Vampirologia serbiana

Re vampir jedina je re srpskog porekla koju je prihvatio ceo svet kako bi u svoj svet uveo
jedno zastraujue bie. Kolevka vampira je Srbija i Balkan, brdovit, tajanstven zavijen u drevne
izmaglice iz kojih izranjaju razna mitoloka i natprirodna bia. Ali gde je granica istine, straha,
realnosti i legende, koliko je vampir zastupljen u naim krajevima, kako se odbraniti od njega i
kako ga unititi, kako su vampiri morili stanovnike Srbije a naroito njene jugoistone krajeve i
ko su bili vampirdije. Odgovori svakako lee u predanju, folkoru, istorijskim i drugim izvorima
ali i u svedoenjima onih koji su se sa njima sreli, bez obzira koliko to bilo neverovatno, pa i u
zvaninim dravnim dokumentima......
U vremenu smo gde je sub kultura svakako dobila nove dimenzije, a teme koje su bile tabu prolosti sada
su u novim trendovima. Moe se rei da je tema nadnaravnih, stranih i mitolokih bia dobila na ceni
vie nego ikada. arobnjaci, monstrumi, udovita i razna bia ranije zarobljena u priama, bajkama i
epskim sagama sada ive jedan novi ivot iako je vreme okrenulo broj 21 na svom brojaniku. Teko je
rei da li je sve poelo sa Bremom Stokerom i njegovim transilvanijskim princem koji je zapoeo svoj
ivot odbacivi hrianstvo transformiui se u vampira, bia koje ivi od ubijanja i uzimanja krvi
ljudima. Ipak, pravi prodor vampira kakve imamo sada poinje jednim drugim literarrnim delom, ne
toliko zapaenim kao film koji je po njemu snimljen i sa kojim na vampire poinje da se gleda na drugi
nain. Osamdesetih godina prologa veka u Americi se pojavilo delo koje je brzo postalo bestseler do tada
gotovo nepoznatog pisca Vitli trajbera -,,Glad,,. trajber u njemu pie o posebnoj vrsti vampira,
prefinjenih, plemikih manira koji povremeno sviraju violonelo, ljubitelja umetnosti. Prefinjenost
vampirizma preplie se sa njihovom demonskom pojavom i stalnom glau za krvlju sve u cilju
odravanja venog ivota. Zapadna kultura podigla je fenomen vampirizma na jedan vii nivo
pokuavajui da ponovo stvori preplitanje mita o nadljudima sa temom venog ivota-besmrtnosti. Ali
ovo je tema kojom treba da se posebno bavimo, ono to je za nas interesantno to koliko je matini Balkan
bio i ostao u kandama vampira pa zato treba da ponemo od najranijih tragova po kojima je kako se vidi
vampir potekao iz klase najobinijih neprosvetljenih drutvenih slojeva. Tihomir orevi, na

naunik, etnolog koji je napisao jednu jedinstvenu studiju ,,Vampir i druga bia u naem
narodnom verovanju i predanju,, i objavio je daleke 1952 godine kae o tome
sledee: ,,Verovanje da poneki mrtvaci mogu nou izlaziti iz grobova preruavati se u razliite
prilike, preruavati se, uznemiravati svet, praviti tetu, moriti ljude i stoku i initi svakojaka
druga zla u naem narodu je, koliko se zna bilo raireno od davnih vremena. Ono u njemu nije
iezlo do dana dananjeg,,.Da stvari nisu jednostavne kao to se ine govori i to da se ovakvo
bie kod naroda na podruju Balkana razliito naziva a interesantno je i to da se esto vampir
identifikuje sa vukodlakom to je, kao to znamo druga vrsta bia. Najrasprostranjeniji naziv je
svakako opteprihvaeni-vampir. U okolini evelije u Makedoniji nazivaju ga vampirin, u istoj
zemlji u Ohridu i okolini nazivaju ga vopera a u Prespi vopir, ukodlak, kodlak, kudljak, vukozlak,
vukozliina je naziv u Dalmaciji, u oblasti Kua u Crnoj Gori lampir, lampijer, u Kruevakom
kraju u Srbiji vaper, na ostrvu Lastovu kosac i prikosac.

U lanu broj dvadeset Duanovog zakonika zabranjuje se vaenje pokojnika iz grobova i njihovo
spaljivanje, to nam govori da je i tada uvreeno miljenje o povampirenju pokojnika bilo veoma
izraeno:
,, Ono selo koje to uini platie vradu (kaznu koja se u srednjem veku naplaivala za ubijenog oveka) a
raspopie se pop koji je doao na to,,.
Ostalo je zabeleeno da je 1403 god. jedna ena na jadranskom ostrvu Pamanu po imenu Priba umrla a
zatim se ,, premetnula u vukodlaka i uznemiravala itavo ostrvo,,. Zbog toga je tadanji guverner Zadra
na molbu stanovnika ostrva, dozvolio u julu mesecu iste godine da joj se otvori grob i u srce zabije kolac.
Vampir je kao istorijski saputnik prolazio kroz sve epohe ovih prostora, njime su se bavili svi, i kraljevi i
intelektualci a naroito obian narod koji se uprkos nastojanjima prosvetitelja i dalje drao do bia ,.,. sa
one strane,,. Kad smo ve kod prosvetitelja ne moemo da zaobiemo Vuka Karadia koji nam daje
sledeu definiciju vampira koji za ovo bie koristi naziv koji je esto similaran iako se odnosi na dva
razliita bia: ,, Vukodlak se zove ovijek u koga poslije smrti etrdeset dana ue ue nakakav avolski
duh i oivi ga (povampiri se). Po tom vukodlak izlazi nou iz groba ...sa svojijem pokrovom preko ramena
i davi ljude po kuama i pije njihovu krv,,. Za razliku od Vuka Karadia u raznim krajevima postoje i
druga miljenja o vremenu kada dolazi do ,,povampirenja,,. U Bosni se smatra da se pokojnik ne moe
povampiriti pre etrdeset dana, dok na nekim ostrvima Jadrana, kao recimo Krku ili Hvaru, smatraju da
ovek moe postati vampir jo za ivota. U Skoplju i okolini se smatra da mrtvac moe postati vampir
,,na tri dana od smrti,,. Jo je interesantnije to se u srpskim predanjima pojavljuju i bia koja su podvrsta
vampira drekavac i bukavac. Za bukavca Vuk Karadi kae da je nalik vampiru ,,neto to ide nou te
davi ljude kao vukodlak,, a za drekavca se daje sledei opis:,, Ima tijelo areno dugako i tanko kao
vratilo. On izlazi nou te hoda po groblju dreei raznim glasovima, na primjer kao jarac, kao malo
dijete, maka. Katkad govori oveijem glasom. Kad drekavac drei kau da e neko umrijeti,,. U
podvrstu slinih bia treba pomenuti i ona koja nastaju od umrle nekrtene dece. Ovo verovanje postoji
gotovo u svim krajevima Balkana pod raznim imenima i nihove pojave naroito su zastraujue a mogu
imati razne oblike. U Boki Kotorskoj je posebno raireno miljenje da nekrtena deca posle sahranjivanja
u odreena doba noi izlaze iz grobova i mue i dave drugu decu a nazivaju se lorgo. U Stublu, u okolini
Vranja veruju da se dua nekrtenog deteta pretvara u pticu svirac. Svirac ima sve po izgledu na dete osim
to je malo kao ljudska aka. Svirac nou leti po okolini i svira. Trudna ena koja uje svirca mora da
pobaci a ukoliko svirci naiu na enu koja nosi svoje dete svi joj se obese na dojke i sisaju ih.
U raznim krajevima postoje i razliita verovanja ko se moe povampiriti, ali je za sve krajeve isto da se
dobar ovek ne moe povampiriti. Povampire se ubice, kriminalci, bezbonici, nekrtenjaci, nemoralne
ene i svi oni koji kako se smatra u naseljima Timoke krajine a prema crkvenim dogmama ,,ne mogu na
nebo,,. Sava Savanovi je- kako nam kae Milovan Glii bio- ,,opak ovek,,. O vampiru ostatak sveta i
Evrope nije saznao od Brema Stokera koji ga je doveo na tlo zapadne Evrope. Osvajai koji su dolazili na
ove prostore prvi su se susretali sa pojavom vampira. Jedan deo Srbije je 1718 doao pod vlast Austrije i
tada je zabeleen jedan sluaj koji je zaprepastio tada nauno racionalnu intelektualnu svetinu
Austrougarskoga carstva a rasprava koja je napisana o ovome pod nazivom Visum et repertum okirala je
Be i druge gradove.
Naime, u selu Kisiljevu u srezu Ramskom umro je 1725 god. neki Petar Blagojevi. Nakon deset dana u
istom selu umre deset osoba razne starosne dobi. To i ne bi bilo nita udno jer su s vremena na vreme u
krajevima Balkana dolazile i odlazile razne bolesti, meutim svi umrli su bolovali 24 asa i svi su tvrdili
neposredno pre smrti da im je Blagojevi dolazio u snu i davio ih i da zbog toga umiru. Povrh svega ulje
na vatru je dolila i Petrova ena koja je tvrdila da je on i njoj dolazio nou traei svoje opanke pa je
posle nekog vremena pobegla u drugo selo. Metani su zbog svega ovoga pribegli radikalnom potezu i
odluili da otvore Petrov grob. Svoj zahtev i naum su obrazloiili seoskom stareini i sveteniku koji su ih
u poetku odbijali ali na kraju pristadoe i zajedno sa seljacima odoe na kisiljevsko groblje gde ih je
ekalo ve otkopano telo pokojnika. Svetenik je detaljno opisao ono to su zatekli na groblju a to je
kasnije preneo i autrijski list Vossichse Zeitung br. 98 iz 1725 godine, ime se tema vampirizma iz
balkanskih vrleti rairila po Carstvu. Oevidac kae: ,, Prvo nismo osetili ni najmanji zadah od ovoga
tela, niti od njegova groba, niti onaj opti mrtvaki miris. Telo, osim nosa koji je bio malo spljoten,
2

ostalo je potpuno svee. Kosa, brada, nokti mesto ve opalih izrasli su novi. Mesto stare koe koja je
postala svetlobela pojavljuje se nova svea koa. Lice noge i ruke i celo telo tako su sauvani da nisu
mogli biti bolji ni za ivota. U njegovim ustima primetio sam sa najveim iznenaenjem malo svee krvi,
koju je po optem kazivanju i miljenju isisao od onih koje je umorio. Uopte, naeni su svi znaci koje
takvi ljudi treba da imaju. ....Poto smo ovo ja i pop videli narod je u najveoj hitnji zaotrio jedan kolac
i njime probio mrtvaca posred srca. Pri ovom bodenju pojavila se sasvim svea i crvena krv koja je
potekla i kroz ui i na nos. Posle su, po obiaju za ovakve sluajeve spalili telo i pretvorili ga u pepeo,,.
Koliko god imali rezervu i imali kod sebe onaj stari crv sumnje koji nam govori da su narod i njegova
predanja skloni preterivanju ipak moramo da primetimo da je ovaj opis jasan i koncizan bez obaveznih
,,ukrasa,, koji obino prate narodne prie i predanja o legendarnim biima. Moemo samo da zamislimo
kako je ovaj opis delovao na tada pompezni i nalickani Be koji je na brdoviti i magloviti Balkan gledao
gotovo kao na drugi svet. Ovo svakako nije bio jedini sluaj pojave vampira u Srbiji koji je privukao
panju javnosti i naunih krugova. Godine 1731 zabeleena je i pojava vampira u jagodinskom okrugu,
tanije u selu Medvea na obali Morave. Odmah po dojavi reagovalo se brzo Vrhovna komanda je
inspekciju poslala ekipa koju su inili, vrlo interesantno, od berbera i austrijskih oficira. Inspekcija je
,,premetnula celo groblje,, i ustanovila da vampira zaista ima. U istoj Medvei zabeleen je sluaj pojave
vampira i u zimu 1732 a tada je Vojna uprava iz Beograda poslala u inspekciju ,,jednog medika i jednog
hirurga,,.
Sluaj Blagojevi i Kisiljevo pokrenuli su pravi talas sluajeva vampirizma i vampira. O njima se sve vie
govori i pie, ne samo u tampi, ve i u ozbiljnim naunim krugovima a vrhunac svega bila je Akademija
u Berlinu posveena pitanjima vampira u prolee 1732 godine. Od tada se sve vie belee pojave vampira
u svim delovima Balkana. Iste 1732 godine dvojicu brae u Kukljinu muio je jedan vampir koji se
pojavljivao u vidu psa. Jednom od njih je sisajui mu krv napravio je crvenu pegu ispod vrata od koje je
ovaj umro posle tri dana. Isti vampir dolazio je poto je ukopan svojoj eni u postelju iz noi u no . Ona
zatrudni i rodi nakazno dete koje se ,,posle tri dana skovitla kao kobasica,,. Zatim je na naunik,
profesor Univerziteta u Skoplju Dr.Mita Kosti istraujui po Bekom ratnom arhivu pronaao podatak
da je slavonska general-komanda poslala 6 novembra 1748 god mitropolitu Mojsiju Putniku naredbu koje
je donelo, ni manje ni vie nego Ratno vojno vee 23 oktobra iste godine da se svetenicima najstroe
naredi da u svojim propovedima odvraaju narod od verovanja u vampire ili krvopije za koje smatraju da
su uzrok monogih smrtnih sluajeva. elei da sve ostave u domenu folklora i praznoverja ,,prostoga
srpskoga naroda,, Austrijanci su pribegavali i drugim merama pa je tako budimski eparhijski sabor koji je
1730 god. zasedao na optenarodnom saboru u Beogradu zatraio da se vampiri ne istrauju ve da
se ,,ovo prebezakono delo zabrani anatemom a oni koji bi prestupili da se predadu carskome sudu,,.
Ovo izgleda nije imalo nikakva efekat jer, kako smo videli niti je narod prestao da veruje u vampire a
izgleda ni naunici i ostali.
Deo II
Folklor i verovanje u vampire razvilo se ,kako se ini, od samog pojavljivanja vampira u odreenim
krajevima pa se tako i detalji oko verovanja u pojavu, povampirenje, delovanje i ubijanje vampira
razlikuju kao to je to sluaj i sa drugim obiajima. U okolini Leskovca, naroito u selu Stopanja, u kome
se vremenom pojavljivalo najvie vampira, veruje se da ,,se na svakom groblju mrtvaci ne povampire,,
kao i da subotom vampir ne izlazi iz groba,,. Romi u Pomoravlju smatraju da vampira ne treba ubijati
kolcem nego da mu treba odsei glavu i baciti u Moravu. U Timokoj Krajini veruju da se najee
povampire starije osobe ,,jer to je stariji to je greniji,,. Prema pojedinima povampire se i ljudi koji su jeli
mesa od ivotinje koju je umorio vampir. Seljaci iz Medvee su 1731 god. priali o vampiru koji se tu
pojavio za ivota doavi iz Turske i da je priao da je tamo jeo meso dva jagnjeta koje su umorili vampiri
te da e se i sam nakon smrti povampiriti, to se na kraju i desilo. Opet u okolini Leskovca smatraju da se
pravi hrianin nee nikada povampiriti ve da se povampire samo oni hriani koji su polno optili sa
pripadnicima druge vere ,,pa im se skinulo sveto miro,,. U okolini Nia i Leskovca se smatra da se vampir
3

najpre prikazuje svojim blinjima, odnosno da dolazi prvo njima. Takoe, u ovim se krajevima smatra da
se mrtvac koji e se kasnije povampiriti poznaje dok jo mrtav lei na zemlji. On je kako kau ,, naduven,
straan i ima poluotvorene oi. Takvog mrtvaca da se ne bi povampirio, probodu u trbuh velikim
jekserom,,. Opte je prihvaeno verovanje da e se povampiriti mrtvac koga je preskoila maka. Zbog
toga se u okolini Svrljiga praktikuje da se u onoga koga je maka preskoila zabode glogov trn u ruku.
Postoji verovanje da vampir ne moe proi kroz trnje pa se praktikuju u jugoistonoj Srbiji razni rituali
vezani za ulogu trnja. U svrljikim selima Lukovu i Vlakovu erpa sa peskom u kojoj su paljene svee za
pokoj due umrlog baca se u trnje. U selu Beloinju, isto u svrljikom kraju, se voda koja je bila kraj
mrtvaca raspe na raskre, a aa razbije kada povorka sa mrtvacem doe na raskre. Kada u selu
Galibabincu vide da se neko ,,utenaio,,-povampirio vade ga iz rake i probadaju glogovim kolcem. U
Pirkovcu vodu koja je stajala pored mrtvaca proliju u raku a u Popici kada spuste mrtvaca u raku
prekrste ga crvenim koncem ili crvenom bojom naprave krst na poklopcu. Sve ovo u svrhu da se sprei
povampirenje pokojnika. Inae, u okolini Nia je kult mrtvih veoma razvijen i postupanje prilikom obreda
sahranjivanja se razlikuje od mesta do mesta iako su ona geografski veoma blizu.Ako i pored svih obreda
i mera da ne doe do povampirenja se to ipak dogodi onda se u nekim krajevima smatra da vampira ne
moe ubiti svako. U okolini Leskovca se smatra da vampira moe ubiti samo vampirovi. To je dete koje
je ena rodila nakon polnog optenja sa vampirom. Vampirovi ,,vidi vampira, moe sa nim da razgovara
i moe da ga ubije na zapadu je ,,plod ove ljubavi poznatiji kao dampir,,. U okolini Leskovca se sredinom
XIX veka povampirio neki Turin i poeo da ini velike tete po okolini morei i davei ljude. Ljudi se
obrate izvesnom Asanu Gulji koji je bio vampiri da ih rei te bede i ubije vampira,,. Interesantan je
nain na koji je ovaj leskovaki ,,vampiri,, to uinio. ,,Vampir je esto iao nekoj udovici i sa njom
aikovao. Vampiri ga spazi kako ide po gredama na njenom tavanu, napuni puku komaem od elika
(jer olovo ne moe vampiru nauditi) pa pone da ga niani. Iako ga je vampir neto varao, on najzad,
uspe da ga opali iz puke i da ga pogodi. Na to neto zavrei kao jare i skljaka se na zemlju sama krv kao
pihtije. Od koe i kostiju nije bilo ni traga. Vampirovi odmah pokupi onu krv u tepsiju pa poe po
kuama da trai baki, a ono mesto gde je bila krv dobro isprae,,.
Sudei po zapisima iz perioda Srbije Obrenovia dolazak modernog doba u Srbiju nije mnogo uticalo na
svest stanovnika kada su u pitanju mitoloka bia kakvi su bili vampir i vukodlak. Tako u dokumentima
zvaninih slubi Kneevine Srbije moemo naii na jedan ovakav zapis.
Kapetan sreza raanjskog u okrugu aleksinakom alje akt okrunom naelstvu od 12 marta 1851 god.
No.982:
,,U Jovanovcu, podruja ovoga od ovo dvadeset dana pojavio se jedan vampir koji u gluvo doba noi juri
po selu i ataru i tamani seljaku stoku toliko da je svaki domain izgubi po nekoliko brava i da e sve
ivo biti utamanjenoako se napasti ne uini kraj.
Begunci iz Turske nalazei se u pomenutom selu, u kome stoka manjkava zbog istog vampira pod
zakletvom tvrde, da u selu Trupalu, kod Nia, ivi neki Stoja vampirdija zbog koga je pozant u svako
mesto u Tursku, da se isti vampirdija nabavi. ( Ovde treba uzeti u obzir da se pod Turska podrazumevaju
oblasti june Srbije koji jo nisu bili osloboeni a to e desiti u Drugom Srpsko turskom ratu 1878 god.
Prema tome Aleksinac i njegov srez bili su granino podruje.) Dalje se u depei kae,,U poniznosti se
moli naelniestvo da istog vampirdiju nabavi kako god bre i da se isti sprovede u ovaj srez, zbog istog
vampira, a koliko bude pravo, narod e platiti kada se kurtalie ove napasti. Kapetan sreza M.Aleksi.,,
Na poleini ovog neobinog akta sa jo neobinijim zahtevom napisano je jo ,,Da buljubaa Marijan
nabavi ovog vampirdiju i kad ga nabavi da ga prijavi. Pomonik M.Trifunovi.
Postoji jo svedoanstava koja govore o tome kako su vampiri svojim napadima na stoku pravili probleme
seljacima po Srbiji. Petnaestog marta 1844 god. sud u Poarevcu je osudio je dva oveka i dve ene iz
sela Manastirice to su otkopavali jednu enu mislei da se povampirila jer su im neke ovce manjkale.
Zatim se u selu Donjoj Koritnici kod Leskovca 1880 god. pojavi prostrel na ovcama. Kako je bolest due
trajala, seljaci pomisle da se jedan njihov seljak, koji je umro dva-tri meseca ranije, povampirio i da im on
jede ovce. U ovo ih je uverio neki vraar iz unikog sreza koji je kako se ini poznavao ovu ,,vampirsku
problematiku,,.Godine 1899 povampirila se neka ena iz sela Mrtane u leskovakom srezu. Ona je kako
svedoe onovremenski savremenici, dolazila u kuu nekoga seljaka pa mu popila tri ovce, izvela mu
4

volove u dvorite pa im skunula oglave (ulare) pa ih vodila po dvoritu,,. Vampir izgleda nije ljubitelj
samo rogate stoke pa se u ranijim pisanjima kae da ,,vampir ponekada hoe da jai konja (vranog bez
belege). Zato ljudi nalaze ujutro takve konje sa ispletenom grivom, znojave i zamorene.
U okolini Nia i Leskovca veruje se da vampir po izlasku iz groba dolazi prvo svojoj kui u kojoj je iveo
i pojavljuje se pred svojom porodicom a da dalje slua i radi ono to mu oni kau. Pa tako mu neko
kau ,,da ode u planinu i on ode tamo da ga udave vuci,,. Drugi pak to iskoriste da bi se osvetili drugima
pa mu kau da ide po selu i davi krupnu stoku. Oni bezduniji mu ak narede da ide i davi ljude i decu,,.
Vampiri se pojavljuju i na tano odereenim mestima, to su ustvari prema narodnom verovanju mesta gde
je izvesno sresti vampira. To su pre svega raskrsnice, guvna i guvnita, gradine, zidine odnosno njihovi
ostaci, mostovi, korita potoka i jaruga. Posebno mesto i kao mitoloki objekat i kao mesto na kome je
pojavljivanje vampira neminovno je vodenica. Milovan Glii je namerno smestio pojavu svoga Save
Savanovia u jednu potoaru u Zaroju. irom Srbije moe se uti pria o ukletim vodenicama i od
vampira nastradalih vodeniara. Vampir bi obino doao do vodenice i zaustavio vodenini toak.
Iznenaeni vodeniar koji je boravio u vodenici bi izaao da vidi o emu se radi i tako postao njegov plen.
Sliku tradicionalnog vampira prati i transformacija odnosno prikazivanje u raznim, obino ivotinjskim
oblijima. U jugoistonoj i istonoj Srbiji veruje se da e vampir preuzeti obli one ivotinje koja ga je dok
je leao na odru preskoila a to je obino bila crna maka. Meutim, vampir je mogao uzimati oblik
gotovo svake ivotinje i svedoanstva o takvim susretima su brojna pa ne jenjavaju ni dan danas. U
Sokobanji se pripoveda kako je neki starac jahao nou drumom, pa naiao na neko jare koje je vrealo
pored puta. On sjae uzme jare podigne ga na konja i stavi ispred sebe. Produivi da jae on je milovao
jare tepjui mu :,,Dedino jarence ,,. Jare na to podie glavu i zagleda se starcu u oi. Starac se uplai i
prekrsti se posle ega jare nestade. Starac onda shvati da je to bio vampir koji je poprimio oblik jareta.
Brojne su prie i o susretima sa vampirima koji imaju oblik lepih ena ili devojaka te to koriste kako bi
privukle mukarce sebi i uzeli ih kao plen.
Strah od vampira duboko je ukorenjen u srpskom narodu od najdavnijih vremena i sudei po svemu ostao
je prisutan u mnogim krajevima do dan danas. Ako se zaputite po selima Srbije shvatiete da to je selo
zabaenije strah od vampira je vei. U svakom od sela bez obzira na nihovu udaljenost od grada postoje
ljudi koji su sretali ili i dalje sreu vampira kao i mesta na koja ne treba ii jer ete se suoiti sa ovom
pojavom koja vam moe isisati krv. Mnogi e vas savetovati da nosite glavicu belog luka u depu, crveni
konac oko zglavka ruke i krst oko vrata kako bi se zatitli od vampira. Na vama je da verujete ili ne.
Svejedno, vampiri e i dalje biti prisutni u Srbiji jer narod nee da ih se odrekne uprkos svemu, ako nita
drugo oni su deo njegove tradicije, istorije i identiteta.
Vladan Stojiljkovi