10.

ARMIRANOBETONSKE LJUSKE

10.1. UVOD
Ljuske su nosee konstrukcije formirane od zakrivljenih povri, koje prihvataju optereenje
primarno silama u ravni (ravnomerno raspodeljenim po debljini ljuske), ali i savijanjem,
posebno u zoni oslanjanja i veze sa drugim elementima. Pogodnim izborom geometrije, sa
malim debljinama, ljuske mogu biti izuzetno racionalni elementi kad je o utorku materijala
re.
U optem sluaju, ljuske mogu biti razliitih oblika povri koje karakterie Gauss-ova mera
krivine, proizvod krivina glavnih pravaca ( i ):

K = =

1
, .....................................................................................(10.1)
r r

gde su r i r poluprenici krivina. Prema znaku krivine, razlikuju se (Sl. 348):

Eliptine povri imaju pozitivnu Gauss-ovu krivinu, odnosno, centri oba poluprenika
glavnih krivina su sa iste strane povri. Ove ljuske ne mogu menjati svoj oblik bez
istezanja srednje povri, zbog ega su vrlo krute.

Hiperbolike povri imaju negativnu Gauss-ovu krivinu, odnosno, centri poluprenika

glavnih krivina su na razliitim stranama povri. Karakteriu se pravim izvodnicama.

Paraboline povri imaju nultu Gauss-ovu krivinu. Jedan od poluprenika glavne

krivine im je beskonano velik.

Sl. 348. Povrine razliite Gauss-ove krivine

Kada je debljina ljuske (h) mala u poreenju sa poluprenikom krivine (r), ljuska se smatra
tankom, a statiki tretman ovih elemenata moe biti baziran na teoriji tankih ljuski. Naelno,
ljuska se smatra tankom ukoliko je zadovoljeno:

h 1
. ........................................................................................................(10.2)
r 20
Osnovne pretpostavke tehnike teorije tankih ljuski su:

Smatra se da prava vlakna upravna na srednju povr ljuske ostaju prava i upravna na
deformisanu srednju povr, ne menjajui svoju duinu.
266

10. Armiranobetonske ljuske

Normalni naponi u pravcu normale na srednju povr su zanemarljivi u odnosu na

ostale komponentalne napone.

Analizu sila u preseku ljuske je pogodno sprovesti na delu povri ogranienom linijama
glavnih pravaca (koordinatnim linijama). Glavni pravci su odreeni maksimalnim i
minimalnim poluprenicima krivine. U optem sluaju, postoji deset sila u presenim
povrima ljuske: normalne sile N i N, smiue sile N i N, transverzalne sile Q i Q,
momenti savijanja M i M i momenti torzije M i M (Sl. 349). Ovih deset veliina, naelno,
nije mogue odrediti samo iz uslova ravnotee (problem nije statiki odreen), nego se
moraju postaviti i dopunske veze izmeu napona, deformacija i pomeranja ljuske.

Sl. 349. Sile u presenim povrinama ljuske, opti sluaj

Opti problem je, pod odreenim uslovima, mogue dekomponovati na nezavisne sluajeve
membranskog i fleksionog naprezanja ljuske.
Pretpostavljajui elastino ponaanje ljuski (Hooke-ova hipoteza), ljuska se moe analizirati
na nain koji podrazumeva njeno naprezanje samo u srednjoj povri, poput membrane koja
ne prua nikakav otpor savijanju. Od presenih sila, javljaju se samo normalne sile N i N,
smiue sile N i N, a ova vrsta naprezanja se naziva membransko naprezanje ljuski, dok
je odgovarajua teorija prorauna - membranska teorija (Sl. 350a). Membransko stanje
naprezanja se moe analizirati i kod ljuski konane debljine pod sledeim uslovima:

Granini uslovi oslanjanja moraju biti takvi da reaktivne sile napreu ljusku samo u
njenoj srednjoj povri. Ovim, mogu biti spreena samo pomeranja u pravcu tangente
na meridijalnu ivicu na kojoj se ljuska oslanja (Sl. 350b).

Debljina ljuske mora biti dovoljno mala da se lan z/r u izrazima datim na Sl. 349
moe zanemariti u odnosu na jedinicu. Ovim i raspodela normalnih i smiuih
napona po visini h preseka postaje konstantna:

N = h , N = h , N = N = h . .............................................(10.3)

Srednja povr mora biti glatka i ne sme biti naglih promena u debljini ljuske.

Optereenje mora biti kontinualno raspodeljeno, bez skokova ili koncentrisanih

dejstava.

267

Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011

Sl. 350. Membranske sile i membranski uslovi oslanjanja

Sada, kada je broj nepoznatih veliina samo tri, (10.3), ove se mogu odrediti samo iz uslova
ravnotee.
Konturni uslovi ljuske su najee takvi da ne dozvoljavaju slobodnu membransku
deformaciju kraja ljuske su po konturi obino kruto vezane (elastino ukljetene) za druge
elemente (ljuske, ploe, prstenaste grede...). Ovim i membranski uslovi rada na krajevima
ljuske ne mogu biti ostvareni, nego su poremeeni fleksionim silama. Osim konturnih
uslova, do pojave momenata savijanja dovode i nagle promene debljine ljuske, koncentrisana
optereenja, skokovi u kontinualno promenljivom optereenju ili koncentrisana optereenja.

Sl. 351. Fleksione sile

Pored membranskih, u presenim ravnima ljuske javljaju se momenti savijanja i torzije, te

transverzalne sile (Sl. 351). Teorija ljuski kojom se analiziraju naponi i deformacije ljuski
ukljuujui i dejstvo momenata savijanja i transverzalnih sila naziva se fleksiona teorija
ljuski.
Nije ni potrebno posebno naglaavati da je danas uobiajen proraun uticaja u ljuskastim
elementima primenom softvera za strukturalnu analizu baziranom na primeni metode
konanih elemenata. Modeliranje ljuske proizvoljne geometrije kao poliedarske povrine
formirane

od

optereenja,

povrinskih

mogunost

konanih

uticaja

na

elemenata,
tanost

mogunost

rezultata

apliciranja

gustinom

mree,

proizvoljnog
mogunost

proraunskog obuhvatanja realnih konturnih uslova... su samo neke od nespornih prednosti

ovog naina prorauna. Ipak, sa stanovita inenjerskog razumevanja problema, klasini
pristup proraunu je od nemerljivog znaaja i dalje.
10.2. ROTACIONE LJUSKE
Rotacione (rotaciono-simetrine) ljuske su one ija je srednja povr rotaciona povr nastala
obrtanjem ravanske krive linije oko jedne prave, ose obrtanja (Sl. 352). Koordinatne linije
ovako formiranih ljuski su meridijalne krive i paralelni krugovi. U ravni meridijalnih krivih
meri se ugao , a u ravni krunica ugao . Poluprenici glavnih krivina su r i r67.

67

Primetiti da r nije poluprenik krunice (paralele).

268

10. Armiranobetonske ljuske

Sl. 352. Rotaciona ljuska

Pretpostavljajui membranski rad, na elementarnom delu povrine rotacione ljuske

optereenom komponentama povrinskog optereenja u pravcima tangente na glavne
pravce, te normale na srednju povr (px, py, pz), dolazi se do tri uslova ravnotee (Sl. 353):
dva po sumi sila u pravcu tangenti i jedan po sumi sila upravnih na srednju povr.
Pretpostavljajui, dodatno, i rotaciono
rotaciono-simetrinu distribuciju optereenja, kada je px
jednako nuli, svi uticaji postaju samo funkcije jednog parametra ugla :

Sl. 353. Membransko stanje rotacionih ljuski

N = r ( p z + N / r ) , N = 0 , ................................................................(10.4)

N = r r ( p y sin + pz cos ) d + C / (r sin ) , ...........................(10.5)

gde je sa r obeleen poluprenik krunice (paralele), a integraciona konstanta C se odreuje
iz konturnih uslova.
Pod dejstvom rotaciono-simetrinog optereenja ljuska se deformie i take ljuske dobijaju
odgovarajua pomeranja u pravcu tangente na meridijalnu krivu, v, i u pravcu normale na
povr, w. Koristei se vezama izmeu napona i deformacija (), iz teorije tankih ljuski je
poznato:

1
1
( N N ) , =
( N N ) . .......................................(10.6)
E h
Eh

Nakon uvoenja veza izmeu deformacija i pomeranja, mogu se karakteristina pomeranja

izduenje poluprenika paralele, r, i promena ugla tangente na meridijalnu krivu, nai
kao:

269

Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011

r = r =

r
( N N ) .....................................................................(10.7)
Eh

r 1 d r

cot
N N ( N N )
( N N ) . ........(10.8)

E h
r r d E h

Analiza fleksionog naprezanja ljuske, makar i rotacione, je znatno sloenije od

membranskog. Za sluaj rotaciono-simetrinog optereenja polovina presenih sila je
identiki jednaka nuli:

N = N = 0 , M = M = 0 , Q = 0 . .......................................................(10.9)

Sl. 354. Fleksiono stanje rotacionih ljuski, rotaciono-simetrino optereenih

Za preostalih pet sila mogu se postaviti uslovi ravnotee na elementu povrine (Sl. 354).
Suma sila u pravcu tangente na meridijalnu krivu, u pravcu normale na povr, te suma
momenata, respektivno, daju:

d
( r N ) r N cos r Q + py r r = 0 , .......................................(10.10)
d
d
r N + r N sin +
( r Q ) + pz r r = 0 , i ......................................(10.11)
d
d
( r M ) r M cos r r Q = 0 . .................................................(10.12)
d
Veze izmeu dilatacija i pomeranja su:

1
r

v cot + w
1
dv

, =

+ w , =
r
r
d

dw

v
, ..........................(10.13)
d

a veze izmeu presenih sila i pomeranja su date sa:

1
N = D
r

E h
dv

+
w
+
v

cot
+
w
, .............................(10.14)

(
)
, D=

1 2
d
r

dv

E h3
1
K
=
N = D
+ w + ( v cot + w ) ,
, ......................(10.15)
12 1 2
r
r d

1 d 1

dw
dw
M = K
v
+
v
cot ..............................(10.16)
d r r
d
r d r

270

10. Armiranobetonske ljuske

d 1
dw 1
M = K
v
+
d r r
r d r

dw

v
cot

...............................(10.17)

Jednaine (10.10) do (10.17) predstavljaju sistem od deset jednaina sa deset nepoznatih:

pet presenih sila, dve komponente pomeranja (v i w) i tri komponente deformacijskih
veliina (, i ). Prkatina reenja e biti razmatrana na primeru pojedinih tipova ljuski.
U realnim konstrukcijama ljuski, membransko stanje naprezanja, pod rotaciono-simetrinim
optereenjem, ostvaruje se u veem delu ljuske, osim, najee, u okolini konture. Ljuska je
najee po svojoj konturi kruto vezana za neki drugi element. Zato, zbog spreenosti
membranskog deformisanja, na konturi se remeti membransko stanje i u ljusci se javljaju
uticaji od savijanja (Sl. 355).

Sl. 355. Ivini poremeaji cilindrine ljuske kruto spojene sa drugim elementima

Sl. 356. Momenti savijanja podu izvodnice za dugu i kratku cilindrinu ljusku

Po svom karakteru fleksioni uticaji (poremeajni uticaji) su takvi da se relativno brzo

priguuju za uobiajene dimenzije ljuski. Njihova veliina se (na makro-nivou posmatrano)
smanjuje sa udaljenjem od ivice. Ako se moe smatrati da se poremeajni uticaji na jednom
kraju ljuske ne oseaju (ne utiu na deformaciju) na drugom kraju ljuske, takve ljuske
nazivaju se dugim. U suprotnom, ljuske su kratke. Na Sl. 356 su, za dugu i kratku
cilindrinu, membranski oslonjenu na dnu, ljusku, optereenu radijalnim horizontalnim
linijskim optereenjem na obe ivice, prikazani oblici dijagrama momenata savijanja M.
Presene sile kod rotaciono-simetrino optereenih rotacionih ljuski u sklopu sloenije
konstrukcije mogu biti odreene primenom metode sile. Ukupne vrednosti sila odreuju se
superpozicijom membranskog reenja i uticaja dobijenih fleksionom analizom ivinih
poremeaja. Prvo se veze ljuske sa susednim elementima prekidaju, konstrukcija se
dekomponuje, na nain da se pretpostavljaju membranski uslovi oslanjanja pojedinih
elemenata. Ovim je formiran takozvani osnovni sistem, za koji je samo analizom uslova
ravnotee mogue odrediti membransko reenje. Na mestu raskinute veze uvode se dve
statiki nepoznate veliine: horizontalna sila XH (linijsko optereenje, kN/m) i moment
savijanja XM (linijsko optereenje, kNm/m) (Sl. 357).

271

Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011

Sl. 357. Dekompozicija konstrukcije: osnovni sistem i statiki nepoznate

Veliine statiki nepoznatih veliina odreuju se iz uslova-pretpostavke da nema

meusobnog razmicanja elemenata u horizontalnom pravcu u vezi, niti meusobne promene
nagiba tangente. Skraeno, krajevi ljuski spojenih u voru imaju jednako horizontalno
pomeranje r i obrtanje . Uslovne jednaine virtualnog rada, kojima se sumiraju ovi uslovi
imaju poznat oblik, a broj ovih jednaina, N, odgovara broju statiki nepoznatih veliina:

X 1 11 + X 2 12 + ... + 10 = 0
X 1 21 + X 2 22 + ... + 20 = 0
. .................................................................(10.18)
...
X 1 N 1 + X 2 N 2 + ... + N 0 = 0
Pri tome, svaki koeficijent ij ine dva sabirka, odnosno dobija se kao zbir odgovarajuih
pomeranja na oba (prvom i drugom) elementa u vezi:

ij = ij + ij . ..............................................................................................(10.19)
Koeficijenti i0 se odreuju kao odgovarajua pomeranja u osnovnom sistemu u pravcu i
smeru usvojenih statiki nepoznatih od spoljanjih optereenja. I oni predstavljaju zbir
odgovarajuih koeficijenata sa dva u voru vezana elementa.
Kod konstrukcija formiranih od dugih ljuski, problem odreivanja statiki nepoznatih se
znatno pojednostavljuje. Uvoenjem pretpostavke da se ivini poremeaji na jednom kraju
ljuske ne oseaju na drugom, ini odgovarajue ij koeficijente jednakima nuli. Za
posledicu, umesto jednog sistema jednaina, problem se dekomponuje na vie manjih
sistema jednaina (na primer, etiri puta statiki neodreen sistem na Sl. 357, uz cilindrinu
ljusku usvojenu dugom, postaje dva puta po dva puta statiki neodreen nezavisno je
mogue odrediti statiki nepoznate u gornjoj vezi od onih u donjoj).
U sluaju dejstva koncentrisanog (zapravo, linijskog) optereenja na ljusku, problem se
reava formiranjem dve nezavisne ljuske, pokazano na Sl. 358. Pri tome je nebitno da li se
samo optereenje pripisuje gornjoj ili donjoj ljuski, ili se deli. Slino se postupa i u
sluajevima ljuski kod kojih postoji skok u debljini (Sl. 359).

Sl. 358. Dekompozicija na mestu koncentrisanog optereenja

272

10. Armiranobetonske ljuske

Sl. 359. Dekompozicija na mestu skokovite promene debljine ljuske

Treba imati na umu da statiki nepoznate veliine izazivaju u presecima ljuske, ne samo
momente savijanja (M i M) i transverzalne sile ( Q), nego i aksijalne sile N i N, zbog ega
se rezultujue aksijalne sile odreuju superpozicijom njihovih membranskih i fleksionih
vrednosti.
Ljuske se, u optem sluaju, dimenzioniu u dva ortogonalna glavna pravca na sloeno
savijanje: prstenasta armatura proizilazi kao rezultat dimenzionisanja pravougaonog
poprenog preseka jedinine irine (1m) na granine vrednosti uticaja M i N, dok se
meridijalna armatura odreuje iz odgovarajuih graninih uticaja M i N. Pri tome, treba
voditi rauna o razliitim statikim visinama u dva upravna pravca, te o minimalnim
koliinama armature, koje kod ljuski odgovaraju onima za pune ploe.
10.2.1. SFERNE LJUSKE (KUPOLE)
(KUPOLE)
Sferne kupole su najee konveksne ljuskaste figure pozitivne Gauss-ove krivine. Primenu
kao armiranobetonske pronalaze jo na poetku XX veka, uglavnom kao krovne konstrukcije
nad krunim osnovama, zahvaljujui sposobnosti da premoavaju velike raspone sa malim
debljinama. U pogledu utroka materijala ovo ih svrstava u red najracionalnijih konstrukcija.
Sa druge strane, racionalnost njihove primene je limitirana pogodnou i cenom izvoenja
(skupa oplata i skela).
Najee, rotacione sferne kupole se primenjuju za pokrivanje dvorana i hala krune osnove
i veih raspona, te kao elementi rezervoarskih konstrukcija (Sl. 360). U konstrukcijama se
javljaju u kombinacijama sa drugim elementima: prstenastim nosaima, ploama, drugim
ljuskama...

Sl. 360. Primena sfernih kupola kod hala i rezervoara

Uobiajene debljine kupola su vrlo male za krovne konstrukcije su izmeu 5 i 14cm, a za

raspone osnove i preko 100m. Zbog male debljine, a uglavnom pritisnuti, ovi elementi mogu
biti podloni gubitku stabilnosti, zbog ega je preporuka usvajati debljinu ljuske na nain da
se membranskim radom iazazvani normalni naponi ogranie na manju vrednost od
doputenih (preporuka je 50% doputenih)68. Jo jedna preporuka u pravcu obezbeenja od

68

Doputeni naponi su zaostatak ranije primenjivane logike prorauna armiranobetonskih

konstrukcija, ali je data preporuka i dalje praktino validna.

273

Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011

suvie malih debljina ljuske je ona kojom bi debljinu valjalo ograniiti sa donje strane u
funkciji poluprenika krivine na sledei nain: d / r 0.0015 (priblino 1/600!).

Sl. 361. Sferne ljuske sa otvorom za osvetljenje (lanternom)

S obzirom da su kupole optereene uglavnom mirnim kontinualnim optereenjem (sopstvena

teina, izolacija, sneg, tenost...), to one rade preteno membranski. Samo u podruju
oslonaca, zbog veze s drugim elementima (najee preko prstenastog nosaa) javljaju se
fleksioni poremeaji. Mogue neravnomerno optereenje vetrom redovno nije od velikog
znaaja budui je malo u odnosu na ostala. Otud, kupole se mogu priblino proraunavati
kao rotaciono-simetrino optereene.
esto se krovne kupole izvode sa otvorom za osvetljenje u temenu (Sl. 361). U tom sluaju
gornja ivica ljuske dobija prstenasto ojaanje na koje se privruju elementi svetlosne
lanterne. Sada se i gornja ivica ljuske karakterie fleksionim uticajima.
Kako su kod sferne ljuske poluprenici glavnih krivina jednaki:

r = r = a , r = a sin , ............................................................................(10.20)
to se presene sile po membranskoj teoriji nalaze lako (videti (10.4) i (10.5)):

N = a 2 sin ( py sin + pz cos ) d / ( a sin ) , ........................(10.21)

N = a ( p z + N a ) . ...............................................................................(10.22)
Karakteristina pomeranja su:

a sin
( a pz + (1 + ) N ) , i ........................................................(10.23)
Eh
a dp z

(1 + ) p y ......................................................................(10.24)
=
E h d

r =

U nastavku je, u formi specifinog sluaja, analizirano membransko dejstvo sopstvene teine
sferne kupole. Kako je:

p y = g sin i pz = g cos ,
to se aksijalne sile dobijaju:

N =

ag
1

i N = a g
cos .
1 + cos
1 + cos

Raspored i veliina aksijalnih sila prikazani su na Sl. 362. Primetiti da za ugao kupole vei od
51.49 prstenaste sile N prelaze iz pritiska u zatezanje. Takoe, interesantno je primetiti i
da normalni naponi ne zavise od debljine ljuske.
274

10. Armiranobetonske ljuske

Sl. 362. Promena aksijalnih sila za dejstvo sopstvene teine

Za ravnomerno podeljeno optereenje po osnovi, kakvo je optereenje snegom, na primer,

vai:

p y = p sin cos i p z = p cos 2 ,

te aksijalne sile u obliku (Sl. 363):

N = 0.5 a p , N = 0.5 a p cos ( 2 )

Sl. 363. Promena aksijalnih sila za dejstvo ravnomerno podeljenog optereenja po osnovi

Za karakteristine sluajeve optereenja (Sl. 364) izrazi za presene sile se obino mogu
pronai u obliku tabulisanih alata. NJima se uobiajeno daju i izrazi za karakteristina
pomeranja.

Sl. 364. Neki karakteristini sluajevi optereenja kupole

Za odreivanje ivinih poremeaja kod sferne kupole, jednaine (10.10) do (10.17) se, uz
odreena zanemarenja malih veliina i konstatovanjem da je py = pz = 0, svode na dve
nezavisne diferencijalne jednaine oblika (k koef. priguenja):

Q
4
+ 4 k 4 Q = 0 , k =
+ 4k4 = 0 ,
4

a
3 (1 2 ) . ..................(10.25)
h

Sl. 365. Oznake uglova na ivicama kupole

275

Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011

Uz oznake kao na Sl. 365, zavisno od posmatrane ivice (n = 1, 2), reenje diferencijalne
jednaine se nalazi u obliku:

Q = C e k wn cos ( k wn + ) , ...................................................................(10.26)
gde su C i integracione konstante odreene uslovima na konturi. Izrazi za sile u
presecima, te integracione konstante za sluajeve ivinog optereenja horizonztalnim silama
i momentima, dati su na Sl. 366.

Sl. 366. Izrazi za presene sile i karakteristina pomeranja

Dati izrazi se odnose na duge ljuske one kod kojih je zadovoljeno:

k ( 2 1 ) 6 i n 30 . ........................................................................(10.27)
U praksi je, i za fleksione poremeaje, uobiajena primena tabulisanih izraza za sile i
pomeranja. Pri tome, dovoljno je analizirati samo sluajeve prikazane na Sl. 366.
U najveem delu kupole vlada membransko stanje, pa se i dimenzionisanje u ovom delu
svodi na analizu centrino pritisnutog ili centrino zategnutog pravougaonog preseka
jedinine irine. U ivinim zonama, u meridijalnom pravcu, preseci se dimenzioniu na
sloeno savijanje, prema M i N. U zoni prostiranja poremeajnih uticaja obino se ljuska
kontinualno zadebljava. Momenat u tangencijalnom pravcu je najee prihvaen ve
podeonom armaturom.

Sl. 367. Armiranje sferne ljuske (osnova)

276

10. Armiranobetonske ljuske

Sl. 368. Jednostruko i dvostruko armiranje ljuske

Sl. 369. Armiranje ivinih delova kupole

Teme ljuske se, kao kod krunih ploa, armira ortogonalnom mreom. Ostatak ljuske se
armira meridijalnom i prstenastom armaturom . Kako se razmak meridijalne armature
poveava udaljavanjem od temena (smanjuje se povrina armature po jedinici duine), to je
neophodno (ak zbog odravanja neophodnog minimuma armature ili doputenog razmaka
izmeu ipki) polovljenje razmaka sve kraim ipkama (Sl. 367). Ljuska se u veem delu
armira mreom u sredini debljine (za ljuske debljine manje od 7cm) ili simetrinim mreama
na oba lica (za debljine preko 7cm) (Sl. 368). U zoni ojaanja, obostrano armiranje se u
meridijalnom pravcu najee postie ipkama oblika ukosnica, a tangencijalna armatura u
obe zone ima karakter podeone (Sl. 369).
Tanke ljuske se, po pravilu, zadebljavaju na spoju sa ivinim elementima (prstenom) u cilju
obezbeenja mogunosti prijema poremeejnih momenata savijanja (Sl. 369).
10.2.2. KONUSNE LJUSKE
Konusne ljuske se najee koriste (Sl. 370) za levkove silosa i bunkera, kod rezervoarskih
konstrukcija i vodotornjeva, kao stubovi tornjeva, kod dimnjaka... Mogu se izvoditi kao
klasine armiranobetonske ili kao prednapregnute ljuske, najee u horizontalnom pravcu.
Kod konusnih ljuski, glavni poluprenik krivine r ima beskonanu duinu, izvodnica u
meridijalnom pravcu je prava linija.

Sl. 370. Primeri primene konusnih ljuski

277

Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011

Sl. 371. Membranski uslovi oslanjanja konusne ljuske i geometrijske oznake

Uvoenjem veza (Sl. 371):

r = y cot , dy = r d , r = y cos , N N y , ...................................(10.28)

mogu se odrediti vrednosti presenih sila i pomeranja po membranskoj teoriji:

Ny =

cos ( py sin + pz cos ) y dy

y sin cos

, .............................................(10.29)

N = y p z cot , .....................................................................................(10.30)

r =

y cos
( y pz cot + N y ) , .........................................................(10.31)
Eh

cot
Eh

d 2
N y + cot dy ( y pz ) y py . ..........................................(10.32)

Za sluaj dejstva sopstvene teine (Sl. 372), komponente optereenja su:

p y = g sin , pz = g cos ,
a vrednosti presenih sila su:

N y = g y / ( 2 sin ) , N = g y sin cot 2 .

Sl. 372. Promena aksijalnih sila za dejstvo sopstvene teine

Za dejstvo jednako podeljenog optereenja po osnovi (Sl. 373) bie:

1
2

p y = p sin cos , p z = p cos 2 , N y = p y cot , N = p y

cos 3
sin

Sl. 373. Promena aksijalnih sila za dejstvo jednako podeljenog optereenja po osnovi

278

10. Armiranobetonske ljuske

Sl. 374. Neki karakteristini sluajevi optereenja konusne ljuske

Za karakteristine sluajeve optereenja (poput onih datih na Sl. 374) izrazi za presene sile
se obino mogu pronai u obliku tabulisanih alata. NJima se uobiajeno daju i izrazi za
karakteristina pomeranja.
Neporemeeno membransko stanje je mogue samo ako je ivica ljuske oslonjena na nain da
reakcija oslonca dejstvuje u srednjoj ravni ljuske. Normalno, ivica ljuske zavrava obodnim
prstenom, koji uzrokuje ivine poremeaje. Spoj ljuske i prstena moe biti zgloban ili krut
(Sl. 375).

Sl. 375. Sile na spoju konusme ljuske i prstena

Sl. 376. Oznake na krajevima ljuske

Za odreivanje ivinih poremeaja kod sferne kupole, jednaine (10.10) do (10.17) se, uz
odreena uproenja, svode na diferencijalnu jednainu etvrtog reda po nepoznatoj
promeni ugla obrtanja (k koef. priguenja):

4
+ 4k4 = 0, k =
4
y

tan
3 (1 2 ) ..............................................(10.33)
y h

Uz oznake kao na Sl. 376, reenje jednaine se moe napisati u obliku:

= C ek

n dn

cos ( k n d n + ) , ...................................................................(10.34)

gde se konstante C i odreuju iz konturnih uslova. Vrednosti presenih sila i

karakteristinih pomeranja su date na Sl. 377. Izrazi vae za duge ljuske, kod kojih je
zadovoljeno:

k ( y2 y1 ) 6 ............................................................................................(10.35)

279

Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011

Sl. 377. Izrazi za presene sile i karakteristina pomeranja

Konusne ljuske se armiraju u smeru izvodnice i po koncentrinim krugovima. Broj ipki koje
se pruaju po izvodnicama, po jedinici duine se smanjuje sa pribliavanjem ivici, to valja
nadomestiti ubacivanjem meu-ipki. Ljuske deblje od 8cm se armiraju u dve zone celom
povrinom. Uz prsten, ljuska se dimenzionie na ekscentrini pritisak u pravcu izvodnice.
10.2.3. CILINDRINE LJUSKE
Armiranobetonski cilindri se koriste kod konstrukcija rezervoara, silosa i bunkera krune
osnove (Sl. 378). Kod rezervoara, cilindar se sa donje strane zatvara krunom ploom, koja
je najee kruto spojena s cilindrom, ali je mogue i reenje sa plivajuom varijantom. Sa
gornje strane, cilindar se zatvara ili krunom ploom ili ljuskom, preko krunog prstenastog
nosaa. Kod vodotornjeva, cilindri se projektuju u sklopu sa ostalim ljuskastim elementima u
cilju formiranja pogodne geometrije. Kod silosa, elije krune osnove su dugaki cilindri u
dnu najee vezani s konusnom ljuskom levka.
U svim ovim sluajevima, optereenje na povrinu cilindra je po pravilu rotaciono simetrino
(pritisak tenosti, zrnastog materijala ili tla).

Sl. 378. Primeni primene cilindrinih rotacionih ljuski

Kod cilindrine ljuske je glavni poluprenik r beskonane duine, a ugao je 90, to

meridijalnu krivu transformie u vertikalnu pravu izvodnicu.

Sl. 379. Membranski uslovi oslanjanja cilindrine ljuske i geometrijske oznake

Uvoenjem veza:

r = a , dy = r d , N N y , ..................................................................(10.36)
280

10. Armiranobetonske ljuske

izrazi za membranske sile i pomeranja postaju:

N y = p y dy , ...........................................................................................(10.37)
N = a p z (kotlovska formula), ...............................................................(10.38)

r =

a
( a pz + N y ) , .........................................................................(10.39)
E h

a dpz
a
py . ........................................................................(10.40)
E h dy

Za sluaj delovanja sopstvene teine (Sl. 380a) bie:

N y = g y , N = 0 , r =

ag y
E h

a g
.
E h

Sl. 380. Dejstvo sopstvene teine i tenosti

Za dejstvo tenosti (Sl. 380b) bie:

N y = 0 , N =

pa y
a2 p y
a2 p
, r =
, =
.
E hL
E hL
L

Za druge sluajeve optereenja (poput onih na Sl. 381) izrazi za presene sile i
karakteristina pomeranja se obino mogu pronai u obliku tabulisanih alata.

Sl. 381. Karakteristini sluajevi optereenja

Jednaine fleksione teorije se, uz (10.36) i:

Q Q y , M M y , h = const. , .............................................................(10.41)
svode na jednu diferencijalnu jednainu etvrtog stepena:

d 4w
p
+ 4k4 w + z = 0 , k =
4
dy
K

3 (1 2 )
ah

. ..............................................(10.42)

U optem sluaju, reenje je oblika:

w = w0 + e ky ( C1 cos ky + C2 sin ky ) + e ky ( C3 cos ky + C4 sin ky ) , ...................(10.43)

gde je w0 partikularno reenje, a integracione konstante se odreuju iz konturnih uslova. Za
duge ljuske, kod kojih je:

k L 6 , .....................................................................................................(10.44)

281

Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011

ivini poremeaji se odreuju iz reenja homogenog dela diferencijalne jednaine, koja se

odnosi na ljusku bez povrinskog optereenja, a za optereenje samo po konturi:

d 4w
+ 4 k 4 w = 0 . .....................................................................................(10.45)
4
dy
Reenje jednaine:

w = e ky ( C1 cos ky + C 2 sin ky ) + e ky ( C3 cos ky + C4 sin ky ) ............................(10.46)

predstavlja zbir dve priguene oscilatorne funkcije. Kad je ljuska duga, uticaji s jednog kraja
se ne prenose na drugi, pa se reenje svodi na oblik s dve integracione konstante:

w = e ky ( C1 cos ky + C 2 sin ky ) . ...................................................................(10.47)

Sl. 382. Oznake na krajevima ljuske

Uz oznake sa Sl. 382, reenje se moe napisati u obliku:

w = C e k d n cos ( k d n + ) , ......................................................................(10.48)
gde se konstante C i odreuju iz konturnih uslova. Vrednosti sila u preseku i
karakteristinih pomeranja su date na Sl. 383.

Sl. 383. Izrazi za presene sile i karakteristina pomeranja

Za delovanje samo horizontalne sile XH na konturi, integracione konstante su:

C=

2 a2 k
X H , i = 0 , ..........................................................................(10.49)
E h

dok je za delovanje samo momenta savijanja XM:

C=

4 a2 k 2
X M , = . ........................................................................(10.50)
4
2 E h

Puno ukljetenje cilindrinog zida u temelj (Sl. 384a) rezultira veim poremeajnim
momentima My i manjim aksijalnim silama N u odnosu na sluaj elastinog ukljetenja dna
cilindra (Sl. 384b).

282

10. Armiranobetonske ljuske

Sl. 384. Puno i elastino ukljetenje dna cilindrinog zida

Sl. 385. Armiraje donjeg dela cilindra i veza sa oslonakim elementima

Rotaciono simetrine cilindrine ljuske se u tangencijalnom pravcu dimenzioniu i armiraju

na centrini pritisak ili zatezanje. U pravcu izvodnice, preseci su optereeni na sloeno
savijanje (momenti My i aksijalne sile Ny).
Zateue prstenaste sile N se prihvataju prstenastom armaturom, koja se, po pravilu,
postavlja sa unutranje strane, budui da ne prihvata momente savijanja. U vertikalnom
pravcu, krak unutranjih sila se maksimizira postavljanjem vertikalne armature kao
spoljanja. Na Sl. 385 prikazan je detalj armiranja cilindra za sluaj punog i elastinog
ukljetenja.
10.3. LJUSKASTI I KROVOVI
Tanke ljuske se danas uspeno primenjuju kao krovne konstrukcije velikih raspona, kod
hangara, hala, stadiona, dvorana... Prostorni rad omoguava znaajno smanjenje teine.
Mogu biti prizmatine (cilindrine), konusne, ljuske dvojne zakrivljenosti ili naborane
konstrukcije.
10.3.1. PRIZMATINE (CILINDRINE)
(CILINDRINE) KROVNE LJUSKE
Prizmatinim se nazivaju one ljuske koje nastaju translacijom prave izvodnice po dvema
identinim voicama, najee u obliku elipse, parabole ili krunice. Gauss-ova krivina ovih
ljuski je jednaka nuli, a, da bi zadrale oblik pod optereenjem, moraju zavravati krutim
dijafragmama (Sl. 386a). Kako su, iz uslova na konturi, meridijalne sile N jednake nuli na
podunim ivicama, to se optereenje ljuske moe prenositi samo savijanjem.

283

Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011

Sl. 386. Elementi prizmatine krovne konstrukcije i membranske presene sile

Sl. 387. Popreni i poduni presek kroz prizmatinu ljuskastu krovnu konstrukciju

U podunom pravcu, grubo, ljuska se ponaa kao gredni element raspona l1, a savojna
krutost ovakve grede se uveava projektovanjem ivinih elemenata (Sl. 386, Sl. 387).
Ovakve ljuske se najee projektuju kao vietalasne, reanjem jedne uz drugu na nain da
dve susedne imaju zajedniki ivini element. Kod srednjih ivinih elemenata ovo rezultira
ponitavanjem horizontalnih projekcija membranskih sila N. Kod srednjih ljuski je, ovim,
savijanje u poprenom pravcu znaajno redukovano, a u podunom pravcu raspodela
normalnih sila Nx priblino odgovara onoj kod grednih elemenata. Krajnje ljuske, pak,
zahtevaju sloeniji (momentni) proraunski tretman u oba pravca. Alternativa je dodatno
ukruenje krajnjih ljuski poprenim dijafragmama u cilju smanjenja poprenih deformacija.
Na Sl. 388, za jednorasponsku ljusku, prikazan je uticaj poprenog ukruenja na deformaciju
ljuske.

Sl. 388. Deformacija ljuske, optereene sopstvenom teinom, bez i sa poprenim ukruenjem

I u podunom pravcu ljuske mogu biti projektovane kao vierasponske.

Specifian nain primene cilindrinih ljuski, kod ed krovova, prikazan je na Sl. 389.

Sl. 389. Primena cilindrinih ljuski kod ed krovova

Iako je membransko stanje naprezanja karakteristika veeg dela povrine ljuske (bar kad je o
optereenjima od sopstvene teine ili snega re), na spoju ljuske sa dijafragmama i ivinim

284

10. Armiranobetonske ljuske

elementima ono je neminovno narueno i, na ovim mestima, javljaju se poremeajni uticaji.

Njihovo proraunsko odreivanje je mogue samo korienjem klasine momentne teorije
ljusaka ili, danas je to uobiajena praksa, primenom softvera baziranih na metodi konanih
elemenata.
Ljuske kod kojih je odnos raspona l2 prema l1 vei od 1 (redovno izmeu 3 i 4) nazivaju se

dugim. Njihov rad u podunom pravcu je blizak grednom elementu raspona l1 i poprenog
preseka koji formiraju ljuska i ivini elementi. Raspon dugih ljuski u podunom pravcu je
uobiajeno izmeu 20 i 30m. Strela svoda, f, zajedno sa visinom ivinog elementa, usvaja se
veom od desetine podunog i estine poprenog raspona. Ivini elementi (Sl. 390; date su i
uobiajene dimenzije) mogu biti projektovani razliitih oblika, zavisno od intenziteta
pojedinih uticaja, te potrebe prijema horizontalnih i/ili vertikalnih optereenja s ljuske.

Sl. 390. Mogui oblici poprenog preseka ivinih elemenata

Oslonake dijafragme mogu biti projektovane kao puni zidni nosai, reetkasti, luni (sa
zategom) ili okvirni. Na Sl. 391 prikazani su neki oblici oslonakih dijafragmi i popreni
preseci ivinih elemenata vietalasnih ljuski.

Sl. 391. Dijafragme i ivini elementi vietalasnih ljuski

Priblini proraun dugih ljuski, za srednja polja vietalasnih dispozicija, moe odgovarati
proraunu grednih elemenata iji popreni presek formiraju preseci ljuske i ivinih
elemenata. Poloaj neutralne linije odreuje se za ovako pretpostavljeni homogen presek.
Dodatna aproksimacija moe biti pretpostavka linearne raspodele normalnih napona po
visini preseka, kako je na Sl. 392 prikazano za presek ljuske bez ivinih elemenata.

Sl. 392. Aproksimacija raspodele normalnih i smiuih napona po visini preseka ljuske

Kod krajnjih talasa, ili jednotalasnih ljuski, krajevi preseka se mogu pomerati i horizontalno i
vertikalno, pa prethodna aproksimacija ne moe biti efikasno primenjena.

285

Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011

Presek dugih ljuski se dimenzionie prema dijagramu normalnih napona x, glavnih kosih
napona po vrednosti jednakih smiuim x i napona od poremeajnih momenata savijanja.
Zateue normalne napone u celini prihvata armatura, ija se potrebna povrina odreuje iz
rezultantne sile zatezanja. Za kruni cilindar Sl. 392, bie:

Zu =

2 r h xg
yg

r sin 0 0 ( r yg ) . .................................................(10.51)

Sl. 393. Optereenje dijafragme

Smiui naponi (na visini neutralne linije brojno jednaki glavnim kosim naponima) se
odreuju iz globalne smiue sile, Tu, na poznat nain, usvajajui za irinu preseka
dvostruku debljinu ljuske (S statiki moment povrine preseka iznad teita):

x =

Tu S
. ...............................................................................................(10.52)
I 2h

Na dijafragme se optereenje s ljuske prenosi preko sila Sx, koje tangiraju srednju povr
ljuske (Sl. 393), a odreuju se iz smiuih napona u ljusci na osloncu. Uz ovo, dijafragme su,
naravno, optereene i sopstvenom teinom.
Poduna zategnuta armatura (10.51) se, po pravilu, koncentrie u dno ivinog elementa (na
maksimalnom kraku) i, naelno, njena koliina opada od sredine raspona ka osloncima (Sl.
394a). Ljuska se armira mreom, u podunom i poprenom pravcu, po celoj povrini, a
ljuske debljine vee od 9cm se armiraju dvostruko. Uz ivine elemente i uz dijafragme,
potreba za armaturom se odreuje i na osnovu intenziteta poremeajnih uticaja, kada je
ljuska optereena na savijanje sa aksijalnom silom. Prelaz od ljuske prema ivinom elementu
esto (posebno u sluaju vrlo tankih ljuski) treba projektovati kao zadebljan (vuta). Na spoju
sa ivinim elementom debljina ljuske je 2 do 2.5 puta vea od one u sredinjem delu, a
duina postepenog poveanja debljine je minimalno 10 debljina ljuske (Sl. 394b).

Sl. 394. Armiranje preseka ivinog elementa

Kratke ljuske su one sa podunim rasponom manjim od poprenog. Poduni rasponi su

uobiajeno u granicama izmeu 5 i 12m, popreni idu i do 30m, strela luka se usvaja veom
od sedmine poprenog raspona, a debljine ljuski se usvajaju u granicama izmeu 6 i 12cm.
Ovakve ljuske prostorno prenose optereenje i aproksimacije komentarisane kod dugih ljuski
ovde ne mogu biti primenjene. Ljuska preko smiuih napona koji tangiraju srednju povr
286

10. Armiranobetonske ljuske

prenosi optereenje na dijafragme (samo 4-5% optereenja ljuske se na dijafragme prenese

preko poprenih poremeajnih sila).

Sl. 395. Kratka prizmatina ljuska

Priblino, zategnuta armatura u ivinim elementima moe se odrediti usvajanjem kraka

unutranjih sila jednakim oko 55% visine celog preseka:

Aa =

Zu

Mu
1
q l2 l12
q l2 l12
=

=
. ...................(10.53)
8 2 0.55 ( f + a ) v 9 v ( f + a )
z v

Ljuska se armira lakom mreom (na primer prenikom 6 na razmaku 12 ili 15cm), a
maksimalni razmak ica ne sme biti vei od dvostruke debljine niti od 20cm. Iznad
dijafragmi i na spoju ljuske sa ivinim elementima postavlja se dopunska armatura za prijem
momenata savijanja.

Dijafragma kratkih ljuski optereena je smiuim silama koje deluju tangencijalno na srednju
povr ljuske. U tom, poprenom, pravcu, ljuska je pritiskujue napregnuta, a za maksimalnu
silu pritiska dovoljno je tano odrediti:

N = q r , ................................................................................................(10.54)
gde je q ukupno optereenje, a r poluprenik zakrivljenosti ljuske. Ukupna sila pritiska za
krajnju i za srednju dijafragmu (poduni pravac) iznosi:

N=

1
q r l1 , N = q r l1 . ........................................................................(10.55)
2

Kako ivini elementi ne mogu primiti pritiskujue sile poprenog pravca, N, to se ove
postepeno smanjuju od maksimalne vrednosti u temenu do nule na ivicama. Zakon ove
promene se moe aproksimirati kvadratnom parabolom (Sl. 396):

N x = 2 q r l1 ( l2 x ) x / l22 . za krajnju, i...................................................(10.56)

N x = 4 q r l1 ( l2 x ) x / l22 , za srednju dijafragmu. .................................(10.57)

Sl. 396. Kvadratna parabola

287

Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011

Smanjenje sile pritiska u ljusci rezultira rastom tangencijalnih sila:

Tx =

dN x 4 q r l1
=
( l2 2 x ) . ................................................................(10.58)
dx
l22

Za x = 0, za krajnju, odnosno srednju, dijafragmu, bie:

Tmax =

2 q r l1
4 q r l1
, i Tmax =
. ...........................................................(10.59)
l2
l2

Uz pretpostavku da se aksijalna sila smanjuje po zakonu sinusa, rezultati za optereenje

dijafragme su slini, za krajnju, odnosno za srednju, dijafragmu:

Tmax =

q r l1
2 l2

, i Tmax =

q r l1
l2

. ..........................................................(10.60)

10.3.2. KROVNE LJUSKE DVOJNE ZAKRIVLJENOSTI

Sferne krovne ljuske se mogu izvoditi i ojaane rebrima u vidu rebrastih kupola. Rebra se
pruaju u meridijalnim i prstenastim ravnima i monolitno su vezana s tankom ljuskom. Pri
dnu kupole, rebra se spajaju pomou leinog prstena, koji prima razupirue sile
meridijalnih rebara. esto se izvode od montanih elemenata (Sl. 398).

Sl. 397. Rebraste kupole

Sl. 398. Montani element rebraste kupole i detalj spoja rebrom

Proraun rebrastih kupola je relativno komplikovan ve i za rotaciono simetrino

optereenje, zbog visokog stepena statike neodreenosti.

Plitke ljuske nastaju translacijom izvodnice u obliku parabole, elipse ili krunice po dvema
voicama koje su takoe u obliku parabole, elipse ili krunice. Mogu se zamisliti kao iseak
288

10. Armiranobetonske ljuske

kupole nad ne-krunom (pravougaonom, trougaonom...) osnovom. Poput ostalih ljuski s

pozitivnom Gauss-ovom krivinom, odlikuju se velikom krutou, a optereenje prenose u
dva smera. Otud, njihova primena je karakteristina za velike raspone i povrine i u tom
smislu su u prednosti nad prizmatinim (izmeu ostalog, i manje debljine ljuske). Plitkima se
nazivaju one ljuske kod kojih odnos strele prema kraem rasponu nije vei od 1/5.
Mogu biti jednotalasne i vietalasne, kao i kratke i duge. Kratke ljuske u podunom pravcu
najee naleu na dijafragme, a u poprenom na ivine elemente (Sl. 399a). Krajevi ljuske,
uz spoj sa oslonakim elementima, se postepeno zadebljavaju do debljine 2 do 2.5 puta
vee od one u sredinjem delu, na irini od priblino petnaestine do desetine odgovarajueg
raspona.

Sl. 399. Plitke ljuske

I eksperimentalna ispitivanja potvruju membranski rad sredinjeg dela ljuske sredinji

deo je izloen dvoosnom aksijalnom pritisku, to implicira konstruktivno armiranje. Podune
zateue sile, kao i momenti savijanja u poprenom pravcu, se javljaju u zoni ivinih
elemenata. Smiue sile su koncentrisane u uglovima ljuske i prihvataju se ivinim
ojaanjima.

Sl. 400. Pomeranje i aksijalne sile Nx plitke ljuske optereene sopstvenom teinom

Plitke ljuske se mogu proraunavati samo priblino po teoriji ljuski, ali se danas uspeno
proraunavaju

primenom

numerikih

metoda

(MKE).

Problematinost

egzaktnog

proraunskog tretmana posebno je izraena u aspektu kontrole izboavanja, zbog ega ovde
valja biti oprezan i konzervativan.
Ljuska se armira u smeru glavnih napona zatezanja i mreom koja se postavlja po celoj
povrini. Uz ivice, ljuska se obavezno armira dvostruko.

Konoidne ljuske nastaju translacijom prave izvodnice po dvema voicama, od kojih je prva
prava, a druga je kriva. Kako kriva voica moe biti razliitih oblika, to je i velik broj
mogunosti obrazovanja konoidnih ljuski. Za pokrivanje povrina najpogodnije su one
konoidne ljuske kojima je druga izvodnica mimoilazni pravac (hiperbolini paraboloid, Sl.
401a) ili parabola (konoid, Sl. 401b).
Hiperbolini paraboloid je ljuska negativne Gauss-ove krivine (jedan pravac je konveksan,
drugi konkavan), to je ini deformabilnom i zategnutom u jednom pravcu, ali se oplata
moe formirati od pravih dasaka, to znaajno pojednostavljuje izvoenje (Sl. 402).

289

Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011

Sl. 401. Primeri konoidnih ljuski: hiperbolini paraboloid i konoid

Sl. 402. Konkavni i konveksni pravac hiperbolinog paraboloida i prave izvodnice

Moe biti oslonjen na samo dva stuba. Ako stubovi podupiru nie uglove, potrebno je
izmeu stubova projektovati zategu (Sl. 403b). Ako su poduprti vii uglovi, poeljno je
projektovati razupira, kako je pokazano na Sl. 403a.

Sl. 403. Hiperbolini paraboloid oslonjen na dva stuba

Krovnu konstrukciju je mogue formirati i kombinovanjem vie hiperbolinih paraboloida (Sl.

404).

Sl. 404. Kombinovani krovovi od hiperbolinih paraboloida

Sl. 405. Proraunski model hiperbolinog paraboloida

290

10. Armiranobetonske ljuske

Vertikalno optereen (ravnomerno po osnovi) hiperbolini paraboloid se moe jednostavno

proraunati po membranskoj teoriji (drugi izvod po x i y osi je jednak nuli). Jednaina
srednje povri je (Sl. 405):

z = C x y ..................................................................................................(10.61)
Smiue sile u presecima paralelnim s ivicama se odreuju prema:

N xy = Z

( 2 C ) = G ( 2 C ) , za Z = G ,

......................................................(10.62)

a normalne sile, ondo glavne normalne sile (u dijagonalnim presecima) su:

N x = N y = 0 , N 1 = N 2 = N xy . ....................................................................(10.63)
Na ivicama ljuske smiue sile moraju preuzeti ivini elementi ili dijafragme.
Hiperbolini paraboloidi su zbog svoje statike i konstrukcijske jednostavnosti, te zbog
vizuelnog efekta, vrlo privlane za primenu. Meutim, valja biti oprezan kad su njihove mane
u pitanju (negativna Gauss-ova krivina ini ove ljuske vrlo osetljivim na promenljiva lokalna i
na koncentrisana optereenja, kao i na promenne oblika usled, na primer, izduenja zatege).
Armiraju se ortogonalnom mreom u jednom ili dva reda, a izmeu njih se postavlja kosa
armatura za prihvat smiuih sila.

Sl. 406. Iseak konoidne ljuske kao ed-krov

Konoid je racionalna ljuska preteno naprezana membranskim uticajima, a pogodna za ed

krovne konstrukcije (Sl. 406). U donjem delu konoida se javljaju zateue sile i potreba za
zategnutom armaturom. Armatura se postavlja u dva reda u podruju pritiska, a u
zategnutoj zoni se moe armirati jednostrukom mreom. Izmeu dva sloja armature, u
uglovima ploe treba postaviti kosu armaturu za prihvatanje glavnih kosih napona zatezanja.
10.3.3. POLIEDARSKE KROVNE KONSTRUKCIJE
Poliedarske povri se formiraju od tankih ravnih ploa monolitno vezanih pod izvesnim
uglom na nain da formiraju noseu strukturu. Svaka ivica je oslonac dveju susednih ploa.
Zavisno od oblika pojedinih ploa (pravougaone, trapezne, trougaone) razlikujemo
prizmatine ili piramidalne poliedarske konstrukcije. Ploe poliedara su uglavnom
napregnute u sopstvenim ravnima, ali neizostavno i momentima savijanja i smiuim silama
na ivicama: zbog monolitne veze izmeu noseih povrina, podune deformacije u pravcu
pruanja ivice moraju biti jednake, a time i normalni naponi, zbog ega po se ivici javljaju
smiue sile. Proraun uticaja u presecima povri je danas podrazumevan kao rezultat
primene metode konanih elemenata.
Rasponi poliedarskih krovnih konstrukcija uobiajeno dostiu raspone reda 20 do 30m, a
kao prednapregnute i znatno vee (do 60m). Nabori se postavljaju u poprenim pravcima i
oslanjaju se na dijafragme krute u svojoj ravni (Sl. 407). Zbog jednostavnijeg izvoenja
(jednostavnija oplata) mogu biti u znaajnoj prednosti u odnosu na cilindrine ljuske (uprkos
manjoj ekonominosti po pitanju utroka materijala).
291

Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011

Sl. 407. Neke mogunosti oblikovanja poliedarskih krovnih konstrukcija

irina jednog poliedarskog elementa uobiajeno ne prelazi 3.0 do 3.5m i projektuju se

debljine, uobiajeno, 5 do 9cm. Visina krovne konstrukcije je u intervalu izmeu dvadesetine
i desetine raspona. esto se izvode od montanih elemenata, a neki od ee korienih
oblika poprenih preseka su prikazani na Sl. 408. Mogu biti jednorasponske ili
vierasponske, a irina talasa, l2, je uobiajeno izmeu 10 i 12m.

Sl. 408. esto korieni preseci montanih elemenata poliedarskih krovova

Priblini proraun prizmatinih poliedarskih konstrukcija moe biti sproveden analogno

cilindrinim (Sl. 409).

Sl. 409. Proraunski model priblini proraun

Neki primeri sloenijih poliedarskih krovova, formiranih od trougaonih ploa su prikazani na

Sl. 410.

Sl. 410. Sloeni poliedarski krovovi formirani od trougaonih ploa

atoraste konstrukcije su poliedarske konstrukcije formirane od monolitno vezanih

trapeznih i trougaonih ploa okrenutih vrhom nagore, najee oslonjene u uglovima na
stubove (Sl. 411).
292

10. Armiranobetonske ljuske

Sl. 411. atorasti krovovi

Zbog konveksnog oblika, mogu biti racionalne i za blage nagibe, a pri tome minimalno
armirane. Strele atora su uobiajeno u rasponima L/12 do L/8.
Na Sl. 412a prikazan je karakteristian detalj armiranja u poprenom preseku nabora. Ploe
se armiraju glavnom armaturom za prijem savijanja u pravcu raspona sloene ljuske
(takasto prikazana armatura u ivinoj zoni), te poprenom armaturom koja, naelno,
obezbeuje popreni prenos optereenja sa ploa na ivine elemente (ivice). U blizini ivice i
dijafragme ploe se armiraju u dva reda radi prihvatanja negativnih momenata savijanja.
Dodatno, na spoju ploe i dijafragme se postavlja armatura za prijem smiuih sila (Sl.
412b).

Sl. 412. Neki detalji armiranja poliedarskih krovova

Za maksimalne doputene razmake ipki armature, te za minimalne procente armiranja, vae

iste odredbe kao i za pune ploe.

293