Darko Popovic 1dig

Director DNEC d.o.o.

E-mail: darko@dnec.com
Nenad Jovanovic dig
Director DNEC d.o.o.
E-mail: nenad@dnec.com

IZVLAENJE I SANACIJA MOSTA URUENOG U TOKU GRAENJA NA

RECI OMO U ETIOPIJI
Rezime: Izvlaenje i sanacija uruenog mosta u ovom udaljenom i slabo dostupnom delu Etiopije
predstavljalo je ozbiljan izazov ne samo sa stanovita tehnologije izvlaenja i sanacije, ve posebno sa
stanovita uslova za izvoenje cele operacije. Kompanije VSL (vajcarska), koja je obezbedila
specijalizovanu opremu za teka dizanja i DNEC, koja je pruila tehniku podrku udruile su se u pokuaju
da ovaj projekat uspeno materijalizuju, uprkos limitiranim ljudskim i materijalnim resursima lokalnog
stanovnitva i regije. Vrlo paljivom implementacijom tehnikih reenja uspelo se u tome da postojee
konstrukcije koje prvobitno nisu bile projektovane za novozahtevanu konfiguraciju odgovore projektantskim
zahtevima uz minimalno dodatno ojaanje. Pored poznatih optereenja, kontrola rizika od nepredvidivih
optereenja i dogaaja uinila je ovaj projekat jo izazovnijim. Operacija je izvedena u tri faze. Faza
izvlaenja mosta, sanacija oteenih delova mosta i finalno navlaenje mosta u projektovan poloaj. Sa
tehnike strane gledano, operacija je izvedena uspeno, a ono to nas ini posebno ponosnim je injenica
da je tokom operacije ouvan visok bezbednosni nivo.

Kljune rei: Omo, Callender-Hamilton, Teka dizanja, Lansiranje, Inenjering, Lansiranje, Izvlaenje
1. UVOD
Izgradnja mosta na reci Omo predviena je na vanom etiopskom putnom pravcu koji spaja Adis Abebu
sa poljoprivrednim i naftom bogatim regionom blizu granice sa Junim Sudanom i Kenijom.
Lokacija mosta je oko 800km jugozapadno od Adis Abebe i povezuje Dinka i Kelem obale reke Omo
blizu mesta Omorate. Most je projektovan sa dve kolovozne trake. Glavni raspon je duine 128m, a dve
dugake prilaznice sa obe strane glavnog raspona su raspona 36m. Obe prilaznice su projektovane kao
konvencionalna armirano- betonska konstrukcija, a glavni raspon je projektovan kao elina reetka tipa
Callender-Hamilton sa klasinom betonskom kolovoznom ploom.
Prema originalnim planovima za izvoenje, glavni raspon je trebalo da se izvede naguravanjem sa
oporca na Dinka obali koristei privremenu dodatnu konstrukciju za produenje mosta, formiranu sa prednje
strane mosta. Naguravanje mosta je poelo u aprilu 2011.

Slika 1: Most u privremenoj fazi inicijalnog navlaenja pre kolapsa

(Photo1: Bridge in the temporary phase of initial launching before collapse)
1

Zvanje, Institucija, adresa institucije, broj telefona, e-mail adresa (Stil SGP Institucija)
Strana 1

Pod jo nerazjanjenim okolnostima, nakon to je privremena konstrukcija mosta nagurana na oporac na

Kelem obali, veza izmeu privremene konstrukcije i glavne konstrukcije mosta je popustila i most je poeo
da nekontrolisano rotira oko oslonca na Dinka obali. Uruenje mosta je bilo neizbeno i most se zaustavio
tek kad je prednji kraj dodirnuo dno reke.

Slika 2: Izgled mosta neposredno nakon kolapsa

(Photo2: View of the bridge immediately after collapse)

Slika 3: Oteenje elemenata donjeg pojasa reetke na

Dinka oporcu
(Photo 3: Extent of the damage of bottom chord joints at
Jinka pier)

Godine 2012. Etiopska Uprava za Puteve zaposlila je kompaniju Pan Africa Construction Engineers
(PACE) da sprovede operaciju izvlaenja mosta koristei VSL tehnologiju za teka dizanja. DNEC je
zaposlen od strane kompanije VSL kao projektant sa ciljem da razvije tehnologiju izvlaenja i da isprojektuje
sve potrebne dodatne elemente i potencijalna ojaanja postojeih konstrukcija u svrhu uspenog i
bezbednog izvlaenja mosta iz reke.
Tokom nekoliko meseci nakon uruenja mosta, prednji deo mostovske konstrukcije je pod pritiskom
vodene snage dodatno pomeren u stranu nizvodno, to je prouzrokovalo da most sklizne sa privremenih
oslonaca na Dinka oporcu uz dodatno ozbiljno oteenje na donjem pojasu reetke. Obim ovog dodatnog
oteenja zahtevao je modifikaciju inicijalne metodologije izvlaenja i sanaciju oteenog dela mosta to je
ionako komplikovanu operaciju uinilo jo komplikovanijom.

2. PROCES IZVLAENJA I SANACIJE MOSTA

Kompletan proces izvlaenja i sanacije mosta je obavljen u tri faze:
1. Izvlaenje mosta iz reke i pozicioniranje mosta u projektovani pravac i horizontalnu niveletu.
2. Ispravljanje nivelete zadnjeg oteenog dela mosta i zamena oteenih elemenata mosta.
3. Finalno navlaenje mosta u projektovani poloaj.
Svaka od gore navedenih faza je zahtevala detaljno projektovanu metodologiju i unikatne alate koje je
trebalo projektovati i instalirati.

2.1 Izvlaenje mosta iz vode i repozicioniranje Faza 1

Pre definisanja detaljne metodologije most je geodetski snimljen u uruenom poloaju. Kopije originalnih
crtea su dodatno prostudirane, ali proraun mosta nije bio dostupan. Inicijalna analiza konstrukcije mosta je
uraena korienjem MKE softvera, a kapaciteti elemenata i svih veza su dodatno proraunati. Modularni
tipovi mostovskih konstrukcija, kao sto je i ovaj Callender-Hamilton tipa, su veoma senzitivni na promenu
uslova oslanjanja i na apliciranje optereenja bilo gde osim na predefinisanim oslonakim i vornim
takama.
Nakon analize vie opcija izabrana je sledea opcija kao optimalna. Odlueno je da se za proces
izvlaenja i naknadnog navlaenja koristi par 45m visokih jarmova postavljenih na Kelem obali sa kontra
zategama za koje e biti konstruisani gravitacioni temelji sa zadnje strane jarmova. Na vrhu jarmova su
ukotvljeni kablovi kojima e most biti izvlaen iz reke. Bona stabilizacija jarmova je obezbeena parom
lateralnih kablova. Sila vuenja mosta glavnim kablovima je kompenzovana dodatnom kontra-zategom
Strana 2

fiksiranom za oporac na Dinka obali i za vor donjeg pojasa mosta. Graninici na vrhu Dinka oporca
obezbeuju lateralno pomeranje mosta na vrhu Dinka oporca.

Slika 4: Pozicioniranje privremenih elemenata za operaciju izvlaenja mosta iz reke

(Photo 4: Layout of temporary elements positioned for the recovery operation)

Teina glavnog raspona mosta je sraunata i procenjena na 500T. Projektant je morao da proceni i
nedovoljno poznatu teinu ostataka pomone konstrukcije koja je pod vodom, kao i teinu mulja i ostalih
naslaga koje je reka vremenom nataloila na konstrukciju koja je blokirala tok reke. Skoro neprozirna voda je
uinila gotovo nemoguim procenu stanja konstrukcije pod vodom. Takoe, bilo je nemogue tano proceniti
i potencijalni rizik od zaglavljivanja konstrukcije mosta pod vodom, to bi dovelo do poveanja sile izvlaenja
ali je morao biti ukljuen u procenu rizika.
Jo jedan veoma vaan uticaj koji je morao da bude detaljnije sagledan je uticaj brzine renog toka na
pritisak vode po delu mosta koji je pod vodom, a posebno u trenutku kada je tek odvojen od renog dna, a i
dalje pod vodom. Statistika sezonskih nivoa i brzina reke je prostudirana da bi se ustanovio nivo brzine
renog toka u periodu izvlaenja mosta. Da bi se most osigurao na pomenuti pritisak vode predvien je par
kablova u horizontalnom nivou sa svake strane mosta. Kablovi i prikljuni elementi kao i temelji za prijem sila
su dimenzionisani da odgovore pritisku vode pri brzini renog toka od maks. 1.5m/s. Planirano je praenje i
merenje brzine vode tokom operacije izvlaenja mosta. Procenjeno je da bi pritisak vode mogao da
proizvede silu od blizu 60T u pravcu toka reke sa uraunatim faktorom sigurnosti 2.0.

Strana 3

Slika 5: Projektovane sile u glavnim kablovima (parovi kablova) tokom operacije izvlaenja i navlaenja
(Photo 5: Calculated forces in pairs of main cables during the recovery and launching operation)

Nakon procene kompletne operacije izvlaenja i kasnijeg navlaenja, odgovarajue maksimalne sile u
kablovima su odreene kroz brojne kritine konfiguracije mosta i kombinacije optereenja. Nakon toga su
izabrane odgovarajue VSL prese za teka dizanja sa kablovima ukljuujui dovoljan stepen sigurnosti.

Slika 6: Pozicioniranje VSL presa

(Photo 6: Layout of VSL jacks)

Strana 4

VSL sistem za teka dizanja sastoji se od hidraulikih presa za povlaenje i sputanje tereta korienjem
uadi za naknadno utezanje u svojstvu kabla za dizanje. Rad presa pri dizanju i sputanju je veoma
senzitivan na ugao pod kojim kabl ulazi u donju kotvu prese. Za nesmetanu operaciju prese, potrebno je da
ue kabla ulazi u kotvu pod uglom koji ne prelazi 2. Da bi se taj zahtev ispunio prese su postavljene na
ramovima kojima je omoguena dvo-aksijalna rotacija, ime je obezbeeno da devijacija ulaznog kabla i
centralne ose prese bude priblino 0. Operacija izvlaenja je praena iz kontrolne stanice locirane na Kelem
obali koristei beinu kontrolu rada presa za glavne kablove na vrhu jarmova i presa za kablove kontrazatege lociranim na temeljima kontra-zatege.

Slika 7:VSL oprema, hidraulike prese, pumpe i kontrolna tabla na testiranju pre
instalacije
(Photo 7:VSL equipment, hydraulic jacks, pumps and control units under testing
regime prior to installation )

Slika 8: Instalirane prese sa rotacionim ramom na glavnom kablu na vrhu jarma (levo) i na kontra zatezi na Dinka
osloncu (desno)
(Photo 8: Strand-jacks with rotating frame on the main lifting cable at the top of the temporary tower (left) and on retainer
cable at Jinka pier)

Detalji veza glavnih kablova i veza kontra zatege sa konstrukcijom mosta bili su detaljno analizirani s
obzirom da originalna konstrukcija mosta nije projektovana za ekscentrian unos sila u vorovima. Ojaanje
gornjeg pojasa reetke za prijem sila vuenja od glavnih kablova zahtevala je projektovanje lokalnog
reetkastog sistema sa dodatnim elementima i paljivi pristup detaljima veza koje bi omoguile da se dodatni
elementi instaliraju bez rastavljanja postojeih vorova reetke. U nekoliko sluajeva takav pristup je
zahtevao i podvodno zavarivanje pri skoro nultoj podvodnoj vidljivosti. Posao podvodnog zavarivanja je bio
dodeljen indijskoj kompaniji specijalizovanoj za podvodna zavarivanja koja je, pokazalo se, uspeno obavila
zadatak.

Strana 5

Slika 9: Detalji veza ojaanja reetke mosta na vezi glavnog kabla (gore) i kontra zatege (dole)
(Photo 9: Details of truss strengthening at main cable connection (above) and tie-back connection (below))

Slika 10: Detalji ankerovanja kontra zatege na Dinka obali (gore) i temelja kontra zatege na Kelem obali (dole)
(Photo 10: Anchoring details for retainer on Jinka bank (above) and foundation of tie-back cable at Kelem bank (below))

Strana 6

Dodatni zahtev Klijenta je bio da se lokalno dostupna konstrukcija montanog Bailey mosta koristi za delove
konstrukcije jarmova. Delovi konstrukcije Bailey mosta ugraeni u vertikalne elemente sloenog pritisnutog
preseka zahtevali su dodatne elemente za ukruenja. Ramovi na vrhu jarmova su projektovani kao
novoprojektovane konstrukcije. Bilo je potrebno da tako projektovani ramovi obezbede centrine veze
glavnih kablova, kontra zatege i lateralnih kablova i na taj nain unesu minimalni ekscentricitet u pritisnute
jarmove. U isto vreme ramovska konstrukcija trebalo je da obezbedi dovoljnu krutost da bi istovremeno
angaovala mnogobrojne vertikalne elemente jarmova napravljenih od montanih elemenata Bailey mosta.

Slika 11: Crtei i slike jarma i detalji ramova na vrhu jarma

(Photo 11: Drawings and photos of tower and its top)

Temelji jarmova i temelji kontra-zatega su projektovani prema limitiranim informacijama o parametrima

tla. Posebno zahtevna bila je potreba za ojaanjem Dinka oporca radi prihvatanja sile od kontra-zatege koja
je bila ukotvljena preko elinog rama za oporac. Izmeu stubova oporca dodate su dijafragme koje
angauju celu konstrukciju oporca i spreavaju lokalno savijanje stubova oporca.

Strana 7

Slika 12: Crtei i slike ojaanja Dinka oporca

(Photo 12: Drawings and photos of Jinka abutment strengthening)

Nakon kompletiranja svih detaljnih analiza operacija izvlaenja je mogla da pone. Za operaciju je
pripremljen detaljan plan praenja kritinih elemenata i odreena je detaljna linija komandovanja operacijom.
Operacija izvlaenja je predviena u koracima koji predstavljaju postepeno poveanje sile u glavnim
kablovima. Tokom operacije izvlaenja vrh jarmova je kontinualno geodetski praen, a sile u glavnim
kablovima i kontra-zatezi su registrovane na posebnim monitorima u kontrolnoj sobi.
Nakon svakog koraka, praenog poveanjem sila u glavnim kablovima, pomeranja vrhova jarmova i
dostignute sile u presama su uporeivane sa projektovanim vrednostima. Procenom zadovoljavajueg
poklapanja rezultata izdavana je dozvola za nastupajui korak. Operacija izvlaenja mosta je trajala dva
radna dana i most je uspeno izvuen iz reke.

Slika 13: Kontrolna soba i grafikon za praenje pomeranja glavnog jarma tokom operacije
(Photo 13: Control room and main tower displacement monitoring graph)

Strana 8

Slika 14: Most posle uspenog izvlaenja iz vode

(Photo 14: Bridge after successful recovery from the water)

2.2 Ispravljanje nivelete zadnjeg dela mosta i zamena oteenih elemenata Faza 2
Nakon to je most izvuen iz vode, doveden je u priblino horizontalan poloaj i rotiran u horizontalnoj
ravni da bi se osa mosta dovela u projektovani poloaj. Nakon toga, prese su mehaniki zakljuane da bi se
oslobodio hidrauliki pritisak u cilindrima presa i tako smanjio rizik od oteenja zaptivke cilindara i redukcije
pritiska u presama. Da bi se niveleta zadnjeg dela mosta dovela u projektovani poloaj oteeni deo mosta
trebalo je da se rotira oko gornjeg pojasnog vora 5T za oko 3. U svrhu toga, deo mosta od vora 1T do
vora 5T morao je biti nezavisno oslonjen na privremenim osloncima T1 i T2, a deo iza vora 5T prema vrhu
mosta oslonjen na privremeni oslonac T3. Transfer optereenja sa Dinka oporca na privremene oslonce T1
do T3 omoguilo je da se oteeni elementi skinu sa konstrukcije i tako omogue rotiranje zadnjeg dela
mosta.
vor gornjeg pojasa 5T obeleen kao vor rotacije je detaljno prouen uzimajui u obzir potencijalne
deformacije prouzrokovane rotacijom mosta. Zakljueno je da su izduenja u vornim limovima u granicama
dozvoljenog i da je veliina rotacije apsorbovana rotacijom vijaka u originalno projektovanim vezama sa
neupasovanim vijcima.

Slika 15: Vertikalno poravnanje

(Photo 15: Vertical alignment)
Strana 9

Rotiranje zadnjeg segmenta mosta obavljeno je sukcesivnom operacijom dizanja i potpakivanja vorova
mosta koristei konvencionalne hidraulike prese na privremenim osloncima T1 i T2. Planirana maksimalna
visina potpakivanja bila je 1m. Stabilnost segmenta mosta u fazi rotacije je obezbeena preko elinih
graninika postavljenih na vrhu privremenih oslonaca.
Oteeni elementi donjeg pojasa mosta su zamenjeni korienjem uobiajenog postupka montae.

Slika 16: Crte i slika vora 2B

(Photo 16: Drawing and photo of node 2B)

2.3 Navlaenje mosta u konani poloaj Faza 3

Nakon popravke mosta i zamene oteenih elemenata operacija konanog navlaenja mosta je mogla da
pone. Originalni klizni nosa lociran na Dinka oporcu i par neoteenih privremenih klizajuih oslonaca su
iskorieni za operaciju navlaenja mosta. Most je uspeno repozicioniran sa privremenih oslonaca na klizne
oslonce i tako pripremljen za operaciju navlaenja.

Slika 17: Slika pokretnog leita i klizanje na Dinka osloncu

(Photo 17: Photos of sliding roller and its sliding at Jinka pier)

Operacija navlaenja je kontrolisana iz iste kontrolne sobe koriene i pri operaciji izvlaenja mosta i
korienjem istog beinog sistema kontrole presa. Rad presa je sinhronizovan tako da je otputanje
kablova kontra-zatege na Dinka oporcu i povlaenje glavnih kablova na vrhu jarma bilo potpuno usklaeno.
Kompletna postavka presa je ponovno angaovana tokom operacije navlaenja da bi se kontrolisala
vertikalnost jarmova i geometrija navlaenja mosta.
Strana 10

Step 1

Step 2

Step 3

Step 4

Slika 18: Lansiranje mosta

(Photo 18: Bridge launching)

Slika 19: Most u projektovanom poloaju nakon lansiranja

(Photo 19: Bridge in position after final launching)

Strana 11

8. LITERATURA (STIL SGP PODNASLOV)

[1] Marwan El Jamous and Nenad Jovanovic , Back on track, Bridge Design & Engineering, Issue 74,
2014

Strana 12