1

RADA je ratne godine proveo uglavnom u Parizu. Najlepe se oseao u Metrovievom

pariskom ateljeu, gde je radio i Toma Rosandi. Dva nekadanja dalmatinska kamenoresca, sada
dva ugledna umetnika, nisu bila surevnjiva, nisu smetali jedan drugome. Rosandi je sve ee
birao drvo za materijal. Bio je presit kamena i praine. Drvo je bilo nekako toplije, podatnije.
U radionici se najvema razgovaralo o umetnosti. Mnogo vie nego o ratu, iako je bilo vreme
ratno. Metrovi je hvalio secesiju, video je u njoj svoju umetniku budunost. Pomeati sve
stilove, u sintezi postati nov, pa to novo vezati za nacionalnu tradiciju i postati apsolutno svoj,
eto kako je, saeto reeno, izgledala Metrovieva stvaralaka dogma, ita Jovanovi i nastavlja:
Dolazili su u atelje Srbi, Hrvati, svi Jugosloveni koji nisu bili na frontu. Gospoa Metrovi
uprkos ratnoj nestaici, uvek je na zalihama imala dovoljno kafe da poslui goste. Nije joj nikad
bilo teko da tek opranu dezvu nalije vodom i ponovo je stavi na tednjak.
Jednog dana dok je drutvo kafenisalo u Metrovievom ateljeu, stie Rada Pai i svima podeli
sveane pozivnice za svadbu.
Pariski dani
BILI su iznenani ovom veu, ali su mu iz pristojnosti srdano estitali, poelevi mu mnogo
sree i mnogo dece. Posle ratnih stradanja u kojima je izginulo milion Srba, sa sigurnim
izgledom da se ova cifra do kraja rata povea jo za koju stotinu hiljada, i raanje dece e biti
svojevrstan patriotizam. Kad ve nije u prilici da s pukom u ruci dokazuje svoju visoku
rodoljubivu svest, slubenik srpskog poslanstva u Parizu, g. Radomir N. Pai, postaje zet Grke,
najdrae nam saveznike drave koja postade drugom domovinom mnogih Srbalja u najteim
trenucima istorije. Eto, to su bila seanja na te pariske dane u vreme rata. Ali, Rada je izistinski
boleljiv mladi bio, zar to nije svima jasno i zar bi otac dopustio slabanom jedincu da propadne
u ratnim rovovima?
Zato mu to kralj prebacuje?
Uostalom, Pai je, iako u godinama, zamenio sina i zajedno s vojskom povlaio se preko
Albanije.
Potraja utanje u kraljevom kabinetu, jer je tako eleo onaj koji je dirigovao razgovorom.
Najzad se Aleksandar prenu.
Pogleda Paia koji je gladio dugu bradu.
Trifkovi je sedeo ukoeno, a brkovi su mu jo uvek podrhtavali.
No? - okrete se kralj Jankoviu.
to se tie te enidbe, to je isposlovao Voja Janji! - ree Pai.
Ali s roditeljskom dozvolom - umea se kralj.
Mislio sam da e ga enidba smiriti, Grkinje su tedljive, a moj Rada je mnogo troio.
Videmo da ga supruga nije odvikla od razbacivanja novca - ree kralj i dade Jankoviu znak
da ita dalje.
U poslednjoj godini rata francuska policija je uhapsila sekretara naeg poslanstva u Parizu,
Gluevia, pod optubom da je otkupljivao platinu, i zapakovanu u sanduke, ilegalno
prebacivao u vajcarsku, gde su je otkupljivali Nemci i Austrijanci za vojnu industriju. Jedan od

vercera bio je i Rada Pai. Zbog toga je francuska policija pristala da Gluevia preda srpskim
vlastima. Odustalo se od vojnog suda, a civilni je iznaao da prema srpskim zakonima nema
nikakve krivice, osim moda carinske. Afera za aferom
To da je moj Rada bio umean u toj raboti nije nikad dokazano - ree Pai.
Gospodine Paiu, ovo je dvor i na ovom mestu se ne iznose neproverene injenice.
U jesen 1921. u kafani Topola jednom lumperajkom proslavljen je uspeh nove afere u kojoj su
Rada Pai i njegov urak Grk Belojanis preko svojih veza i vezica otkupili 60.000 ovaca i
17.500 goveda dobijenih od Nemake na ime reparacije. Iako je cena na pijaci za ovcu od 150 do
200 dinara, a goveeta od 2.500 do 3.000 dinara, sin predsednika vlade je plaao ovice po 45,50
dinara a rogatu marvu 1.510 dinara. Milionsku razliku, ne trepnuvi, strpao je u svoj dep, a pao
je i veliki baki onima koji su ovu sramnu rabotu omoguili.
Jankovi ponovo prestade da ita. Pai je utao, gladei bradu pod snanim i prodornim
pogledom kraljevim.
Moj Rada ima dobro srce, ali je okruen ravim drutvom koje ga kvari.
Predsednik vlade kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ne sme imati takvog sina!
Pa ta da radim, vae velianstvo?
Odreknite ga se!
Ne!
Dopustite skuptinskom anketnom odboru da ispita njegove afere!
Ovaj...
itajte dalje - ree kralj.
Sin velikog slavnog dravnika Nikole Paia je zloglasni Rada Pai. Poto je sa svojom
prijateljicom trijumfalno proputovao kroz Baku, lokalne vlasti su mu sve inile da mu turneja
bude ugodna - ak su konjima koji su vukli fijaker repove kolmovali - stigao je u Novi Sad gde
ga je omladina doekala povicima: Dole korupcija! Dole aferai! iveo Nikola Pai! Dole Rada
Pai!
Gospodine Paiu, ovo su poklici svih potenih graana. Ako hoete mandat, morate ih uvaiti.
Odluite se!Nastade opet dugo muno utanje. ulo se teko sipljivo disanje predsednika
skuptine Marka Trifkovia, koji se nikako nije mogao smanjiti i sakriti u svojoj fotelji.
Klicanje
Moda je tren podsetiti njegovo velianstvo da im je sudbina isprepletena, tako rei zajednika,
ne toliko zbog istovetnih politikih ciljeva, jer se esto razilaze, koliko zato to su im neprijatelji
zajedniki?
Aleksandar, naalost, ne veruje u snagu svojih neprijatelja. On im se podsmeva, obeavajui da
e ih unititi jednog dana, i to lako. eka da mu se popnu na glavu, kao to je ekao crnorukce.
Podsetiti kralja na to da su ve preiveli atentate i to na istom mestu. Aleksandar je jo bio regent
i doao je u skuptinu da poloi zakletvu na Vidovdanski ustav.
Ulice su bile iskiene, pune naroda, a redovi odabranih gardista bili su tu zajedno sa andarima

da odaju poast nasledniku krune i zatite ga od preteranih izliva narodne ljubavi. Pai je
Aleksandra dopratio do skuptine, a kada se sveani in potpisivanja okonao, regenta je na ulicu
ispratio dr Ivan Ribar, predsednik Ustavotvorne skuptine.
Klicanje narodno je trenutno zamuklo da bi ga zamenili krici i opta uzrujanost, jer je sa jednog
prozora Ministarstva graevina doletela bomba i eksplodirala pored auta njegovog visoanstva.
ofer je najveom brzinom pojurio prema dvoru, a na ploniku su leali ranjenici: nekoliko
graana i dvojica gardista.
ADVOKAT je hteo da impresionira sud i javnost mnogobrojnim citatima. Tu su bili:
Dostojevski, iler, to je svedoilo da je branilac naitan ovek. Navodi Gledstonovu misao:
to je moralno pogreno ne moe biti politiki dobro. Uopte, ovaj engleski politiar je bio u
modi meu srpskim intelektualcima. Da ne navodimo onu dobro poznatu izreku jednog srpskog
politiara upuenu poslanicima: Kakvi ste vi Englezi, takav sam ja Gledston. Nije zaboravljena
rimska imperija i njen vrli graanin Regul. Nahodei se kao ratni zarobljenik meu Punima, dao
je re svojim neprijateljima da e se vratiti u ropstvo posle svrenog posla u Rimu. Odrao je re
i izgubio glavu. Sve je bilo regularno. Jedino je bilo teko pronai loginu slinost izmeu ovog
Rimljanina od rei i jedne advokatske odbrane u Beogradu.
Rada uze iz oevih ruku knjiicu da bi sam, glasno proitao odeljak koji govori o njegovom
karakteru i daru. Sa svih strana su pljutale najcrnje optube na raun sina voe radikala, a po
miljenju oevom i plaenog advokata Rada je bio plemenit ovek. Imao je jednu drugu
fizionomiju, sasvim razliitu od one koju je slikao Dragia Stojadinovi i njemu slini. Radomir
Pai nije nikakva politika linost, on nije nikakav dravni, niti uopte javni funkcioner.
Radomir Pai je potpuno privatan ovek i kao privatan ovek, gospodo sudije, on stoji na strani
ekonomskog progresa nae zemlje.
Slede zatim ozbiljna priznanja Radomiru - istraivau rudnog bogatstva nae zemlje. Jedna od
bajki koja se prepriavala po Beogradu vezana je za Radinu mo da sasvim uz put, iz svog
luksuznog automobila, otkrije blago u pustim brdima.
Nije rasipnik
PUTUJE on tako nekim poslom, pa najedared prikoi. Pred njim itava planina oniksa. Skrene u
selo i raspituje se za vlasnika. Pronae seljaka i pita ga hoe li mu prodati celo brdo. Ama,
gospodine, ta e vam ta pustinja. Vidite da tamo ni boca ne raste! Gospodin navaljuje i seljaku
to postaje sumnjivo. im se tako ugledan varoanin zanima za njegovu imovinu, mora da tu
neeg ima. Posle silnog natezanja nagode se da se uortae. O tome odmah sastave ugovor i
zahvaljujui Radinom nosu otvara se jedan nov rudnik na dobro ortaka, sela, pa i cele drave.
To da je Radina kua nalik na laboratoriju i muzej vrednih minerala samo je donekle tano. Pre
bi se to moglo rei za dom njegovog oca, Nikole, koji se najlepe odmarao kad je kroz lupu
ispitivao nekakav nov kamiak. Da bi se opravdalo poreklo novca koji je priticao iz inostranstva,
advokat je tvrdio da Rada Pai ima poslovne veze oko otvaranja novih rudnika sa
ehoslovakim, francuskim i engleskim poslovnim ljudima i kompanijama. Taj novac Radomir
Pai ne troi neproduktivno i na svoja zadovoljstva kako ga stalno napadaju pojedini listovi,

koje inspirie privatni tuilac g. Stojadinovi, ve se taj novac investira produktivno: njima se
priprema stvaranje novih ekonomskih vrednosti i posredno tome podizanje blagostanja itavih
krajeva nae otadbine... Radomir Pai, prema tome, nije samo negativan lan drutva, on nije
samo potroa, ve i aktivan i pozitivan lan drutvene zajednice - on je i proizvoa.
Proizvoa ne samo afera, nego i vrednosti koje slue optem dobru!
Human ovek
Radomir Pai, gospodo sudije, ne vri atak ni na iju ast, ni na iju slobodu, ni na ije imanje;
on, sa pijukom u ruci, ide tamo gde od potopa Nojevog lei neizmerno blago, koje uzalud eka
preduzimljive
duhove
nae
zemlje.
Pai zamisli svoga sina s rudarskim pijukom, ali ne na vrhu neke planine kao privrednikaheroja, nego pred nekom kasom prepunom para. Dobra ideja za neku od mnogobrojnih
karikatura koje su tih dana vrvele po novinama. Branilac je napustio logiku i argumente i
prihvatio se fraze i patetike. Advokatska posla! Zato rudno blago lei negde zakopano tek od
Nojevog
potopa,
a
ne
od
postanka
sveta?
Radomir Pai, gospodo sudije, ne uzima nita od drutva, nita od drave, sve to uzima, uzima
od prirode, a uzimati od prirode, pa davati drutvu, to znai vrti jednu korisnu socijalnu misiju i
biti
pionir
ekonomskog
progresa
i
civilizacije.
Sad da vidimo one koji sina Nikole Paia optuuju za takva nedela koja zagauju celo drutvo i
potresaju
dravu
iz
temelja!
I, gospodo sudije!, itao je dalje Rada, kad bi privatni tuilac bio pravedan ovek, on bi video
da je Radomir Pai, kraj svih pojedinosti, koje je on o njemu godinama prikupljao, u svojoj
osnovi, jedan socijalni ovek koji se uzdie do humanosti, video bi da Radomir Pai ima u sebi
ono to danas mnogima oskudeva, da ima u sebi ono to se zove plemenitost, a plemenitost je,
gospodo,
ipak
najfiniji
ton
u
optoj
harmoniji
ivota.
Advokat Pavlovi se na kraju svoje nadahnute odbrane bavi i linou privatnog tuioca: A
sad, gospodo sudije, da vidimo ko je privatni tuilac g. Dragia Stojadinovi, koji se do danas
proslavio samo mrnjom prema Radomiru Paiu, da vidimo ta on to radi i ime se on to
zanima?
Jedan pravi pamfletista bi svakako na prvo mesto stavio da je dotini gospodin zet biveg oveka
broj dva radiklne stranke koji je pretendovao na mesto voe. U nekakvoj aluziji smeliji
polemiar bi izmeu redova napisao da gospodin inspektor radi za dvor, a ne za pravdu. Privatni
tuilac isuvie se preko tampe predstavlja kao nekakva razjarena potenjaina. Kakvo avolsko
potenje, kad je i sam pojurio za mirisom miliona koji su mu obeani u sluaju da Rada isplati
obeanu proviziju. Takoe, nije lepo da jedan visoki dravni inovnik izigrava advokata u jednoj
privatnoj raspravi.
MNOGO UKRALJIVO
ZAJAPUREN od itanja i uzbuenja, divei se samom sebi pomalo (posle toliko uvredljivih
napisa slatko je uti o sebi i neku lepu re, pa makar je izgovorio plaeni advokat) Rada je

oekivao oevo miljenje. Ali stari je utao i kao da je bio negde drugde. Sin pomisli s bolom da
ga otac nije ni sluao.
Lepo, ali je mnogo ukraljivo, ree Pai. Ajde da ruamo!Hvala, tata, pozvan sam kod
prijatelja na krsnu slavu.
(Nastavie se)

Vidjeli smo da je velika i temeljito pripremana pljaka poznata pod imenom Omnium
Serbe doivjela slom, ali je ista grupa ljudi na elu sa Radom Nikolinim Paiem
istovremeno zapoela i drugu finasijsku aferu, zapravo pljaku, poznatu pod
imenom Adamstal. Ime je dobijeno po ekom mjestu Adamovo svega dvadesetak
kilometara udaljenog od Brna. Adamstal je postao jednom od najveih afera bive
kraljevine, a druina o kojoj je rije monopolizirala je sve poslove voene s Kraljevinom
S(rba)H(rvata) i S(lovenaca), u prvom redu: naoruanje vojske, nabavku eljeznikih
vozila, podizanja radio stanica, pa sve do eera za vojsku, tekstila za vojsku, aja, i
sve tamo do pendreka. Jugoslovenska vlada na elu sa Nikolom Uzunoviem sklopila je
sporazum sa Adamstalom da mu ova velika firma izvri popravke jugoslovenskih
lokomotiva i vagona. Jugoslavija (kraljevina SHS) nije mogla odmah da isplati ugovoreni
novac, ali se Adamstalodluio da prieka. Ali ekanje se namjerno oduilo mimo svih
zakonskih normi i meunarodnih obiaja i tu je poela afera. Vano je napomenuti da je
tada, te 1922-ge, ministar finasija postao Milan Stojadinovi koji e izrasti najveeg
pljakaa jugoslovenske drave kojeg je kraljevina ikad imala. Isplate milionskih
anuiteta esima nijesu jednostavno ile, uzalud su esi angaovali poznate
beogradske advokate kako bi popravili svoju situaciju.
Uskoro e u Beograd dopuvati i direktor Adamstala g. Gutt i tu mu je nabaeno da te
isplate moe najbolje da sredi niko drugi do Rade Pai. A Rade i Stojadinovi bili su
lanovi iste pljakake ekipe. Poetni jugoslovenski dug prema esima iznosio je 30
000 000 dinara, ali je eka kruna u meuvremenu skoila tako da je dug doao do
sume od 152 000 000 dinara! Kod Stojadinovia je Rade Pai intervenisao, ali da bi
intervencija uspjela esi su morali da poloe na sto, odnosno u dep Radu Paiu 6
000 000 ekih kruna, odnosno 16 000 000 dinara!
Ali, treba rei da je Rade Pai pljakao e go je mogao, pa je tako pljakao i svog
oca. Jednom mu je otac Nikola pozajmio 500 000 dinara kako bi pokupovao sir u Pirotu i
njegovoj okolini i izvezao ga u Grku. Posao je uspio i Rade je masno zaradio. Otac je,

od zarade, traio da mu se vrate onih petsto hiljada, ali ih nikad nije vidio nazad.
Naravno, ovaj dogaaj posluio je Nikoli Paiu da ga prezentira na sve pritube koje
su stizale poput guste kie oko Rada i koje su pljutale sa svih strana. Navodno, on
Radu ne moe nita, jer ga sin ne slua.
Bilo kako bilo Rade Pai je postao sinonim za privredni ivot bive kraljevine,
odnsono sinonim beskrupulozne pljake. Rade Pai je najistaknutiji stub itave ekipe u
kojoj su se nalazili i kralj Aleksandar i Nikola Pai i Milan Stojadinovi i brojni drugi, a
kojoj je jedina ideja bila stalna i to vea pljaka. Ako ste napadali pljakaku
organizaciju, Rada i neviene afere, optuivani ste da vi napadate Srbiju!
Naredna velika afera bila je i afera sa poduzanjem radio stanice u kojoj je Rade Pai
opljakao znaajan dio. Naravno, njegovi pajtai bili su iz Francuske, a stvar je
napadnuta preko novina, tako da je novina Republika 1922 (40) iz pera Dragomira
Ikonia uperila svoj kaiprst na mladog Paia i kazala sljedee: Zar jedan tip a la
Radomir Pai, koji sve vie dobija karakter pravog drutvenog polipa, moe imati uticaj
na poslove koji u tolikoj mjeri pogaaju interes zemlje i naroda. Uviaju li tamo gore da
se dugo ne moe podnositi vrljanje ovog gotovana, okruenog jednom sumnjivom
grko-cincarskom druinom, koji svakog dana zemlji prireuje po jedan skandal vie?!
Meutim nita na ministra pota nije uticalo da bi odluka bila promijenjena, a sami
Rade Pai, za uinjeno, primio je na ruke korupcionakih 250 000 francuskih franaka.
Jo jedna afera bila je jako istaknuta u rukama Rada Paia, afera poznata pod
imenom Trbovljanska afera. Trbovlje je bilo centar veoma probitanog i uspjenog
rudnika uglja . Njegovi vlasnici bili su strani Jevreji, a cijena uglja je skakala sto posto u
odnosu na realnu cijenu uglja. Formirana je i dravna komisija da ispita sluaj, ali nita
nije uradila i pored toga to je zainteresovana javnost bila sigurna da se radi o jo jednoj
bezonoj pljaki. Sve se deavalo 1922 i trajalo, a tri godine kasnije Rade Pai e
priznati 1925-godine da je za pacifikaciju rada komisije dobio 4 000 000 dinara u
akcijama tog rudnika. Tako je rudnik Trbovlje dobio najznaajnijeg zatitnika u
mahinacijama, a preko Rada su u rukama imali Nikolu Paia.
Naredna Radova afera bila je afera s prakim velesajmom koja e iznii kao rezultat
afere Adamstal preko koje su poslovni ljudi u hoslovakoj shvatili na koji se nain u
poslovima sa Jugoslavijom mogu zgrtati milioni. iva meta njihovog interesa bio je
Rade Pai jer su razumjeli da preko njega dre sve u svojoj aci. A kako je taj posao

iao govori i tekst Dragie Stojadinovia objavljen u Politici u kojem se navodi da

je Rade Pai primio 15 000 000 dinara nagrade, da bude zastupnik ehoslovake
industrije i trgovine u naoj zemlji. Ovu nagradu trebao je isplatiti konzorcijum Prakog
velesajma unaprijed a g. R.N.Pai za ovu sumu pismeno se obavezao da e svim
svojim moima podupirati ehoslovake interese nasuprot interesima nae zemlje.
Ovu uvenu afreu slijedila je afera s dravnim ekovima. U bivoj Kraljevini SHS
postojali su takozvani dispozicioni fondovi u milionskim iznosima koji su stajali na
raspolaganje kralju Aleksandru, premijeru Nikoli Paiu i pojedinim ministrima, a za
njihovu upotrebu oni nijesu nikome morali polagati raune. Meutim, fondovi su sluili za
lino bogaenje ovih navedenih, a oni su ih koristili za usluge prijateljima, rodbini i
ljubavnicama. Nikola Pai je sa takvim svojim fondom raspolagao decenijama, a o
ekovima sa tih fondova nije voeno nikakvo knjigovodstvo. Rade Pai je i ovdje imao
izvanrednu ulogu koja mu je punila depove dravnom kraom!
Takoe, kraa se sticala i provizijama od zajmova za dravu, to je bio pravi zlatni i
dijamantski rudnik za oba Paia: oca i sina.
Takoe je poznata afera s Fondeenovim zajmom. A da bi se taj zajam od stotinu
miliona dolara ostvario bila je u Narodnoj skuptini Kraljevine SHS organizovana itava
grupa poslanika na elu sa Paievim sekretarom popom Vojom Janjiem. Prema
dokumentima provizija za Rada Paia po tom osnovui trebala je iznositi 25 000 000
dinara, a Radova sestra Pava Pai trebala je da dobije 70 000 dolara, dok je popu
Janjiu bilo namijenjeno 15 000 000 dinara. Meutim taj zajam nije realizovan zato to
je pariska grupa Blaire, s kojom je zakljuen zajam, ponudila bolju proviziju za
pomenute osobe.
Osim drugih stvari teki milioner napljakanog blaga Rade Pai nije plaao dravi
nikakav porez, ali napadi na njega doprinijeli su tome da se formira od strane Narodne
skuptine anketni odbor sa jedinim ciljem da se ispitaju korupcija i pljaka te uloga Rada
Paia u tom dravnom zlu . Desilo se to 1926, a Dragia Stojadinovi tada e napisati
jedno otvoreno pismo u kojem, izmeu ostalog, za Rada Paia kae i sljedee: I dok
mi na svakom koraku susreemo pruene ruke za pronju naih invalida , dok u svakom
oku gledamo golu i bosu decu naih izginulih ratnika, gde suznih oiju mole za
milostinju, dok svakodnevno itamo gde ljudi izvruju samoubistva pod teretom poreza, i

sluamo lupu doboa kojim se prodaje i poslednje pokustvo potenom svetu, dotle
gosp. Radomir N. Pai za svojim stolom gomila milione i eta bezbrino po korzu.
Za Radu Paia nije bilo Ustava, nije bilo zakona ili vlasti, da ga uputi da vodi rauna o
dunosti prema dravi.. Gosp. Rade N. Pai na oigled sveta zaraivao je
basnoslovne sume, kupovao kue, nakite, menjao automobilae i niko se nije naao da
zapita odakle njemu novac, na koji nain dolazi do njega i da li je radnja koju on vodi u
saglasnosti sa zakonima ove zemlje () G. Radimir N. Pai niti je starac, niti je vojnik,
a nije ni robija, ve sin predsednika vlade, posrednik i sopastvenik bezbrojnih rudnika i
polja i bogatstva ove zemlje
Od 1918-te godine politiki ivot Kraljevine SHS, docnije Jugoslavije, karakterizirala je
borba izmeu dvije politike koncepcije: jedna je bila republikanska koju je predvodio
Stjepan Radi, a druga je bila monarhistika koju je predvodio Nikola Pai i njegova
Radikalska stranka na elu sa svojim mentorom kraljem Aleksandrom. Znamo kako se
deavalo, a znamo i to da je Rade Pai svaki napad na njega i na oca Nikolu
proglaavao napadom na dravu i na Srbe, u emu je on, Rade, obina i namjerna
rtva, to je sve rezultiralo otvaranjem hrvatskog pitanja o kojem neemo ovdje i ovom
prilikom raspravljati.
Protivnici Rada i Nikole Paia pokrenuli su 1926-te interpelaciju pred Narodnom
ksuptinom da bi se brojne afere raspravile. Interpelaciju su pokrenuli demokrati Ljuba
Davidovia, kelrikalci Josipa Koroca, muslimani Mehmeda Spahe, zemljoradnici
Jovanovi-Piona i samostalni demokrati Svetozara Pribievia. U interepelaciji se ,
izmeu ostalog, kae: Poznata je stvar da naa drava plaa skuplje sve svoje nabavke
dravne i vojne, nego privatna lica, za 30,100 pa i vie posto. Pravi je uzrok tome to
dravne nabavke slue kao izvor bogaenja itavom nizu posrednika () Ti posrednici
su u vezi sa politikim ljudima, i blagodarei nedozvoljenim uticajima, svravaju poslove
u korist pojedinih firmi. Ovi posrednici na taj nain poskupljuju sve dravne nabavke bez
razlike. Moe se raunati da nabavke dravu staju mnogobrojne milone vie, no to bi
bile plaene, zbog toga to se mora dati provizija posrednicima i njihovim pomagaima
() na elu posrednika za nabavke stoji sin predsjednika vlade, g. Radomir N. Pai.
Vjeruje se da on ima monopoliziran poloaj i da je pri svakoj veoj nabavci potrebna
njegova intervencija, za koju mu se ima platiti naroiti tribut () Radomir N. Pai, sa
itavim nizom niih senzala, koji mu dostavljaju poslove za intervencije, taj svoj

povlaeni poloaj eksploatie nemilosrdno na tetu dravnih interesa i dravnog

ugleda.
Takoe je vano napomenuti da je Dragia Stojadinovi tuio Rada Paia sudu, a o
tom suenju je u Politici rekao: Ja znam da sam dirnuo u osinje gnezdo, i zolje su
poele da izleu, uznemirene i preplaene. Svestan sam teine borbe koju ja i sav
poteni svet ima da savlaujemo, dok se ne oslobodimo tekog reima, kojim nas je
usreio Rade N. Pai.
Vidjeli smo da je velika i temeljito pripremana pljaka poznata pod imenom Omnium Serbe doivjela slom,
ali je ista grupa ljudi na elu sa Radom Nikolinim Paiem istovremeno zapoela i drugu finasijsku aferu,
zapravo pljaku, poznatu pod imenom Adamstal. Ime je dobijeno po ekom mjestu Adamovo svega
dvadesetak kilometara udaljenog od Brna. Adamstal je postao jednom od najveih afera bive kraljevine, a
druina o kojoj je rije monopolizovala je sve poslove voene s Kraljevinom S(rba)H(rvata) i S(lovenaca), u
prvom redu: naoruanje vojske, nabavku eljeznikih vozila, podizanja radio stanica, pa sve do eera za
vojsku, tekstila za vojsku, aja, i sve tamo do pendreka. Jugoslovenska vlada na elu sa Nikolom
Uzunoviem sklopila je sporazum sa Adamstalom da mu ova velika firma izvri popravke jugoslovenskih
lokomotiva i vagona. Jugoslavija (kraljevina SHS) nije mogla odmah da isplati ugovoreni novac, ali
se Adamstal odluio da prieka. Ali ekanje se namjerno oduilo mimo svih zakonskih normi i meunarodnih
obiaja i tu je poela afera. Vano je napomenuti da je tada, te 1922-ge, ministar finasija postao Milan
Stojadinovi koji e izrasti u najveeg pljakaa jugoslovenske drave kojeg je kraljevina ikad imala.
Isplate milionskih anuiteta esima nijesu jednostavno ile, uzalud su esi angaovali poznate beogradske
advokate kako bi popravili svoju situaciju.
Uskoro e u Beograd dopuvati i direktor Adamstala g. Gutt i tu mu je nabaeno da te isplate moe najbolje
da sredi niko drugi do Rade Pai. A Rade i Stojadinovi bili su lanovi iste pljakake ekipe. Poetni
jugoslovenski dug prema esima iznosio je 30 000 000 dinara, ali je eka kruna u meuvremenu skoila
tako da je dug doao do sume od 152 000 000 dinara! Kod Stojadinovia je Rade Pai intervenisao, ali da bi
intervencija uspjela esi su morali da poloe na sto, odnosno u dep Radu Paiu 6 000 000 ekih kruna,
odnosno 16 000 000 dinara!
Ali, treba rei da je Rade Pai pljakao e god je mogao, pa je tako pljakao i svog oca. Jednom mu je otac
Nikola pozajmio 500 000 dinara kako bi pokupovao sir u Pirotu i njegovoj okolini i izvezao ga u Grku. Posao
je uspio i Rade je masno zaradio. Otac je, od zarade, traio da mu se vrate onih petsto hiljada, ali ih nikad
nije vidio nazad. Naravno, ovaj dogaaj posluio je Nikoli Paiu da ga predstavi u odnosu na albe koje su
stizale poput guste kie oko Rada i koje su pljutale sa svih strana. Navodno, on Radu ne moe nita, jer ga
sin ne slua.
Bilo kako bilo Rade Pai je postao sinonim za privredni ivot bive kraljevine, odnosno sinonim
beskrupulozne pljake. Rade Pai je najistaknutiji stub itave ekipe u kojoj su se nalazili i kralj Aleksandar i
Nikola Pai i Milan Stojadinovi i brojni drugi, a kojoj je jedina ideja bila stalna i to vea pljaka. Ako ste
napadali pljakaku organizaciju, Rada i neviene afere, optuivani ste da vi napadate Srbiju!
Naredna velika afera bila je i afera sa podizanjem radio stanice u kojoj je Rade Pai opljakao znaajan dio.
Naravno, njegovi pajtai bili su iz Francuske, a stvar je napadnuta preko novina, tako da je novina Republika
1922 (40) iz pera Dragomira Ikonia uperila svoj kaiprst na mladog Paia i kazala sljedee: Zar jedan tip a
la Radomir Pai, koji sve vie dobija karakter pravog drutvenog polipa, moe imati uticaj na poslove koji u
tolikoj mjeri pogaaju interes zemlje i naroda. Uviaju li tamo gore da se dugo ne moe podnositi vrljanje
ovog gotovana, okruenog jednom sumnjivom grko-cincarskom druinom, koji svakog dana zemlji
prireuje po jedan skandal vie?!

10
Meutim nita na ministra pota nije uticalo da bi odluka bila promijenjena, a sami Rade Pai, za uinjeno,
primio je na ruke korupcionakih 250 000 francuskih franaka.
Jo jedna afera bila je jako istaknuta u rukama Rada Paia, afera poznata pod imenom Trbovljanska
afera. Trbovlje je bilo centar veoma probitanog i uspjenog rudnika uglja. Njegovi vlasnici bili su strani
Jevreji, a cijena uglja je skakala sto posto u odnosu na realnu cijenu uglja. Formirana je i dravna komisija
da ispita sluaj, ali nita nije uradila i pored toga to je zainteresovana javnost bila sigurna da se radi o jo
jednoj bezonoj pljaki. Sve se deavalo 1922 i trajalo, a tri godine kasnije Rade Pai e priznati 1925-e
godine da je za pacifikaciju rada komisije dobio 4 000 000 dinara u akcijama tog rudnika. Tako je rudnik
Trbovlje dobio najznaajnijeg zatitnika u mahinacijama, a preko Rada su u rukama imali Nikolu Paia.
Naredna Radova afera bila je afera s prakim velesajmom koja e iznii kao rezultat afere Adamstal preko
koje su poslovni ljudi u ehoslovakoj shvatili na koji se nain u poslovima sa Jugoslavijom mogu zgrtati
milioni. iva meta njihovog interesa bio je Rade Pai jer su razumjeli da preko njega dre sve u svojoj aci.
A kako je taj posao iao govori i tekst Dragie Stojadinovia objavljen u Politici u kojem se navodi da
je Rade Pai primio 15 000 000 dinara nagrade, da bude zastupnik ehoslovake industrije i trgovine u
naoj zemlji. Ovu nagradu trebao je isplatiti konzorcijum Prakog velesajma unaprijed a g. R.N.Pai za ovu
sumu pismeno se obavezao da e svim svojim moima podupirati ehoslovake interese nasuprot interesima
nae zemlje.
Ovu uvenu aferu slijedila je afera s dravnim ekovima. U bivoj Kraljevini SHS postojali su
takozvani dispozicioni fondovi u milionskim iznosima koji su stajali na raspolaganje kralju Aleksandru,
premijeru Nikoli Paiu i pojedinim ministrima, a za njihovu upotrebu oni nijesu nikome morali polagati
raune. Meutim, fondovi su sluili za lino bogaenje ovih navedenih, a oni su ih koristili za usluge
prijateljima, rodbini i ljubavnicama. Nikola Pai je sa takvim svojim fondom raspolagao decenijama, a o
ekovima sa tih fondova nije voeno nikakvo knjigovodstvo. Rade Pai je i ovdje imao izvanrednu ulogu
koja mu je punila depove dravnom kraom!
Takoe, kraa se sticala i provizijama od zajmova za dravu, to je bio pravi zlatni i dijamantski rudnik za oba
Paia: oca i sina.
Takoe je poznata afera s Fondeenovim zajmom. A da bi se taj zajam od stotinu miliona dolara ostvario bila
je u Narodnoj skuptini Kraljevine SHS organizovana itava grupa poslanika na elu sa Paievim sekretarom
popom Vojom Janjiem. Prema dokumentima provizija za Rada Paia po tom osnovu trebala je iznositi 25
000 000 dinara, a Radova sestra Pava Pai trebala je da dobije 70 000 dolara, dok je popu Janjiu bilo
namijenjeno 15 000 000 dinara. Meutim taj zajam nije realizovan zato to je pariska grupa Blaire, s kojom
je zakljuen zajam, ponudila bolju proviziju za pomenute osobe.
Osim drugih stvari teki milioner napljakanog blaga Rade Pai nije plaao dravi nikakav porez, ali napadi
na njega doprinijeli su tome da se formira od strane Narodne skuptine anketni odbor sa jedinim ciljem da
se ispitaju korupcija i pljaka te uloga Rada Paia u tom dravnom zlu. Desilo se to 1926, a Dragia
Stojadinovi tada e napisati jedno otvoreno pismo u kojem, izmeu ostalog, za Rada Paia kae i
sljedee: I dok mi na svakom koraku susreemo pruene ruke za pronju naih invalida, dok u svakom
oku gledamo golu i bosu decu naih izginulih ratnika, gde suznih oiju mole za milostinju, dok
svakodnevno itamo gde ljudi izvruju samoubistva pod teretom poreza, i sluamo lupu doboa kojim se
prodaje i poslednje pokustvo potenom svetu, dotle gosp. Radomir N. Pai za svojim stolom gomila
milione i eta bezbrino po korzu.
Za Radu Paia nije bilo Ustava, nije bilo zakona ili vlasti, da ga uputi da vodi rauna o dunosti prema
dravi Gosp. Rade N. Pai na oigled sveta zaraivao je basnoslovne sume, kupovao kue, nakite, menjao
automobilae i niko se nije naao da zapita odakle njemu novac, na koji nain dolazi do njega i da li je radnja
koju on vodi u saglasnosti sa zakonima ove zemlje () G. Radimir N. Pai niti je starac, niti je vojnik, a nije

11
ni robija, ve sin predsednika vlade, posrednik i sopastvenik bezbrojnih rudnika i polja i bogatstva ove
zemlje.
Od 1918-te godine politiki ivot Kraljevine SHS, kasnije Jugoslavije, karakterisala je borba izmeu dvije
politike koncepcije: jedna je bila republikanska koju je predvodio Stjepan Radi, a druga je bila
monarhistika koju je predvodio Nikola Pai i njegova Radikalna stranka na elu sa svojim mentorom
kraljem Aleksandrom. Znamo kako se deavalo, a znamo i to da je Rade Pai svaki napad na njega i na oca
Nikolu proglaavao napadom na dravu i na Srbe, u emu je on, Rade, obina i namjerna rtva, to je sve
rezultiralo otvaranjem hrvatskog pitanja o kojem neemo ovdje i ovom prilikom raspravljati.
Protivnici Nikole i Rade Paia pokrenuli su 1926-te interpelaciju pred Narodnom skuptinom da bi se brojne
afere raspravile. Interpelaciju su pokrenuli demokrati Ljuba Davidovia, klerikalci Josipa Koroca, muslimani
Mehmeda Spahe, zemljoradnici Jovanovi-Piona i samostalni demokrati Svetozara Pribievia. U
interepelaciji se, izmeu ostalog, kae: Poznata je stvar da naa drava plaa skuplje sve svoje nabavke
dravne i vojne, nego privatna lica, za 30,100 pa i vie posto. Pravi je uzrok tome to dravne nabavke
slue kao izvor bogaenja itavom nizu posrednika () Ti posrednici su u vezi sa politikim ljudima, i
blagodarei nedozvoljenim uticajima, svravaju poslove u korist pojedinih firmi. Ovi posrednici na taj nain
poskupljuju sve dravne nabavke bez razlike. Moe se raunati da nabavke dravu staju mnogobrojne
milone vie, no to bi bile plaene, zbog toga to se mora dati provizija posrednicima i njihovim
pomagaima () na elu posrednika za nabavke stoji sin predsjednika vlade, g. Radomir N. Pai. Vjeruje se
da on ima monopoliziran poloaj i da je pri svakoj veoj nabavci potrebna njegova intervencija, za koju mu
se ima platiti naroiti tribut () Radomir N. Pai, sa itavim nizom niih senzala, koji mu dostavljaju
poslove za intervencije, taj svoj povlaeni poloaj eksploatie nemilosrdno na tetu dravnih interesa i
dravnog ugleda.
Takoe je vano napomenuti da je Dragia Stojadinovi tuio Rada Paia sudu, a o tom suenju je
u Politici rekao: Ja znam da sam dirnuo u osinje gnezdo, i zolje su poele da izleu, uznemirene i
preplaene. Svestan sam teine borbe koju ja i sav poteni svet ima da savlaujemo, dok se ne oslobodimo
tekog reima, kojim nas je usreio Rade N. Pai.
Ova interpelacija, suenje Radu Paiu, antikorupcionaki stavovi Stjepana Radia kao ministra u Paievoj
vladi te stanje u javnosti naveli su Paia oca i sina da urade sve da se zasijedanje skuptine odloi i da
Nikola Pai podnese ostavku i tako obori svoju vladu iz koje je htio da istjera Stjepana Radia, to je Pai
otac i uradio. Nikad ne treba smetnuti sa uma da je Nikola Pai skoro pedeset godina bio glavni stub vlasti,
kako u Srbiji, tako i u kasnijoj Kraljevini SHS.

Ova interpelacija, suenje Radu Paiu, antikorupcionaki stavovi Stjepana Radia kao
ministra u Paievoj vladi te stanje u javnosti naveli su Paia oca i sina da urade sve
da se zasijedanje skuptine odloi i da Nikola Pai podnese ostavku i tako obori svoju
vladu iz koje je htio da istjera Stjepana Radia, to je Pai otac i uradio. Nikad ne treba
smetnuti su uma da je Nikola Pai skoro pedeset godina bio glavni stub vlasti, kako u
Srbiji, tako i u docnijoj Kraljevini SHS.
Poetkom marta 1961-ve godine svi najvaniji jugoslovenski listovi objavili su kako se Rade Nikolin Pai u
Londonu nagodio sa engleskom kompanijom Selection Trust Company da mu kao naknadu za neka stara,
predratna potraivanja, isplati 70.000 funti sterlinga ili, u ondanjem jugoslovenskom novcu, iznos od 137
000 000 dinara! Dobro vidite: sto trideset i sedammiliona dinara! Moete misliti koja je to suma bila u ono
vrijeme!

12
Ko je bio Rade Pai? Rade je bio sin jedinac Nikole Paia poznatog kao najveeg srpskog politiara.
Naravno, u Nikolinim biografijama rijetko ete naii na istinu da je Nikola Pai bio ne samo politiki, nego i
ljudski prevrta i grabeljivac i jedan, uz kralja Aleksandra, od najveih srpskih pljakaa i korupcionaa.
Njihovu vlast, Aleksandrovu i Nikolinu, Srbija je, ali i Jugoslavija, estoko platila. Svojim slinim injenjem
takvom stanju doprinio je i Rade Pai. Trenutak je da se kae da je Rade Pai roen 1892, a umro 1964.g.
Rade Pai je doprinio rascjepu, to jeste unitenju Radikalne stranke Nikole Paia, ali i bitnoj meunarodnoj
kompromitaciji novonastale junoslovenske drave. Bio je odgovoran za pad nekoliko jugoslovenskih vlada,
a takoe i za iznenadnu smrt sopstvenog oca. Zloupotrebljavao je poziciju i ime Nikolino, njegovu punu
naklonost, ali isto tako naklonost sopstvene majke. Umro je u sedamdesetdrugoj godini ivota, a nikad se
tokom tih proivjelih godina nije bavio bilo kojim legalnim poslom. Njegov posao bio je maheraj i prevara, a
njegovu ulogu, s obzirom na poloaj njegovog oca, koristili su mnogi srpski ratni profiteri koji su namicali
krvave pare na raun onih koji su kosti ostavili na bojnim poljima za raun srpske slobode. Paii su prosto
bili gladni pljake u svakom smislu te rijei i na bivem prostoru jedne drave nijesu bili sami, ali su bili
vodei. Rada su zvali Bajin sin oni najintimniji pljakai, Baja je bio Nikolin nadimak, a oni drugi i trei, malo
dalji, zvali su ga i tatin sin.
Srbija i Jugoslavija znali su sve to rade Paii i to radi Aleksandar i iri krug srpskih ratnih profitera i
pljakaa, o svemu je pisala ondanja tampa. Paia eBeogradski dnevnik (III, 300, od 9. novembra
1921-ve) nazvati parazitom, koji truje organizam itave jedne drave. Beogradska Republika, samo neki dan
ranije, pisala je kako e Rade Pai da zvri svoju karijeru tako to e se o njemu pisati kao ovjeku
od hiljadu i jedne afere Rade Paia! Tako e ondanje bogradske Novostinapisati i sljedee: Svaka
kompanija, koja hoe da ima kakav krupniji posao sa dravom, mora imati za svog lana Radu Paia.
Beogradska Re (IV, 857, od 9. II 1927.) napisati e: Radi afere Rade Paia, oboren je pokojni Nikola
Pai() Radi tih afera dolo je do rascepa u Radikalnoj stranci, iz nje je iskljuen Ljuba Jovanovi i osnovan
posebni radikalski klub. Istovremeno beogradsko Selo pie: Njegova (Radova, opaska S.P.) mo je
basnoslovna. Jedno gospodsko dete naplauje ek iz dravnih poverljivih kredita, zgre milione od dravnih
liferacija, posreduje za dravne zajmove i prima teke provizije.() Ono gomila bogatstva i 62 rudarske
koncesije. Ono proglauje dravnu kasu za svoju babovinu. Tatin sin! Za njega nema ni suda ni zakona. ()
(Ono, to dete, opaska S.P.) zaularilo je itav na zemljoradniki narod i nateralo ga da mu plaa pijanke po
beogradskim antanima, da mu kupuje vile za njegove ljubavnice, da mu poruuje biserne ogrlice za
njegovu enu, da mu nabavlja dijamante za njegove strine, tetke i kominice, da zatrpava najskupocenijim
nametajima i adiarima njegove ortake, da mu kuje lovor venac od istog zlata za njegovog oca Ono,
gospodsko dete, tatin sin!
Jednom kada se otvorila rasprava o Radu u Narodnoj skuptini i o Radovim milionskim malverzacijama u
vezi nekih eerana, Nikola Pai je odgovorio na kritike ovako:Ovaj, a to ete? Dete, pa vole eer!
A evo i kako su pljakai branili sebe, tako beogradska Politika 1924 pie: Radi (Stjepan, ef Hrvatske
seljake stranke, opaska S.P.) namerava, kau radikali, da udari radikalima na elo ig korupcije. Udarajui
taj ig na elo voe radikala (Nikole Paia, opaska S.P.), on ga zatim udara na elo najvee nae stranke i
time svima Srbima.
im je poeo rat, Nikola Pai je svog jedinca smjestio prvo u Pariz, da ne bi dopao ni pod koju cijenu
ratnog rova, a jo manje juria. Poruka je jasna: neka ginu drugi, moj sin nee! Srpski pariski predstavnici
uveli su Rada Paia u krug poznatih pariskih blaziranih dendija, potomaka balkanskih prineva, sijamskih i
marokanskih vladara, isto tako meksikih i kalifornijskih milionera. Rade Pai se pokrio i ljekarskim
uvjerenjem da je iscrpljen, propao fiziki, sa sumnjivim srcem koje ne moe podnijeti ratne napore. Kada su
se Srbi zaustavili na Krfu, bio je tamo i Rade Pai koji je pijanio, uivao u bahanalijama i enama, a zgazio
je pijan kolima i jedno krfsko dijete iji su roditelji brzo isplaeni dravnim srpskim parama. Ponovo e se
Rade vratiti u Francusku, prethodno odsjedajui u Rimu i Nici, a zatim doi u Pariz. itavu Francusku je
Radov raspusniki ivot voen i organizovan u situaciji u kojoj se nalazi njegova domovina, prosto okirao.

13
Njegov sekretar kojeg su u Beogradu zvali srpski Raspuin, bio je pop Vojo Janji koji je sve inio da Rade
to due ostane prikovan za bahanalije. Kau da mu je Vojo Janji na Krfu naao i enu, neku Grkinju.
Jedna od najogavnijih afera Rada Paia bila je njegovo trgovanje platinom koju je za male pare nalazio u
Francuskoj, a onda je, posredstvom srpskih diplomatskih veza isporuivao u vajcarsku gdje su tu platinu,
od strane Srba i po nesrazmjerno visokim cijenama, kupovali Njemci koristei je dalje za izradu svojih
aviona i topovske municije! itavi milioni su bili u pitanju. Francuzi su ak, u jednom trenutku, zatvorili
sekretara srpskog poslanstva, inae Paievog kuma, gospodina Gluevia koji je bio jedan od izvrilaca
afere, a takoe je bio uhapen i Rade Pai koji je, meutim, ubrzo puten, ali samo pod uslovom da odmah
napusti Francusku i ode na Krf.
Nova velika Radova afera desila se nakon zavretka rata, posredstvom ratnih odteta koje je Njemaka
morala platiti i Srbiji. Kako je to sve izgledalo? Evo ovako: Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca je imala da
primi od Njemaca, pored para, jo i 60 000 ovaca i 17 500 volova i krava kao naknadu za onu stoku koju je
njemaka vojska u Srbiji otela od seljaka, poklala i pojela. Sama logika jasno poruuje da su ta goveda, u
vidu ratne odtete, bila namijenjena onim seljacima koji su bez stoke ostali, ali je Rade glumio da on nema
logike. Isto tako glumio je i premijer Nikola Pai koji je sinu namjestio ovu stoku preko ministra
poljoprivrede Slovenca Janeza Pucelja, jer navodno, po miljenju Nikole Paia, postoje neki razlozi zbog
kojih je nezgodno podijeliti stoku narodu. Tako je stoka prodata Radu i pljakaima, odnosno firmama za
koje su oni radili, i to bez ikakve konkurencije. Firme koje su bile u opticaju nalazile su se u Ljubljani
(Impex) i Zagrebu (Promes). U itavoj stvari glavnu ulogu je odigrao zagrepanin Radivoj Hafner, nekad
nepismeni mesar, a u toku rata glavni liferant mesa okupacionoj austrijskoj i njemakoj vojsci koji je tako
zgrnuo strane milione! Samo u Zagrebu Hafner je pokupovao 35 palata od tako dobijenih para. A stoka o
kojoj se govori kao ogromnoj aferi, plaena je ovako: ovca ija je cijena na tritu bila 200 dinara, prodata
je Radu Paiu po 45 dinara, a volovi ija je cijena bila 2500 do 3000 dinara prodata je istome po 1510
dinara!
Ova Radova afera kotala je onu kraljevinu 136 000 000 dinara! Naravno, Rade i Hafner su stoku odmah
prodali u inostranstvo po deset puta veim cijenama.
Bilo je jasno da je Rade Pai glavna poluga korupcionakog sistema, uz svesrdnu pomo svog oca i
premijera Nikole. Stvar se morala braniti, jer je javnost sve znala, a evo kako je to radio reimski
list Balkan branei Rada Paia: On ima dobro srce, ali hravu okolinu. Ne ume da izabere sebi drutvo.
Njegova okolina ne samo da ga eksploatie, nego ga diskredituje i kvari. Kad bi okolina bila bolja, i on bi bio
drugaiji.
Evo i primjera kako se Rade napadao: list Beogradski dnevnik od 19. marta 1921.g. u jednom velikom
otvorenom pismu Radu Paiu, izmeu ostalog kae: Gospodine, pitajte koga hoete, svaki poten graanin
u ovoj zemlji kipti od gneva prema vaoj linosti. Onda kad ogromna masa naroda grca u bedi, vi sa svojim
paenogom diete desetine milina narodne muke. A Radov paenog bio je roeni Krfljanin. Nikola Pai ga je
za 600 drahmi postavio za uvara groblja srpskih vojnika na Krfu, a kad je Srbija osloboena sa Radom je
paenog doao u Beograd i brzo postao njegova okosnica u korupcionakim poslovima.
Protiv Rada Paia je, na primjer, u Novom Sadu demonstrirala i Jugoslovenska napredno-nacionalna
omladina. Nita nije pomoglo, stvari su nastavile da idu svojim tokom.
Ve 1921-ve godine izbila je velika afera poznata pod nazivom Omnium Serbe. Ona je kao politiki ali i
kriminalni putokaz pokazala kuda i kojim putem e se kretati nova vlast iji je vrh bio listom ratnoprofiterski.
O emu se radilo u aferi Omnium Serbe? Tadanja beogradska Republika (tekstopisac je bio dr Dragomir
Ikoni) napisala je sljedee: iza lea poznatih strunih faktora, jedna razbojnika banda francusko-srpskih
zelenaa, kojoj su na elo stajali s nae strane, sin Nikole Paia, uveni zabuant Rade Pai, a sa
francuske markiz de Milo, uspeli su da preko Bele ruke (Aleksandrova obavjetajna sluba, opaska S.P.)
proture Ministarstvu vojnom ponudu o podizanju jedne oruane fabrike, pod najstranijim uslovima za nau

14
zemlju, koji se dadu zamisliti. Inae valja rei da je markiz de Milo u francuskim prilikama bio tamonji Rade
Pai, ali mu tata nije bio francuski premijer. Sutina predloga je bila da se osnuje jedna velika fabrika
oruja i municije sa stranim kapitalom, ali uz puno uee jugoslovenske drave. Upravljaki centar fabrike
nalazio bi se van jugoslovenske drave, on bi bio njen faktiki gospodar. Fabrika je trebala da proizvodi:
puke, municiju, topove i avione. Takav predlog je upuen Nikoli Paiu od strane konzorcija Omnium
Serbe koji je konstituisao de Milo. Kvaka je bila u sljedeem: da je kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca
trebala da uloi 49% novca, a 51% de Milov konzorcijum ime bi on bio vlasnik ove fabrike. Predlog
konzorcija bio je vie nego skandalozan. Zato je de Milo zajedno sa Radom Paiem otvorio kesu i poeo da
kupuje narodne poslanike i novinare da bi se neuveno skandalozan predlog podrao. Meutim javnost je
bila ogorena i njen pritisak ogroman i toliki da je stari Nikola Pai shvatio da ne smije da ue u projekta
svog sina Rada i francuza de Mila, tako da je predlog odbijen. Kau da je ovo jedna od rijetkih afera Paia
oca i sina iz koje su izali praznih depova.

ajedno sa beogradskom opozicijom i tampom, Stjepan Radi koji je bio lan Paieve vlade bio je jedan
od najeih kritiara otvorene pljake i korupcije u kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca. U
beogradskoj Politici (br. 6469)Radi e, u svom intervjuu, izmeu ostalog rei da: ima interpelacija koje
strahovito optuuju reim. Neophodno je, neodlono je potrebno da se javnom mnjenju prue dokazi, da li
je vlada kriva ili nije kriva. Ako je kriva, ona mora da povue sve konsekvence. Odlaganjem odgovora na
te optube, stie se utisak da ona bjei od odgovornosti.
Na interpelaciju i ist i jasan Radiev stav Nikola Pai e odgovoriti svojom ostavkom sa ciljem da Radia
izigra. Godina je 1926-ta. Niko nije mogao ni naslutiti da se Nikola Pai vie nikad nee vratiti na vlast,
novi mandat dobio je povjerenik i miljenik kralja Aleksandra Nikola Uzunovi. Sutina poteza Nikole
Paia je viestruka, ali za ovu priliku vano je napomenuti da je njegova ideja bila da se pred Narodnom
skuptinom odloi rasprava o interpelaciji i da se iz vlade ukloni Stjepan Radi. Meutim, Uzunovi je
dobio drugi zadatak da Radia zadri u vladi kako Radi ne bi preao u otvorenu opoziciju, i naravno, da
zabauri afere Rada Paia. Meutim, nije ilo lako i nee ii bez ubistva Stjepana Radia i jo nekolicine
Hrvata u sred Narodne skuptine iz ruke i pitolja Punie Raia. Tako je Radi platio ivotom svoj stav Ili
emo mi vijati korupaciju, ili e ona vijati nas. Tu nema kompromisa. Ja volim da nju vijam, nego da ona
vija mene!
NAJVEE KORUPCIJE I MALVERZACIJE U KRALJEVINI SHS

DRAVA KAO MINISTARSKA PRIJA

Ljiljana Staletovi | nedelja, 29.06.2014. | 22:29

Glavni uesnik veine afera bio je Radomir Pai, sin predsednika Vlade Nikole Paia, a imuni na mito i
korupciju nisu bili ni ministri, pre svih Milan Stojadinovi. Dr Lazar Markovi, ministar pravde, prvi je
pred poslanicima odgovarao zbog umeanosti u aferu, ali nije osuen
Mito i korupcija nisu izum sadanjeg vremena. Niti je odnos najviih inovnika prema dravnoj
imovini kao sopstvenoj priji nastao danas. Od doba kneza Miloa i njegovih saradnika i srodnika do
dananjih dana uvek se naao neko ko je smatrao da mu je s funkcijom dato da se i prema dravnoj
imovini odnosi kao prema Alajebegovoj slami, rasturajui je, a pritom sebi punei depove.

15
Skuptinsko zdanje u Beogradu pamti brojne afere koje su izmeu dva svetska rata u prvoj polovini
prolog veka punile novinske stupce. Glavni akteri bili su visoki dravni inovnici i lanovi njihovih
porodica, pa skandala zbog sinovljevih nezakonitih radnji nije bio poteen ni predsednik Vlade i
radikalski lider Nikola Pai.
Sluaj ministra pravde
Ipak, jedno ime izdvaja se meu ostalima. Dr Lazar Markovi vie se pamti po aferama nego po funkciji
prvog ministra pravde u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. U istoriji parlamentarnog ivota na ovim
naim prostorima dr Markovi ubeleen je kao prvi ministar Kraljevine SHS koji je zbog zloupotreba
poloaja u periodu od 1921. do 1923. godine odgovarao pred poslanicima i morao da napusti Vladu.
Smatrajui se nedodirljivim, Markovi je po dolasku na funkciju naredio tampanje obveznica ratne
tete, to mu je donelo dobar prihod. Vie je, meutim, zaradio pomaui onima koji ga podmau,
odnosno podmite, da preko reda dobiju ratnu odtetu i preko noi se obogate. Kao najupeatljiviji
primer zloupotrebe ministarskog poloaja navodi se sluaj Teokarovi.
Markovi je kao deoniar fabrike vunenih tkanina u Parainu, u kojoj je imao izmeu 30 i 40 miliona
dinara, pomogao jednom od vlasnika, Slavku Teokareviu, da se ona opremi mainama iz kontingenta
ratne odtete koju je Nemaka poslala vladi u Beogradu. Slavko je zahvaljujui ministru, koji je sam
odredio odnos izmeu zlatne marke i dinara, umesto 8.222.700 dinara, koliko mu je dodeljeno, dobio
1,6 miliona zlatnih maraka.
Sluaj su prijavila druga dva ortaka u vlasnitvu fabrike Ili i Petrovi, a kada se ministar najzad pojavio
pred poslanicima u Skuptini februara 1924. godine, saznalo se i da je Slavko Teokarovi uplatio u
Bosansku banku 96.000 dinara. Bila je to kaucija za dva stana u zgradi Akademije nauka u Beogradu,
za koje je ministar od Teokarovia dobijao mesenu rentu od 20.000 dinara.
Iako ministar Lazar Markovi nije negirao umeanost u tu i druge afere, nije osuen, jer je od 184
poslanika 117 glasalo za obustavljanje sudskog postupka.
Rade Pai obrukao oca
Ime Radomira Paia esto se nalazilo u novinama i pominjano je u skuptinskoj sali zbog raznih afera
u koje je bio umean. Uestvovao je u vie od 20 skandala, zbog kojih se njegov otac Nikola Pai Baja,
koji ga je dugo branio, najzad povukao iz politike i umro postien. Pai, koji je vaio za vrhunskog
dravnika sposobnog da sreuje stvari u zemlji, nije mogao da rei problem u sopstvenoj kui. Kada je
odbio da sazove sednicu Skuptine radi rasprave o optubama protiv njegovog sina, povukao se s
vlasti. Korupcionake afere mladog Paia su zatakavane, usled ega su padale vlade radikala Nikole
Uzunovia, i dolo je do podele u Narodnoj radikalnoj stranci.
Koristei se prezimenom Pai, Radomir se obogatio prvo u trgovini eerom, zatim stokom, te
posredovanjem izmeu preduzetnika i drave Provizije su bile veoma visoke, ak milionske. Kada je
1921. godine iz Nemake u Kraljevinu SHS na ime ratne odtete seljacima stiglo 60.000 ovaca i 17.500
goveda, Pai je video novu ansu da se obogati. Uz pomo svog uraka Nikosa Velojanisa i ministra
poljoprivrede Janeza Pucelja, umesto da se stoka podeli seljacima Ekonomsko-finansijski komitet ju je
bez licitacije prodao preduzeima Promes iz Zagreba i Impeks iz Ljubljane. Vlasnik tih firmi bio je
Radomirov i Nikosov ortak Radivoje Hafner, a stoka je preprodata u inostranstvu. Stona afera je
dravnu kasu kotala 136 miliona dinara.

16
Pre toga, jo dok je za vreme Prvog svetskog rata boravio u Parizu, Rade Pai je na raun tamonjeg
srpskog poslanstva kupio dragulj vredan 350.000 franaka, poloivi kaparu od 30.000 franaka. Dragulj
je prodao, a novac potroio. Ubrzo je pritvoren, a osloboen je poto je Poslanstvo namirilo tetu iz
dravnog budeta.
Jo jednom se mladi Pai obreo u pariskom zatvoru, ovoga puta sa sekretarom ambasade u Parizu
Mihajlom Glueviem. Njih dvojica su Nemcima prodavali platinu prenosei je u vajcarsku u
diplomatskim sanducima. Ni jedan ni drugi nisu osueni.
Drskost radikala Punie Raia, poznatog po pucnjima na hrvatske poslanike u Skuptini i ubistvu
Stjepana Radia, ila je toliko daleko da je sebe proglasio naslednikom Nemanjia, kako bi prigrabio
metoh manastira Visoki Deani, nekoliko stotina hektara ume u ataru sela Babalo kod akovice.
Zloupotrebljavajui prijateljstvo i poverenje Nikole Paia, Rai je zakupio umu za malo para. Poto je
ugovor, koji je bio sklopljen nezakonito, poniten, Rai je 1922. godine tuio Kraljevinu SHS, od koje je
traio da mu se kao nasledniku Steva Vasojevia, roaka Stefana Deanskog, dodeli imanje na Kosovu i
Metohiji. Pozivajui se na pretka Rai je od Ministarstva za agrarnu reformu traio i zemlju kod Skoplja.
O njegovom zahtevu raspravljala je i vlada 12. marta 1922. godine. Iako je Rai imao podrku
predsednika Vlade Nikole Paia, ministar uma i ruda ika Rafajlovi nije hteo da potpie odluku. To je
uinio njegov naslednik na funkciji Milan Srki, pa je reenjem suda u Pei Punia Rai postao i
zvanino vlasnik ume manastira Deani.
Malverzacije Milana Stojadinovia
Kraljevinu je dugo potresala i afera Adamstal, u kojoj je glavni akter bio ministar finansija Milan
Stojadinovi. Ali i ta afera zavrila se po onoj poznatoj Tresla se gora, rodio se mi. Stojadinovi je za
kratko vreme postao jedan od najbogatijih ljudi u Kraljevini, ije je bogatstvo procenjeno na oko 700
miliona dinara. Naime, Kraljevina je odluila da obnovi eleznicu, pa su joj trebale maine, oprema,
pare Jula 1921. ministar saobraaja Nikola Uzunovi sklopio je ugovor o popravci vozova sa
ehoslovakim preduzeem A. D. za mainska i mostovna postrojenja. Dogovoreno je da se iznos od
30 miliona dinara isplati tek posle obavljenog posla, to je bio presedan. esi su, naime, imali
razumevanje za problem drave koja se tek oporavljala od rata.
Poto je posao zavren Stojadinovi, koji je smatran za vrsnog ekonomistu, inio je sve da se esima
odugovlai sa isplatom. esi su se za pomo obratili i beogradskim advokatima Emeriku Tartalji i Zafiru
Stankoviu. Problem je reen tek kada je u Beograd doao direktor eke fabrike. Odugovlaenje
isplate dravu je kotalo 122 miliona dinara.
Stojadinovi je bio i glavni akter afere vezane za obveznice, koje je posle Prvog svetskog rata vlada
izdavala graanima kako bi namirili ratnu tetu. Kao ministar finansija on je svojim prijateljima,
nekolicini lanova vlade i sebi otvorio kredit u Jadransko-podunavskoj banci i omoguio, kada je
1925. godine poela isplata kupona ratne tete, da ih kupe pre nego to je njihova vrednost poela da
raste.
Rat je bio prava prilika za pojedince da dobro zarade. Tako su na poetku rata 1914. godine liferanti
vojsku opskrbili obuom napravljenom od trule koe i presovane hartije. Predsednik Srpske
socijaldemokratske partije Tria Keclerovi traio je od Narodne skuptine da obrazuje komisiju i istrai
sluaj u koji je bio ukljuen osim liferanata, brae Milana i Vlade Ilia, i pukovnik Duan Popovi.

17
Epilog takozvane Opanarske afere malo koga je iznenadio. Popovi je ubrzo unapreen u naelnika
Opteg odeljenja Ministarstva vojnog, a od Vlade Ilia je narueno vojno rublje.
Za razliku od te, afera sa peskom u branu zavrila se presudom njenom akteru, nikom mlinaru
Konstantinu Popoviu, kaznom zatvora od etiri godine. Meutim, na tome se sve zavrilo. Popovi, koji
je mleo ito za vojsku, dodavao je loe brano i, to je jo gore, sve to meao s peskom. Iako je osuen
na zatvorsku kaznu, nije je izdrao. Kao rezervni oficir umesto u zatvor poslat je u jedinicu, a kada mu
je posle rata obnovljeno suenje osloboen je optubi zbog nedostatka dokaza.
Most kralja Aleksandra
Ni gradnja Mosta kralja Aleksandra u Beogradu, sadanjeg Brankovog mosta, 1929. godine nije prola
bez afere. Kako su posle ponovljenog konkursa u trci za graditelja mosta ostali francusko graevinsko
drutvo Batinjol i nemaki Krup, 13. marta 1930. godine posao je poveren Nemcima.
Oni su ponudili da posao obave po ceni od 203 miliona dinara, od ega bi iz reparacija bilo plaeno 6,2
miliona maraka, a ostatak u bonovima sa osam odsto kamate.
Na to se alio Batinjol koji je ponudio cenu od 179 miliona dinara, do ega bi pet miliona maraka ilo
na raun reparacija, a ostatak u obveznicama sa rokom od 20 godina i kamatom od sedam odsto.
Tadanji predsednik Vlade, divizijski eneral Petar ivkovi, istraio je sluaj u kojem je kljuni ovek za
vezu izmeu Nemaca i Vlade bio njegov brat Mita ivkovi.
Posao je na kraju poveren Batinjolu, a ta kompanija i njen partner su osloboeni plaanja poreza,
taksa i carina.