Zvonica & neky

~1~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Julija

TANGO ZANOSA

~2~

Knjigoteka

Zvonica & neky

1. poglavlje
Don Rafael je samouvereno i donekle nepoverljivo posmatrao
devojku, koja je stajala naspram njega. Pomislio je da se ona nimalo ne
razlikuje od svih onih finih mladih dama iz visokog drutva Buenos
Ajresa, a to bi znailo da je bogata i razmaena. Uinila mu se pomalo
bledom i pretpostavio je da je to nasledila od svog oca Engleza, jer je
njena majka Marija Fuentes de la Roha, argentinska aristokratkinja.
Izabela Miler veeras slavi osamnaesti roendan, dakle,
punoletstvo.
Rafael se poeo opet nervirati to je previe popio te veeri, a viski
mu, po obiaju, nije pomogao da rei zamornu situaciju, koja ga
godinama prati. Zapravo je doao da konano pogleda istini u oi i da se
suoi sa Izabelom.
Stajao je pred njom, pred enom, devojicom, kojoj je obean za
njen osamnaesti roendan.
- Voleo bih da se ne moram oeniti tobom! - besno je procedio kroz
stisnute zube.
Izabela je poela isprekidano da die. Nije znala ta ju je snalo,
nikada u ivotu nije se oseala tako zastraujue nezatienom. Od
silnog straha i neizvesnosti nesvesno je stisnula ake toliko jako da su
joj zglobovi pobeleli. I oseala se glupo i nelagodno u uzanoj satenskoj
haljini, koju je njena majka izabrala za ovu zabavu, a njena majka nije
osoba koja tolerie neposlunost.
Hladno je odmerivi, Rafael je nastavio dubokim glasom:
- Verujem da ti sve ovo nimalo ne prija, jer zna da nema izbora.
Tvoja sudbina unapred je odreena onog trenutka kad je tvoj deda
mom ocu prodao vae porodino imanje. Obojica su dobila ono to su
htela, tvoj deda novac i garanciju da e Estancija ponovo biti u
vlasnitvu njegove familije onoga dana kada se uda za mene, a moj
otac povezanost sa uglednom plemikom porodicom iz koje potie
tvoja majka.
Izabela se trudila da shvati ono to joj je govorio.
- Ne razumem, hoete da kaete da je va otac izigran i prevaren?
- Neu to da kaem, jer bi to bilo naprosto nemogue. Mog oca
nikada u ivotu niko nije uspeo da prevari. Tvoj deda je u ono vreme

~3~

Knjigoteka

Zvonica & neky

posedovao tek polovinu onoga to Estancija danas obuhvata, a upravo

e ta druga polovina pripasti i tvojoj porodici onoga dana kad pre
oltarom izgovori sudbonosno da i zvanino postane moja ena. Moj
otac je veoma temeljan ovek i strogo je vodio rauna o tome da
obezbedi budunost svog naslednika, a kako bi drugaije nego brakom
sa enom iz ugledne porodice. ini mi se da ste, uprkos dugogodinjim
finansijskim problemima, tvoja porodica i ti jo uvek na dobrom glasu u
Buenos Ajresu.
Izabeli se zavrtelo u glavi. Od pre godinu dana ivela je sa ovim
bolnim saznanjem, ali ga je nesvesno potisnula u najudaljeniji kutak
mozga u nadi da se to ipak, nekim udom, nee dogoditi. Svakako joj je
sve to izgledalo nekako daleko i nedostino, jer je vei deo ivota
provela u Engleskoj, gde je studirala i ivela sa oevom porodicom. Sad
ju je realnost sustigla i prodrmala, pa se morala sabrati iako je panika
kao plimni talas narastala u njoj.
- Nita od svega toga nije moj izbor, a ponajmanje udaja za vas trudila se da zvui grubo.
Povratak u Buenos Ajres teko je podnela, jer se nikada nije
oseala prijatno u ovom, po njenom miljenju, konzervativnom svetu.
Uvek se nadala da e po zavretku kolovanja ostati u Evropi i posvetiti
se svojoj velikoj ljubavi, plesu. Nikome nije rekla za tu svoju potajnu
strast, jer je znala da meu lanovima porodice nee naii na
odobravanje. Njena sudbina ve je zapisana. A nikada sebe nije mogla
zamisliti kao bogataicu koja se smrtno dosauje. Nikada nije shvatala
sve te devojke kojima to nije smetalo, a pritom su zavrile ekskluzivne
kole i imale su obezbeenu perspektivu i sigurnost.
Don Rafael Ortega Romero krto se nasmejao.
- Zar si ba toliko naivna, Izabela Miler? Zar ne shvata da se nae
drutvo temelji na povezivanju iz koristi? Tako se ve generacijama ivi
na ovom tlu. Kad bi svi razmiljali iskljuivo o braku iz ljubavi, sruio bi
se na ureeni sistem i potonuli bismo u anarhiju. Kako ti to nije jasno?
Posmatrala ga je ispod oka. U savreno skrojenom smokingu, u
koulji bez kravate i raskopane gornje dugmadi, ledenog pogleda i
markantnih crta lica, potvruje sve one glasine koje o njemu krue
Buenos Ajresom da je nadobudan i arogantan.
U njegovom prisustvu Izabelin strah je sve vie rastao, a s njim i
bes. Stegnuvi vilice, jedva je izgovorila:

~4~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Oigledno sam previe mlada i naivna. Izgleda da ljudi ovde i dalje

ive kao u srednjem veku. Kako neko danas moe pomisliti da u
pristati na ovu unapred smiljenu ludost?!
Rafaelove fotografije esto su objavljivane u razliitim asopisima,
ali one ni na koga nisu ostavljale takav utisak kao na mladu Izabelu.
Umela je satima da zuri u njegovo lice divei se tim skladnim i
privlanim crtama. Boja njegove koe moe se opisati kao
tamnomaslinasta, kosa mu je crna kao najcrnja no, a oi tamne kao
najstraniji greh. A usne... lepo izvajane, ulne, stvorene za ljubljenje.
Svojevremeno je, kad je saznala da joj je Rafael dogovorom izmeu
glava dve porodice odreen kao budui mu, na internetu traila i itala
sve dostupne informacije o njemu. Otkrila je da je on u svetu biznisa
poznat kao talentovani finansijer, koji privlai ozbiljnu klijentelu, a s
druge strane oznaen je kao plejboj, jer je uvek okruen lepim enama.
- Zato ste zapravo doli ovamo veeras? Ne seam se da sam vas
pozvala - pokuala je da oponaa nezainteresovanu, blaziranu damu.
- Da nisam doao veeras, svakako bismo se pre ili kasnije morali
sresti. ta misli, zato su tvoji roditelji insistirali na tome da se vrati u
Argentinu? Da li su ti se sad sloile sve kockice u glavi?
Izabeli se zgrio eludac. Majka joj nije spomenula da e Rafael
doi na njen roendan iako je to znala. Kako je to mogue? Poelela je
da vrisne koliko je grlo nosi.
- Nee biti tog idiotskog venanja, koje uporno spominjete ponovila je u nadi da e time jednom za svagda skinuti tu temu s
dnevnog reda.
- Naravno da nee - podigao je ramena - bar ne jo, nego tek za tri
godine, kao to pie u ugovoru. Tada e postati zapravo punoletna po
naim zakonima i bie spremna za najlepu ulogu u ivotu.
Stekla je utisak da se oko nje podiu visoki zidovi, koji joj se sve
vie pribliavaju. Znala je jedno: da nikako ne eli da ivi onako kako
ive njeni roditelji, koji su se pretvorili u cinine i ogoreneo osobe. Ona
eli slobodu, eli ivot.
- Ali ja vas zapravo ne poznajem - promrmljala je. - Ne elim
ovakav ivot i ba me briga da li mi verujete. elim samo da odem
odavde i da ostvarim svoje devojake snove.
ak ju je i pomisao na zajedniki ivot sa ovim bezoseajnim
ovekom uasavala.

~5~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- I... - nastavila je - ne razumem zato pridajete toliki znaaj svemu

ovome? ta je s damom koja vas eka u automobilu? Zna li ona da
priate sa mnom o braku?
Slatko se nasmejao.
- Veruj mi, dama iz automobila ne eli sa mnom nita vie od
zajednikog odlaska u krevet. To je ini srenom. Njoj je do braka stalo
gotovo koliko i meni, dakle nimalo. Ona se ve dvaput razvela, pa ne
veruj em da e joj ikada vie pasti na pamet da se uda.
- Tako ste zli!
- Nisam zao, samo sam realan. Dvoje odraslih, koji se razumeju,
mogu dobro da se zabave, zar ne? I to bez lai i prevara, kojima su
mnogi parovi skloni. Kad bude jo malo sazrela, bie ti to jasno. Vidi se
da nita ozbiljnije nisi iskusila od dve-tri tinejderske romanse.
- A meni je ba ao to vi nijednu svoju verenicu dosad niste uspeli
da odvedete pred oltar - odgovorila mu je podrugljivo - jer da ste to
uinili, ne bismo se sad prepirali. Ali moda nijedna ena nije dugo
izdrala s vama upravo zato to ste toliko ciniani?
Iznenadila je i sebe smelou da to izgovori. Kao da je to govorio
njen alter ego, a ne ona.
Primetila je da mu se lice u trenutku smrailo. Udarila ga je u bolno
mesto, pozvala se na skandal koji se dogodio pre osam godina. Tada se
on, uprkos obeanju koje je dao Izabelinoj porodici, verio s jednom
enom, lepom kao san. Izbela se prisetila fotografije njih dvoje, koja je
objavljena u svim domaim asopisima. U to vreme mnogo se oekivalo
od ovog ljubavnog para, svi su ih doivljavali kao neverovatno
romantine i lepe. Naalost, u vatri linih interesa, ova veridba brzo je
izgorela. Advokati Izabeline porodice reagovali su na vreme i spreili
gaenje date rei. Od tog linog kraha promenio se Rafaelov odnos
prema enama i nikada se vie nije zadravao s jednom due od
nekoliko meseci.
Priznao je sebi da ga je pristup ovog devojurka zapanjio, jer to nije
oekivao. Otvoreno je izrazila svoje miljenje, bez imalo bojazni i
kolebanja, A to mu se, uprkos svemu, veoma dopalo.
- Nije mi ao to moja veridba nije rezultirala neim dubljim odgovorio je smrknuto - zapravo, smatram to blagoslovom, jer e
upravo tvoje i moje venanje biti sporazumni dogovor, prava osnova za
dobar brak.

~6~

Knjigoteka

Zvonica & neky

I sam se iznenadio tome to mu rei tako glatko izlaze iz usta.

Upravo je rekao da e se njome oeniti i to ga je pomalo zbunilo.
- Gledaj na to ovako, Izabela - promenio je ton u neto prijateljskiji
- moja je obaveza da se oenim tobom, a tebi ne preostaje nita drugo
nego da pristane.
I on je ve gotovo zaboravio na ovaj dogovor, ali ga je jutros
dugogodinji prijatelj i bivi cimer pozvao podsetivi ga na tu muku.
- Danas je proslava osamnaestog roendana Izabele Miler. Zar ne
bi trebalo da uzme u obzir injenicu da te njeni roditelji ve mesecima
mole da ih poseti? Vreme je da prestane da se ponaa kao noj i da
konano izvue glavu iz peska. Razmisli malo: vreme neumitno
prolazi, to znai da nee biti ni mlai ni lepi. Dakle?
Rafael je promrmljao neto nepristojno u slualicu. Na pomen
Izabelinog imena zapljusnula su ga najrazliitija oseanja, a najsnaniji
je bio oseaj propadanja. I obuzela ga je zebnja.
- Zar eli da se igra sa Estancijom? Samo sam te upozorio. Ako
bude pokuavao da se izvue iz ove situacije, neminovan je sudski
postupak, koji e dugo potrajati, a s obzirom na to da e ti biti kriv za
raskid ugovora, veliki su izgledi da izgubi na sudu. Mislim da njeni
roditelji nee imati ivaca da s tobom pregovaraju. Uostalom, i zato bi
kad su svi argumenti na njihovoj strane?
- Ne brini - odgovorio mu je Rafael - ne nameravam da izgubim
svoje vredno imanje, bar ne zbog ene.
- Znao sam da e sagledati problem iz pravog ugla. to se pre
sretne sa svojom buduom suprugom, to bolje. Na moju adresu stigla ti
je pozivnica za proslavu Izabelinog roendana od njene majke,
Prosto da ovek ne poveruje: Izabela je jedina ena na ovom svetu,
koja nikada nije morala da se potrudi oko njega da bi ga dozvala sebi, a
jo manje da bi ga navela na to da je odvede pred oltar. On joj je,
bukvalno, serviran na srebrnom tanjiru.
A sada je tu gde jeste i mora da je slua kako se istrajno protivi
njihovom venanju, na koje bi svaka druga pristala bez imalo
razmiljanja. Eto, ta ti je ivot!
Zato joj je Rafael priao toliko blizu? Njegove oi nisu vie toliko
crne, kao to je mislila u poetku, sad iz njih izbijaju nekakve sjajne
iskrice.

~7~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Zar nam ne moete izneti nekakav predlog, koji, naravno, sadri

odreenu cifru, pa da to reguliemo. Vi ionako ne elite da se oenite
mnome - uporno je pokuavala da pronae izlaz iz te bezizlazne
situacije.
- Nije to ba toliko jednostavno - progunao je odmahujui glavom.
to ju je vie gledao, sve mu je tee bilo da ukljui razum. Izbliza je
njen ten podseao na svilu, a slapovi kestenjaste kose savreno su
isticali to aristokratsko bledilo. Lice joj je bilo kao u tek procvetale
tinejderke, a oi... to je posebna pria. Upravo se na njene oi upecao...
tako su tamne i krupne. Znao je da e ona stasati u prelepu, zanosnu
enu.
Priao joj je jo za korak blie, pa je sve tee disala.
- Nikada ne bih rizikovao da izgubim Estanciju, a injenica je da
mi treba ena. Pa zato bih onda odbio onu, koja bi mi ba dobro
pristajala?
Izabela je pokuavala da udahne vazduh i osetila je da je
pocrvenela kad su im se pogledi ponovo sreli.
- Ti nikako nisi ena kakvu sam oekivao - rekao je posle kraeg
razmiljanja.
- Ali si zato ti ba onakav kakvog sam ja oekivala - odgovorila mu
je bez razmiljanja.
- Da shvatim ovo kao kompliment? - osmehnuo se.
- Ako time eli da kae da imam svoje miljenje i da se ne plaim
da ga iznesem, onda to shvati kao kompliment - iznenadila je i sebe
ovim komentarom. Osetila je da joj je toplo, pa sve toplije... Nadala se da
on to ne primeuje, da e je prigueno svetio dovoljno zatititi.
- Doao sam veeras ovde, jer mi je trebalo da te vidim i da u glavi
stvorim sliku svoje budue ene. Bio sam spreman na susret sa
dosadnom klinkom, ali si me iznenadila, a veruj mi, mene je teko
iznenaditi. Zna, ni meni ideja o naem venanju u poetku nije bila
primamljiva, ali sad sam promenio miljenje. Ali brak s dobrim
razlogom zapravo je jedini na koji mogu da pristanem.
Zastao je, ponovo je odmerivi od glave do pete.
- I da zna, ne pada mi na pamet da odvedem klinku, kakva si ti,
kao svoju suprugu u krevet. Ali ve sad mogu da zamislim u kakvu e
se privlanu enu pretvoriti i siguran sam u to da u s tobom veoma
rado provesti ostatak ivota.

~8~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Ovo je razbesnelo Izabelu, proradio je u njoj enski ponos.

- Nisam ja klinka!
- Nisi? Pa ko si onda? Odrasla ena? - odmahivao je glavom.
- Jo uvek nisi ena i svakako jo uvek nisi spremna za to da zavri
sa mnom u krevetu.
Izabela se tresla od besa.
- Ako smem da iznesem svoje miljenje, u tvom krevetu
preovladivale su kojekakve pacijentkinje, a ja svakako ne nameravam
da budem jedna od njih! Uglavnom su to bile, ako me seanje ne vara,
devojke koje su dole u Buenos Ajres da jure karijeru i bogatog
partnera.
- To emo jo videti - izgovorio je dok su mu varnice iskakale iz
oiju, pa ju je snano privukao sebi. Razrogaenih oiju posmatrala je
kako se njegove usne primiu njenim. Ispustila je jedan jedva ujan ton
pre nego to su im se usne spojile i itav svet oko njih odjednom je
nestao. Rafael se oseao na viski i... znala je da je opasan po njeno srce.
Naravno da su je u Engleskoj ljubili momci, ali bili su to nekako
drugaiji poljupci i ona naprosto nije bila spremna na... ovakav. U
jednom trenutku oseala se kao paralizovana, a onda je primetila da i
Rafael teko die, jer su joj grudi bile sasvim prislonjene na njegova
prsa. Ljubio ju je gotovo nemilosrdno, kao da je eleo da je kazni zbog
neega. Iako je bila svesna toga, kao da joj to nije bilo vano! Primetila
je da se nesvesno obema rukama grevito drala za revere njegovog
sakoa. Kad su im se usne na sekund odvojile, ula je njegovo tiho
stenjanje i ponovo je slepo potraila njegove usne.
Jednom rukom milovao ju je du lea, a drugu joj je zavukao u kosu
na potiljku. Osetila je kad joj je povukao gumicu s kose, koja se rasula
po njenim ramenima. Svet je za nju prestao da postoji. Postojao je samo
ovaj ovek, njegov zagrljaj i te zahtevne usne na njenim... Oseala je
takvu vrelinu, kao nikada dosad... ak ni u najvrelijim snovima. To to je
jezikom dodirivao svaki milimetar u njenim ustima navelo ju je na
nekontrolisane pokrete, stiskala je noge sve jae u nadi da e pulsiranje
meu njima prestati. Oseala je erupciju u dnu stomaka i inilo joj se da
nee moi da se povrati u stvarnost. Nestale su sve misli iz njene glave,
disala je sve bre i glasnije, a srce joj je tuklo kao izbezumljeno. Bila je
apsolutno besvesna.

~9~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Paljivo ju je odmaknuo od sebe proveravajui da li ona vrsto stoji

obema nogama na zemlji, pa ju je lagano pustio. Oborenog pogleda
sruila se na najbliu stolicu. Oseala je da joj lice gori.
Rafael se odmaknuo za korak.
- Kao to sam rekao, jo uvek nisi dovoljno zrela za mene, Izabela.
Ali za tri godine, na naem venanju, znam da e biti. Siguran sam u to
- prizvuk divljenja oseao se u njegovom glasu.
Posle ove izjave pokajala se to ju je poljubio iako je neizmerno
uivala.
- Uprkos svemu, neu se udati za tebe!
- Ali nema drugog izbora, jer ni pod kojim uslovima neu pristati
da se odreknem Estancije. A pogotovo to neu uiniti zbog jedne
nezahvalne klinke, koju elim da uinim svojom enom - usne su mu se
razvukle u cinian osmeh. - Zato jednostavno ne prihvati ovo? Srea
je na tvojoj strani, preostaje ti dovoljno vremena da ivi po svojoj volji
i da se privikne na ono to te eka. Mnogi nemaju ni to.
Zar on zaista misli da e se ona pomiriti sa idejom da se uda iz
rauna? Nikada! Zar da ceo ivot provede u Buenos Ajresu i da joj brak
s Rafaelom visi kao Damoklov ma iznad glave? To bi znailo da je
osuena na doivotnu robiju!
- Ne! Pobei u daleko odavde i nikada se neu udati za tebe. Radije
u umreti.
- Zato toliko drami, Izabela? Venanjem emo samo postati novi
lanovi kluba venanih iz koristoljublja. ta je tu toliko strano?
- Nemoj me pogreno shvatiti, ne plaim se venanja, ali neu da se
udam za tebe. Nisam ja primorala svog dedu da proda Estanciju i zato
ne planiram da se udam za oveka koji mi se gadi - ponovo je besno
stisnula ake, toliko snano da su joj se nokti zarili u dlanove.
- Gadi me se? To su teke rei. Ne poznaje me, malena. Slobodno
idi kud poeli, ali ja u uvek tano znati gde si i ta radi. Tvoj ivot je
ovde, Izabela, u tvom malom zatienom svetu. Veruj mi, tvoj i ivot
tvojih roditelja zavise od mene, od mog novca. Moji advokati zaas
mogu finansijski da upropaste tvoju porodicu, pa ete se jo vie muiti
s novcem nego do sada.
- Mrzim te! - besno ga je oinula pogledom. - Nadam se da se
nikada vie neemo sresti!

~ 10 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Ali zna da hoemo! Pred nama je dug i srean zajedniki ivot.

Nemoj to da zaboravi! - ba je uivao u svojoj prednosti.

~ 11 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

2. poglavlje
Gotovo tri godine kasnije.
Onaj poljubac... ostavio je u njemu mnogo dublje tragove nego to
je oekivao. Seanje na taj trenutak jo uvek je imalo istu dra i
potpuno ga je obuzimalo s vremena na vreme.
U poslednje vreme preesto se deavalo da, iako devojke koje ele
da izau s njim gotovo u redu stoje, Rafael radije bira da ostane kod
kue. ta se to u njemu promenilo?
Znao je da se neumitno blii vreme njegovog venanja sa Izabelom.
Posmatrao je uramljenu fotografiju ispred sebe, na pisaem stolu. Na
njoj je Izabela, pored nepoznatog, veoma zgodnog frajera.
Fotografija je nastala u Parizu. Taj momak je, u stvari, njen plesni
partner, pritom homoseksualac. Ali bez obzira na to, estoko je iritirao
Rafaela, jer je znao koliko su njihovi dodiri prisni tokom plesa. Izabela
se bezbrino osmehivala i videlo joj se u oima da vodi ispunjen ivot.
Veoma je lepa. Rafael je bio u pravu kad je prognozirao njen procvat, jer
je Izabela postala atraktivnija nego to je zamiljao. Sad ima kratku
kosu, moda prekratku za njegov ukus, meutim, upravo ta frizura
istie njene krupne oi i vitki vrat. Ovako izgleda mnogo zavodljivije, a
istovremeno nekako... nevino.
Ubrzo posle proslave osamnaestog roendana zaputila se u Pariz, a
sada zarauje kao instruktorka plesa i trudi se da se sama izdrava.
Rafael redovno dobija informacije o njoj i ceninjenu samostalnost i
trud, iako zna da je ona ponekad na ivici egsistencije. Nikada nije
pokazivala ambicije da se progura meu pripadnike visokog stalea
Pariza da bi uspela u ovom poslu. Nju to ne zanima. Zato je nemogue
pronai bilo ta o njoj i njenom uspehu u pariskim asopisima o
umetnosti i plesu. Skromnost je oduvek bila Izabelina vrlina iako ju je u
nekim trenucima mnogo kotala.
Okrenuo je kancelarijsku stolicu prema prozoru s pogledom na Trg
de Majo. Osetio je naviranje nekakvog toplog oseanja, poput
iekivanja. Bliio se as kada e se njegova izabranica vratiti u
domovinu, pa tako i as kada e se njih dvoje venati.
Rafael je svestan injenice da je zaao u ozbiljne godine i da ga
saradnici i partneri pomalo podozrivo gledaju, a sve to iz prostog
razloga to se jo uvek nije skrasio niti je pronaao svoju mirnu luku.

~ 12 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Na poslovnim prijemima esto se deava da samo on nije doao u

pratnji supruge. Danas vie nije dovoljno da kraj sebe ima lepu enu,
koju moe odvesti u krevet kad to poeli. To se vie ne ceni u
poslovnim krugovima. Danas su merilo uspenosti poslovnog oveka,
pored dobrih rezultata, stabilan brak i srena porodica...
- Odlino, Lusil, bravo! Mark, prii joj blie, tako e imati manje
prostora za lutanje...
Izabela je vrila sitne korekcije u stilu i dranju plesnog para dok je
krajikom oka posmatrala ostale plesae u sali. Vebali su tango. Rad sa
uenicima potpuno ju je ispunjavao inei je srenom. Jedino je tada
uspevala svega da se oslobodi i postojao je samo taj divan svet spokoja i
preputenosti onome to zaista voli. Zvonica & neky.
Pa ipak, nikada nije sasvim uspela da potisne iz misli don Rafaela
Ortegu, kao ni onaj njihov jedini poljubac. Deavalo joj se da tokom
nastave pomisli na njega i istog trena obuzimala ju je neopisiva vrelina.
Mada Izabela ivi u jednom od najfascinantnijih gradova u svetu i
dosad je izlazila s nekolicinom zanimljivih mukaraca, onakav poljubac
nikada joj se, ni pre ni kasnije, nije dogodio. I protiv svoje volje svakog
novog potencijalnog deka poredila je s Rafaelom i svaki put je tuno
zakljuila da mu nijedan nije ni do kolena. Kao da ju je zaarao one noi
i zato ga je mrzela.
U poetku je stalno razmiljala o njemu oekujui da e ga negde
sresti, a sad se ve pomalo smirila. Opet je ula u fazu kad ga doivljava
kao sve one nadmene mukarce koji imaju mnogo novca i ne znaju ta
e od sebe. Ve posle nekoliko meseci u Parizu pria o venanju postala
je samo ruan san.
I tako je bilo do pre nekoliko nedelja. Prvo joj je bila sumnjiva
majina tajanstvenost kada su razgovarale telefonom, pogotovo zato
to su retko bile u kontaktu. Onda se setila da joj je za dve nedelje
dvadeset prvi roendan i u momentu joj se zavrtelo u glavi.
Muzika je prestala, a Izabela je aplauzom nagradila svoje uenike.
- Uskoro zavravamo as, elim samo jo da vam pokaem kako da
poveete sve te plesne korake u celini. Ima li dobrovoljca da mi
pomogne? - njen plesni partner se razboleo i nije mogao da prisustvuje
asu, a od prisutnih momaka nijedan nije dovoljno sposoban i izdrljiv.
Primetila je da svi iz plesne grupe odjednom skreu pogled prema
ulaznim vratima sale, njoj iza lea. Osetila je uasan nemir i pre nego
to se okrenula znala je koga e ugledati u vratima.

~ 13 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Njen pogled Rafael je doiveo kao udarac u grudi. Njenu lepotu s

fotografije apsolutno je nadmaila ova stvarna. Stajala je u helankama i
majiici s tankim bretelama: odea je isticala njenu siluetu
naglaavajui sve zanosne obline. Na nogama je imala plesne cipele s
niskom potpeticom, karakteristine za tango.
Izabela je promenila sve mogue boje na licu. Najradije bi se nekud
sakrila da nikada vie ne izae na svetlost dana.
- uo sam da traite partnera za ples? Evo, na raspolaganju sam
vam.
Bila je potpuno pometena njegovim dolaskom, a sad i reima.
Smatrao je potpuno normalnim da doe tu, na njeno radno mesto, na
drugi kraj sveta. Spustio je jaknu na stolicu i ostao u beloj koulji i
crnim pantalonama.
Izabela je primetila tiho komeanje meu uenicama, koje su se
doaptavale. To ju je izvelo iz takta.
- Ne, ne, sve je u redu. Ja u... - zbunjeno je pogledom traila koga e
od prisutnih uzeti za partnera. Pogled joj se zaustavio na Marku, on je
pocrveneo i oborio oi. Ne vredi. Znai, morae da se okrene Rafaelu. A
on se samouvereno smeio.
- Umete li da pleete tango? - upitala ga je.
- Ja sam Argentinac, naravno da umem - odgovorio je snishodljivo.
- Pleem od detinjstva, baka je brata i mene rano poela da vodi na
igranke. Tako smo obojica zavoleli ovaj tradicionalni ples.
Oseala je na sebi radoznale poglede svojih uenika. Drhtavim
prstima ubacila je drugi CD pojaavi ton. Okrenula se prema Rafaelu,
zauzela je plesni stav i zatvorila oi. Rafael je uinio isto obuhvativi je
rukama oko struka. Istog trena izbledelo je sve oko nih, sve je utonulo u
lagani san kroz koji su se probijali samo dramatini taktovi tanga.
Podigavi se na prste, Izabela se oslonila na njega. Trudio se da
prati njene korake. Priznala je sebi da on plee poput profesionalca, pa
je odustala od voenja prepustivi mu se sasvim. Iako je ve plesala s
mnogim partnerima, prvi put je osetila erotski naboj koji tango u sebi
nosi i poelela je da ovo nikada ne prestane. Izgledali su poput
savrenog plesnog para, koji se takmii na nekom meunarodnom
takmienju. Njihov stav, pravilna distanca meu telima, usklaeni
pokreti... sve je to poprimilo oblik najistije umetnosti.
Plesali su tako itavu venost dok nisu primetili da je muzika
odavno utihnula. Naglo ga je pustila i pognute glave sklonila se u kraj.

~ 14 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Uenici su jo neko vreme zurili u njih otvorenih usta. Kad je najavila da

je as zavren, pohrlili su prema njoj da se pozdrave. Neki su joj doneli
poneki sitan poklon, kao mali znak panje i zahvalnosti. Za njih je
upravo poeo raspust.
Gotovo je na tren zaboravila oveka koji je, naslonjen na zid, ekao
da se ona pozdravi sa uenicima. Da li je on to doao da je vodi svojoj
kui?
Presvukla se u svlaionici i vratila u salu. Naalost, to nije bio tek
ruan san, Rafael je i dalje bio naslonjen na zid. Postidela se svoje
iznoene kratke letnje suknjice, ali jutros, po onoj vruini, to joj se
uinilo najpraktinijim i najprijatnijim da obue. Kraj njega, savreno
odevenog, izgledala je kao seljanica.
Osetila je njegov pogled na sebi i srce je poelo snano da tue u
njenim grudima. Posmatrajui poklone koje je dobila od uenika, upitao
ju je:
- Znaju li tvoji uenici da ti je za dve nedelje roendan?
- Ne znaju. Danas nam je poeo letnji raspust, pa su neki od njih
osetili potrebu da me obraduju u znak zahvalnosti.
Izabela je nervozno ubacivala svoje stvari u ranac. Pritom je
nekako skupila snagu da ga pita:
- Otkud vi ovde, gospodine Romero? - naglasila je zamenicu vi iako
su prilikom poslednjeg susreta prestali da persiraju jedno drugom.
- Prvo, zna ti dobro zato sam ovde, a drugo, za tebe nisam
gospodin Romero, ve Rafael. Ispriaemo se na miru, ali ne sada. Oko
sedam e te pokupiti moj voza ispred tvog stana i dovee te u hotel, u
kojem sam odseo.
Izabeli se zavrtelo u glavi.
- Otkud znate da se nisam s nekim dogovorila za veeras? - uporno
mu je persirala. - Moda treba da se naem s prijateljima? Ako mislite
da moete tek tako da se uetate i prekinete miran tok mog ivota,
varate se...
Rafael joj je priao za korak i ona je uutala. Oseala se kao da joj
koa gori pod njegovim pogledom. Gotovo je zaboravila na taj oseaj.
- Znala si da e ovaj dan doi i ne moe rei da te do danas nisam
ostavio na miru. Rezervisao sam sto u restoranu i doi e da veera sa
mnom.

~ 15 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Dok se borila s crvenilom u licu i potrebom da mu oponira jer ju je

nervirala njegova arogancija, on je uzeo njen ranac i, prebacivi ga
preko ramena, uhvatio ju je za ruku i poveo iz sale, kao da je to neto
najnormalnije na svetu. Naposletku joj je uzeo kljueve iz druge ruke i
zakljuao vrata studija. Da ih je bilo ko gledao, pomislio bi da su
zaljubljeni i mladi, poput svakog drugog para u ovom romantinom
Gradu svetlosti.
- Znam da ivi svega nekoliko ulica nie, zato neu insistirati na
tome da te odvezem kui. Ali nemoj zaboraviti da e te u sedam sati
ekati limuzina ispred zgrade. Nemoj da ti na pamet padne bilo kakva
ludost, jer u, u tom sluaju, morati lino da doem po tebe.
Tri sata kasnije Izabela je, jo uvek u oku, posmatrala svoj odraz u
starom, izgrebnom ogledalu, koje je visilo na zidu malog stana, u kojem
je ve nekoliko godina podstanarka. Volela je to ogledalo, koje je
jednom prilikom sluajno ugledala naslonjeno na tezgu prometne
pijace, dopalo joj se i za sitne pare kupila ga je i odnela u svoj stan.
Rafael nije ovek koji trpi izgovore i opravdanja, pa jo niko nije
uspeo da osujeti njegove planove i namere.
Izabela je toga bila svesna. Oseala je nervozu u stomaku. Nije
elela da misli na predstojei susret, jer bi to povuklo bezbroj pitanja,
na koja nije znala odgovor.
Setila se kako je pre koju godinu, iz radoznalosti, ukucala njegovo
ime u internet pretraiva. elela je da sazna ko je on i po emu je
toliko poznat. Setila se fotografije s jedne pozorine premijere u Los
Anelesu, na kojoj je pored njega stajala prelepa, crvenokosa ena.
Takvu lepoticu nikada u ivotu videla nije.
Posmatrala je svoju kosu, koju je pre nekoliko nedelja u jednoj
humanitarnoj akciji oiala nakratko. Sad joj je bilo pomalo ao, jer
nee imati iza ega da se sakrije ako zatreba.
Bacila je poslednji pogled u ogledalo, uzela je tanu i izala ispred
zgrade da saeka prevoz.
Dok se vozila do hotela, palo joj je na pamet da danas nijednom nije
pomislila na to da nekud pobegne. A to ne lii na nju.
Rafael ju je ekao u hotelu Plaza Atina, jednom od najveih i
najekskluzivnjih u Parizu. Nije ga zanimala sva ta rasko i sjaj, kao ni
glamurozne ene koje su prolazile kraj njega, jer su mu oi bile uprte
iskljuivo na glavni hotelski ulaz. Obuzeo ga je isti onaj oseaj kao pre

~ 16 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

tri godine kad ga je iznenadio i zagolicao otpor koji mu je Izabela

pruila.
Ugledao ju je kako izlazi iz vozila i, drsko sigurna u sebe, visoko
podignute glave, koraa prema ulazu u hotel. Na ulazu se mimoila s
dvojicom mladih gostiju, koji su se okrenuli za njom, fascinirano je
odmerivi od glave do pete. Ni Rafael nije mogao da skrene pogled s
njene graciozne siluete. Ta jednostavna crna haljina najverovatnije je
kupljena na buvljaku, ali je na njoj izgledala kao da je u najmanju ruku
Diorova. Divno joj je pristajala istiui njen tanki struk i leprajui
oko njenih kolena, kao da je vetar pokree. Visina njenih tikala zavtela
je Rafaelu mozak. Poao joj je u susret da je pozdravi.
Izabela nije dozvoljavala da je sjaj poznatog hotela zastrai niti da
poljulja njeno samopouzdanje iako je pre mnogo vremena poseivala
ovako luksuzna mesta. Kako nije odmah primetila Rafaela, pola je
prema recepciji, a on ju je presreo poljubivi je u ruku. Uinilo joj se da
je ljutit, pa se zbunila.
- Molim vas, ne gledajte me tako kao da biste mi najradije otkinuli
glavu s ramena. Nemojte se ljutiti to sam malo zakasnila - promucala
je - inae u se okrenuti i otii svojoj kui.
Rafael je tekom mukom razvukao usne u osmeh.
- Znam da bi ti to najvie volela. Hajdemo prvo u bar da popijemo
po aperitiv, da se malo opustimo.
Oseala je toplinu njegovog tela uz svoje. Nikada se nije desilo da
neki mukarac beznaajnim dodirom izazove u njoj takvu lavinu
oseanja.
Izabela se konano osvrnula oko sebe. Restoran je odisao spojem
modernog i antikog stila. Svetio je bilo prigueno, a u pozadini se ula
klasina muzika, koju je pijanista svirao na klaviru.
A ona ve tri godine strepi od ovog ponovnog pogleda u tami. Sad
je tu, a razlika je jedino u tome to onaj nepoznati oseaj u stomaku nije
vie neprijatan. To ju je pomalo iznenadilo.
Konobar se pojavio, naruili su pie, ona mineralnu vodu, a on viski
bez leda.
Rafael se duboko zavalio u fotelji ispruivi noge tako da je
dotaknuo Izabeline. Primetila je to pa ih je povukla na sigurno
rastojanje pazei da ga sluajno ne dodirne.

~ 17 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Moram ti neto priznati, Izabela. Od kada si otila iz Buenos

Ajresa, borim se sa sobom.
- Sigurna sam da nisam doprinela tome, jer i sami znate da se, bar
mene to se tie, nikada vie ne bismo sreli.
- Ali znala si da ti se ta elja nee ostvariti. Drim te na oku i da sam
hteo, sreli bismo se mnogo ranije. Kako mi se ini, u meuvremenu je
tvoj najprisniji dodir s nekim mukarcem bio onaj s plesnim partnerom,
koji je pritom homoseksualac.
Zato nisam bio nimalo zabrinut.
- Pratite me? - upitala je pocrvenevi.
- Ne bih to nazvao praenjem. Samo sam, po potrebi, dobijao
odreeni broj informacija o tebi. Ipak si ti moja verenica.
Izabela je prokljuala od besa.
- Kakav bezobrazluk! Nisam vaa verenica, izbijte to sebi iz glave!
Skoila je sa stolice u nameri da ode, ali ju je Rafael uhvatio za
ruku.
- Sedi! Nee se valjda detinjasto ponaati samo zato to sam te za
trenutak izbacio iz takta?
Izabela je stisnula vilice pokuavajui da kontrolie disanje.
- Niste vi toliko vani u mom ivotu da me moete izbaciti iz takta,
a ako mi se odmah ne izvinite za to to ste me pijunirali, smesta u
otii, to mi moete verovati.
Teka neizvesnost lebdela je u vazduhu. Rafael bi je sad najradije
privukao u zagrljaj, poljubio i time reio ovu neprijatnost.
- Dobro, izvini. Sedi, molim te - nevoljno je izgovorio.
Konobar im je doneo pie. Izabela je dograbila au potegnuvi
dobar gutljaj iz nje, a onda je videla da on s podignutom aom eka da
nazdrave. Pocrvenela je, promrmljala neto i nazdravila s njim. Potom
su neko vreme utke pili ne gledajui se u oi.
- Priaj mi, kako ivi u Parizu? - prekinuo je Rafael neprijatnu
tiinu.
- Zaista elite da vam sad priam o svom ivotu?
- Tano to elim - nalaktio se na sto ekajui njeno izlaganje,
svestan injenice da mu odavno nijedna ena nije ovoliko privlaila
panju.

~ 18 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Gledala ga je ispod oka. Dok su se pod svetlou tekog lustera,

ispod kojeg su sedeli, smenjivala razliita jela, u njoj je strepnja sve vie
rasla. Priala mu je, jer je to zahtevao.
Konobar je sklonio prazne tanjire. Ni sami nisu znali ta su sve
ubacili u usta, ali bilo je veoma ukusno.
Na kraju su gotovo oputeno ispijali belo vino i askali.
- Gospodine Romero... mislim, Rafaele, nemogue je da zaista elite
da se oenite mnome. Zar nema nikakvog drugog reenja za na sluaj?
Hajde da otvoreno popriamo o svim mogunostima.
Uozbiljio se, spustio je au na sto i hladnim tonom odgovorio:
- Ne! Bespotrebno se trudi, jer ovaj brak elim po svaku cenu. Kao
to sam rekao, ne pada mi na pamet da prokockam Estanciju ili svoju
budunost.

~ 19 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

3. poglavlje
- Pre otprilike mesec dana zamalo da mi izklizne dobar posao iz
ruku - pokuao je da objasni Rafael. - Naime, moj klijent je u braku i
veliki je zagovornik brane harmonije, pa kad je uo da sam jo uvek
neoenjen, to je za njega na neki nain bio dokaz poslovne
nepouzdanosti. Tek kad sam mu rekao da se uskoro enim, nastavili
smo pregovore, inae ko zna ta bi bilo. Vidi li ta znai brak u
poslovnom svetu?
Izabeli je tek sad postalo jasno da sigurno itav Buenos Ajres ve
bruji o predstojeem gala venanju.
- Nema uzmicanja - nastavio je - moje venanje trenutno je
omiljena tema tabloida. To se na neki nain moglo i oekivati, zar ne?
ta joj je preostalo drugo nego da u tiini saslua ono to je
namerio da joj kae? Svi njeni snovi lagano padaju u vodu, ba kao i lag
koji tone u kapuino tu, pred njenim oima.
- Zar niste pomislili da moda nikada neu promeniti miljenje? pogledala ga je pravo u oi.
Vi ste i dalje poslednji mukarac na ovom svetu, za kog bih se
udala.
Nije dopustio da ga acne ta izjava.
- U emu je problem, Izabela? Imala si potpunu slobodu od
trenutka kada si posle osamnaestog roendana napustila Buenos Ajres.
Ti svakako nisi jedna od onih devojaka koje ganjaju bogate momke, to
mi je jasno. Pa u emu je onda problem?
- Oh, hvala ti na komplimentu - odgovorila mu je sarkastino.
- Ali to ne menja injenicu da ima jednu obavezu, koju mora
ispuniti. Zar tvoje ambicije zbilja ne odmiu dalje od stanovanja u
tronoj kui do kraja ivota i poduavanja uenika plesnim koracima?
Moda se nada tome da e se zaljubiti u nekog plesaa, s kojim e
roditi opor dece? Mi ne ivimo u bajci, Izabela, probudi se, pobogu!
To to joj se rugao dovodilo ju je do ludila.
- Da, ba to elim! Uz to i kolibicu sa ogradom od crvenih rua, kao i
pravo da budem slobodna da od svog ivota uinim ta mi je volja. To
to sam ni kriva ni duna umeana u nekakve neraiene poslovne

~ 20 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

odnose naih porodica u prolosti, ne znai da bilo ta moram. E pa, ne

moram!
Rafael se cinino nasmejao.
- Kako bi bilo divno kad ne bi morala da snosi odgovornost za
milionima teku imovinu!
Pre nego to je smislila ta da mu odgovori, iz unutranjeg depa
izvadio je elegantnu crnu kutijicu spustivi je pred nju. Izabela se
zbunila. Plaila se da otvori tu kutijicu.
Kad je primetio da ona okleva, skinuo je poklopac i sa dna kutije
zasijala je predivna dijamantska narukvica.
- Ovo je mali roendanski poklon i uvod u sve ono to te kao moju
suprugu eka.
- Mislila sam da je oboma jasno da ni na ta slino neu pristati.
- To ipak ne znai da ne moe uzeti narukvicu. elim da je uzme ubedivao ju je.
Nespretno je ustala sa stolice. Uhvatio ju je za ruku, na ta ga je
besno oinula pogledom progunavi:
- Zar ne mogu ni u toalet? Da li i to pie u ugovoru?
Pustio ju je. Gledao je za njom kako sigurnim korakom promie
meu stolovima. Zatvorio je kutijicu i vratio ju je u dep. Nije oekivao
da e ona tako pozeleneti u licu kad ugleda dijamantsku narukvicu.
Zato je takva?
Pogledao je na sat. Prolo je ve dvadeset minuta otkad je otila, pa
je shvatio da je pobegla iz hotela. Pozvao je konobara da plati raun.
A ona je morala da pobegne od stvarnosti, od takve budunosti.
Njegove rei odzvanjale su joj u glavi dok je suza suzu stizala. Setila se
bake i sopstvenog obeanja datog njoj da e jednoga dana Estanciju
ponovo vratiti tamo gde imanje pripada, u vlasnitvo svoje porodice.
A baba i deda neizmerno su se voleli, to ba nije bilo uobiajeno za
Argentinu u to vreme. Njihova ljubavna pria decenijama se prepriava
meu mlaim svetom. Oni su, takoe, bili obeani jedno drugom, ali su
se zaljubili pretvorivi Estanciju u pravi ljubavni raj. Posle bakine
smrti deda je zastranio: odao se alkoholu i kockanju, a upravo su veliki
gubici za kockarskim stolom rezultirali prodajom imanja.
Izabela se priseala sjaja u dedinom oku dok je gledao baku pleui
s njom tango. Iako je bila klinka, ve tada je odluila da e se udati
iskljuivo iz ljubavi.

~ 21 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Od osamnaestog roendana bila je slobodna kao ptica i nadala se

da e sresti ljubav svog ivota. Zato nije? Snovi se, izgleda, ne
ostvaruju ba uvek. Don Rafael Ortega Romero je u ovom trenutku
sigurno poslednji ovek na svetu za koga bi se mogla udati iz ljubavi.
Voz se zaustavio na poslednjoj stanici. Njenoj. Izala je iz metroa
zaputivi se u toplu letnju no. Oseala je udne marce u stomaku, pa
se tako nije iznenadila kad je desetak koraka dalje ugledala Rafaela
naslonjenog na zid. ekao ju je.
Izabela nije podigla glavu ni toliko da ga pogleda. Ubrzala je korak i
produila prema svojoj zgradi. Na sreu, bila je sasvim blizu,
Rafael ju je pratio u stopu.
- Mislila si da moe pobei i ostaviti me samog za stolom? Znao
sam gde u te pronai. Zapravo, znam sve o tebi.
- Tako je, htela sam da pobegnem i uinila sam to! - brecnula se na
njega i, kako je okrenula glavu da ga prostreli pogledom, naletela je na
postariju damu, koja je mirno etala po kvartu. Rafael ju je pridrao da
se ne bi prostrla po trotoaru. Hitro odgurnuvi njegovu ruku, gotovo je
potrala.
Ula je u svoju zgradu, a on ju je i dalje u stopu pratio. Nadala se da
joj ruke nee zadrhtati kad pokua da gurne klju u bravu ulaznih vrata,
jer nije elela da on primeti kako na nju deluje.
- Zar me nee pozvati na kafu? - upitao je kad je napokon okrenula
klju u bravi.
- Neu - elela je da mu zalupi vrata pred nosem, ali je on bio bri i
podmetnuo je stopalo izmeu vrata i dovratka.
- Nije vano, svakako u ui, jer nismo zavrili razgovor.
Nevoljno se pomerila u stranu da ga propusti. Pomislila je da ovako
mali, polunameten stan nikada u ivotu nije video.
Pola je da skuva kafu. to je pre skuvam, on e je pre popiti i otii,
mislila je.
Rafael je kratko razgledao njen stan, u kojem zapravo nije imalo ta
da se vidi, pa je seo na jedinu nerasklimanu stolicu.
- Naalost, imam samo instant kafu - rekla je pruajui mu olju iz
koje se puila vrela tenost. - Nadam se da vam ne smeta? - opet mu je
namerno persirala. To je inila kad je elela da uspostavi distancu meu
njima, a na ti je uglavnom prelazila kad je gubila kontrolu.
- Ne smeta - odgovorio je mirno.

~ 22 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Izabela se vratila u radni deo kuhinje nalaktivi se na ank. inilo

joj se da je tako bezbednija. Rafael je pokuao da otpije gutljaj kafe, ali
je bila vrela, pa je spustio olju na stoi.
Podigao je glavu smeei joj se.
- Zanima me da li bi lake pristala na brak kad bih kleknuo pred
tobom s velikim buketom crvenih rua u ruci? Da li vapi za
romantinim trenucima? Priaj mi o sebi, elim da te upoznam.
- Naravno da nisam takva - branila se.
- Ali oigledno je da vi nemate srca, inae ni u ludilu ne biste
pristali na brak bez emocija.
Rafael je ustao lagano joj prilazei. Koliko god da je uzmicala,
kuhinja je bila tesna i nije imala kud da pobegne.
- Bez emocija, kae? - podigao je obrvu. - Grei, duo. Ve sad
oseam da e ovo biti brak pun vatre.
utala je. Kroz glavu joj je proletela slika njihovog prvog poljupca.
Zato se uspaniila, jer ako joj sad prie...
- Ne mislim tako - traila je rei da nastavi, ali su je njegove usne
pretekle.
Odjednom je osetila nemo u udovima i posluno mu je ponudila
usne prepustivi mu se sasvim. Iako je bio iznenaen njenom predajom,
niim to nije pokazao.
Rukama je kliznuo niz njeno tela privijajui je sve jae sebi. Svaka
misao nestala je iz njene glave, osetila je slabost, pa se obema rukama
uhvatila za njegova ramena. Lagano joj je nogom razmaknuo butine, a
dlanovima ju je mazio po struku, pomerajui ih navie, prema grudima.
Kroz tanki materijal odee osetio je svaku oblinu njenog tela, koje je
pod dodirima njegovih prstiju podrhtavalo.
Izabela je osetila koliko je uzbuen kada je snano privukao njene
bokove tik uz svoje. Tekom mukom otvorila je oi i susrela se s
njegovim trijumfalnim pogledom. Taj pogled ju je toliko uplaio da ga u
momentu odgurnula od sebe. Iako su joj noge klecale, uspela je da se
povue za korak od njega.
- Kao to sam rekao, bude li na brak ovakav, pun zanosa, ne treba
ni za ta da brinemo. Izrasla si u zanosnu enu, Izabela.
- Pretpostavljam da me doivljava kao enu, koja e ti odgovarati
u krevetu? - ciknula je.

~ 23 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Izabela, pobogu, pa nisam udovite. Ne brini, neu te zakljuati u

svojoj vili. Zar ne misli da je krajnje vreme da mi konano pone
verovati?
- Radije bih da me zakljuaju u nekakvoj vili i da bace klju nego da
budem ena takvog cininog plejboja kakav ste vi. Molim vas da sada
odete!
Posmatrao ju je dugo, ne verujui sopstvenim uima.
- ini se da opet zaboravlja...
- ta to? - upitala je hladno.
- Pa zaboravlja koliko je tvom ocu teko. Time to je tvoju majku
izabrao za enu doveo je sebe na ivicu bankrota.
- O, molim te, ne pokuavaj da me smeka izmiljenim priama o
mojoj porodici! - u momentu se razbesnela.
- Kamo sree da nije istina ovo to priam. Tvoj otac je u veoma
nezgodnom poloaju, rizikuje da izgubi sve...
Poznavala je dobro svog oca mada ve izvesno vreme nisu bili u
kontaktu.
- Otkuda vam takve injenice? - upitala je, s mukom gazei svoj
ponos.
Rafael se uozbiljio.
- Buenos Ajres je zapravo mali grad. U kontaktu sam s poveriocima
tvog oca. Oni kau da e izdrati jo jedva mesec dana, a onda e
konano bankrotirati.
- Ne verujem da moja majka zna bilo ta o tome... - promrmljala je.
- I te kako zna! Pre nekoliko nedelja tvoji su roditelji upravo zato
doli kod mene. Moram li naglasiti koliko im je laknulo kad sam im
rekao da ne brinu, jer je sve pod kontrolom. Naravno, pomoi u im da
ree taj problem.
Izabela ga je netremice gledala, nije znala treba li da mu veruje.
- Kad se venamo, kao to zna, polovina Estancije pripae tebi nastavio je. - Prema ugovoru, trebalo bi da isplatim ondanju vrednost
imanja, ali u ipak tvojim roditeljima platiti njegovu sadanju vrednost.
Nadam se da ne moram naglaavati da je re o milionima dolara. Ne
elim da porodica moje ene brine o finansijama.

~ 24 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Napustite moj stan, gospodine Romero. Rekli ste ta ste hteli i sad
idite - tiho je izgovorila, pa je prila vratima, irom ih otvorivi. Na
njeno olakanje, poao je bez opiranja.
Zastao je na trenutak u dovratku da joj saopti:
- Doi u po tebe sutra posle podne, Izabela.
- Odlazite - ponovila je gotovo neujno.
Dok je zakljuavala vrata, oslukivala je sve tii bat njegovih
koraka. Grlo joj se stegnulo. Zar je mogue da je sve ovo to je ispriao
istina?
Na drugom kraju Pariza Rafael je stajao kraj prozora svoje hotelske
sobe posmatrajui jarko osvetljenu Ajfelovu kulu, koja mu se inila kao
ogromna igraka.
Nikada nije bio u slinoj situaciji. Imao je posla sa enom koja mu
je otvoreno rekla da ga ne eli, a udeo je za njom sve jae. I... uprkos
otvorenom neprijateljstvu koje je ispoljavala, bio je ubeden u to da i
ona njega eli. Priseao se kritinog momenata u njenom stanu. Divio se
sebi kako je ostao priseban, jer je poeleo da joj odmah strgne odeu s
tela. Shvatio je da je ona jo uvek devica, odavali su je stidljivost,
crvenilo i pogledi koje je na njega kriom bacala. Nikada nije razmiljao
o tome da bi se mogao oeniti devicom. Zapravo, oduvek je davao
prednost iskusnim enama, koje su umele da ga zadovolje.
Veeranji poljupci samo su mu potvrdili da su njih dvoje stvoreni
jedno za drugo. Smeio se razmiljajui o tome da e Izabela shvatiti da
mu je uzalud pruala otpor.
A vreme kao da je bilo usklaeno sa Izabelinim raspoloenjem. Dan
je bio siv i prohladan, a na njenom licu bili su uoljivi tamni podonjaci.
Pozvala je Hozea, svog plesnog partnera, da mu saopti da zbog
porodinih obaveza mora napustiti grad i sadanjeg stanodavca. Hoze
se zapravo obradovao to e naslediti njen posao i plesnu grupu, a
stanodavcu je bilo ao to e ostati bez pouzdane stanarke, s kojom
nikada nije imao problema.
Neko je pokucao na vrata. Sigurno je gazda doao po kljueve.
Sa oseajem munine u stomaku dovukla se do vrata. Bio je to on,
Rafael. Odluila je da ostavi klju u potanskom sanduetu, osvrnula se
jo jednom oko sebe preletevi pogledom po prostorijama u kojima je
tri godine bila bezbrina, pa je zatvorila vrata za sobom.

~ 25 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Nema mnogo prtljaga - zaueno je prokomentarisao Rafael

pratei je do limuzine, koja ih je ekala. Trudila se da mu se ne
pribliava vie nego to mora.
Na putu do aerodroma pred oima su joj promicala predgraa
Pariza, grada koji je nevoljno napustila. Rafael je sve vreme telefonirao
priajui o poslovima u koje se ona ne razume, najee o akcijama i
nekakvim odtetama, a pritom je upadljivo gestikulirao naglaavajui
energino svaku izgovorenu re. Primetila je da ima nene i duge prste,
u potpunoj suprotnosti sa jasnim stavom i odlunim glasom.
Kad je zavrio poslednji telefonski razgovor, ulazili su na parking
ispred aerodromske zgrade.
Kontrola dokumenata obavljena je po skraenom postupku i koji
trenutak kasnije uli su u privatni avion, ija je unutranjost podseala
na ono to je viala na fotografijama u mondenskim magazinima. Tepih
na podu bio je toliko mek da je stekla utisak da eta po oblacima.
Ovakav luksuz bio joj je potpuno stran.
- Nikada dovoljno raskoi, zar ne? - cinino ga je upitala.
Rafael, koji se smestio na sedite ispred njenog, okrenuo se u tom
trenutku. To je bio trenutak, prvi od jutros, kad ga je pogledala pravo u
oi i jo jednom pomislila koliko on dobro izgleda.
- Delim ovaj avion sa svojim poslovnim partnerima, od kojih je
jedan moj brat. Ponekad mi vreme ne dozvoljava da putujem redovnim
letom, jer me u Buenos Ajresu ekaju neodloni sastanci. Ovoga puta
imao sam sree da se moj brat ba danas zatekao u Parizu i da je avion
slobodan.
Izabeli je bilo drago kad je ula da on u narednih nekoliko dana ima
gust raspored, zapravo neodlone poslovne sastanke, to znai da ga
nee esto viati. Laknulo joj je.
- Nemoj se mnogo radovati, Izabela, jer dok sam ja na sastancima,
tvoj i zadatak tvojih roditelja bie da osmislite nae venanje. Vremena
je malo. Zamolio bih te jo neto: pokuaj da izbaci to utivo obraanje
na vi iz razgovora sa mnom, ponaaj se kao da smo ve u braku. Zaista
je glupo da mi persira, a koliko sutra biemo...
Progutala je knedlu. Zavalila se u sedite i, zagledana kroz prozor,
setno je posmatrala kako Pariz postaje sve manji. Zar se definitivno
rastaje od ovog grada? Zar naputa svoj san, svoju slobodu? elela je da
skrene misli na neto drugo, pa je izvukla knjigu iz torbe i udubila se u
tivo.

~ 26 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

4. poglavlje
Osvanulo je hladno augustovsko jutro. Sunce je u svitanje
izbrazdalo horizont crvenim linijama. Izgledalo je arobno, kao u
filmovima. Izabela se pitala da li je prirodna lepota dobar ili lo znak.
Udahnuvi duboko, lagano je izala iz aviona. Posle tri godine
ponovo gazi po tlu Argentine, to je navodi na suze i smeh istovremeno.
Nije verovala da e na to ovako sentimentalno reagovati. Moda je to
naprosto posledica nesanice u avionu, a moda joj je ipak domovina
nedostajala? Bilo kako bilo, Buenos Ajres je pred njom i ivot dobija
sasvim drugaiji smisao.
Rafael ju je uhvatio za ruku, pa su se uputili do automobila, koji ih
je ekao. Seli su na zadnje sedite sa izvesnom dozom opreza, to je
podrazumevalo i pristojno rastojanje meu njima. Kriom ga je
posmatrala. Pa on je gotovo sve vreme na putu od Pariza dovde
prespavao, ljubomorno je pomislila. Zato je, za razliku od nje, delovao
odmorno i svee.
Prvih nekoliko sati bavio se poslom jer je, naravno, uza se imao
laptop, potom je ruao, a naposletku se zavalio u sedite i spavao je sve
do sletanja na buenosajreski aerodrom. Izabela od nervoze nije mogla
oka sklopiti, jer su joj se po glavi vrzmale svakojake misli.
- Stigli smo. I ta sad? - upitala ga je.
- Odveu te prvo tvojim roditeljima, verujem da su te se ueleli.
Pozvan sam da veeras doem na veeru kod vas, pa u ti tim povodom,
kako tradicija nalae, pokloniti vereniki prsten. Hou da zna:
pripadao je mojoj baki, pa za mene ima veliku vrednost.
- Vereniki prsten... - tiho je ponovila. Zamislila ga je, ubeena da je
glomazan, sa ogromnim rubinom u sredini i sitnim brilijantima
poreanim oko njega.
Rafael je uzeo njenu ruku primaknuvi je oima.
- Ima tanke prste, moda u morati da ga suzim. Uiniu to jo
danas!
Izabela je istrgnula aku iz njegove. Najradije bi naredila vozau da
okrene i da je vrati na aerodrom. Muka joj je od Rafaelove

~ 27 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

samouverenosti i kovanja planova. Kao da se ona ba nita ne pita! Ali

zar se pita? Pa dovedena je pred svren in.
Vozili su se kroz predgraa Buenos Ajresa. Izabelu je obuzela
neopisiva toplina. Prepustivi se pogledu na daleke planine, ni
primetila nije kad su zali u poznatu ulicu. Kapija se otvorila i dok su
ulazili u dvorite, ugledala je roditelje na terasi pred vilom, a iza njih se
postrojila posluga u kompletnom sastavu. Svi su izali da je doekaju. U
tom trenutku znala je da se konano vratila kui, u dom koji je svetinja
za njene roditelje i koji, zahvaljujui njoj, nee izgubiti.
Rafael joj je pomogao da izae iz limuzine, a majka i otac pohrlili su
da je zagrle i pozdrave. Ljubazno su pozdravili i budueg zeta. Obratila
je panju na susret njenog oca s Rafaelom. Nekakva poniznost, a
istovremeno i zahvalnost, isijavala je iz oevog pogleda upuenog
njenom vereniku.
Tom susretu posebnu notu dala je Izabelina majka, koja se sa
suzama radosnicama u oima iskreno obradovala povratku svoje
mezimice.
Koji trenutak kasnije Rafael je napustio njihovo imanje, jer je urio
da obavi to vie posla. Izabela je, s majkom podruku, ula u porodini
dom generacija svojih predaka, podseajui se na to ko je ona zapravo.
Nedelje su proletele kao treptaj oka, a Izabeli se inilo kao da je
jue kroila u kuu svojih roditelja.
Stajala je kraj prozora svoje spavae sobe zagledana nekud daleko,
u no. Na njenoj ruci svetlucao je vereniki prsten, drugaiji nego to ga
je zamiljala: u sredini je bio mali roze dijamant, okruen sitnim
brilijantima; Lepo joj je pristajao i, to je jo vanije, ba joj se dopao.
Rafaela je retko viala, upravo zbog njegovih poslovnih obaveza.
Jutros je nakratko odleteo u Njujork. Razlog njegovog odlaska,
kako je Izabela proitala u lokalnim novinama, jeste Rafaelova namera
da ue u pregovore u vezi sa preuzimanjem preduzea koje je
bankrotiralo, a iji su radnici mahom ilegalci, koji zbog svetske krize
nisu mogi nai posao u svojoj zemlji. On, kako pie u novinama, planira
da otpusti ilegalce i da obnovi rad u toj firmi, ali iskljuivo sa amerikim
dravljanima. Ovaj tekst Izabelu nije ostavio ravnodunom, naprotiv,
bila je veoma potresena. Zar e otpustiti sve te jadnike, koji tu nisu
doli svojom voljom, ve trbuhom za kruhom?

~ 28 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Svakodnevno su razgovarali telefonom, ali je Izabela, od trenutka

kad je proitala taj lanak, sve vreme razmiljala o tome. Kako da veruje
Rafaelu kad je u stanju tako nehumano da postupi? Gde e mu dua?
- Radujem se to u te uskoro videti i odvesti pred oltar - rekao je
tokom jednog njihovog razgovora.
- Ko zna, moda e mi za est meseci predloiti da se razvedemo.
Ah, da, to nije dobro za tvoju karijeru, pa verovatno ipak nee pecnula ga je.
- Razvod braka u naem sluaju nije opcija - glasio je njegov
komentar.
Pre nego to su zavrili razgovor obeao joj je da se nee dugo
zadrati u Njujorku. Pa zato se odjednom osea toliko usamljenom? Da
li je i to neki znak?
Konano je osvanuo dan njihovog venanja.
- Ne mogu da verujem da si odsekla onu lepu dugu kosu, Izabela negodovala je njena majka nametajui joj veo na glavi.
Izabela je stajala pred ogledalom, delovala je potpuno odsutno dok
su joj devojke pomagale da obue venanicu. Ta venanica pripadala je
njenoj baki, ali je, naravno, malo prepravljena da izgleda modernije.
Prvo nije htela da je obue, jer je to znailo skrnavljenje uspomene na
baku i njeno venanje iz ljubavi, meutim, majka je insistirala na tome,
jer je smatrala da ne treba prekinuti porodinu tradiciju. Venanica od
svile padala je u slapovima do Izabelinih stopala, a bila je ukraena
sitnim svetlucavim dijamantima.
Kad je ugledala svoj odraz u ogledalu, pocrvenela je. Zar je mogue
da je taj dominantni Rafael poeleo da ba nju odvede pred oltar? inilo
joj se da to nije ni u kakvoj vezi s logikom. Pa zaboga, ona nikada nee
gajiti duboka oseanja prema njemu! Zato je odluila: njen jedini cilj u
predstojeem periodu bie smiljanje strategije za bekstvo iz ovog
sumornog braka.
Pola sata kasnije otac ju je dopratio do oltara u crkvi. Priseala se
scena iz filmova kad neveste pred crkvom bacaju veo s glave i tre
glavom bez obzira, samo to dalje od svetenika i mladoenje. Izabelu
nije obuzela takva potreba, zapravo je oseala spokoj u dui. I trudila se
da uskladi korak sa oevim.
Posmatrala je brojne zvanice na klupama kako se okreu i
zadivljeno je prate pogledima dok se u pozadini uo svadbeni mar.

~ 29 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Tamo napred, pred oltarom, ekao ju je Rafael, okrenut leima, u sivom

elegantom odelu, kose crne kao no.
Sve jae se oslanjala na oca, nita vie nije videla sem ramena svog
budueg mua. Molila se u sebi da se on ne okrene...
Ali kao za inat, okrenuo se i pogledi su im se sreli. Reflaksno je
zastala u tom trenutku, otac je to osetio i smireno ju je povukao napred.
Sabrala se i nastavila je da koraa.
Kad su doli do oltara, otac ju je prepusti mladoenji, koji ju je
uhvatio za ruku. Popeli su se stepenik vie, do svetenika. U
verenikovim oima opet je prepoznala trijumf, ali i nekakvu ivost,
strast. Podigao je njenu ruku do svojih usana neno je poljubivi i u tom
trenutku mogla je pomisliti na sve, samo ne na bekstvo. Odgovarala je
na svetenikova pitanja onako kako se to od nje oekuje, a zapravo nije
bila svesna znaenja svojih odgovora. Oseala je samo hladan dodir
zlatnog prstena na desnoj ruci i kapljice znoja, koje su joj izbile po
vratu.
Doao je trenutak da mladoenja poljubi nevestu. Izabela se
izbezumila, jer je nekako sasvim smetnula s uma taj deo obreda. Uzeo
ju je u naruje i nije joj preostalo drugo nego da mu se prepusti i zatvori
oi. Poljubac koji je usledio bio je nekako drugaiji, neniji. I ko zna
koliko bi potrajao da ih aplauz prisutnih nije vratio u stvarnost.
Sad su zvanino mu i ena.
Pre nego to su ih gosti opkolili u nameri da im estitaju, Rafael ju
je izveo iz crkve. Znala je da sad mora nabaciti lani osmeh i prihvatati
estitke. Takoe je znala da e narednih nedelja ona i njen suprug biti
glavna tema svih razgovora u gradu. Da li je spremna da se nosi s tim?
Iznenadili su je blicevi ispred crkve, koji su je na momenat potpuno
zaslepeli.
- Ne brini, tu sam, samo se smei i brzo e se razii. Oni su, u stvari,
doli tebe da vide - drao ju je vrsto oko struka. - Javnost je sad gladna
informacija o tome kako izgleda, da li si lepa, da li si srena...
Posle izvesnog vremena pomogao joj je da se udobno smesti na
zadnjem seditu limuzine, pa je seo pored nje.
- Prijem za goste odrae se u mojoj kui. Moj brat nije stigao na
venanje, ali se nadam da e prisustvovati ostatku zabave.
Vozili su se kroz Rekoletu, elitni gradski kvart, do njegove kue.
Kapija se otvorila i ona je ugledala ogromnu vilu, poput palate, u

~ 30 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

predivnom zelenilu. Dovezli su se do glavnog ulaza, gde ih je doekala

posluga u crno-belim uniformama. Rafael je predstavio svakog lana
posluge ponaosob. Nije bila u stanju da im zapamti imena i lica. Bie za
to dovoljno vremena... Posluga se potom razila, a domaica Huanita
uvela je Izabelu u kuu.
- Doi - u jednom momentu priao joj je Rafael - pokazau ti gde se
moe osveiti, Iza kue je podignut ator, a gosti ve lagano pristiu.
Ima dovoljno vremena da ode u toalet i popravi minku.
Rukama je uhvatila skute venanice da bi se lake popela uza
stepenice. Na njeno iznenaenje, na zidu stepenine galerije nisu visili
portreti predaka, ve moderne slike.
- Ovo je kua tvoje porodice? - upitala ga je radoznalo.
- Nije. Naa porodina kua je u naselju Bario Norte, nedaleko
odavde. Ovu sam kupio pre deset godina.
Sprat je bio prostran i svetao. U dnu galerije, s leve i desne strane
bila su identina vrata. Otvorio je leva, koja su vodila u zaseban
apartman.
- Obe strane su iste, imaju spavau sobu, garderobu, kupatilo i
veliki primai salon - objanjavao joj je. Izabela je pretpostavila da je
ova leva strana njegova. Uinila joj se nekako tamnom i odisala je
mukim mekom. Potom ga je pratila do desnih vrata.
- Znam da ti sad sve ovo izgleda konfuzno i da se slabo snalazi, ali
bie vremena za temeljnije razgledanje i upoznavanje. Takoe znam da
ti na poetku naeg braka ipak treba malo mira i privatnosti, zato sam
te doveo u tvoje odaje. Najradije bih te odmah odveo u svoj krevet, ali
potovau tvoju odluku kad bude spremna da sa mnom deli
zajedniki prostor.
Izabela se pretvarala da ne uje ono to joj je govorio. Uli su u
njenu sobu, bila je puna nove odee i obue, koju je za nju kupio. Njen
kofer bio je neraspakovan i odloen u ugao, a inilo se da nee biti
potrebe da ga ikada raspakuje. Zinula je od iznenaenja i trebalo joj je
vremena da se sabere. Posmatrala je svu tu odeu, bila je ba po
njenom ukusu, a osmislili su je poznati dizajneri.
Oseala se kao lutka, koju treba lepo obui, pa je bes ponovo poeo
da kulja iz nje.
- Kako moe pomisliti da e me kupiti ormarom punim odee?
ta to treba da znai? Zar ti liim na nekoga ko nosi takvu, dizajniranu
odeu? Zato glumi mog zatitnika kad kae da e ekati da budem

~ 31 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

spremna? Za ta spremna? Da legnem u tvoj krevet? Sluaj me paljivo,

ovo u ti rei poslednji put... nikada neu biti spremna za...
Poljupcem je zaustavio bujicu rei s njenih usana. Drao ju je vrsto
i mada je neubedljivo pokuala da mu se odupre, ponovo je osetila
nadolaenje onog udnog oseaja, koji ju je celu obuzeo. Borila se protiv
te slabosti, ali uzalud. Najradije bi mu se prepustila, ali to bi bilo protiv
pravila njene igre. Zato joj je preostalo da stisne usne, meutim, njega
kao da nije doticao njen pokuaj da mu se odupre.
Trudio se da je pobedi najboljim orujem: poljupcima po njenom
vratu. Oseala je vrelinu njegovog daha. Mazei je po telu, rukama joj je
zadignuo venanicu. Ni sama ne znajui kako, odjednom je bila na
krevetu, a on je leao na njoj.
Odgurnula ga je, ustala i popravila frizuru. Pokuavala je da
popravi nabore izguvane venanice. I, naravno, kljuala je od besa
toliko da je poelela da ga zadavi golim rukama.
Iako estoko uzbuen, Rafael se brzo pribrao pa je bacio pogled
preko njene sobe.
- elim da nosi ovu odeu, pa makar te ja oblaio, jer neu
dozvoliti da se na javnim mestima stidim svoje ene u garderobi s
buvljaka. To ti ne dolikuje. Sada si moja ena, pa se ponaaj u skladu s
tim.
elela je grubo da mu uzvrati, ali ju je prekinuo obuhvativi je
obema rukama oko struka.
- Kad bolje razmislim, previe sam popustljiv prema tebi. Zato
emo promeniti neke uslove. Dolazie u moj krevet kad god to
poelim, uostalom, maloas smo videli da me eli bar onoliko koliko i
ja tebe. Zar ne?
Odgurnula ga je.
- Nemoj biti toliko siguran, Rafaele. To to sam u Parizu bila sama
kad si doao po mene, ne znai da nemam ljubavnika, kojim sam
zadovoljna. Moda nisam udarala recke kao ti, ali za mene kvantitet ne
znai kvalitet.
Rafael se nasmeio.
- Osvei se i popravi minku, inae e gosti pomisliti da nismo
mogli doekati prvu branu no.
Poao je prema vratima, pa se jo jednom okrenuo.

~ 32 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Moramo se jo fotografisati s gostima, ekau te dole - zatvorio je

vrata.
Zarila je glavu u jastuk da ne bi vritala koliko je grlo nosi. Potom je
ustala i zakljuala vrata. Naravno, ne moe ostati zauvek zakljuana, ali
trenutno joj je prijao zvuk okretanja kljua, jer joj je pruao bar
nekakvu utehu. Posmatrala se u ogledalu. Rafael je u pravu, minka joj
se razmazala. Pourila je da se umije i sredi.
Znala je da je rekao istinu, jer da je Rafael nije na vreme prestao
ljubiti, ostali bi veno u krevetu ljubei se i grlei. A to saznaje ju je
zabolelo.
Rafael je iz svoje sobe kroz prozor posmatrao zvanice, koje su u
grupama pristizale. Strasni taktovi tanga dopirali su do njega. Konobari
su sluili ampanjac. Sunce je zalazilo i nebo se obojilo vatrenocrvenim
nijansama. Du celog dvorita ukljueni su lampioni. Ba tako je
zamiljao svoju svadbu.
Duboko u sebi znao je da je izabrao pravu enu. Ni za jednom nije
ovako udeo. Dodue, ponekad je ubeen da je ona devica, a ponekad
ga podsea na... Da li moda ezne za drugim? Hoe li uskoro zatraiti
razvod braka? Uzalud se tome nada, jer e on uiniti sve da je zadri...
Neko je pokucao na vrata. Okrenuo se ugledavi Izabelu na pragu.
- Huanita mi je rekla gde mogu da te naem. Fotograf nas eka,
plai se da e uskoro biti pretamno za fotografisanje...
- Kako da odbijem tvoju nenu molbu? - uhvatio ju je podruku.

~ 33 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

5. poglavlje
Posle vieasovnog osmehivanja i rukovanja sa gostima, Izabelu su
zabolele i ake i lice. Odmah po zavretku fotografisanja Rafaelu se
uinilo da je pravi as da pozove Izabelu i njene roditelje u svoju radnu
sobu. Tamo su ih ekali advokati.
Posle detaljnih informacija Rafael je njenim roditeljima dao ek
ispisan na astronomsku cifru, a Izabeli je preostalo da potpisom oznai
sklapanje tog ugovora.
Zgrozio ju je stav njenih roditelja, koji su tako ponizno gledali taj
ek, kao da im je poslednji lek na svetu. Zar je mogue da im je novac
toliko vaan? A to to su prodali svoju kerku nita im ne znai?
Odjednom ju je ispunio strah pomean sa uasnom usamljenou.
Jedna od devojaka, koja joj je pomogla da obue venanicu,
ispratila ju je nazad u sobu, gde joj je skinula veo s glave i pokazala
kako da privrsti lep venanice za rukav da joj ne bi smetao dok s
muem bude plesala prvi ples.
Doao je i taj trenutak. Iznenadila ju je injenica da je Rafael
izabrao tradicionalnu argentinsku narodnu pesmu La Chacarera,
nastalu na veoma romantinom predloku.
Dok se preputala plesnim koracima, primeivala je skrivene
poglede mladih ena upuene njenom muu. Eh, kamo sree da joj ga
neka sad preotme, pa da je rei svih muka!
- Izabela, ovo je moj stariji brat Riko Kristof - neto kasnije
predstavio je Rafael svog brata, koji je zakasnio na njihovo venanje.
Odmah ga je prepoznala. Pojma nije imala da je poznati grki
biznismen Riko Rafaelov stariji polubrat. Odmah je primetila fiziku
slinost meu njima dvojicom: ista visina, kao i grada tela. Ali Rikove su
oi svetle, a Rafaelove tamne. I Rikove crte lica su grube i izraajne, dok
su Rafaelove nekako nene.
Pruila mu je ruku.
- Drago mi je.
- Takoe - dever je stisnuo njenu ruku nekako hladno i bezlino. Bio sam na neodlonom poslovnom putu, pa sam zato propustio
venanje u crkvi.

~ 34 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Je li to bilo izvinjenje? Glas mu je dubok, a akcenat zanimljiv, ali

ipak nije ostavio poseban utisak na Izabelu. S duge strane, dovoljno je
da Rafael izgovori njeno ime pa da joj zaklecaju kolena.
Rafael ju je privukao sebi. Ta njegova posesivnost u drutvu
izluivala je Izabelu i nije znala kako da se postavi.
- Vano je da si stigao - ljubazno se nasmeila Riku.
- estitam vam oboma. Ne mogu rei da u vas uskoro pozvati na
svoju svadbu, jer ne verujem da u dopustiti da me bilo koja upeca nasmejao se.
Izabela je diskretno zakolutala oima. Nepodnoljiva arogancija
oigledno je zajednika crta svih mukih lanova njihove porodice,
pomislila je.
- Veruj mi, posle dananjeg dana i meni je dovoljno svadbe za celi
ivot - cinino se nasmejala.
- Brate moj, svia mi se tvoj izbor. Snajka je oigledno duhovita Riko je namignuo Rafaelu.
U tom trenutku nakratko im je prila gospoa Ortega da se
pozdravi sa svojim starijim sinom. Izabela je osetila nekakvu napetost u
vazduhu i bila je uverena u to da meu njima ima neto tajno, neto to
se mora kriti od svih.
Poelela je da sazna ko je Rikov otac i zato on, kao stariji sin, nije
nasledio porodinu kompaniju. Bie dovoljno vremena da otkrije
istinu... Gosti su se lagano razilazili.
- Ja sam sreno oenjen ovek! - uzviknuo je Rafael u jednom
trenutku poljubivi joj ruku.
- Veoma sam umorna, mislim da u otii u krevet.
- Ti si sad moja ena i zato emo spavati u istom krevetu. elim da
na brak bude pravi, a ne fiktivni. A sad elim da izabere da li e se
pozdraviti s gostima i sama otii na sprat ili da te prenesem preko
praga, kako tradicija nalae, a to e preostalim gostima biti simpatino,
pa e imati ta da prepriavaju sutra za dorukom? Izaberi, Izabela.
- Ne elim da glumi Tarzana i da me vue kao kakvu ivotinju procedila je nezainteresovano.
- teta - zvuao je kao razoarani deak, jer mu se ta ideja ba
dopala.

~ 35 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Dok se opratala s gostima, ugledala je Rika u zagrljaju lepe ene,

koja je kraj njega blistala kao da je upravo osvojila sedmicu na lotou. To
ju je zgrozilo.
Uhvativi svoju nevestu za ruku, Rafael je s njom poao preko
dvorita obasjanog meseinom do ulaza u kuu. Potom je otvorio vrata,
pa ju je podigao u naruje i preneo preko praga.
- ta to radi?! - vrisnula je otimajui se.
- Ipak te prenosim preko praga - na licu mu se videlo da je srean.
Nije mogao da odvoji pogled od njenih nagih ramena. Ta koa... kao
alabaster. Tako je mlada i zanosna, tako nevina i blistava. Spustio ju je
na pod, jer je malo nedostajalo da nasrne na nju tu, u podnoju
stepenita.
- uj, Rafaele, noas elim sama da spavam. Sve se tako brzo
odvija... Koliko pre dve nedelje bila sam u Parizu, a sad sam ovde i jo
udata... moram da se naviknem na sve ovo.
Dvoumila se da li da ga pogleda u oi, ali ih je ipak drala oborene.
- Nisam ovek koji moli ene za seks, Izabela, pa tako neu ni tebe
iako si sad moja zakonita supruga. Slobodno idi u svoju sobu, razumem
da su ti sad oseanja uskomeana.
Bojaljivo je podigla glavu. Zato je tako brzo odustao? To ne lii na
njega.
- Hvala - nesigurno se osmehnuvi, popela se na prvi stepenik.
Ispratio ju je u njene odaje i ponudio se da joj pomogne da svue
venanicu. Morala je da prihvati njegovu ponudu, jer se sama nikako ne
bi iskobeljala iz bogatih slojeva tkanine. Lagano je otvarao rajsferlus
niz njena lea, osetila je da joj vrhovi njegovih prstiju klize po koi.
Jednom rukom pridravala je haljinu na grudima da ne sklizne na pod,
a drugom se pridravala za zid da se sama ne bi prosula po podu.
- Hvala - promrmljala je isprativi ga pogledom do vrata. Jedva je
ekala da ostane sama i da zagnjuri glavu u jastuk. Za svaki sluaj,
zakljuala je vrata. Oseala je sve, samo ne zadovoljstvo, ali bila je
previe umorna da bi o tome razmiljala, pa je brzo utonula u san.
Ujutro ju je probudila Huanita, koja je ula u sobu s posluavnikom
u rukama. U prvom momentu Izabela nije znala gde je i tek kad je
ugledala Huanitin hladni izraz lica, setila se jueranjeg dana i venanja.
- Dobro jutro - pospano je pozdravila Rafaelovu domaicu.

~ 36 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Va suprug je u trpezariji, eka vas - izgovorila je Huanita izlazei

iz sobe i grubo naglaavajui svaku svoju re.
Izabela bi najradije preskoila ovaj deo dana, prijatnije bi se
oseala da ne izlazi iz svoje sobe. Uzela je au soka od pomorande i
prila je prozoru. Misli su joj nakratko odlutale i ak je osetila spokoj.
Napokon se nakanila da obue stari dobri dins i ispranu kariranu
koulju, pa je sila u prizemlje nosei onu tacnu. Rafael je sedeo za
stolom njoj okrenut leima, itao je novine i pio prvu jutarnju kafu.
Spustila se na stolicu do njega.
- Dobro jutro - osmehnula mu se uzimajui kroasan iz njegovog
tanjira. Rafael je klimnuo glavom ne diui pogled s novina.
- Mislim da me Huanita ne voli - poverljivo mu je proaputala.
- Kojeta - odgovorio je preko volje - ona je samo duboko u dui
romantina ena, koja je oigledno ve shvatila da na brak nema
nikakve veze s romantikom - nastavio je da ita novine.
Kad je popio kafu, zaklopio je novine, odmerio je svoju mladu enu
od glave do pete i iznenaeno zakljuio:
- Zaboravio sam da kaem Huaniti da baci tvoju staru odeu.
Izabela je nezainteresovano uzdahnula dajui mu na znanje da je
njegove prie mnogo ne dotiu. Nastavila je mirno da pije aj.
- Samo da zna, za nekoliko sati polazimo na medeni mesec.
Huanita e ti spakovati kofer.
- Medni mesec? - ponovila je razrogaivi oi u udu. Ve ih je
zamislila na nekoj pustoj plai, same, i ta ideja nimalo joj se nije dopala.
- Ne boj se, ne idemo na pusto ostrvo! Znam da eli da vidi
Estanciju paradizo, a poto ni ja skoro nisam bio tamo, smatrao sam
da je to najbolji izbor.
Izabelu su njegove rei veoma obradovale.
- Da, elim da je vidim. Prijatno ga je iznenadila brzim odgovorom.
Izabela je ipak insistirala na tome da sama spakuje svoje stvari.
Posmatrala je novu odeu, zaista je imao ukusa i stila, pa je odabrao sve
ono to bi i ona sama. Otkud to da ima tako istanan ukus i kako je znao
da izabere? Osim toga, nikako nije elela ponovo da naljuti Rafaela.
Naposletku je odluila da se presvue, pa je iz mnotva nove
garderobe izabrala crne pantalone i elegantnu belu koulju.

~ 37 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Koferi su ve bili u gepeku rend rovera, a Izabela je etala po

dvoritu ekajui da Rafael sie.
Otkrila je neto to joj je privuklo panju: natkrivenu garau iza
kue, u kojoj je parkiran sjajno odravani oldtajmer. Prila je da ga
bolje pogleda i puls joj se ubrzao od uzbuenja. Prstima je prelazila
preko lakiranog lima zagledajui automobil sa svih strana.
- To je bugati iz 1951. godine - njegov glas trgnuo ju je iz
zanesenosti, pa je odskoila. Kako mu polazi za rukom da se neujno
priunja, a tako je krupan ovek?, pomislila je. Odmerila ga je i bila je
ba zadovoljna onim to vidi: na sebi je imao farmerke i sportsku
koulju.
Srce joj je i dalje tuklo, to od prepada, to od njegovog dobrog
izgleda. Pokuavala je da kontrolie disanje.
- Znam, na celom svetu postoji samo osam primeraka ovog
lepotana - pravila se vana.
Iznenaeno je podigao obrve.
- Fasciniran sam. Voli oldtajmere?
I dalje gledajui vozilo, odgovorila je:
- Tu ljubav nasledila sam od svog dede. On je oboavao ovakve
automobile. Imao je album njihovih fotografija i esto mi ih je
pokazivao matajui o jednom takvom. Uvek sam mu govorila da u mu,
kad porastem i postanem bogata, kupiti ba onaj koji eli. Tada mi je
bilo dvanaest godina.
- Sad bi to mogla... ali je kasno. Izabela se rastuila.
- Da.
Potom ga je pogledala videvi u njegovim oima saoseanje.
- Tvoj deda je sigurno bio zanimljiv ovek.
utke su se vozili kroz Buenos Ajres, a onda joj se iznenada
obratio:
- Gde si nauila da plee tango?
- Mamini roditelji oboavali su taj ples - rekla je posle podue
pauze. - Baka mi je prenela tu ljubav kad sam bila sasvim mala. Posle
njene smrti deda je nastavio da plee sa mnom... A ti? U Parizu si mi
rekao da je tvog brata i tebe takoe baka nauila da pleete tango.
Nasmeio se.

~ 38 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Bila je luda za tim plesom iako u njenoj mladosti tango nije bio
preterano popularan. Iskradala se nou i odlazila na igranke, jer joj to
roditelji nisu doputali.
Izabela se zavalila u sedite i kroz prozor je posmatrala slikovite
pejzae, koji su promicali kraj njih. Razmiljala je o tome kako joj je ba
lepo, jer joj se inilo da je dananja komunikacija s Rafaelom nekako
lagodnija i oputenija.
Uljuljkana time, zaspala je posle izvesnog vremena.
- Izabela, probudi se, stigli smo.
Kad je izala iz automobila, u trenutku je bila zateena onim to je
ugledala.
- Sea li se ovog? - upitao ju je.
Klimnula je glavom.
- Da, ali kao kroz maglu. Nekoliko puta bila sam ovde, ali kao
sasvim mala devojica. Mojoj mami uvek se inilo da je Estancija
daleko od grada, pa nismo esto navraali. Kad sam napunila est
godina, umrla je moja baka i tada smo prestali da dolazimo ovamo.
Posle nekoliko godina deda je sve ovo morao da proda. Ostalo je
istorija, koju ti dobro zna.
Za tren je pomislila kako je ba tada poela njena agonija...
Vazduh je bio ist, ispunjen najrazliitijim mirisima. Fasada
hacijende nene be boje i krov u boji terakote davali su imanju
posebnu dra.
- Estancija paradizo zavrena je 1830. godine, a decenijama je
graena.
- Tako je lepo - proaputala je. - Zaboravila sam koliko je sve ovo
bajkovito i nestvarno.
Oko kue se u svim pravcima pruaju nepregledni panjaci, a iza
nje je malo jezero, koje se napaja izvorskom vodom. Nikakvo udo to je
deda poeleo da ova hacijenda jednoga dana ponovo pripadne naoj
familiji. Sigurno mu je teko palo da napusti ovo mesto.
- Sve ovo sad pripada tebi i meni - naglasio je Rafael. - Doi da ti
pokaem kuu.
Posle itavog sata obilaenja prostorija zavrtelo joj se u glavi.
Dvadeset tri spavae sobe, dve velike sale za prijeme, ogromna
trpezarija... i to nije sve. Kad su izali iz kue, pokazao joj je helikopter
na nekoliko stotina metara od njih.

~ 39 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Mislim da je najbolji pogled s visine, samo moramo pouriti pre

nego to padne mrak.
Prvi put letela je helikopterom i nije joj bilo svejedno. Napravili su
krug oko imanja, koje je obuhvatalo dobrih pet hiljada hektara zemlje.
U jednom trenutku osetila je muninu, pa je Rafael dao pilotu znak da
poe nazad. Jedva je doekala da dotakne vrsto tlo pod nogama.
- ta je bilo? Nije ti dobro?
- Jeste, ali mi je ovo bilo previe za jedan dan - odgovorila je. Ipak
se njen ivot iz korena promenio u samo nekoliko dana.
Otila je u sobu, koju je izabrala za sebe, da se malo odmori.
Dogovorila se s Rafaelom da se kasnije nadu na terasi iza kue, pa da
zajedno veeraju.
Nestrpljivo ju je ekao, okrenut licem prema jezeru i uivajui u
predivnoj noi.
Zadovoljno je primetio da je pred njega dola doterana i
naminkana, zakljuivi da je zaista dobro izabrao. Dugo ju je
posmatrao pre nego to je upitao:
- eli li neko pie?
- Mineralnu vodu, molim. Pruio joj je au, a ona ju je uzela vodei
rauna o tome da im se prsti sluajno ne dodirnu.
Primetila je da se on zagledao u nju i bilo joj je neprijatno.
- Jedan osmeh ne bi te ba skupo kotao, Izabela!
- Zato? - okrenula se. - Pa sami smo, zar ne?
- Tako je, sami smo. Sluaj, na brak moe funkcionisati pod
uslovom da na tvom licu ne moram da gledam uvek isti izraz prkosa.
Mora se prilagoditi i opustiti.
- Mene to se tie, s tim nemam ba nikakav problem, ve sutra se
moemo razvesti. Svakako me ne voli, pa ti neu mnogo nedostajati.
- Naravno da te ne volim, na brak nema veze s ljubavlju. Pa ipak,
srean sam i zadovoljan to si moja ena. Ako sluajno kuje drugaije
planove, slobodno ih zaboravi. Ili moda misli da e mi se tim
glumatanjem zgaditi toliko da u poeleti da se bacim u zagrljaj druge
ene?
Izabela se iznervirala. A najvie ju je pogodila pomisao na to da bi
on zaista mogao da se okrene drugoj eni. Zar bi joj to mogao uiniti?

~ 40 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Tvoje oi govore mi da me eli, a istovremeno trai posebnu

sobu za sebe. Ne, malena, tako nee moi. Nijedna ena nije imala toliku
slobodu, pa nee ni ti - naglaavao je svaku re, a one su padale po njoj
kao teki udarci po stomaku.
- Hoe da se razbolim zbog tebe? Mrzim te! Zar misli da je
dovoljno da pucne prstima i da ti se sve to poeli servira? Sa mnom
na to nemoj raunati.
Poljupcem je priguio njen dalji protest. Nije mogla da se pomeri, a
kamoli da die. Polako joj se vraao dobro poznati oseaj. Poljubac je
bio sve neniji, sve slai. Preputala se dok je vatra zahvatala njeno
telo. Privijao ju je sve jae uza se, dodirivao je svaki deo njenog tela.
Kad je potpuno izgubila tlo pod nogama, odjednom ju je pustio.
Zateturala se.
- Kao to vidi, sve od mene zavisi, Izabela, jer da nije tako, sada
bismo uveliko nagi leali na krevetu. Kada sledei put poeli da igra
ovu igricu, neemo se na ovome zaustaviti, otii emo korak dalje.
- Mrzim te! - prosiktala je, jer joj je samo to bilo na pameti, a dobro
je znala da zapravo mrzi sebe to mu je dozvolila da je toliko raspameti.
Nije uspela ni da se oporavi od oka, a uao je sluga da ih pozove
unutra, na veeru.

~ 41 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

6. poglavlje
Rafael se trudio da je ne gleda preko stola, pa je zurio u au punu
crnog vina.
- injenica je, Izabela, da sam iveo privilegovanim ivotom, ali ako
emo biti iskreni, ni ti nisi ivela drugaije.
Znala je da je on u pravu, ali je utala.
- Moj otac je bio pasionirani igra na berzi, pa je umeo da izgubi u
jednom danu sve i da za dvadeset etiri asa opet sve povrati. Jednom
ga je tvoj deda posavetovao u ta da ulae jer je, navodno, dobio dojavu,
meutim, dojava je bila lana i tada je izgubio sve. Iz osvete je potom
sainio ovaj sporazum oko Estancije s tvojim dedom. Upravo smo
zato moj brat i ja odmalena nauili ta znai imati bogatstvo. To je
kocka: danas ima sve, sutra nema nita.
- ta je s Rikovim ocem? - to ju je ve neko vreme zanimalo.
Rafael je otpio gutljaj vina.
- Rikov otac bio je uticajni grki biznismen, koji je obrlatio nau
majku. Onog dana kada je uo da je majka trudna, pobegao je u Evropu.
Niko nije mogao da ga pronae. Ubrzo potom majka je upoznala mog
oca. Njegova porodica oekivala je od snahe da bude emancipovana i
socijalno prihvatljiva ena, a mojoj majci bio je potreban ovek koji e
preuzeti ulogu oca njenom detetu i tako je ugovoren njihov brak. Kada
se Riko rodio, bilo je oigledno da nije sin mog oca, koji se teko nosio s
tom situacijom. Tukao je Rika bez razloga, jer je tako izraavao svoje
nagomilano nezadovoljstvo. Kad sam se ja rodio, ovako tamnokos, to
je inae odlika majine familije, mislio je da ni ja nisam njegov sin, da ga
je majka prevarila. Seam se jedne situacije kad je Riku bilo esnaest
godina.... otac ga je pretukao kaiem, a ja sam u susednoj sobi ekao
svoj red za batine. Riku. je prekipelo i tada je uzvratio ocu zapretivi
mu da e ga ubiti ako me sluajno pipne jo jednom. Te noi Riko je
otputovao u Evropu da pronae svog biolokog oca, a mene moj tata
nikada vie dotaknuo nije. Izabela se snudila.
- Ali tada ti je bilo jedva...
- Dvanaest godina i od tog dana moj otac vie nije bio autoritet za
mene - odmahnuo je glavom.

~ 42 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- ao mi je to to ujem. Teko je o tome ak i priati a kamoli

doiveti.
- Sve ovo ispriao sam ti samo zato to smo u braku i zato to si
pitala. Tu temu ne elim nikada vie da nanemo.
- Ali kako si posle takvog iskustva poeleo i za sebe brak iz
interesa?
- Zato to mi je odavno jasno da brak iz ljubavi moe doneti samo
nevolje. Na brak je upravo onakav kakav sam eleo. Oboje od poetka
znamo na emu smo i meu nama nema ni lai ni prevare. Oseanja su
nam nedirnuta, na obostrano zadovoljstvo.
Konano ju je pogledao. Ona ga je u udu gledala i polako je
razumevala neke njegove postupke.
Te veeri Izabela je proetala do klupe na jezeru iza kue. Padala je
no. Nebo je bilo zastrto modrim plavetnilom, a mesec se lagano
uspinjao na vrh svoda. Svetlost je dopirala iza visokih prozora vile
ogledajui se na mirnoj povrini vode. Sve je bilo kao u bajci i Izabelino
srce zaigralo je od sree.
Dugo su joj odzvanjale njegove rei u glavi. Oigledno je da Rafael
ne voli da pria o svom detinjstvu. Polako je shvatala ko je on i zato
radi to to radi. Ni za ta ga nije mogla okriviti, jer je naprosto tako
nauen. Batine su ga rano nauile da na svet gleda bez emocija, pa tako
i ljubavi.
Finansijska sigurnost najvanija mu je u ivotu.
Sutradan ujutro sreli su se u terpezariji. ekao ju je. Gledala ga je
nekako drugaije. Prepoznao je saoseanje u njenim oima, a to nikako
nije eleo.
Dodue, bolje se oseao otkad joj je sve to ispriao, jer je konano s
nekim podelio detalje iz svoje prolosti, ali se zarekao da o tome s njom
vie nee razgovarati.
Nasuo je viski u au i zagledao se kroz vrata terase. Oevi udarci
rano su ga nauili da ne treba verovati u ljubav i vernost. Meutim,
brzo je na to zaboravio kad je upoznao Anu Perez, koja mu je na uvo
aputala najlepe rei. A zapravo, volela je samo njegov novac i status u
drutvu. Posle nje se zakleo da nikada vie nijedna ena nee dobiti
priliku da se poigra njegovim emocijama.

~ 43 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Okrenuo se pogledavi Izabelu. Odnedavno mu se vratila vera u

iskrenost i dobrotu, ali se plaio da e opet biti izigran. Zato mu je oprez
bio na prvom mestu.
Primetila je da je on gleda, pa je pocrvenela. Kao da su sad postali
drugi ljudi, kojima su namenjene drugaije uloge.
Priao joj je uhvativi je za ruku.
- Zato ne pokuamo sve iz poetka? Dau ti vremena koliko god
eli... primirje?
- Vai. Primirje - pristala je bez oklevanja, jer je to u sutini bio njen
cilj.
Podigli su ae da nazdrave primirju, kao i dugom i uspenom
braku.
- Mislio sam da, ako se slae, danas obidemo imanje na konjima.
Znam da si prepuna utisaka i da treba vremena da se slegnu, ali danas
emo laganim tempom jahati, onako kako ti bude htela.
Posle kraeg razmiljanja prihvatila je da ga prati.
Koji sat kasnije sedela je u sedlu snanog i krupnog konja i bila je
srena i ponosna na to to je sve ovo dokle pogled see svojevremeno
pripadalo njenom dedi.
Odjednom joj se Pariz uinio dalekim, jer ju je obuzelo oseanje
vene pripadnosti, iskrena povezanost sa ovim imanjem.
Dugo nije jahala, pa se od sree razdragano smejala. Na momente
je zaboravljala da die, predala se trenutnoj euforiji jaui brzo, pa je
Rafaela ostavila daleko iza sebe. On je pourio da je sustigne.
Uvee su priali do kasno u no, pokuavala je da apsorbuje sve te
informacije koje je danas ula. Oduevilo ju je saznanje da se na imanju
dva puta godinje organizuju konjske trke i da tada dolaze takmiari iz
svih delova sveta. Ve je zamiljala sebe kako uestvuje u
organizovanju trka. Iznenadila se kad je ula da Rafael namerava da
izgradi na imanju veliki nauno-istraivaki centar, u svrhu
unapreenja genetskog potencijala tih plemenitih ivotinja.
- Hvala ti na dananjem danu - pogledala ga je oima punim zvezda,
smeei se sreno.
- Nema na emu, rekao sam ti da je ovo imanje tvoje i moje. Sutra
u ti pokazati ostatak, koji nismo videli, a uvee moemo pripremiti
rotilj da upozna sve ljude koji rade i borave na imanju.

~ 44 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Sutradan, posle dugog jahanja, Izabela je, umorna i srena, pourila

u kupatilo da spere prainu sa sebe i da se osvei.
Kad je izala iz kade, shvatila je da je boli svaki mii. Posle dva
dana jahanja u sedlu, pa ma kako ono udobno bilo, shvatila je da je
njeno telo trpelo. Uprkos tome, oseala je ogromno zadovoljstvo, jer su
joj dani bili ispunjeni.
Obukla je farmerke i iroku, komotnu koulju. Kosa joj je jo bila
vlana. Silazei u dvorite do mesta gde su se okupili stanovnici
Estancije, naletela je na Rafaela.
Oboje su bili dobro raspoloeni. Meusobno su se alili i svi
okupljeni oko rotilja sigurno su mislilo da se njih dvoje svakog jutra
bude sreni. I niko ni slutio nije da spavaju u odvojenim sobama.
Naravno, znala je to Huanita, ali ona je poverljiva osoba, kojoj nikada ne
bi palo na pamet da bilo ta zucne.
Sutradan, dok je pospana ekala Rafaela u automobilu, razmiljala
je o nesanici koja ju je uporno, iz noi u no muila. Uspevala je da zaspi
tek pred zoru, pa je stalno bila umorna.
Kad je uao u vozilo, primetio je u njenom krilu malu drvenu kutiju.
- ta je to? - radoznalo je upitao.
- Huanita mi je dala, kae da je pripadala mojoj baki. Jedino nismo
mogle pronai kljui da je otovrimo, pa u to pokuati da uinim kad
stignemo u Buenos Ajres.
- Vai. Kutija sad pripada tebi i moe s njom raditi ta ti je volja.
Verujem da se u njoj kriju mnoge uspomene na lepa i srenija
vremena.
Kad su se dovezli kui, prvo su seli da zajedno popiju kafu. itava
nedelja na imanju protekla joj je brzo, jer je vreme bilo i ispunjeno
dinaminim akcijama.
Rafael je bio u urbi, morao je na posao, pa se na brzinu obukao i za
tili as vratio u ulogu menadera svoje firme. Njoj se to uinilo udnim,
pa do jue je bio leeran ovek u farmerkama i majici, a ve danas je
svee obrijan s kravatom oko vrata. Jo uvek se nije navikla na njega
takvog.
- Molim te da danas otvori raun u banci, pa u ti prebaciti novac
koji ti je pripao udajom za mene - osmehnuo joj se.
- A ta u ja raditi po celi dan? - upitala ga je zabrinuto.
Sputajui olju kafe na tanjiri, pogledao ju je pravo u oi.

~ 45 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Moe raditi ta god ti padne na pamet, ne drim te pod kljuem.

Ako sam ja rob svog posla, ti nisi i ne mora da bude. Idi u kupovinu,
nai se s prijateljima, razgledaj butike... ceo svet je tvoj!
itave protekle nedelje, koju su proveli na Estanciji paradizo, nije
imala nijednu zamerku na raun ovog oveka, sve je bilo pod
kontrolom, ali sad ju je pogodio ovim reima. Oseala se bezvrednom i
ponienom. Loe ju je procenio.
- Na spratu je moja soba, koja je vea od celog mog nekadanjeg
pariskog stana i puna je odee. Zaboga, zar da jo kupujem? Navikla
sam da se viam s prijateljima i da s njima, uz kafu, popriam o vanim
temama, a kad kupujem, radim to sama. Navikla sam da kuvam, a ne da
ekam da mi serviraju kojekakve specijalitete - snudila se.
- Pa onda to radi: diskutuj, spasavaj svet ili peci kolae. Svejedno
mi je. Ovo je tvoj ivot, navikni se - poao je prema vratima, a onda se
okrenuo i uz osmeh je dodao: - Mora se priviknuti na jo jednu branu
obavezu, a to je da svakog utorka u sedam uvee idemo u operu.
Veeras emo, prvi put posle venanja, izai na javno mesto i znam da
emo svima biti zanimljivi.
Celog dana nije znala ta e sa sobom, pa ga je predvee
nezadovoljna ekala da doe po nju kako bi se odvezli u pozorite, da
budu vieni. Bila je uasno mrzovoljna.
ula je bat Rafaelovih koraka i znala je da se on penje uza
stepenice. Uao je u sobu, a Izabela je zakljuila da fenomenalno izgleda
u smokingu. Dao joj je rukom znak da pou, pa ga je posluala
pokuavajui da odagna neraspoloenje.
- Izgleda divno, Izabela! - komplimentom joj je podigao
samopouzdanje.
- Nadam se, jer sam itavo popodne provela u potrazi za
savrenom haljinom da bih veeras izgledala kao savrena supruga ironino mu je odgovorila.
Zastao je i, obuhvativi njeno lice dlanovima, proaputao je:
- Zna li gde veeras po povratku iz pozorita moemo isprobati
tvoje savrenstvo? U krevetu. Mislim da sam dosta ekao, imala si sve
vreme ovog sveta.

~ 46 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

7. poglavlje
Vozili su se u tiini, a Rafael ju je s vremena na vreme pogledao
ispod oka. Na sebi je imala dugu haljinu be boje, s dubokim izrezom na
leima. Kroj haljine odlino je pristajao njenoj figuri diskretno istiui
sve to je potrebno, a da ne izgleda nepristojno. Zadovoljno je zakljuio
da je Izabela veeras apsolutno zanosna. Borio se sa eljom da je zagrli i
ljubi, jer je znao da bi je tako naveo na preputanje. Ali on je eleo da
mu se sama ponudi.
Oseala se udno u toj haljini, pa je stalno popravljala nabore.
Spustio je aku na njeno koleno.
- Prestani da se vrpolji. Odlino izgleda. Pokuaj da se opusti i
ne zaboravi na to da veeras treba da ostavimo dobar utisak.
- Nemoj brinuti za mene, Rafaele. Potrudiu se da veeras za
Oskara odigram ulogu tvoje savrene supruge - odbrusila mu je,
grubo odgurnuvi njegovu ruku, pa se okrenula licem prema
prozorskom staklu.
Uvek isto! Samo trai razlog da joj se priblii i da je dotakne!
Posle prvog ina opere Izabela je pola u toalet. Nikoga osim nje
nije bilo unutra. Dok se osveavala ispred ogledala, ula je da neko ulazi
u toalet i zakljuava za sobom vrata.
Podigla je glavu ugledavi u ogledalu iza sebe prelepu enu, koja joj
je prila sasvim blizu. Izabela je nastavila da pere ruke.
- Kakav je oseaj biti u braku s najpoeljnijim argentinskim
neenjom? - zacvrkutala je nepoznata ena.
- Izvinite, znamo li se odnekud? - hladno je upitala Izabela gledajui
je u ogledalu.
Lepotica je prila ogledalu da popravi maskaru. Imala je dugu, crnu
kosu i izraajne oi. Izabeli se uinila prelepom i... nekako poznatom.
- Ja sam njegova biva verenica - pruila je ruku pridolica. - Drago
mi je to mi se ukazala prilika da te upoznam.
Izabela je progutala knedlu. Zar je od svih ena na ovom svetu
Rafael ba ovu pustio da ode od njega? Zar ovu boginju?
Napolju se ulo zvono, koje je najavilo kraj pauze. Izabela je vesto
izbegla da prihvati pruenu ruku pretvarajui se da je nije videla.

~ 47 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Moram nazad, Rafael se sigurno pita gde sam.

- On je sad zaista dobra prilika, za razliku od pre nekoliko godina
kad je sve izgubio. Nisam smela da rizikujem da ostanem s njim ledeno se nasmeila.
- I ko bi rekao da e se on ponovo doepati novca i postati jo
bogatiji?
O emu ova ena pria? Izabeli nita nije bilo jasno.
- Sluaj me paljivo, vidim da si tek zakoraila u svet odraslih.
Veruj mi, da nije bilo tog famoznog ugovora potpisanog izmeu vaih
porodica, nikada ti ne bi imala ansu da ga osvoji. U ivotu je iskreno
voleo samo jednu enu... naravno, pogaa... mene! - sve glasnije je
siktala Rafaelova biva verenica.
Zvono se opet ulo. Izabela je posegnula za kvakom, otkljuala je
vrata i pourila napolje. Iznenadila se kad je nekoliko koraka dalje
ugledala Rafaela kako je eka.
- Traio sam te - snano ju je zagrlio. - Da li je sve u redu? Skroz si
mokra.
U tom momentu otvorila su se vrata toaleta i u njima se pojavila
njegova biva verenica. Izabela je pomno pratila Rafaelovu reakciju.
- Ana?! - mahinalno zakorai prema njoj, pa se brzo vratio nazad.
- Rafaele, ljubavi - mazno ga je pozdravila. - Htela sam da se
upoznam s tvojom divnom suprugom. Mogu ti rei da mnogo toga
imamo zajednikog.
Rafael je zagrlio Izabelu stisnuvi je jako, pa je tiho jauknula.
- U stvari, imate toliko malo zajednikog da me to ini srenim odgovorio je povukavi Izabelu u salu.
- Boli me, zato me toliko stee? - progovorila je Izabela konano. I ta je sve ovo, zaboga, znailo?
- Nita - uzvrpoljio se - samo je ba dugo nisam video. Pouri,
zakasniemo na sledei in.
Izabela te noi ponovo nije mogla zaspati. Vrtela je film u glavi,
presluavajui iznova njegove i Anine rei. I stalno joj je odzvanjao u
uima njegov komentar: U stvari, imate toliko malo zajednikog da me
to ini srenim!
Neobino joj je bilo i to to po povratku iz pozorita nije insistirao
na tome da ona spava u njegovoj sobi iako je to spomenuo pre nego to

~ 48 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

su poli na predstavu. Bio je tih i zamiljen, jedva da joj je poeleo laku

no.
Duboko u sebi pronalazila je razloge za njegovu zamiljenost.
Sigurno ga je dananji susret sa Anom podsetio na sve ono to nije
dobio u ovom braku, na ono to mu nedostaje. A nedostaje mu ljubav.
Koliko god da ju je uveravao u suprotno, ovakav brak sigurno nikada
nije poeleo.
Prisetila se dobro poznate fotografije od pre nekoliko godina, na
kojoj Rafael i Ana izgledaju kao par iz snova. I srce joj se stegnuto...
Ujutro je primetila da su joj podonjaci jo tamniji nego inae. Da bi
izbegla susret s Rafaelom, sila je neto kasnije u trpezariju, meutim,
to je bio uzaludan manevar. I on je ustao neto kasnije i upravo je sedeo
za stolom uz standardnu dozu kafe. Pokuao je da se naali s njom.
- Izgleda bas svee i odmorno.
- Hvala - promrmljala je i sela naspram njega.
- ao mi je to si sino upoznala Anu i njen britki jezik.
- Ah - nalila je sebi kafu - na to sam gotovo zaboravila.
- Drago mi je. Obeavam da te neu vie izlagati neprijatnim
situacijama - zvuao je ubedljivo. Kratko ga je pogledala pa je nastavila
da dorukuje.
- ta ti je ona zapravo rekla? - upitao je posle nekoliko trenutaka.
utala je.
- Izabela, ne misli valjda da u ti poverovati da ste priale o lepom
vremenu ili moda o nabuku koga smo upravo sluali u operi?
Poznajem ja Anu veoma dobro.
Zato ga sad to toliko zanima? Moda jo osea neto prema njoj?
- Pa kad je tako dobro poznaje, kako ne moe sam zakljuiti o
emu je priala? - rezervisano mu je uzvratila.
- U redu, rei u ti - konano se smilovala. - elela je da mi objasni
da bi ona danas sigurno bila na mom mestu da nisi pre nekoliko godina
izgubio sve to ima. ta je time mislila?
Rafaelovo lice je u trenutku poprimilo mrk izraz. Poeleo je da
zaurla od besa, ali je uspeo da se kontrolie.
- Moja draga biva verenica oigledno je pokuala da s tobom
odigra prljavu igru. Moj otac je umro nedelju dana po objavi nae
veridbe ostavivi za sobom porodinu firmu u dugovima. Kako su o

~ 49 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

tome poele da krue glasine, otkaili su me svi investitori i bankari.

Bukvalno sam ostavljen na cedilu.
- A tvoj brat? - tiho je upitala.
- On je tada imao dovoljno svojih muka u Grkoj, pa sam morao
sam da reim sve probleme. To sam i uinio, naravno, pre nego to sam
izgubio dom i Estanciju - nasmeio se. - Saznavi da sam u finansijskoj
stisci, Ana je napustila i mene i nau zajedniku budunost. Nekoliko
meseci kasnije udala se za nekog vajcarskog bankara, koji joj je pruio
sigurnost.
- Nisam znala... - proaputala je.
- Pa kako bi znala? U to vreme bila si u Londonu i verovatno te nisu
zanimale prie koje su donosili tabloidi. Novinarima je ta pria bila
prava poslastica. Meutim, kad sam poslovanje ponovo postavio na
zdrave osnove, ta pria je zaboravljena i vratio sam se u krug dobrih
biznismena. Tako to funkcionie u surovom svetu, samo to neko to
oseti na sopstvenoj koi, a nekoga zaobie.
Ustao je i nagnuo se nad njom, kao da e je poljubiti.
- Dosadno mi je da priam o prolosti i bivoj verenici. Ti si sad
moja ena, Izabela. Noas te elim kraj sebe. Ali pre toga moramo na
veeru s mojim poslovnim prijateljem, zato budi spremna u osam.
Iako jo uvek pod utiskom onog to je upravo ula, zavrila je
doruak i izala da proeta. Ugledavi kako iz sandueta viri pota,
pola je da je uzme.
Prepoznala je Huanitine omiljene novine, koje su joj redovno
stizale. Jedan naslov privukao joj je panju: Ana Perez ponovo u
gradu, a pored naslova objavljena je mala fotografija, na kojoj se Ana i
Rafael dre za ruke. Izabela je prepoznala tu staru fotografiju, koja ju je
noas u snu proganjala.
Oseala se bedno i ponieno. Odnela je Huaniti potu i uputila se u
etnju po imanju...
- Vi ste tango plesaica, zar ne? - radoznalo je upitala Rita, ena
Rafaelovog poslovnog partnera.
- Ne bih se ba tako deklarisala iako sam imala mnogo uenika u
Parizu.
- Moj mu i ja bili smo sino na plesnoj veeri. Tango je
najerotiniji ples na svetu! Eh, kad bih umela onako da pleem... nasmejala se Rita.

~ 50 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Izabela se setila svog i Rafaelovog prvog plesa u Parizu i u

momentu su se njeni obrazi oblili rumenilom.
Pila je merlo iako zna kako vino utie na nju, ali morala se neim
smiriti. Nije elela da misli na to ta je noas oekuje s Rafaelom niti
kakav je dan ostao iza nje.
- Nemoj toliko da pije, ne elim da te na kraju veeri na rukama
iznosim iz lokala - doapnuo joj je diskretno. Pa ipak, nastavila je da
pije.
- Rado emo za vas Izabela i ja otplesati tango - ljubazno se Rafael
obratio Riti - a ako ostanete due u gradu, moete doi i na koji as
plesa.
- Ne elim time da vas optereujem, sigurno ste zauzeti obavezama
- osmehnula se Rita.
- Ne brinite, rado u vam pokazati osnovne korake, ionako sam po
celi dan sama i ne znam ta u od dosade - ubacila se Izabela.
- Pa to bi bilo sjajno, draga - iskreno se obradovala Rita.
Ritin mu Bob bio je takode sjajno raspoloen, pa su askali do
duboko u no.
Izabela je primeivala da pomalo zaplie jezikom i znala je da je to
zbog vina. elela je da izae na sve vazduh, ali kad je ustala, zavrtelo
joj se u glavi i vratila se na stolicu. Sluala je Rafaela kako gostima
objanjava da je vreme da pou na spavanje.
Izveo ju je iz restorana.
U automobilu je primetila da je on besan i uhvatio ju je napad
smeha, toliko da su joj potekle suze niz obraze. Tek kad su stigli kui,
dok ju je vodio uza stepenice, shvatila je da joj se zapravo vrti u glavi. A
onda joj se vid izotrio.
Penjui se na sprat, Rafael ju je privukao sebi, a ona se prstima
igrala njegovom crnom kosom na potiljku.
- Zna li da ima najlepe usne na svetu? - rekla mu je prstima ih
dotaknuvi.
Kad su stigli u sobu, pokuala je da se fokusira na svlaenje njegove
odee. Skinula mu je koulju pa je dlanove poloila na njegova snana i
topla prsa. Kad je osetila da mu srce potmulo udara u grudima, obuzela
ju je vrelina. Iako joj u glavi nije bilo sve potaman, poelela je da ga
poljubi.

~ 51 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Izabela, da odmah raistimo: ne elim da zavrim u krevetu s

pijanom enom. Kad prvi put budemo vodili ljubav, bie potpuno
prisebna i seae se svega.
Negodovala je dok joj se sve vrtelo, a onda je osetila kako je Rafael
podie u naruje i nosi u njen krevet.
Narednog jutra bolela ju je svaka koica. Lagano je masirala
slepoonice pokuavajui da se prisetiti prethodne noi. Veera, Bob i
Rita, vino... Rafael, stepenice, njeni esti odlasci u kupatilo da bi
povraala... Ali tu je bio jo neko, drao joj elo i stavljao hladne
obloge... bio je to Rafael!
Od stida je zagnjurila lice u jastuk, nije elela da ustane iz kreveta.
Odjednom se u vratima pojavio on i poeo ju je zadirkivati.
- Nikada nisam video da se neko tako napije od dve ae vina.
- Lepo sam ti rekla da ne podnosim alkohol.
- Ali diskretno sam te opomenuo, ali me nisi sluala. Uostalom,
opijaj se kod kue koliko hoe ako ti to priinjava zadovoljstvo, ali na
javnom mestu nemoj. Pred poslovnim partnerom i njegovom enom
morao sam te doslovce izneti iz restorana - odlazei iz sobe, jo se
jednom okrenuo. - Veeras u raditi dokasno, a sutra smo pozvani na
turnir polo lige. Nadam se da e se dotad stabilizovati. Zdravo.
Otila je pod tu, dugo razmiljajui dok su po njenom telu tukli
mlazevi naizmenino hladne i tople vode. Posle nekog vremena sinula
joj je ideja. Obrisala se i brzo obukla.
Palo je vee. Umorna, ali srena, ekala je Rafaela da se vrati s
posla. Na stolu je lealo nekoliko broura agencija za nekretnine.
U kuu je uao Rafael, besan kao ris.
- Hoe li mi objasniti ta te je spopalo?
Gledala ga je otvorenih usta, pojma nije imala o emu on pria.
Bacila je pogled na veernje izdanje novina, koje je drao u ruci,
ugledavi fotografiju na kojoj se ona stiskom ruke pozdravlja sa
visokim ovekom ispred jedne zgrade u La Boki, najstarijem delu grada.
To je bilo jutros. Na sve to novinari su ubacili provokativan naslov: Zna
li Romero ta mu supruga radi iza lea?
- Mogu sve da ti objasnim!
- Onda mi objasni, molim te, elim da znam ta u po bela dana radi
s kojekakvim mangupima? Ima li problem s drogom?

~ 52 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Nisam tvoj rob, mogu da radim ta hou, uostalom, sam si mi to

rekao!
- Da, ali ti nisam rekao da bei od telohranitelja i da se smuca
sama po sumnjivim kvartovima.
- A otkad imam telohranitelja? - ciknula je.
- Naravno da ga ima, ovo je veliki grad, nita ne elim da
rizikujem. Danas si brojnim itaocima pokazala da si laka meta za
otmicu.
- Da si mi rekao da sam zatvorenica i da imam uvara, moda bih
tom uvaru rekla kuda i zato idem, a to to se celi dan nisi javljao na
telefon tvoj je problem, ne mogu ti mislima slati poruke!
- ao mi je - odgovorio je neto meke - zvala si u nezgodno vreme.
- Znam, jer si ba tada sedeo sa svojim amerikim partnerima
bavei se otkazima svim ilegalnim radnicima u firmi, koju eli da
kupi.
- Previe veruje novinarima, Izabela. Nije ba tako.
- Dobro znam koji su tvoji ivotni prioriteti. Prvo posao, pa tek
onda ena, koju pokazuje kao osvojeni trofej - pokuavala je da umiri
disanje. - elim da pokrenem sopstveni posao!
- O emu pria? - gledao ju je u udu.
- elim da otvorim plesni studio. Znam da ih ima dovoljno u
Buenos Ajresu, ali pre svega elim da obuavam i decu, da ponudim
kurseve za pristupanu cenu. Razmiljala sam i o plesnoj terapiji za
decu s posebnim potrebama ili s potekoama u uenju. Imam prijatelja
u Parizu, koji je psihoterapeut, on e mi pomoi - pogledala ga je, a on je
zurio u nju. - Zbog toga sam danas bila napolju, da vidim kakvi se
prostori prodaju ili iznajmljuju. La Boka mi je bila najprimamljivija.
Bilo mu je ao to je pomislio neto loe kad je ugledao njenu
fotografiju u novinama. Zapravo se uplaio da joj se moe desiti neto
loe, a to sebi nikada ne bi oprostio. Primetio je da ona na sebi jo uvek
ima dins i majicu, kao na fotografiji iz novina.
- Ne elim da moja ena na ulici poduava ples za sitne pare i to
meu ulinim umetnicima!
Ljutito ga je odmerila.
- Neu poduavati na ulici, elim da otvorim pravi studio, a cilj mi
je da uloim novac u ovaj siromani deo grada, gde ima mnogo dece i

~ 53 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

odraslih kojima treba pomo. Ako to uspem, znau da sam bar neto
uinila.
- Ne elim da me sramoti. Svialo se tebi ili ne, ne pripada La
Boki. Ne elim da mi porui sve ono to sam s mukom izgradio, od
posla do ugleda.
Sluao je sebe i ni re nije razumeo. Otkud mu sve te rei? Da li je to
posledica silne elje da je zatiti?
Izabela pokupi broure sa stola bacivi ih u kantu za smee, pa se
okrenula njemu.
- Drago mi je to smo reili ovu situaciju, ako nita drugo, bar znam
koliki mi je kavez. Od sutra u se oblaiti po propisu, biu dobra i
posluna, prestau da razmiljam. Ako mi dopusti, otii u u krevet,
izgubila sam apetit.
Izabela se popela u svoju sobu, a Rafael je dugo stajao kao gromom
oinut. Posmatrao je njenu fotografiju u novinama, video je osmeh,
kakav njemu nikada nije uputila. Muilo ga je i to to mu ona ne veruje i
to prihvata zdravo za gotovo sve to proita u tampi. To ga je bolelo.
Priznao je sebi da je kriv, ali tako ga je prolost nauila. Otkad ga je Ana
povredila, obazriv je.
Uzeo je novine pa je i njih bacio u kantu za smee. Potom je
potraio Huanitu da je zamoli da odnese Izabeli veeru u sobu.

~ 54 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

8. poglavlje
Subota. Muilo ju je to to je Rafael pokuavao da kontrolie svaki
njen korak. Plesni studio bio je za nju nada i bekstvo od stvarnosti, a on
je sve to u korenu sasekao, pa se u startu razoarala.
Ipak je odluila da ne oajava. U belim pantalonama i crvenom
demperu, sa sunanim naoarama na glavi, ekala je Rafaela kraj
ulaznih vrata. Iako ga je iza lea ula da dolazi, nije elela da se okrene.
Proao je kraj nje i otvorio je vrata od automobila ne pogledavi je.
Oigledno je i njega dralo neraspoloenje.
Tokom vonje nije imala volje da pria s njim. utali su sve do
mesta odravanja polo turnira.
Kad su stigli na odredite, Rafael se uputio u VIP lou i odmah je
naruio ampanjac. Izabela se usredsredila na razgovor s Ritom iako joj
nije bio preterano zanimljiv.
Naime, njena sagovornica je priala o razlici izmeu opinga u
Buenos Ajresu i u svom rodnom Dalasu. Smatrala je da u Buenos Ajresu
moe da se nae povoljnija garedroba nego u Teksasu. Poto je Izabela
bila u Rafaelovoj blizini, nije mogao da se koncentrie na razgovor s
Bobom. Muila ga je situacija iz prethodne noi. Priseao se onoga to
su jedno drugom rekli i to ga je inilo nesrenim. Razmiljao je ta da
uini da se na neki nain iskupi za neprijatnost koju joj je priutio.
Rafael je odjednom upitao Boba pred svima:
- Da li si video fotografiju moje ene u novinama?
Izabela je posmatrala Boba kako menja boju lica i neto
nerazumljivo mrmlja. Odjednom ju je obuze strah. Moda Rafael eli da
je izblamira pred svima i da joj se tako osveti za sve ono od sino?
- Rafaele, molim te, ne ini mi to - proaputala je sa suzama u
oima.
Ali on se nije zaustavio.
- Ponosan sam na to to mogu da vam kaem da Izabela otvara
sopstveni plesni studio u La Boki, ozloglaenom kvartu naeg grada.
Javno priznajem da podravam njenu odluku da ba tamo ostvari svoj
san.
Izabela nije bila sigurna da li ga je dobro razumela. Moda
sarkazmom pokuava da je kazni?

~ 55 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Dvoje tako dobrih ljudi, a pritom su u braku.... to je danas prava

retkost - Bob se okrenuo Izabeli. - Da li ste pronali odgovarajui
prostor?
- Draga, ispriaj nam svoj plan - insistirao je Rafael.
Iako ne voli da se hvali, Izabela je polako poela da nabraja detalje
svog plana. I to je vie priala, uzbuenje je sve jae raslo u njoj.
Oseala se dobro u svojoj koi.
Dok su se vozili nazad, shvatila je da joj je vee proletelo. Smireno
je upitala mua:
- ta je sve ono trebalo da znai? Prijatno si me iznenadio.
Pogledao ju je.
- Dugovao sam ti izvinjenje, jer sam sino preterao. Kada sam uo
da te je telohranitelj izgubio iz vida, uasno sam se uplaio, a kad sam
video onu fotografiju u novinama, poludeo sam... Smatram da je ta ideja
dobra i elim da ti pomognem. Obeavam da u ti se ubudue uvek
javiti na telefon, ma gde da sam u tom trenutku.
- Hvala ti to si me podrao, to mi mnogo znai.
- U ponedeljak u uzeti slobodan dan i obii u s tobom neke lokale.
- Ne mora, znam da ima previe posla, sama u.
- Kai mi, koliko ti je novca traio ovek s fotografije?
Izabele ree iznos.
- Eto vidi, on je sigurno znao da si moja ena, pa je toliko zacenio.
Bolje pusti mene da pregovaram.
im su stigli kui, Izabela vie nije mogla izdri, jer je morala da
zna.
- ta je Bob mislio time kad te je nazvao dobrim ovekom?
Lagano se okrenuo prema njoj, primetila je promenu na njegovom
licu.
- Pozvao se na jedan naslov u novinama u kojima je objavljena
tvoja fotografija.
Popevi se na sprat, prila je korpi za papir pronaavi u njoj
novine. Prelistala ih je ugledavi nasov: Rafael Romero, dobroinitelj iz
Buenos Ajresa, pokuava da ohrabri stotine obrazovanih ilegalaca da se
vrate kui i zaponu karijeru u fabrici elektronike, koju e uskoro
otkupiti i pokrenuti rad u njoj.

~ 56 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

U tekstu je jasno napisano da Rafael zajedno sa amerikim

partnerom Bobom pokuava da ponovo pokrene pogone fabrike u
Argentini da bi se ljudi vratili u svoju zemlju. Sklopila je novine osetivi
da joj je gotovo pozlilo od stida to mu nije verovala.
Uvee su se odvezli na humanitarnu veeru. Tu i tamo oseala je
Rafaelove poglede na sebi predoseajui da je ovo ta no, koju e
provesti s njim u krevetu.
Nosila je kratku koktel-haljinu do kolena i bez rukava, strogo
vodei rauna o tome da je sve na svom mestu. Kriom je hvatala
njegove poglede, u kojima je prepoznavala neku vrstu zahvalnosti to je
tu i to ga verno prati. Ponovo su uspostavili normalnu komunikaciju.
Posle sveanog prijema odvezli su se u najstariji i najvei hotel u
Buenos Ajresu. Kad su uli unutra, vrvelo je od ljudi. Stotine stolova
okruivalo je podijum za ples i posvuda su bile istaknute cene tombole.
Posle veere i uspeno prodati h listia za izvlaenje nagrada, zaposleni
su oslobodili salu samo za ples.
Izabeli se nije svialo ovo utogljeno drutvo i on je to primetio.
- ta ti je? Izgleda kao da si zagrizla limun - nasmejao se.
- Teko mi je da budem okruena ljudima koji razbacuju novac, a
mnogi u ovom gradu nemaju hleba da jedu. Ovi ovde nisu iskreni, sve
ovo rade samo zato da bi se o njima danima prialo.
- Kao i uvek, prerano donosi zakljuke. Sve je u ivotu velika igra,
pa i ovo. Nemoj zaboraviti cilj ove veeri, treba donirati to vie u
humanitarne svrhe.
Posmatrala ga je, sluala i odbijala da prihvati nain na koji on sve
to vidi.
Odnekud se pojavila Rita.
- Sviraju Tango iz filma Miris ene, da li biste zaplesali?
Izabela pogleda Rafaela, a on ju je uhvatio za ruku i poveo na
podijum, gde je ve bilo plesaa. Privukao ju je sebi i od tog trenutka
uli su samo zvuke muzike.
Stisnuo ju je snano i poveo preko podijuma. Bio je ovo drugaiji
ples od onog u Parizu ili onog koji su njeni baba i deda plesali... bio je to
ples poude. Osetila je to, a i videla je u njegovim oima.
Pet minuta kasnije razili su se drugi plesni parovi, jer su sve oi
bile uprte u Rafaela i Izabelu. Bila je svesna toga i srce joj je pobesnelo.
Pa ipak, oseala je kao da su sami na ovom svetu i kao da muzika

~ 57 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

nikada nee prestati. Njeno telo ponaalo se kao da ima sopstvenu

volju. U oima svog mua videla je trujumf i silno zadovoljstvo. Dok se
muzika lagano utiavala uz poslednje taktove, udahnula je duboko,
otrgnula mu se iz naruja i... pred svima ga je oamarila. Naprosto je
morala to da uini.
Zavladala je tiina. Iznenaena sopstvenim impulsivnim
postupkom, zagledala se u njega i, pre nego to je shvatila ta se
zapravo dogodilo, on ju je poljubio. Usne su mu bile vrele, poudne i
posesivne. Ljutito ga je ugrizla za donju usnu i drhtavih kolena istrala
je u hladnu no, prema parkingu gde je bio njihov automobil.
Bila je besna na njega zato to je obini ples pretvorio u neto zbog
ega je stekla utisak kao da su vodili ljubav pred svima, a on se nije
smatrao krivim jer ga je prva izazvala i navela na takvo ponaanje.
Kad su stigli kui, otvorio joj je vrata, podigao ju je i prebacio preko
ramena. Koprcala se pokuavajui da se izvue, ali bezuspeno. S njom
u rukama popeo se uza stepenice, uao je u svoju sobu i nogom zatvorio
vrata.
Kad ju je spustio na pod, ponovo ga je oamarila.
- Da mi nisi priao, nitkove jedan! Kako se to ponaa prema meni?
U neverici ju je gledao. U tih nekoliko dugih trenutaka uli su se
samo otkucaji njihovih srca. Nadala se da e je uzeti u naruje i konano
uspostaviti ravnoteu izmeu njenog srca i glave.
- Prokleta da si, Izabela! - procedio je pre nego to je ljutito
napustio svoju sobu.

~ 58 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

9. poglavlje
Pourila je u svoju sobu i kao pokoena sruila se na krevet. Nije
mogla da shvati zato je onako reagovao na njene rei. Pa i dosad mu je
svata izgovarala, a on se obino ponaao kao da ga to zabavlja i
najee se prepucavao s njom. A sad se okrenuo i otiao je... Prisetila
se izraza njegovog lica i shvatila je da ga je duboko povredila. Povredila
je njegov ponos.
Znam ta treba da uinim!, konano su joj se sve kockice posloile u
glavi.
Rafael se vratio u svoju sobu i sedeo je u fotelji pred kaminom
zagledan u vesele plamike, koji nikako nisu odgovarali njegovom
raspoloenju. Pored njega je bila aa viskija i iz nje je esto potezao.
Primetio je da mu se ruka trese, a to mora da je posledica besa. Zato je
nije bacio na krevet i poklopio svojim telom? U stvari, nije eleo da igra
prljavo jer, uprkos svemu, ona to ne zasluuje.
Stajala je neko vreme iza njega posmatrajui ga kako posee za
aom.
uo je njeno teko disanje.
- Odlazi, Izabela, nisam raspoloen za tvoje igrarije.
Zakljuala je vrata za sobom, a srce joj je silo u pete.
On se nije okrenuo, naslonio je glavu na naslon fotelje i na eks je
popio punu au estine. Stala je pred njega, svetlost vatre obasjavala
mu je lice i te, kao ponor duboke, tamne oi. Koulja mu je bila
otkopana i razdrljena.
- Dola si da mi saspe jo koju uvredu u lice? Nije ti bilo dovoljno?
- ao mi je - proaputala je. Duboko je uzdahnuo. Znao je da ovo
vie nije igra i da joj je mnogo trebalo da to prevali preko usana. Pa
ipak, nije eleo odmah da popusti.
- Ne igram nikakvu igru. Preterala sam zato to sam se borila
protiv tebe, protiv sebe... ne mogu vie... elim te, Rafaele - u dahu je
izgovorila.
- Ti me... eli? - ponovio je cinino.
Klimnula je glavom.
- Da, elim da vodimo ljubav. Dosad moda nisam bila spremna, ali
sada jesam...

~ 59 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Prola je itava venost pre nego to je on svukao koulju i, bacivi

je na fotelju, promuklim glasom rekao:
- Dosta si me zavlaila, Izabela. Skini se!
Zbunjeno ga je gledala.
- Da se skinem? Sada?
- Ne alim se, Izabela - nestrpljenje je kuljalo iz njegovog tamnog
glasa - svuci se ili u ja to uiniti, ali ne garantujem da u biti nean niti
da e ti odea ostati u jednom komadu.
To ju je silno uzbudilo. Upravo je upoznala drugaijeg Rafaela.
Lagano je otkopava dugmad na haljini... zatvorila je oi. Lagana
tkanina kliznula je na pod i ona je ostala samo u donjem veu.
Lice mu je bilo kao okamenjeno, jedino su njegove uarene oi
lutale svuda po njenom telu.
- Skini sve, do poslednje krpice, elim celu da te vidim!
Ugrizla se za usnu i polako je otkopala grudnjak. akama je
pokrila dojke i okrenula se prema njemu.
- Spusti ruke, hou sve da vidim!
Moda eli da je poredi s bivim ljubavnicama? Bolje da ne misli na
to. Ruke su joj nemono pale niz telo.
Osetila je njegov uporni pogled na svojim grudima. Priao joj je, a
bradavice su joj pod dodirom njegovih prstiju ovrsnule toliko da su je
bolele.
inilo joj se da kao naga lutka stoji u izlogu, da je prolaznici
zagledaju... Opet je akama zaklonila dojke.
- Ne mogu ovo, bar ne ovako, ao mi je - okrenula mu je lea
pokuavajui da zaustavi suze.
Priao joj je otpozadi i, neno je zagrlivi, okrenuo ju je sebi.
Podigao joj je bradu.
- Ovoga puta nema uzmicanja, Izabela. Pogledaj me.
Nije elela da podigne glavu da u njenim oima ne bi video
izdajnike suze.
- Nikada nisam spavala s mukarcem...
- Ali... sad sam zbunjen - Rafaela je to zabavljalo - toliko si mi puta
priala o svojim ljubavnicima.

~ 60 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- Zato to sam bila besna na tebe i nisam elela da shvati da sam

devica.
- ao mi je, Izabela, bio sam nepaljiv, a silno sam te eleo... Moda
bi trebalo da izaberemo neki prikladniji trenutak za tvoj prvi put.
Opusti se, molim te.
Ogrnuo ju je svojom jaknom, podigao u naruje i odveo u njenu
sobu. Nije hteo da je ostavi samu. Ljubio ju je po licu, pa ga je zagrila
oko vrata. Taj zagrljaj bio je njeno utoite.
Klizio je usnama du njenog vrata, i ti poljupci bivali su sve vreliji.
Izmeu njih kao da je nebo gorelo. Ljubio joj je grudi, poigravao se
bradavicama. Lagano ju je oborio na krevet. Pridigao se da svue
atletsku majicu, a jakna je skliznula s njenih ramena. Njegova snana
prsa savreno su izgledala. Otkopavao je kai poudno je gledajui
pravo u oi. Njegove pantalone za tili as zavrile su na podu.
Pritisnuo ju je svojim telom. Zubima je stisnula donju usnu dok su
joj trzaji protresali telo.
- Zna li otkad matam o ovome? - upitao ju je izmeu poljubaca. Od prve noi kad sam te ugledao za tvoj osamnaesti roendan.
Oseala se kao na grebenu nasukani brod. Bila su to sasvim nova
oseanja i nije znala kako da ih definie. Svi strahovi odjednom su
nestali. Nekontrolisano je jecala zarivajui mu prste u kosu.
Ljubio ju je po stomaku sputajui se sve nie. Neno joj je
razmaknuo butine i, podigavi obema rukama njenu zadnjicu, jezikom
je dodirnuo taku u kojoj je sve u njoj pulsiralo, pa joj se oteo vrisak sa
usana. Izabela nije znala ta e od sebe, preplavio ju je talas poude, pa
je zabacila glavu dok joj se telo napelo kao struna.
- Opusti se, draga, prijae ti, obeavam!
Osetila je njegov jezik i usne na svom najintimnijem delu tela, pa je
zarila nokte u duek pod sobom. Razgoreo je u njoj oseaj za koji nije
znala da postoji, a taj oseaj je rastao i onda vie gotovo nije mogla da
izdri.
Nesvesna bilo ega oko sebe, prvi put u ivotu doivela je vrhunac
uz eksploziju duginih boja pred oima.
Rafael se odmaknuo i, strgnuvi bokserice sa sebe, privukao ju je
poda se. Instiktivno je rairila noge i lagano je uronio u nju.
- Malo e te boleti, ali uskladiemo ritam. Ne brini - aputao joj je.

~ 61 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Bilo je kao da su plesali tango: prvo lagano, pa sve bre. Za tren ju

je presekao otar bol, ali je minuo toliko brzo da se prepustila
uzbuenju jer je elja u njoj bivala sve jaa.
Na ivici da po drugi put doivi orgazam, ula ga je kako glasno
izgovara njeno ime i oboje su se malasalo opustili.
Neko vreme leali su nepomino, a onda je Izabela poela da drhti,
bilo joj je hladno. Rafael je povukao jorgan na oboje i uukao ga sa svih
strana. Leali su jedno uz drugo umorni, ali sreni.
Postala je svesna injenice da joj se upravo desio taj famozni prvi
put. Po izrazu Rafelovog lica shvatila je da je on rastereen i... nekako
ponosan.
Da, bio je ponosan zbog toga to joj je prvi mukarac u ivotu i
poljubio ju je u elo jo uvek vlano od znoja. Konano je pripitomio
svoju malu divlju maku. Po njenom ujednaenom disanju znao je da je
zaspala. Dugo ju je usnulu posmatrao i sa zadovoljnim osmehom na licu
konano je i sam utonuo u blaenstvo sna.
U gluvo doba noi Izabela se trgnula i za trenutak nije znala gde se
nalazi. Ugledavi Rafaela pored sebe, obuzeo ju je stid, kao da je na neki
nain izdala sebe i svoju ast. Tiho je pokupila svoju odeu s poda i
otila je u drugu sobu. Bilo joj je potrebno da na miru o svemu razmisli.
Meutim, nije prolo ni deset minuta, a on je, velianstven u svojoj
nagosti zabasao za njom.
- ta se deava? - upita ju je.
- ta trai ovde?
Pokuavala je da izbegne njegov pogled.
- Spavam, kao to vidi. Rafael je povukao jorgan s nje, podigao ju
je na ruke i odneo nazad, u njenu sobu.
- U emu je problem? Neto ti smeta? Ili te moda boli?
Odmahnula je glavom pomislivi da je to bol drugaije vrste, bol
odrasle ene.
- Znai, u redu je. Molim te, nikada vie neu da ujem da ti treba
odvojena soba, jasno?!
Zavukao se pod pokriva i, privukavi je u zagrljaj, mazio ju je po
leima sve dok nije zaspala.

~ 62 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

10. poglavlje
Kad se narednog jutra probudila, znala je da je sama. Bila je dobro
pokrivena i uukana.
Rafael je rano otiao na posao. Posmatrala ga je poluotvorenim
oima dok se oblaio, ali nije imala snage da mu se obrati.
Bila je euforina, na smenu je elela da se smeje i da plae. Odluila
je da lekari i da porazmisli o svojim oseanjima, o protekloj noi i svim
buduim koje joj predstoje.
Vrata su se otvorila i Huanita joj je na tacni donela sve sok od
narande. Razmaknula je zavese i u sobu je pohrlila suneva svetlost.
Danas je domaica bila posebno dobro raspoloena. Izabela je shvatila
da je Huanita kao lan porodice, nekako je u sve upuena.
- Gospodin je otiao u kancelariju - ljubazno se nasmeila Izabeli. Zaduio me je da danas prebacim sve vae stvari u njegovu sobu.
Izabela je pocrvenela, ali nita nije rekla.
Prole su jedva dve noi od kada spavaju zajedno, a ona nije mogla
da se seti kako je to bilo utonuti u san van njegovog naruja. Oseala je
da vie ne moe da kontrolie svoja oseanja.
U ponedeljak, za dorukom, zapodenuo je razgovor o otvaranju
plesnog studija, jer je hteo da zajedno razmotre mogunosti.
Poli su u razgledanje La Boke i na kraju su se nali sa istim onim
agentom za nekretnine, s kojim su Izabelu novinari fotografisali, a on je
posle pregovora s Rafaelom spustio cenu za pedeset posto. Izabela se
postidela sopstvene naivnosti, shvatila je da je Rafael bio u pravu, jer on
ima bogato iskustvo u pregovorima i poznaje sve trikove. Uglavnom
dobila je upravo ono to je htela.
Osvrtali su se po praznoj prostoriji s visokim plafonom i mnogo
velikih prozora.
Izabela je delovala neodluno, pa ju je Rafael upitao:
- Ne svia ti se?
- Ne, ne, svia mi se, samo nekako... sve se tako brzo odvija i ne
znam ta da kaem.
Dugo ju je gledao, a onda su njegove oi skliznule na njene usne i
znala je ta mu je na pameti. Uhvatio ju je za ruku. Pomislila je: Ako ga

~ 63 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

sad spopadne elja i zavrimo ovde, na podu, znam da mu se neu

odupreti. Meutim, neto drugo mu je palo na um.
Obuhvativi je oko struka, spontano je zaplesao s njom po praznoj
sali, voen unutranjim ritmom. Bez muzike je sve bilo tako udno, ali
potpuno iskreno, iz dubine due.
Poljubio ju je.
- Ako e te ovaj prostor usreiti, nabaviu sve to ti treba da ga
uredi po svojoj elji.
Uplaila ju je injenica da on s lakoom upravlja njenim ivotom, a
dovoljan je tek jedan dodir ili poljubac. Morala je o svemu razmisliti, a
za to joj je bilo potrebno da na neko vreme budu razdvojeni.
Narednog dana, dok je prenosila ostatak svoje odee u Rafaelovu
sobu, Huanita joj je donela kutijicu, na koju je Izabela gotovo
zaboravila. Bila je to drvena kutijica njene bake.
Domar joj je pomogao da je otvori. Zahvalila mu se pa se vratila u
svoju nekadanju sobu, sela je na krevet i poela da pretura po tim
dragim sitnicama.
Unutra su bila pisma, uredno sloena i vezana tankom crvenom
vrpcom. Radoznalo je otvorila prvo shvativi da je to prepiska izmeu
njene bake i deke. Sva ta pisma bila su iz njihove rane mladosti, sve do
venanja.
Na poklopcu sa unutranje strane ugravirane su rei: Zauvek
zajedno, ljubavi moja.
Rasplakala se. Toliko je bilo emocija u toj maloj kutiji!
U poetku su pisma bila puna nenosti i ljubavi, a kasnije sve
slobodnija. Podsetila su je na sopstvene noi provedene u Rafaelovom
naruju, takoe pune vrelih oseanja. Bilo joj je neprijatno to je upravo
sada sve ovo proitala, oseala se kao da je zala u zabranjeno podruje.
Zato je odluila da skloni kutiju ak i od sebe.
Suze su klizile niz njene obraze odnosei sva bolna seanja na baku
i srene dane detinjstva.
Znala je da je i ona toliko zaljubljena u Rafaela, a elela je da su
oseanja izraena u pismima zapravo njihova oseanja. Ubeivala je
sebe da je Rafael voli ba onako kako je njen deda voleo baku.
Rafael je doao ranije s posla zatekavi Izabelu usnulu u svom
nekadanjem krevetu. Osetio je ujed ljubomore. Zar sada kad noi
provodi s njim, osea potrebu da lei sama u toj sobi?

~ 64 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Video je tragove suza na njenom usnulom licu. Plakala je!

Odjednom ga je preseklo u grudima. Zato je plakala?
Ugledao je kutiju na podu kraj kreveta, pa ju je podigao. Odmah je
znao ta dri u rukama. Otvorio ju je paljivo i, izvukavi jedno pismo,
polako ga je proitao.
Potom je presavio pismo i vratio ga nazad u kutiju. U tom trenutku
Izabela je otvorila oi.
- Koliko je sati? Mora da sam se uspavala.
- Sedam, duo.
- Mislila sam de e dokasno raditi - popravila je prstima
razbaruenu kosu.
- I ja sam mislio da e tako biti, meutim, mui me neto i treba mi
tvoja pomo - pogledao ju je moleivo. - Zna da je Bob moj partner u
poslu. Nekako mi se ini da mi ne veruje koliko bi trebalo, u smislu da li
sam dovoljno ozbiljan i da li je na brak dobar za zdravu poslovnu
budunost. Prvo je video onaj incident kad si preterala s piem, a
potom i onaj kad smo plesali tango. Pozvao sam ih na veeru u
ekskluzivni restoran. Moramo se dobro pokazati. Veeras moramo biti
jedno srce i jedna dua, jer od toga zavisi ovaj posao, u koji ve
mesecima ulaem mnogo truda pa ne elim da ga izgubim.
Kad su stigli na odredite, uhvatio ju je za ruku i uveo u restoran.
Vee je proticalo u dobroj atmosferi, askali su o svemu i svaemu.
Izabeli je prijalo to to joj se ukazala prilika da pria o sebi, o svom
obrazovanju i ivotu u Parizu. Rafael ju je ponosno sluao, zaljubljeno je
gledajui.
Kad su se vratili kui, elela je samo jedno: svog mua.
Zahvalno ju je poljubio to mu je izala u susret i potrudila se da
ispotuje njegovu molbu.
- Kad si otila po mantil, Bob mi je rekao da eli da potpie i
poslednji papir u vezi s naim novim projektom. Uspeli smo, ljubavi!
- Drago mi je, ne znam ta bih da nije pristao, jer bih se, u
suprotnom, oseala krivom.
Uzeo ju je u naruje.
- Vidi da smo dobar tim - i poneo ju je uza stepenice.
Mesec dana kasnije Rafael je organizovao veeru u njihovoj kui.

~ 65 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Izabela je itavog dana tragala za odgovarajuom haljinom, otila je

frizeru i izabrala nakit.
Nije joj prijala kupovina, ali se rtvovala zbog njega.
Napolju se ve smrailo. Rafael je ekao da Izabela konano sie sa
sprata da bi zajedno doekali goste. Pijui viski, razmiljao je o tome
koliko je zadovoljan svojim brakom. Nema vie razloga za tenzije i
nezadovoljstvo, sve nesuglasice reavaju razgovorom, a to ga ini
srenim.
U poslednje vreme Izabela je preokupirana svojim novim studiom.
Rumena od zadovoljstva, zavravala je poslednje pripreme za
otvaranje. Konano joj se ostvarivao taj san.
Ugledao ju je u vrhu stepenita. Na sebi je imala dugu smeu
satensku haljinu, koja je odlino pristajala uz njene oi. Zlatna ogrlica
isticala je njen dugi vrat, a zlatne rimljanke uzana stopala.
- Izgleda fascinantno - priao joj je i dentlmenski poljubio ruku.
Odmeravala ga je. On je izgledao standardno dobro u crnom odelu i
beloj koulji. Srce joj je zaigralo.
Pre nego to je uspela da odgovori na njegove komplimente, poeli
su da pristiu prvi gosti. Dok se ljupko pozdravljala s pridolicama,
ispod oka je posmatrala Rafaela koji je srdano razgovarao s kolegama.
Dok ga je posmatrala, palo joj je na pamet kako bi izgledala njihova
beba, s tamnim oima i tamnom kosom. O majinstvu dosad nije
razmiljala, zato to decu zapravo nije elela s njim. Zato bi ih raala u
braku bez ljubavi? S druge strane, njeni baba i deda napravili su stranu
greku to su zbog silne meusobne ljubavi iskljuili svoju kerku,
Izabelinu majku, iz svog sveta i ona je postala hladna i daleka, jer
drugaija nije umela da bude.
Vee je proteklo u prijatnoj atmosferi, uz dobru hranu i sortna
vina. Domaini su ispunili oekivanja zvanica. Kad su ispratili i
poslednjeg gosta, oboje su bili umorni, ali je Rafael iznenadio Izabelu
predlogom:
- eli li da poe sa mnom? Odveu te na jedno posebno mesto zveckao je kljuevima od automobila u depu.
- Zar sada? - umorno se osmehnula.
Klimnuo je glavom.

~ 66 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Dok su se vozili, gledala je kako ostavljaju Buenos Ajres za sobom,

kao i La Boku i San Telmo. Kad su stigli pred jednu zgradu, pomogao joj
je da izae iz vozila.
- Gde smo? - osvrtala se oko sebe.
Poveo ju je preko ulice. Uli su u zgradu, vrata su bila otvorena, i
popeli su se stepenicama na sprat. Prostorija je bila puna ljudi i bilo je
pretopio. uli su se zvuci tanga. Parovi su zaneseno plesali, utonuli u
svoj svet.
Poveo ju je do jednog separea i naruio je pie.
- Ovo mesto zove se Milonga. Ovde je moja baka dovodila mene i
brata, to znai da sam ba na ovom mestu nauio da pleem. Nedavno
si pitala o tome, pa sam hteo da ti pokaem. Baba je znala da nas otac
obojicu tue i verujem da je tako, dovodei nas ovde, pokuavala da nas
zatiti i da nam pokae da postoji i drugaiji svet.
Spustila je ruku na njegovu, neno ga je pogledala. Rei su bile
suvine.
Izali su na podijum. Nizale su se strasne melodije, a oni su, tela
priljubljenih jedno uz drugo, oseali otkucaje svojih srca.
U Milongi se ostaje do jutra, to je pravilo, jer to nije mesto za
poetnike, ve za iskusne plesae.
U jednom momentu prepoznala je pesmu Volver Karlosa Kardela,
uz koju su njeni baba i deda najradije plesali. Otrgnula mu se iz
zagrljaja i poela je sama da plee dok su joj suze tekle niz lice.
Rafael joj je priao u nameri da opet zajedno zapleu.
- Ne, Rafaele, ao mi je, ali uz ovu pesmu ne mogu s tobom
otplesati. Naprosto ne mogu!
Okrenula se i istrala je na ulicu. ula je njegove korake iza sebe.
Dograbivi je za ramena, okrenuo ju je prema sebi.
- ta je bilo?
Maramicom je obrisala suze.
- Znam da si se oenio posla radi, ali ja ne mogu vie.
- ta to ne moe vie? Nisam eleo da bude nesrena, ali izgleda
da jesi.
- elim da se razvedemo. Ne mogu da ivim u braku bez ljubavi, a u
naem je nema. Vano mi je da ivim s nekim koga volim i ko mene voli.
Ne mogu da zamislim da imam decu s tobom jer...

~ 67 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

- ... me ne voli? - tiho se nadovezao.

- Sam si rekao da na brak nije iz ljubavi, pa kako da se zaljubim u
tebe? Molim te, hajdemo kui.
Lagano su otili do automobila i u najveoj tiini odvezli su se kui.
- Spavau u gostinskoj sobi - rekla je ne pogledavi ga.
- Ne mora, ja u - odgovorio je. Oboje su se jedva popeli uza
stepenice.
ta e sad biti? Izabela pojma nije imala, samo je znala da ne eli
vie da osea tu stranu prazninu u sebi.
Rafaelu je srce bilo teko kao kamen. Mrzeo je sebe to nije
primeivao da ona u stvari pati i da je nesrena.

~ 68 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

11. poglavlje
Narednog jutra sila je u trpezariju s tamnim podonjacima na licu.
Huanita je postavila sto samo za nju saoptivi joj je da je Rafael
poruio da e je pozvati posle prvog sastanka u Njujorku.
Potpuno je zaboravila da joj je najavio put u Njujork.
Dorukovala je na brzinu i odvezla se do svog studija, gde su
majstori uveliko radili, sve po njenoj elji. Nala se s jednom devojkom,
koja je elela da zajedno sa Izabelom poduava uenike plesu.
U glavi joj je vladao haos. Razmiljala je o tome ta bi sve pokazala
Rafaelu da je ovde, ali i o tome ta e biti s njom ako se razvedu.
Pozvao ju je na mobilni, razgovarali su kratko i rezervisano.
- Razgovaraemo kad se vratim kui - rekao je i u urbi prekinuo
vezu.
Razmiljala je da on sigurno uveliko priprema papire za razvod
znajui da e nastaviti da ivi onako kako je iveo pre nego to se njome
oenio. On zasluuje enu koja e biti onakva kakvu on eli i koju e
voleti svim srcem. Potekle su joj suze.
Tri dana kasnije Rafael se konano vratio kui. Bio je premoren.
Sedela je za kompjuterom surfujui po internetu, i pravila se da je u
velikom poslu.
- Idem pod tu, a onda te molim da sednemo i lepo porazgovaramo.
Vai?
Neodreeno je klimnuo glavom.
inilo joj se da on uri sve da zavri. Moda ih u prizemlju ve i
eka njegov advokat?
ta da obue za tu priliku? Pa ipak je ostala u farmerkama i beloj
majici bez rukava.
Kad se istuirao, pojavio se pred njom svee obrijan, u crnim
pantalonama i beloj koulji. Ugledavi ga, srce je poelo potmulo da
udara u njenim grudima.
Poveo ju je do automobila. Bila je suvie nervozna da bi bilo ta
pitala, a i on je bio nekako odsutan.

~ 69 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Odvezli su se do oblinjeg sportskog aerodroma, gde ih je ekao

privatni avion. Izabela je postala radoznala. ta li Rafael namerava? Ali
kako da to sazna? Nije htela prva da zapone razgovor.
Upoznao ju je s pilotom i udobno su se smestili. Avion se
postepeno penjao u veernje nebo.
Doivela je deavi, prisetila se kako je gledala Pariz ispod sebe dok
je odlazila u nepoznato. A to kao da je bilo pre sto godina...
- Probudi se, Izabela, sleemo. Pogledala je kroz prozor i
prepoznala imanje. Stigli su na Estancija paradizo. Srce joj je zamalo
iskoilo iz grudi.
- Zato smo ovde? - konano je upitala.
- Videe!
Napolju ih je ekao dip. Dakle, ovo nije kraj putovanja, pomislila je
i tek sad joj nita nije bilo jasno.
Nije joj preostalo drugo nego da se udobno smesti i uiva u vonji.
Primetila je kroz prozor dipa da nisu skrenuli levo prema vili, ve
nekud desno. Bila je na ivici nerava.
- Kuda idemo?
- Neemo daleko, ne brini - vozili su se kroz mrkli mrak sve dok
nisu ugledali svetlost u daljini. Prepoznala je jezero iza imanja.
Zaustavili su se, napolju je vladao muk. Pomogao joj je da izae,
uhvatio ju je za ruku i poveo u pravcu svetlosti. Prepoznala je svetionik,
a potom i visoki toranj pored njega, koji je bio sav obrastao u brljan i
rue puzavice.
Poloila je ruku na srce da ne iskoi. To mora da je toranj, koji su
baba i deda spominjali u ljubavnim pismima. Ovde su se prvi put sreli.
Kad su prili tornju, videla je da je ukraen stotinama sitnih belih
lampiona. Uzbuena, okrenula se prema njemu i upitala:
- Zato smo ovde?
- Nadam se da me nee ubiti, ali proitao sam jedno pismo iz
kutije tvoje bake dok si spavala. Shvatio sam koliko je njima znaio ovaj
toranj, pa sam hteo da ga konano vidi.
- Rafaele... - bila je na ivici suza.
- Pusti me da priam, moram - spustio je prst na njene usne.
- One noi... hteo sam s tobom da popriam, zato sam te poveo u
Milongo. Verovao sam da e mi tamo biti lake. Meutim, kad god sam

~ 70 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

pokuao neto da kaem, preplavila su te seanja i nisam se usuivao

da ponem. A eleo sam da ti kaem da, mene to se tie, Izabela, u
naem braku ima ljubavi.
- Ali kako? Mislim... kada? - zbunjena ga je gledala.
- Mislim da mi se to desilo jo onda kad sam te prvi put ugledao,
meutim, tek kada sam doao u Pariz po tebe, shvatio sam ta oseam.
Istina je da mi vie nisi izlazila iz glave. One veeri kad je Ana stajala
kraj tebe, bila si mi najlepi dijamant. Umirao sam kad sam shvatio da
te inim nesrenom i da eli da ode, ali te molim da nam prui jo
jednu ansu sada kad zna ta oseam prema tebi.
- Reci mi: ta ti znaim?
- Znai mi sve! Bez tebe nita nema smisla.
Iz depa je izvadio brani ugovor, pocepao ga je i bacio niz vetar.
- Ugovor vie nema nikakvo znaenje. Ne elim da te obavezujem
njime. Ako odlui da me napusti, neu pokuavati da te zadrim. Tvoj
deo Estancije ostaje tvoj, kao to je uvek trebalo da bude. Moda
nisam znao ta je ljubav, ali sad znam, jer stoji preda mnom i slama mi
srce svojim suzama.
Teko je disala. Uzela je njegovu ruku pa ju je povukla na grudi.
- Moje srce kuca samo za tebe, Rafaele. elim tvoju ljubav i elim da
traje veno.
Snano ga je zgrlila, a on ju je poljubio kao da im je prvi put.
- Nikada vie neu da te vidim u suzama, jasno?
Izabela mu se osmehnula onako kako je to oduvek prieljkivao.
- Voli li me? - upitao ju je.
- Volim te vie od svega!
ula je utanje iza njih. Oboje su ugledali Huanitu kako u podnoju
kai lampion koji je pao s tornja. Izabela je primetila jo dve senke.
- Rafele, ta se ovde deava? - upitala ga je pomalo uplaeno.
Nasmejao se od srca.
- Doveo sam te ovamo s posebnom namerom, Izabela. Trebalo je to
ranije da uinim, ali eto...
Kleknuo je pred njom.
- Izabela Miler, pristaje li da se veeras ovde zavetuje na venu
ljubav i uini me najsrenijim ovekom na svetu?

~ 71 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Sva ustreptala, nije ekala da je zamoli drugi put, pa je vrstim

glasom odgovorila:
- Da, elim da se udam za tebe! Poveo ju je na vrh tornja, gde su ih
ekali matiar i svedoci, konjuar Migel Kortez i domaica imanja
Huanita.
Ponovo su se pred svedocima zakleli na venu ljubav, u dobru i zlu,
u zdravlju i bolesti i da e se ljubiti i potovati u svim danima svog ivota,
do samog kraja.
Posle obavljenog venanja do dugo u no na imanju se slavila
njihova ljubav i obnovljeni zaveti.
Za oboje se poinjali bolji dani.

~ 72 ~

Knjigoteka

Zvonica & neky

Epilog
etiti godine kasnije,
plesni studio, La Boka
Pogledaj, stigao ti je tata - proaputala je Izabela. Rafael je stajao u
vratima studija, a iz reda malenih plesaica istrala je trogodinja
devojica bacivi mu se oko vrata. Poljubila ga je tako da mu se zavrtelo
u glavi.
Rafael je zatvorio vrata da ne ometa Izabelu dok dri as.
Beatris je poloila dlanove na tatine obraze poljubivi ga u nos.
Zarazno su se smejali plaei se da e ih Izabela izbaciti napolje zato to
ometaju as. - Osetila sam malopre da se beba pomera, mislim da e se
on uskoro roditi - rekla je mala Beatris.
- Znai, misli da e ti mama roditi brata? - Rafael je podigao obrve.
- Naravno da je deak, pa ve imamo devojicu, zar ne?
- Koju devojicu?
- Pa mene!
Rafael ju je stegnuo na grudi.
Oboavao je svoju curicu.
Dok je vrsto grlio svoju miljenicu, krajikom oka posmatrao je
svoju trudnu enu, koja je bila lepa nego ikad.
Mesec dana kasnije rodio se mali Luis.
Beatris je ipak bila u pravu!

KRAJ

~ 73 ~

Knjigoteka