ZAKON O RADU

5. Zabrana diskriminacije
lan 18
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja trae zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom
na pol, roenje, jezik, rasu, boju koe, starost, trudnou, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost,
nacionalnu pripadnost, veroispovest, brani status, porodine obaveze, seksualno opredeljenje, politiko ili
drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u politikim organizacijama, sindikatima ili
neko drugo lino svojstvo.
lan 19
Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz
lana 18. ovog zakona kojim se lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji poloaj u
odnosu na druga lica u istoj ili slinoj situaciji.
Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada odreena naizgled neutralna odredba, kriterijum
ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica - lice koje trai zaposlenje, kao i
zaposlenog, zbog odreenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz lana 18. ovog zakona.

VII ZATITA ZAPOSLENIH

1. Opta zatita
lan 80
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.
Zaposleni je duan da potuje propise o bezbednosti i zatiti ivota i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio
svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
Zaposleni je duan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utie
na bezbednost i zdravlje na radu.
lan 81
Zaposleni ne moe da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadlenog zdravstvenog organa, takav rad mogao
da pogora njegovo zdravstveno stanje.
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrenim od strane nadlenog zdravstvenog organa u skladu
sa zakonom, ne moe da obavlja poslove koji bi izazvali pogoranje njegovog zdravstvenog stanja ili
posledice opasne za njegovu okolinu.
lan 82

Na poslovima na kojima postoji poveana opasnost od povreivanja, profesionalnih ili drugih

oboljenja moe da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrenih pravilnikom, ispunjava i
uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizikih sposobnosti i doba ivota, u skladu sa
zakonom.
2. Zatita linih podataka
lan 83
Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadre line podatke koji se uvaju kod poslodavca i pravo da
zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog znaaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje
netanih podataka.
Lini podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni treem licu, osim u sluajevima i pod
uslovima utvrenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u
vezi sa radom.
Line podatke zaposlenih moe da prikuplja, obrauje, koristi i dostavlja treim licima samo zaposleni
ovlaen od strane direktora.

7. Zatita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama

lan 101
Zaposlenom - osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz lana 81. stav 2. ovog zakona poslodavac je duan da
obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.
lan 102
Poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu lana 101. ovog
zakona.
Ako poslodavac ne moe zaposlenom da obezbedi odgovarajui posao u smislu lana 101. ovog zakona,
zaposleni se smatra vikom u smislu lana 179. stav 5. taka 1) ovog zakona.

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU

("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon,
63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013 i 75/2014)

X OSTVARIVANJE I KORIENJE PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA

1. Ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja

lan 82
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se kod fonda.
lan 82a
Pravo na starosnu penziju prevremenu starosnu penziju ostvaruje se posle prestanka osiguranja.
Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog lana smatra se i raniji prestanak osiguranja, ako se lice u
trenutku podnoenja zahteva nalazi u osiguranju, ako su uslovi za sticanje prava na starosnu penziju
prevremenu starosnu penziju isti u trenutku podnoenja zahteva i ranijeg prestanka osiguranja.
Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog lana za osiguranika koji istovremeno ispunjava uslove za
osiguranje po vie osnova smatra se prestanak osiguranja po osnovu koga je prioritetno osiguran u skladu sa
lanom 10. ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, osiguranici iz lana 12. stav 1. taka 1) ovog zakona koji obavljaju delatnost
u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad privatnih preduzetnika, pravo na starosnu penziju prevremenu
starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju.
lan 83
(Brisan)
lan 84
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se od dana podnetog zahteva, a najranije est meseci
pre tog dana.
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u fondu obezbeuju se u postupku
predvienom zakonom kojim je ureen opti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukije ureeno.
lan 85
Penzijski sta i zarade, naknade, ugovorne naknade, odnosno osnovice osiguranja, kao i druge injenice od
uticaja na sticanje i utvrivanje prava, osim nalaza, miljenja i ocene organa vetaenja, uzimaju se u obzir
pri ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, na osnovu podataka utvrenih u matinoj
evidenciji.
Penzijski sta se ne moe utvrivati na osnovu izjava svedoka.
lan 86
Pitanje naknade dela penzije u sluaju kada je penzijski sta utvren kod fonda vojnih osiguranika posle 1.
januara 1973. godine i kod fonda regulisae se sporazumom tih fondova.
lan 87
(Brisan)

lan 91
injenice koje se, u skladu sa zakonom, ne utvruju u matinoj evidenciji, a koje su od znaaja za
ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, utvruju se u postupku reavanja o tim pravima.
lan 92
U postupku za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u fondu obezbeuje se dvostepenost.
lan 93
Kada je za reavanje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrivanje postojanja
invalidnosti, telesnog oteenja, potrebe za pomoi i negom drugog lica uzroka invalidnosti i telesnog
oteenja, potpune nesposobnosti za rad i nesposobnosti za samostalan ivot i rad, fond reenjem utvruje te
injenice na osnovu nalaza, miljenja i ocene organa vetaenja ije se obrazovanje i nain rada ureuje
optim aktom fonda.
Nalaz, miljenje i ocena iz stava 1. ovog lana podlee kontroli koju vri organ fonda utvren optim aktom
iz stava 1. ovog lana.
Na akt iz stava 1. ovog lana saglasnost daje ministar nadlean za poslove penzijskog i invalidskog
osiguranja i ministar nadlean za poslove zdravlja.
U obavljanju kontrole iz stava 2. ovog lana, moe se dati saglasnost ili primedba. Primedba kojom se
ukazuje na uoene nedostatke i daje uputstvo za njihovo otklanjanje, obavezna je za organe koji su vrili
vetaenje.
lan 94
Postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti pokree se na zahtev osiguranika na osnovu
predloga za utvrivanje invalidnosti, u skladu sa optim aktom fonda.
Predlog iz stava 1. ovog lana daje izabrani lekar, u skladu sa zakonom.
lan 94a
Ako je osiguranik, u toku privremene spreenosti za rad, podneo zahtev za pokretanje postupka za
ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti, ili je od strane izabranog lekara, odnosno lekarske komisije, u
skladu sa zakonom, upuen na ocenu radne sposobnosti, Fond obezbeuje sredstva za isplatu naknade zarade
zbog privremene spreenosti za rad poev od 61. dana od dana pokretanja postupka, ukoliko je utvren
gubitak radne sposobnosti.
lan 95
Postupak za ostvarivanje prava na novanu naknadu za telesno oteenje i prava na novanu naknadu za
pomo i negu drugog lica pokree se na zahtev osiguranika odnosno korisnika prava, na osnovu medicinske
dokumentacije.

Postupak za ostvarivanje prava na novanu naknadu za telesno oteenje i prava na novanu naknadu za
pomo i negu drugog lica pokree se i po slubenoj dunosti na osnovu miljenja organa vetaenja datog
prilikom vetaenja o invalidnosti, u skladu sa optim aktom fonda.
lan 96
Promene u stanju invalidnosti koje su od uticaja na pravo na invalidsku penziju priznatu pravosnanim
reenjem, utvruju se u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika, odnosno po slubenoj dunosti.
Fond odreuje obavezan kontrolni pregled korisnika prava, najkasnije u roku od tri godine od dana
utvrivanja invalidnosti, osim u sluajevima predvienim optim aktom fonda.
Na akt iz stava 2. ovog lana saglasnost sporazumno daju ministar nadlean za poslove penzijskog i
invalidskog osiguranja i ministar nadlean za poslove zdravlja.
lan 97
Kao dan nastanka invalidnosti, telesnog oteenja i potrebe za pomoi i negom drugog lica uzima se dan
kada je na osnovu pregleda dat nalaz, miljenje i ocena organa vetaenja u prvostepenom postupku, odnosno
neki raniji dan za koji postoji odgovarajua medicinska dokumentacija.
lan 98
Reenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i o penzijskom stau donosi organ fonda odreen
optim aktom fonda.
Prvostepeno reenje iz stava 1. ovog lana podlee prethodnoj kontroli koju vri organ utvren optim aktom
fonda.
lan 99
Protiv prvostepenog reenja moe se izjaviti alba organu odreenom optim aktom fonda u roku od 15 dana
od dana prijema reenja.
alba ne odlae izvrenje reenja osim ako se njom pobija utvrena invalidnost.
lan 100
Prvostepeno reenje fonda podlee reviziji koju vri organ odreen optim aktom fonda.
Revizijom se moe ispitati i pravilnost nalaza, miljenja i ocene koje daju organi vetaenja.
Revizija ne odlae izvrenje reenja.
lan 101
Ako je protiv prvostepenog reenja izjavljena alba, o reviziji i albi reava se istim reenjem.
Ako protiv prvostepenog reenja nije izjavljena alba, a revizija ne bude izvrena u roku od tri meseca od
dana isteka roka za albu, smatra se da je revizija izvrena i data saglasnost na to reenje.

lan 102
U vrenju revizije na prvostepeno reenje moe se dati saglasnost, odnosno prvostepeno reenje moe se
izmeniti, ponititi ili ukinuti.
Ako je prvostepeno reenje poniteno ili ukinuto, revizijom se ispituje samo da li je novo reenje u skladu sa
razlozima zbog kojih je ranije prvostepeno reenje poniteno ili ukinuto.
lan 103
Protiv reenja fonda donetog po albi, odnosno u vrenju revizije o pravima iz penzijskog i invalidskog
osiguranja i protiv konanog reenja o podacima utvrenim u matinoj evidenciji, moe se pokrenuti upravni
spor kod nadlenog suda.
lan 104
Protiv konanog reenja fonda, u sluajevima kada nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka po zakonu
kojim je ureen opti upravni postupak, ili su protekli rokovi za ponavljanje postupka po tom zakonu,
postupak se moe ponoviti:
1) ako se sazna za nove injenice, odnosno nae ili stekne mogunost da se upotrebe novi dokazi koji bi
sami, ili u vezi sa ve upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drugaijeg reenja;
2) kada je proputeno da se u ranijem postupku iznese neka injenica, odnosno dokaz koji moe dovesti do
drugaijeg reenja.
Ponavljanje postupka pokree se na predlog osiguranika ili po slubenoj dunosti.
Ako je predlog za ponavljanje postupka podnet, odnosno postupak ponavljanja pokrenut u roku od pet godina
od dana dostavljanja reenja osiguraniku, u ponovljenom postupku primenjuju se propisi koji su vaili u
vreme donoenja reenja po kome se postupak ponavlja. Ako je predlog podnet, odnosno postupak
ponavljanja pokrenut po isteku tog roka, u ponovljenom postupku primenjuju se propisi koji vae u vreme
podnoenja predloga za ponavljanje postupka, odnosno u vreme pokretanja tog postupka po slubenoj
dunosti.
Na osnovu podataka pribavljenih u ranijem i ponovljenom postupku, nadleni organ novim reenjem moe
ranije reenje koje je bilo predmet ponavljanja ostaviti na snazi ili ga zameniti novim reenjem kojim se
ukida ranije reenje.
lan 105
Pravosnano reenje fonda moe se izmeniti novim reenjem ako je njime povreen zakon ili opti akt fonda
na tetu osiguranika odnosno korisnika prava ili ako je o nekom pravnom pitanju docnije zauzeto pravno
shvatanje povoljnije za osiguranika.
Novo reenje e se doneti i ako se sazna za injenice koje su od uticaja na pravo osiguranika, a koje su
nastale posle donoenja reenja.
Prava utvrena reenjem donetim u postupku izmene pripadaju od prvog dana narednog meseca od dana
podnoenja zahteva za izmenu reenja, odnosno od dana donoenja reenja u postupku za izmenu
pokrenutom po slubenoj dunosti.

Kod ponovnog reavanja o pravu osiguranika odnosno korisnika prava, prema stavu 1. ovog lana primenjuju
se propisi koji su vaili u asu donoenja konanog reenja. Ako se reava o pravu prema stavu 2. ovog lana
primenie se propisi koji vae u vreme pokretanja postupka.
lan 106
U sporovima sukoba nadlenosti u postupku za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja do
kojih doe izmeu fonda i poslodavaca, nadlean je Vrhovni kasacioni sud.
2. Korienje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja
lan 107
(Brisan)
lan 108
Penzije i novane naknade utvruju se u mesenom iznosu i isplauju unazad.
Korisnik penzije i novane naknade moe da ovlasti drugo lice da u njegovo ime prima penziju ili novanu
naknadu.
Ovlaenje iz stava 2. ovog lana vai najdue 12 meseci od dana njegovog izdavanja i moe se produiti.
Korisnik penzije i novane naknade duan je da, na zahtev Fonda, dostavi uverenje o ivotu.
lan 109
Fond je duan da korisniku prava isplauje iznose koji mu pripadaju u mestu njegovog prebivalita u
Republici Srbiji.
lan 110
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja prestaju kada, u toku njihovog korienja, prestanu da postoje
uslovi za sticanje i ostvarivanje tih prava.
Prava iz stava 1. ovog lana prestaju i kad korisnik ostvari pravo iz ovog osiguranja kod organizacije za
obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje drave koja je formirana na podruju prethodne Jugoslavije, ako
meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno.
Korisniku penzije iz stava 2. ovog lana koji ispunjava uslove za sticanje prava na penziju propisane ovim
zakonom ponovo se utvruje pravo na penziju, pri emu se ne uzima u obzir penzijski sta na osnovu koga je
organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje drave formirane na podruju prethodne
Jugoslavije utvrdila pravo na penziju.
lan 111
Starosna penzija prevremena starosna penzija isplauje se od dana ispunjenja uslova, ako je zahtev podnet u
roku od est meseci od dana ispunjenja uslova propisanih za sticanje prava, odnosno od dana prestanka
osiguranja, a ako je zahtev podnet po isteku toga roka, od dana podnoenja zahteva i za est meseci unazad.

Porodina penzija isplauje se od dana utvrenog u stavu 1. ovog lana, pod uslovom da podnosilac zahteva
u tom periodu nije bio u osiguranju.
lan 112
Osiguraniku koji pravo na invalidsku penziju ostvaruje u postupku pokrenutom u toku trajanja osiguranja,
invalidska penzija isplauje se od dana prestanka osiguranja, a najranije od dana dostavljanja pravosnanog
reenja o utvrenoj invalidnosti poslodavcu.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, invalidska penzija isplauje se i pre pravosnanosti reenja o utvrenoj
invalidnosti u sluaju prestanka osiguranja zbog prestanka potrebe za radom lica, kao i prestanka zaposlenja
zbog steaja, likvidacije, odnosno u svim sluajevima prestanka rada poslodavca, a najranije est meseci
unazad od dana podnoenja zahteva, ako je invalidnost postojala pre podnoenja zahteva.
Kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje posle prestanka zaposlenja odnosno osiguranja, a invalidnost
je postojala pre podnoenja zahteva, invalidska penzija isplauje se od dana nastanka invalidnosti, ali najvie
za est meseci unazad od dana podnoenja zahteva.
lan 113
Novana naknada za telesno oteenje isplauje se od dana nastanka telesnog oteenja, ali najvie za est
meseci unazad od dana podnoenja zahteva, ako je telesno oteenje postojalo pre podnoenja zahteva.
lan 114
Osiguranik odnosno korisnik prava na novanu naknadu za telesno oteenje koji po posebnim propisima
stekne pravo na novanu naknadu po osnovu istog telesnog oteenja moe po sopstvenom izboru da koristi
samo jedno od tih prava, ako posebnim propisima nije drukije odreeno.
lan 115
Ako u stanju invalidnosti, odnosno stepenu telesnog oteenja nastupe promene koje su od uticaja na
utvrena prava, ta prava prestaju, menjaju se odnosno stiu se nova prava, i to:
1) ako je promena utvrena na zahtev osiguranika - od prvog dana narednog meseca po podnoenju zahteva;
2) ako je promena utvrena na zahtev osiguranika nastala posle podnetog zahteva - od prvog dana narednog
meseca posle nastale promene;
3) ako je promena utvrena po slubenoj dunosti od prvog dana narednog meseca po donoenju
prvostepenog reenja o odreivanju prava po osnovu utvrene promene.
lan 116
Porodina penzija isplauje se kao jedna penzija i kada je odreena za vie korisnika, ako korisnici ne
zahtevaju da im se penzija isplauje odvojeno.
Ako porodina penzija pripada samo lanovima ue porodice ili samo lanovima ire porodice, a neki od njih
ive odvojeno, ukupna porodina penzija deli se na jednake delove.

Ako porodina penzija pripada i lanovima ue porodice i lanovima ire porodice, a neki od njih ive
odvojeno, ta penzija se prethodno deli na deo koji pripada lanovima ue porodice i deo koji pripada
lanovima ire porodice, pa se svaki deo dalje rasporeuje na jednake delove.
lan 117
Ako porodinu penziju koriste dva ili vie lanova porodice, pa nekom od njih prestane pravo na penziju,
ostalim lanovima koji imaju pravo na porodinu penziju ponovo se odreuje visina penzije. Tako odreena
visina penzije pripada od prvog narednog dana u odnosu na dan kada je korisniku prestalo pravo na penziju.
Korisniku porodine penzije koji stekne svojstvo osiguranika obustavlja se isplata porodine penzije.
Korisniku porodine penzije, koji stekne svojstvo osiguranika po osnovu lana 11. ta. 9) i 10) i lana 12.
stav 1. taka 3) ovog zakona, obustavlja se isplata porodine penzije, nakon utvrivanja staa osiguranja za
period utvrenog staa osiguranja.
Izuzetno od st. 2. i 3. ovog lana, korisniku porodine penzije ne obustavlja se isplata porodine penzije u
sluaju kada je ostvario ugovorenu naknadu na mesenom nivou u iznosu niem od najnie osnovice u
osiguranju zaposlenih, vaee u momentu uplate doprinosa.
Ako se isplata porodine penzije obustavi, ili ako pravo koje pripada pojedinom lanu porodice miruje,
porodina penzija se ponovo ne odreuje.
Ako se korisniku porodine penzije, zbog zaposlenja, odnosno obavljanja delatnosti po osnovu koje je
obavezno osiguran ili zbog korienja starosne, prevremene starosne penzije ili invalidske penzije, ne
isplauje porodina penzija koja mu pripada, ostalim lanovima ue porodice isplauje se za to vreme
porodina penzija u visini koja se odreuje kao da korisnik penzije nema pravo na porodinu penziju.
lan 118
Pravo na porodinu penziju prestaje lanu porodice koji usled nastale promene vie ne ispunjava uslove za
sticanje i korienje tog prava.
Pravo na porodinu penziju prestaje lanu porodice ako je pravosnanom presudom osuen za smrt lica po
osnovu koga ostvaruje, odnosno koristi pravo.
lan 119
Ako osiguranik, odnosno korisnik penzije, stekne pravo na dve ili vie penzija na teritoriji Republike, moe
koristiti samo jednu od tih penzija, i to po sopstvenom izboru.
lan 120
Osiguranik koji sam plaa doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, ako nisu uplaeni svi dospeli iznosi
doprinosa, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruje i koristi srazmerno periodima osiguranja za
koje su uplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Fond e izvriti obustavu 1/3 mesenog iznosa penzije utvrene u stavu 1. ovog lana, sve dok se na taj ili
drugi nain ne namire neuplaeni dospeli iznosi doprinosa.

Po namirenju neuplaenih dospelih iznosa doprinosa, osiguranik iz stava 1. ovog lana ostvaruje prava iz
penzijskog i invalidskog osiguranja na osnovu ukupnog staa poev od dana sticanja prava iz stava 1. ovog
lana.
lan 121
Korisnik starosne penzije prevremene starosne penzije koji se zaposli na teritoriji Republike, odnosno
obavlja samostalnu delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran na teritoriji Republike, ima pravo po
prestanku tog zaposlenja odnosno obavljanja te samostalne delatnosti, na ponovno odreivanje penzije ako je
bio u osiguranju najmanje godinu dana.
Korisniku prava iz stava 1. ovog lana utvruje se povoljniji iznos penzije.
lan 122
Dospeli meseni iznosi novanih davanja na osnovu utvrenih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja
ne isplauju se korisniku koji se bez opravdanih razloga u odreenom roku ne odazove pozivu za pregled radi
ponovnog utvrivanja stanja invalidnosti, stepena telesnog oteenja, za sve vreme dok se ne odazove
pozivu.
Meseni iznosi obustavljeni prema stavu 1. ovog lana isplauju se naknadno korisniku koji se odazove
pozivu u roku od 30 dana od dana odreenog za pregled.
Korisniku koji se odazove pozivu po isteku roka iz stava 2. ovog lana, obustavljeni meseni iznosi primanja
ne isplauju se, a isplata primanja uspostavlja se od prvog dana narednog meseca posle odazivanja pozivu.
lan 123
Dospeli meseni iznosi penzije, novanih naknada, koji nisu mogli biti isplaeni zbog okolnosti koje je
prouzrokovao korisnik, naknadno e se isplatiti najvie za 12 meseci unazad raunajui od dana kada, po
prestanku delovanja tih okolnosti, korisnik podnese zahtev za isplatu.
lan 124
Fond isplauje penziju, odnosno novanu naknadu korisniku prava koji ima prebivalite u inostranstvu, u
skladu sa meunarodnim ugovorom, odnosno pod uslovom reciprociteta.
lan 124a
Pravo na novanu naknadu za pomo i negu drugog lica ne moe se ostvariti ako se pravo na takvu novanu
naknadu ostvaruje po drugom osnovu.

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

IV Posebno o naknadi materijalne tete u sluaju povrede asti i irenja neistinitih navoda

lan 198
(1) Ko drugome povredi ast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prolosti, o znanju, o sposobnosti
drugog lica, ili o emu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu
tetu duan je naknaditi je.
(2) Ali, ne odgovara za prouzrokovanu tetu onaj ko uini neistinito saoptenje o drugome ne znajui da je
ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saoptenje uinio imao je u tome ozbiljnog interesa.
V Naknada nematerijalne tete
Objavljivanje presude ili ispravke
lan 199
U sluaju povrede prava linosti sud moe narediti, na troak tetnika, objavljivanje presude, odnosno
ispravke, ili narediti da tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena, ili to drugo ime se moe ostvariti
svrha koja se postie naknadom.
Novana naknada
lan 200
(1) Za pretrpljene fizike bolove, za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti,
naruenosti, povrede ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud e, ako nae
da okolnosti sluaja, a naroito jaina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravinu
novanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne tete kao i u njenom odsustvu.
(2) Prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene naknade, sud e voditi
rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje
tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom.
Naknada budue tete
lan 203
Sud e na zahtev oteenog dosuditi naknadu i za buduu nematerijalnu tetu ako je po redovnom toku
izvesno da e ona trajati i u budunosti.
Odsek 8
Odgovornost vie lica za istu tetu
Solidarna odgovornost
lan 206
(1) Za tetu koju je vie lica prouzrokovalo zajedno, svi uesnici odgovaraju solidarno.

(2) Podstreka i pomaga, kao i onaj koji je pomagao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju solidarno
sa njima.
(3) Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu tetu i lica koja su je prouzrokovala radei nezavisno jedno od
drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj teti.
(4) Kad je nesumnjivo da je tetu prouzrokovalo neko od dva ili vie odreenih lica koja su na neki nain
meusobno povezana, a ne moe se utvrditi koje je od njih tetu prouzrokovalo, ta lica odgovaraju solidarno.
Ko drugome povredi ast, kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prolosti, znanju,
sposobnosti drugog lica ili o neemu drugome, a zna ili bi morao da zna da su neistiniti, i time mu
prouzrokuje materijalnu tetu, duan je da je nadoknadi.
Ova graansko-pravna odgovornost predviena je u odredbi iz lana 198. Zakona o obligacionim
odonsima, s tim to i u krivinom postupku moe biti doneta presuda zbog krivinih dela uvrede,
klevete ili iznoenja i pronoenja linih i porodinih prilika, kao i odluka o imovinsko-pravnom
zahtevu, odnosno o naknadi tete.
Zakonodavac je graansko-pravnu odgovornost za materijalnu tetu ograniio u odredbi iz stava 2,
lan 198. Zakona o obligacionim odnosima, u kojoj se istie:
Ali ne odgovara za prouzrokovanu tetu onaj ko uini neistinito saoptenje o drugome, ne znajui
da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saoptenje uinio imao u tome ozbiljnog interesa.
U sluaju povreda prava linosti sud moe narediti, na troak tetnika, objavljivanje presude,
odnosno ispravke, ili narediti da tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena, ili ta drugo ime
se moe ostvariti svrha koja se postie naknadom (l. 199. Zakona o obligacionim odnosima).
U lanu 200. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da za pretrpljene fizike bolove, za
pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povrede ugleda, asti,
slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica, kao i za strah sud e, ako nae da okolnosti sluaja, a
naroito jaina bolova i straha i njihovo trajanje, to opravdava, dosuditi pravinu novanu naknadu,
nezavisno od naknade materijalne tete, kao i u njenom odsustvu.
Prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene naknade, sud
e voditi rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada, ali i o tome da se njome
ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i dru-tvenom svrhom.
POVREDA PRIVATNOSTI
Autor: Nenad Cvjetianin, advokat
Web: www.cvjeticaninlegal.com
Sutina ove vrste zatite proizilazi iz prava na privatnost. Osnov ovakvog jednog prava su meunarodni
dokumenti (konvencije i deklaracije) koje su ratifikacijom postale deo unutranjeg javnog poretka, to dalje
znai da se sva lica pod jurisdikciom naih organa mogu direktno pozivati na ova akta jednako kao na
domae zakone.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima znaajno mesto daje pravu na privatnost u kojem lanu
12. se kae:
Niko se ne sme izloiti proizvoljnom meanju u privatni ivot, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na
ast i ugled. Svako ima pravo na zatitu zakona protiv ovakvog meanja ili napada.
lan 8. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda regulie pravo na privatnost:
Svako ima pravo na potovanje svog privatnog i porodinog ivota, doma i prepiske.
Javne vlasti nee se meati u vrenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u
demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje,
radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih.
Pravo na javno informisanje, koje je u Srbiji, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju slobodno i u
interesu javnosti, obuhvata, izmeu ostalog, slobodu prikupljanja, istraivanja i objavljivanja ideja,
informacija i miljenja. Ono ne podlee cenzuri, ali je sa druge strane ogranieno odreenim ljudskim
pravima pojedinaca kao to je pravo na privatnost.
Dakle jedno kolektivno pravo, tj. pravo na informisanje, jer informacija priprada svima je ogranien jednim
pravom pojedinca, a to je pravo na privatnost, a sa druge strane samo pravo na privatnost se moe
ograniiti u gore navedena tri sluaja. Stoga je jako bitno uvek iskazati dunu novinarsku panu u skladu sa
kodeksom novinarske etike kako bi se nala prava mera stvari, jer novinari odnosno mediji su javni servis
svih nas.
Pravo na privatnost kroz zabranu objavljivanja linog zapisa, zapisa lika i glasa je inkorporisano u
Zakon o javnom informisanju Republike Srbije.
Odredbom lana 43. Zakona o javnom informisanju propisano je da informacije iz privatnog ivota odnosno
lini pisani zapis, zapis lika i zapis glasa se ne moe se objaviti bez pristanka lica ije rei, lik odnosno glas
sadri ako se pri objavljivanju moe zakljuiti koje je to lice. Pristanak je potreban I za neposredno
prenoenje lika ili glasa ( putem televizije, radija I slino).
lanom 43.stav 3. Zakona propisano je da se informacije I zapisi iz stava 1. ovog lana ne mogu objaviti ni
bez pristanka onoga kome su namenjeni, odnosno onoga na koga se odnosi ako bi objavljivanjem bilo
povreeno pravo na privatnost ili koje drugo pravo tog lica.

U tom smislu je odluio I Vrhovni sud jednoj svojoj u presudi G 1/07 od 17.01.2007.godine pozivajui
se na pomenuti lan, a titei pravo na privatnost kroz zabranu objavljivanja linog video zapisa.
Osvrnuemo se dakle na par zanimljivih presuda domaih sudova.

Tuilja, inae televizijski voditelj I medijski eksponirana, majka dve maloletne keri od 12 I 10 godina, sa
kojima ivi.Ona je privatnom kamerom, za sopstvene potrebe, sainila snimak intimnog odnosa sa svojim
bivim suprugom. Kaseta je nestala iz kue tuilje, te se poetkom meseca februara 2005. godine snimak
naao u javnoj prodaji. Dana 4.2.2005. godine odrana je konferencija za tampu, na kojoj je puten u promet
sporni snimak, kojom prilikom je tuilja, zajedno sa punomonikom obavestila javnost da se radi o snimku

linog karaktera koji je neovlaeno objavljen I stavljen u promet, te da e svako objavljivanje ubudue
smatrati neovlaenim I da e protiv onih koji ovakve fotografije objavljuju podneti tubu za naknadu
nematerijalne tete. U dnevnom listu P br. 2 od 6.2.2005. godine iji je osniva tueni, a glavni I odgovorni
urednik BB, objavljene su fotografije iz privatnog ivota tuilje uz propratni intervju I sa uvredljivim
naslovom. Tuilja nije dala posebno odobrenje, tj. pristanak za objavljivanje fotografija. U konkretnom
sluaju je na opisani nain izvrena povreda odredbe lana 43. Zakona o javnom informisanju jer tuilja
zapravo nije dala pristanak da se objavi informacija iz njenog privatnog ivota I njenog biveg supruga sa
kojim je snimljen intimni odnos, niti je tuilja primila bilo kakvu naknadu za objavljivanje snimka, na koji
nain bi se smatralo da je posredno dala pristanak za objavljivanje. Istovremeno u ovom sluaju nisu
ispunjeni uslovi iz lana 45. Zakona kada nije potreban pristanak za objavljivanje, a koji su taksativno
nabrojani u lanu 45 taka 1 do 11. Imajui u vidu reeno, ispunjeni su uslovi za naknadu tete tuilji, u
smislu lana 46, stav 1. taka 3. Zakona. Tuilja je pretrpela duevne bolove, kao I njene keri I majka. Oni
ne mogu biti otklonjeni isplatom odreene svote novca, niti se novcem prua obeteenje za povredu linog
dobra. Meutim, isplatom se prua obeteenje za sekundarne posledice u vidu duevnih patnji koje su
povredom izazvane. Tuilja je pretrpela povredu, jer se po optem miljenju, koje je relevantno kao miljenje
prosenog lana ire drutvene zajednice, umanjuje ugled tuilje radnjama tuenih.

Za povredu prava na privatni ivot, informacija mora da bude takva da individualno, lino pogadja
nekoga.
Prema odredbi alana 46. Zakona u sluaju povrede prava na privatni ivot, odnosno prava na lini zapis, lice
ije je pravo povreeno moe tubom protiv odgovornog urednika javnog glasila zahtevati proputanje
objavljivanja informacije, odnosno zapisa; predaju zapisa, uklanjanje ili unitenje objavljenog zapisa,
naknadu materijalne I nematerijalne tete I objavljivanje presude. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi
da su uslovi za povredu prava na privatnost:
leziona sposobnost (sposobnost za povredu)
prepoznatljivost subjekta informacije
lina pogoenost subjekta informacije i
neproporcionalnost informacije.

Za povredu prava na privatni ivot informacija mora da bude takva da individualno, lino pogaa nekoga.
U tom smislu Vrhovni sud je dana 1.7.2009.godine doneo presudu G- 85/09 u kojoj je odluio na sl. nain:
U odnosu na tuilju JJ nisu ispunjeni uslovi iz lana 43 I 46 Zakona, jer tuilja se ne spominje u lanku a nije
objavljena ni njena fotografija. Objavljivanjem fotografije maloletnog tuioca, sina tuilje, nije povreeno
pravo na privatni ivot tuilje, ve samo pravo na privatni ivot maloletnog tuioca. Za povredu prava na
privatni ivot informacija mora da bude takva da individualno, lino pogadja nekoga. U ovom sluaju,
objavljena informacija individualno ne pogaa tuilju, te s toga nema ni povrede prava na privatni ivot
objavljivanjem fotografije maloletnog tuioca.

Izuzetno od lana 43. Zakona o javnom informisanju nee se traiti pristanak za objavljivanje informacija iz
privatnog ivota, odnosno linog zapisa u sl. sluajevima:
1) ako je to lice informaciju (zapis) namenilo javnosti
2) ako se informacija (zapis) odnosi na linost, pojavu ili dogaaj od interesa za
javnost, naroito ako se odonosi na nosioca dravne ili politike funkcije, a
objavljivanje je vano s obzirom na injenicu da lice obavlja tu funkciju.
3) ako je lice svom ponaanjem dalo povoda za objavljivanje informacije (zapisa)
4) ako je informacija saoptena (zapis sainjen) u javnoj skuptinskoj raspravi ili u
javnoj raspravi u nekom skuptinskom telu
5) ko je objavljivanje u interesu pravosudja, javne bezbednosti I bezbednosti RS
6) ako se lice nije protivilo pribavljanju informacije (pravljenju zapisa) iako je
znalo da se to ini radi objavljivanja.
7) ako je objavljivanje u interesu nauke ili obrazovanja
8 ako je objavljivanje potrebno radi upozorenja na opasnost
9) ako se zapis odnosi na mnotvo likova ili glasova (navijaa, koncertne publike,
ulinih prolaznika)
10)ako se radi o zapisu sa javnog skupa
11) ako je lice prikazano kao deo pejzaa, prirode, panorama, naseljenog mesta,
trga, ulice ili slinog prizora.

Tako, npr. Kada je re o fotografiji sa partijskog kongresa saglasnost lica iji se lik na objavljenoj
fotografiji nalazi nije potrebna. Sadrina fotografije nema sposobnost za povredu asti i ugleda,
pritom nije uvredljiva i autentina je, te nema osnova za naknadu tete zbog povrede privatnosti, asti
i ugleda jer se ne radi se o individualnom snimku ve fotograija predstavlja prizor sa javnog skupa.
Komentar novinara na fotografiji takoe nema lezionu sposobnost i predstavlja lini stav, miljenje autora,
nezavisan od sadrine fotografije, koja je zaustavljenim momentum fizikog prenoenja slike SM posluila
za simbolini naslov. Tekst komentara se ne odnosi na tuioca, niti njegovu politiku orijentaciju, ve
predstavlja ocenu novinara o politikom znaaju politiara, iju sliku na spornoj fotografiji dri tuilac. Stoga
se, bez obzira da li je tuilac stavljao ili skidao sliku SM sa bine I bez obzira na neslaganje tuioca sa
novinarskim miljenjem I objavljivanjem fotografije, u ovom sluaju ne radi se o nedoputenom zadiranju u

privatnost tuioca, niti postoji povreda prava na ast, ugled I privatnost tuioca, ve se radi o legitimnom
ostvarivanju umetnike I novinarske slobode.

Naknada nematerijalne tete u novcu moe se ostvariti zbog povrede prava na privatnost nezavisno od
naknade tete zbog povrede asti i ugleda.
Objavljivanjem zapisa nekog lica mogu se povrediti oba prava i povreeno lice moe ostvariti naknadu
neimovinske tete po oba osnova.
Tako je presudom Vrhovnog suda br.G 5/06 odlueno na sledei nain:,
Prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je zahtev tuilaca osnovan.Pravilan je i zakljuak da su tueni
povredili pravo na privatnost, kao samostalno I nezavisno pavo od zatite asti I ugleda.

Tueni su, naime, neovlaeno objavili informaciju iz privatnog ivota tuilaca, na taj nain to su objavili
fotografiju I tekst koji sadre informacije, na osnovu kojih je prepoznatljiv identitet tuilaca, I samim tim
povredili pravo na privatnost tuilaca.
Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da za prepoznatljivost subjekta nije potrebno da prosean italac
objavljene informacije navedenih novina moe da objavljenu informaciju vee za odreeno lice, ve je samo
dovoljno da deo publike moe tu informaciju da dovede u vezu sa odreenim licem, a prepoznatljivost u
konkretnom sluaju postoji iako nisu objavljena imena lica I iako je snimak objavljen sa zatamnjenjem, s
obzirom na to da povreda postoji objektivno, na osnovu prepoznatljivosti, odnosno na osnovu injenice da su
druga lica informaciju vezala za tuioce. Privatnost, ast I ugled tuilaca lino su pogoeni
neproporcionalnom informacijom, jer je obavetenje javnosti o pojavi prostitucije, pornografije I piraterije u
toj sredini moglo da bude postignuto I bez povrede prava na privatnost I ugleda I asti tuilaca, pa je
pravilan zakljuak da bez obzira na to to su se tueni pozvali na legitimne ciljeve radi ijeg ostvarivanja
moe biti doputeno objavljivanje informacije I linog video zapisa, ne znai da je u svakom sluaju
objavljivanje doputeno, pa su tueni prethodno bili duni da odmere I provere da li u konkretnoj situaciji
pretee interes asti, ugleda I privatnosti nad slobodom tampe. injenica da se video snimak filma sa
intimnim scenama tuilaca pojavio u javnosti preko interneta I na piratskim diskovima, pre objavljivanja
spornog teksta I video zapisa ne umanjuje odgovornost tuenika.

Tuilac, koji je fotografisan na ulici bez pristanka, a nakon toga je fotografija objavljena u novinama
sa propratnim tekstom, ima pravo ba naknadu nematerijalne tete zbog povrede asti i ugleda, shodno
l. 43. I 70. Zakona o javnom informisanju i l. 200. Zakona o obligacionim odnosimima.
Iz spisa proizilazi da je tuilac radei kao taksista kritinog dana od strane patrole saobraajne policije
zaustavljen radi kontrole, pa je njemu priao nepoznati mladi I bez odobrenja ga fotografisao, a nakon
nekoliko dana u lokalnom listu prikazaba je njegova fotografija gde je tuilac prepoznao svoj lik. Uz njegovu
fotografiju iznet je tekst sadrine da taksisti kradu putnike na autobuskim stajalitima minut-dva pre dolazak
autobusa. Takodje je dokazima utvreno da nakon objavljivanja lanka sa njegovom fotografijom tuioca su
poeli da pozivaju ostali taksisiti telefonom, zatim poznanici, komije, interesovali se za kritini dogaaj,
neki su sve to I zlurado komentarisali, neki ga zadirkivali, a tuiocu je sve bilo neprijatno izmeu ostalog I
zbog njegovih roditelja, tako da je isti psiholoki reagovao u vidu razdraenosti, neraspoloenja, napetosti,

poremeaja spavanja. Takoe je dokazima utvreno da je u momentu fotografisanja tuilac odmah izrazio
protivljenje tom nepoznatom licu koje je u ruci dralo fotoaparat, reima nemoj to da radi. U ovom
postupku protivtuenik je osniva javnog glasila u kome je objavljena fotografija tuioca I drugotueni je
glavni I odgovorni urednik tog lista. Na bazi potpuno utvrenog injeninog stanja, prvotpeni sud je pravilno
primenio odredbe l. 43. I 70. Zakona o javnom informisanju, u kome je jasno regulisano da svako lice na
koje se odnosi netana iinformacija I koje trpi tetu ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete, a
takoe je regulisano da fotografisanje nekog lica, ne moe se uraditi bez njegovog pristanka. Na osnovu
navedenog alba tuenog je neosnovana, a pravilno je prvostepeni sud dosudio naknadu nematerijalne tete u
iznosima navedenim u izreci.

Prilikom izvetavanja o traginim I nasilnim gubicima ivota, o emu inae postoji opravdan interes
javnosti da bude obavetena, novinarska etika I pravni standard novinarske panje nalau da se
informacije prenose na nain kojim se potuje pravo na pijetet bliskih srodnika preminulog, njihova
bol i patnja.

U tom smislu je Apelacioni sud donosei presudu u obrazloenju odluio na sledei nain:
Na naslovnoj strani dnevnih novina objavljena je fotografija nagog tela pokojnog NN. Telo je oskrnavljeno,
jer mu nedostaje polovina desne noge I deo trbuha, lice mu je okrvavljeno, a pri tom se intimni detalji jasno
vide. Glavni I odgovorni urednik ovog dnevnog lica je lino dao dozvolu da se navedena fotografija objavi
na naslovnoj strani, s tim to pre toga nije pribavio pristanak za objavljivanje sporne fotografije pok. NN od
njegovih najbliih srodnika. Tuilac BB je otac pok. NN a maloletna VV je njegova sestra. Fotografija nagog
I rasomadanog tela njihovog najblieg srodnika sina I brata izazvala je ogroman ok od tuilaca I velike
duevne patnje. Telo pokojnog NN bilo je veoma unakaeno tako da njegovom ocu uopte nije bilo
dozvoljeno da vidi njegovo telo, ve je identifikaciju izvrio tuioev brat od strica. Na osnovu ovako
utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je u konkretnom sluaju,
objavljivanjem neprimerene fotogafije, povreeno pravo tuilaca na potovanje privatnog I porodinog
ivota. Ovo pravo ima svoje polje primene ne samo dok su lanovii porodice ivi, a koje se ogleda u
potovanju porodinih veza, ve I nakon smrti lana porodice, a koje se ogleda u pravu nadivelih lanova
porodice da se potuje uspomena na linost umrlog (pravo na pijetet). . Nije sporno da je postojao opravdan
interes javnosti da sazna za traginu pogibiju pok. NN i okolnosti pod kojima je nastradao da bi se ukazalo
na opasnosti nedovoljno obezbeenih javnih mesta. Meutim, ni sloboda izraavanja, kao sastavni deo
slobode masmedija, ni pravo na privatnost, nisu apsolutna prava I slobode. Prilikom utvrivanja da li
objavljivanje neke informacije iz privatnog ivota pojedinca predstavlja nedozvoljeno zadiranje u privatni
ivot, mora se voditi rauna o pravinoj ravnotei koja se mora uspostaviti izmeu opteg interesa zajednice I
interesa pojedinca. I kada postoji interes javnosti da sazna ta se dogodilo u nekoj prilici, mora se voditi
rauna da li bi se taj interes mogao ostvariti drugaijim objavljivanjem, bez povrede prava na privatnost ili uz
manju povredu. U konkretnom sluaju, dolo je do prekomernog I neprimerenog korienja slobode
izraavanja, te se javnost o predmetnom dogadjaju mogla informisati I na drugi nain. Osim toga, I sama
javnost ima interes da se ovakve sablanjiuve fotografije ne objavljuju na ovaj nain. Naime, objavljivanje
fotografija sa nasilnim sadrajima moe kod osetljivih osoba I dece izazvati visok stepen uznemirenosti,
straha, uasa I zgroenosti. Zbog toga nije primereno I umesno ovakve fotografije objavljivati na naslovnoj
strani dnevnih novena koje su dostupne irokom krugu lica. I u kodeksu novinara Srbije se navodi da u
izvetavanju o dogaajima koji ukljuuju lini bol I ok, novinar je duan da svoja pitanja prilagodi tako da
izraavaju duh saoseanja I diskrecije. Glavni I odgovorni urednik je prekrio Zakon o javnom informisanju,
jer je fotografiju mrtvog tela pokojnog NN objavio protivno odredbama 43 I 44 tog zakona, protivno
novinarskoj etici, ne potujui pravni standard novinarske panje, povodei se iskljuivo sa

senzacionalizmom I namerom poveanja tiraa novina. Ocu pok. NN u mrtvanici nije dozvoljeno da vidi
unakaeno telo svog pokojnog sina, upravo da bi ga potedeli dodatne trauma I bola, to ukazuje na injenicu
da ovek prosene panje u takvom sluaju vodi rauna o tuim oseanjima. Stoga je glavni I odgovorni
urednik postupao sa namerom prilikom dozvole da se objavi sporna fotografija I kriv je za tetu koju je
prouzrokovao tuiocima. Iz navednih razloga pravilno je odluio prvostepeni sud kada je primenom odredbi
l. 79. I 80. Zakona o javnom informisanju tuiuocima dosudio naknadu nematerijalne tete za pretrpljene
duevne bolove zbog povrede prava na privatnost I potovanje porodinog ivota, budui da je nedoputeno
objavljena istinita informacija iz njihovog privatnog ivota.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, GT. Br. 1/10 od 13. maja 2010.)

ZAKON O RADU STAVOVI O NAPREDOVANJU I USAVRSAVANJU

lan 20
Diskriminacija iz lana 18. ovog zakona zabranjena je u odnosu na:
1) uslove za zapoljavanje i izbor kandidata za obavljanje odreenog posla;
2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;
3) obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje;
4) napredovanje na poslu;
5) otkaz ugovora o radu.
Odredbe ugovora o radu kojima se utvruje diskriminacija po nekom od osnova iz lana 18. ovog zakona
nitave su.

lan 23
U sluajevima diskriminacije u smislu odredaba l. 18-21. ovog zakona lice koje trai zaposlenje, kao i
zaposleni, moe da pokrene pred nadlenim sudom postupak za naknadu tete od poslodavca, u skladu sa
zakonom.
IV OBRAZOVANJE, STRUNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRAVANJE
lan 49

Poslodavac je duan da zaposlenom omogui obrazovanje, struno osposobljavanje i usavravanje kada to

zahteva potreba procesa rada i uvoenje novog naina i organizacije rada.
Zaposleni je duan da se u toku rada obrazuje, struno osposobljava i usavrava za rad.