Anatomija - Wikipedia, slobodna enciklopedija

1 3

https://sh.wikipedia.org/wiki/Anatomija

Anatomija
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Za ostala znaenja v. Anatomija (razvrstavanje).

Anatomija ( grki: anatomija i seciranje) je grana
biologije koja za cilj ima izuavanje strukture i organizaciju ivih
organizama. Deli se na animalnu anatomiju - zootomija i biljnu
anatomiju - fitotomija. Glavne podgrupe anatomije su komparativna
anatomija, histologija i humana anatomija.
Animalna anatomija podrazumeva prouavanje strukture razliitih
ivotinja i tada se naziva komparativna anatomija ili animalna
morfologija, i moe biti prouavanje jedne ivotinje, u kom sluaju
se naziva specijalna anatomija.

Humana anatomija
Nama najvanija vrsta anatomije je humana anatomija (kako
podrazumeva prouavanje jedne vrste znai da je humana anatomija
takoe i specijalna anatomija). Humanu anatomiju moemo da
posmatramo iz vie uglova. Sa medicinskog stanovita humana
anatomija je uopte poznavanje egzaktne forme, pozicije, oblika,
veliine i odnosa razliitih struktura ljudskog tela. Ovom terminu je
takoe dat naziv i deskriptivna ili topografska humana anatomija.
Ljudsko telo je u toj meri kompleksno da samo mali broj
profesionalaca, tek nakon godina strpljive studije, mogu da kau da
su poznavaoci ljudskog tela. Meutim svi lekari koji prouavaju ljudsko telo se specijaliziraju na odreene
delove tela i to znanje usavrnjavaju. Na primer, lekar se fokusira na mozak koji prouava do detalja, dok
ima opte znanje ostatka tela. Topografska anatomija se ui neprekidnim ponavljanjem i seciranjem tela, i
detaljnim upoznavanjem.
Sa morfoloke take gledita, humana anatomija je fascinantna nauka, jer za cilj ima prouavanje uzroke koji
su doveli do trenutnog stanja tela. Pri ovom prouavanje neophodne su nauke tipa embriologija, filogenija i
histologija.
Patoloka anatomija (ili morbidna anatomija) je nauka koji prouava obolele organe, dok delovi anatomije
koji prouava zdravu anatomiju tela mogu biti medicinska, hirurhka i povrna anatomija. Komparacijom
anatomije razliitih rasa ljudskog roda bavi se fizika antropologija, odnosno antropoloka anatomija.
Svaka anatomska jedinica poinje prvo sa opisom strukture organa ili sistema (kao na primer nervi, nervni
sistem, srce, itd.). Za ovim sledi opis razvoja, odnosno embriologija i komparativna anatomija, tj
morfologija. Ovakva klasifikacija je od velikog znaaja jer prvo daje dovoljno detalja o strukturi organa, i
drugo, bilo ko (ne samo profesionalni medicinski radnici) moe da ima u uvid u odnos i opis opteg sistema.

Sistemi ljudskog tela

lokomotoren sistem

4.8.2016 23:13

Anatomija - Wikipedia, slobodna enciklopedija

2 3

https://sh.wikipedia.org/wiki/Anatomija

Cirkulatorni sistem
Sistem za varenje
Endokrini sistem
Sistem za izluivanje
Imuni sistem
Nervni sistem
Limfatini sistem
Miini sistem
Reproduktivni sistem
Respiratorni sistem
Skeletalni sistem

Organi
Anus
Slepo crevo
Mozak
Grudi
Debelo crevo
Dijafragma
Uvo
Oi
Srce
Bubreg
Grkljan
Jetrva
Plua
Nos
Jajnici
Grlo
Pankreas
Penis
Placenta
Rektum
Koa
Tanko crevo
Slezina
eludac
Jezik
Materica
V R U (https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0ablon:Biologija&action=edit)
Osnovne discipline biologije

[sakrij]

Anatomija Astrobiologija Biohemija Bioinformatika Botanika Celularna Ekologija Embriologija Teorija

evolucije Fiziologija Genetika Genomika Histologija Marinska Mikologija Mikrobiologija Molekularna
Morfologija Paleontologija Parazitologija Taksonomija Zoologija

Dobavljeno iz "https://sh.wikipedia.org
/w/index.php?title=Anatomija&oldid=4959336"

Anatomija na Wikimedijinoj ostavi

4.8.2016 23:13

Anatomija - Wikipedia, slobodna enciklopedija

3 3

https://sh.wikipedia.org/wiki/Anatomija

Kategorija: Anatomija

Ova stranica je zadnji put izmijenjena 14:51, 22 juni 2014.

Tekst je dostupan pod Creative Commons Attribution/Share-Alike licencom; dodatni uslovi se mogu
primijeniti. Za detalje pogledajte uslove koritenja.

4.8.2016 23:13