90.

Slobodan Jovanovi (1869-1958) bio je srpski pravnik,istoriar, knjievnik i politiar,

predsednim Vlade u izgnanstvu, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske
kraljevske akademije, dekan Pravnog fakulteta, ef Presbiroa za vreme Prvog svetskog rata.
Objavio je sabrana dela u 17 tomova. U socijalistikoj Jugoslaviji dela mu nisu tampana.
Rehabilitovan je tek 2007. Najznaajnija dela: ,, Druga vlada Miloa i Mihaila, ,,Ustavno
pravo Kraljevine SHS, ,,Vlada Miloa Obrenovia.
91. Georgije Ostrogorski (1902-1976) bio je jedan od najveih vizantologa 20. veka. Godine
1933. doselio se u Jugoslaviju, gde na Filozofskom fakultetu predaje Istoriju Vizantije.
Osnovao je Vizantoloki institut SANU, koji je zahvaljujui njemu posao vana institucija
svetske vizantologije. Napisao je ,,Istoriju Vizantije
92. Radovan Samardi (1922-1994) bio je srpski istoriar i akademik SANU. Godinu dana
se usavravao kod Fernana Brodela. Bavio se istorijom Sredozemlja od 16. do 19. veka.
Veoma je prouavao Dubrovnik. (delo: ,,Veliki vek Dubrovnika). Bavio se Osmanskim
carstvom u 16. i 17. veku (,, Mehmed paa Sokolovi, ,,Sulejman i Rokselana, ,,Osman).
Pokazao je veliko interesovanje za prolost Beograda, Srbije i Srba. Objavljivao je i arhivsku
grau. Do penzionisanja je ostao ef Katedre za optu istoriju novog veka.
93. Branko Petrovi (1927-1994) je predavao istoriju Jugoslavije i bavio se izuavanjem
najnovije istorije jugoslovenskih naroda. Njegov pristup znaajno je uticao na novije
generacije istraivaa jugoslovenske istorije. Objavio je veliki broj radova na ovu temu.
Napisao je ,,Istoriju Jugoslavije 1918-1978''.
94. Ispit se sprema usvajanjem i obnavljanjem novog gradiva tokom godine. Stoga je od
pomoi pravljenje kartica proitanih tekstova, itanje beleaka, pravljenje zapisnika, voenje
radnog dnevnika. Za vreme perioda ponavljanja od koristi je ponavljati gradivo koje je
naueno (bez pokuavanja da se naui neto novo), odrediti radni plan za svaki dan, praviti
mentalne mape, pisati probne tekstove,raditi u grupi, spavati dovoljno, hraniti se umereno,
predvideti pauze koje slue za relaksaciju.
95. Mentor je osoba koja vodi studenta tokom rada. Preporuljivo je konsultovati ga pre
zapoinjanja rada, bez ustruavanja. Pre konsultacija, vano je pripremiti pitanja i nejasnoe
koje e student postaviti mentoru.
96. Termin je potrebno objasniti, da bi itaoc lake razumeo tekst. U sluaju da je teko
objasniti termin, neophodna je konsultacija renika, ponekad i vie njih.
97. Argumentacija predstavlja iznoenje injenica ijim se logikim razvojem namee logian
zakljuak. Njen sastavni deo je agument, iji je cilj da govori u korist odredjene hipoteze.
Osnovni cilj argumentacije je da potvrdi odredjeni stav. Uloga argumenta je: potvrditi da se iz
osnovne dokae jedna pretpostavka ili da se ona pobije, donositi dokaze da se ustanovi
istinitost li neistinitost postavke, objasniti pojmove, utemeljiti postavke ili pojmove, potvrditi
rezultat.
98. /
99. Vodea ideja se istie kako se iz vida ne bi izgubio predmet i da bi se olakao posao
itaocu. Korisno je posmatrati svaki deo kao malu celinu, koji ima svoj mali uvod i mali

zakljuak. Treba voditi rauna da oni budu povezani, kao I da rezultati i zakljuci budu
istaknuti kako bi ih italac lake zapamtio.
Pasus daje tekstu koherenciju i povezanost. Jedan pasus razmatra jednu ideju. Njegova prva
reenica najavljuje ideju, sledee je razvijaju, dok poslednja daje zakljuak i najavljuje sledei
pass.
Ma koliko rad bio obim, on se sastoji iz delova (glava). Svaka glava je jedna celina, slinog
obima kao prethodne i naredne, logiki skladna i povezana sa njima. Da bi italac dobio elju
da proita poglavlje, potrebno je poeti kratkim uvodom i zavriti kratkim zakljukom koji e
pomoi itaocu da se podseti glavnih taaka.
100. Uvod treba da sadri poetnu reenicu koja e privui itaoca. Ona moe da bude u
formi konstatacije, paradoksalne formulacije, linog iskustva. Pored toga, uvod treba da
sadri: prilaz radu koji budi radoznalost itaoca, objanjenje teme rada, uokvirenost teme,
hipoteze i teze, upotrebljen metod (ako se radi o empirijskom radu), analizirani problem,
prezentaciju plana.
Zakljuak treba da sadri: podseanje na inicijalna pitanja, objanjenje metoda rada,
razmatranje zakljuaka, tezu koja je zakljuak analize, napomenu za nova istraivanja.