G.I.

Gurijev - Izreke o Uenju i Razumevanju

Kada radim sa uenicima, ja sam kao koija. Ako konj sledi put, putam slobodno uzde. Ako on ide
desno prema jarku, povlaim auzde na levo. Ako se on kree levo prema padini, povlaim uzde na
desno.
Za uitelja je vano da uini da uenik postavlja nova pitanja.
Neko moe dati oveku samo onoliko koliko je on spreman da primi.
Nikada ne uim direktno, jer moji uenici tako ne bi uili. Ako hou da se uenik promeni, poinjem
izdaleka, ili govorim nekom drugom, i tako on ui.
Hiljadu puta vie vrednosti ima u glaanju poda kako treba nego u pisanju dvadeset i pet knjiga.
Ako znate kako da uradite jednu stvar dobro, vi moete da radite sve.
www.facebook.com/arter.mion

To je tako da kroz injenje ovek razume.

ovek mora da razume ovo: njegova evolucija je potrebna samo njemu. Niko drugi nije zainteresovan
za nju.
Mora bez odlaganja initi u ivotu, u svim stvarima ako hoe da bude normalan ovek.
Ne postoji blizu u pravom razumevanju, ono ili jeste ili nije.
Istinski smisao ivota je znanje. itav ivot, sva iskustva, vode ka znanju.
Razumevanje raste samo sa rastom Bia.
Oseanje je mnogo blie prirodi. Um je nita, u ovom sluaju on samo predstavlja policajca, i jedino je
vaan kao takav.
Mrvice istine su rasute svuda; oni koji znaju i razumeju mogu da vide i da se ude koliko ljudi mogu da
ive blizu istine, a ipak koliko su slepi i nemoni da prodru u nju.
Razumevanje je, ipak, funkcija tri centra. Na taj nain misaoni aparat moe znati neto. Ali
razumevanje se pojavljuje samo kada ovek osea i moe da oseti ono to je povezano sa tim neim.
Razumevanje je sutina dobijena iz namerno nauenih informacija i iz svih vrsta iskustava lino
doivljenih.
Nove stvari mogu biti nauene samo do 17-te godine; ono to se moe nauiti kasnije je samo uenje
pod znacima navoda, to jest, samo reorganizacija starog.
Sa iskrenou ovek gleda i vidi neto. Iskrenost sa sobom je vrlo teka, jer je debela kora izrasla preko
sutine.
Glava je nalik aparatu, ona igra ulogu policije. Ali centar gravitacije vaeg prisustva je u vaem
solarnom pleksusu, koji je centar oseanja. To je mesto gde se stvari deavaju. Glava je nalik pisaoj
maini.
Kada ponete da upoznajete sebe poinjete da imate mogunost da postanete jedinstvena osoba. Tako
prva stvar koju morate da nauite je da upoznate sebe kroz vebu, samoposmatranja. Ako ne radite
ovo, onda ete biti nalik iru koji nee izrasti u drvo, ve e postati ubrivo.
Zajednika karakteristika ljudske prirode je da ovek vidi mnogo lake nedostatke drugih nego svoje
sopstvene. U isto vreme na stazi samoprouavanja on ui da on sam poseduje sve nedostatke koje
nalazi u drugima. Ali postoje mnoge stvari koje on ne vidi u sebi, dok u drugim ljudima poinje da ih
vidi. Ali, kao to sam ve rekao, u ovom sluaju on zna da su ovo njegove sopstvene osobine. Na taj
nain lanovi grupe mu slue kao ogledala u kojima on vidi sebe.
Opti metodi e biti pristupani svima, ali lini metodi e biti dati u grupama samo onima koji rade,
koji pokuavaju i ele da pokuaju da rade sa njihovim celim biem.

www.facebook.com/arter.mion

Oni koji su lenji, koji veruju u sreu, nee nikada videti ili uti ono od ega se sastoji stvaran rad, ak i
ako ostanu ovde deset godina.
Da li mislite da je bilo ta dato u potpunom obliku u kolama? Vi gledate na to vrlo naivno. Morate biti
lukavi, morate se pretvarati, pokretati stvari u razgovoru. Ponekada stvari se naue kroz razgovor,
kroz prie. A vi elite da sve bude vrlo jednostavno. To se nikada ne deava.
Morate da znate kako da uzmete kada vam nije dato, da ukradete ako je potrebno, a ne da ekate da
neko doe i da vam to da.
Moete prouavati bolje oveka kroz njegove stavove i gestove nego kroz ono to govori.
Posmatrajte kako ljudi pleu. Svaka nacija ima svoj sopstveni nain plesanja. Moete uvek govoriti o
nekoj naciji kroz nain kako ovek plee. Na Istoku, gde su obiaji mnogo jai, moete ak rei koje
pleme ili ljudi sa sela su doli, kroz nain na koji oni pleu. Na ovaj nain plesovi postaju nalik vrsti
jezika kroz koji nam ljudi nesvesno, naravno govore o sebi. To je isti sluaj sa svim. Svaka nacija
ima ogranien repertoar pokreta koji dolaze od utisaka iz detinjstva.
Matematika je beskorisna. Vi ne moete nauiti zakone Stvaranja Sveta i Postojanja Sveta putem
matematike. Morate samo da tragate za Biem. Kada imate Bie, znaete sve stvari, bez potrebe za
matematikom.
Shvatanje injenice da on nema cilj i da se ne kree bilo kuda je prvi znak pribliavanja buenju oveka
ili da je buenje postalo stvarno mogue za njega. Buenje poinje kada ovek shvati da se on ne kree
nigde i da ne zna gde da ide.
Radu nije potrebno nita spoljanje. Samo unutranje je potrebno. Spolja, osoba treba da igra ulogu u
svemu. Spolja ovek treba da bude glumac, drugaije on nee odgovoriti na zahteve ivota. Jedan ovek
voli jednu stvar; drugi, drugu stvar: ako elite da budete prijatelj obojici i ponaate se na jedan nain,
jednom od njih se to nee sviati; ako se ponaate na drugi nain, drugom se to nee sviati. Trebate
da se ponaate sa jednim kako mu se svia i sa drugim kako mu se svia. Onda e va ivot biti laki.
Sasvim suprotno, ona (pravila pr.pr.) treba da budu teka, neprijatna, i neudobna; inae ona nee
odgovarati svojoj svrsi. Pravila su budilnici koji bude usnulog oveka. Ali ovek je, otvorivi oi za
sekundu, ogoren zbog budilnika i pita: Zar ne moe ovek da se probudi bez budilnika?
Dodatno ovim osnovnim zahtevima naravno da se pretpostavlja da lanovi grupe moraju da rade. Ako
oni samo poseuju grupu i ne rade ve samo zamiljaju da rade, ili ako oni smatraju da je rad njihovo
puko prisustvovanje u grupi, ili, kao to je est sluaj, ako oni gledaju na njihovo prisustvo u grupi u
prolosti, ako stvaraju prijatna poznanstva, i tako dalje, onda njihovo prisustvo u grupi na taj nain
postaje potpuno beskorisno. I to pre oni budu udaljeni iz grupe ili je napuste samoinicijativno bie
bolje za njih i za druge.
Ako vidite drugog oveka da je pao, kada treba da hoda, vi ga moete podii. Ali, mada je pravljenje
sledeeg koraka za njega neophodnije od vazduha, on mora da napravi taj korak sam; nemogue je za
drugu osobu da to uini umesto njega.

www.facebook.com/arter.mion

Ali ova uenja data u fragmentima moraju se sakupiti zajedno i posmatranjima i akcijama se moraju
povezati sa njim. Ako ne postoji ovaj lepak, nita se nee slepiti.
Nemogue je oveku dati bilo ta to bi moglo da postane njegovo vlasnitvo bez napora sa njegove
strane. ovek moe samo da usmerava i ukazuje, ali ne moe da inicira. ovek moe da da drugom
oveku samo onoliko koliko je on spreman da primi.
ovek je, u punom smislu rei, kosmos u malom; u njemu su sve supstance od kojih se kosmos sastoji;
iste sile, isti zakoni koji upravljaju ivotom kosmosa, deluju u njemu; stoga u prouavanju oveka mi
moemo da prouavamo ceo svet, ba kao to u prouavanju sveta mi moemo da prouavamo oveka.
Postati slobodan, osloboditi se ropstva: to je ono emu ovek treba da tei kada postane i malo
svestan svoje pozicije. Ne postoji nita drugo za njega, i nita drugo nije mogue sve dok on ostaje rob
iznutra i spolja.
Bez samospoznaje, bez razumevanja rada i funkcionisanja svoje maine, ovek ne moe biti slobodan,
on ne moe vladati sobom i zauvek e ostati rob, i igraka sila koje deluju na njega.
Stoga samoposmatranje i samoprouavanje moraju od poetka, biti praeni sa borbom protiv
izraavanja neprijatnih emocija.
Ako su fotografije uhvaene uspeno i ako postoji njihov dovoljan broj, ovek e videti da je njegova
uobiajena slika o sebi, sa kojom ivi godinu za godinom, vrlo daleko od realnosti.
Mora se razumeti da bez spoljanje pomoi ovek nikada nee videti sebe.
Nikada nemojte biti agresivni. Pokuajte uvek da razumete drugu osobu. Tako vi moete pomoi, a da
ne smetate.
Identifikacija je jedan od naih najuasnijih neprijatelja koji prodire svuda i obmanjuje oveku u
trenutku kada mu izgleda da se bori sa njom.
Identifikacija je toliko opti kvalitet da ga je u svrhu posmatranja teko odvojiti od bilo ega drugog.
ovek je uvek u stanju identifikacije, samo se objekti identifikacije menjaju.
ovek ne moe uiniti nita pametno kada je u stanju identifikacije.
Sloboda je pre svega sloboda od identifikacije.
Ali ako se ovek zaista sea sebe, on razume da je i drugi ovek maina kao i on. Tada e on ui u
njegovo stajalite, stavie sebe na njegovo mesto, i zaista e biti u stanju da razume i oseti ta drugi
ovek misli i osea.
Ovaj sistem je za one koji su ve tragali i sagoreli sebe. Onima koji nisu tragali i koji ne trae on nije
potreban. Takoe i onima koji jo uvek nisu sagoreli sebe, on nije potreban.
Svaki ovek ima odreenu karakteristiku u svom karakteru koja je centralna. To lii na osovinu oko
koje se sve lane linosti okreu.

www.facebook.com/arter.mion

Uzmite nadimke. Nadimci nekada definiu glavne osobine vrlo dobro.

Kada ovek pone sebe malo da upoznaje on e videti u sebi mnoge stvari koje e ga uasnuti. Sve dok
ovek nije uasnut samim sobom on ne zna nita o sebi.
Probuditi se znai spoznati svoju sopstvenu nitavnost, spoznati svoju potpunu i apsolutnu
mehaninost i svoju potpunu i apsolutnu bespomonost.
Samo svestan rad moe biti od koristi u svim poduhvatima etvrtog Puta.
Najvanija stvar u radu je setiti se da je ovek doao da ui i ne preuzimati na sebe tuu ulogu.
Ljudi ne cene stvari ako nisu platili za njih.
Ljudi ne cene ono to je lako dolo do njih.
Stvari koje su lake nikada ne daju energiju.
Takva je ljudska priroda. ovek nikada ni u jednoj prilici ne eli da plati bilo ta; a iznad svega on ne
eli da plati za ono to je najvanije za njega.
Vi ne znate da za sve mora biti plaeno i da mora biti plaeno u proporciji onoga to je primljeno.
Da bi bio u stanju da uva tajnu ovek mora da poznaje sebe i mora da bude. ovek koji je kao svi drugi
ljudi je vrlo daleko od toga.
Ako ovek zna kako da dobro napravi kafu ili kako da napravi dobro izme, onda je ve mogue
razgovarati sa njime. Problem je to niko ne zna nita dobro. Sve se poznaje samo nekako, povrno.
Ljudi koji ive na zemlji mogu se nalaziti na vrlo razliitim nivoima, iako spolja mogu izgledati potpuno
isto.
Ako bi ovek koji se nalazi u zatvoru bilo kada imao ansu da pobegne, on pre svega treba da shvati da
se nalazi u zatvoru. Sve dok on to nije u stanju da shvati, sve dok misli da je slobodan, on nema nikakve
anse. Niko mu ne moe pomoi ili ga osloboditi na silu, protiv njegove volje, u suprotnosti sa
njegovim eljama. Ako je oslobaanje mogue, ono je mogue samo kao rezultat velikog rada i velikih
napora, i pre svega, svesnih napora, prema odreenom cilju.
ta bi moglo da bude ozbiljno za oveka koji je osuen na smrt? Samo jedna stvar: Kako da spasi sebe,
kako da pobegne: nita drugo nije ozbiljno.
Znanje ne moe doi do ljudi bez napora sa njihove strane.
Za zaraivanje novca, samo se 4 sata mora raditi ako je ovek inteligentan samo magarac radi 8 sati.
Ali uenje je razliito 44 sati dnevno treba uiti, jer je to banka za budunost.
U stvarnosti jedino samoinicijacija, samoprezentacija postoji. Sistemi i kole mogu pokazati metode i
puteve, ali nijedan sistem ili kola ne moe uraditi za oveka bilo ta to on mora uraditi sam.
Unutranji rast, ili promena bia, zavisi u potpunosti od rada koji on mora da uradi na sebi.

www.facebook.com/arter.mion

ovek nije u stanju da dri panju na celom sebi, to jest, na svim svojim razliitim stranama. Samo
kola moe to uiniti, kolski metodi, kolska disciplina, jer je ovek suvie lenj, i on e raditi velikim
delom bez ispravnog intenziteta, ili nee uiniti uopte nita dok misli da je uinio neto.
kole etvrtog Puta zahtevaju razumevanje pre bilo ega drugog. Rezultati napora su uvek
proporcionalni razumevanju.
Postoje kole koje koriste opojna sredstva na ispravan nain. Ljudi u ovim kolama uzimaju ih zbog
samoprouavanja; da bi bacili pogled ispred sebe, da bi upoznali njihove mogunosti bolje, da vide
ispred sebe, unapred,ono to moe biti dostignuto kasnije kao rezultat produenog rada. Kada ovek
ovo vidi i ubeen je da je ono to je nauio teoretski stvarno postoji, on onda radi svesno, zna kuda
ide.Ponekad je to najlaki nain da bi se ovek ubedio u stvarno postojanje onih mogunosti koje on
esto nasluuje u sebi.
Vi se moete boriti svesno samo u srazmeri sa energijom koju posedujete. Vi imate baterije. Ako su one
prazne, vi ne moete uiniti nita.
Spoljanje se nastavlja potpuno automatski i zahteva vrlo malo energije. Pustite da se ivot nastavlja
sam po sebi. Drite vau energiju na radu. Rad zahteva mnogo energije.
Ne verujte nikada u bilo ta to ste uli da sam rekao. Nauite da razlikujete izmeu onoga to se treba
shvatiti doslovno i onoga to je metaforino.
Traim od vas da ne verujute u bilo ta to ne moete lino da proverite.
ovek mora sve vreme matematiki da slua, matematiki da razume, matematiki da odgovara. Samo
to je ivot. On uvek treba da bude sa svojim Ja. Samo tako je on ovek bez znakova navoda. Nije vano
ta on ima u okruenju ljude, buku, alkohol on uvek mora matematiki da razume. Nikada ne sme
da gubi sebe, ak i kada je pijan. On moe da bude pijan, ali njegovo Ja nikada ne sme da bude pijano.
Nije dovoljno da itate moje rei takoe morate da razmiljate o onome to itate, drugaije e ostati
praznine.
Ja sam isti kao drugi ljudi, ali ja znam i razumem vie.
Daleko je bolje prouavati svoju sopstvenu mainu nego itati o idejama.
Jutarnje sunce je najbolje za nas, to je jedino doba dana kada sunevi zraci sadre odreena svojstva
koja su potrebna za nae razumevanje.
Da bi pomogao drugima ovek treba prvo da naui da bude egoista, svesni egoista. Samo svesni egoista
moe pomoi ljudima. Ovakvi kakvi smo mi ne moemo da uinimo nita.
Da bi ga drugi ovek razumeo, nije samo neophodno da govornik zna kako da govori ve je neophodno
i da slualac zna kako da slua.
Ako ovek rasuuje i razmilja zdravo, bez obzira koju stazu da sledi u reavanju svojih problema, on
se neizbeno mora vratiti natrag sebi, i poeti sa problemom onoga to je on sam i koje je njegovo
mesto u svetu oko njega.
www.facebook.com/arter.mion

Znanje je neotuivo pravo oveka; ono ne moe biti vee ili manje. Jer ovek zna jedino kada sam
jeste to znanje.
Sa razvojem naeg Bia mi moemo otkriti vie stanje svesti. Promena znanja dolazi iz promene Bia.
Znanje samo po sebi nije nita.
Ako bilo ko misli da e mu samoprouavanje pomoi i da e biti u stanju da se promeni, on mnogo
grei. ak i ako on proita sve knjige, ako ui stotinu godina, ovlada svim znanjem nita nee doi iz
toga.
Ova promena zavisi od vas, i ona se nee dogoditi kroz uenje. Vi moete da znate sve a da ipak
ostanete tamo gde jeste. To je nalik oveku koji zna sve o novcu i zakonima bankarstva, ali nema novca
na svom raunu u banci. ta svo to njegovo znanje moe da uini za njega?
Kada govorimo o promeni, mi pretpostavljamo potrebu za unutranjom promenom.
Samo kada ovek spozna sebe, spozna svoju unutranju strukruru, samo tada on moe da vidi.
Samo ako spoznamo sebe mi moemo videti druge, jer svi ljudi su nalik nama unutar sebe i isti su kao
mi.
Seanje, panja, posmatranje nije nita drugo do posmatranje jednog centra sa drugim, ili sluanje
jednog centra sa drugim.
Mi vrlo retko posmatramo jedan centar sa drugim, samo ponekad, moda jedan minut dnevno.
Sedenjem u vaoj sobi vi neete videti nita: vi treba da posmatrate u ivotu.
Razumevanje je opaanje ne sa jednim ve sa najmanje dva centra.
Velika ideja treba da bude primljena samo sa velikim razumevanjem.
Ako pomaete drugima, vama e pomoi, moda sutra, moda za 100 godina, ali e vam biti
pomognuto. Priroda mora da isplati svoj dug. To je matematiki zakon i sav ivot je matematiki.
Vi ete postati slobodniji u ivotu, i sigurniji, ako ponete da se interesujete za sve nove stvari i setite
ih se sa novim metodima.
Promena je daleki cilj, i zahteva mnogo vremena i truda. Ali prouavanje ne trai mnogo vremena.
Neophodno je da nauite da budete nepristrasni, da odvojite i analizirate svaku akciju kao da ste u
odnosu na nju stranac. Tako ovek moe da bude pravedan. Biti pravedan u samom trenutku akcije je
sto puta vrednije nego biti pravedan posle nje.
Obrazovanje nije nita drugo osim maske koja nita ne moe da uini sa prirodom.
Ljudi pripremaju sve automatski, oni ine da funkcije deteta lie na zvona koja zvone kada ih oni
pritiskaju, kao na elektrinom prekidau.

www.facebook.com/arter.mion

Nikada ne pokuavajte da uite direktno. Sa decom uvek ponite izdaleka. Deca moraju da otkriju
stvari sama za sebe; drugaije, ona e odrasti kao robovi.
Ali za ozbiljnog oveka nije potrebno da nae nove odgovore, ve nova pitanja. Jednom kada ste
postavili pitanje, to znai da ve imate vrlo dobru ideju u vezi odgovora. Za uitelja je bitno da uini da
uenici postavljaju nova pitanja. To je razlog zato je obrazovanje u vaoj zemlji u moderno vreme
izokrenuto naopake. Uitelj u koli nikada ne trai da uenik postavlja nova pitanja ili da pokua da
otkrije nove stvari. On samo odgovara na stara pitanja na koja ve svako ima odgovor ili na ona za koje
svako moe nai odgovor u sebi bez napora.
Uzmite razumevanje Istoka i znanje Zapada i onda tragajte.
Znati znai znati sve. Ne znati sve znai ne znati. Znati sve nije nemogue. Za ovo je neophodno znati
vrlo malo. Ali da bi znao to malo ovek mora da zna veoma mnogo.
Svako od nas je sastavljen od dve osobe sutine i linosti. Sutina je sve sa im smo roeni;
nasledstvo, tip, karakter, priroda; sutina je na stvaran deo. Sutina se ne menja. Ja, na primer, imam
tamnu kou koja pripada mom tipu; to je deo moje sutine.
Linost je sluajna stvar, koju poinjemo da stiemo im se rodimo; ona je odreena naim
okruenjem, spoljanjim uticajima, obrazovanjem i tako dalje; ona je nalik odei koje nosimo, maski; i
moe biti promenjena vetaki ili sluajno u roku od nekoliko minuta sa hipnozom ili drogom. ovek
sa jakom linou moe imati sutinu deteta, potisnutu sa linou.
Najvaniji deo naeg ropstva je zavisnost od inilaca koji su kristalizovani u nama i koji su povezani sa
spoljanjim faktorima, u odnosima sa ljudima koji nam nisu bliski. I da bi bili u stanju da budemo
slobodni, prvi rad u ezoterinim kolama svih vremena, poinje tano sa ovim pitanjem
kako:Dekristalizovati sve inioce koji su doputeni kroz odnose sa drugima.
oveku koji traga sa svim svojim Biem, sa svim svojim unutranjim sopstvom, dolazi nepokolebljivo
ubeenje da je, da bi otkrio kako da naui kako da ini, to mogue samo kroz nalaenje vodia sa
iskustvom i znanjem, koji e preuzeti duhovno vostvo nad njim i postati njegov uitelj. I na ovom
mestu je ljudski instinkt vaniji od bilo ega drugog. On bira vodia za sebe. Svakako da je neophodan
uslov da on izabere kao vodia oveka koji zna, jer su drugaije sve mogunosti izbora izgubljene. Ko
moe rei gde oveka moe odvesti vodi koji ne zna? Svaki traga sanja za vodiem koji zna, sanja o
njemu ali retko pita sebe objektivno i iskreno da li je on vredan da bude voen? Da li je on spreman
da sledi put?
U toku naeg rada, nijedna osoba ne radi kao ovek. Ali za Institut je sutinska stvar da se radi
razliito. Svako mora da radi za sebe, jer drugi ne mogu da uine nita za njega. Ako vi moete da
napravite, da kaemo, cigaretu kao ovek, vi ve znate kako da napravite ilim. Sva mogua aparatura
je data oveku da bi uradio bilo ta. Svaki ovek moe da uini bilo ta to drugi moe da uini. Ako
jedan ovek moe, svako moe. Genije, talenat, sve je to glupost. Tajna je jednostavna, raditi stvari kao
ovek. Onaj ko moe da misli i da ini kao ovek odjednom e raditi isto tako dobro kao drugi ovek
koji je to radio ceo ivot, ali ne kao ovek. Ono to je neko nauio za deset godina, drugi naui za dva ili
tri dana i onda on to radi bolje od onoga koji je potroio ceo ivot to radei. Sreo sam ljude koji su, pre
www.facebook.com/arter.mion

uenja, radili itav svoj ivot kao da nisu ovek, ali kada su nauili, oni su mogli lako da urade najfiniji
rad kao i onaj najgrublji, i to rad koji nisu nikada videli ranije. Tajna je mala i vrlo laka osoba mora da
naui da radi kao ovek (sa celim Biem, sa sva tri centra fizikim , emotivnim i mentalnim pr.pr.).
A to se deava kada ovek radi stvari i u isto vreme razmilja o tome kako da ih uini i prouava kako
rad treba da bude uraen, i dok to radi zaboravi na sve na babu, dedu i veeru.
Kada je neko upitao Gurijeva zato je on opisao sebe kao prodavca tepiha, on je odgovorio: Zato
trgovac tepiha? Odgovor je jednostavan. Ja prodajem znanje. Sve je u tepisima oko vas, sve. itajte! Sav
ivot je sakriven u dizajnu.Tepisi koji su bili na njegovim podovima i zidovima su bili tekstovi, prie
koje treba da budu proitane. Dizajn tepiha ili ilima, kao i narodne prie, prenosi tradicionalno
kulturno znanje sa jedne generacije na drugu. Gurijev je uvek insistirao da su pria, mit, umetnost i
ples duplikacija slogova i slova objektivnog jezika, i da simboli sakrivaju istinu.
ovek koji je potpuno dobar ili potpuno lo nije celovit ovek, on je jednostran. Trea stvar je savest;
mogunost data slobodno od Prirode. Ali to je samo mogunost. Stvarna savest moe biti steena samo
kroz rad, uenjem da prvo sebe razumemo. ak i vaa religija, zapadna religija, ima ovu frazuSpoznaj
sebe.Ova fraza je najvanija u svim religijama.
------------------------------------Gurijevljevi metodi su svi direktno suprotstavljeni svim naim udobnim navikama. On se brinuo da
dovede ljude do razumevanja njih samih i sa tim ciljem uvek ispred sebe, on nije inio bilo ta lakim
niti je pokuavao da ubedi bilo koga u bilo ta. Sasvim suprotno od toga, on je uinio da pristup
njegovim idejama bude teak, kako intelektualno, tako i emocionalno. Koliko god da je jedna tema
sama po sebi bila teka za razumevanje, on bi je uvek inio jo teom sa nepotpunim izlaganjem,
uvodei unutranje kontradikcije, pa ak i apsurde, prekidajui prouavanje im bi razumevanje
poelo da svie i ne vraajui se na nju moda ni mesecima, ili ak ni godinama.
J.G.Benet
Uitelji obino okruuju sebe sa atmosferom velike ozbiljnosti i tenjom da ostave na pridolice dobar
utisak. Sa g.Gurijevim to je bilo sasvim suprotno: sve to je moglo da odbije oveka, ili da ga ak
preplai, je uvek bilo stvarano. Posetilac je uvek imao mogunost da sretne g.Gurijeva i da razgovara
sa njim, ali onda su iznenada pred njega bile postavljene neke prepreke koje je trebao da savlada. Sa
druge strane, g.Gurijev nikada nije dozvolio da pridolica ode praznih ruku ako je doao sa pravim
pitanjima i govorio o neemu to ima stvarni znaaj za njega.
Tomas de Hartman
Pre nekoliko dana jedan ovek mu je dao ek od sto dolara za njegov veliki rad, nagovetavajui
svojim ponaanjem da mu je uinio uslugu. Gurijev mu se izdano zahvalio i pozvao ga sledeeg dana
na ruak u restoran. Bilo je nas desetoro na obroku. Kada je konobar doneo raun Gurijevu on ga je
osporio, govorei da je zaboravio da naplati ovu ili onu stvar, i konobar je odneo raun. Kada se vratio,
Gurijev je pogledao u njega, platio ga, dao je konobaru dobar baki i stavio je raun na sto tako da je
donator mogao da ga vidi. Ja sam sedeo pored njega. Raun je bio ba oko sto dolara.
.S.Not

www.facebook.com/arter.mion

Svaka aktivnost u Radu je pokazivala da cilj nije u spoljanjem rezultatu, ve u unutranjoj borbi. Na
primer, g.Gurijev je jednom poslao sve da pripreme zemlju za kuhinjsku batu, ali je kasnije bata
naputena. Veoma esto je govorio da je u urbi da zavri ovaj ili onaj posao i da mi moramo da ga
uradimo to je bre mogue. Moram da kaem da je pritisak da ga zavrimo uvek bio podstrek, ali sam
taj podstrek je izazivao u nama jednu vrstu nesvesne identifikacije.
Tomas de Hartman
Kada se demonstracija zavrila upitao sam g.Gurijeva, Kako je sve prolo?On je pogledao u mene,
nasmejao se, ali nije rekao nita. To mi je dalo snaan unutranji doivljaj, i kroz njega ja sam shvatio
da u radu ove vrste mi ne traimo rei pohvale ili ohrabrenja. Mi treba da ispunimo zadatak najbolje
to moemo i ne bi trebalo da pridajemo znaaj da li ga je neko pohvalio ili ne: to je cilj. G.Gurijev bi
esto rekao: Nikada ne razmiljaj o rezultatima, samo radi.
Tomas de Hartman
Rekao sam:G.Gurijev, ta je to to ini da mi je vrlo teko da vam govorim, da vam postavim
pitanje?On me je pogledao bez da je rekao bilo ta, onda je uhvatio moju ruku, i to je bilo kao da je
topla struja elektriciteta prola kroz mene. Penjui se na teretna kola, pokazao mi je da sednem pored
njega, i poeo je da ih vozi. Pola sata mi smo se vozili dok je on davao uputstva razliitim ljudima, onda
je meni dao uzde, rekao mi je da odvedem konja u talu, i otiao je u kuu. Mi nismo razmenili nijednu
re. Ali od tada ja sam imao razliito oseanje prema njemu, i iako mi nikada nije bilo lako da mu
postavim pitanje, moj stav je postao razliit, i otkrio sam da ako bih promislio o pitanju da sam bio u
stanju da ga jasno formuliem, a ponekada je na pitanje ve bilo odgovoreno.
.S.Not
Seam se jedne veeri kada je poslao ubadajue napade na moje slabe take. Stiavao sam moje
emocije.Iznenada on je prestao da me pecka i, okrenuvi se ka madam de Salcman, jednostavno je
primetio:Doktor razume! I ja sam bio nagraen sa dubokim pogledom koji je iao pravo u vau duu,
posle koga se on nasmeio i nastavio o neem drugom. Tako da je njegovo ponaanje bilo potpuno
nepredvidivo, srdano nas je pokretao na na put, ili nas je odvajao od naih slabosti prema sebi, ili nas
je gurao natrag ka sebi.
Miel Kong
Ne mislim da bi na Gurijeva trebalo da se gleda kao na Uitelja iji je cilj bio da uputi uenike u
doktrinu, ve vie kao na uitelja koji pokuava da oblikuje intelekt i karakter izabranom broju
uenika, koje je potovao kao decu datom mu na uvanje. On nikada nije govorio deci celu istinu, davao
im je paljivo pripremljene delove istine za koje se nadao da e dalje razviti njihovu duu, i ponekad je
ak izmiljao prie, i tako je kao Deda Mraz, ohrabrivao decu da izraze sebe.
Denis Saurat

- sastavio - Amar amo preveo:

www.facebook.com/arter.mion

www.facebook.com/arter.mion