VIDYA YOGA

KOLA JOGE DRAGANA LONARA

Seminarski rad
Kurs za joga instruktore

Filozofija monistikog idealizma iz ugla kvantne

fizike

Prevod poglavlja Filozofija monistikog idealizma i

Buenje buddhija,
iz knjige SVEMIR SVESTAN SEBE Kako svest stvara
materijalni svet,
autor Dr. sc. Amit Goswami i Richard E.Reed te Maggie Goswami

Aleksandra Obradovi

Beograd, 2012.
FILOZOFIJA MONISTIKOG IDEALIZMA

Antiteza materijalistikom realizmu je monistiki idealizam. U ovoj filozofiji svest je

fundamentalna, a ne materija. I svet materije i svet mentalnih fenomena, kao to je misao,
odreuje svest. Uz materijalne i mentalne sfere (koje zajedno ine imanentnu stvarnost ili
pojavni svet), idealizam postavlja transcendentni, arhetipski svet ideja kao izvor materijalnih i
mentalnih fenomena. Vano je prepoznati da je monistiki idealizam, kao to mu ime govori,
unitarna filozofija; sve podpodele, kao to su imanentna i transcendentna, su u sklopu svesti.
Tako je svest jedina vrhovna stvarnost.
Na Zapadu je filozofiju monistikog idealizma na najuticajniji nain izloio Platon koji nam je u
Republici dao svoju uvenu alegoriju peine. Kao to su nauile stotine studenata, ta pria
jasno doarava temeljne idejne postavke idealizma. Platon zamilja ljudska bia kako sede u
peini u nepominom poloaju, licima uvek okrenuti prema steni. Veliki univerzum izvan peine
je predstava senki projektovanih na zidu peine, a mi ljudi smo posmatrai senki. Gledamo
senke-privide koje pogreno smatramo stvarnou. Prava je stvarnost iza nas, u svetlosti i
arhetipskim oblicima koji bacaju senke na zid. U ovoj alegoriji predstave senki nestvarne su
imanentne manifestacije u ljudskom iskustvu arhetipskih stvarnosti koje pripadaju
transcendentnom svetu. Zapravo je svetlost jedina stvarnost jer svetlost je sve to vidimo. U
monistikom idealizmu svest je poput svetlosti u Platonovoj peini.
Iste se osnovne ideje iznova pojavljuju u idealistikoj knjievnosti mnogih kultura. U indijskoj
knjievnosti Vedante sanskritska re nama oznaava transcendentne arhetipove, a rupa
oznaava njihov imanentni oblik. Iznad name i rupe sija svetlost Brahmana, univerzalne svesti,
jednoga bez drugoga, temelj svega ivog. Celi ovaj univerzum o kojem govorimo i mislimo nije
nita doli Brahman. Brahman prebiva izvan dosega Maye (iluzije). Ne postoji nita drugo.
U budistikoj filozofiji se o podruju materijalnog i o podruju ideja govori kao o Nirmanakaya
odnosno Sambhogakaya, ali iznad njih je svetlost jedne svesti, Dharmakaya, koja obasjava oba
podruja. No u stvarnosti postoji samo Dharmakaya. Nirmanakaya je pojavnost tela Buddhe i
njegovih nedokuivih delanja. Sambhogakaya poseduje neizmerne i neograniene mogunosti.
Buddhina Dharmakaya je osloboena od svake percepcije ili koncepcije forme.
Moda je taoistiki simbol za yin i yang (vidi sliku ispod) generalno poznatiji od indijskih simbola.
Svetli yang, koji se smatra mukim simbolom, predstavlja transcendentalni svet, a tamni yin, koji
se smatra enskim simbolom, predstavlja imanentno. Primetite odnos figura-pozadina. Ono to
doputa da se sad pojavi tama, a sad svetlost je Tao, onaj koji nadilazi svoje komplementarne
manifestacije.

Na slian nain i jevrejska Kabala opisuje dva poretka stvarnosti: transcendentni, koji je
predstavljen Sefirotom kao Teogenije; i onaj imanentni, koji je alma de-peruda, svet
odvojenosti. Prema Zoharu, ako ovek kontemplira stvari u mistinoj meditaciji, sve se otkriva
kao jedno.
U hrianskom svetu su imena transcendentnih i imanentnih svetova - neba i zemlje - deo
svakodnevnog renika. Meutim, u svakodnevnoj upotrebi ne uvia se da je poreklo tih ideja u
monistikom idealizmu. Iznad kraljevstva neba i zemlje postoji boanstvo, Kralj svih
kraljevstava. Kraljevstva ne postoje odvojeno od Kralja: Kralj jeste Kraljevstvo. Hrianski
idealist Dionizije pie: Ona [svest temelj svakog bivanja] je u naem intelektu, dui i telu, na
nebu, na zemlji, a istovremeno ostaje ista u sebi. U isti je as u svetu, oko i iznad sveta, iznad
neba, iznad postojanja, sunce, zvezda, vatra, voda, duh, oblak, kamen, stena, sve ono to
jeste.
U svim ovim opisima uoite tvrdnju da nam jedna svest dolazi kroz komplementarne
manifestacije: ideje i oblike, namu i rupu, Sambhogakayu i Nirmanakayu, yang i yin, nebo i
zemlju. Ovaj komplementarni opis vaan je aspekt idealistike filozofije.
Kada pogledamo oko sebe, uobiajeno vidimo samo materiju. Nebo nije opipljiv objekt
uobiajene percepcije. Ne samo da nas to navodi da o materiji mislimo kao o stvarnoj, nego nas
to isto tako navodi da prihvatimo realistiku filozofiju koja proglaava materiju (i njen alternativni
oblik - energiju) jedinom stvarnou. Meutim, mnogi idealisti tvrde da je nebo mogue iskusiti
neposredno ako ovek traga s onu stranu svakidanjih svetovnih iskustava. Ljudi koji to tvrde
poznati su kao mistici. Misticizam prua iskustveni dokaz za monistiki idealizam.

MISTICIZAM

Realizam je iznikao iz naih svakidanjih percepcija. U naim svakodnevnim iskustvima sveta

postoji pravo bogatstvo dokaza o tome da su stvari materijalne i odvojene jedne od drugih i od
nas.
Takoe, mentalna se iskustva ne uklapaju skladno u takvu formulaciju. Mentalna iskustva, kao
to je misao, nisu materijalna pa smo razvili dualistiku filozofiju koja preupuuje um i telo na
zasebne domene. Nedostaci dualizma dobro su poznati. On nesumnjivo ne moe objasniti kako
zasebni, nematerijalni um intereaguje s materijalnim telom. Ako postoje takva meusobna
delovanja uma-tela moraju postojati i razmene energije izmeu ta dva podruja. U nebrojenim
eksperimentima dolazimo do toga da energija materijalnog univerzuma sama po sebi ostaje

konstantna (to je zakom o ouvanju energije). Isto tako nema dokaza da se iz materijalnog
podruja energija gubi ili dobija. Kako je to mogue ako se izmeu ta dva domena deavaju
interakcije?
Iako idealisti smatraju da je svest primarna stvarnost i tako pridaju vrednost naim subjektivnim,
mentalnim iskustvima, idealisti ne tvrde da je svest um. Umesto toga, idealisti navode da su
materijalni objekti (kao to je lopta) i mentalni objekti (kao to je misao o lopti) objekti u svesti. U
iskustvu takoe postoji subjekt, onaj koji doivljava iskustvo. Kakva je priroda tog
iskustvenika? Ovo je pitanje od presudne vanosti u monistikom idealizmu.
Prema monistikom idealizmu svest subjekta u iskustvu subjekt-objekt ista je svest koja je
temelj svega postojanja. Svest je, dakle, ujedinjujua. Postoji samo jedna svest o subjektu, i ta
svest smo mi. Ti si to! kau hinduistike svete knjige poznate pod zajednikim imenom kao
Upaniade.
Zbog ega se onda u naim uobiajenim iskustvima oseamo tako odvojenima? Ta odvojenost,
tvrdi mistik, je iluzija. Meditiramo li na pravu prirodu svoga jastva shvati emo, kao to su shvatili
brojni mistici proteklih vekova i vremena, da iza sve te raznovrsnosti postoji samo jedna svest.
Ta jedna svest/ subjekt/ jastvo ima mnoga imena. Hindusi o njoj govore kao o atmanu; hriani
je nazivaju Sveti Duh ili, u kvekerskom hrianstvu, unutranje svetlo. Kojim ga god imenom
nazivali, svi se slau u tome da je iskustvo te jedne svesti od neprocenjive vrednosti.
Budistiki mistici esto govore o svesti izvan pojedinca kao o ne-jastvu, to vodi do mogueg
nejasnog zakljuka da moda u potpunosti negiraju svest. Ali Buddha je razjasnio ovo pogreno
shvatanje: Postoji Neroeno, Neprouzrono, Nestvoreno, Neoblikovano. Da nema toga
Neroenoga, Neprouzronoga, Nestvorenoga, Neoblikovanoga, beg iz sveta roenoga,
prouzronoga, stvorenoga, oblikovanoga ne bi bio mogu. Ali kako Neroeno, Neprouzrono,
Nestvoreno, Neoblikovano postoji, beg iz sveta roenoga, prouzronoga, stvorenoga,
oblikovanoga je mogu.
Mistici su, dakle, oni ljudi koji nude svedoanstvo za ovu temeljnu stvarnost jedinstva u
raznolikosti. Primerak mistinih zapisa iz razliitih kultura i duhovnih tradicija svedoi o
univerzalnosti mistinog iskustva jedinstva.
Hrianska svetica i mistik, Katarina Adorna iz enove koja je ivela u Italiji u petnestom veku,
jednostavno je i predivno izloila svoje znanje: Moje bie je Bog, ne po jednsotavnom
uestvovanju, nego po istinskoj transformaciji moga bia.
uveni Hui-Neng, nepismeni seljak iz Kine izestog veka, ije je iznenadno prosvetljenje
rezultovalo osnivanjem Zen-budizma, izjavio je: Sama priroda naeg jastva je Buddha, a osim
te prirode ne postoji drugi Buddha.
Sufijski mistik iz dvadesetog veka Ibn-al-Arabi, kojeg su Sufiji potovali kao eika svih eika,
rekao je sledee: Niti ne prestaje biti niti jo postoji. Ti si On, bez ijednog od tih ogranienja.
Ako, dakle, tako zna svoje postojanje, tada zna Boga; ako ne zna, onda ne.

Kabalist iz etrnestog veka Moses de Leon, verovatno autor Zohara, prvog izvora Kabale,
napisao je: Bog se..u samom asu kad odlui raditi na kreaciji naziva On. Bog u potpunom
razotkrivanju svoga Bia, Blaenstva i Ljubavi, u kojima postaje mogue pojmiti ga uvidima
srca...naziva se Ti. A Bog, u svojoj vrhunskoj manifestaciji, gde punoa Njegovog Bia pronalazi
konaan iskaz u poslednjem i sveobuhvatnom od svojih svojstava naziva se Ja.
Mistik iz osmog veka Padmasambhava zasluan je za uvoenje Tantrikog Budizma na Tibet.
Njegova saputnica, harizmatina Yeshe Tsogyel, ovako je sroila svoju mudrost: Ali kad me
napokon otkrije, jedna gola Istina proniknuta iz nutrine, Apsolutna Svesnost proet e celi
univerzum.
Meister Eckhart, dominikanski monah iz trinaestog veka, napisao je: U ovom silovitom
otkrivenju doivljavam da smo Bog i ja jedno. Tada sam ono to sam, i tada niti umanjujem niti
uveavam, jer sam tada postojan uzrok koji pokree sve stvari.
Sufijski mistik iz desetog veka, Monsoor al-Halaj, autor je spoznaje: Ja sam Istina!
Hinduistiki mistik iz osmog veka Shankara kienim je jezikom izrazio svoju spoznaju: Ja sam
stvarnost bez poetka, kojoj nita nije ravno. Nemam udela u iluzornosti ja i ti, ovo i ono.
Ja sam Brahman, jedan bez drugoga, blaenstvo bez kraja, vena, nepromenljiva
istina...Boravim u svim biima kao dua, ista svest, osnova svih fenomena, unutranjih i
spoljanjih. Istovremeno sam i onaj koji uiva i ono ta se uiva. U danima mog neznanja, mislio
sam o svemu tome kao o neemu odvojenom od sebe. Sada znam da ja jesam Sve.
I konano, Isus iz Nazareta rekao je: Otac i ja smo jedno.
Koja je vrednost iskustva jedinstva? Za mistika ono otvara vrata transformaciji bia koje
oslobaa ljubav, univerzalnu saoseajnost i slobodu od ropstva ivljenja u steenoj odvojenosti
kao i od kompenzirajuih vezanosti kojih se vrsto dri. (Na sanskritu se ovo osloboenje naziva
moksha.)
Idelaistika filozofija izrasla je iz iskustava i kreativnih intuicija mistika koji neprestano istiu
direktan iskustveni aspekt stvarnosti koji poiva u temelju svega. Tao o kojem se moe govoriti
nije apsolutni Tao, rekao je Lao-Ce. Mistici upozoravaju da se na sva uenja i metafizike spise
mora glesdati kao na ruku koja upire u mesec, a ne na sam mesec.
Kao to nas podsea Lankavatara Sutra: Ova su uenja samo prst koji ukazuje na Plemenitu
mudrost... Namenjeni su tome da se o njima promilja i da vode pronicljive umove svih ljudi, ali
oni nisu sama Istina koju svako moe spoznati samo za sebe, unutar svoje duboke svesti.
Neki pak mistici pribegavaju paradoksalnim opisima. Ibn al-Arabi pie: Ona [svest] se ne
pripisuje ni biu ni nebiu Niti postoji niti ne postoji. Ne kae se ni da je prva ni da je
poslednja.
Zaista se na samu idealistiku metafiziku moe gledati kao da je paradoksalna, da obuhvata
paradoksalne ideje transcedencije. ta je transcedencija? Filozofija moe rei samo neti,neti

nije ovo, nije ono. Ali ta je? Filozofija ostaje nema. Ili se pak kae kao u jednoj od Upaniada:
To je unutar svega ovoga/ To je izvan svega ovoga.
Je li podruje transcedentalnog unutar imanentnog sveta? Jeste. Je li izvan imanentnog sveta?
Jeste. Postaje zbunjujue.
Idealistika filozofija takoe uglavnom ostaje nema kad odgovara na pitanja kao to su: Kako se
nepodeljena svest deli na stvarnost subjekt-objekt? Kako jedna svest postaje mnotvo? Teko
nas moe zadovoljiti tvrenje da je mnogostrukost sveta koji opaamo iluzija.
U ovoj emo knjizi raspraviti o tome je li monistiki idealizam ispravna filozofija za nauku sa
stajalita kvantne fizike. Spajanje nauke i misticizma takoe je od pomoi u reavanju nekih
tekih pitanja koja postavlja misticizam.
Spajanje nauke i misticizma ne bi smelo previe zbunjivati. Napokon, zajednika im je jedna
vana slinost: oboje je izraslo iz empirijskih injenica u svetu teorijskih objanjivih naela. U
nauci teorija slui podjednako kao objanjenje injenica i kao instrument predvianja i upustvo
za budue eksperimente. I na idealistiku filozofiju moe se gledati kao na kreativnu teoriju koja
deluje kao objanjenje empirijskih opaanja mistika, jednako kao i vodi za druge tragaoce
Istine. Napokon, misticizam je, kao i nauka, univerzalni poduhvat. Nema uskogrudnosti u
misticizmu. Ogranienost se pojavljuje kad religije pojednostavljuju mistina uenja kako bi se
lake mogle preneti na ljudske mase.

RELIGIJA

Da bi shvatio Istinu mistik uobiajeno otkriva i primenjuje neku posebnu metodologiju.

Metodologije ili duhovni putevi imaju i slinosti i razlike. Razlike, koje su sporedne za
univerzalnost samog mistinog uvida, pridonose razlikama u religijama koje se temelje na
uenjima mistika. Primer, budizam se razvio iz Budinih uenja, judaizam iz Mojsijevih uenja,
hrianstvo iz uenja Isusovih, islam iz Muhamedovih (iako se u strogom smislu Muhamed
smatra poslednjim od cele loze proroka, ukljuujui Mojsija i Isusa) te taoizam iz uenja TaoCeovih. Ovo pravilo, meutim, nije imalo izuzetaka. Hinduizam se ne temelji na uenjima nekog
posebnog uitelja ve naprotiv, obuhvata razne puteve, mnoga uenja.
Misticizam podrazumeva traganje za istinom o vrhovnoj stvarnosti, ali uloga religije je neto
drugaija. Sledbenici nekog odreenog mistika (najee posle njegove smrti) mogu otkriti da
individualno traganje za istinom nije za svakog. Izgubljeni u iluziji vlastite odvojenosti u egu i
zaokupljeni bavljenjem njime, ljudi veinom nemaju pobuda sami razotkriti istinu. Kako se onda
svetlost mistikog ostvarenja moe podeliti s tim ljudima?
Odgovor glasi tako da se pojednostavi. Sledbenici pojednostavljuju istinu kako bi ona postala
dostupna prosenom oveku. Takva je osoba uobiajeno uhvaena u mreu potreba

svakodnevnog ivota. Nedostaje joj vremena i predanosti da bi shvatila istananost

transcendencije pa ne moe ceniti vanost neposrednog mistikog iskustva. Zbog toga
prenosioci mistike isitine zamenjuju direktno iskustvo ujedinjujue svesti idejom o Bogu. Na
alost Bog, transcendentalni kreator imanentnog sveta, poprima u umu obine osobe novu,
dualistiku sliku svemonog Kralja nebeskog koji vlada Zemljom ispod sebe. Poruka Mistika
postaje neizbeno bezizraajna i iskrivljena.
Dobronamerni sledbenici misticizma nesvesno igraju ulogu avola u staroj ali: Bog i avoetali
su zajedno kad je Bog podigao komadi papira. ta pie? upita avo. Istina odgovori Bog
smireno. Daj to meni ree avo revnosno ja u ti to organizovati.
Ipak, uprkos potekoama i pogreivosti organizacije, religija zaista prenosi duh poruke Mistika.
To je ono to religiji daje ivotnu snagu. Napokon, vrednost spoznavanja transcedentalne
prirode Stvarnosti za mistike je u tome da oni postanu sigurni i staloeni u nainu ivljenja u
kojem vrline kao to je ljubav postaju jednostavne. Kako moete ne voleti kad postoji jedna
svest, a vi znate da vi i ostali niste uistinu razdvojeni?
No kako obinog oveka koji ne shvata jednost motivisati da voli druge? Mistik jasno vidi da je
neznanje transcedentalne jednost prepreka za ljubav. Konani rezultat odsutnosti ljubavi je
patnja. Da bismo izbegli patnju, savetuje mistik, moramo se okrenuti prema unutra i otisnuti se
na putovanje do samoostvarenja. U religioznom kontekstu ovo se uenje prevodi u izreku da
elimo li se iskupiti, moramo se okrenuti Bogu kao vrhovnoj vrednosti u svom ivotu. Nain na
koji se to iskupljenje postie je niz praksi utemeljenih na izvornim uenjima koje formiraju
moralni kodeks odreene religije: deset zapovesti i zlatno pravilo hrianske etike, budistika
moralna pravila, zakon Kurana i Talmida i tako dalje.
Naravno, ne uvode sve religije pojam Boga. U budizmu, na primer, nema ideje Boga. S druge
strane, u hinduizmu ima mnotvo bogova. Meutim ak su i u tim sluajevima gornja
razmatranja religije oita. Tako dolazimo do tri univerzalna aspekta svih egzozinih religija:
1. Sve religije polaze od premise da je nain na koji ivimo pogrean. Ta se pogrenost
naizmenino naziva neznanjem, izvornim grehom, zlom ili jednostavno patnjom.
2. Sve religije obeavaju izlaz iz pogrenosti, pod uslovom da se sledi put. Izlaz se od
sluaja do sluaja naziva spasenjem, osloboenjem iz kruga patnje na ovom svetu,
prosvetljenjem ili venim ivotom u kraljevstvu Bojem, na nebu.
3. Put se sastoji od toga da se pronae utoite u religiji i zajednici koju ine sledbenici te
slede propisom nametnuti etiki kod i drutvena pravila. Osim naina na koji ezoterina
uenja o transcedenciji doivljavaju pretnje, upravo se u etikim kodovima i drutvenim
pravilima razliite religije jedna od druge razlikuju.
Primetili ste kljuni dualizam u prvoj premisi: pogreno i ispravo (ili zlo i dobro). Za razliku od
toga, mistiko se putovanje sastoji od transcendiranja svih dualizama, ukljuujui i zlo i dobro.
Takoe, valja uoiti da je svetenstvo drugu premisu pretvorilo u par argarepe i batine u
neboi pakao. Misticizam, s druge strane, ne ralanjuje nebo i pakao, oba su prrodne propratne
pojave naeg ivota.

Kao to vidite, kad se protrese kroz sito svetskih reigija, monizam monistikog idealizma postaje
jo obskurniji, a dualistike ideje odnose premo. Na Istoku, zahvaljujui beskrajnom obilju
prouavaoca misticizma, monistiki idealizam u svome ezoterinom obliku uiva popularnost
koju odrava barem neko prolazno poznavanje i potovanje. Meutim, na Zapadu misticizam
ima relativno slab uticaj. Dualizam jevrejsko-hrianskih monoteistikih religija preovladava u
veini dua, uz pomo mone hijerarhije tumaa. No, kao i kartezijanski dulaizam uma i tela,
dualizam Boga i sveta ne odoleva tako pomnom naunom ispitivanju. Kako nauni pdaci
potkopavaju religiju, postoji tenja da se s prljavom vodom baci i dete u ovom sluaju dete je
etika i vrednosti kojima religija poduava, etika i vrednosti koje i dalje imaju primenu i korisnost.
Razotkrivanje neloginosti dualistikih religija ne mora dovesti do monistke filozofije
materijalnog realizma. Kao to smo videli, na raspolaganju je alternativni monizam. S obzirom
na nain na koji je kvantna fizika razorila materijalni realizam, monistiki idealizam moe biti
jedina odriva monistika filozofija stvarnosti. Druga je mogunost potpuno odustati od
metafizike, u kojem je smeru filozofija neko vreme i ila. Danas je taj trend, ini se obrnut.
Danas se moramo suoiti s presudnim pitanjem: Je li nauka u skladu s monistikim
idealizmom? Ako nije, moramo napustiti metafiziku kad se bavimo naukom, to potpomae sve
veoj krizi vere. Ako jeste, moramo ponovo formirati nauku u skladu sa zahtevima filozofije. U
ovoj knjizi zagovaramo ideju da monistiki idealizam nije smo kompatibilan s kvantnom fizikom
nego je ak i kljuan za njeno tumaenje. Paradoksi nove fizike nestaju kad ih ispitujemo sa
stajalita monistikog idealizma. Dalje, kvantna fizika u kombinaciji s monistikim idealizmom
daje nam monu paradigmu kojom moemo reiti neke paradokse misticizma, kao to je pitanje
transcedencije i pluralizma. Na rad usmeren je na poetke idealistike nauke i ponovo
oivljavanje religija.

IDEALISTIKA METAFIZIKA ZA KVANTNE OBJEKTE

Kvantni objekti pokazuju komplementarne aspekte talasa i estice. Je li kvantna

komplementarnost reenje dulaizma talasa-estice ista kao i komplementarnost monistikog
idealizma?
George Leonard oito je video paralelu izmeu dva tipa komplementarnosti kad je pisao knjigu
The Silent Pulse (Neujni puls): Kvantna mehanika je vrhunski koan naeg vremena. Koan je
sredstvo kojim zen-budisti proniu kroz prividne paradokse i tako dolaze do transcedentalnih
reenja. Uporedimo koane s komplementarnou.
U jednom koanu zen aspirant Daibai upitao je Basa, uitelja zena: ta je Budhha? Baso je
odgovorio: Ovaj um je Budhha. Drugi je monah postavio istopitanje: ta je Buddha? Baso je
odgovorio: Ovaj um nije Buddha.

Uporedite sad ovo s Bohrovom komplementarnou. Upitajte Bohra: Je li elektron estica?

Kadkad e Bohr odgovoriti: Jeste. Kad u oblanoj komori pogledate trag elektrona, ima smsla
rei da je elektron estica. Meutim, gledajui difrakcijski uzorak elektrona, Bohr e, vragolasto
pukajui lulu, rei: Morate priznati da je elektron talas. ini se da se dr. Bohr, kao i uitelj
zena Baso, predomilja o prirodi elektrona.
Kvantni talasi su talasi verovatnosti. Moramo eksperimentisati s mnogo talasoestica da bismo
videli talasni aspekt, kao i u difrakcijskom obrascu. Nikad, ba nikad ne vidimo talasni aspekt
jednog izdvojenog kvantnog objekta; u eksperimentu se jedna sama talasoestica uvek
razotkriva kao lokalizovana estica. Talasni aspekt i pored toga postoji makar za jednu jedinu
talasoesticu. Postoji li talasni aspekt jedne jedine talasoestice u transcedentalnom prostoru,
budui da se nikad ne manifestuje u obinom prosotoru? Upuuje li Bohrova ideja
komplementarnosti na isti transcedentalni poredak stvarnosti koji predlae filozofija monistikog
idealizma?
Bohr nikad na takva pitanja nije rekao da s tako mnogo rei, pa ipak njegov grb prikazuje
kineski simbol yin i yang. (Proglaen je vitezom 1947. g.) Je li mogue da je Bohr
komplementarnost kvantne fizike shvatao na nain slian monistikom idealizmu, da je
zagovarao idealistiku metafiziku za kvantne objekte?
Prisetite se naela neodreenosti. Ako je ishod neodreenosti poloaja i neizvesnosti zamaha
konstantna, tada umanjenje neodreenosti u jednoj meri poveava neodreenost druge mere.
Ekstrapoliranjem ovog argumenta moemo videti da, ako je poloaj poznat s potpunom
sigurnou, zamah postaje potpuno neizvestan. I obrnuto. Kad je moment poznat s potpunom
sigurnou, poloaj postaje potpuno nesiguran.
Mnogi kvantni inicijatori bune se protiv ovih neizbenih posledica naela neodreenosti. Ali
elektron, kau, mora biti negde drugde, samo ne znamo gde. Ne, jo je gore. Poloaj
elektrona ne moemo utvrditi ak ni u obinom prostoru i vremenu. Oito kvantni objekti postoje
vrlo razliito od poznatih makroobjekata svakidanjeg ivota.
Heisenberg je takoe prepoznao da kvantni objekt ne moe zauzimati dato mesto i u isto se
vreme kretati na predvidljiv nain. U svakom pokuaju da napravimo fotografiju
submikroskopskog objekta samo emo dobiti njegov poloaj, ali gubimo podatke o njegovom
stanju kretanja. I obrnuto.
Ovo opaanje otvara drugo pitanje. ta objekt radi izmeu dva fotografisanja? (Ovo je slino
pitanju o elektronima koji izvode kvantne skokove izmeu Bohrovih orbita: Kuda odlazi elektron
izmeu skokova?) Elektronu ne moemo pripisati puanju. Za tako neto morali bismo znati i
poloaj elektrona i njegovu brzinu u nekom poetnom vremenu, a to bi bilo krenje naela
neodreenosti. Moemo li pripisati elektronu bilo koju maniestovanu stvarnost u prostoru i
vremenu izmeu opaanja? Prema kopenhagenskom tumaenju kvantne mehanike odgovor je:
ne.
Izmeu opaanja elektron se iri u skladu sa redingerovom jednainom, ali probabilistiki, in
potentia, rekao je Heisenberg koji je re potentia preuzeo od Aristotela. Gde te mogunosti,

potencijali postoje? Budui da se talas elektrona uruava odmah nakon naeg opaanja,
potencijali ne bi mogli biti unutar materijalnog domena prostora-vremena. U prostoru-vremenu
svi se objekti moraju pokoravati ajntanovskom ogranienju brzine, seate se? Iz toga sledi da
domen potencijala mora biti izvan prostora-vremena. Potentia postoji u transcendentnom
domenu stvarnosti. Izmeu opaanja elektron postoji kao oblik mogunosti kao platonovski
arhetip, u transcendentnom domenu potencijala. (Ja prebivam u Mogunosti, napisala je
pesnikinja Emily Dickinson. Kad bi elektron mogao govoriti, tako bi sam sebe opisao.)
Elektroni su previe nepristupani za uobiajenu osobnu stvarnost. Recimo d postavimo pitanje:
je li mesec onde i kad ne gledamo u njega? U onoj meri po kojoj bi mesec bio u konanosti
kvantni objekt (sastavljen u potpunosti od kvantnih objekata) moramo rei da nije tako kae
fiziar David Mermin. Izmeu opaanja mesec takoe postoji kao oblik mogunosti u
transcendentnoj potentiji.
Moda je najvanija i najnezgodnija postavka koju preuzimamo ve u detinjstvu ona o
materijalnom svetu objekata koji postoje ovde negde nezavisno od subjekata koji su
posmatrai. Postoje posredni dokazi koji idu u prilog takvoj pretpostavci. Svaki put kad, na
primer, gledamo mesec, naemo ga onde gde ga oekujemo na njegovoj klasino izraunatoj
putanji. Prirodno mi zamiljamo kako je mesec uvek onde u prostoru-vremenu, ak i kad ga mi
ne gledamo. Kvantna fizika kae da nije tako. Kad ne gledamo, talas meseeve mogunosti se
iri, premda neznatno. Kad ga pogledamo, talas se istog asa uruava, znai talas nije mogao
biti u prostoru-vremenu. Smislenije zvui prilagoditi postavku idealistike metafizike: u prostoruvremenu objekt ne postoji bez svesnog subjekta koji ga gleda.
Znai, kvantni su talasi poput platonovih arhetipova u transcendentnom domenu svesti, a
estice koje se manifestuju nakon naeg opaanja su imanentne senke na zidu peine. Svest je
posrednik koji uruava talas nekog kvantnog objekta koji postoji in potentia, te ga ini
imanentnom esticom u svetu manifestovanog. Ovo je temeljna idealistika metafizika kojom
emo se koristiti za kvantne objekte u ovoj knjizi. U svetu ove jednostavne ideje videemo kako
se svi uveni paradoksi kvantne fizike rasplinjavaju poput jutarnje izmaglice.
Vano je znati da je i sam Heisenberg zamalo predloio idealistiku metafiziku kad je uveo
koncept potentije. Bitan novi element je u tome to domen potencijala takoe postoji i u svesti.
Nita nije izvan svesti. Monistiko vienje sveta je kljuno.

NAUKA OTKRIVA TRANSCENDENCIJU

Do dananjeg tumaenja nove fizike re transcendentnost malokad se pojavljivala u reniku

fiziara. Strogi praktiari deterministike nauke uzroka i posledice, u univerzumu pravilnom kao
satni mehanizam, taj su termin ak smatrali jeretikim (a donekle ga i danas smatraju takvim).

Za rimske filozofe iz davnina transcendentnost je znaila stanje prostiranja ili leanja pokraj
granica svakog mogueg iskustva i znanja ili ono to je izvan razumevanja. Za monistike
idealiste, slino tome, transcendentnost znai ne ovo, ne bilo ta poznato. Danas savremena
nauka prodire u podruja koja su vie od etiri veka u posedu religije i filozofije. Je li univerzum
samo objektivno predvidiv niz fenomena koji ljudska vrsta moe opaati i njime upravljati, ili je
mnogo varljiviji pa i jo divniji? Tokom poslednjih tri stotine godina nauka je postala jedinstveno
merilo stvarnosti. Mi uivamo povlasticu da smo deo ovoga evolutivnog i transcendentnog
procesa putem kojeg nauka menja ne samo sebe nego i nae vienje stvarnosti.
Jedan neobino izazovan dogaaj ekseriment koje je izveden od strane fiziara u Orsazu u
Francuskoj nije samo potvrdio ideju transcendencije u kvantnoj fizici nego je i razjasnio njen
koncept. Eksperiment Alaina Aspecta i saradnika direktno pokazuje da se, kad su dva kvantna
objekta u korelaciji, ako merimo jedan (ime se uruava njegova talasna funkcija), funkcija
drugog talasa takoe se smesta uruava ak i na makroskopskoj udaljenosti, ak i kad ne
postoji signal u prostoru-vremenu koji bi posredovao njihovom povezivanju. Ajntajn je ,
meutim, dokazao da u svim povezivanjima i interakcijama u materijalnom svetu moraju
posredovati signali koji putuju kroz prostor (naelo lokalnosti) te ih tako mora ograniavati
brzina svetlosti. Gde onda postoji trenutna veza izmeu meusobno povezanih, kvantnih
objekata koja je odgovrna za njihovo delovanje bez signala na daljinu? Kratko i jasno: u
transcendentnom podruju stvarnosti.
Struan naziv za trenutno delovanje na udaljenosti, bez signala je nelokalnost. Korelacija
kvantnih objekata uoeno u Aspectovom eksperimentu je nelokalna korelacija. Kad prihvatimo
kvantnu nelokalnost kao utvren fiziki aspekt sveta u kojem ivimo, postaje unutar nauke lake
zamisliti transcendentan domen izvan manifestovanog fizikog domena prostora-vremena.
Prema fiziaru Henryju Stappu, poruka kvantne nelokalnosti je da temeljni proces prirode
prebiva izvan prostora-vremena, ali proizvodi dogaaje koji mogu biti locirani u prostoruvremenu.
Upozorenje: ako zbog ovoga izvan prostora pomiljate na neku drugu kutiju izvan prostorne
kutije u kojoj se nalazimo, zaboravite na to. Druga kutija moe, po definiciji, isto tako biti
napravljena kao i deo univerzuma prostora kakav je na. S nelokalnom vezom prisiljeni smo
zamiljati domen stvarnosti izvan prostora-vremena zato to se nelokalna veza ne moe
dogoditi u prostoru-vremenu.
Postoji jo jedan paradoksalan nain zamiljanja nelokalne stvarnosti kao da je on svugde i
nigde, u bilo kojem i ni u jednom asu. Ovo jeste paradoksalno, ali i sugestivno, zar ne? Ne
mogu odoleti iskuenju a da se ne poigram reiju nowhere (engl. nigde), koju sam kao dete (prvi
put kad sam se sa tom reju susreo) proitao kao now here (engl. sada-ovde). Nelokalnost (i
transcendentnost) je nigde i sada-ovde.
Pre nekih 2500 godina Demokrit je postavio filozofiju materijalizma, no ubrzo nakon toga Platon
nam je dao jedan od prvih jasnih iskaza filozofije monistikog idealizma. Kako je zabeleio
Werner Heisenberg, kvantna mehanika pokazuje da je od dva uma odnosno Platona i
Demokrita, koji su ponajvie uticali na zapadnu civilizaciju Platon moda konani pobednik.
Uspeh koji Demokritov materijalizam uiva u nauci poslednjih tri stotine godina moe biti samo

izuzetak. Kvantna teorija onakva kako je tumai idealistika metafizika utire put idealistikoj
nauci u kojoj svest dolazi na prvo mesto, a materija bledi u drugorazrednoj vanosti.
BUENJE BUDDHIJA

U JEDNOJ OD Upaniada pojavljuju se ove mudre rei:

Dve ptice, uvek zajedno, znane pod istim imenom, dre se istog stabla. Jedna od njih
jede slatke plodove; druga samo promatra i ne jede.

Prelepa metafora za dva kraja spektra jastva: na jednom kraju imamo klasian ego, na drugome
kvantni atman. U egu jedemo slatke (i gorke) plodove svetovnih zadovoljstava i kao da
zaboravljamo na svoj kvantni modalitet koji daje smisao naem postojanju. Usmereni smo na
sopstveni spoljanji oblik u svojim lokalnim preokupacijama i gubimo se u uobiajenim
svetovnim dihotomijama zadovoljstvu i bolu, uspehu i neuspehu, dobru i zlu. Ne marimo za
mogunosti koje su nam na raspolaganju u naoj unutranjoj nelokalnoj vezi, osim moda kad
se otisnemo u povremeni pljakaki pohod na kreativnost i branu ljubav. to smo stariji to vie
zapinjemo u uspostavljanju navika. Kako da promenimo ovakav nain delovanja i razvijemo
individualni program za razvoj zrelog bia?
Na sreu, tokom hiljada godina prikuljano je mnogo iskustvenih podataka saeto prikazanih u
duhovnoj literaturi. Pre nego to se upustimo u raspravu tih strategija moramo razumeti
metaforu dveju ptice.
Mnogi ljudi razmiljaju o duhovnom putovanju kao o analogiji s uspinjanjem na planinu, a o
razliitim duhovnim putevima kao o stazama na tom usponu. Kod takvog naina razmiljanja o
metafori postoji sklonost da mislimo hijerarhijski pa da zakljuimo kako smo, budui da tragamo
za ciljem (planinski vrhunac), to bolji to smo blii vrhu. I opet smo se uhvatili u zamku
dihotomije superiornosti i inferiornsti na ego-nivou.
Suprotno od toga bilo bi proglasiti, kao mistik Krishnamurti, da je: Istina zemlja bez puteva. Ali
ako nema puta ne mogu se davati ni upustva za voenje. To je strahovito traenje mudrosti
dobijene iz raspoloivih empirijskih podataka.
Jednom od junaka iz drevnog indijskog epa Mahabharata, Yudhisthiri, pod pretnjom smrti
postavili su ovo pitanje: ta je religija?
Yudhisthirin odgovor, kojim je spasio ivot, vredno je zapamtiti: Mape religije skrivene su u
peini. - odgovorio je. Prouavanjem uenja znamenitih ljudi i ena razotkriva se put.
Zato emo na puteve gledati kao na primere vrsta metoda koje su koriene u prolosti pa i
danas da bi se na identitet prebacio s ego-nivoa preko buddhija do atmana.

Prema Bhagavad Giti, postoje tri glavna puta, od kojih se svaki naziva yoga. Yoga je
sanskritska re koja znai jedinstvo (etimoloki i engleska re yoke [jaram] istog je korena).
Eto daljeg znaenja naih dveju ptica iz metafore: ptice su ve ujedinjene. Zadatak yoge je
prepoznati to jedinstvo. Prepoznavanje pokree pomak identiteta.
Tri yoge o kojima je re u Giti su:
1. Jnana yoga, put prosvetljenja intelekta pomou inteligencije (buddhi). (Jnana je
sanskritska re za znanje.)
2. Karma yoga, put delanja u svetu. (Karma je sanskritska re za delanje.)
3. Bhakti yoga, put ljubavi. (Bhakti je sanskritska re za predanost, ali duh rei je vrlo blizak
ljubavi.)
Ove tri yoge ni u kom sluaju nisu jedinstvene za Gitu ili hindu tradiciju. Jnana yoga je
popularna u zen-budizmu. Katolicizam je skloniji karma yogi (sposobnost da se transformacija
ostvari putem delanja, odnosno sakramenata), a protestantizam se priklanja putu ljubavi.
(Ljubav prema veri uzvraena je ljubavlju poznatom kao milost, ali milost se ne moe zasluiti
delanjem.)
Jnana yoga tei buenju inteligencije buddhija uz korienje intelekta, ali sutina je u tome da
se podstakne promena uobiajenih konteksta u kojima intelekt deluje. Intelekt je veta
karikatura kreativnosti; on podrazumeva promiljeno prerasporeivanje poznatih konteksta; on
je kreativnost pomeana s ostalim nagonima uslovljavanja i libidom ego-novoa. Kako pobuditi
intelekt da shvati novi identitet jastva? Da to pitanje postavite uitelju zena moda bi pljesnuo
rukama i traio od vas da ujete zvuk koji u pljeskanju proizvodi samo jedna ruka. To pljeskanje
ima ulogu da preplai pticu iz Upaniada koja se izgubila u prividu, da je navede na skok na
kvantni skok u kojem e shvatiti svoje jedinstvo. Paradoks je vrlo efikasan nain da se probudi
intelekt koji je negde zapeo. Osoba koja razmilja o paradoksu ulazi u situaciju dvostruke prisile
(engl. double bind) i mora izvesti skok kako bi izbegla bezizlaznu dvojakost situacije. Ovaj se
postupak uobiajeno koristi u zen budizmu.
Mnogo je nesporazuma oko zen koana. esto se dojme tako besmislenima. Jednom sam na
nekoj zabavi upoznao oveka koji se nedavno vratio iz Japana gde je proveo neko vreme u zen
samostanu. Postavio je koan: Kakav je zvuk pljeskanja jedne ruke? Nekoliko ljudi frustrirano je
pokualo reiti zagonetku. Kako uostalom pljesnuti samo jednom rukom? Da biste pljesnuli
potrebne su vam dve ruke, zar ne? Napokon je ovek popustio i demonstrirao reenje. Tresnuo
je rukomo sto. To je bio zvuk pljeskanja jedne ruke. Svi na zabavi su bili oduevljeni.
Lako je koane smarati pukim zagonetkama koje treba reiti na intelektualan nain, kao to je to
smatrao ovaj ovek, ak moe biti zabavno ispitivati ih i na racionalan nain jer otvaraju put za
raznovrsne matovite mogunosti. Ali takva potpuna intelektualna reenja nee nam pomoi da
pridignemo veo koji predstavlja ego. Uloga koana je mnogo suptilnjija. Da pred nekim uiteljem
zena pokuamo gornji koan reiti pljeskanjem o sto, uitelj bi mogao rei: Udariu te trideset
puta (ili bi to moda uinio), ili vam kao ocenu dati samo dvojku, ili dati neki drugi jednako
priprost odgovor. Znao bi da niste shvatili koan.

U svom egu mi nestrpljivo elimo znati odgovor na zagonetke i paradokse, umesto da shvatimo
njihov smisao. Intelektualno razlaemo umesto da dosegnemo reenje intuicijom. Puko
intelektualiziranje jednostavno ojaava inerciju ega. Ona ima svoje mesto, ali u pravom trenutku
intelekt se mora predati neznanome kako bi novo znanje moglo nastupiti.
Ovo vrlo mono potvruje jedna zen pria. Neki je profesor doao uitelju zena elei nauiti
neto o zenu. Uitelj je profesoru ponudio aj. Dok je uitelj pripremao aj profesor je poeo
raspredati o svom znanju zena. aj je bio gotov i uitelj ga pone sipati u profesorovu oljicu;
oljica se napunila, ali je i dalje sipao.
Profesor povie: Ali oljica je prepuna!
Kao i tvoj um ideja o zenu! ukorio ga je uitelj.
Antropolog Gregory Bateson uoio je slinost tehnike koana sa situacijom dvostruke veze,
odnosno prisile (engl. double bind). Situacija dvostruke prisile neutralizira ego tako to ga
paralizira. Ego-jastvo ne moe izai na kraj s gubitkom oscilacijom od jedne do druge opcije u
transakciji kao to je: Ako kae da je ovaj pas Buddha, udariu te. Ako kae da ovaj pas nije
Buddha, udariu te; i ako nita ne kae, udariu te.
Nuni uslovi koji kreiraju dvostruku vezu su: a) da u njoj uestvuje dvoje ljudi i b) da izmeu ljudi
postoji veza koja se ne sme prekinuti. Odnosno, situacija je takva da osoba u dvostrukoj vezi
privremeno predaje autonomiju svog ega. Naravno, kad se skok na novi kontekst ivljenja
dogodi dogaaj nazvan satori uiteljev je posao obavljen i on blagonaklono otputa
dvostruku vezu.
Uitelj zena postavlja umu koji razmilja cilj koji e dvostruka veza katapultirati u
transcendenciju ego-identiteta. Za razliku od toga, uitelji hrianske i sufijske tradicije
usmeravaju se na um koji osea, s upozorenjem da treba voleti bez oekivanja. Sam ego ja
nije u stanju voleti bezuslovno, podjednako kao to nije u stanju reiti koan. U oba sluaja
uitelji zena ele zaotriti kreativnu dilemu svojih uenika.
Moete li zamisliti da volite nekog zato to ste to odabrali ne zato to u tome postoji
mogunost udovoljavanja egu, ne zato to ste se zaljubljeni, ne zato to imate razloga voleti?
To je ljubav buddhi-nivoa. To ne moemo hteti. Tome se moemo samo predati u kreativnom
otvaranju.
Postoji kineska bajka o slinosti i razlici izmeu raja i pakla. Oba su gozbe s velikim okruglim
stolovima krcatim poslasticama. Na oba mesta su tapii za jelo dugaki oko metar i po. Ali tu je
i razlika: u paklu se ljudi uzalud trude nahraniti sa tapiima. U raju svako jednostavno hrani
osobu koja joj sedi preko puta. Ako hranim nekoga drugog, hoe li i mene neko nahraniti?
Predaja ove nesigurnosti na ego-nivou je buenje poverenja.
Ba kao to bezuslovna ljubav zahteva poverenje od onoga ko voli, tako trai i poverenje od
onoga ko ljubav prima. Znameniti taoistiki uitelj Chuang Tzu imao je obiaj da svojim
studentima pripoveda ovu pounu priu: Neki ovek putuje brdom i odjednom ugleda kako na
njega ide neki drugi brod. Pone sav besan glasno vikati i kao lud mahati kormilaru da promeni

smer. No utom se brod priblii i on shvati da u njemu nema nikoga. Njegov se bes raspri i on
se sada sam ukloni praznom brodu.
ta se dogaa, pita Chuang Tzu, ako priemo drugima iz praznine srca, bez unapred
oblikovanih ideja? U toj neuslovljenoj praznini zajedniko vrelo verovatnosti izbora protee se
do kreativnih razmera. Kvantni talas naeg uma proiruje se i spreman je obuhvatiti nove
odgovore: Nisam sklon ljubavi zbog udnje, potrebe za sigurnou nego sam slobodan voleti
bez ikakvog razloga. Upravo ta bezuslovna ljubav pobeuje nau reaktivnost.
Od tri yoge istaknute u Bhagavad Giti, karma yoga je istovremeno i najosnovnija i najtea.
Ujedno je i najpotrebnija za nae doba jer je ispravno delanje konani cilj karma yoge. Na putu
do uzvienog ivljenja iz kojeg ispravno delanje tee lako i bez napora ovek mora ostvariti
veliki duhovni razvoj. Gita navodi trostruki postupni pristup.
Prvi je korak delati bez elje za odereenim plodom delanja. Predajte plodove delanja Bogu.
kae Gita. To se uobiajeno naziva karma yoga.
U drugoj fazi ovek dela u slubi Boga. Upitate li Majku Terezu gde pronalazi snagu za suenje
siromasima u Kalkuti i irom sveta iz dana u dan, reie vam: Sluei siromanima sluim
Hristu. U svom radu ona se svakog dana susree s Hristom i za nju je to dovoljno. Ovo je karma
yoga u kojoj je probuena ljubav.
U poslednjoj fazi ovek ivi kao posrednik ispravnog delanja ne kao subjekt koji deluje na neki
objekt. Ovo je karma yoga u taki oslobaanja.
Iako se duhovni razvoj javlja u fazama, nijedna metoda nije ograniena na samo jednu fazu.
Sve tri yoge yoga delanja, ljubavi i mudrosti provode se istovremeno u svim fazama
samorazvoja. U budizmu ovek nedvosmisleno prepoznaje tu spiralnu prirodu razliitih yoga.
Ako pogledate Buddhin osmostruki put, u njemu ete pronai sva tri puta. Primenjujemo ih sve
zajedno, a svaki od njih unapreuje onaj drugi. to vie delamo ne oekivajui plodove delanja,
ili to vie meditiramo, to smo sposobniji voleti. to vie volimo to zrelija postaje naa mudrost.
to smo mudriji to nam je prirodnije nesebino delanje.
Uoite da svi putevi zavise o tome jesmo li svesni onoga to se dogaa u nama i izvan nas. Ta
je svesnost tako pesudna za sve puteve da Krishnamurti s pravom kae kako put ne postoji i
savetuje nam da samo budemo svesni. Sve to nekome treba je vebanje svesnosti, a to je
meditacija.

JNANA: BUENJE U STVARNOSTI

Kad smo ranije povezali misticizam s monistikim idealizmom predstavili smo pojam svesti kao
temelj bia, brahman. Kad smo razvili kosmologiju o tome kako jedno postaje mnotvo postalo
je jasno da se svet brahmana javlja kao subjekt (atman) u zavisnosti s objektima. U
meuzavisnosti se javljaju spoznavalac (subjekat iskustva), polje znanja (svesnost) i spoznato
(objekat iskustva). Meutim, nema prirode jastva, nema nezavisnog postojanja ni u subjektu ni u
objektu: samo svest je stvarnost.
Problem je kako tu stvarnost shvatiti. Jezik je ovde neadekvatan. Pokuajmo, na primer, ovako:
postoji smo jedna svest. Dobro je, do odreene take, ali im smo izrekli jedna, ve smo istakli
neku odliku koja na istanan nain podrazumeva dualnost. Tako je i s prekrasnom Shankarinom
reenicom: Jedan bez drugoga. Bolje, ali ne savreno. Drugi pak pristup doarava ala: Koliko
zen uitelja je potrebno da se promeni sijalica? Jedan i ni jedan.
Vrlo je teko izraziti ne-odnosnu stvarnost odnosnim reima. U svojim tekstovima, koji su
nazvani prvom pravom postmodernistikom filozofijom, Jacques Derrida uveo je koncept
dekonstrukcije obezvreivanja svih metafizikih iskaza o stvarnosti obezvreivanjem samog
znaenja optih izjava uopteno. Pre nekoliko hiljada godina budistiki filozof Nagarjuna govorio
je o istome. Prava mudrost do koje se stie intenzivnom primenom ove dekonstrukcije je
vrhunac jnana yoge.
Kvantna fizika autoreferntnosti danas nudi jo jedan nain za promiljanje o ovome to je
nemogue promiljati: zamrena hijerarhija. Nita se ne manifestuje pre nego to svest ne urui
objekt/svesnost u prostoru/vremenu. Ali bez svesnosti nema uruavanja, nema izbora koji treba
uruiti. ta prethodi uruavanju? Zamrena hijerarhija beskonana oscilacija odgovora da-ne
ne doputa nam da iskusimo izvor: zvuk pljeskanja jedne ruke. ta je iskustvo atmana? Da
biste kreativno transformisali intelektualno razumevanje idealistike metafizike u ostvarenu
istinu zaite duboko u pitanje budite sigurni u svojoj hrabrosti, probudite srce.
Mistiki filozof Franklin Merell-Wolf rekao je: Stvarnost je obruto proporcionalna zamislivome.
Ovo je kljuna ideja u jnana yogi, to je vie nepromiljeno, to je stvarnije. Ispratite ovu misao
do sve istananijih dubina. A onda
Posledica je buenje koje vodi do buddhi-nivoa identiteta jastva. Izuzevi rigorozno obrazovane
naunike ili filozofe, veini ljudi jnana yoga moda se ini pretekom. Na sreu, mnogim su
ljudima dostupnije druge dve metode (karma yoga i bhakti yoga).

MEDITACIJA

Prema mnogima filozofima postoji samo jedna metoda unutranje kreativnost meditacija (u
kojoj se ui usmeriti panju, ne vezivati se i biti svedok neprestane melodrame obrazaca misli).
Da biste napustili ego-nivo postojanja moda ete morati do neke mere jasno utvrditi ta se

zbiva u vaem svakodnevnom ivotu, shvatiti, moda i na bolan naon, kako vama vladaju vae
navike-vezanosti. Ili ete, da biste se otvorili ljubavi, moda usmeriti panju na svoje odnose u
svetu. Ili ete moda hteti kontemplirati stvarnost. Sve ove tehnike zahtevaju osnovno
praktikovanje bivaja u panji i bivanje u nevezanosti. Tome nas ui meditacija.
Od mnogih oblika meditacija najea je ona koja se obavlja sedei. Ako usmerite panju na
dah (zatvorenih ili otvorenih oiju) ili na plamen svee ili na zvuk mantre (to se uobiajeno
izvodi zatvorenih oiju) ili na bilo koji objekt, praktikujete meditaciju koncentracije. U toj praksi,
kad god vam panja odluta i pojave se misli, kao to su stalno dogaa, lagano i istrajno
dovodite panju natrag u sredite zanimanja, zadravajui usmerenost samo na jedno, kako
biste nadili misao, sklonili je iz prednjeg plana u pozadinu svesnosti.
U drugom obliku , koji se zove meditacija svesnosti, sama misao zapravo celo polje svesnosti
postaje objekat. Ovde je naelo da, ako se panji dopusti da slobodno posmatra sled misli bez
zaustavljanja na nekoj posebnoj misli, ona e ostati u stanju mirovanja u odnosu na paradu misli
u pokretu. Ovaj oblik meditacije moe vam dati odvezano, objektivno vienje obrazaca vaih
misli, to e vam na kraju omoguiti da nadiete misli.
Razlika izmeu meditacije koncentracije i meditacije svesnosti moe se shvatiti uz pomo
primene naela neodreenosti na misao. Kad mislimo o svome miljenju dogaa se da ili
pojedinana misao (pozicija) ili sled misli (zamah) postaju zamreni odnosno neizvesni. Kako
neodreenost o pojedinanoj misli postaje sve manja i manja, neodreenost u sledu misli ima
tendenciju da postane beskonana. Kad nestane asocijacija centrirani smo u ovde i sad.
U meditaciji svesnosti upravo je neodreenost u asocijaci ono to postaje postupno sve manje i
manje, i tako nas navodi da izgubimo obris ili sadraj misli. Obzirom na to da vezanost proizilazi
iz sadraja misli, ako nema sadraja nema ni vezanosti. Mi postajemo nevezani opaai ili
svedoci obrazaca sopstvenih misli.

ISTRAIVANJA MEDITACIJE

Omoguavaju li meditacijske tehnike, tako neverovano jednostavne u teoriji a zahtevne u praksi,

ljudima zaista da postignu izmenjena stanja svesti? Na temelju pretpostavke da bi moglo
postojati jedinstveno fizioloko stanje koje odgovara meditativnom stanju svesti, strunjaci za
fiziologiju mozga pokuali su na to pitanje odgovoriti merenjem razliitih fiziolokih pokazatelja
(otkucaje srca, galvanski otpor koe, uzroke modanih talasa i tako dalje) za vreme dok subjekt
meditira. Iako ova pretpostvaka nikad nije dokazana, iskusni meditanti pokazuju tako bitne
posebne fizioloke karakteristike da mnogi istraivai smatraju meditaciju etvrtim glavnim
stanjem svesti (ostala tri su budno stanje, duboki san i brzi pokreti oiju/ REM/ ili spavanje

povezano sa snom). Glavne dokaze da je meditacija posebno svesno stanje potvruju studije
EEG-a mozga.
U uzorcima modanih talasa budne svesti dominiraju viskofrekventni beta talasi (vii od 13,5
Hz) niskih amplituda. U meditaciji te talase zamenjuju niskofrekventni alfa talasi visokih
amplituda (7,5 13,5 Hz). Ova dominacija alfa talasa, koja oznaava oputenu, pasivnu
receptivnost, jedna je od vanih karakteristika meditativne svesti, iako se samo dominacija alfa
talasa ne moe smatrati pokazateljima meditativnog stanje. Uzorak s preteno alfa talasima
mogue je ostvariti jednostavnim zatvaranjem oiju.
Pronaena je i druga upadljiva karakteristika uzoraka meditativnih modanih talasa. Kad su ljudi
u obinom afa stanju izloeni nekom iznenadnom nadraju reaguju otrim povratkom na beta
mod. Ova se pojava naziva alfa blokiranjem. Nasuprot tme, veterani meditacije s
koncentracijom pokazuju jedinstvenost alfa uzoraka po tome to kod njih nema blokiranja alfa
talasa na pojavu iznenadnog nadraaja dok se nalaze u meditativnom alfa stanju. Ljudi koji se
bave meditacijom na svesnost pokazju alfa blokiranje, a jedinstvenost njihove vrste
meditativnog alfa stanja razotkriva se na drugaiji nain. Kad se osoba u obinoj budnoj
svesnosti izloi ponovljenom nadraaju (kao to je kucanje sata), za vrlo kratko vreme ona se
prilagodi na nadraaj, do te mere da joj se obrazac modanih talasa vie ne menja. To se
naziva habituacijom. (Potrebno je samo etiri otkucaja sata da bi se normalni subjekt naviknuo
na otkucavanje.) Iskusni meditanti na svesnost, zaista neobino, ne pokazuju nikakve znake
habituacije niti kad su u stanju meditacije ni u budnom stanju.
Istraivanja pokazuju vanost pasivnosti vizualne panje (takozvano blago fokusiranje oka) za
stvaranje meditativnog alfa stanja. Takva se pasivnost moe postii jednostavno okretanjem
oiju prema gore ili dole, kao to je uobiajeno u nekim tibetanskim praksama. Visoko alfa
stanje takoe se postie pasivnom panjom na prostor. Danas je opte prihvaeno da je alfa
stanje dobro jer ouopteno oznaava oputenost od napetosti tela i uma, oslobaajui nas tako
da zaemo duboko u istraivanje jastva.
Drugi aspekt meditativnog stanja je pojava theta talasa (3,5 7,5 Hz) u obrascu EEG-a. Theta
talasi mogli bi biti izuzeno vani jer je poznato da su povezani i s kreativnim iskustvima.
Prisutnost theta talasa u uzorku modanih talasa meditanata podsetnik je na injenicu da mala
deca do pet godina pokazuju dominantnost theta talasa, to se razvija u alfa dominaciju
normalnih modanih talasa budnog stanja adolescenata, koji na kraju zameni beta uzorak kod
odrasle osobe. Kako u razvoju deje svesti preovladava kvantni modalitet (odnosno manji od
procesa sekundarne svesnosti), moemo pretpostaviti da theta talasi na neki nain karakteriu
primarne procese kvantnog modaliteta u mozgu-umu. Ako je ova pretpostavka tana, i
meditacija u sedeem poloaju i kreativna iskustva prema svome theta zapisu moda pokazuju
pomak svesti na primarni proces kvantnog naina rada.
Savremena istraivanja panje daju nam nagovetaj o tome kako tee meditacija na mantru ili
koncentraciju. U eksperimentima koje je na Univerzitetu Oregon sproveo psiholog Michael

Poser sa saradnicima, subjektima je dato pojedinano poetno slovo, kao B, pa u razliitim

intervalima nakon toga par slova. U nekim se eksperimentima od subjekata trai da usmere
panju na poetno slovo. U drugim se to ne trai. Subjekti odgovaraju sa da ili ne, zavisno o
tome sastoje li se parovi slova od identinih slova, kao BB, a meri se vreme reakcije koje im je
potrebno za odgovor.
Najzanimljiviji se rezutat, po mome miljenju, javlja kad subjekte upute da usmere panju na
poetno slovo u sluajevima kad se naknadno prikazani par slova ne uparuje s poetnim
slovom: u tim sluajevima postoji izraeni pad vremena rekacije. Usmeravanje panje na
poetno slovo utie na procesiranje neoekivanog elementa. (I obrnuto, ako se u tim
eksperimentima poetom slovu ne posveti svesna panja vreme reakcije ostaje nepromenjeno.)
Tako e rezultat panje predstavljati smetnju na nau sposobnost percepiranja objekata koji su
drugaiji od objekata nae panje. Kvantno stanje mozga razvija se s vremenom kao zajedniko
vrelo verovatnosti koje ukljuuje nove nadraaje, ali usmerena panja na postojei nadraaj
utie na verotnost odgovora u korist tog nadraaja, a verovatnost uruavanja nove percepcije
postaje mala. Naa se svesnost doslovce ne moe fokusirati na dve stvari istovremeno. Kako
postajemo sve bolji u bavljenju mantrom spoljanji svet koji postoji u nama kao unutranja mapa
poinje uzmicati. Na kraju dostiemo stanje u kojem kao da sam um koji proizvodi misli ue u
naviku povlaenja: odnosno, iako su dogaaji sekundarne svesti prisutni oni su malobrojni i
pojavljuju se u velikim razmacima. To se deava kad se primarni procesi mogu razotkriti u svojoj
datosti.
U meditaciji na svesnost strategija je slian nain razmerna strukturi naeg mozga. Napokon,
mislii oseaji o dogaajima nae sekundarne svesnosti su neizbeni. Mi nismo u stanju boriti se
protv njih za bilo koje due razdoblje jednostavno zbog takve strukture mozga. U meditaciji na
svesnost to doputamo, ali pravimo razliku izmeu sadraja svestii subjekta same svesti. U
mistikoj literaturi ova se ideja doarava metaforom zamene vode:
Seme tajnovitosti poiva u mutnoj vodi.
Kako da je proniknem?
Voda se umiri u svojoj nepomuenosti.
Kako da ja utihnem?
Poput vode struji u se prepustiti.

Poteemo li sa strujom onaj takozvani blatni sadraj svesti obrasci naih misli prebacuju se
na dno korita, na dno svesnosti kojoj svedoimo. Uz pomo ove strategije moemo ostati
svedokom tokom sve duih razdoblja jer se vie ne upliemo u iskustva sekundarne svesnosti
kroz introspekciju. To nam omoguava da iskoristimo datost, ili ne-jastvenost, svesti koja
svedoi.
Tako je u obe meditacije, na koncentraciju i na svesnost, datost iskustva fantastina jer nam ta
datost daje kratki trenutni uvid u primarnu svest koja je iznad i pokraj sveukupnog agora
sekundarnog ega. Postoji svest iznad misli i mimo misli, s onu stranu ega. Iskustvo ove
unutranje primarne svesti moe se poveati s vebom.

SLOBODA U MEDITACIJI: KARMA YOGA

Put delovanja, karma yoga, poinje praksom u kojoj se ui delovati bez prijanjanja plodovima
sopstvenih postupaka. Ego eli plodove. Zbog toga se sastav nagrade i kazne pojavljuje u svim
kulturama. Odricanje od plodova delovanja je poput krivog verovanja za ego, koji je vezan uz
navike i, zbog odbacivanja sankcija koje ono podrazumeva, za osobe od autoriteta.
Put karma yoge, dakle, podrazumeva odricanje od nagrada ikazni koje uslovljavaju nae
ponaanje. Kako prekidamo s tim uslovljavanjem? Odgovor je: putem meditacije koja je
sastavni deo karma yoge.
Kad ponete meditirati verovatno se nee dogoditinita posebno. Vrlo je zahtevno u tom
poetnom razdoblju izdrati dvadesetakminuta u sedeem poloaju. To zahteva pravu
disciplinu. Meni je trebalo nekoliko meseci pre negoli sam uoio neku promenu.
Maggie i ja uli smo u brak obavezavi se jedno drugome na otvorenu komunikaciju. Posve
prizemno reeno, to je znailo da smo se prvih godina esto prepirali. Nakon sukoba mene su
uobiajeno muile negativne misli u kojima su preovladavale one o uzvraanju udarca i
rezervnim planovima: kao, pokazau ja njoj i slino. Nakon otprilike tri meseca meditiranja
jednog sam dana, nakon uzrujanosti zbog svae, primetio da vie nemam uobiajenih
negativnih misli o eni. Neto je nestalo.
Drugi put, ubrzo posle toga, naao sam se u aru rasprave sa svojim posinkom, tinejderom,
koji je kao i ja vrlo logina osoba, a znate koliko loginost u borbi naravi moe biti irelevantna.
Bio sam ljutit, ali iznenada sam shvatio da je re o povrnoj ljutnji. Iznutra sam uivao u njegovoj
srdanosti i odvanosti to mi odgovara istom merom. Imao sam izbor: reagovati ljutito ili uivati
u situaciji, odabrao sam rei ne uobiajenoj reaktivnosti. Isprva sam taj izbor uglavnom vebao
iznutra, ali s vremenom se on poeo pokazivati i u mojim spoljanjim postupcima.
Sluajevi poput ovih zapravo su vrlo esti i mogu nam biti ohrabrenje tokom prvih nekoliko
kljunih meseci prakse. to je jo vanije, oni pokazju da nam meditacija pomae da uvidimo
obrasce ega. Neki od njih mogu se ak i izgubiti.
U svojoj knjizi Freedom in Meditation (Sloboda u meditaciji) Pat Carrington pripoveda kako je
jedan od njenih klijenata prestao puiti: Na putu avionom meditirao je i uinilo mu se kao da mu
je sopstveni glas rekao: Isprazni se od elja! Nakon ovog pomalo tajnovitog iskaza usledio je
iskustvo ushienja pa zatim rei: Mogu popuiti cigaretu ako to elim, ali ne moram.

Ono to nam je u meditaciji cilj jeste smanjiti onu gotovo stopostotnu verovatnost ustaljenog
odgovora na uslovljeni nadraaj. Na primer, imam elju za puenjem. Ego ima dva odgovora:
Moram puiti jer i njemu potpuno suprotan: Ne bih smeo puiti jer Meditacija razvija
monopol tih odgovora i otvara rascep. U tom se rascepu raa kreativni odgovor gornje zgode:
biram hou li puiti ili ne. Tek kad takva misao nadoe kreativno moe se dogoditi korenita
promena od puaa na nepuaa. Takav je dogaaj mogu kad neko veba intenzivno i
istrajno.
Vano je ne izdvojiti meditaciju od ostatka ivota nego dopustiti da transformie vae postupke.
Videete da to nije tako jednostavno kako zvui. Ego ima odlinu odbranu protiv promene.
Psiholog Richard Alpert (Ram Dass) ispriao nam je zgodu o zajednikoj meditaciji s nekoliko
prijatelja. Tek to su bili zavrili s meditacijom svi su se navodno oseali zadovoljno, kad je
jedan od meditanata, koji se namerio imati i ovce i novce, izjavio: Oh, ovo je bilo odlino. Sad
moemo izai na pivo i pizzu. Veliko je iskuenje odrei se ovakvih razdeljenih obrazaca.
Na kraju, pretpostavka da su pivo i pizza dobra zabava a meditacija rad samo je verovanje. Sve
dok imamo takva verovanja, sedea meditacija (ma koliko blaenstva donela) bie od slabe
koristi. Meditativnu praksu moramo dopunjavati neprestanim zahtevnim preispitivanjem
sopstvenih stavova verovanja koji nas sputavaju. Zamisao je da se, u duhu Mahatme Ganhija,
praktikuje nevezivanje ni uz kakva verovanja koja ne ivimo u potpunosti. Verovanja koja ne
sprovodimo u delo su uzaludna. Ona su beivotni odraz u prolaznoj predstavi.
Ajntaj je pozirao za svoj portet umetniku Winifredu Reiberu. Spomenuo je kao je Hitler u
predratnoj Nemakoj samsebi naneo zlo u oima sveta kad je konfiskovao svu imovinu
Ajtajnovih koju su ostavili za sobom krenuvi u iseljenitvo u Sjedinjene Drave, ali je vienje
Ajntajnove ene bilo drugaije. eljivo se prisea linih dragocenosti u kojima je uivala u
Nemakoj i alila to ovde ima tako malo. Nedostajali su joj srebro, posteljina, ilimi, knjige i
stari bakin meissenski porcelan. Bila je vezana za te stvari. Ali one nisu vezane uz tebe,
britko je uzvratio Ajntajn.
Evo o emu je re. Nae misli, naa verovanja nisu vezana za nas. Oni nestaju ako uz njih ne
prijanjamo. Nedavno je film Gandhi nadahnutiu osvoji ceo svet. Nadam se da je Gandhijeva
poruka doprla do velikog broja nas. Znao je rei: Moj ivot moja je poruka. iveo je svoja
verovanja. Svako verovanje koje se ne ivi prazan je prtljag. Cilj meditacije je da nam pomogne
osloboditi se prtljaga kako bismo iveli slobodno.
Neko me na nekom seminaru jednom upitao kako mogu propovedati odbacivanje sistema
verovanja i u isto vreme potpomagati stvaranje nove idealistike nauke koja je, na neki nain,
takoe sistem verovanja. Pitanje je opravdano, a na njega odgovram u Gandhijevom duhu:
nemojte od nove nauke praviti sistem verovanje. Koristite se njome, ili filozofijom monistikog
idealizma, ili bilo kojim od uenja znamenitih tradicija s ciljem da se reite postojeih sistema
verovanja koja vam samo sputavaju um i srce. Imate li odgovarajua sredstva pridruite se
naporima koje nova nauka ulae u potporu prosvetljenog ivljenja. Tada e nauka biti vaa

sadhana (praksa), kao to je za mene. Ali ako nauka nije va medij, a elite ostvariti korenutu
promenu, pronaite sopstveni put. Sledite put svog srca. Ne preuzimajte tu prtljag jer e vam
pod njegovom teinom duhovno putovanje biti teko.

A-HA ISKUSTVO UNUTRANJE KREATIVNOSTI

Pesnik Rabindranath Tagore je napisao:

Nalik na dragulj, besmrtno se
Ne hvali dugim godinama,
Ve blistavim vrhuncem svoga
Trenutka.
Tajna besmrtnosti je ivot u sadanjem trenutku, u ovde i sada; ovde i sada je bezvremeno.
Poput pesnika koji u nekom trenutnom bljesku dobija uvid u besmrtnost, uitelji unutranje
kreativnosti neprestano govore o vanosti iskustva ovde i sad. Ali ta tano znai ovde i sad?
Veina nas ne moe ak ni intelektualno pojmiti znaenje ovog izraza, osim moda kao neku
proienu apstrakciju, a kamoli iskusiti to stanje usresreenosti u sadanjosti.
Naviku ivljenja u ovde i sad ne moemo stei pukim htenjem, ali moemo negovati uslove koji
doputaju da takav ivot zaivi. Praksom meditacije sedei i ponavljajui mantru ili praktikujui
meditaciju svesnosti bez izbora moemo to s vremnom ostvariti. Mantra nas moe odvesti do
ovde i sad liavanjem naih oseaja bilo kojeg drugog podraaja osim mantre, oslobaajui
nas tako da uspostavimo novi odnos sa stvarnou.
Ovde i sad naziva se samadhi kad postoji potpuno proimanje s objektom meditacije. Subjekt
se povlai na puku implicitnost. U viim samadhijima prodire se u sutinu objekta, pa se na
kraju objekat vidi u datosti, u svom poistoveenju s celom sveu. To se takoe naziva
iskustvom ne-jastva jer nigde nema nekog posebnog jastva. Zen budisti to nazivaju satori kojeg
oznaava iva svesnost takvosti (tathata) nekog objekta. Neki ljudi to nazivaju gnozom ili
prosvetljenjem. Stanje samadhija ili satorija praeno je oseajem snane radosti.
Neto drugaije iskustvo bezvremenosti je kad putem meditacije postignemo stanje savrenog
svedoenja. Objekti se u naoj svesti pojavljuju i nestaju, ali svedok ostaje potpuno nevezan,
bez prosuivanja. Iskustvo kao posledicu daje isti efekat radost. (Takoe, kreativna snaga
iskustva manifestuje se samo kad smo na kraju sposobni poneti tu perspektivu svedoka u
svakodnevni ivot.)
Radost meditativnih iskustava izvorna je radost svesti u njenom istm obliku. U indijskoj filozofiji
kae se da se brahman, temelj bivanja, prikazuje kao sat-chi-ananda, pri emu sat znai
postojanje, chit oznaava svest, a ananda znai radost. Sve to je manifestovano u prostoru-

vremenu je sat. Stvari postoje. Za razliku od toga, svest o sebi vrlo je posebna. Da bi se
manifestovala potreban joj je mozak-um. Radost je jo posebnija. Potrebno je da jastvo proe
razvoj ega kako bi prepoznalo da doivljava iskustvo neega mnogo veeg od individualnog
jastva. To prepoznavanje proizvodi radost radost trenutnog uvida u ono ko smo zaista.
Neke tradicije to nazivaju i a-ha iskustvom prosvetljenja unutranje kreativnosti. Ima u tom
nazivu neeg prikladnog. U svome egu mi smo skloni poistoveivati se s mozgom-umom. U
samadhiju prepoznajemo da je na identitet u svetlosti svesti ono to proima sve nas i
celokupno postojanje. Ego nema materijalnost.
Na alost, termin prosvetljenje takoe stvara veliku zbrku. Mnogi ljudi zamiljaju da je iskustvo
prosvetljenja neko postignue, nakon kojega se moe rei: sad sam prosvetljen. Iako je iskustvo
otvorilo vrata za promenu identiteta jastva, sklonost ego- nivoa se nastavlja pa bi usmerenost
na postignue mogla spreiti potpunu transformaciju.
Ali samo iskustvo jedini je prag do toga transformacijskog potencijala. Kreativnije in nepotpun
bez proizvoda, a unutranja krativnost nije nikakav izuzetak. Nakon a-ha iskustva samadhija ili
satorija ili iskustva savrenog svedoka, disciplina prakse je i dalej potrebna kkao bi se buenje
buddhija prenelo u delanje u svetu.

BUENJE LJUBAVI: BHAKTI YOGA

U Bhagavad Giti Krishna Arjuni daje vrlo slikovito objanjenje. Arjuna kae: Rei u ti tajnu svih
tajni, najdirektniji nain za buenje buddhija. Vidi Brahmana (u ovom kontekstu uzmite
Brahmana kao Boga) u svemu i svima i slui Brahmanu kao njegov potovalac. Nema potrebe
boriti se sa suptilnim oblicima diskurzivne mudrosti. Nema potrebe praktikovati delanje bez
plodova delanja. Nema ak ni potrebe za formalnom meditacijom. Samo ljubi Boga i slui Bogu
u svakome (to je kao u igri Monopol dobijete karticu na kojoj pie: Idi pravo do najskupljeg trga.)
Naravno, ima i ovde suptilnih pitanja. ta to znai voleti Boga? Mnogi ljudi to pogreno
razumeju. Misle da to znai razviti odnos obrednog potovanja s nekim idolom ili idejom Boga.
Idealistika literatura govori o pet naina voljenja Boga, a svi ukljuuju ljudski oblik:
1. Ljubav prema Bogu kroz ljubav prema sebi
2. Ljubav prema Bogu kroz sluenje
3. Ljubav prema Bogu kroz prijateljstvo
4. Ljubav prema Bogu kroz odnos majke i deteta
5. Ljubav prema Bogu kroz erotian odnos

Ovaj popis nije jedini takve vrste. Postoje druge vrlo opipljive metode. Franjo Asiki je, na
primer, zagovarao ljubav prema Bogu kroz ljubav prema prirodi praksa koja je danas u
hrianstvu zaboravljena, ali i dalje ivi u tradiciji amerikih uroenika. Zamislite ta bi ponovno
uspostavljanje ove prakse uinilo za nae probleme s prirodnom okolinom.
U metodi ljubavi najpre pokuavamo izbei nadmo lokalnosti u svom odosnu prema nelokalnoj
svesti. Takoe, u svakom ljudskom odnosu lokalnost je dominantna. Mi komuniciramo putem
vida, zvuka, mirisa, dodira i ukusa, uobiajenih iskustava ula. Ali to nisu jedina sredstva
komunikacije. Da jesu, teko bismo zaista jedni s drugima mogli smisleno komunicirati. Stoga
praktikujemo odanost duhu odnosa i odustajemo od isterivanja pravde u svojim postupcima
prema drugima.
Drugo, kao to je ve spomenuto, ego postaje solipsistiki univerzum za svakoga od nas,
zakljuana zatvorenika elija u kojoj su samo ja i moji produeci stvarni. Ostali se moraju
pokoravati meni, mojoj kulturi, mojoj rasi i tako dalje da bi bili prihvaeni u mom univerzumu.
Razvijanje odnosa nesebine ljubavi jedan je nain moda najispravniji da se ostvari prodor
kroz taj egov solipsizam.
Ego voli sebe, toliko da eli biti besmrtan. Ovo traganje za besmrtnou najbolje je izraeno na
Zapadu u tenjama za slavom i moi. Na Istoku je dovelo do ideja reinkarnacije individualne
due. Moe li se ta ljubav prema egu pretvoriti u ljubav prema atmanu: unutranjem kvantnom
jastvu? ovek mora otkriti drugiju besmrtnost. Kroz ljubav, kroz strpljivo pratanje jastvu i
drugima usredsreujui se na trajni apekt sebe, to predstavlja jedan nain transcendiranja
prolaznog ega. Ova se metoda na sanskritu naziva santa, a prevodi se kao pasivno.
Odomaena je u mnogim kontemplativnim hrianskim zajednicama.
Druga etiri naina s gornjeg popisa podrazumevaju aktivno sudelovanje u odnosima s drugima.
Altruistiko sluenje drugima, zvano seva na sanskritu, za mnoge je ljude prirodno injeninica
koja zbunjuje zagovornike ideje o sebinom genu, koji veruju da je altruizam mogu samo ako
postoji zajedniko genetiko naslee meu dotinim ljudima. Seva je praksa majke Tereze, ije
sluenje ljudima je izraz njene ljubavi prema Hristu, i kako samo velianstven izraz! Sluenje
ukljuuje rtvovanje sebinih potreba i elja, to je direktno uvreda solipsizmu ega. Kad se
ljubav probije to oznaava buenje saoseanja a saoseanje je kljuni sastojak Soto zen
prakse.
U Americi je institucija prijateljstva meu mukarcima gotovo izgubljena zbog mita o vrednosti
grubog individualizma i zbog ekonomskog modela odnosa koji se temelji na tritu. U tom se
modelu odnosi vrednuju pomou analize trokova i koristi. Na sreu, tendencija da se takvi
pragmatini kriterijumi primenjuju na prijateljstvo moda se poneto i menja ako je suditi po
popularnosti nedavnog rada Roberta Blya o zbliavanju mukaraca. Druga glavna potekoa s
prijateljstvom u Americi je potranja za efikasnou. Prijateljstvo nije uvek delotvorno. esto
podrazumeva rtvovanje, smanjenu efikasnost i vremenska ogranienja, prodiranje kroz auru
ega. ene u Americi su prema tradiciji manje sputane modelom odnosa koji odreuje trina
ekonomija. Meutim, danas se u tom smeru javlja sve jai pritisak jer sve vie ena radi na

tritu, trudei se rastegnuti svoje vreme i energiju tako da podjednako zadovolje potrebe
karijere i porodice. Uspeju li odupreti se tom pritisku moda e ene sa sobom doneti na trite i
sposobnost za prijateljstva puna ljubavi i tako nauiti mukarce kako da unesu humanost u
svoje ekonomske interakcije te kako da opet budu prijatelji.

ODNOS MUKARCA I ENE

Zbog biolokih razlika intimnost je jedinstveno iskuenje u odnosu mukarca i ene i ima jak
potencijal za ruenje granica ega.
Bliska veza sa osobom istog pola u odreenom je smislu jednostavnija zbog iskustava koje kao
pripadnici istog pola delimo s drugom osobom. Ali mukarac i ena, onako podloni svojim
razliitim biolokim i sociolokim uslovljavanjima, zapravo gotovo da pripadaju dvema razliitim
kulturama. Renikom jungovskih arhetipova (anima, ensko iskustvo potisnuto u mukarcu, i
animus, muko iskustvo potisnuto u eni), posledica potrebe za formom je potiskivanje koje
uzrokuju duboki jaz u naoj sposobnosti da komuniciramo sa suprotnim polom.
Platonov Sinpozijum sadri jednu mitsku priu. Izvorno su ljudi postojali kao dvopolna bia s dva
para ruku, nogu i polnih organa. Ali mo tih dvopolnih bia bila je tako velika da su se bogovi
plaili kako e im preoteti prava na raj. Stoga ih je Zevs prepolovio. Sve od tada podeljena
ljudska bia veno tragaju za polovinama koje im nedostaju. Ova pria metaforiki opisuje na
nesvesni nagon da nesvesne arhetipove anime ili animusa u sebi nainimo svesnima, kako
bismo mogli postati celi. Ali nesvesni nagon ne tie se samo instinkta, on je i Freudov eros
sopstvene svesti. Eros raste uz pomo kreativnosti iz kolektivnog nesvesnog.
Negde na tom putu do bliskosti izmeu dvoje ljudi koje su se jedno drugome posvetili, anima u
mukarcu i animus u eni se bude, a kao rezultat toga oboje se mogu osposobiti za buddhi
nivo. Promislite o tome. Razlog zbog kojeg se priklanjam solipsizmu u svom egu jeste taj da
zapravo ne postoji lokalni nain da se stavim u neiju kou. (Proitajte lanak Thomasa Nagela
Kako je to biti imi?.) Dakle, sklon sam misliti da moj privatni univerzum univerzalno
zadobija smisao onaj drugi postaje ljudsko bie poput mene. Njegova ili njena individualna
iskustva i gledita postaju vredna kao i moja. Kad razotkrijemo tu drugost otkrili smo bezuslovnu
ljubav ljubav koja nas moe kao raketu lansirati na buddhi-nivo ivljenja. Kad jednom
probijemo kroz auru svoga ego-solipsizma sa svakom osobom imamo mogunosti voleti druge
na prisan, blizak nain. To je kao da proirujete porodicu. Zbog toga sanskritska poslovica kae:
Osloboenom je celi svet prodica.
Kad nam celi svet postane porodica poinjemo uviati istinsku prirodu imanentne svesti. Vidimo
jedinstvo u raznolikosti. Volimo ljude zbog njihovog bivanja. Ne traimo niti elimo da budu
usklaeni s naim vlastitim obrascima i kulturama. Umesto toga potujemo ih i divimo se
delokrugu i irini raznolikosti. Poinjemo uviati ono to hindusi nazivaju Boja igra, lila.

uli je mi ili ne, flauta unutranjeg vremena svira.

Ono to mislimo da je ljubav
To je njen zvuk to se u nama razlee.
Kad ljubav segne do najdaljeg ruba preobilja,
Dostie mudrost.
A miomiris te spoznaje!
Prodire kroz gusta tela,
Prolazi kroz zidove Splet njenih nota ornament je kao satkan
Od bezbroj sunaca.
Ta meodija istinom odzvanja.