalte ‘gore i zapacite krug svetlosti na whw bunara. Pauza. Iz ‘upline uw zidovima cujete zvuke malin zivotnja..ciéa 1 ‘sustane.. sada slo potpuno okruzeni tamom...oseéate s¥9} Put duz Zidova... Pauza. Velike zelone oct vas posma lwopcu...cujo se udaranje krla | kre! sove. Protazite kroz ‘blak svetlocih insekata... sasvim prozracnin... kruzoni ste ‘ima ali_vas ni jedan’ ne dodiruje: zidovi su viazni 1 mahovinast.. dole jo nojasna svetlost. Pauza, Stizete na no, tele Koz tunel 4 dolazite na ziatnd Oba. 2atnu plazu na obalt beskeajnog okoana mira | biazonstva, Pauza. Na vodi veliki bell ltosoy evet nezno ijilaju talasi... na evotu lez beba, ta beba ste vi...osecaite se kao boba koja se neznoljuja na vodama beskrajnog okeana. Duga pauza. Nastavite dase osecate kao beba, koja se nezno Hula na vot. osetite 2vuk beskrajneg okeana.vibracije Om. Duga aura ey Jednom praveu ne mozete da viditeaateko... veta planina je asvim shrivens od vaseg pogleda a vi ste daleko od Kuce. Pauza pak, posle kraceg vremena pocinjete da se penjele a Suma postaje manje gusta... gledate unazad uw praveu iz kojeg ste dosh. vite uma | Krovove kuea vaseq grads, Shika grada i umor vaseg tela cine da osecate uzaludnost ‘0v09 puilvanja.|Zolite da eo vatite dobnoati svog doma 1 pajatoyjima Koje. sto ostavil.. ali voule.insistira da produaite.. I vi ga sledite, Pauza. Uspon postaje stm | vi to umorni.. ali vodie nastavja postojanim korakom. Ponokad si juti zbog nemilosednog Koraka, onda ste Zahvaini zbog njegove umesnosti u penjan izbegavanjy {ezih delova torena proko Kolin se vi ne biste popel. Pauza. Vegetacija se proredjvje..zemija je kamenita. Sve mish na dom su nestae jer morate da se koncentriseto na penjanjo i pracenje vodiea. Duga pauza. Savladani umororn, padate na “Zomiji da 80 odmorite. oseeate se iserpljeni | porazerin | he zanima vas da li vas vodie ceka i ne. 6tav put vam ‘zgleda besmision. Pauza. Vodie varm plazh uzima vas za ruku I ponov krece.. sa svakim korakom on ponavia: a ‘ogi. vi ete tacno u Korak za nim, | zvuk rest »mogus bdjekuje kroz vase telo | um, dajuel vam Lzvanrednu snagu | Pauzs. Voie pusta vasi ruku, ali roci | dale ju u vasem um dok ga vi sledite navise. Pauza. Kako se pribizavate whu svete planine, uspon je jo toz.. vodié je daleko ispred vas. Nastaviato trome_ sami. konacno stzete na wh. tamo vas obekuje vole. Pata. Dok posmatrate veliéanstvon prizor, ushiconje vam Preplaviuje telo | um. Pauza. Vodie yom se zaeajno Dsmehule.. ivi ste mu zahvaini 2a upomost pri penjanju Odusevijent ste okolinom: saviadani ste osecanjam Kojo hikada ranije niste imal. Pauza. Jos ste zanell ushiconjom ada vam vodie kaze: ~sledite mes.. 1 skace sa vh hestajucl u prostoru.. bez oklevanja vi ga sledite... Duga pau, 6, JJoga nidra 4 Priprema, Opustanjo (Omidisanje) alata Kauzonjo svestt ‘Svesnost:telojogledalo Dieanje (mentalna naizm enieno disanje: od 54 do 1) Osecaji{tezina/lakoca; bol’zadovolistvo) Unutragnih prostor (okean, bunar, spontana misao) Vizuolizaciiaasana Putovanje kroz vrome Bra viuolzacia ska Vizuelizacia: okean d2ungla Vizuelizaciia 2atnog jajeta_/ dtu Zavrbetak ‘Variant u vidnom prodstavijanju. | slhick!simbot Pihick’ cont Priprema Pripremite se za joga nidrv, Zauzmite polozaj tavesana. Telo ‘vam je ispruzono, stopala razdvojena, dlanovi okronut havise | oct Zatvorene, Pauza. Namestie se slo je moguce ludobnije, ne troba da bude pokrota,svesnih nit! nesvesnin. Pauza, Zapamtte da cote radi joga nid, psiik! 5 treba da od Telo spava_ali um ostajo budan ‘ostanote budni.. Kazite seb! u mislima: »Necuzaspetl, ostacu bbudan.s Pauza, Udahnite duboko, | dok udiele, osecajte kako se spokojtva srt vasim telom... dok indisete otocalte kako vas napustaju brige | problemi. Ouga pauza. Opustanie e Postanite svesni svog tela, | potpuno se opustite, budite fiicki misni I nepokretni. Pauza. Osocalte da. su vam ‘opustene nog, grudni kos, glava, ruke | sake. Pauza. Budite 'svosni svg tela od temena glave do whova noznin prstiju | larecte v mislima o-0-0-m-mm. Pauza. Kompleina svesnost tela, celog tla... ponovite: o-o-o-mem-m.. | opet, u misma o-0-0-mmm, Pauza. U mislima opustite ceo tolo, opustite se u svojim mislima. Disite svojim rtmom i postanite svesni daha koji 30 krece izmedju pupka i grla, Pauza. Svesno Prroano disanjo, bez forsvanja, Pauza, Bude svesni daha oll se kroco tzmedju pupka | gfla | lagano osecajte kako postajete sve opusteni. Duga pauza. Ostavite sada disanjo ostanite svesni da ete raditi joga nidru. Joga nidra pocinje. ua S ‘Trenutak jo da donesete odluku, Pauza. Budite postojani donesitejednu odluku i ne menjajte je. Odluka ce se sigurmo ‘ostvart ako je podioge 2a nju savrsens, Pavza. Ponovio je ‘88 osecanjom i svosnoseu, ti pula, Pauza. Kruzenje svest 4 Svesnost o delovima tela... dok se ta svesnost krote po tel, protvara so u pranu, vitainu energiju u obliku toka energie. Ne Koncontisite se ni na jedan deo nego dozvolite umu da slobodno prolazi sa dela na deo, Pau. (Gesna strana) Palac desne sake, kasiprst, srednji prst, domall, mall prs dian, nadianica, zglob dorutje, podlaktca,lakat, nadiaktica, ame, pazuh, suk, kuk, desta natkolenica, koleno, lstskoenl 2glob, peta, tabar, wh stopela,prtl desnog stopata: rv, drugi eet pra, ctv, pet rst. (lov strana) Palac love sake, kapest, srodnit prst, domall prst, mall prs, ‘podlaitica,lakat,nadlaktca, Fame, pazuh, stuk, kuk, leva natkolenica. Kolono, misil lista, skoéni’zglob, pola, taban, veh stopala, prsti levog stopala: prvi pret drugi prt, tree, ott, pet prs. (desna strana obrnutien redom) ‘ratte se desnim noznim prstima, poenite sa druge strane. Desai nozni palac, drugi pret, tree, ceturl, pot prst, vr Stopala,taban, peta, skoéni zgiob, list, Koleno, natkolenica, uk, sttuk, pazuh, rime, nadlaktica, lakal, podtaktia, zglob dorucje, nadlanica, dian, desni palac, kazipst, sted prs domali pest, mal prst. (to strana obrnutio redom) ratte se na nozne prste levog stopala. Levi nozni palac, drugi pst, treet rst Cetvrt, pet! prst,taban, vrh tabana, peta, skoéni zgI0b, list, Koleno, natkoleniea, Kuk, struk, azuh. rame, naclaktica, lakat, podlaktca, 2glob dorueia, haglanica dian, lovipalag, kazipst,sredng rst, domali prs ‘mali pst (00 tedjni deo nadote) Idite ka zadnjom dolu tela, ka zadnjem delu tela, Proma’ Poti Kojim glava dodinuje pod. Zadnji deo glave, desna Yopatica, leva lopatica, ceo kiémeni stub, desni Kuk, levi Kuk, Ssedaini deo, 2adn deo desne butine, love, zadnji deo kolona, desnog, levog, desni ist, levi list, desniskoeni zalob, levi skoén’ zglob, desta peta, ova peta 100 xin deo tel nagore) Desni skoeni 2glob, levl skocnl zglob, doesn list, lev li 2zadnji deo desnog kolena, levog kolena, zadnji deo desne butino, leve butine, desne strane sedalnog dola, leva strana sedaiinog dela, dosni kuk,fevi Kuk, coo kiemeni stub, desna lopatica, leva lopatica, pati. (coo preday! deo nadole) late proma prednjem del tela, prema temenu glave. Teme, elo, desna obrva, leva obrva, centar iamediu obrva, desn ‘¢ni kapak. lev oni kapak, dosno oko, levo oko, obraz, levi ‘obraz, gomnja usna, donja usna, brada, vilea, desno uno, leva uno, desna nozdva, leva nozdrva, gio, desna kljut ost, leva kjucna Kost, desni deo grudi, levi deo grudi, sredisnji deo ru, pupak. gornji deo trbuha, donji deo Uubula, desna propona, leva prepona, desna butina, leva butina, desno Kolene, levo koleno, desni nozni pst, let zn prs (00 preci deo nagore) Desni nozni pret, levi nozni prst, desno koleno, levo koleno. desna butina, leva buting, desna prepona, leva prepons, donji deo trbuha, gory deo trbuha, pupak, desni {eo grud levi deo grud, sredisnyi deo grudi, desna kjuena ost, leva kljuena Kost, gro, vilea, brada, donja usna, oma usna,, desni obraz, levi obraz, desna'nozdrva, leva ozdrva, desno uho, levo who, dese oko, levo oko, desni ‘ni Kapak, fev cent kapak, dana obrvateva obrva, prostor ‘zmedju obvva, elo, teme. (otavni dotov tea) Sada glavni detovi tela. Cela desna noga, cola leva noga ‘be noge...zajedno, Cola desna ruka, leva ruka, obe ruke 20 led) deo. prednji deo tola.. cola glava.. colo tel, elo tela, celo tel. Vizuelizute colo telo. Pauza. Pojacalie svoju svesnost..celo tela, ceo telo,celo tee 01uga pauza Svosnost: elo/ogledalo r Postanite svesni odin tagaka izmodju poda | vaseg tela Patza. Osecajte dodiene tacke izmedju tela | pod... ose dime tacke.. | pod. Pauza. Osecajte kako vas pod dizi na ‘rudim, kao bebl na rukama, Duga pata, Koncentrsite so ‘ha evoje tolo kao da ga vidite spola, gladalte svoje telo kao ek predimet. Pauza. Vidite svoju glavu, odecu,celo telo, oc temena do noznih pretiu, kako lea u polozaju savasana na podu ove prostorj. Pauza. Vidite svoj telo kao predmet, kao stku u zamisijenom ogledalu. Pauza. Glodate sopstvenu aliku uw ogiedal + vidite sebe kako lezite na pou. vasa stopala, gui. ruke, éake, odecu, nos, zatvorene oti, ecto, koa, ave 2 vid stom ogledalu: Pauzo. Svesnost 0 vasem toiu kao objektu. Pauiza. Proverite da ti ste budnl, Duga pauza. Disanje b Obratte paznju na prradni tam svog disan, budite svesni disanja kroz nozdrve. Pauza. Priodni dah tece kroz obe hozdrve...| susrece se na wihu nosa gde formira trougao. PPauza. Spontant dah ulazi kroz otvore nozdrva... krece se hhagore | sastaje formiajuci trougao sa. vrhom w contru lemedju obra.” Pauza, Bulte evesni daha koji prolaz kroz ‘obe nozdrve,.. dite svesni oba dela daha, odvojeno i simultano, Pauza, Wisle kako dah pocinje razdvojeno, na ‘udaljenost, priblzava se... | sjedinjuje u contru tzmedju fobrva, Pauza, Sada se koncentrisite na svaki dat Pojedinacno 1 pokusajte da mu odredite. temperatu.. pokrecite dah napred-nazad i poredive tomperaturu. Pauza 1 jogi kazemo da je dah love nozdve ida, mesec, a desne pingala, sunce. Pauza. Ida, fovi dah, jo hladnij: pingala ‘desni dah je toplij. Pauza, Nastavite svesno dis ye, ali * Trkutl, tacka susreta dva nosna protaza | ide | pingale, tovog I desnog nadia - energetskog kanala. Prim. prev. 102 zamislte da sada disete aatzmeniéno Yeoz nozdrve.. uaiste froz jodnu, l2diste kroz drugu, uz | oiz stane trougla, | ponovo isto. Pauza. Odrzavajte svoju svesnosl, | poenite da brojte evaki dah, 82 punom paznjom: dah levo, $4, idan desno, $2, udah desno, §3, flah levo, 53, | tako dalle, hastavite da brojte do nule, Duga pauza. Totalna svesnust ‘isanja | brojanja, ako pogresite li dodjete do nule, vraite 52 opet na §4, Duga paliza. Prestanite da brojite | postanite svesni samo avog daha... udisite jednako na obe nozdrve, faaigite na obo... tolalna svesnost, bez spavanja... ne spavajte. Duga pauza. Senzacie (tezina) Probus ose¢9jtezino u celom teu, Pauza, Buclte svesni {ezine w evakom dal fola koji se pomene: nozni pst, pate, ‘skotni zgloboui, listov, kolena, butine, sedaini deo, tea, lwbuh, grid ramena, ruke, glava, o6ni kapei, celo tel. teske. Pauza Dozivite oseeajtozine u celom tlu, Pauza (takoes) Lakoca; dotivite lakocu u colom tolu, Pauza. Osecajte lakocu od temena glave, cela glava, ramona, dlanovi,ledja, grudi, trouh, -butine, kolena, listov, tabani, nozni_ pst Osecate lakoct u celom telu, od temena glave do prstju nnogu. Pauza. Lakoca tela moze da so razuile ako osecale odirne tacke lamedju tela i poda... atk po tack i cel povrsinu na Kojoj se dodiuju. telo 1 pod. Pauza Koncentisite se na oblasti dodia | polako dozivitelakocu. PPauza. Osecajte kako lebdite iznad pod... tako st lagani da Iebdite do tavanice, noseni gore-dole. Pauza, Produzite ova} doziijsj dok vas lakoca sasvim ne obuzme, Pauza. won) Bol; setite se iskustva bol, bilo kojeg bola Kol te osetili w vote. glavobolja, bol u stomaku, bilo Koj fai! Mi psiickt 103bol. Pauza. Svako jo nekada osetio bol... sete ga_ se, ‘osecajte ta) bol. Pauza. Oselte to isiusivo bola, sto je Jaane moguce.. probudite svoj Iskustvo | osecaft taj bo! Intenaivno... Pauza. Nastavite da se Koncentrgote na iskustvo bola, Pou (cadovolistvo) “Zadovolisivo: pokusalte da dozivte osecanje zadovoljsva, bilo kojeg zadovoljstva. Pauza. Koncentrsite so i setile se osecanja, zadovolswva... prema svom osecanju dodira, mirisa, ukusa,stuha il vida... bilo koje mentalno zadovolstvo. Pauza. Setito se tog zadovoljsiva | pokusaite {da ga ranvijelo u intenzivno, okstaticko iskustvo, Duga pauza, Unuseasy prostor 6 Mislite na okean. Zamisite tomno,plavi okean i postanite svesni talasa. Pauza. Ta] okean le2\u unutrasnjem prostory, u Gidakau, a talasi predstavijau san... izazavaju nesvesno stanjo vaseg uma, Pauza. Pokusajte da zamisite ovo stanje Resvesnog ume, kao talage okeana. Paulzn. Gore je divno plavo nebo, a dole siroki okean se beskrajnim talasima, Koj Fnrazava proces nesvesnog. Duga pauza. (ounar) amisite bunar. zamisite da gledate u bunar. On je taman i ‘ubok..elindrien tunel u dubinama zomije. Pauza. Tu Je kota na lancu: spustate je w buna... ona se krece w tamu bezdana... osecate je kako visi na lancu, u dubinama... ali ne mozete da je vide, Pauza, Sada povucite kotu nagore, iz mnraka na svellost...ponove emo’ spustitl Kol, all ovog pula, ako zelte, mozete i vi da udjete u nu, i ja ou vas ust | podiel, sa savrsenom sigumescu. Pale. Kota ada ponovo krivuda, polako silazite kroz svetlost | Hwecete ‘se prema tami... nepoznato), svoprozimajueo} tami. Pauza Kompletna tama i praznina su svuda okolo..tako je tamno dda ne mazeto da se vidite, all znate 1 osecate da jest. 106 Pauza. Silazite jos dubije, jos duslie, sa kompletnom sveenoéeu da vi este, Pauza, Sada vas podizem gore. kroz tamu... u nojaani svotlost; Iz nejasne u dnevnu svetlost | lavan bunara, Pauza {spontane misao) Upitate se: -O Gemu mistim?« no mislite nego postanite svesni spontanog procesa mish, ‘spontanog. misaonog process... budite svedok, ne potskujte ni jednu misao. Pauza. Guaite svedoci svojih misii | ponovo i ponovo se pilate: «0 com ja mislin? Pauza, istowremeno odrzavajto Totainy svesnost svih mist Koje prolaze kroz vidhivi okvi vase svest, Duga pauza Vidino predstavijanje asana g Sada soba da zamislte sebe kako radite asane ~ jogicko polozaje. Teba da pokusate da vizuelizujete sobo kako Faaie vezbe, samo sa psihickom svesnoscu. ne pokrecite telo, Pawn. Zamislte da rade Suryunamaskar, pozdrav Suncu. Vide sebe u avakom polozaju, od prveg, do dvanaestos, Pauze. Zauzmite u mishma polozs) savasana, polozaj hnvivog Goveka. iz gavasane idete u sarvangasanu, svecu; halaeanu, plug; zatim u supeotni poloza), matsyasana, 1 zatim pasimotanacana, stipalika; bhudlangasana, obra obra 88 okzelanjom; podmasana, fotos: 2stin sirsasana, Sto} na gli Proverte do ate bud. Duga pau. Putovanje kroz vrome : Sala Cele putovati u svoju protlost, isto oneko kako sto putovali iz prosiosti uw sadainjost... praticete svoje Uspomene | svesnost unazad, od ovag trenutka. Pauza, Prosiost je deo wemena, a vreme je deo vaseg uma. Obiéno ‘dete kroz vreme napred, sada cete pokusati da so krecete lunazad, Secajuci se svoje proslost ulaziteu dublje prostore ‘voje svest. Pauza 405Pokusate da se satio sia ge dogestilo od ovog trenutka do vremena kada ste se jutros probucil.. treba da idete unazad kroz weme kao da gledate film ko} 8e odvja unazad iv ako ne film, onda slajdove. Pauza. Sette se svega sto so ogadjalo do pocetka joga nie, zaim se satte sta ste rac pola casa pro toga. Pauza. Solite se vaznin predmeta 1 DSsecania iz tog perioda, zalim nastavite sa obnaviianjem Jednocasovnin 1 polucasovnih inervala sve do vaseg Dudjenja. Duga pauza. Zamisisite stadium po stadijum, sa unom svesnaseu, i setite se sta se rail, misii, osecal. Pauza. Ako sto zaviill, vatilo se direkino na sadasn) lwonutak. Duga pauza. Brea vizuolizacja olka Vratite eu sadaénjost | proverte dati spavate, molim vas, ne spavaite. Pomenucu nekollko predmeta a vi treba da ih Zamisile sa osecanjem i svesno, najbolje sto mozete Pauza, Treba da se krecete onako brzo kako to ja éinim. prelazecl sa slike na slik: ne oslo weme na oncentrisanje na bilo Koja sliku, samo nastavite krotanjem: ‘Sivalingam... sveca treperl... wba koja jeca... veisoka palma... ola se kreeu po put. mrtvo telo gori na lomadi kupljaju Se obojent oblac..2ut| oblac...plav oblaci.. noe ‘osula zvezdama... pun mesec... pas stoji mimo... macka se ‘cima... lon se krece... kon ire. nlazece sunce... nce ha zalashe,..okean sa tlasim. sivalingam... vei ribnjak | ‘8 Gistom vodom... plavi fotos... bli lotos..ruzieast oto lana paukova mreza...peseana obalasiroke rok... éamac plovi po vod. vide talaso... mrivo tole ojo gosh na Tomae!.. judski skeet. vi kako leit... sasvim nagi.. latna fit $e proteze od vaseg pupka do neba... dim iz dimnjaka jedne stare kuce...hladna 2ima... vatra gorl u kuch... zora ana... zvon0. framazvoni.. jogin sedi u duboko} ‘medlitelj.. Buda U svom spokojetwt.. Pauza, 106 Vidno predstavijnje: okssa/tram Pojacajte svoju svesnost, pojacajte svesnost | ite ka beskrajnom okeanu, veoma mimo i tito. | pokusajte da tamo otknjete svuk.. palza. Ta) 2Vuk posto. beskraj ‘okean, tamno zelena dzungia na obsl, zmije, lavov. i idivokoze five w prjatelstvu. Pauza. Sa obale slaza vod ka lusamijeno) Kolb! u a2unght.. a isprea Kolibe. u lotosu sedi jogin... Pauza. Gori vatra i sie dim iz mirenog stapice, mirise evece i vlade atmostera mira. Pauza. Svuda okolo fuje se zvuk Om, Om adzvanja preko beskrajnog okeans. Duga pauza, Vidno predstavjnje zatnog jae Postanite evesni svoje aves... ne tela, ne éula, no uma, rnigag osim promenjene vest. Pauza, Postanite svesni da osmatrate Sebo. Pauza. Pogiedajte unutra i pokusajte da udete svesni onog koji gleda, koi je svestan onog sto ste radili do sada. Pauza. Prenesite svesnostu cidikas.. ite w pecinu cidikasa. U pecini plamti svetiost.. pronadii Svetlost. Pauza. Pronadjte tu svctlost | vidite malo 2 jaie u centrs.. malo zlatno jaje, velo sjajno, velo svelo, sa Ssvetloscu oko njoga. Dug pauza tuk, uke, odluka, odluka. reba da se setite syoje odluke i da je ponovite tr puta. Pauza, Sa intonzivnim osecanjem svesnoscu, ti puta, Pauza. Zavigotak % Napustte sve pokusaje i obratite paznju na svoje pricodno disanje.koje uaa | iiazi kroz nozdrve. Duga pauza. Bude svesni daha i vageg_istovremenog opusianja, Pauza Svesniog opustanja... i svesnost 0. vasem fizickom ostojanjus budite svesni fziekog postojanja vaseg toa Duga patiza, Budlitesvesni svog tela | zamislite ga kako loz ‘na podu, Pauza, Zatim zamisite prostonj u Kojo st, noka 107be veS um saavim okrene spola... ne otvarajte o6t. Pauza Lezite mimo sve dok se vasa paznja ne okrene spola Poenite polako da so pokrocete, protegnite se... polako bez ‘urbe. Pauza. Kada ste siguent da ste vim bud, polako ‘Sedite |otvorite oe. Joga nia je ovim zavréens, Hari Om Tat Sat ‘Vasijantou vidnom predstavianj {mogu da zamene brze slike, ziatno jje) Pathic conte “ ‘Vidno predstaviianjo éakri ufzickom telu pocinje odozdo | krece se nagore. Prva je mooledhara cakra, Koja se nalazi w Peineumu (medics) muskarca, izmedju anusa (emara) 1 Genitalia 1 na grlct: mateice kod zane. Koncentesite se na Imooladhara psihicki centar. Pauiza, Druga cakra se zove ‘swadhisthana i nalazt se na dn kiemene mo2dine, x visi titicne ost. Koncentisite se na swadhisthans, Pau, Treca cakra Jo manipura, nalaxi se u kiemeno} mo2diti v rivou pupka. Koncentsite ee na manipuru, drekino.. Inditektno, disanjem napred -nazad u pravo| lin do pupka. Pauza. Anahata cakra je éetvra, nalazi seu kiemeno} mozdin. drokino iza srca | grudne Kost. Koncenirsite se ‘iroktno na anahatu. 1 indivekino tako slo diseto napred = rnazad u pravo) inj do seca. Vishuddhi je peta cakra | nalazi seu wralu. Koncentrisite se na vishuddhi, Pauza. Sesta ‘aka je ada, nalazi se na vrhu mozdanog siabia, tamo ade ‘8 nalazi opitiza. Koneentrsite s@ airoxino na adn. i Indiektno disanjom napred-nazad w pravo| tin od centra lzmedju obrva, Pauza. Bindu je sedma cakra | nalazi se na hu glave, pozadi, ge Hindusi nose percin, Koncentriste 0 na bindu. Pauza, Poslednja je sahasrara, nalazi se na ‘samom temenu glave, Konceniritite se na sahaeraru. Duga pauza Sada pocinje drugi ciklus, nesto brei, Kada se pomene fakra, “u mislima ponovite nen naziv | zamisite da dodirujele fizitku tacky svojim palcem: mooladhara 108, medica. qrte materice... swadhisthana... zavrsotak kiémene mozdine.... manipura...iza pupka; anahala... iza_ sre uishuddhi... v valu; adna... ta centia izmegju obrva; bindu. poi; sahasraa,. teme glave - Pauza, ‘Jos fednom: mooladhara... svadhisthana.. manipur anahata...vishuddhi... adna.. bindu... eahasrara... bindu, ‘dna... vishuddhi... anahata... manipure... swadhisthana ‘mootadhara... Pauza Pthiehl slmbolt 7 Vidno predstavijanje cakt, simbola psiieklh contaa, Kada vaéa sabrana svesnost dodirne pravo mesto odgovarajuce akre, unutarnje ce se pojaviti odgovarajuct simbol i viz Peihicki simbol za mooladharu Je crveni obrnuti trougao. Koncenissite so na mooladharu (muladharu) i zamislte «ven! trougao okronut whom nadole. Pauza. Swadhisthana Predstavija nesvesno. Koncentisite se na swadhisthanu i Zamislte nesvesno U obliku talasa na sirokom okoan hci. Pauza. Jasno zit suncokret jo simbol_manipure. Koncenirsite se na maniputu # zamisiite suncokret. Pauza. Koncentrisite se na anahatu, vdite maeni plamen svetiosti lampe kako gori w apsolutno) tami vio velike sobe; coo Univerzum jo'proplavjen tamnom atmosferom, au uglu sicusnauljanalampa got zlatnim plamonom, Pauza Psihick’ simbol za vishudldhu su hladne kapi nokta. koncentrigte se na adnu, Pauza, Adna je sedisie intuiie oncentsite se na adnu. Pauza, Zamistive polumesee not, to je bindu. Pauza. Ina kraju, sahasraca Se vizuclzuie kao vatra pored koje se izvode ‘ritual, daju inicijacije 1 fobo2avaju bozansiva, kamin sa vatrom koja gor, lik plameni jezi¢ei Duga pauza. 109Joga nidra 5 Priprema Opustanie Osta. Kruzenje svest Disanje (centarizmodju obrva: 58 do 1) Ose¢ail(hiadna topto, bolzadovolstvo) Unutrasnji prostor (osoba u cidakasu, okean, buner, spontana misao, volina misao) Vidno predstauijanje contra izmedju obeva i Oma Vidno predstaviianje okeana i hrama Odluka’ Zaveéotak Varian u vidnom predstavijanju Peihicki contar (mest i oblik) Painick simbot Centar izmediu obrvaiOm Brze slike Transparentno telo cura Zlatno jaje Priprema Pripromte se 2a joga nidru, vee dobro 2nate poloza, Pauza Zalyonte oci | namestite. se udobno, Ako 20M dase Dokrecete, ucnite to sada, Pauza, Odmorite 9e. Udahnite tr Duta dubok. polako, + evaki put kada izdisele, osocajte kako vas obliva spokojtvo, Pauza, Zaboravite svoje brige 1 probleme skoneentrisite se na joga nit 110 | | | | | | | | | | | Opustanje Postanite svesni udaljenih zyukova koji do vas dopiru iz daljine. Pauza, Pokrecite svoju paznju od zvuka do 2vuka. samo sllsajucl, bez analzianja. Pauza. Postanite svesni “2uukova lavan ove 2grade, zatim zvukova u oj ina kraj. (ovo) prostori. Pauza, Budite evesni ove prostorie..zidova Tavanice... vaéeg tela kako le2i na podu.vidile svoj Teo ako le2i na podu, budite svesni svog fzickog postojani. Pauza. Koncenirisite go na svolefzicko tol... vesno pratite svoje privodno disanje, Pauza. Nastavite sa tom svesnoscu i fosecajte kako se opustate. Duga pauza. Budite svesni da fete da recite joga nidru. Recito sob: »Radicu joga nid, ja fu radi joga nigra. Samo dvoja vrata vase percepije st ‘tvorena.. sluganje i asecanja, Joga nidra sada poeinje. tuk Odluka, olka... recto svoju odluku sa osecanjem i ‘svosnoécu. tr puta, Pauza, Keuzenje svestt Osvestite razlcite delove tel... um treba veoma brz0 da relat sa facke na tacku, {(Gesna strana) Palac desne sake, kadiprst,srednli pret, domali, malt prs, dian, naclanica, 2glob dorucja, podlaktica, aka, nadiaktica, fame, pazuh, desne strana tela, struk, Kuk, desna butina, leva. butina, Koleno, list, skoéni zgl0b, peta, taban, veh ddesnog stopala, desni nozni prt, prvl rst, drugi pest. Wect rst ett, pet prs. (leva strana) Palac leve Sake, kaZiprst, ered prat, domali pret, mali pst dian, nadianica, 2pleb dorueja, podlaktica,lakat nadiaktca, fame, pazuh, love strana etruka, Kuk, leva butina, Koleno, Mm Se ee ee meee eee eee eelist, skoeni zolab, peta, taban, wh levog stopala, prt levog stopala,palac, drugi pret, tect prst ctv pest, pet prs. {predni deo) Prediito na glavu, Teme, elo, desna obrva, leva obrva prostor izmedj obrva, desni oéni kapak, levi o¢ni kapak, ‘dosno oko. Levo OKO, Gesno uho, levo uho, desna nozdrva, leva nozdrva, desnt obraz, levi obraz, gomja usna, donja uusna, brada. viiea, grlo, desna ijuena Kost, love kljucna ost, desni deo grudi, levi deo grudi, sredisnji deo gra, pupak, gor deo trovia, donji deo tuba, leva propona, dosna natkolenica, leva natkoleni kolono, love kolono, dosni skoeni 2glob, levi skoeni zalob, ‘dosnt no2ni pest, pst levog stopaa, {oso deo) Sada prema ledjme. Desni no2nt prs, lov prstistopala, ‘aban, desni coo tabana, levi deo, desni deo pete, tov deo pete, deant skoeni 2glob, levi skooni 2glob, desni lit, lev Hist, zednji deo dosnog kolena, zadnji deo levog Kolens, stednji deo desne natkolenice, leve natkolonice, desna Sivan sedalnog dola, leva strana sedalnog dela, dest Kuk, levi kuk, ceo kiemeni stub, desna lopatica, eva lopatice, zadeji deo vrata, pot, tere. (nuteasnyi delow) Unutraénji delovi tela. Prenesite paznju na mozak, posnite fod mozga. Mozak. nosni prolaz izmedju nosa | gia; ‘2ubi, nepee, desna buna opne, leva bubna opna: dunk; Jednjak: desno pluce, levo pluce: sree, osecajte sce Sabironjem paznje na’ sréane otkucaje; Zeludac, Koji se nalaai anad pupka, ispod grudne kesti; Jota, pod desnim Febarnim lukom: desni i levi bubrog, poz, iznad nivoa suka: u trbuhu, vlo duga izuvijana cov koja se zove tanko revo | nesio dodja cov oblika obenutog slova U, koja so ave dobela crevo.. Jos jodnom, samo br2e. Pocnite od ‘mozga. Mozak, 2drolo jezik, deane ‘leva bubna opna, gro, ne Jeunjak, desio pluce, avo plice,stc0, Zoludac, jotta, desni Dubrag, levi bubreg, lanko crevo, deboto exevo, C60 trou (glavei detow tots) Sada glavni delov' tole. Cela desna noga, cela love noga, be noge zajedno... desna ruka, leva ruka, obe uke ‘2sjodno... cela lava... cela ledja.. ceo predni deo... sv) Uunutrasn! organi zajedno... clo telo. cto teo.. c2t0 (el, izuelzujte ceo tela dok ponavijate nazive pojedinih dolova auza. Pojacaite avoju svesnost. Duga pauza, (Ponovie Jos jedan kompletan cis). Svesnost: telo/pod Koncentitte se na tolo koj 21 na podu... vase tolo e2i na pod... budite svesni dodlinih taeaka tzmouju tela | pod. Pauz. Glava-pod: ramena.pod: teja-pod: sedaini deo-pod: butine-pod: isto pod; pete-pot elo telo-pod. Pauza Disanje Obratite paznju na disanje; budite svesnt da digete... bute svesni svog dala, samo svesni, nista vise. Duga pauza. Nastavite sa svesnim disanjem i polako prenesite svesnu Paznju na contar iamedju obrva.. zamisite da digete kroz ‘Sentarizmedju obrva.. da dan lat fizz! iz vatog Cal, Pauza. Zamisito da so vas dah kroco kroz contar lzmed)u ‘obrva do tacko u sredistu zadnjeg dela glave prolazect kroz anda éakru... bude svesni tog dana. Duga pauza. Budite ‘ech disanja kroz centar izmediy obrva i pognite da brojite lunazad od 58 do. 1; udlsem 54, idiom 54; udlsem 53, Jzdigem $3, | tako daje. Duga pauza, ‘Svesno disanje i brojanje.. molim vas, ne spavate... ako pogresite, morale da se waite na pocetak. Pauza od pot ‘minuta, Disanje kroz centar tzmedju obrva, proverite ali ste Svesnl brojana... ako ste stigh do mule, wratito ¢0 na 54 1 poénite iz pocetka. Pauza od pot minuta. Prestanite da brojte, all | dalje svosno ditto. svesni sto da digete | da leaite u Savasani,|nicoga vie. Buga pauza 13Senzacio (biadnoea) Probudlte osecaj Nladnoce. Koncontiste se na kigmenu fmozdinu i razvite osecaj hladnoce | drhtavice. Pauza Koncentrtite so na dah u vaso} levo} nozdrvi | osecaite Inladnoct w citavom tolu... sa. svakim uidahom telo. vam postaje hladnije | bladnie. Pauza. Koncentiste se na levy hhozdrvu in levi dah ea svakim udahom dozivtehladnocu, Duga pauza. Razvjte osecanje toplote “u teld Koncentisanjem na manipuca eakra u oblast) pupka... ‘ovom centr mo2ete da proizvedete toplota | rast je kroz {elo. Duga pauza, Osecaj toplote u manipuri, u conte iza pupka Iu desno| nozdrv, Pauza. Koncontrisite se na toplotw Koju ste stvoril oko vase tela. Duga pauza, (wot) Stile se bola, bilo kojeg bola... pokusalte da razwijete 10 ‘secanje tako duboko, da vam um bude obavijen bolom. Pauza, Sette se bola, osocajte ga; probuelte svoju voli i ‘osecajte bol, stvaran bol w bilo Kojom det telat w éitavorn| {elu. Duga pauza. Koncentrisite um dok budite osecanie bola... prkupite energetske cestice bola. ixaziteiskustvo bola. Duga pau, Unutrasnylprostor (osoba u eldakasu) Prenesite evesnu paznju na cldakas, tamni prostorispred vaseg cela. Pauza. Koncentsite se na sebe kako sedite ‘meditate, Meditrate, a ispred vas sedi noka vazna osobs: to je yazan dogadje| u vasem 2volw, Duga pauza, Vi ‘mediate, ta osoba takodje: vas center izmedju obrva i njagav centarjedno ou. Obojica diet kroz taj centar, kro Dhrumadhya-u.. kada iadisete dodirujte njegov centar izmedju obra svojim dahom, kada on izdite dodiruje vas. veza je uspostaviiens. Duga pauza, a4 (okean) Koncentrisite se sada na eidakas | budite svesni tolasa na volixom okeanu, pod tamnim nebom. Pauza. ‘Telast su Simboli vases nesvesnog... vditetamno nebo, siroki okean i {alase, Pauza (ounae) Pojacajte svoju koncentraciu t zamistte bunar... lo dubok bunar, Pomoéw uzeta spustite se sto dubje mozete, zatim ‘agai... dozivte Yo, Duss palza, {spontane misao) ratte se u cidakas | postanite evosni svake spontane mis Pauza. Budite svesni svog spontanog misaonog procesa. pre nego sto se misao zavrsi, predjite na drugu. Duga pauza, (vote misty Zaustavite spontani misaoni proces, odbackte sve spontane Insti, odbacite spontane misll. Umesto toga, izaberte ‘misao, évojom voljom. Pauzs. Sami odaberte misao... jasno je Viite. Posmatrajte svoje misi. Duga pauza.. Centar izmedju obrva i vizueizacija Oma Konconteisite se na centar izmedjy obeva. i otkrite u njemu mali krug.. mali krug koji postaje sve vod i veel sve dok se ‘ne spoli sa beskrajem...otkrite krugove Koji irastaju iz Centra izmed obrva. Duga pauza. Koncentiste se na ‘imbol Om kao da je tu napisan...oncentisite se na simbol Om. Pawza Sa 'udehom vidio kruznu ekspanziu i kontrakeju Oma... u contru.izmedju. obeva, 3a ritmom Aisanja... ekspanaia i kontraketja Oma. Koncentriste se na (Om, vite gajasno. Duga pauza. 15‘Vidno predstavjanje okeana i hrama Pojacajte imaginativnost | Koncentracilu. Pauza. Zamisite ‘kean, miran Ui... taman. Zamislte da sto vi na njegovo) oven... polako pocinjete da tonete. Duga pauza. Postanite nesvesn... tonite duble + dubli..Pauza. Tonite ‘ube | dube + otkrivatetajne fol... uve Koji je sasvim ‘unutra.Duga pauza Pojacajte moc svoje imaginecije | Koncentracil. Pauza Viet tamnu dzungly, udjte u d2ungl.. udjte duboko w ju, nastavilo da’ idete, Pauza. Udjte jos dublle wu prostranstvo d2ungle... viite usamiionu eistiny 62 aurom Svetlosti oko nje.. evetiost dota tz obliznjog hrama. Pauza Fram je kao hea osveliena v noc Koja ima i auru svotost ‘kolo, spol. vito vidite tz daline, Pauza. Posiajote svesni a tam pulsira sa vibracijama zvuka Om... unutar hrama legovaraiu se mantre i zvone zvona... mirigu stapit.. Duga pauza, Priblite se ramu | osecajte atmostery mira. vrata Inrama su olvorena, gledate unulra, nema nigega. Pauza ‘Nicoga osim kaludjera-sanjasina u oran2 odec... Koj sed w {otosu,zatvorenih ool. Sedite Isprednjega i pogledajte mu lice... vite ko bi to mogao da bude... koncentrisite se. Duga pauza. Outs Budite svesni daha... budite svesni svog disanja. Duga pauza. Sette se svoje oaluke, sankalpe... ponovite je 8 ‘psolutnim ubedjenjem i svesnoécu... ponovite svoju Cdluku, svoju sankalpu tri puta. Pauza. Zavréotak Colo telo.. cel tele... Geto tao... ostavite sve pokusale | postanite svesni celog tela. Duga pauza. Prenesite svesnu paznju na vojprirodni dah, miran prirodai dah... postanite Sveshi s¥ag mimog daha. Postepeno pojacajte, produbite tu svesnost, Pauza, Gudile svesni svog fizickog postojani buslite svesni fzickog postojanja vateg tola | stanja vase fiicke opustenost... udahnite polako, duboko | tadabnite 16 Pauza. Bucite svesni svog tela, sasvim opustenog tela kako lezi na podu. Zamisite prostoru koja vas okrzuje.. nea 50 vas um okrene sasvim spolia... posite polako da pokrecete too... savite prste, pokrenite ho2ne prs... ruke | Noge. Pauza. Drie ci zatvorene, udahnite duboko hekoiko psa | dobro se protegnite ts pute, sa rukama iznad Glave. polako, bez zurbe. Pauiza. Kada ste sigueni da ste ‘sasvim budni, sedite | olvorte ogi. Joga nidea je ov ‘zavrsena, Hari Om Ta Aterativna vizuelizacija (Umesto contra izmedju obrva i Oma, okeana i hrama) Psihioh simbott Otkrite psicke centre... koncentriste se na psthicke contre iW cakre. U mislima ponavijate 2 mnom nazive eakti | ‘seeajto njihov potoza} kao da th dodirujete malim cvetom: mooladhara.. medjiea, swadhisthana... awsetak kiemene mozaine... manipura. iza pupka, anahata.,. i2a rea, vishuddhi.. iza gra, aja... za entra iamedju obrva, bindu, ra. potilu. glove, eahasrara... leme glave. Saheorara bindu... ajpa... vishudahi..anghata....-manipura ‘swadhisthana,.. mooladhara Ponove: mooladhara, swadhisthana, manipura, anahata, ishudahi, ajna, bind, sahasrara, Sahasrara, bind, aja, vishuddhi, anahata, manipura, swadhisthana, mooladhar. ‘Jos. jednom: mooladhara, evadhisthana, manipura, anahata, vishudhi,ajna, bindu, sahasrara. Sahasrara, bindu, ajna,vishuddh, anahate, manipura, — swadhisthana, ‘mooladhara, Pauza. Kencentriste se na oblk cakr. Kada se omene svaka cakra, pokusajte da osetite kako se lotos fi njenog eroista, Mooladhara...crventlotosoy evet sa Gti latice.. u centr jo bida mantra it mantra-seme lam. Pauza. Swadhisthena... plav fotos sa gest lta... u cont je bida anira wam. Pauza. Manipur... z manipure lvire 2 1t08 7‘38 desetIntica... u njegovom centr je bida mantra ram Pauza, fnahata...plavi 1olos sa dvanaost latica... bida mantra yam. Pauza. Vishuddhi... ubiéasti lotos sa Sesnaest lates. bida mantra ham, Paua. Ajna... sii loos sa dve latiee.. bida_mantia Om, Pauza. Bindu, nema lotosa Polumesee, Sahasrara...erveni lotos sa hijadu tatica i Svalingamom u sredstu, Pauza Paihich simbot Koncentisite se na simbole psiickih centara.. razvie slike fonako kako se pominj: mooladhara... brut crvent trougae, swadhisthana.. nosvesno, kao talasi na okeanu rnoci, manipura..sjajno 2uth_suncokret, anahata... jedan plamen, 2uthplamen svetost, vishuddhi.. ladne kapiice Doktaa, ajna, sediste intuiie, bindu... polumesec w not, Sahasrara... vatriste sa upaljenom vatrom. Pauza, CContar ized obrvaiOm Koncontrsite se na _contar izmedju obrva. Pauza. Sa tidahiom vidite kako se krugovi Oma tire i skupliau. Pauza. Osecajte ram daha u cen lzmedju obrva, zajedno sa Sirenjom i skuplianjom Oma u krugu. Duga pauza. Brzo ike Seda pocinjemo dheranu, mentainu Kontrolu Koncepta i predmeta. Pojacaite svoju imaginativnost | kako. ja omenem predmet 20 sledito oblik, viziu 1 svesnost omenutog. Svalingam, lampa Koja teper, veliko. banjan dive, visoke mango divo, guava divo, automobil so krece po pputu, mrvo telo gorl na lomaci, oblact se formiraju, Zul) ‘blaci.olovni oblaci,ruzicast obiaci, noe sa nebom osutim zvexdama, mesecina, pun mesoc, pas stoj, macka se fodmara, Kon} tri, ilazece sunce, taasi okeana, sivalingam ‘utramu, vel ibnjak sa bistrom vodom, pla lotosov evel, boli fotos, ruzeast! fotos, alana paukova mreza, pescana eke, Camae plovi po vodi, mrivo telo na vate, Hudski nn skeloli, vi laste bez odece, saavim magi, dim te dimnjoka oko staro Kuce, hladna zima, vatra got u kul, 20ra zvono rama zvonl, sanjasin.obrijane lave, jogin. u Imoditaci. Buda se aémora, beskrajni okean, miran 1 th, tamno zolena dzungia na obal, kobre, lavovt, koze, zve zajedno u prijatelisvu; dozivte zvuk, wibrecije. Oma kroz elu dzungtu.pojacajte svesnost Oma. Duga pauza “Teansparenino telo Uj u sopstveno telo.. udite w svoje telo i postanite svesni svoje peane I svojezivotne snage... 1votne snage u fobliku toplote. Pauza. Svesni ste sebe, svesnt ste toplote, svesni ste ugodnog osecania... bude svesni svojo prane, Zvolne snage... dozivite pranu kao toplolu.. dozivto jo u elom tela. Duga pauza. Koncentrisite se na pupak, zatne nitizlat iz vaseg pupka i ide nagore; na kraj te zane rit je vase fizicko telo.. na drugom —krajuniti je vase Uansparenino tel... vidite ga ne razikujuei oct ntl druge forgane. Pauza. Pokustajto da vidito fizicko telo kao udaljeno 00 tansparoninog tela; fzicko tolo je magicasto | dobro Aefinisano, Pauza. Vide fizicko telo 1 transparentno telo kako lebet iznad njega... povazano svetlueavom zlatnom nil ‘a pupkom. Duga pauza ‘ura Budite svesni sebe.. pogledajte sami sobe. Pauza. Poglodajte sabe kao da gledate u ogiedalo, ii, kako vas je sledam, a vi gledate mene, Pauwza. Pogledalte sami sebe 1 vidlte svoju aur. glodajte sebe iz raziiitin ugiova, spreda, a dosne strane... sa love strane... odozdo... odazgo. Pauza. Pronadjve svoju auru | vidte da Hi je 2a, aatna, ruzieasta, crvena, ljubicasta, jasno zuta, braon, 2 valreno Zuta, cma, bela, plava ia. Duga pauza.. Zlatno jojo Postanite svesni sobe. Piajte sebe: »Da li sam svostan ssebe? Da sam budan ii spavam?« Viete vase telo od ha 119lave do pretiu. nogu, tako jasno kako ga. ja. vim, Pokusajte da vidite svoje {elo izvan ovog fizickog, spol Zapitate se: »Da sam ja ovo tolo, evo moje telo Kojo 0 Na kraju urreti2« Pauza. Pogledate sada svoja cule, pet cula omocu Kojih poznajoto svet. Pitajte se: »Da lt sam ja ova ula, cule Koja Umi a tolom2« Patza, Pokusajte da budete svesni sebe, pogtedaite um, um pomoeu Kojeg razumete sebe I svet. Pitjte se: Da sam ja lim. um Koji takodje umire?« Pauza. Budite svesni sebe, Pogledajte sebe i vidio sopstvenu auru... budto je svesni. Pilate se: »Da sam ja ova aura cije je postojanjo vozano 20 10% Pauza. Gledajte dale... dite svesni prane u vasem {olu. Ptajte se: »Da li sam ja ova prana’? Pauza, Ponovo ogiedajte unutra 1 bueite sveani postojanja vase svest Pomocu koje znate da radite joga nidru. Pilate se: »Da ti sam ja ova svest? Da li ova svest proziviiava smrt tola?« Pauza Pogledajfe unuitra i postanite svesni zletnog jajota u centru vase glavo.. zlatno jai, vrlo. malo, vlo malo, vo malo... to je sediste vase vie svest, Pau. Zlatno jae, ‘alone 2latno jaj, to je sedste vrhunske avestiu vama, Kao vas centar...pokusajte da se idonttkyjote sa njim. Duge Pauza, Pokusajte da vidite sebe kao zatno jae. | kaaite Sebi: izvan uma, tela, Gula, Karme, prirode i svega fiickog, ‘entainog, psinickog, nesvesnag, Ja sam u obliku ovog atnog jajta.« Duge' pauza, Recite vom umu: ala sam Tox.” Duga pauza, Hani Om Tat Sat * i Aham brahmasmi - Ja sam brahmas (Vadiur-veda) Konacni smisae religio uid je trajne.ostobogjenje (rmuktin) iz iluzje 0 fagmentarnostbica (avidya) | njegovo Uuranjanje u sveobuhvatnost brahmena kao kapl vode more {(C. Veljacic, »Razmedjaaziskintlozotjan). Prim. prov 120 Kompletna shema vezbi od 1-5 Priprema Opustanje duke Kruzenje svest ‘Svosnost tole Disanjo Sonzaciie Unutradnyiprostor Vizuolizaciia price Unutrasnyiprostor (slobodan t2bor ska) iano predstavijanjo psihiékin contara Savasana. Opsta_uputstva Opomena da se ne spava mith pokrece tle: TeloiOm: antor mouna; Omidisanie: Donesite svoju oduku: osna strana toa; leva strana; led ‘eo; prednji deo; glavni detovi tela ledja'i prednji deo: desna strana fobrmutim redom; leva strana ‘obrnuto; cla led: ceo predinl deo; tunutrasnj delov: Telojpots telo/ogledalo: telo(ko2e: Pupak, grudi, gro | nozdrve: gto pupak: mentalno nalzmenicno no ‘30 disanje: centar izmedju obeva Tezinailakoca: ‘adnostopl: bolizadovalistve: Prostor lgpredcula. ios chidakasha;,oje | oblic:_okean: bbunar; spontana misao; meeitacia; Parkbram:; plana: toto koje lb bunariokeam: centar Izmediu obrva (Om) ziatno jae; Bunar anno jal. Polozaj i oblik psihickih centara i ake Keuzonje kroz ji, a1Vidno prodstavjanio plhickihsimbola Vizuelizacja Omicontar lamedju obrva Vizvoizacia Putovanje kroz vome ‘rea vizuolizacia ska Vizuelizacia price Viewotzacia tra parent tela Viaveizacla sure Vizuelizacija zltnog Injeta tuk Zavréotak Siemboll avake care Krugovi Oma wu centu izmedju obra Viet soe kako radi asane Pregled dogadjaja unazad Brzo zamiijanj velkog izbora ska Okean ra koaniazungla; Fiziéko i transparentno telo pove ani ziatnom nit Boje Ziatno jaje u plamtoco} svetlostt Cidakashe. Zlatno jaje-u contra slave. Ponovite oatuku Disanje, evesnost tela i prostorie 122 Opis kratkog Casa Joga nidro Priprema Odluka Kruzenjo svesti (desna strana, leva stana, ledja, prednj deo) ‘Kontakt tolo/pod Svotlost senzaciia (ezinalakocs, naizmeniena tezina i lakoca, opto | nladno) Brza vizelizaciasika Vizuelizaiia cake Zavesetak vod Joga nidra. je deo tantre. Ona nije spavanje. Ona nije koncentracja. ona je olvaranje unutrasnjih delova vaseg uma, Pomacu je prodirete w unutrasnjo dimenzije vase vest Kao slo pomocu uzeta ulate u dubine pecine i zatim iznje ilaite, tako cate pomacu zvuka mnog glosaistazivat vo} um - nije potrebno da bilo sta znate joga nik pre toga. Priproma Pripremite se za joga nidru. Oei su zatvorene | elo mimo. Um 2eli da se opust. Ne pokusavajte da se koncentsete Ne trade se da koncentrigete um, adite joga nidru. Postanite svesni svog tela. Lezite w op0jprostori sda Koji su na Isom mentalnom nivou. Skoro sui emituu itu frekvenciju vibracia. Cela atmostera| Je ispunjena jednom vestom snazne vibracio. U to) almostert i tezite na svoj] prostic Vase too je mien. 123Vase disanje je rtmigno i lagano. Vase telo je u stanju ‘opustanja. Recite sebi uw mistima: Ja cu radi Joga nldru ‘Slusam uputetva.U stalno) sam ves! sa insteuktorom. Cujem 2vuk njogovog glasa i mi smo evesto povezani taka U ovom trenutku se setite da treba da donesete sankalpu. Sankalpa je ogiuka. Ne morate da je donesete sada, ali ako Je imate, ponovite je. Ako mozate da smisite jednu, ucinte to sada, Ako ne mozete, ima vremena. Najveca od svih| fodluka je odluka da se probuc! kundailos koja pociva w ‘ooladhara Gakri. Ako vee imate sankalpu, ponovito jo. AKO vvam je potrebna jedna, mozete da upotrebite ov: »Budim ‘ungalini Koja paciva’u mooladhara eaks, + pokrecem je kroz susumnu ka sahasrarh, Ovo je sankalpa: Ja budim svoju Kundalink, Kruzonjo evest Slusajte moj gla. i radite ono sto vam kazem, Nemojte da se konconitisote. Ne pokusavaite da analizujete stv Budite svesni palca desne sake 4 recite sebi-u misma “Palac desne Sake. Bez pokreta, (desna strana) Palac desne strane, kaziprst, srednji pret, domel, mali prt lan, nadlanica, glob dorucia, poslaktiea, faa, nadlaktica, ame, pazuh. stvuk, Kuk. butina, Koleno, list skocni 2gl0b, pela, aban, wh stopals, palac, desnog stopal, drugh prat ec prs, eet, pei prs Sada predite na levy stranu. Busite svesnilevog pales’ sake, ka2iprst, srednjprst, domall, mali prst, alan, nadianica, Zalob dorucja, podiaktica, lakat, nadiaktica, rame, pazuh, ‘struk, Kuk, butina, Koleno ist, skogni 2glob, peta, taban, vr 124 lovog stopala, palac fovog stopala, drugi prst, rec! prst ett, pet prs. (oan doo) Prediite na tedjni deo tes. Zadni deo glave, wat, desna fopatica, leva lopatica, desna strana sedalnog dla, leva sitana sedalnog dela, desna peta leva peta. (preci! deo) Sada prednj deo tla. Teme glave, éolo, desna slepoosnica, Jova slepooenica, desno uho, love uho, desna obrva, leva ‘obrva, prostor med obrva, desno oko, levo oko, desna rozdrva, leva nozava, ceo nos, desni obraz, lev! obraz, {gomnja usna, donja usna, obe usne zajedno, brada wat sna kijuéna kost, leva kijuéna Kost, desni deo grud, tev {00 grudi, srodisnji deo grudi, pupak, gornji deo buna, oni deo tbuha, desna noga, leva noge, desna ruka, leva rulka, cela glava, ceo telo, ee tlo, cela tlo Kontakt tolo/pod Postanite svesni svog tela koje lezi na pod, Obratite paznju ra dade tacke tola i poda. Peta | pod. Obe pete sui na Dodi | na odredjenim tackama dodieujs pod. Sada oa vrha slave. Glavai pod. ledja i pod, desna Sakai pod, leva Saka i Boll, desi lakat 1 pod, levi lakat | pod, sodainl deo | pod, pete | pod. Zamisite dodieno tacko vaseg tela | poda,celog fela i pods. Telo je na podu. Buclte svesni celog tela. Ne skupliat telo | ne site ga, Svotlost senzaciia (tezina) Zamislte da vam telo postale veoma tesko. Probus ij {ezine u telu. Postepeno osecaje da vam telo postaje sve {oz0 tz. Glava postaje teska, Desi dian je tezak, levi dan Je tezak Obe ruke 1 obs ramena su teshi, Ledja si teska,sedalni deo i prepane su teski. Desna butina je teska, lova Fring je teskd, Obe Kolene easice su teke, abe noge su {osko. obo ruke su (eske, glava je toska, oci su teske, usne ‘u tose, Colo Iolo je tesko. Mist kako vam je colo tolo tosko. Pojacaite oseca) tezine. Postepeno se opustalte, deo po eo. lakoea) ‘Sada osecajte kako vam telo postaje sve lakSe | akse. Glave je laka. {ako loka cia moze da se podigne sa poda. Desni i levi alan postal laksi. Obe uke | oba ramena Su laki. Led ‘sedaini deo i prepone su lak. Desna butina je taka. Leva Dutina je Taka. Pete au lake, celo tela je lake 4 bez tezine Kada vam tolo postane tako lako, osccate kao dase podizete ss podla, Kao da je celo vase telo gomils papers (ezina i takoca) Pamuk prodstavia_lakocu, ¢elik tezinu. Vozbajte nalzmeniéno ova dva iskustva. Celotelo je éatcno; cela telo Je Celik. Nema Kost, Kosine srzi nti kr, samo posto Celieni okve. Promenite asec, Celo te je lako kao pamuk elo telo je pamuk. Nema Kost, sri mitt kev, sve je ‘sastalieno od pamuka. Cola teo jo lako kao pamuk. ‘Opet promenite oseca), Coto telo je kao calik, tzak Celik, ‘nema kostiju. 121 nit) kr. Cela tela je tesko ka0 elk Promente iu. Celo too je fako kao pamuk. Osecajte da vam je telo napraviieno od pamuks. Pamuk je tako lagan da ‘0 lolo moze podic sa poda. oplota) Predjite sada na os0¢a} toplote. Zamisite da ste blizu vatrista {ds oseeate intenzivnu toplotu. Colo telo treba da Gozivi toplotu plamene pec. velog tropskog sunca, Probucite oseca)toplote sto je zive moguce. 126 (btadnoes) Promenite iskustvo. Celo tole dodivjava hladne vtrove Koji dduvaju sa snoznih planina, 1st hladnocu Koja postoji u hiadnjak sa. dubokim zamvzavanjem. Iskustvo hadnoce, Peobudite iskustvo hladnoce Brea vizulizaij aka Pronesite svesnu paznju na centar iemedju obrva. Ne hpustajie tu tacky dok vam ja to ne kazem. Pomenucu Rekollko predmeta i dok ih pominjem, pokusajte da ih bez0 Zamisite. Ako ne uspete, ne brine. Nastavte da sledite ‘moja uputstva, Ponekad cu ici vooma polsko, ponekad brzo, Takodje éu se slikama vracati nekaliko puta, Neke sie ce vam biti Doznate, ali ne mislite mnogo 0 rjima. One trebe da sijaju Same za sobs, (Obratte paznjy na centar izmedju obrva. Tama, ruzicasta ruta, tlasi na okeanus tamno plavo nebo u noc, tamna noe, Ssicuone svetlece zvezde na nebu, visoka planina sa snegom Dokrivenim vehovima, Brod plovi preko beskrajnog mora, peseans plaza, netaknula”guma sa visokim, gustim ‘rvecem. golub. Kon) Koh galopia, mala kalba w sui, vatra {gori_u 20unju, dlujna noe, pun’ mesec, planinski potok, Usamljena.stena uplanini, velike baste’ sa rascvetalim ‘evecom, ilazece sunce "Vasa svesnost treba da je usmorona na centar izmedju cobra. Zamislte veliko jozero sa folosovim evecem, camac koji plow, usamijons even koliba u planin, pusta dotin ‘isoka planina s2 snegom pokrivenim vrhovima, mimo veée, ivan zalazak sunca, evrkutanje pica, tiger w sum, slon, obra, simbol Om, zbuk 2vona, talasi na okeanu, brod plow ‘mirno | thho vece uy mesecinom obasjano} dolini planinski potok, osvezavajuce hadno kupanje u planinskom potoku, ‘oziviaj ushicensa ‘Sada svesnost o dahu. Udahnite kroz levy nozdrwy i izdahnite kroz desnu. Veabajte u misma naizmenicno hosno disanje: udah hoz lovu, l2dah kroz desnu: zatim ‘desno udah, tov lzdan wr