BAKARNO DOBA

-Eneolit (latinski aeneus- bakar, grki lithos-kamen)/ halkolit/ bakarno doba

-U zapadnoj i centralnoj Evropi posmatra se kao The Later Neolithic Coper Ages 4500-2500
BC prema eratu u Prehistoric Europe.
-Poetak eneolita zavisi od kraja neolita koji se ne zavrava svuda u isto vreme(Early
Agrarian Europe 6000-4500)
-Istorijat istraivanja bakarnog doba

Period rane metalurgije bakra naziva se eneolit, ili halkolit kada se radi o Bliskom
Istoku ili Grkoj. To je vreme izmeu finalnog neolita i ranog bronzanog doba (RBD)

Krajem XIX veka drugi istraivai razlikovali su alatke od bakra i bronze, ali veina
istraivaa ostala je verna trodelnoj podeli praistorije na kameno, bronzano i
gvozdeno doba.

Bakarno doba prvi su izdvojili Maari.

-Rana metalurgija bakra:

Smatra se da se koristi jo oko 7000 godina pne u prekeramikom neolitu u atal

Hujuku, ejeniju i Ali Komu, a kasnije dolazi kaljenje samorodnog bakra i kovanje
istog.

Otkrie rane metalurgije bakra u oblastima Anadolije i Irana jo sredinom VI

milenijuma BC (C14 datumi)

Metalurgija bakra poznata je u Egiptu oko 4000 BC redukcijom rude bakra i

zagrevanjem pomou uglja

Najstariji rudnici bakra na Balkanu su Rudna glava (vinanska kultura) i Ai Bunar

(Karanovo VI-Gumelnica)

Bugarsko datovanje eneolita u prve vekove V milenijuma BC

-O metalurgiji bakra

Bakar (latinski cuprum) dobio je naziv od rimskog aes Cyprium(metal Kipra, jer se
odande najvie dobijao), jedan je od prvih korienih metala. Topi se na 10830C.

U prirodi se javlja kao elementarni, samorodni metal crvenkaste boje u vidu razliitih
ruda sulfida (kovelin, halkozin,halkopirit), oksida (kuprit) i karbonata (azurit i malahit).

Samorodni bakar lako se obrauje i rano se pravi nakit od njega (perlice i slino)

Najpre su topljene oksidne i karbonatne, a kasnije i sulfidne rude bakra.

Zbog temperature od oko 11000 C za topljenje u ljaci ostaje dosta nepreraenog

bakra

Oko 3500 BC saznaje se za osobinu bakra da se legira sa kalajem, pa se tako dobija

bronza.

Prerada oksidne rude bakra:

Pe I: kupolna, zaobljenog dna
-zagrevanje rude putem umura
-izdvajanje kiseonika
-otopljeni bakar slee se na dnu pei
Pe II: ravnog tla
-bakar se uz dodatak topitelja topi u posudi
-livenje u kalupe
1

-kiseonik se izdvaja iz rude

Prerada sulfidne rude bakra:

-na otvorenom ognjitu zagrevanje se vri uz dodatnu koliinu kiseonika
-na 70000 vrenje sumpora, antimona, arsena, bizmuta
-vezivanje sa kiseonikom (npr. sumpor-dioksid)
-Poznoneolitske/ranoeneolitske kulture jugoistone Evrope:

Centralni Balkan (Srbija): mlaa Vina

Istoni Balkan: Karanovo V, VI u Trakiji i Gumelnica u Donjem Podunavlju

Srednje Podunavlje: Tisa, Tisapolgar i Lenel grupa

Zapadni Balkan: Butmir

Juni Balkan (Grka, Tesalija): Dimini

-A. erat i model revolucije sekundarnih proizvoda

Skup inovacija u privredi starog sveta iroko je rasprostranjen i istovremen u irim

prostorima.

Tokom IV i III milenijuma BC upotreba domaih ivotinja za primarne proizvode od

tela ubijene enke (meso) proirena je tako da ukljuuje eksploataciju obnovljenih
sekundarnih proizvoda
1. Otkrie i difuzija inovacije sekundarnih proizvoda dovodi do transformacije u
ekonomiji i drutvu.
2. Nizovi sistematskih primena (npr. konj se jae, ovca ima runo, ore se plugom...)

Mnoge od inovacija su se pojavile na Bliskom Istoku i proirile se po Evropi i ostatku

Azije: difuzija novih vrsta (konj, magarac), rasa (ovca sa runom), tehnologije (toak), i
tehnolokog znanja (oranje plugom) vodi ka prihvatanju inovacija koje se ogleda u
pastoralizmu, zemljoradnji sa upotrebom pluga, transportu uz pomo ivotinja, pa je
samim tim olakana marginalna agrikulturna kolonizacija i proces formiranja jezgara
naselja.

Revolucionarni poreklo i posledice: datovanje i znaaj arheolokih svedoanstava na

koje se pozivao erat (a time i njegov model) preispitivani su od strane vie
arheologa.
-Rani eneolit

Uz Ai Bunar, najraniji rudnik bakra na Balkanu je Rudna Glava kod Majdanpeka. To je

rudnik halkopirita i magnetita u kojem se u vreme Vinanske kulture eksploatisao
bakar. Razlaganjem halkopirita stvaraju se karbonski minerali bakra: azurit i malahit.
Iskopavanja na ovom lokalitetu 1968-1985.god vodio je Borislav Jovanovi. Nisu
otkrivene prerade u blizini rudnika. Istraeno je oko 40 okana sa starim rudarskim
alatom i 4 ostave keramikih predmeta. Naene su bakarne sekire krstastog
tipa(tesla), ravne sekire.

Potencijalni rudnici na tlu Centralnog Balkana: Jarmovac kod Nove Varoi, Rudnik
(Mali turac), Kopaonik, Valjevske planine.

Potencijalni metalurki centri: Plonik kod Prokuplja, Belovode kod Petrovca na Mlavi,
Medna Gora na jugoistoku Bugarske, Ripa Roie u Transilvaniji.

Vinanska kultura i rana metalurgija bakra/pojava bakarnih predmeta: nakit(gerle,

narukvice), ravne sekire, dleta, sekire-ekii na naseljima mlae Vinanske kulture
(Vina-Plonik ili pradaka faza) na lokalitetima: Plonik kod Prokuplja, Belovode kod
2

Petrovca na Mlavi, Gomolava (manja nekropola: bakarna narukvica naena je kao

prilog u jednom grobu), Selevac kod Smederevske Palanke, Gornja Tuzla u istonoj
Bosni, Grivac kod Kragujevca.
-Kulture ranog eneolita

Postneolitske kulture: metalurgija bakra uz ouvane neolitske karakteristike

materijalne i nematerijalne kulture.

Kontinuitet u razvoju- oblici posuda, lokacija naselja, ekonomija, pogrebna praksa

Juno-panonska zona: Tisapolgar, Bodrogkerestur

Bubanj-Salkuca-Krivodol

ernavoda

Vieslojni praistorijski lokaliteti kod Nia

Neolitsko naselje starevake kulture

-Stratigrafija Bubnja po Garaaninu: 1a Bubanj-Salkuca-Krivodol kompleks
1b materijal ernavoda III i Salkuca IV
1c materijal sa badensko-kostolakim odlikama
2 keramika sa odlikama Kocofeni i RBD Trakije
3 RBD Bubanj-Hum III
-Krivodol

vieslojno naselje u severozapadnoj Bugarskoj

5 graevinskih horizonata sa nadzemnim kuama od pletera i lepa i raznovrsnom

keramikom
-Salkuca

vieslojno naselje kod Krajove

Keramika: kanelovanje, slikanje grafitom, crvenom, belom i utom bojom. Urezivanje

na gruboj keramici, barbotin, metliast ornament, otisci noktiju

Salkuca IV- drke- ajdnhenkel

-Srednje Podunavlje

Tisapolgar i Bodrokerestur kulturni kompleks

matino podruje u maarskom Potisju

Nekropole u Srbiji: biserna obala kod Subotice, Senta, Podlokan, Rospi uprija i Vina

Nekropole u Maarskoj i Slovakoj: Tisapolgar, Basntanija, Tape, Tibava, Luka, Desk;

skeletne sahrane na boku, prvi put se javlja zlato

Grobni prilozi: keramike posude, Cu i Au predmeti, dugi sileksni noevi koji ukazuju
na stepske uticaje
-Keramika Tisapolgar

dobrog kvaliteta, dobro glaana, bez ukrasa

pehar na nozi, male plastine drke

-Bodrogkerestur

Nekropola Nisa- Biserna Obala (Baka), skeletni grob-zlatna igla i cevica pored
lobanje

Keramika je dekorisana urezivanjem, ubadanjem, velikim krunim aplikacijama.

Posude za mleko, kalotaste zdele, zlatna naunica i privezak, zlatni privesci pored
lobanje
3

-Lasinjska kultura

J. Koroec Lasinjsku kulturu oznaio je kao alpski facijes lenelske kulture

N. Kalic Balaton-Lasinja

Teritorija: Koruka, Transdanubija, severozapad ex-JU prostora

Nadzemne kue i zemunice Lasinjske kulture (lokaliteti u Hrvatskoj)

Mlaa faza: i dalje su tipine bikonine zdele sa konveksno profilisanim obodom

-Lenel kultura

Pojava slikane keramike crvenom i belom bojom

vieslojni lokalitet (Starevo, LBK i Sopot-jedan od lokaliteta sa najveim naseljem i

nekropolom)

Od ranog V milenijuma pne; Nekropola: 2360 individualnih grobova pored kua

Naselje: duge kue (vie od 118) sa stubovima nosaima i jame

VODEE KULTURE SREDNJEG I KASNOG ENEOLITA U JUNOJ PANONIJI,
CENTRALNOM I ZAPADNOM BALKANU
-Snane kulturne i socijalne promene ogledaju se u materijalnoj kulturi:
1. naputanje neolitskih tradicija, koje su se u dobroj meri sretale u kulturama ranog
eneolita
2. prodor novih populacija sa istoka- od junoruskih stepa do Podunavlja i Dunavom
dalje do Jadrana, to se dokumentuje arheolokim materijalom
-Hronologija srednjeg i kasnog eneolita prema J. Marinu:

Za poetak eneolita moe se staviti znak pitanja, bez obzira na vei broj lokaliteta
koji daju serije kalibriranih radiokarbonskih datuma, stvari ipak nisu toliko jasne.

Poetak srednjeg eneolita relativno je kratak fenomen koji se zove ernavoda IIIBoleraz kompleks, fiksiran u polovinu IV milenijuma(3600/3500gpne). Odmah se na taj
horizont vezuje kulturni fenomen koji ve pripada kasnom eneolitu,

Baden (3500-3200/3100), odnosno Badenska kultura ili Badenski kulturni kompleks.

Sledei u stratigrafiji organski vezan sa Badenom je

Kostolac (3100/3000-2800/2750), bar to se tie june Panonije i delova Podunavlja.

Poslednja tri veka pre nego to stvarno moemo govoriti o RBD pripadaju

Vuedolu (2850/2800- 2500).

Postvuedolske kulture(2500-2000), pre svega na teritoriji nae zemlje, vezuju se za

RBD, i time se zavrava pria o eneolitu.
-ernavoda III- Boleraz kompleks: Stvari poinju drastino da se menjaju prisustvom ovog
kompleksa.

ernavoda III: lokalitet ernavoda u Dobrudi ima neobinu stratigrafiju. Kako

imamo vertikalnu stratigrafiju, pod tim imenom se krije nekoliko lokaliteta koji imaju
razuenu horizontalnu stratigrafiju( kada posmatramo stvari u vremenu prvo ide
ernavoda I, III pa II. To je eneolitska kultura u Dobrudi na najdonjem toku Dunava i u
istonoj Vlakoj. U pitanju su velika naselja na renim terasama. Promena koja je
nastupila u odnosu na kulture ranog eneolita je promena u privredi(za razliku od
ranoeneolitskih kultura koje predstavljaju kontinuiran razvoj tradicija iz neolita gde je
dominantna sedentarna agrikulturna ekonomija- obrada zemlje i uzgoj tradicionalnih
4

neolitskih ivotinja- koza, krava, ovaca i svinja): prelazi se na stoarstvo, uzgoj konja.
Dominantna grana u privredin postaje uzgoj ivotinja, a uvoenje novina je uvoenje
konja, ime je mobilnost pojaana verovatno do maksimuma i imaju tu tendenciju da
su ekspanzionistiki i da idui uz Dunav utiu na eneolitske kulture koje se prepoznaju
u razliitim regijama.

Boleraz je istoni masiv ovog kompleksa, eneolitska kultura Panonske nizije

(eponimni lokalitet u Slovakoj). Smatra se da je do njegovog nastanka dolo
zahvaljujui sueljavanju i koegzistenciji lokalnog ranoeneolitskog supstrata sa
ernavoda III kulturom sa istoka. To su naselja uz rene i jezerske obale, poput
Balatona. S obzirom da su to mobilne grupacije, stanita ine poluukopana i ukopana
vieelijska stanita( za razliku od neolitskih,i ranoeneolitskih koja su ostavljala vie
traga jer su bila stalna). Naen je veliki broj jama velikih dimenzija, prenika preko
2m. U ovoj kulturi po prvi put se suoavamo sa kremacijom gde se ostaci spaljenog
pokojnika pohranjuju u urnu pa se sahrane ili se ostaci spaljenog pokojnika samo
deponuju u grobnu jamu i mogu da nose grobno obeleje u vidu malih tumulaoigledno se neto promenilo u svesti oveka kada se odustalo od tradicionalnog
naina sahranjivanja iz ranijeg perioda. Kompleks je u osnovi junopanonski, ali
prelazi juno od Save i Dunava- iri se od istoka ka zapadu: donje Podunavlje-istoni
Alpi, juna Poljska- centralni Balkan.

ernavoda III- Boleraz u Srbiji: Ravniarska naselja: Brza Vrba kod Kovina, Mostonga
kod Odaka, Gradina na Bosutu kod ida. Nema nijednog groba koji se moe vezati za
ovaj kompleks. Ima puno lokaliteta naseobinskog karaktera i gomila otpadnih jama.

Keramika: novi oblici: lukoviaste olje e vrhunac u brojnosti doiveti u

kasnoeneolitskim kulturama Baden i Kostolac. One su trbuastog oblika ija forma
podsea na glavicu luka, zasigurno su sluile kao recipijenti za konzumaciju. Neki
autori, poput Dimitrijevia smatraju Bolezar preklasinim Badenom. Prvi put se javlja
trakasta drka koja nadvisuje obod. Prisutne su velike zdele, lonci sa plastinim
trakama grube strukture koji su sluili za pripremanje hrane, i duboki pitosi koji su
sluili za skladitenje. Ornamentika: novi motivi i tehnike- duboki urezi, plitke
kanelure, riblja kost u tek prosuenoj glini; utiskuje se nokat(polumeseasti tragovi),
barbotin kod keramike koja ide na ognjite.
-Badenski kompleks:

eponimni lokalitet Baden u donjoj Austriji nedaleko od Bea. To je kultura koja u

kasnom eneolitu karakterie srednje Podunavlje i Panonsku niziju. Osnovu joj
predstavlja Boleraz grupa(matino jeste dunavska transferzala, a nosioci Badenskog
kulturnog kompleksa prodiru dalje i na sever i na jug- teritorija koju naseljavaju nosioci
Badenske kulture vea je od kulture Boleraz, ali jezgro je ona teritorija koja je
posvedoeno pripadala u prethodnom periodu ernavoda III- Bolerazu). U starijoj
ekoj i slovakoj kulturi Baden se naziva kultura kanelovane keramike (olje iz
Boleraza ukraene kanelurama doivljavaju ekspanziju na lokalitetima Badenske
kulture i druge forme bivaju ukraene kanelurama), a u maarskoj Pecel.

Teritorijalna rasprostranjenost: Slavonija, Srem, zapadna Baka; Beogradske stave:

Vuedol-Gradac, Vinkovci-Trnica, Sarva, Bapska, Gomolava, Odaci, Beli Manastir,
Dobanovci, Zemun, Vina i dr.
5

Naselja: relativno kratko su naseljena, jednoslojna, na renim i jezerskim terasama;

zemunice/poluzemunice. Ognjita nisu unutar njih, ve izmeu.
Lokaliteti: Dobanovci, Lice kod Erdevika, Gomolava, Perlez, Rimski anevi, Vuedol,
Sarva, Beli Manastir
Sahranjivanje: ak i na naoj teritoriji moe se potvrditi specifina pogrebna praksa
koju karakterie biritualnost: skeletni zgrenci (Budakalas- vie od 200 grobova;
model kola) ili spaljivanje (grobovi su ravni ili pod tumulom). Fenomen koji je vezan za
Baden je sahranjivanje ivotinja.
Privreda: stoarstvo je i dalje dominantno, zemljoradnja; metalurgija je slabo
razvijena (mali broj bakarnih predmeta-oni se nose sa sobom i recikliraju- masivne
krstaste sekire, sekire sa jednim seivom i cevastim dodatkom).
Keramika Badenske kulture: dalji razvoj Boleraz stila. Pojavljuju se novi oblici i
tehnike ukraavanja (takasti ubodi, mreasti ornament, bela inkrustacija). Elipsoidne
posude Fibute, nove varijante olja i pehara-drka nadvisuje obod(to smo primetili
kao tendenciju ernavoda III- Boleraza). U klasinoj fazi pojavljuju se regionalne
grupe: Budakalas u Transdanubiji, Unj u istonoj Transdanubiji, Vi u severnom
Potisju... Pozna/postklasina faza Badena zastupljena je samo u perifernim oblastima.
Kultura se raspada (u stratigrafiji vieslojnih lokaliteta prepoznajemo drugi kulturni
fenomen koji nasleuje Baden i koji ima genetsku vezu sa njim). Uklapanje u model
revolucije sekundarnih proizvoda: jednouhe olje za konzumaciju fermentisanih
mlenih napitaka.

-Kostolaka kultura: Istorijat istraivanja

1906. Miloje Vasi u Kostolcu prepoznao je specifino dekorisan materijal kao

bronzanodopski, pozniji u odnosu na Vinu.

1908. on publikuje keramiku sa Vine (koju je ve prepoznao u Kostolcu) kao tzv.

Furhentih keramiku (dakle, Vasi je uveo ovu terminologiju u literaturu)- postoji
specifini alat kojim se urezuje brazda, pa se zapuni belom pastom i ostane
dekoracija, zato se na srpskom i zove brazdasti urez.

1943. Vladimir Miloji prvi put definie kulturnu pripadnost ovog keramikog
materijala: Kostolaka kultura (na Vuedolu posle Badenske, a pre Vuedolske faze, ali
na Kostolcu, Avali, ide samostalno)- 50ih godina dovodi je u vezu sa Kocofeni kulturom
u istonoj Srbiji. Ve polovinom XX veka zna se da je Kocofeni u Rumuniji eneolitski i
tada je korigovana ova atribucija Kostolake keramike u BD.

1952. Milutin Garaanin definie badensko-kostolaku grupu (geografsko definisanje

u okviru badenskog kompleksa)

50ih godina Stojan Dimitrijevi (linost broj 1 vezana za Vuedol): badenskokostolaka faza za njega nije regionalna ve hronoloka kategorija (on, poput Milojia
posmatra stratigrafiju na Vuedolu gde imamo Baden-Kostolac-Vuedol i daje
hronoloku konotaciju); kasna badenska keramika; Godine 1956. definie fazu
protovuedola (prelaz od Badena ka Vuedolu)
6

1962. A Benac na osnovu lokaliteta Pivnica kod Odaka u severnoj Bosni zakljuio je
da nema elemenata Badena, samo Kostolca, odnosno da je Kostolaka kultura
samostalna.

1966. Stojan Dimitrijevi se koriguje- smatra kostolake nalaze samostalnim.

Borislav Jovanovi i Nikola Tasi istraivali su vieslojni lokalitet Gomolavu

zahvaljujui ijoj stratigrafiji dolaze do zakljuka da Kostolaka kultura ipak ima
badensko poreklo i prate kontinuitet od Badena do Vuedola preko Kostolca
zahvaljujui evoluciji keramikih formi i ornamentalnih stilova.

2000. godine Dubravka Nikoli gledajui razlike u materijalnoj kulturi u odnosu na

Baden vie se bavila snanim uticajima sa juga i jugoistoka u Kostolakoj kulturi i
zakljuuje da mehanizam nastanka Kostolake kulture nije tako pojednostavljen kao
to su mislili Jovanovi i Tasi. I ona posmatra Kostolac kao specifian fenomen koji
nije organski jedino i iskljuivo vezan za Baden. U njenoj monografiji dominira
prevaga uticaja sa juga.

Teritorije: od severne Panonije do juga Srbije, od istone Slavonije do rumunskog

Banata. Najvea koncentracija nalazita je u Sremu i istonoj Slavoniji, i bosanskoj
Posavini.

Naselja: sa nadzemnim i ree ukopanim stambenim objektima (primer je Gomolava,

3 horizonta gradnje, kue su velike i vieeline).

Sahranjivanje: nema nekropola, samo pojedinanih biritualnih grobova to vue

korene jo od Badena

Keramika: forme/oblici su preuzeti iz Badenske kulture(veoma velike zdele); tradicija

velikih drki nastavlja se jo od ernavode; specifino je ukraavanje- gube se
takasti ubodi i linearno ukraavanje, ukraava se brazdastim furhentihom u
kombinaciji sa belom inkrustacijom.
-Kocofeni

se prepoznaje po furhentihu, dugakim trakastim drkama,

pojavljuje se tipologija koja iskae (primer sosiera- specifina posuda sa jednom ili
vie drkica i izlivnikom. U centralnobalkanskoj tradiciji ih nema, stiu iz Kocofenija).
Soivasti nalepci su takoe karakteristini za Kocofeni.

Paralelno dok se ovde razvija Kostolac, preko erdapa u Olteniji ive nosioci
Kocofenija.
-Vuedol kultura:

eponimni lokalitet Gradac na Vuedolu (akropola sa podgraem i kukuruzitem

traih), kod Vukovara

Satrihat mit izdao je publikaciju Utvrenje Vuedol

Matina teritorija Vuedolske kulture je srpsko-hrvatsko Podunavlje, Srem, istona

Slavonija... ogromna teritorija ovog kulturnog kompleksa koji se posle III milenijuma u
praistoriji vie nee ponavljati. Posle raspada Vuedolskog kulturnog kompleksa, u
RBD imamo male regionalne keramike kulture i vie nikad nee doi do takvog
ukrupnjavanja kao to je sluaj sa najkasnijim eneolitom.

Megaroni- velike, pravougaone kue od pletera i lepa i na Gradcu

Naseljeno je i podgrae ( vinogradi i kukuruzita traih)

7

Objekti su potvreni geofizikom prospekcijom. Arhitektura je pravougaona, nema

ukopanih objekata.
Keramika je pretrpana dekoracijom, od kostolake keramike preuzima furhentih koji
je prenaglaen: sada je u pitanju rovaenje povrine posude sa belom ali i crvenom
inkrustacijom. Kao motive nalazimo urezane trouglove, rombove, zvezde,
koncentrine krugove, kvadrate, motive rozete na spajanju konusa) Keramika
vremenom postaje sve raskonija kao i udeo dekorisanosti. Urezivanje je grubo iako je
celokupni efekat prilino fin. Neke od posuda su sa simbolikom (npr. Vuedolski Orion).
U kasnoj fazi dekorisanost se smanjuje, pojavljuju se i nedekorisane posude.

CEPTERTREGERI- KASNI NEOLIT I ENEOLIT JUGOISTONE I ISTONE EVROPE

-Model Marije Gimbutas: U svojoj knjizi koja je posveena kulturama bronzanog doba u
centralnoj i istonoj Evropi iz 1965. publikovala model dveju opozitnih kulturnih sistema,
sistema stare Evrope koji bi bio sinonim za neolitske kulture evropskog kontinenta i sa druge
strane Kurgan kulture koje stiu iz prednje Azije, preko junoruskih stepa i na teritorije
dananje Moldavije i Ukrajine dolaze u Evropu. Kao osnovne aspekte finalnih neolitskih i
ranoeneolitskih drutava je izdvojila:
Karakteristike Neoliani
Ekonomija
Zemljoradnika, bez konja, sedentarna

Kurgan kultura
Stoarska, sa konjima, nomadi
8

Naselja

ekonomija
Velika naselja i proto urbani centri

Mala naselja sa poluukopanim kuam

(poluzemunicama)
Socijalna struktura
Egalitarno i matrilinearno drutvo
Patrijarhalno, patrilokalno drutvo
Ideologija
Miroljubivi ljubitelji umetnosti, ena stvaralac
Agresivni, ratovima sklon mukarac
-Kako sve to deluje sada, posle 50 godina? Zahvaljujui uveanom korpusu arheoloke
grae poimanja o ovim promenama su se promenila. Prvi prodori stepskih elemenata na
prostoru istone Evrope-dananje Moldavije sa teritorije Ukrajine uticali su na
finalnoneolitske zajednice tamo su prepoznate kao nosioci kulture Kukuteni-Tripolje. Ti
neoliani izrauju finu, polihromnu keramiku visokog kvaliteta tokom Kukutenija A i B, da bi
se u Kukuteniju C pojavila nedekorisana, monhromna, tamna keramika grube fakture. Neke
od tih posuda bile su predviene da se nose- uice su buene da bi se provuklo ue. Ovakva
situacija objanjava se prisustvom nekog novog.
- Hronoloka tabela:

Od srednjeg neolita (Starevo) preko razvoja Vinanske kulture, do severa Srbije i

pojasa juno od Save i Dunava gde su Tisapolgar i Bodrogkerestur, zatim ernavoda
III- Boleraz, Baden- Kostolac i Vuedol. To bi recimo bila stratigrafija Gomolave (ali bez
Stareva)
Srbija
Transseverno od Srbije
Vina
Potiska/Tisa kultura
Tisapolgar
Tisapolgar
Bodrogkerestur
Bodrogkerestur
Baden
Baden

Karanovo V/Marica kultura vezuje se za Vinu CD

Tisapolgar/BSK/postvinanski horizont paralelno je sa Karanovo VI u Trakiji
Na kopnenoj Grkoj nema eneolita, nekoliko stotina godina pre 3000gpne kree RBD
Dok su kod nas BSK, u severoistonoj Moldaviji je KGK, a u Ukrajini i Moldaviji je KT
Severni Kavkaz oko 4000gpne: kultura Majkop
Sve se ovo deava oko 4000 gpne

-Keramika finalnog neolita:

Bojan, Vidra, Vina vezane su za teritoriju Rumunije, za razliku od nae teritorije na

kojoj nema bojene keramike u ovom periodu.

Sinhrono sa kasnom Vinom zapadne Rumunije je Hamandija u istonoj. U istoj

regiji, ali malo kasnije na osnovu kultne plastike primeuje se drastina razlika. Vina:
trougaone glave i pticoliki nosevi; Hamandija: naglaena trodimenzionalnost, poput
paleolitske plastike, a uticaji sa istoka ogledaju se u ernavoda I kultnoj plasticiploasti, antropomorfizacija je svedena na minimum i bueni su, to ukazuje na
9

kompozitni karakter. Prvobitno su verovatno izradjivani od kosti i kamena, zatim od

gline.

Keramika kulture Petreti uistinu lii na Kukuteni keramiku (duboke zdele,

polihromija, uplje stope). Istovremene su, pa sigurno utiu jedna na drugu.

Hamandija u Dobrudi: pedestalne posude na stopi, jasnije je izraena profilacija

posude, jasnije su naglaeni prelazi konusa. Bogata je dekoracija(spirale, meandri)
-Ranoeneolitska kultura Bubanj Ia-Salkuca-Krivodol

Keramika je dekorisana urezivanjem, geometrijskim motivima, rafiranjem,

spiralama, bockanjem. Negde je ukraavanje izvedeno slikanjem ili grafitom, a negde
je isti motiv izveden urezivanjem.
-Kulturni kompleks Kukuteni-Tripolje

-Habaet je eneolitsko naselje kulture Kukuteni: naselja su velika, populacije su

brojne, objekti su pravougaoni. Najmanji objekti su po 10m. Ravan je prostor pa je
naselje veliko.

-Kaorele, za razliku od Habaeta je mala tvravica (utvreno naselje na

dominantnom uzvienju) koja pripada Karanovo VI-Gumelnica-Kodadermen
kulturnom kompleksu(rani eneolit, Gumelnica facijes). I ovde su kue pravougaone,
velikih dimenzija, od pletera i lepa.

Lokalitet Sabatinovka je naselje na junom Bugu (republika Moldavija): rana

Kukuteni-Tripolje kua/svetilite pravougaonog oblika, 70m2, poploana kamenjem,
izgraena je tehnikom pletera i lepa. Pronaeno je dosta antropomorfnih figurina koje
izgledaju kao da sede. To su enske figurine sa hipertrofiranim telima, glava se skoro i
ne vidi. Pronaena je neka vrsta prestola i pe. Na keramici su pronaeni tragovi
gorenja, a prepoznate su i kosti za prinoenje rtvi.

Keramika faze Kukuteni A:

-fina, bojena keramika (trpezna i skladina), tanka.
-Prisutne su zdele (pehari na nozi), duboke zdele, pitosi visine preko 1m.
-Spirale i meandri mogu biti uklopljeni u drugu dekoraciju (trouglove, rombove..).
-Figuralna dekoracija ne dominira ali je prisutna(npr. nakostreena maka). Nekad se ak
prepoznaju i ljudske figure koje su krajnje ematizovane.
-Istim metodom se ukraava i posuda i figurina. Tela figurina ornamentisana su u
razliitoj tehnici- mogu biti slikana ali i urezana vrlo debelim urezima.
-Ima i etvorononih ivotinja (oni gaje sitnu i krupnu rogatu stoku) i protona rogatih
ivotinja i malih figurina

Odjednom u obilju keramike, u velikim naseljima (kue od 200m 2) gde se jasno

uoava miran i bogat ivot, pojavi se drugije modelovana keramika koja je gruba,
krajnje utilitarna (raena da potraje, a ne da bude jako lepa na oko). Sve to govori o
novopridolim populacijama koje stiu sa istoka u Kukuteni C (to se tie KukuteniTripolje kulture). Prve uticaje sa istoka prepoznajemo po naseobinskim nalazima.

-Branko Govedarica (2004): Zeptertrager- Skiptronoe, gospodari stepa

10

Najraniji grobovi sa okerom datovani su u rani eneolit karpatsko-balkanskih i

stepskih regiona jugoistone i istone Evrope

Eneolit jugoistone Evrope poinje znatno ranije ( druga polovina V milenijuma) i

zavrava se milenijum nakon toga (ernavoda III)

Pojava ranih grobova sa okerom nije iskljuivo povezana sa migracijom Kurgan

kulture iz istonoevropskih stepa- rezultira iz prihvatanja nove pogrebne prakse od
strane lokalnih kultura, kao posledica prihvatanja nove zagrobne ideologije novih
politikih elita (drutvo je stratifikovano)

Grobovi sa okerom se nalaze u stepskom okruenju, na rubovima planinskih regija

Zajednike su im samo bazine tipoloke karakteristike:

a) tip sahrane: skoro sve su inhumacije, mnogi sa tragovima prinoenja rtve u grobunagorele ivotinjske kosti, posude sa hranom...
b) poloaj skeleta: na leima sa savijenim i podignutim nogama- Ruckenhocker
poloaj koji je pod pritiskom zemlje neodriv, noge bi padale ili svaka na svoju, ili
obe na jednu stranu.
c) prisustvo posutog okera
d) bogat asortiman grobnog inventara: prestini predmeti- nakit, oruje, predmeti
kultne/religijske namene, skiptri-jedinstveni statusni simboli, komandne palice

Tri horizonta oker grobova 4600-4000 BC: najmlai sa najveim teritorijalnim

rasprostiranjem od Karpata, preko severozapadnih, zapadnih i severnih Ponta do
severnog Kavkaza, do Naoika (odakle kreu eneolitski ceptertregeri)
-Lokaliteti:
1.
Nekropola Deea Muruului u Transilvaniji: skeletno sahranjen pokojnik, uz koga je
gruba, ukraena nur dekoracijom (utisnutom vrpcom) posuda iz Kukuteni C. Noge su u
kontraktnom poloaju lenog zgrenca. To su prve potvrde pridolica na Karpatskoj kotlini.
Prisustvo dugih, kremenih noeva, kojih u neolitskoj tradiciji nije bilo. Pojava grobova sa
okerom na naoj teritoriji vezuje se za najraniju pojavu srebra (kao to se zlato vezuje za
Tisapolgar i Bodrogkerestur). Za razliku od kremenih noeva i skiptra, krstasta sekira je
neto iz lokalne tradicije.
2.
ongrad, juna Maarska kod Segedina: Osim pojave okera bitne su grobne jame
koje su jako duboke. One su u lesu i mogu izgledati kao katakombe.
3.
Nekropola Durulet u Republici Moldaviji: Pri iskopavanju vidi se jama. Kako se
ona prazni uoava se da je pomerana i kada se isprazni dobiju se pomereni krugovi/elipse.
Potvrene su nadzemne konstrukcije od organskih materijala koje se nisu sauvale. Dugi,
kremeni noevi. Rani oker grobovi sa skiptrima, leni zgrenci.
4.
Zapadni Pont u Suvorovu: dvojni grob- jednom su pokojniku noge pale na desnu
stranu, a drugom su noge u romb poloaju. Humka je ograniena kamenom ogradom. Rani
skiptri su etvorodelni, a sad se pojavljuju skiptri koji lie na ivotinje.
5.
Majkopski kurgan: visina 10m, obim 200m. Jako bogat centralni grob sa srebrnom
posudom sa rogatim ivotinjama, pticama to je uraeno tehnikom iskucavanja.
6.
Careva Mogila na Heronesu: veliki tumul sa nekoliko ukopa; duboka grobna jama,
posuta okerom. Neke od odlika stepske kulture dobacuju do centralne Nemake. Na
teritoriji Balberg kulture su pronaeni tumuli stepskih odlika u kojima je naena nur
(vrpasta) keramika- potvrda uticaja sa istoka.
11

7.

Rogojevac, okolina umadije: dvojni grob, leni zgrenci, repertoar kremenih

nalaza i keramika raena u lokalnim tradicijama.
RANA METALURGIJA BUGARSKE I KOMPLEKS KARANOVO VI- GUMELNICAKODADERMEN (AI BUNAR, VARNA, DURANKULAK)
-Karanovo je tel u srcu Trakije (neolit, eneolit).

Karanovo V, odnosno Marica paralelno je sa Vinanskom kulturom.

Keramika Karanova VI: duboke zdele, dekoraciju ine spirale i meandri, polihromna
je, nekad se radi i grafitom, nekad ak i zlatom.

Neki bugarski autori Varna kulturu smatraju zasebnim fenomenom, dok je mi

vezujemo za lokalnu varijantu Karanova VI- istovremeno poinju, istovremeno se
zavravaju.

Karanovo VII je ve RBD: poslednji stratum- neposredni uticaj iz Egeje ogleda se kroz
askoidne posude. U materijalu vidimo jasne potvrde veze sa egejskim svetom.

Kulturne sekvence mlaeg eneolita u junoj Panoniji i na severnom Balkanu su

Baden, Kostolac, Vuedol. U Bugarskoj to je ve RBD I, II, III. Dakle, kada kod nas
krene kasni eneolit, u Bugarskoj kree RBD

Od ranog neolita pa do RBD, na Karanovu je pravougaona arhitektura (nema uticaja

iz Egeje; ve u neolitu postoje krune strukture, apsidalne kue...)

Zapadna Bugarska dovodi se u vezu sa naom zemljom (kulturni kompleks BubanjSalkuca-Krivodol)

-Ai Bunar je drugi znaajan rudnik bakra na planini Srednja Gora (ide paralelno sa Balkanskim
masivom) kod Stare Zagore, srce dananje Bugarske.
Iskopavanja je vodio Borislav Jovanovi. Od 70ih godina na elu iskopavanja je
ernjih koji je istraivanja sprovodio u vie kampanja
Za razliku od Rudne Glave gde se pojedinano silazilo u rudarska okna odakle je
pranjeno sve to, ovde su iskopavanja raena u irokom iskopu i presecane su
pristupne platforme za ulazak u okna. Takoe, za razliku od Rudne Glave gde nema
metalnih nalaza (samo eksploatacija), ovde postoji i tipologija nalaza od bakra (finalni
proizvodi). U pitanju su masivne alatke, kao i najranije alatke iz Vinanske kulture:
krstaste sekire, sekire-eki. Pronaeni su i sitniji predmeti od bakra: ukrasne igle i
slino. Alatke od roga, kamena.
Vezuje se za eksploataciju bakra od ranog eneolita (eksploatacija je vezana za
nosioce kulture KGK). Rudnu glavu vezujemo za kasnu Vinu, tako da hronoloki
primat imamo mi.
Osim najranijeg rudarenja koje se vezuje za KGK kulturni kompleks, ovde imamo
potvrdu eksploatacije, ali i naselja iz kasnog bronzanog doba. U fragmentovanoj
keramici koja je naena, bila je i kasnobronzanodopska.
-Nekropole Varnerske kulture (crnomorskog facijesa KGK): Varna, Ezerovo, Devnja, Vinica
-Istraivanje od 70ih godina, prilino je velik broj istraenih grobova, pa je uvid u pogrebnu
praksu dobar.
-Na ovim nekropolama pojavljuje se elementarna dvojnost (grobovi sa skeletnim ostacima
pokojnika i tzv.
simboliki grobovi iji je udeo prilino velik. Kod simbolikih grobova
simbolike ima vie nego da je u pitanju kenotaf (prazan grob). U velikom broju ovih grobova
12

pronaeno je sve ono to bi pokojnik koji je skeletno sahranjen trebalo da ima u anatomskom
poloaju.)
-Nekropola Reka Devnja: nekoliko desetina grobova. Uticaj sa istoka u vidu oruja (bodei,
duga, kremena seiva). Najranije evropsko zlato (nizovi prstenova od kojih se kombinuju
kompozitne narukvice).
-Blago naeno u selu Hotnica kod Velikog Trnova vezano je za horizont sahrana Karanova VI.
Naena su 44 zlatna predmeta(310g): 39 kruna dela ogrlice, jedna narukvica od spiralno
uvijene ice i 4 antropomorfna priveska/amuleta. To je naeno sa grafitno slikanom
keramikom u koju je atribuirano Karanovo VI. Ti privesci su moda predstavljali pokuaj da se
iskopira oblik predmeta sa glicimerisa.
-Nekropole u Varni: nekoliko stotina grobova

skeletno sahranjeni pokojnici na leima ili zgrenci

grobovi nisu imali nadzemnu konstrukciju, nekropola je sluajno otkrivena

graevinskim radovima

Od 1972. do 1991. otkrivena su 294 groba

Zbog regresije mora danas se nekropola u Varni nalazi blizu Varnerskog jezera. U
vreme neoliana nivo mora bio je 7m iznad, pa je umesto obale jezera to bila obala
mora.

Zlatna Varna: pronaeno je preko 3000 zlatnih predmeta ukupne teine preko 6kg;
160 bakarnih predmeta, predmeti od kamena(kako glaanog tako i dugi, kremeni
noevi), gline, dentilijuma, spondilusa, to potvruje trgovinu na vee distance sa
Mediteranom. Raena su sondana iskopavanja, ne u irokom iskopu. Nema tragova
tumula, grobovi su ravni. Nekropola je koriena u kratkom vremenskom periodu, ne
vie od 100-150 godina

Tri tipa grobova:

1. Simboliki grobovi: nema skeleta, ali orjentacija je kao kod skeletnih grobova;
bogati prilozi- zlatni nakit, bakarni alat, kremeni noevi, skiptri, glinene maske
2. Sa pokojnicima u ispruenom poloaju na leima (mukarci u Hamandija
kulturi)
3. Zgrenci: najrei i najraniji (ene u Hamandija kulturi) Simboliki grob broj 4:
duboka zdela tamne boje sa zlatnim prahom, veliki broj zlatnih predmeta,
saltaleoni(od zlata, izgledaju kao federi, kombinujui se sa perlama dobije se
nakit)

Knez iz Varne, grob 43: pravi grob, pokojnik je poloen na lea. Samo je u ovom
grobu 990 od 3000 zlatnih predmeta ukupne teine 1.5 kg. Tu su naeni ezlo, vrhovi
koplja od bakra i kremena, zlatna navlaka za falus.

Grobovi sa pokojnicima poloenim na lea: ruke su savijene u laktovima i poloene

na trbuh ili grudni ko (ree su ispravljene). Prilozi su poloeni u skladu sa funkcijom.

Rezultati spektrografskih nalaza veine bakarnih nalaza podudaraju se sa podacima

o nalazima metala iz bakarnih rudnika kod Stare Zagore.

Nema dekoracije na zlatu (iskucavanja i slino)

Metal je donoen u ovu oblast u poluobraenom stanju- finalna obrada i oblikovanje

vreno je od strane lokalnih majstora.
-Durankulak se nalazi u Dobrudi, na granici izmeu Rumunije i Bugarske
13

za razliku od Varne koja je u kratkom periodu koriena, ovde imamo kontinuitet od

finalnog neolita (od Hamandija kulture kroz sve njene razvojne faze preko Varnerske
kulture/Karanovo VI par faza) do RBD
Za razliku od Varne, ovde su pronaena naselja. Kamena arhitektura ukazuje na
snaan uticaj civilizacija iz Egejskog sveta; svi objekti su pravougaone osnove,
asociraju na megarone. Kue su velike, dvoelijske. U kui VI pronaene suinstalacije
za topljenje bakarne rude.
Ogroman je broj istraenih grobova (1204): neki pripadaju eneolitu (Karanovo VI
paralelan je sa Varnerskom kulturom; Hamandija) ali i RBD; mali tumuli. Simboliki
grobovi prisutni su od najstarije faze Hamandija I. Pokojnici su na leima, ili zgrenci
(I,II,III faza Hamandije) Hamandija ne barata zlatom
Hamandija III-IV, Varna I-III: bakarne alatke i grivne, zlatni privezak i ogrlica od
raznovrsnog materijala (kalcedon, zlato, kvarc).
Durankulak 447: ena je imala bakarne navlake za zube

BRONZANO DOBA
-Sredinu III milenijuma BC obeleava nestanak velikih kulturnih kompleksa poput Vuedolskog.
Vie ne postoji nita to se sastoji iz vie kulturnih fenomena, odnosno veliki kulturni kompleksi
tipa Karanovo VI-Gumelnica-Kodadermen, Bubanj-Salkuca-Krivodol i slino.
-U junoj Panoniji, gde je nekada bio Vuedol prepoznaju se 2-3 kulturna fenomena (veliki Mako
i kasni Vuedol): RBDI
-Ve u RBD II pojavljuju se lokalne varijante, dolazi do usitnjavanja. Radi se o populacijama koje
svoj identitet ispoljavaju kroz specifian keramiki stil.
-Do kraja RBD kulturna slika ovih regija potpuno se menja do nivoa neprepoznavanja.
-Karakteristike bronzanog doba:

Uvoenje novog metala: na prvom mestu bronze, a zatim i gvoa u kontekstu BD kao
katalizatora drutvenih promena.

Dublja unutranja stratifikacija koja se ogleda u pogrebnoj praksi

Uspon stabilnih hijerarhija

Razvoj kontakata sa udaljenim prostorima (to je lako prepoznatljivo u arheolokom

zapisu)

Novi religiozni trendovi (promena pogrebne prakse, simbolika koja se prepoznaje po

kultnim predmetima)
-Hronoloki okviri za jugoistonu i srednju Evropu
Rajneke
Montelijus (sev.Evropa)
Itvan Bona (Maarska)
RBD
Br A1
SBA1
Br A2
SBA2
Br A3
I
Br B1
SBA3
Br B2/C1
II
KBA1
Br C2
KBA2
Br D
III
Transitional
14

-Rajneke je itavu mlau praistoriju podelio na bronzano doba, starije gvozdeno doba (haltat) i
mlae gvozdeno doba (laten). Unutar svega toga imamo bronze site (Br A,B,C,D), haltat (Ha
A,B,C,D) i laten (La A,B,C,D). Zahvaljujui tome to smo sa apsolutnim datumima proirili itav
period, Rajnekeov sistem je modifikovan (Miler-Karpe je modifikovao Rajnekeov sistem za KBD).
Bronzano doba se ne zavrava kasnom bronzom (Br D) jer i haltat A1, A2, B1, B2, B3 pripadaju
bronzanom dobu. Kasno bronzano doba poinje sa XIII vekom pne. Tek sa krajem VIII milenijuma
pne ulazimo u pravi haltat (Ha C). Rajnekeova bronza A i B sa svim podfazama su rana bronza,
bronza C je srednja bronza, a bronza D i haltat A i B su KBD.
Vek
13
12
11
10
9
8
7

Miler-Karpe
Br D
Ha A1
Ha A2
Ha B1
Ha B2
Ha B3
Ha C RGD

-Kako prepoznati vanost novog metala?

Uvoenje novog metala gura drutvo u razliite transformacije.

Prisustvo metala imamo u svim sferama drutva; za sve aktivnosti drutva vezujemo
pojavu metala (nakit od bronze i zlata, transformacija orua, pojavljuju se razliiti oblici
odbrambenog i defanzivnog naoruanja- postojanje svih nalaza u grobovima svedoi o
tradiciji ratnika koja se formira u bronzanom dobu)
Oigledno je da je metal osim utilitarne imao i simboliku funkciju

-Gde i kako se ivi u bronzanom dobu?

Za BD, naroito za kraj RBD na jugu Karpatske kotline, odnosno na jugu Panonske
nizije karakteristina je pojava telova. Oni su vani jer predstavljaju kontinuirani razvoj
naselja razliite kulture na jednoj lokaciji.
Primer: Toseglapoholom je veliki tel na Tisi kod Solnoka (500x150m). Kulturni sloj
visok je 8m; 22 stambena horizonta: Toseg A: Narev kultura, Toseg B: Fizeabonj
kultura, Toseg D: Kosider
Narev (RBD)- Hatvan (kraj RBD) -Otomani/Fizeabonj (SBD) Kosider (kasna faza SBD)

idovar: u junom Banatu, izmeu Vrca i Bele Crkve; 5.6m stratigrafije formirano je
krajem RBD.
1. idovar I: RBD
2. idovar II: SBD (kue kasne faze vatinske kulture 1500-1300 BC; tipina
praistorijska tehnika pletera i lepa)- IIa(Vatin I), IIb (Vatin II), IIc (Vatin III)
3. idovar III: KBD
4. idovar IV: Ha
5. idovar V: Lt- keltski opidum I vek stare ere
15

Feudvar kod Titela

Korneti-Jarkuri utvrenje na jugu Karpatske kotline. Velikih dimenzija, 4 prstena.

-Sahranjivanje:

Skeltni grob iz Narev kulture i Otomani-Fizeabonj kultura (SBD zapadne Transilvanije

i Maarske)
Dva tipa spaljivanja pokojnika:
1. grob sa rasutim i spaljenim kostima sa lomae (Narev kultura)
2. kosti poloene u urnu (Hatvan i Vaa kultura)
Razliiti grobni prilozi

-Konj je jako vaan i za populacije bronzanog doba. Jahai su putnici, trgovci, ratnici. Konjska
oprema od roga i kosti tipina je za SBD Panonske nizije. U naoj zemlji za SBD karakteristina
je vatinska kultura i odreeni centri ove kulture kao i eponimni lokalitet Vatin predstavljaju
centre za razvoj konjske opreme.
-Pretpostavljeni trgovaki putevi u BD Evrope: vana su leita:

Bakra i zlata

Kalaja i antimona (ono sa ime se bakar legira)

ilibara sa severa

Fajansa sa juga
NALAZITA BAKRA I KALAJA U EVROPI; BRONZANO DOBA MAARSKE
-Bronza je legura bakra i kalaja, ali ono to se najranije pojavljuje je arsenska bronza koja se
pojavljuje na Kavkazu. U mnogim regionima nema prisustva predmeta od prave, kalajne bronze
na poetku RBD. Nakon nekog vremena, izvorita ruda bakra, naroito kalaja, nalaze se na
Balkanskom poluostrvu, Karpatskom basenu, Pirinejima i drugo.
-Bronzano doba Karpatske kotline i itave jugoistone Evrope je doba tzv. Keramikih kultura.
To su zajednice koje su prilino mobilne, imamo brojne pokazatelje cirkulacije robe.
-Campaniformes(franc.) / Beakers (eng.) / Glockenbeherkultur (nemaki)/ Kultura zvonastih
pehara vana je zbog finalnog eneolita i RBD.

Glokenbehera ima, recimo na Petrovaradinu u sloju vinkovake kulture koja je

postvuedolska, odnosno kultura RBD.

U Maarskoj se regionalna kultura koja potpada u taj glokenbeher sistem zove epel.

Keramika: Pehari ove kulture lie na cvet lale, odnosno na obrnuto zvono.
Kampaniform pehari imaju dekoraciju koja je izvedena urezivanjem ili ubadanjem u
frizovima. To su uglavnom geometrijski, pravolinijski oblici.
-Tumulus bronze age/ Hugelgreberkultur/ Kultura grobnih humaka

Tumuli su fenomen koji se vezuje za Indoevropljane, za stepske uticaje. Ovo

Tumularno bronzano doba je karakteristika SBD Srednje Evrope (Br B, C).
-Urnfield culture / Urnenfelderkultur /Kultura polja sa urnama
- Rajneke je smatrao da Br A poinje oko 1800 BC. Kalibrirani radiokarbonski datumi pokazuju
da Br A za ovaj i srednji deo Evrope ide 700 godina dublje u prolost, u 2500 BC. Poetak SBD
je sigurniji, spada u polovinu II milenijuma pne i traje do Br D (XIII vek). Bronzano doba
zavrava se u VIII veku pne.
16

-Amaila Mooli RBD deli na fazu I, II, III (Rajnekeove faze RBD A i B se uglavnom uklapaju).
Zatim imamo SBD koje je IV faza, a V i VI faza su one u okviru kojih Mooli izdvaja horizonte
ostava metalnih predmeta:

Hajduamon horizont se vezuje sa identinim fenomenom na teritoriji Rumunije Apa.

To je u stvari horizont ostava koji se zove Apa-Hajduamon i pripada kraju bronze A2.

Kosider horizont spada u SBD.

-Profesor Henzel izdvaja Danubie (Podunavski) period koji fiksira srednje Podunavlje; bavio se
najvie ranom i srednjom bronzom.
1.
Ranopodunavski I, II, III horizont
2.
Srednjepodunavski I, II, III horizont
3.
Kasnopodunavski I, II, III horizont
-Na emu se zasnivala Rajnekeova hronologija?

Autori su se fiksirali na nalaze od metala i na pogrebnu praksu. Ima tu i malo

keramike, ali uglavnom dominira tipologija metalnih predmeta. Keramike to se tie, bez
obzira to su forme drugaije, dekoracija ostaje na vuedolskim osnovama, to je
urezivanje rovaenjem.

Za RBD s jedne strane su trougaoni bodei, lepezaste sekire, torkvesi (vrste ogrlice
otvorenih krajeva) i razliite tipologije igala (posmatra se ta im se deava sa glavicom)

Od Br C (SBD) poinju da se pojavljuju maevi, tipologija sekira se menja, pojavljuju se

i srpovi.

U Br D naoruanje se dalje razvija, igle se menjaju, dijademe, srcoliki privesci. Tek od

KBD imamo prve sigurnosne igle(fibule) ija je tipologija od velikog znaaja za
uspostavljanje hronolokih sistema haltata (SGD).

Sahranjivanje kroz bronzano doba: U RBD nailazimo na biritualnost, nekropole su

ravne. Od kraja RBD pa kroz SBD sve do KBD ide sistem sahranjivanja pod tumulima. Od
Br D (KBD) nema vie tumula; spaljivanje i pohranjivanje ostataka u urne se jednim
terminom naziva Urnenfelder

Hronoloki sistem se tako uspostavlja analognim nalazima (neto je karakteristika

regije, neto vremena i tako se uspostavlja hronologija i za druge regije gde je nalaza
manje).

Vaan deo Rajnekeove hronologije su ove regije koje su organski vezane jedne za
drugu:
severna Italija -juna Italija Egeja
-Bronzano doba Maarske prema Itvanu Boni:

Rano bronzano doba

I: Mako kultura (kasni Vuedol). Dezintegracijom velikog vuedolskog kulturnog
kompleksa dolazimo do manjih facijesa. Ono to u to vreme dominira na teritoriji
koja je prethodno zaista pripadala Vuedolu, ali i vei deo Maarske je prekriven
Mako kulturom. Eponimni lokalitet Mako je u Banatu (koji dele Maarska, Srbija i
Rumunija)
II: postvuedolske kulture; na matinoj teritoriji, gde se najdue zadrao Vuedol,
definie se kultura omovar-Vinkovci (eponimni lokalitet omovar u
17

Transdanubiji, a Vinkovci kod Vukovara). Kultura Njireg je u severnoj,

severoistonoj Maarskoj i gornjim delovima Potisja.
III: produeno postojanje omovar-Vinkovci fenomena
Narev, morika grupa: keramika je dekorisana urezivanjem, ima simboliku (ljudi sa
uzdignutim rukama).
Mokrin- Peka- Perjamo

Prelaz iz RBD III u SBD I

Neki fenomeni, poput Hatvana, pojavljuju se krajem RBD ali eskaliraju u SBD i
otuda su vezane ove dve faze. Recimo, Pitvaro je rana faza Mokrinske kulture;
Otomani je u severozapadnoj Rumuniji, Kiapotag je u Transdanubiji.

Srednje bronzano doba

I: grupa inkrustovane keramike severne Transdanubije ima hronoloki primat u
odnosu na grupu inkrustovane keramike june Transdanubije (Keramika: stoii na
nogama, u poetku je ukusno i sa merom dekorisana, ali se kasnije preteruje sa
dekoracijom)
Vaa kultura I-II
Hatvan ostaje gde je bio. Keramika nije dekorisana, namerno je ogrubljivana,
utilitarna.
Fizeabonj (Keramika:ispupenja, protuberanci sa spiralnom dekoracijom)
ulavarad I
Vatin u Vojvodini
II: inkrustovana keramika Transdanubije
Vaa III
ulavarad II
Najkasniji Hatvan
III: junotransdanubijska inkrustovana keramika
Vaa-Kosider horizont
kasni Vatin
Hugelgreberkultur
Zavrna faza SBD: kultura grobnih humaka, kasni Vaa-Kosider horizint
-Tibor Kova 1977. izneo je osnovnu tipologiju metalnih nalaza (osnovne oblike metalnih
predmeta iz RBD- sve faze razvoja zajedno):
RBD: kiparske igle sa petljastom glavom, kiparski bode koji se zavrava kukom,
trougaoni ranobronzanodopski bode, sekira vuedolskog tipa, torkves sa malim
uicama, kotariaste naunice, ukrasi za kosu u obliku cevica, zlatne, bronzane i
bakarne narukvice, dijademe, ukrasne elipsoidne ploice.
Osnovni oblici metalnih nalaza iz SBD Maarske: lunulasti (meseasti) privesci koji
su bili deo kompozitnog nakita za poprsje, nema vie kiparskih igala- sad im je
glava poput one na ekseru, titnici za nadlaktice, otvorene narukvice sa urezima
(motiv ribljeg mehura), spiralne narukvice, ugarske bojne sekire izduenog seiva,
pojavljuju se kratki maevi, rani oblici srpova;
-Kosider: lunulasti privesci, spiralne narukvice sa spiralnim zavrecima, titnici za
nadlakticu, privesci u obliku brkova; grupiu se u polovinu II milenijuma BC,
odnosno u SBD.
18

KBD: od maeva sa punom livenom drkom nastaju alantenski maevi, igle sa

topuzastom glavom, razvijena je tipologija srpova.

-Naselja: pleter i lep, ali ovde lep(zidno platno) nosi tragove polihromne dekoracije na sebi na
nadvratnicima, otvorima za prozore. Postoji i drugi nain gradnje: lagani skeletni sistem, tanki
predlet izmeu stubova nosaa, bez masivnog naboja (lepa). Opet su u pitanju vieelijske,
pravougaone kue.

KRATKI PREGLED BRONZANOG DOBA SRBIJE

-Bronzano doba Vojvodine: kulture Vojvodine, koja je deo june Panonije, organski su vezane za
kulture BD Maarske.
Kulture RBD: prema kalibriranim C14 datumima 2500/2400-1700/1600 BC. Najstariji
facijes kultura RBD bile bi postvuedolske kulture i kulture sa odlikama kultura
RBD Maarske i zapadne Rumunije. Po Banatu ima lokaliteta koji daju materijal sa
karakteistikama Mako stila.
1. omovar-Vinkovci kulturna grupa nalazila se na mestu gde je u finalnom eneolitu
bilo jezgro Vuedola (Srem, istona Slavonija). Keramike kulturne grupe
prepoznajemo pri odreenim formama ili ornamentici posuda. Ranobronzanodopske
kulture, poput Vinkovci-Mori-a, prepoznaju se po manje-vie nedekorisanoj keramici.
Sree se namerno ogrubljivanje tankim barbotinom. Vinkovake posude su velike
posude za uvanje namirnica. Vinkovaki pehari su pehari koji imaju duge vratove i
na njima trakaste drke koje ne prelaze obod. Re je o bikoninim peharima, gornji
konus je dosta sputen u odnosu na donji(teite trbuha je sputeno). Derivat
Vuedola su duboke zdele koje mogu da se prate u vie kulturnih grupa. Nalazi sa
19

Petrovaradina (2005-2006): Nedekorisana keramika, ako ima dekoracije, to se

primeuje na pitosima, onda je namerno ogrubljena tankim barbotinom ili metlicom.
Ovakva keramika se moe nai i u drugim sinhronim kulturama RBD na iroj teritoriji.
Naene su i flaoidne posude koje su cilindrine ili se blago ire sa dnom, imaju male
uice neposredno ispod oboda koji je ravan (nalaze se u Petrovaradinskom muzeju).
2. Morika kultura/ Mokrin-Perjamo-Peka je alternativni naziv. Nalazi se u
severnom Banatu. Omeena je rekom Mori koja se uliva u Tisu negde kod Segedina
i Zlaticom. U tom trouglu maarsko-rumunsko-srpskog Banata je teritorija morike
kulture. Eponimni lokalitet Morike kulture je nekropola kod Mokrina, naziva se
Humka (nije humka u pitanju, samo se tako zove)sa 312 grobova. Druga velika
nekropola ove kulture na teritoriji srpskog Banata je Ostojievo sa 319 grobova koje
je hronoloki neto mlae i ima karakteristine skeletne sahrane dece u pitosima. U
nekropolama ove kulture moe se pronai manje od 10% spaljenih grobova, i oni
imaju drugaiji pogrebni ritual i grobni inventar, i tada u keramici prepoznajemo da
su to nosioci neke druge, u ovom sluaju Narev kulture. Svi pokojnici su sahranjeni
tako da gledaju u izlazee Sunce, s tim to su ene na levom boku, a mukarci na
desnom, u stavu spavaa, sa rukama pored lica. Imamo irok repertoar orua od
glaanog kamena, to pokazuje da jedan materijal ne iskljuuje drugi. Morika
keramika je uglavnom nedekorisana, ako ima dekoraciju ona upuuje na uticaje
Narev ili neke druge susedne kulture.
Kulture SBD 1700/1600-1300 BC: Najvaniji fenomen SBD u Vojvodini je
1. Vatinska kultura. Kultura Verbioara se pojavljuje u velikim sintezama, ali nje tu
ustvari nema. Delimino sinhrono sa razvojem Vatinske kulture je grupa
inkrustovane keramike u uskom podruju Podunavlja; prodori kulture
junotransdanubijske inkrustovane keramike i uto Brdo-Dubovac-Grla Mare
nekropole; nakon raspada Vatinske kulture na teritoriji Srema kree da se razvija
fenomen koji je nekada bio lepljen uz Vatinsku kulturu, a to je Belegi-Krueni
(Krueni je rumunska alternativa). Za vatinsku kulturu tipine su zlatne ploice.
Matina teritorija ove kulture je juni Banat. Granica Vatinske i Mokrinske kulture
je Tami. Oblici vatinske kulture na teritoriji june Bake su malo drugaiji
(Feudvar), prisutno je metopiziranje na keramici. Specifino za Vatin su kultni
stoii i dvojne posude (tzv.slanici) raznih veliina. Jo jedna specifina vrsta
posude je tzv. unasta posuda, koja je poput amca; mnogo ih ima na Feudvaru.
Za Vatin je karakteristian vatinski pehar. Obod tog pehara ne mora biti okrugao
ve moe biti i rombast, odnosno etvorougaono izvuen. Dve trakaste drke
nadvisuju obod i mogu da budu profilisane. One izgledaju poput tzv. zejih i
medveih uiju. Keramika je u starijoj fazi uglavnom nedekorisana, ili ima
horizontalnu kaneluru. esto je dekorisana spiralama, arkadama, girlandima... Za
vatinsku kulturu je karakteristina obrada kosti i roga, distribucija iz eponimnog
lokaliteta Vatin je prilino velika po Karpatskoj kotlini. Kost i rog se dekoriu
ornamentikom koncentrinih krugova, spiralom...jako je lepo izvedeno. Svi
lokaliteti Vatina su naseobinskog karaktera, nema nekropola!

20

Feudvar: velike, pravougaone kue iz SBD. Pronaeni su elementi dekorativne

plastike. Keramika je razliita od one sa idovara i Zlatice. Monohromna je, pod
uticajem Morike kulture, tipine su zeje drke. Mnoge posude imaju eliptian otvor.
idovar: lokalitet na rubu Deliblatske peare, jedan od najbolje ouvanih lokaliteta
u junom delu Panonske nizije. Prvo je poeo da se istrauje keltski opidum. Kulturni
sloj je dubine 5.6m i prvi sloj je datiran u kraj RBD. ak 2m zauzima sloj Vatinske
kulture. Od poetka kulturnih slojeva, pa do kraja Vatinske kulture imamo 13
superponiranih objekata. U relativno kratkom periodu dobije se masivna stratigrafija
kua sa zapeenim podnicama. Nakon I veka nove ere ivot ovde zamire i nema
tragova o ponovnom nastanjivanju. Keramika je metliasto dekorisana. Iz SBD sloja
mogu se prepoznati 3 faze vatinske keramike: Vatin I- nedekorisana keramika,
pojavljuje se kanelovanje na pitosima i peharima. Drke tipa anza
lunata(polumesec). Vatin II- razvijena dekoracija vatinskog stila; Vatin III- urezivanje
je sada duboko, ornamenti se metopiziraju.
Vatin-Bela Bara: razuena horizontalna stratigrafija, posuda gice-prasice
Razvoj Vatinske kulture prema Garaaninu:
I Panevako-Omoljika
II Faza sa zejim uima i spiralnom dekoracijom
III Belegi-Ilanda (za Tasia je to posebna kulturna grupa, to je istina)
2. Verbioara je navodno vatinska kultura sa lokalnom varijantom koja se zove
Korneti-Crvenka i za nju su najkarakteristiniji korneti peharii koji nemaju
ravan obod nego je koso zaseen, imaju 1-2 drke koje se sputaju do kraja
dugakog koninog vrata i imaju konini trbuh i malu stopu. Specifino su
dekorisani, rafiranim arkadama.
3. Kultura grobnih humki (Hugelgreberkultur) i posebno horizont Kosider metala
Mlaa faza SBD i KBD
1. Kultura uto Brdo-Dubovac-Grla Mare:
Lokalitet Dupljaja: ostaci kasne faze SBD, a na poetku KBD ovde ive nosioci
inkrustovane keramike. Dupljajska kolica- mala, kultna kolica od terakote (peene
gline). Smatra se da je na njima Hiperborejski Apolon. Barske ptice vuku kolica, sunane
koije.
2. Kultura grobnih humki severne Bake: Hajdukovo-Pere, Vajska
3. Belegi kulturna grupa(unuci Vatinaca): srednja i starija faza KB (Br D). Ima 2
faze: Belegi-Krueni i Belegi-Bobda (Ilanda), to je prema Tasiu nova nekropola
Belegi grupe Kaluerske livade u junom Sremu. Nekropole su ravne, spaljeni
pokojnici u urnama koje su u starijoj fazi dekorisane urezivanjem i nurom
(vrpastom dekoracijom). U fazi II javljaju se protuberanci, kanelovanje, urne su
bikoninije.
4. Kultura inkrustovane keramike u erdapu: uto Brdo-Grla Mare, KorbovoGlamija; klievaki i vraki idoli u grobovima; spaljeni pokojnici.
RANO I SREDNJE BRONZANO DOBA JUNO OD SAVE I DUNAVA 2500-1400/1300 BC
-Ua Srbija je Srbija juno od Save i Dunava.
21

-Kulture RBD:

Beloti-Bela Crkva
Bubanj-Hum III

-Kulture SBD:

Parainska grupa
Gamzigradska grupa
Vatinska grupa (naselje Ljuljaci)?/ grupa Bubanj-Hum IV-Ljuljaci: SBD je doba kada
nema vie velikih kulturnih kompleksa poput Vuedola, pa je nemogue da Vatinska
kultura koja je junopanonska dobaci do srca Srbije. Tako da je grupa Bubanj-Hum IVLjuljaci zamena za Vatinsku kulturu u velikomoravskom basenu.
Garaanin je u svojim radovima zapadnu Srbiju u SBD definisao kao pripadajuu tzv.
Zapadnosrpskoj varijanti vatinske kulture (?)/ Zapadnosrpska grupa SBD. Polovinom XX
veka (pa i kasnije, 70ih kada je napisao PJZ) najpoznatija stvar za koju je Garaanin
mogao ovu kulturu da vee bila je Vatinska kultura. Kako se sada zna, to nije Vatin, jer
hronoloki potpuno iskae (mada nemamo konkretne radiokarbonske datume). Moda se,
kada idemo analogijom materijala preklapa sa najkasnijom fazom Vatina, ali ni to nije
sigurno. Veza verovatno ide preko Srema koji je periferija, pa je teko da periferija bude
uglavljena u korpus Vatinske kulture. Donelo se reenje da te fenomene koji su
prvenstveno poznati na osnovu pogrebne prakse(ali za razliku od Vatina, nema naselja)
nazovemo nosiocima Zapadnosrpske grupe SBD, to znai da se pozicioniralo na
regionalnom nivou.

-M. Garaanin 1983. napisao je PJZ IV koja je posveena BD. On je ovde favorizovao priu o
postojanju Podunavsko-Balkanskog kompleksa RBD. Pisao je o kompleksu jer prostor gde bi
mogli oekivati Vuedol sada karakterie manje-vie nedekorisana keramika. Pojava
nedekorisane keramike zajednika tim grupama bila je dovoljna da se sve zgusnu u jedan
kompleks. Ve izbor materijala opravdava naziv Keramike grupe RBD na Centralnom
Balkanu.

I- Vinkovaka grupa: flaoidne posude, vinkovaki pehari, duboke zdele koje se

pojavljuju jo u Vuedolu a nastavljaju da se koriste u raznim kulturama RBD i ak i
dalje, u kulturama SBD.
II- Bubanj-Hum III: eponimni lokalitet za eneolitsku kulturu BSK u basenu june
Morave u istonoj Srbiji je lokalitet Bubanj kod Nia. Trei horizont na Bubnju
(Bubanj III) predstavlja horizont RBD i tu su reprezenti dvouhi pehari koji nisu
ornamentisani, blago su bikonini, drke sasvim blago prelaze obod. Pehari na stopi
ponekad mogu biti ornamentisani nekim geometrijskim dekorom(urezivanje,
ubadanje)
III- Armenohori ili pelagonijska grupa: ovo izlazi izvan domena nae zemlje, nalazi
se u Pelagoniji, dananjoj Makedoniji i pod dobrim je uticajem Egeje, odn. severne
Grke. Za RBD karakteristina je neornamentisana keramika i kantarosi(dvouhi
pehari) i jednouhi pehari i dvouhe zdele.
22

IV- Beloti-Bela Crkva: kontaktna zona izmeu vinkovake (prethodne teritorije

Vuedola) i unutranjosti Balkana(severozapadna Srbija). Neornamentisana
keramika koja je grobljanska- pronaena je u tumulima. Uglavnom su
krazi(jednouhi pehari), nema dvouhih pehara. Podseaju na vinkovake, ali nisu
tako konini, vie su cilindrini.

23

24

-RBD

Kultura Beloti-Bela Crkva:

Grobovi RBD sa lokaliteta oko Krupnja: trougaoni bodei koji su nekad i od bakra,
veoma podseaju na kasni eneolit, na kostolake trougaone bodee. Grobni inventar iz
RBD nije mnogo bogat.
Kameno-zemljane humke manjih dimenzija: prenik do 20m. Grobovi su preteno iz
rane faze RBD i kasne faze SBD. Rani grobovi oznaeni su kao grupa Beloti-Bela Crkva,
a kasniji, posle prekida od nekoliko vekova-pola milenijuma, sa kraja SBD i poetka KBD
kao zapadnosrpska varijanta vatinske kulture. U njoj ima dosta elemenata Vaa kulture
naroito u bronzanim predmetima Kosider ostava(srcoliki privesci)- tumuli oko Loznice i u
valjevskom kraju, uz Raevinu oko Krupnja (Beloti, Bela Crkva, Tolisavac). Keramike to
se tie, ima elemenata Vinkovac, a trougaoni bodei seu do Kostolca. Tako da BelotiBela Crkva nije iznedrila ZVVK, odnosno ona nije njen naslednik.
Ovde naseobinskih lokaliteta nema( ako izuzmemo gradine, ali problem sa gradinama
je taj to su to lokacije na dominantnom uzvienju, pa doe do spiranja slojeva, usled
ega je teko rekonstruisati kako je izgledala primarna lokacija). Govori se o
transhumanskom stoarstvu i lakim letnjim stanovima stoara.
Polovinom XIX veka rana iskopavanja Sime Trojanovia u aanskom kraju MarkovicaNegriori tumuli iz RBD, to je objavljeno u Starinaru 1890.godine. U pitanju su skeletni
pokojnici, sa ponekad kamenom konstrukcijom u vidu odra. Negde su cista grobovi, koji
izgledaju kao kameni sanduci. Pronaen je monohroman, nedekorisan dvouhi pehar.
Biritualnost je prisutna u kulturama Beloti-Bela Crkva i Zapadnosrpskoj kulturi.
RBD Junog Pomoravlja: Kultura Bubanj-Hum III: Garaanin je grupu RBD na osnovu
III stratuma izdvojio u svom radu 1958.god. Cela grupa je bazirana na materijalu koji je
potekao sa Bubnja i manjih sondanih iskopavanja vieslojnog lokaliteta Velika Humska
uka kod Nia koji manje-vie prati stratigrafiju samog Bubnja. Pehari su zdepasti, udeo
irine veliki je u odnosu na visinu. Specifino modelovan obod (kao da su izvuena
krilca). Iz te vrste materijala nastao je novi keramiki tip koji je definisan kao Bubanj-Hum
IV.
Keramika vatinskog tipa na lokalitetu Ljuljaci kod Kragujevca (iskopavao Srejovi i
M.Bogdanovi): rana keramika je sa krilcima, neornamentisana, to je ono to u junom
Pomoravlju generie iz Bubanj III u Bubanj- Hum IV. Pre se treba govoriti o razvoju
Bubanj-Hum kulture nego o razvoju Vatina. Otkriveno je oko 30 manjih etvrtastih kua
manjih dimenzija (3.5x3.5 ili 4x4m) sa podovima od nabijene gline, kalotastim peima i
skeletnom drvenom armaturom,sa snanim stubovima nosaima u uglovima kua. Juno
od Save i Dunava u Srbiji se nalaze uglavnom neornamentisane keramike tipa Ljuljaci
koja se proglaava Vatinskom.
Humka iz RBD i SBD na Kablaru, lokalitet Bubac u selu Janii: ima dva spalita,
centralni grob iz RBD i posude tipa zapadnosrpske grupe SBD i vie skeletnih ukopa iz
SBD i KBD. Ovi kablarski tumuli su manjih dimenzija, ni 20m u preniku,imaju kamenu
konstrukciju koja je u nekim primerima na granici sa megalitima. I ovde, u velikom
Pomoravlju kao i u severozapadnoj Srbiji ima sahranjivanja tokom dueg perioda, jer pod
25

istim nasipom, u istom tumulu su grobovi RBD. Ovde su pokojnici iz RBD uglavnom
spaljeni. Skeletni ukopi su uglavnom iz SBD, mada ima i spaljenih.

-SBD:

Kraj SBD i poetak KBD kada su populacije bile pod uticajem onih sa severa, zapoeo
je priu o varijanti Vatina. Primer je Mojsinje kod aka, humka II. Grobovi tu su preteno
iz SBD sa keramikom zapadnosrpske varijante vatinske kulture, tj.
zapadnosrpske grupe SBD. Kultura grobnih humki je takoe uticala ako nita drugo,
bar na grobljansku keramiku sa kojom se ovde sreemo. Ovu regiju smo spoznali maltene
jedino na osnovu nekropola. Naseobnski lokaliteti (ono malo to ih ima) vie maskiraju
sliku nego to je rasvetljavaju.
Veliko Pomoravlje u kasnoj fazi SBD i poetkom KBD predstavlja teritoriju Parainske
kulture. Ona bi bila istoni sused zapadnosrpske grupe. Kraljevako suenje Zapadne
Morave bi predstavljalo kontaktnu zonu teritorija Parainske kulture i nosilaca
zapadnosrpske grupe. To se lako prepoznaje u pogrebnoj praksi. Zapadna Srbija je
karakterisana tumulima u kojima su biritualno sahranjivani pokojnici. Donji tok Zapadne
Morave i Veliko Pomoravlje, s druge strane, karakteriu ravne nekropole. Ravne
nekropole i spaljivanje su osnovna karakteristika Parainske kulture. Keramika je pod
uticajem Verbioara keramike. Kad je nedekorisana keramika, ona je specifino
profilisana. Jednouhe olje, dvouhi pehari. Metalni nalazi retki.

-KBD:

Kultura Medijana u okolini Nia

Grupa Donja Brnjica-Gornja Straava, u severnom delu Kosova, mlaa faza parainske
grupe. Straava je kod Prokuplja, a Donja Brnjica je kod Pritine. Kasna faza Medijane je
sinhrona sa Brnjicom. Za nju se uglavnom vezuju male nekropole sa toloidnim
konstrukcijama od kamena koji na nivou perifernog prstena imaju ukopane urne. Brnjike
urne su neornamentisane ali nemaju naglaene drke kao Parainske, ove imaju 2 ili 4
trakaste drke i velike zdele koje slue kao poklopac. Brnjike nekropole su
karakteristine po tome to imaju neku vrstu zatite. BD Kosova je slabo poznato sve do
KBD. RBD Kosova i june Srbije je slabo poznato. Pretpostavlja se da je pripadajue
kulturi Bubanj-Hum III, za SBD se ne zna nita.
Donja Brnjica i Karaga- nekropole ukopane u ostatke naselja s kraja RBD i iz SBD, to
pokazuju nalazi keramike (manji dvouhi pehari i drugo).

26

BRONZANO DOBA RUMUNIJE

-U fiziko-geografskom smislu Rumunija je veoma raznovrsna zemlja. Ono to najvie dominira
su Karpati, unutar kojih je Transilvanija. Pregled kulturnih fenomena BD Rumunije( po publikaciji
Blago BD Rumunije iz 1995):
-Rumunija se, kao i Srbija vezuje za hronoloke sisteme centralne Evrope. Ovde neki kulturni
fenomeni jako dugo traju. Karakteristika SBD za celu Panoniju jesu lokalne keramike grupe koji
je mnogo. Na zapadu, zadnja faza razvoja Kocofeni kulture na teritoriji koju zauzima Kocofeni je
RBD. Severnije, u Transilvaniji izvuen je fenomen ujmu, odnosno grupa sa grobovima pod
tumulima. Transilvanija se jo naziva Erdelj ili Zibenburg (7 utvrenih gradova).
-RBD
1.
Kultura Glina/ Glina III-nekenberg nalazi se u Olteniji, Vlakoj Niziji, u srcu
Transilvanije. Ona se vee za RBD i ne nastavlja dalje da se razvija. Eponimni lokalitet
Glina kod Bukureta, nekenberg kod Braova. Materijalna kultura je prilino arhaina jer
nastaje na tradicijama Kocofenija i kulture Folteti. Na kulture RBD Velike Vlake Nizije
utiu prodori iz junoruskih stepa preko Dobrude, gde je ernavoda III. U pitanju su
naselja sezonskog karaktera koja su naseljavali stoari, arhitektura je laka, nema telova
kao u Potisju i Podunavlju. Kratka su i jednoslojna, u najboljem sluaju nalaze se rupe od
kolja. Osim stoarstvom, bavili su se i zemljoradnjom. Ono to je reprezentativno su
nekropole. Pokojnici se sahranjuju u kamenim sanducima (cista grobovi) u zgrenom
poloaju, pa su ti sanduci manjih dimenzija. Keramika se uklapa u optu sliku zasienja
ornamentikom u kasnom eneolitu. Eneolitskih je profilacija, ali ima dvouhih lonia i
pehara irokog dna. Dekorisana je grubo. Ono to vue na eneolit su askoidne posude.
Dekoracija je skromna, ako je ima ona je u vidu plastinih traka i rebara, kanelura i sl.
Poznate su figurine rogatih ivotinja (ali to je nalaeno i u tel naseljima u Potisju, pa nije
nista specifino). Pronaene su minijaturne sekire, poput amuleta i glineni modeli kola.
Ono to vue na eneolit, Dobrudu i junoruske stepe je postojanje predmeta od
okresanog i glaanog kamena (vrhovi strela, bodei, seiva, pljosnate sekire). Bronza je
retka, ima u cista grobovima nakita od roga i kosti.
2.
Morika kultura/Mokrin-Perjam-Peika; Perjam i Peika su telovi koji se nalaze u
Rumuniji. U itavom masivu Rumunije teritorija Moria nije mnogo velika.
-SBD:
1.

Vatin- eponimni lokalitet se nalazi na samoj granici Srbije i Rumunije. Vatinska kultura
je kultura junog Banata i najjunijeg dela rumunskog Banata. Korneti pehari lie na
27

Verbioaru, ali pripadaju Vatinu. Zato se mislilo da je Verbioara prela Karpate i naselila
se u Banatu. Ipak se smatra da je to lokalna varijanta.
2.
Verbioara- Izmeu Oltenije i Banata je erdap, teko da su se naseljavali oni i
Vatinci izmeu svojih teritorija, mada je kontakta bilo. Eponimni lokalitet juno od
Krajove, u srcu Oltenije. Teritorija ove kulture je istoni Banat(?), Oltenija, SI Srbija(?), SZ
Bugarska(?)- u kasnijim fazama je suena na teritoriju du Dunava, usled prodora nosioca
kulture Grla Mare. D.Beru 1961. detaljno je publikovao lanak koji se bavio
iskopavanjima ovog vieslojnog lokaliteta i podelio je razvoj u 5 faza (I-II RBD, III-IV SBD,
V- Govora Sat koja dobacuje u KBD). Imali su kontakta sa Moriem(I) u ranoj fazi u RBD,
sa Vatinom, Otomanijem(od kraja RBD preko SBD II-III), sa Tei i sa Zimnia-Plovdiv(IV) i sa
Grla Mare (III-V).Naselja su u blizini renih tokova, na uzvienjima i renim terasama; na
eponimnom lokalitetu je vieslojno naselje koje je stratifikovano. U Verbioari fortifikacija
sa nasipom i rovom. Naseljavale su se i peine. Tamo gde preovladava stoarstvo su
naselja sa kolibama tipa zolnik (ruski: pepeo). To su naselja u kojima su naene naslage
pepela. Nalaena su orua od kamena, kosti i roga. Za Verbioaru je karakteristina
biritualnost. Keramika: loptasti pehari sa uzdignutim drkama, klepsidra-vaze, zdele,
posude na stopi. Ornamenti su retki u prve 3 faze. Spirale, meandri posle,to je novitet.
3.
Kultura Otomani/Fizeabonj zauzima teritoriju SZ Rumunije (zapadna Transilvanija
i Maramure), istone Maarske (pod imenom Otomani, Fizeabonj, ulavarad) i june
Slovake. Eponimni lokalitet je tel u zapadnoj Rumuniji. Naselja su na obroncima brda ili
na ostrvima u movarnim zonama, na obalama veih pritoka Tise su telovi; Samo Potisje
je podruje kulture Otomani. Kue su na temeljima od drveta, zidovi od pletera i lepa
mogu biti ukraeni, organizovan je plan naselja (primer Barca u Slovakoj), ona su
uorena. Pokojnici su inhumirani u zgrenom poloaju, pogrebna praksa nalikuje na
Moriku (pokojnici se tretiraju po polu- levi mukarci/desni-ene bok) u okviru velikih
grobalja (npr. preko 600 grobova u Tisafuredu). Od KBD (od XIII veka pa nadalje) itava
ova teritorija zahvaena je fenomenom kultura polja sa urnama(veliki broj kultura prelazi
na spaljivanje, kao i Otomani). Posude ponekad imaju izduen, cilindrini vrat, izdueno
je telo, dekoracija piralbukel(bukel-protuberanac). Na lokalitetima grupe Otomani,
posebno na nekropolama ima dosta prestinih, luksuznih predmeta. Ostave tipa ApaHajduamon vezuju se za ovu kulturu. Verovalo se da najstariji evropski predmet od
gvoa bode iz Ganovce-a u Slovakoj, ali je to diskutabilno.
4.
Kultura Vitenberg: eponimni lokalitet Dalul Turcului (ranije Vitenberg) kod Sigioare
(u blizini Braova) iskopava se od 1899. Ova kultura se rasprostire u istonom delu
Transilvanije(deli Transilvaniju sa Otomani kulturom), to je unutranjost planinske oblasti
Karpata do visine oko 1500m nmv. Naselja lie na ona iz Otomanija: nadzemne kue sa
nabijenim podovima od gline i nadgradnjom od drveta ili pletera i lepa; neka naselja su
utvrena nasipima i rovovima, retko i kamenim zidovima. Kao to je sluaj sa
Verbioarom, i ovde imamo naselja koja imaju potvrenu stratifikaciju. Za razliku od
Otomanija gde se kremacija pojavljuje tek poetkom KBD, u Vitenbergu kremacija je
redovan tretman pokojnika. Uglavnom su u pitanju sasuti ostaci pokojnika sa lomae u
urnu, ponekad poklopljenu nekim drugim sudom. Grobnog inventara nema mnogo.
Sahranjivanje intramuros- pojedinani grobovi unutar naselja se pojavljuju, to je novost.
28

Za razliku od spiralbukel modelovanja gde plasticitet ima znaaj, ovde ima spiralne
dekoracije koja je izvedena urezivanjem-nema plastinih dodataka.
5.
Kulutra Tei: eponimni lokalitet Tei je jedno od vetakih jezera u okolini Bukureta. To
je kultura Velike Vlake Nizije i ona generie jo iz RBD (kao i veina ve navedenih
kultura) ali je najreprezentativnije ono iz SBD i doacuje do KBD. Zauzima teritoriju donjeg
Podunavlja, sa obe strane Dunava- oblast etno-kulturnog bloka severnih Traana, to je
bitno za etnogenezu. Ranobronzanodopska kultura, kao i Glina III-nekenberg nastaje na
Folteti osnovama sa jakim uticajem ernavoda III. Tu gde su u RBD Glina naselja, u SBD
je Tei. Naselja su na renim terasama, karakteriu ih zemunice i laka arhitektura, kolibe.
Ekonomija je, kao i svuda, meovitog tipa. Ovo je populacija koja je prilino mobilna,
pastoralna. Na naseljima imamo potvrde metalurkih aktivnosti, naeni su kalupi. Alat je
od kamena, roga, kosti, keramike i metala. Komunikacija ovog predela je na visokom
nivou, jer je teritoja severnih Traana bila kontaktna teritorija izmeu Egeje i
unutranjosti Evrope. (teritorije ove kulture su bez metalnih ruda-zona cirkulacije i
kontakata izmeu proizvodnih centara u unutarkarpatskoj regiji i regiji juno od Dunavaprimer je mikenski ma iz XVI vpne). Sahranjivanje: zgrenci, malo grobnog inventara.
Keramika je osnovna determinanta kulture- pojavljuju se specifine forme: pehari i olje
sa 1 drkom, amfore sa cilindrinim vratom i razgrnutim obodom, zdele sa lunomodelovanim obodom. Dekorativna tehnika furhentiha pojavljuje se posle 1000 godina
daleko od Kostolca. Ornamentalna tehnika brazdastog ureza i bele inkrustacije pojavljuje
se u ovoj kulturi.

6.

Kultura Monteori: eponimni lokalitet Sarata Monteory kod Buzaua (banja i depoziti
nafte uslovili su istraivanja od kraja XIX veka). To je kultura BD Moldavije- juna i istona
subkarpatska zona. Poinje da se razvija od kraja RBD (osnova je ernavoda III i Folteti
II) preko SBD do KBD i pojave kulture Noa (Noa Sabatinovka). Nosioci ove kulture
eksploatiu bakarnu rudu, brojni su nalazi od metala, kalupi, duvaljke...Prisutan ilibar i
nakit od spondilusa, to ukazuje na trgovinu. Prisutna je biritualnost, ali dominiraju
inhumacije. Subkarpatska zona je zona sa cista-grobovima. Specifina keramika (oborene
posude za libaciju, etane, sastoje se iz tri elementa). Takoe ima askoidnih posuda.
Poetak SBD dokumentovan je na naseljima: pojava fortifikacija, snano prisustvo kultura
Tei i Vitenberg.

-KBD: konteksti KBD su najee ostave (u nekima ima i nekoliko hiljada komada predmeta)
1. Grla Mare je korpus kultura sa inkrustovanom keramikom. Kraj SBD i KBD. Kultne
figurine esto potiu iz grobnog konteksta.
2. Kultura Noa-Sabatinovka: stie iz Ukrajine. Sabatinovka je u Ukrajini, u Rumuniji je
samo Noa kultura. KBD. U naseljima velika koliina pepela(zolnik; zol-pepeo).
Zgrenci, inhumacije. Keramika je visokog kvaliteta, kanelovanje je prisutno.

29

3. Kosloeni kultura je lokalna kultura donjeg Podunavlja KBD, odnosno Dobrude.

Keramika je nedekorisana, utilitarna, pojavljuju se dvouhi pehari, amfore, jak uticaj
Egeje ogleda se u peharima sa izlivnikom.
4. Zimnia Plovdiv: 1250-1050. Plovdiv je u srcu Trakije. Zimnia je eponimni lokalitet,
odn.nekropola u Podunavlju na granici izmeu Male i Velike Vlake Nizije. Ona je
vezana za sam kraj KBD. O naseljima se nita ne zna. Zgrenci, na boku, keramika je
monohromna.
BRONZANO DOBA BUGARSKE
-Bugarska se kai za Egeju i ne ide uporedo sa finalnim halkolitom ili eneolitom, ve prelazi u
RBD. RBD u Srbiji i susednoj Rumuniji s vezuje za RBD III, za najkasniju fazu RBD Bugarske.
RBD I Bugarske je na Baden/Kostolac. Kod Bugara se RBD baca u IV milenijum.
BUGARSKA
Kasni halkolit
Prelazni period
RBD I
RBD II
RBD III
SBD
KBD

RUMUNIJA
Kasni halkolit
Finalni halkolit
Prelazni period
RBD
SBD
KBD

SRBIJA
Rani eneolit
Srednji eneolit
Kasni eneolit
RBD
SBD
KBD

30