Finansijsko trite je prostor, a ne mesto, na kome dolazi do susretanja ponude i

tranje za finansijskim sredstvima. Tu se utvruje i cena finansijskih sredstava.

Kamatna stopa je ono to je cena finansiranja, a kamata je ono to emo mi platiti.
Nije isto finansijsko trite, trite kapitala i trite hartija od vrednosti, jer samo
trite hartija od vrednosti jeste najznaajniji deo finansijskog trita.
Klasifikacija finansijskog trita prema predmetu poslovanja:
devizno trite
trite novca
trite kapitala

DEVIZNO TRITE
Devize su potraivanja u inostranstvu u inostranoj valuti. Cena deviza devizni kurs.
Cilj deviza jeste mogunost konvertovanja za izvoznike, poslovanje u devizama i sl.
Na deviznom tritu mogu uestvovati: CB, poslovne banke i ovlaeni posrednici.
TRITE NOVCA
Je ui pojam od novanog trita. Na njemu dolazi do sueljavanja ponude i tranje
za kratkoronim finansijskim sredstvima u domaoj valuti (kratkoroni krediti, iralni
novac, kratkorone hartije od vrednosti). Kratkorone hartije od vrednosti na ovom
tritu su kratkoroni zapisi (komercijalni, blagajniki). Cena kratkoronih hartija od
vrednosti je kratkorona kamatna stopa. Cilj jeste da se obezbedi likvidnost
novanog i kreditnog sistema u zemlji. Uesnici na tritu novca su: CB (a ne
drava), poslovne banke, ostali ovlaeni uesnici (dileri, brokeri...)
TRITE KAPITALA
Na ovom tritu dolazi do sueljavanja ponude i tranje za dugoronim finansijskim
sredstvima, odnosno kapitalom. Ovo trite je od neprocenjivog znaaja za razvoj
zemlje.
Elementi trita kapitala su:
trite investicionih kredita-poprilino ureeno
trite hipotekarnih kredita-hipotekarne banke prevashodno
trite dugoronih hartija od vrednosti-najznaajnije za pravna lica
Investicioni krediti se odobravaju na osnovu specijalno pripremljenog elaborata
Hipotekarni krediti se koristi za finansiranje raznih nepokretnosti (+avioni, kamioni,
jahte). Nekretnina koja se kupuje je zalog, tj. predmet hipoteke. Rok nije krai od 15
godina.

Trite dugoronih hartija od vrednosti-na ovo trite istupaju oni koji imaju potrebu
za dugoronim sredstvima ili oni koji su spremni za ulaganje vika prihoda na dugi
rok.
Dugorone hartije od vrednosti su: akcije, zapisi i obveznice.
Omoguavaju nam da plasiramo vikove dugoronih finansijskih sredstava ili da se
dugorono zaduimo. Cena je dugorona kamatna stopa (trebala bi biti objektivna).
Cilj postojanja ovog trita jeste da se zatite interesi korisnika kapitala, ali i onih
koji plasiraju sredstva (investitori). Uesnici: korisnici, investitori, posrednici, drava.
Drava se tu pojavljuje kako bi se ostvarila OPTIMALNA ALOKACIJA SREDSTAVA, tj. da
se sredstva usmeravaju ka onim privrednim sektorima koji e ostvariti najbolji
prinos. Inokosno-partnersko-akcionarsko drutvo, banke, fondovi, osiguravajue
kompanije, drava...pojedinac se moe pojaviti samo kao korisnik hipotekarnog
kredita. Pojedinci mogu biti investitori bez institucije.
FINANSIJSKO TRITE
1. devizno trite
2. kreditno trite
3. trite hartija od vrednosti (od njega direktno zavisi razvijenost finansijskog
trita)

TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI

Zadaci:
likvidnost
istovremeno informisanje o ponudi i tranji
kontinuitet cene
niski transakcioni trokovi
jednak pristup kupoprodaji
brzo prilagoavanje cene novoj informaciji Klasifikacija trita hartija od vrednosti
prema brzini frekvencije (kontinualnost i diskontinualnost)
prema predmetu trgovine
s obzirom na to da li se hartijom ve trgovalo ili ne
prema organizovanosti...
Prema predmetu trgovine razlikujemo: trite osnovnih i trite izvedenih hartija od
vrednosti. Na tritu osnovnih hartija od vrednosti razlikujemo vlasnike i dunike
hartije od vrednosti. Takoe, razlikujemo primarno (emisiono) i sekundarno trite.

NAPOMENA: OSNIVAKE AKCIJE NIKAD NISU PREDMET TRGOVINE NA TRITU!

Akcije emitujemo iz sledeih razloga:
radi osnivanja
radi pribavljanja dodatnog kapitala
ukoliko elimo da promenimo vlasniku strukturu
Dunike hartije od vrednosti imaju definisan rok, tu se razlikuju od vlasnikih.
Takoe, kod nekih dunikih hartija od vrednosti posredovanje nije obavezno.
TRITE IZVEDENIH HARTIJA OD VREDNOSTI
*FORVARDI, FJUERSI, OPCIJE, SVOPOVI* su osnovne vrste izvedenih hartija od
vrednosti.
Ovo trite nema emisioni i sekundarni deo trita, ve samo sekundarno trite i po
mnogo emu je specifino. Ne postoje emitenti, postoje investitori, ali uslovno
govorei. Postoje uesnici koji ove hartije kupuju, oni koji svesno preuzimaju rizik i
oni koji kupovinom i prodajom ostvaruju profit.

PRIMARNO TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI (EMISIONO) ODNOSI SE NA

OSNOVNE HARTIJE OD VREDNOSTI
Na njemu se obavlja trgovina novoemitovanim hartijama od vrednosti. Razlikujemo
3 naina emisije novih hartija od vrednosti:
otvorena aukcija (pojam aukcije-metod trgovanja nadmetanjem)
preuzimanje od strane investicione banke ili posrednika
privatni plasman institucionalnih investitora (za mala, inovativna, ali brzorastua
preduzea) Uesnici na ovom tritu su: emitenti, posrednici i investitori.
SEKUNDARNO TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI
Ovde se obavlja trgovina svim ve emitovanim hartijama od vrednosti. Uesnici su:
investitori, vlasnici hartija od vrednosti i posrednici. Znaaj se ogleda u obezbeenju
likvidnosti. Funkcije ovog trita su: odravanje regularnog trita, lake utvrivanje
cene stimulisanje novog finansiranja i odravanje pravine trgovine.
PODELA:
1) velike nacionalne berze; regionalne berze, vanberzansko trite
2) berze i elektronsko vanberzansko trite.
3) prema organizovanosti:
berzansko

 vanberzansko sekundarno trite

BERZANSKO TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI

Berza je mesto na kom se obavlja trgovina hartija od vrednosti. Pretea berze su
italijanski trgovi. Prve berze su nastale u Belgiji i Holandiji. Od kvaliteta odreene
robe koji je naveden na berzi ne sem se odstupati, to se veoma potuje. Berze
nemaju sopstvene hartije od vrednosti, ne naplauju proviziju i slino. Zadaci berze
su obezbeenje likvidnosti (to znai da postoji kontinuitet trgovanja svim hartijama
od vrednosti), da razlika u ceni izmeu dve kupoprodaje ne bude velika itd. Uesnici
na berzanskom tritu su: berzanski trgovci (dileri), berzanski posrednici (brokeri) i
ostali uesnici.

Osnovni tipovi (NE VRSTE) berzi:

berze anglosaksonskog tipa (po pravilu su privatne institucije osnovane kao
akcionarska drutva, broj lanova je najee ogranien, uloga drave je relativno
malo izraena, ali drava vri nadzor i kontrolu)
kontinentalni tip berze (drava osniva berzu, broj lanov nije ogranien, a mogu ih
postavljati dravni organi)
meoviti tip (predstavlja kombinaciju prethodna dva tipa, postoje u Nemakoj,
Austriji i vajcarskoj, osniva ih drava, a lanovi mogu biti samo banke)

VANBERZANSKO TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI

Trguje se hartijama od vrednosti koje se ne nalaze na listingu berze. Trguju trgovci
(dileri) koji imaju dozvolu za trgovinu i koji su komunikaciono povezani. Predmet
trgovine su nerizine i visokorizine hartije od vrednosti. Rizik moemo dvojako
posmatrati, kao potencijalni gubitak, ali i kao nadproseni prinos.
BROKERSKO-DILERSKE KUE NA VANBERZANSKOM TRITU
Specijalizovane su za vanberzanske emisije. Kao uesnici se mogu javiti investicione
banke specijalizovane za IPO (inicijalne javne ponude)-nudi iskljuivo i samo obine
akcije; komercijalne banke ili trustovi; dileri ili brokeri dravnim dunikim hartijama
od vrednosti.

HARTIJE OD VREDNOSTI
Na tritu hartija od vrednosti moe se trgovati:
dunikim (kreditnim) hartijama od vrednosti
vlasnikim
izvedenim
AKCIJE

Dugorona hartija od vrednosti koja nema rok dospea. Rok odgovara ivotnom
veku emitenta. Po osnovu iste se moe ostvariti prinos u obliku dividende. Druga
prava zavise od vrste akcije. Vlasnika je hartija od vrednosti. Hartija od vrednosti
se smatra akcijom ako sadri: oznaku da se radi o akciji, naziv i sedite emitenta,
iznos na koji glasi (nominalna vrednost), dividendne kupone i potpis emitenta
(ovlaenog lica). Kroz dividendne kupone uviamo o kojoj vrsti akcije se
radi.Drava ne moe da emituje akcije, jer ona ne sme biti zainteresovana ni za
jednu ni za drugu stranu, ve mora da obezbedi normalno funkcionisanje
finansijskog trita. Takoe, ne moe se pojaviti ni kao investitor. Emitenti akcija:
preduzea (obino A.D.), banke i druge finansijske organizacije, osiguravajue
kompanije i investicioni fondovi, koji mogu biti otvoreni (emituje uvek kad je
ukazana potreba za to) i zatvoreni (emituje odreeni broj akcija i zatvara tu opciju).
Razlog emitovanja: osnivanje akcionarskog drutva ili pribavljanje
nedostajueg kapitala za rast i razvoj, NE ZA LIKVIDNOST, JER JE KAPITAL
DUGOROAN.
Prednosti pribavljanja kapitala emisijom akcija: ne poveava zaduenost,
nema obaveze vraanja i kapital se moe brzo pribaviti.
Nedostaci pribavljanja kapitala emisijom akcija: menja vlasniku strukturu
emitenta, moe biti skupo (svi drugi izvori finansiranja imaju niu cenu; prinos mora
biti barem ravan oportunitetnom troku), nedostupno je malim preduzeima.
Investitori u akcije: SVI MOGU INVESTIRATI U AKCIJE, IZUZEV DRAVE! Pojedinci,
institucionalni investitori, preduzea iz razliitih delatnosti, banke i druge finansijske
organizacije.
Prednosti investiranja u akcije: suvlasnitvo u emitentu, prava iz akcija se lake
prenose, vii prinos u odnosu na ulaganja u druge hartije od vrednosti, ograniena
odgovornost, glase na relativno male iznose.
Nedostaci investiranja u akcije: vii rizik ostvarenja prinosa i rizik da ostanu bez
uloenog kapitala.
Vrste akcija:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

prema nainu odreivanja vlasnika.

prema redosledu izdavanja.
prema pravu glasa (obine, preferencijalne i sa uveanim pravom glasa).
prema vremenu na koje se izdaju (sukcesivno pribavljanje kapitala) *prema
iznosu na koji glase.
prema uplaenosti akcijskog kapitala (besplatne, delimino uplaene, u
potpunosti uplaene (salne, redovne akcije).
prema visini nominalne vrednosti (zajednike (relativno visoka nom. vr.),
obine ili osnovne (razumno visoka nom. vr.) i zbirne (niska nom. vr.).
prema redovnosti isplate dividendi (redovne i akcije rasta (kod ovih emitenata
se dividenda ne isplauje ili je ona vrlo niska))
prema sadraju materijalnih prava (obine (najvie prava) i preferencijalne
(povlaene-prioritetne).

DUGORONE DUNIKE HARTIJA OD VREDNOSTI

Dravni zapisi
Najdui rok dospea do 10 godina; Emituje ih drava i koriste se za finansiranje
projekata u privredi. Drava se obavezuje da e plaati kamatnu stopu po osnovu
zapisa, dok god rok zapisa traje. Periodino ih emituje i Centralna banka i
uobiajeno po nominalnoj vrednosti. Kamata se uglavnom isplauje polugodinje ili
u zavisnosti od dogovora. Od svih dugoronih dravnih hartija od vrednosti, dravni
zapisi imaju najniu kamatu.
Trgovina ovim hartijama je aktivna, a cene fluktuiraju zavisno od uslova na
kreditnom tritu.
Dravne obveznice
Rok dospea je dui od 10 godina, uglavnom 30. Emituje ih drava sama (ne istupa
preko Centralne banke). Rok zavisi od procene drave, odnosno tokom kog perioda
e moi da iskoristi ova sredstva (uglavnom do 30 godina). Koriste se za finansiranje
velikih infrastrukturnih i razvojnih projekata, kao i za finansiranje budetskog
deficita. Emitent je drava. Motiv ulaganja u dravne obveznice jeste sigurno
ulaganje, jer za emisiju garantuje drava, to nije sluaj sa ostalim hartijama od
vrednosti.
Komunalne obveznice (NIKAKO MUNICIPALNE!)
Emitent-lokalni organi uprave. Svrha-finansiranje razvoja regionalne i komunalne
infrastrukture. Drava ne garantuje za izmirenje obaveza, ve lokalna samouprava,
ali drava ne bi dozvolila da optina ne odgovori na obaveze, pa bi iste preuzela.
Kamatna stopa je via u odnosu na dravne obveznice.
Obveznice dravnih preduzea
Emituju se u cilju rasta i razvoja ovih preduzea. Rok je dui od 10 godina.
Investitori u ove obveznice mogu biti svi. Drava ne garantuje za preuzete obaveze,
ali postoje namenski fondovi Centralne banke (via kamatna stopa), preko kojih je
mogue odgovoriti na obaveze. Prinos od kamate je najvii od svih dunikih
dugoronih hartija od vrednosti.
Korporativne obveznice
Emitent: korporacije, privatan sektor, iz razliitih oblasti poslovanja. Povoljniji izvor
finansiranja u odnosu na bankarski sektor. Povoljnije je jer ne mora da vri otplatu,
kao to je to u sluaju sa bankom (metak struktura, metak zajmovi-kada se i
kamata i glavnica otplate npr. po isteku roka dospea). Nema procedure, kreditnog
zahteva, papirologije itd. Kapital moe brzo da se pribavi (ako imate dobar kreditni
rejting, ako vas potuju i veruju vam na finansijskom tritu). Prvo morate emitovati
minimum jednu emisiju obinih akcija, da biste mogli emitovati korporativne
obveznice.

TERMINOLOGIJA I NEKA OBJANJENJA

*Kod izvedenih hartija od vrednosti se spominju arbitraeri, kao uesnici na tritu.
ARBITRAA je pravni termin, ali u finansijama znai neto drugo. Naime,
ARBITRAA postoji onda kada moete na tritu da uoite hartiju od vrednosti po
niskoj ceni i nizak rizik ili po visokoj ceni i visok rizik.
*Promptno, kasa, spot trite-trite na kom se trguje osnovnim hartijama od
vrednosti.
*Terminologija fjuersa: osnovno sredstvo (osnovna hartija)-predmet ugovora;
fjuers je terminski ugovor; duga pozicija-pozicija strane koja kupuje hartiju od
vrednosti na termin; kratka pozicija-pozicija strane koja prodaje hartiju od vrednosti
na termin; fjuers cena-cena po kojoj e hartija od vrednosti biti kupljena/prodata;
*Opcije-kod ovog ugovora jedna strana stie prava, a druga obavezu; uslovni je
ugovor, moe, a i ne mora biti; onaj koji ima pravo je kupac u opcionom ugovoru;
onaj koji ima obavezu je prodavac u opcionom ugovoru; opcija je terminski ugovor.
Opcije se prema mogunosti korienja prava iz opcije (stilovi izvrenja), dele na
ameriku, evropsku i bermudski stil (koji nije pomenut). Bermudski stil nalazi
kompromis izmeu dve prethodne u odnosu na opcionu premiju i korienje prava.
*Svopovi-dve ugovorne strane razmenjuju novane tokove. (Razmena, zamena,
doslovno-trampa).
*Ugovori o ponovnom otkup-Sporazumi o reotkupu-REPO-nije klasina hartija od
vrednosti, ali se smatra instrumentom trita novca. Re je o transakciji u kojoj
jedna strana prodaje hartije od vrednosti drugoj strani, uz istovremeni sporazum da
ih otkupi nazad u odreenom roku i po unapred definisanoj ceni. Predstavlja vrstu
kredita koji je osiguran hartijama od vrednosti dunika. Kao osiguranje se najee
koriste dravne hartije od vrednosti. REPO postoji u razliitim rokovima-preko noi (1
dan), vremenski (due od 1 dana, krae od par dana, najee oko 15) i otvoreni
(rok nije definisan, ve je stvar dogovora izmeu ugovornih strana). Koristi se za
odravanje veoma kratkorone likvidnosti. Koriste ih dileri kratkoronim hartijama
od vrednosti za finansiranje pozicije na kratak rok. U ovom sporazumu, kupac
kupuje pa prodaje, a prodavac prodaje pa kupuje.
Razlika izmeu kupovne (otkupne) cene i prodajne cene je rashod na ime kamate na
zajam.

POJMOVI ZA LAKE RAZUMEVANJE

Trina kapitalizacija - Indikator veliine i obima prometa na berzi. Dobija se

mnoenjem trine cene svih akcija na berzi sa ukupnim brojem svih akcija.
LIBOR (London Inter Bank Offered Rate) - Kamatna stopa koja se koristi na
kratkoronom meunarodnom bankarskom tritu u Londonu. Po toj ceni banke

nude jedna drugoj novac. Visinu LIBOR-a odredjuju pet glavnih londonskih
banaka i slui kao pokazatelj stanja na tritu novca.
Likvidnost - Sposobnost da se bezuslovno mogu ispuniti dospele obaveze u
jednom vremenskom intervalu. * Aio - Pozitivna razlika u ceni hartija od
vrednosti, ostvarena kada je trina vrednost hartije od vrednosti vea u odnosu
na nominalnu vrednost hartije od vrednosti.
Diskont - Kamata na nominalnu vrednost za vreme od prodaje menice do njene
valute. Re se upotrebljava i za druge poslovne transakcije, kod izraunavanja,
smanjenje vrednosti glavnice pre njenog stvarnog dospea.
Dividendna stopa - Odnos dividende po akciji i berzanskog kursa akcije
(interesantna za kupce akcija). * Dividenda - Deo profita koji akcionar naplauje
na osnovu svoje akcije, a iju visinu odreuje skuptina akcionara u zavisnosti od
rezultata preduzea i u skladu sa pravilima akcionarskog drutva.
Eskont - Razlika izmeu eskontovane vrednosti menice (vrednosti po kojoj se
menica iskupljuje) i njene nominalne vrednosti.
EURIBOR - EURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) je referentna kamatna
stopa po kojoj su banke koje ine panel prvoklasnih banaka u evrozoni spremne
da pozajme jedna drugoj novac evro. Obraunava se kao prosek indikativnih
kamatnih stopa (ne realizovanih kamatnih stopa) na meubankarske depozite
razliitih ronosti (15 ronosti), koje se kreu od jedne nedelje do dvanaest
meseci. Kod nas ga banke koriste kako bi se bi utvrdile kamatne stope na
razliite finansijske proizvode kao to su: hipoteka, tedni rauni i krediti.
Valuta - Monetarna (novana) jedinica u novanom sistemu drave.
Hed fondovi - Vrsta rizinijih investicionih fondova, koji u svojim koriste
tehniku hedinga (kupoprodaja u budunosti po definisanim cenama) kako bi
smanjili rizike. Imaju visok stepen zaduenosti u odnosu na sopstvena sredstva.
Institucionalni investitori - Institucionalni investitori (osiguravajua drutva,
penzioni fondovi, investicioni fondovi, fondacije, investicione kompanije) svoja
novana sredstva uglavnom ulau u hartije od vrednosti i pojavljuju se kao moni
investitori na tritu kapitala.
Kamata - Kamata je troak pozajmnjivanja novca i kompenzacija poverioca za
odricanje od sopstvene potronje i rizike koje preuzima kada poverava svoj
novac drugima. Obino se izraava kao godinja kamatna stopa: iznos kamate
koja e biti isplaena tokom jedne godine podeljen je iznosom pozajmljenog
novca.
Kamatna stopa - Stopa po kojoj se plaa cena za privremeno korienje
odreene koliine novca (kamata). To je cena novca. Visina kamatne stope
prvenstveno zavisi od ponude i tranje za kreditima (novcem i kapitalom), ali i od
zakonskih i drugih uslova (npr. klasifikacija kredita po odredbama centralne
banke). * Kamatni rizik - Rizik od mogueg nastanka negativnih efekata na
finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige zbog
promena kamatnih stopa.
pekulacija - Radnja koja je usmerena ka ostvarivanju dobiti na osnovu
oekivanih cenovnih razlika. U bankarskom svetu to se dogaa na podruju
vrednosnih papira, stranih valuta, nepokretnosti.

Saldiranje - Izvrenje obaveza izmeu uesnika na organizovanom tritu

prenosom hartija od vrednosti i novanih sredstava po osnovu poslova sa
hartijama od vrednosti.
Solventnost - Sposobnost da se izmire obaveze po dugovima, ne o roku
dospea, ve po mogunostima, makar i iz likvidacione mase.
Reeskont hartija od vrednosti - Dalja prodaja centralnoj banci hartija od
vrednosti (najee menica) koje je poslovna banka eskontovala kupovinom od
svojih komitenata. Odobravanje kredita bankama na osnovu kupovine
eskontovanih menica vri se pre roka njihovog dospea.
Nominalna vrednost hartije od vrednosti - Iznos upisan na hartiji od
vrednosti, cena po kojoj je hartija od vrednosti emitovana.
Novani tok (Cash flow) - Prikazuje sva primanja i izdavanja novca i samim tim
predstavlja pravu sliku novanih sredstava kojima pravno ili fiziko lice
raspolae.
Portfolio hartija od vrednosti - Skup razliitih hartija od vrednosti (akcija,
obveznica i dr.) u vlasnitvu nekog lica (fizikog ili pravnog) kojima upravlja
portfolio menader ili lice samostalno.

ta je spread?
Spread je razlika izmeu kupovne (ask) i prodajne (bid) cene. Prodajna (bid) cijena
je cena po kojoj prodajete prvu valutu u valutnom paru. Kupovna (ask) cena je cena
po kojoj kupujete prvu valutu u valutnom paru.
ta su prekonone kamate?
Prekonone kamate (SWAP) predstavljaju svojevrsni troak odravanja pozicije koji
se primenjuje na raun na dnevnoj bazi. Radi se o razlici kamatnih stopa izmeu dve
valute, a tu razliku trgovac zarauje ili plaa ukoliko njegova pozicija ostane
otvorena preko noi.
ta je "veliina naloga" u trgovanju na Forexu?
"Veliina naloga" je broj standardiziranih lotova koje elite da uloite po odreenoj
poziciji.
1.00 oznaava 1 standardni lot odn. 100 000 jedinica prve valute u paru.
0.10 oznaava tzv. mini-lot odn. 10 000 jedinica prve valute u paru.
0.01 oznaava tzv. mikro-lot odn. 1000 jedinica prve valute u paru.
ta je spot trite?
Spot trite je svako trite na kojem se finansijskim instrumentima trguje po
trenutnim cenama. Cene se utvruju na licu mjesta (on the spot) za razliku od
trgovanja u kojem se trgovina sklapa u odnosu na neku buduu cenu (forward).
Koja je razlika izmeu duge (long) i kratke (short) pozicije?
Radi se zapravo o trgovakom argonu za kupovni odn. prodajni nalog. Ako trgovac
'kupuje' valutni par, otvara dugaku (long) poziciju, odn. kratku (short) ukoliko

'prodaje' valutni par. Npr. ako trgovac kupi 1 lot na EUR/USD otvorio je dugaku
(long) poziciju od 100 000 jedinica EUR u odnosu na USD. Ako trgovac prodaje 1 lot
na EUR/USD otvorio je kratku (short) poziciju od 100 000 jedinica EUR u odnosu na
USD. Pojednostavljeno, kad otvarate kupovnu poziciju elite da se vrednost EUR
povea u odnosu na USD, a ako otvarate prodajnu poziciju elite da vrednost EUR
padne u ondosu na USD.
ta je slippage i zato do njega dolazi?
Slippage nastupa kada se izmeu cena pojavi praznina jer je iscrpljena sva
likvidnost na odreenoj ceni. U pravilu se javlja u periodima velike aktivnosti na
tritu kad se moe dogoditi da cena skoi za nekoliko pipova bez trgovine na
cenama izmeu ta dva nivoa. Povezano s time, svaka cena ima odreen iznos
likvidnosti. Npr. ako je cena 50 i mogue je kupiti milion po toj ceni, a nalog iznosi 3
miliona doi e do slippage-a jer je 3 miliona vie od dostupnog 1 miliona po ceni od
50.
to je margina?
Margina je procenat od veliine ukupnog naloga koji broker zahteva od Vas kao
depozit ne bi li dopustio otvaranje pozicije. Ne radi se o proviziji niti o
transakcijskom troku; to je jednostavno deo iznosa na Vaem raunu koji se stavlja
na stranu u svrhu takvog depozita. Izraunava se tako da se uzima procenat
nominalnog iznosa naloga, a odreen je unapred od strane brokera i naveden je u
uslovima trgovanja. Npr. ako elite da otvorite nalog od 1 lota na USD/GBP (odn. 100
000 jedinica USD) koristei polugu od 1:500, bie Vam potrebno 200 USD za
pokrivanje margine (100 000/500). Ako imate manje od 200 USD na raunu, neete
moi da zadovoljiti uslov margine. Ako imate 200 USD ili vie, nalog e biti izvren.
to je margin call?
Margin call je upozorenje koje se javlja kad iznos na Vaem raunu padne ispod
traenog nivoa margine. To znai da je iznos margine postao prenizak i da na raun
treba uplatiti dodatna sredstva kako bi izbegao tzv. Stop Out ili prislino zatvaranje
naloga.
ta su osnovna sredstva?
To su hartije od vrednosti na kojima se zasnivaju binare opcije i podeljene su na etri
glavne kategorije:
1.trgovina
valutama ,
2.trgovina akcijama,
3.trgovina indeksima
i
4.trgovina robom .

Valuta: EURUSD , GBPUSD , AUDUSD , USDCHF , itd

Akcije : Apple , Google , Bank of America , Ekkon , itd
Indeksi : Dov Jones , S & P 500 , NASDAK , itd
Roba : Ulje , zlato , bakar , kafa , itd

ta su Binarne Opcije?

Binarne opcije su pravni ugovori koji eksplicitno definiu precizne isplate i povraaj
novanih sredstava na koja ete imati pravo po isteku vaeg trgovanja. Rok ili
expiry time - vreme kada se vek binarnih opcija zavrava. U tom trenutku ,ete
biti obaveteni da li je vaa trgovina bila uspena ili ne,i da li ete dobiti isplatu ili
povraaj novca.
Primer:
Vi izaberete 1 dan istek vremena i aktivirate svoju binarni opciju u 11.00am GMT u
sredu , 3. decembra 2014. 11.00am GMT u etvrtak 4. decembra 2014. godine, je
rok kada binarna opcija istie. Nakon toga ete biti obaveteni da li imate pravo na
isplatu ili povraaj.
Opcije http://www.fxsforexsrbijaforum.com/t586-opcije
forwards
and
ugovorifjucersi

futures

http://www.fxsforexsrbijaforum.com/t585-forvard-

swops http://www.fxsforexsrbijaforum.com/t587-svopovi
Stocks http://www.fxsforexsrbijaforum.com/t1921-akcije
Bonds http://www.fxsforexsrbijaforum.com/t1917-obveznice
Berzanski indeksi ukazuju na kretanje berzanskih cena, odnosno mere promene
berzanskih kurseva. Veliki broj organizacija u svetu utvruje i objavljuje ove indekse
svakodnevno.
Berzanski indeksi su znaajni zato to se koriste:

kao reperi pri proceni performansi pojedinanih portfolia

za kreiranje i kontrolu fondova na indekse
za utvrivanje faktora koji utiu na agregatne promene cena hartija od
vrednosti i drugih roba, odnosno za merenje trinog prinosa u ekonomskim
studijama
za predvianje kretanja cena u budunosti i
kao predstavnici trinog portfolia rizinih roba pri izraunavanju
sistematskog rizika

Berzanski indeksi mogu biti tako konstruisani da odraavaju kretanja na celom

tritu ili na pojedinim delovima trita (kretanje pojedinih delatnosti ili pojedinih
hartija od vrednosti). U najveem broju sluajeva berzanski indeksi su pravi indeksi.
Ipak, postoji izvestan broj indeksa, koji iako se ovako zovu, zapravo predstavljaju
ponderisan ili neponderisan prosek cena hartija od vrednosti.
Berzanski indeksi odraavaju ukupna kretanja na tritu, te je vano razmotriti
faktore koji su znaajni prilikom izraunavanja indeksa koji treba da reprezentuje
ukupno trite. U tom smislu, najznaajniji faktori su: veliina uzorka, poreklo
uzorka, reprezentativnost, ponderisanje i jedinica mere. Uzorak treba da bude
reprezentativan za celo trite, jer e u suprotnom njegova veliina biti bez znaaja.

Vei uzorak nee biti bolji od manjeg uzorka. Uzorak se moe kreirati potpuno
sluajnim izborom ili tehnikom namernog izbora i ukljuivanja u uzorak, kako bi se
obuhvatile karakteristike trita. Vei uzorak daje jasniju indikaciju ta radi osnovna
populacija, ali ako je uzorak previe velik i razliit, on nee biti uporediv i
interesantan specijalizovanim investitorima. Uzorak treba da bude reprezentativan
za sve delove populacije. Uzorak hartija ne treba da sadri samo hartije velikih firmi
ili firmi iz iste delatnosti.
Prilikom kreiranja uzorka veoma je znaajno svakom elementu uzorka dati
odgovarajui ponder, pri emu se koriste tri osnovne eme ponderisanja, i to:
cenovni ponderi, ponderi zasnovani na vrednosti i ponderi iste vrednosti. Indeks
treba da bude iskazan u odreenim jedinicama koje su razumljive i koje daju
odgovor na relavantna pitanja. Indeks moe biti izraunat kao prosta aritmetika
sredina svih hartija u uzorku, kao promena (cena ili vrednosti) u odnosu na bazni
indeks ili kao geometrijska sredina svih hartija uuzorku.
Cenovno ponderisani indeksi su aritmetike sredine tekuih cena, to znai da na
kretanje indeksa utiu razliite cene hartija. Tipini indeksi koji se na ovaj nain
utvruju su Dow Jonesovi i Nikkei indeks. Vrednosno ponderisani indeksi se
konstruiu utvrivanjem poetne (inicijalne) trine vrednosti svih hartija na berzi
(trina vrednost=broj emitovanih hartija x tekua trina cena).
Ova cena se obino utvruje kao bazna i dodaje vrednosti indeksa (najpopularnije je
da se kao poetna vrednost indeksa uzima 100, ali moe biti i 50, 10 i dr.). Nakon
toga, nova trina vrednost se izraunava za sve hartije ukljuene u indeks i tekua
trina vrednost se poredi sa poetnom (baznom) vrednou, kako bi se utvrdio
procenat promene koji je primenjen na poetnu vrednost indeksa. Vrednosno
ponderisanje se koristi kod veine berzanskih indeksa (npr.
Standard&Poor's-ovi indeksi, indeksi amerike berze, indeksi NASDAQ-a, indeksi
Financial Times-a itd.)
Neponderisani indeksi su indeksi kod kojih sve hartije imaju isti ponder, nezavisno
od njihove cene ili trine vrednosti. Ove indekse mogu koristiti pojedinci koji
sluajno biraju hartije za svoj portfolio i investiraju isti iznos novca u svaku hartiju.
Jedan od naina vizualizacije neponderisanih indeksa je pretpostavljanje da je isti
iznos novca investiran u svaku hartiju portfolia. Neponderisane indekse iskazuje
Value Line i dr.
Prema tome da li prate kretanje cena akcija ili obveznica, razlikuju se: indeksi akcija
i indeksi obveznica, a prema obuhvatu, razlikuju se: kompozitni i globalni indeksi
akcija i obveznica.
Kako lokalni indeksi slede privredu svake pojedine zemlje, nastaje problem
uporedivosti indeksa meu zemljama zbog nepostojanja konzistentnosti meu
njima, u pogledu izbora uzorka, ponderisanja ili procedure koja se koristi pri
izraunavanju. Kako bi se reili ovi problemi uporedivosti, stvoreno je nekoliko grupa
tzv. globalnih indeksa akcija, koje izraunavaju set indeksa akcija za datu zemlju, a
koji su konzistentni. Ovim se ostvaruje direktna poredivost indeksa i omoguava

njihovo kombinovanje u cilju kreiranja razliitih regionalnih indeksa. Ukazaemo

samo na tri seta globalnih indeksa akcija, i to: aktuarski svetski indeksi Financial
Times-a, indeksi Morgan Stanley-a i Dow Jones-ov svetski indeks akcija.
Aktuarski svetski indeksi Financial Times-a mere performansu oko 2.500 akcija iz 30
zemalja i pokrivaju oko 70% ukupne vrednosti svih kompanija na listingu u svakoj
zemlji (obuhvata akcije sa visokom, srednjom i niskom kapitalizacijom i velike
meunarodne akcije). Indeks je ponderisan trinom vrednou i ima bazni datum
31. decembar 1986. godine i baznu vrednost od 100.

Indeks se objavljuje u amerikim dolarima, britanskim funtama, japanskom jenu,

evrima i lokalnoj valuti zemlje. Performansa se izraunava nakon zatvaranja
njujorke berze i objavljuje sledeeg dana u Financial Times-u.
Indeksi Morgan Stanley-a se sastoje od 3 meunarodna, 19 nacionalnih i 38
meunarodnih industrijskih indeksa i obuhvataju 1.375 kompanija koje se nalaze na
listingu berzi u 19 zemalja sa kombinovanom trinom vrednou, koja predstavlja
aproksimativno 60% ukupne trine vrednosti berzi akcija ovih zemalja. Svi indeksi
za ponder imaju trinu vrednost.
Dow Jones-ov svetski indeks akcija se sastoji od vie od 2.200 svetskih kompanija i
organizovan je tako da su sve kompanije svrstane u 120 industrijskih grupa. Indeks
obuhvata 33 zemlje koje predstavljaju vie od 80% vrednosti ovih zemalja. Zemlje
su grupisane u tri regiona: Azija/Pacifik, Evropa/Afrika i Amerika. Indeks svake
zemlje se izraunava u lokalnoj valuti, kao i u amerikim dolarima. Indeks dnevno
objavljuju Wall Street
Journal (SAD), Wall Street Journal Europe i Asian Wall Street Journal, kao i nedeljnik
Barron's.
Osim ovih, postoje i tzv. globalni indeksi dravnih obveznica, koji su nastali tokom
prethodnih pet do sedam godina usled rasta veliine i znaaja globalnog trita
obveznica. Na ovom tritu dominiraju indeksi amerikih firmi, kao to su Lehman
Brotjers, Merrill Lynch, J.P.Morgan i Salomon Brothers.