Sadraj

UVOD.....2
1. PUT KA ZDRAVOJ IVOTNOJ SREDINI..........................................................................4
2. TA JE TO LEAP?.................................................................................................................5
3. NA GRAD PRIHVATA ODGOVORNOST DA ZATITI IVOTNU SREDINU...7
4. JKP KOMRAD VRANJE...................................................................................................8
4.1 Ciljevi politike upravljanja otpadom u preduzeu....................................................8
5.
KLJUNI PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM.............................................................8
6. PRAVNI OKVIR ZA UPRAVLJANJE OTPADOM.............................................................9
6.1. Odgovornost komunalnog preduzea u postupku upravljanja otpadom ................9
6.2. Propisi u upravljanju otpadom ..10
7. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM10
7.1. Smanjenje otpada na izvoru ..10
7.2. Razdvajaje otpada radi reciklae i ponovne upotrebe...........................................11
7.3. Kompostiranje ..11
7.4. Insineracija otpada 11
7.5. Odlaganje otpada na deponije12
8. TEHNIKI ASPEKTI..12
8.1. Sistem sakupljanja otpada.12
8.2. Transport otpada (vozila za sakupljanje, rute sakupljanja) ..13
8.3 Reciklani centri14
8.4. Regionalne deponije, planiranje deponije.14
8.5. Operativni rad na deponiji.15
8.6. Monitoring uticaja na ivotnu sredinu...15
8.7. Sanacija postojeih divljih deponija smetlita16
9. PROCENA UKUPNIH TROKOVA PREDUZEA..16
9.1. Procena trokova preduzea 16
9.2. Finansijski izvori17
10. PROFESIONALNO USAVRAVANJE I RAZVIJANJE JAVNE SVESTI17
10.1. Profesionalno usavravanje17
10.2. Razvijanje javne svesti...18
11. PONOVO BLISKI PRIRODA I LJUDI.18
12. PRIMENA KJOTO PROTOKOLA U OPTINI VRANJE...19
13. BUDUI POLOAJ NOVE REGIONALNE DEPONIJE METERIS...22
ZAKLJUNA RAZMATRANJA24
LITERATURA..28

UVOD
Ekologija je nauka o ivotnoj sredini. Ime Ekologija nastalo je od grke rei Oikos to znai
Dom, domainstvo i rei Logos to znai nauka, istraivanje. Termin Ekologija prvi put je
upotrebio Nemaki biolog Ernest Hekel 1866god. U laikoj javnosti termin Ekologija
predstavlja sinonim za pojam zatita ivotne sredine, to se ipak moe smatrati povrnim
shvatanjem ovog termina, jer je zatita ivotne sredine samo jedna od oblasti kojom se bavi
Ekologija.Tako radi preciznijeg predstavljanja pojma Ekologija moemo rei de se pod
terminom Ekologija podrazumeva jedna multidisciplinarna nauka koja se bavi prouavanjem
rasporeda i rasprostranjenosti ivih organizama, i bioloke intereakcije izmedju organizama i
njihovog okruenja.Okruenje tj.ivotna sredina organizama ukljuuje tj.obuhvata i fizike
osobine okruenja koje mogu da se opiu a nazivamo ih Abiotikim faktorima, i tu ubrajamo
klimu, zemljite, geoloke faktore, prirodne resurse.
Prirodni RESURSI
Pod prirodnim resursima podrazumevamo supstance koje se smatraju vrednim u njihovoj
relativno nemodificiranoj formi.
Pod proizvodom podrazumevamo prirodni resurs koji je nastao pod uticajem ljudske
aktivnosti tj.preradom poput ekstrakcije,preiavanja i sl. Prirodne resurse najee delimo u
zavisnosti od njihove mogunosti obnavljanja, pa tako razlikujemo:
- NEOBNOVLJIVE
- STALNE
- OBNOVLJIVE.
Neobnovljivi prirodni resursi su one matrije koje se uzimaju iz prirode, preradjuju u eljene
proizvode ali se ne mogu obnavljati tako da je njihova eksploatacija na neki nain manje ili
vie ograniena.
Stalni obnovljivi resursi su poput obnovljivih resursa, samo to ne trebaju regeneraciju, kao
obnovljivi resursi. Najbolji primeri ove vrste resura su vetar, plime i solarno zraenje.
Obnovljivi resursi su kao npr. ribe, kafa, umetj.uglavnom su to ivi resursi koji se sami
mogu obnavljati sem ako nisu prekomerno eksploatisani, to nas stalno podsea da moramo
voditi rauna pri njihovoj eksploataciji kako ne bi dosli do stanja u kome e rezerve nekog
resursa nestati. Prirodni resursi predstavljaju prirodni kapital pretvoren u proizvodne jedinice
koje ulaze u tehnoloki proces.
TEHNOLOSKI PROCES
Tehnoloki proces je deo tehnolokog sistema pri kome se deluje na elemente ulaza i tim
delovanjem dobijaju eljeni proizvodi, tako da moemo rei da je tehnoloki sistem skup
elemenata povezanih u jednu integralnu celinu pri kome se kao rezultat dobija eljeni
proizvod. Medjutim pored eljenog proizvoda kao produkt svakog tehnolokog procesa javlja
se i otpadni proizvod (otpad).Otpad koji nastaje pri tehnolokom procesu u ivotne sredine
odlazi na dva nacina:

Nekontrolisano,
Kontrolisano.
Kada govorimo o nekontrolisanom odvodjenju otpada podrazumevamo spontano I
nekontrolisano izputanje tj. izlaenje otpadnih materija iz proizvodnih sistema najpre u radnu
a zatim I ivotnu sredinu. Ovakav nain odlaenja otpadnih materija uglavnom se deava kod
tz. otvorenih- zastarelih tehnolokih sistema kod kojih je samo bitan ciljni proizvod a koji
zanemaruje odnos tehnologije I zahteve drutva.Ovakav tehnoloki pristup je odavno
naputen u svetu I zamenjen konceptom zatvorenih-tehnologija (istih, apsolutnih,
bezodpadnih tehnologija.)
O kontrolisanom odvodjenju govorimo kada otpad naputa tehnoloki proces na tano
unapred odredjenim putevima. Npr. kontrolisano odvodjenje vrstog otpada, kada postji tano
predvidjen put sakupljanja, transportovanja I odlaganja otpada na propisano mesto(deponiju.)
Kada govorimo o kontrolisanom nainu odvodjenja vrstog otpada treba napomenuti da
postoje razliite vrste tog otpada. Sa razvojem civilizacije otpad postaje sve vei problem. On
je zagadjiva vazduha, vode, zemljista, za ljude otpad koji se gomila prdstavlja opasnost po
zdravlje ne samo zato to pojedine vrste otpada trule ve I zato to predstavlja izvor hrane za
pacove, bube I druge prenosioce zaraznih bolesti. Otpad takodje prouzrokuje tzv.
ambijentalno zagadjenje jer naruava sliku okoline I neprijatno mirise.
Podela otpada moze se izvriti na nekoliko naina. Najee se kao kriterijum uzima vrsta
materijala od koga je odbaeni predmet sainjen (lim, hartija, staklo, organske materije I sl.)
Ovakav nain razvrstavanja pogodan je I za razvrstavanje u cilju reciklae. Takodje se esto
kao kriterijum uzima izvor stvaranja otpada (domainstvo, fabrika, bolnica) Ovakvom
podelom moze se uvideti potencijalna opasnost od odbaenog materijala u cilju to
bezbednijeg odlaganja.

1. Put ka zdravoj ivotnoj sredini

Mnogi dosadanji problemi u vezi sa ivotnom sredinom su sveobuhvatni, globalni i
zahtevaju meunarodnu panju. Meutim svi ekoloki problemi proistiu od nas samih:
naina na koji ivimo, politikih izbora, potroakih prioriteta u industrijskom svetu,
poremeenih vrednosti ivljenja (izazvanih siromatvom i pohlepom ka materijalnim
vrednostima).
Ono to inimo kao pojedinci, kod kue u svojim porodicama, mesnim zajednicama,
koli ili na radnom mestu je krucijalno. Drugim reima, sve na kraju zavisi od nas samih i
ljudi oko nas. Svojim nainom ivota postali smo pretnja svome opstanku. U ovoj situaciji
podjednako je opasno verovati da e ekoloke probleme reiti neko drugi eksperti.
Ono to je svima nama potrebno je prihvatanje koncepta stvarnosti onakva kakva
jeste. Priznajemo krivicu Svi smo zagaivai i time emo stati na startnu liniju dugog puta
ka zdravoj ivotnoj sredini. Put ka zdravoj sredini je put ka istoj, zdravoj i sretnijoj
egzistenciji.
Da bi bili zdravi moramo iveti u istoj ivotnoj sredini. Mi nju nasledili od svojih
roditelja. Menjanje ivotnog stila deo je reenja puta ka zdravoj ivotnoj sredini. Ako mi kao
pojedinici krenemo tim putem, onda e i vii nivoi (ekonomija, politika, zakoni) biti
prinueni da se usmere na njega. Ba kao to sebe i ono to inimo moramo usaglasiti sa
prirodnim ciklusom tako i ekoloko miljenje mora biti integrisano u ekonomiju i politiku.
Raznovrstan ivot, prilagoen ekolokim ciklusima, zahteva odvanost, istrajnost i
vreme. To treba initi postepeno, korak po korak, preduzimajui naredni korak onda kada
imamo hrabrosti i resurse za to.
Da bi unapredili ivotnu sredini treba da1:
- Koristimo staklenu ambalau koja se moe zameniti umesto limenki i plastike,
- Koristimo reciklirane novine i asopise,
- Izbegavamo korienje papirnih tanjira, podmetaa, ubrusa, plastinih omotaa i
limenki.
- Napravimo prirodno ubrivo od onog od ega moemo (u bati, podrumu, na
balkonu) i koristimo ga.
- Beemo kese za smee i pravilno bacimo u kontejnere i kante za smee. Ne sme
nam biti teko da otvorimo poklopac kante ili kontejnera. Znajte da je to izvor
zaraze.
- Vodimo rauna gde bacamo smee dok smo na ulici ili javnim mestima.
- Koristimo pia i hranu uzgojena na to prirodniji nain.
- to vie se voimo biciklom, vozom, autobusom ili idemo peke )tako se smanjuje
broj aktivnih prevoznih sredstava).
- Ne parkirajmo vozila na zelene povrine.
- Krupni otpad odnesimo na oblinju gradsku ili seosku deponiju . ne pravimo divlje
deponije. Znate da je to izvor zaraze i nagomilavanja ekolokih problema.
- Ostavite duvan. Ako ga ve konzumirate, vodite rauna da ne puite u blizini onih
kojima to smeta. Ne puite na javnim mestima, poslu, ulici...
- Racionalno koristimo vodu za kupanje, pranje, polivanje.
- uvajmo i brinimo se za ivotinjske i biljne vrste.
- Negujmo zatiene vrste, prirodne rezervate, objekte, spomenike prirode.
- Boravimo to vie u prirodi.
- Potujmo i ukljuimo se u: dan bez duvanskog dima; dan vode; sat za nau
planetu; dan planete Zemlje; 24 sata bez automobila; dan zdravlja; festival
1

Ekoinformator, br.1., Vranje, Ekoloka nedelja, 2009.

ekolokog pozorita za decu; dan cvea i parkova, dan prirode, ekoloku nedelju,
mesec istoe, najlepe dvorite, ...
Obrazujmo se i irimo javnu svest o zatiti ivotne sredine.
Mislimo svakodnevno o tome kako da ne zagaujemo okolinu i kako da prirodi
vratimo dug.
Mislimo svakodnevno o tome kakvu emo ivotnu sredinu ostaviti za sobom,
svojim potomcima.

2. ta je to LEAP?
Lokalni ekoloki akcioni plan je proizvod specifinog foruma na kome se okupljaju
razliite grupe pojedinaca predstavnika svih veih institucija u zajednici, ukljuujui
poslovni sektor, nevladine organizacije, strune i akademske institucije, organe lokalne
samouprave i druge u cilju reavanja problema koji se tiu ivotne sredine.
Stvaranjem i primenom LEAP-ova pored ostalih obuhvata i sledee ciljeve2:
- Promovisanje svesti javnosti i odgovornosti za probleme ivotne sredine i
podizanje nivoa uea javnosti u kreiranju i primeni akcionarskih strategija i
investicija,
- Poboljavanje razumevanja ekolokih problema na lokalnom nivou,
- Rangiranje problema u odnosu na ljudsko zdravlje, ekosisteme i kvalitet ivota
uopte.
- Racionalno usmeravanje ogranienih sredstava na prioritetne probleme,
- Podizanje jedinstva u javnosti o poloaju i znaaju ekolokih problema,
- Uobliavanje LEAP-a koji u potpunosti ukljuuje tehnika, politika i upravljaka
reenja za probleme,
- Ispunjavanje nacionalnih zahteva za izradu ekolokih akcionih planova.
Razlozi za sprovoenja LEAP-a su3:
- Unapreivanje saradnje unutar sektora i meusektorski,
- Doprinos stvaranju partnerskih odnosa na lokalnom nivou,
- Unapreuje mogunost uestvovanja graana u donoenju odluka koje se tiu
ivotne sredine,
- Povea nivo informisanosti i znanja o ekolokim problemima,
- Donosi vie strunosti u kreiranju ekoloke politike,
- Pomae u uspostavljanju poboljanje prioriteta,
- Otkriva nedovoljno istraena i ugroena podruja u oblasti zatite ivotne sredine,
- Povea mogunost lokalnih zajednica da se suoe sa ekolokim problemima,
- Doprinosi izgradnji koncenzusa o ekolokim prioritetima,
- Ohrabruje ekonomski racionalno donoenje odluka,
- Doprinosi ouvanju i poboljanju ekolokih uslova.
Lista ekolokih prioriteta grada Vranje:
1. preiavanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda,
2. poboljanje kvaliteta prirodnih povrinskih voda,
3. poboljanje sistema za upravljanje otpadnim materijalom,
4. uklanjanje zoonoza,
2
3

Ekoinformator, br.1., Vranje, Ekoloka nedelja, 2009.

Isto

5. smanjenje nivoa buke,

6. spreavanje zagaivanja zemljita,
7. poboljanje kvaliteta vazduha,
8. poveanje nivoa poumljenosti,
9. unapreenje procesa urbanistikog planiranja razvoja grada,
10. ouvanje biodiverziteta.
Donoenje Ekolokog plana podrazumeva aktivno uestvovanje javnosti tokom celog
procesa a uspeno ukljuivanje javnosti je dvosmerna komunikacija jer uee javnosti znai
podizanje svesti kroz informisanje i obrazovanje lanova zajednice o obimu i ciljevima
donoenja, ekolokim temama i prioritetima kao i moguim akcijama za rad sa najviim
problemima.
LEAP obuhvata traganje za idejama, razmiljanjima i miljenjem graana, ime se
osigurava da prioriteti i reenje odraavaju ono to smatra zajednica kao celina. Proces
donoenja, prema dosadanjim iskustvima traje oko dve godine. Njima se sistematiu
saznanja o stanju ivotne sredine i utvruju prioriteti za reenje ekolokih problema. LEAP
predstavlja novi, kvalitativni pristup ivotnoj sredini i planiranju razvoja. Njegovom izradom
se ne zaustavlja realizacija postojeih planova, ve se ueem i pritiskom javnosti njihova
realizacija podstie.
Faze u izradi Lokalnog ekolokog akcionog plana su:
1. uvoenje LEAP-a
2. procena stanja ivotne sredine i utvrivanje ekolokih prioriteta,
3. izrada Ekolokog akcionog plana,
4. sprovoenje akcija,
5. nadgledanje i procena rezultata.
Vizija zajednice grada Vranja 2013. godina
1. preiavanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda,
2. razvijena proizvodnja zdrave hrane i zatita zemljita od zagaivanja,
3. zadovoljeni svi sanitarni uslovi za rad deponije, uklonjeno smee sa javnih
povrina i unapreeni postupci sakupljanja smea, iskoritena potencijalna
energija smea, razvijeni tretmani za razliite vrste otpadnih materijala.
4. uklonjeni psi lutalice sa ulica, iskorenjenje zoonoze,
5. redovno sprovoenje DDD biorazgradljivim (ekolokim) preparatima
6. reen problem sa konfiskatima,
7. ist vazduh od zagaenja,
8. eliminisanje iz upotrebe fosfornih goriva (osim prirodnog gasa) za zagrevanje,
gasifikacija optine
9. iste reke: Juna Morava, Vranjska, Sobinska; Banjtica i Veternica,
10. ureeno Aleksandrovako jezero
11. komunalna buka svedena na Zakonom propisane mere
12. zdrava i ista (higijenski ispravna) voda za pie
13. ureeni parkovi i zelene povrine u gradu i naseljenim mestima,
14. intenzivno poumljavanje i ozelenjavanje grada Vranje do potrebnog
(optimalnog) nivoa
15. upotreba ekolokih materijala u izradi i zamena starih, dotrajalih i opasnih po
ljude i ivotnu sredinu
16. sprovoenje efikasnog monitoringa nad ivotnom sredinom
17. indetifikovani i kvantifikovani zagaivai grada Vranja uraen kataster
koncentrisanih i diviznih zagaivaa ivotne sredine, formiran informacioni
sistem za upravljanje zatitom ivotne sredine,

18. ureena mesta za stanovanje u ne higijenskim naseljima i naseljima siromanih

kategorija stanovnitva,
19. unapreena ekoloko-turistika ponuda,
20. razvijena starost i odgovornost graana prema ivotnoj sredini
21. efikasan rad lokalnih organa vlasti u sprovoenju upravljanja zatitom ivotne
sredine,
22. redovno i tano informisanje javnosti o problemima ivotne sredine.
Proces nastajanja LEAP-a poinje utvrivanjem ciljeva, zadataka i pokazatelja ivotne
sredine. Ciljevi daju strateki pravac dugoronim naporima na reavanju problema ivotne
sredine i mogunost da se postigne koncenzus meu uesnicima o tome ta je potrebno uraditi
u odreenom roku. Zadaci su merljiva opredeljenja koja treba sprovesti u delo u odreenom
vremenskom intervalu i koriste se za procenu i merenje napretka LEAP-a. Pokazatelji
odmeravaju da li se ciljevi i zadaci ivotne sredine ostvaruju i da li rezultati poboljaju ivot
ljudi u zajednici.

3. Na grad prihvata odgovornost da zatiti ivotnu sredinu

Planiranje i upravljanje ivotnom sredinom predstavlja vaan segment u organizaciji i
funkcionisanju lokalne samouprave. Donoenjem i sprovoenjem gradskih odluka iz oblasti
ivotne sredine, ekologija je postala nain razmiljanja u Vranju. U ovoj oblasti predhodnih
godina doneene su niz odluka, kao to su4:
- zakljuak o davanju saglasnosti za izradu Odluke o zabrani upotrebe plastinih
kesa u prodavnicama od 1. septembra 2010. godine,
- zakljuak o davanju saglasnosti za iradu Odluke lokalnog plana upravljanja
komunalnim otpadom i katastra zagaivaa,
- odluka o posebnoj naknadi za zatitu i unapreenje ivotne sredine,
- usvojen je program za zatitu i unapreenje ivotne sredine sa finansijskim planom
za 2009. godinu vredan 27.950.000,00 dinara,
- potpisan je ugovor sa Institutom Vina o snimanju koncentracija radona i torona u
svim kolama i isturenim odeljenjima na teritoriji grada,
- u sadanji sa Ministarstvom ivotne sredine i JP Putevi Srbije organizovali javne
rasprave na temu: procena uticaja na ivotnu sredinu za projekat izgradnje koridora
10, tanije puta E-75,
- predstavljen je grad na Meunarodnom sajtu zatite ivotne sredine u Beogradu,
- predsednik grada aktivno uestvuje u radnoj grupi za zatitu ivotne sredine
projekta Nacionalni konvent o Evropskoj uniji,
- na grad je jedan od sedam u Srbiji koji je ukljuen u projekat Lokalna ekoloka
bezbednost sa Ambasadorima ivotne sredine,
- edukacija je jedan od znaajnih segmenata u ovaj oblasti, osim organizovanja
ekolokih radionica u kolama i vrtiima, organizujemo i Ekoloku nedelju,
Festival ekolokog pozorita za decu, obeleavamo sve dane iz prirodnjakog
kalendara raznim tribinama, performansama, karnevalima itd.
prioriteti zatite ivotne sredine su usko povezani sa strategijom, dinamikom i
prioritetnim pravcima daljeg razvoja Vranja, kao ireg okruenja. Novi sistem upravljanja
ivotnom sredinom usklauje odnos izmeu zatite i unapreivanja ivotne sredine i razvoja
grada Vranja kroz sveobuhvatni Program zatite i unapreenja ivotne sredine.
4

Ekoinformator, br.1., Vranje, Ekoloka nedelja, 2009.

4. JKP Komrad Vranje

Odravanje higijene grada i zatita ivotne sredine su apsolutni prioritet JKP
Komrad.
Akcije koje sprovodi JKP Komrad u slubi svojih korisnika usluga su: Mesec
istoe, Najlepe dvorite, kao i Edukacioni program stanovnitva. Mesec istoe je
uglavnom u aprilu i maju i tada graani imaju priliku da oiste svoje podrume, tavane, garae,
bate i ree se nepotrebnih stvari besplatno, ali to je ujedno i akcija buenja svesti kod ljudi o
ouvanju ivotne sredine. U drugoj akciji Konkurs za najlepe dvorite animira graane da
daju svoj doprinos istoi i lepoti grada, a uz to budu i nagraeni. Edukacioni program
oduhvata ankete, tribine, letke, kao i mnoga predavanja u kojima e graani saznati zato je
neophodno da se brinu o okruenju u kome ive.
4.1. CILJEVI POLITIKE UPRAVLJANJA OTPADOM U PREDUZEU

Sprovoenje zakona, propisa i standarda vezanih za upravljanje otpadom;

Uee u razvijanju javne svesti graana u optini;
Poveanje broja korisnika obuhvaenih sistemom sakupljanja komunalnog otpada;
Smanjenje, razdvajanje, ponovno korienje i reciklaa otpada radi produenja veka
trajanja deponije;
Bezbedno finalno odlaganje otpada;
Odrivo upravljanje otpadom.

5. Kljuni principi upravljanja otpadom

Princip odrivog razvoja

Komunalno preduzee treba da promovie odrivo upravljanje otpadom kroz omoguavanje

reavanja problema otpada, minimizaciju otpada, ponovno korienje i reciklau. Komunalno
preduzee treba da promovie primarnu selekciju otpada, kao i kompostovanje ili reciklau,
radi produavanja veka trajanja deponije i zatitu ivotne sredine.
Princip hijerarhije u upravljanju otpadom

Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom:

Prevencija stvaranja otpada i redukcija - minimizacija korienja resursa
Ponovna upotreba, reciklaa i iskorienje vrednosti otpada
Odlaganje otpada - ukoliko ne postoji drugo odgovarajue reenje, odlaganje otpada
deponovanjem
Prevencija stvaranja otpada i njegova redukcija, tj. minimizacija ukupne koliine otpada.

6. Pravni okvir za upravljanje otpadom

6.1. Odgovornosti komunalnog preduzea u postupku upravljanja otpadom treba da se

ogleda u doslednoj primeni republikih propisa iz oblasti zatite ivotne sredine,

nacionalne strategije za upravljanje otpadom, zakona o zatiti ivotne sredine i drugih
republikih pravnih dokumenata iz ove oblasti.
Na lokalnom nivou, komunalno preduzee treba da inicira izmenu odluke o
komunalnom ureenju optine Vranje, radi usaglaavanja sa republikim pravnim
aktima, pravilnikom o deponijama i pravilnikom o uslovima razvrstavanja i nainu
pakovanja i uvanju sekundarnih sirovina i radi efikasnije primene ove odluke u praksi.
U srednjoronom planu (do 5 godina), preduzee treba da:
donese program edukacije korisnika usluga, posebno odreene populacije razliitih
starosnih doba;
donese plan edukacije zaposlenih u komunalnom preduzeu;

usvoji program kampanje o promovisanju primarne separacije otpada;

sprovodi sakupljanje, transport i odlaganje otpada u naseljima na teritoriji Optine

koje dosadanjim sistemom nisu obuhvaene;
saradjuje sa lokalnim vlastima u sprovodjenju brige o komunalnom otpadu;
redovno komunicira sa potroaima i slua njihova miljenja;
radi sa lokalnim zajednicama na razvoju javne svesti, obrazovanja i obuke korisnika;
nastavi i unapredi sakupljanje sekundarnih sirovina i njihovo baliranje na deponiji od
strane zaposlenih radnika.

U dugoronom planu (5-15 godina), treba :

Na nivou lokalne samouprave doneti dugoronu strategiju upravljanja otpadom u
skladu sa nacionalnom strategijom;
Na nivou javnog komunalnog preduzea doneti program sanacije i rekultivacije
postojeeg smetlita po projektu koji je uradio institut ''Kirilo Savi'' iz Beograda sa
finansijskim planom vezanim sa izvore finansiranja;
Doneti plan aktivnosti komunalnog preduzea, vezano za primarnu separaciju otpada
sa izvorima finansiranja, ekonomskom opravdanosti, finansijskim efekatima i sl.
Izrada pilot projekta za reciklau otpada sa tehnikim i ekolokim perfomansama;
Izvriti istraivanje trita za otkup sekundarnih sirovina iz procesa separacije;
Obrazovanje strunog tima na nivou lokalne samouprave koji e pregovarati sa takvim
timom
iz drugih optina koje e otpad iz svojih optina odlagati na sanitarnu
deponiju ''METERIS'';
Izraditi plan tipizacije opreme i vozila radi jeftinijeg odravanja i odvoenja smea do
regionalne deponije;
Racionalizovati plan ruta kretanja vozila kako bi se postiglo optimalno sakupljanje
otpada u odnosu na trokove goriva, odravanja i radne snage;
Izvriti tipizaciju sudova za smee po delovima grada (sistem kontejnera, sistem kanti
i sistem vrea);
Sprovesti Program edukacije zaposlenih i program edukacije stanovnitva.

6.2. Propisi u upravljanju otpadom (relevantni zakoni, propisi i standardi)

Komunalno preduzee treba da sprovodi standarde radi obezbedjenja upravljanja i da radi

prema relevantnim zakonima i propisima. Komunalno preduzee treba da obezbedi da sva
postrojenja rade i da se njima upravlja tako da se sauva zdravlje ljudi i ivotna sredina.
Komunalno preduzee duno je da sprovodi sledee propise donete na nacionalnom i
lokalnom nivou, kao i da svoje aktivnosti usaglaava sa najavljenim promenama propisa.
1. Republiki propisi
-Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih
materija.
-Zakon o postupanju sa otpadnim materijama.
-Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina.
-Zakon o planiranju i izgradnji objekata.
-Zakon o komunalnim delatnostima.
-Zakon o zatiti ivotne sredine.
-Druga podzakonska akta resornih ministarstava i odluke Vlade Srbije.
2. Propisi lokalne samouprave
-Odluka o komunalnom ureenju
-Druge odluke lokalne samouprave koje se odnose na razvoj i rad komunalnog
preduzea, upravljanje otpadom, odluke koje se odnose na zatitu ovekove okoline.

7.
Opcije upravljanja otpadom
7.1. Smanjenje otpada na izvoru
Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom, redukcija otpada nije opcija
koja se moe odabrati u nedostatku drugih. Potroai takoe treba da aktivno uestvuju u
redukciji otpada kupovinom proizvoda sa manje ambalae. Iako je Vlada nosilac politike
redukcije otpada, komunalno preduzee takoe podrava akciju minimizacije otpada.
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)
Zalaganje da se na nivou lokalne samouprave izradi dugorona strategija upravljanja vrstim
otpadom, u skladu sa Republikom nacionalnom strategijom.
Zadaci u dugoronom periodu (15 godina)

Ukljuivanje u realizaciju Nacionalne strategije upravljanja otpadom.

10

7.2. Razdvajanje otpada radi reciklae i ponovne upotrebe

Reciklaa je prerada ve korienog materijala otpada, razliitim postupcima, u cilju

dobijanja novog materijala za istu ili drugu namenu. Direktivama EU se zahteva primena
reciklae otpada. Recikliranjem se:
produava vek trajanja deponije
smanjuje koliina deponovanog otpada
tite prirodni resursi
titi ivotna sredina.
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)

Preduzee e uzeti uee u okviru generalne strategije upravljanja otpadom, kada se za to

steknu uslovi (zakonski, ekoloki, finansijski)
Posebna aktivnost e biti usmerena na organizaciju programa kompostiranja, s obzirom na
sastav stanovnitva i zainteresovanost privatnih operatera za ulaganja u ovaj projekat.
Primarna separacija kao i kompostiranje moe se raditi u organizaciji preduzea ili u saradnji
sa zainteresovanim privatnim operaterom, zakljuivanjem ugovora kojim e se precizirati
meusobna prava i obaveze.
7.3. Kompostiranje

Kompostiranje se definie kao brzo, ali delimino, razlaganje vlane, vrste organske
materije, otpada od hrane, batenskog otpada, pomou aerobnih mikroorganizama i pod
kontrolisanim uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal, slian humusu, koji nema
neprijatan miris i koji se moe koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljita ili kao
ubrivo. Prednosti su sledee:
krajnji proizvod ima izvesnu trinu vrednost koja treba da rezultira u vraanju
izvesnog dela uloenih sredstava;
prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene transporta nisu
tako velike.
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)

Edukacija vlasnika individualnih poljoprivrednih domainstava o mogunosti

kompostiranja u sopstvenoj reiji eventualne TV emisije u saradnji sa postojeim
lokalnim i regionalnim TV stanicama ili distribucija tampanih materijala.
Analiza mogunosti organizovanog kompostiranja organskog otpada, ili
bar
eventualnog separatnog prikupljnja i transporta ove vrste optada do postojee
deponije.

Zadaci u dugoronom periodu (15 godina)

Uvoenje kompostiranja kao organizovane delatnosti u optini Vranje.
7.4. Insineracija otpada

11

Insineracija otpada se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada, a energija koja se

dobija iz procesa spaljivanja se moe iskoristiti. Medjutim, treba znati da su investicioni i
operativni trokovi insineratora koji rade u skladu sa propisima EU visoki, generalno mnogo
vii od trokova odlaganja otpada na sanitarne deponije (za komunalni otpad). Ovaj metod e
se primenjivati samo u sluaju da se Republika Srbija podri izgradnju inseneratora u
podruju june Srbije.
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)

Komunalno preduzee e se ukljuiti u izradu studija ili projekata za regionalnu

insineraciju.

7.5. Odlaganje otpada na deponije

Sanitarne deponije predstavljaju sanitarno-tehniki ureen prostor na kome se odlae vrst

otpad koji kao materijal nastaje na javnim povrinama, u domainstvima, u procesu
proizvodnje, odnosno rada, u prometu ili upotrebi, a koji nema svojstva opasnih materija i ne
moe se preraivati odnosno racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili energetsko
gorivo.
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)

U ovom periodu potebno je, pre svega, izvriti rekultivaciju postojeeg smetlita. Ovde se
napominje da preduzee mora da brine o stanju zatvorenog smetlita tokom narednih 30
godina, jer je to period u kojem ovo smetlite moe ugroavati okolinu.

doneti program edukacije korisnika usluga, posebno odreene populacije razliitih

starosnih doba;
usvojiti program primarne separacije otpada;

sprovoditi sakupljanje, transport i odlaganje otpada u naseljima na teritoriji Optine

koje dosadanjim sistemom nisu obuhvaene;
nastaviti i unaprediti sakupljanje sekundarnih sirovina i njihovo baliranje na deponiji
od strane zaposlenih radnika.

Zadaci u dugoronom periodu (15 godina)

Poeti dogovore sa susednim optinama oko korienja ve izgraena sanitarne

deponije u Vranju
Poeti primarnu selekciju, najmanje sa tri komponente sekundarnih sirovina (papir,
plastika, metal)
Obnavljanje voznog parka i pratee opreme za sanitarnu deponiju
Fazna sanacija postojeeg smetlita u skladu sa vaeim propisima (sanacijarekultivacija, kao i izgradnja kanala za odvoenje povrinskih voda).

8. Tehniki aspekti
8.1. Sistem sakupljanja otpada

12

Sistem sakupljanja obuhvata kontejnere i kante za otpad iz domainstava, opremu i vozila za

primarno i sekundarno sakupljanje, organizaciju i stvaranje timova radnika za sakupljanje,
ukljuujui i obezbedjenje zatitne odee. Izbor opreme za sakupljanje treba da bude baziran
na lokalnim uslovima - specifinim podacima o zapremini i sastavu otpada, emama
rukovanja lokalnim otpadom, i lokalnim trokovima za obezbedjenje, rad i odravanje
opreme (rad, gorivo, maziva, gume itd.).
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)

Utvrdjivanje morfolokog sastava smea uradjeno je samo delimino. U narednom

periodu nastaviti sa ovim programom.
Utvrdjivanje vrste i zapremine kontejnera koji e se koristiti u narednom periodu u
sledeim delovima grada: naselje Palestina, deo naselja Raka 2, romsko naselje
Gornja arija, naselje oka i naselje Bunuevac, ime bi se cela teritorija grada
pokrila.
Utvrdjivanje najpovoljnijih lokacija za postavljanje kontejnera i dogovor sa
gradjanima i komunalnom inspekcijom oko istih, (1 kontejner 1,1 m 3 na 15
domainstava uz pranjenje 2 puta nedeljno).
Definisisanje timova koji vre sakupljanje, podela po delovima grada i uestalosti
prikupljanja. U cilju efikasnijeg prikupljanja teie se da se timovi za prikupljanje ne
menjaju, kako bi se postigla vea usklaenost radnika i bolje poznavanje korisnika
usluga.
Pre kupovine nove opreme detaljno e se analizirati efikasnost upotrebe svakog dela
opreme, imajui u vidu specifine geografske uslove u optini Vranje.
Plan o zapoljavanju novih radnika, ili eventualnoj prekvalifikaciji postojeih radnika.
Preduzee e uraditi nove planove odravanja opreme i vozila, sa naglaskom na
preventivnom odravanju umesto postojeeg hitnog odravanja.
Preduzee e izvriti detaljnu analizu trokova prikupljanja i na osnovu nje definisati
program rada koji ima najmanje trokove.

Zadaci u dugoronom periodu (15 godina)

U skladu sa opisom iz poglavlja 6. preduzee e sprovesti separtni nain prikupljanja otpada.

8.2. Transport otpada (vozila za sakupljanje, rute sakupljanja)

Plan trasa kojima e se kretati vozila, kako bi se postiglo optimalno sakupljanje otpada u
odnosu na trokove radne snage, goriva i habanja vozila, postoji i vrlo je detaljan, graani su
uptnati s njim i iznose svoje sudove na predviena mesta i u predvieno vreme.
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)

Koristei postojei plan grada, a u saradnji sa Direkcijom za izgradnju grada, izvrie se

ponovna analiza postojeeg plan trasa i izvriti dodavanje trasa za novo ukljuena naselja.
Takoe, potrebno je izvriti izbor optimalnih trasa vozila za prikupljanje. Svaki tim e se
pridruiti jednom vozilu, deteljno e se pridravati definisane trase, vremena i naina
prikupljanja. Ekipa e biti u obavezi da dostavlja zapaanja sa terena u cilju poboljanja
optimalnih trasa i naina prikupljanja.

13

Preduzee e pre primene novog plana optimalnih trasa informisati gradjane o vremenu i
nainu odnoenja smea iz njihovih domainstava, a pri tome e uvaiti primedbe graana u
onoj meri koja ne izaziva dodatne trokove.
Preuzee e detaljno sagledati potrebe za kupovinom vozila namenjenih transportu otpada
Zadaci u dugoronom periodu (15 godina)

Kupovina novih vozila.

Izbor optimalnih trasa vozila.
8.3. Reciklani centri

Reciklani centar se odnosi na odreenu teritoriju gde stanovnitvo samo donosi ist, izvornorazdvojen reciklabilni materijal. Takvi centri su najee locirani na prikladnim mestima kao
to su parkiralita, supermarketi, rekreativni prostori itd. i opremljeni su razliito obojenim i
oznaenim kontejnerima za prihvatanje i privremeno skladitenje razliitog reciklabilnog
materijala. Uticaj takvih centara je zavisan od njihove gustine/broja/pristupanosti i javnog
uea stanovnitva.
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)

Na osnovu utvrenog morfolokog sastava smea, preduzee e ispitati opravdanost

postojanja reciklanog centra na teritoriji optine Vranje. Ako takva analiza ne dokae
isplativost, onda e se aktivnosti recikliranja odvijati na regionalnoj deponiji, ako se to
projektom predvidi.
8.4. Regionalne deponije, planiranje deponije

Postojea deponija METERIS je predviena kao podregionalna pokriva ceo Pinjski

okrug Preevo, Bujanovac, Trgovite, Vladiin Han, Bosilegrad i Surdulicu. Zbog toga je
predvieno proirenje teritorije postojee deponije, od ograde pa dalje.
Koraci koje treba preduzeti da bi deponija poela da radi kao podregionalna deponija su:
Definisati tanu lokaciju za proirenje postojee sanitarne deponije

Napraviti sporazum sa svim zainteresovanim opnama iz Pinjskog regiona

Uraditi projektnu dokumentaciju

Pribaviti potrebne dozvole i saglasnosti

Otkupiti zemljite koje nedostaje

Dobiti saglasnost graana

Izabrati izvoaa

Ugraditi vagu za kamione na postojeoj deponiji

Dogovoriti cene za sakupljanje i deponovanje smea

Proiriti postrojenje za predtretman otpadih voda. Otpadne vode u decembru, januaru,

februaru i martu (oko 200 m3 meseno) ide i gradsku kanalizaciju.

14

Metod konanog odlaganja nekorisnog i neopasnog vrstog komunalnog otpada je skoro uvek
odlaganje na regionalne (zajednike za vie optina) sanitarne deponije u kombinaciji sa
transfer stanicama i reciklanim centrima. Stoga je sledei korak u upravljanju komunalnim
vrstim otpadom stvaranje vieoptinskih regiona i izgradnja regionalnih sanitarnih deponija,
transfer stanica i reciklanih stanica. U ovom delu Srbije predvia se izgradnja regionalne
deponije na teritoriji Grada Nia, dok e u optini Vranje raditi podregionalna deponija
METERIS, a optina Vranje e biti jedan od korisnika te deponije.
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)

Odluka Skuptina optine Vranje o uestvovanju i izgradnji regionalne deponije u Niu

Definisanje finansijskih izvora krediti, donacije, samodoprinosa, kao i ukupnih trokova
ovog preduzea vezanih za izgradnju nove deponije.
Kako je ovde re o kapitalnoj investiciji, neophodno je u budetu SO predvideti deo koji e se
odnositi na nju.
Informisanje gradjana putem javnih rasprava i uvaavanje njihovih stavova.
Analiza trokova i definisanje nove cene, uz saglasnost gradjana.
Definisanje poslovnih odnosa sa organizacijom koja e upravljati regionalnom deponijom.
Preduzee i SO Vranje e zajedniki nastupati u svim pregovorima vezanim za izgradnju i
korienje regionalne deponije.
Tano utvrivanje dnevne koliine i morfolokog sastava smea
Definisanje uestalosti odvoenja smea na regionalnu deponiju.
Zadaci u dugoronom periodu (15 godina)

Posle poetka korienja, preduzee e analizirati mogue naine stvaranja prihoda vezanih za
regionalnu deponiju, a na osnovu iskustava prikupljenih u poetnoj fazi rada deponije.
8.5. Operativni rad na deponiji

Praksa rada koju treba sprovesti da bi se postigli ciljevi projekta i ispunjenje uslova za
izdavanje dozvole su veoma vani da bi se ostvarili oekivani nivoi zatite ivotne sredine.
Takodje je vano da se izvri nezavisan monitoring i sprovodjenje svih potrebnih uslova.
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)

Obuka novih zaposlenih radnika o postupanju na sanitarnoj deponiji

Obuka zaposlenih o zdravstvenoj zastiti.
Usvajanje procedura kojima se definiu sve radne operacije na postojeoj deponiji.
Definisanje pojedinane odgovornosti za pravilno sprovoenje radnih operacija.
Organizacija koja e upravljati regionalnom deponijom e biti odgovorna za
kontrolisanje uticaja na ivotnu sredinu, dok e preduzee Komrad biti odgovorno
za ispravno postupanje svojih zaposlenih na regionalnoj deponiji, pa e i sva
pomenuta obuka biti sprovedena u skladu sa pravilima rada te organizacije.

Zadaci u dugoronom periodu (15 godina)

Poto e se radne procedure na deponiji razvijati u skladu sa njenom faznom izgradnjom, i

tako i menjati, preduzee e pratiti sve neophodne izmene i sprovoditi dodatni obuku
zaposlenih, naroito novih radnika.

15

8.6. Monitoring uticaja na ivotnu sredinu

Monitoring ivotne sredine se mora vriti i unutar i izvan granica lokacije da bi se zatitilo
osoblje na deponiji. Vano je proveravati da li se vri kontinuirana zatita susednog zemljita i
izvora vode (monitoring podzemnih i povrinskih voda, monitoring filtrata, monitoring gasa
na deponiji, ostale aktivnosti na monitoringu).
Preduzee e uskoro nabaviti laboratorijsku opremu spektrofotometar, konduktometar,
turbidometar, oksimetar, opremu za kontrolu gasa.... i zaposliti laborante ime e se omoguiti
potpuna kontrola uticaja na ivotnu sredinu.
Preduzee e organizovati praenje uticaja na ivotnu sredinu nastalih od postojee deponije,
dok e praenje istih uticaja na regionalnij deponiji biti povereno organizaciji koja e njom
upravljati i merodavnim institucijama.
8.7. Sanacija postojeih deponija smetlita

Neophodno je sanirati postojee lokacije da se spree dalji uticaji na okolinu i zdravlje. Stoga
je vano utvrditi pravilan metod sanacije za odredjenu kategoriju deponije da bi se osiguralo
minimiziranje takvih uticaja, vodei rauna pri tome da li se mora nastaviti sa korienjem
deponije, koliko dugo e morati da se koristi pre nego to se pronadje alternativa, i kojom e
se vrstom otpada rukovati u toku tog perioda.
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)

Na teritoriji optine Vranje postoje odreeni broj divljih deponija, kao I smetlite koje se
koristilo za odlaganje otpada do izgradnje sanitarne deponije Meteris. Ova smetlita e se
eliminisati na sledei nain:
Optina e u saradnji sa Komradom organizovati akcije uklanjanja divljih deponij, uz
ukljuenje to vie radnih organizacija, naroitio velikih zagadjivaa.
Komunalna inspekcija e svoje aktivnosti na kanjavanju prekrioca Zakona
intezivirati i obezbediti podrku graana u eventualnom svedoenju na sudu.
Potrebno je nabaviti digitalni foto aparat koji se moe koristiti za prikupljanje dokaza
o prekriocima registarski broj vozila itd.
Za rekultivaciju smetlita je uraen projekat od strane Instituta Kirilo Savi iz
Beograda. Sanaciju smetlita je potrebno izvriti prema ovom projektu.

9.Procena ukupnih trokova preduzea

9.1. Procena trokova preduzea

Procena trokova preduzea obuhvata kapitalne investicije, obanvljanje voznog parka,

nabavka propisanih sudova (1.1 m3, 7m3, 120l, 240l), operativne trokove za sakupljanje,
transport, odlaganje I reciklau otpada i proraun budeta i cena.
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)

Izraditi detaljnu reviziju analize trokova preduzea.

16

Na osnovu pomenute analize formirati potrebnu jedininu cenu usluge odnoenja I

deponovanja smea koja pored pokrivanja osnovnih trokova mora da sadri deo za
odravanje kapitalnih investicija (deponije).
Tako formiranu potrebnu cenu predstaviti graanima i lokalnoj samouparavi, putem
lokalnih medija, uz detaljna objanjenja svakog dela predloene cene.
Postii saglasnost sa korisnicima i lokalnom samoupravom o ritmu uvoenja
potrebnih cena.
Sprovesti mere za poboljanje stepena naplate komunalnih usluga u optini, a u
saradnji sa SLGRP.
Dostizanje potrebnih cena mora biti praeno i poveanjem kvaliteta komunalnih
usluga, obnavljanjem voznog parka i nabavkom standardizovanih sudova za
prikupljanje smea.

9.2. Finansijski izvori

Konstrukcija finansiranja kapitalnih investicija za upravljanje otpadom u principu se moe

zatvoriti preko vie razliitih izvora.
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)

Utvrivanje cene deponovanja otpada iz susednih optina.

Prethodno dogovorena realna cena komunalnih usluga, u narednom periodu mora
pratiti rast trokova ivota i trokova opreme, materijala i goriva.
Stimulativne i kaznene mere za sprovodioce naplate trebaju da budu ustanovljene na
nivou preduzea i odobrene od strane lokalne samouprave.
Preduzee e se truditi da u ovom periodu kada je na podruju Optine veliki broj
inostranih donatora, potencijalnim donatorima obezbedi pisane dokumente i pripremi
projekte, a u skladu sa kriterijumima pojedinog donatora.
Preduzee e inicirati preko strukovnog udruenja promenu republikih zakonskih
propisa u smislu uvoenja naplate preko poreskih organa, banaka, platnog spiska i dr.
U narednom periodu komunalno preduzee e izgraditi primenjivati program
efikasnijeg i racionalnijeg korienja postojeih unutranjih resursa, izvriti promenu
unutranje organizacije u skladu sa promenama zakona i naelima poslovanja
savremenog komunalnog preduzea.

Zadaci u dugoronom periodu (15 godina)

Preduzee e izraditi i sprovesti dugoroni finasijski plan kojim e se definisati

potpuno samostalno poslovanje, bez dodatnog finansiranja od strane lokalne
samouprave i treih strana.

10. Profesionalno usavravanje i razvijanje javne svesti

10.1. Profesionalno usavravanje

Postoji potreba za uvodjenjem efikasnih kurseva za obuku radnika na svim nivoima, radi
podravanja promena u institucijama za upravljanje otpadom, uvodjenja novog
zakonodavstva i praktinih sistema potrebnih za sakupljanje, tretman i odlaganje generisanog

17

otpada. Pored ovoga, postoji potreba za odgovarajuom obukom proizvodjaa otpada i

preduzea za upravljanje otpadom, koja se odnosi na razvoj i dostizanje standarda za
upravljanje otpadom, ukljuujui monitoring, dozvole i primenu.
10.2. Razvijanje javne svesti

Ustanovljavanje politike o razvijanju javne svesti radi ukljuenja problema ivotne sredine
zahteva da sve kompanije koje se bave otpadom ukljue u svoje ugovore i kampanju za
razvijanje javne svesti o kvalitetnom upravljanju otpadom.
Zadaci u kratkoronom periodu (5 godina)
Ukljuiti graane preko savetodavnog odbora, koordinacionog tela za zatitu ivotne
sredine ili kroz druge oblike, u donoenje odluka od vitalnog interesa za optinu iz
oblasti zatite ivotne okoline.
Edukovati graane o postupanju sa vrstim otpadom koji treba deponovati, aktivnom
ueu u procesu primarne separacije otpada.
Izraditi edukativne programe za razliite starosne dobi u saradnji sa lokalnom
samoupravom uz angaovanje odgovarajuih strunjaka.
Predvideti finansijska sredstva za realizaciju ovih programa.
Kontinuirano voditi kampanju
Pribliiti graanima problematiku, znaaj i posledice neodgovornog obnosa prema
otpadu.
Kontinuirano raditi na ukljuivanju mladih i odraslih u akcije koje imaju za cilj
poboljanje uslova ivota.
Osmisliti i realizovati pozitivne primere.
Aktivno e se ukljuiti mediji, koji e pratiti pozitivna i negativna ponaanja
korisnika.

11.Ponovo bliski priroda i ljudi

Struni tim LEAP-a grada Vranje, na osnovu Programa rada od 2007-2010. i

razvijanja ekoloke svesti, miljenja i kulture organizovao je za decu od predkolskog do
univerzitetskog stupnja mnogobrojne radionice, performanse, maskembale, karnevale,
kvizove, tribine, ankete, izlobe, posete, olimpijade, kolonije i druge ekoloke sadraje i
obuhvatio: 4384 predkolska deteta, 3008 uenika osnovnih gradskih i seoskih kola, 1138
uenika srednjih kola i 2767 roditelja, graana i radnika javnih preduzea i gostiju. Ovaj
podatak govori da smo na dobrom putu da do kraja projekta budu obuhvaena sva deca a
takoe i veliki broj graana Vranja.
Uvoenjem ekolokog dana, eko nedelje, festivala ekolokog pozorita,
obeleavanjem dana prirodnjakog kalendara, voenje dnevnika, edukacionih panoa, bio
bati, ZOO vrta, kutkova ive prirode, edukovanja prosvetnog kadra struni tim LEAP-a sa
zadovoljstvom konstatuje da smo mnogo nauili u prirodi i od prirode biljaka i ivotinja i da
je samo potrebno da im posvetimo vie vremena. Potrebno je da shvatimo da nam priroda
nikada nee biti potinjena ve da emo morati da potujemo njene zakone jer jaeg zakona
od zakona prirode nema.
18

Zato e tim sa PU Nae dete, osnovnim i srednjim kolama kao i sa graanima

nastaviti organizovanje planiranih ekolokih aktivnosti i razvijanju ekoloke svesti, miljenja i
kulture. Maroma biti svesni da samo od nas zavisi opstanak svega ivog na planeti.
Posvetiemo se zatiti prirode, detinjstva i doprinosu za zdravilji i sreniji ivot dece i
graana. Ne smemo zaboraviti injenicu da naa deca imaju pravo da ive zdravim ivotom,
da se pravilno razvijaju i zdravo odrastaju.

12. Primena Kjoto protokola u Optini Vranje

U veini gradova u Republici Srbiji veoma je izraen problem odlaganja komunalnog
otpada. Naime, postojee gradska odlagalita su neuredjena i bez ikakvih prateih objekata i
mera zatite (osim u Vranju i novoizgradjenog , ali nedovrenog objekata u Arandjelovcu), i
kao takva predstavljaju prava smetlita (imajui u vidu definciju da deponija predstavlja
objekat koji inkorporira niz specificiranih tehnikih i sanitarnih zahteva za zatitu ivotne
sredine). Postojea deponija u Vranju je praktino jedina sanitarna deponija u Srbiji.
Izgraena je septembra 2002.god. na povrini od oko 6ha, s tim to je 4ha pod folijom.
Predvieno je da deponija ima vek trajanja od 22 godine, zadovoljavajui potrebe optine
Vranje sa 70 000 stanovnika. Deponija poseduje kompaktor ''Bomag'' od 27t, caterpillar kao i
kamion, prostorije za higijenu radnika, kancelarije, perionicu vozila, ograena je i ima
uvarsku slubu 24 asa dnevno. JKP ''Komrad'' u potpunosti upravlja deponijom nema
neovlaenog pristupa i deponovoanja. Deponijski gas se preko bio-trnova isputa u
atmosferu, dok se procedne vode prikupljaju u postojeu lagunu sitemom drenanih cevi i
odvoze vozilom do sistema gradske kanalizacije u zimskom periodu i kada je zapremina voda
velika. U letnjem periodu, putem pumpe, creva i mlaznica, vri se rasprkavanje procednih
voda po deponiji, u cilju isparennja voda i taloenja vrstih delova. U laguni za prikupljanje
procednih voda postoji i sistem za aeraciju. Ne deponiji postoje kanali za uklanjanje
povrinskih voda, koje se odvode do oblinjeg potoka. Takoe, postoji i dovoljan broj
piezometara za kontrolu podzemnih voda i uskoro se oekuje nabavka opreme za kontrolu
sastava deponijskog gasa. Kontrolu sastava procednih voda vri na svaka 2 meseca ''Zavod za
zatitu zdravlja'' Vranje. Deponija radi svakog dana, s tim to se vikendom i praznikom broj
vozila umanjuje. Deponije ja udaljenosti 5.825m od centra grada, a nalazi se na lokaciji Suvi
Dol. Od glavnog puta udaljenost deponije je 1.500m i 1.000m od najblie kue. Do deponije
je izgraen novi asfaltni put.
Prikupljanje otpada se obavlja uz pomo sledeih kamiona:

4 auto podizaa za kontejnere zapremine 5-7m3

3 kamiona sa potisnom ploom za kontejnere zapremine 1,1m3 i kante od 0,75m3

4 kamiona sa rotaconim bubjem za kontejnere zapremine 1,1m3 i kante od 0,75m3

1 cisterna - autofekalka

1 traktor za zemlju iz iskopa i za uske ulice

buldozer TG 90m za razastiranje zemlje i filterskog sloja peska i ljunka preko folije.
vrsti otpad se iz domainstava, komercijalnog sektora i javnih ustanova prikuplja u sledeim
sudovima:

480 kontejnera zapremine 1,1m3

60 kontejnera zapremine 7m3

oko 9.000 razliitih (neuniformnih) kanti za smee.

19

Organizovano sakupljanje otpada obuhvata teritoriju grada Vranja, kao i Vranjsku Banju i
prigradsko naselje Suvi Dol. Dnevni prosek sakupljenog smea je 250 m 3 u nesabijenom
stanju. Frekvencija prikupljanja vrstog otpada:
domainstva u individualnim stambenim zgradama (kante) - 1 nedeljno
stambeni blokovi - 2 puta nedeljno
ui centar - 6 puta nedeljno
kontejneri zapremine 7 m3 (privreda instiucije, vojska bolnice kole) - 2 puta nedeljno.
Posadu 1 vozila za prikupljanje smea sa potisnom ploom ili rotacionim bubnjem, ine 1
voza i 6 radnika, dok je kod autopodizaa posada sastavljena od vozaa i jednog radnika. Na
deponiji postoji kompaktor, graevinski skip za utovar zemlje za pokrivanje i fap kiper za
prevoz zemlje. Za ove radove potrebno je dovlaiti zemlju za prekrivanje iz okolnih
pozajmita, kao i iz iskopa vodovodnih radova. U Optini nema primarne separacije otpada,
reciklae, kompostiranja, kao ni posebne brige o opasnom i medicinskom otpadu. Trenutno se
radi samo sekundarna separacija na deponiji. Sistem prikupljanja otpada se zasniva na
kontejnerima od 1,1 m3 na lokacijama u centru. Od ukupno 100 kontejnera, samo 40 je novih.
Postoji jo i 8 kontejnera zapremine 5m 3 koji su rasporeeni na javnim povrinama i
namenjeni su za prikupljnje otpada svih korisnika. Korienje ovih kontejnera finansira
Direkcija za izgradnju grada. Individualna domainstva koriste plastine kante od 120 l,
metalne kante i netipizirane kante ije se korienje izbegava. Korisnicima se omoguava da
plastine kante kupe na kredit. Konfiguracija grada je takva da je bolje predvideti prikupljanje
otpada u kontejnerima od 1,1m3, jer prikupljanje iz kanti izaziva guvu u saobraaju, a nije
redak sluaj da su zakljuana dvorita korisnika u vreme prikupljanja otpada. JKP ''Komrad''
trenutno koristi 1 auto-smear za pranjenje kanti i 2 auto-smeara za kontejnere od 1,1m 3,
kao i 2 FAP-a za kontejnere od 5m3. U pojedinim delovima grada se koristi traktor (u ulicama
gde se ne moe proi kamionom) ali to se odnosi na manji deo grada. Lokacija postojee
sanitarne deponije, nazvane Meteris, izabrana je izmedju granica optine Vranje i podrucja
gde se nalaze naselja Suvi Dol i Ranutovac, na nadmorskoj visini od 480 mnm. Nalazi se
5.825 m (putem) severoistocno od centra Vranja, 1.300 m od autoputa Beograd-Atina (E-75,
koridor 10) i 8.335 m zapadno od centra Vranjske Banje. Sve saobracajnice su asfaltirane,
ukljucujuci 1.250 m puta od autoputa do deponije.Prva savremena sanitarna deponija u Srbiji
u skladu sa evropskim standardima (mada nije postavljena sutinski vana komponenta kao
to je kolska vaga) izgradjena je u optini Vranje na lokaciji Meteris, KO Suvi Dol i KO
Ranutovac. Lokacijom upravlja JKP KOMRAD iz Vranja. Od 1962. do 2002., optina
Vranje je odlagala svoj cvrst otpad ukljucujuci neopasni otpad na nesanitarnom smetlitu
(Donje Vranje), 3 km jugoistocno od grada Vranja. Odlaganje je vreno bez dozvole. Sada
je to smetlite zatvoreno i rekultivisano osnovnim slojem zemlje vec cetiri godine. Prve
inicijative za lokaciju nove gradske sanitarne deponije pokrenute su 1986. kada je osnovana
komisija za izbor lokacije nove deponije. Nova sanitarna deponija je bila potrebna zbog
zdravstvenih problema na postojecoj nesanitarnoj deponiji (smetlite Donje Vranje). Sva
potrebna tehni_ka dokumentacija, ukljucujuci Studiju o oceni i izboru lokacija, Generalni
urbanisticki plan, Detaljni urbanisticki plan i Glavne projekte, napravljena je u skladu sa EU
Direktivama i srpskim propisima, vaecim u tom trenutku. Studiju o oceni i izboru lokacija
uradio je Jugoprojekt (Beograd), 1988., pre zvanicnog usvajanja nacionalnog Zakona o
zatiti ivotne sredine (15.11.1991., Slubeni glasnik RS 66/91). Zato ovaj zakon nije uzet u
obzir pri izboru lokacije za deponiju Meteris. Lokacija Meteris je izabrana 1988. kao
najpogodnija. Geomehanicka istraivanja, GUP i DUP su napravljeni 1989-1990., a Skuptina
optine Vranje je zvanicno odobrila lokaciju Meteris 21.11.1990. Glavne projekte je uradila
projektantska kuca Institut Kirilo Savic iz Beograda 1992., pre zvanicnog usvajanja
20

Pravilnika o kriterijumima za utvrdjivanje lokacije i uredjenje deponija otpadnih materija (16.

08.1992., Slubeni glasnik RS 54/92) i Pravilnika o analizi uticaja na ivotnu sredinu
(10.09.1992., Slubeni glasnik RS 61/92). Iz tog razloga preliminarna EIA nije uradjena 1992.
godine. Saglasnost na Glavni projekat je dalo Ministarstvo za urbanizam, stambena pitanja i
izgradnju, 17.4.1992. Gradjevinske dozvole su dobijene 1993. a izgradnja je trajala od 1993.
do 2002. Eksploatacija nove sanitarne deponije je pocela u septembru 2002. Detaljnu EIA je
uradio Institut Kirilo Savic u avgustu 2002. za potrebe dobijanja radne dozvole. Institut
Kirilo Savic je uradio i dopunu Detaljne EIA u maju 2004., koju je odobrilo Ministarstvo za
zatitu ivotne sredine. Investicioni trokovi za izgradnju nove sanitarne deponije iznosili su
oko 2 miliona eura (2002.) plus trokovi izrade tehnicke dokumentacije, eksproprijacije
zemljita, itd., ukupno oko 3 miliona eura. Ovaj iznos je uloila optina Vranje sa izuzetkom
laboratorije. Ona je finansirana iz programa MIR 1, u iznosu od 20.000 eura u periodu 20032004. Ova gradska sanitarna deponija se u projektima tretira kao faza I i faza II. Ukupna
povrina za fazu I je 2,75 ha od cega je 2,16 ha za deponovanje (pretpostavljaju_i kapacitet od
4-5 godina), 0,38 ha za servisnu platformu, 0,14 ha za unutranje saobra_ajnice i ogradu. Za
fazu II je predvidjeno proirenje do 6 ha, uklju_uju_i povrinu tela deponije od ukupno 3,4 ha
i ostalih 2,6 za infrastrukturne objekte. Obe faze su bile izgradjene bez svih predvidjenih
infrastrukturnih objekata. Nije izgradjena linija za separaciju (u Glavnim projektima je samo
rezervisan prostor, oprema nije projektovana), kolska vaga, proirenje pranja i odravanja
kamiona i dodatna oprema za filtraciju za postrojenje za pre_i_avanje otpadnih voda.
Deponiju Meteris, koja se nalazi u optini Vranje, severoisto_no od grada Vranja, optina
Vranje je smatrala najpogodnijom lokacijom za gradsku sanitarnu deponiju. Konsultant je
pregledao svu raspoloivu dokumentaciju da bi utvrdio da li je ova lokacija najbolje reenje u
ekonomskom I ekolokom smislu. Vranje: ima oko 11 kamiona za prikupljanje sme_a, od
kojih 10 aktivnih, 1-2 rezervnih. Samo tri od njih su novijeg datuma. Svi ostali su 18 do 27
godina stari. Ima i 4 kamiona-dizalice, od kojih je jedan u upotrebi 7 godina, a ostali izmedju
23 i 36. Samo 90% gradskog i prigradskogstanovnitva (oko 60.000 od ukupno 67.000
gradskog i prigradskog stanovnitva) je pokriveno uslugama prikupljanja otpada, to cini 65%
ukupnog stanovnitva na optini. Oko 80% pokrivenog stanovnitva stvarno pla_a usluge za
odlaganje otpada JKP KOMRAD. JKP je postavio 320 kontejnera od po 1,1 m3, i 7
kontejnera od po 7 m3. Takodje prikupljaju otpad iz kanti domace izrade ili boksova iz
domacinstava ili samo vrece sa smecem. JKP KOMRAD izraava potrebu za dodatnih 30
velikih kontejnera od po 7 m3 za gradsko i prigradsko podrucje grada Vranja, 1.200
kontejnera od po 1,1 m3 za pokrivanje 100% gradskog i prigradskog podrucja (za postavljanje
tamo gde nema kontejnera, za zamenu unitenih kontejnera i uvecanje broja kontejnera tamo
gde ih ima), kao i 10.000 kanti od po 120 l za potrebe grada Vranja. Takodje izraavaju
potrebu za dodatnih pet kamiona za prikupljanje smeca, dva kamiona-dizalice kao i tri
traktora. Sa ovom dodatnom opremom nameravaju da unaprede postojeci sistem prikupljanja
otpada i da uvecaju stopu prikupljanja otpada na 100% gradske i prigradske populacije
(67.000), tj. ukupno 73%. Nemaju planove za pokrivanje seoskog stanovnitva (25.000).

13. Budui poloaj nove regionalne deponije Meteris

Predloeni buduci poloaj deponije Meteris se sastoji od proirenja pored postojece
lokacije. Tehnicka realizacija tog proirenja bice u skladu sa standardima EU (kao to je
primenjeno i na postojecu deponiju). Iz toga je jasno da ce proirena deponija Meteris biti

21

projektovana tako da spreci ekoloke rizike. Ekoloka pitanja opisana u paragrafu 4.3.2 ce se
takodje primenjivati na proirenu deponiju Meteris. Sadanja namena zemljita je
poljoprivredna. Poljoprivreda je orijentisana sezonski i prilicno je opsena. Na poljima se
uzgajaju koze. Prinos useva je ogranicen na jedan put godinje. Proirenje regionalne
deponije mora da bude u skladu sa bezbednom udaljenocu od elektricnih vodova i stubova
(100 metara, na osnovu Zvanicnog srpskog pravilnika o kriterijumima za utvrdjivanje i
raspored deponija otpada, broj 54/92). Ukupan broj kamiona koji ce prolaziti pristupnim
putem ka proirenoj deponiji, ako se druge optine Pcinjskog okruga pridrue regionalnoj
deponiji, bice neto veci. Uvecanje je ograniceno koricenjem vecih kamiona. To zavisi od
broja optina koje ce se pridruiti regionalnoj deponiji i od izgradnje transfer stanica. Transfer
stanice ce minimizirati broj kretanja kamiona za odlaganje otpada u deponiju Meteris, mada
su kamioni veci. Ekoloki monitoring (podzemnih voda i vazduha) treba da se usmeri na ire
podru_je proirene deponije. Ucinak lokalnih JKP u Pcinjskom okrugu se u velikoj meri
razlikuje. Neka JKP imaju problema sa ucecem u emi RSWM zbog loeg stanja vozila,
nedovoljno razvijenih usluga na cvrstom otpadu unutar postojecih JKP i finansijskih
problema. Dok se proirenje pokrivenosti uslugama moe prevazici kroz kupovinu nove
opreme predvidjene projektom i boljim uslugama odravanja, ovo ne bi uticalo na odrivost
projekta bez obezbedjenja finansijski pozitivnih rezultata, i mogucnosti da se reinvestira u
buducnost. Stope naplate su niske; u proseku 69% za region i to ce imati uticaja na takse za
istovar otpada zajedno sa ogranicenjima uvecanja tarifa koja je postavila vlada. Preporucuje
se da JKP ispitaju svoj sistem obracuna i naplate, dok se mogu uvesti zasebne naplate samo za
odlaganje otpada. Pitanje prevelikog broja zaposlenih u Bujanovcu moe delimitno da se
premosti preusmeravanjem kadrova na rad na transfer stanici ali sa ogranicenim pozitivnim
rezultatom; isto vai i za druga JKP gde se predvidjaju transfer stanice. Ne preporucuje se
dodatno zapoljavanje ni u jednom JKP; kadrovska efikasnost bi trebalo da se popravi sa
proirenjem pokrivenosti uslugama u optinama. Postojeci planovi JKP nisu skrojeni tako da
ispune regionalne zahteve; sva JKP treba dalje da razvijaju svoj system planiranja kroz razvoj
dugorocnih poslovnih planova i planova proaktivnog odravanja i, gde je primenljivo,
upravljacke informacione sisteme koji obuhvataju precizan obra_un i naplatu kao i pracenje
tokova otpada. Ovo nece biti slucaj sa malim JKP gde su kolicine otpada ogranicene, kao i
obim poslovanja koji treba pratiti. Slube za odnos sa klijentima treba da se unaprede i
obuhvate javne kampanje koje bi pomogle pravilnom koricenju usluga na cvrstom otpadu i
postavile granice praksi ilegalnog odlaganja otpada. I operativni i planski sistemi lokalnih
JKP treba da budu u skladu sa zahtevima za upravljanje regionom, kako je prikazano u
odeljcima 7.3 do 7.5. Preporucuje se izrada Programa finansijskog i operativnog poboljanja,
koji bi se odnosio na rad svih kompanija za cvrst otpad u regionu. Poslovanje RSWM.
Poslovanje RSWM ce obuhvatiti sva postojeca Javna komunalna preduzeca gde ce JKP koje
se nalazi u Vranju preuzeti odgovornost za rukovodjenje emom. Osnovna pitanja vezana za
uspostavljanje poslovanja RSWM su sledeca: Kompanija za cvrst otpad koja se nalazi u
Vranju upravljace Regionalnom emom cvrstog otpada po Ugovoru o upravljanju (na osnovu
poveravanja aktivnosti, videti gornji odeljak o Komunalnim aktivnostima) sa narednim
obimom aktivnosti: deponovanje, transport otpada iz transfer stanica na deponiju; izdvajanje
deponijskog gasa, upravljanje linijom za separaciju; dodatno, JKP Komrad ce zadrati svoje
postojece aktivnosti u vezi prikupljanja cvrstog otpada i transporta na deponiju u Vranju;
Postojeca komunalna preduzeca ce biti odgovorna za prikupljanje i transport otpada na
deponiju ili transfer stanice; Tarife ce se odredjivati na osnovu platene moci stanovnitva i
na nacin koji podrava umanjenje otpada i njegovo ponovno koricenje; tarife ce se takodje
odredjivati na nacin koji omogucava ulaganja u vozila, opremu i objekte za ekoloki propisnu
reciklau kao i dalje deponovanje; Operator RSWM koji rukovodi regionalnom emom ce
realizovati aktivnosti deponovanja na takav nacin da postie povracaj trokova; Uz
22

saglasnost svih optina ucesnica, neke aktivnosti na cvrstom otpadu (npr. reciklaa) mogu se
poveriti privatnim preduzecima pod uslovom da se osigura rentabilnost i efikasnost. Organi
upravljanja Operatora RSWM Na osnovu gore navedenih aktivnosti Operatora RSWM, JKP
Komrad Vranje ce zadrati svoje postojece organe upravljanja, odnosno Upravni odbor i
Nadzorni odbor koje je naimenovao Osnivac(Optina Vranje). Dodatno, za potrebe
upravljanja emom, osnovace se Medjuoptinska komisija za koordinaciju koja obuhvata
predstavnike optina ucesnica i predstavnike JKP Komrad. Preporucuje se da Komisija ima
naredna ovlacenja i odgovornosti:
-Da daje predloge za Odluke optina, Ugovor o upravljanju i druga dokumenta koja ce vaiti
na teritoriji svih optina;
-Da predlae izmene i dopune Medjuoptinskog sporazuma (npr. ukljucivanje/iskljucivanje
ucesnika);
-Da odlucuje o uslugama RSWM koje se nude optinama koje nisu deo Regiona;
-Da daje miljenje o potpisivanju, izmenama i raskidu ugovora o uslugama u vezi cvrstog
otpada sa privatnim preduzecima;
-Da daje smernice Skuptinama optina o pitanjima koja se ticu eme upravljanja;
-Da uspostavi sistem utvrdjivanja tarifa/taksi;
-Da daje smernice za rad lokalnih JKP na takav nacin da uspostavi odrivo
poslovanje sistema i da ima nadzornu ulogu u procesu placanja optina i
njihovih JKP.
Komisija ce upranjavati svoja ovlacenja na sledeci nacin:
Komisija ce usvojiti svoj Pravilnik kojim ce se definisati nacin pozivanja
clanova Komisije da prisustvuju sastancima, i formirace Radne grupe u
saradnji sa drugim clanovima Komisije; Predlozi koje daje Komisija
obuhvatace tekst predloenih Odluka koje treba usvojiti, opravdanje,
procenu trokova u vezi sa realizacijom Odluka i gde je moguce,
alternativna reenja;
Predlozi koje daje Komisija bice obavezujuci i ne mogu se modifikovati;
Sastanke ce sazivati i voditi Predsednik ili kvalifikovani broj clanova
Komisije;
Sastanci ce biti javni, osim ukoliko clanovi Komisije ne odluce drugaije;
Odluke ce se donositi kvalifikovanim glasanjem u skladu sa % uceca u
emi; Primenjivace se princip vecinskog glasanja; Odluke ce imati fiksne
rokove i stupace na snagu u slucaju da neki clan ili clanovi Komisije ne
prisustvuju sastanku. JKP Komrad Vranje koje je predloeno za
rukovodjenje deponijom, linijom za separaciju I poslovanjem transfer
stanica ima solidan kapacitet za vrenje ovih aktivnosti. Zbog uvodjenja
novih sistema i aktivnosti, bice potrebna obuka i savetovanje. Ucinak
lokalnih JKP u velikoj meri varira i preporucuje se realizacija Programa
finansijskog i operativnog unapredjenja (FOPIP), koji bi kombinovao
savetodavne usluge JKP Komrad ali i lokalnim JKP. Rad sa cvrstim otpadom
u regionu trenutno nije u skladu sa potrebama regionalnog sistema
upravljanja. Komisija za koordinaciju ce biti osnovana da bi olakala
uskladjivanje svih aktivnosti na cvrstom otpadu u regionu. JKP Komrad ce
zadrati svoju postojecu strukturu i kadrove na deponiji, dok ce biti
potrebno da se zaposli 26-28 novih radnika za nove aktivnosti, od cega ce
9 zaposlenih biti preusmereno iz drugih lokalnih JKP.

23

Zakljuna razmatranja

S obzirom da je odrivi razvoj multidisciplinaran fenomen, ekonomski sistem koji ne

vrednuje prirodne resurse na adekvatan nain i koji stimulie neogranien ekonomski rast
uprkos ogranienim resursima, dugorono je neodriv. Najee citirana definicija odrivog
razvoja je definicija koja je data u Brundtlan Report: razvoj treba da zadovolji potrebe
sadanje generacije bez dovoenja u pitanje mogunosti buduih generacija da zadovolje
svoje potrebe. Ako se razvoj definie kao poveanje blagostanja, onda odrivi razvoj znai
nesmanjivanje blagostanja per capita tokom vremena. Da bi se ocenio celokupan razvoj
zemlje, neophodna je i primena ekolokih, socijalnih i institucionalnih pokazatelja razvoja.
Koncept odrivog razvoja karakteriu mnogobrojni principi, razliite teorije shvatanja
odrivosti i pristupi koji dovode do realizacije koncepta. Mogunost buduih generacija da
zadovolje svoje potrebe ili intenzitet zadovoljavanja tekuih potreba sadanjih generacija,
pitanje je koje usmerava razmatranje ka etikom shvatanju odrivog razvoja. Pitanje nae
sadanje potrebe-budue potrebe naeg pokoljenja, ilustruje demarkacionu liniju izmeu
antropocentrinog i biocentrinog etikog pristupa okruenju. Merenje odrivog razvoja je
jedan od najveih izazova sa kojim se suoavaju teoretiari koji zagovaraju ovaj koncept.
Prvo pitanje se odnosi na izbor konceputalnog okvira, izmeu modela pritisak-stanjeodgovor i modela koji poiva na nacionalnim raunima. Nastojanje da se ekonomija
prilagodi okruenju, rezultiralo je ekolokim usklaivanjem i nametnulo potrebu izbora
adekvatnog konceptualnog okvira. Nezavisno od toga da li su agregatno ili per capita
iskazani, tradicionalni ekonomski pokazatelji razvoja ne predstavljaju adekvatne indikatore
drutvenog blagostanja i ekonomskog zdravlja, jer ne izraavaju ekoloki tetno delovanje
privrednih aktivnosti i ne ukazuju na promene u strukturi samog okruenja. Tradicionalni
makroekonomski pokazatelji ne mere kvalitativnu odreenost okoline. Iz tog razloga
neophodno je oceniti vrednost svake vrste zaliha prirodnog kapitala: neobnovljive resurse,
obnovljive resurse i zagaenje ivotne sredine. Na ovaj nain korigovan neto nacionalni
proizvod bi mogao biti kvantitativni pokazatelj odrivog razvoja. Poto je ekonomski razvoj
samo deo razvoja neke zemlje, nuno je korigovati dohodak, kao pokazatelj odrivog
dohotka, ime bi se dobila osnova za merenje ekolokog nacionalnog proizvoda. Praksa
razvoja razvijenih, ali i nerazvijenih zemalja je pokazala da je intenzivniji ekonomski rast
24

nemogu bez ekoloke zatite i reprodukcije okruenja. Ekoloki drutveni pokazatelj je

najosetljivije merilo stvarnog razvoja, ukoliko bi sve vrednosti bile izraene na drutveno
optimalnom nivou. Nedostatak ovog pokazatelja lei u injenici da se izraunavanja zasnivaju
na informacijama koje mogu da prikupe samo neke, najrazvijenije zemlje. Intenzivnija
primena ovog pokazatelja zavisi od mogunosti prikupljanja potrebnih podataka. U radu je
detaljno i hronoloki prikazan razvoj sistema indikatora odrivog razvoja. Sistem indikatora
odrivog razvoja se sastoji od etiri podsistema: ekolokog, ekonomskog, socijalnog i
institucionalnog podsistema. Mnogi indikatori koje su predloile Ujedinjene nacije, nisu u
skladu sa nacionalnim interesima i prioritetima svake drave. Prevashodno oformljeni da
prate napredovanje zemalja u razvoju, ovi indikatori ne sumiraju faktore problematike ivotne
sredine i prostora karakteristinih za razvijene zemlje. Stoga je neophodno uneti promene i
dopune u primeni indikatora UN, kako bi se omoguila njihova upotreba u nekoj zemlji.
Uporedo sa procesom odabiranja i testiranja odabranih indikatora, nuno je da se izrauje
nacionalna strategija odrivog razvoja. Rezultat iterativnog procesa je krajnji oblik mree
indikatora, koji obuhvata 15 oblasti i 38 tema, i predstavlja bazu u razvoju nacionalnih
indikatora od 2001. godine.
Svaka drava u skladu sa svojim potrebama i komparativnim prednostima, od poetnog
oblika kreira optimalnu verziju mree indikatora. Mnoge multidimenzionalne pojave imaju
vie oblika i istovremeno se nalaze u ekonomskoj, ekolokoj i socijalnoj oblasti. Jednom
uspostavljen sistem indikatora nije konaan, nego je otvoren za izmene relevantnih pitanja i
indikatora, kao i razvoja metodologije, pri emu se ne sme zanemariti izrada sektorskih i
meusektorskih pokazatelja. Sektorske mere su osnova svake nacionalne strategije. U okviru
Konsultativne grupe indikatora odrivog razvoja, razvijena su etiri visoko integriua
vizuelna modela odrivog razvoja. iroka primena vizuelnih modela je posledica oiglednosti
i jednostavne upotrebe, jer omoguavaju lako uoavanje kritinih vrednosti. Modeli koje je
ustanovio CGSDI su: model etvorostrane piramide, elipsini indikatorski klaster, kompas
odrivosti i model koji se u praksi najvie koristi - model komandne table Dashboard.
Prednost vizuelnih modela je to istovremeno kvantifikuju etiri (modeli etvorostrane
piramide, elipsini indikatorski klaster i kompas odrivosti) ili tri klastera (Model komandne
table), podravajui multidimenzionalnost i holisiki pristup koncepta odrivog razvoja. Osim
toga, vizuelni modeli su optiki prihvatljiviji od drugih modela, jer se na (ne)kritinost
vrednosti ukazuje bojama. U radu je akcenat dat na Model komandne table, jer pored vizuelne
prihvatljivosti, ovaj model prua itav niz prednosti u odnosu na druge: mogue je definisati
stepen korelacije izmeu posmatranih indikatora, utvrditi rang drave u odnosu na
posmatranu grupu, definisati poligon i/ili trend kretanja odabranih indikatora, baza podataka
na kojoj se model zasniva je snabdevena novim podacima i informacijama, program se
besplatno moe pronai na internetu, upotreba programa je jednostavna a postoji i mogunost
manuelnog aktiviranja programa, ukoliko podaci o nekoj zemlji ne postoje ili nisu dovolj-no
pouzdani. Podaci za nau zemlju i ostale drave sa prostora bive SFRJ (na primer, Bosnu i
Hercegovinu, Makedoniju i Hrvatsku), nisu u bazi podataka modela, pa je za izra-unavanje
korelativnog odnosa i definisanje trenda neophodno manuelno uneti podatke, koje ponekad
nije jednostavno prikupiti. Naime, do realnih podataka o siromatvu, odnosu plata ena i
mukaraca, broju zdravstveno osiguranog stanovnitva, stopi kriminala, emito-vanim GHG
gasovima, kvalitetu vazduha po gradovima, koliini koliformijuma i fosfora u vodi i slino je
teko doi, jer u velikom broju sluajeva, ak ni institucije koje bi trebalo da raspolau tim
podacima ih ne poseduju. Sa stanovita dobijanja modela za nau zemlju ili (region AP
Vojvodine), bilo je potrebno runo unositi podatke u tabele, koje su se tek nakon toga
ukljuivale u Dashboard program i davale rezultate u zahtevanom obliku. U 2000. odnosno
2002. godini, na osnovu podataka u bazi Modela komandne table, naa zemlja je u grupi
zemalja sa najniim vrednostima ekolokih indeksa (na 476. mestu). U grupi zemalja sa
25

niskim vrednostima indeksa, iza nae zemlje su Moldavija, Turska, Ukrajina, Makedonija,
Estonija, Albanija i Bosna i Hercegovina. Komparirajui Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu i
Srbiju sa odabranim zemljama iz okruenja (Makedonija, Albanija, Grka, Rumunija,
Maarska, Austrija, Slovenija i Hrvatska), vrednujui ekoloke indikatore u Dashboard
modelu, dobija se rezultat da je Srbija na petom, a AP Vojvodina na sedmom mestu. Analiza
stanja AP Vojvodine je izvrena i na osnovu SWOT matrice. Uporeujui snage i slabosti
internog okruenja i anse i opasnosti eksternog okruenja, formirana je SWOT matrica AP
Vojvodine. Analizom podataka iz Dashboard modela i SWOT matrice dolazi se do
zakljuka da nivo odrivog razvoja u Srbiji i Crnoj Gori i Autonomnoj Pokrajini Vojvodini
nije zadovoljavajui. Analizom podataka moe se utvrditi da na nizak nivo kvaliteta ivotne
sredine najvei uticaj imaju problemi u vezi sa vodosnabdevanjem, pokrivenost
kanalizacionom mreom, naruenost biodiverziteta, neusklaenost pravnih instrumenata sa
evropskim standardima i nepostajanje Nacionalne strategije odrivog razvoja, to je preduslov
za ostvarivanje meunarodne saradnje i ukljuivanje u evropske integracije. Ovim je
dokazana jedna od postavljenih hipoteza u prijavi doktorske disertacije.
injenica je da ukljuivanje u Evropsku uniju, zahteva itav niz strukturnih
prilagoavanja, ukljuujui i ekoloko. Meunarodna zajednica u svom interesu, ali i u
interesu ekonomski slabijih drava, osigurava znaajna finansijska sredstva za zatitu ivotne
sredine i odrivi razvoj. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, pred naom
zemljom stoji i obaveza bolje saradnje u oblasti ekologije i zatite ivotne sredine. Srbija je
kao lanica SR Jugoslavije potpisala Rio Deklaraciju i time prihvatila koncept odrivog
razvoja. Meutim, viegodinja meunarodna izolacija i slaba ekonomska snaga se navode
kao razlozi nedovoljne realizacije odrivog razvoja. Nakon decenije od Rio Samita, Srbija je
na veoma skromnom nivou implementacije ovog koncepta. Progres na ugradnji kljunih
komponenti Agende 21 je zanemarljiv. Prevazilaenje ovakvog stanja je veliki izazov, ali i
obaveza. Vlada Republike Srbije je krajem 2003. godine ustanovila Savet za odrivi razvoj, a
2004. godine je oformljena Radna grupa za praenje realizacije ciljeva i planova iz
Milenijumske deklaracije Ujedinjenih nacija. Obaveza Saveta za odrivi razvoj i Radne grupe
za razvoj pokazatelja je uspostavljanje sistema nacionalnih indikatora odrivog razvoja. Ove
aktivnosti su samo poetak na realizaciji koncepta odrivog razvoja u naoj zemlji. U toku je
izrada pokazatelja za biodiverzitet i zemljite, iji se zavretak oekuje do kraja 2005. godine.
Asocijacija gradova i optina u Srbiji, odnosno Stalna konferencija gradova i optina,
podrana od strane Norveke asocijacije lokalne i regionalne vlasti, formirala je program
zatite ivotne sredine i odrivog razvoja u gradovima i optinama u Srbiji 2004-2006.
godine. Krajnji cilj je poboljanje uslova ivota, ukljuujui lokalnu i nacionalnu vladu u
definisanju politike odrivosti u predstojeim aktivnostima u razvoju gradova i optina u
Republici Srbiji. Vie javnih diskusija o Lokalnom odrivom razvoju je organizovano tokom
2005. godine. Odrano je i nekoliko sastanaka u regionalnim centrima, a tokom maja 2005.
godine je odrana Konferencija lokalnog odrivog razvoja u Beogradu, kada je usvojena
Deklaracija o lokalnom odrivom razvoju. Ratifikaciju Deklaracije i formiranja Lokalne
agende 21 treba da obavi svaka optina. Da bi se realizovala vizija koncepta odrivog razvoja,
neophodno je da se na nivou optina sprovedu konkretne i specifine aktivnosti u domenima
infrastrukture, urbanog planiranja, ekonomskog razvoja i politike zapoljavanja, socijalnog
razvoja, ekoloke zatite i redukcije siromatva. Nacionalni savet za odrivi razvoj ima ulogu
vodee institucije koja ima zadatak da objedini napore svih interesnih grupa u realizaciji
koncepta. Formiranjem Saveta za odrivi razvoj Vlada Republike Srbije je pokazala svoje
opredeljenje za zatitu ivotne sredine, kao prioritetne podrke ekonomskom razvoju.
Meutim, neophodno je intenzivnije uestvovati u izradi Nacionalnog saveta za odrivi

26

razvoj, jer iz toga proizilazi nunost usvajanja Nacionalnog programa zatite ivotne sredine i
Akcionog plana, bez ega nema prelaska sa vizije na koncpet odrivog razvoja. Nakon toga
bi postojala potreba za donoenjem niza zakona, podzakonskih akata, procedura, regulacionih
tela i strunih komisija, kojima bi se operacionalizovala zatita ivotne sredine i ostvarila
saradnja sa meunarodnim agencijama i fondovima, koje bi na razne naine pomogle
realizaciju ekonomskog razvoja, sa karakteristikama odrivosti. Dravna regulativa je
neophodna u oblasti zatite ivotne sredine, ali se pravo na isto i zdravo okruenje i problem
prenoenja eksternih trokova, istovremeno moe ostvariti kombinovanom primenom i drugih
ekonomskih instrumenata, ekolokih kazni i poreza, prenosivih dozvola i subvencijama na
smanjenje zagaenja. Nune su bre institucionalne i pravne reforme, koje bi ojaale
mogunost realne politike zatite ivotne sredine i iskoristile znanje i iskustva starih i novih
lanica Evropske unije. U postojee i budue pravo i politiku zatite ivotne sredine,
neophodno je ugraditi to vie principa odrivog razvoja. Mada se nae savezno i republiko
pravo u oblasti ivotne sredine poziva na principe zagaiva plaa (polluter pays the
principle) i korisnik plaa, neophodno je izvriti pritisak na proizvoae i javnost, koji bi
doveo do operacionalizacije ova dva, najznaajnija principa. U razvijenim zemljama i
zemljama Evropske unije, princip zagaiva plaa je u primeni, jer postoji niz mera
dravne kontrole. Ustanovljen od OECD, a prisutan u Rio deklaraciji, zagaiva plaa
obezbeuje alokaciju ekolokih trokova, i onemoguava njegovo prenoenje na budue
generacije. Time je u potpunosti ispotovano jedno od osnovnih pravila odrivog razvoja meugeneracijska pravinost. Da bi se mogle kvalifikovati za primenu jednog od tri (odnosno
pet) fleksibilnih mehanizama Kjoto protokola, Srbija bi morale ratifikovati ovaj dokument.
Ukoliko bi prihvatile Kjoto protokol kao nelan Anexa I, Srbija bi se kvalifikovale za
mehanizam istog razvoja ili CDM projekte. U sluaju ratifikacije Protokola, objektivno je
oekivati i sredstva meunarodnih finansijskih organizacija, na prvom mestu Svetske banke.
Kao nepotpisniku Protokola, ova finansijska sredstva su naoj zemlji do sada bila
nedostupna.S obzirom da u Srbiji postoje iroke mogunosti primene CDM projekata sa
mogunou kontinuiranog kreiranja velikog broja novih radnih mesta, trebala bi da postoji
znatno vea spremnost i zalaganje za ratifikaciju Kjoto protokola. Otuda je kreiranje
Nacionalne strategije za spreavanje klimatskih promena prioritetan dokumenat, uz
istovremeno ratifikovanje meunarodnih dokumenata u vezi sa zatitom klime. Postoji
potreba za odrivim nainom ivota, podranim naporima dravne administracije,
proizvoaa i potroaa. Napori treba da budu usmereni na nii nivo materijalne potronje,
energetski i resursno efikasniju tehnologiju, intenzivnije obaveze prema potrebama
siromanih. Ako je drutvo definisalo ciljeve na osnovu svoje volje, ukoliko je izrazilo
spremnost da ostane u okvirima granica neophodnih za odrivost usklaujui pravnu osnovu,
i ukoliko je veina lanova drutvene zajednice spremna da ih prihvati, jedino tada
ekonomisti, naunici i tehnolozi mogu razviti svoje predloge u vezi sa organizovanjem
proizvodnje u okviru ekonomski odrivog razvoja.

27

Literatura
1. Pei, Radmilo - Ekonomija prirodnih resursa i ivotne sredine.
Poljoprivredni fakultet, Beograd, 2002.
2. Pirs, D. V. Mekmilanov renik Moderna ekonomija. Dereta, Beograd, 2003.
3. Simeon Oka Okrugli sto Energetika Srbije gde smo i kuda idemo?, Akademija
inenjerski nauka Srbije, Beograd, 2009
4. Kovacevic, Aleksandar - Zaglavljeni u proslost energija, zivotna sredina i siromastvo
u Srbiji i Crnoj Gori, Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju CeSID, 2008.
5. European Environment Agency, Environmental
Environmental Effectiveness, EEA, Copenhagen, 1996.

Taxes-Implementation

and

6. OECD, Evaluating Economic Instruments for Environmental Policy, OECD, Paris,

1997 b, 32.
7. A. Mihajlov, Odrivi razvoj i ivotna sredina ka Evropi u 95+ koraka, Privredna
komora Srbije i Ambasadori ivotne sredine, Beograd, 2005.
8. World Development Report 2003, Sustainable Development in a Dynamic World, The
World Bank, 2002.
9. Grupa autora, Enciklopedija, ivotna sredina i odrivi razvoj, Ecolibri, Beograd,
2003.

28

29