KOSTIM U FRANCUSKOJ U PERIODU OD LUJA XIII DO LUJA XIV

Pod vladavinom Anrija IV, prekomerni luksuz u odevanju bio je ogranien, ali za
vreme Luja XIII rasko se tako razvila da se nisu samo upotrebljavale najskuplje,
najsjajnije materije, nego se odelo jo pretrpavalo pervazima, zlatnim ili
srebrnim vezovima , ak i umetniki izraenim dragim kamenjem.Ovo upadljivo
rasipanje naroito se ogleda u prekomernoj upotrebi skupocenih ipaka. I plemii
i graani pokazali su skoro bolesnu naklonost prema ovom materijalu. Potranja
za ipkama bila je tolika da su dotadanji snabdevai, panija i Holandija, bili u
nemogunosti da zadovolje potrebe, pa su se morale osnivati radionice u zemlji.
Pod kraljevskim pokroviteljstvom osnovane su mnogobrojne ipkarske kole u
Alansonu, Remsu i Arasu, koje su se docnije proule po izradi izvrsnih ipaka (tzv.
Points de France).
Kardinal Rielje je objavio 1625. edikt protivu raskoi, kojim je zabranio uvoz
gajtana i vezova da bi se zatitili francuski proizvodi. Poevi od tada, francuska
nonja sve vie dobija u lepoti linija i elegantnoj jednostavnosti. Jednostavne
materije zamenjuju one protkane arama.
MUKA NONJA
Grudnjak (le pourpoint) je bio postavljen tankim slojem vate, ali u kroju je dobio
jedan deo sa strane. Spreda struk pada nie, tako da peevi idu koso od pojasa
nanie. Rukavi su lako postavljeni-ispupeni, glatki ili ukraeni malim kosim
prorezima, a takoe ponekad prorezom u gornjem delu, du ava, kroz koji se vidi
postava. Umesto krila nosi se umetak od tkanine, izmeu ramenog ava i rukava.
Grudnjak je spreda ukraen sitnom okruglom dugmadi, iritima i gajtanima.
ee se viaju etiri ili est proreza na grudima, postavljeni istom bojom kao
postava na rukavu (chiqetqde). Nosi se gornji kaput istog kroja kao i grudnjak, sa
otvorenim viseim rukavima (collet). On je ukraen, au tom sluaju donji
grudnjak nema pervaza. Nosi se i slian kaput, koji ima dugake peeve, skoro do
kolena, optoene krznom (casaque). On slui kao zimsko odelo, a nose ga i sluge,
paevi i konjuari, kao jednu vrstu livreje. Ukraava se na isti nain kao i
grudnjak, a ima i iste omiljene visee rukave.
Umesto kolira nosi se poloena kragna (fraise). U isto vreme ulaze u modu
izvezene kragne zupastih ivica, koje pokrivaju ramena i lea (large col rabattu).
Slini ukrasi od ipke nose se i na rukavima. Koliri se postepeno smanjuju i
konano ustupaju mesto kragni od ipke (col rabattu). Oko vrata nosi se mali
komad od muslina koji se zove cravatte; taj naziv izgleda dolazi od rei croate,
jer su je nosili hrvatski vojnici.
Ogrta se nosi na jednom ramenu i lebdi pozadi. akire, lako naduvene u
gornjem delu, dopiru do ispod kolena. Ukraene su poprenim iritima,
dugmetima i biserom, koji se zovu ecussons. Sa strane je isti ukras du ava.
izma je u obliku levka. Mamuza se dri pomou irokog kaia od koe. Nose se
velike i uzane lovake izme koje se uvlae u jednu vrstu nanula (socques,
pantoufles); zatim kratke izme, koje mogu da se kombinuju sa dugakim
akirama preko kolena uzanog kroja (lazzarines), a nosi se i obua sa irokom

rozetom kao ukrasom. Kako je obua zahtevala otkrivenu nogu, bile su potrebne
skupe arape; one su se pravile od crvene svile (bas millanais).
Uz ovo odelo nosio se uvek ma na uzanom bandeliru od koe, koji je bio
ukraen, a stavljao se preko desnog ramena. Pored maa, u desnoj ruci, nosio se
i tap.
Ogrta se zvao le manteau. On se drapirao ispod desne ruke i uvijao oko tela.
Nametanje ogrtaa bila je prava vetina. Isto tako, drao se dvema uzicama
vezanim ispod jake i vezivao oko jednog ili drugog ramena, tako da je padao koso
niz lea. Graani su ga vezivali napred, ispod vrata. Njihovo odelo bilo je tamne
boje. Crnu boju nosila je visoka buroazija, a sivu boju sitna.
eiri su bili od filca, imali su veliku glavu i obod koji se podvijao napred ili sa
leve strane. Ukraavalo ga je nojevo ili vuneno pero. U poetku XVII veka moda je
izbacila veliki eir koji je postao klasian za to doba. On je bio od filca ili
dabrovine, niske glave a irokog oboda. Ukraavao se nojevim perom koje se
zvalo pleureuse. Dok su ovaj eir nosili ratnici i plemii, buroazija je usvojila
poseban oblik: visok konusni eir sa uzanim obodom, unaokolo ukraen vrpcom
ili gajtanom (bourdaloue). I graani nose dugu kosu koja pada na ramena. Mali
brkovi ukraavaju gornju usnu a bradu bradica (la royale). Meu
ekscentrinostima frizure treba navesti moustache dugaak pramen koji je
uvezan trakom visio sa leve strane, dok je ostatak kose padao sa desne. Docnije,
ovaj pramen bio je ukovrden, ukraen skupocenim trakama, i postao je tzv. La
cadenette. Pokrivao je levo uvo, u kome se nosio veliki biser.
ENSKA NONJA
Za vreme vladavine Luja XIII nonja elegantne ene se sastojala od koulje,
korzeta (basquine, corset), nekoliko sukanja i prvog odela, koje se zvalo jupe, a
sastojalo se od dva dela, korsaa (le corsage ili corps de jupe) i suknje (la jupe ili
bas de jupe). Drugo odelo je imalo iste delove (corps de robe i bas de robe).
Gornji deo je bio otvoren da bi se video donji, ili je pak potpuno zatvoren. Isti je
sluaj i sa suknjom. Vertigaden se nosio sve do dvadesetih godina. Meutim,
velika reforma je pogodila grudnjak, koji je bio osloboen, tako da bista ene nije
vie bila deformisana. Jedna od originalnih crta enske nonje u doba Luja XIII
bilo je zadizanje suknje sa strane. Ta moda je postojala i u srednjem veku. Tako
zadignuta suknja otkrivala je donje odelo (la friponne). Ona se stavljala u bone
proreze ili depove, ali se isto tako mogla prikaiti i spreda. Korsa se zatvarao
tzv. brandenburzima, tj. iritima koje je francuska moda pozajmila od istonih
naroda. Ovaj horizontalni ukras imao je uspeha pa je docnije preao na vojniku
uniformu, koja je uvedena u drugoj polovini stolea. Zadignuta haljina je bila
verovatno u depovima privrena nekom uzicom. Suknja la jupe bila je
veoma ukraena, dok se prednji deo haljine zatvarao manama. Rukavi,
proseeni u celoj duini, omoguavali su da se vidi rukav donjeg dela. Muf ulazi u
modu. Ali ovo zadizanje sukanja bilo je svojstveno samo graanskim enama.
ene iz naroda ostale su verne starim obiajima. Nosile su jedan kaput koji se
zvao jupon ili veste, plisiranu suknju i kecelju. Njihova kona obua imala je nisku
petu.

Za vreme vladavine Luja XIII vertigaden, koji se pridravao gvozdenim obruima i

davao utisak neprijatne naduvenosti oko bedara, bio je suen na oba kraja i
uglavnom je izgubio svoj raniji oblik.
NONJA ZA VLADAVINE LUJA XIV
Istorija nonje za vladavine Luja XIV moe se podeliti u tri perioda. Prvi period je
prelazna epoha, doba mladosti Luja XIV: 1643-1661. Drugi period je vrhunac
vladavine Luja XIV: 1661-1670. To je epoha raskoi pod uticajem gospoe
Montespan. Francuska je tada bila arbitar mode za celokupnu Evropu, sem
panije. Trei period odlikuje se slinim crtama, ali pri kraju vladavine Luja XIV,
pod uticajem gospoe Mentenon, zapaa se tenja ka jednostavnosti linija i
strogost u izboru ornamenata. Ovaj period obuhvata vreme od 1670. Do 1715.

MUKA NONJA
U prvom periodu zadravaju se izvesni elementi nonje iz perioda Luja XIII; to su
eiri sa perjanicama i izme u obliku levka. Ali ima i novina: kragna (le rabat) se
vezuje kiankom. Snopovi traka (garlants) ukraavaju gornji i donji deo akira i
suavaju se idui nanie. Kanoni su jedna vrsta ukrasa u obliku levka kojima se
zavravaju akire. esto se sastoje od nekoliko redova finog platna ili
ipke.Novina je pogodila i grudnjak. On je bio skraen i otvoren, tako da se videla
koulja. Kako je moda uvela u odevanje izvestan nehat, to se prostor izmeu
grudnjaka i akira ostavljao slobodnim.
I drugi period se odlikuje meavinom: nehatnim izgledom i tenjom za
elegancijom i bogatstvom. Kragna (rabat) je vea, a dugake vrpce kojima se ona
vezuje vise upravo iznad koulje, koja se providi. U dvorskom kostimu rukavi
grudnjaka su veoma kratki i ukraeni redovima ipaka tako da se vide rukavi
koulje stegnuti oko lakta ili oko lanka.Radi zatite od zime nosi se ispod koulje
potkoulja, tzv. camisole. Glavni i najoriginalniji elemenat nonje ovoga doba jesu
gornje akire u obliku suknjice, koja se zvala rhingrave. Nju je uveo u modu grof
Salm, koji je imao titulu grofa od Rajne (Rhin-Rhein-Graf). Rengrav je mogao
imati oblik suknjice, ali je pri jahanju imao oblik pantalonai u tom sluaju akire
su bile due od suknjice. Izmeu 1660. I 1668. rengrav je ukraen nizom pantljika
u pojasu i itavom hrpom sa svake strane pored kolena. iroki kanoni od ipke
ostaju iako je prola moda oblaenja izama za sveani kostim. Vaan rekvizit
ukraavanja je bandelir, iroka traka od tkanine, optoena svilom. Od 1668.
godine bandelir se pokriva oko pojasa earpom, a u zimu se oko ovog pojasa nosi
muf. Ogrtai su imali oblik tzv. cape. Ogrta se pridravao rukom da bi otkrio
rengrav sa kanonima.
U treem periodu pojavljuje se justaucorps koji e pri kraju vladavine Luja XIV
dobiti ime habit. Ovaj kaput je uzan u struku, a ima iroke peeve do kolena.
Rukavi su dugaki i pri kraju ukraeni zarukavljem, koje oko 1690. Postaje veoma
iroko i dobija levkast oblik (manches a bottes). Osim toga nosi se prsnik (veste
ili gilet) i kratke pripijene akire do ispod kolena. Depovi na ovom kaputu su u

poetku niski i nalaze se spreda, a docnije su horizontalni i vie po strani.

istokor je u poetku ukraen trakama na ramenima, ali poev od 1690. one
potpumo iezavaju. Spreda se zakopavao dugmetima, a rupice su bile
ukraene iritima (brandenburzima), kojima su ukraeni i depovi. S vremenom
istokor se otvara do pojasa i proputa kravatu od muselina, koji silazi dosta
nisko i vezuje se oko vrata trakom ili ipkom.Ona sleduje rabatu posle 1670.
Rengrav je ostao do 1678, ali se sve vie zamenjivao kratkim akirama. Ni jedne
ni druge ne vide se ispod istokora. Rengrav je doiveo pravi trijumf u celoj
Evropi gde je bio podraavan i noen. Noge su prekrivene arapama koje prelaze
preko kolena. Krajem vladavine Luja XIV istokor dobija sa strane plisirane
umetke. U to vreme nosi se zimi muf, koji se vea o vrpcu oko struka.
U drutvenom ivotu sve vie su se izobiajavale izme. Dok su se za vreme Luja
XIII one nosile u salonima, a nosili su ih i plemii i graani, pod Lujem XIV izme
se viaju samo pri jahanju, u lovu ili ratu; tu ih nose konjanici ili komandanti koji
imaju konje. Cipele se zavravaju jednom alkom koju pokriva jezik, veoma irok i
uspravan. Od 1690. godine njihova ivica je crvena. Na dvoru su se nosile crvene
potpetice. U prvom periodu vladavine obua se zakopava dvema irokim
pantljikama (1660-1680), a od tada se upotrebljava samo preica (boucle). Ova
preica je katkad oiviena pravim ili lanim dijamantima. Deca bogataa nosila
su bele cipele od velura. U alosti, preice su bile bronzane i bez dragog
kamenja.
U ovom periodu vlasuljari su se takmiili u pronicljivosti za usavravanje perika.
Umesto da priiju kosu na kalotu, kao u vreme Luja XIII, oni su je priivali na fino
platno, pleli je u svilene konce, a pronali su i kovrdavu kosu. Podraavanje
prirodne kose bilo je tako veto da je cela Evropa postala kupac perika iz
Francuske. Opti oblik perika bio je en criniere, koje su docnije prozvane in folio;
one su se odlikovale redovima kovrda koje su padale na ramena. Poev od
1690. godine perike su visoke i obrazuju dva vrha, a krajem vladavine Luja XIV
visina im se smanjuje i dele se u tri uperka, od kojih su dva sa strane. Perike su
bile tako teke da se glava potpuno brijala.
U prvo doba eiri su dosta visoki. Od 1660. do 1675. oblik im je manji, ivice ue,
sa dva velika pera sa strane, boje vatre. Oko 1680. ivice se diu u vidu talasa.
Upotreba perja je manja. Krajem 1690. eir se posuvraa na tri strane i dobija
poznati trorogi oblik, ije se ivice ukraavaju iritima.
PRVE UNIFORME
Luj XIV je prvi uveo uniforme za svu vojsku, po savetu Kolimana de Froda 1672.
godine. Kroj nonje vojnika bio je slian graanskom: eir, istokor (habit) do
kolena, uzane akire i cipele; konjanici su nosili izme. Prvobitne boje bile su
neutralne: sivo-ukasta i mrka, a zarukavlja su bila ivljih boja. Kraljevska garda
(maison du roi) odlikovala se uniformama jasnih boja: francuska garda plavim,
andarmi i musketari crvenim, a kotska garda belim uniformama. I artiljerija je
bila obuena u plavo; konjiki pukovi su bili kitnjastije obueni nego peadija.
Osim grenadira i dragona, koji su nosili kape od ohe sa srednjim delom u obliku

kese i kopljanika peaka, koji su imali lemove, svi ostali rodovi vojske imali su
eir.
ENSKA NONJA
Mala je razlika izmeu enske nonje pri kraju vladavine Luja XIII i nonje u
prvom periodu vladavine Luja XIV. I sada se nose grudnjaci sa peevima, suknje
koje zadravaju svoje nazive (la modeste, la secrete). U drugom periodu
trijumfuju ukrasi od zlata, ipke i traka (galants ili faveours). Boje su: uta, bledo
plava, inkarnat ili boja zore. Upadljivo je bogatstvo enske nonje: bogato vezene
trake i iriti, ili ipke vezene zlatom, ukraavaju suknje i grudnjak. Suknje su
iroke. Gornja se zadie sa svake strane velikim manama od traka (ruban). Zove
se manteau ili gornja suknja (jupe de dessus). Ta suknja se otvara pred drugom
suknjom od tafta. Ona ima lep ija duina zavisi od socijalnog poloaja. Kratki
rukavi grudnjaka se produuju od lakta redovima ipke. Grudnjak se zakopava ili
nira spreda. Dekolte je u vidu amca (en bateau), oivien drapiranim muslinom,
ukraenim u sredini manom. Rado se upotrebljavaju prugasti materijali i
materijali koji se prelivaju. Na tilu se slikalo cvee i to se zvalo transparents.
Suknja je pokrivala noge.
U treem periodu enska nonja je bila veoma raskona sve do pojave gospoe
de Mentenon i politikih nedaa, koje su uslovile strou i jednostavniju modu.
Grudnjak je utegnut. Ukraava se spreda redovima mani koje se zovu les
echelles. Suknja se nosi zadignuta kao ranije, ali da bi dobila to vei obim
uveava se pozadi turnirom od gumiranog platna (la criarde). Donja suknja se
ukraava prorezima, u koje se priivaju razni iseci, frizovi, panoi, zlatni vezovi i
umetci ipke (pretintailles). Svi ti ukrasi davali su gornjoj odei znatnu teinu i
suknja je padala u tekim naborima.
Kao i u mukoj modi pojavljuju se iriti (brandenbourgs). Oko 1676. suknja dobija
volane od plisiranog tofa (falbalas), a kratki rukavi se produuju manetnama,
zvanim engageantes. I u to vreme, kao i u docnijim vekovima, pojedine opere
uticale su na modu. Od 1672. usvaja se moda tzv. dezabijea, tj. manje raskonih
nonji (deshabilles). One su se nosile esto i sa keceljom (laisse-tout-faire).
Za vreme prvog perioda vladavine Luja XIV bila je u modi frizura a la Sevigne.
Ona se sastojala od pramenova koji su se od slepoonica sputali du obraza.
Najvie uspeha imala je frizura a la Fontange. Ona se odrala u modi skoro
trideset godina (1675-1699). Postala je sasvim sluajno. Jednog dana u lovu
gospoici de Fontan vetar je raupao kosu, a ona je kosu prikupila i vezala
svojom podvezicom. Luj XIV je veoma pohvalio ovu improvizovanu frizuru. Kapica
a la Fontange (bonnet) obuhvata punu i za nju se vezuju dve trake, koje lebde
niz lea ili se vraaju napred. Spreda se uzdiu prave ipkane cevi na spratove,
koje se odravaju na kosturu od ice i pomou ioda sa sjajnom glavom. Oko
1696. Fontange izlazi iz mode i ostaje sqamo kao dodtatak frizure pod imenom
commode. Frizura en palissade pojavljuje se oko 1680. To je visoka kapa
nainjena od tila i pantljika, sa koje vise dva dugaka kraja od platna ili ipke.
Slika enske nonje bila bi nepotpuna ako ne bismo uz frizuru pomenuli i tzv.

muice (les mouches). To su bili vetaki mladei koji su se stavljali u prilinom

broju na lice.
PRESTI FRANCUSKE
Vladavina Luja XIV imala je velikog uticaja na kulturu evropskih naroda. Nain
ivota i sjaj koji je razvio Luj XIV na vrhuncu svojih ratnih uspeha, imponovao je
mnogim vladarima, naroito onim u malim dravama Nemakog (Rimskog)
carstva, koji su nastojali da ga podraavaju. Svaki od njih hteo je da ima svoj
Versaj, isti nain ivota, istu modu. Potreba za francuskom modom dostigla je
vrhunac kad su u svim pravcima slate lutke, potpuno obuene od eira i obue
kao i oruja sa svim modnim rekvizitima i sitnom galanterijom. Takve lutke su
prolazile i kroz ratne operacije, ali su uredno stizale do poruioca i klijentele.
Ovaj modni i kulturni presti dobio je jo vee razmere kada je Luj XIV opozvao
Nantski edikt 1685. godine, zbog ega su protestanti poeli da naputaju
Francusku spasavajui ivote.Stotine hiljada protestanata napustilo je zemlju, a
najvie ih je otilo u mali kneevinu Brandenburg. Kako je to bio kulturniji deo
tadanjeg francuskog drutva, oni su bili oberuke prihvaeni u maloj dravi, gde
su se i naselili i znatno doprineli njenom napretku i uzdizanju da postane
kraljevina Pruska. Tu je bio veliki broj umetnika svih grana, od arhitekata do
vajara i slikara, ime su doprineli zraenju i vladavini francuskog duha i ukusa u
XVIII veku. Moda je bila jedna paralelna, ni malo beznaajna pojava tog irokog
zraenja u svim evropskim zemljama.
IZVORI
Izvori za francusku nonju iz vremena vladavine Luja XIII nalaze se prvenstveno u
delima gravera, koji su prikazali tipove i ivot svih drutvenih klasa. To su bili
ak Kalo, Abram Bos, Sen Inji, Vencel Holar, Sebastijan Leklerk i Sebastijan Ponto
de Bolije. Zanimljiva su takoe i dela pojedinih slikara, naroito portretista kao
to je Filip ampenj, ili slikara anra, kao to su bili braa Le Nen. Vani su i pisani
izvori, romani onog vremena, u kojima je esto podrobno prikazan nain
odevanja (Skaron, Sorel, Firetijer).
Izvori o nonji iz vremena vladavine Luja XIV nejednake su vrednosti. Pojedini
slikari eleli su da svojim modelima daju konvencionalni kostim (Rigo, Minjar,
Lebren), a drugi su oblaili svoje modele u stvarni kostim (Larilijer).
Veoma vaan izvor su ilimi, raeni u Goblenima, po kartonima Van der Melena. I
ovde posebnu vanost, kao izvor, imaju dela gravera. Te je portrete radio Rober
Nantej, zatim specijalisti koji su se interesovali prvenstveno za nonje, braa
Bonar, Arnu, Sen an, an le Potr (1618-1682), koji je otiao dalje od kostima i
prikazao niz sveanosti na dvoru Luja XIV (Fetes et Divertisseements, 16681671). Antoan Truven je autor serije gravira iji je naziv Les Appartements
royaux, koja je dragocena kao dokument. U to vreme iveo je i R. Genjijer koji se
zanimao za nonju ranijih vremena. Kostimi njegove zbirke, raeni po prirodi, ili
po spomenicima koji su postojali u to doba, predstavljaju veliku istorijsku i
dokumentarnu vrednost.