GODINA 1998

BROJ 12

EPARHIJA DABROBOSANSKA - BILTEN MANASTIRA DOBRUNA

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SLU@BENI DEO
KANONSKE POSJETE I SLU@EWA
WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA
DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA
SEPTEMBAR
1. Sa ~lanovima me|ureligijskog vje}a sastao se u Sarajevu sa ameri~kim kongresmenima, obi{ao i razgledao grad i u~estvovao na zajedni~kom ru~ku.
2. Posjetio episkopa zahumsko - hercegova~kog i primorskog g. Atanasija u manastiru Tvrdo{u kod
Trebiwa.
3. U Srpskom Sarajevu izvr{io ~in osve}ewa Invest
banke i razgovarao sa presjednikom R.S. prof. dr.
Biqanom Plav{i} i premijerom Miloradom Dodikom.
7. Posjetio Staru pravoslavnu crkvu u Sarajevu, hram
Sv. Save u Bla`uju, crkvu Sv. proroka Ilije u Kiseqaku, srpsko grobqe na Rudniku kod Rakovice
- sastao se sa prof. dr. Petrom Mandi}em predsjednikom Akademije nauka R. S. i prof. dr. Mitrom Miqanovi}em.
9. Slu`beno boravio u Beogradu.
13. Povodom 25. g. Arhijerejske slu`be slu`io Sv. liturgiju u kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije
u Srbiwu sa mitropolitom crnogorsko-primorskim g. Amfilohijem, episkopom zahumsko-hercegova~kim g. Atanasijem, episkopom osje~kopoqskim
g. Lukijanom uz u~e{}e sve{tenika, monaha, monahiwa i brojnih prijateqa i visokih gostiju.
14. Posjetio Pale - obi{ao izgradwu nove crkve u
Podgrabu i Sarajevo.
15. Na poziv Jevrejske op{tine prisustvovao otvarawu Jevrejskog grobqa u Sarajevu.
16. Pred po~etak radova na Sabornoj crkvi u Sarajevu
posjetio crkvu i zgradu Mitropolije Dabrobosanske. Primio sekretara kenteberijskog nadbiskupa
u Sarajevu.
19. U manastiru Dobrunu odr`ao sastanak sa redakcijom Dabra.
- Posjetio manastir Mile{evu.
20. Sa Wegovom Sveto{}u Patrijarhom Srpskim G.
Pavlom u~estvovao na osve}ewu obnovqenog manastira Davidovica i slu`io Sv. liturgiju. Slu`io
prazni~no ve~erwe u crkvi Ro|ewa Presvete Bogorodice u Vi{egradu uo~i hramovne slave.

21. Slu`io Sv. Arhijerejsku liturgiju u crkvi Ro|ewa

Presvete Bogorodice u Zenici i presjekao slavski
kola~ i osvetio slavsko koqivo za hramovnu slavu.
Postavio o. Jadrana Danilovi}a i o. Zorana Jeremi}a za parohe u Zenici.
Primio predstavnike Evropskih posmatra~a.
23. U Vladi~anskom dvoru u Sokocu primio g|u. Antonelu Notari i Xejmsa Rejnoldsa predstavnike Me|unarodnog Komiteta Crvenog Krsta.
- Primio predstavnike udru`ewa Otaxbinskog saveza dobrovoqaca.
- Primio dekana Muzi~ke Akademije prof. Branka
Benovi}a i prof. Ogwena Bomo{tara.

26. Osvetio obnovqenu crkvu u Bijelom Brdu i slu`io Sv. liturgiju

27. Na Vozdvi`ewe ~asnog krsta slu`io Sv. liturgiju u
kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.

28. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beogradu.

29. Posjetio Sabornu crkvu u Sarajevu i blagoslovio
po~etak radova na sanirawu i obnovi crkve, a zatim pregledao radove u parohijskom zdawu u Bla`uju i izgradwi hrama Sv. Pantelejmona na Vu~joj
Luci.

OKTOBAR
2. Primio u Sarajevu ambasadora Italije
- U S. Sarajevu razgovarao sa potpredsjednikom
R.S. g. Mirkom [arovi}em o predstoje}im jubilejima SPC.
4. Slu`io Sv. Liturgiju u hramu Sv.Save u Bla`uju,
odr`ao pomen bla`enopo~iv{em mitropolitu
\or|u Nikolajevi}u.
5. Posjetio Episkopa bawalu~kog gospodina Jefrema
- sastao se sa pred. R.S. prof.Nikolom Popla{enom.
6. Primio u Vladi~anskom dvoru pred. u predsjedni{tvu BiH g. @ivka Radi{i}a.
7. Slu`io Sv. Liturgiju i presjekao slavski kola~ o
sv.vel.mu~.Tekli u staroj crkvi u Sarajevu
- presjekao slavski kola~ i osvetio krsno koqivo
KSS-a Sv.Tekla na Palama.
8. Otvorio izlo`bu fotografija o manastiru Hilandaru Veqka Mihajlovi}a u S.Sarajevu.
9. Slu`io Sv.Arhijerejsku liturgiju u hramu Sv.proroka Ilije u Sokolcu i rukopolo`io u ~in |akona
Marka Bilinca
- Odr`ao parastos poginulim i preminulim o zadu{nicama (Mihoqdanskim).
10. U crkvi Sv.Nikole u Srbiwu slu`io Sv. Liturgiju i rukopolo`io u ~in sve{tenika Marka Bilinaca.
12. Posjetio Episkopa `i~kog Stefana u manastiru
@i~i,a zatim manastire Vavedewe i Sretewe u Ov~aru.
13. Prisustvovao inauguraciji i zakletvi predsjednika u Predsjedni{tvu BiH
- posjetio Sabornu crkvu i Vladi~anski dvor u Sarajevu.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

14. Prisustvovao Sv. Liturgiji u hramu sv.proroka

Ilije u Sokolcu i propovjedao o Pokrovu Presvete Bogorodice
- primio u Sarajevu komadanta italijanskih vojnika SFOR-a.
18. Prisustvovao Sv. Liturgiji u hramu sv.proroka
Ilije u Sokolcu i propovjedao
- sastao se u Sarajevu sa Landrumom Boningom.
19. Posjetio manastire Sretewe, Vavedewe i Dobrun
- u Vladi~anskom dvoru primio ambasadora Ma|arske.
23. Posjetio crkvu brvnaru u Rijeci posve}enu Sv.Nikolaju i crkvu Uspewa Presvete Bogorodice u ^elebi}ima.
24. Vjen~ao g. Du{ka Korwa~u i Lidiju u hramu Uspewa Presvete Bogorodice u ^ajni~u.
25. U~estvovao na osve}ewu novopodignutog hrama i
slu`io Sv. Liturgiju sa W. Sv. Patrijarhom Pavlom u Malom Mokrom Lugu kod Beograda.
27. Slu`io Sv. Liturgiju u Bijelom Brdu, osvetio slavsko
koqivo i presjekao slavski kola~.
28. Posjetio gr~ke vojnike SFOR-a u Visokom i ~estitao im dr`avni praznik, a zatim obi{ao radove
na Sabornoj crkvi u Sarajevu i zgradi vladi~anskog dvora sa Episkopom zahumsko-hercegova~kim
Atanasijem.
31. Slu`io Sv. Liturgiju u manastiru Sv.Petra Cetiwskog povodom slave manastira i bogoslovije.

8. Slu`io Sv. Liturgiju u hramu sv. proroka Ilije u

Sokolcu, osvetio upravnu zgradu {umarstva u Sokolcu i osvetio Krsno koqivo i presjekao slavski
kola~ povodom praznika Sv. vel. mu~. Dimitrija.
9. Prisustvovao vandrednoj sjednici Sv. Arhijerejskog Sabora SPC u Beogradu.
14. Posjetio manastir Ostrog i poklonio se mo{tima
Sv. Vasilija Ostro{kog i prisustvovao ve~erwem
bogoslu`ewu sa maturantima bogoslovije Sv. Tri
Jerarha
- posjetio manastir Pivu.
15. Slu`io Sv. Arhijerejsku liturgiju u manastiru Sv.
Petra Cetiwskog.

NOVEMBAR
1. Slu`io Sv. Liturgiju u crkvi Uspewa Presvete
Bogorodice u ^elebi}ima i razgovarao o izgradwi
jo{ jednog hrama na podru~ju ove parohije.
2. U~inio kanonsku posjetu C.O.Kalinovik i razgovarao o izgradwi kapele.
4. Primio Episkopa zapadnoevropskog Konstantina u
vladi~anskom dvoru u Sokolcu.
5. Prisustvovao u Bawaluci sastanku Episkopa iz R.S. i rimokatoli~kih biskupa i nadbiskupa.
7. U Rudom izvr{io osve}ewe ku}e protojereja stavrofora Sava Bradowi}a
- Posjetio manastir Dobrun
- Prisustvovao ve~erwem bogoslu`ewu u hramu Sv.
proroka Ilije u Sokolcu.

17. U S. Sarajevu se sastao sa dr Nikolom Popla{enom predsjednikom R.S.

- u 19.00. prisustvovao otvarawu festivla monodrame R.S. u organizaciji SRNA FEST-a i mati~ne
biblioteke S.Sarajeva.
18. Slu`beno boravio u Bawaluci.

21. Slu`io Sv. Liturgiju u Sarajevu i presjekao slavski kola~ za hramovnu slavu stare pravoslavne crkve Sv. Arhangela Mihajla.
22. Slu`io Sv. Liturgiju u crkvi u Palama.
23-27 Slu`beno boravio u Gr~koj.

DECEMBAR
3. Blagoslovom g Mitropolita obavqena Sveta tajna ispovjesti profesora, studenata i u~enika u Duhovnoj
akademiji i Bogosloviji.
4. Na praznik Vavedewa Presvete Bogorodice slu`io Sv. Arhijerejsku liturgiju u kapeli Duhovne
akademije i Bogoslovije i pri~estio profesore,
studente i u~enike.
12. Izvr{io prijem zgrade Vladi~anskog dvora u Sarajevu poslije generalne popravke i unutra{weg
ure|ewa.
13. Posjetio zgradu vladi~anskog dvora i izvr{io
konsultacije i dogovor oko ure|ewa enterijera.
17. Odr`ao sjednicu nastavni~kog vje}a u bogosloviji
Sv. Tri Jerarha povodom zavr{etka prvog polugodi{ta.
18. Prisistvovao ve~erwem bogoslu`ewu u Hramu sv.proroka Ilije u Sokolcu i besjedio o sv. Nikolaju Mirlikijskom ~udotvorcu.
19. Slu`io Sv. Liturgiju u hramu sv.proroka Ilije i
proslavio krsnu slavu sv.Nikolaja u Vladi~anskoj
rezidenciji sa gostima i zvanicama.
20. Drugi dan Krsne slave po ustaqenom obi~aju primio podru~no mu sve{tenstvo i profesore bogoslovije na ~estitku.
23-24 Slu`beno boravio u Srpskoj Patrijar{iji u Beogradu.
25. Prisustvovao promociji doktora nauka u prostorijama Sarajevskog Univerziteta u Palama.
26. Prisustvovao proslavi povodom 40. godi{wice postojawa fo~anske bolnice i obratio se prisutnima prigodnom ~estitkom i govorom.
27. Prisustvovao Sv. Liturgiji u hramu Sv.proroka Ilije
u Sokocu i odr`ao besjedu o prazniku materica.
28. Posjetio kardinala Vinka Puqi}a u Sarajevu i
~estitao Bo`i}.
29. Postavio i uveo u du`nost novog sekretara u zgradi Vladi~anskog dvora u Sarajevu i u~inio kanonsku posjetu Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu.

Evaneqe po Sv. Jovanu poiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Re ili Glagol znai osiromaiti smisao
toga izraza na grkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji. D A B A R - jevrejska re - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, ivoga
Prisustva Bojeg i koje izbija u Prologu etvrtoga Evaneqa kao Svetlost i ivot.
Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

HRI[]ANIN
visoko zvawe, nebesko
Nema ve}eg, vi{eg, po{tovanijeg,
slavnijeg i plemenitijeg imena pod
nebom od imena hri{}anin... Nebesko je zvawe, pa nebeski `ivot i pona{awe zahteva. O ovome moli hri{}ane su`aw u Gospodu Pavle govore}i:
Molim vas ja su`aw u Gospodu, da
dostojno hodite zvawa u koja ste pozvani (Efes. 4, 1), jer nas ne prizva
Bog u ne~istotu nego u svetost (1
Sol. 4, 17). Javi se blagodat Bo`ja
koja spasava sve qude, u~e}i nas da se
odreknemo bezbo`nosti i `eqa ovoga sveta, i da po{teno, pravedno i
pobo`no po`ivimo na ovome svetu,
~ekaju}i bla`enu nadu i javqawe
slave velikoga Boga i Spasiteqa na{eg Isusa Hrista, koji je dao sebe za
nas, da nas izbavi od svakoga bezakowa i o~isti sebi narod izbrani, koji
revnuje u dobrim delima (Titu 2,
11-14); da ne hodimo po telu nego po
duhu (Rimq. 8, 1, 4), jer smo do{qaci
i stranci u ovom svetu, da se ~uvamo
od telesnih pohota, koje vojuju na du{u, imaju}i dobar `ivot (1 Petr. 2,
11-12), kao deca svetlosti da hodimo
(Efes. 5, 8), kao deca neporo~na
usred roda nevaqalog i pokvarenog
da svetlimo (filib. 2, 15)... Svaki
koji ~ini greh, rob je greha(Jov.
8,34). Blud i svaka ne~istota i lakomstvo da se i ne spomiwu me|u vama (Efes. 5,3). Tela hri{}ana su
hram Duha Svetoga, koji `ivi u wima (1 Kor. 6,19). Kako je velika ludost od hrama Bo`jeg praviti hram
besovski... Hri{}ani su jedno telo u
Hristu... i sinovi Bo`ji (Rimq.
12,5; Gal. 3,26; 1 Jov. 3,1)...(Tihon Zadonski).

OTAYBINA HRI[]ANINOVA
JE NEBO
Ako si ti hri{}anin, onda ti nema{ svoga grada
na zemqi, jer zidar i tvorac na{eg grada je Bog (Jevr.
11,10). Ma stekli svu vaseqsnu, ipak }emo ostati u
woj putnici. Mi smo nebu pripisani, tamo }emo da
`ivimo (Flb. 3,20). Zato da ne postupamo kao deca:
prenebregavaju}i veliko, divimo se malom... (Zlatoust).
Hri{}anska otaybina jeste nebo, gde je slava nebeskog Oca, kome se oni mole: O~e na{, koji si na nebesima; gde je preslavni dom Wegov, u kome su mnogi
stanovi (Jov. 14,2). Tamo je nastawen zbor praotaca sa
svojim pravednim potomcima: prorocima, apostolima,
mu~enicima, svetiteqima, podvi`nicima. Tamo sija
Sunce pravde, koje ne zalazi, Hristos, i sve prosve}uje blistawem slave svoje, zagreva najtoplijim zracima

zala. Ne ~uje se tamo kukwava, udaqili se otuda pla~,

tuga i uzdisawe; nema briga o hrani, pi}u, ode}i, o domu i doma}ima. Tamo nema bure i nepogode, nego je
uvek prijatno vedro. Tamo nema jutra ni ve~eri, nego
je uvek dan; nema jeseni i zime, nego je uvek krasno i
prijatno prole}e i leto... Tamo je `ivot bez smrti,
odmor bez umora, radost bez tuge, zdravqe bez bolesti,... bla`enstvo bez nevoqe,... sunce bez oblaka, svetlost bez tame. Tamo nema starog, hromog, slepog, uzetog, nakaznog, nego su svi u rascvetanoj mladosti... Tamo niko nikoga ne vre|a, ne mrzi, ne gwevi se, niko
nikome ne dosa|uje, ne quti, niko nikome ne zavidi,
svaki je zadovoqan onim {to ima: po{to vi{e od onoga {to ima ne `eli, jer je dobio i zadovoqan je onim
dobrom od koga ve}eg nema...

svoje qubavi, i blagoda}u svojom privla~i Sebi sve,

koji u ovom svetu stranstvuju i sveto ime Wegovo po{tuju i priznaju. Tamo ~esto slave okru`uju hiqade
hiqada i tu{ta i tma nebeskih bestelesnih sila, i
Gospoda i Cara slave proslavquju neprestano: Svjat,
svjat, svjat, Gospod Savaot (Isa. 6,3).
U onoj otaybini nema straha od tu|ina, nema bojazni od neprijateqa, nema opasnosti od bolesti, smrti,
gladi, hladno}e, siroma{tva, mr`we, zlobe i drugih

U onoj preslavnoj otaybini vladaju ti{ina, mir,

qubav. Tamo drug druga qubi kao sebe, i drug drugu
raduje se kao sebi, jer je drug druga vidi u bla`enstvu,
kao i sebe...
Ovu otaybinu praroditeqi na{i zatvorili su
grehom svojim i za sebe i za nas, ali Hristos, Sin
Bo`ji, koji je blagovoleo da radi nas si|e na zemqu,
otvorio je svojom poslu{no{}u i smr}u na krstu...
(Tihon Zadonski).

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

VERA JE MATI
SVIH DOBARA
Svuda nam je potrebna vera. Ona je
mati svih dobara, lek za spasewe; bez
we nije mogu}e usvojiti ni jedan dogmat...
Vera je glava i koren; ako je sa~uva{, ma sve drugo izgubio, opet }e{
sve ste}i sa ve}om slavom... ( Sv. Jovan Zlatoust)
Znaci `ive vere su:
1. Boga po{tovati i slu{ati.
2. ^uvati se od svakoga greha.
3. Zahvaqivati Mu iz srca za sva
dobro~instva.
4. Iz srca Ga prizivati i pomo} od
Wega prositi.
5. Ovaplo}ewe Sina Bo`ijeg i sve
Wegovo promi{qawe o nama i na{em spasewu za najve}e blago smatrati.
6. Isus Hristos je jedini Iskupiteq i Spasiteq svega sveta i Wemu
spasewe ve~no pripisivati.
7. I}i za Hristom, nose}i krst
svoj.
8. Srcem ne prijawati ni~emu u
ovome svetu: ni bogatstvu, ni ~asti,
ni slavi, nego na budu}a blaga gledati, o wima misliti, wih `eleti i
wima se nasla|ivati... Jer vera `iva
s neba dolazi i zato vernu du{u nebu
podi`e.
9. Vera ima strah Bo`ji i duhovnu
radost i veseqe.
10. Vera smirena, trpeqiva, krotka, qubiteqka, milosrdna, milostiva, mirna i tako daqe. Jer gde je vera,
tamo je blagodat Svetog Duha, koja
sve ovo dejstvuje u vernoj du{i...

HRI[]ANI SU SE ZAKLELI NA
VERNOST HRISTU
Iz svakodnevnog `ivota vidimo
da vojnici pri stupawu u vojsku pola`u zakletvu, i ~inovnici pri stupawu u slu`bu ili drugu kakvu du`nost. Tako ~ine i hri{}ani prilikom stupawa u Crkvu Hristovu.

Te{ko gre{e qudi koji ne ~uvaju

zakletvu, datu gospodaru i dru{tvu... Tako veoma te{ko gre{e hri{}ani koji su se pri svetom kr{tewu zakleli i obe}ali da slu`e Gospodu Hristu, ali su obe}awa naru{ili i slagali. Ovde spadaju bludnici, prequbo~inci,... zlobnici,
ubice, otmi~ari, lopovi, grabqivci, nasilnici, ugweta~i udovica i
siro~i}a, klevetnici, lukavi, varalice, la`qivci, nepokorni roditeqima i vlastima, psova~i, gatari i
oni koji ih sebi prizivaju, koji vole
sujetu ovog sveta, koji `ive u gordosti i rasko{i, i svi koji se protive
re~i Bo`joj. Svi ovi naru{ili su

hri{}ansku zakletvu i obe}awa data prilikom kr{tewa. Raskinuli su

spasonosni savez sa Hristom, i od
Wega se odvojili, i satani, od koga
su se odrekli i na koga su pquvali,
opet se okrenuli; a Hrista, Gospoda
i cara svoga, kome su se zakleli, izdali. Jer Gospod govori: Ko nije sa
mnom, protiv mene je (Mat. 12,30).
Svi takvi nisu sa Hristom. Jer kakva je zajednica izme|u pravde i bezakowa, izme|u svetlosti i tame?
Kako se sla`e Hristos sa Velijarom
(2 Kor. 5, 14-15)? Dakle, protiv Hrista su (Tihon Zadonski).

Jedan seqak, koji `ivqa{e u blizini obiteqi svetog Arsenija, zakopa u {umi svoje blago,
`ele}i da ga sa~uva. Posle nekog vremena ovaj ~ovjek do|e opet onamo gde be{e sakriven wegov novac, stade ga tra`iti, ali ga ne mogade na}i. Seqak pade u veliku tugu, stade jadikovati i plakati. On ~ak htede i da se obesi, i ve} be{e privezao u`e za drvo. U tom iznenada stade pred wega
blagoobrazni mu` i re~e mu: Za{to si, ~edo, namislio zlo u srcu svom? Za{to ho}e{ da pogubi{
du{u svoju i osudi{ sebe na ve~ne muke?
Seqaka spopade strah i trepet: On stade plakati. Na pitawe krasnog mu`a, za{to tako gorko
pla~e, on odgovori da je sakrio svoj novac i ne mo`e da ga prona|e. Blagoobrazni mu` udari `ezlom
u zemqu i re~e: Na ovom mestu }e{ na}i to {to
tra`i{. - Seqak, raskopav{i zemqu, na|e svoje
blago. Pora`en time on stade pred blagolikog mu`a i upita ga: Odakle si, ~asni o~e, i kako se zove{, da bih ti ja mogao zablagodariti {to si me
spasao i {to sam na{ao svoje blago? - Ja sam Arsenije i `ivim u obiteqi, podignutom tvojim trudom. Idi tamo i uznesi dostojnu blagodarnost Bogu. Seqak htede da se baci na kolena pred starca,
ali ovaj postade nevidqiv.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

RO\EWE HRISTOVO
Slava Bogu na visini, i na zemqi
mir, me|u qudima dobra voqa.
Ovom pesmom, po svedo~anstvu
svetog jevan|eliste Luke, an|eli su
objavili ro|ewe Hristovo.
Ova an|eoska pesma, nazvana od
svete Crkve Veliko Slavoslovqe,
ispuwuje duh rado{}u i likovawem u
dan velikoga praznika, kada hri{}ani s verom i molitvom proslavqaju
najve}i doga|aj u istoriji sveta i
molitveno se se}aju male vitlejemske pe}ine, koju je Bog izabrao za mesto ro|ewa Svoga jedinorodnog sina.
U ovoj tajanstvenoj i svetoj no}i
mnogo vekova zvuci an|eoskog podnebeskog hora pome{ali su se sa zvucima zemaqske molitve i ~itavu vasionu obasjalo je svetlo nebeskog
`rtvenika. Nebo i zemqa, an|eli i
qudi , mudraci i pastiri, pa ~ak i
`ivotiwe, u~estvuju u ovom velikom
slavqu. U du{i ~ove~ijoj odjekuje
zvowewe sa hri{}anskih hramova i
pesma an|ela. @ivot i smrt u Hristu
na{li su svoj ciq i otkrili svoju
tajnu.
Kakvu ~udesnu mistiku krije u sebi bo`i}na no}, mo`e da sazna samo
onaj koji ima sluh da ~uje u woj veli~anstveno an|eosko Veliko slavoslovqe i wegov pripev: svjati Bo`e, svjati krjepki, svjati besmertni..., koje je samo jedan od smrtnih
~uo, prema predawu, u bo`i}noj no}i.
Re~i Velikog slavoslovqa su
pokajna molitva carinika u Jerusalimskom hramu. One su ~udesno jediwewe pokajawa gre{nika i molitve
pravednika. Budi, Gospodi, milost
tvoja na nas, jako`e upovahom na tja.
Nikada verni ne sme da zaboravi
re~i ove molitve, jer, kroz hri{}an-

sku nadu dolazi milost, a kroz veru

spasewe!
Ro|ewe Spasiteqevo pra}eno an|eoskim likovawem i pesmom ne
obavqa se samo jednom u godini, u du{ama vernih. Hristos se ra|a svakog
dana i ~asa. Ro|ewe Hristovo je samo
prazni~no se}awe, pred kojim Crkva
Hristova `eli da u svaku hri{}ansku du{u ulije nebesku radost Hristove blizine. Ro|ewe Hristovo u
jaslama qudske du{e je ~ove~iji ulazak u carstvo nebesko. Ulazak u to
carstvo pla}a se molitvom, postom i
borbom protivu greha.

Spasiteq se ra|a svakoga trenutka i svakoga ~asa u du{ama onih koji

su u sebi pripremili ~ista jasla za
Wegovo ro|ewe, koji duboko veruju u
Wegovu spasonosnu nauku i koji su

gotovi da prime mu~eni{tvo imena

Wegova radi.
O svetlom prazniku Ro|ewa Hristovog ne treba zaboraviti, da se
blizina Boga ne ose}a u sitosti i zadovoqstvima, nego u deobi posledwe
kore hleba sa gladnima, posledweg
odela sa nagim, nesre}e sa tu`nim,
posledweg nov~i}a sa siroma{kom.
Hristos poziva na gozbu gladne i
`edne pravde radi, uvre|ene i osramo}ene imena Wegova radi. I ukoliko je `alost ve}a utoliko nam je Bog
bli`i.
Ne zaboravimo nikada, da na{e
bolesti i stradawa otvaraju vrata
na{e du{e, da bi se u wu uselio Spasiteq.
I ove godine vam `elim, bra}o
moja, da u sebi osetite slatku radost
ro|ewa Hristovog. @elim, da u du{ama svojim osetite dolazak vitlejemskog deteta kao cara slave, Koji
dolazi nose}i ja~inu vere, utehu i
blagoslov u svim ~asovima `ivota
na{eg. Poklonimo Mu se sa verom i
okvasimo presvete noge Wegove suzama pokajawa, da bi nas se setio u
dan stra{noga Suda i uzeo nas u za{titu. @elim vama i svoj vernoj deci svete matere Crkve, da ~ujete ~udnu, nadzemaqsku, an|eosku muziku
Velikog slavoslovqa u ovoj prazni~noj no}i.
Slava Bogu na visini, i na zemqi
mir, me|u qudima dobra voqa.
Neka bi u radosti i plamenu te
svete pesme sagoreo i i{~ezao duhovni mrak, koji li{ava `ivot divnih bo`anskih plodova, qubavi i
mira.
Hristos se rodi! Amin.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

@ITIJE PREPODOBNOG OCA NA[EG

ISIHIJA POSNIKA
Od samog povoja dobro vaspitan u
vrlinama, veliki ugodnik Bo`ji
Isihije omrznu zemaqska pristra{}a, i postade obitali{te Svetog
Duha. I uzdisa{e za ve~nim blagom u
nebeskom Sionu. Zato postade dobrovoqni izgnanik: napusti svoju
postojbinu Galatiju (u Maloj Aziji)
i tra`a{e pusto mesto. Rodom be{e
iz okoline Bruse u primorskom kraju. Tra`e}i pusto mesto, svetiteq
za|e u jednu goru, zvanu Majonis. No
demoni koji su tamo `iveli, boje}i
se da ih svetiteq ne protera otuda,
namisli{e da wega odvrate od wegove namere da se nastani tu. Zato u|o{e u neka dva ~oveka, Jovana i Ilariona, i susrev{i Bo`jeg ugodnika
pitahu ga kuda ide. I kada sazna{e
wegovu nameru, oni mu reko{e: Ne
zna{ li, ~ove~e, da je to mesto opasno, i ti ide{ u sigurnu smrt? Jer
ovde ima bezbroj divqih zverova, pa
jo{ i qutih razbojnika, te ne mo`e{
ovde ni jedan dan `iv ostati. A svetiteq, razumev{i Duhom da ovo nisu
re~i qudske ve} demonske, re~e: Ja
zbog mno{tva grehova svojih zaslu`ujem smrt, stoga idem da poginem
ili od zverova ili od razbojnika.
Rekav{i to, on satvori molitvu, i
krsnom silom odagna bestelesne ne~iste duhove i tela qudska, pa produ`i svoj put. I kad nai|e u gori na jedno mesto, dopade mu se, na~ini sebi
keliju, i stade tu `iveti podvizavaju}i se u isposni~kim trudovima pustiwa~kim. Tu i ba{tu sebi napravi,
koju obra|iva{e, te se tako od truda
ruku svojih hrawa{e. A dogodi se jednom da mnoge ptice nagrnu{e na wegovu ba{tu, je|ahu mu povr}e i plodo-

ve, i pravqahu mu {tetu. Svetiteq se

pomoli Bogu, i odmah ptice koje behu
jele od wegovog truda, popada{e iz
vazduha na zemqu, i ne behu u stawu da
lete, nego raspostrte le`ahu na zemqi. A one koje tek naletahu, ~im bi
okusile od wegovih ba{tenskih plodova, nisu mogle da uzlete nego su se
kao otrovane vaqale po zemqi. I napuni se ono mesto mno{tvom raznih
ptica, popadalih na zemqu. A posle
nekog vremena prepodobni se sa`ali
na wih, iza|e iz kelije i re~e im:
Idite odavde, i vi{e nemojte uni{tavati mona{ki trud. - ^im to svetiteq re~e, odmah sve ptice {to behu
po zemqi odlete{e, i nikada se vi{e
wegovoj ba{ti ne pribli`i{e.
Zatim prepodobni prona|e u jednoj
dolini vodu. Tu podi`e crkvicu u ~ast
svetog apostola Andreja. I tu on sa
svojim u~enicima `ivqa{e bezmolvno u bogorazmi{qawu. Jednom dovedo{e k wemu jednu ludu devojku. Weni
roditeqi pripado{e k nogama svetitequ, i moqahu ga da istera ne~istog
duha iz wihove k}eri. Pomoliv{i se
Bogu, prepodobni odmah istera |avola
iz devojke, a roditeqima wenim re~e:
Ovako govori Duh Sveti, da }e posle
moje smrti na ovom mestu biti manastir svetih `ena podvi`nica; i sila
wegovih molitava otera}e odavde sve
vojske demona. - Ovo se proro{tvo svetiteqevo i zbi u svoje vreme.
Jednog dana prepodobni Isihije
izi|e iz svoje kelije i vide nekog ~oveka gde tera pretovarena volovska
kola. Utom se jedan vo spota~e, pade
na zemqu, i ne moga{e da ustane. ^ovek pritr~a i mu~a{e se da ga podigne, ali uzalud. Jer pali vo ostade ne-

pomi~an kao neki te`ak kamen. I

~ovek, sav malaksao od naprezawa,
stade plakati. Videv{i to, prepodobni se sa`ali na wega, pri|e volu,
pogladi ga po vratu, i kao razumnom
stvoru re~e mu: Ustani, lewiv~e, i
pre|i svoj put, da te vrag, na{av{i
te izli{na, ne satvori oru|em svoje
zlobe. - Rekav{i to, oseni vola krsnim znakom, i on odmah ustade, i
krenu voze}i krotko kola. A onaj ~ovek se mnogo udivi i pokloniv{i se
svetitequ s blagodarno{}u, ode radostan svojim putem.
Svetiteq se iz dana u dan pru`a{e
ka boqem i boqem. I ulaze}i ka savr{enstvu vrlina, udostoji se biti sabesednik An|ela. I na trideset dana
ranije saznade od An|ela Bo`jeg za
svoje prestavqewe k Bogu. Zbog toga
se ispuni velikom rado{}u, i priprema{e se za odlazak. Pred smrt
prizva svoje u~enike i dade im potrebne pouke. Zatim u pono} iznenada sinu s neba svetlost, i obasja ne samo svetiteqevu keliju nego i celo
ono mesto. A svetiteq, s rado{}u izgovoriv{i ove re~i: Gospode, u ruke
tvoje predajem duh svoj! - pre|e u nebeska naseqa, krajem osmog veka.
Sveto i ~esno telo wegovo bi sahraweno u gorespomenutoj crkvi svetog apostola Andreja, u kamenu raku
kraj svetih vrata. Docnije episkop
amsijski Teofilakt prenese ~esne
mo{ti svetiteqeve netqene u grad
Amasiju, oko 781. godine, i polo`i s
desne strane oltara. A na onom mestu
pustom, gde se prepodobni podvizavao, bi ustrojen `enski manastir,
kao {to svetiteq be{e prorekao.
Iz @itija Svetih

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

BO@I]NA
RADOST
Dva-tri dana vrzo{e se qudi oko Gruji~ine ku}e
posle wegove sahrane, pa onda je ostavi{e; ostavi{e
i wu i siro~ad. Niko vi{e ni glave ne okreta{e.
Ivana je tek sad osetila {ta je izgubila. Ona sad
morade o svemu da se pobrine. Nastupio je praznik,
praznik Bo`i}a i radosti. I mlado i staro, i mali i
veliko, radovalo se tome svetlome danu, a jadna Ivana
strepela je od wega. Ajde {to treba leba, leba je i
pokojnik ostavio, ali treba mrsa. Ona, sirotica, toga
ne ima|a{e.
Ona pre`e da zaradi. I radila je, ali opet ne mo`e toliko spe~aliti pe~enicu da kupi...
I do|e praznik, a ona zakla jednog }urana.
De~ica su igrala oko vatre gde se }uran pekao, i
radovala su se sutra{wem prazniku, sutra{wem omr{aju.
Uve~e je prostrla svuda slamu po ku}erku.
De~ica su pijukala i radovala se, nisu od radosti
mogli ni ve~erati, nego je pitahu:
- Je l, nano?
- Oj, rano!
- A kad je Bogin dan?
- Sutra, rano.
- Jel kad spavamo? - pita{e, tepaju}i mali{a.
- Jeste, diko!
- Sejo! Ajde da spavamo, neka pre do|e Bogin dan.
I de~ica polego{e i pospa{e..
Ivana ostade, sede}i sama uz vurunu... Iqadama
misli vrzlo se po wenoj glavi. A suze ~esto polivahu
weno snu`deno lice...
- [ta da radim? - mislila je ona. - Da mi je samo
iz zime izma}i sa ovom sirotiwom, pa ve} posle kako
Bog da... prole}e je opet nekako druk~ije!... Ono, nesta}e leba; ali i meni je tada lak{e ostaviti wi, pa
i}i, te zaraditi!... Onda ne}u ovako!... Idu}eg leta
moram ja zbrinuti sve {to ku}i treba! Ne}e mene zima zate}i ovako bez i~ega... Bi}e i leba, i mrsa, i drva... i svega.
Zaradi}u ja, pa da celog leta ne bi glave digla!...
De~ica se otkrivahu. Ona ih po~e pokrivati.
- I on mi re~e: Ne ostavqaj decu! - A ko bi i mogo
ostaviti?! Kud bi pristala na ovoj zimi, jadna neja~?...

I gleda{e de~icu, i milova{e ih po wihovim jedrim obra{~i}ima... Jelica, najstarija, zagrlila mali{u, pa mu metnula jednu ruku pod glavu.
Izi|e u ku}u, te spotaknu ugarke te metnu jo{ jedno drvo u vurunu. Namesti badwak, kako }e pregoreti,
pa izi|e napoqe.
Nebo be{e obla~no, a ti{ina, kao da je sve mrtvo.
Od severa pirnuo je vetar.
- Ba{ }e biti snega! - re~e ona zevnuv{i.
Pa se vrati u ku}u, pokri opet de~icu, pa le`e...
I naskoro zaspa i ona, uspavana snom umora.

Petli ogla{avaju zoru, kad se stari popa Stojan

di`e iz svoje posteqe... On se po obi~aju prekrsti, pa
se di`e i po~e obla~iti. Zatim izi|e i probudi momka.
- Dede, Stanko, polij da se umijem!
I mom~e ustade, uze vedricu i ode na bunar, da se
umije i da donese sve`e vode.

Popa pre|e nekoliko puta preko sobe. Srce mu je

lagano lupalo u grudima. On sam u`iva{e od neke
unutarwe radosti.
Stanko donese vode i poli mu.
Kad se ubrisa i o~e{qa, on re~e Stanku:
- Uzmi, sinak, onaj xak i ono prase onde, pa ponesi
za mnom.
- A kuda }emo popo?
- Ponesi ti samo za mnom.
Stanko uprti i jedno i drugo.
Popa na|e u }o{ku svoj {tap, otvori vrata i izi|e napoqe.
Sneg je vejao. Bio je preko ~lanaka. Ali stari popa kora~a{e kao delija. On ose}a sve ve}u i ve}u radost u du{i svojoj. Sluga kora~a{e za wim; ve} se bio
oznojio, jer ono {to je nosio, ne be{e ba{ tako lako.
Popa zastade pred ku}om Gruji~inom i zakuca na
vratima.
Niko se ne odazva.
On zakuca opet.
Opet tajac.
On zakuca i po tre}i put i viknu:
- Ej, doma}ine!
- Oj, - odazva se Ivana.
- Ima li vas `ivi`?
- Ima! - re~e ona i sko~i.
Izi|e u ku}u sa `i{kom. Pogled joj pade na wenu
pe~enicu - }urana. Ona se seti da je Bo`i}; seti se
da je to polo`ajnik i re~e:
- Sad! ... sad!
I ode tumarati po }o{ku, dok iz jednog ko{i}a izvadi pregr{t kukuruza. - Daj ovamo! - re~e popa Stanku.
I uze pe~enicu sa wegovog ramena, pa je zaturi sebi na rame.
Vrata ku}na otvori{e se.
- Hristos se rodi! - re~e popa, pun bla`enstva.
Ivana ga posu kukuruzom i odgovori:
- Vaistinu se rodi!
Popa prekora~i prag i u|e sa pe~enicom u ku}u.
Svemu pre nadala se Ivana nego tome; mislila je
da }e pre videti svoga Grujicu, nego {to }e ovo do~ekati... Suze joj grunu{e na o~i. Ona po|e ovoj svetoj
ruci, koja tako puno blagosiqa, pa posrte, sirota;
malte nije pala...
- @iva bila, }eri! - re~e popa, a i wemu suze vrcaju, pa se liju niz wegovu belu, svetiteqsku bradu...

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

On pri|e ogwi{tu, razgrte vatru, uze pregoreli

badwak, kresnu jedared.
Cerov `ar prsnu, i hiqadama varnica polete{e u
vis.
- Gospode milostivi!... Daj ovoliko zdravqa u ovome domu!...
Pa opu~i kresati i govoriti:
- A ovoliko sre}e i zadovoqstva... A ovoliko mira i qubavi!... A ovoliko napretka i beri}eta!...
U taj par zvuk zvona sa visokog torwa prolomi vazduh; jeknu silovito i odjeknu u popinim grudima...
On se ma{i kese, izvadi dukat u zlatu, pa ga polo`i na ogwi{te i prekrsti se.
Ivana mu stade qubiti ruku... Deca se izbudi{e, i
jedno po jedno izlazi{e iz sobice.
- Sedi, popo! - re~e Ivana.
- Red je! - re~e popa i sede, a ona ga ogrte jednom
powavom.
- Je li, nano, jel jako Bogin dan?
- Jest, rano! Eno {ta vam je Boga poslo.
I pokaza deci pe~enicu.
- Gica! Gica!.. Da vi{, sejo, gicu! - uzviknu mali{a i zatap{a rukama.
I de~aci povrve{e iz sobe, i stado{e igrati oko
pe~enice.
- Vala ti, popo! Ti meni radost, Bog tebi zdravqa.
- Nije meni!... Nemoj meni re}i vala, nego Bogu,
koji mi to u glavu uli, a ja sam time napravio radost
i vama i sebi!...
- Tu u xaku ima{ bra{na za ~esnicu; evo ti para u
~esnicu; a od danas }u se ja brinuti tvojom ku}om i
tvojom decom. ^uvaj ovaj krov, nadziravaj sve, a moja je
briga ostalo...
Ne blagodari meni, nego Bogu! vala mu!... Zbogom!...
I opet sirotica izqubi one sme`urane slaba~ke
ruke, i popa izi|e napoqe. Za wim se ~ula vesela vika de~ija i usklik pun molitve: Bog ti zdravqa dao!
A vazduh be{e pun zvuka zvona, koji popi dolaza{e kao blagoslov Bo`ji... I stare noge pod wim ~isto
poigravahu...
Do|e do crkve, u|e u oltar, naturi na se zlatotkanicu i pun odu{evqewa zapeva. A glas mu je zvonio
kao glas nebeskog svetiteqa, koji izgovara{e re~i:
S nami, Bog, razumjejte, jezici, i pokarjajte sja: jako
s nami Bog!

***

Da praznujemo ne rasko{no, nego bo`anstveno; ne

svetski, ve} nadsvetski (sv. Grigorije Bogoslov)
Umesto da se brinemo za preobilnu trpezu, postarajmo se kao istinski hri{}ani da pripremimo Bo`i}ni poklon nekoj siroma{noj porodici ili pojedincu. Neka im svetli praznik Ro|ewa Hristovog bude jo{ radosniji. Zadovoqstvo {to tome i sami ne{to doprinosimo bi}e nam najve}a nagrada.
Janko M.
Veselinovi}

Jedne godine be{e glad u oblasti Kampanijskoj. I u obiteqi

prepodobnoga Benedikta nastade
oskudica u hlebu, jer ostade samo
pet hlebova, {to mnogobrojnoj
bratiji nije bilo dosta ni za jedan obrok. I bratija se veoma
sneveseli{e, ne znaju}i gde }e
na}i hranu za vreme gladi. A svetiteq im re~e: Za{to se o`alostiste, maloverni, {to osku|evamo u hlebu? Zar se ne uzdate u
Boga koji ne ostavqa one koji Mu
slu`e? Ne se}ate li se Spasiteqevih re~i u Evan|equ: I{tite
najpre Carstva Bo`jeg, i ovo }e
vam se sve dodati; jer zna Otac
va{ nebeski ono {to vam treba
pre no {to zai{tete (Mt. 6,33.
32). Stoga ne padajte duhom! Danas osku|evate, a sutra }ete imati u izobiqu ono {to vam treba. I sutradan, po Bo`jem promislu,
obrete se pred manastirskim
vratima dvesta modija (oko hiqadu oka) bra{na u vre}ama. I
niko ne mogade saznati otkuda i
ko im donese toliko bra{na. I
uvide{e da im Bog na nevidqiv
na~in posla hranu molitvama
oca wihova.
Iz @itija svetih

PITAWA I
ODGOVORI
po prepodobnom
Varsonufiju Velikom i Jovanu

Pitawe: Da li je poverilac od svog imu}nog du`nika treba da napla}uje interes?

Odgovor: Pismo govori o pravednom, da on srebra
svojega ne daje pod lihvu (interes) (Psal. 14,5). A to
zna~i da mi treba da uzmemo natrag samo ono {to smo
dali.
Pitawe: A ako je moj du`nik siroma{an?
Odgovor: I o tome je re~eno: ako je siroma{an
brat tvoj, ne ~ini mu na `ao nateruju}i da ti vrati,
{to je du`an ( Sir. 31, 37).
Pitawe: Ako je moj du`nik siroma{an, a i ja sam
siroma{an, da li gre{im ako mu natrag tra`im dug,
radi svoje potrebe, nu`de?
Odgovor: Ne gre{i{. Ali dobro je, ukoliko je mogu}e, ne o`alostiti i iscediti svog bli`weg, koji
nije u stawe dug vratiti.
Pitawe: Ako ~ovek koji `ivi nepobo`no pred
smrt obe}a Bogu, da }e se postarati, da `ivi bogougodno, ako ostane u `ivotu, - da li }e mu Bog u tomslu~aju produ`iti `ivot.
Odgovor: Bog kao srcevidac gleda na ispravnost
srca. A ako On vidi da }e se taj ~ovek od sve du{e pokajati, to }e mu produ`iti `ivot po re~ima: da }e ti
Gospod po srcu tvojem (Psal. 20, 4). Jer voqa je Bo`ija spasewe qudi, kako je sam Bog kazao: tako bio ja
`iv nije mi milo da umrem bezbo`nik, nego da se vrati sa svoga puta i bude `iv (Jezek. 33, 11).
Pitawe: Koliko je korisno dobrovoqno u~iweno
dobro djelo, a koliko preko voqe u~iweno?
Odgovor: Dobrovoqno u~iweno dobro delo savr{eno izbavqa du{u od smrti; a preko voqe u~iweno
ne dosti`e ovu blagodat i mewa je od prvog.
Pitawe: Da li je neprili~no ili greh krstiti se
levom rukom, kad se ne mo`e desnom usled bolesti?
Odgovor: Niti je greh, niti je neprili~no.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SVETI PETAR ZIMOWI] MITROPOLIT DABRO-BOSANSKI

Pre devedeset{est godina, krajem meseca maja, posve}en je za mitropolita zahumsko-hercegova~kog visoko-preosve{teni gospodin Mitropolit Petar. To
je bio zna~ajan datum za na{ srpski narod u Bosni i
Hercegovini, jer je na Arhijerejsku katedru ~uvene
Zahumsko-hercegova~ke eparhije do{ao wegov najmiliji kandidat, sin slavnog hercegova~kog vojvode,
Bogdana Zimowi}a. Sa velikim slavqem i sve~ano{}u proslavqeno je nare~ewe i hirotonija novog
Episkopa. Ro|en je u Grahovu 24. Juna 1866. Svr{io je
Bogosloviju u Reqevu god. 1887, a zatim bogoslovski
fakultet u ^ernovicima 1893. God. Op{te i bogoslovsko obrazovawe nadopuwavao je neumornim radom.
Predvi|aju}i te{ke i sudbonosne dane u skoroj budu}nosti, sa iskustvom deteta porodice, koje je najlep{e dane svoje mladosti provelo u zbegovima i patwi, re{io je da ne osniva porodicu, nego da po primeru na{ih prosvetiteqa, primi mona{ki ~in. Zamona{en je 6. Septembra 1895. god. Od 15. Oktobra 1893.
godine do 20. Jula 1901. Slu`i kao nastavnik i profesor na Bogosloviji u Reqevu, gde svojim neumornim
radom i istinski pedago{kim stavom zadobiva simpatije mladih bogoslova. Skroman u svom `ivotu i privatnom opho|ewu, prema svakom qubazan, iskren,
osvajao je i sticao brojne poznanike i prijateqe blagodarstvom svoga karaktera. Wegove vrline zapazile
su pretpostavqene crkvene vlasti i po wihovoj `eqi
imenovan je za konzistorijalnog savetnika u Sarajevu,
koju je du`nost vr{io revnosno do Wegovog posve}ewa za Mitropolita Zahumsko-hercegova~kog. Prilike, u kojima se narod tada nalazio, bile su vrlo o~ajne. U crkvi se rasplamsala borba za autonomiju, narod je u mnogim mestima ostavqao crkve i obrede, dok
je s druge strane inoverna propaganda pretila siroma{noj i neza{ti}enoj pastvi. Zahvaquju}i, jedino
visokom autoritetu Mitropolita Petra, wegovoj ume{nosti i vanrednom opho|ewu i taktici, izbegli su
se mnogi sukobi i mnoge stvari do{le na svoje pravo
mesto. Odan duboko svome narodu, sin junaka-vojskovo|e-sve{tenika, demokratski vaspitan, daleko od svake
stale{ke prepotencije, u`ivaju}i hri{}ansku
li~nost i cene}i ulogu u~e{}a svetovwaka u crkvenom `ivotu, delovao je na svoje drugove episkope u duhu pomirqivosti prema zahtevima naroda. Po svr{et-

10

ku borbe za crkveno-{kolsku autonomiju Mitropolit

Petar u~estvuje u radu pojedinih crkvenih tela, stara
se oko podizawa crkava i novih srpskih {kola. Trebalo je u~estvovati na sednicama Velikog upravnog i
prosvetnog saveta i slu{ati sa kakvim se odu{evqewem i energijom zauzimao za srpske {kole i nacionalne ustanove. Obilazio je mnoga mesta svoje eparhije, unosio je u {iroke slojeve naroda svoj nacionalisti~ki optimizam i uzdizao one, koji su sumwali i
klonuli. Kao vrli ~lan Sabora istupao je uvek sa velikom oprezno{}u i taktikom, izbegavaju}i name{tenost politi~ara od profesije.

Kao pravi, istinski monah, ~uvar starih tradicija, svetiwa i na{ih starih manastira i zadu`bina,
imao je nameru da stvori mona{ku {kolu. Dragutin
Tihi, sve{tenik, u~inio je inicijativom Mitropolita Petra sve pripreme za osnivawe mona{ke {kole,
ali ovu je zamisao omeo svetski rat.

Za vreme rata wegove intervencije nailazile su

na nepredusretqivost upravnih i vojnih vlasti. Kad
je usled rekvizicije nastala glad, Mitropolit preko
svojih sve{tenika, koji su se izbavili tamnica i tao{tva, skupqa decu i {aqe u Vojvodinu.
Oslobo|ewe i oslobodila~u vojsku do~ekuje u Mostaru svojim divnim poetskim govorom sa obele`jem
narodnog pesni{tva. U ovom govoru ogleda se ono veliko odu{evqewe, koje se kao talas razlio u du{i na{eg mu~eni~kog naroda.
Tad aktivno u~estvuje u radu na ujediwewu srpske
pravoslavne crkve, gde se zauzima za obnovu Patrijar{ije i ujediwewe. Izborom Sv. Arhijereskog sabora
ujediwene srpske crkve i ukazom Wegovog Veli~anstva Kraqa od 7. Novembra 1920. Godine postavqen je
za mitropolita dabro-bosanskog.
Mostar se tu`na srca rastao sa omiqenim svojim
Mitropolitom, koji ga nije ostavqao ni u najte`im
danima wegove pro{losti. Sarajevo je sa najve}im
odu{evqewem do~ekalo svoga Arhipastira, za ~ije su
ime vezane najqep{e uspomene narodne pro{losti.
Pro{ao je jedan decenij rada, koji je pokazao zaista najlep{e uspehe. Crkveni `ivot potpuno se izmenio u Sarajevu i u mnogim mestima eparhije, gde se ponavqaju stare i podi`u nove crkve. Izra|iju se novi
ikonostasi, nabavqaju zvona. Vr{e se kanonske vizitacije u udaqenim mestima, gde narod do~ekuje svoga
Arhipastira sa najve}im odu{evqewem. Obra}a se
najve}a pa`wa na {kole i na katihizacije. Razvija se
dobrotvorna akcija do krajwih granica mogu}nosti.
Osniva se sve{teni~ki penzioni fond eparhije dabro-bosanske, u koji je ulo`eno oko 600.000 - dinara.
Posve}uje se pa`wa versko-prosvetnoj akciji i `enskom mona{tvu. Sre|ena je crkvena administracija,
koju je rat u mnogim mestima eparhije uni{tio. Obra}a se pa`wa na bogoslu`ewa, litije, na crkvene utvari, odjejawe. U crkvama se weguje propoved i horsko
pevawe.
Zauzimawem Mitropolita Petra crkvi je povra}en imetak Reqevske bogoslovije, koji je jo{ za vreme
rata oduzet.
Mitropolit dabrobosanski Petar sklonio se posle bombardovawa Sarajeva po savetu prijateqa u manastir Svete Trojice kod Pqevaqa, ali se ve} 21.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

aprila vratio u Sarajevo. Kad su mu prijateqi ponovo

savetovali da se skloni u Srbiju ili Crnu Goru, sjedi
mitropolit je odgovorio: Ja sam narodni pastir, te
me ve`e du`nost, gdje sam dijelio dobro sa narodom,
da isto tako i zlo sa narodom podijelim, I prema tome mora se sa narodom sudbina dijeliti i ostati na
svome mjestu. 27. aprila upalo je u mitropolitov
stan pet gestapovaca sa zadatkom da izvr{e pretres.
Bahatni nema~ki oficir posle raspravqawa upita
mitropolita: Jeste li vi taj mutropolit koji je zahtevao rat sa Nemcima i dodao da ga za to treba ubiti. Gospodine, vi se quto varate - odgovorio je mitropolit - mi nismo za rat krivi, mi nikoga nismo
napali, ali se nemojte varati,-mi se ne damo poubijati, mi nismo kap vode koja se da progutati, nego narod
koji ima pravo na `ivot, zavr{io je povi{enim tonom mitropolit. Kako je tuma~ r|avo prevodio ove
re~i, po~eo je mitropolit sam da obja{wava svoju misao na nema~kom jeziku. To je Nemce iznenadilo. Svetiteqski lik i snaga mitropolitovih re~i porazili
su ih i oni napusti{e mitropoliju.
Kad je iza{la odredba o zabrani }irilice, saop{tio je mitropolitu tu vest jo{ istoga dana usta{ki
poverenik za Bosnu i Hercegovinu rimokatoli~ki
sve{tenik Bo`idar Bralo, prete}i mitropolitu da
}e biti odgovoran za neizvr{ewe ove odredbe. ]irilovo pismo se ne mo`e ukinuti za 24 ~asa, a osim toga-rat nije zavr{en, odgovorio je mitropolit kratko. To je Bralu poslu`ilo kao povod za mitropolitovo hap{ewe. 12. maja usta{e su oterale mitropolita
Petra u zatvor Beledija, a 15. maja ve} je otpremqen u Zagreb. Tu su ga fotografisali, uzeli mu otiske prstiju i dali mu broj kartoteke 29781. Odatle je
po{ao na svoju Golgotu. U Kerestincu je, veli izvje{taj, obrijan, skinuta mu je mantija I tu je stra{no
mu~en. Odatle je odveden u Koprivnicu a posle toga u
Gospi} ili Jasenovac. Po svedo~anstvu Jove Furtule
i Jove Lubure iz sarajevskog sreza, mitropolit je ubijen u Jasenovcu i ba~en u u`arenu pe} za pe~ewe cigle. Ipak, izgleda verovatnije da je mitropolit otpremqen u Gospi} i Jadovno gdje je na{ao mu~eni~ku
smrt.
pripremio
mitropolit
Nikolaj

VERU TREBA ^UVATI VI[E NEGO

@IVOT SVOJ
Budi veran do smrti, i da}u ti
venac `ivota, govori Hristos
(Otkriv. 1,10)
Po{to vera podle`e raznovrsnim
isku{ewima, treba je usled nevoqa
tako paziti i ~uvati, kao du{u svoju
ili `ivot svoj, ili jo{ vi{e. Jer i
`ivot svoj mi smo u izvesnom slu~aju
du`ni da prenebregnemo, da bismo
veru sa~uvali. jer ako du{u ili `ivot radi vere izgubimo, zadobi}emo
ve~ni `ivot u budu}em veku, kao {to
Hristos govori: ko izgubi du{u svoju Mene radi i evan|eqa radi, spa{}e je (Mk. 8, 35). Jer se u veri sve
bla`enstvo na{e sastoji. Verom u
Hrista izbavqamo se od grehova na{ih, gneva, proklestva, vlasti |a-

volske, ve~ne osude, pakla i ve~ne

muke, i udostojavamo se Bo`je milosti, blagodati, blagoslova, Carstva
Bo`ijeg i svih ve~nih blaga, po We-

govom nela`nom obe}awu. Ako dakle veru sa~uvamo, sva ova blaga na{a }e biti; a ako veru izgubimo, svih
ovih blaga li{i}emo se, potpa{}emo pod sve nevoqe, gnev Bo`ji, prokletstvo, vlast mraka, ve~nu osudui
mu~ewe...
^uvamo od lopova na{e trule`no
i prolazno blago; koliko vi{e treba da ~uvamo du{evno, ve~no blago,
veru svetu, da to blago ne bi satana,
kao lukavi lopov, ugrabio. ^uvamo
telesno zdravqe i `ivot; mnogo vi{e treba ~uvati du{evno zdravqe i
`ivot, da ne bismo umrli zauvek. ^uvamo sebe od neprijateqa, koji na{e
trule`no telo ho}e da pogubei oduzmu nam prolazni `ivot; koliko se
vi{e treba ~uvati od du{evnih neprijateqa, koji se staraju da pogube
du{u na{u i oduzmu nam ve~ni `ivot. Ovoj predostro`nosti i starawu savetuje nas apostol Petar: Budite trezveni (budni) i pazite, jer neprijateq va{, |avo, kao lav ri~u}i
hodi i tra`i koga da pro`dere. Branite se od wega ~vrstom verom, znaju}i da se takva stradawa doga|aju
va{oj bra}i po svetu ( Petr. 5, 8-9).
Vera se ~uva molitvom, ~itawem ili
slu{awem re~i Bo`je i drugim ( Sv.
Tihon Zadonski).
Ko sebe predaje svakom vetru
u~ewa (Ef. 4,14), toga kolebaju talasi, zahvata bura i do`ivqava brodolom. Postoji jedno plovewe, jedan
put, jedno pristani{te: vera. Ona je
putovo|a, ona pru`a uto~i{te. Ko je
otpao od vere, taj je pretrpeo brodolom... Ko sleduje veri, taj svoj brod
uvodi u tiho pristani{te (Sv. Jovan
Zlatoust).

11

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

O BLA@ENSTVU MIROTVORACA
Sv. Grigorije Nisijski je rekao da me|u duhovnim
dobrima najve}e je dobro videti Boga, a jo{ uzvi{enije od ovoga jeste postati sin Bo`ji.
[ta je ~ovek u pore|ewu sa Bogom? Po re~ima
Avramovim, on je zemqa i pepeo, a po re~ima Davida ~ovek je kao trava.
A {ta je Bog? Kako uop{te da i{ta ka`em o Onome kojega ne mo`emo ni videti ni ~uti, ni srcem obuhvatiti... Kakve re~i mogu da izuzmem da opi{em Neizrecivoga i Neizglagolivoga?! Bogoslovski pojmovi
Svetoga pisma, koji se nalaze u delima bogonosnih
otaca, veoma su visoki za meru na{eg razumevawa i
prevazilaze svaku veli~inu, no ipak ti pojmovi ne dose`u do istinske veli~ine Boga. S kime }ete Me
uporediti?, govori Gospod (Is. 46, 5). I taj nedostupni i neobuhvativi Bog prima ~oveka i usvaja ga za
svoga sina. Bog uzdi`e ograni~enog ~oveka van granica wegove prirode i od smrtnoga bi}a uzdi`e ga u besmrtno, od prolaznog u ve~no bi}e, jednom re~ju, ~ovek postaje Bog i naslednik svih dobara svoga nebeskog Oca. Kolika li je tu velikodu{nost Vladike nebeskog! Grehom obe{~a{}eno ~ove~anstvo Bog uzvisuje skoro u istu ~ast sa samim sobom.
Takva ti je nagrada ako bude{ mirotvorac: dobi}e{ blagodat usinovqewa Bo`jeg. A ima li i{ta sla|e za qude od mirnoga `ivota?
Tamo gde odzvawa zveket oru`ja, sukobi i rvawa
na boji{tu, gde je zemqa ovla`ena krvqu rawenih i
mrtvih - i svi u`asi koji se mogu videti u ratu - zar
tu mo`e neko da na|e vremena za razmi{qawe o onom
{to je najlep{e i najvoqenije?
Zato, Nagraditeq Bog, ako si spre~io te u`ase
rata, dariva}e te sa dva dara umesto jednim, da ima{
mir u sebi i oko sebe. Re~eno je: Bla`eni su mirotvorci, a mirotvorac je onaj koji daje mir drugima.
No niko ne mo`e dati drugom ono {to sam nema.
[ta je mir? To je raspolo`ewe puno qubavi. A
{ta je suprotno qubavi? Mr`wa, gnev, razdra`qivost, zavist, zlopamtewe, licemerje, ratni u`as. Mir
se protivi svemu ovom i s pojavom mira i{~ezavaju
sve strasti od |avola uba~ene... Ko mo`e prikladno
da opi{e strast gneva? Pogledaj na one koji su obuzeti tom bole{}u, zar u nastupu gneva nisu kao besomu~ni? Ko bi mogao da ispri~a sva zla koja dolaze od

12

razdra`enosti. Zato onaj koji ne dopu{ta sebi takve

nastupe besnila zaslu`uje da se nazove bla`eni i dostojan je uva`avawa. Ako neko izbavi ~oveka od neke
telesne bolesti, on zaslu`uje po{tovawe, ali jo{ vi{e ako neko oslobodi du{u od neke strasti ili slabosti. Jer koliko je du{a boqa od tela, toliko je i
lekar du{e va`niji od lekara tela.

vi{e bojimo onih pasa koji ne laju, a krotko i tiho

nam prilaze i iznenada ujedaju. Kao ti naizgled mirni
psi, takve su i strasti zavisti i licemerja u qudima
kojima je u dubini srca sakriven led mr`we, a spoqa
se prikrivaju velom prijateqstva. Tako je Kajin zavideo Avequ {to je Bog pokazivao naklonost prema
Avequ. Zavist je navela Kajina na ubistvo, a licemerje je izvr{iteq zlo~ina, jer je Kajin nastupio kao
prijateq i odveo Aveqa u poqe, daleko od roditeqske za{tite, i tamo otkrio svoju zavist ubistvom.
Zato svakoga ~oveka koji iskorewava takvu bolest
iz ~ove~jeg srca i le~i ga mirom i saglasjem prijateqstva Bog naziva mirotvorcem i sinom Bo`jim, jer
takav ~ovek zaista podra`ava Hrista Boga, koji je rekao: Bla`eni su mirotvorci, jer }e se oni nazvati
sinovi Bo`ji.
Ali pohvalu mirotvorstva dobija i onaj koji je
uspeo da pobedi sukob tela i duha i koji je uspeo da
unutar samog sebe uspostavi mir i sklad, jer je potpuno obuzdao telesne porive koji se protive zakonu uma.
Kad neko uspe da iskoreni u sebi poroke, onda on u
istinskom smislu postaje jedinstven. Sve wegove duhovne sile su ujediwene i u takvom ~oveku sjediweno
je wegovo spoqa{we i unutarwe bi}e.
@urnal Moskovskoj
Patriar., br. 7/77

Ali, niko neka ne pomisli da su po mome mi{qewu neprijatnosti koje prouzrokuju razdra`eni ~ovek
gore od zlih dela koje mo`e da u~ini potajni pakosnik. Strasti, kao {to su zavist i licemerje, gore su
od gneva galamyije, kao {to su gori i stra{niji gresi
koji se ~ine tajno od onih koji se ~ine javno. Mi se

Putovao neki gospodin kroz

planinu. Vreme je bilo lepo, pa
se naobla~ilo. On se upla{i,
pa po`uri. U tom ugleda ~obanina, kako bezbri`no sedi kraj
ovaca i svira. Tada upita gospodin ~obanina: Zna{ li ti, kakvo }e vreme biti? Odgovori
~obanin: Znam: bi}e onakvo
kakvo se meni dopada. Za~udi
se onaj gospodin, pa opet re~e:
Kako to? Zar ti opredequje{
vreme? Odgovori ~obanin:
Bi}e onakvo vreme kakvo se
Bogu dopada: a ono {to se mome
Bogu dopada, dopada se i meni.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

VOSAK
Vosak, proizvod specijalnih vo{tanih `lezda
p~ela graditeqica, postao je nezamenqiv ne samo u
izgradwi osnove sa}a, ve} i u terapijama, kozmeti~koj
industriji, ko`arskoj, tekstilnoj, papirnoj, grafi~koj, staklarskoj, drvarskoj, elektrotehni~koj,
farmaceutskoj, avionskoj, automobilskoj, industriji
boja, galvanoplastici, poslasti~arstvu, poqoprivredi (vo}arstvu) i drugim oblastima, tako da je te{ko
na}i neku granu industrije u kojoj se ne primewuje.
Ina~e, od davnina se vosak upotrebqavao i za balsamovawe, jer ima i konzerviraju}e osobine, a u narodnoj medicini za omek{avawe ~ireva i zaceqivawe rana, protiv kijavice i ka{qa, astme i sl. Vosak se smatra univerzalnom sirovinom, jer se mo`e koristiti u
oko dve hiqade razli~itih proizvoda.
Vosak se sastoji od slobodnih masnih kiselina
(13,5-15%), estera (70-74%), ugqovodonika (12,5
-15,5%), mineralnih sastojaka (0,03%), vode (do2,5%),
karotinoida, bojenih i aromati~nih materija. U 100
grama voska ima 4096 IJ vitamina A, dok ista koli~ina gove|eg mesa ima svega 60 IJ.
Prema na~inu dobijawa i poreklu vosak mo`e biti:
1. Vosak iz sun~anih topionika, koji je najkvalitetniji.
2. Presovani - dobijen presovawem prethodno rastopqene vo{tine (nerastopqenog starog vo{tanog sa}a) pomo}u razli~itih presa.
3. Ekstraktivni - dobijen od voskovarine (ostatak
posle topqewa vo{tine).
4. Beqeni - dobijen izlagawem sun~anoj svetlosti.
Postoje jo{ i biqni voskovi - koji poti~u od raznih biqnih vrsta i nose naziv po imenu biqke od koje poti~u. Od prirodnih p~eliwih voskova razlikuju
se po izgledu i sastavu, a ~esto se koriste za falsifikovawe p~eliweg voska.
Vosak nema ukus ali ima prijatan miris meda od odgovaraju}eg nektara. Rastopqen ima ja~i miris. Boje je
svetlo`ute, naranxaste, blago crvenkaste, ponekad zelenkaste do tamnomrke. Vosak od starog p~eliweg sa}a
je mrke boje, odnosno taman. Ta~ka topqewa voska je na
60-64 oC. Potpuno se rastapa u hloroformu, etiletru
i terpentinskom uqu, a delimi~no u 96 % alkoholu i
benzinu. U vodi se ne rastvara. Beli vosak je tvr|i i
~vr{}i od `utog, bez sjaja je i mirisa.

POUKA O SVE]AMA
U crkvenim pravilima napisano je, a time i nare|eno da se pred Bogom u crkvi - na `rtveniku Bo`jem
u oltaru - prinosi ~ista `rtva; ~ist hleb, ~isto vino
od vinove loze, ~ist tamjan i sve}e samo od ~istog voska. Kod bogoboja`qivih sve{tenoslu`iteqa i crkvenih tutora - tako i biva - sve im je na svome mestu,
kako treba.

I kod pobo`nih doma}ina mo`e se videti kako za

svoju krsnu slavu u domu pa i u hramu pale ~iste, vo{tane, sve}e kao pravu `rtvu Bogu i svome svetitequ.
Kod nepobo`nih i malovernih sve je obrnuto, oni i
ne pritaju i ne gledaju od ~ega je sve}a, samo neka je
jeftina.
No, sve do Prvog svetskog rata jedva je ko i znao
za parafinske sve}e, ~ija je sadr`ina od nafte i raznih masno}a; a nafta je opet `ivotiwskog porekla izumrlih `ivotiwa, a sve takvo je ne~isto i gad za
svetiwu Bo`ju.
Sada se stawe u mnogome izmenilo - na`alost i
kod mnogih Hri{}ana, koji ne prave razliku izme|u
~istog i ne~istog. Zaboravqaju naime, da Bog ne prima ne~iste `rtve. Od mnogih primera za to nave{}emo samo jedan:
Pre Drugog svetskog rata `ivela je u Kragujevcu
jedna vrlo pobo`na `ena Darinka. Pored svojih dobrih dela i molitava ona je palila i mnogo sve}a za
zdravqe `ivih, a jo{ vi{e za upokojene. I kad ne bi
imala vo{tane sve}e palila je ne~iste - parafinske.
A kad je ~ula od propovednika da treba paliti samo

~iste, vo{tane sve}e, odmah je tako i postupila. I od

tada je `elela da sazna razliku izme|u ~istih i ne~istih sve}a. Jedne pak no}i u snovi|ewu javi joj se wena upokojena majka - kao na javi - sva okru`ena zapaqenim vo{tanim sve}ama, a malo daqe stajala je gomila poga{enih sve}a od parafina i drugih ne~isto}a. I majka joj je rekla: Evo k}eri, ovo su tvoje sve}e
od voska {to si ih palila, i one mi gore neprestano;
a one sve}e {to vidi{ na gomili polomqene i poga{ene, to su ne~iste sve}e od raznih me{avina i kao
takve odba~ene su, Bog wih ne prima kao `rtve jer su
ne~iste.

Zato, Hri{}anine, obrati pa`wu kakve sve}e Bogu i Svecima pali{; kakve su tvoje `rtve - ~iste ili
ne~iste, koje prinosi{.
Zbog sagorevawa takvih ne~isto}a mnogi hramovi
su nam pocrneli od dima i neprijatnog zadaha koji se
apsorbuje - zadr`ava u wima.
No mnogi kupuju i skupocene vence i mnoge darove
za svoje upokojene, a ono {to je bitno, to ne ~ine `ao im je prosto da plate ne{to skupqe vo{tane sve}e, i da ih pale, i da plate slu`be za upokojene - dakle ono {to je Bogu ugodno. Kome je du{a ~ista tome
je ~ista i vera - i darovi su mu ~isti {to ih prinosi.
A ko je pak zanemario svoju du{u, zanemario je veru i
sve {to je Bo`je, zato mu Gospod ne~iste `rtve i ne
prima.
Shiarhimandrit
Gavrilo

13

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Tek {to je Stanko posle podu`eg izbora, dva tri

put udario sekirom u jedan vitki i krasni ceri}, dr`e}i da se za badwak pogodniji ne mo`e na}i u celoj
seoskoj {umi, a tr`e ga iznenadni {um u blizini. On
pogleda na stranu, otkuda {um dolaza{e, ali od {ume
ne mo`e u prvi mah spaziti toga vinovnika svoga
straha, koji ga momentalno obuze, no koji se ubrzo
pretvori u smu}eno ose}awe nelagodnosti, kad pred
wega iskrse wemu tako nemilo lice, wegov zakleti
neprijateq Mladen. Pogledi im se susreto{e. A ni
jedan od wih ne mo`e se setiti, kad su se u `ivotu pogledali tako o~i u o~i.

Stanko uznemireno pogleda oko sebe i kao da o~ekiva{e da se zemqa otvori, da u wu potone ili svog
neprijateqa proguta. Blagodare}i slu~aju, pogled mu
se zaustavi na sekiri, ~ije o{trice stajahu u stablu,
namewenom za badwak; on opqunu dlanove i produ`i
zapo~eti posao.
Mladen dugo osta u polo`aju ~oveka, koji je izgubio u zabuni svaki pojam o ciqu svoga kretawa. Po{to mu se pribranost najzad povrati duhu, on naglo
krenu ustranu i izgubi se u {umi. Malo za tim i wegova je sekira davala zvu~ne poqupce badwaku.
U du{i obojice pojavi se staro ose}awe neodoqive mr`we.
Dan ve} be{e spreman da ustupi mesto no}i, u ~emu ga `ura{e i maglovito nebo, koje baca{e tamnu

Wihovo je neprijateqstvo preno{eno zajedno sa

Adamovim grehom od predaka. Iz ~ega je ono poteklo,
to je neizvesno. Jedni misle iz suparni{tva wihovih
dedova ili pradedova oko kmetstva u selu, drugi vele,
{to je Stankov neki predak naveo hajduke na Mladenovog, tre}i tre}e itd. Jedno je nesumwivo, a to je da
je u tradicijama wihovih domova duboko urezan zavet,
da se neprijateqski odno{aji ne prekidaju; re~ju, neprijateqstvo je me|u wima bilo tako ukoreweno, da je
ono strujalo po svima `ilama wihovim zajedno s krvqu i postalo sastojak ove.

senku na prostoriju. Vejavica, sitna kao prah, pra}ena surovom muzikom vetra zasipa{e zemqu.
- Otkud, do |avola, on da odocni, ako sam ja morao,
pomisli Stanko, ~elo mu se pri tom jo{ vi{e namra~i, silnije zamahnu sekirom, ceri} se povede na jednu
stranu, a on kao da je o ne~em gre{nom mislio, izraknu se i pqunu poput onoga mesta, odakle dopira{e
glas Mladenove sekire.
I Mladen je slu{ao tupe zvuke sekira, koji se
slivahu sa nerazgovetnom hukom vetra i u~ini mu se
odnekud, da to li~i na sva|u, koju se vetar tru|a{e da

BO@I]NA PRI^A

14

zaglu{i. A wemu go|a{e to uobra`eno neprijateqstvo i wihovih oru|a. No kad bi vetar uminuo za ~as
da pribere snagu, Mladen oseti harmoniju u naizmeni~nim odjecima sekira. To ga naquti i on po~e zastajkivati ili ubrzavati udare, samo da poremeti pravilnost ovoga dueta; a u tome ga i vetar potpomo`e.
Sne`na vojska sve u gu{}im redovima pada{e i
tako ispuwava{e prostor, da se oko s opasno{}u moglo otvoreno dr`ati. Sneg pada{e i zajedno s wim i
mrak. Stanku to ne do|e tako te{ko kao blizina onoga, od ~ijih malopre|a{wih stopa odvra}a{e pogled
i radova{e se {to ih sneg zasipa. Be{e uprtio na rame pose~eno drvo i po|e. Ali ne putem. Podu`e ve}
nije ~uo glas neprijateqske sekire, {to ga dovede na
misao, da je gotov i izvesno je po{ao, pa da se ne bi
opet na putu sreli, to bi im bilo mrskije, nego ne do~ekati sutra{wi Bo`i}, on udari kroz {umu s namerom da izbije na drugi put.
Iako ubrzo uvide opasnost ove namere, jer se po~e
spoticati o paweve i suvarke, klecati zbog neravnina
zemqi{ta, posrtati i svaki ~as zaka~ivati badwakom
za {umsko drve}e, ipak uporstvo onog ose}awa koje ga
i nagna stranputicom, osta nepokolebano.
Ja sumwam da je u wegovoj du{i bilo ikakvog ose}awa prijateqstva, za qubav koga bi se re{io na vratolomne postupke, na kakve ga bez razmi{qawa navo|a{e neobuzdana mr`wa.
On kora~a{e brzo, u koliko mu to bi mogu}no na
suprot svima preprekama. Znoj ga be{e oblio a teret
mu biva{e sve te`i. Na jedan put kosa mu se di`e a
vrele kapqe znoja ohladne{e; do u{iju mu dopre glas
nemilih i strahovitih `iteqa {ume. Jezivo urlawe,
koje vetar umede na svoj na~in saop{titi kud i kamo
stra{nije, izra`ava{e `udwu, kojoj je ceo svet nedovoqan.
- Eh, kako odocnih, poluglasno izgovori Stanko. [to ovuda da po|em? ... Ali on ... i wemu se nabra{e
ve|e. On prokliwa{e slu~aj, koji ih sastavi danas,
ba{ danas u o~i ovog velikog dana. Mo`da je, pomisli, Provi|ewe htelo da se na{ali kad ih vidi u zabuni licem u lice, mo`da, {to je verovatnije, da ih
pomiri (tu se Stankovo ~elo namr{ti), a mo`da, {to
je najverovatnije, da ih kazni, tj. bar jednog od wih, a
sre}a je donela, da taj jedan bude on. - Badwak udari o
jedan grm tako jako, da Stanku noge pokleca{e i on
pade. Drvo mu prigwe~i jednu stranu lica, a ruka ko-

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

jom poumi da se opre o zemqu, upade duboko u sneg i

udari na ne{to o{tro, {to mu pri~ini jak bol.
- [ta me nagna ovuda? izgovori on glasno, kad po|e daqe, ali u isti mah stvori mu se u du{i slika
Mladenova. I pre nego {to ona izazva u wemu ono jogunasto ose}awe on za~u ponovo promukle, otegnute i
- o Bo`e, - u blizini glasove zverova.
Stanko se strese.
- [ta me nagna ovuda? ponovi gledaju}i tupo na
onu stranu otkuda mu vetar dono{a{e grozne izve{taje. - [ta me nagna ovuda? I opet slika Mladenova.
On se zadubi u wu. Ovo ose}awe odsustvova{e. Nemili hor mu para{e mozak. I pored one slike stvori{e
mu se u du{i i slike ovih krvo`ednih stvorova. Pore|ewe bi kratko. Stanko pro{apta:
- Ta i on je ~ovek.
Mrak se be{e ve} uveliko spustio. Vejavica i vetar nadmetahu se u besu. Stanko ose}a{e neizmeran
bol u ruci. Malaksao od umora i straha smi{qa{e da
baci teret sa sebe, pa da bezobzirno tr~i i `ivot
spase. Kad ve} pomisli da je blizu puta, blizina onih
u`asnih paklenih glasova ispuni ga beskrajnom stravom; on se zatrese kao u groznici. Najedanput posle
surovog i promuklog urlawa koje se razlega{e dubravom, on za~u meki glas koji jauknu. Jo{ korak dva i on
se na|e na velikom kolskom putu, gde se umalo ne sudari s nerazgovetnom prilikom u tami, koja staja{e
pognuto dr`e}i pred sobom ne{to uspravqeno visoko.
Stanko bi tako blizu, da ~uja{e dah nepoznatog. Srce
mu se malo otkravi, kad pored sebe opazi qudsku priliku.
- Jesi li ti, Stanko? isprekidano progovori nepoznati.
- Ja sam, ~u se iznemogli glas Stankov.
Ose}awu straha i umora prido|e i malo hrabrosti, i taj topli zra~ak povrati u wima nadu.
- Be`imo, Mladene, zverovi su gladni i pomamni,
re~e Stanko. - Mi im ne bi ni ~equsti omastili, dodade onaj.
Kad ve} behu blizu ku}a Stanko jauknu od bola u
ruci.
- [ta ti je, zapita ga Mladen.
Stanko ispri~a, {ta mu se slu~ilo.
Mladen po}uta, pa re~e:
- [ta tebe, Boga ti, nagna da ide{ preko onih andraka po no}i i po ovom zlom vremenu?
- A tebe?

- E! - Mladen opet po}uta. - Trebali smo i}i putem, ali...

- Ja sam dr`ao, da }e{ ti putem.
- A ja sam mislio, ti }e{ to u~initi.
Na mestu, gde trebahu da se rastanu, oni zastado{e. ]utahu.
- Sutra Bo`i}, Stanko?
- Ja.
- Ho}e{ li u crkvu do}i?
- Mislim.
- Do vi|ewa!
- U zdravqu!
***

i treba. Sad ste Srbi, Hri{}ani; sad ste qudi, sinovi moji. Slava nek je Bogu!
Stanko i Mladen pri|o{e mu ruci, a on ih poqubi u obraz. Za tim se sa svima izqubi{e, i svi behu
ispuweni neopisanom rado{}u zbog ovoga doga|aja.
Svi se u radosti rastado{e i odo{e svojim ku}ama, gde ih do~ekivahu sa pucwem iz pu{aka.
Nikad se Stanku i Mladenu nije u~inilo lep{e
sunce, i ako ono jedva prosjajiva{e kroz tmurnu atmosferu, niti im kad be{e toplije oko srca nego ovoga hladnoga i maglovitog dana. I jo{ }u ne{to kazati, iako }e mi ~itaoci prebaciti slabost da sam podlo`an romantici i sentimentalnosti, mada sam ja re{en samo da ispri~am sve {to je bilo, a nisam ja
kriv, nego slu~aj, {to u ovome ima i romantike. Dakle, nikad se Stanku nije u~inila Mladenova sestra
Qubica lep{a, nego toga dana, kad je wih dvojica sreto{e , gde ide s vode. On je prvi put tada u `ivotu pogleda u o~i slobodno i bez nemira savesti. Za`eleo je
u tom ~asu, da mu je Bog mesto nogu krila stvorio.
Vladika Nikolaj

Sneg {kripa{e pod nogama zdravih planinaca.

Oni se pozdravqahu pred crkvom veselo qube}i se. A
srca im behu puna. Od jednom svi behu ganuti prizorom, koji se pred wima ukaza. Stanko i Mladen, ~ije
je neprijateqstvo i maloj deci bilo poznato, stajahu
zagrqeni na uglu crkve, qube}i se i pozdravqaju}i sa
Hristos se rodi!
- Neka vas Bog, deco, blagoslovi! progovori ganuti sedi sve{tenik. - E, sad }e mi ovaj Bo`i} biti radosniji nego dan, kad bi me sv. Petar u raj uveo. Tako

Neki te{ki pijanac pozna qubav Hristovu prema gre{nicima, i dirnut tom qubavqu prestane piti. Dok je pijan~io, wegova je ku}a bila prazna, a kad je
prestao piti, on je od u{te|enog
novca snabdeo svoju ku}u lepim
name{tajem. Jednom kad je on po{ao u crkvu sretne ga wegov
drug, s kojim je on zajedno ranije
pio, i zapita ga kuda ide. Kad
onaj obra}eni odgovori da ide u
crkvu, nasmeje mu se drug pijanac
i rekne: Zar si ti toliko glup
da veruje{ u ~udesa biblijska; na
primer: da je Hristos pretvorio
vodu u vino? Odgovori obra}eni: O za mene to nije nimalo te{ko verovati. Do|i mojoj ku}i, i
ja }u ti pokazati jedno ve}e ~udo
Hristovo. Na ime, pokaza}u ti,
kako je Hristos pretvorio rakiju u }ilime.

15

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

DESET GORKIH GROZDOVA PIJANSTVA

Niko ne mo`e tako ugoditi |avolu kao pijanica, iz prostog razloga,
{to niko tako ne vr{i wegovu voqu,
kao pijanica.
Jednom pustiwaku u Egiptu obe}ao je |avo, da ga ne}e vi{e ku{ati,
ako u~ini jednom ma koja od ova tri
greha: ubistvo, blud ili pijanstvo.
Ma koji od wih u~ini , govorio mu je
|avo, ili ubi ~oveka, ili u~ini prequbu, ili se opi jedanput i posle toga `ive}e{ mirno, ja te ne}u isku{avati nikakvim sablaznima.
Pustiwak je onda sam u sebi razmi{qao: ubiti ~oveka, to je stra{no, to je veliki greh i kazni se
smr}u i po Bo`jem i po qudskom zakonu; u~initi prequbu, stidno je i
`alosno onakaziti dotle o~uvanu
telesnu ~isto}u; a opiti se jedanput, izgleda najmawi je greh, jer }e
se ~ovek uskoro posle spavawa otrezniti. Idem, napi}u se, da mi vi{e
|avo ne dosa|uje i da posle mirno
`ivim u pustiwi.
On uzme, {to je bio izradio za
prodaju, otide u grad, proda stvari,
u|e u kr~mu, po~ne piti i napije se.
Uticajem |avola stupio je u razgovor sa jednom bludnicom i sagre{io.
Ujedanput do|e mu` te `ene i zatekav{i pustiwaka u grehu, po~eo ga je
tu}i, ali je pustiwak bio ja~i savlada ga i ubije.
I ovaj pustiwak izvr{io je sva
tri greha, po~iwu}i s pijanstvom.
One grehe kojih se ~uvao dok je bio
trezan, sada je bez straha pijan u~inio. Vidi se jasno, da pijanstvo goni
na sve grehe i li{ava spasewa, ubijaju}i vrlinu. Apostol veli: pijanica carstva Bo`ijega ne}e naslediti ( Kor. 6,10).

16

Jedan ruski svetiteq na{ao je u

pijanstvu deset gorkih grozdova, koji ~oveku nanose {tetu i `alost.
Prvi je grozd: pomra~ewe uma, pometenost rasu|ivawa, gubqewe svesti, jer iz prepuwenog stomaka vinom, ono ide u glavu, uti~e na mozak
i muti um. Zato mnogi u pijanstvu ne
znaju {ta rade, {ta govore, sasvim su
bezumni, i ma kakvo se zlo s wim desilo, oni se sutra dan ni{ta ne opomiwu.

Drugi je grozd: bestidnost, jer se

pijanica ni~ega i nikoga ne stidi,
ve} kad izgubi svest, govori gadosti,
hulne, ru`ne, vre|aju}e re~i.
Tre}i je grozd: ne~uvawe tajne.
Pijanica otvoreno svima i svakome
pri~a, sve one tajne, svoje ili tu|e,
koje je bri`qivo tajio u dubini svoje du{e, }ute}i kada je bio trezan.
Ovo je jo{ malo. Ono, {to je odavno
ve} pro{lo i predano zaboravu, to
on izbrbqa i kao mrtvaca vaskrsava
iz groba.

^etvrti je grozd: gotovost na telesnu pohotu, {to i apostol napomiwe: ne opijajte se vinom u wemu je
blud(Ef. 5, 18).
Peti je grozd pun zmijskog otrova: jarost, gwev, mr`wa, sva|a, boj i
krvoproli}e. Pijani qudi s jaro{}u
ustaju jedan na druge. Solomon veli:
Kome jaoh? kome kuku? kome sva|a?
kome vika? kome rane ni za {to? kome crven u o~ima? Koji sede kod vina, koji idu ti tra`e rastvorena vina (Pri~e 23, 29, 30).
[esti je grozd: gubitak zdravqa,
iznemoglost telesnih sila, drhtawe
ruku, obolewe glave, slabqewe vida,
bolovi `eludca, prevremena starost, skra}ivawe godina `ivota i
nesre}na smrt.
Sedmi je grozd: upropa{}ivawe
imawa, gubitak bogatstva, li{ewe
zadovoqstava. Koliko je bogatih qudi zbog pijanstva do{lo do prosja~kog {tapa.
Osmi je grozd: gubitak spasewa.
Kao i imawe, tako isto i duhovno
imawe - blago upropa{}uje se pijanstvom, jer je pijanica sklon na sve
grehe. Koga se greha trezni boje, stide i gnu{aju, toga se greha pijanica
ne stidi, ne gnu{a niti stra{i.
Deveti je grozd: gwev Bo`iji, jer
pijanica gre{e}i protiv Bo`ijih zapovesti, navla~i na sebe gwev Bo`ji.
Deseti je grozd: potpuna smrt du{e. Drugi gre{nici, kada im nastupi samrtni ~as, mogu se kajati za svoje grehe, jer im je um trezven, a pijanica, umiru}i, kako se mo`e pokajati, kad ne zna za sebe i da mu smrt nastupa, koju on nije o~ekivao? A za
one, koji umru bez pokajaqa, du{evna
je smrt neizbe`na.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

POBOJTE SE BOGA
Znate li da:
- 18 dana poslije za~e}a po~iwu
da se osje}aju udari srca zametka i
po~iwe da funkcioni{e sasvim poseban, wegov sopstveni sistem krvotoka.
- 7. nedjeqe kod nero|enog djeteta registruju se mo`dani impulsi,
ono ima ve} obrazovane spoqa{we
i unutra{we organe, o~i, nos, usne,
jezik.
- u 12. nedjeqi, kada se po na{em
zakonodavstvu dopu{ta abortus,
obrazovani su ve} svi organi djeteta i predstoji im samo da se razviju. Dijete ve} okre}e glavicu, stiska {a~ice, pravi grimase, pronalazi svoja usta i sisa prsti}.
- Abortiraju}i, vi rizikujete
da ostanete sterilni ili da kasnije ra|ate bolesnu i raslabqenu
djecu.
- Vr{e}i operaciju prekidawa
trudno}e, qekar dvostruko naru{ava Hipokratovu zakletvu. Prije svega, Hipokratova zakletva direktno zabrawuje sli~ne zahvate,
a zatim naru{ava se i prva zakletva medicine ne na{kodi.
- Grijeh djeteubistva li{ava
roditeqa blagodati Bo`ije. U
starini za takav ~in `ene su od
Crkve odlu~ivane (uskra}ivawem
prava na primawe Svetih Tajni
Hristovih, tj. Svetog Pri~e{}a)
na 20 godina.
- Grijeh djeteubistva vapije k
Bogu za kaznom i smatra se i gorim
od smrtnoga.
Ubijaju}i nero|eno dijete, roditeqi ubijaju sebe. Ukoliko nero|eni ~ovjek, kao i ~ovjek ro|en i odrastao, ima svoju besmrtnu du{u, poslije smrti roditeqima neminovno predstoji susret sa du{ama djece koju su ubili!

HRISTOV PUT NA
GOLGOTU I KRSNI
PUT NERO\ENOG
DJE^AKA
- Hrista na smrt osi|uje Pilat i Sinedrion
Nero|eni: I ja sam na smrt osu|en prije
no {to sam se rodio. Nisam za~et iz qubavi, u Bogom blagoslovenom braku. Za~eli
su me u bludu, pa sad `ele da me uklone.
Mrze me jer im smetam da zadovoqavaju
svoju pohotu...
- Hristos na Sebe prima krst na kome
}e biti razapet.
Nero|eni: Na meni je prokletstvo ne`eqenoga, krst omrznutoga prije no {to
je upoznat. Ne znaju me, a mrze me! ne znaju
me, a smetam im. To je moj krst, Gospode
Preblagi... Ne}u ni videti Tvoje Sunce,
ne}u udahnuti vazduh Tvoj, a bi}u ubijen...
To je moj krst Raspeta Qubavi.
- Hristos prvi put pada nose}i Svoj
krst.
Nero|eni: Ja sam nesre}ni slu~aj, a ne
~ovjek... Ja sam ne`eqena trudno}a...
Moja majka i moj otac imaju pravo da me
pogube zbog toga...
-Presveta Bogomajka prati muke svoga
Bo`anskoga Sina.
Nero|eni: Tvoja Pre~ista Mati oplakivala Te, Gospode... A mene nema ko da
oplakuje. U krilu `ene sam zatvoren kao u
tamnici... A presuditeqica moja, ona koja
me je za~ela, da}e me xelatima na pogubqewe...
-Simon iz Kirine poma`e Gospodu
Isusu Hristu da nosi Krst.
Nero|eni: Tebi je Tvor~e i Spasitequ,
Simon pomogao da krst ponese{... A gle,
meni nema ko da u pomo} pritekne... Tebe
ruqa mrzi i ruga ti se, a ja osje}am kako talasi mr`we struje iz mog oca i majke prema meni...
-Isus Hristos veli `enama jerusalimskim: ne pla~ite za Mnom, nego pla~ite za
Sobom i za djecom svojom, jer kad se ovako radi od sirova drveta, {ta }e biti od suva?
Nero|eni: @ene su plakale, i nisu umilostivile nemilostive judejske bogoubice. I ja pla~em, jer znam {ta me ~eka... A
ne}u nikoga umilostiviti. Za mene zakona
nema. Moja smrt je ozakowena.

DNEVNIK NERO\ENE
DJEVOJ^ICE
Iz qubavi su mi roditeqi dali
`ivot. Tako ja mislim...
Nastaju moje prve `ile. Tjelo po~iwe da se oblikuje.
Ve} imam usta... Srce je po~elo da
mi kuca.
Ko jo{ mo`e da posumwa da ja `ivim!
Ne shvatam za{to je moja mati zabrinuta...
Ru~ice i no`ice su po~eli da mi
rastu.
Na rukama su iznikli prsti}i.
Uskoro }u wima po~eti da hvatam.
kad iza|em iz utrobe, dodiriva}u
obraze svoje majke...
Tek danas je majka saznala da me
nosi u utrobi... Presre}na sam zbog
toga... Jedva ~ekam da vidim lice
svojih roditeqa.
Sad je ve} sigurno da sam djevoj~ica.
Imam sve organe, boqe osje}am
okolinu.
Kosa i obrve su po~eli da mi rastu... To me krasi...
O~i, u{i, nos,.. Gledam, ~ujem, miri{em... ^ujem kako moji roditeqi
razgovaraju... Nekako su uznemireni.
Otac veli: Kad }e{ ve} jednom da
abortira{ [ta li to zna~i? Mo`da
se spremaju da mi kupe kolijevku.
Mama, ~uje{ li kako mi kuca srce? ono kuca i za tebe, voqena maj~ice... u tvojoj utrobi se osje}am bezbjedno i sre}no... Majko! Majko! Gdje
smo to? [ta je to? {ta to rade sa
mnom? Majko, pomozi mi! Neko ho}e
da me i{~upa iz tebe...
To su no`evi... Majko... Ne dozvoli da me ubiju... Boli! Boli me! Molim te... Pomozi!
* * *
-Gospo|o, izvolite. Obavili smo
operaciju... Zametak je odstrawen.

17

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

BUDI OBAZRIV U
IZBORU PRIJATEQA
U izboru druga i prijateqa vi{e
treba da pazi{ na srce, nego na prijatnost spoqa{wosti, a ako si ga na{ao, ~uvaj ga kao o~i u glavi i qubi
ga kao svoju du{u. Ne vre|aj ga nikada, no svaka nu`da wegova neka budi
tvoje u~e{}e; i budu}i da je `ivot
bez prijateqstva samo pola `ivota,
to ceni prijateqa i nedaj mu se od tebe odvratiti. Savetuj se s wim u svima preduze}ima tvojim, poveravaj mu
poslove tvoje, otkrivaj mu srce tvoje, no ne optere}avaj ga tajnama tvojim, koje za samog sebe i samom sebi
vaqa da zadr`i{, jer nema ve}eg na
svetu tereta od tu|ih tajni. Vrlina,
nek ti bude glavni predmet dru`be,
jer ona samo ~ini du{u spokojnu. ^uvaj se prevare vi{e nego smrti, od
koje da bi sebe sa~uvati mogao, imaj
svagda pred o~ima sveznaju}eg i svemogu}eg Boga.

Kolins, slobodni mislilac, sretne jednog dana seqaka gde ide u crkvu.
Kolins upita seqaka kuda ide. U crkvu, gospodine, da se molim Bogu.
Ironi~no opet upita on seqaka: Je
li tvoj Bog veliki ili mali Bog?
Odgovori seqak: I jedno i drugo, gospodine. Kako mo`e to biti? za~u|eno upita gospodin. Odgovori seqak: On je tako veliki, gospodine,
da Ga nebo nebesa ne mo`e smestiti,
i tako mali da On mo`e obitavati u
mome srcu. - Kolins je toliko bio
iznena|en, da je posle pri~ao kako svi
doktori teologije i sve u~ene kwige
nisu mogle wega toliko dirnuti koliko proste re~i onoga seqaka.

18

BRA]A PO HRISTU
Novu vam zapovest dajem, da qubite jedan drugoga, kao {to ja vas qubim, da se i vi qubite me|u sobom.
Uzajamna dru`ba, jedinstvo i qubav, jesu najosnovnija na~ela religioznog hri{}anskog `ivota. Po tom
}e svi poznati da ste moji u~enici,
ako imate qubav me|u sobom, - govori Hristos u svojoj posledwoj opra{tajnoj besedi sa svojim u~enicima.

I zaista, uzajamna qubav i dru`ba

me|u hri{}anima, kako u apostolskom veku, tako isto i u najstarije
vekove hri{}anske istorije, javqa
se kao ne{to neobi~no, to nije imalo ni{ta sli~noga sa starim neznabo`a~kim svetom.
^lanovi raznih hri{}anskih crkava, rasejani po celom svetu na razne strane i plemena, okru`eni i
stalno goweni sa svih strana mnogobrojnim neprijateqima, bili su kao
~lanovi jedne porodice, bra}a i setre, kao {to su oni i zvali jedan dru-

goga sa punom iskreno{}u, i u pravom smislu ove re~i.

Ne sa~iwavaju}i nikakav politi~ki savez, nemaju}i nikakvih politi~kih zadataka, i ne koriste}i se
nikakvim politi~kim sredstvima za
ostvarewe svojih moralnih ciqeva,
oni su u istini survali i preporodili ne samo spoqa{we forme dru{tvenog ure|ewa, nego su i same moralne osnove dru{tva preporodili
jedino duhom vere u Spasiteqa i svojom qubavqu.
Pred sudijom stajala je gomila
hri{}ana. Svi su oni bili osu|eni
na mu~ewa. Ali na wihovu licu sijalo je spokojstvo, i re~ima, punim
prijateqstva i qubavi starali su se
osu|eni, da hrabre jedan drugoga.
Pribli`io se trenutak kazne. Nastalo je dirqivo opra{tawe, za vreme ovo, hri{}ani su se qubili i blagosiqali jedan drugog.
- Vi se pona{ate kao bra}a. Kakav
ste rod? upitao ih je sudija.
- Mi smo svi bra}a u Hristu! odgovorili su mu~enici. - Vera u Spasiteqa
zbli`ila nas je vi{e od krvnih veza.
Ove re~i sv. mu~enika, stavqaju
nam u du`nost, da imamo uzajamnu
qubav i bratstvo u Hristu.

Jedna la|a plove}i od [tokholma bude, zahva}ena burom, doneta do {kotskih obala i tu razbijena. Svi putnici i la|ari potonu, samo se jedan
de~ko la|ar uhvati za neku dasku i sretno ispliva
na obalu. No tu padne u nesvest. Kad su ga pretresli da bi saznali ko je on, na|u mu na gajtanu oko
vrata privezano malo jevan|eqe, koje mu je darovao wegov otac pri stupawu na du`nost la|arsku.
Na jednom listu stajalo je napisano: Svome sinu na spasewe. Otac. Kad je de~ko do{ao svesti, poqubio je jevan|eqe i zaplakao se.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

BUDI DARE@QIV
Budu}i da je dobro~instvo vrlina velikih du{a, i po preimu}stvu svom dostojna
hri{}anina, to staraj se qubazni sine, da
ose}ajnim srcem umno`avaju}i dobro~instva, u~ini{ sebe krasne vrline ove predmetom dragocenim, vole}im i po{tovanim.
^ini po mogu}stvu tvome svako dobro, i ne
otpu{taj ni jednog siroma{ka bez pomo}i
i utehe, s velikom pa`wom sravwuju}i dare`qivost tvoju s nu`dom onoga, koji je
treba i sa sre}om tvojom sopstvenom, podra`avaj nameri Bo`joj i ne propusti, ako
je mogu}e, ni jednog dana bez dobro~instva,
jer najmawa stvar Boga radi u~iwena naplati}e ti se sto puta. Nek Bog o`ivotvori u tebi ne`ni ose}aj blagorodne du{e,
onaj dragoceni dar, koje je samo wegovo
provi|ewe dati u stawu, i nek u~ini po
svojoj blagosti, da bi se ti s wim koristiti mogao. ^ini dobro siroma{nim, i bez
licemerija ispuwavaj dejstvo qubavi ne
o~ekuju}i priznawa, tako }e{ samo u~initi delo sveto i Bogu ugodno, koji }e te
predvoditi u svima tvojim preduze}ima.
Ako si kome dobro kakvo u~inio ne hvali
se, no nek ti sam Bog bude svedok lepe ove
vrline, da i onoga kome si u~inio, i samog
Boga, od koga sve ima{, {to ima{, ne uvredi{ i ne o`alosti{. Veruj mi, sine moj, da
su ono najsre}niji za nas trenutci, kad u~inimo, da siromah nesre}an i jednu samo suzu
mawe prolije. Poka`i ose}aje dare`qivog srca onima, koji u siroma{tvu uzdi{u,
jer siroma{tvo i nesre}a bli`weg na{eg
uzima potpuno pravo na sau~e{}e na{e.
Zato, ne dopusti ni jednoj suzi iz o~iju nesre}nog ~oveka kanuti, koju si jo{ u srcu
wegovom osu{iti u stawu da sam one vinovnik ne bude{. Umno`avaj koliko ti je vi{e mogu}e dobro~instva, i ne stidi se one
ose}ajne suze, koju ti beda i nevoqa
bli`weg tvog iz o~iju potera, jer je ona lekovita rosa bo`anske du{e, koja te~e iz
neocenime vrline, sprovo|ena ushi}ewem
i nebesnim mirom. Dobro~instvo je sine
qubazni seme, koje bogatu `etvu radosti i
zadovoqstva budu}eg `ivota obe}ava, kao
{to i Sveto Pismo govori.
P.H.

SLOBODA
Hristova nauka daje nam `ivot, ali slobodan, u
pravom smislu ove re~i. Niko tako ne te`i slobodi,
kao istiniti sledbenici Gospoda na{eg Isusa Hrista; niko tako ne `eli da zbaci jaram tirana sa sebe i
da da slobodu sebi i svojim bli`wima kao oni. Mi
znamo da pravi tirani nisu vlasti ni upravqa~i ovoga sveta, ve} ~ove~ije strasti. ^im ~ovek samo unekoliko pozna sebe, on se uverava da je rob svojih strasti; on se bori s wima mo`e biti za dugo vreme, mo`e

biti ~ak sa ve}im usiqavawem, i ova borba ube|uje

~oveka, kako su jaki ti okovi, u kojima su wegove strasti okovane; on se uverava, da pravi neprijateqi nisu
qudi, skojima bi lako bilo mogu}e boriti se, ve} wegove sopstvene strasti. Hristova nauka u~i nas, da je
na{ najve}i neprijateq pobe|en na Golgoti. Hristos
nas je svojom smr}u spasao od greha. Ako budemo verovali i upravqali se po Hristovoj nauci, onda mo`emo
re}i, da smo slobodni od greha. Pogledajmo na u~enike Isusa Hrista, kada su po vaznesewu Isusa Hrista,
dobili Sv. Duha i po~eli propovedati wegovu nauku,
veliki sud jevrejski starao se svim silama da im zabrani propovedawe. Apostole su zatvarali u tamnice,
tukli ih, osu|ivali na smrt, samo da ih prinude da ne
u~e u ime Isusa Hrista. Ali je sve uzalud bilo. Pred
sudom su stajali qudi, koji su dobili slobodu Hristovu; oni, ti siroma{ni ribari galilejski, smelo su odgovorili u~enim i silnim stare{inama judejskim:
Sudite je li pravo pred Bogom, da vas ve}ma slu{amo
nego li Boga? Jer mi ne mo`emo ne govoriti {to vi-

desmo i ~usmo (D.A. 4. 19-20). Svet je prvi put video

qude u pravom smislu slobodne, koje ni{ta, ~ak i sama smrt, nije mogla da spre~i u delu slu`ewa Isusu
Hristu. Sloboda nije u tome, da bi zavladao ovaj ili
onaj, ve} u tome da vlada samo jedan Bog. Onde gde Bog
ne vlada, vlada ~ovek. Carstvo Boga jeste carstvo
pravde u umovima i milost u srcima. Zakon pravde
u~i tome, da su svi qudi ravni pred Bogom Ocem; zakon milosti u~i qubavi i pomo}i jedan drugome, kao
sinovima jednog Oca i u~enicima jednog U~iteqa.
Ima qudi koji govore: niko do danas nije znao {ta je
pravda, pravda je od nas, verujte nam i mi }emo dati
takvu pravdu, da }ete svi biti zadovoqni. Ovi qudi
obmawuju, ili ako iskreno obe}avaju, sami sebe obmawuju, jer oni tra`e da budu priznati za gospodare i
tada }e sloboda ostalih biti samo poslu{nost ovim
novim gospodarima. Svi oni koji tra`e pravu slobodu, unutra{wu slobodu, izvor svih ostalih sloboda,
neka je tra`e u nauci Isusa Hrista, i samo }e je tamo
na}i.
H.P.

^UVAJ SE OD
NEZADOVOQSTVA
Nezadovoqstvo je bolest, od koga najvi{e stradaju qudi podlog duha, koji su preko mere zlobni, pakosni i srebroqubivi.
Bolest je ova, sine qubezni, vrlo opasna,
koja ne samo {to telo raslabqava, no i samoj du{i {kodi, zato ~uvaj se, da te ona ne
napadne, i da ti du{u tvoju ne o{teti. Ne
zavidi ti bogatom Krezu zato, {to vi{e
ima od tebe, no budi sa svojim {to ima{
zadovoqan, jer je zavist kruna bezumqa,
koja }e te s jedne strane baciti u nemir i
mu~ewe a s druge }e{ do}i kod sviju dobrih u prezrewe i navu}i }e{ na sebe mrzost celog ~ove~anstva. Po{teno siroma{tvo, sine qubezni, niti uzmu}uje savest,
niti ~ini ~oveka nevaqalim, no posreduje
da se svaki pokorava odre|ewu svom i da
blagodari Bogu na wegovoj blagosti i milosti koju je od wega dobio. Du{u, sa svim
zadovoqna ~oveka, ne uznemiruje nikakav
strah, ni nesre}a, ni o~ajawe, zato udaqi
iz srca svog nezadovoqstvo, koje je po~etak svakog prestupa i koje bi te moglo u~initi podlim, prezrivim i nesre}nim.

19

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

^INI DOBRO I NE KAJ SE

Blagoje Mari}, kova~ u selu N be{e siroma{an
~ovek. Sva wegova zarada jedva je dostizala da sa wom
ishrani `enu i dete. I da bi nevoqa bila ve}a, patio
je od grudne bolesti, koja pre}a{e da ga pre vremena
odvede u grob. Ali niko u selu ne vide i ne ~u ovoga
~oveka da se `ali na svoju zlu sudbu. Mada mu je nema{tina zadavala tako mnogo patwi, snosio je on sve neda}e, hrabre}i sebe i svoju `enu sa stalnom nadom u
boqa vremena, pripisuju}i sve voqi Bo`ijoj, kojoj je
on svoj `ivot, i `ivot svojih, sa puno vere predavao.
Wegova }erka, wegova mala Milena, be{e sva radost i
najve}a naknada za sve tegobe siroma{nog ~oveka. Kad
se vra}ao ku}i sa rada, na vratima mra~ne i niske
izbe ~ekala ga je wegova qubimica, dugo se maze}i i
umiqavaju}i oko wega. To behu najmiliji i najsre}niji trenutci kova~evog `ivota. Dr`e}i svoju malu }er~icu na kolenima, govore}i joj re~i pune milo{ti i
qubavi, zaboravqao je sav umor od rada, sve svoje tegobe, sve svoje brige. Jednog ve~era vra}aju}i se ku}i,
be{e Blagoje neraspolo`en i turoban. Zarada je bila
suvi{e mala, gotovo nikakva... Ku}i nema bra{na, nema ni~ega... O, rado bi gladovao on, kad bi znao da }e
`ena i dete imati dovoqno... A zdravqe se wegovo
svakim danom pogor{avalo sve vi{e i vi{e. I zanet
ovakvim crnim mislima, vide on svoju qubimicu - kako }e, posle wegove smrti, morati da bude tu| sluga,
kako }e morati, jo{ tako mala, jo{ tako slaba da sama
sebi zara|uje komad hleba. Vrele mu suze navre{e na
o~i, ali kao da ga opeko{e... On baci pogled ka nebu i
polu-glasno govore}i sam sa sobom re~e: A zar }e
Bog dozvoliti da moje dete propadne? Zar on nije
otac sviju nas, svemo}an i svemilostiv?... Ova pomisao, ovo nekoliko glasno izgovorenih re~i podigo{e
wegovu klonulu du{u, ohrabri{e ga i rastera{e
mra~ne misli, koje ga behu toliko obrhvale. Blagoje
se prekrsti i sa puno pouzdawa progovori: Dobar je
Bog... Bi}e ipak dobro... u to sti`e pred svoju ku}u.
Mala Milena je istr~ala pred wega i nazvav{i mu
Boga, ne`no se privi uz o~evu ruku... A on, odgovaraju}i svojim mislima re~e: Ne, ne}e dati Bog... dobar je
Bog... Ne razumevaju}i svoga oca, ne proziru}i wegove misli Milena je }utala ozloja|ena... Primetiv{i
zbuwenost svoje }er~ice, on je uhvati za ruku, i veselim glasom zapitiva{e je ~as o ovome, ~as o onome,

20

ulaze}i u svoju izbu. Jer Blagojeva ku}a, upravo be{e

izba. Niska, mra~na i vla`na izba. Mali prozor~i}
nije bio dovoqan da kroz wega prodre dovoqno svetlosti. U jednom uglu krevet na nogarima, vi{e wega
stara, ~a|ava ikonica sa zemqanim kandilom ispod
we. Na sredi mali sto~i}, sa dve klupe pored wega. U
jednom }o{ku ogwi{te, na kome se podgrevao pasuq u
mawem zemqanom lon~i}u. Sve odava{e krajwu siroma{tinu. Ali izvanredan red i ~istota carova{e u
ovoj sirotiwskoj kolebici, jer vredna `ena kova~eva,
iznad svega je pazila da joj sirotiwska izba bude besprekorno ~ista i ure|ena. Kad u|e Blagoje `ena ga
pogleda bri`no, nazvav{i mu dobro ve~e. Videla je na

wegovom licu izraz sete, i ne htede ga pitati ni o ~emu. Postavila je, i po{to se pomoli{e Bogu, prihvati{e se jela. Svak je bio zauzet svojim mislima, i ne
govore}i ni re~i, ve~erali su svoju sirotiwsku ve~eru. U to neko zalupa na vrata. Za~u|en ko bi to mogao
biti, ustade Blagoje da vidi ko je. Pred vratima je

stajao jedan de~ak od svojih petnaest godina. Bledo,

umorom ispijeno lice, i od zime stisnuta usta gr~evito su podrhtavala. Prepla{eni pogled be{e upro u
Blagoja, ne govore}i ni jednu re~. Za~u|en jo{ vi{e,
Blagoje pozva de~ka da u|e unutra, {to ovaj snebivaju}i se u~ini. Zapitan ko je, odakle je i {ta ho}e,
de~ko isprekidanim re~ima, sa glasom koji je s ~asa
na ~as podrhtavao, ispri~a ko je, odakle je, i za{to je
do{ao. Iz sela je B. koje je nedavno pogorelo, ku}a je
upaqena, nigde ni~ega nema. Otac i majka su oti{li
da, gde-god, tra`e posla, a wega poslali ovamo, da sam
sebi zaradi hleba. Wegov otac, poznanik i prijateq
kova~a Blagoja, poslao ga je Blagoju, da ga ovaj primi
kod sebe da ga nau~i zanatu i da ga hrani i odeva. ^im
to ~u `ena Blagojeva ona re~e: poslali su te kod nas,
a ne znaju da i mi nemamo {ta da jedemo. I mi se zlopatimo i gladujemo, od kud jo{ i tebe mo`emo primiti... Ali Blagoje je }utao. On se seti svojih doskora{wih misli, i u ovom de~aku ugleda on svoju }erku,
svoju malu Milenu, koja bi, kao i onaj de~ko, i{la da
tra`i hleba, ~im on bude umro. Jest, te{ko ga je primiti, jer i wih troje jedva sastavqaju dan sa danom.
Ali, zar ga treba odbiti, i dozvoliti da se potuca po
svetu mole}i par~e hleba. Blagoje pogledom zaustavi
govor svoje `ene, koja, o~ito, ne be{e nikako sklona
da primi do{qaka. Bila je ona dobra, vrlo dobra.
Ali nema{tina koja pre}a{e da satre wu, weno dete
i wenog mu`a, spre~ava{e je da dragovoqno primi
jo{ ve}u nema{tinu. Dobro ostani kod nas, re~e
Blagoje de~ku. Nemamo ni mi, ali ako ho}e{ da deli{
s nama i na{u sirotiwu, ja te ne}u odagnati od sebe.
A kako ti je ime: Milivoje @ivanovi}... odgovori
de~ko, i Milivoje osta u ku}i kova~evoj.
Pro{lo je ve} dve godine kako je Milivoje u ku}i
kova~evoj. Ve} izu~io kova~ki zanat i gotovo u svemu
odmewivao svoga majstora, koji je bivao sve slabiji i
slabiji. I Blagoje i `ena wegova, kao i Milena, behu
zavoleli Milivoja kao svoga. ^esto su se ponosili
wime, kao svojim ro|enim, a sam Milivoje ne odvaja{e, tako|e, svoje dobrotvore od svojih najro|enijih...
^esto je, istina, `udeo za svojima, ali to nikada ne
govora{e. Bojao se da tom `eqom ne uvredi svoje
dobrotvore, a za tim, Milivoje zavole Milenu koja se
ve} be{e podevoj~ila. Niko to nije znao i on je }utao

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

ne otkrivaju}i tu svoju naklonost, smatrju}i sebe nedostojnog da se o`eni }erkom svoga dobrotvora. Ali

jednog dana bila je re{ena sudbina i Milivojeva i

wegovih dobrotvora. Savim iznenada dobije Milivoje
pismo od svoga oca. U wemu pisa{e otac Milivojev da
se vratio u selo, koje je ve} opravqeno od po`ara.
Zvao ga da se vrati u svoje selo i da tamo svojim zanatom zara|uje hleba sebi i svojima. Ovo pismo jako
utica{e na Milivoja. On se najpre poradova {to }e
opet u svoje selo kod svoga oca i majke. Ali ubrzo is~eze radost. Zar da napusti svoje dobrotvore, koji su
ga primili onda, kad je bio bez igde i~ega? Zar da ih
napusti sada, kada im je najvi{e potreban, kad je postao zamena Blagoju u radwi? Zar da se tako zahvali
za sva dobro~instva svojim dobrotvorima, i - zar da
napusti, da se za uvek rastane od Milene?... I Milivoje se re{i {ta da ~ini. Sa o~evim pismom ode kod
Blagoja, i re~e mu da ga otac poziva u svoje selo. Kao
gromom pogo|en bio je Blagoje, kad je ~uo ovu vest.

Zar da ga ostavi Milivoje, koji ga u svemu odmewuje u

poslu? [ta }e biti sa wim, kad vi{e ne mogadne da
radi? ... Ali dobri kova~ pre}uta svoje misli, i re~e:
Uradi kako ho}e{, Milivoje. Ja nemam prava da te
zadr`avam. Ti si nam postao mio kao da si na{, ali
ako ho}e{ ja te ne}u i ne mogu zadr`avati. - Ne, ja ne}u da idem, odgovori Milivoje. Istina, i ono mi je
otac, ali ste mi i vi otac, jer ste me primili golog i
bosog, nau~ili me zanatu i pazili me kao svoga ro|enog. Ali ja ho}u da vas zamolim, da vas upitam za ne{to... Milivoje se zbuni i u}uta. A po tom, na navaqivawe svoga majstora, on re~e da ho}e da se `eni, i
da tra`i Milenu za `enu. Sre}an je bio i Blagoje i
wegova `ena, i sa rado{}u blagoslovi{e i dado{e
svoj pristanak za brak. Milivoje napisa ocu pismo i
odgovori mu da ne}e dolaziti, da ho}e da se `eni, i
pozvao ih da do|u na dan ven~awa. A kad je, na dan samog ven~awa, sre}an i presre}an Blagoje nazdravqao
zetu, on se okrete i re~e svojoj `eni: Se}a{ li se,
kad je Milivoje do{ao u na{u ku}u, jo{ pre dve godine? Ti si se dvoumila da ga primi{ kod sebe, a eto ja
ga primih i do~ekah da me Bog ovako usre}i. Sad mogu
mirno umreti, jer ni ti, ni moja }erka, ne}ete ostati
bez staraoca, niti }e te i}i da se po svetu, bez mene,
mu~ite i zlopatite. Uvek sam ja govorio da je dobar
Bog - da ne}e dati zlo onima, koji zlo nisu zaslu`ili.
^ujte i znajte prijateqi moji: u~ini dobro - ne kaj
se...
Jednom kada prepodobni Teofan be{e zaspao, |avo, `ele}i
da mu napakosti, pojavi se kao divqi vepar, i ujede svetiteqa za
palac od ruke. Svetiteq oseti
silan bol, tr`e se od sna i vide
na prstu tragove od neprijateqevih zuba. I po{to ga prst veoma
boqa{e, on htede da ga otkine.
Ali se predomisli, uze miro {to
je imao kod sebe od @ivotvornog
Krsta, pomaza wime svoj bolesni
prst, i odmah se isceli. Od toga
doba on dobi vlast nad |avolima,
i izgowa{e ih re~ju iz qudi besomu~nih koje su mu dovodili.
Iz @itija svetih

BUDI ISKREN I
PROSTODU[AN
Ni{ta tako ne krasi, i qubavi
dostojna ne ~ini ~oveka, kao
iskrenost i prostodu{nost, koja
se sastoji u tome, kad se misli na{e s re~ima na{im, a ove s delima
sagla{avaju; tj. kad ono govorimo,
{to mislimo, a ne kad jedno govorimo, a drugo mislimo. Zato ne govori nikad sine qubazni ono, {to
dobro ne zna{, no strogo ispitaj
svaku malenkost, i tako te jezik
nikada postideti ne}e. Uzimaj svaki dan sebe na ispit {ta si radio,
da li se misli tvoje s re~ima, koje
si onaj dan izgovorio, s delom, koje
si u~inio, sla`u; i na|e{ li, da si
gde pogre{io, izobli~i sam sebe,
da i sebi iskren bude{ i da drugi
pogre{ku tvoju na tebi ne primeti. Budi u svakom razgovoru tvom
osobito pa`qiv, i promisli, da
onu re~, koju si jedanput iz usta ispustio, nikada vi{e povratiti ne
mo`e{; zato dr`i uvek ra~un sa
srcem tvojim, pa se ne}e{ lako u
re~i prevariti. Ne rugaj se nikome, jer je rugawe porok najgnusniji, koji proizilazi ili iz poganog
srca, zlobe, i pravog nevaqalstva,
ili od nedostatka razuma. Ne me{aj se nikada u dela suseda tvojih,
koja te se ne ti~u, ako ti je milo
spokojstvo du{e tvoje. Sau~e{}uj
o nesre}nima, i u~i se primerom
wihovim biti oprezan, da i sam sebe sa~uva{ od svake nesre}e. Ne
govori ni za kim zlo, niti podaj
priliku, da drugi za tobom zlo govori, tako }e{ samo spokojno `iveti, i kod svakoga biti u najve}em
po{tovawu.

21

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

JAVNO I TAJNO DELOVAWE \AVOLA

Budite trezveni i bdite, jer
suparnik va{, |avo, kao lav ri~u}i
hodi i tra`i koga da pro`dere
( Pet. 5,8)
Ovim re~ima, naravno, apostol ukazuje na delovawe na{eg neprijateqa, |avola. On `eli da nam ka`e
da |avo upravo sve ~ini da bi nekoga isku{ao, oraspolo`io za greh i povinuo ga pod svoju vlast. Upravo to
je wegovo delovawe. Otpav{i od Boga sam, on `eli da
i sve qude udaqi od Tvorca i da ih upravi na dela koja su protivna voqi Bo`joj. Po~ev{i od prvog, praoca na{eg, pa u produ`etku roda qudskog, uz bezbrojno
mno{tvo svojih sila. On prohodi zemqu i nadzire
sva~ije misli, `eqe i raspolo`ewa, trude}i se da sve
u~ini gre{nicima sli~nim sebi, protivnicima
Bo`jim, delateqima nepravde. U takvom stawu qudskog roda, pri tako o~iglednoj opasnosti za svakog veruju}eg, kako je neophodna i spasonosna opomena apostola jasno nam je svima! Ako postoje neprijateqi,
zli dusi, koji su nam blizu i okru`uju nas, nije li potrebno da budemo oprezni, da bdimo i da se brinemo.
Neko se mo`e zapitati: A gde su ti nemi neprijateqi? Ko ih vidi? Koga oni napadaju? Napadaju svakog, ali ih ne mogu videti svi. Nemogu}e ih je videti,
jer su oni dusi i deluju prvenstveno na du{u qudsku.
Na wene misli, namere, `eqe i raspolo`ewa. No,
ipak, nekad deluju i otvoreno, vidqivo, javqaju}i se u
raznim oblicima, uglavnom sa wima prili~no ne~istom. To vidimo u `ivotu pustiwaka, starih hri{}anskih podvi`nika. Onaj ko je ~itao i poznaje `itija
svetih, koji su se podvizavali daleko od sveta - na pustim mestima - wima je poznato kako su ih napadali
demoni, u kakvim oblicima su im se javqali, kako su
ih isku{avali, kakvim su ih nevoqama zastra{ivali.
Tako je pustiwa glavno pozori{te |avola. Mesto wegovih li~nih, vra`ijih delovawa. On sam napada svetiteqe Bo`je, ~esto sa wima vidqivo ratuje, iako
skoro uvek od wih biva pobe|en.
U svetu je sasvim druga~ije. Ovde mi `ivimo naizgled spokojno, ne znamo za te neprijateqeve napade, ne
ispitujemo wegove smicalice, a on sam nikoga od nas ne
pla{i svojim javqawem. Kad bi sve to bilo ba{ tako,
mogli bismo se i obradovati. Ali ne, bra}o. \avo ne spava; nikoga ne ostavqa bez svojih, vra`ijih spletki. On

22

deluje i u svetu, samo ne tako kao u pustiwi. U pustiwi

deluje sam, a u svetu posredstvom qudi; u svetu dejstvuje, po re~ima apostola u sinovima protivqewa (Ef.
2,2), dejstvuje posredstvom onih koji ispuwavaju wegovu
voqu i koji pod wegovim uticajem napadaju na sebi
sli~ne qude, koji se protive wegovoj bogoprotivnoj voqi.
I tako neprijateq qudi, |avo, razli~ito deluje na
qude: u pustiwi on deluje uglavnom vidqivo, otvoreno,
sam, bez posredstva drugih, a u svetu deluje uglavnom
tajno, skriveno, posredstvom qudi. Za{to je tako? Ne
mo`emo sasvim odgovoriti; lukava dejstva satanska poznata su samo svetim bo`anskim qudima; samo wima, zajedno sa apostolima wegove namjere nisu nepoznate
(2. Kor. 2,11). A uzroci tome su s jedne strane svetost u
du{i i `rtva pustiwskih podvi`nika, protiv kojih se
podi`u stra{na isku{ewa, a s druge strane - nemo} i
sklonost ka grehu qudi koji `ive u svetu, koji ~esto
bez protivqewa bivaju pobe|eni svojim pomislima i
strastima. Ovome treba dodati i sam na~in `ivota i
mesto na kome `ive i jedni i drugi. Pustiwski podvi`nici `ive usamqeno, udaqeni od sveta, u neprestanim molitvama, strogom uzdr`avawu i postu. Oni nemaju ~ime da budu isku{ani. Telo im je umrtvqeno, ne
gledaju svetske sablazni. Zato spletke protiv svetiteqa preuzima na sebe sam |avo, protiv duhovnih ratuje
duh i isku{ava ih ili pomislima ma{tawa o wihovom
duhovnom `ivotu i svetosti, ili uvla~i u wih telesne
`eqe i pohote, ili na wih navodi demone i zastra{uje
ih stra{nim predstavama.
A svetski qudi `ive u svetu, usred sablazni, najve}im delom slobodno, povinuju}i se potrebama svoje
telesne prirode. [ta tu ima |avo da radi? Za{to da
upotrebqava sopstvene, otkrivene i neposredne smicalice, kada je svet ve} prepun isku{ewa i sablazni,
kada sav svet kako ka`e apostol u zlu le`i (1.
Jov. 5,19). Na{a strasna plot je uvek spremna da usrdno slu`i grehu; zli, poro~ni qudi se sami prqaju, a i
druge uvla~e u greh, i na taj na~in, nalaze}i se pod
uticajem |avola, postaju wegove verne sluge i ispuniteqi wegove zle voqe. To se jasno videlo i u `ivotu
na{ega Spasiteqa Isusa Hrista. Kada se Gospod na{
podvizavao u postu i molitvi nalaze}i se u pustiwi,
ko ga je ku{ao? Sam |avo. Poznata su tri wegova is-

ku{ewa, kojima je Gospod dopustio da mu se |avo pribli`i. A zatim? Kada je Gospod na{ oti{ao u svet,
kao ~ovek, propovedao i ~inio ~uda u narodu, ko su
bili neprijateqi koji su ga ku{ali? Zli, poro~ni
qudi. Takvi su bili fariseji, kwi`evnici, prvosve{tenici i ~ak i jedan od apostola. To su bile prave
|avoqe sluge. Sami prosudite da li je mogu}e do}i do
takvog slepila i nesre}e da se drzne na sam `ivot takvog Blagodjeteqa i ^udotvorca? Ne, nemogu}e je. Tu
je delovao |avo, samo preko wemu predanih slugu. Sveti Jevan|elist je o izdajniku Judi primetio to da na
ve~eri, ~im je uzeo hleb iz ruku Spasiteqa, u|e u
wega Satana (Jov. 13,27). A {ta su govorili neprijateqi Wegovi kod Krsta? Ako si Sin Bo`iji, si|i s
krsta! (Mat. 27,40). Koga ovde prepoznajete? ^iji je
to glas? Zar to nije glas samoga ku{a~a, koji je govorio Hristu jo{ u pustiwi: Ako si Sin Bo`ji, sko~i
dole (Mat. 4,6), i o kome je jo{ tada prime}eno da
ide od Hrista za neko vreme (Lk. 4,13).
Vidite li kako je zao i prepreden na{ neprijateq
i kako su brojne i razli~ite wegove spletke. Ako se on
drznuo da vi{e puta isku{ava Gospoda i Boga na{eg i
da sa svom adskom zlobom ratuje protiv Wega, onda - koga }e od hri{}ana da po{tedi? Koga od veruju}ih ne}e
loviti u svoje pogubne mre`e? Niko, ba{ niko nije
slobodan od wegovih lukavih spletki. Naprotiv, svi su,
u svako vreme, u opasnosti od wega. Svakoga, i na svakom mestu on napada: u pustiwi javno i otvoreno, a u
svetu tajno i skriveno. Ako wega i ne mo`emo da vidimo, mo`emo wegova dela. ^ije su, ako ne wegove, strasti koje napadaju na nas? ^ije su, ako ne wegove, prelesti, isku{ewa i sablazni u svetu? Ko, ako ne on, stvara
zle qude, neprijateqe; ko, ako ne on, {iri u svetu zlo,
razru{ava red, stvara uzrujanost, mete`e, sva|e? Sve,
bez izuzetka, sve {to je zlo od wega je; svaki na{ pad
jeste pobeda lukavstva,, svaki na{ greh jeste slavqe za
wegovu zlobu. Jadan je onaj ko mu se ni u ~emu ne protivi i u svemu ispuwava wegovu zlu voqu; sto puta je nesre}an onaj ko mu ~ak slu`i kao rob, koji sabla`wava,
uvodi bli`wega u greh i na taj na~in i sam postaje |avo, kako se Gospod izrazio o svom izdajniku (Jov. 6,70).
Veoma je va`no pamtiti zapovest apostola protiv neprijateqa na{eg! Uvek je potrebno biti trezven i bditi, da nas ne bi ulovio na{ neprijateq |avo. Verni
{tit na{ protiv sila vra`ijih jeste Isusova molitva
i krsno znamewe, ~ijom silom se razvejavaju i i{~ezavaju sve protivni~ke sile. Bo`e na{, slava Tebi!

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

VE^AN @IVOT
@ivot svakog ~oveka po~iva na bo`anskoj osnovi,
stalno te`i ve~nosti. Nau~nici se nikada ne zadovoqavaju svojim znawem, ve} misle, da su tek na pragu
istine. Pravednik, koji smerno te`i svetosti - Bogu
Stvoritequ, jo{ vi{e saznaje razliku izme|u ve~nosti i blede stvarnosti. ^ovek se ne mo`e umeriti ni
u qubavi, ni u vrlini, ni u poroku, ni u zabludi. Uvek
i svagda on te`i potpunom savr{enstvu. Duh je ~ove~iji srodan Duhu Bo`ijem. @ivot cele vaseqene ne
stoji, ve} se postepeno razvija, jer vaseqena ne samo

de wegove i ovo }e vam se sve dodati (Mat. 6, 33).

Ali ovo usavr{avawe bilo bi nemogu}no, kad ne bi
imalo svagda pred o~ima `ivi Primer Bogo~ove~ijeg
savr{enstva u licu Hrista Spasiteqa.
Hristos je put i istina i `ivot, za sve qude bez
izuzetka (Jov. 14,6). Usavr{avati se mogu}no je samo
po primeru Isusa Hrista - Boga, jer samo onda idemo
pravilnim putem ve~noj istini, a to zna~i i ve~nom
`ivotu. Vaseqenu je stvorio jedan ve~ni Razum, jer se
u wenom ure|ewu vidi jedan veli~anstven plan, jedna

da postoji ve} i `ivi. Beskrajno razvi}e, to je zakon

svetskog `ivota. Ovo razvi}e u beskona~nost, treba
da je razumno, po ve~nim stalnim zakonima, a na}i te
zakone, da bi po wima `iveli, jeste najglavnija zada}a ~ove~jeg `ivota, jer je ~ovek razumno - slobodno
bi}e, stvoren za sjediwewe s Bogom. Svaki rad razumnog ~oveka ima razumni smisao, ta~no zna~ewe. Ciq
`ivota celog ~ove~anstva i svake li~nosti otkriven
je u Jevan|equ i sastoji se u usavr{avawu po obrazu i
podobiju Bo`ijem, u pribli`ewu Bogu, u stvarawu
svetog Carstva Bo`ijega, kome ne}e biti kraja. Budite savr{eni, kao {to je savr{en otac va{ nebeski
(Mat. 5,48). I{tite najpre carstva Bo`ijega i prav-

predobra namera Tvorca. Du{e svih qudi tako su isto

podjednake, dakle i duhovni `ivot ima jedan odre|en
ciq, jednu zada}u.
^oveku je dan slobodan razum i te`wa istini.
Svaki ~ovek razmi{qa o krajwem ciqu svoga `ivota
i tra`i wegovo re{ewe. Nauka ne mo`e dati odgovora na ova pitawa; umetnost jo{ mawe mo`e odgovoriti pitawima du{e. Ostaje jedina vera, gde mo`emo na}i odgovore na pitawa ciqa `ivota, jer ovde govori
Ve~ni Bog, a hri{}anstvo u~i, da je Bog beskrajno veliki, svet i svemogu}, da je On qude stvorio iz qubavi, za slobodno - razumnu dru`bu s Wim u svetlosti i
bla`enstvu, radi usavr{avawa bez kraja i granica.

Carstvo Bo`ije po~iwe na zemqi. Qudi, koji vole

Boga i ve~nu istinu sa rado{}u i qubavqu prilaze
Hristu i jo{ ovde na zemqi postaju stanovnici neba:
Otuda je razumqivo, za{to je Hristos tra`io od svojih posledovaoca potpuno savr{enstvo (Mat. 5,48). Razumqivo je prema tome, za{to Sveto Pismo tra`i od
qudi smernost i bezuslovnu pokornost voqi Bo`ijoj.
Zato svaka gre{na misao, svaka ru`na te`wa, svaki sebi~an rad, udaqava ~oveka od Boga od pravde i istine
(Jov. 17,31); i naprotiv, svaka te`wa smernosti i pokornosti voqi Bo`ijoj, svako dobro delo u~iweno u
slavu Bo`iju, molitva i proslavqawe, svaki rad qubavi i po`rtvovawa u ime Hristovo, svaki pokajani uzdah, svako saznawe prirodne slabosti i Bo`anske mo}i,
podi`e ~oveka nad samim sobom i pribli`ava ga Ocu
Nebesnom. Gospod nije stvorio qude da ~ine greh i bezakowe, da vode sebi~nu borbu za zemaqska blaga. Ako
se greh pojavi, zato je kriv sam ~ovek, wegova zloupotreba slobode, i za ovo je ~ovek odgovoran samome Bogu.
Greh ubija du{u i udaqava ~oveka od Boga. Zato je Hristos do{ao ne samo da uzme na sebe grehe celoga sveta,
ve} da povrati qude prvobitnoj dru`bi sa Bogom u
pravdi i istini. Do{av{i s neba na zemqu Gospod Isus
Hristos, tra`io je od qudi veru u sebe, kao u Sina
Bo`ijega i Spasiteqa, a zato je obe}ao vernima ve~ni
`ivot i sjediwewe s Bogom.
Ve~ni `ivot, kao i Bo`iji `ivot, nikada ne prestaje. Hristos veli: Ovo je voqa onoga koji me je poslao da svaki koji vidi sina i veruje ga ima `ivot
ve~ni (Jov. 6,40). Prvi uslov da zadobijemo ve~ni `ivot, koji po~iwe ovde na zemqi i samo se produ`ava
na nebu, jeste smerno pot~iwavawe voqi Bo`ijoj i
nemogu}nost da se spasemo samo svojim zaslugama.
Ve~ni `ivot kod qudi izra`ava se u qubavi prema
Bogu i bli`wima, dobrom svetom `ivotu i stalnom
borbom sa niskim strastima du{e i tela.
Nemogu}e je ugoditi dvama gospodarima: Bogu i mamonu. Hri{}anin treba da preda sebe Hristu, da postane oru|e Svetoga Duha, da ne misli o svojoj slavi, o
svojim strastima i zadovoqstvima ve} o slavi Bo`joj, o
ostvarewu vi{ih svetih ciqeva Carstva Bo`ijeg na zemqi. I{tite najpre carstva Bo`ijega i pravde wegove
i ovo }e vam se sve dodati (Mat. 6,33).

23

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

[TA SKRA]UJE NA[ @IVOT

Na{ je `ivot kratak, a mi sami gonimo Boga, da ga
jo{ vi{e skrati. Na zemqi je bilo samo dobro u raju.
Za nas je `ivot bio samo u raju, jer se samo `ivot u
raju mo`e nazvati `ivotom, a on se provodio u radosti, koje tako mnogo pri`eqkuje na{e srce. Adam i
wegova pomo}nica Eva, u`ivali su sve {to nije gre{no, telo su imali lepo, a du{u jo{ lep{u, jer je ona
bila sveta i sli~na Bogu, wihovo je srce bilo priqubqeno Bogu i wegovoj svetoj voqi, `eqe wihove te`ile su Bogu, izvoru dobra, savest wihova bila je ~ista. Oni su bili deca u kojima se ogledala slika nebesnog Oca. Nisu se ni~ega bojali, ni za{ta plakali. I
sve je ovo greh izmenio. Greh je od ~oveka stvorio neprijateqa Bogu i wegovoj voqi i dao mu drugi stra{niji izgled. Svetu i bogoqubivu du{u wegovu u~inio je sebi~nom, svet je obratio u takvu bolnicu u kojoj se ni{ta ne ~uje osim vapaj, ni{ta se ne vidi osim
bede. Greh je i sam na{ `ivot u`asno skratio. Smrt
je u{la ne samo u svet, nego i u telo na{e i ona vladaju}i svetom uni{tava ga raznim bolestima i pretvara
u prah. Rajska sre}a pro{la je kao san, i samo je kod
nas ostala gorka uspomena o woj. Ipak je milostivi
Bog voqan da produ`i na{ `ivot. Matusal je `iveo
969. god. Praoci i Patrijarsi `iveli su po nekoliko
stotina godina i oni nam slu`e za primer, kako Bog
nagra|uje vrlinu. Ali se na zemqi mno`e nesre}e, ja~a nepravda, raste zloba i mr`wa, kao potok razlivaju se bezakowa, vapiju na nebu gresi, ogor~ava se Svemogu}i. Greh se zacario u ~ove~ijem srcu, izgnao qubav i strah Bo`iji, vlada o~ajan i mrzak Bogu `ivot
i mi umiremo u pola veka, a mnogi to i ne do`ive. Dobri qudi nisu nikome na {tetu, ve} svima, koliko je
mogu}e, ~ine dobro i sve vole. Wihov se `ivot ne
broji po danima, ve} po vrlinama, jer r|av ~ovek za 70
godina ne u~ini toliko dobra, koliko u~ini dobra za
7 dana. Ipak i dobri umiru pre vremena. Onaj, koji s
neba sve vidi, zna, da dobri dugo ne}e ostati dobri, da
}e r|avi u~initi dobrim r|avije od sebe i ne daje im
da vi{e `ive.
Koliko dugo `ive drva i kamewe, samo smo mi jedini, u sravwewu s wima ni{ta. Mnoge su `ivotiwe
vrlo sna`ne i dugo `ive, a ~ovek, wihov gospodar,
slab. Srebro je stalno, zlato dugove~no, a srebroqubac brzo umire i postaje prah. Ve~nost je more bez

24

obala, a na{ `ivot ki{na kapqica, {to je kanula na

zemqu, osu{ila se i nepoznaje se. Kad imamo na umu,
da je ~ovek optere}en te{kim nesre}ama i neda}ama,
zar se onda u pola kra}i ne pokazuje na{ `ivot. Istina da i u `ivotu ima radosti, ali je to kapqa {e}era
u ~a{i gor~ine. Ovaj kratak `ivot dat nam je zato, da
se pripremimo za ve~ni `ivot. Ali se mi u svemu staramo za budu}e dane, samo ne za stra{ni dan; za praznike imamo lepe haqine i nakite, a za praznik i sve~anost ve~nu, ni{ta; sve pamtimo, brinemo se za sve,

jedino smo samo du{u zaboravili; na{e su misli visoke ali ne lete na nebo; `eqe beskrajne, ali ne te`e
ve~nom `ivotu; saveti mudri, ali nanose smrt re~i
mnoge ali ne onih s kojima bi predstali Bo`jem sudu;
imamo i qubavi, ali ne prema Bogu; imamo i straha,
ali ne od ve~nih muka.
Pobrinimo se du{om za du{u, da bi je prilikom
smrti predali u ruke Bo`ije a ne u ruke |avola.

U^ITEQ
I U^ENIK
Ne ba{ tako davno, u jednoj pustiwi, nedaleko jedan od drugog `ivqahu dva monaha. S vremena na vreme dolazili su jedan drugom i prijatno provodili po
nekoliko ~asaka u razgovoru. Jedan od wih je bio pismen i imao je Sveto Pismo. Drugi nepismen, kad god
je dolazio ovome, on mu je svagda po {togod ~itao iz
svete kwige. Jednom posle ~itawa, nepismeni se zamisli i dugi je }utao. Pismeni ga upita:
- O ~emu razmi{qa{, brate?
- Mislim, - odgovori upitani, - kako si ti presre}an {to zna{ ~itati. Nikad nisi sam. Kad si tu`an,
dosadna ti samo}a, ti uzme{ tu Bo`ju Kwigu, ~ita{ i ve} nisi sam: s tobom Gospod govori. Ja sam te radosti li{en: nisam pismen.
- Zbog toga si zami{qen? re~e pismeni. Ima kad
da i to nau~i{. Ja }u te u~iti, pa kad nau~i{ ~itati,
tada }e{ mo}i da ~ita{ i Kwigu Bo`iju.
Sa velikom blagonaklono{}u nepismeni monah je
na to pristao, i odmah je po~eo u~iti; kako druge kwige osim Sv. Pisma nisu imali, to su iz we u~ili.
- Od ~ega da po~nem ? - re~e u~iteq - Koju stranu
da razjasnim? - Po~e}u sa najglavnijim. Ti zna{ za
glavnu zapovest Gospodwu. To }u na}i i tim }emo po~eti.
U~iteq monah na|e desetu glavu Jevan|eqa od Luke, po~e ~itati, obja{wavaju}i i pokazuju}i mu slova.
I gle, ustade jedan zakonik i ku{aju}i ga re~e:
U~itequ! {ta }u ~initi da dobijem `ivot vje~ni? A
On mu odgovori:[ta je napisano u zakonu? kako ~ita{? A on odgovaraju}i re~e: qubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom du{om svojom, i svom
snagom svojom, i svom misli svojom, i bli`wega svoga...
- Stani! - Prekinu ga u~enik - Za danas dosta. Ponovi to isto jo{ jedanput! U~iteq ponovi.
- Jo{ jedanput, zamoli u~enik. Ponovili su jo{
jednom.
- Hvala! Za danas je dosta. To sam nau~io. Produ`i}emo drugi put. Monah se oprosti i ode u svoju }eliju.
U~iteq ga o~ekiva{e sutra dan, - sused ne do|e;
nadao mu se drugog, tre}eg dana, cele nedeqe - wega

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

nema. U~iteq po|e da poseti svog u~enika, ali ne na|e nikoga u pe}ini. Vidi se da je nekud i to ve} odavna oti{ao jer je i pepeo sa ogwi{ta vetar razneo. ^ude}i se i tuguju}i za drugom vrati se monah u~iteq
svojoj ku}i. Uskoro za tim dobio je za suseda drugog
isposnika, za ovim je do{ao tre}i, ~etvrti, i tako je
u~iteq postepeno dobijao druge u~enike.
Pro{lo je deset godina. Jedwe letwe ve~eri sedeo
je pred svojom pe}inom u~iteq - monah i ~itao Jevan|eqe. Odjednom u daqini ukaza se jedan putnik. Do{ao sasvim blizu. Ne poznaje ga. Duga bela brada, iznuren, lice potamnelo, o~i upale. Vidi se da je takav
usled rada, ispa{tawa i posta. Pozdravi se.
- Evo me k tebi brate - re~e do{av{i. Do|oh da
produ`imo na{e u~ewe!
- Kako? za~udi se ovaj.
- Se}a{ li se da si me u~io ~itawu re~i Bo`je?
Do|oh k tebi...
- Ti si to? - obradova se monah u~iteq. Pa gde
i{~eznu? [to ode a i ne javi se.
- Ja sam neprestano lekciju u~io. Seti se, kad si
ti pro~itao: Najglavnija je i prva zapovest: qubi
Gospoda Boga svojega svim srcem i du{om. Ne mogu se
pohvaliti, da sam to potpuno nau~io i izvr{io, tek
samo po ne{to od toga usvojio sam. Sad, brate, daj da
u~im drugu drugu polovinu zapovesti, koju onda nismo
ni pro~itali.
U mesto odgovora ustade monah i gostu se do zemqe
pokloni.
- Ne mogu ja tebe da u~im, ti si mene nau~io. Nau~io si me, da re~ Bo`ju treba ~itati, ne o~ima ve} srcem, a da bi razumeli voqu Bo`ju i izvr{ili je, po
u~ewu Hrista Spasiteqa, treba da obratimo najve}u
pa`wu, da ceo na{ `ivot bude ispuwen qubavqu i
usr|em. Brate moj, ostani ovde u zajednici sa mnom, i
da po tvome izu~avamo re~ Hristovu.
Mnogo su godina pro`iveli monasi zajedno, mnogo
su vremena proveli u ~itawu velike kwige - Biblije,
mnogo razmi{qali i mnogo ose}ali ~itaju}i je. Mnogo je qudi iz udaqenih krajeva dolazilo k wima, i
mnoge su dobrom nau~ili. Na wima se ispunila re~
Hristova: Ko je `edan neka do|e k meni i pije. Ko
veruje u Mene, u toga }e, po re~ima Sv. Pisma, iz
utrobe pote}i reka `ive vode.

KAKAV TREBA DA BUDE PUT

HRI[]ANSKE OMLADINE
Ja sam put, istina i `ivot...
Tra`e}i izvore za napajawe du{e maloga ~oveka,
na{a Crkva pravilno je po{la putem qubavi prema
domovini, kao neophodnom vaspitnom ciqu. Ovo je, i
te kako, potrebno za vaspitawe omladine, jer je ona

bila suvi{e zatrovana internacionalnim utopijama i

parolama i beskrajno se udaqila od svojih neposrednih zadataka i vekovnih ideala svog naroda. Uporedo
sa linijom povratka na zdravo nacionalno i religijsko podnebqe svesrdno se zastupa pravac vaspitawa
na{e omladine idealima rada, po{tewa i marqivosti. Ovo je u potpunoj harmoniji sa najpozitivnijim
crtama na{ega naroda. Dugo se lutalo yunglom takozvane savremenosti. I ako sa zaka{wewem - nai{lo
se na pravi put. Potrebno je, da se u detetu jo{ od najranijeg uzrasta formira `ivi hram Duha Svetoga. A
to }e biti samo tada, kada se dete ne`no i smerno
privede Hristu. Vaspitawem i sistematskim obrazovawem ono treba da se upozna sa Hristovim zapovestima, da upozna duh hri{}anstva. Sve Hristove zapovesti nadahnute su li~nim primerom. Onoga Koji iznad
svega voli decu, te je i prirodno, da }e Gospod Isus

od dece uvek stvarati bogolike likove, koji }e `ivot

u~initi lepim i dragocenim podvigom u slavu Trojice i za dobro ~ove~anstva. Mo}ni narodi i velike dr`ave za svoju snagu i kolosalni procvat i napredak
duguju religiozno-moralnom vaspitawu mladih nara{taja, koji rastu i cvetaju, produ`uju dela pokolewa
koja odlaze i prihvataju wihove brige i zadatke, idu}i novim stremqewima i novim uspesima uz pomo}
Bo`ju. Glavna du`nost svakog naroda koji `eli da
`ivi i napreduje jeste starawe za religiozno-moralno obrazovawe svoje omladine. Ono mora u~initi sve
da omladina upozna i zavoli Gospoda Isusa Hrista, da
Ga usvoji, da Mu slu`i svom du{om svojom i ispuwuje
sve zapovesti Wegove. Slu`ewe Hristu je slu`ba ~oveku i ~ove~anstvu, slu`ba velikoj Bo`ijoj premudrosti i qubavi na kojima po~ivaju dru{tvo, narod, vaseqena. Praznik na{e hri{}anske mlade`i ima va`an
zadatak, da de~iju du{u pribli`i wenom izvoru - Bogu. Na{a zemqa ose}a vapiju}i neophodnost za vi{im
i hri{}anskim nepokolebivim karakterima, koji }e
po primerima bo`anske `rtve sa Golgote usvojiti zavet Onoga, Koji s pravom, vla{}u i silom ka`e o Sebi: Ja sam put, istina i `ivot. I kad svetlost slave, koja dolazi sa bo`anskog oreola Golgotskog krsta,
dopre u ~iste i nevine de~ije du{e, bi}emo potpuno
mirni za budu}nost roda na{ega i zemqe na{e, jer }e
tada velike i svete du{e, zagrevane, rukovo|ene i
odu{evqavane od iskrene i `ive religiozne vere u
Gospoda Isusa Hrista, Koji nas toplo voli, slu`iti
hramu, crkvi i otaybini, uzdi`u}i duh naroda Bogu i
~oveku, stvarala~kom `ivotu, savr{enstvu i besmrtnosti. Pribli`uju}i omladinu Gospodu Isusu u~ini}emo, da na{ narod razumno i veselo ponese blagodatni ogaw spasonosne golgote i podigne jake i neoborive temeqe budu}nosti, koja }e sve vi{e blistati iz
dana u dan i i}i iz slave u slavu za dobro i veli~inu
Crkve, naroda i otaybine. Veliki zna~aj, va`nost i
mudrost skriveni su u re~ima Bogo~oveka. Pustite
decu k meni i ne branite im, jer je takvih carstvo nebesko. Neka bi na{i mladi nara{taji po{li stopama svete plejade onih koji sagore{e u slu`bi Bogu i
narodu. Amin.

25

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

MO] VERE
- Gospodine popo, - otpo~e Marko i ne pozdraviv{i se sa sve{tenikom - moja jedinica bori se s du{om... Tu ga glas izdade i suze mu grunu{e niz obraz.
Sve{tenik iznena|en staja{e kao okamewen, posmatraju}i neo~ekivanog gosta i upiwuju}i se da na wegovom licu pro~ita {ta se to dogodilo. I doista prepla{eno i uznemireno popino lice o~as povrati uobi~ajenu mirno}u i spokojstvo, koje ga i u najte`im
~asovima ne napu{ta, Wemu bi jasno radi ~ega je Marko do{ao kod wega, te ga odmah otpo~e te{iti i ulivati mu nadu i milost Bo`ju. Posle suza i ovakvih popinih re~i novodo{av{em kao da malo laknu na du{i,
ma da mu istu jo{ obavija{e gust veo crne slutwe.
- Kako, o~e, mogu da se nadam, kad su jutros kraj
wene posteqe bila vi{e lekara i svi su jednoglasno
konstatovali, da joj je ovo posledwi dan `ivota...
Otvoreno su mi rekli da su ~asovi moje k}eri izbrojani.... da smrt polako nastupa...
Pri tim re~ima on se - po{to duboko uzdahnu i
uhvati obema rukama za sede vlasi - zaniha i htede pasti, ali ga popa pridr`a i posadi u naslowa~u....
Nekoliko trenutaka potom Marko se povrati i wegovo lice preliveno lakim bledilom dobi miran izgled.
- Naposletku gospon popo, re}i }e on, ja i onako
nemam vi{e nade u zemaqske lekare. Oni su ~inili
{to su mogli. Ako bi Bog hteo, On bi zacelo mogao da
u~ini vi{e od wih.
Ma da mu glas podrhtava{e ipak iz wegovih re~i
vidno izbijahu refleksi nade. Sve{tenik u mesto odgovora otvori nekakvu kwi`icu i stade iz we na glas
~itati:
I ako imate vjere koliko zrno goru{~ino re}i
}ete gori ovoj: pre|i odavde tamo, i pre}i }e, i vama
ne}e ni{ta biti nemogu}e (Jevan|eqe po Mat. 17,20).
Potom preturiv{i nekoliko lista opet nastavi: I
do|e k wemu s uzetijem koga ~etvoro no{ahu. I ne mogu}i pribli`iti se k wemu od naroda otkri{e ku}u
gde on beja{e i prokopav{i spusti{e odar ne kome
uzeti le`a{e. A Isus videv{i veru wihovu re~e uzetome: sinko opra{taju ti se gresi tvoji.... ustani i
uzmi odar tvoj i idi doma. I usta odmah i uzev{i odar
svoj izi|e pred svima, tako da se svi divqahu i hvaqahu Boga govore}i: nigde toga videli nismo (Jevan|eqe po Marku glava 2; stih 3-13).

26

Novodo{av{i slu{a{e pa`qivo pro~itane re~i

i kad popa prestade, on duboko uzdahnu. Na licu mu se
jasno opa`ahu tragovi unutarwe borbe izme|u vere i
sumwe, nade i o~ajawa. Popa se u~ini kao i da ne opa`a ovu stra{nu borbu u du{i svoga parohijana, te po{to ponovo preturi nekoliko listova iste kwige,
opet nastavi: Ne boj se samo veruj, jer ako mo`e{ verovati sve je mogu}e onome koji veruje. A otac detiwi
povika sa suzama govore}i: verujem Gospode! pomozi
mojemu neveriju. A Isus zapreti duhu ne~istome govore}i: du{e nemi i gluhi! ja ti zapovedam iza|i iz wega.... I povikav{i i izlomiv{i ga iza|e i u~ini se
kao mrtav. A Isus uzev{i ga za ruku podi`e ga; i
usta (Jevan|. po Marku gl. 5 stih 36 i 9 stih 23 - 28).
Kad i posledwi eho popinih re~i umu~e, ti{ina
nema vlada{e u sobi koju samo naru{avahu jasni otkucaji uzbu|enog srca roditeqskog.
- A ako ona izdane dok mi stignemo? re}i }e Marko tu`nim, ali ve} sigurnijim glasom.
- Ne boj se samo veruj, jer je sve mogu}e onome koji veruje - re~e popa. Ono {to se nama ~ini nemogu}e
Bogu nije, jer je Bogu sve mogu}e (Jevan}eqe po
Marku glava 10, stih 27).
Nekoliko trenutaka potom Marko i popa N. odmicahu }ute}i, `urno hitaju}i bolesnici. Svaki od wih
be{e zanet svojim mislima, te zato izme|u sebe ni re~i ne progovori{e. Popa pod mi{kom be{e stegao nekakav pove}i zamotuqak, koji bi ovda onda boqe namestio. [to su se vi{e bli`ili ku}i, Marko je bio
sve uzbu|eniji i to uzbu|ewe i na licu mu se opa`alo.
Najzad, ukaza se i ku}a. Oko we sve mirno i tiho.
Marku prvo laknu na du{i, ali se odmah zatim strese
i uzdrhta. Popa to primeti pa }e mu dobaciti!
- Ne boj se, Marko, samo veruj. Sve }e se, ako
Bog da, na dobro svr{iti !
- Daj Bo`e, gospon popo iz tvojih usta u Bo`ije
u{i - odgovori Marko.
U|o{e u jednu prostranu i lepo name{tenu sobu.
Kroz polutamu nazirahu se dve siluete, obadve blede,
islabele i neispavane. Po licu wihovu videlo se, da
su podjednako bolovale, samo dok je jedna le`ala
opru`ena na krevetu, ona druga bila je na nogama kraj
we. Videv{i sve{tenika mati se odvoji od kreveta
svoga ~eda i briznuv{i u pla~ pohita da presretne
sve{tenika.
- Ne boj se, snaho, samo veruj i uzdaj se u milost
Bo`ju. Neki mi unutarwi glas {ap}e, da }e tvoja jedi-

nica ubrzo ozdraviti - re}i }e popa. Bog je svemogu}

i milostiv. U~ini}e nam ako mu se iskreno sa verom i
suzama pomolimo. Pri tim re~ima oba roditeqa pado{e ni~ice na zemqu i osta{e tako za sve vreme obreda ispovesti i pri~e{}a. S vremena na vreme oteo bi
im se po koji uzdah iz grudi ili bi se po neka suza kao
biser zasijala pri trepere}oj svetlosti sve}e i brzo
skotrqala niz sme`urano lice wihovo. Bolesnica na
protiv be{e mirna i pribrana a jo{ se uz to i neko
osobito bla`enstvo be{e se razlilo po wenom bledom licu te ga ~iwa{e jo{ lep{im.
Posle svr{enog obreda popa N. ostade jo{ neko
vreme kod bolesnice ulivaju}i veru u Boga i nadu u
milost Wegovu ~as bolesnici ~as roditeqima. Tu je
sad saznao da je sama bolesnica zahtevala da se ispovedi i pri~esti, pola`u}i nadu u nebeskog Lekara kad
su je zemaqski napustili. Otac wen, po ugledu na sve
imu}nije qude, verovao je jedino - kesi svojoj. Zato je
bio iznena|en kad je ~uo `equ bolesnice. U po~etku
nije mislio da joj tu `equ ispuni, ali kad ona sve
upornije zahteva{e, dodaju}i da je jedino pri~e{}e
mo`e podignuti, on popusti i ode po sve{tenika. Mati je to pomi{qala mnogo ranije, ali mu nije smela
pomenuti, znaju}i ga kakav je.
Sve{tenik se u razgovoru prili~no zadr`a, ~itaju}i razne stvari iz one ~udnovate kwi`ice, koja nosa{e naslov: Novi Zavet Gospoda na{eg Isusa Hrista. Za sve to vreme bolesnica otvorenih o~iju pra}a{e pa`qivo tok razgovora i ~itawa ne odaju}i svoje
unutarwe muke i bolove. Na rastanku popa re~e da ga
sutra izveste kako je bolesnici.
- E moj gospodine, da li }e ona do~ekati jutro, pitawe je? reko{e oboje skoro u jedan glas ispra}aju}i
sve{tenika.
- Ne bojte se, samo verujte i u Boga se uzdajte. On
je blizu onih koji Ga prizivaju i gotov je da im pomogne - re~e popa opra{taju}i se.
Sutra-dan popa N. be{e od ranog jutra na nogama.
Taman je preturao nekakve hartije u svojoj kancelariji kad neko zakuca i u|e ne ~ekaju}i popine dozvole.
To be{e Marko. Od silnog uzbu|ewa ne mogade ni re~
prozboriti ve} ~im u|e wega zagu{i{e suze. Popa be{e na velikoj muci te ne moga{e ni da zapita Marka
kakve mu glase donosi. U wegovoj du{i blesnu sumwa,
ali istovremeno s wom i zrak nade, koji brzo postaja{e sve ja~i. Neki unutarwi glas {aputao mu je ute{ne re~i - osobito sino} posle ve~erwe molitve, u

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

kojoj se dugo molio za isceqewe bolesnice. Sve mu to

za tren oka iza|e pred o~i. Do{av{i k sebi upita}e
Marka:
- Je li boqe bolesnici?
Umesto odgovora Marko pade na kolena i dohvativ{i popinu ruku po~e je celivati oblivaju}i je suzama. Popi tad laknu na du{i i lice mu zablista od
nekog osobitog unutarweg zadovoqstva. I po{to Marka ponudi stolicom otpo~e blagim, malo prekornim
glasom:

dio nam je da mu se molimo i da Mu blagodarimo, me|utim koliko ima takvih, koji crkvu barem jednom godi{we - da ne ka`em ~e{}e - poha|aju, koji u o~i nedeqe i praznika okupe celu porodicu na zajedni~ku
molitvu, koji po uspe{no zavr{enim poslovima padaju na kolena pred milostivim Ocem nebesnim da Mu
zablagodare na wegovoj milosti?!
Tu se iz grudi Markovih ote dubok i bolan uzdah,
dok popa nastavi:
.... I onda nije ~udo {to nam je Gospod okrenuo le-

- Ne rekoh li ti, Marko, da se ne pla{i{. Bog je i

danas isti onakav kakav je bio u pro{losti: Silan,
Svemo}an, Milosrdan i ^ovekoqubiv. U wegovoj je
vlasti `ivot i smrt - du{a i telo. Sveto Pismo nas
uverava da je On darivao slepcima vid, uzetima i raslabqenima hod, besnima razum, mrtvima novi `ivot.
Wemu i danas nije te{ko da ista i jo{ ve}a ~uda u~ini, samo, mi to Bo`ije blagovoqewe ne zaslu`ujemo.
On nam je preko svoga Sina zapovedio da verujemo u
Wega, dok mi danas teramo {egu sa onima koji ga
veruju; zapovedio nam je da Ga qubimo, a mi na svakom
mestu ru`imo i skrnavimo wegovo sveto ime; zapove-

|a. Po na{im zlim delima ne zaslu`ujemo ni da nas

ono sunce obasjava, a kamo li druge blagodeti kojima
nas On jo{ tako obilno obasipa....
Tu popa za}uta i u sobi nasta grobna ti{ina. Po
kat-kada bi bacio pogled na Marka, koji gledaju}i
utu~eno u zemqu, uzbu|eno disa{e. Videlo sa da je u
wemu besnela stra{na borba sa samim sobom, sa svojim dotada{wim `ivotom i navikama. U wemu se tih
trenutaka ra|ao nov ~ovek koji nije hteo da i{ta zajedni~ko ima sa starim.
- Gospodine popo, - otpo~e posle du`eg }utawa
Marko - sad vidim da sam nedostojan Bo`ije milosti.

Ja u wega nisam verovao, ~ak nisam priznavo ni da postoji. Nikad se nisam molio a ne bih ni umeo. Crkvu
sam nazivao popovskim du}anom i svaki put smejao
sam se `eni kad je u wu odlazila. Ah, Bo`e, veliki li
su moji gresi!....
.... Pa ipak Bog nije hteo da me kazni! Hteo je samo
da me opomene da bi se vratio sa zabludela puta. I po
svojoj velikoj mudrosti upotrebio je takav na~in i
izabrao takav momenat kad Mu se ja nisam mogao protiviti. Ja sam poslu{ao svoju jedinicu i vas pozvao
vi{e iz obzira prema woj: hteo sam samo da joj u~inim
po voqi. U Boga nisam verovao pa se nisam mogao ni
nadati wegovoj pomo}i. Ali ti si mi sino} probudio
uspavani razum i otvorio zaslepqene o~i. Ti si mi u
du{u posadio klicu vere i ulio zra~ak nade. Du{a
moja dotle neosetqiva osetila je prisustvo Bo`ije u
sebi i tada joj se na mah otkrila namera Svevi{wega.
Neka neodoqiva sila savila me je na kolena i ja sam videli ste - u takvom polo`aju ostao za vreme obreda.
Kad sam ustao ja sam bio drugi ~ovek. Va{e posledwe
re~i na rastanku rasterale su i ono malo zaostale
sumwe i strepwe, a na wihovo mesto rasplamte se nada u milost Bo`iju.... Na{a jedinica posle toliko neprospavanih no}i odmah po va{em odlasku sklopi svoje umorne o~i izgovoriv{i re~i kojima jo{ vi{e
ohrabri na{a roditeqska srca:
- Gospode, hvala ti na tvojoj milosti.... Sad mi je
~ini mi se lak{e!....
Ja i Jelka proveli smo na kolenima skoro celu bogovetnu no} liju}i suze i mole}i se Gospodu da se
smiluje na nas gre{ne i podigne na{e ~edo. I Bog je hvala Mu na wegovoj milosti - usli{io glas nas gre{nih i te{ku boqku na{eg ~eda okrenuo naboqe. Posle vi{e~asovnog spavawa razbudila se znatno oporavqena. Weno lice posle toliko vremena preli se divnom rumenom bojom a wene skoro uga{ene o~i zaplamte{e ponovo `ivotnim sjajem. U znak moje duboke blagodarnosti prema Bogu polovinu mog imawa stavqam
ti, popo, na raspolo`ewe, ~ini od wega kako te Bog
u~i!
Bolesnica se doista jako brzo oporavqa{e da ve}
deseti dan usta iz kreveta. Od tog doba Marko sa svojima ne izosta od crkve. Svake nedeqe i praznika vide}ete ga u, jednom }o{ku hrama, kako sa strahopo{tovawem prati tok bogoslu`ewa i {apu}e svoje molitve.
@. M.

27

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRPSKE GUSLE I WIHOV ZNA^AJ

Primitivni instrument, izdubqeno drvo sa jagwe}om ko`om pokriveno, zakovano drvenim i gvozdenim
klincima, a od vrha do dna zategnutom kowskom dlakom-strunom. I nehotice simboli~ki ve`u na{ narod. Jagwe}a ko`a-stradawe na{eg naroda kroz vekove; drveni gvozdeni klinci- patwa; kowska strunalanci, a gusle na{ srpski narod.
Onaj ko o guslama ni{ta ne zna, wega i ne zanimaju. Za wega su gusle obi~na stvar. Ipak gusle su u
istoriji srpskoga naroda igrale neizmernu ulogu.
One su vekovima sa kolena na koleno prenosile istoriju i nacionalno vaspitavale srpski narod ulevaju}i
mu u du{u sve ono {to je ~estito, `igo{u}i ono {to
je nevaqalo i nemoralno. One su slavile pravdu i junake a prokliwale silnike i izdajnike. One su {irile qubav i veru, te podra`avale nadu.
U srpskim guslama se ogledaju najva`nije osobine
hri{}ana: qubav, vera i nada.
Gusle su nam vekovima govorile da verujemo, da
volimo i da se nadamo. I onda kad su u na{em narodu
bili pismeni samo sve{tenici i kalu|eri po manastirima, gusle su pri~ale o doga|ajima iz pro{losti,
narod se okupqao oko guslara i hranio svoju du{u toplim zvukom i pjesmom: Bo`e mili ~uda velikoga...
Svi nepismeni Srbi do kojih je zvuk gusala dopirao
znali su o slavnim Nemawi}ima; o Nemawi, o Sv. Savi,
Caru Du{anu i wegovom carstvu i gospodstvu, o kraqu
Vuka{inu i Wegovom pravednom sinu Kraqu Marku,
~iju su pravi~nost gusle digle do nebesa i podigle wegovo juna{tvo do bajki. Gusle su nas nau~ile da ga je
wegova majka Jevrosima pravdom zapajala prekliwu}i:
Boqe ti je izgubiti glavu, Nego svoju ogre{iti
du{u!
Mnogo je re~eno u tim re~ima, koje su i dan danas
aktuelne i bi}e dok je sveta.
Pri~aju}i nam o Kosovskoj bitci i srpskim junacima; Caru Lazaru, Carici Milici, Milo{u Obili}u, Vuku Brankovi}u, Kara|or|u, Gavrilu Principu,
Kraqu Petru Oslobodiocu ... i kroz svoj zvuk i pjesmu
gusla~a u~ile kakav treba da bude pravi Srbin. Kako
da ~uva svoju Pravoslavnu veru i du{u. Svaka pravda
se nagra|uje a svaki grjeh ka`wava.
Stole}ima su gusle prikupqale u sebe sve doga|aje srpskog naroda i verno ih ~uvale kao {to kremen

28

~uva u sebi tajanstvene varnice i kad god je trebalo

da se te varnice seju u potomstvo, gusle su ih prosipale, kao {to ih je kremen davao za ogrev potrebnima.
Srpske narodne pesme su jedno neizmereno blago, koje
trebamo svi {to ~e{}e da ~itamo.
Koliko su gusle lepote ulevale u du{u na{ega naroda te{ko bi bilo opisati i velikom istori~aru.
Bezbroj divnih moralnih primera ~uli smo od gusala. Sigurno da je, da je to bila jedina prosveta u
{irokim masama srpskoga naroda kroz vekove.
I danas, kad gledamo druge narode u modernoj - demoniziranoj muzici gdje jure za modernim zvucima i
instrumentima koji ubijaju du{u, gusle su nam jo{ jedino preostalo obile`je koje nas podsje}aju na starog
dedu: koji je uzeo svog unuka na krilo i pri~a mu {to
je nekad bilo..., koje nas podsje}a na vekovno ropstvo
i plamen sve}e gdje su uve~e nakon napornog dana i tuge ucveqeni srbi privijali melem za svoju du{u. Iako im preti muzej i pra{ina gusle ipak svojim zvukom
unose mir i snagu dostojanstvo i ponos da ne budu Srbi kukavice siwe, da ne budu izdajice judine pameti,
da ne budu olo{ jer to nam |edovi i pra|edovi i Sveti Sava ne}e oprostiti. Zato Gusle moje od javora
suva, gdje vas nema tu je ku}a gluva... zagudite pa Boga
slavite, bra}u mirite snagu dajite, qubav {irite kako ste uvijek ~inile ... ko mira i odmora `eli nek se
Boga i gusala dr`i...
Danas kao i nekada treba pri~ati o staroj slavi,
moralu, juna{tvu, izdajstvu, propasti i robovawu, jer
narod ne zna ~uvati slobodu ako nije osjetio te{ki
udar robovawa tu|inu.
Gusle, tu tajanstvenu istoriju srpskog naroda, treba da ima svaka srpska ku}a.
Ali danas, neka na{a bra}a i sestre ka`u, da gusle vi{e ne vrede i da su proste. Srpske ku}e su pune
radio i teve aparata, a gusle su seqa~ke i nisu u modi. Ne slu{ajmo ih, ve} ~uvajmo srpske gusle, koje su
nam sa~uvale srpsko ime srpsku veru i srpsku slavu.
S gusala sam ko s izvora pio
pjevaju}i Bogu se molio,
Pa se vinu du{a kao vila,
Nikad sla|e pi}e nije pila...
sin|el Antonije
Dragovi}

O MAJCI
Bila tako i `ivela majka, sin,
snaha i unuk. @iveli su mirno dok je
bilo hleba.
No dogodi se nerodica i nastade
glad. Snaha pomisli, da treba da ubiju majku, da bi ih bilo mawe na hrani.
Ali se mu` wen nije mogao nikako
saglasiti. On je toliko po{tovao
majku, da mu je misao o o ubistvu majke bila nepodno{qiva. Ali glad je
sve vi{e pritje{wivala. Tada ka`e
mu` `eni ajde da ubijemo jedno od na{e djece, jer nema hqeba za sve, ako
umre jedno od na{e djece mi mo`emo
dobiti drugo djete, a ako li majka
umre, vi{e se majka ne ra|a. Pristane `ena (misle}i da }e nakraju ubjediti mu`a da on wu ubije) i odu da iskopaju grob. No kad su po~eli kopati, zvekne motika o neki predmet. I
oni iskopaju lonac pun zlatnika. I
tako se svi spasu od gladi.

Avi Makariju do|e brat neki i upita ga: reci mi re~ kojom }u se spasiti? Starac mu odgovori: Idi na grobqe, i grdi mrtvace. -I brat
otide na grobqe, izgrdi mrtvace, i kamewem izudara grobove, pa se vrati i ispri~a starcu {ta
je uradio. A starac ga upita: Ni{ta li ti ne reko{e? Ni{ta, odgovori ovaj. Onda mu starac re~e: Idi opet, i pohvali ih. I otide, i po~e pohvalama obasipati mrtvace,govore}i: apostoli,
sveti i pravedni! - I vrati se starcu i obavesti
ga o tome. Starac ga upita: Ni{ta li ti ne odgovori{e? Ni{ta, odgovori brat. Re~e mu starac:
Vidi{, oni ti ne odvrati{e merom kad si ih grdio, niti {to prozbori{e kad si ih pohvalama
obasipao. Tako i ti: ako ho}e{ da se spase{ budi kao mrtvac: ne quti se kada te sramote, niti
se gordi kada te hvale, i spa{}e{ se.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

OTISCI
STOPALA

BLA@ENI
KOJI PLA^U

BUDI SMERAN I
KROTAK DUHOM

Jedne no}i ~ovek je usnio san. Sawao je da se {eta

po pla`i sa Gospodom. Na nebu su bqeskale scene iz
wegovog `ivota. Za svaku scenu, primetio je dva para
stopala u pesku: jedan koji je pripadao wemu, a drugi
Gospodu.
Kad je posledwa scena iz wegovog `ivota bqesnula pred wim, on je pogledao iza sebe na stopala u pesku. Primetio je da je mnogo puta na stazi wegovog
`ivota postojao samo jedan par otisaka stopala. Tako|e je primetio da se to de{avalo u najte`im i najtu`nijim trenucima u wegovom `ivotu.
Ovo ga je istinski uznemirilo i upitao je Gospoda
o tome: Gospode, rekao si kad jednom odlu~im da te
sledim, bi}e{ stalno uz mene, du` celog mog puta.
Ali ja sam primetio da je u najte`im trenutcima mog
`ivota postojao samo jedan trag stopala u pesku. Ne
razumem za{to si me napu{tao onda kada si mi bio
najpotrebniji.
Gospod odgovori: Moje drago, drago ~edo, ja te volim i nikada te ne bih napustio. U vreme tvojih isku{ewa i padova, kada si video samo jedan par stopala,
to je bilo onda kada sam te nosio.

Bla`en je ~ovek koji za vreme molitve Presvetoj

Bogomajci zapla~e od radosnog umiqewa {to postoji
Ona - ~udesna molitvenica za sav rod qudski i svemilostiva Pomo}nica u svakoj bedi i nevoqi. Bla`en je
~ovek koji zapla~e od radosnog ushi}ewa {to postoji
tako divan, tako ~ovekoqubiv, tako svemilosradan
Spasiteq Sveta kao {to je Gospod Hristos. Bla`en
je ~ovek koji zapla~e od radosti {to ima oko sebe tolike hiqade hiqada svetih svedoka Blagovesti Hristove, te ga svi u~e, i poma`u, i potpoma`u u wegovom
idewu, u wegovom bauqawu za Gospodom Hristom. Bla`en je ~ovek koji pla~e od radosti {to postoje mnogi
qudi koji `ive po zapovestima evan|elskim, i {to
ima mnogo tajnih evan|elskih dela, evan|elskih podviga, evan|elskih raspolo`ewa. Bla`en je ~ovek koji
pla~e od molitvene zahvalnosti {to je ~udesni Bogo~ovek na~inio Crkvu od An|ela i qudi, te ih izme{ao da `ive zajedno kao bra}a i sabra}a. Bla`en je
~ovek koji pla~e od umiqewa pred smerno{}u, pred
milosr|em, pred ~ovekoqubqem, pred stradawem, pred
trpqewem krotkoga Gospoda Isusa Hrista. Bla`en je
~ovek koji u molitvi zapla~e tronut stradawem nekog
Mu~enika ili podvigom nekog Svetiteqa. Uop{te,
bla`en je ~ovek, svaki ~ovek koji pla~e pred ma ~im,
za ma ~im svetim, evan|elskim, Bo`jim.
Sve su te suze, ustvari, suze blagovesne, suze bla`ene, suze radosnice. Zar se ne radovati, svagda radovati; i zar ne plakati, od radosti plakati - {to je tako divno, tako ~arobno, tako milo, tako svemilostivo, tako svene`no, tako svemo}no bi}e, kao {to je Gospod Hristos si{lo u na{ tu`ni, u na{ gre{ni, u
na{ jadni zemaqski svet? Pa ne samo si{lo, nego i
ostalo tu, s nama, me|u nama, daju}i nam neprestano
sve svoje: sve bo`ansko, sve besmrtno, sve ve~no, sve
bla`eno. Zar zbog svega toga ne treba biti uvek bla`en, u svima suzama, u svima tugama, u svima stradawima za Wega - bla`en?

Kad stavimo nasuprot gordost smirewu, onda samo

videti mo`emo, da je smernost vrlina najve}a i dostojna qubavi, a gordost porok najgnusniji i najdostojniji prezirawa. Sva ostala preimu}stva ne vrede
ni{ta onom, koji je gord i koji je kod qudi toga radi
u prezirawu. Lepo je, kad ~ovek o sebi blagorodno misli, kad sebe pristojno ceni kao ~oveka, i kad sam sebe svojevoqno ne prenebregava, no, kad mnogo vi{e
misli o sebi, nego {to je, kad ~oveka prema sebi kao
neprimetna mrava smatraju}i, ho}e da pukne od gordosti, podlo{}u svoje du{e ~ini sebe neophodnim, ni{ta gadnije, ni{ta prezriteqnije biti ne mo`e. Zato
sine moj qubazni, promisli, da su i ono qudi, pa se
ophodi s wima blagosklono i snishoditeqno. Siromah u zakrpqenoj haqini, koji po{teno misli, treba
da ti bude i pred o~ima, i u srcu tvom, onako isto va`an, kao i najbogatiji, koji u zlatu trepti sa svim
svojim spoqa{wim preimu}stvima jer ni{ta ne mo`e
biti na Bo`ijem svetu nepravednije, nego siromaha
javno prezirati zato {to je siromah i {to je neznatan
ro|ewem. Smiren i snishodwiv ~ovek zaslu`uje kod
svakoga veliku pa`wu, a gord sam sebi {kodi, jer ga
svaki `ivi, koji blagorodno misli, prezire, i be`i
od wega kao od ne~oveka. Ni~im mawe ti budi sine
qubazni sli~an we`nom {eboju, koji cveta po lugovima neprimetan, zanose}i miris svoj oko sebe prosipa,
i koji }e svak `ivi uzabrati i omirisati, a ne gordi
bo`ur, koji se samo svojom la`qivom bojom preuznosi, zbog smrada wegova svako ga prezire i obilazi.
^uvaj se kao `ive vatre gorda ~oveka, koji se ne trudi
o vaspitawu srca i o vrlini, no na kojekakve samo malenkosti i koje{ta obra}a svoju pa`wu. Nemoj visoko
misliti o sebi, ma kako da si obdaren, i ma kakva da
su savr{enstva tvoja, niti ih uzimaj ikada za predmet
razgovora tvoga pred drugima, da ti slava tvoja na veki ostane stalna.

E. N. A.

@ENA I MAJKA
@ena stari, majka ne stari.
@ena kao `ena, mewa se i stari, majka kao majka ne mewa se i
ne stari.
@ena predstavqa pad ~oveka u
prirodu, majka predstavqa uzdizawe ~oveka k nebu.
Majka, koja nije bila `ena, dobila je slavu i ~ast iznad angela,
dok je `ena kao `ena bila i ostala veza ~oveka sa prirodom.
Svojom ulogom majke `ena iskupquje svoju ulogu `ene.

o. J.P.

Kakva je korist ~oveku ako

zadobije sav svet a du{i svojoj
naudi
(Mk. 8,36)

29

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

MRAK JE ... KOJIM ]U PUTEM?

Pre`iveo sam stra{nu no}... No}
bez sna, no} punu briga. Trebalo je
u~initi korak, za koji ne ima|ah dovoqno odlu~nosti, da bih ga mogao
u~initi. Jedan pogre{an korak, jedan
pogre{an pokret, i ja bih pao u crni,
mra~an ponor bez dna koji kao da gledah pred sobom. Kuda }u... Da li produ`iti putem, kojim do sada i|ah, putem patwi i jada?... Teret je bio vi{e nego te`ak za moja slaba, qudska
ple}a, i ja `eqah da ga se oslobodim,
ma da me je glas uma i savesti zvao na
stari put - put jada, nevoqe i patwe...
Hiqadu misli, hiqadu odluka javqahu mi se u pameti, ali ni jednu nisam
mogao da usvojim. Kad bih se trenutno
odlu~io da napustim svoj stari put,
ose}awe ~asti i du`nosti, ose}awe
po{tewa budilo se u meni, i odluka
je padala, a ja nisam ose}ao u sebi dovoqno snage da prihvatim, opet, svoje
staro breme, i po|em starim, svojim
putem, na kome zastadoh...
Pono} je pro{la, a borba moje savesti sa crnim utvarama zla, traja{e jo{ uvek. I, odjednom, kada se
opet, o~ajni~ki pitah: {ta da radim? - moj mali sin~i} - koji spava{e kraj mene - uzbu|en i upla{en
r|avim snom, uzviknu:
Tata, mrak je - daj mi ruku, dr`i
me...
A kad ga umirih, i kada nasloni
svoju malu glavu na za{titni~ku ruku svoga oca, wegovo uzbu|ewe od
r|avog sna, kao i wegov strah od mraka, is~ezo{e.
Ali {ta se samnom desilo? Za{to
je, na mah, zadrhtala moja du{a? Za{to
me, tako naglo, obuze ose}awe stida?...
Gle kako mnogo poverewa, kako
mnogo pouzdawa ima|a{e moj mali

30

sin~i} u mene - wegovog oca... A ja?! U

strahovitim momentima klonulosti
svoje du{e, bejah kao izgubqen. Ja nisam tra`io pomo}i od Onoga, koji je
nesravweno boqi otac meni, nego
{to sam to ja svome detetu. Ja nisam
molio pomo} svoga najve}ega prijateqa i dobrotvora - Nebesnog Oca svoga... Da - postideh se onog i onakvog
poverewa svog malog sin~i}a u mene.

Ovakvo saznawe unese svetlosti u

moju savest, u du{u i srce moje. Strahovita borba je prestala - ja sam znao
kuda treba i}i, pa se izbaviti patwe, briga i isku{ewa. I tada ~uh bo`anski glas na{ega spasiteqa:
Hodite k meni vi svi, koji ste
obremeweni i natovareni brigama i
patwama ovoga sveta. Ja }u vas uzdi}i, okrepiti, osna`iti, ute{iti i
pomo}i vam.
I po prizivu ovom, kleknuh pred
ikonu i pru`ih svoje ruke Ocu nebesnom, - izvoru utehe i pomo}i i, sa
o~ima punim suza, zavapih:
O~e moj nebesni! Evo ti ruku mojih, da ih prihvati{. Evo ti srca,
evo ti du{e moje, otvorenih pred tobom - O~e moj: podigni me i silom
bo`anske mo}i svoje, izbavi me od

isku{ewa. Osna`i moju du{u za borbu sa brigama i patwama, za borbu sa

nevaqalcima ovoga sveta, te da bi
posramqeni i posti|eni sami sebe,
primili u du{e svoje, bezmernu qubav tvoga sina - Spasiteqa na{ega.
Bo`e i O~e moj! Oprosti mi {to
bejah u nedoumici, biraju}i put, kojim da po|em, i {to neznadoh od koga
pomo}i da tra`im. Hvala ti, {to
moje dete izabra za sredstvo, da bi
mene oca wegova, spasao. Sad, vi{e
nego ikada, shva}am i razumem za{to
je sin tvoj - spasiteq na{ Isus Hristos, isticao decu za primer nama,
zrelim i starijim qudima".
Neiskazano ose}awe miqa, radosti i spokojstva ispuni celo moje bi}e, kad zavr{ih svoju molitvu. Straha i kolebawa nestade od jednom, a ja
se osetih osna`enim i jakim. Ne samo ruke svoje, ne samo pogled i glas
svoj {to uputih Bogu, nego i celo bi}e svoje stavih pod svemo}nu za{titu Wegovu, i preda mnom se ukaza jedini pravi put, put Hristov, koji vodi qubavi prema Bogu i qudima, - pobedi istine i pravde.
I ja se odlu~ih da po|em wime i da
o{trim ma~em Hristove istine i
pravde, vojujem protivu zla i pomra~ine koja nas okru`ava, da bi jednom,
u srcima, du{ama i delima svih qudi,
zasijala bo`anska svetlost Hristove nauke, - wegovog sv. Jevan|eqa...
prota Vel. P. Savi}

U Mohauk dolini u Americi stoji jedna tabla sa ovim natpisom: Isus re~e: Ja sam put,
istina i `ivot, pa onda daqe: Bez puta ne mo`e se hoditi; Bez Istine ne mo`e se shvatiti;
Bez @ivota ne mo`e se `iveti.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

I MOLITVA MO@E DA BUDE GRE[NA

Gospod Isus Hristos kazao je: A
kad se molite, ne govorite mnogo kao
neznabo`ci; jer oni misle da }e za
mnoge re~i biti usli{ani. Vi dakle
ne budite kao oni , jer zna Otac va{
{ta vam treba pre molitve va{e.
Qudi se vrlo ~esto mole Bogu ne
misle}i, da ono za {ta se mole, mo`e
biti vrlo {tetno za wihove du{e.
Za vreme gowewa hri{}ana u Persiji, izveli su pred sud episkopa Milija. Doka`i istinitost svoje vere, - govorio je sudija, - Mi znamo
da se ti ~esto moli{ Bogu, ali i mi
se ne mawe od tebe molimo, a ti na{u
veru prezire{. Episkop Milija odgovori: moja je vera istinita i ja je
ne}u braniti od tvojih la`qivih
re~i: moje je u~ewe ~isto i za tvoje
ne~isto uho, ja je ne}u dokazivati.
Ali evo kaza}u ti istinu: te{ko tebi bezbo`ni zlikov~e, {to okrivquje{ slabe, - te{ko svima koji `aloste Boga. Ti ka`e{ da se mnogo
moli{ Bogu, ali znaj, da i molitva
mo`e biti gre{na, ti se moli{ idolu - satani.
Pre nekoliko decenija godina zavladala je glad u jednoj pokrajini.
Jedan je hri{}anin nakupovao mnogo
`ita i nije ga prodavao dok cena `itu nije dostigla jedan dinar za jedan
kilogram, {to je onda bila neobi~na
retkost u tome mestu. Ne{to je hrane prodao i za to dobio veliku sumu
novaca, {to ga je vrlo obradovalo.
Posle toga on je svakoga dana i{ao u
obli`wu crkvu i molio se Bogu, da
hrana jo{ vi{e poskupi. Toliko ga
je novac zaslepio i pro{lo je mnogo
dana i hrana je sve vi{e poskupqivala. Ali evo {ta se desilo. Jednog dana ba{ kad je bio u hramu i molio se

Bogu, da jo{ vi{e hrana poskupi, u

wegovom domu se desio po`ar. Sve je
izgorelo, i ambari sa hranom i ku}a,
~ak ni novac nisu uspeli da spasu,
ve} je i on izgoreo. Nesre}ni tvrdica to je saznao u putu, stra{no je bio
pora`en ovom ve{}u, pao u o~ajawe i
umesto da u ovome vidi prst Bo`iji,
on se ubije.

Koliko drugih idola mi, osim novaca, `elimo u svome srcu, da dobijemo, silno tome te`imo i molimo u
svojim molitvama Boga, da nam on zato pomogne.
Treba da izbegavamo sve, {to na{e molitve ~ini nedostojnim pred
Bogom, i da mu se molimo za ono {to
je Bogu po voqi.

QUBI BOGA
Boga, koji je preve~ni po~etak sviju
tvari, - Bi}e beskrajno blago, koje je
proizvelo sva bi}a razumna, - Bi}e premudro, koje je dunulo u ~oveka sve darove
prosve}ewa, i ukorenilo u srcu wegovom
naklonost qubiti dobro i gnu{avati
se svakog zla, - Bi}e pravedno, koje kazni
bezakowa i nagra|uje vrlinu, - Bi}e bespristrasno, koje nema pristrasnosti i
pred kojim su veliki monarsi i vladaoci
toliko, kao i drugi smrtni, - i Bi}e
najdostojnije qubavi na{e, koje smo du`ni qubiti sa srda~nom we`no{}u,
qubavqu blagodarnosti, qubavqu vernosti i qubavqu te`we, to jest, i samom `rtvom `ivota na{eg, jer od wega
imamo sve, {to na ovom svetu imamo i
u`ivamo.
Svako dakle jutro, qubazni sine moj,
pre, nego {to ti prva zraka sunca u o~i
udari, i svako ve~e, pre, nego {to ti san
o~i zatvori, san velim, koji se lako u
san smrtni obratiti mo`e, glasom
kratkim i smirenim iz dubine ~istog,
we`nog, ose}ajnog i blagorodnog srca
tvoga, iz udaqewa od svake strasti i
uzbu|ewa du{e tvoje, otkrivaj svagda
Bogu slatko ose}awe srca tvog ovako:
Bo`e preve~ni! tvoja blagost, tvoja
premudrost, tvoje svemogu}stvo sijaju
u svim delima tvojim i ja te qubim, prinosim bespristrasnu hvalu blagodarewa i tebi `rtvujem sebe svim silama
mojim. S visine previ{weg prestola
tvog bo`anskog, Bo`e du{e i srca mog,
obrati na mene stvorewe tvoje oko
onog milosr|a, koje si izlio na mene u
vreme mog iz nebi}a u bi}e stvorewa i
kojim me jednako o`ivqava{; sa~uvaj
`ivot moj, rasteraj tamu koja mi pomra~ava um moj, poka`i mi put koji k
tebi vodi, da ne zalutam i ne propadnem.
Tako }e te sine moj, nevidima i svesilna ruka izvu}i iz zabluda neose}awa
i nesre}a, uli}e u tebe prosve}ewe i
premudrost i tako }e mir s pravom biti u du{i tvojoj.

31

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Iz na{e slavne pro{losti

MONA[KE TRADICIJE ME\U SRBIMA

Nismo mi, Srbi, od ju~e.
Veli~anstvena je vekovna ba{tina
na{ih predaka. Da je potomci sa
ponosom pronose u potowe vekove.
Da traje dok je na{e krvi i imena.
Mona{tvo kod Srba ima vrlo dugu
tradiciju, svoje zna~ajno mesto u
istoriji srpskog naroda, mnogobrojne zasluge i uticaje. To nije te{ko
dokazati.
Mona{ewe srpskih vladara,
vlastele i wihovih `ena,
sinova i k}eri
Za Hilandar vezan je po~etak jednog ~ina koji }e, potom trajati vi{e
vekova. A to je mona{ewe srpskih
vladara, vlastele i wihovih `ena,
sinova i k}eri, kao jo{ jedna od tradicija nastalih po uzoru na vizantijske careve i vlastelu.
Te nove pojave mona{ewa iz redova najvi{ih slojeva srpskog dru{tva, naravno opet po~iwu neizbe`nim Nemawi}ima.
Mladi vladarski sin Rastko Nemawi} napu{ta polo`aj o~evog namesnika oblasti Huma i 1191. godine
dolazi u Svetu Goru gde prima postrig i postaje monah Sava. Samo pet
godina kasnije, i wegov otac mo}ni
ra{ki veliki `upan Stefan Nemawa odri~e se, 1196. godine, prestola u
korist svog sredweg sina Stefana,
prima mona{ki zavet i kao monah
Simeon povla~i se u manastir Studenicu, svoju tek sagra|enu zadu`binu.
Istovremeno, zamona{ila se i wegova `ena Ana, koja se kao monahiwa
Anastasija pridru`uje sestrinstvu
manastira Svete Bogorodice u Rasu.

32

To je po~etak tradicije mona{ewa mu{kih i `enskih lica visokog

roda.
Naredna dva mona{ewa me|u Nemawi}ima obavi}e li~no prvi srpski arhiepiskop Sava, sada ve} tvorac i ~elnik autokefalne Srpske
pravoslavne crkve. Najpre }e Sava
zamona{iti svog starijeg brata kraqa Stefana Prvove~anog, pred samu
kraqevu smrt u Rasu 1228. godine,
pod imenom monah Simon. A potom
}e zamona{iti i svog bratanca Stefanovog najstarijeg sina kraqa Radoslava - koga je, 1234., smenio sa
prestola wegov mla|i brat Vladislav - posle ~ega }e biv{i kraq primiv{i mona{ki obraz dobiti ime
Jovan.

Tre}i sin Stefana Prvoven~anog

- Predislav po}i }e stri~evim putem: posta}e monah Sava, potom epi-

skop, a kasnije }e naslediti i tron

srpskog arhiepiskopa kao Sava .
A ~etvrti, najmla|i sin Prvoven~anog - kraq Uro{ , posle napu{tawa prestola, 1276. godine, zakalu|eri}e se kao Simon monah. U mona{ke
redove stupi}e, kasnije, i wegova
udovica kraqica Jelena An`ujska.
Uro{ev i Jelenin najstariji sin
kraq Dragutin - posle predaje prestola, 1282. godine, mla|em bratu
Milutinu - zamona{i}e se kasnije
dobiv{i ime Teoktist. A mla|i sin
kraqa Dragutina - Uro{ica posta}e
monah Stefan.
@ena mo}nog srpskog kraqa Milutina - k}erka vizantijskog cara
Andronika Paleologa - Simonida,
posle mu`evqeve smrti 1321. godine, vrati}e se na vizantijski dvor i
zamona{iti u carigradskom manastiru Svetog Andreje. I k}erka kraqa Milutina - Ana, kao udovica bugarskog cara Mihaila [i{mana, zamona{i}e se pod imenom Jelena.
@ena kraqa Stefana De~anskog Marija Paleolog, kao udovica, posta}e monahiwa Marta. A k}erka
kraqa Stefana De~anskog i kraqice
Marije - Teodora, `ena despota Dejana, zamona{i}e se kao Evdokija.
To isto u~ini}e i `ena cara Du{ana - carica Jelena koja }e, kao udovica, postati monahiwa Jelisveta.
Jo{ dva Nemawi}a pone}e mona{ku rizu: unuk Nemawin, a sin velikog kneza Vukana - Dimitrije zamona{i}e se pod imenom David; dok }e
unuk kraqa Stefana De~anskog, a
sin epirskog vladara Simeona Uro{a - Jovan Uro{ odre}i se o~evog
prestola i postati monah Joasaf.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

To su sedamnaest monaha i monahiwa iz svetorodne vladarske loze Nemawi}a.

Na takvoj tradiciji zasnovano je i
sve ono {to je sledilo posle Nemawi}a. Iz roda Dejanovi}a - srodnika
Nemawi}a - putem svoje majke Teodore - monahiwe Evdokije - po{la je
k}erka despota Dejana, `ena zetskog
gospodara \ur|a Bal{i}a - Teodora, koja je postala monahiwa Ksenija. A wena bratanica, k}erka gospodina Konstatina Dejanovi}a Draga{a - Jelena, kao udovica vizantijskog cara Manojla Paleologa, zamona{ila se u Carigradu kao monahiwa Hipomena.
I Mrwav~evi}i su dali dve monahiwe: posle pogibije bra}e Mrwav~evi}a u bici na Marici 1371. godine - Jelena, `ena despota Vuka{ina,
zamona{ila se pod imenom Jelisaveta, a `ena mla|eg Vuka{inovog brata Ugqe{e i k}erka }esara Vojihne,
gospodara Drame - Jelena, postala je
poznata monahiwa Jefimija, ~iji
poetski tekstovi predstavqaju bisere srpske sredwovekovne kwi`evnosti.
To se ponovilo i sa Lazarevi}ima: knegiwa Milica, `ena kneza Lazara, zamona{ila se u svojoj zadu`bini Qubostiwi kao monahiwa
Evgenija, a potom primila i veliku
shimu kao Efrosinija. Sestra kneza
Lazara - Dragana, `ena kne`evog velikog ~elnika Muse, a majka kne`evih vitezova bra}e Stefana i Lazara Musi}, postala je monahiwa Teodosija.
Posledwa srpska vladarska loza
Brankovi}a dala je, isto tako, nekoliko monaha i monahiwa. Sin rodona~elnika ove loze sevastrokatora
Branka Mladenovi}a - Nikola Radowa bio je Hilandarski monah Roman,

a potom kao velikoshimnik Gerasim,

koji je svog mla|eg brata Vuka Brankovi}a, najmo}nijeg me|u bra}om
preneo iz Srbije i sahranio na Svetoj Gori.

Najstariji sin Vuka Brankovi}a Grgur postao je monah Gerasim. Sin

despota \ur|a Brankovi}a - Grgur,
koga su, zajedno sa mla|im bratom
Stefanom, kao zato~enika oslepili
Turci, zamona{io se kao German, i
sahrawen je u Hilandaru.
Snaha despota \ur|a Brankovi}a
i `ena wegovog sina despota Stefana Slepog - despotica Angelina poznata je kao monahiwa mati Angelina, a druga snaha despota \ur|a, `ena wegovog najmla|eg sina despota
Lazara - Jelena zamona{ila se kao
Hipomena.
Sin despota Stefana Brankovi}a
Slepog i despotice Angeline - \or-

|e, ustupio je presto sremskih despota svom mla|em bratu Jovanu i postao monah Maksim, kasniji mitropolit Sremsko - Kru{edolski.
To je jo{ 12 monaha i monahiwa iz
roda Mrwav~evi}a, Lazarevi}a i
Brankovi}a.
Nije u tome zaostajalo ni srpsko
ni`e plemstvo. Potvrdi}e to navo|ewe samo nekoliko primera. Tako
je me|u Sankovi}ima, gospodarima
humske zemqe, sestra kaznaca Sanka
i k}erka `upana Miltena - Rada~a
postala monahiwa Polihronija. Me|u pomoravskom vlastelom Crepovi} sin `upana Vukoslava - Dr`man
zamona{io se kao Dionisije, a dvoje
dece vlastelina Crepa Vukoslavi}a
- nosila su mona{ke rize: sin jeromonah Venedikt Crepovi} i k}erka
monahiwa Anisija.
Haxi \or|e
Ranisavqevi}

Kada je sveti Antonije video

razapete sve mre`e |avoqe, i uzdahnuv{i upitao: Pa, ko }e ih izbe}i, Bog mu je odgovorio: Izbegava ih smirewe. I {to je jo{
~ednije, dodao je: One ga se ~ak ni
ne doti~u. Vidi{ li silu brate?
Vidi{ li blagodat ove vrline?
Zaista nema ni~eg mo}nijeg od
smirenoumqa, niti ga {ta pobe|uje. Ako mu se desi ne{to neprijatno, smireni se istog ~asa okre}e sebi. On osu|uje sebe kao da je
kriv. I ne}e sebi dozvoliti da bilo koga ukoreva, da na drugoga svaquje krivicu. Tako prolazi bez
smu}ivawa, bez `alosti, sa potpunim spokojstvom. Zbog toga se ne
gnevi, niti koga razgnevquje.

33

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

BO@I]
Vitlejeme, lepi grade,
najlep{i na svetu.
Tvoje {ume i livade
krase svu planetu.
U pe}ini tvojoj be{e
radost najmilija,
~ista Djeva rodi Hrista
Bo`ijega Sina.
Pa ga stade povijati
i tiho mu govoriti:
Ti si blago ovog sveta
ti si radost svih planeta.
Vatra gori, zora svi}e
u jaslama slama sija.
Zabrinuta Bogomati
gleda svoga malog Sina.
Za~u{e se glasi neki,
sa nebesa sunce granu.
Svi an|eli zapeva{e
pesmu laku, polaganu.
Slava Bogu na nebu
I na zemqi mir.
Me|u qudima
dobra voqa.
Svetlana ]erani}

MI U SRBIWU

BO@I]
Danas nema zlobe, nema `eqa grubi
Danas se nebo sa zemqom silno qubi.
Danas nas na{a misao Bogu vodi
Danas je Bo`i} Hristos se rodi!
Bog do{ao s neba si{ao dole
da ubla`i na{e terete i boli
I mir nam donosi koji du{i godi
Danas je Bo`i} Hristos se rodi!
An|eo danas s qudima zbori
i na{a srca podi`u gore.
Mir Bo`iji s neba bruji
Danas je Bo`i} Hristos se rodi!
Bolesnik zdravi gladni siti
danas je praznik sve da zbli`i srodi
Danas }e svi sretni zadovoqni biti.
Danas je Bo`i} Hristos se rodi!
Bo`anska qubav puno vere nade
usre}uje danas sve stare i mlade
sa An|elom danas ~ovjek hodi.
Danas je Bo`i} Hristos se rodi!
Proto +Janko
Bre`an~i} Sarajevo

34

Gospod Isus Hristos je rekao: Nebo i zemqa pro}i }e ali rije~i moje ne}e pro}i (jevan|eqe po Mateju 24, 35). Ko vjeruje u rije~i Gospoda na{ega i ide
stopama Wegovim bi}e nagra|en u Carstvu Nebeskom,
mjestu blizine i prisutnosti Bo`ije. Mi smo gre{nici kojima je potreban savjet kroz `ivot kako ne bi
pogrije{ili i skrenuli sa puta istine i blagostawa,
trnovitog ali pravednog. Crkva nas u~i da ~inimo dobra djela, da ne ~inimo grjehe i samo uz Boga i crkvu
Hristovu mo`emo da istrajemo i prevazi|emo sve prepreke u `ivotu. Zbog toga treba da se molimo Bogu da
ne padnemo u napast, jer je duh krepak, ali je telo slabo.
22. novembra 1998. god. dje~iji hor Romanijske Lazarice imao je priliku da posjeti qude koji su odlu~ili da svoj `ivot posvete Bogu i molitvi. Bo`jim
blagoslovom sreli smo i upoznali studente Duhovne
Akademije sSv. Vasilija Ostro{kog i u~enike bogoslovije Sv. Tri Jerarha u Srbiwu. Sa sve{tenikom
Momirom Vasiqevi}em pripremali smo program za
izvo|ewe priredbe. U programu su se izdvajale dvije
cjeline. Temeq prve cjeline bio je duhovnog karaktera, a drugi dio programa pro`et je zanimqivim dramama i recitacijama poznatih srpskih autora. Najzad
se ispunila na{a `eqa. Osvanuo je nedeqni dan i mi
smo autobusom krenuli ka Srbiwu. Cjelim putem ~uvala nas je ruka Sv.Arhan|ela Mihajla. Autobus se zaustavio pred srbiwskom bogoslovijom i duhovnom akademijom. Pomislih u sebi: Gospode ja po velikoj milosti tvojoj ulazim u dom tvoj i klawam se u svetoj crkvi tvojoj sa strahom mojim. Poslije pozdravnog govora prote Momira Vasiqevi}a. Prisutnima se obratila Milijana Koji} i pozdravila ih u ime svih ~lanova hora.U prvom djelu programa izveli smo duhovne
pjesme i recitacije. Nakon svake ta~ke bili smo po-

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

zdravqeni spontanim aplauzom. Drugi dio programa

ispuwen je {aqivim dramama i recitacijama koje su
pro`ete nekom poslovicom ili porukom. [aqiva
drama Kom{ije privukla je pa`wu svih prisutnih.
Na licima sve{tenika, profesora, studenata i bogoslova ocrtavalo se zadovoqstvo i sre}a.
Po svr{etku priredbe pozvani smo u obilazak
prostorija u ovom svetom domu. Zatim smo se malo odmorili i okrijepili. Posle kratkog odmora krenuli
smo ka Sokocu. U na{im mislima i srcima osta}e duboko urezan ovaj dan.
Nata{a Tomovi}

DAN ZA PAM]EWE
S Bo`ijom pomo}u u Srbiwu su otvorene dvije
{kole, bogoslovija Sv.Tri Jerarha i Akademija Sv.
Vasilija Ostro{kog jedine {kole ove vrste u R.S.
^lanovi hora Romanijske Lazarice pripremali su
se da odr`e priredbu u bogosloviji u Srbiwu, uz veliku pomo} prote Momira Vasiqevi}a. U tim priredbama sam i ja li~no u~estvovala. Naporno smo radili,
da bi program bio {to uspje{niji. Trudili smo se i
skoro svako ve~e odr`avali probe, da bi smo mogli
izbaciti ne{to lo{e, a dobro uvrstiti u program.
Do{ao je i dan na{eg polaska. Molili smo se za
sre}an put i krenuli. U glavi su mi kru`ile misli o
priredbi i nastupu, bila sam uzbu|ena i sre}na, a u
du{i sam osje}ala neku neobi~nu toplinu.
Posle nekoliko ~asova vo`we stigli smo u Srbiwe. Pred bogoslovijom nas je do~ekao sve{tenik i poveo nas do dvorane, koja je bila skromna, ali je prijatno boraviti u woj. Priredba je odmah po~ela. Pred
nama su bili budu}i sve{tenici i pa`qivo gledali.
Izraz na licima ovih mladi}a nam je ulivao sigurnost i pouzdawe. U ime svih nas se obratila ~lanica
hora Milijana Koji} i zahvalila se bogoslovima i
wihovim profesorima {to su nas primili i posvetili pa`wu na{em programu. U duhovnom dijelu programa bilo je rije~i o 800 godi{wici manastira Hilandara i o dolasku ikone Presvete Bogorodice Hilandarske u na{u eparhiju i na{ grad. Bilo je nekoliko
duhovnih pjesama koje smo pjevali sa posebnim zadovoqstvom, a i recitacija Sv.Sava i Srpske majke.
Slobodni dio programa bio je zanimqiv i komi~an.
Dramski komad Kom{ije koji su izveli Branimir
Borov~anin, Nenad Simeunovi} i Aleksa Dundi},
izazvao je veliko odu{evqewe publike. Kom{ije su
ispri~ale svoje brige i do`ivqaje. Pored Kom{ija
bila su tu jo{ dva dramska komada Dvije prije i
Naslednice, a kako cigana ima na sve strane bili

su uvr{teni i u program ove priredbe. Gusle su davna{wi srpski instrument. Mladi guslar sa Romanije,
Wego{ Pr`uq guslama je govorio o tome kako Sv.Sava miri zava|enu bra}u, a Sokola~ki pjesnik Milanko Borov~anin proiznosio je svoje stihove. Posle
svake ta~ke ~uo se gromoglasan aplauz.
Kraj priredbe ozna~ila je moja ta~ka. Sva ustreptala iza{la sam na binu i po~ela govoriti Izokrenutu pri~u. Srce mi je tako jako lupalo kao da je
htjelo da isko~i. Na kraju mog nastupa, svi smo zajedno iza{li i poklonili se. Dvoranom se ra{irio gromoglasan aplauz. Publika je bila toliko odu{evqena
da su svi ustali na noge i aplaudirali sa velikim zadovoqstvom.
Poslije priredbe okrijepili smo se i poslu`ili
i kako svemu do|e kraj do{ao je i ovom na{em dru`ewu. Bili samo tu`ni {to se rastajemo sa na{om bra}om, ali ipak radosni jer smo imali nadu da }emo ponovo do}i.
Nina Pr`uq

35

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

Nikoli}

7. \or|e (Rada)
\okovi}

13. Vaso (Milo{a)

poginuo 11.04.1992.
Srbiwe

poginuo 27.04.1992.
Nesli}i

poginuo 15.05.1992.
Dowi Obradovi}

1. Dragan (Bo`idara)
ro|en 15.04.1958.
Srbiwe

Ivanovi}

ro|en 20.05.1955.
Srbiwe

Trivkovi}

8. Nedeqko (Draga)
Ivanovi}

14. Goran (Sima)

poginuo 11.04.1992.
Srbiwe

poginuo 01.05.1992.
Radojevi}i

poginuo 19.05.1992.
Ro~i}i

2. Rodoqub (Vidoja)
ro|en 19.01.1961.
Srbiwe

ro|en 19.11.1969.
Srbiwe

Drakul

ro|en 11.11.1967.
Srbiwe

3. Ilija (Vasiqa)
Radovi}

9. Mile (Vlada)

15. Zoran (Draga)

poginuo 14.04.1992.
Srbiwe

ro|en 16.09.1966.
Srbiwe

poginuo 04.05.1992.
Zebina {uma

ro|en 08.05.1966.
Srbiwe

ro|en 06.02.1946.
Srbiwe

Fu{tar

Vukovi}

poginuo 19.05.1992.
Ro~i}i

4. Vaso (Nikole)
Dragi~evi}

10. Radmilo (Sava)

16. @ivko (Vlada)

poginuo 12.04.1992.
Dowa Brda

ro|en 10.09.1951.
Srbiwe

poginuo 19.05.1992.
Ro~i}i

ro|en 07.02.1930.
Gora`de

ro|en 26.03.1950.
Srbiwe

Vukovi}

Markovi}

poginuo 20.05.1992.
Miru{i}i

5. Du{an (Rajka)
Davidovi}

11. Mihajlo (@arka)

Vukovi}

17. Vide (Mila)

Mari}

poginuo 12.04.1992.
Dowa Brda

poginuo 19.05.1992.
Ro~i}i

poginuo 25.05.1992.
Zebina {uma

ro|en 14.02.1946.
Srbiwe

ro|en 02.07.1957.
Srbiwe

ro|en 10.01.1938.
Srbiwe

6. Luka (Vlada)
Vukovi}

12. Ostoja (Vlada)

Peri{i}

18. Jovan (Jak{e)

Jovovi}

poginuo 25.04.1992.
Krmalu{a

poginuo 07.05.1992.
Lokvice

poginuo 25.05.1992.
Zebina {uma

ro|en 23.11.1961.
Srbiwe

36

ro|en 13.08.1936.
Srbiwe

ro|en 12.05.1959.
Srbiwe

ro|en 17.05.1964.
Srbiwe

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

19. Milko (Koste)

\okovi}

25. Momir (Nedeqka)

Blagojevi}

31. Lazar (Rada)

Kunarac

poginuo 20.05.1992.
Lokvice

poginuo 27.05.1992.
Cerova ravan

poginuo 07.06.1992.
Nekopi

ro|en 19.02.1960.
Srbiwe

ro|en 03.09.1963.
Srbiwe

ro|en 20.10.1961.
Srbiwe

20. Milovan (Jovana)

26. Vlade (@arka)

32. Danilo (Mirka)

ro|en 18.07.1952.
Srbiwe

ro|en 26.11.1953.
Srbiwe

ro|en 15.03.1958.
Srbiwe

Radanovi}

poginuo 23.05.1992.
Osanica

Pavlovi}

poginuo 29.05.1992.
Zebina {uma

Kostovi}

poginuo 09.06.1992.
Lokvice

27. Slobodan
(Jakova) Marjanovi}
ro|en 23.04.1963.
Tuzla

33. Nenad (Stjepana)

22. Radovan (Lazara)

]alasan

28. Radmil (Rista)

poginuo 25.05.1992.
Zebina {uma

ro|en 18.03.1958.
Srbiwe

poginuo 27.05.1992.
Cerova ravan

34. Mom~ilo
(Danila) Markovi}
ro|en 1956.
Gora`de

23. Miodrag (Ne|a)

29. Darko (Slavka)

35. Milenko (Gojka)

ro|en 27.05.1962.
Srbiwe

ro|en 15.08.1970.
Srbiwe

ro|en 10.02.1971.
Srbiwe

21. Nenad (Novice)

Burilo

ro|en 08.08.1964.
Srbiwe

poginuo 25.05.1992.
Zebina {uma

ro|en 29.09.1948.
Srbiwe

Gruji~i}

poginuo 27.05.1992.
Cerova ravan

poginuo 27.05.1992.
Zebina {uma

Blagojevi}

Fundup

poginuo 04.06.1992.
Borovac

Vukovi}

ro|en 05.09.1957.
Srbiwe

poginuo 07.06.1992.
Miru{i}i

poginuo 07.06.1992.
Maru{i}i

Daki}

poginuo 04.06.1992.
Borovac

24. Sr|an (Veqka)

30. Dragan (Blagoja)

36. Dragan (Radivoja)

ro|en 27.05.1968.
Srbiwe

ro|en 24.04.1964.
Srbiwe

ro|en 05.06.1972.
Srbiwe

Svorcan

poginuo 25.05.1992.
Zebina {uma

Trivkovi}

poginuo 04.06.1992.
Borovac

Begeni{i}

poginuo 04.06.1992.
Borovac

37

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

37. Janko (Rajka)

Fundup

43. Milomir (Rista)

[arovi}

49. Sretko (Toma)

Krsmanovi}

poginuo 07.06.1992.
Nekopi

poginuo 16.06.1992.
Prije|el

poginuo 24.06.1992.
Varaji}i

ro|en 18.03.1963.
Srbiwe

ro|en 07.05.1973.
Srbiwe

38. Du{an (An|elka)

44. Radenko (Milovana)

50. Momir (Danila)

ro|en 07.03.1959.
Srbiwe

ro|en 11.10.1962.
Srbiwe

ro|en 06.11.1960.
Srbiwe

Te{evi}

poginuo 09.06.1992.
Nekopi

Milanovi}

poginuo 22.06.1992.
Ko{ur

Kuli}

poginuo 22.06.1992.
Ko{ur

Vukovi}

45. Nenad (Mihajla)

Mari}

51. Milisav (Rajka)

Govedarica

poginuo 10.06.1992.
Nekopi

poginuo 22.06.1992.
Ko{ur

poginuo 22.06.1992.
Bujakovina

39. Radmilo (Obrena)

ro|en 20.10.1963.
Srbiwe

ro|en 26.05.1963.
Srbiwe

ro|en 13.09.1973.
Srbiwe

40. Slavko (Vasilija)

46. \oko (Danila)

52. Savo (Rajka)

ro|en 16.06.1951.
Srbiwe

ro|en 02.01.1961.
Srbiwe

ro|en 13.04.1955.
Srbiwe

Kova~evi}

poginuo 22.06.1992.
Ko{ur

Vukovi}

poginuo 22.06.1992.
Ko{ur

Milanovi}

poginuo 26.06.1992.
Hum

41. Radovan (Petka)

\aji}

47. Qubo (Sreta)

53. Dragan (Rajka)

poginuo 22.06.1992.
Ko{ur

ro|en 11.10.1956.
Srbiwe

poginuo 22.06.1992.
Ko{ur

ro|en 10.10.1963.
Srbiwe

ro|en 27.11.1951.
Srbiwe

Filipovi}

Vuji~i}

poginuo 30.06.1992.
Kolun

42. Risto (Marka)

48. @eqko (Vasilija)

54. Dobrilo (Bo`a)

ro|en 10.07.1959.
Srbiwe

ro|en 19.09.1973.
Srbiwe

ro|en 20.02.1955.
Srbiwe

Drakul

poginuo 10.06.1992.
Okoli{ta

38

ro|en 15.08.1965.
Srbiwe

Vre}o

poginuo 24.06.1992.
Varaji}i

Stevanovi}

poginuo 30.06.1992.
Kolun

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

55. Spomenko
(Milo{a) [olaja
ro|en 04.05.1963.
Srbiwe

61. Radislavko
(Trivka) Mastilo
ro|en 02.07.1956.
Srbiwe

67. Dragoqub
(Milana) [olaja
ro|en 15.04.1974.
Srbiwe

56. Josif (Du{ana)

62. Rade (Sima)

68. Predrag (Ne|a)

ro|en 16.01.1948.
Srbiwe

ro|en 25.04.1936.
Srbiwe

ro|en 1971.
Srbiwe

poginuo 07.07.1992.
Varaji}i

Tomovi}

poginuo 09.07.1992.
Osanica

poginuo 23.07.1992.
Rosuqe

Mastilo

poginuo 23.07.1992.
Rosuqe

poginuo 23.07.1992.
Jami}i

Bilinac

poginuo 23.07.1992.
Kolakovi}i

57. Vaso (Novice)

63. Benko (Miloja)

69. Ranko (Gruja)

ro|en 16.09.1954.
Srbiwe

ro|en 18.02.1965.
Srbiwe

ro|en 10.09.1967.
Srbiwe

Drakul

poginuo 21.07.1992.
Cerova ravan

Kova~

poginuo 23.07.1992.
Ko`aq

Simovi}

poginuo 23.07.1992.
Ko`aq

58. Nikola (Marinka)

64. Milanko (Mirka)

70. Sreto (Stojana)

ro|en 28.09.1954.
Srbiwe

ro|en 25.03.1961.
Srbiwe

ro|en 19.09.1965.
Srbiwe

Milinkovi}

poginuo 09.07.1992.
Proslop

Kapuran

poginuo 23.07.1992.
Ko`aq

Dra{ko

poginuo 23.07.1992.
Ko`aq

59. Marko (Sretena)

Vujadin

65. Milenko (Reqe)

71. Vasilije (Milana)

poginuo 09.07.1992.
Proslop

ro|en 17.02.1964.
Srbiwe

poginuo 23.07.1992.
Rosuqe

ro|en 05.03.1938.
Srbiwe

ro|en 18.10.1970.
Srbiwe

60. Spasoje
(Mla|ena) \urovi}
ro|en 15.06.1949.
Srbiwe

poginuo 23.07.1992.
Dra`evo

Mastilo

Pqevaq~i}

poginuo 24.07.1992.
Me|ugorje

Stojanovi}

72. Rajko (Momira)

Bojat

poginuo 23.07.1992.
Ruda brda.

poginuo 24.07.1992.
Dra`evo

66. Drago (Marka)

ro|en 20.01.1938.
Srbiwe

ro|en 15.01.1968.
Srbiwe

39

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

73. Nedeqko (Ne|a)

79. Milan (Sima)

85. Mitar (Vu~i})

ro|en 01.05.1955.
Srbiwe

ro|en 16.10.1934.
Srbiwe

ro|en 10.09.1938.
Srbiwe

Drakul

poginuo 25.07.1992.
Brusna

poginuo 29.07.1992.
Prequ}a

Brkovi}

poginuo 29.07.1992.
Prequ}a

80. Dragomir
(Milovana) Krnojelac
ro|en 07.04.1959.
Srbiwe

86. Novica (Vu~ka)

75. Rajko (Stojana)

Sekulovi}

81. Milan (Ratka)

poginuo 29.07.1992.
Prequ}a

ro|en 14.06.1964.
Srbiwe

poginuo 29.07.1992.
Prequ}a

87. Miroslav
(Mla|ena) Tadi}
ro|en 09.01.1958.
Srbiwe

76. Bo`idar
(Obrena) Davidovi}
ro|en 13.02.1940.
Srbiwe

82. Slavi{a (Petka)

88. Slavi{a (Sloba)

ro|en 04.05.1965.
Srbiwe

ro|en 29.07.1971.
Srbiwe

77. Dejan (Vidoja)

83. Miladin (Rista)

89. Miodrag (Veqka)

ro|en 10.05.1955.
Srbiwe

ro|en 07.10.1958.
Srbiwe

ro|en 06.06.1972.
Srbiwe

74. Zoran (Novice)

Blagojevi}

ro|en 11.12.1970.
Srbiwe

poginuo 24.07.1992.
Dra`evo

ro|en 02.01.1961.
Srbiwe

poginuo 29.07.1992.
Prequ}a

Mali{

poginuo 27.07.1992.
Slatina

poginuo 08.08.1992.
Papratno

Fundup

Drakul

poginuo 29.07.1992.
Prequ}a

Kruni}

poginuo 01.08.1992.
Duri}i

Radovi}

ro|en 01.06.1969.
Srbiwe

poginuo 02.08.1992.
Vojnovi}i

poginuo 08.08.1992.
Papratno

Topalovi}

poginuo 08.08.1992.
Papratno

Kova~

poginuo 04.09.1992.
Vojinovi}i

78. Vladimir (Mila)

84. Rado{ (\ola)

90. Vukadin (Gavra)

ro|en 01.01.1961.
Srbiwe

ro|en 11.07.1950.
Srbiwe

ro|en 02.05.1955.
Srbiwe

Radovi}

poginuo 29.07.1992.
Prequ}a

40

Matovi}

Pati}

poginuo 29.07.1992.
Prequ}a

Vukoli}

poginuo 04.09.1992.
Vojinovi}i

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

91. Milan (Radovana)

Br|anin

97. Stevan (Petra)

103. Slavko (Jovana)

poginuo 20.08.1992.
Osanica

ro|en 20.04.1942.
Srbiwe

poginuo 07.09.1992.
Poqice

ro|en 20.04.1943.
Srbiwe

ro|en 22.09.1964.
Srbiwe

Elez

92. Dubravko (Gojka)

98. Spaso (Spasoja)

ro|en 07.12.1967.
Srbiwe

ro|en 08.11.1943.
Srbiwe

Vojinovi}

poginuo 04.09.1992.
Vojinovi}i

Ogwenovi}

poginuo 07.09.1992.
Poqice

Todovi}

poginuo 14.09.1992.
Previla
104. Ne|eqko
(Milenka) Radovi}
ro|en 01.02.1967.
Srbiwe

poginuo 12.09.1992.
Lokve

93. Radoje (Stojana)

99. Mirko (Blagoja)

ro|en 10.07.1954.
Srbiwe

ro|en 13.01.1934.
Srbiwe

105. Danilo
(Danislava) Cicovi}
ro|en 10.01.1971.
Srbiwe

94. Dragan (Vlada)

100. Slavko (Todora)

106. Milosav (Ne|a)

ro|en 30.01.1958.
Srbiwe

ro|en 15.03.1938.
Srbiwe

ro|en 01.12.1955.
Srbiwe

Paprica

poginuo 05.09.1992.
Vojinovi}i

Drakul

poginuo 07.09.1992.
Poqice

Jovovi}

poginuo 07.09.1992.
Poqice

Elez

poginuo 07.09.1992.
Poqice

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Vasovi}

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

95. An|elko (Gojka)

101. @eqko (Vasa)

107. \or|o (Leksa)

ro|en 21.11.1956.
Srbiwe

ro|en 18.10.1970.
Srbiwe

ro|en 05.03.1932.
Srbiwe

Mrgud

poginuo 07.09.1992.
Poqice

Bilinac

poginuo 12.09.1992.
Lokve

\urovi}

poginuo 14.09.1992.
Previla

96. Sreten (Dobra)

102. Milan (Danila)

108. Uro{ (Milije)

ro|en 09.02.1972.
Srbiwe

ro|en 15.06.1965.
Srbiwe

ro|en 07.05.1967.
Srbiwe

Milidrag

poginuo 07.09.1992.
Poqice

Bilinac

poginuo 12.09.1992.
Lokve

Radovi}

poginuo 17.09.1992.
Previla

41

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

ro|en 16.02.1951.
Srbiwe

115. Milovan
(Marka) Sari}
ro|en 06.05.1941.
Srbiwe

121. Radomir
(Milorada) Bozalo
ro|en 04.10.1957.
Kalinovik

110. Veselin (Rajka)

116. Milorad (Vlada)

122. Blagoje (\or|a)

ro|en 19.10.1968.
Srbiwe

ro|en 28.09.1963.
Srbiwe

ro|en 05.06.1931.
Srbiwe

109. Slavko (Jova)

[kobo

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Nogo

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Vukovi}

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Vukovi}

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

111. Milenko
(Mirka) Vukovi}
ro|en 02.12.1949.
Srbiwe

117. Lekso (Spasoja)

123. Mla|en (Jova)

ro|en 26.09.1948.
Srbiwe

ro|en 14.04.1958.
Srbiwe

112. Milan (Veqka)

ro|en 31.05.1958.
Srbiwe

118. Gordon
(Radovana) Mileti}
ro|en 23.04.1963.
Srbiwe

124. @eqko
(Stevana) Elez
ro|en 11.07.1966.
Srbiwe

113. Du{an (Lazara)

119. Neboj{a (Rada)

ro|en 19.10.1972.
Srbiwe

ro|en 19.10.1959.
Srbiwe

125. Radmilo
(Milo{a) Vladi~i}
ro|en 25.03.1934.
Srbiwe

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Nogo

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Mastilo

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Vujadin

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Jankovi}

poginuo 25.09.1992.
Popov most

114. Ranko (Milo{a)

120. Risto (Milana)

ro|en 30.08.1963.
Srbiwe

ro|en 28.02.1945.
Srbiwe

Andri}

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

42

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Trivkovi}

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Stankovi}

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

poginuo 25.09.1992.
Grandi}i
126. Vitomir
(@arka) \uki}
ro|en 1956.
Ilija{

poginuo 28.09.1992.
[tavaw

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

127. Borivoje
(Milka) Radovi}
ro|en 19.08.1953.
Srbiwe

133. @arko (Vukana)

139. Milenko (Ne|a)

ro|en 15.04.1943.
Srbiwe

ro|en 15.10.1963.
Srbiwe

128. Milomir
(Vasiqa) Pavlovi}
ro|en 19.01.1959.
Srbiwe

134. Milomir (Rajka)

140. Milorad (Ne|a)

ro|en 23.09.1966.
Srbiwe

ro|en 07.03.1959.
Srbiwe

129. Radomir
(Sr|ana) Burilo
ro|en 26.09.1960.
Srbiwe

135. Pero (Luke)

141. Jago{ (Marka)

ro|en 08.02.1957.
Srbiwe

ro|en 18.09.1937.
Srbiwe

130. Milo{ (Mirka)

136. Slavko (Ne|a)

142. Vojo (Mi}a)

ro|en 05.10.1962.
Srbiwe

ro|en 30.08.1960.
Srbiwe

ro|en 28.08.1944.
Srbiwe

poginuo 04.10.1992.
Prije|el

poginuo 05.10.1992.
Zelengora

poginuo 05.10.1992.
Sokola

Stani}

poginuo 05.10.1992.
Duri}i
131. Ranka (Bogdana)

Mileti}

ro|en 04.01.1965.
Srbiwe

poginula 05.10.1992.
Dani~i}i
132. Dobroslav
(Vuka{ina) Krsman
ro|en 07.05.1970.
Srbiwe

poginuo 05.10.1992.
Sokola

Elez

poginuo 16.10.1992.
Kolun

Mojovi}

poginuo 09.11.1992.
Malo Marevo

Elez

poginuo 10.12.1992.
Miqevina

Todorovi}

poginuo 10.11.1992.
Smje}anska stijena

Kova~

poginuo 10.11.1992.
Smje}anska stijena

Vukovi}

poginuo 10.11.1992.
Kaceq

Krsmanovi}

poginuo 16.11.1992.
Kozarevina

Kuli}

poginuo 16.11.1992.
Kozarevina

137. Tomislav
(Radula) Cerovi}
ro|en 06.03.1944.
[avnik

143. Novak (Gojka)

138. Gordan (Uro{a)

144. Vlatko (Ne{a)

ro|en 17.08.1955.
Srbiwe

ro|en 01.09.1938.
Srbiwe

poginuo 12.11.1992.
Jele~

Vre}o

poginuo 13.11.1992.
Jabuka

Mi}evi}

ro|en 01.01.1954.
Srbiwe

poginuo 19.12.1992.
Medanovi}

Jegdi}

poginuo 19.12.1992.
[kobaqi

43

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

151. Goja (Miluna)

146. Milan
(Vukadina) Vi{wi}
ro|en 19.05.1958.
Srbiwe

152. @arko (Lazara)

Muminovi}

158. Vlatko (Bo{ka)

poginuo 19.12.1992.
Filipovi}i

poginuo 19.12.1992.
Hoxi}i

147. Mileva (Pera)

ro|en 12.10.1950.
Srbiwe

153. Dragoqub
(Vukadina) Vi{wi}
ro|en 27.08.1953.
Srbiwe

159. Miroslav
(Mila) Blagojevi}
ro|en 06.05.1968.
Srbiwe

148. Dragomir
(Sveta) Blagojevi}
ro|en 06.04.1954.
Srbiwe

154. Slavi{a
(Milo{a) Ikoni}
ro|en 01.11.1960.
Srbiwe

160. Milivoje
(Rista) Radovi}
ro|en 26.01.1947.
Srbiwe

149. Rade (Todora)

155. Mile (Branka)

161. Miodrag (Rajka)

ro|en 20.02.1938.
Srbiwe

ro|en 18.07.1953.
Srbiwe

ro|en 28.08.1960.
Srbiwe

poginuo 19.12.1992.
Gapi}i

poginuo 19.12.1992.
Hoxi}i

Jegdi}

poginula 19.12.1992.
Gapi}i

poginuo 19.121992.
Hoxi}i

Vi{wi}

poginuo 19.12.1992.
Medanovi}i

Vi{wi}

ro|en 21.10.1948.
Srbiwe

poginula 19.12.1992.
Hoxi}i

ro|en 15.04.1960.
Srbiwe

poginuo 19.12.1992.
Hoxi}i

poginuo 19.12.1992.
Filipovi}i

[kipina

poginuo 19.12.1992.
Hoxi}i

150. Tomo (Vasilija)

Vi{wi}

156. Marko (Ne|a)

poginuo 19.12.1992.
Medanovi}i

poginuo 19.12.1992.
Hoxi}i

ro|en 05.09.1947.
Srbiwe

44

157. Novica
(Milosava) Davidovi}
ro|en 16.05.1956.
Srbiwe

145. Radomir
(Mladena) Blagojevi}
ro|en 17.10.1948.
Srbiwe

Gruji~i}

ro|en 21.06.1966.
Srbiwe

poginuo 19.12.1992.
Brajkovi}i

Vi{wi}

ro|en 25.10.1972.
Srbiwe

poginuo 19.12.1992.
Ostrmci

poginuo 20.12.1992.
Zebina {uma

Markovi}

poginuo 20.12.1992.
Zebina {uma
162. ^edomir
(Milorada) Kunarac
ro|en 05.09.1953.
Srbiwe

poginuo 20.12.1992.
Zebina {uma

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

169. Veselko
(Marinka) Danilovi}
ro|en 10.01.1959.
Srbiwe

175. Zdravko (Mitra)

ro|en 18.02.1954.
Srbiwe

170. Milivoje
(Petra) Mojovi}
ro|en 10.10.1939.
Srbiwe

176. Dragan
(Milivoja) Mari}
ro|en 28.03.1953.
Srbiwe

165. Rodoqub
(Vladimira) Nasti}
ro|en 13.09.1954.
Ba~ka Palanka

171. Radovan
(Radoslava) Vuji~i}
ro|en 26.02.1951.
Srbiwe

177. Nenad (Gojka)

166. Neboj{a
(An|elka) Gruji~i}
ro|en 13.11.1972.
Gora`de

172. Radomir
(Milosava) Radovi}
ro|en 16.03.1952.
Srbiwe

178. Radomir (Panta)

167. Mom~ilo
(Bogdana) Vukovi}
ro|en 06.02.1957.
Srbiwe

173. Miodrag
(Radomana) Mili}
ro|en 1968.
Nik{i}

179. Risto (Petra)

168. Vitomir
(Marka) Kova~
ro|en 03.02.1954.
Srbiwe

174. Nenad (Vasilija)

180. Radojica
(Momira) @ivanovi}
ro|en 09.02.1949.
Srbiwe

163. Vojin (Panta)

Radanovi}

ro|en 15.06.1946.
Srbiwe

poginuo 20.12.1992.
Zebina {uma
164. Momir (Ne|a)

Mihajlovi}

poginuo 20.12.1992.
Zebina {uma

poginuo 20.12.1992.
Zebina {uma

poginuo 20.12.1992.
Zebina {uma

poginuo 21.12.1992.
Zebina {uma

poginuo 20.12.1992.
Zebina {uma

poginuo 21.12.1992.
Zebina {uma

poginuo 21.12.1992.
Zebina {uma

poginuo 20.12.1992.
Zebina {uma

poginuo 21.12.1992.
Osanica

poginuo 22.12.1992.
Zebina {uma

Kunarac

ro|en 01.10.1972.
Srbiwe

poginuo 23.12.1992.
Stolac

Paprica

ro|en 05.10.1959.
Srbiwe

poginuo 23.12.1992.
Stolac

poginuo 25.12.1992.
Zebina {uma

Driwak

ro|en 30.04.1964.
Srbiwe

poginuo 27.12.1992.
Zebina {uma

Majdov

ro|en 17.11.1960.
Srbiwe

poginuo 24.12.1992.
Zebina {uma

Ra{evi}

ro|en 15.02.1940.
Srbiwe

poginuo 25.12.1992.
Zebina {uma

poginuo 16.01.1993.
Kaceq

45

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

181. Rado{ (Vojina)

187. Bo`o (Rajka)

193. Dragan (Koste)

ro|en 04.10.1949.
Srbiwe

ro|en 05.10.1952.
Srbiwe

ro|en 04.06.1962.
Trnovo

Ostoji}

poginuo 11.02.1993.
Bawa~a

poginuo 11.02.1993.
Bawa~a

Samarxija

poginuo 23.04.1993.
Andelije

182. Slavomir
(Milo{a) @ivanovi}
ro|en 05.03.1971.
Srbiwe

188. Slobodan
(Rista) @ivanovi}
ro|en 06.07.1959.
Pqevqa

194. Zoran (^eda)

183. Dragan (Du{ana)

189. Bo`o
(Milivoja) \aji}
ro|en 07.02.1942.
Srbiwe

195. Slavi{a (Ne|a)

196. Milivoje (Rajka)

ro|en 15.04.1961.
Srbiwe

190. Pe{ut
(Manojla) Drakul
ro|en 03.08.1943.
Srbiwe

185. Rajko (\or|a)

191. Rade (Steva)

197. Zdravko (\or|a)

ro|en 22.08.1959.
Bratunac

ro|en 01.11.1939.
Srbiwe

ro|en 12.09.1974.
Srbiwe

poginuo 11.02.1993.
Bawa~a

Ostoji}

ro|en 03.01.1956.
Srbiwe

poginuo 11.02.1993.
Bawa~a
184. Obrad (Vojina)

Davidovi}

poginuo 11.02.1993.
Bawa~a

Milo{evi}

poginuo 31.03.1993.
Kaceq
186. Milo{ (Novice)

Davidovi}

ro|en 11.06.1965.
Srbiwe

poginuo 11.02.1993.
Bawa~a

46

[ain

poginuo 18.04.1993.
Kaceq

poginuo 23.04.1993.
Andelije

poginuo 23.04.1993.
Andelije

Drakul

poginuo 23.04.1993.
Andelije
192. Milorad
(Branka) Bodiroga
ro|en 22.08.1965.
Srbiwe

poginuo 23.04.1993.
Andelije

Gruba~i}

ro|en 20.11.1968.
Srbiwe

poginuo 23.04.1993.
Andelije

\aji}

ro|en 01.02.1961.
Srbiwe

poginuo 23.04.1993.
Andelije

Paprica

ro|en 02.10.1952.
Srbiwe

poginuo 23.04.1993.
Andelije

Mrgud

poginuo 23.04.1993.
Andelije
198. Vaso (Vasilija)

Milanovi}

ro|en 10.05.1941.
Srbiwe

poginuo 23.04.1993.
Andelije

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

211. Budimir
(Bo{ka) Mitri}
ro|en 14.02.1966.
Srbiwe

199. @ivojin
(Alekse) Milanovi}
ro|en 26.07.1948.
Srbiwe

205. Du{an (Pera)

200. Nedeqko (Mata)

206. Zdravko
(Milivoja) Tomi}
ro|en 18.02.1959.
Srbiwe

212. Slavko (Milana)

201. Zdravko
(Du{ana) Davidovi}
ro|en 29.06.1972.
Srbiwe

207. Zdravko (Mila)

213. Dragan (Vidoja)

ro|en 21.08.1952.
Srbiwe

ro|en 01.10.1957.
Srbiwe

202. Borivoje (Luke)

208. Rodoqub (Rajka)

214. Radomir (Quba)

ro|en 05.01.1962.
Srbiwe

ro|en 01.11.1971.
Srbiwe

ro|en 05.09.1953.
Plu`ine

poginuo 26.04.1993.
Ruda brda

Burilo

ro|en 23.11.1952.
Srbiwe

poginuo 26.04.1993.
Ruda brda

poginuo 03.05.1993.
Ruda brda

Lazovi}

poginuo 26.04.1993.
Ruda brda
203. Lazo (Jova)

Lazovi}

ro|en 06.03.1965.
Srbiwe

poginuo 26.04.1993.
Ruda brda
204. Bori{a (Rajka)

Ivanovi}

ro|en 01.11.1958.
Srbiwe

poginuo 12.05.1993.
Zebina {uma

An|eli}

ro|en 01.10.1956.
Srbiwe

poginuo 07.06.1993.
Potrku{a

poginuo 09.06.1993.
Zebina {uma

Ko~ovi}

poginuo 07.06.1993.
Zebina {uma

Todorovi}

poginuo 09.06.1993.
Kratine

poginuo 07.06.1993.
Potrku{a

Govedarica

ro|en 27.09.1947.
Kalinovik

poginuo 17.06.1993.
Osanica

Mali{

poginuo 17.06.1993.
Uhoti}a brdo

Cicmil

poginuo 12.07.1993.
Godiwe

209. Ranko
(Milorada) Elez
ro|en 01.06.1961.
Srbiwe

215. Dobro (Rada)

210. Nenad
(Dimitrija) ^an~ar
ro|en 07.07.1965.
Srbiwe

216. Radivoje
(Nikole) Ma{i}
ro|en 27.01.1946.
^ajni~e

poginuo 10.06.1993.
Medena glavica

poginuo 07.06.1993.
Potrku{a

Stankovi}

ro|en 24.07.1964.
Srbiwe

poginuo 18.06.1993.
Osija

poginuo 27.06.1993.
Zebina {uma

47

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

217. Petar (Krsta)

223. Ilija (Veqka)

229. Milan (A}ima)

ro|en 01.10.1961.
Srbiwe

ro|en 18.11.1939.
Srbiwe

ro|en 25.09.1953.
Srbiwe

Todorovi}

poginuo 09.07.1993.
Rogoj

poginuo 19.10.1993.
Osanica

Papovi}

poginuo 16.01.1994.
Olovo

218. Milivoje
(Gavra) Elez
ro|en 25.06.1965.
Sarajevo

224. Milenko
(An|elka) Simovi}
ro|en 14.08.1974.
Srbiwe

230. Milorad (Rajka)

219. Marko
(Vukosava) Tijani}
ro|en 10.09.1972.
Srbiwe

225. Zdravko
(Blagoja) Ogwenovi}
ro|en 10.06.1966.
Srbiwe

231. Damjan
(An|elka) Trivun
ro|en 17.02.1968.
Srbiwe

220. Gojko (Momira)

232. Batri} (Sava)

ro|en 09.05.1958.
Srbiwe

226. Nikola
(Milo{a) Trivun
ro|en 18.08.1958.
Srbiwe

221. Milo{
(Mali{e) Paprica
ro|en 15.09.1970.
Srbiwe

227. Dra`enko
(Budimira) Simovi}
ro|en 13.12.1974.
Srbiwe

233. Radmilo
(Bla`a) Sokovi}
ro|en 27.09.1971.
Srbiwe

222. Mom~ilo (Rada)

228. Radmilo (Steva)

ro|en 07.08.1961.
Srbiwe

ro|en 26.09.1940.
Srbiwe

234. Slavi{a
(Mitra) Filipovi}
ro|en 17.04.1962.
Srbiwe

poginuo 18.06.1993.
@igovi

poginuo 09.06.1993.
Osanica

Lalovi}

poginuo 18.07.1993.
Treskavica

poginuo 28.07.1993.
Treskavica

Vi{wi}

poginuo 31.07.1993.
Igman

48

Simovi}

poginuo 23.12.1993.
Guvni{ta

poginuo 11.01.1994.
Olovo

poginuo 31.10.1993.
Srbiwe

poginuo 23.12.1993.
Guvni{ta

Kova~

poginuo 15.01.1994.
Olovo

Vukovi}

ro|en 03.01.1958.
Srbiwe

poginuo 24.01.1994.
Olovo

poginuo 30.03.1994.
Trebiwa~a

Davidovi}

ro|en 21.05.1974.
Srbiwe

poginuo 31.03.1994.
Obradovi}a kosa

poginuo 02.04.1994.
Popova~a

poginuo 30.03.1994.
Trebiwa~a

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

235. Dalibor
(Mla|ena) Davidovi}
ro|en 29.08.1975.
Srbiwe

241. Rajko (\oka)

247. Zoran (Manojla)

ro|en 04.03.1951.
Srbiwe

ro|en 13.04.1972.
Srbiwe

236. Milorad (Stojana)

242. @eqko (Sima)

ro|en 16.12.1950.
Srbiwe

ro|en 01.01.1955.
Srbiwe

poginuo 31.03.1994.
Paqika

Milinkovi}

poginuo 04.04.1994.
Humka

Mi}evi}

poginuo 08.05.1994.
Zebina {uma

Pqevaq~i}

poginuo 08.04.1994.
@igovska kosa

Jankovi}

poginuo 12.09.1994.
Grabova ravan
248. Branko
(Milo{a) Draga{
ro|en 22.11.1960.
Srbiwe

poginuo 29.10.1994.
Rakitnica

237. Miodrag
(A}ima) Bu|en
ro|en 24.01.1968.
Trebiwe

243. Sretko
(Milenka) \aji}
ro|en 27.03.1968.
Srbiwe

249. Gordan (Vojina)

238. Mile (Pera)

244. Miroslav
(Mihaila) Peri{i}
ro|en 09.11.1961.
Srbiwe

250. Ratko (Vasilija)

245. Gojko
(Milivoja) Tomi}
ro|en 09.09.1962.
Srbiwe

251. Zoran (Novice)

246. Velibor (Ne|a)

252. Dragoqub
(Radovana) Milanovi}
ro|en 01.01.1958.
Srbiwe

poginuo 06.04.1994.
Uhoti}a brdo

Matovi}

ro|en 22.06.1951.
Srbiwe

poginuo 18.06.1994.
Bukova ravan
239. Bo`idar (Voja)
Obradovi}
ro|en 10.05.1951.
Gora`de

poginuo 07.04.1994.
Obradovi}a kosa
240. Radenko
(Veli{e) Drakul
ro|en 25.08.1968.
Srbiwe

poginuo 20.04.1994.
Osanica

poginuo 15.04.1994.
Medena glavica

poginuo 12.05.1994.
Zebina {uma

poginuo 18.06.1994.
Bukova ravan

Matovi}

ro|en 02.01.1968.
Srbiwe

poginuo 18.06.1994.
Bukova ravan

Peri{i}

ro|en 31.01.1966.
Srbiwe

poginuo 29.10.1994.
Treskavica

Pavlovi}

ro|en 23.05.1955.
Srbiwe

poginuo 26.09.1994.
Zebina {uma

Radovi}

ro|en 24.02.1972.
Srbiwe

poginuo 10.10.1994.
Zijemqa

poginuo 09.11.1994.
Treskavica

49

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

253. Miodrag
(Novice) Vukovi}
ro|en 10.05.1972.
Srbiwe

259. Radmilo
(Blagoja) Mileti}
ro|en 17.05.1970.
Srbiwe

265. Branko (Sretka)

254. Radmilo
(Sofra) Pqevaq~i}
ro|en 15.02.1950.
Srbiwe

260. Nemawa (Jova)

266. Zoran (Draga)

ro|en 18.06.1974.
Srbiwe

ro|en 28.11.1960.
@abqak

255. @eqko
(Miladina) [u{i}
ro|en 15.07.1972.
Srbiwe

261. Miladin
(Jakova) Te{ovi}
ro|en 07.01.1949.
Srbiwe

267. Milan (Tadije)

256. Milomir
(Milovana) Avram
ro|en 19.04.1973.
Srbiwe

262. Mitar (Todora)

268. Radovan (Koste)

ro|en 23.11.1960.
Srbiwe

ro|en 1936.
Srbiwe

257. Miodrag
(Mirka) Kova~
ro|en 08.04.1967.
Srbiwe

263. Vidoje (Vida)

Ivanovi}
ro|en 07.03.1946.
Srbiwe

269. Milivoje
(Nikole) Markovi}
ro|en 1952.
Srbiwe

258. Danko (Du{ana)

264. Vlado (Gojka)

270. Dragan (Stojana)

ro|en 26.08.1975.
Srbiwe

ro|en 04.09.1956.
Srbiwe

ro|en 01.07.1965.
Srbiwe

poginuo 09.11.1994.
Treskavica

poginuo 09.11.1994.
Treskavica

poginuo 17.11.1994.
Treskavica

poginuo 17.11.1994.
Treskavica

poginuo 17.11.1994.
Treskavica

Sekulovi}

poginuo 17.11.1994.
Treskavica

50

poginuo 17.11.1994.
Treskavica

Davidovi}

poginuo 17.11.1994.
Treskavica

poginuo 18.03.1995.
G. Ravan

Filipovi}

poginuo 02.07.1995.
Treskavica

poginuo 04.05.1995.
G. Ravan

@ivanovi}

poginuo 02.06.1995.
Treskavica

Kapuran

ro|en 15.07.1937.
Srbiwe

poginuo 23.06.1995.
Treskavica

Baranin

poginuo 07.05.1995.
Treskavica

Boqani}

ro|en 04.01.1961.
Srbiwe

poginuo 06.06.1995.
Lupo~

Todovi}

poginuo 01.07.1995.
Kolovarice

poginuo 01.07.1995.
Crvene stijene

Vukovi}

poginuo 20.07.1995.
Treskavica

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

271. Milan (Bo`a)

277. Jago{ (Milo{a)

283. Nenad (Mitra)

ro|en 03.02.1975.
Srbiwe

ro|en 07.04.1965.
Srbiwe

ro|en 10.01.1966.
Srbiwe

\urovi}

poginuo 20.07.1995.
Kucin

Vukovi}

poginuo 07.08.1995.
Treskavica

Lu~i}

poginuo 09.09.1995.
Zebina {uma

278. Petko
(Borivoja) Arseni}
ro|en 02.05.1972.
Srbiwe

284. Ostoja (Ne|a)

273. Miodrag
(Blagoja) Trifkovi}
ro|en 16.02.1968.
Srbiwe

279. Milika (Rada)

Kova~evi}
ro|en 19.02.1964.
Srbiwe

285. Milivoje
(Milomira) Bijeli}
ro|en 21.07.1947.
Srbiwe

274. Radomir
(Milivoja) Stani}
ro|en 08.01.1970.
Srbiwe

280. Vojo (Marinka)

286. Ranko (\or|a)

ro|en 20.06.1960.
Srbiwe

ro|en 14.12.1963.
Srbiwe

275. Radomir (Krste)

281. Spomenko
(Milana) Matovi}
ro|en 20.11.1967.
Srbiwe

287. Milo{ (Ostoje)

282. Drago (\oka)

288. Radenko
(Mladena) Zari}
ro|en 24.03.1956.
Srbiwe

272. Drago (Mitra)

Radovi}

ro|en 29.07.1963.
Srbiwe

poginuo 23.07.1995.
Treskavica

poginuo 19.07.1995.
Trnovo

poginuo 19.07.1995.
Lupo~

Bo{kovi}

ro|en 05.03.1943.
Srbiwe

poginuo 27.07.1995.
Previla
276. Vuka{in
(Vojina) ]eha
ro|en 01.01.1955.
Srbiwe

poginuo 01.08.1995.
Lupo~

poginuo 01.08.1995.
^ardak

poginuo 25.08.1995.
Lupo~

Kruni}

poginuo 09.09.1995.
Zebina {uma

poginuo 01.08.1995.
^ardak

\urovi}

ro|en 25.06.1963.
Srbiwe

poginuo 23.08.1995.
Qeskova ravan

Krnojelac

ro|en 05.04.1965.
Srbiwe

poginuo 03.10.1995.
Borci

poginuo 03.10.1995.
Lupo~

Filipovi}

poginuo 03.10.1995.
Lupo~

Pavlovi}

ro|en 18.12.1954.
Srbiwe

poginuo 04.10.1995.
Dobro poqe

poginuo 04.10.1995.
Kobiqa~a

51

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

289. Ne|o (Milo{a)

Drakul

295. Veqko (\oka)

301. Milan (Gojka)

poginuo 03.10.1995.
Mi{uri

ro|en 25.10.1964.
Srbiwe

poginuo 04.10.1995.
Kobiqa~a

ro|en 02.06.1967.
Srbiwe

ro|en 15.03.1938.
Srbiwe

Mali{

poginuo 04.10.1995.
Kobiqa~a

290. An|elko
(Spasoja) Bilinac
ro|en 15.05.1943.
Srbiwe

296. Miroslav (Jova)

302. Savo (Pera)

ro|en 07.07.1973.
Srbiwe

ro|en 01.10.1939.
Srbiwe

291. Velemir
(Vlatka) Kuli}
ro|en 12.10.1942.
Srbiwe

297. Zdravko
(An|elka) Trivun
ro|en 26.05.1965.
Srbiwe

303. Petko (Obrada)

292. An|elko
(Vukadina) ^an~ar
ro|en 09.03.1951.
Srbiwe

298. Ranko (@arka)

304. Ranko (Milisava)

ro|en 24.10.1958.
Srbiwe

ro|en 31.08.1960.
Gora`de

293. Nedeqko (Jovana)

299. Radoje (Bo`a)

305. Zoran (Blagoja)

ro|en 09.12.1964.
Srbiwe

ro|en 02.02.1968.
Srbiwe

ro|en 09.03.1972.
Srbiwe

poginuo 04.10.1995.
Kobiqa~a

poginuo 04.10.1995.
Kobiqa~a

poginuo 04.10.1995.
Kobiqa~a

Vukadinovi}

poginuo 04.10.1995.
Kobiqa~a
294. Dragan
(Milo{a) Vuji~i}
ro|en 07.02.1958.
Srbiwe

poginuo 04.10.1995.
Kobiqa~a

52

Ivanovi}

Vukovi}

poginuo 04.10.1995.
Kobiqa~a

poginuo 04.10.1995.
Kobiqa~a

Stankovi}

poginuo 04.10.1995.
Kobiqa~a

Radovi}

poginuo 04.10.1995.
Kobiqa~a
300. Milojko
(Mirka) Radovi}
ro|en 29.06.1968.
Srbiwe

poginuo 04.10.1995.
Kobiqa~a

Matovi}

poginuo 04.10.1995.
Lupo~

Ostoji}

ro|en 8.05.1972.
^elebi}i

poginuo 10.11.1991.
Vukovar

Milo{evi}

poginuo 21.08.1994.
Ni{i}ka visoravan

Elez

poginuo 03.10.1991.
Vukovar
306. Zoran (Momira)

Popovi}

ro|en 26.04.1963.
Plu`ine

poginuo 26.10.1991.
Vukovar

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

307. Miroslav
(Du{ana) Mastilovi}
ro|en 26.12.1962.
Srbiwe

313. Radomir
(Uro{a) Dragi~evi}
ro|en 1966.
Gora`de

319. Pero (Nikole)

308. Milorad
(Novaka) Gagovi}
ro|en 02.03.1968.
Srbiwe

314. An|elko (Vlada)

320. Savo (Novice)

ro|en 21.11.1951.
Trnovo

ro|en 1957.
Srbiwe

309. Milan (Gruja)

321. Svjetlan (Milenka)

ro|en 1960.
Srbiwe

315. Sreten
(Milorada) Mandi}
ro|en
Srbiwe

310. Miodrag
(Vasilija) \or|evi}
ro|en 03.06.1954.
Srbiwe

316. Predrag
(Milanka) Pe{i}
ro|en 1951.
Gora`de

322. Spomenko
(Vlada) Mileti}
ro|en 03.02.1960.
Srbiwe

311. Miladin (Sava)

317. Vladislav
(Milana) Srndovi}
ro|en 12.01.1963.
Srbiwe

323. Milanko (Ilije)

318. Milko
(Qubomira) Avram
ro|en 02.09.1972.
Srbiwe

324. Branislav
(Milorada) Manxo
ro|en 14.10.1951.
Srbiwe

poginuo 02.06.1992.
Suha

poginuo 02.06.1992.
Suha

Todorovi}

poginuo 12.05.1992.
Mojmilo

poginuo 19.05.1992.
Dobriwa

Todorovi}

ro|en 20.10.1937.
Srbiwe

poginuo 27.08.1992.
Kukavice
312. Mitar (Janka)

Skakavac

ro|en 06.04.1948.
Srbiwe

poginuo 23.07.1992.
Korijen

poginuo 23.05.1992.
Sarajevo

Mili}

poginuo 05.1992.
[estaqevo

poginuo 23.10.1992.

poginuo 28.03.1993.
Skelani

poginuo 27.06.1992.
Gora`de

poginuo 10.06.1992.
Mojmilo

Popovi}

ro|en 12.10.1950.
Trnovo

poginuo 30.07.1992.
[estaqevo

Burilo

poginuo 12.07.1992.
Trebiwe

Komlenovi}

ro|en 11.05.1957.
Gora`de

poginuo 11.07.1992.
Gora`de

poginuo 20.08.1992.
Bosanski Petrovac

]osovi}

ro|en 09.01.1968.
Srbiwe

poginuo 16.10.1992.
Vi{egrad

poginuo 20.04.1993.
Rajlovac

53

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

325. Bo{ko (Bo{ka)

331. Milan (Bo{ka)

337. Dragan (Ilije)

ro|en 11.04.1956.
Sarajevo

ro|en 1959.
Srbiwe

ro|en 05.09.1963.
Srbiwe

Te{ovi}

poginuo 26.01.1994.
Nexari}i

poginuo 25.05.1992.
Haxi}i

\okovi}

poginuo 07.06.1992.
Wuhe

326. Nikola
(Du{ana) Majdov
ro|en 15.12.1947.
Srbiwe

332. Milija
(Radovana) Drakul
ro|en 1952.
Srbiwe

338. Jelenko (Vojina)

327. Milisav
(Milivoja) Keki}
ro|en 14.01.1951.
Gacko

333. Milorad
(Nikole) Kova~evi}
ro|en 1952.
Srbiwe

339. Dragoqub
(Janka) Todorovi}
ro|en 10.03.1964.
Srbiwe

328. Miroslav (Bora)

^olakovi}

334. Du{ko (Slavka)

Ostovi}

340. Niko (Jovice)

poginuo 04.10.1995.
Trnovo

poginuo 25.06.1992.
Gora`de

poginuo 07.06.1992.
Wuhe

poginuo 22.10.1992.
Sarajevo

poginuo 07.12.1992.
Sarajevo

ro|en 14.10.1969.
Sarajevo

329. Nenad (Mila)

Mitrovi}

ro|en 1971.
Srbiwe

poginuo 16.06.1995.
Sarajevo
330. Radislav
(Milo{a) Matovi}
ro|en 1965.
Srbiwe

poginuo 12.04.1993.
Skelani

54

Lalovi}

poginuo 17.06.1995.
Sarajevo

poginuo 11.11.1992.
Lubure

ro|en 28.07.1971.
Srbiwe

Starovi}

ro|en 30.07.1949.
Srbiwe

poginuo 07.06.1992.
Wuhe

poginuo 07.06.1992.
Sokola

Ivanovi}

ro|en 04.07.1952.
Srbiwe

335. Radomir
(Ostoje) Radovi}
ro|en 15.10.1953.
Srbiwe

341. Zoran (Steva)

336. Veqko (Ostoje)

342. Dario (Vere)

ro|en 01.07.1958.
Srbiwe

ro|en 12.06.1972.
Mostar

poginuo 15.05.1992.

Radovi}

poginuo 15.05.1992.

Bilinac

ro|en 12.08.1968.
Srbiwe

poginuo 08.06.1992.
Miqevina

Fokin

poginuo 08.06.1992.
Miqevina

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

355. Velemir (Sima)

ro|en 05.03.1937.
Srbiwe

349. Mladen
(Radovana) Popovi}
ro|en 1971.
Trnovo

344. Mirko (Veqka)

350. Vide (Nikole)

356. Rade (Gojka)

ro|en .
Srbiwe

ro|en 28.06.1953.
Srbiwe

ro|en 26.10.1940.
Srbiwe

343. Qubo (Gojka)

Davidovi}

poginuo 10.06.1992.
Grabovi~ko brdo

Vukovi}

poginuo 19.06.1992.
Budaw

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Stankovi}

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Ogwenovi}

ro|en 17.12.1959.
Srbiwe

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Andri}

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

351. Milorad
(@ivka) Stani}
ro|en 18.05.1959.
Srbiwe

357. Milan (Marka)

352. Rajko
(^edomira) Klepi}
ro|en 1962.
Kalinovik

358. Bo{ko (Petka)

359. Niko (Slavka)

ro|en 10.04.1941.
Srbiwe

353. Slobodan
(Lazara) Mastilo
ro|en 11.08.1976.
Srbiwe

348. Slavko (Draga)

354. Petko (Janka)

360. Dragan (Milana)

ro|en 19.11.1956.
Srbiwe

ro|en 01.01.1962.
Kalinovik

ro|en 20.06.1960.
Srbiwe

345. Ratomir (Draga)

Golijanin

ro|en 01.01.1941.
Trnovo

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva
346. Marko (Branka)

Laki}

ro|en 19.04.1944.
Kakaw
poginuo 18.07.1992.
Beograd
347. @arko (Petra)

Paprica

poginuo 07.08.1992.
Prije|el

Obu}ina

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Mijatovi}

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Mileti}

ro|en 14.10.1956.
Srbiwe

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Pejovi}

ro|en 1956.
Srbiwe

poginuo 18.10.1992.
Jo{anica

Simovi}

ro|en 22.05.1957.
Srbiwe

poginuo 18.01.1993.
Filipovi}i

Vukovi}

poginuo 02.02.1993.
Qubu{a

55

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

373. Pavle (Obrena)

ro|en 13.01.1955.
Srbiwe

367. Veselin
(Milo{a) Krnojelac
ro|en 20.03.1971.
Srbiwe

362. Nenad (Rada)

368. Milomir (Bo`a)

374. Pero (Pera)

ro|en 25.10.1952.
Srbiwe

ro|en 20.09.1960.
Srbiwe

ro|en 06.10.1951.
Srbiwe
preminuo 1992.

361. Dragan (Novice)

Kuli}

poginuo 01.11.1992.
Qeskovik

Blagojevi}

poginuo 18.01.1993.
Filipovi}i

Paprice

poginuo 23.11.1993.
Trbu{~e

ro|en 21.10.1955.
Me{trevac

poginuo 11.03.1996.

Ko{ir

363. Zoran (Milana)

369. Niko (Manojla)

375. Dimitrije (Jova)

ro|en 1948.
Srbiwe

ro|en 24.04.1959.
Srbiwe

ro|en 05.11.1940.
Srbiwe

Ristovi}

poginuo 02.02.1993.
Qubu{a

Drakul

poginuo 15.02.1993.
Markov orah

^an~ar

poginuo 10.04.1992.
Srbiwe

364. Dobrilo
(@ivana) Mati}
ro|en 25.12.1953.
Srbiwe

370. Uro{ (Lazara)

376. Jovo (Bo{ka)

ro|en 19.09.1935.
Srbiwe

ro|en 12.12.1946.
Zavidovi}i
preminuo 21.02.1993.
Brod

365. Blagoje
(Milana) Fundup
ro|en 07.04.1963.
Srbiwe

371. Novica
(Peri{e) Fundup
ro|en 20.10.1955.
Srbiwe

377. Milo{
([}epana) \evi}
ro|en 13.04.1945.
Srbiwe
preminuo 25.09.1992.
Nekopi

366. Radenko (Reqe)

372. Milovan
(Slavka) Ivanovi}
ro|en 03.04.1975.
Srbiwe

378. Vasika (Vlatka)

poginuo 02.02.1993.
Qubu{a

poginuo 05.02.1993.
Maxari

Me|o

ro|en 27.08.1966.
Srbiwe

poginuo 07.02.1993.
Ocrkavqe

56

poginuo 10.09.1993.
Tjenti{te

Topalovi}

[kobo

poginuo 09.04.1993.
Kolun

poginuo 10.05.1994.
Kolovarice

poginuo 06.10.1995.
Patkovina

Simi}

Vi{wi}

ro|en 01.06.1953.
Srbiwe
preminuo 24.09.1992.
\e|evo

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

379. Slavko (Bo{ka)

385. Sretko (Spasoja)

391. Zdravko (Mitra)

ro|en 1935.
Srbiwe
preminuo 14.06.1993.
Miqevina

ro|en 09.10.1952.
Srbiwe
preminuo 08.05.1994.
Srbiwe

ro|en 14.05.1965.
Srbiwe
preminuo 05.02.1995.
Beograd

Obradovi}

\urovi}

^an~ar

380. @arko
(Manojla) \aji}
ro|en 17.02.1939.
Srbiwe
preminuo 23.02.1994.

386. Petar (Du{ana)

392. Zoran (Perka)

ro|en 07.02.1950.
Srbiwe
preminuo 08.09.1994.
Miqevina

ro|en 15.07.1955.
Srbiwe
preminuo 29.03.1997.
Srbiwe

381. Ranko (Vlatka)

387. Strahiwa
(Dragutina)

Kova~

ro|en 1941.
Srbiwe
preminuo 24.04.1994.
Srbiwe
382. Grujo (Marinka)

Simovi}

ro|en 20.05.1939.
Srbiwe
preminuo 30.04.1994.
Srbiwe
383. Rajko (Obrena)

Arseni}

ro|en 1937.
Srbiwe
preminuo 19.10.1994.
Papratno
384. Vlatko (Ne|a)

^an~ar

ro|en 1934.
Srbiwe
preminuo 01.11.1994.

Kova~evi}

Sekulovi}

ro|en 09.01.1940.
Srbiwe
preminuo 15.04.1995.
Srbiwe
388. Milorad
(Mirka) ]ur~i}
ro|en 1937.
Nik{i}
preminuo 23.04.1995.
Srbiwe
389. Boro (Sava)

Gavran

ro|en 1942.
Srbiwe
preminuo 24.04.1995.
Beograd
390. Petko (Marka)

Bilinac

ro|en 27.10.1956.
Srbiwe
preminuo 02.09.1995.

Pqevaq~i}

393. Slavko (Vasike)

Ivanovi}

ro|en 20.12.1944.
Srbiwe
preminuo 1997.
394. Radomir
(Dragoquba) Drakul
ro|en 23.02.1956.
Srbiwe
preminuo 22.08.1997.
395. Ne|o (Petra)

Petrovi}

ro|en
Srbiwe
preminuo 13.06.1992.
Korjen
396. Nikola (Jovice)

Dragi~evi}

ro|en 07.09.1941.
Srbiwe

poginuo 11.04.1992.
Nekopi

57

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

ro|en 28.05.1958.
Srbiwe

409. Radomir
(Miladina) Rebi}
ro|en 15.11.1976.
Srbiwe

ro|en 12.06.1935.
Srbiwe

404. Milomir
(Milenka) Kova~
ro|en 01.01.1958.
Srbiwe

410. Radivoje
(Trifka) Jovovi}
ro|en 01.01.1942.
Srbiwe

399. Radivoje
(Vasilija) Filipovi}
ro|en 06.02.1960.
Srbiwe

405. Milan
(Dragi{e) Vladi~i}
ro|en 08.01.1966.
Srbiwe

411. Jovo (Milo{a)

400. Ranko (Toma)

412. Lazar (Branka)

ro|en 10.05.1962.
Srbiwe

406. Velibor
(Milivoja) Mileti}
ro|en 22.06.1970.
Srbiwe

401. Milosav
(Vukole) Savi}
ro|en 20.05.1941.
Srbiwe

407. Dragan
(Dobrila) Jankovi}
ro|en 20.04.1960.
Srbiwe

413. Milivoje
(Rista) Blagojevi}
ro|en 14.11.1956.
Srbiwe

402. Milenko (Pera)

408. Dobrivoje
(An|elka) Mileti}
ro|en 06.08.1964.
Srbiwe

414. Risto (Pera)

[upeta

403. Jovica (Sreta)

Filipovi}

poginuo 14.06.1992.
Sokola

poginuo 12.07.1992.
Tro{aw

397. Novica (Bo`a)

ro|en 01.01.1960.
Srbiwe

398. Momir (Stojana)

\urovi}

poginuo 06.07.1992.
Qeskova ravan

poginuo 12.07.1992.
Tro{aw

Sekulovi}

poginuo 13.05.1992.
Baki}

poginuo 03.06.1992.
Ivqaci

Joji}

ro|en 16.04.1943.
Srbiwe

poginuo 12.07.1992.
Tro{aw

58

SRBIWSKE PAROHIJE

poginuo 23.07.1992.

poginuo 11.08.1992.
Srbiwe

poginuo 20.08.1992.
Kozja luka

poginuo 23.08.1992.
Trnova~e

poginuo 20.08.1992.
Kozja luka

poginuo 20.08.1992.
Kozja luka

poginuo 07.09.1992.
Poqice

Vukovi}

ro|en 09.09.1976.
Srbiwe

poginuo 13.09.1992.
Bu|enovac

Blagojevi}

ro|en 15.03.1939.
Srbiwe

poginuo 19.12.1992.
Ostrmci

poginuo 30.12.1992.
Jo{anica

Blagojevi}

ro|en 10.03.1938.
Srbiwe

poginuo 19.12.1992.
Jo{anica

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SRBIWSKE PAROHIJE

Mitropolija Dabrobosanska

421. Milivoje
(\or|a) Drakul
ro|en 25.03.1939.
Srbiwe

427. Miodrag
(Milivoja) \aji}
ro|en 01.01.1964.
Srbiwe

416. Milovan
(Novaka) Radovi}
ro|en 09.10.1960.
Srbiwe

422. Mato (Petra)

428. Milenko
(Bogdana) Vuji~i}
ro|en 04.01.1950.
Srbiwe

417. Mom~ilo (Pera)

423. Vladimir
(Milovana)

415. Drago (Rada)

Pqevaq~i}

ro|en 26.06.1946.
Srbiwe

poginuo 19.12.1993.
Jo{anica

poginuo 04.01.1993.
Gorwi Gradac

[olaja

ro|en 08.03.1944.
Srbiwe

poginuo 28.01.1993.
Filipovi}i

poginuo 24.03.1993.
Ribari

A}imovi}

ro|en 25.08.1938.
Srbiwe

poginuo 11.05.1993.
Vu~evo

Trifunovi}

ro|.06.01.1959. Srbiwe

poginuo 12.06.1993.
Srbiwe

poginuo 14.03.1994.
Brod

poginuo 12.08.1993.
Miqevina
429. Zdravko
(Vukole) Bilinac
ro|en 22.07.1963.
Srbiwe

poginuo 03.10.1993.
430. Stevan (Koste)

ro|en 06.03.1971.
Srbiwe

424. Slavoqub
(Vladimira) Todovi}
ro|en 27.11.1966.
Srbiwe

419. Novica (Mitra)

425. Milo{ (Obrada)

ro|en 18.06.1935.
Srbiwe

ro|en 04.01.1951.
Srbiwe

431. Trifko
(Obrada) Mitri}
ro|en 05.06.1947.
Srbiwe

418. Vinko (Nikole)

Jeftovi}

poginuo 04.03.1993.
Srbiwe

Mojovi}

poginuo 24.03.1993.
Ribari

poginuo 05.10.1993.
Srbiwe

@ivanovi}

poginuo 12.08.1993.
Srbiwe

420. Gojko (A}ima)

Filipovi}

426. Drago (Miladina)

poginuo 01.04.1993.
Mje{aja

poginuo 09.11.1993.
Srbiwe

ro|en 02.02.1939.
Srbiwe

Srdanovi}

ro|en 23.12.1951.
Srbiwe

Vukovi}

ro|en 19.10.1943.
Plu`ine

poginuo 04.03.1995.
Mje{aja

poginuo 22.07.1995.
432. Velimir
(Svetozara) Kruni}
ro|en 15.06.1964.
Srbiwe

poginuo 04.03.1995.
Mje{aja

59

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

SRBIWSKE PAROHIJE

Pqevaq~i}

440. Radivoje (\or|a) \urovi}

ro|en 12.11.1938., Srbiwe

450. Novak (Reqe) Golijanin

ro|en 01.01.1958., Trnovo

poginuo 04.03.1995.
Mje{aja

441. Milan (Mikajla) Golubovi}

ro|en 18.06.1963., Srbiwe

451. Radovan (Nikole) Popovi}

ro|en 30.06.1967., Trnovo

434. Dragoslav
(Gojka) Filipovi}
ro|en 25.12.1966.
Srbiwe

442. Wego{ (Stojana) Savi}

ro|en 21.02.1970., Srbiwe

452. Miloje (Milo{a) Davidovi}

ro|en 1971., Srbiwe

443. Ilija (Mitra) Kova~

ro|en 30.08.1945., Srbiwe

453. Radmilo (Pera) Kosti}

ro|en 25.05.1964, Srbiwe
preminuo 01.02.1993.

ro|en 09.09.1967.
Srbiwe

444. Milovan (Lazara) Mati}

ro|en 31.03.1936., Srbiwe

poginuo 29.07.1992., Prequ}a

454. Drago (Danila) Srndovi}

ro|en 01.01.1946., Srbiwe
preminuo 11.11.1995., Srbiwe

436. Zoran (Dika)

445. Vide (\ura) Vitkovi}

ro|en 21.05.1968., Trnovo

455. Rade (Mila) Kova~evi}

ro|en 03.01.1940., Srbiwe

446. Milojko (Milana) Vukovi}

ro|en 20.02.1957., Srbiwe

456. Sekul (Jova) Stani}

ro|en 07.04.1943., Srbiwe

437. Slobodan ( ) Petrovi}

dobrovoqac iz Gorweg Milanovca

447. Marko (Marka) Markovi}

ro|en 17.10.1958.

457. Dragoqub (Stjepana) Avram

ro|en 15.04.1964., Srbiwe

438. Dragoslav (Milivoja)

448. Tihomir (\or|a) Milanovi}

ro|en 1973., Srbiwe

458. Vidoje (Sava) Kunarac

ro|en 28.06.1949., Srbiwe

433. @arko (Milovana)

ro|en 20.08.1958.
Srbiwe

poginuo 20.05.1995.

435. Zdravko (Rajka)

Trivun

poginuo 01.04.1995.

Ma{i}

ro|en 05.01.1961.
Srbiwe

poginuo 02.06.1995.
Srbiwe

poginuo 14.04.1992. Srbiwe

Markovi}

ro|en 26.09.1976., Srbiwe

poginuo 20.05.1992., Proslop

439. Dragan (Spasoja) Elez
ro|en 20.07.1967., Srbiwe

poginuo 23.07.1992., Jami}i

60

poginuo 23.07.1992., Dra`evo

poginuo 23.07.1992., Jami}i

poginuo 23.07.1992., Jami}i

poginuo 23.07.1992., Jami}i

pogin. 12.08.1992., Obradovi}a kosa

poginuo 20.12.1992., Zebina {uma

poginuo 19.07.1992., Sarajevo

poginuo 02.08.1992., Sarajevo

449. @eqko (Jago{a) Vre}o

ro|en 09.05.1964., Srbiwe

poginuo 31.05.1992.

poginuo 20.09.1992., Papratna wiva

poginuo 20.09.1992., Papratna wiva

poginuo 14.06.1995., Grdijevi}i

poginuo 29.10.1992., [tovi}

poginuo 17.12.1992.

poginuo 24.03.1993., Ribari

poginuo 24.03.1993., Ribari

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

KAKO TREBA DA GLEDAMO

NA SVOJU SMRT
Sveti i pravedni Simeon, ~im je
video Gospoda na{eg Isusa Hrista,
bio je umiren, ma da je znao, da on posle toga ubrzo mora umreti, jer mu je
tako bilo predskazano Duhom Svetim. Vide}i pred sobom Spasiteqa
sveta, on se nije stra{io svoje smrti, ve} je kazao: sada, Gospode, otpu{ta{ s mirom slugu svoga, po re~i
tvojoj, jer vide{e o~i moje spasewe
tvoje.
Neki hri{}ani, kad se sete da i
oni moraju umreti, onespokojavaju
se, boje se i u`asavaju. Ali ako se setimo na{eg Spasiteqa, onda je vrlo
lako sebe umiriti. Tako po neki se
boje da ne umru uskoro. Ali za{to
to? Spasiteq na{ ne}e dati da umremo pre vremena, na{ je `ivot u wegovim rukama. Ponekad nas pla{e
predsmrtne muke onih koji umiru.
Ali za{to se od toga sada bojati?
Spasiteq }e na{ biti s nama, kada
budemo umirali, a kad je on s nama
onda }e nas on sa~uvati od tih predsmrtnih muka. Pla{imo se da }e nas
spustiti u grob, - zatrpati zemqom,
i tako }emo istruleti i postati zemqa. Za{to se mi od toga pla{imo?
Na{ spasiteq i u grobu ne}e nas
ostaviti, on }e ~uvati na{ prah, i
kad nas pozove mi }emo vaskrsnuti.
Ponekad nas u`asava, {to }emo mi
umreti, a ostaviti svoje ro|ene, koje
volimo. Umre}emo - kako }e oni bez
nas `iveti? Ko }e im u nu`di pomo}i, ko u nesre}i ute{iti, ko ih u dobrome pou~iti i od zla sa~uvati?
Na{ i wihov Spasiteq. Ti Gospode,
u nu`di }e{ im pomo}i, u nesre}i
ute{iti, dobrome nau~iti, od zla sa~uvati decu na{u, rodbinu na{u i

sve mile na{e, kada mi sa wima ve}

vi{e ne budemo. Tebi Hristu Bogu
na{em sada ih preporu~ujemo; tebi
}emo ih preporu~iti, i kada budemo
umirali, i verujemo da ih Ti ne}e{
ostaviti, da }e{ ih zastupati, spasti, pomilovati i sa~uvati. Stra{ne nas muke ve~no po smrti o~ekuju. Stra{ne su to muke! Ve~ito `iveti, ve~ito plakati, ve~ito u vatri
goreti, ve~ito u mraku biti! Uostalom, {ta nam to poma`e? Boqe se
moliti Spasitequ, nego o~ajavati.
Da, Spasiteq na{, spasewe je na{e
od ve~nih muka. Molimo se uvek wemu i umrimo s tom molitvom. A kad
umremo s tom molitvom Spasitequ,
onda }e nas on spasti od ve~nih muka.

Jo{ se od mnogoga {ta mo`emo bojati, ali nas Spasiteq samo mo`e
spasti od svakog nespokojstva. Kada
se setimo i pozovemo u pomo} Spasiteqa, onda svaka bojazan prestaje:
tada se i grehova na{ih mawe bojimo, jer se nadamo da }e nas On spasti,
pa ma kako na{i gresi te{ki bili.

NENAD GOLUBOVI]

Ro|en 1932. god. u selu Jela{je-Visoko. Otac

Bogdan i majka Marija R. Nestorovi} rodili su 10
djece. Nenad je bio sedmo djete po ro|ewu i blizanac. Od djetiwstva tih, miran, povu~en i pobo`an.
Narod bi rekao da je vi{e `ivih. Prije zaposlewa u po{tu gjde je radio do penzionisawa kratko
je radio u Brezi i Vare{u. 1957. doselio je u Sarajevo. Tu se o`enio i posle godinnu dana rodila
mu se jedinica k}er, wegova nada i ponos, koja }e
udajom za Nedeqka Popovi}a postati popadija Jefija. Gospod je usli{io molitve ovog revnosnog i
trudoqubivog ~ovjeka, koji je ~itav svoj `ivot
proveo u molitvi. Kao redovnog posjetioca svih
Sarajevskih hramova i istinskog bogoqubca i bogomoqca upozna}e ga svi sve{tenici koji su bogoslu`ili u Sarajevskim hramovima i okolini, ali
i mitropoliti koji su rezidirali u Sarajevu. Kako i ne bi kad Nenad nije propustio nijednu Sv.
liturgiju ni nedeqom ni praznikom. Redovno je
postio, ispovjedao se i pri~e{}ivao. Tako je ~inio u bezbo`ni~kom sistemu, tako i u ratu...
Ratne strahote pre`ivio je u Sarajevu i bio je
rawen. Po zavr{etku rata izlazi na Romaniju gdje
sa svojom suprugom, k}erkom i unu~adima provodi
mirno svoje posledwe dane brinu}i se jednako o
spasewu du{e. Preminuo je poslije kra}e bolesti
i usnuo mirno, kako je i `ivio 16. decembra. Upokojio se mole}i se Bogu sa brojanicama u ruci. Na
opjelu su ~inodejstvovali ~etiri sve{tenika, a
sahrawen je po wegovoj `eqi u grobqu pored Romanijske Lazarice. Po~ivaj u miru i Bog du{u da
ti prosti.
Protojerej Momir
Vasiqevi}

61

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

PRIKAZ KWIGE

PRILO@NICI DABRA

Mitropolit Nikolaj Mr|a

TUMA^EWE SVETOG JEVAN\EQA PO MATEJU

PRVI U^ENICI HRISTOVI

(Mt. 4,18-25; Mk. 1,16-20;
Lk. 5,1-11; Jn. 1,37-51)
Stih 18-20: A idu}i pokraj mora Galilejskog, vidje dva
brata, Simona, zvanoga Petar, i Andreja, brata wegova,
gdje bacaju mre`u u more, jer bijahu ribari. I re~e im: Hajdete za mnom i u~ini}u vas lovcima qudi. A oni odmah
ostavi{e mre`e i po|o{e za Wim.

Me|u qudima koji sede u tami i seni smrtnoj Hristos je na{ao svoje prve sledbenike. Od Galileje nisu
o~ekivali nikakvo dobro, najmawe proroke; i gle, Galileja daje prve apostole. Petar i Andrej su poznavali Hrista i pre ovoga. Ovoga puta Hristos po drugi
put poziva wih na apostolsku slu`bu. Prvo wihovo
pozivawe opisuje jevan|elist Jovan (Jn. 1,36-42). Jovan
veli da su oni saznali za Hrista od Prete~e i do{li
k Wemu pre no {to je Prete~a bio ba~en u tamnicu.
Kod Jovana, Andrej poziva Petra, a ovde wih obojicu
poziva Hristos. Pored toga, Jovan veli da je Hristos
ugledav{i Simona gde ide k Wemu, rekao: Ti si Simon, sin Jonin; ti }e{ se zvati Kifa, {to zna~i Pe-

62

tar (Jn. 1,42). A Matej tvrdi da se zvao tim imenom,

jer veli: vide Simona zvanoga Petar (Zlatoust, Teofilakt i Zigaben).
Uticaj Hristove li~nosti bio je neizmeran: prosti ribari ostavqaju sve i odlaze za Wim. ^arobnom
pojavom svojom; On je privla~io Sebi vi{e pojavom
nego propove|u. Jer, kad je pozvao prve sledbenike,
Wegova propoved je bila u po~etku. On je trideset godina `iveo }ute}i, ne projavquju}i javno Svoju Bogo~ove~ansku silu (sem u 12 godini), i `ivotom propovedao ono {to je docnije propovedao re~ima tri godine. Trideset godina On je proveo me|u qudima, mnogi su Ga znali, mada Wegovu propoved nisu ~uli. No
Wegova neobi~na li~nost nije mogla ostati nezapa`ena. Sve {to je bilo bo`ansko u du{ama qudskim
otimalo se k Wemu. Prvi sledbenici su dokaz toga:
radi Wega oni ostavqaju sve, i On ih nagra|uje za to
obe}awem da }e ih u~initi lovcima qudi, tj. lovcima
koji }e mre`om jevan|elske propovedi loviti du{e
qudske i izvla~iti ih iz mora zla i pridobiti ih Bogu. Obe}awe se ispunilo: mre`om propovedi svoje
apostoli su ulovili svu vaseqenu (Kanon svetih apostola).
Stih 21-22: I oti{av{i odatle vidje druga dva brata,
Jakova Zevedejeva i Jovana brata wegova, u la|i sa Zevedejem, ocem wihovim, gdje krpe mre`e svoje, i pozva ih. A oni
odmah ostavi{e la|u i oca svojega i po|o{e za wim.

Na poziv Hristov, sinovi Zevedejevi Jakov i Jovan ostavqaju u taj ~as ne samo mre`e i la|icu, ve} i
oca svoga (st. 22). Wih Gospod naro~ito nagra|uje za
bezrezervnu re{enost da Mu sleduju; On im daje ime:
Voanerges, {to zna~i sinovi groma (Mk. 3,17). Oni su `ivotom i apostolstvom svojim opravdali to ime: ni iz ~ijih usta ne grmi tako pora`avaju}a grmqavina nebeskih
tajni i ~uda kao iz usta u~enika koga Isus qubqa{e. Pada u o~i naro~ito da jevan|elist Matej nagla{ava krajwe
siroma{tvo sinova Zevedejevih: Isus ih je na{ao gde sa
ocem svojim krpe mre`e svoje. Oni su toliko bili bedni da nisu imali ~ime kupiti nove mre`e, ve} su popravqali stare (Zlatoust i Teofilakt).

Vjernici iz [tutgarta:
@ivka Stefanovi}
Dobrivoje Simi}
Qubica Mikavica
Mila Jovanovi}
Sla|a Langovi}
Pero Tu~ev
Jagoda Simovi}
Olga ]irovi}
Stevka [quka
Milena Renkl-Ristovi}
Slava [quka
Zora Jagodi}
Drago Risti}

20 DM
20 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM

Slavenko Mikavica, Bijela Brda

Ilija Udovi~i}, Kragujevac
BIOTEHNA, Ni{
Jovan Radovi}, Bijelo Poqe
Bo`idar Vasiqevi}, Sokolac
Dobrivoje Kne`evi}, Vi{egrad
Kolo srpskih sestara, [tutgart

500 din
1500 din
5000 din
50 DM
100 din
10 DM
500 DM

SJE]AWE
KSENIJA
KOVA^EVI]
(1925-1998)

Ro|ena je u poznatoj
porodici Mi}ovi} od
oca Krste i majke Nevene. Od malih nogu svojom
pjesmom u hramu slavila je Boga. ^itav `ivot
trudila se da drugima ugodi i pomogne. Na tom
`ivotnom putu podnijela je mnogo te{ko}a ali
nikada nije klonula duhom. Bog joj je uvijek bio
jedini oslonac.
Wen blag i plemenit lik osta}e svim wenim
bli`wim u vje~nom sje}awu kao uzor kako treba
na{u vjeru ~uvati i u Boga se uzdati.
Bog da je pomene u carstvu svom i podari
vje~ni `ivot.
jerej Obrad Tasi}

Broj 13

Priprema i ureuje: protojerej Bogdan Stanii

U SLAVU
HILANDARA
U organizaciji sarajevske Prosvjete
u izlo`benom prostoru galeriji Novi
hram u Sarajevu 7. decembra ove godine
prire|ena je izlo`ba fotografija o
manastiru Hilandaru. Ovu izlo`bu
pod nazivom Osam vekova srpske du{e priredio je Glas Srpski iz Bawaluke, izlo`ba je prije toga prire|ena u Srpskom Sarajevu u prostoru Mati~ne biblioteke u Lukavici, a otvorena je u okviru ~etvrtog svesrpskog festivala monodrame. Obadvije izlo`be
po `eqi organizatora otvorio je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Dabrobosanski G. G. Nikolaj . Ne
treba zaboraviti da je i izlo`ba grafika o manastiru Hilandaru autora
Veqka Mihajlovi}a iz Beograda privukla pa`wu posjetilaca i pribli`ila
im manastir u ovoj 800. godi{wici proslave Hilandara.
Ova izlo`ba u Sarajevu imala je za
ciq da poka`e najprije duhovno i kulturno bogatstvo Srpskog naroda, ali i
uticaj Hilandara kroz istoriju. G. Teodor Romani} u najavi je rekao: ova izlo`ba kasni svega tri dana od centralne proslave koja je po~ela na praznik Vavedewa Presvete Bogorodice u
manastiru Hilandaru, ali da ona zbog
toga nije mawe zna~ajna. Pozdravqam
sve prisutne a posebno nama drage goste Mitropolita G. Nikolaja i kardi-

nala Vinka Puqi}a i molim na{eg Mi- va. Bilo je to ve~e u slavu Hilandara i
tropolita da otvori ovu izlo`bu.
proslave wegove 800. godi{wice u SaIzlo`bu je ve} na otvorewu posjetio rajevu.
ne mali broj posjetilaca me|u kojima su
prime}eni gosti iz diplomatskih
Protojerej Momir
predstavni{tva i ambasada, i kulturVasiqevi}
nog i politi~kog `ivota grada Saraje-

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________

OSAM VEKOVA
SRPSKE DU[E
Istorija srpskog naroda i srpske
kulture veoma je bogata i u svakom pogledu pou~na.
Ona se kao retko kod kog naroda,
rasprostrla daleko izvan svojih narodnih granica. Sveta Gora je jedan od
Bo`jih vrtova, gdje su srpski narod i
srpska crkva, zasejali mnoge biqke
svoje kulture i rod je preizobilan. U
nedavnoj izlo`bi u Solunu, Blago
Svete Gore, bili su vidqivi i mnogi
eksponati kulturnog blaga manastira
Hilandara. To je prekrasna izlo`ba
Jevan|eqa Bo`jeg u slici i drugim eksponatima.
Navr{ilo se 800. godina manastira
Hilandara, tog Bogorodi~nog vrta, gdje
je Bogorodica glavna duhovna snaga za
stvarawe i ~uvawe duhovnih i materijalnih dela neprocewive vrednosti.
Kao {to se pre osam vjekova u manastiru Vatopedu zagrli{e otac i sin, monasi Sava i Simeon, tako se wihova dela
grle ve} osam vjekova, sa svetiwama u
Srbiji i {ire, pri~aju}i nam veliku
pri~u srpskog podvizavawa i upodobqavawa Bogu.
Hilandar taj Kov~eg Vizantije, puni se vrednim dragocenostima stotinama godina, a ve~eras ovom organizovanom izlo`bom izlazi se u javnost ovde u gradu Sarajevu i delu na{e crkve i
naroda.
Nema sumwe, svaki posetilac manastira Svetog Save i Prepodbnog Simeona, u ovom Bogorodi~nom perivoju (vrtu), shvata i ose}a ne{to vi{e {to se
ne ose}a van Svete Gore. U wemu: skladom sabornog hrama i mnogih paraklisa, snagom velikih pirgova i utvr|ewa,
mo}ima ~udotvorne ikone Presvete Bogorodice Trojeru~ice i drugih mnogih
ikona, starim rukopisnim kwigama, poveqama, hrisovuqama, pla{tanicama,
`ivopisom, klepalom, i iznad svega
pojawem i molitvom, koje traju po sedam sati svakodnevno, a ponekad i du`e, vodi nas ka dubqem razmi{qawu o

wegovom osmovekovnom postojawu. To

je vidqivo ~udo Bo`je.
Razne nevoqe koje su u pro{losti
snalazile svetogorske manastire, snalazile su i manastir Hilandar, ali ponekada u ne{to mawoj meri. Kada su Katalonci u 14. veku, upadali u Svetu Goru radi pqa~ke, do{li su i do Manastira Hilandara, ali se iguman Danilo
sa monasima uspio odbraniti. Iako nisu poznate pojedinosti sna`nih zemqotresa 1560. i 1585.godine, morali

iz vremena podizawa hilandarske crkve (oko 1199. godine). Najdragocjenija

mozaji~na ikona u manastirskoj riznici je Bogorodica sa Hristom u naru~ju.
Ima i drugih veoma vrednih. Tako, ni
jedan manastir nastao na teritoriji
Srpske dr`ave, nema ni izdaleka kulturno blago koliko je hilandarsko.
Zlatna epoha fresko-slikarstva u
manastiru Hilandaru zavladala je u
vrijeme vladavine kraqa Milutina,
ktitora sada{weg sabornog hilandar-

su naneti ogromne {tete ovom manastiru i ostalima na Atosu. Ni{ta mawi

neprijateqi nisu bili ni po`ari, naro~ito onaj iz 1722. godine, kada je veliki deo manastirskog konaka pretvoren u pepeo. A 1821. godine, tokom
gr~kog ustanka tu|i vojnici su bili u
Svetoj Gori i grejali se lo`e}i hilandarske rukopise. To su ~inili i u drugim manastirima. Starih zlatarskih
radova danas se u Hilandaru ~uva malo, samo zbog toga {to je manastir ponekada bivao u nevoqi i siroma{tvu.
Ikone su najvi{e stradale od crvoto~ine i vatre. Najmawe ih se sa~uvalo

skog hrama. Zidno slikarstvo je u manastiru nastavqeno sve do 17. pa i 18.

vjeka. Svako to slikarstvo ima svoje
vreme, svoje karakteristike i svoje
vrednosti, koje nisu za potcewivawe.
[to je starije vreme wihovog postanka
one su malobrojnije, a {to se vi{e pribli`avaju na{em vremenu one su obilnije. Ve}ina majstora slikara su Grci,
a bilo je i nekoliko Srba, kao {to su
Georgije Mitrofanovi}, slikar Jovan
i drugi.
Od skoro o~uvanih 1.000 rukopisnih
kwiga, ima ih prili~no sa bogatim slikarskim ukusom. Me|u wima je i Izbor-

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________

no jevan|eqe vojvode Nikole Stawevi}a, iz {ezdesetih godina 14. vjeka. [to

se ti~e 19. vjeka sve je mawe darova dobijao Hilandar, a ono {to ih ima nisu
zanemarqivi. Tako je ba~ki episkop
Jovan Jovanovi} podario jedan barjak
sa ikonopisom Vaznesewa Hristova, a
sa druge strane likovi kneza Lazara i
kraqa Milutina. Autor barjaka je karlova~ki slikar Stefan Gavrilovi},
sa unetim klasicizmom u slikarske radove na ovom barjaku. Dela novije slikarske umjetnosti ne treba tra`iti u
Hilandaru. Sveta Gora i manastir Hilanadar za nas posebno, ostali su prevashodno pojam za najve}u riznicu vizantijske umjetnosti.
Jo{ bih napomenuo, u Hilandarskoj
riznici ~uva se 160. diploma - hrisovuqa. Dve su poklon bugarskih careva, a
150. srpskih gospodara. Ostalo je od
gr~kih vladara, ruskih imperatora, a
neke su od vla{kih kne`eva. Najva`niji rukopis u Hilandary je poveqa iz
1199. godine kojom se osniva manastir.
Ona je u isto vrijeme i najstariji spomenik srpske kwi`evnosti u Hilandaru. Veoma su va`ne poveqe kraqa Milutina kojih ima mnogo. Milutinova
vladavina za manastir Hilandar je
zlatno doba. Car Du{an Silni je voleo, cenio i posjetio manastir Hilandar. Darivao ga je vi{e puta zlatnom
poveqom. Po ugledu na oca, Du{anov
sin Uro{ isto je to ~inio, pa knez Lazar i potowi srpski despoti. Prva ruska poveqa datira iz 1556. godine, kada je na ruskom carskom prestolu bio
car Ivan Grozni, a i dve vla{ke poveqe datiraju iz 16. vjeka.
Sa ovom malom ilustracijom o vrijednostima manastira Hilandara, toj
najbogatijoj srpskoj riznici kulturnih
blaga, ho}u da naglasim koliko je va`na i ova izlo`ba, koja se prire|uje
povodom 800. godina manastira Hilandara, pa istu smatram otvorenom i pou~nom za sve posetioce.

Mitropolit
Nikolaj

CRKVENO - VJERSKI @IVOT

U ZENI^KOM KRAJU
Izvje{taj o bogoslu`ewima i
osatalim aktivnostima van zeni~e
parohije i crkvene op{tine.
Dana 10. Jula (petak) 1998. g. slu`ena sv. liturgija u hramu u Zavidovi}ima gdje se okupilo dosta
vjernika ispovijedilo i pri~estilo uz veliko zadovoqstvo i odu{evqewe {to je sve{tenik sa wima u
molitvenom zajedni{tvu i {to nisu zaboravqeni.

Dana: 11. Jula (subota) 1998. g.

slu`ena je sv. liturgija u hramu u
Travniku gdje se tako|e ispovijedilo i pri~estilo mnogo vjernika.
Posle sv. Liturgije obi{li smo
hram u Turbetu gdje nismo mogli
pri}i blizu zbog minskih poqa koja

se nalaze svuda naokolo hrama i

parh. doma. Potra`ili smo tim za
deminirawe (uklawawe) minsko-eksplozivnih sredstava i obe}ali su da }e ukloniti sve postoje}e mine. Poslije toga obi{li smo
hram na Vla{i}u (Vitovqu), gdje
smo bili zaprepa{}eni prizorom
koji smo vidjeli. Zatekli smo u hramu zatvorene ovce mje{tanina tog
sela M. Safeta uz na{e o{tro upozorewe {to to ~ini on je obe}awe
da to vi{e ne}e da ~ini.
Dana: 12. Jula (nedeqa) Sv. ap.
Petar i Pavle slu`ena sv. liturgija u hramu sv. ap. Petra i Pavla u
Kakwu. Veliki broj vjernika se ispovijedio i pri~estio. Uz veliko
prisustvo vjernika obavqen je i
slavski obred.
Dana: 9. Avgusta (nedeqa) 1998. g.
u hramu u Zavidovi}ima slu`ena
Izobraziteqna . Poslije bogoslu`ewa odr`an je sastanak sa tamo{wim doma}inima i predlo`en
Crkveno-op{tinski odbor u svrhu
re{ewa nastalih problema , nastojawa SGV-a da uzme kqu~eve od crkve i hrama na upravqawe od starih odbornika koji su hram posje}ivali i prije rata , a i u vreme rata,
i u granicama svojih mogu}nosti ga
odr`avali.
Dana 2. Avgusta 1998. g. slu`ena
sv. Liturgija u hramu Sv, Proroka
Ilije u Busova~i. Uz veliki broj
vjernika cijele la{vanske doline
obavqen je slavski obred , zadovoqni {to do~eka{e da u miru mogu
proslaviti svoje i hramovne slave.
Dana 19. Avgusta 1998. god. (Preobra`ewe Gospodwe) slu`ena izo-

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________

braziteqna u hramu sv. ap. Petra i

Pavla u Kakwu uz veliko prisustvo
vjernika osve{tano je gro`|e i podijeqeno narodu u hramu
Dana 21. Avgusta 1998. god. u~inili smo protokolarnu posjetu gradona~elniku op{tine Zenica g-dinu Ferdu Ali}un gdje se razgovaralo o dobroj saradwi sa pokojnim
protom Miroslavom i izrazilo da
}e ti odnosi da se razvijaju i u budu}e. Posebnu zahvalnost gradona~elnik je izrazio o povratku zeni~anina sve{tenika (J. Danilovi}a)
izrazio posebno zadovoqstvo o povratku svakog zeni~anina, a posebno vjerskog slu`benika, iznijeli
smo tri osnovna zahtjeva: pre`ivqavawe na{ih vjernika koji nemaju nikakvih primawa, povratak
nacionalizovane imovine i pomo}
u adaptaciji postoje}ih objekata
gdje je obe}ano maksimalno da }e se
pomo}i.
Dana 28. Avgusta 1998. god. Vel.
Gospojina - Slu`ena izobraziteqna za hramovnu slavu u Travniku i
uz malobrojne vjernike obavqen
slavski obred.
Dana 5. Septembra 1998. god.
Slu`ena izobraziteqna u hramu u
Zavidovi}ima gdje je konstituisan
novi Crkveno-op{tinski odbor.
Dana 8. Septembra 1998. god. paroh zeni~ki u pratwi evropskih posmatra~a iz @ep~a obi{ao je: manastir Vozu}ica u Vozu}u, hram u
Hrgama (Stogu), hram u @ep~u i stawe svih hramova je dosta te{ko.
Hram u Vozu}oj je otkriven, bakar
sa krova skinut, u unutra{wem dijelu hrama mnogo otpada od kamena,
pijeska, ugqenisanih greda i tragovi boravka stoke. Hram u Stogu je
zapaqen, a u unutra{wosti hrama
ostaci ugqenisanih drvenih greda

i gra|evinskog materijala, parohijski dom je sru{en do temeqa

(miniran). Hram u Gostovi}u tako|e
je zapaqen. U unutra{wosti hrama
se nalazi odron gra|evinskog materijala i ugqenisane grede krovne konstrukcije. Hram u @ep~u izgleda sablasno. Sav inventar je iz
hrama izmje{ten, vrata otvorena,
stakla na prozorima porazbijana
tako da ptice nesmetano ulaze i
mnogo je neuredno i prqavo tako da
smo odmah dogovorili da se svi
otvori zatvore i da uz pomo} tamo{weg odbora iz Zavidovi}a.hram
o~istimo

[TA SVE MO@E

KOLO SRPSKIH
SESTARA

K. S. S. pri Hramu Srba Svetiteqa u

[tutgartu (eparhija Sredwo-evropska)
osnovano je na po~etku ovoga rata, mada
su sestre aktivno u~estvovale u `ivotu svoje crkve od samog osnivawa parohije za Baden - Vitenberg.
Kupovinom hrama u [tutgartu 1991.
god. sestre postaju jo{ aktivnije. One
pripremaju hranu za majstore koji su radili na adaptaciji i renovirawu, a subotom poslije rada, ure|uju ~iste i dotjeruju crkvu za nedeqno Bogoslu`ewe.
Nesre}a koju je rat doneo, nas sestre
ujediwuje jo{ vi{e. Daleko od otaxbine, u~estvujemo u bolu naroda koji je u
egzodusu.
I tako postavqamo sebi zadatak da
radimo na {irewu vjersko - nacionalne svijesti svoga roda, poma`emo svojim sve{tenicima u organizovawu vjerskih i kulturnih proslava, gajimo hri{}ansko dobro~instvo i milosr|e.
Svoje prihode ostvarujemo svojim
radom, ~lanarinom i dobrovoqnim
prilozima.
U toku 1992. i 1993. god. {aqemo
odje}u, obu}u, lijekove, medicinsku
opremu u sve srpske krajeve.
Za Bo`i} 1993. god. upu}ujemo nov~anu pomo} u gradove Vukovar, Rudo, Jajce, Mrkowi} Grad, Glamo~, Grahovo,
Benkovac i Beogradsku Bogosloviju.
U toku 1993. god. upu}ena je pomo}
Srbima iz Stare Srbije ( Zapadne Slavonije ) koji su proterani sa svojih vjekovnih ogwi{ta, pomo} je poslata u Bawa Luku, Gradi{ku i Daq.
U 1995. god. protjeranom, izmu~enom,
nastradalom, izdanom, mu~eni~kom rodu Srpskom je poslato samo u novcu
U svim mjestima do~ekani smo sa 41.000 DM. Preko svoje crkve, mnoge sei wihove porodice zbriwavaju
velikom rado{}u i molbom da {to stre
(nov~ano)
djecu bez jednog ili oba rodi~e{}e do|emo, {to }emo i ~initi. teqa iz Benkova~kog
kraja.
Mislimo mi ne samo na Bawaluku i
Jerej Jadranko
Prijedor nego i na Srbe izbjegle iz
Slavonije, te i wima {aqemo preko
Danilovi}
manastira Visoki De~ani svoju skromparoh zeni~ki
nu nov~anu pomo}.

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________

Igumaniji manastira Sokolica na

Kosovu i Metohiji, majci Makariji, {aqemo novac da ga podjeli Srbima iz
Republike Srpske Krajina, sada u zajedni~kom smje{taju u okolini manastira.
Ne}emo navoditi sve kojima je novac
poslat, ali treba pomenuti Sabirni
centar Varda kod Kosjeri}a, Bogosloviju Krku dok se nalazila u privremenom
smje{taju na Div~ibarama, K. S. S. ( ili
crkvu ) u Trebiwu, Palama, ^ajni~u,
Srebrenici, Bratuncu, [ipovu, Srpskom Sarajevu, Br~kom (jedino je u Br~kom pomo} predata Crvenom Krstu),
Pribojskoj Bawi, Prijedoru, izbjegli~kom centru u @abqu, ep. biha}ko-petrova~koj, Bawaluci, itd. itd.
K. S. S. je krajem maja 1997 god. posjetio Bijeqinu, Pale (gdje smo nezaboravno do~ekani), bolnicu u Palama,
dva izbjegli~ka centra na Jahorini,
Srpsko Sarajevo, bogosloviju u Srbiwu, Trnovo i ^ajni~e.
Posebno tople sestrinske odnose
gajimo sa K. S. S. u Palama. Lijepu Romaniju nosimo jo{ uvijk u srcima i slu`bu Bo`ju u paqanskoj Crkvi, i djecu u
Miqevi}ima (te nedjeqe na slu`bi je
bilo 63 djece).

Svoje skromne priloge smo slale i

za popravke ili izgradwu novih crkava, npr. Bijelo Brdo.
I na kraju u toku ove godine darivasmo skromno i izbjeglice smje{tene oko
manastira Sv. oca Nikolaja u Pribojskoj

Bawi, skromnu crkvu u Liparu - Ba~ka,

K.S.S. u Rudom, ^ajni~e, Prijepoqe, [ipovo, Pale (dva puta po 1000 DM juli i
decembar), sabirni centar Varda kod
Kosjeri}a (ponovo, po tre}i put).
Po na{oj slavi Sv. Petki smo uputile 3000 DM izbjeglicama oko manastira Sokolica na Kosovu i Metohiji (i
ovoga puta hvala majci Makariji oko
podjele novca - drugi put).
Svojoj crkvi u [tutgartu smo darovale dve divne ikone na ikonostasu
Sv. Petku i ikonu Majke Bo`ije.
Za upokojewe du{a svih Srba, kojih
se nema ko sjetiti, od Kosova do danas
darovasmo dve crne ode`de, svojoj crkvi, o Vidovdanu 1998. god.
Same smo finansirale ure|ewe svojih prostorija pri na{em hramu i pomogle osnivawe biblioteke.
I na kraju poru~ujemo svim sestrama
- nismo Vas zaboravile. Jo{ krvare u
nama Pakrac, Knin, Glina, Jasenovac,
Islam Gr~ki, manastiri na{i - draguqi na{i: Krka, Dragovi}, Krupa i
Kqu~; Gavrilovo Grahovo i Sarajevski
Pa}enici i Ni{i}ke `rtve.
Svake godine pripremamo sve za Vidovdanski parastos, koje onda dostojanstveno obave na{i sve{tenici, protonamesnik o. Slobodan Miqevi} i jerej Marinko Radmilo.

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________

U na{em hramu se obiqe`avaju Djetiwci i ove godine poslije pri~e{}a

su se djeca i omladina odrije{ila
napuniv{i i podjeliv{i dve ogromne
korpe sa jabukama, suvim {qivama,
orasima, naranxama i bombonama, koje
su dobili svi prisutni u crkvi. Tako }e
biti i za Materice i Oce. Badwe ve~e
provodimo posle slu`be, uz posnu ve~eru svi zajedno.
U na{oj crkvi je posebno sve~ano za
Svetog Savu. Crkva organizuje i priprema Svetosavsku Proslavu, a mi pripremamo hranu, kola~e i kafu.
Na Veliki ~etvrtak se priprema
Hristov Grob ({to je zadatak Sestara),
a za Vaskrs bojimo jaja, i svaki koji toga
dana u|e u crkvu, od sve{tenika dobije
po jedno {areno jaje.
Posebno se radujemo svojoj slavi Svetoj Petki. Same sve organizujemo i finansiramo svojim prilozima, a dobrovoqne priloge upu}ujemo u otaxbinu.
Me|u prvima smo svojevremeno uputile 2.500 DM za izgradwu porodili{ta u Palama.
[ta nas sestre boli?
[to smo tako brzo zaboravili Miroslavqevo Jevan|eqe, Studenicu, Milicu i Jefimiju, Kosovske vitezove i |akona Avakuma, Bo{ka Jugovi}a i majora Gavrilovi}a, Stojana Jankovi}a i Hajduk
Veqka. U veqkovom gradu ro|en je jedan
veliki Srbin, ~ije Rukoveti predstavqaju blago na{eg naroda. Zaboravqamo
mi nekako brzo i svoju tradiciju i ktitorstvo i ktitore, zaboravismo nekako i
svoje Svetiteqe.
Ne pjevaju vi{e Srbi o Beogradu i
Moravi, Mari Resavkiwi o Kosovskoj
Djevojci....
Vrijeme gradi - vrijeme razgra|uje
i moralne norme, i obrasce i kriterijume.
@eqa nam je da se u otaxbini za~uje
smijeh dje~iji, zaore svdbarske pjesme ,
napune crkve, pobjedi nerad, vjera, nada i qubav ispune sva Srpska srca.
Da nam Na{ Otac Nebeski pomogne,
da nas izbavi, umno`i. obo`i, prosvjeti, nau~i i da po|emo pravim putem.
HRISTOS SE RODI!

^lanice
K.S.S. Sv. Petke
iz [tutgarta

U DUHOVNOM RASADNIKU
Blagoslovom i savjetom na{eg
Mitropolita G. G. Nikolaja i sve{tenika koji su nas u~ili i pomagali da {to boqe upoznamo Bo`iju
istinu, uspjevali smo i savla|ivali sve prepreke.
22. novembra 1998. god. posjetili
smo akademiju i bogosloviju u Srbiwu. Duhovnom pjesmom Hajte djeco
Hristos zove, ~ije su rije~i svojom
ja~inom pro`imale prepunu salu i
pozivale sve na molitvu, po~eli
smo program. Hilandar je oduvijek
bio uto~i{te mnogih du{a, hram
gdje su dolazili oni koji su `eqeli svoj `ivot posvetiti Bogu i dom

zida, a Hristos tavanica, pod wim

crne senke bjelo pojawe poju... bile su rije~i koje su u nama stvarale
vizuelnu sliku srpskih monaha kako se mole Bogu za nas. Ikona Presvete Bogorodice -pohodila je srpske zemqe i udostojila nas da se
poklonimo Wenom liku. Bogoslovima i sve{tenicima govorili smo
samo jedan dio od mnogobrojnih molitvi kojim smo se na na~in dostojan wenoj veli~ini obratili Pre~istoj Bogorodici o Vidovdanu.
Pjesnik sa Romanije Milanko Borov~anin - Romsok osvojio je simpatije djece koja su za svoj `ivotni

koji Gospod nikada nije napu{tao.

Ova godina proti~e u znaku obiqe`avawa 800. godi{wice manastira
Hilandara i jedan dio programa posvetili smo wegovom imenu."U samom brodu svetac do sveca, umjesto

put izabrala Hristov put, a naru~ito pjesma Pomoz Bog ti Romanijska Lazarice" koja je govorila o
zna~aju crkve i vjere i wenoj ulozi
u `ivotu srpskog naroda na Romaniji. Sa svojim izrazitim talen-

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________

tom, juna{tvom i zahvalno{}y {to

je on ba{ taj koji }e prenositi srpska predawa i tradiciju publici
se predstavio mladi guslar, omiqeno dijete Romanije, Wego{ Pr`uq, ~ijom je pjesmom ujedno zavr{en duhovni dio programa.
Slobodni dio programa bio je ispuwen {aqivim dramama i recitacijama iza kojih je bila poruka bogoslovima, u ~emu se sastojao ciq
na{eg dolaska. Kulminaciju je
predstavqala drama Kom{ije u
interpretaciji trojice u~enika

red drame Garavi sokak koja je goVISOKOPRE^ASNI OCI

vorila o `ivotu ciganina, kome je u GOSPODO PROFESORI DUHOVNE
I BOGOSLOVIJE
krvi `udwa za dalekim drumovi- AKADEMIJE
STUDENTI
I
BOGOSLOVI
ma, ku}a stari {ator; danas su ovPripala mi je izuzetna ~ast, da Vam se
dje sutra ko zna gdje, o ciganinu ko- obratim, u ime dje~ijeg hora crkveRomaji ima dva srca, program su protka- nijske Lazarice. Prije godinu dana po~eli
le pjesme govorene od strane samih smo sa radom.Hram je iz dana u dan posje}iautora.Gostovawe hora Romanijske valo sve vi{e djece na svakodnevnim boje molitveno kada
Lazarice zavr{eno je Izokrenu- goslu`ewima.Posebno
sva
djeca
zajedno
govore
Gospodtom pri~om Branka ]opi}a i poru- wu - O~e na{.Kao da nas molitvu
blaga ruka Hrikom da kada studenti i bogoslovi stova miluje po na{im glavama. Koliko je
zavr{e {kolu o~i djece }e biti puta Gospod usli{io i ispunio na{e moliokrenute wima sa nadom da }e stva- tve?Koliko su puta i na{i roditeqi do{li sa nama na molitvu?
ri vratiti na svoje mjesto.

osnovne {kole, koji sude}i prema

wihovom izvo|ewu nisu bili amateri, ve} iskusni glumci koji su
svojim talentom zadobili simpatije publike. Uspjeh su do`ivjele
predstave Dvije prije i Naslednice ~iji je sadr`aj bio trka za bogastvom i ~e`wa ~ovjekova za materijalnim ali koje su u sebi ~uvale poruku da to `ivot ne ~ini. Po-

O na{em uspjehu najvi{e svjedo~e suze sve{tenika koji su svoj `ivot posvetili djeci, a sada vidjeli
ne{to sasvim novo. Vidjeli su prepreke kroz koje smo prolazili, a
ipak smo uspjeli i u wima je o`ivilo saznawe da }e bogoslovi u budu}nosti imati potporu u svom radu, a ta potpora bi}e upravo djeca.

Milijana Koji}

Vremenom, uz pomo} Bo`ju,svako dijete

je otkrivalo po neku pozitivnu osobinu,
dar i sklonosti koje su do tada bile skrivene u nama.Usavr{avali smo ih i pri svakom pokretu pomiwali ime Gospodwe. Uspjevamo u tome jer imamo ciq, Gospodwu
poruku i poziv koji je sa nama: Pustite djecu neka dolaze meni i ne branite im jer je
takvih Carstvo Bo`ije.
Iza svake na{e recitacije, iza svake
{aqive drame, krije se naravou~enije i
poruka koja se na kraju sa`ima u jedno: vi
ste kao i mi u `ivotu odabrali Hristov
put.Put te`ak i trnovit ali prevedan.Na
tom putu }ete se spoticati i padati, ali i
ustajati jer }e Gospod biti sa vama.Mnogo
toga je na ovom svijetu je izopa~eno, ali vi
ste zemaqska vojska Hristova, vi }ete pou~avati i popravqati qude i postavqati
stvari na svoje mjesto. Mo`da }e vam se na
trenutke to u~initi i suvi{e te{ko, ali
ne}ete biti sami. Sa vama }e biti Bog i
nevina djeca koja }e biti podr{ka i potpora u va{em radu. Ta djeca }e u vama vidjeti
svog duhovnog oca kome }e mo}i da se povjere i ka`u svoje probleme i svoje muke, a
vi }ete im pomagati i zbog toga }ete biti
sre}ni.Vi sami znate da kada jednoga ~ovjeka spasite od grijeha da je to va{e veliko djelo. Idite hrabro putem Hristovim, jer je Hristos put, istina i `ivot.
Pru`ajte ruke svima i poma`ite qudima
na putu spasewa. Mi imamo tu ruku i na tome smo blagodarni Gospodu.
U ime dje~ijeg hora Romanijske Lazarice pozdrav napisala i pro~itala:

Milijana Koji}

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________

PISMO IZ RUSIJE
Dragi moji, Vera, Gordane, Sa{a i
Igore.
[aqemo vam veliki pozdrav. Qubimo
vas we`no i jako. Tako|e puno pozdrava
svima koji nas se se}aju, a koje mi volimo.Evo re{ila sam da vam napi{em o na{em `ivotu zato {to se mnogo promenio. Sada `ivimo u selu kod moje mame.
Ostavili smo stan i svi smo do{li ovde, zato {to je `iveti tamo postalo
jako te{ko i nemogu}e. Sada sam se vratila svojoj ku}i, svojoj majci. I ovdje je
tako|e te{ko, ali sad nisam sama; Zajedno s wom smo re{ili neke svoje probleme. Djeca ovdje idu u {kolu, u~e dobro; Lena je posledwa godina. Wima se
nije dolazilo ovamo. Wihova ku}a je ta-

mo, tamo su im i drugovi, ali oni su ve}

odrasli i sve shvataju. Ku}a nam je sada
ovdje, a vrijeme }e pokazati da li je to
prednost. U gradu nemamo {ta da radimo cijene su velike a plata je ostala

ista kao i ranije, ne daju ni platu (zaradu) ni penziju, i u zadwe vrijeme smo i
gladovali. Ali sada, hvala Bogu, sve je
boqe. Ja se bavim {ivewem, pletewem.
Sada je ve} lak{e. Zimus sam pre`ivela
veliku i veoma te{ku operaciju. Imala
sam otok-oteklinu u glavi, lekari su
rekli da je to na nervnoj osnovi. Decembar, januar, februar i mart ja sam bila u
bolnici. Moja majka je do{la i bila sa
djecom. Operacija je pro{la dobro i sada se dobro ose}am. Meni je Bog pomogao.Sad imam problema sa Leninim zdravqem u Januaru }e i woj uraditi operaciju. Nadam se da }e sve biti u redu.
Mnogo sam `eqela da ovoga qeta do|em
kod vas ali mi je istekao paso{, a za novi je potreban novac. I uop{te ja se bojim da mi vi{e ne}emo mo}i do}i kod vas,
ako se, svakako, vrijeme ne promjeni na
boqe. Mi smo vas se mnogo po`eqeli i
htjeli bi sve da vas vidimo. Kako je kod
vas, kako zdravqe? Je li se Sa{a o`enio? Dragi moji vi ste toliko uradili
za mene i moju djecu, da ja ne znam mogu li
vam se ikad odu`iti. A dotle moli}u se
Bogu za vas, da kod vas ne bude problema
ni sa zdravqem i uop{te ni sa ~im. Quda, sestra moga mu`a, je ostala u Vamodosku. I woj je sada veoma te{ko. Qetos je ona bila u Moldaviji. Geninu mamu su otpremili (poslali) u dom invalida, zato {to je ona potpuno nepokretna. A ocu je veoma te{ko da brine o
woj. Wima tako|e ne pla}aju, a Quda
tamo ne mo`e da `ivi. Sve ih `alim, srce ho}e za wima da raspukne, ali kako da
im ja pomognem, kad ja ne znam ho}u li
imati snage da svoju djecu podignem.
Slede}e godine Lena treba daqe da se
{koluje, ali odakle sredstva, kada je i
sada potreban svuda novac. Oni su sve
ve}i, a ja sam od svih mawa. Sin Gena je
slika svoga oca, i svi su oni i po karakteru kao on. Sviraju svi gitaru, pjevaju.
Devetog februara su dolazila djeca iz
Rostova i sa wima je bio Toqa [kuro.
Molio je da vas puno pozdravim. On je u
Rostovu, radi; Moja sestra Reza s porodicom je u Volgdansku, oni sada poma`u
Qudi, i mi joj tako|e ne~im povremeno
pomognemo.

Ali za{to ja samo pi{em o te{ko}ama i problemima? - nekako mi lak{e. Napi{ite mi kako vi `ivite, sve nas mnogo interesuje. Pozdravite sve, sve od
nas. Nikada vas ne}emo zaboraviti. Kako su va{i roditeqi `elimo im dobro
zdravqe. Vera pozdravi svoju sestru
Qubu u Wema~koj i sve ostale. Napi{ite nam sve o sebi ja }u `eqno ~ekati. I
evo to je sve. @elimo vas sve mnogo. ^ekamo odgovor, sa dobrim `eqama i pozdravima.

va{i Kotovi

Sa ovim pismom supruge ruskog dobrovoqca (koza~kog pukovnika) Genadija Kotova postradalog u ovom ratu
`elimo pokrenuti akciju radi prikupqawa materijalne pomo}i.
Prikupqena sredstva iskoristi}e
se za pomo} porodici Kotov, kao i za
putne tro{kove dolaska na grob svog
poginulog oca i supruga u Vi{egrad.
U tom smislu: redakcija DABAR prila`e 50 wema~kih maraka, CO Vi{egrad prila`e 50 wema~kih maraka.
Priloge mo`ete slati na redakciju
Dabra, na ime ovla{tenog sve{tenika,
protojereja Bogdana Stani{i}a.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

CRKVA

Kao {to telo i glava sa~iwavaju jednog ~oveka, tako su

jedno Crkva i Hristos... Kao
{to je na{e telo jedno, mada
se sastoji iz mnogih delova,
tako i u Crkvi svi mi sa~iwavamo jedno telo; mada se ona
sastoji iz mnogih delova, no
svi ti mnogi jedno su telo, a
glava je Hristos.
*

Ne udaqavaj se od Crkve,
zato {to nema ni~eg ja~eg od
Crkve. Tvoja nada je Crkva,
tvoje spasewe je Crkva, tvoje
uto~i{te je - Crkva. Ona je
vi{a od neba, {ira od zemqe.
Ona nikad ne stari, nego uvek
cveta...
(Zlatoust)

H
R
I
S
T
O
S

MAJKA

Za{to je Hristos dao sebe

raspeti za gre{nike? Zato {to
je u svakom gre{niku video neko dobro pod pepelom zla. Isto
kao {to majka, i samo majka,
mo`e da na|e neko dobro i u
najpropalijem sinu svom i najprqavijoj }erki svojoj.
Aj, bra}o moja, po{tujmo majke, i svoje i tu|e. Jer svaka je
majka po prirodi kao majka
sli~na Hristu Spasitequ, tim
pre majka hri{}anka. Stradawa
matera za decu svoju, telesna i
du{evna, zaista su sli~na stradawima Hristovim za sav rod qudski, i te{ko da mo`emo shvatiti
qubav Hristovu prema qudima
ako ne poznajemo qubav materinsku, kojoj je ona najsli~nija.
Episkop Nikolaj

Hristos je moje disawe, moja sila, moje bogatstvo... Bez Wega svi smo mi smrtna igrali{ta sujete, `ivi mrtvaci, koji smrde gresima.
Ti nisi zapazio da bi ptica letela gde nema vazduha, da bi delfin plivao gde nema vode.
Tako i ~ovek bez Hrista ne mo`e ni nogu da
podigne... (Grigorije Bogoslov).

SJE]AWE

Borislav Rosi}
1994 - 1998

HRI[]ANI

Ako si ti hri{}anin, onda ti

nema{ svoga grada na zemqi, jer
zidar i tvorac na{eg grada je
Bog (Jevr. 11,10). Ma stekli svu
vaseqenu, ipak }emo ostati u woj
putnici. Mi smo nebu pripisani,
tamo }emo da `ivimo (Flp. 3,20).
Zato da ne postupamo kao deca:
prenebregavaju}i veliko, divimo
se malom... (Zlatoust).
Ko meni slu`i, za mnom neka
ide, i gde sam ja, ti u sluga moj
neka bude (Jov. 12,26).
Kao {to vojnik u svemu slu{a svoga cara, pa i `ivot svoj za
wega pola`e, tako treba da ~ini
hri{}anin, vojnik Hristov. Za
wega }e najve}a dobit biti, kad i
`ivot svoj za Hrista polo`i, jer
}e se udostojiti najve}e slave u
carstvu nebeskom (Vasilije Veliki).

U kome `ivi Hristos, u tome se i `ivot Hristov pokazuje, u tome se javqa Wegovo smirewe, qubav, trpqewe i krotost. Obitavawe Hristovo u ~oveku ne mo`e da bude bez dejstva. Neminovno }e se
kroz takvog ~oveka pokazati dela, kakva Hristos
ho}e, kao {to se sunce pokazuje kroz zrake, ili kao
zagrejana pe} toplotu, ili kao dobro drvo kroz
slatke plodove... (Tihon Zadonski).

Najugro`eniji izbjegli
vjernici u Dobrunskoj parohiji zahvaquju se K.S.S.
iz [tutgarta za Bo`i}ni dar, nov~anu pomo}.

Na naslovnoj strani:
Hram Sv. Vasilija Ostro{kog
u Veqinama podignutog u toku
rata; spreman za osve}ewe

CRKVA HRISTOVA
MAJKA SVIH HRI[]ANA

Crkva Hristova ima uzvi{enu, najuzvi{eniju

socijalnu, moralnu, religioznu i kulturnu misiju
u rodu qudskom u svima vremenima. Ona dostojno
vr{i tu svoju misiju u vremenu i nevremenu, u miru i ratu, u blagostawu i nema{tini.
U crkvi se uspe{no rekao bih najuspe{nije od
svih institucija kojima qudi raspola`u, vr{i bogousinovqewe i bratimqewe svih qudi, obo`ewe
i ohristovqewe wihovo, prosvetqewe i osve}ewe
~ovekove du{e. Crkva je, uop{te, najbogatija riznica duhovnih dobara, puno}a blagodati, delilac
svetih tajni, kov~eg Novoga zaveta, hraniteqnica,
svega bo`anskog, dom u kome nas je Bog blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na nebesima
kroz Isusa Hrista; kao {to nas izbra kroz Wega
pre postawa sveta, da budemo sveti i pravedni
pred Wim u qubavi, odrediv{i nas unapred kroz
Isusa Hrista sebi na posina{tvo, po ugodnosti
voqe Svoje, na pohvalu slavne blagodati Svoje, na
pohvalu slavne blagodati Svoje, kojom nas oblagodati qubaznome, u kome imamo izbavqewe krvqu
Wegovom, koju je preumno`io u nama u svakoj premudrosti i razumu.
Ni jedno qudsko zdawe nije tako sveto, kao
{to je sveta Crkva Hristova, jer je ona dom Boga
`ivoga i telo hrista Wegovog, stub i tvr|ava
istine. Nigde, na drugom mestu, nema takvog i tolikog tihog pristani{ta za qude na zemqi, nigde
mira i spokoja, kao {to ga ima u hramu hri{}anskom. Niko nas tako uspe{no ne opomiwe na na{u
prolaznost, gre{nost i prizemnost, a da pri tome
ne umawuje na{e dostojanstvo i vrednost, kao {to
to ~ini crkva Hristova. Niko nas ne poziva k sebi, tako ne`no i tako diskretno, kao {to to ~ini
na{a Crkva, i to svojom lepotom i monumetalno{}u, svojim bogoslu`ewima i molitvama, svojim
zvoncima i kubetima, zvonima i klepalima. I zaista, ono {to su bolnice za telesnebolesnike, a
psihijatrijske klinike za du{evne bolesnike, to
su crkve za gre{nike i sve smrtnike. A misija Crkve i le`i u tome da od gre{nika stvara svetiteqe, budu}i da wen Osniva~ - Gospod Isus Hristos
- sam ka`e: Ja nisam do{ao da pozovem pravednike, no gre{nike na pokajawe (Mat. 9:13).

63