Prirucnik Vodjenje Slucaja PDF

OD PROBLEMA
DO PRILIKA U
VOENJU SLUAJA
PRIRUNIK ZA PRAKTIARE
Nevenka egarac
Izdava:
Univerzitet u Beogradu - Fakultet politikih nauka
Centar za istraivanja u socijalnoj politici i socijalnom radu
Za izdavaa:
prof. dr Dragan R. Simi, dekan
Recenzenti:
Prof. dr Veronika Ipanovi Radojkovi, FASPER, Univerzitet u Beogradu
Dr Ivana Stefanovi, Institut za socioloka i kriminoloka istraivanja, Beograd
Doc. dr Ivana Mihi, Filozofski fakultet, Odeljenje za psihologiju, Univerzitet u Novom Sadu
Dizajn i prelom
Agencija CITLIK
Lektor i korektor:
Vlado ukanovi
tampa
Tira
1000
y najooveu
unmepecy
yemema
Publikacija Od problema do prilka u voenju sluaja odtampana je u okviru projekta Unapreenje prava deteta kroz jaanje
sistema pravosua i socijalne zastite u Srbiji koji finansira Evropska unija, a sprovodi UNICEF u partnerstvu sa Ministarstvom pravde
i Ministarstvom za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja. Sadraj i stavovi izneti u ovoj publikaciji ne izraavaju nuno stavove
UNICEF-a, Evropske unije, Ministarstva pravde ili Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja.
Nevenka egarac
OD PROBLEMA
DO PRILIKA U
VOENJU SLUAJA
Univerzitet u Beogradu
Fakultet politikih nauka
Centar za istraivanja u socijalnoj politici i socijalnom radu
Beograd 2015.
OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

PREDGOVOR

PREDGOVOR
Delatnost socijalnog rada ima poseban znaaj u unapreenju poloaja ugroene

dece, porodica, odraslih i starih. Voenje sluaja je prepoznato kao metod koji ima
potencijal da dopre do ugroenih i iskljuenih pojedinaca i grupa tako to uzima u obzir njihove potrebe i snage. Voenje sluaja je prepoznato i kao praksa koja doprinosi
integrisanom nastupu slubi u zajednici. Socijalno ukljuivanje kao osnovni cilj drutva
podrazumeva uvezivanje sistema koje ljudi koriste u svakodnevnom ivotu na nain koji
onemoguava da se najranjiviji pojedinci i grupe izgube u meuprostoru ili u konfliktu
izmeu razliitih slubi i usluga. Odgovarajua primena voenja sluaja uvezuje razliite
sisteme i bavi se stvarnim potrebama ljudi.
Prirunik koji je pred vama predstavlja plod gotovo petnaestogodinjeg rada na razvoju modela voenja sluaja u sistemu socijalne zatite koji je prilagoen prilikama u
Srbiji i Crnoj Gori. Na tom putu je bilo mnogo nedoumica, prepreka, prilika za preispitivanje i korigovanje. Bilo je i velikih oekivanja i podrke, prvenstveno od izvanrednih
profesionalaca koji su bili hrabri da rizikuju kako bi unapredili sopstvenu praksu i dobrobit korisnika. Ti prvi nosioci su prigrlili i uvrstili uverenje da su obueni i podrani
profesionalci glavni resurs i okosnica kvaliteta usluga u socijalnoj zatiti.
U meuvremenu su doneti brojni zakonski i podzakonski akti, vodii i uputstva za
rad, a za primenu voenja sluaja obueno je preko 2000 profesionalaca. Razvoj usluga
u lokalnim zajednicama, koje su postale dostupnije korisnicima, i propisi u oblasti maloletnikog pravosua, inkluzivnog obrazovanja i zatite od nasilja u porodici takoe su
podrali i opravdali uvoenje voenja sluaja u centre za socijalni rad. Postalo je jasno
da je inkluzija socijalno iskljuenih pojedinaca i drutvenih grupa nemogua bez saradnje razliitih sistema i da je voenje sluaja pristup koji u praksi doprinosi da ta saradnja
zaivi.
Vie nezavisnih evaluacija je pokazalo da je primena metoda voenja sluaja u centrima za socijalni rad u Srbiji dovela do poveane odgovornosti, potovanja procedura i
individualizacije rada sa korisnikom. Takoe, poveana je participacija korisnika, a poveane su i kompetencije strunih radnika. Dalje, supervizijska podrka se danas opravdano smatra vitalnim delom obezbeivanja kvalitetnih usluga i podrke profesionalcima.
Istovremeno, prepoznate su i brojne tekoe u primeni ovog metoda. Tu je prvenstveno
5

PREDGOVOR
doivljaj preoptereenosti administracijom, jer je prvi put uvedena standardizovana

struna dokumentacija. Ovo je ukazalo i na donekle prisutno nerazlikovanje administrativnog i strunog rada, ali i na nerazvijene vetine pisanog izraavanja strunih radnika. Evaluacije su takoe ukazale na nedovoljne vetine prioritizacije i planiranja kod
strunih radnika, te na nedovoljno reena pitanja istinske i pune participacije korisnika.
Publikacija Od problema do prilika u voenju sluaja: prirunik za praktiare posvetila
je pojaanu panju ovim pitanjima kako bi se izalo u susret potrebama profesionalaca.
Prirunik pored najnovijih rezultata istraivanja i metodolokih znanja iz socijalnog
rada sadri brojna praktina uputstva i alate za svakodnevnu praksu. U prigodnim
okvirima posebno su izdvojene instrukcije za postavljanje pitanja o pojedinim oblastima, za razgovor da detetom korisnikom te za komunikaciju sa korisnicima koji imaju
tekoe u iskazivanju svojih gledita i potreba.
Posebna panja je posveena podrci porodici i roditeljstvu, uspostavljanju partnerstava sa detetom i porodicom, participaciji dece i odraslih korisnika te planiranju stalnosti za decu. Razmotrena su i neka otvorena pitanja o voenju sluaja u radu sa detetom
svedokom nasilja meu intimnim partnerima, detetom rtvom zlostavljanja i zanemarivanja, kao i pitanja vezana za procenu najboljeg interesa deteta u sluajevima sporova
oko vrenja roditeljskog prava. Date su i detaljne instrukcije za voenje dokumentacije
i za prikaz sluaja, to su struni radnici tokom obuka proglasili veoma korisnim za
usmeravanje dobre prakse. Kako su u toku izmene zakona u oblasti maloletnikog pravosua, prirunik se nije posebno bavio decom u sukobu sa zakonom, mada osnovni
model voenja sluaja predstavlja okosnicu za diverzioni postupak i ostvarivanje svrhe
sprovoenja vaspitnih naloga i vaspitnih mera.
Ostala su, naravno, brojna otvorena pitanja u reformi centra za socijalni rad. Tu se
prvenstveno radi o porastu potreba za socijalnim uslugama graana i o nedovoljnim
kapacitetima centara za socijalni rad. Jo uvek je otvoreno pitanje da li je realno da se
u okviru jedne slube nekonfliktno i plodotvorno razvija toliki broj raznorodnih funkcija,
kao i pitanje kako pomiriti konfliktne ili dvostruke funkcije i uloge centara za socijalni
rad? Takoe, ostaje otvoreno pitanje ta je sve potrebno da bi se ojaali profesionalci i
menadment u jednoj tako kompleksnoj slubi. Prirunik ne moe da prui odgovore na
sva ova pitanja, ali se ipak oekuje da moe posluiti kao alat za osnaivanje i omoavanje profesionalca koji prua podrku u neposrednom radu sa korisnicima.
Kompleksna reforma socijalne i deije zatite u Srbiji okupila je brojne aktere: profesionalce, institucije socijalne zatite, organizacije civilnog drutva, kreatore politika,
akademsku zajednicu, Evropsku uniju, inostrane i meunarodne organizacije. Vaan
deo reforme je bio i jo uvek je usmeren na zatitu dece i unapreenje rada centra za
socijalni rad kao kljune socijalne slube. Ova monografija se kalila due od 10 godina,
od prvih reformskih projekata koji su se bavili razvojem standarda za centre za socijalni
6

PREDGOVOR
rad, razvojem optih i posebnih protokola za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, koji su nastali uz podrku UNICEF-a, okvirom za razvoj standarda lokalnih usluga
koji je podrao UNDP uz finansijsku podrku EU, preko izrade strategije razvoja socijalne zatite, pilotiranja i uvoenja standarda za voenje sluaja (uz podrku DIFID-a),
a kasnije i novim zakonskim reenjima u socijalnoj zatiti koje je podravala EU kroz
pretpristupne fondove.
Ova publikacija je nastala uz pomo projekta Socijalni karton Informacioni sistem
socijalnog staranja (ISSS), koji u Crnoj Gori sprovodi UNDP. Srpsko izdanje je nadograeno kao deo projekta Unapreenje prava deteta kroz jaanje sistema pravosua i socijalne zatite u Srbiji, koji je podrala Evropska unija kroz program IPA 2013 za socijalni razvoj, a koji realizuje UNICEF sa brojnim partnerima. Ona stoga posebno naglaava
neka vana prepoznata pitanja vezana za zatitu dece: primena metoda voenja sluaja
kao sredstva za podrku biolokim porodicama i porodino orijentisanim reenjima za
svako dete, planiranje stalnosti za decu te participacija dece korisnika usluga socijalne
zatite. Ova publikacija moe da bude korisno tivo i za nove izazove sa kojima se suoava socijalna zatita u Srbiji. Ona je namenjena profesionalcima kao pomo i podrka
u svakodnevnom radu te studentima pomagakih profesija za unapreenje njihovih
znanja o primeni vrednosti i principa socijalnog rada u praksi.
Tokom pisanja ovog prirunika dobila sam dragocenu pomo i podrku od velikog
broja strunjaka i kolega koji su na razliite naine povezani sa radom centara za socijalni rad. Posebnu zahvalnost dugujem mrei kolega i saradnika iz centara za socijalni
rad koji su svoje iskustvo i znanje nesebino delili sa drugim kolegama tokom brojnih
viednevnih obuka. Treneri u programu Znanje i vetine za voenje sluaja u socijalnoj
zatiti i novijem programu koji je izveden u Crnoj Gori , Voenje sluaja u centrima
za socijalni rad, prvi su imali priliku da se upoznaju s ovim rukopisom, da daju korisne
sugestije, korekcije i dopune sadraja teksta. Dragocene sugestije su dole i od strunih
radnika velikog broja centara za socijalni rad u Srbiji. Zadivljujua je njihova dobronamernost, kolegijalnost, elja za razmenom znanja i unapreenjem prakse u sloenom
kontekstu u kome rade.
Iskreno se nadam da e ovaj prirunik doprineti ostvarivanju prava najugroenijih
graana u naoj zemlji. Metod voenja sluaja u socijalnom radu jeste jedan od najkonkretnijih naina da se osnae porodice koje ive u viestrukoj deprivaciji, da one ostvare
svoja prava i unaprede kvalitet ivota.
Jun 2015.
Nevenka egarac

SADRAJ

SADRAJ
PREDGOVOR
SADRAJ
4
8
I DEO
UVOD U CIKLUS VOENJA SLUAJA
12
INTEGRATIVNI PRISTUP U SOCIJALNOM RADU
13
Holistiki pristup problemima i potrebama..................................................................................................................... 14

OSNOVNE FAZE VOENJA SLUAJA
19
Zastupanje u ciklusu voenja sluaja................................................................................................................................. 21

Cilj voenja sluaja: prevazilaenje fragmentacije i dostizanje pozitivne promene..................................... 23
CIKLUS VOENJA SLUAJA
25
ULOGE TOKOM RADA NA SLUAJU
30
TIMSKI RAD I VOENJE SLUAJA
33
II DEO
PRIJEM
36
POSTUPAK PRIJEMA
37
POTREBE RAZLIITIH AKTERA TOKOM PRIJEMA
39
SKRINING I POPUNJAVANJE PRIJEMNOG LISTA
40
Intervju tokom prijema u sluajevima sumnje na zlostavljanje, zanemarivanje

i nasilje u porodici....................................................................................................................................................................44
VETINE I ZNANJA PRIJEMNIH RADNIKA
47
NEODLONE INTERVENCIJE
48
III DEO
PROCENA
PROCENA U CENTRIMA ZA SOCIJALNI RAD
50
51
Proces i postupci procene...................................................................................................................................................... 51

Planiranje procene.................................................................................................................................................................... 53
Poetna procena........................................................................................................................................................................ 54
Usmerena procena.................................................................................................................................................................... 55
Specijalistike procene........................................................................................................................................................... 56
PROCENA DETETA I PORODICE
57
Procena statusa i potreba deteta....................................................................................................................................... 58

Razvojne potrebe deteta ...................................................................................................................................................... 59
Zdravstvene potrebe........................................................................................................................................................................ 62
Obrazovanje..................................................................................................................................................................................... 62
Razvoj emocija i ponaanja.............................................................................................................................................................. 64
Identitet........................................................................................................................................................................................... 68
Predstavljanje u drutvu................................................................................................................................................................... 69
Porodini i socijalni odnosi deteta.................................................................................................................................................. 70
Osposobljenost za brigu o sebi.........................................................................................................................................................72
Sposobnost roditelja ili odgajatelja da na odgovarajui nain izau
u susret razvojnim potrebama deteta...............................................................................................................................74
ta je deci potrebno od roditelja?.................................................................................................................................................... 76
Osnovna nega.................................................................................................................................................................................. 76
Osiguranje bezbednosti....................................................................................................................................................................77
Emocionalna toplina........................................................................................................................................................................ 81

Stabilnost......................................................................................................................................................................................... 82
Stimulacija....................................................................................................................................................................................... 84
Adekvatno vostvo i granice........................................................................................................................................................... 86
Okolnosti koje mogu da utiu na sposobnosti roditelja ili odgajatelja da
na odgovarajui nain izau u susret razvojnim potrebama deteta .................................................................. 87
Uticaj nasilja meu intimnim partnerima na dete i roditeljske kapacitete.................................................................................... 89
Uticaj problema u mentalnom zdravlju roditelja na dete i roditeljske kapacitete......................................................................... 92
Uticaj zloupotrebe supstanci na roditeljske kapacitete................................................................................................................... 93
Uticaj intelektualne ometenosti roditelja na roditeljske kapacitete................................................................................................ 95
Trea strana trougla porodini i sredinski faktori ................................................................................................... 97
Porodina istorija i funkcionisanje.................................................................................................................................................. 98
ira porodica....................................................................................................................................................................................101
Stanovanje.......................................................................................................................................................................................103
Zaposlenost .................................................................................................................................................................................. 104
Prihodi............................................................................................................................................................................................105
Odnos porodice i lokalne zajednice...............................................................................................................................................107
Resursi zajednice........................................................................................................................................................................... 108
Detetov svet van porodice...............................................................................................................................................................116
PROCENA POTREBA ZA ODRASLE I STARE KORISNIKE
117
Procena kapaciteta za uee u proceni i donoenje odluka kod odraslih i starih osoba ........................118
Procena statusa i potreba odraslih i starih.....................................................................................................................119
Aktuelno stanje i potrebe korisnika ................................................................................................................................. 121
Zdravstvene potrebe........................................................................................................................................................................ 121
Kognitivno funkcionisanje............................................................................................................................................................. 122
Identitet.......................................................................................................................................................................................... 122
Emocionalno stanje i ponaanje..................................................................................................................................................... 122
Predstavljanje u drutvu.................................................................................................................................................................. 122
Socijalni i emocionalni odnosi....................................................................................................................................................... 122
Vetine staranja o sebi..................................................................................................................................................................... 122
Rani razvoj i njegov uticaj na aktuelno funkcionisanje ........................................................................................... 123
Porodini i sredinski faktori ................................................................................................................................................ 123
Porodina istorija i funkcionisanje................................................................................................................................................. 123
Komunikacija, emocionalna podrka i razmena............................................................................................................................124
Nega i bezbednost..........................................................................................................................................................................124
Podrka ire porodice...................................................................................................................................................................... 125
Socijalna podrka i uee porodice u zajednici............................................................................................................................. 125
Stambena situacija.......................................................................................................................................................................... 125
Zaposlenost.....................................................................................................................................................................................126
Prihodi............................................................................................................................................................................................126
Resursi zajednice............................................................................................................................................................................ 127
IV DEO
UEE KORISNIKA I PORODICE
U PLANIRANJU I PROCENI
INTERVJU SA RODITELJEM PRILIKOM PROCENE POTREBA DETETA
128
129
Intervjuisanje dece kao deo procene roditelja............................................................................................................ 130

Posmatranje............................................................................................................................................................................... 130
Drugi izvori informacija......................................................................................................................................................... 132
UKLJUIVANJE DETETA U PROCENU
133
EFEKTIVNA KOMUNIKACIJA SA ODRASLIM I STARIJIM OSOBAMA
136
Izgradnja odnosa......................................................................................................................................................................136
Komunikacija sa osobama koje imaju tekoe u verbalnom izraavanju.......................................................... 137
Unutranji i spoljanji faktori oteenja sposobnosti za komunikaciju.............................................................. 137
Razumevanje komunikacionih potreba korisnika........................................................................................................138
PARTICIPACIJA KORISNIKA
10
140

V DEO
POSEBNE OBLASTI PROCENE
PROCENA STATUSA AFEKTIVNE VEZANOSTI
SADRAJ
142
143
Unutranji radni model.......................................................................................................................................................... 144

Sigurna afektivna vezanost............................................................................................................................................................ 144
Nesigurni odnosi afektivne vezanosti........................................................................................................................................... 144
Bespomono i neprijateljsko odgajanje dece: dezorganizovana i kontroliua afektivna vezanost..............................................145
Procena roditeljskih kapaciteta za obezbeivanje nege i zatite....................................................................................................146
PROCENA PRUAOCA NEGE
PROCENA NAJBOLJIH INTERESA DETETA U SPOROVIMA OKO VRENJA
RODITELJSKOG PRAVA U RAZVODNIM I POSTRAZVODNIM KONFLIKTIMA
148
151
Potrebe i problemi dece i roditelja tokom tranzicija izazvanih separacijom ili razvodom......................... 151
Procena najboljih interesa deteta u razvodnim i postrazvodnim sporovima..................................................154
Procena roditeljskih kapaciteta u sporovima za vrenje roditeljskog prava................................................... 157
Procena uticaja nestabilnosti okruenja na dete........................................................................................................ 157
Nasilje u porodici u sporovima oko vrenja roditeljskog prava............................................................................158
Perspektiva i potrebe deteta u sporovima oko vrenja roditeljskog prava.....................................................158
Principi u odreivanju najboljih interesa deteta u sluajevima sporova u vrenju roditeljskog prava......................................... 160
Roditeljski plan ........................................................................................................................................................................162
PROCENA MOTIVACIJE ZA PROMENOM
165
Koncept motivacije..................................................................................................................................................................165
Model promene . ......................................................................................................................................................................166
Motivacioni pristup..................................................................................................................................................................170
MOTIVACIONI INTERVJU
171
Uveanje motivacije za promenom.................................................................................................................................. 173

Odgovor na otpor promenama.......................................................................................................................................... 174
Preuokviravanje (reframiranje)........................................................................................................................................... 174
Plan promene............................................................................................................................................................................. 175
VI DEO
FAKTORI RIZIKA I ZATITE, STRATEGIJE
PREVLADAVANJA I REZILIJENTNOST
RIZICI
176
177
Kako se rizici kompenzuju.................................................................................................................................................... 178

STRATEGIJE SNALAENJA
179
FAKTORI RIZIKA I ZATITE U VEZI SA ZLOSTAVLJANJEM I ZANEMARIVANJEM DECE
181
Indikatori zlostavljanja i zanemarivanja dece .............................................................................................................183

PROCENA U SLUAJU INCIDENTA ILI RIZIKA OD ZLOSTAVLJANJA, ZANEMARIVANJA
I NASILJA U PORODICI KOD RANJIVIH ODRASLIH I STARIH OSOBA
189
PROCENA SNAGA
193
Perspektiva snaga u socijalnom radu..............................................................................................................................193

Proces procene snaga ...........................................................................................................................................................194
11

VII DEO
DOKUMENTOVANJE RADA SA KORISNICIMA
KVALITET DOKUMENTACIJE
198
199
Osnova za politiku prakse dokumentovanja i korienja podataka....................................................................201

Zadatak rukovodioca u obezbeenju kvaliteta dokumentacije............................................................................201
DELJENJE INFORMACIJA I DOBIJANJE SAGLASNOSTI ZA DELJENJE INFORMACIJA
202
Kada se saglasnost ne trai.................................................................................................................................................203

Pravo na pristup poverljivim informacijama kod dece i mladih do 14 godina . ............................................203
Dunost deljenja informacija............................................................................................................................................. 204
Poverljivost............................................................................................................................................................................... 204
ta ini saglasnost?............................................................................................................................................................... 206
Korienje poverljivih podataka za potrebe istraivanja....................................................................................... 206
DOKUMENTOVANJE RADA NA SLUAJU
208
ta je relevantno za beleenje u Listu praenja, kontakata i rada na sluaju............................................... 209

ta je dobro dokumentovana procena?..........................................................................................................................216
Formiranje miljenja . ....................................................................................................................................................................219
NALAZ I MILJENJE VODITELJA SLUAJA / ORGANA STARATELJSTVA
221
Tehniki aspekti pisanja nalaza i miljenja.................................................................................................................... 222

injenice, analiza i miljenje...............................................................................................................................................224
Korienje formulara..............................................................................................................................................................226
Nalaz i miljenje za situacije nasilja u porodici, zlostavljanja i zanemarivanja
i eksploatacije dece ili odraslih i starih ........................................................................................................................................229
Nalaz i miljenje za situacije koje ukljuuju maloletne uinioce krivinih i prekrajnih dela,
kao i drugu decu sa problemima u ponaanju...............................................................................................................................233
Nalaz i miljenje u situacijama sporova roditelja u vrenju roditeljskog prava............................................................................233
Nalaz i miljenje u situacijama lienja ili povraaja poslovne sposobnosti,
odnosno produetka vrenja roditeljskog prava............................................................................................................................233
VIII DEO
PLANIRANJE
236
OSNOVE PLANIRANJA U SOCIJALNIM SLUBAMA
237
KORACI U DONOENJU PLANA
238
I. Evaluiranje informacija iz procene ...........................................................................................................................................238

II. Definisanje ciljeva. ...................................................................................................................................................................239
III. Donoenje odluka o eljenim ishodima. ...............................................................................................................................239
IV. Odluivanje ta treba da se uradi da bi se dostigli ciljevi i ishodi. ....................................................................................... 240
V. Odreivanje koje e se aktivnosti preduzeti .............................................................................................................................241
UPUTSTVO ZA FORMULISANJE PLANA
242
UEE KORISNIKA I DRUGIH UKLJUENIH STRANA U SAINJAVANJU PLANOVA
249
DELOTVORNO PLANIRANJE
252
Kolaborativno kreiranje plana na timskom sastanku sa korisnikom i porodicom........................................253

VRSTE PLANOVA I VREMENSKI ZAHTEVI
255
Poetni plan...............................................................................................................................................................................255
Porodini plan .........................................................................................................................................................................255
Planiranje stalnosti u porodinom planu..................................................................................................................................... 260
PLAN ZA OSAMOSTALJIVANJE
12
266

IX DEO
PONOVNI PREGLED, MONITORING, EVALUACIJA
I ZATVARANJE RADA NA SLUAJU
PONOVNI PREGLED
SADRAJ
270
271
1. Planom je predvieno da se evaluacija plana uradi u kraem vremenskom periodu. ............................................................. 272
2. Okolnosti ivota korisnika i porodice su se bitno promenile................................................................................................... 272
3. Deca mlaeg kalendarskog uzrasta. ......................................................................................................................................... 272
MONITORING PRUANJA I KORIENJA USLUGA
273
EVALUACIJA TOKOM RADA NA SLUAJU
275
ZATVARANJE SLUAJA
278
LITERATURA
282
13

DEO
INTEGRATIVNI PRISTUP
U SOCIJALNOM RADU
Praksa socijalnog rada je sloena delatnost iji je
osnovni cilj pomo pojedincima, porodicama, grupama i zajednicama u prevazilaenju ivotnih tekoa, obavljanju socijalnih uloga, odranju ili unapreenju kvaliteta ivota i stvaranju drutvenih uslova
u skladu sa ovim ciljem. Praksa podrazumeva profesionalnu primenu vrednosti, principa i tehnika soci-
jalnog rada prilikom povezivanja ljudi sa postojeim

slubama, obezbeenja savetodavnog i psihoterapijskog rada individuama, porodicama i grupama,
pomaganje zajednicama ili grupama u obezbeenju
i unapreenju socijalnih slubi i usluga, kao i uee
u relevantnim zakonskim procesima (NASW, 1992;
1995; 2008).
OKVIR 1. PROCES SOCIJALNOG RADA (PREMA HOWE, 1995)

Identifikacija problema ili potreba: o emu se radi?
Procena ljudi i njihove situacije: ta se dogaa?
Postavljanje ciljeva, planova i namera: ta treba uraditi?
Metode odnosno naini za postizanje ciljeva, zadovoljavanje potreba i reavanje
problema: kako to treba uraditi?
Periodini pregled i evaluacija problema, procene ciljeva i metoda: da li je
postignuto ono to se elelo?
Svrha socijalnog rada je pospeivanje i unapreenje adaptacije izmeu klijenta i sistema sa kojima
je klijent povezan, u skladu sa socijalnom pravdom,
uz svest da obe strane u procesu imaju tekoe u
adaptaciji. Dominantan teorijsko-metodoloki pristup u socijalnom radu jeste sistemsko-ekoloka
perspektiva, sa brojnim kolama i pravcima koji su u
osnovi savremenih modela prakse. Sistemski i transakcioni ekoloki modeli, od svoje pojave poetkom
osamdesetih godina XX veka, iroko su prihvaeni
u socijalnom radu, jer su ponudili plodan koncept
za objanjavanje raznovrsnih problema sa kojima se
klijenti socijalnih slubi suoavaju i za kreiranje interventnih pristupa. Ovi modeli su proirili tradicionalnu usmerenost sa problema pojedinca i pomerili
fokus sa individualne patologije.
15
Ekoloke perspektive su obezbedile prilagodljiv, evolucionistiki pogled na osobu u konstantnoj

razmeni sa okolinom. U kontinuiranom procesu meusobne adaptacije, ljudi menjaju svoje okruenje i
okruenje izaziva promene u njima. Prilagoavanje
je reciprono kada postoji razvoj putem promene, dok socijalni problemi (siromatvo, diskriminacija i sl.) zagauju drutveno okruenje i umanjuju
mogunost recipronog prilagoavanja (Germain,
1979). ivotni sistemi aktivno nastoje da odre dobru saglasnost sa okruenjem, dok je razmena sa resursima sredine neophodna za odravanje i razvoj.
Transakcije mogu izazvati poremeaj ravnotee u
sistemima i tada dolazi do stresa koji stvara probleme u okruenju prilikom zadovoljavanja potreba i
ostvarenja sposobnosti. Stres (tj. problem) nastaje

DEO
iz ivotnih transakcija, pritisaka iz okruenja i meulinih procesa i odnosa.

Problemi sa kojima se ljudi suoavaju (nasilje, siromatvo, sukob sa zakonom, diskriminacija) analiziraju se na razliitim nivoima sistema i na njih se deluje odgovarajuim nivoima intervencija socijalnog
rada. Ljudsko ponaanje razmatra se u kontekstu
okolnosti u kojima osoba ivi, a ne kroz unutranje i
meuline faktore. Kao osnovni faktor uzima se izolacija od moguih sistema podrke, bilo da se radi o
iroj porodici ili o sistemima podrke u zajednici kao
to su slube za pomo porodici, dnevni boravak,
pomo u kui i sl. (Garbarino, 1992).
Ekoloka perspektiva povezuje druge teorijske
pristupe koji naglaavaju individualne faktore ili faktore kulture u nastanku ljudskih problema i nainu
zadovoljavanja potreba i ukljuuje faktore razliitih
nivoa sistema u sloenu organizaciju. Faktori udrueni sa stresom nastaju usled ivota u okruenju
koje nije pogodno za psiholoko zdravlje i razvoj.
Modeli intervencije pomeraju fokus sa individue na
intervencije u socijalnoj mrei i zajednici da bi se
prevazila izolacija i stvorio doivljaj pripadnosti i
zajednikog reavanja problema (Kemp, Whittaker,
and Tracy, 1997). Vremenom je sistemsko-ekoloki
pristup evoluirao i ugradio mnoge korisne koncepte
i objanjenja istraivaa ljudskog razvoja i interakcionista, te proirio interesovanje na pitanja potreba ranjivih grupa, pitanja roda, raznolikosti i razlika. Sistemska baza pomae ekolokoj perspektivi u
objanjenju kompleksnosti meusobno ispreplitanih
biolokih, psiholokih, socijalnih i kulturnih sila.
Sistemska praksa podrazumeva razumevanje
klijenta u okviru njegovog ivotnog prostora, dok se
intervencije socijalnog rada planiraju i sprovode u
okviru stvarne ivotne situacije (poeti tamo gde
se klijent nalazi), a ne na osnovu onoga to treba
ili moe da bude. Meusobna povezanost ponaanja, situacije i sistema vrednosti pojedinanog klijenta sa drugima iz neposrednog socijalnog okruenja
kljuna je za razumevanje efekata promene, jer svaka intervencija socijalnog rada ima uticaj i na klijenta
i na okruenje. Obrazac interakcija izmeu klijenta
i konkretne socijalne slube odreuje se i odrava
voenjem sluaja kao pristupom prakse radi:
1. stvaranja reda u odnosu klijent socijalni radnik, prema jasno definisanim ulogama i zadacima,
2. kreativnog reavanja problema i zadovoljavanja potreba uz minimalnu (najmanje restriktivnu) intervenciju,
3. obezbeivanja da se svaka intervencija odvija
u skladu sa verovanjima, ponaanjem i ivotnim stilom klijenta i njegovog neposrednog
okruenja i
4. promene okvira stavova i verovanja klijenta
ili klijent-sistema koji blokiraju efikasno reavanje problema u smislu promene znaenja ili
konteksta.
16
Strateki i zakonski dokumenti socijalne zatite

naglaavaju vanost planiranja delotvornih i koordiniranih usluga kako bi se zadovoljile potrebe ugroenih grupa korisnika, razvile usluge u zajednici i
umanjile potrebe za rezidencijalnim smetajem i
drugim restriktivnijim intervencijama. Redefinisanje
pristupa u socijalnoj zatiti podrazumeva pomeranje teita na pitanje kako obezbediti da javna ovlaenja koja centar za socijalni rad ima i usluge koje
pruaju ova i druge slube i ustanove socijalne zatite budu podravajue i pristupane za korisnike.
Ova monografija polazi od stanovita da centar
za socijalni rad, kao bazina sluba socijalne zatite
u optini, u reformskim procesima treba jasno da se
pozicionira u socijalnoj zatiti, i to prvenstveno kroz
(re)definisanje i standardizovanje svojih funkcija i
postupaka i razjanjavanje odnosa sa drugim akterima zatite u zajednici. Funkcije, struni postupci
i usluge u centru zahtevaju standardizaciju, jer je
u dosadanjem radu uoeno da ciljevi i standardi
usluga koje prua centar nisu sasvim jasni. Takva situacija ima kao rezultat nisku efikasnost usluga, odnosno glomazne i nedelotvorne postupke koji vie
vode rauna o ispunjavanju formalnih zahteva nego
o tome ta je svrha postupaka i usluga zatita prava ugroenih, poboljanje ili odravanje kvaliteta ivota korisnika, zadovoljavanje potreba, otklanjanje
ili ublaavanje rizika, nedostataka ili neprihvatljivog
drutvenog ponaanja i maksimiziranje razvoja potencijala korisnika za ivot u zajednici.
HOLISTIKI PRISTUP
PROBLEMIMA I POTREBAMA
Savremeni metodski pristupi socijalnog rada idu
izvan tradicionalnih okvira procene i intervencije:
pojedinac nije jedini fokus procene, a porodica, vrnjake ili druge grupe i faktori ire sredine mnogo su
vie od okvira za prepoznavanje problema. Holistiki
pristup problemima i potrebama prevazilazi statinost i parcijalnost klasinog trometodskog pristupa
u socijalnom radu (rad sa pojedincem i porodicom,
rad sa grupom, rad u zajednici) i razvija se u okviru tzv. integrativnog socijalnog rada (Adams et al.,
2009; Ajdukovi i Urbanac, 2009). Prema ovom pristupu, u socijalnom radu se kontinuirano odvija proces integracije, jer su vani ciljevi prakse integracija,
solidarnost i povezanost s drutvenim okruenjem. U
osnovi takve integracije lee koordinacija, saradnja,
partnerstvo i planiranje usluga.
Cilj socijalnog rada je da pomae korisnicima
usluga i onima koji se o njima staraju da ostvare lini
integritet i socijalnu ukljuenost u sopstvenom porodinom i drutvenom ivotu, odnosno u ivotu zajednice. Ovakva praksa podrazumeva refleksivnog
praktiara koji stalno promilja sopstveno delovanje
iz korisnike perspektive i perspektive drugih ukljuenih aktera. Omoavanje je jedan od naina na koji
socijalni radnici i drugi profesionalci u socijalnoj zatiti nastoje da podstaknu otpornost i solidarnost i da

DEO
savladaju prepreke za dostizanje socijalne kohezije i

ukljuenosti kako bi se promovisala socijalna pravda.
Pristup osobi-u-okruenju sagledava pojedinca u njegovom fizikom, psiholokom, porodinom,
lokalnom, politikom, duhovnom i svakom drugom
okruenju kao dinamiki, interaktivni sistem u kome
su sve komponente pod meusobnim uticajem.
Pojedinac i njegovo okruenje stvaraju specifian
ekosistem u okviru koga su pojedinac, svi sistemi sa
kojima je on u meusobnom odnosu, ire okruenje
u kome pojedinac funkcionie, kao i sve meusobne
interakcije izmeu pojedinca i razliitih podsistema.
Ovaj pristup podrazumeva kontinuitet intervencija

koje prema Hareu (2004) poinju od individualnog
rada sa klijentom i klinikog savetovanja i psihoterapije, nastavljaju se radom sa porodicom i porodinom terapijom, grupnim radom, omoavanjem,
voenjem sluaja, medijacijom, socijalnom akcijom,
zastupanjem, formiranjem politika, a zavravaju se
socijalnim razvojem. Stoga je potrebno integrisati intervencije na razliitim nivoima sistema. Odreenje socijalnog rada koje u skladu sa definicijom
Meunarodne asocijacije drutava socijalnih radnika
daje Hare prikazano je na Slici 1.
SLIKA 1.
DIMENZIJE SOCIJALNOG RADA
(ADAPTIRANO PREMA HARE, 2004)
CILJEVI
UNAPREENJE DOBROBITI LJUDI; SOCIJALNA PRAVDA
MIKROPRAKSA
MEZOPRAKSA
MAKROPRAKSA
Fokus na klijenta,
korisnika usluga
Fokus na posredovanju
izmeu ljudi i sistema u okruenju
Fokus na agencije, grupe,

zajednice, institucije, sisteme, drutvo
Savetovanje/
psihoterapija,
kliniki rad,
socijalni rad
Agencijska
administracija
Voenje
sluaja
Socijalni rad
sa grupom
Politika
akcija
Zastupanje/
socijalna akcija
Rad sa
pojedincem
Socijalni
razvoj
OSOBA U
OKRUENJU
Socijalna
pedagogija
Porodina
terapija
Posredovanje
Organizacija
zajednice
Omoavanje/
antipotinjavajua
praksa
Osveivanje
Vrednosti i etika socijalnog rada

Ljudska prava / socijalna pravda
Principi i metode istraivanja
Okruenje savremene prakse u XXI veku podrazumeva brze promene, odgovor na nove i sloene probleme savremenog ivota, prilagoavanje
informacionom okruenju, profesionalce koji imaju
razvijene vetine timskog rada, a zahteva i meusobno umreavanje, upuivanje i koordinaciju. Socijalni rad razvija metodoloke osnove u kontekstu
integrisanog nastupa socijalnih i drugih slubi i organizacija u zajednici, prema problemima i potrebama posebnih korisnikih grupa. Osnovni pristup
podrazumeva sekvencijalnu upotrebu metodskih
kompleksa socijalnog rada, to omoguava delo-
17
Politika
praksa
INSTITUCIJE
Porodica, obrazovanje,
zdravstvo i mentalno zdravlje,
socijalna zatita, stanovanje,
rekreacija, pravosue, policija,
politika, okruenje.
vanje na razliitim nivoima sistema drutva (egarac, 2004).

Voenje ili menadment sluaja predstavlja sistemski pristup u socijalnom radu. Panja se usmerava na sisteme u kojima klijent funkcionie svakodnevno, a ne na unutranje procese koji treba da izazovu
promenu. Voenje sluaja zahteva koordinaciju procesa pruanja usluga koje esto obezbeuju razliite
slube. Ono podrazumeva aktivnosti procene, araniranja pristupa uslugama, koordinacije i nadgledanja
usluga koje treba da odgovore na klijentove potrebe.
Osoba koja sprovodi navedene aktivnosti najee

DEO
se zove voditelj sluaja (case manager). Sam proces

obuhvata odreivanje da li je klijent podoban (kvalifikovan) za usluge i intervencije, definisanje koje
usluge mogu na najbolji nain da odgovore na potrebe i probleme klijenta, te planiranje, obezbeenje,
praenje i zavretak usluga u skladu sa ustanovljenim
vremenskim okvirima (Filip, Mc Daniel, Schene, 1992).
Barker (2013) u definiciji voenja sluaja naglaava proces planiranja, potrage, zastupanja i monitoringa razliitih usluga koje korisniku obezbeuju
socijalne i zdravstvene slube. Taj proces omoguava voditelju sluaja da koordinie aktivnosti razliitih
profesionalaca i slubi u okviru timskog rada, ime
se proiruje pristupanost i delotvornost ponuenih
usluga za korisnika. Ovim se umanjuju problemi koji
nastaju usled fragmentacije usluga, fluktuacije osoblja i neodgovarajue saradnje izmeu prualaca
usluga.
Prema Vitakeru i saradnicima (2006), poeci voenja sluaja se vezuju za nastanak profesije socijalnog rada, a ono ostaje integralni deo prakse i u XXI
veku. U pitanju je perspektiva prakse koja se usmerava na osobu-u-okruenju i na snage. Sastavni deo
prakse ini razvoj i unapreenje sistema podrke (to
obuhvata sistem usluga, resurse, mogunosti i prirodne i neformalne sisteme socijalne podrke i unapreuje dobrobit pojedinaca, porodica i zajednica).
Pored rada sa sistemima, praksa podrazumeva
uspostavljanje saradnikog i pomagakog odnosa
izmeu praktiara i klijenta, pa se vetine neposredne prakse integriu sa administrativnim strategijama
u skladu sa konkretnim sistemom u kome se odvija
praksa (najee socijalna zatita i zdravstvo), odnosno sa konkretnim okruenjem prakse i specijalizacijom. Voenje sluaja je metod socijalnog rada u
kojem se, u saradnji sa korisnikom, procenjuju potrebe, araniraju i koordiniu usluge, obavljaju monitoring i evaluacija i zastupaju najbolji interes korisnika
(NASW, 1992; 2013), ali se ne smatra profesijom ve
saradnikom i transdisciplinarnom praksom. Prema
nekim autorima, fokus voenja sluaja predstavlja stvaranje klijentove mree podrke (Moxley,
1989:18), to podrazumeva tri komponente:
1. briga o sebi (usmerava se na podrku i razvoj
sposobnosti korisnika za aktivnosti brige o
sebi),
2. profesionalna briga (usmerava se na angaovanje razliitih prualaca usluga),
3. meusobna briga (do nje se dolazi procenom
i podsticanjem korisnikove socijalne mree).
Kljuni elementi su organizacija i koordinacija
usluga, kontinuitet, defragmentacija, usmerenost na
ishode usluga i monitoring pruanja usluga, uz periodine ponovne preglede i evaluaciju.
Nazivi programa i radnih mesta variraju. Koriste
se i termini koordinacija usluga, navigacija korisnika,
voenje staranja (zatite/nege/brige), upravljanje
staranjem, koordinacija nege, voditelj tretmana, koordinator individualnog plana tretmana i sl., a sma-
18
tra se da svi ovi termini u odreenoj meri opisuju

voenje sluaja (NASW, 2013). Izbor termina ponekad odraava filozofsku i teorijsku pozadinu, a ovi
termini se ponekad koriste kao sinonimi.
Sa pravom se naglaava da kovanica voenje
sluaja (case management) nije najsreniji termin
te da moe da zvui depersonalizovano kao da se
sluaj sam vodi, odnosno da ima onih koji korisnika poistoveuju sa sluajem (Ajdukovi i Urbanac,
2009). Termin se ve odomaio u junoslovenskim
jezicima, verovatno kao odraz potrebe za kraim i
jednostavnijim terminima, mada treba voditi rauna
i o njegovom prikrivenom znaenju (isto, str. 511).
Voenje je, meutim, samo jedna od etiri glavne
funkcije upravljanja ili menadmenta; osim voenja,
tu su jo planiranje, organizovanje i kontrola i koordinacija. To su sve osnovne karakteristike ovog
metoda, s tim to savremeni pristupi (od devedesetih godina XX veka) znatno vei naglasak stavljaju na saradnju, partnerstvo, kolaborativni pristup,
potpuno uee, pravo na izbor korisnika i personalizaciju usluga. Time se naputa tradicionalni paternalistiki okvir koji je bio karakteristian za pristupe
u socijalnom radu gde je profesionalac preuzimao
kontrolu nad ivotom korisnika za njegovo dobro,
zanemarujui pritom njegove sopstvene izbore, elje i preferencije, kao i mogunost da sam donosi
odluke koje su zasnovane na informacijama.
Sa druge strane, termin sluaj u ovom kontekstu oznaava situaciju ili okolnosti koje oteavaju
zadovoljavanje potreba, ometaju funkcionisanje i
ostvarivanje prava korisnika, a povodom kojih se
pokree struno voen proces promene u cilju zadovoljenja potreba i prevazilaenja problema. Nedopustivo je osobu izjednaavati sa sluajem, a to
odstupa i od izvornog znaenja rei dogaaj, doivljaj, prilika, sudbina (Lalevi, 1974: 730, 18404).
Postoje konceptualne razlike u pristupima voenju sluaja (case management) i voenju staranja
(care management); voenje staranja je pristup u
kome se nakon procene potreba razvija plan i kupuje odgovarajui paket usluga, ije se sprovoenje nadgleda. Standardi za voenje sluaja NASW
iz 2013. godine naglaavaju da su primenjivi u oba
srodna pristupa, odnosno da ak i programi koji se
isto zovu mogu da sadre znaajne razlike. Konceptualne razlike u paradigmama voenja sluaja,
odnosno u nainima na koji organizacije vide uloge
voditelja sluaja i korisnika, utiu na organizacionu
kulturu i pruanje usluga, populaciju korisnika i ishode rada (Moxley, 2011).
Pristup voenju sluaja koji zastupamo u ovoj
publikaciji podrazumeva kreativan i kolaborativan
proces, u kome se vetine procene, planiranja, konsultacije, poduavanja, modelovanja i zastupanja
koriste radi unapreenja i optimizacije socijalnog
funkcionisanja korisnika (Woodside and McClam,
2003). Voditelji sluaja su profesionalni pomagai,
a cilj njihovog rada je pomo onima kojima je takva pomo potrebna da bi upravljali sopstvenim
ivotom, odnosno kojima je potrebna podrka u

DEO
situacijama krize. Profesionalci prikupljaju podatke,

procenjuju potrebe, snage i rizike, planiraju i nadgledaju pruanje usluga. U tom procesu oni sarauju
sa drugim profesionalcima, agencijama i organima,
araniraju korisniku pristup uslugama drugih slubi,
zastupaju korisnike i nadgledaju alokaciju resursa i

kvalitet usluga. Istovremeno, voditelji sluaja neke
usluge i mere pruaju neposredno, u skladu sa potrebama korisnika i mandatom slube.
OKVIR 2.
OSNOVNI POJMOVI U VOENJU SLUAJA
Evaluacija oznaava postupak kojim se u
odreenim vremenskim intervalima, uporeivanjem planiranih ishoda sa aktuelnim stanjem
korisnika i porodice, razmatraju adekvatnost
procene i rezultati usluga i mera, odnosno u
kom stepenu su obavljeni zadaci postavljeni
planom i dostignuti ishodi koji vode cilju rada.
Intervencije su namerni postupci koji treba da

pomognu korisnicima da, menjanjem stanja
akcijom, prevladaju tekoe i postignu svoje
ciljeve vezane za razvoj potrebnih znanja,
odnosno za usvajanje vrednosti i vetina. Intervencije obuhvataju tretman, ali i ostale aktivnosti koje se koriste za prevenciju problema
i postizanje ciljeva koji vode socijalnoj dobrobiti. Pojam intervencije odnosi se na savetovanje, psihoterapiju, zastupanje, posredovanje,
socijalno planiranje, rad u zajednici i mnoge
druge aktivnosti koje pripadaju savremenom
konceptu socijalnog rada.
Izdvajanje radi osiguranja bezbednosti je

postupak koji se preduzima u sluajevima
kada je izdvajanjem iz ugroavajue sredine
potrebno zatiti dete, odraslo ili staro lice u
situaciji u kojoj se ne moe osigurati bezbednost drugim raspoloivim merama, uslugama i
intervencijama.
Konferencija sluaja je sastanak koji se organizuje povodom rada na sluaju u situacijama

kada je potrebno obezbediti multidisciplinarni
i interresorski pristup pravosudnih, socijalnih,
zdravstvenih i obrazovnih slubi i institucija, a
naroito u odgovoru na situacije zlostavljanja,
zanemarivanja, nasilja u porodici i eksploatacije.
Korisnik oznaava osobu, porodicu ili socijalnu grupu u zajednici koja koristi usluge socijalnih slubi u zadovoljavanju potreba i koja bez
podrke tih slubi ne moe dostii ili odrati
kvalitet ivota ili zatititi svoja prava. Korisnikovi ciljevi, potrebe i snage su prvenstveni
fokus voenja sluaja. U nekim okolnostima
korisnik se naziva i klijentom, konzumentom,
stanarom, pacijentom i sl.
Kultura utie na vrednosti, stavove, uverenja

i ciljeve koje voditelj sluaja i korisnik unose u
zajedniki proces rada. Kulturna identifikacija
obuhvata rasu, etniku pripadnost, nacionalno i geografsko poreklo, stepen akulturacije, zakonski status, socio-ekonomsku
klasu, materijalni status, uzrast, pol i rodnu
pripadnost, seksualnu orijentaciju, porodini
status, duhovna, religiozna i politika uverenja
ili pripadnost, zdravlje, fizike, psiholoke ili
kognitivne sposobnosti i sl.
Kulturna kompetencija je proces putem koga

se pojedinci i sistemi, na uvaavajui i delotvoran nain, odnose prema ljudima razliitih
kultura, jezika, klase, rase, nacionalnog porekla, religijskog opredeljenja, porodinog statusa, rodnog i seksualnog opredeljenja i drugih
razliitosti, tako to prepoznaju, potvruju i
uvaavaju vrednost pojedinaca, porodica i zajednica, titei i uvajui njihovo dostojanstvo.
Mera oznaava skup pravnih postupaka koji

se u centru za socijalni rad sprovode u skladu
sa javnim ovlaenjima.
Plan usluga i mera odreuje osnovni skup

usluga, mera, zadataka i aktivnosti za dostizanje eljenih ciljeva rada i ishoda za korisnika,
povezujui rezultate procene sa intervencijama, uslugama i merama.
Planiranje oznaava proces u kome se, na

osnovu informacija dobijenih tokom procene, razvija usmeren, sistematian i vremenski
ogranien plan u saradnji sa korisnikom i
porodicom i drugim ukljuenim strunjacima,
slubama i osobama.
19

DEO
OKVIR 2.
OSNOVNI POJMOVI U VOENJU SLUAJA
Ponovni pregled oznaava postupak u kome
se na osnovu rezultata evaluacije vri revizija,
odnosno ponovna procena potreba, snaga i
rizika, i revidira plan rada kako bi se usluge i
mere prilagodile promenama u okolnostima i
funkcionisanju korisnika i porodice.
Porodica i porodini sistem su znaajni u

voenju sluaja. Ukljuenost porodice moe
da varira u zavisnosti od populacije korisnika
i okruenja u kome se odvija praksa. Svaki
pojedinac definie svoju porodicu, pa pojam
porodice moe da se odnosi na porodicu
porekla, suprunika ili partnera, roenu decu
i drugu decu u domainstvu i van njega, iru
porodicu, prijatelje, pruaoca nege ili druge
koji podravaju korisnika da uestvuje u procesu voenja sluaja.
Procena podrazumeva organizovan proces

prikupljanja podataka, prepoznavanja i ocene
problema, potreba, snaga i rizika, situacije i
ukljuenih osoba, koji se postepeno razvija
kako bi se odredili ciljevi rada sa korisnikom,
potrebne usluge i mere.
Sluaj oznaava situaciju ili okolnosti koje

oteavaju zadovoljavanje potreba, ometaju
funkcionisanje i ostvarivanje prava korisnika,
a povodom kojih se pokree struno voen
proces promene u cilju zadovoljenja potreba i
prevazilaenja problema korisnika.
Supervizija je proces koji obezbeuje da se

primenom standarda realizuju struni zadaci
i aktivnosti iz delatnosti centra za socijalni
rad kroz profesionalnu podrku i uenje, a
da struni radnici na taj nain razviju znanje,
kompetenciju i mogunost da preuzmu odgovornost za sopstvenu praksu, odnosno da
podignu nivo kvaliteta zatite korisnika.
Usluga oznaava aktivnosti i dobra koja se

nude korisniku u cilju poboljanja kvaliteta
ivota, zadovoljavanja potreba, otklanjanja ili
ublaavanja rizika, nedostataka ili neprihvatljivog drutvenog ponaanja i najveeg mogueg razvoja potencijala korisnika za ivot u
zajednici.
Voditelj sluaja je struni radnik zaduen za

konkretan sluaj koji utvruje i koristi potrebne profesionalne i druge resurse iz centra za
socijalni rad ili iz drugih ustanova i organizacija u lokalnoj zajednici neophodne za zadovoljavanje i prevazilaenje potreba i problema,
odnosno za pruanje odgovarajuih usluga
korisniku.
Voenje sluaja je sistemski pristup u socijalnom radu koji obuhvata aktivnosti procene,
araniranja pristupa uslugama, planiranja,
koordinacije, nadgledanja i evaluacije primene mera i usluga koje treba da odgovore na
potrebe konkretnog korisnika
Znaajne druge osobe su osobe iz korisnikove mree podrke (lanovi porodice, prijatelji,
druge bliske osobe, pruaoci usluga i sl.).
Klijent sistem obuhvata korisnika i lanove
njegove mree podrke, odnosno znaajne
druge osobe.
20

DEO
OSNOVNE FAZE
VOENJA SLUAJA
Payne (2000) ukazuje na pet glavnih faza i naglaava ciklinost procesa. Prva faza je procena potreba
korisnika. U drugoj fazi voditelj sluaja sa korisnikom planira i formira paket usluga (iz palete dostupnih usluga), a u treoj fazi ga sprovodi. etvrta
faza predstavlja praenje integrisanja usluge (monitoring, tj. regularnu proveru funkcionisanja paketa). Na kraju, u petoj fazi, voditelj sluaja ocenjuje,
odnosno evaluira da li je ishod primenjenog paketa
odgovarajui za korisnika. Ovo ocenjivanje vodi ka
daljem ispitivanju i redefinisanju plana.
Ovako predstavljen, proces je vrlo slian praksi
socijalnog rada, ali postoje tri elementa koji uslovljavaju razliku izmeu voenja sluaja i ostalih formi
socijalnog rada. Prvo, voenje sluaja je voeno potrebama. Najvei deo prakse socijalnog rada poiva
na iskustvu socijalnog radnika ili na ve utvrenim
pravilima i procedurama slube. Nasuprot tome,
pruanje usluga koje su voene potrebama korisnika zasniva se na odabiru usluga koje odgovaraju
posebnim potrebama svakog korisnika. Drugi vaan
element je ideja o formiranju paketa usluga iz spektra
dostupnih opcija. Svaki element paketa je posebno

prilagoen potrebama korisnika tako da sa ostalim
elementima ini skladnu celinu. Svaki korisnik usluga
dobija drugaiji paket. Ovde se, iz promene termina
klijent u korisnik usluga, vidi da se odbacuje puko
klijentelisanje, a razvija proces pruanja usluga.
Trei element je praenje sa ocenjivanjem, odnosno
monitoring i evaluacija kao sastavni deo rada. Voenje sluaja namee paljivo korienje resursa, nasuprot klasinom pristupu koji podrazumeva dosledno
pruanje usluga sve do nastanka problema. Tako se,
kod voenja sluaja, redovnim praenjem paketa
usluga i periodinim redefinisanjem obezbeuje njegovo odgovarajue funkcionisanje.
Vudsajdova i Maklamova (2003) ciklus voenja
sluaja saimaju u tri osnovne faze: procena, planiranje i implementacija. Sami postupci, vetine, strategije i repertoar znanja koji su potrebni za uspean
rad na sluaju oblikuju se prema mandatu, mogunostima i ustanovljenim pravilima (politici, standardima i procedurama) slubi koje rade sa pojedinim
grupama klijenata.
SLIKA 2.
FAZE VOENJA SLUAJA
PROCENA
IDENTIFIKACIJA
PROBLEMA
PRVI
KONTAKT
PRIKUPLJANJE I
PROCENA PODATAKA
RAZVIJANJE
KOMPLETNE SLIKE
O KLIJENTU I SITUACIJI
ARANIRANJE
PRISTUPA USLUGAMA
NADGLEDANJE
USLUGA
REAVANJE PROBLEMA /
ZADOVOLJENJE POTREBA
PLANIRANJE
RAZVIJANJE
PLANA
IMPLEMENTACIJA
OBEZBEENJE
USLUGA
21

DEO
Danas socijalne slube postavljaju ire ciljeve

intervencija, razvijaju metode procene i tretmana
koji ukljuuju nauna saznanja, definisane ishode i
mehanizme uticaja samih klijenata na proces rada.
U praktinim naporima razrauju se tri osnovna fokusa na porodicu, pojedinanog korisnika (dete,
odraslu ili staru osobu) i zajednicu.
Korisnik. Dobrobit ili najbolji interes korisnika,
bilo da je u pitanju dete, odrasla osoba sa invaliditetom ili ostarela osoba, predstavlja princip koji u krajnjem ishodu opredeljuje naine regulisanja porodinih odnosa i intervencije socijalnog rada. Potrebe
individualnog korisnika i osnovni uslovi za razvoj,
prevazilaenje tekoa i uee u zajednici odreuju
nastupe prema konkretnim problemima i potrebama. Zato je vanije odrediti potrebe nego utvrditi
dijagnozu. Procena integrie planiranje koje treba
dugorono da omogui najbolji interes korisnika.
Prava korisnika na zatitu nisu u suprotnosti sa pravom na najvee mogue uee i uticanje (u skladu
sa uzrastom, zrelou i drugim kapacitetima za uee) na sve odluke koje se odnose na ivot i uee
korisnika u zajednici.
Porodica. Zatita i podrka integritetu porodice
je temeljni princip koji se obezbeuje razvijanjem
usluga za ouvanje i unapreenje porodinih funkcija. Dostupnost i kvalitet usluga obezbeuju mogunost prevencije brojnih problema koji nastaju pod
uticajem promena izazvanih razvojem, nezadovoljenih potreba i transakcija sa okruenjem. Poverljivost
odnosa i podataka obezbeuje dobrovoljnost i sa-
radnju, ali ne moe ii na tetu prava i potreba pojedinanih korisnika (npr. detetovog prava na zdravlje
i razvoj ili izbora i samoopredeljenja korisnika, to se
ne moe rtvovati zbog interesa drugih, monijih
lanova porodice).
Zajednica. Izgradnja socijalne mree za podrku ranjivim grupama korisnika predstavlja tekovinu
savremenih pristupa u socijalnom radu (Whittaker,
1991). Drutvo ima svoje odgovornosti u stvaranju
uslova za razvoj dece te za bezbednost i produktivno uee ostarelih i osoba sa invaliditetom, pa
svoje ustanove treba da razvija i prilagoava u skladu sa potrebama sistematske i planske saradnje u
razvoju usluga koje odgovaraju na potrebe ljudi. Zadatak socijalnog rada i socijalnih slubi jeste izgraivanje sistema komunikacije i saradnje.
Proces voenja sluaja obuhvata procenu da li je
klijent podoban za usluge i intervencije, definisanje
usluga koje mogu na najbolji nain da odgovore na
potrebe i probleme klijenta, planiranje, obezbeenje, praenje i zavretak usluga u skladu sa ustanovljenim vremenskim okvirima. Centar za socijalni rad
je u ovom pogledu osnovna sluba koja korisnicima
socijalne zatite obezbeuje ulaz u sistem, upuuje ih na razliite usluge i mere pravne zatite i povezuje te usluge i mere pravne zatite. Savremeni
pristupi ukazuju na nunost povezivanja razliitih
sistema i slubi i prevazilaenje parcijalnog i sektorskog pristupa potrebama korisnika. Kljuni koraci u
voenju sluaja su prikazani u Tabeli 1.
TABELA 1.
FUNKCIJE I CILJEVI VOENJA SLUAJA (PREMA DILL, 2001:6)
FUNKCIJE VOENJA SLUAJA
CILJEVI ZA KORISNIKE
CILJEVI ZA SISTEM USLUGA
Identifikacija i procena potreba

korisnika
Ostvarivanje prava korisnika i

odreivanje potreba za uslugama i preferencija u pogledu
usluga
Efektivno usmeravanje usluga
Razvoj plana usluga
Razvoj dostinih ciljeva za korisnike i sa korisnicima
Podsticanje usluga koje su delotvorne i ekonomski isplative

Utvrivanje praznina i nedostataka u uslugama
Korienje i koordinacija
usluga
Obezbeivanje pristupa uslugama; obezbeivanje, kontinuirano

pruanje i integrisanje usluga
Unapreenje koordinacije usluga

koje treba obezbediti
Zastupanje radi razvoja usluga
kako bi se popunile praznine i
nedostaci u pruanju usluga
Monitoring, periodini ponovni

pregled i evaluacija
Stalna procena potreba za uslugama, procesa pruanja usluga i

evaluacija kvaliteta usluga
Osiguranje kvaliteta i bolje

usmeravanje usluga
Pregovaranje je sastavni deo svih faza voenja sluaja. Osnovni cilj pregovaranja ogleda se u redukovanju
neslaganja izmeu dve ili vie strana kako bi njihovi
meusobni odnosi postali tolerantniji, koordinisaniji
22
i doveli do prihvatljivih reenja sa jasnom podelom

uloga i odgovornosti. Izbor najpodesnijih strategija i
taktika pregovaranja zavisi od sloenosti problema,
procene sopstvenih i resursa i kapaciteta druge stra-

DEO
ne, integrativnih potencijala, vremenskog okvira i sl.

Raznovrsne strategije i taktike pregovaranja primenjuju se u radu sa korisnicima, predstavnicima razliitih slubi u zajednici ili unutar internih timova. U sistemu socijalne zatite pregovaranje se najee koristi
kako bi se ostvarili najbolji interesi korisnika.
ZASTUPANJE
U CIKLUSU VOENJA SLUAJA
Zastupanje u socijalnom radu predstavlja kontinuiran proces i etiku obavezu koja se preduzima radi predstavljanja korisnikovih interesa, odnosno zastupanja nemonih pred monim grupama
(NASW, 2008). Zastupanje promovie jednakost,
socijalnu pravdu i socijalnu inkluziju i omoava ljude
da govore u svoje ime. Takoe, zastupanje moe da
pomogne ljudima da postanu svesniji svojih prava,

da ih ostvare te da se ukljue u donoenje odluka o
sopstvenoj budunosti i da utiu na donoenje takvih odluka (Lee, 2007).
Zastupanje je veoma znaajna aktivnost i vetina
za voditelje sluaja. Korisnici socijalnih slubi esto
nisu u stanju da artikuliu svoje potrebe i interese ili
ne razumeju
mogunosti i izbore koji im stoje na raspolaganju. esto nemaju dovoljno informacija ili vetina za
predstavljanje svojih potreba. U nekim situacijama
potrebe i elje korisnika mogu da budu direktno suprotstavljene potrebama ljudi koji imaju mo. Korisnici esto nisu u poziciji da zastupaju sami sebe.
Za zastupanje su neophodni samouverenost, doivljaj kontrole i razumevanje kako sistem funkcionie.
Znaajan broj ljudi koristi usluge socijalnih slubi
upravo zato to nema te karakteristike.
OKVIR 3.
OKOLNOSTI U KOJIMA MOE BITI POTREBNO ZASTUPANJE TOKOM
VOENJA SLUAJA (PREMA WOODSIDE AND MCCLAM, 2003).
Zahtev korisnika za uslugom je odbijen ili je usluga limitirana.
Korisnik je izrazio interesovanja za konkretnu uslugu ili tretman,
ali je dobio neto drugo.
Porodica odluuje o tome koje su usluge potrebne korisniku.
Korisnik nema odgovarajue informacije o rezultatima procene i donetim
odlukama.
Korisniku nisu odobrene usluge usled diskriminacije
(npr. po osnovu etnike i religijske pripadnosti, pola i sl.).
Korisnik dobija usluge ili tretman koji su u suprotnosti
sa normama njegove kulture.
Korisnik prima usluge koje mu ugroavaju bezbednost.
Struni radnici su se odnosili prema korisniku bez potovanja.
Korisnik se nalazi usred konflikta dve slube.
Korisnik ne zna svoja prava.
Pravila slube ne slue potrebama korisnika.
Voditelji sluaja su dobro pozicionirani za zastupanje svojih korisnika, jer ih dobro poznaju, znaju
njihove sposobnosti, vrednosti, elje i usluge koje
koriste. Ukoliko se razvije odnos saradnje i poverenja, oni su u situaciji da od korisnika saznaju za neadekvatan tretman ili propuste treih strana. Takoe,
voditelj sluaja ima pristup porodici i svim osobama
i institucijama koje su ukljuene u rad sa korisnikom.
Zastupanje prvenstveno podrazumeva prikupljanje
podataka o relevantnim okolnostima, a potom i do-
23
noenje odluke o primeni najadekvatnijeg naina za

prevazilaenje tekoa, odnosno o primeni zastupanja, reavanja konflikta ili moda reavanja problema. Takoe, za preduzimanje aktivnosti zastupanja
neophodan je pristanak korisnika.
Aktivnosti zastupanja mogu da izazovu nelagodnost kod voditelja sluaja usled podeljene lojalnosti
izmeu korisnika, socijalne slube, tima i supervizora i linih vrednosti i uverenja. Stoga je neophodno
da voditelj sluaja:

DEO
dobro poznaje okruenje u kome je nastao

konflikt (posebno ko su osobe kojima se treba obratiti),
razume potrebe korisnika i drugih ukljuenih
strana (da bi se nali zajedniki interesi i izalo u susret potrebama svih strana ukoliko je
to mogue),
razvije jasan plan za korisnika,
koristi tehnike ubeivanja kada je to prikladno
(jasno imenovanje problema, predstavljanje
pozadine problema, prezentovanje informacija
i injenica; objanjenje zato situacija mora da
se promeni; davanje odgovarajueg reenja),
jasno izloi ili napie sporazum (kada do sporazuma doe),
koristi jae tehnike ukoliko ubeivanje nije
dovoljno (formalna alba, prituba, tuba, korienje medija i sl.).
Generalno, izdvajaju se dva osnovna oblika zastupanja: zastupanje sluaja (case advocacy) i sistemsko zastupanje ili zastupanje interesa profesije
i marginalizovanih grupa (cause advocacy). U prvom obliku, struni radnik zastupa korisnika koji ima
problem, pokuavajui da ga rei u njegovu korist.
Najee je re o aktivnostima koje se usmeravaju
ka drugim sistemima kako bi se proirio krug prava
i spektar konkretne podrke. Ovaj oblik zastupanja
podrazumeva pomo klijentima da dobiju odgovarajue prestacije u situacijama kada njihovi zahtevi
mogu biti odbijeni ili u sluajevima kada potrebe korisnika zahtevaju proirenje ili prilagoavanje postojeih usluga. Takoe, u ovom vidu zastupanja znanja
iz pojedinanih sluajeva doprinose kolektivnom zastupanju sistemskih promena u zakonima, politici ili
praksi (Dalrymple and Boylan, 2013).
Zastupanje marginalizovanih grupa i interesa
profesije (socijalno zastupanje) nije direktno usmereno ka pojedincu. Ukazujui na nedostatke u radu
socijalnih slubi i u funkcionisanju celokupnog sistema socijalne politike, struni radnik nastoji da izazove odreene reforme. Ovo zastupanje slino je
tzv. javnoj edukaciji, koju radnici preduzimaju da
bi izazvali odreene promene u globalnoj politici u
korist profesije, korisnika i zajednice. Zastupanje u
socijalnom radu je i mehanizam za promociju socijalne pravde. Socijalna pravda odraava aktivizam
zastupanja, kao ideja koja mobilie ljude da rade na
promenama. Ovaj potencijal za mobilizaciju lei u
osnovi preispitivanja nepravde i nejednakosti. Socijalna pravda je koncept koji oznaava idealnu situaciju u kojoj svi lanovi drutva imaju ista osnovna
prava, zatitu, prilike, obaveze i mogunosti da koriste drutvene vrednosti (Hare, 2004).
Zastupanje omoguava da antipotinjavjui i
omoavajui modeli imaju praktino dejstvo, bilo
preko ukljuivanja socijalnog radnika ili pomaganjem
korisniku da dobije nezavisno zastupanje. Zastupanje
se odnosi na osobu (ili osobe), bilo da je u pitanju
ranjiva osoba ili grupa ili predstavnik oko koga su se
oni saglasili. Aktivnosti se usmeravaju na delotvorno
24
predstavljanje sluaja pred uticajnim drugima, predstavlja se situacija koja direktno utie na osobu ili
grupu, ili se nastoji da se spree predloene promene
koje mogu da pogoraju situaciju korisnika. I namera
i ishod ovakvog zastupanja treba da doprinesu poveanju doivljaja moi osobe, da joj pomognu da se
osea sigurnije, da postane asertivnija i stekne veu
mogunost izbora. Postoje razliiti tipovi zastupanja
(Brandon and Hawkes, 1997):
1. Samozastupanje: podrka korisnicima da govore u svoje ime.
2. Zastupanje od strane srodnika ili prijatelja:
moe se javiti podeljena lojalnost, mogu nastati kompleksni odnosi, ali se takoe moe desiti
da izbori i prava korisnika dobiju podrku.
3. Vrnjako zastupanje: kada korisnika zastupa neko ko je u slinoj poziciji ili ko je imao
slina iskustva.
4. Graansko zastupanje: kada se nastupa u
ime drugog.
5. Kolektivno zastupanje: kada grupa zdrueno
nastupa, npr. protestuje protiv loeg kvaliteta
usluga.
6. Zastupanje sa povodom: odnosi se na neko
posebno pitanje, kampanju, zakon i sl.
Ima i stavova da socijalni radnici ne mogu da
daju mo korisnicima, ali da njihova praksa moe
da smanji nemo (Dalrymple and Burke, 2006). Etika i transformativna praksa socijalnog rada poiva
na posveenosti socijalnoj pravdi, a neophodno je
da bude zasnovana i na kritikom razumevanju sopstvenih vrednosti radnika i konteksta prakse. Principi
antiopresivne prakse predstavljaju osnovu za omoavanje korisnika. Socijalni radnici treba:
a) da razmatraju sopstvene vrednosti i socijalne
razlike izmeu sebe i korisnika, odnosno nain na koji to utie na njihovu praksu;
b) da budu posveeni ljudskim pravima, jednakosti i socijalnoj pravdi;
c) da razviju i koriste kritiko miljenje u evaluaciji pitanja moi i razlika u moi izmeu sebe
i drugih;
d) da razumeju odnos izmeu tekoa pojedinaca i njihovog socijalnog konteksta;
e) da uvaavaju stav da su korisnici eksperti za
svoje sopstvene potrebe;
f) da pokazuju potovanje i rade u saradnji sa
ljudima koji koriste usluge i drugim slubama;
g) da se ukljuuju samo onoliko koliko je neophodno i da smanjuju intenzitet ukljuivanja do
samopomoi te da koriste ekspertizu korisnika u planiranju, traenju, praenju i korienju
usluga;
h) da koriste mogunosti koje se javljaju u vezi
sa individualnom ili socijalnom promenom;
i) da preispituju i konfrontiraju socijalnu politiku
i organizacione procedure i prakse koje stavljaju korisnike u nepovoljan poloaj.

DEO
Poznavanje zakona omoguava radnicima centara za socijalni rad da podre korisnike u ostvarivanju prava i unapreenju dobrobiti za korisnike.
Zastupanje treba da obezbedi da korisnici i druge osobe vezane za korisnika (koji su esto marginalizovani i nisu u prilici da koriste osnovna prava i
mogunosti) budu osnaeni i omoeni da se njihov
glas uje i uvai, te da budu prepoznati kao graani. Na sistemskom nivou, zastupanje podrazumeva
strategije koje su usmerene na promene socijalnog
sistema, institucija i struktura. U ovom pogledu, zastupanje podrazumeva planirane i organizovane
aktivnosti koje imaju cilj da utiu na javne politike,
drutvene stavove i socijalno-politike procese,
ime se marginalizovani pojedinci i grupe osposobljavaju i omoavaju da nastupaju u svoje ime
(Dalrymple and Boylan, 2013). Zastupanje je tesno
povezano sa procesima lobiranja.
Lobiranje se odnosi na akcije koje su projektovane da se utie na odluke ili aktivnosti slubi ili vlada (Ezell, 1994:25). Lobiranje se neretko poistoveuje sa grupama za pritisak. Mada u osnovi lobiranja
postoji manje ili vie sofisticiran pritisak na donosioce odluka, ovo tumaenje je veoma usko. Lobiranje
je istovremeno i proces razvijanja efikasnih i delotvornih komunikacija sa onima koji imaju formalnu ili
neformalnu mo. Osnovni cilj tih aktivnosti je pridobijanje onih koji imaju neki uticaj ili stvaranje to ire
mree koalicija kako bi se stvorili uslovi za izazivanje
eljenih promena. Postoje dva osnovna tipa lobiranja: pridobijanje javnog mnjenja i pridobijanje konkretnog lobiste. Savremeni socijalni rad usmeren
ka uspostavljanju efikasnih koordinacija i izazivanju
eljenih promena ne moe se zamisliti bez lobiranja,
animiranja i pridobijanja svih onih koji utiu na procese donoenja odluka, poev od javnog mnjenja do
neposrednih upravnih i izvrnih funkcija.
CILJ VOENJA SLUAJA:

PREVAZILAENJE
FRAGMENTACIJE I DOSTIZANJE
POZITIVNE PROMENE
Voenje sluaja je pristup koji se pokazao kao delotvoran u prevazilaenju fragmentacije usluga.
Pristup se zasniva na proceni stvarnih potreba (a ne
unapred definisanih prava i usluga) i promovie
efikasan timski rad oko pojedinanih korisnika. Ovi timovi mogu da se sastoje od drugih strunih radnika
u centru za socijalni rad ili od strunjaka i specijalista
iz drugih ustanova, na primer zdravstvenih, obrazovnih ili policije. Samo voenje sluaja esto pokree
promenu perspektive strunih prualaca usluga. Sutina je u razvijanju usluga koje odgovaraju na procenjene potrebe i sposobnosti pojedinanog korisnika.
Teite se pomera sa identifikovanja koje od trenutno dostupnih usluga mogu da zadovolje potrebe za
zatitom korisnika na identifikovanje usluga koje treba prilagoditi ili kreirati da bi se postigla eljena promena i zadovoljile potrebe.
25
Metod voenja sluaja olakava prevladavanje

fragmentacije u pruanju usluga tako to se usmerava na ostvarivanje svrhe rada sa korisnicima u
dostizanju pozitivne promene. Pozitivna promena
ima nekoliko dimenzija o kojima valja voditi rauna
u radu sa korisnicima (egarac i Brki, 2007), a koje
se mogu koristiti kao indikatori za merenje ishoda
usluga:
1. Nezavisnost. Cilj pruanja usluga korisnicima je dostizanje sposobnosti za najvei
mogui stepen samostalnosti i kontrole nad
sopstvenim ivotom. Nezavisnost podrazumeva i uee korisnika u donoenju odluka
koje se na njih odnose. Usluge nisu delotvorne ukoliko podravaju zavisnost, spreavaju osamostaljenje korisnika i zadravaju ga
u sistemu socijalne zatite due nego to je
potrebno.
2. Meuzavisnost. Cilj usluga je unapreenje
meuljudskih odnosa, solidarnosti i podrke
koju korisnik dobija ili moe da dobije u svojoj
sredini. Usluge nisu delotvorne ukoliko izoluju
korisnike i ne koriste, ne podstiu ili ne kreiraju podrku primarnih socijalnih mrea.
3. Integracija (uklapanje). Cilj usluga je unapreenje onih aspekata ponaanja korisnika koji
mu stvaraju tekoe u prilagoavanju drutvenim normama, kako bi se u to vie umanjili rizici od mogue tete koju korisnik moe
da izazove svojim ponaanjem. Prilagoavanje normama drutva ne podrazumeva odustajanje od individualnih, grupnih, kulturnih i
drugih razliitosti u drutvu. Usluge nisu delotvorne ukoliko ne podstiu pozitivnu promenu ponaanja klijenta i uklapanje u drutvo u
skladu sa vaeim normama ponaanja i potovanjem sutinskih razliitosti.
4. Ukljuivanje (inkluzija). Usluge treba da
omogue korienje drutvenih vrednosti
korisnicima koji su zbog svog stanja, grupne
pripadnosti, potrebe ili ponaanja izolovani ili
su pod rizikom od diskriminacije u drutvenim odnosima i korienju resursa zajednice.
Usluge nisu delotvorne ukoliko su kreirane na
nain koji se ne prilagoava posebnostima u
nainu zadovoljavanja potreba pojedinih grupa korisnika, odnosno ukoliko u teritorijalnom
i sadrinskom smislu izoluju ili diskriminiu
korisnike u pristupu optim dobrima.
5. Uee i ostvarenost u drutvu. Usluge treba da omogue korisnicima da u skladu sa
svojim sposobnostima uestvuju u drutvenim aktivnostima i doprinose razvoju drutva.
Ostvarenost u drutvu se ogleda kroz lina
dostignua koja su u funkciji ostvarenja blagostanja i korisnika i drutva. Usluge nisu delotvorne ukoliko ne podstiu napore korisnika
da svoje mogunosti koriste za unapreenje
sopstvenog ivota, dostizanje linog zadovoljstva i pozitivan doprinos drutvu.

DEO
OKVIR 4.
PRINCIPI U VOENJU SLUAJA
(PREMA NASW, 2013 I CASE MANAGEMENT SOCIETY OF AMERICA,
2010)
Prvenstveni cilj voenja sluaja je optimizacija funkcionisanja i dobrobiti korisnika
obezbeenjem i koordinacijom usluga, na najdelotvorniji i najefikasniji mogui nain, posebno kod osoba sa viestrukim i kompleksnim potrebama. Da bi se dostigli
ovi ciljevi, koriste se razliite strategije:
osnaivanje razvojnih i kapaciteta za reavanje i prevladavanje problema korisnika;
poveanje sposobnosti korisnika za interakciju i uee u zajednici, uz uvaavanje
korisnikovih ciljeva i vrednosti;
povezivanje ljudi sa sistemima koji obezbeuju resurse, usluge i mogunosti;
razvoj novih i unapreenje kapaciteta postojeih usluga;
stvaranje i promovisanje efektivnog funkcionisanja sistema slubi i usluga u zajednici;
doprinos razvoju i unapreenju socijalne politike.
KARAKTERISTIKE VOENJA SLUAJA
Rad usmeren na osobu. Voditelj sluaja angauje korisnika (a tamo gde je prikladno i druge lanove porodinog sistema) u svim aspektima procesa voenja sluaja
i prilagoava intervencije i usluge potrebama, preferencijama i ciljevima korisnika.
Primat odnosa voditelj sluaja korisnik. Pomagaki odnos ili radna alijansa korisnika i voditelja sluaja predstavlja osnovu za podrku korisniku da ostvari svoje
ciljeve.
Pristup osobi-u-okruenju. Polazite rada je razumevanje da je svaki pojedinac
uzajamno povezan sa sopstvenim fizikim i socijalnim okruenjem, te da se osoba
ne moe razumeti van svog konteksta. Ekoloka perspektiva raspoznaje sistemsku
nepravdu i potinjavanje sa kojima se suoavaju korisnici usluga socijalnih slubi.
Perspektiva snage. Umesto usmerenosti na patologiju i deficite, voditelj sluaja
podstie, podrava i doprinosi izgradnji rezilijentnosti i potencijala za rast i razvoj
koji je inherentan svakom pojedincu. Korisnikove snage i prednosti se prepoznaju u
linom, interpersonalnom i sredinskom domenu.
Kolaborativni timski rad. Voenje sluaja se ne odvija u izolaciji. Saradnja sa drugim profesionalcima, drugim disciplinama i organizacijama je integralni deo procesa voenja sluaja.
Intervencije na mikro, mezo i makro nivou. Voditelj sluaja koristi razliite pristupe za dostizanje promene kod pojedinaca, porodica, grupa, organizacija, u sistemima i politikama. Pri tome je kljuna uloga zastupanje korisnika, kao i zastupanje
sistemskih promena.
26

DEO
CIKLUS
VOENJA SLUAJA
Ciklus voenja sluaja obuhvata vie povezanih postupaka: prijem, procenu, planiranje usluga, araniranje pristupa uslugama i upuivanje, implementaciju i koordinaciju usluga, monitoring, evaluaciju i
zavretak rada na sluaju.
Prijem. Prijem zahteva, uputa i prijava i informisanje o pravima, nadlenostima i pristupanim oblicima podrke i pomoi.
Procena. Procena stanja i potreba dece i mladih, odraslih i starih korisnika radi utvrivanja koja
je vrsta pomoi i podrke potrebna za prevazilaenje problema ili zadovoljavanje potreba, da li oni
zadovoljavaju kriterijume za korienje usluga, da li
su potrebne intervencije starateljske zatite i sl. Ovo
obuhvata i ispitivanje i intervencije u sluaju zlostavljanja i zanemarivanja dece i odraslih kojima treba
obezbediti posebnu zatitu, neodlone intervencije
i sl.
Planiranje. Planiranje usluga je jedan od najsloenijih segmenata procesa pruanja pomoi i podrke. Usluge se planiraju u odnosu na utvrene
individualne potrebe i preferencije korisnika, potencijale i ogranienja korisnika i sredine. Ciljevi, aktivnosti, vremensko trajanje, oekivani ishodi, definisana prava i obaveze, mehanizmi praenja to su
osnovni elementi plana usluga. Prilikom identifikovanja potreba i planiranja buduih aktivnosti nuno
je obezbediti aktivno uee korisnika, lanova porodice ili njihovih zastupnika i bliskih osoba. Korisnici imaju pravo da, u skladu sa svojim mogunostima,
odluuju o sopstvenom ivotu i radnjama koje e se
preduzeti u pravcu zadovoljavanja njihovih potreba. Poeljno je da se plan usluga formulie u pisanoj formi, kako bi se izbegle nejasnoe, nedoumice i
nesporazumi. Proces planiranja obuhvata postupke
definisanja:
a) cilja rada sa korisnikom,
b) konkretnih oblasti problema, potreba ili rizika
koji su identifikovani tokom procene, a koji su
odreeni za rad,
27
c) oekivanih ishoda, tj. onoga to se konkretno

eli postii u vezi sa identifikovanim problemom, potrebom, rizikom,
d) vrstu, intenzitet, vreme, mesto i izvoaa svake konkretne usluge, intervencije ili aktivnosti,
e) odgovornosti korisnika i znaajnih osoba iz
njegovog okruenja, zaduenog strunog
radnika i drugih strunjaka ili osoba koje su
ukljuene u rad sa korisnikom.
Voenje sluaja kao metod u centru za socijalni
rad treba da obezbedi implementaciju i celishodno
povezivanje mera porodinopravne i krivinopravne zatite u plan usluga. Uee suda i organa starateljstva je sastavni deo rada sa korisnicima lienim
poslovne sposobnosti, u sluajevima nasilja u porodici, zlostavljanja i zanemarivanja dece, kao i u radu
sa maloletnim poiniocima krivinih dela, decom sa
problemima u ponaanju ili decom na alternativnom
staranju.
Araniranje pristupa uslugama i upuivanje.
Podrazumeva povezivanje korisnika sa osobama,
organizacijama, slubama i ustanovama koje pruaju usluge u sistemu socijalne zatite, zdravstvenom i
obrazovnom sistemu, sistemu zapoljavanja, u pravosuu i policiji. Integralni modeli socijalne zatite
naglaavaju meusektorski pristup kao neophodan
za delotvorno i pravovremeno zadovoljavanje potreba i savladavanje rizika. Problemi starih, odraslih duevno obolelih ili mentalno ometenih lica ili
telesnih invalida ne mogu se uspeno reavati bez
saradnje sistema socijalne i zdravstvene zatite. Nasilje u porodici (zlostavljanje dece, partnersko nasilje, zlostavljanje starih i nemonih odraslih lica) ne
moe se uspeno prevenirati niti se zatita moe
uspeno organizovati bez saradnje zdravstvenih i
socijalnih slubi, slubi mentalnog zdravlja, pravosua i policije. Prestupnitvo mladih takoe zahteva
multisektorski pristup, podeljene i usaglaene uloge
i odgovornosti. Kada voditelj sluaja kao zadueni
struni radnik centra za socijalni rad radi sa konkret-

DEO
nim korisnikom i porodicom, potrebno je da posle

procene stanja i potreba definie sa korisnikom odgovarajue usluge i uputi korisnika kako i gde da ih
koristi.
Dakle, upuivanje je proces usmeravanja ka
izvoru pomoi ili informacije (Baker, 2013). Nekad je
za upuivanje potreban zvanini dokument, slubeni formular ili pismo koje je potpisao socijalni radnik.
esto je to jednostavna informacija o drugoj slubi:
korisniku se daju podaci o slubi koja mu moe odgovoriti na neku konkretnu potrebu, npr. zapie se
telefon, adresa, objasne sa detalji i sl. Upuivanje je
stoga tesno povezano sa procenom, prvenstveno
podrazumeva informisanje, a ponekad i posredovanje. Upuivanje se deava i ka centru za socijalni rad,
jer druge slube upuuju graane na ovu ustanovu
i prijavljuju odreene pojave. Takoe, neki sluajevi
zahtevaju da se kontaktira izvor upuivanja, a neki
ne. Ponekad je ovaj zadatak jednostavan (zavrava
se na informaciji, reenju o ostvarivanju prava i pisanju nalaza i miljenja koji drugoj slubi saoptava
kakva je usluga ili intervencija korisniku potrebna). U

sluaju sloenih okolnosti, situacija i potreba grupa
korisnika koje imaju viestruke ili kompleksne potrebe i tekoe, araniranje pristupa uslugama zahteva
znaajno vreme i sloene aktivnosti voditelja sluaja
(pronalaenja resursa, viestruke i ponovljene kontakte, pregovaranja, zalaganja, zastupanja, ugovaranja i sl.).
Sam proces upuivanja podrazumeva prikupljanje, sagledavanje i procesuiranje informacija.
Potrebno je obavestiti korisnika o zahtevima i kriterijumima za korienje usluge ili programa, standardima, propisima, dostupnim uslugama i nainu
upuivanja. Vano je osigurati potovanje standarda, procedura i zakona kako bi se pravovremeno i
to potpunije odgovorilo na potrebe korisnika. To
zahteva specifine kompetencije od voditelja sluaja: sposobnost za uspostavljanje reda, orijentisanost
na korisnika, fleksibilnost, prikupljanje informacija,
razumevanje ponaanja, upornost, vetinu reavanja problema i samokontrolu.
OKVIR 5.
OSNOVNA PITANJA I PREPORUKE PRILIKOM UPUIVANJA
Pitanja prilikom upuivanja:
Koje su informacije potrebne korisniku?
Koje su informacije potrebne slubi na koju upuujemo korisnika?
Ukoliko hoemo da sugeriemo osobi da trai podrku u odreenoj oblasti, treba
da znamo koje su usluge dostupne, kako funkcioniu i u emu se razlikuju.
Neadekvatno upuivanje nee ohrabriti korisnika da izgradi poverenje i ponovo
potrai pomo.
Korisnik se upuuje sa njegovim znanjem i odobrenjem, a kada okolnosti nalau,
nude mu se podrka i posredovanje i ostaje se u kontaktu sa slubom na koju je
upuen (podrano upuivanje).
Potrebna je evaluacija: tokom rane faze je vano proveriti da li je upuivanje proteklo po planu.
Implementacija i koordinacija usluga. Prilikom

implementacije i koordinacije usluga voditelj sluaja primenjuje direktne ili indirektne intervencije.
Direktne intervencije su usmerene na unapreenje
vetina i kapaciteta korisnika da pristupi uslugama
i da ih koristi, pri emu se razmatraju komunikacija, samoispoljavanje i samozastupanje korisnika
(Moxley, 1989). Indirektne intervencije se usmeravaju na postupanje pruaoca usluga, povezivanje korisnika sa pruaocima usluga, pregovaranje,
zastupanje korisnika radi prilagoavanja usluga
njegovim potrebama i sl. Podrazumevaju i koordinaciju usluga za pojedinanog korisnika i saradnju
sa slubama koje pruaju usluge kako bi one pra-
28
vovremeno, celishodno i ekonomino odgovorile

na potrebe korisnika. Plan usluga u odgovarajuim
sluajevima moe da ukljui istovremeno davanje
miljenja na sudu, svedoenje, izvetavanje suda o
izvrenju mera i vaspitnih naloga, napretku korisnika, toku korienja usluga, kao i o zavretku obaveznih sudskih mera. Aktivnosti obuhvataju i koordinaciju postupaka pred sudom, preduzetih mera i
usluga u saradnji sa slubama i organizacijama koje
pruaju usluge.

DEO
OKVIR 6.
DEFINICIJE KONSULTACIJE, KOOPERACIJE, KOORDINACIJE I KOLABORACIJE
Konsultacija je proces u kome se dobijaju informacije o optim ili posebnim pitanjima ili se
dobija savet u vezi sa dizajniranjem, planiranjem ili implementacijom odreene inicijative.
Razliite vrste konsultacija zahtevaju raznolike
pristupe, vremenski okvir i proizvode.
Kooperacija podrazumeva neformalne odnose i dogovore koji se odvijaju van definisane

organizacione strukture. Uesnici zadravaju
svoju autonomiju, resursi nisu objedinjeni, mo
se ne deli, a interakcije su povremene.
Koordinacija se odlikuje podelom ili razmenom odreenih resursa meu uesnicima.

Obino je dvostrana (bilateralna), izmeu dve
ili vie grupa koje su okupljene oko specifinog zadatka. Za planiranje i sprovoenje
koordinisanih aktivnosti osnivaju se razliite
organizacione strukture (timovi u zajednici,
saveti, komiteti i sl.). Meusobnu saradnju
obino reguliu meuagencijski protokoli i
sporazumi.
Kolaboracija je istovremeno proces i struktura koja odraava odnose. Kao proces, nastaje
na razliitim nivoima: izmeu radnika i porodice na nivou pruanja usluga, meu organizacionim jedinicama unutar jedne organizacije
ili meu programima ili slubama na nivou
zajednice ili drave.
Monitoring. Podrazumeva aktivnosti praenja i

nadgledanja kako su usluge obezbeene, da li odgovaraju na potrebe korisnika, da li postoje problemi u sprovoenju plana. Voenje sluaja podrazumeva i praenje i nadgledanje pruanja i korienja
usluga kod konkretnog korisnika, kao i voenje
odgovarajue dokumentacije i evidencije. Pregovaranje u sluajevima konflikta izmeu korisnika i
pruaoca usluga predstavlja sastavni deo procesa
voenja sluaja.
Evaluacija. Ponovni pregled predstavlja ponovnu procenu kojom se utvruje da li su usluge ispunile svoj cilj, odnosno da li je korisnik jo uvek kvalifikovan da koristi usluge. Cilj rada je da korisnici
prevaziu stanje koje je zahtevalo korienje usluge.
Ukoliko korisnik rei problem, razvije konstruktivan
prilaz reavanju problema i savladavanju ivotnih
tekoa, prevazie rizike i sl. tako da mu dalje usluge nisu potrebne, moe se oceniti da je cilj rada
uspeno postignut. Postoje, meutim, izvesna stanja ili problemi ije su odlike takve da se ne moe
oekivati da e korisnik prevazii problem. Neki
problemi, potrebe i rizici su takvi da je korisnicima
koji su njima pogoeni potrebna kontinuirana pomo, a u odreenim situacijama mogu se ak oekivati progresivno pogoranje stanja i potreba za
novim uslugama (npr. kod stare osobe koja koristi
usluge pomoi u kui moemo oekivati da e sa
godinama opadati psihofizika sposobnost, pa e
biti potrebne dalje ili kompleksnije usluge). Evaluacijom utvrujemo i da li su korisniku potrebne
dodatne usluge kako bi se odgovorilo na potrebe i
stabilizovalo stanje korisnika. Takoe, evaluacijom i
ponovnim pregledom se moe ustanoviti da usluge
koje su do tog trenutka pruane korisniku nisu delotvorne, tj. da ne doprinose poboljanju stanja i ne
odgovaraju na potrebe (npr. ukoliko majka koja zanemaruje dete i pored svih preduzetih usluga, mera
29
i intervencija, sprovedenog leenja i sl. i dalje pije,

ostavlja dete bez nadzora i hrane, onda tokom ponovnog pregleda, kada periodino evaluiramo uinak usluga, moemo da utvrdimo ta treba da se
izmeni u planu).
Zavretak rada. Kada korisnici izau iz sistema
u predvienim situacijama, potrebno je na struan
nain zatvoriti proces rada, obrazloiti preduzete
usluge, intervencije i mere i evidentirati potrebne
podatke.
Voenje sluaja u centrima za socijalni rad ima
svoje specifinosti zbog javnih ovlaenja ove slube i uloge koju ona ima u sistemu, pa ono u centru
moe da obuhvati jo neke aktivnosti koje navodimo u nastavku.
Kratkorono savetodavno usmeravanje i podrku i intenzivni kratkoroni tretman za porodice
sa decom, odrasle i stare korisnike. U procesu voenja sluaja, korisnicima centra za socijalni rad se
obezbeuje kratkorono savetodavno usmeravanje
i podrka, a u saradnji da drugim slubama i licenciranim javnim, privatnim i nevladinim organizacijama
intenzivni kratkoroni tretman za porodice sa decom.

DEO
OKVIR 7.
OSNOVNI ZADACI VODITELJA SLUAJA
1. Vodi proces poetne i usmerene procene,
prikuplja relevantne podatke od porodice
i drugih relevantnih osoba i slubi i formira profesionalno miljenje o problemima,
potrebama, snagama i rizicima.
2. Razvija poetni i individualni odnosno

porodini plan usluga i mera sa korisnikom
i porodicom. Odreuje ciljeve, eljene ishode, zadatke i korake, kao i specifine mere
za praenje napretka korisnika.
3. Uspostavlja i odrava veze izmeu korisnika, porodice i drugih slubi koje obezbeuju usluge.
4. Prua podrku i ohrabrenje korisniku i

porodici.
5. Prati kako korisnik odnosno porodica

koriste usluge i obavlja periodini ponovni
pregled, odnosno procenu napretka do
zavretka rada na sluaju.
6. Dokumentuje znaajne informacije i promene nastale tokom rada.
7. Obezbeuje izradu izvetaja i daje miljenje sudu.
8. Identifikuje i razvija formalnu i neformalnu

podrku i intervencije na osnovu rezultata procene i ciljeva rada, koje su u vezi sa
potrebama korisnika i lanova porodice i
kulturno relevantne.
9. Upuuje korisnike i lanove porodice na

druge slube i usluge u zajednici, obezbeenje kontakt telefona, adresa i sl.
10. Ureuje korienje usluga prevoza, uvanja dece, korienje prevodioca i sl. kako bi
se podrao pristup potrebnim uslugama i
slubama.
11. Obezbeuje informacije slubama koje

pruaju usluge korisniku i porodici (uz
uvanje poverljivosti podataka) o porodici,
potrebama i problemima korisnika i ciljevima intervencija.
12. Prati napredak, uee i zadovoljstvo korisnika i porodice i saradnju sa slubom koja
obezbeuje usluge.
13. Komunicira sa svim stranama koje uestvuju u pruanju usluga radi kontinuirane
razmene informacija i ponovne procene
potreba korisnika i porodice, prilagoavanja plana usluga i usmeravanja napretka
ka utvrenim ciljevima rada.
14. Zastupa dete, odnosno odraslog korisnika

i porodicu kroz prezentovanje injenica i
aktivno traenje pristupa uslugama kada
to doprinosi ostvarivanju ciljeva rada, prati
korisnika na komisijama za razvrstavanje,
invalidskim komisijama, disciplinskim komisijama u koli i sl. kako bi pruao podrku
lanovima porodice i zastupao njihove
interese u telima koje donose odluke.
15. Voditelj sluaja moe pruati i direktne

usluge lanovima porodice, npr. savetovanje, rad sa lanovima porodice individualno
ili u grupi, korienje tehnika savetovanja kako bi se odredili delotvorni naini
reavanja problema i obezbeenje uenja roditeljskih vetina kroz modelovanje
roditeljskih ponaanja u pravcu delotvornih
naina za negu dece, staranje o deci i disciplinovanje dece.
30

1
DEO
Upuivanje na rezidencijalni i porodini smetaj. Centar za socijalni rad ima ulogu strunog i
uputnog organa koji omoguava pristup rezidencijalnom i porodinom smetaju za decu i mlade
osobe, kao i za odrasla i stara lica. Voenje sluaja kao metod omoguava da se optimalno koriste
postojee i kreiraju nove usluge koje su alternativa
rezidencijalnom smetaju, to podrazumeva itav
niz usluga i aktivnosti koje podravaju ivot u zajednici. Usluge rezidencijalne zatite se ne mogu koristiti bez uputa centra, osim u sluaju starih osoba
koje svojevoljno odlaze u dom za penzionere i stara
lica i sami pokrivaju trokove smetaja i svoje line
trokove.
Omoguavanje pristupa uslugama, razvoj slubi u zajednici i koordinisanje programa deinstitucionalizacije. Planiranje i razvoj slubi u zajednici ili
funkcija menadmenta sistema socijalne zatite u
zajednici ini deo poslova poverenih centru, naroito znaajan u vezi sa procesom deinstitucionalizacije. Centar treba da aktivno uestvuje u proceni
potreba zajednice za uslugama i slubama socijalne
zatite, da identifikuje potrebe posebno ugroenih i marginalizovanih grupa graana i da aktivno
uestvuje u zasnivanju novih slubi i usluga. Ove
aktivnosti su sastavni deo voenja sluaja, a u normativnim dokumentima su definisane kao poslovi
planiranja i razvoja.
Stoga je voenje sluaja metod koji ima potencijal da omogui unapreenu koordinaciju i racionalizaciju pruanja usluga (Dill, 2001), ali ne sme da se
svede na costbenefit analizu, gde je voditelj sluaja
produena ruka drave ili slube (Ajdukovi i Urbanac, 2009). Voenje sluaja se sutinski usmerava
na pruanje pomoi i podrke osobama koje se suoavaju sa potekoama u svakodnevnom ivotu i
korienju drutvenih vrednosti, kako bi one otkrile
svoju mo i linu snagu te pratile vlastite ciljeve. To
u mnogim sluajevima podrazumeva i suprotstavljanje sistemu i zadobijanje moi od strane korisnika
kako bi oni unapredili kvalitet sopstvenog ivota i
razvili mogunosti za delovanje.
Tokom faze procene potreba, panja se usmerava na dostupne pruaoce usluga, sposobnosti korisnika i socijalne mree korisnika. Pri tome se razmatraju ogranienja, ali je fokus na mogunostima i
snagama korisnika i okruenja. Drugi kljuni element
voenja sluaja je timski rad, jer se voditelj sluaja
usmerava na okupljanje i koordinaciju relevantnih
aktera kako bi oni saraivali i znali ta, ko, kada i zato radi. Razvoj plana je sutinski deo procesa, jer se
tokom njega odreuju ciljevi i oekivani ishodi usluga i intervencija, kao i odgovornost svih ukljuenih
strana. Koordinisani timski nastup umanjuje mogunost gubljenja vremena i nesporazume ukoliko je
svima jasno ko i ta treba da radi.
31

DEO
ULOGE TOKOM
RADA NA SLUAJU
Uloge koje voditelji sluaja imaju u razliitim fazama rada omoguavaju ostvarivanje ciljeva rada i predstavljaju osnovu njihove profesionalne odgovornosti. Osnovna svrha ovih uloga je povezivanje korisnika sa
uslugama, pruanje direktnih usluga i zastupanje korisnika. Prema Vudsajdovoj i Maklamovoj (Woodside
and McClaim, 2003) osnovne uloge koje voditelj sluaja moe imati jesu zastupnik, posrednik, koordinator, saradnik, organizator zajednice, konsultant, savetnik, evaluator, izvrilac, planer, reavalac problema,
izvestilac i modifikator sistema. Voditelj sluaja moe da radi prvenstveno u okviru jedne ili dve uloge, a da
povremeno ili sporadino obavlja i ostale, u zavisnosti od potreba konkretnog sluaja, organizacije u kojoj
radi, kao i svojih znanja, vetina i iskustva u radu (Tahan et al., 2006).
TABELA 2.
ULOGE TOKOM RADA NA SLUAJU
ZASTUPNIK
POSREDNIK (BROKER)
Zastupnik nastupa u ime korisnika onda kada

oni nisu u stanju da to sami uine ili kada se
njihov glas zanemaruje zbog zloupotrebe
moi i diskriminacije. Tokom ciklusa voenja
sluaja javljaju se brojne mogunosti za primenu zastupanja. Intervencijom na razliitim
nivoima sistema, voditelj sluaja predstavlja
interese korisnika, obezbeuje pristup razliitim uslugama ili radi na unapreenju kvaliteta
usluga. Na nivou organizacije, voditelj sluaja
utie na pravila i procedure unutar ustanova
koji odreuju kriterijume za korienje usluga
i pristup uslugama. Na zakonodavnom nivou,
on moe uticati na zakonske akte i propise
koji se tiu potreba odreene grupe klijenata,
ukljuujui i pitanja nejednakosti i diskriminacije. U direktnom radu sa korisnicima, voditelj sluaja osnauje i podrava korisnike da
zastupaju sopstvene interese i interese svoje
porodice.
Kao posrednik, voditelj sluaja povezuje

korisnika sa potrebnim uslugama i slubama. Kada korisnikove potrebe za uslugama,
nakon procene, postanu jasne, voditelj sluaja
pomae korisniku da izabere odgovarajue
usluge, posreduje kod slubi i organizacija
koje pruaju te usluge da prime korisnika
i pregovara o uslovima pruanja usluga. U
okviru ove uloge voditelj sluaja se usmerava
na otklanjanje tekoa na koje korisnik nailazi
u zadovoljavanju svojih potreba i korienju
resursa zajednice.
32

DEO
KOORDINATOR
SARADNIK
Korisnici esto imaju viestruke potrebe i

probleme, to zahteva raznovrsne usluge.
U nekim sluajevima u rad sa korisnikom se
ukljuuje vie sistema (zdravstveni, obrazovni, pravosudni, socijalni), razliite slube i
organizacije. Kao koordinator, voditelj sluaja
sarauje sa drugim profesionalcima i osobljem
ustanova da bi se osiguralo integrisano pruanje usluga. On stoga mora biti upoznat sa statusom korisnika u odreenoj slubi ili sistemu,
sa nainom pruanja usluga i napretkom koji
se pri tome ostvaruje. Monitoring dinamike
pruanja usluga i napretka korisnika predstavlja znaajan aspekt koordinatorske uloge,
a ostvaruje se kroz kontinuiranu saradnju sa
profesionalcima iz drugih slubi i redovne
kontakte sa korisnicima.
Uspostavljanje i odravanje saradnikih odnosa sa kolegama i drugim uesnicima u pruanju usluga ini sastavni deo rada voditelja
sluaja. Kao saradnik, profesionalac se oslanja
na svoje poznavanje sistema socijalne zatite
i drugih sistema u zajednici, kao i na mreu
profesionalnih kontakata koju postepeno gradi i kontinuirano odrava. Saradnja sa drugim
profesionalcima ostvaruje se u svim fazama
rada, u zavisnosti od potreba i situacije konkretnog korisnika.
ORGANIZATOR ZAJEDNICE
KONSULTANT
U okviru ove uloge profesionalac stvara

uslove i pospeuje saradnju izmeu razliitih
slubi i organizacija u zajednici radi unapreenja uslova za zadovoljenje potreba razliitih
grupa korisnika u zajednici. Saradnja moe biti
oteana usled ogranienih resursa i atmosfere
koja podstie konkurenciju. Uspean rad sa
korisnicima je mogu u organizacijama koje
su u stanju da dalekoseno sagledaju sopstvene potrebe i potrebe korisnika kojima slue.
To su organizacije koje nastoje da prevaziu
ogranienja koja proistiu iz nerazumevanja,
preklapanja i kompeticije i da razviju saradnju
sa drugim slubama u zajednici. Uloga organizatora zajednice se ostvaruje ueem u
timovima, radnim grupama i koordinacionim
telima u zajednici koja su namenjena razvoju
resursa za reavanje potreba odreenih grupa
korisnika.
esto je potrebno angaovanje profesionalca

sa strane da bi se pruila struna pomo
i razreile situacije na koje se nailazi tokom
rada sa korisnicima. U situacijama kada je potrebna specifina pomo u radu sa odreenim
grupama korisnika, voditelj sluaja konsultuje
kolege u okviru specifine ekspertske oblasti.
Konsultacije se mogu odnositi i na davanje
preporuka u pogledu organizacionih pitanja, pitanja kontrole kvaliteta, uspostavljanja
programa u zajednici, unapreenja timske
saradnje i sl.
SAVETNIK
EVALUATOR
Kao savetnik, voditelj sluaja odrava saradniki odnos sa korisnikom i porodicom i prua
usluge savetovanja na osnovu poznavanja aktuelnog i prolog fizikog i mentalnog stanja,
potreba i situacije korisnika.
Evaluacija podrazumeva dvostruki proces:

procenu stanja, potreba i funkcionisanja
korisnika i procenu procesa pruanja usluga.
Prikupljanjem podataka od korisnika, lanova
porodice, drugih znaajnih osoba i profesionalaca, voditelj sluaja razvija sudove o stanju
i potrebama korisnika i preporuuje potrebne
aktivnosti i mere za unapreenje stanja. Plan
tretmana se evaluira sa stanovita njegove
delotvornosti (uinka) u pogledu postavljenih ciljeva, kako bi se pravovremeno uoile
potrebe za promenom u aktivnostima i usluge
prilagodile razvoju situacije.
33

DEO
IZVRILAC
PLANER
Ova uloga podrazumeva pomo korisnicima

u situacijama u kojima dolazi do problema sa
loim kvalitetom usluga, dupliranim ili nerelevantnim uslugama, oteanim pristupom
slubama i komisijama i sl. Izvrilac omoguava da se usluge pruaju uvremenjeno i delotvorno, to podrazumeva i zastupanje interesa
korisnika i koordinaciju aktivnosti.
Jedan od osnovnih zadataka je razvoj plana.

Plan je direktno povezan sa nalazima iz procene i obuhvata postavljanje ciljeva, definisanje
ishoda, odreivanje potrebnih aktivnosti, zaduenih osoba i vremenskih rokova. Definisanje plana i njegova implementacija su procesi
koji se najuspenije obavljaju ukoliko se rade
u saradnji sa korisnikom i porodicom i drugim
ukljuenim profesionalcima i slubama. Uloga
planera se odvija od najranijih faza rada sa
korisnikom i nastavlja se tokom celog ciklusa.
Planiranje moe da se odnosi i na prelazni
proces produene podrke, sve dok korisnik
ne bude u stanju da samostalno brine o sebi.
REAVALAC PROBLEMA
IZVESTILAC
Cilj rada je da korisnici poboljaju ili odre

kvalitet svog ivota koristei sopstvene snage
i snage svog okruenja u najveoj moguoj
meri. Ovo se postie podrkom korisniku da
utvrdi svoje snage, pronae i razmotri alternativna reenja za sopstvenu situaciju i naui da
reava probleme. Aspekti reavanja problema
odnose se na razjanjavanje uloge korisnika,
lanova porodice i drugih znaajnih osoba,
kao i uloga voditelja sluaja i slubi ukljuenih
u rad na sluaju. Nejasnoe, neusaglaenost
plana i nedovoljna koordinacija usluga esto stvaraju probleme koji mogu dovesti do
konflikata. Voditelj sluaja je stalno ukljuen
u reavanje problema, od kojih se neki pojavljuju neoekivano, pa je tokom dana potrebno
odvojiti vreme i za njihovo reavanje.
Tokom rada sa korisnikom neophodno je

dokumentovati procenu, planiranje, pruanje
usluga i evaluaciju. Kao izvestilac, voditelj
sluaja prikuplja raznovrsne informacije o
uslugama koje klijent koristi, pribavlja i slae
dokumentaciju o zahtevima, ugovorima, nainima plaanja i izvetajima koje upuuju druge
slube i izvetava o svom radu u dokumentaciji i preko dopisa drugim slubama i ustanovama. Ovo je naroito znaajno u situacijama
dugotrajne zatite korisnika, komunikacije sa
drugim profesionalcima i ustanovama, prilikom monitoringa pruanja usluga i njihove
naplate. Dobro voena dokumentacija je
povezujui inilac u procesu rada sa korisnikom. Elektronski sistemi pomau u voenju
evidencije, praenju standarda i rada slube,
olakavaju planiranje, monitoring i evaluaciju i
stvaranje baze podataka.
MODIFIKATOR SISTEMA
Raznovrsni sistemi koji pruaju usluge u zajednici predstavljaju resurs na koji se voditelj
sluaja oslanja tokom rada sa korisnikom.
Davanjem saveta, konsultativnom podrkom
i razvojem saradnike mree voditelji sluaja
olakavaju saradnju izmeu razliitih sistema
i slubi. Ova uloga podrazumeva i procenu
kako ta saradnja utie na ciljnu populaciju korisnika. Ova uloga se esto odvija sa
rukovodeih pozicija u socijalnim slubama
kada su aktivnosti usmerene na saradnju na
nivou zajednice, pa su za promenu propisa ili
preusmeravanje prioriteta potrebni profesionalni autoritet, podrka zajednice i potovanje
kolega.
34

DEO
TIMSKI RAD I
VOENJE SLUAJA
Timski rad je kljuna komponenta procesa voenja
sluaja. Voditelj sluaja ima zadatak da uspostavi
odnose sa korisnikom, lanovima porodice, sa kolegama iz centra, drugim profesionalcima i slubama.
To zahteva rad u timovima i stvaranje partnerstva
sa drugim organizacijama i institucijama.
Potrebe i problemi korisnika ponekad zahtevaju koordinisan multisektorski timski pristup. Kod
brojnih problema i potreba, usluge koje obezbeuju
socijalne slube su povezane i sa araniranjem pristupa slubama mentalnog zdravlja, zdravstvenim i
obrazovnim slubama i slubama za zapoljavanje,
naroito kada je korisniku i lanovima porodice potrebno obezbediti sledee:
kod potreba mentalnog zdravlja dijagnozu
i tretman bolesti zavisnosti, duevnih poremeaja i poremeaja linosti,
kod zdravstvenih potreba dijagnozu i tretman telesnih bolesti,
kod obrazovnih potreba upuivanje i povezivanje sa obrazovnim ustanovama, procenu
posebnih obrazovnih potreba deteta, upuivanje na slube za obrazovanje odraslih, upuivanje na procenu profesionalne orijentacije,
trening za sticanje kvalifikacije ili zaposlenja
i sl.,
kod potreba za zapoljavanjem araniranje pristupa uslugama koje poboljavaju mogunosti za zapoljavanje korisnika i lanova
porodice.
Pored navedenog, situacije zlostavljanja i zanemarivanja dece, nasilja u porodici, sukoba dece i
mladih sa zakonom, potrebe dece sa smetnjama u
razvoju i njihovih porodica, kao i potrebe odraslih
mentalno ometenih i duevno bolesnih lica i sl. zahtevaju zdrueni, multidisciplinarni i multisektorski
nastup socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih slubi,
policije i pravosua i saradnju javnih dravnih slubi
i organizacija civilnog drutva. Multisektorski timovi
35
olakavaju uspostavljanje sistema ranog otkrivanja i

meusobnog obavetavanja relevantnih slubi i institucija i obezbeuju komunikaciju izmeu slubi,
to omoguava da se izbegne dupliranje postupaka
i gubljenje sluaja, odnosno poveava efikasnost.
Timovi mogu da se formiraju u okviru pojedinane institucije, mogu ih formirati dve ili vie institucija, a ima i timova koji se formiraju na nivou lokalne
zajednice. Ovi timovi mogu da deluju i paralelno ili
sukcesivno u vezi sa konkretnim sluajem ili problematikom.
U okviru institucije, tim se formira unutar pojedine slube i okuplja manji broj profesionalaca koji
imaju sline odgovornosti i podravaju jedan drugog u radu, a koji se angauju fleksibilno, u skladu sa
potrebama rada na sluaju. Voditelj sluaja u okviru
takvog tima ili na kolegijumu slube (koji je takoe tim!) iznose prvenstveno izazovne ili kompleksne sluajeve i trae pomo od kolega kako bi bolje
formulisali probleme i potrebe korisnika i razvijli razliite pristupe u radu. Podatke treba predstavljati
na nain koji podstie dijalog i dobijanje povratnih
informacija. Na kolegijumu slube svaki voditelj sluaja moe da bude u ulozi onoga koji predstavlja
svoj sluaj i u ulozi uesnika koji daje podrku kolegi.
Ovakvi timovi su izuzetno korisni kada je potrebno
doneti teke odluke ili kada se odluke donose u stresnim situacijama.
Razmena informacija i miljenja u ovakvim timovima pomae da se doe do odgovarajue odluke.
Takoe, u okviru ovog tima se moe uvideti da je
potrebno (u manjem ili veem obimu) ukljuivanje
drugih strunih radnika u rad sa konkretnim korisnikom. Voditelj sluaja je odgovoran za rad na konkretnom sluaju, ali to ne znai da on uvek sam donosi odluke, jer je za donoenje odluke odgovorna
sluba. Odluke se donose u saradnji sa supervizorom ili koordinatorom i rukovodiocem, uz podrku
tima, kada potrebe sluaja to zahtevaju. Neke odluke se donose u saradnji sa korisnikom i porodicom. Odluka se zapisuje na odgovarajuem mestu

DEO
u dokumentaciji (esto po preporuci voditelja sluaja), ali se odgovornost deli sa koordinatorom ili
rukovodiocem.
Timovi koje formiraju dve ili vie institucija esto su multidisciplinarni, a ponekad i multisektorski.
ine ih profesionalci iz razliitih ustanova, esto iz
razliitih disciplina, koji zajedniki uestvuju u pruanju usluga korisniku. U radu ovih timova esto
uestvuju korisnici i lanovi njihovih porodica, pa
tako postaje tim za korisnika. Ovakvi timovi prikupljaju i dele podatke, postavljaju prioritete i ciljeve, revidiraju plan i sl. Voditelj sluaja je u ovim
timovima najee voa tima koji prua celovitu
sliku o korisniku i obezbeuje da se gledita korisnika i porodice predstave i uvae. Takoe, voditelj
sluaja obezbeuje monitoring procesa pruanja i
korienja usluga u periodu izmeu timskih sastanaka, izvetava o napretku korisnika, iznosi sledee
korake i mogue dileme. Na sastancima timova koje
formiraju dve ili vie institucija moe se razviti organizovan, dobro integrisan plan za korisnika.
Tim za korisnika je tim koji se formira oko potreba konkretnog korisnika, a okuplja grupu profesionalaca koji se sastaju prema dogovorenoj dinamici
radi pregleda problema i potreba korisnika, razmatranja informacija i davanja preporuka o prioritetima,
ciljevima i oekivanim ishodima. Korisnik i odabrani
lanovi porodice i druge znaajne osobe korisnika
ili porodice ine sastavni deo tima. Mrea podrke
korisniku se proiruje ukoliko su korisnik, lanovi
porodice i drugi ukljueni u rad tima. Na ovaj nain
se dobija i nova perspektiva o potrebama i okruenju korisnika, a neposredno okruenje postaje deo
reenja. Meutim, u nekim porodicama lanovi ne
podravaju korisnika i nastoje da sabotiraju proces
pruanja podrke. To nije razlog za njihovo iskljuivanje, ve prilika da se sagleda okruenje u kome
korisnik ivi i razviju kreativna reenja.
36
Timovi na nivou zajednice su multidisciplinarni i

multisektorski. Oni se formiraju da bi se bavili odreenim problemom ili pojavom na nivou zajednice
(npr. deca u sukobu sa zakonom, nasilje u porodici,
ispitivanje nasilne smrti dece i sl.) i zapravo se ne
zaduuju pojedinanim sluajevima, ve se najee
bave reavanjem problema u multisektorskoj saradnji, izradom protokola o saradnji i procedura koje
treba da unaprede koordinaciju u reavanju problema u zajednici (egarac et al., 2004).
Tim moe da obezbedi pravovremenost, efikasnost, kompetentnost i racionalnost i da izbegne
zamke konfliktnosti, konfuzije, gubljenja sluaja u
sistemima i ponovne traumatizacije ukoliko nastupa
kao pravi tim. To je grupa profesionalaca koji dele
zajedniku misiju, imaju komplementarne ciljeve, zajedno poseduju strunost da sprovedu ispitivanje i
istragu, da procene i vode sluaj na nain koji je u
skladu sa zakonom i principima efikasnog pruanja
pomoi.
Rad u timu ima brojne prednosti. Struni radnik
moe da podeli odgovornost i emocionalni teret
sa timom u zahtevnim i kompleksnim sluajevima.
Takoe, tim olakava da se razliite dimenzije situacije korisnika bolje sagledaju. Rad u timu pomae
lanovima da razviju svoje vetine donoenja odluka i reavanja problema i omoguava im da naue
neto od drugih profesionalaca i iz drugih disciplina.
Mogunost deljenja odgovornosti, odnosno traenja i pruanja pomoi pomae lanovima tima da
izgrade zajednitvo i smanje oseaj izolovanosti
(Lauer, 1996).
Voenje sluaja je inherentno timski pristup,
jer su povezivanje korisnika sa uslugama i slubama,
monitoring progresa i komunikacija sa drugim profesionalcima kljune komponente efektivnog pruanja usluga.

1
DEO
37

PRIJEM
DEO
POSTUPAK
PRIJEMA
Prijem podrazumeva procedure i postupke koje koriste socijalne slube kako bi uspostavljanje prvog
kontakta sa korisnikom bilo to produktivnije i efikasnije. Procedure obuhvataju prihvatanje i razmatranje zahteva, prijava i drugih saznanja koja dolaze iz
razliitih izvora: od potencijalnih korisnika ili lanova
njihovih porodica, graana, kao i od drugih slubi,
institucija ili organa iz zajednice.
Prijem je prva fazu u radu sa korisnicima, a neretko podrazumeva donoenje odluka o bezbednosti korisnika, rizicima i nainu na koji je potrebno
odgovoriti na situaciju korisnika i porodice. Istovremeno, prijemni radnik ima kljunu ulogu u uspostavljanju i odravanju odnosa sa javnou, jer
je potrebno da profesionalno i prikladno odgovori
na potrebe i stanja koja izazivaju zabrinutost kod
graana i saradnika iz zajednice, kao i da razjasni
ulogu i mandat centra za socijalni rad svim zainteresovanim akterima.
Prihvatanje i razmatranje prijava obuhvata i
istovremeno informisanje korisnika ili drugih o uslugama i pravima koje moe, odnosno ne moe da
ostvari preko konkretne socijalne slube i obezbeenje informacija o uslovima za korienje usluga
(npr. potrebna dokumentacija, procedura, kome
su odreene usluge namenjene). Tokom prijema
se prikupljaju i podaci o potencijalnom korisniku
i podnosiocu zahteva ili prijave. U direktnom kontaktu sa potencijalnim korisnikom ili iz priloene dokumentacije stie se i preliminarni utisak o prirodi
problema, a ukoliko je to prikladno, sa korisnikom se
dogovaraju budui postupci i koraci (Barker, 2013).
Prihvatanje zahteva istovremeno omoguava da
se osobi koja podnosi zahtev za pomo ili podrku
a) olaka emocionalni teret sa kojim ivi, b) da joj se
razjasni priroda problema i da se uspostavi kontakt
sa onima koji mogu doprineti prevazilaenju tekoa, c) da se povea njeno znanje o okruenju i raspoloivim resursima, kao i d) da se stvore alijanse i
mree za pruanje podrke i pomoi.
39
Ovo su okolnosti u kojima se sluaj u centru za

socijalni rad otvara:1
1. situacije fizikog, emocionalnog ili seksualnog zlostavljanja i zanemarivanja deteta;
2. dete koje nema roditelje, odnosno iji roditelji, odgajatelji ili staratelji nisu u stanju da se
brinu o detetu;
3. dete koje ispoljava probleme u ponaanju;
4. dete ije potrebe za negom prevazilaze mogunosti njegove porodice;
5. roditelji koji se spore oko naina nege i staranja o detetu;
6. lice starije od 65 godina ivota ili lice sa invaliditetom;
7. odrasle rtve nasilja u porodici, lica sa invaliditetom i stara lica za koja postoji sumnja da
su zanemarivana, zlostavljana ili eksploatisana;
8. drugi sluajevi u skladu sa zakonom, to obuhvata ostvarivanje prava na materijalna davanja.
Ciljevi prijema su brz i efikasan pristup uslugama,
procena ispunjavanja kriterijuma za otvaranje sluaja na osnovu kratkog i obuhvatnog opteg pregleda,
provere i selekcije relevantnih podataka. Ovi postupci treba da omogue efikasno reagovanje na probleme i potrebe korisnika, kao i procenu hitnosti i odreivanje prioriteta reagovanja. Prikupljanje podataka
tokom prijema zasniva se na naturalistikim tehnikama procene (intervju i opservacija) i na pregledu dokumentacije, koji su strukturisani i direktivno voeni
formom prijemnog lista. Postupci podrazumevaju:
1. opservaciju i intervju sa korisnikom i porodicom ukoliko su prisutni na prijemu,
2. intervju sa podnosiocem zahteva ili prijave, u
direktnom kontaktu ili telefonom, i
3. uvid u raspoloivu dokumentaciju.
1
Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima

rada centara za socijalni rad. Slubeni glasnik RS, br.
59/2008 i 37/2010, l. 46.

PRIJEM
DEO
Na osnovu ovih postupaka donosi se odgovarajua odluka o potrebi daljeg rada i o otvaranju
sluaja i odreuje se prioritet reagovanja. Ovo su
okolnosti koje se uzimaju u obzir pri odreivanju
prioriteta i dokumentuju u prijemnom listu:
uzrast i ranjivost deteta, odnosno odrasle ili
stare osobe;
posebne odlike situacije i teina okolnosti
koja ugroava dete, odnosno odraslu ili staru
osobu;
da li je dete, odnosno odrasla ili stara osoba
povreena;
prethodna saznanja centra za socijalni rad o
sluaju, korisniku i porodici;
kvalitet saradnje roditelja ili odgajatelja deteta, odnosno odrasle ili stare osobe i lanova
porodice ili pruaoca nege;
postojei stresori koji ugroavaju dete, odnosno odraslu ili staru osobu i porodicu;
neodlonost potrebe za podrkom ili osiguranjem bezbednosti.
Ovo su stepeni prioriteta postupanja koji se koriste u centrima za socijalni rad:2
I. PRIORITET 1: Neodlono Prikupljeni podaci
ukazuju na to da su dete, odnosno odrasla ili
stara osoba u visokom riziku od povrede. Postupak poetne procene zapoinje odmah, a
neodlona intervencija se mora sprovesti to
pre, najdue u roku od 24 sata.
II. PRIORITET 2: Hitno Prikupljeni podaci ukazuju na to da su dete, odnosno odrasla ili stara osoba izloeni umerenom riziku od povrede. Postupak poetne procene mora poeti
to pre, najdalje u roku od 3 dana (78 sati) po
prijemu saznanja o detetu i porodici.
III. PRIORITET 3: Redovno Prikupljeni podaci
ukazuju na to da bezbednost deteta, odnosno odrasle ili stare osobe nije ugroena ili
da su rizici niski. Postupak poetne procene
mora poeti to pre, najdalje u roku od 7 radnih dana po prijemu zahteva, uputa ili drugih
saznanja o sluaju.
40

59/2008 i 37/2010, l. 49.
Prijem u centru za socijalni rad u mnogim sluajevima podrazumeva skrining, tj. kratku proceduru
utvrivanja varijabli i faktora rizika.
Prijem se zavrava na jedan od sledea tri naina:
1. Sluaj se ne otvara kada dalja pomo nije potrebna jer problem ne odgovara opisu situacija u kojima se zapoinje rad sa korisnikom,
odnosno kada problem nije od znaaja ili je
reen davanjem informacija, kratkim savetovanjem, izdavanjem uverenja i sl.
2. Upuivanjem na druge slube u zajednici
kada problem klijenta nije iz domena rada
centra za socijalni rad, odnosno kada druge
slube mogu na potpuniji nain da zadovolje
potrebe korisnika. Sluaj se u ovim okolnostima ne otvara, a belei se na koji nain je korisnik informisan i gde je dalje upuen.
3. Otvaranje rada na sluaju i prosleivanje rezultata prijemne procene zaduenom strunom radniku, prema odreenom prioritetu
postupanja.

PRIJEM
DEO
POTREBE
RAZLIITIH AKTERA
TOKOM PRIJEMA
Radi dobre organizacije prijema, korisno je razmotriti oekivanja i potrebe razliitih aktera koji
uestvuju u ovom procesu. Centar za socijalni rad
kao bazina sluba socijalne zatite u zajednici
ponekad je polazno, a ponekad zavrno mesto za
ostvarivanje prava graana. Osvetljavanje potreba
razliitih aktera u procesu prijema ne podrazumeva
da su centar za socijalni rad ili prijemni radnik nuno odgovorni za zadovoljavanje tih potreba, ve da
njih treba razmatrati u kontekstu efikasnog obavljanja posla.
Potrebe slubi ili graana koji dostavljaju zahteve ili prijave centru mogu se odrediti na sledei
nain:
uvaavanje i potvrivanje potrebe da se kontaktira centar,
jasno razumevanje uloge centra,
jasno razumevanje ta je njihova uloga nakon
prijave,
konsultacije i saveti u vezi sa prijavom,
upuivanje na druge slube ili resurse, ukoliko
je potrebno.
Potrebe policije i istranih organa se mogu definisati na sledei nain:
deljenje raspoloivih informacija o moguim
situacijama nasilja ili zloupotrebe,
jasno razumevanje uloge centra za socijalni
rad,
jasno razumevanje kako e centar dalje reagovati,
mogue promene u postupanju,
pisana beleka o preduzetim intervencijama
centra,
konsultacije o sluaju,
zajedniko planiranje intervencija.
41
Potrebe korisnika i porodice u vezi sa prijemom

odnose se na uvaavanje, prepoznavanje jedinstvenosti njihove situacije i pruanje potrebne pomoi.
Ukoliko lan porodice prijavljuje zloupotrebu koja
pogaa nekog od lanova porodice, oekivanja se
poklapaju sa potrebama drugih slubi ili graana
koji podnose zahteve ili prijave centru.
Radnici na prijemu, kao i drugi struni radnici koji
se kasnije ukljuuju u rad sa korisnikom i porodicom
oekuju:
uvaavanje,
prepoznavanje i vrednovanje njihove uloge,
fleksibilno upravljanje vremenom,
unutranju i spoljanju podrku,
konsultacije te
odgovarajua sredstva i resurse za rad.

PRIJEM
DEO
SKRINING I
POPUNJAVANJE
PRIJEMNOG LISTA
Prijem u centru za socijalni rad u mnogim sluajevima podrazumeva skrining, kratku proceduru utvrivanja varijabli i faktora rizika koji ukazuju na potrebu
za otvaranjem sluaja ili upuivanjem, a na osnovu
kojih se utvruje stepen prioriteta i nain na koji je
potrebno zapoeti rad na sluaju. Rezultati prijema
se dokumentuju u Prijemnom listu; time se obezbe-
uje konzistentnost podataka koji se prikupljaju u

informacionom sistemu. To, meutim, ne umanjuje
potrebu za fleksibilnim pristupom prijemnog radnika u skladu sa okolnostima sluaja. Beleke u Prijemnom listu podrazumevaju jasne, koncizne i organizovane informacije.
PRAKSA DOKUMENTOVANJA 1.
DOKUMENTOVANJE PODATAKA U PRIJEMNOM LISTU
1. Evidencioni i uputni podaci: oblik podneska (neposredno, telefonski, pisanim

putem, elektronski); podnosilac podneska (lino, srodnici, graani, po slubenoj
dunosti, organizacije/institucije, sud, prualac usluga socijalne zatite, kolske ili
predkolske ustanove, zdravstvene ustanove, lokalna samouprava ili dr.); podaci
o podnosiocu (prezime i ime, adresa i telefon); razlog obraanja ili upuivanja
(materijalna podrka, starateljstvo, problemi u ponaanju / sukob sa zakonom,
nasilje, zanemarivanje, vrenje roditeljskog prava, zahtev za uslugama, izdavanje
uverenja ili dr.); prethodna evidencija u centru za socijalni rad (nema podataka,
pasiva, aktiva, evidencija u drugom CSR i razlog za prethodnu evidenciju); druge
slube ili lica koji imaju saznanja o potencijalnom korisniku ili situaciji.
2. Lini podaci o potencijalnom korisniku: prezime, ime roditelja i ime, pol, datum i mesto roenja, JMBG, adresa prebivalita i boravita, telefon, nacionalna
pripadnost, dravljanstvo, maternji i govorni jezik, kolska sprema, radni status,
zaposlenje. Tu se belee i drugi znaajni podaci o potencijalom korisniku koji su
pribavljeni tokom postupka prijema, a koji mogu da se odnose na osnovne informacije o fizikim, metalnim i funkcionalnim sposobnostima ili tekoama korisnika, kao i druge relevantne informacije o problemu i situaciji.
3. Podaci o lanovima porodice i domainstva: prezime i ime, srodstvo ili odnos
sa korisnikom (brani partner, vanbrani partner, otac, majka, ouh, maeha, sin,
erka, pastorak, brat, sestra, baba, deda, unuk, unuka i dr.), godina roenja, adresa i telefon.
42

PRIJEM
DEO
DOKUMENTOVANJE PODATAKA U PRIJEMNOM LISTU
4. Zakljuak, sadri odluku o

a) otvaranju sluaja sa odreenim stepenom prioriteta (neodlono, hitno, redovno) i o tome da li se sluaj upuuje na postupak voenja sluaja ili ide u slubu
za materijalna davanja, ili se u drugoj situaciji
b) sluaj ne otvara,
c) odnosno navodi se da je u pitanju samo izdavanje uverenja te
d) da je na prijemu data informacija ili je osoba upuena na odreene slube ili
institucije, o emu se takoe sainjava kratka beleka.
Zakljuak se kratko obrazlae, a ukoliko se dosije otvara i zapoinje rad sa
korisnikom i porodicom (bilo da su u pitanju materijalna davanja ili postupak voenja sluaja), odreuju se registarski broj korisnika i registarski brojevi lanova
porodice koji takoe imaju status korisnika, ukoliko je to primenjivo.
Beleke u Prijemnom listu treba da omogue

strunom radniku koji e nastaviti dalji rad solidnu
osnovu za planiranje poetne procene i daljeg rada
na sluaju. U mnogim situacijama nee biti mogue
prikupiti sve podatke koji se zahtevaju u prijemnom
listu ili prikupljeni podaci nee biti u potpunosti pouzdani i tani. U takvim situacijama vano je prikupiti i zabeleiti to je mogue vie potrebnih informacija, jer su one osnova za donoenje odluka.
Informacije koje prilikom prijema nisu prikupljene ili
koje nisu dovoljno precizne kasnije se mogu dopuniti i korigovati u drugim dokumentima tokom rada na
sluaju. Potrebno je izbei situaciju da korisnik vie
puta daje jedne te iste podatke.
Struktura prijemnog lista je takva da na logian
nain pokriva sadraj informacija koje su potrebne
za donoenje odluka tokom prijema. U sluaju neposrednog ili telefonskog kontakta sa potencijalnim
korisnikom, lanom porodice, graanima ili saradnicima iz drugih slubi koji podnose zahteve ili prijave
centru za socijalni rad, intervju najee ne treba
voditi tako to e se redom postavljati pitanja iz
Prijemnog lista. Obino je nakon uvodnog upoznavanja i predstavljanja potrebno postaviti neko od
optih otvarajuih pitanja, npr. Kako mogu da
vam pomognem?.
U sluaju da je potencijalni korisnik prisutan tokom prijema (bilo da je sam pokrenuo postupak ili
uz pomo druge osobe), treba zabeleiti nivo njegovog uea u delu prijemnog lista gde se belee
lini podaci o korisniku, i to u rubrici Drugi znaajni
podaci o potencijalnom korisniku. Tu se, na primer,
moe napisati da je korisnik uglavnom utao, ali da
je plakao tokom intervjua ili da nije pokazivao interesovanje za razgovor, da je izgledao ljutito, da
je delovao stidljivo i sl. Na istom mestu se moe
zabeleiti da korisnik nije bio prisutan, ali da oekuje kontakt sa strunim radnicima ili da potencijalni
klijent ne zna za zahtev ili prijavu ili sl.
Razlog obraanja ili upuivanja je verovatno
najznaajnija oblast za donoenje odluka o daljem
43
radu na sluaju. Tu se odreuje da li centar za socijalni rad moe da pomogne korisniku u ostvarivanju
prava, ta sve moe da se uradi na samom prijemu
(davanje informacija i objanjenja, upuivanje na
druge slube i organizacije, izdavanje uverenja i sl.),
odnosno gde se sluaj dalje upuuje i koji je nivo
prioriteta u radu potreban u datom sluaju. Prijem
zahteva razvijene sposobnosti uspostavljanja kontakta i odnosa saradnje, pri emu prijemni radnik:
a) prepoznaje tekoe traenja pomoi,
b) koristi empatiju i vetine aktivnog sluanja da
bi otkrio problem i njegove dimenzije (vrsta,
izraenost, trajanje, ko je sve ukljuen i sl.) i
c) iskazuje neusiljenost putem iskrenog i uvaavajueg obraanja korisniku ili podnosiocu
prijave.
Ponekad potencijalni korisnici ili lanovi njihovih
porodica podnose zahtev za ostvarivanjem odreenog prava ili usluge jer im je tako jednostavnije
(manje lino, manje stresno, manje naruava povoljnu sliku koju imaju o sebi), a tek onda (esto i na
samom prijemu) otvore priu o sutinskim tekoama. Korisniku treba olakati podnoenje zahteva za
ostvarivanje prava i usluga, uz istovremeno ukazivanje na to da osoba moe dobiti pomo u pronalaenju boljih ili celovitijih reenja ukoliko struni radnik
(na samom prijemu, ali i kasnije) stekne bolji uvid u
okolnosti, tekoe i snage korisnika.
U formularu prijemnog lista prezentovani problemi se klasifikuju na sledei nain: a) materijalna
podrka, b) starateljstvo, c) problemi u ponaanju
/ sukob sa zakonom, d) nasilje, e) zanemarivanje, f)
vrenje roditeljskog prava, g) zahtev za uslugama,
h) izdavanje uverenja ili i) drugo. Na osnovu razgovora, podnete dokumentacije i uvida u dokumentaciju centra ili drugih slubi, prijemni radnik se opredeljuje za jedan od navedenih razloga. Zatim treba
dati kratak opis informacija o zahtevu, prijavi ili problemu koje su dobijene tokom prijema.

PRIJEM
DEO
U belekama o razlogu obraanja i prezentovanom problemu korisno je zabeleiti gledita potencijalnog korisnika ili osobe koja podnosi zahtev
ili prijavu, ukoliko je bilo prilike za razgovor. Ovde
se mogu zabeleiti i druge relevantne informacije
o okolnostima korisnika i porodice (npr. zato se
osoba sada obraa, a ta je ranije probala da uradi, koliko dugo traje problem, ko je sve ukljuen, ko
sve ima saznanja o situaciji, ta korisnik oekuje, kakvu promenu ili vrstu podrke eli, osnovni podaci
o zdravstvenom stanju, ometenosti i funkcionisanju
korisnika ukoliko je relevantno i sl.). Ove informacije
mogu da pomognu i potencijalnom korisniku i strunom radniku koji e preduzeti dalji rad na sluaju. U
opisu razloga obraanja mogu se dati i podaci o potencijalnim opasnostima kojima struni radnik moe
biti izloen tokom kune posete.
44

PRIJEM
DEO
PRIKAZ SLUAJA 1.
POPUNJAVANJE PRIJEMNOG LISTA
PRIJEMNI LIST
EVIDENCIONI I UPUTNI PODACI
CSR abac
Broj podneska 123456_________
Datum podneska 12. 12. 2012. Vreme podneska 9 h

Oblik podneska
papirni
Podnosilac podneska po slu. dunosti

organizacije/institucije
policija
Prezime i ime podnosioca

Janko Jakovi, vii policijski inspektor
Adresa i telefon
Ivana Ilia 62, 368 99 66
Razlog obraanja ili upuivanja zanemarivanje

Opis
Prethodna evidencija u CSR
nema podataka
Razlog
Obavetenje Centru od strane policije o intervenciji po prijavi komiluka da je devojica zanemarena i bez nadzora
majke i ouha. Kominica je pronala dvogodinje dete sino u 22 h 15 minuta u zgradi na stepenitu kako plae jer
je palo. U kui nije bilo nikog, pa je dovela dete kod sebe i pozvala policiju. Nakon dva sata se pojavio ouh i uzeo
dete od kominice. Policija napravila zapisnik, bila prisutna kada je ouh preduzeo devojicu i nije odmah obavestila
deurnog radnika CSR, ve je obavetenje prosledila ujutro.
Druge slube ili lica koje imaju saznanja
Slubenik policije Ratko Rodi
Kominica Leposava Lazi
LINI PODACI
Prezime, ime roditelja i ime Miketi Lara Pol
Datum roenja nepoznato_Mesto roenja nepoznato_JMBG

Prebivalite
Adresa _Jovana Rajia 12
Telefon
Boravite
Adresa
Telefon
Nacion./etnika prip. nepoznato_ Dravljanstvo nepoznato_ Maternji/govorni jezik srpski

kolska sprema
Radni status
Zaposlenje
bez kole
dete (06)
/
Znaajni podaci o potencijalnom korisniku

Devojica od 2 do 2,5 godina naena bez adekvatnog nadzora u blizini kue u kojoj stanuje.
PODACI O LANOVIMA PORODICE I DOMAINSTVA
Prezime i ime
Srod./odnos
God. ro.
Adresa i telefon
Zanimanje i kvalifikac.
Miketi Marica
majka
nepoznato
Jovana Rajia 12
nepoznato
Stanovi Dragan
ouh
nepoznato
Jovana Rajia 12
nepoznato
Miketi Slobodan
deda
nepoznato
XXX
nepoznato
Napomene
Podaci dobijeni na osnovu obavetenja koje je pristiglo iz policije
ZAKLJUAK
Odluka Otvaranje sluaja prioritet 1 upuivanje na
voenje sluaja
Obrazloenje Dete mlae od 5 godina naeno bez adekvatnog nadzora
Registarski br. korisnika
Registarski br. za lanove porodice
Potpis strunog radnika na prijemu Anka Mici, dipl. soc. radnik
45

PRIJEM
DEO
INTERVJU TOKOM PRIJEMA

U SLUAJEVIMA SUMNJE
NA ZLOSTAVLJANJE,
ZANEMARIVANJE I NASILJE U
PORODICI
Da bi prijemni intervju bio efektivan, prijemni radnik
treba da uspostavi odgovarajuu ravnoteu izmeu
prikupljanja tanih i validnih informacija i uspostavljanja saradnikog odnosa (Whiston, 2009). Verovatno najizazovnije situacije jesu prijava i dolaenje
do saznanja o sluajevima zlostavljanja i zanemarivanja dece i ranjivih odraslih i starih osoba, kao i
situacije nasilja meu intimnim partnerima. U takvim
situacijama potrebno je da prijemni radnik postupi
na sledei nain (egarac i Vujovi, 2011):
1. Prikupiti to je mogue vie podataka o ugroenoj osobi, porodici i okolnostima koje izazivaju sumnju da je ugroena bezbednost ili
dobrobit osobe. Ukoliko nema podataka o
adresi porodice, potrebno je proveriti dokumentaciju centra za socijalni rad ili kontaktirati kolateralne izvore: druge slube u zajednici,
policiju ili sl.
2. Aktuelna saznanja o porodici treba razmatrati u kontekstu prethodnih saznanja (npr. korisnik materijalnog obezbeenja, naknade za
negu i pomo drugog lica, spor oko vrenja
roditeljskog prava, lice pod starateljstvom i
sl.). Razmatraju se sledei faktori: vreme koje
je proteklo od prethodne prijave ili poslednjeg kontakta centra sa porodicom, teina
prethodnih i aktuelnih okolnosti ili nepovoljnih dogaanja, kao i povezanost ili slinost
prolih i aktuelnih saznanja o porodici.
3. Odrediti da li prijava ukazuje na postojanje
povrede ili rizika od ozbiljnog povreivanja
usled zlostavljanja i zanemarivanja, bilo da se
radi o nasilju u porodici ili drugim oblicima interpersonalnog nasilja. Rizik od zlostavljanja
ili zanemarivanja zavisi od vie faktora, kao
to su uzrast, fizike i kognitivne sposobnosti,
istorija nasilja u porodici, odnos meu lanovima porodice, okolnosti ivota ili situacije u
kojoj se porodica ili ugroena osoba nalazi i sl.
4. Objasniti podnosiocu prijave ulogu centra za
socijalni rad u sluajevima interpersonalnog
nasilja, dati okvirnu informaciju o narednim
koracima i o nainu pruanja povratne informacije podnosiocu prijave. Ukoliko je podnosilac prijave struni radnik ili slubeno lice koje
radi u ustanovama i organizacijama u zajednici
(u obrazovanju, zdravstvu, policiji i sl.), treba
prikupiti sve podatke za kontakt i zabeleiti
ih u odeljku Prijemnog lista sa evidencionim i
uputnim podacima. Ukoliko je podnosilac prijave graanin, tada mu se mora obezbediti
anonimnost ako to zatrai. Ovo, meutim, ne
znai da ne treba traiti podatke od podnosioca prijave (ime i prezime, telefon) kako bi
46
se ostavila mogunost da se ta osoba ponovo

kontaktira ukoliko bude neophodno. Treba zabeleiti i moguu motivaciju za prijavu.
5. Ukoliko raspoloivi podaci ukazuju na postojanje zlostavljanja, zanemarivanja i nasilja u
porodici, informacije se odmeravaju sa stanovita rizika i bezbednosti, kako bi se odredio
stepen prioriteta postupanja centra. Ukoliko
je indikovana neodlona intervencija, treba
odmah obavestiti policiju i podeliti informacije i rezultate prijemne procene te zahtevati
njihovu reakciju. Istovremeno, treba obavestiti rukovodioca, koordinatora ili zaduenog
supervizora da odredi strunog radnika ili
radnike koji e organizovati neodlonu intervenciju i omoguiti koordinaciju intervencija
centra i policije, a po potrebi vatrogasne slube, hitne pomoi ili sl.
6. Ukoliko se navodna zloupotreba desila na teritoriji van mesne nadlenosti centra, treba
odmah kontaktirati i obavestiti nadleni centar za socijalni rad.
7. Ubeleiti sve dobijene podatke u Prijemni list,
a odbaene prijave nakon provere supervizora ubeleiti i odloiti u upisnik odbaenih
prijava3.
Situacije u kojima se ve na prijemu moe odbaciti prijava interpersonalnog nasilja jesu okolnosti u
kojima nema jasnih podataka (npr. nejasna adresa ili
lokacija, ne moe se utvrditi identitet navodne rtve),
potom kada incident koji se prijavljuje ne odgovara
definiciji zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja u porodici ili drugoj vrsti interpersonalnog nasilja, kao i
kada se na osnovu prikupljenih podataka informacije
ne mogu smatrati pouzdanim ni verodostojnim. Sve
prikupljene informacije se ipak belee u prijemnom
listu, a prijava se odbacuje nakon konsultacije sa supervizorom i odlae u upisnik odbaenih prijava, radi
evidencije i informacije za mogue naredne prijave.
U sluajevima zlostavljanja, zanemarivanja i nasilja u porodici korisno je postavljati otvorena pitanja,
a to vie izbegavati sugestivna pitanja. U tabeli 3.
dat je opti vodi za postavljanje pitanja u ovim situacijama. Pitanja su postavljena pod pretpostavkom
da je ugroena osoba, odnosno potencijalni korisnik
dete, ali se pitanja mogu preformulisati tako da odgovaraju i na situacije zloupotrebe koje obuhvataju
i ranjive odrasle ili starije korisnike. Ova pitanja se
na prijemu postavljaju podnosiocu prijave ili drugoj
osobi koja ima saznanja o sluaju u telefonskom
razgovoru ili u neposrednom kontaktu, u meri koja
je potrebna da se prikupi dovoljno informacija za
donoenje odluke o otvaranju sluaja, odreivanju
prioriteta postupanja i okolnostima koje mogu da
utiu na poetak rada na sluaju.
Pitanja mogu da poslue i tokom daljeg rada,
kada zapone proces voenja sluaja.
3

59/2008 i 37/2010, l. 49, st. 4. i 5.

PRIJEM
DEO
TABELA 3.
VODI ZA POSTAVLJANJE PITANJA TOKOM PRIJEMA U SLUAJEVIMA ZLOSTAVLJANJA,
ZANEMARIVANJA I NASILJA U PORODICI
Ko?
Dete/deca, roditelj/i, odgajatelj/i, prualac nege, drugi lan porodice, ime

(ukljuujui nadimke), pol, nacionalna pripadnost, uzrast, odnosi i sl.
ta?
ta se desilo (korisniku)?
Da li ste videli bilo kakav znak koji ukazuje na zlostavljanje ili zanemarivanje?
Da li ste videli neto to ukazuje na to da je dete sada u opasnosti?
Kada?
Kada se to desilo?
Kada ste poslednji put videli dete?
Gde?
Gde se to desilo?
Gde se trenutno nalazi dete, roditelj, osumnjieni nasilnik?
Kako?
Kako vi znate ta se deava u porodici?

Koliko dugo se to deava?
Snage
ta dobro funkcionie u toj porodici?

Kako lanovi porodice uobiajeno reavaju probleme?
Koji su lanovi porodice zaposleni? Gde rade?
Da li neko pomae porodici (prijatelji, rodbina, susedi, verske organizacije)?
Faktori
bezbednosti
Da li policija ima saznanja o porodici/sluaju?

ta vas je tano navelo da se danas javite?
Da li smatrate da postoje naini da dete bude bezbednije?
Fiziko
zlostavljanje
Gde je bilo dete kada je dolo do zlostavljanja?

Da li su koriena neka sredstva za nanoenje povreda (tap, kanap, no i sl.)?
Opiite povrede. Na kom delu tela su povrede? Da li je potrebna lekarska pomo?
Kako dete, odnosno roditelj ili prualac nege objanjavaju povredu? Da li je neko
prisustvovao tom dogaaju?
Da li je neki lan porodice zatitio dete?
Seksualno
zlostavljanje
Gde je bilo dete kada je dolo do zlostavljanja?

Da li je dete nekome reklo o zlostavljanju? Kome?
Da li osumnjieni zlostavlja ima pristup rtvi ili drugoj deci?
U kakvom su odnosu dete i osumnjieni zlostavlja?
Da li dete bilo kod lekara?
Zanemarivanje
Da li postoji neto u kui i neposrednom ivotnom okruenju deteta to ugroava

njegovu bezbednost?
Da li roditelj obezbeuje odgovarajuu hranu, odeu, uslove stanovanja, higijenu?
Da li roditelj obezbeuje leenje i zdravstvenu negu?
Kako dete osoba izgleda?
Da li dete ide u kolu/vrti?
Naputanje
Koliko dugo je roditelj odsutan?

Da li je roditelj obezbedio da se neko drugi stara o detetu?
Nasilje u
porodici
Da li vam je poznato da je prisutno bilo kakvo nasilje u porodici?

Moete li opisati kako to nasilje utie na dete?
Da li je nekad intervenisala policija zbog nasilja u porodici?
Zloupotreba
supstanci
Da li ste zabrinuti zbog nekog lana porodice koji koristi alkohol ili drogu?
Kako korienje alkohola ili droge utie na sposobnost roditelja da se stara o detetu?
Nadzor
Da li je dete mlaeg uzrasta ili sa smetnjama u razvoju ostavljeno samo? Koliko dugo?
Da li dete ima sposobnosti da trai pomo od drugih u sluaju opasnosti?
Da li se dete stara o drugoj deci?
Da li roditelj ima tekoe da se stara o detetu usled svog stanja ili situacije?
47

PRIJEM
DEO
U sluajevima nasilja izmeu intimnih partnera,

procedura skrininga ima svoje posebnosti. Brojne
preporuke upuuju na to da je neophodno ustanoviti rutinske skrining procedure za ovu vrstu nasilja
(Ganley and Hobart, 2010). Ovi podaci se prikupljaju
u neposrednom ili telefonskom kontaktu sa potencijalnom rtvom, drugim lanom porodice, podnosiocem prijave iz druge slube ili osobom iz zajednice
koja prijavljuje sluaj centru za socijalni rad. Razgovor o ovoj temi se moe otvoriti na sledei nain:
Imam nekoliko pitanja koje uobiajeno postavljamo na poetku razgovora. Moda e vam izgledati kao da preskaem stvari, ali ova pitanja nam pomau da razumemo ta se deava u porodici.
Mogue postaviti i ovo pitanje:
Da li je bilo koja odrasla osoba u kui koristila
fiziku silu ili pretila upotrebom fizike sile drugim
odraslima u kui?
Ukoliko je odgovor potvrdan, pita se ko je, ta
konkretno, kome i kada uradio i da li je dolo do
povreda. U razgovoru treba izbegavati termine kao
to su zlostavljanje, nasilje, batine ili sl., ve je
uputno koristiti opise ponaanja (npr. udarac, upanje, stezanje i sl.). Ukoliko postoje saznanja da oba
partnera koriste fiziku silu u meusobnim odnosima, vano je razluiti:
Od koga se ukuani plae kada koristi fiziku
silu? ili Za koga se ukuani najvie plae kada doe
do upotrebe fizike sile?
ta je namera osobe koja koristi fiziku silu
(samoodbrana ili zastraivanje)?
Ko ima najozbiljnije posledice usled nasilja u
pogledu povreda, uticaja na obavljanje svakodnevnih poslova ili izolacije?
Ko koristi taktike prinudne kontrole: kontrolu
novca, manipulaciju decom, zabranu ili ograniavanje odravanja porodinih ili prijateljskih veza?
Da li je jedan od partnera vie ranjiv u pogledu prisilne kontrole zbog svog kulturnog
porekla, zakonskog statusa, nepoznavanja
jezika i sl.?
Da li je neko povreen ili napadnut?
Da li je bilo pretnji da e neko biti povreen,
ubijen, da e izvriti samoubistvo i sl.?
Da li je nekada ranije policija dolazila u domainstvo povodom nasilja u porodici?
Da li u kui ima oruja?
Da li su deca sada bezbedna? Da li je drugi
roditelj sada bezbedan?
48
Veoma vaan korak tokom prijema u sluajevima sumnje na zlostavljanje, zanemarivanje i nasilje u
porodici jeste odreivanje konzistentnosti i tanosti
informacija koje su prikupljene tokom prijema. U nekim situacijama je potrebno preispitati kredibilitet
prijava, jer one mogu biti pod uticajem razvodnih
i postrazvodnih konflikata, loih susedskih odnosa
i sl. Nezavisno od sumnji, moraju se prihvatiti svi
prijavljeni sluajevi koji odgovaraju kriterijumima za
otvaranje sluaja. Sledea pitanja mogu pomoi prijemnom radniku u razmatranju kredibiliteta prijave
(Srna i egarac, 2011):
Da li je podnosilac prijave spreman da kae
svoje ime, adresu i broj telefona?
U kakvim je odnosima podnosilac prijave sa
potencijalnom rtvom i porodicom?
Koliko dobro podnosilac prijave poznaje porodicu?
Da li podnosilac prijave zna za prethodne
situacije u kojima je dolo do zlostavljanja i
zanemarivanja? ta ga je navelo da sada podnese prijavu?
ta sve podnosilac prijave zna o sluaju?
Da li podnosilac prijave moe da ima neku korist od podnoenja prijave centru za socijalni
rad?
Da li je ranije podnosio prijave koje su odbaene?
Da li je podnosilac prijave spreman da se vidi
sa strunim radnikom centra ukoliko je neophodno?
Da li podnosilac prijave izgleda kao da je jako
ogoren, ljutit, pod uticajem alkohola ili droga ili se ponaa na nain koji dovodi u pitanje
njegove sposobnosti za rasuivanje?
Da li podnosilac prijave moe da uputi centar
na druge osobe koje imaju saznanja o situaciji?
Kakav ishod podnosilac prijave oekuje?
Da li se plai osvete od strane porodice?
Da li strahuje da sam sebe optuuje prijavom?
Veoma je znaajno obezbediti podrku i ohrabrenje podnosiocu prijave za to to je obavestio
centara o svojim saznanjima i brigama. Ukoliko je
prijemni radnik manje iskusan sa ovakvim situacijama, treba odmah da zatrai pomo iskusnijeg strunog radnika ili supervizora.

PRIJEM
DEO
VETINE I ZNANJA
PRIJEMNIH RADNIKA
Postupak prijema zahteva da prijemni radnik poseduje specifina znanja, vetine i iskustvo, koja su
vezana za druge zadatke socijalnog rada. Primena
ovih znanja i vetina u okolnostima prvog kontakta
sa socijalnom slubom i donoenja odgovarajuih
odluka podrazumeva i sledee:
razumevanje kakve sve tekoe donose okolnosti traenja ili primanja pomoi,
korienje vetina intervjuisanja, svest o kulturnoj raznolikosti, komunikaciji i sposobnost
da se potencijalni korisnik usmeri na problem,
dok se istovremeno razmatraju oseanja povezana sa problemom,
korienje konzistentnog pristupa da bi se
utvrdilo moe li konkretna socijalna sluba na
odgovarajui nain da odgovori na potrebe
korisnika,
veoma dobro poznavanje propisa, procedura
i mandata slubi u zajednici, propisa sopstvene organizacije i njenih resursa, kao i
razvijene odnose saradnje i postojanje kolegijalne mree sa drugim slubama u zajednici
(socijalnim, zdravstvenim i obrazovnim slubama, sa policijom, pravosuem, nevladinim
sektorom i sl.).
Prijemni radnici treba da poseduju specifina
znanja, vetine i sposobnosti da bi odgovorili na sloene zadatke prijema. To obuhvata dobro poznavanje i razumevanje:
resursa u zajednici,
mandata i zakona po kojima funkcioniu druge slube u zajednici,
pravnog sistema, zakona i podzakonskih akata koji reguliu rad centra za socijalni rad,
teorije porodinog sistema,
razvoja i potreba deteta,
faktora ranjivosti kod odraslih i starih,
procene rizika,
49
siromatva, diskriminacije i marginalizacije,

programa, modela i teorija tretmana,
prava, usluga i programa koji postoje u centru,
funkcionisanja sistema socijalne zatite.
Vetine prijemnog radnika podrazumevaju vetine sluanja, intervjuisanja, vetine ljubazne i kompetentne usmene, telefonske ili pisane komunikacije,
vetine intervenisanja u krizi, vetine reavanja problema, konciznog pisanog izraavanja, upravljanja
vremenom te organizacione vetine. Sposobnosti
obuhvataju:
upravljanje vremenom, to podrazumeva i
sposobnost prioritizacije vremena, napora i
aktivnosti,
prevladavanje kriznih situacija na smiren i delotvoran nain,
odmeravanje i prioritizovanje informacija,
ispoljavanje profesionalne kompetencije i samouverenosti,
utvrivanje alternativnih resursa,
praktinu primenu teorijskih znanja i
osetljivost za pitanja kulture.
Neki autori uporeuju rad prijemnog radnika u

socijalnim slubama sa radom lekara hitne pomoi. Drugim reima, prepoznato je da je posao prijemnog radnika zahtevan, nepredvidljiv i veoma
znaajan za uspeh daljeg toka rada (Adult Services
Staff Members from County Departments of Social
Services et al., 1994).

PRIJEM
DEO
NEODLONE
INTERVENCIJE
Obezbeenje 24-asovnog pristupa neodlonim
intervencijama podrazumeva usluge van uobiajenog radnog vremena za osobe koje imaju neodlonu potrebu za zatitom. Postoji vie naina obezbeivanja usluga neodlonih intervencija, koje imaju
svoje prednosti i nedostatke. Osnovni cilj 24-asovne pristupanosti je osiguranje bezbednosti dece,
odnosno odraslih i starih osoba koje se nalaze u
neposrednoj opasnosti ili kod kojih su okolnosti takve da je razumno pretpostaviti da e se bez neodlonog reagovanja nai u neposrednoj opasnosti.
Zabrinutost za bezbednost u pogledu postojee ili
mogue povrede razmatra se kao neposredna opasnost po zdravlje ili ivot osobe ukoliko je takvo stanje nastalo pre kratkog vremena, ako se aktuelno
deava ili ako postoji izvesnost da e se verovatno
desiti u neposrednoj budunosti.
Veoma je znaajno ustanoviti opte prihvaene
principe neodlonih intervencija kako bi se obezbedilo zajedniko razumevanje i efikasno korienje
resursa:
Prilikom organizovanja neodlonih intervencija

kljuno je voditi rauna o sledeim faktorima:
uspostavljanje i odravanje funkcionalne veze
sa policijom i zdravstvenim ustanovama,
informisanje zajednice o ovlaenjima centra
za socijalni rad u pruanju neodlone zatite i
prihvatanju prijava iz zajednice,
reorganizacija radnog vremena osoblja,
telefoni, terenska vozila,
sredstva za plaanje deurstva i
obuka osoblja.
1. Usluge treba da budu pristupane osobama

koje su u neposrednoj opasnosti ili kod kojih
postoji velika verovatnoa da e biti u neposrednoj opasnosti od zlostavljanja, zanemarivanja ili samozanemarivanja.
2. Neodlona intervencija se usmerava na obezbeenje kratkotrajne pomoi tokom aktuelne
ili anticipirane krize.
3. Neodlona intervencija obezbeuje najmanje
restriktivna, prvenstveno neinstitucionalna
reenja za krizne situacije koje su procenjene
kao kratkotrajne.
4. Odgovornost za nastavak rada prenee se
na zaduenog voditelja sluaja prvog radnog
dana.
a) Teina i kompleksnost potrebe, to obuhvata i prisutne stresore i sposobnost korisnika i

porodice da prevladaju tekoe.
b) Stepen izloenosti opasnostima, pri emu se
razmatraju uzrast, invaliditet ili ometenost
korisnika i pristup koji ima zlostavlja.
c) Stepen verovatnoe da e krizna situacija dovesti do povreda ili oteenja u kratkom vremenskom periodu.
d) Procena trajanja krize, odnosno procena da li
e kriza dostii vrhunac pre uobiajenog radnog vremena slube.
50
Efektivna neodlona intervencija zavisi prvenstveno od dobro voene prijemne procene (skrininga) i sistema prijema koji filtrira sve pristigle zahteve i prijave. Zajedniki usvojeni i nedvosmisleni
kriterijumi za procenu urgentnosti krizne situacije
u vreme prijave predstavljaju neophodan uslov za
izbegavanje nepotrebnih intervencija van uobiajenog radnog vremena. Urgentnost se obino definie
preko nekoliko faktora:

2
DEO
Ovi osnovni kriterijumi treba da omogue deurnom strunom radniku da donese procenu i odluku
o preuzimanju neodlonih intervencija. Veliki broj poziva i prijava koji stiu tokom noi i vikenda jesu zabrinjavajui, ali ne zahtevaju neodlono reagovanje.
Pri tome je potrebno imati na umu da deurni
struni radnik, onaj koji radi van uobiajenog radnog vremena, zapravo predstavlja prijemnog radnika i da postupa prema procedurama koje su karakteristine za prijem.
51
PRIJEM

PROCENA
DEO
PROCENA U CENTRIMA
ZA SOCIJALNI RAD
PROCES I POSTUPCI PROCENE
Procena je proces razumevanja individualnih karakteristika korisnika, ukljuujui njihovu linost,
probleme i snage, odnosno informacije o socijalnom i interpersonalnom okruenju koje utiu na
korisnika. Za prikupljanje i evaluaciju informacija
koje su potrebne za procenu koriste se razliiti
metodi, ukljuujui intervju sa korisnikom i znaajnim osobama iz okruenja, posmatranje ponaanja, pregled pisane dokumentacije i korienje
razliitih mernih instrumenata (testova, skala i
upitnika) za procenu razliitih aspekata korisnikovog i porodinog funkcionisanja. Osim prikupljanja informacija, sastavni deo procesa procene ine
analiza i sinteza informacija o korisniku i njegovom socijalnom okruenju. Na osnovu toga se formuliu odgovarajue miljenje i zakljuak, a potom
se razvija koherentan plan intervencije radi pruanja adekvatne pomoi. Posebni delovi procene
su obino voeni praktinim teorijama i procesom
konstruisanja sluaja, to obuhvata razumevanje
informacija, korienje razliitih teorija i klinikog
prosuivanja i konstrukciju ovih informacija u okviru pisanog izvetaja ili prikaza sluaja (Jordan and
Franklin, 2003).
Definiciju procene u socijalnom radu koja obuhvata veinu oblasti od znaaja za proces procene
ponudio je Levin (2002: 830):
Proces sistematinog prikupljanja podataka o
funkcionisanju klijenta i periodinog praenja napretka u klijentovom funkcionisanju. Proces odabira i specifikacije problema na koje se usmeravaju intervencije socijalnog rada u okviru sistemske
orijentacije osobe-u-okruenju. Pomou procene
identifikuju se i mere i rizici i specifini problemi
u ponaanju, kao i faktori zatite i rezilijencije i
odreuje se da li je potreban tretman. Informacije se najee prikupljaju iz razliitih izvora (npr.
od pojedinca, lanova porodice, iz dokumentacije,
na osnovu posmatranja i iz instrumenata proce-
53
ne). Vrste procene obuhvataju biopsihosocijalnu

istoriju, multidimenzionalnu procenu krize, pregled
simptoma, funkcionalnu analizu i ispitivanje metalnog statusa.
Procena je kontekstualan i dinamian proces, voen kontekstom prakse, karakteristikama problema
sa kojima se klijent susree i interventnim modelom profesionalca. Analiza i sinteza informacija koje
se dobijaju tokom procene zahtevaju kognitivnu i
emocionalnu inteligenciju, analitiko miljenje, prepoznavanje obrazaca i kreativnost. Praktiar kombinuje induktivni i deduktivni proces miljenja, razmatra informacije sa stanovita akoonda i formulie
logine pretpostavke i zakljuke.
Dedukcija polazi od optih teorijskih postavki do
primene tih postavki u cilju objanjenja specifinog
sluaja (Jordan and Franklin, 2003; egarac, 2014).
Dedukcija zavisi od:
a) validnosti ili tanosti optih teorijskih postavki iz kojih su hipoteze izvedene,
b) procene da li specifini sluaj spada u klasu
sluajeva koji su obuhvaeni teorijskim postavkama i
c) kapaciteta da se usmeravaju pretpostavke intervencija za specifian sluaj.
Kod indukcije, posmatranje vodi analizi obrazaca iz kojih postavke proizilaze kako bi se objasnili
ti obrasci ponaanja. Praktiar nastavlja da prikuplja informacije i razmilja o njima, tako da se klinike impresije ili hipoteze dopunjuju ili menjaju.
Proces konstruisanja sluaja nije jednokratni, ve
tekui proces prikupljanja i sinteze informacija. Pri
tome je potrebna svest praktiara da sam proces
nije nezavisan od njega ili od njegovog miljenja i
njegovih predrasuda. Stoga je vano da se informacije paljivo analiziraju i da se konsultuju kolege
i supervizor.

PROCENA
DEO
Analiza konstrukcije sluaja moe se unaprediti korienjem viestrukih pretpostavki i razliitih

izvora informacija. Standardizovani merni instru-
menti obezbeuju objektivan izvor informacija na

osnovu kojih praktiar moe da razmatra svoje pretpostavke.
OKVIR 8.
POSTUPCI PROCENE (PREMA RUBEN, 2010)
1. Prikupljanje i uklapanje to potpunijih i tanijih podataka o korisniku i informacija

o aktuelnim okolnostima i situaciji korisnika, odnosno kako je dolo do tih okolnosti i situacije.
2. Paljiva analiza informacija, konstrukcija pretpostavki (hipoteza) koje objanjavaju ta se deava i ta moe da se uradi, stvaranje profesionalnog miljenja i tanih
zakljuaka.
3. Uee korisnika, odnosno porodice i drugih znaajnih osoba u utvrivanju pitanja i problema od znaaja, kao i naina na koji se moe pristupiti tim problemima
i pitanjima.
4. Procena podobnosti za korienje usluga i nivoa potreba.
5. Konsultacije sa kolegama, prikupljanje i deljenje informacija sa kolegama i drugim
profesionalcima van organizacije.
6. Korienje informacionog sistema za tano i blagovremeno dokumentovanje informacija.
U proceni se koristi multimetodski pristup koji

obuhvata naturalistike metode, propisanu dodatnu
dokumentaciju i psihotehnika sredstva koja moraju
biti kulturoloki prilagoena, a ija upotreba mora
biti psihometrijski proverena (egarac i Damonja
Ignjatovi, 2010):
1. Intervju i opservacija su voeni standardnim
formularima za beleenje podataka; osim injenica i opisa, procena ukljuuje i znaajne
kvalitativne podatke, npr. procenu motivacije
klijenta, kvalitet saradnje, lino vienje problema i sl.
2. Skale, upitnici i tehnike njihova primena
zavisi od potreba konkretnog sluaja. Rezultati procene se kvantifikuju pomou ovih
instrumenata i omoguavaju neposredno
praenje promena i evaluaciju ishoda pruenih usluga.
3. Testovi i tehnike procene pojedinca i porodice koji se mogu primenjivati za sluajeve
kada je potrebno da specijalistiku procenu
daju posebno edukovani procenjivai.
U proceni je znaajno da se utvrde dogaaj ili
niz dogaaja koji su znaajni za porodicu i mogu
biti povezani sa nainom na koji korisnik zadovoljava razvojne i druge ivotne potrebe. Dogaaj ili niz
dogaaja mogu da izazovu lananu reakciju, pa je
vano razmotriti znaaj konteksta da bi se razumeo
54
odnos izmeu dogaaja koji predstavljaju stresore

i ishoda tih stresora. Tokom procesa procene treba
uzeti u obzir sledea glavna polazita (Reader and
Duncan, 1999):
a) kontekst daje smisao ponaanju;
b) pojedinci postoje u odnosima sa drugima;
c) odnosi i komunikacija su u meusobnoj funkciji;
d) aktuelni odnosi su pod uticajem prolosti;
e) interakcije meusobno oblikuju znaenja koja
ljudi daju dogaajima i
f) postoji cirkularnost izmeu unutranjeg i
spoljanjeg sveta pojedinca.
Interakcija meu razliitim iniocima najee
nije pravolinijska, pa je stoga vano da se informacije prikupljaju i dokumentuju sistematski, briljivo i
precizno, kao i da se proveravaju, te da se o njima
diskutuje sa korisnicima i lanovima porodice. Potrebno je i nedvosmisleno zabeleiti razlike u gleditima o informacijama razliitih lanova porodice ili
drugih ukljuenih osoba i o njihovom znaaju (DoH,
2000a). Sastavni deo ovog procesa ine razumevanje, predstavljanje i procena porodinih snaga i
tekoa, istraivanje ranjivosti i zatitnih faktora kod
deteta ili odraslog korisnika, a potrebno je i nedvosmisleno utvrditi uticaje konkretnog dogaaja i
okolnosti na korisnika.

PROCENA
DEO
Pristupi proceni se mogu konceptualizovati

kao dve suprotstavljene take na kraju odreenog
kontinuuma. Na jednom kraju su oni koji procenu
sagledavaju kao tehniko-racionalnu aktivnost,
a na drugom su oni koji je sagledavaju kao praktino-moralnu aktivnost (Hammond 1996; Taylor
and White 2001). Tehniko-racionalna perspektiva
koristi empirijska istraivanja, primenjuje teorijske
pristupe, koristi unapred odreene konstrukte, formulare i ek-liste za prikupljanje informacija, kako bi
se dolo do istine o potrebama korisnika i kako bi
struni radnik razvio prave odgovore na problem
i situaciju. Praktino-moralna perspektiva je zasnovana na vrednostima, nudi moguu interpretaciju
potreba korisnika i prihvata razliite percepcije iz

konteksta ivota korisnika (Helm, 2010).
Procena se sastoji iz nekoliko faza koje su povezane u ciklini proces:
a) prikupljanje relevantnih informacija kroz sve
domene (segmente) unutar posebnih oblasti,
b) analiziranje informacija i formiranje profesionalnog miljenja,
c) donoenje odluka i planiranje intervencija,
d) sprovoenje intervencija i mera, araniranje
pristupa uslugama, pruanje usluga, monitoring pruanja usluga i dalje procene,
e) evaluacija i ponovni pregled.
SLIKA 3.
CIKLINI PROCES PROCENE
Analiziranje informacija i
formiranje profesionalnog miljenja
Prikupljanje
relevantnih informacija
Donoenje odluka i
planiranje intervencija
OSOBA U
OKRUENJU
Evaluacija progresa,
ponovni pregled
Intervencije,
pruanje usluga,
monitoring i/ili dalja procena
PLANIRANJE PROCENE
Planiranje procene je vaan zadatak koji omoguava da preduzeti postupci budu efikasni i ekonomini. Tokom planiranja procene treba odgovoriti na
sledea pitanja (Department for Children, Schools
and Families, 2010):
Ko je zaduen za procenu, ko e sve uestvovati u njoj i koji su resursi potrebni za
procenu?
Koji e lanovi porodice biti ukljueni u procenu i na koji nain (obuhvata i odsutne lanove, lanove ire porodice i druge za korisnika znaajne osobe)?
Kako e se i gde organizovati susreti i razgovori sa korisnikom i lanovima porodice?
55
Da li je potrebno preduzimati neke intervencije ili pokretati posebne postupke i mere tokom procene?
Da li postoje posebni zahtevi vezani za komunikaciju sa korisnikom i lanovima porodice (nepoznat jezik, oteenja sluha ili govora,
uzrast i razumevanje, druge tekoe u komunikaciji) i na koji nain e se oni reiti?
Kada e voditelj sluaja organizovati individualni razgovor sa detetom ili odraslim korisnikom, odnosno ako to nije prikladno, ko e
biti prisutan?
Na koji nain e procena uzeti u obzir specifina pitanja vezana za razliite i manjinske
kulturne grupe?

PROCENA
DEO
Koji e se metodi prikupljanja podataka koristiti? Koje skale, upitnici i tehnike procene
mogu da budu od koristi u ovom posebnom
sluaju?
Koje informacije ve postoje?
Kako druge slube i ustanove koje imaju podatke o korisniku i porodici mogu doprineti
proceni i na koji ih nain treba ukljuiti?
Na koji nain treba pribaviti saglasnost o prikupljanju i deljenju podataka od korisnika i
lanova porodice?
U kom e se vremenskom okviru obaviti pojedine radnje vezane za procenu?
Kako e se informacije beleiti i dokumentovati?
Kako e se informacije analizirati i ko e sve
biti ukljuen u taj proces?
Kada e se razmatrati rezultati procene i zapoeti sa planiranjem usluga?
Na osnovu raspoloivih podataka i saznanja o
sluaju, voditelj sluaja, uz konsultaciju sa supervizorom, odnosno rukovodiocem strune slube, tokom
pripreme poetne procene planira sa kim e kontaktirati, koje e se druge slube i struni radnici ukljuiti
u postupak, metode prikupljanja podataka i potrebno vreme za sprovoenje pojedinih aktivnosti.
POETNA PROCENA
Poetna procena ima za cilj da obezbedi poetni
uvid u situaciju korisnika, porodice i okruenja kako
bi se definisali pravci rada i to ranije obezbedile
prioritetne usluge. Ova procena treba da zaokrui
inicijalnu sliku za rad, odnosno da obezbedi prve zakljuke o situaciji i potrebama korisnika i porodice.
Polazna taka su navodi iz podneska, kao i nain na koji korisnik i osobe povezane sa korisnikom
razumeju postojei povod za rad i svoje okolnosti.
Razmatra se povod za pokretanje rada, tj. podaci o
incidentu koji je izazvao zabrinutost ili tekoi koju
identifikuje porodica, odnosno neka druga sluba ili
organ. Osim dogaaja ili tekoe koja je pokrenula
proces rada, procenjuju se i bezbednost korisnika,
postojei rizici, snage, socijalna istorija te potrebe
korisnika i porodice. Procena u centrima za socijalni
rad sastoji se iz sledeih segmenata:
1. Opis i procena stanja i potreba korisnika
(lina svojstva i razvojne potrebe, i to: zdravlje, obrazovanje, razvoj emocija i ponaanja,
identitet, predstavljanje u drutvu, vetine
korisnika za brigu o sebi, porodini i socijalni
odnosi);
2. Opis i procena porodinog funkcionisanja
(osnovna nega, emocionalna toplina, stimulacija, vostvo i granice, lina svojstva roditelja,
odnosno odgajatelja, pruaoca nege i lanova ire porodice: fiziko i mentalno zdravlje,
zloupotreba supstanci, mentalna ometenost,
56
zlostavljanje u detinjstvu, stabilnost porodinog okruenja, porodina istorija i funkcionisanje, podrka ire porodice);
3. Opis i procena faktora sredine (zaposlenost,
prihodi, stambena situacija, poloaj porodice
u zajednici, resursi zajednice);
4. Sumarna procena (u meusobni odnos se
dovode nalazi iz procene snaga, linih i porodinih resursa, odnosno resursa zajednice koji
mogu doprineti da se prevladaju problemi ili
tekoe, procene bezbednosti i opisa rizika,
odnosno glavnih oblasti problema).
Cilj poetne procene je obezbeivanje osnove za poetak rada sa korisnikom i porodicom za
prevladavanje aktuelne tekoe ukoliko je to indikovano, odnosno za stvaranje bezbedne situacije
za korisnika i preduzimanje postupaka za zatitu
korisnika i obezbeivanje intervencija i usluga koje
treba da prevaziu postojeu situaciju. Tokom poetne procene treba dati okvirnu sliku i meusobne
veze ovih elemenata koji sa nakon toga dopunjuju
novim informacijama i reinterpretiraju tokom rada
na sluaju.
Poetna procena treba da odgovori na sledea
pitanja:
Kako ili na koji nain ovaj korisnik (dete ili
odrasla osoba) zadovoljava svoje potrebe?
Koje su potrebe korisnika adekvatno zadovoljene i na koji nain? Koje potrebe korisnika
nisu adekvatno zadovoljene i zato?
Da li su roditelji u stanju da na odgovarajui
nain odgovore na utvrene potrebe deteta? Da li su kod odraslog ili starog korisnika
(koji nije u stanju da obezbedi brigu o sebi)
prualac nege ili lanovi porodice u stanju da
na odgovarajui nain odgovore na utvrene
potrebe korisnika?
Da li su dete ili ranjiva odrasla odnosno stara
osoba na adekvatan nain zatieni od povrede? Da li su roditelji, odgajatelji, odnosno
pruaoci nege u stanju da promoviu zdravlje, razvoj i dobrobit korisnika?
Kakav je uticaj funkcionisanja porodice (sadanji i proli), porodine istorije, ire porodice i faktora sredine na kapacitete roditelja
da odgovori na detetove razvojne potrebe
(odnosno na kapacitete pruaoca nege i zadovoljavanje potreba odraslog ili starog korisnika)?
Da li je potrebno pokrenuti intervencije, usluge i mere? Koje i kada?
Voditelj sluaja koji je zaduen za poetnu procenu treba da ima dovoljno znanja i iskustva u vezi
sa specifinom problematikom i situacijom u kojoj
radi procenu te da procenu obavlja u saradnji i uz
konsultacije sa supervizorom. Poetna procena je
vremenski ograniena (traje najdue sedam dana

PROCENA
DEO
od poetka rada na sluaju)4, pa je treba paljivo

planirati i voditi rauna o tome da bude nedvosmisleno jasno ko ta i kada radi. Potrebno je da se proces planiranja odluke o vremenu za obavljanje posebnih aktivnosti procene odvija u saradnji sa svima
koji su ukljueni u procenu. Sam proces obuhvata
sledee postupke:
1. susret i razgovor sa korisnikom (detetom,
mladom osobom ili odraslom, odnosno starom osobom); razgovor se obavlja nasamo,
ukoliko je to prikladno;
2. susret i razgovor sa roditeljima, lanovima
porodice, pruaocem nege, lanovima ire
porodice, ukoliko je to prikladno;
3. direktna opservacija ivotnih uslova korisnika
i porodice;
4. pribavljanje informacija od drugih profesionalaca i ostalih koji su u kontaktu sa korisnikom
i porodicom i njihovo ukljuivanje u procenu;
5. zajedniko analiziranje informacija iz razliitih
izvora (to obuhvata i podatke iz dosijea korisnika), sa fokusom na snage i pozitivne faktore, uz razmatranje ranjivosti i faktora rizika.
Tokom procene se razmatraju svi relevantni podaci o aktuelnom stanju i funkcionisanju korisnika u
okruenju. Analiziraju se podaci o prolom i tekuem funkcionisanju porodice, problemima lanova
porodice kao to su nasilje u porodici, zloupotreba
supstanci, mentalne smetnje ili poremeaji, vrenje
krivinih dela i sl. Veliki broj tih informacija se dobija
od korisnika i porodice, a jedan deo informacija se
moe dobiti i od zdravstvenih, obrazovnih i drugih
socijalnih slubi, odnosno od policije.
Susret sa detetom ili odraslim korisnikom podrazumeva posmatranje i komunikaciju primerenu
uzrastu i nivou razumevanja korisnika, pri emu je
potrebno dati odgovor na dva kljuna pitanja:
nosti. Stoga je potrebno podeliti rezultate procene

sa korisnikom, porodicom i drugim ukljuenim osobama na prigodan i razumljiv nain koji uva poverljivost i ne ugroava bezbednost korisnika. Slini
principi se primenjuju i kada su u pitanju druga lica
ili slube koje su pokrenule postupak ili uestvovale
u proceni.
USMERENA PROCENA
Usmerena procena se organizuje ukoliko je posle
poetne procene potrebno prikupiti jo podataka
i blie i detaljnije proceniti pojedine oblasti procene. Usmerena procena prati rezultate poetne, ali
ne zaustavlja donoenje poetnog plana i preduzimanje prvih planski zasnovanih usluga i intervencija. Ona traje najvie 30 dana od dana okonanja
poetne procene, a u izuzetnim sluajevima njeno
trajanje se moe produiti za jo 30 dana. Datum
kada treba doneti Porodini plan usluga i mera sa
planom stalnosti za dete, odnosno Individualni plan
usluga i mera za odrasle i stare korisnike poklapa se
sa krajnjim datumom do kada treba okonati usmerenu procenu.
Ukoliko poetna procena nije obezbedila dovoljno podataka, voditelj sluaja, uz konsultaciju sa supervizorom, odnosno rukovodiocem slube, planira
(egarac i Vujovi, 2011):
na koje se konkretne domene, odnosno segmente unutar posebnih oblasti procene treba dalje usmeriti iz tri osnovne oblasti procene. Kada je u pitanju dete osnovne oblasti
procene su razvojne potrebe deteta, kapaciteti roditelja da odgovore na detetove potrebe i uslovi porodice i sredine. Kod procene
odraslih i starih, razmatraju se domeni unutar sledee tri oblasti: potrebe korisnika, rani
razvoj i njegov uticaj na potrebe korisnika i
faktore porodice i sredine;
koga od lanova porodice i osoba iz sredine
korisnika treba ukljuiti u dalju procenu;
za koje oblasti i segmente procene treba
ukljuiti druge strune radnike centra za
socijalni rad, a za koje je potrebna saradnja
strunjaka iz drugih ustanova i slubi (specijalistika zdravstvena procena, procena mentalnog zdravlja deteta ili roditelja, obrazovna
procena i sl.);
ko e jo biti ukljuen u postupak (npr. policija, zdravstvena sluba, drugi struni radnik iz
centra za socijalni rad kada je to potrebno);
nain prikupljanja neophodnih podataka (intervjui, dokumentacija, testovi, skale, upitnici,
kuna poseta, poseta koli, radnom mestu i
sl.);
vremenski okvir za sprovoenje potrebnih
aktivnosti.
1. Da li ovo dete, odnosno odrasla ili stara osoba ima tekoe u zadovoljavanju razvojnih
potreba i funkcionisanju u okruenju?
2. Da li postoji razumni osnov za sumnju da je
ovo dete, odnosno odrasla ili stara osoba
ugroena i da trpi posledice zlostavljanja ili
zanemarivanja, odnosno da e u budunosti imati ozbiljna oteenja zdravlja i razvoja
usled izloenosti rizicima?
Fokus poetne procene treba da bude dobrobit
i bezbednost korisnika, kako bi se obezbedila odgovarajua podrka ili zatita. Nalazi poetne procene predstavljaju osnovu za razvoj poetnog plana
usluga i mera. Uspostavljanje saradnikog odnosa
sa korisnikom i porodicom, pa i sa profesionalcima
i saradnicima iz drugih slubi, podrazumeva otvorenu komunikaciju, razjanjavanje uloga i odgovor4

59/2008 i 37/2010, l. 5356.
57

PROCENA
DEO
Poetna procena nastoji da iroko, ali bez dubljeg ulaenja u pojedine oblasti procene sagleda
potrebe, probleme, snage i rizike vezane za korisnika i porodicu. Na osnovu ove slike mogue je
zapoeti planiranje potrebnih intervencija i obezbediti prve usluge u relativno kratkom roku. Usmerena procena se nadograuje na rezultate poetne
i nastoji da u potrebnoj meri sagleda jedan ili vie
domena ili posebnih oblasti procene koji zahtevaju
produbljeniji pristup.
U nekim situacijama potrebe rada na sluaju
zahtevaju da se steknu blia saznanja o npr. sposobnosti roditelja da obezbedi stabilnost i adekvatno vostvo i granice detetu, pa je izmeu ostalog
potrebno procenu usmeriti na odnose afektivne
vezanosti (privrenosti) i stilove roditeljstva. Ponekad e biti potrebno da se vie vremena i panje
posveti emocionalnim i socijalnim odnosima deteta
i sl. U brojnim okolnostima treba saekati rezultate specijalistike procene koja se odvija van centra
za socijalni rad (npr. procena mentalnog zdravlja,
defektoloka procena, zdravstvena procena i sl.). To
su situacije kada se organizuje usmerena procena,
odnosno kada voditelj sluaja sam ili u saradnji sa
drugim profesionalcima iz centra za socijalni rad i
iz zajednice nastoji da prikupi i analizira specifine
podatke vezane za jedan ili vie posebnih domena
procene, bez dubljeg ulaenja u sve mogue domene u okviru posebnih oblasti procene.
Usmerena procena je obavezna u situacijama
koje su po svojoj prirodi kompleksne, kao to je na
primer okolnost da je dete izdvojeno iz porodice da
bi mu se osigurala bezbednost ili kada se planira
smetaj deteta van porodice (uz saglasnost roditelja ili bez nje). U takve situacije spada i okolnost
kada je pokrenut postupak za lienje poslovne sposobnosti i stavljanje odraslog i starog lica pod starateljstvo, poto ovi postupci znaajno zadiru u prava
graana. Svakako, usmerenu procenu treba koristiti
i u situacijama kada proceni treba prikljuiti nalaze
specijalistike procene. Takoe, ona je logian nastavak procesa procene u svim drugim situacijama
kada je za pruanje potrebnih usluga odnosno sprovoenje mera potreban detaljniji uvid u stanje korisnika, kao i kada postoji sloen sklop faktora koji
utiu na odluke koje treba doneti.
Sprovoenje usmerene procene ne treba da zaustavi potrebne intervencije, mere i usluge koje se
pruaju na osnovu rezultata poetne procene, ve
da obezbedi dodatne elemente za razvoj detaljnijeg
i dugoronijeg plana usluga.
58
SPECIJALISTIKE PROCENE

Specijalistika procena se preduzima kada treba primeniti specijalizovane metode procene radi
sveobuhvatnog i produbljenog sagledavanja stanja
i potreba korisnika i planiranja najee dugoronih
mera zatite. Najea specijalistika procena koja
se trai jeste procena slubi za mentalno zdravlje i
ona moe da odgovori na sledea pitanja:
prisustvo, vrsta, stepen i hronicitet poremeaja mentalnog zdravlja deteta, odraslog
korisnika ili roditelja, odnosno odgajatelja ili
pruaoca nege;
poslovna sposobnost odraslog korisnika ili
roditelja, odnosno odgajatelja ili pruaoca
nege;
potreba za psiholoko-psihijatrijskim tretmanom deteta, odraslog korisnika ili roditelja,
odnosno odgajatelja ili pruaoca nege;
posledice (efekti) zlostavljanja ili zanemarivanja po mentalno zdravlje i razvoj korisnika;
sposobnost roditelja, odgajatelja ili pruaoca
nege da odgovori na potrebe korisnika s obzirom na stanje njegovog mentalnog zdravlja.
Specijalistike procene su i raznovrsne defektoloke procene, procene zdravstvenog stanja (npr.
internistike, ortopedske, onkoloke), koje obezbeuju voditelju sluaja sliku o zdravstvenom stanju i
specifinim potrebama vezanim za negu korisnika ili
lana porodice.

PROCENA
DEO
PROCENA
DETETA I PORODICE
Procena potreba deteta i porodice je sistematian proces prikupljanja raznovrsnih informacija o
detetu kako bi se procenile njegove snage i potrebe
i kako bi se utvrdile potrebne intervencije, usluge
i mere. Procena obezbeuje i osnovne informacije
pomou kojih se moe pratiti i meriti budui razvoj
deteta i mlade osobe (DoH, 2000a; Holland, 2010;
Department for Children, Schools and Families,
2010).
Da bi dete ostalo u fokusu procene, neophodno je razviti odnos poverenja i saradnje direktno sa
detetom ili mladom osobom i pribaviti informacije
od samog deteta o njegovim okolnostima i potrebama. Takoe treba saznati detetove elje i oseanja
o njegovoj sadanjoj situaciji i o nadama i planovi-
ma za budunost. Detetu treba obezbediti iskrene i

tane informacije o nainu na koji struni radnik vidi
aktuelnu situaciju, kao i o moguim aktivnostima i
intervencijama u budunosti.
Ukljuivanje deteta u donoenje glavnih odluka
koje ga se tiu ne predstavlja samo pravo deteta,
ve i moralnu obavezu onih koji se staraju o deci
(egarac, 2014). Zato je potrebno da dete dobije
odgovarajue informacije o svojim pravima na pomo, zatitu i uee i zato od njega treba traiti da
samo preporui kakva mu je vrsta pomoi i podrke potrebna. Nekoj deci e biti potrebno da dobiju
mogunost za nezavisno savetovanje i podrku da
bi bila u stanju da izraze svoje gledite i utiu na
proces donoenja odluka.
SLIKA 4.
MODEL PROCENE DETETA I PORODICE (DOH, 2000A)
OKVIR ZA PROCENU
RAZVOJNE POTREBE DETEA
ZDRAVLJE
OBRAZOVANJE
IDENTITET
RAZVOJ EMOCIJA I PONAANJA
PORODINI I DRUTVENI ODNOSI
PREDSTAVLJANJE U DRUTVU
VETINE SAMOZATITE
PORODICA I FAKTORI OKOLINE

RESURSI ZAJEDNICE
SOCIJALNA INTEGRACIJA PORODICE
PRIHODI
ZAPOSLENJE
STANOVANJE
IRA PODORICA
PORODINA ISTORIJA I FUNKCIONISANJE
DETE
SIGURNOST I
UNAPREENJE
NEGE
KAPACITET RODITELJA
OSNOVNA NEGA
OBEZBEENJE SIGURNOSTI
EMOTIVNA TOPLINA
STIMULACIJA
VOSTVO I GRANICE
STABILNOST
59

PROCENA
DEO
PROCENA STATUSA I
POTREBA DETETA
Model procene deteta i porodice prikazan je u
trouglu procene na Slici 4. U okviru ovog modela, za
svako dete koje je korisnik usluga treba uraditi individualizovanu procenu, a potom proceniti kapacitete roditelja da se brinu o tom detetu, kao i sredinske faktore koji utiu na razvoj deteta. Model prua
konceptualni okvir i osnovu za praksu, bez namere
da se koristi kao instruktivni prirunik (DoH, 2000a).
Pravilno korienje modela podrazumeva odgovarajue profesionalne kompetencije i znanje koje se
zasniva na rezultatima istraivanja, kao i korienje
praktinih alatki instrumenata, upitnika, skala i tehnika procene.
Tokom celokupnog rada na sluaju procenjuju
se status i potrebe deteta za odreenom vrstom
podrke, intervencija, usluga ili tretmana. U okviru
poetne procene znaajno je u osnovnim okvirima
definisati (uvaavajui tekoe i probleme, ali i snage, jake strane i resurse deteta, porodice i sredine)
sledee tri velike oblasti, koji se dalje sastoje od specifinih domena procene:
1. razvojne potrebe deteta,
2. sposobnost roditelja ili odgajatelja da na odgovarajui nain izau u susret razvojnim potrebama deteta i
3. porodine i sredinske faktori koji utiu na
dete i porodicu.
U sam formular procene unose se samo znaajni podaci i zapaanja o navedenim oblastima. U pisanoj formulaciji treba voditi rauna o usklaenosti
uzrasta i specifinih okolnosti deteta sa nainom
zadovoljavanja potreba (npr. nain zadovoljavanja
se definie kao usklaen sa nivoom za optimalan razvoj, odnosno kao iznad ili ispod nivoa). Ukoliko postoji tekoa u zadovoljavanju potreba, treba kratko
opisati problem, stepen ozbiljnosti i trajanje problema. Ako je potreba adekvatno zadovoljena, treba
dati saeti opis. Ukoliko odreeni aspekt razvoja ili
kombinacija razliitih aspekata prevazilazi uzrasni
nivo, to takoe treba opisati i istai kao snagu.
BELEENJE PODATAKA U FORMULARU PROCENE ZA DECU I MLADE
U prvom delu formulara procene za decu i mlade unose se lini podaci o korisniku, detetu ili mladoj
osobi, podaci o lanovima porodice i domainstva, kao i podaci o drugim institucijama, odnosno
strunim radnicima koji su ukljueni u procenu.
1. LINI PODACI O KORISNIKU sadre osnovne identifikacione podatke (prezime, ime roditelja i ime; pol; datum roenja; mesto roenja, JMBG; adresu prebivalita i boravita i telefon;
definie se tip naselja u kome korisnik ivi urbano, ruralno, neformalno, drugo (npr. izbegliki
centar i sl.)).
Upisuju se i podaci vezani za dravljanstvo, etniku pripadnost, kao i za maternji jezik (prvi
jezik kojim dete korisnik govori od roenja), a po potrebi, ako maternji jezik deteta nije dominantan u sredini u kojoj centar radi, i govorni jezik (drugi jezik na kome se dete sporazumeva).
Poseban status deteta se upisuje po potrebi i definie na jedan od sledeih naina: a) bez posebnog statusa; b) stranac sa stalnim nastanjenjem; c) stranac sa privremenim boravkom; d)
izbeglo lice; e) trailac azila f) dete bez pratnje, g) u readmisiji, h) u postupku, i) drugo.
Pohaanje kole se odreuje na jedan od sledeih naina a) dete (06) koje ne pohaa kolu; b) predkolsko dete, c) osnovnokolsko dete, d) srednjokolsko dete, e) dete starije od 7
godina koje ne pohaa kolu (potrebno je ukratko navesti razlog u odgovarajuem prostoru,
npr. napustio kolu prole godine posle IV razreda osnovne kole, na nagovor roditelja, pomae u poljoprivrednim radovima i sl.). Ovde se dodaju i podaci o koli, odnosno predkolskoj
ustanovi koju dete pohaa.
Kontakt osoba je jedna ili vie osoba sa kojom voditelj sluaja moe da komunicira radi uspostavljanja saradnje sa detetom i porodicom. To moe biti lan porodice, ali i uitelj iz kole,
osoba koja dobro poznaje porodicu i sl. Upisuju se ime i prezime jedne ili dve kontakt osobe,
srodstvo, odnosno odnos sa detetom korisnikom, adresa i telefon.
Podaci o starateljstvu se upisuju u odgovarajuem odeljku formulara, tj. upisuju se faktiki
podaci u vreme obavljanja procene da li osoba nije (NE) ili jeste (DA) pod starateljstvom,
pri emu se notira i oblik starateljstva: a) opte; b) privremeno; c) za poseban sluaj. Upisuju
se i podaci o staratelju (ime, prezime, adresa, telefon) i odnos staratelja sa korisnikom (da li je
u pitanju srodnik ili bliska osoba, da li centar neposredno vri starateljstvo ili je u pitanju neka
druga mogunost). Ukoliko je potrebno dodati neki vaan podatak u vezi sa starateljstvom, to
se upisuje pod stavkom Napomena.
60

PROCENA
DEO
BELEENJE PODATAKA U FORMULARU PROCENE ZA DECU I MLADE
2. PODACI O LANOVIMA PORODICE I DOMAINSTVA sadre osnovne identifikacione podatke: prezime i ime; srodstvo, tj. odnos konkretne osobe sa korisnikom (a) brani/vanbrani partner, b) otac, c) majka, d) ouh, e) maeha, f) sin, g) erka, h) pastorak, i) brat, j) sestra,
k) baba, l) deda, m) unuk, n) unuka, o) izdravano lice, p) drugo; zanimanje i kvalifikacije
osobe koja je u vezi sa korisnikom i JMBG. U otvorenom delu se mogu dati i ostali bitni podaci
o drugim lanovima porodice ili znaajnim osobama. Veina podataka u ovom delu obrasca
preuzima se iz Prijemnog lista i iz informacionog sistema, a u aktuelnu dokumentaciju se, po
potrebi, unose ispravke podataka.
3. PODACI O DRUGIM INSTITUCIJAMA ILI STRUNIM RADNICIMA UKLJUENIM U PROCENU.
Ovde se opisuju podaci o svim ustanovama i saradnicima iz zajednice koji su na bilo koji nain
uestvovali u postupku aktuelne procene. U prvoj koloni je vrsta ustanove (kolska ili predkolska; zdravstvena; prualac usluga socijalne i deije zatite; sud; tuilatvo, policija; nevladina
organizacija; drugo). Upisuju se naziv ustanove, adresa, telefon, ime kontakt osobe, kao i nain
uea u proceni (npr. prijava sluaja CSR, pokretanje postupka pred sudom, davanje informacija o korisniku i porodici, deljenje rezultata sopstvenih procena o korisniku i porodici, uee u
neodlonoj intervenciji i sl.)
4. RAZLOG PROCENE. U delu formulara koji se odnosi na razlog procene upisuju se ukratko
kljuni podaci o nainu na koji je korisnik dospeo u centar (lini zahtev, nagovor blinjih, prijava i sl.) i koje su okolnosti izazvale zabrinutost, odnosno povodom kog incidenta, tekoe,
potrebe ili situacije je zapoet rad na sluaju. U ovom delu treba ukratko predstaviti i nain
na koji dete ili mlada osoba vide problem, koje je napore dete do sada ulagalo da prevazie
problem, zatim nain na koji roditelji ili drugi odgajatelji vide problem i ta su do sada uradili
da ga prevaziu, kao i nain na koji druge slube ili institucije vide problem, odnosno ta su do
sada preduzele. Prilikom ponovne procene, u ovom delu formulara fokus se pomera na sagledavanje napretka ili postignute promene iz ugla deteta, roditelja ili drugih institucija i slubi.
RAZVOJNE POTREBE DETETA

Okvir za procenu deteta i porodice je razvijen
kako bi se obezbedio prostor za sistematinu analizu, razumevanje i beleenje onoga to se deava
sa detetom ili mladom osobom unutar njegove porodice i ireg konteksta zajednice u kojoj ivi. Razumevanje ovih kompleksnih pitanja i njihove meusobne povezanosti predstavlja osnov za formiranje
profesionalnog miljenja. Profesionalno miljenje se
odnosi na to da li dete ima potrebu za podrkom, da
li je pretrpelo povredu ili tetu ili je izloeno rizicima
od povrede ili tete, kao i na to koje intervencije treba preduzeti da bi se na najbolji nain odgovorilo
na potrebe deteta i porodice. Intervencije mogu da
podrazumevaju direktan rad sa detetom i porodicom na promeni okolnosti i ponaanja, upuivanje
na druge slube i programe u zajednici, obezbeenje pristupa potrebnim uslugama, kao i primenu
mera porodinopravne zatite koje su u nadlenosti
organa starateljstva.
61
Jedan od kljunih principa na kojima se temelji razvoj okvira procene jeste naglasak na vanosti
utvrivanja podruja snage uz oblasti rizika (DoH,
2000a). Procena tada moe da bude balansirana,
a planovi za intervenciju se mogu graditi na snagama da bi se uticalo na oblasti rizika i potreba. Okvir
procene prua sistematinu mapu za prikupljanje
informacija.
Razvojne potrebe deteta se u ovom modelu
procene operacionalizuju kao zdravstvene i obrazovne potrebe, potrebe emocionalnog razvoja i razvoja ponaanja, potom kao osposobljenost deteta
da brine o sebi primereno uzrastu, razvoj identiteta, socijalnu prezentaciju, potom stabilnost odnosa
afektivne vezanosti deteta sa lanovima porodice
kao i prisustvo razvojno adekvatnih socijalnih veza
sa vrnjacima i drugima iz detetove okoline. Znanje
o deijem razvoju je osnova za dobru procenu. Neophodno je da beleke sa podacima o razvojnim potrebama u formularu procene odslikavaju individualnost deteta (DoH, 2000a; Bentovim et al., 2009;
Holland, 2010).

PROCENA
DEO
OKVIR 9.
DOMENI PROCENE U OBLASTI RAZVOJNIH POTREBA DETETA
Zdravlje
Rast i razvoj, fiziko i mentalno stanje. Razmatraju se uticaj genetskih faktora i sve
smetnje ili oteenja. Obuhvata odgovarajuu zdravstvenu negu tokom bolesti,
adekvatnu ishranu, fizike aktivnosti, propisanu vakcinaciju, stomatoloke i oftamoloke usluge. Kod dece starijeg uzrasta podrazumeva i mogunost da ona imaju
prikladne informacije i savete o pitanjima zdravlja, posebno reproduktivnog zdravlja i zloupotrebe supstanci.
Obrazovanje
Sve oblasti kognitivnog razvoja deteta, od roenja pa nadalje. Prilike za igru i interakciju sa drugom decom, pristup igrakama, knjigama i uilima; mogunost da se
razviju razliite vetine i interesovanja i da se doivi uspeh i postignue. Razmatra
se da li je u ivotu deteta prisutna odrasla osoba koja je zainteresovana za obrazovne aktivnosti, napredak i postignua deteta, koja vodi rauna o poetnom nivou
znanja i posebnim potrebama deteta.
Razvoj emocija i ponaanja
Odgovarajue emocije i ponaanja deteta prema roditeljima i lanovima porodice,
a sa uzrastom i prema drugim ljudima u okruenju. Priroda i kvalitet ranih odnosa
afektivne vezanosti (privrenosti), karakteristike temperamenta, prilagodljivost na
promene, reakcije na stres i stepen samokontrole.
Identitet
Kako dete doivljava sebe kao odvojenu i vrednu osobu. Stavovi deteta o sebi,
sopstvenim sposobnostima, slika o sebi i samoprocena, kao i pozitivni doivljaj
individualnosti. Na doivljaj identiteta mogu uticati pol, uzrast, etnika pripadnost,
rasa, veroispovest, seksualnost i ometenost. Razmatra se i doivljaj pripadnosti i
prihvaenosti od porodice, vrnjake grupe i ire zajednice.
Porodini i socijalni odnosi
Razvoj kapaciteta za empatiju. Stabilni i prisni odnosi sa roditeljima ili odgajateljima, dobri odnosi sa braom i sestrama, prijateljstva sa vrnjacima u skladu sa
uzrastom. Odnosi sa drugim znaajnim osobama van porodice i odgovor porodice
na te odnose.
Predstavljanje u drutvu
Razumevanje deteta vezano za nain na koji se izgled i ponaanje vide u okruenju, kao i o predstavi koju oni stvaraju kod drugih. Odgovarajua odea u skladu sa
uzrastom, polom, kulturom i religijom, lina higijena i higijena odee i mogunost
da roditelji usmeravaju i savetuju dete o tome kako da se predstavlja u razliitim
okruenjima i prilikama.
Vetine brige o sebi
Ovladavanje praktinim, emocionalnim i komunikacionim kompetencijama koje
su neophodne za sticanje samostalnosti. Na mlaem uzrastu vetine samostalnog
hranjenja i oblaenja, a za stariju decu mogunost sticanja samopouzdanja i praktine vetine svakodnevnog ivota. Postojanje podsticaja za reavanje problema.
Posebno se obraa panja na uticaj bilo kakvih smetnji ili oteenja deteta, kao i na
socijalne okolnosti koje utiu na razvoj vetina za brigu o sebi.
Informacije koje se prikupljaju u okviru posebnih

aspekata procene treba da podre voditelja sluaja ili drugog strunog radnika koji donosi profesionalne odluke. Odluke se donose i uz potreban obim
konsultacija sa neposrednim rukovodiocima, supervizorima, kolegama iz sopstvene organizacije i iz
62
drugih slubi, odnosno sa specijalistima za pojedine

oblasti. Takoe, vano je razumeti da se svaki nivo
potreba oslanja na prethodni nivo.
Univerzalne potrebe dece u odreenim domenima procene predstavljaju putokaz kako se procenjuje nain na koji se ispunjavaju razvojni zadaci,

PROCENA
DEO
koriste podsticaji i resursi iz okruenja. Deca i mladi

koji ispunjavaju ove potrebe bez posebnih tekoa
ili dodatne podrke jesu oni koji se dobro razvijaju u svim oblastima razvoja. Ta deca obino imaju i
podsticajno porodino okruenje. Toj deci su dostupne osnovne, univerzalne intervencije, slube i usluge koje su namenjene deci u konkretnom drutvu,
kao to su zdravstvo i obrazovanje, resursi za igru,
rekreaciju i zabavu. Tokom vremena, neka od dece
koja se optimalno razvijaju i koja nisu izloena ugroavajuim okolnostima mogu imati potrebu za manjom dodatnom podrkom u odreenim aspektima.
To se ponekad regulie boljim prilagoavanjem univerzalnih usluga potrebama deteta, a ponekad ovu
decu treba uputiti na dodatnu podrku ili usluge.
Pri korienju univerzalnih i svih drugih usluga,
svoj deci i mladima je potrebno potovanje njihove
jedinstvenosti i individualnosti te prava na privatnost i poverljivost, kao i uvaavanje i razmatranje
pitanja uzrasta, pola, kulture, rase, veroispovesti,
seksualnosti i sposobnosti ili ometenosti pri pruanju usluga (Oxfordshire County Councile, 2014).
Dodatne potrebe za podrkom i uslugama u
jednoj ili vie oblasti mogu imati ranjiva deca i mladi, kod kojih bi bez takve podrke postojao rizik da
nee razviti svoje pune potencijale. Dodatna podrka
moe da se odnosi na probleme vezane za zdravlje,
obrazovanje ili socijalno funkcionisanje. Ukoliko se
ove potrebe zanemaruju, smanjuju se mogunosti za
pravilan razvoj i ivotne anse ove dece, a ponekad
e biti potrebne i mnogo sloenije ili restriktivnije intervencije. U nekim sluajevima bie potrebna usmerena procena u centru za socijalni rad radi sticanja
boljeg uvida u potrebe ranjive dece i mladih.
Dodatne potrebe mogu nastati kao rezultat linih i porodinih faktora, odnosno faktora sredine.
Zbog toga moe biti neophodno da se unapredi korienje univerzalnih usluga ili treba obezbediti ciljane i prilagoene usluge za konkretno dete. Potrebe
za dodatnom podrkom esto imaju deca koja iz razliitih razloga nisu sposobna da trae pomo, kao i
deca koja ne znaju gde mogu da dobiju informacije i
savete. Takoe, dodatne potrebe dece i mladih ponekad zahtevaju postepen pristup u intervencijama,
da bi se pomo doivela kao ohrabrenje, a ne kao
ponienje.
Vano je imati na umu da intervencija u jednom
aspektu ivota moe da utie na druge aspekte ivota pozitivno ili negativno. Tako, na primer, intervencije za prevladavanje gubitka znaajne osobe
(npr. roditelja) mogu imati uticaj i na socijalnu prezentaciju, zdravlje, obrazovanje ili lini razvoj deteta.
Ove potrebe mogu imati kratkorone ili dugorone
uticaje na razvoj i mogu imati razliite uzroke, to
sve zahteva razliite intervencije.
Deci i mladima sa kompleksnim potrebama,
onima koji su izloeni ugroavajuim okolnostima
u jednoj ili vie oblasti ivota, mogu biti potrebne i
usmerene i specijalistike procene i intervencije.
Ovo ponekad zahteva i meusektorsko povezivanje
i koordinaciju. To su deca koja su izloena rizicima
socijalne i obrazovne iskljuenosti, ije su zdravlje,
dobrobit, socijalni i obrazovni razvoj ve narueni ili
zahtevaju posebne, ponekad i specijalistike usluge.
Neka od te dece su ve bila izloena ugroavajuim
dogaajima i okolnostima ili su po visokim rizikom
od njih (npr. zlostavljanje i zanemarivanje, svedoenje nasilju u porodici i sl.). Ova grupa obuhvata i
decu koja se nalaze na alternativnom staranju, decu
koja imaju ozbiljne probleme u ponaanju, kao i decu
koja ive u porodicama koje imaju izrazite probleme
u funkcionisanju (Slika 5).
SLIKA 5.
NIVO POTREBA DECE I MLADIH I ODGOVARAJUE INTERVENCIJE CENTRA ZA SOCIJALNI RAD
NIVO
POTREBA
AKTIVNOSTI NA
ODREENOM NIVOU
Potreba za usmerenom ili

specijalistikom podrkom
ili uslugama
UGROENA
DECA I MLADI
Usmerena ili specijalistika

procena, usluge i intervencije
Imaju dodatne potrebe za

podrkom i pristupom
uslugama
RANJIVA
DECA I MLADI
Konsultacija, upuivanje,
poetna, po potrebi usmerena
procena u odreenim oblastima i
podrka
Bez tekoa ili s manjim

tekoama u ispunjavanju
univerzalnih potreba
63
DECA I MLADI KOJI SE OPTIMALNO

RAZVIJAJU U OKRUENJU PORODICE
I ZAJEDNICE
Koriste univerzalne
slube i usluge

PROCENA
DEO
ZDRAVSTVENE POTREBE
Zdravstvene potrebe, pored fizikog i mentalnog dobrostanja, obuhvataju potrebe rasta i razvoja deteta.
Procenjuje se pristupanost adekvatne medicinske
nege za vreme bolesti, odgovarajua ishrana, fizika aktivnost, redovnost imunizacije i zdravstvenih
kontrola. Za stariju decu sagledava se i pristupanost
informacija o pitanjima koja mogu da utiu na njihovo zdravlje (informacije o optem fizikom zdravlju,
ishrani, ouvanju zdravlja, zloupotrebi supstanci, reproduktivnom zdravlju itd.). Prikupljaju se i analiziraju
podaci o redovnosti imunizacije, teini i visini, ishrani,
spavanju, prisustvu akutnih i hroninih bolesti, oteenja i povreda. Posebno se navodi prisustvo zdravstvenih stanja ili oteenja kao to su fiziki invaliditet, senzorne smetnje, Daunov sindrom, encefalitis,
poremeaj iz autistinog spektra, cistina fibroza i sl.
TABELA 4.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA DETETA U DOMENU ZDRAVLJA (PREMA BENTOVIM ET AL., 2009)
a) Opte fiziko zdravlje. Snage su uoljive kada postoji dobro opte zdravlje u
prenatalnom periodu i ranom detinjstvu te kada nema povreda i bolesti koje
zahtevaju duge i este hospitalizacije. Nema fizikih genetskih oboljenja, dete se
zdravo hrani i veba i ima pozitivan stav prema zdravlju. Tekoe postoje ukoliko su prisutne hronine fizike bolesti i povrede koje zahtevaju stalne hospitalizacije, enureza i enkompreza. Kada su prisutna fizika i genetska oboljenja, dete
se loe hrani, slabo veba i ima negativan stav prema zdravlju.
b) Rast i razvoj. Snage se vide kroz pokazatelje normalnog fizikog rasta i razvoja
ili rasta i razvoja sa manjim prevladanim tekoama. Tekoe postoje kada su
prisutni nepravilan rast i neuspeh u razvoju i napredovanju, problemi u razvoju,
kao to su problemi u uenju, razvojna disfazija, autizam, zastoj u govoru i sl.
c) Povrede i bolesti vezane za fiziku ili seksualnu zloupotrebu. Snage su prisutne ukoliko je dete bez fizikih i genitalnih povreda i infekcija. Tekoe su uoljive
kada postoje namerne povrede, genitalne povrede, oteen himen, genitalne
infekcije i sl.
d) Mentalno zdravlje. Snage se vide kada dete ili mlada osoba funkcionie bez
znaajnog nivoa anksioznosti i depresije, kada nema vee probleme sa spavanjem niti flebekove o zlostavljanju ili traumatinim dogaajima. Tekoe se
vide kada postoje periodi anksioznosti i depresije, kada su prisutne zablude i
halucinacije, dugoroni i uporni problemi sa spavanjem, kao i kada su prisutni
flebekovi o traumatinim dogaajima (ukljuujui zlostavljanje) i kada je kod
deteta prisutna nesposobnost za saoseanje sa tuim emocijama i stavovima.
OBRAZOVANJE
Obrazovne potrebe se odnose na sva podruja kognitivnog razvoja deteta, gde se razmatraju pokazatelji mogunosti za igru i interakciju sa drugom
decom, pristup razvojno adekvatnim igrakama,
knjigama i uilima, pristupanost, tok i uspenost
kolovanja u skladu sa uzrastom te mogunosti za
razvoj razliitih vetina i interesovanja. U tom pogledu analizira se i pristupanost odrasle osobe koja je
zainteresovana za obrazovne aktivnosti, napredak
i dostignua deteta, a koja vodi rauna i o posebnim obrazovnim potrebama deteta. Razmatra se i
odgovor deteta na edukativne podsticaje roditelja,
odnosno na pomo i podrku oko uenja i kolskih
obaveza.
Svakom detetu i mladoj osobi je potrebno odgovarajue staranje da bi postiglo svoj puni potencijal
u uenju i razvoju odgovarajuih znanja, vetina i
razumevanja. Deci i mladima je potrebno sledee:
64
sposobnost i mogunost za komunikaciju sa

ljudima u okruenju;
da predstave sebe u okruenju na razliite
naine;
znanje o okruenju i njegovo razumevanje;
ivotne vetine u skladu sa uzrastom i sposobnostima (to obuhvata i emocionalne
kompetencije);
znaajna odrasla osoba koja usmerava obrazovni i lini razvoj;
okruenje koje obezbeuje adekvatnu stimulaciju, ohrabrenje i izazove;
podrka u savladavanju promena i tranzicija
(npr. polazak u kolu, promena kole i sl.);
mogunosti za kreativnost, imaginaciju i igru;
realistino razumevanje sopstvenih sposobnosti;
planiranje mogunosti za razvoj i napredak u
budunosti;

PROCENA
DEO
mogunosti za razvoj sopstvenih interesovanja tokom uenja;

razumevanje sopstvenog stila uenja na odgovarajuem nivou i
da budu ukljueni u odluke koje ih se tiu u

skladu sa svojim nastajuim kapacitetima
(Lawson, 2005).
TABELA 5.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA DETETA U DOMENU OBRAZOVANJA (PREMA BENTOVIM ET AL., 2009)
a) Razvoj kognitivnih i jezikih vetina. Snage: zadovoljavajue savladavanje

jezikih i kognitivnih vetina. Tekoe: znaajna kanjenja; neujednaenosti u
kognitivnim i jezikim vetinama.
b) Stav prema uenju i poslu i prilagoavanje na obrazovni kontekst. Snage: zadovoljavajua spremnost za obrazovanje; interesovanje za uenje; samoiniciranje uenja. Tekoe: nespremnost za obrazovne kontekste; nedostatak interesovanja za uenje; dete odbija uenje, nema motivaciju da ui i sl.
c) Napredak u obrazovanju. Snage: zadovoljavajue sticanje obrazovnih vetina
i znanja u skladu sa sposobnostima. Tekoe: neuspeh u postizanju obrazovnih
vetina i znanja u skladu sa sposobnostima.
d) Posebne obrazovne potrebe. Snage: bez posebnih potreba ili dete postie
oekivani napredak s obzirom na prirodu specifinih obrazovnih potekoa.
Tekoe: neuspeh u postizanju oekivanog nivoa u odnosu na inteligenciju i
speci fine obrazovne potekoe.
OKVIR 10.
MOGUA PITANJA ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA U OBLASTI
OBRAZOVANJA, UENJA I RADA (ADAPTIRANO PREMA
OXFORDSHIRE COUNTY COUNCILE, 2014)
VODITELJ SLUAJA NASTOJI DA SAZNA:
(za predkolsku decu) Da li dete ide u vrti, da li ima prilike da se igra sa drugom decom i gde?
Na koji nain odoje/dete stupa u interakciju sa decom slinih godina?
Da li je dete ukljueno u predkolsku nastavu?
Da li neko ita prie ovom detetu?
Da li je dete ukljueno u kolu i sa kakvim uspehom, aspiracijama i podrkom?
Koje mogunosti za uenje ima ovo dete?
Koji resursi/uila/igrake su na raspolaganju ovom detetu?
PITANJA ZA DETE:
U koju kolu ide? Koji si razred? Da li redovno pohaa nastavu?
Da li voli da ide u tu kolu / na tu obuku?
ta bi moglo da te sprei da ide u kolu?
Da li voli da ita? ta voli da ita?
(za decu i mlade koji ne pohaaju kolu ili su prekinuli kolovanje) Kako to da
vie ne ide u kolu? Koliko dugo ne ide u kolu?
(za srednjokolce) Za ta se tano koluje tamo?
ta ti radi dobro / u emu si dobar i uspean?
Da li misli da kola/uenje moe da ti pomogne u ivotu?
Kome bi se obratio ukoliko bi ti zatrebala pomo oko kolovanja ili oko uenja?
(za decu i mlade koji rade ili volontiraju) ta tamo radi? Da li ti se svia to to
radi?
ime bi eleo da se bavi u ivotu?
Ukoliko misli da ti je potrebna dodatna pomo, od koga bi je traio?
Koja je tvoja omiljena igra ili knjiga?
65

PROCENA
DEO
RAZVOJ EMOCIJA I PONAANJA

Razvoj emocija i ponaanja se, kao poseban domen
procene, bavi procenom adekvatnosti ispoljavanja
oseanja i ponaanja deteta prema roditeljima, drugim lanovima porodice, vrnjacima i drugim odraslima (lepljivost, nezainteresovanost, anksioznost,
spontanost, otvorenost itd.).
Obuhvata pokazatelje vrste i kvaliteta afektivne vezanosti, vezanost deteta za roditelja (slaba,
preterana i sl.) te odlike temperamenta (promenljivost i intenzitet emocionalnog reagovanja). Tu su i
prilagodljivost na promene, reakcije na stres, kao i
odgovarajui stepen samokontrole ponaanja (impulsivnost, acting out, temper tantrum, staloenost,
traenje podrke itd.) Deci i mladima treba odgovarajue staranje kako bi se obezbedilo da dostignu
svoj puni potencijal u razvoju emocija i ponaanja,
pa im je potrebno sledee:

ljubav, briga, hrana i stanite;

da budu emocionalno zdravi, sreni i sigurni;
pristupanost osnovne zdravstvene zatite;
da razviju pozitivan stav prema sopstvenom
polu, kulturi, rasi, religiji, seksualnosti, ometenosti ili uzrastu;
da imaju pozitivne i tople odnose sa razliitim
odraslim osobama i vrnjacima;
da samouvereno ovladavaju razliitim situacijama;
da imaju na raspolaganju uzore radi usmeravanja razvoja i razumevanja razliitih emocija
i odgovarajueg reagovanja u skladu sa kontekstom;
pristup informacijama i savetima o zdravlju,
obrazovanju, drutvenom ponaanju, emocionalnoj regulaciji i sl.;
da budu sposobni i slobodni da ispolje odgovarajui emocionalni odgovor i ponaanje;
kvalitetni odnosi afektivne vezanosti od ranog uzrasta, tokom detinjstva i adolescencije;
podrka i ohrabrenje da razviju sposobnosti
za prilagoavanje i promenu i
da istrauju odgovarajui razvoj seksualnosti
Univerzalne potrebe razvoja emocija i ponaanja

ispunjavaju se kada deca i mladi odrastaju u okruenju koje podrava pozitivno ponaanje, uenje i
produktivne odnose sa drugima. Za to je neophodno
emocionalno sigurno i bezbedno okruenje, u kome
se aktivno prevenira i obeshrabruje nasilje, a i reaguje
na njega. Deci je potreban bezbedan spoljanji prostor za igru i istraivanje, pa i mogunost za uenje
iz greaka u podravajuem okruenju. Potrebno je
da ih odrasli i vrnjaci sluaju i uvaavaju, ali su im
znaajne i odgovarajue granice za regulisanje ponaanja.
Zajednica ima zadatak da obezbedi podrku
roditeljima u prevladavanju problema u ponaanju
kod dece, da obezbedi odgovarajue informacije i
usluge. Deca i mladi u okruenju porodice i putem
univerzalnih usluga (vrtii, kole, deiji i omladinski
centri) treba da ostvare sledee:
da imaju mogunosti za razvoj podravajuih
odnosa sa znaajnim odraslim osobama; da
razviju rane odnose afektivne vezanosti sa
odgajateljima i raznovrsne odnose sa pozitivnim uzorima,
da razviju odnose i socijalne vetine u okviru
vrnjake grupe,
da pomou pozitivne povratne informacije
(feedback) razviju samopouzdanje, rezilijentnost i sposobnost za prilagoavanje i promenu, kao i
da dobiju adekvatne informacije i savete, te
da njihovi problemi ili tekoe budu pravovremeno prepoznati.
U procenama razvoja emocija i ponaanja vano
je razmotriti postojanje i uticaj znaajnih dogaaja
koji su mogli da imaju uticaj na dete, npr. okolnosti
koje su prethodile zaeu ili raanju deteta, smrt
brata ili sestre, dogaaji koji su uticali na druge lanove porodice, a koji mogu da imaju uticaj na dete
(separacije, gubici, bolesti, prekidi i sl.).
TABELA 6.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA DETETA U DOMENU RAZVOJA EMOCIJA I PONAANJA
(PREMA BENTOVIM ET AL., 2009)
a) Regulacija emocionalnog stanja u skladu sa uzrastom i razvojnim stadijumom.

Snage: emocionalni status i nivo uzbuenja su dobro regulisani. Tekoe: dugotrajno ili ponavljano stanje uzbuenja, frustracija, nevolja ili neorganizovanih emocija.
b) Rano afektivno vezivanje. Snage: sigurna povezanost. Tekoe: izraeno nesigurno ili neorganizovano afektivno vezivanje prema odgajatelju ili drugim znaajnim
odraslima.
c) Koncentracija i nivo aktivnosti. Snage: kapacitet da se koncentrie i odri panja.
Tekoe: problemi sa panjom i koncentracijom, hiperaktivnost.
d) Izraavanje oseanja i karakteristinog raspoloenja. Snage: jasno i adekvatno
pokazuje oseanja, dominantno dobro raspoloenje; bez anksioznosti i depresije.
Tekoe: ne iskazuje oseanja, dominantno loe raspoloenje i sl.
66

PROCENA
DEO
e) Reakcija na traumatine i stresne dogaaje. Snage: razreena traumatina iskustva, razumne reakcije na stres. Tekoe: prisustvo posttraumatskih simptoma, preterani ili odsutni odgovor na stresne dogaaje, problemi sa raspoloenjem, ponaanjem, prkos, agresivnost, samopovreivanje, opasno ponaanje.
f) Socijalno ponaanje. Snage: saradljivo i prosocijalno ponaanje, razumno preuzimanja rizika, bez (ili retko prisustvo) agresivnog ponaanja i krae, pokazuje simpatiju i
empatiju. Tekoe: uporno nekooperativno ponaanje, agresivno ponaanje i krae,
ne pokazuje simpatiju i empatiju.
OKVIR 11.
NEKI POKAZATELJI RAZVOJA EMOCIJA I PONAANJA KOD DECE
RAZLIITOG UZRASTA
Kod male dece (02 godine) razmatra se uobiajeno raspoloenje deteta da li
dete deluje zadovoljno, da li moe da se utei na uobiajen nain, da li se igra sa
poznatim odraslima, da li nastoji da se samo nahrani i obue.
Kod starije dece (34 godine) posmatra se i da li dete ima redovan i miran noni
san, da li ima problema tokom hranjenja i uspavljivanja, na koji nain se dete ponaa prema drugima (prijateljski, sa strahom, ujeda, napada i sl.), da li se dete samo
hrani i da li nastoji da se obue samo i sl. U ranom uzrastu se mogu oekivati kratki
napadi besa (krai od 15 minuta).
Kod dece kolskog uzrasta (59 godina) oekuje se da napadi besa budu znatno
rei i da dete bude u stanju da kontrolie ispoljavanje jakih emocija, da je u stanju
da pria o svojim oseanjima sa odraslom osobom od poverenja, da je u stanju da
deli stvari sa drugima uz okvirno razumevanje koncepta vlasnitva. U ovom uzrastu
pokuaj samopovreivanja ili povreivanja drugih, preokupiranost nasiljem i sl. moraju se ozbiljno razmotriti, kao i situacije lutanja ili naputanja kue i osamljivanja
deteta.
Kod dece od 10 do 14 godina sagledava se, pored navedenog, i da li je dete u stanju da prevlada ljutnju i frustracije, da li potuje koncept vlasnitva, koliko potuje
roditeljske zahteve, odnosno da li se angauje u rizinim ponaanjima koja njega
ili druge mogu da dovedu u opasnost (bei od kue, povreuje druge, kri zakon i
pravila ponaanja) ili se emocionalno povlai i osamljuje.
Kod mladih od 15 i vie godina razmatra se i odnos prema ivotu i okruenju, to
uz generalno raspoloenje i ovladavanje svakodnevnim situacijama ukazuje na
potrebe u sferi emocija i ponaanja.
U ovom domenu procene od koristi mogu da

budu sledei instrumenti:
instrument je ujedno veoma jednostavan za

primenu u svakodnevnom radu.
Upitnik snaga i tekoa (Goodman, 1997;

prema egarac i Damonja Ignjatovi, 2010)
slui za pregled emocionalnih i bihevioralnih
problema dece i adolescenata. Pored tekoa, upitnik je usmeren i na procenu snaga
deteta. Moe se koristiti i za praenje i evaluaciju usluga usmerenih na dete. To je jedan
od najpoznatijih i izuzetno dobro istraenih
instrumenata, a ima brojne verzije za decu
razliitog uzrasta, verzije koje popunjavaju
roditelji, nastavnici, samoizvetavajui upitnik za adolescente i upitnik za ponovni pregled koji sagledava efekte intervencija. Ovaj
Kod adolescenta uzrasta 1116 godina moe

se koristiti i Skala emocionalnog stanja adolescenata (Birleson, 1980, prema egarac i
Damonja Ignjatovi, 2010) koja omoguava
strunom radniku da stekne uvid i razumevanje o tome kako se adolescent osea u vezi
sa svojim ivotom. Vano je sagledati brige i
tekoe mlade osobe i da li je ona depresivna
ili ak suicidalna. Podaci koje o tome mogu da
prue roditelji esto su nedovoljni i nepouzdani. Skala prua mogunost da mladi direktno
izraze kako se oseaju. Treba imati u vidu da
su emocionalna stanja mladih u ovom perio-
67

PROCENA
DEO
du promenljiva, pa ne pruaju stabilnu sliku

situacije. Kod starijih adolescenata je ova slika neto stabilnija. Upitnik esto omoguava
laki nain ispoljavanja oseanja nego direktan
razgovor o oseanjima adolescenata, a nakon
popunjavanja upitnika moe se voditi diskusija
o rezultatima. Skala je namenjena brzoj detekciji prisustva depresivnih oseanja, praenju
napretka i evaluaciji ishoda usluga.
Konersova skraena skala procene (Conners,
1990, prema egarac i Damonja Ignjatovi,
2010) namenjena je brzoj proceni rizika za
prisustvo hiperaktivnosti i poremeaja panje
kod dece i adolescenata uzrasta od 3 do 17
godina. Poto se radi o skraenoj verziji skale,
ona se ne primenjuje u cilju dijagnostikovanja
ovog poremeaja ili postavljanja diferencijalne
dijagnoze, ve radi procene potrebe za upuivanjem deteta u specijalizovanu ustanovu na
dalju procenu, a na osnovu postojanja dovoljnog broja indikatora rizika za ovaj poremeaj.
Dijagram sekvenci ponaanja (Allen, Cornelius and Lopez, 2007, prema egarac i Damonja Ignjatovi, 2010) predstavlja tehniku koja
omoguava grafiko predstavljanje sekvenci
koje prethode problematinom ponaanju ili
se javljaju posle njega. Cirkularni nain predstavljanja sekvenci ponaanja omoguava
strunom radniku i porodici da uvide kako
se prezentovani problem uklapa u precizno
predstavljene delove opaenog ponaanja
unutar porodice. Time se stie uvid u sledee
oblasti:
Koje ponaanje se javlja kao prethodnik
(antecedens) postojeem problemu, kako
bi se to ponaanje izbeglo ili usmerilo u
drugom pravcu.
Na koji nain lanovi porodice reaguju na
iskazano problematino ponaanje i kakav
je uticaj problematinog ponaanja na porodini sistem.
Koji su aspekti problematinog ponaanja
ukljueni u odravanje porodinog sistema i razlog za njihovo ukljuivanje.
Na koji nain ove repetitivne sekvence
mogu da stvore kontraproduktivne obrasce funkcionisanja, od kojih porodica moe
da razvije navike.
Tipine dodatne potrebe u oblasti razvoja emocija i ponaanja kod dece i mladih odnose se na sledee situacije:
snalaenje, prevladavanje ili razumevanje tekoa u porodinim odnosima,
snalaenje, prevladavanje ili razumevanje tekoa u odnosima sa vrnjacima kroz razvijanje neophodnih vetina,
68
vetine i samopouzdanje u razliitim socijalnim situacijama,

razumevanje emocija i razvoj odgovora primerenih uzrastu,
snalaenje, prevladavanje ili razumevanje antisocijalnog i nasilnikog ponaanja i razumevanje moguih posledica takvog ponaanja,
snalaenje, prevladavanje ili razumevanje neodgovarajueg ponaanja i reakcija, tekoa
u vezi sa promenom ponaanja, tekoa u
prevladavanju ljutnje i frustriranosti, problema u ponaanju i sl.,
razumevanje uticaja zloupotrebe alkohola,
droga i drugih psihoaktivnih supstanci na
sopstveno ponaanje i emocije,
snalaenje, prevladavanje ili razumevanje
sopstvenog povlaenja ili nevoljnosti za uspostavljanje odnosa sa drugima,
prevazilaenje izazova u vezi sa tekoama
roditelja koje su posledica tekih zdravstvenih problema, zloupotrebe supstanci, nasilja meu intimnim partnerima, intelektualne
ometenosti i sl.,
pomo u prevladavanju razvoda, gubitaka i
slinih situacija, podrka detetu da razume
da nije odgovorno za te situacije i okolnosti,
kao i pomo u davanju smisla tekim situacijama,
nevoljnost ili nesposobnost traenja pomoi i
podrke, nekoordinisano davanje informacija
i podrke i
ukljuenost u antisocijalno ponaanje.
Ukoliko univerzalne intervencije ili usluge razliitih sistema u zajednici ne mogu da odgovore na ove
i druge dodatne potrebe u oblasti razvoja emocija i
ponaanja kod dece i mladih, mogue je primeniti
sledee intervencije:
razmatranje delotvornosti univerzalnih intervencija u oblasti razvoja emocija i ponaanja
u pogledu pristupanosti, naina pruanja
usluga i praenja uticaja,
usmerena procena radi identifikovanja potreba na holistiki nain,
specifina ili specijalizovana procena (npr.
procena emocionalne pismenosti) da bi se
obezbedile odgovarajue intervencije,
mogunosti za sticanje iskustva u okviru situacija u malim grupama kako bi dete razvilo
pozitivne i podravajue odnose sa razliitim
odraslim osobama,
mogunosti za sticanje iskustva u okviru situacija u malim grupama gde se preko pozitivnog ohrabrenja i povratne informacije razvijaju samopouzdanje i rezilijentnost, kao i
sposobnost za prilagoavanje i promenu,
dodatno usmeravanje za dete ili mladu osobu, a po potrebi i za roditelje ili odgajatelje, o
tome koja se ponaanja smatraju prihvatljivim
u okviru porodice i vrnjake grupe,

PROCENA
DEO
dodatno pozitivno podsticanje adekvatnog

ponaanja deteta ili mlade osobe,
smanjenje izolacije, araniranjem pristupa
vrnjacima, odraslima, mentorima koji mogu
da razumeju okolnosti deteta i mlade osobe i
mogunosti upuivanja na specijalizovane

slube.
OKVIR 12.
RAZVOJA EMOCIJA I PONAANJA
ta te ini srenim? ta te rastuuje? Od koga trai pomo kada si tuan?
Kada si ljut, uznemiren, iznerviran, kako ljudi oko tebe znaju da neto nije u
redu?
Da li ponekad radi stvari koje su ti uzbudljive ne razmiljajui ta moe da se
desi ili da moe dospeti u nevolju?
Da li bez problema pria drugima o svojim oseanjima? Kako se tada osea?
Da li te je neko uznemiravao i ikanirao?
Kai mi sa kim provodi najvie vremena?
ta najee radi kada si u drutvu drugih? Porodice?
ta najvie voli da radi?
Koliko vremena provodi sam sa sobom?
Kako bi opisao svoje dananje/uobiajeno ponaanje?
ta misli, kako bi drugi ljudi opisali tvoje dananje/uobiajeno ponaanje?
Ukoliko se deavalo da neko ima problema zbog tvog ponaanja, opii mi ta se
desilo poslednji put.
Moe li da mi opie neki dogaaj kada si pomogao nekome?
U okolnostima kada se dete ili mlada osoba suoava sa multiplikovanim tekoama u oblasti razvoja emocija i ponaanja, potrebno je obezbediti
usluge i aktivnosti na koordinisan nain. Takoe je
vano obezbediti da prekidi u linom i porodinom
ivotu deteta budu to manji, a da se sve aktivnosti
i usluge komplementarno nadopunjuju. Kada problem opstaje uprkos koordinisanim naporima i kada
to pone znaajno da ometa funkcionisanje deteta,
moe biti potrebno da se dete uputi na specijalistike usluge.
U sledeim okolnostima mogu biti potrebne specijalistike usluge u oblasti razvoja emocija i ponaanja:
kada uprkos preduzetim intervencijama dete
ili mlada osoba ponavlja ponaanja koja ugroavaju vrnjake,
69
kada dete ne uspeva da odrava odnose sa

vrnjacima uprkos preduzetim intervencijama, npr. kada je agresivno, nasilno prema
drugima, rtva nasilnitva i sl.,
kada nastavlja sa ponaanjem koje njega ili
druge dovodi u rizik ili opasnost i pored preduzetih intervencija,
kada nije u stanju da povee uzroke i posledice sopstvenih aktivnosti i pored preduzetih
intervencija, odnosno kada nije u stanju da
pokae empatiju i pored preduzetih intervencija;
kada roditeljska ponaanja dovode do toga
da dete ili mlada osoba bude u riziku od znaajne povrede ili tete,
kada postoje kontinuirane i utvrene tekoe
u porodinim odnosima uprkos preduzetim
intervencijama,

PROCENA
DEO
kada su prisutni kontinuirani prekidi i problemi u odnosima u okviru vrnjake grupe i

kada je oigledna nesposobnost da se razviju
neophodne vetine,
kada je, uprkos intervencijama, uoljiva nesposobnost deteta da razume oseanja i razvije emocionalni odgovor u skladu sa uzrastom
i kontekstom, kao i nesposobnost da shvati
kako njegova oseanja i ponaanja utiu na
druge,
kada i pored preduzetih intervencija postoji antisocijalno i nasilniko ponaanje koje se
ponavlja bez razumevanja ili razmatranja moguih posledica,
kada postoje emocionalne tekoe kao to su
depresija, anksioznost, poremeaji ishrane i
sl.,
kada se istovremeno javljaju zloupotreba
supstanci i problemi u mentalnom zdravlju,
kada postoji rizik od ozbiljnog samopovreivanja, visok rizik da e dete ili mlada osoba
ozbiljno povrediti sebe ili druge, da e poiniti ubistvo ili samoubistvo,
kada je prisutna seksualna zloupotreba, trauma nakon seksualne zloupotrebe ili simptomi
postraumatskog poremeaja.
Ove tekoe se uspeno mogu prevladati specijalistikim uslugama i intervencijama kao to su:
specijalistika procena za utvrivanje porekla
i intenziteta problema kao to su poremeaj
panje, hiperaktivni poremeaj, netolerancija
na hranu ili drugi nedijagnostikovani problemi,
odgovarajua pomo, podrka ili tretman na
osnovu individualnog plana tretmana,
zatitne procedure, ukoliko procena ukae da

je zastoj u razvoju nastao kao posledica aktuelne ili potencijalne znaajne tete od zlostavljanja i zanemarivanja,
koordinisani nastup slubi i usaglaen plan
usluga koji sadri odgovarajui tretman iz
oblasti mentalnog zdravlja,
porodina terapija,
podrka detetu ili mladoj osobi da ponovo izgradi prekinute ili oteene odnose,
reakcija na antisocijalno ponaanje usklaena
sa sudskim postupcima.
IDENTITET
Identitet je konstrukt koji oznaava kako dete doivljava sebe kao odvojenu i po sebi vrednu osobu
i sopstveno mesto u svetu. Ovaj doivljaj se razvija sa uzrastom deteta i stvara sve sloenije vienje
sopstvene linosti i sposobnosti samog deteta, sliku
o sebi i samoprocenu, kao i pozitivan doivljaj sopstvene individualnosti. Doivljaj identiteta omoguava pojedincu da konceptualizuje sebe kao osobu
razliitu od drugih osoba i da formira grupni identitet, odnosno doivljaj pripadnosti grupi slinih ljudi.
Rasa, religija, uzrast, pol, seksualnost, ometenost i sl.
mogu da utiu na formiranje identiteta. Na unutranji model identiteta deteta, odnosno mlade osobe
znaajan uticaj imaju odnosi sa roditeljima, odgajateljima, braom i sestrama i drugima. Univerzalne
potrebe identiteta podrazumevaju da dete dobija
odgovarajue staranje kako bi dostiglo svoj puni
potencijal, kao i podrku u prevladavanju tekoa
tokom razvoja, uz rastuu samosvest i nezavisnost
tokom tranzicija, znaajnih ivotnih dogaaja i adolescencije.
TABELA 7.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA DETETA U DOMENU IDENTITETA (PREMA BENTOVIM ET AL., 2009)
a) Doivljaj sebstva (selfa). Snage: dete ima sigurnu sliku o sebi kao pojedincu koji je
deo porodice. Tekoe: nesiguran doivljaj sebe kao pojedinca koji je deo porodice.
b) Individualni izbor i akcija. Snage: dete je sposobno da pravi izbore, pristupa svojim
pogledima i potrebama i ponaa se kao individua na odgovarajuem razvojnom
nivou. Tekoe: dete nije sposobno odnosno ne moe da inicira akciju za sebe, ima
omnipotentni doivljaj selfa ili preteranu asertivnost.
c) Doivljaj sebe i drugih u socijalnom i kulturnom kontekstu. Snage: dete ima pozitivan doivljaj sebe kao osobe koju drugi cene i vrednuju, sigurno je tamo gde socijalno
i kulturno pripada, uz ouvan oseaj individualnosti. Tekoe: doivljaj bezvrednosti,
nesigurnosti ili nezadovoljstva socijalnim i kulturnim pripadnitvom i sl.
d) Rodni/polni identitet. Snage: zadovoljavajui oseaj prijatnosti u rodnim ulogama.
Tekoe: dete je nesreno u vezi sa rodnim identitetom, nesigurnost u tim ulogama.
Univerzalne potrebe identiteta se mogu zadovoljiti odgovarajuim savetima i informacijama, ciljanim
intervencijama u okviru univerzalnih usluga (npr. vrnjaka medijacija u koli), podrkom vrnjakih grupa koje umanjuju doivljaj izolacije, odgovarajuim
aktivnostima u slobodno vreme, u koli, van kole i
70
u okviru zajednice deteta. Vana je i pristupanost

pozitivnih uzora, pria, tekstova koji afirmativno
predstavljaju kulturu deteta. Znaajni su i pristupani
odrasli koji pomau deci i mladima da shvate dejstvo
diskriminacije i predrasuda, kao i podrka detetu od
strane roditelja ili drugih odgajatelja tokom razvoja.

PROCENA
DEO
OKVIR 13.
IDENTITETA, SLIKE O SEBI I SOCIJALNE PREZENTACIJE
Da li dete (od 1 do 3 godine) moe da pokae lanove porodice na slici i da ih
imenuje? Da li se dete odaziva na svoje ime?
Ko je najvanija osoba u tvom ivotu?
Moe li da mi navede barem jednu posebnu stvar o sebi? ta je kod tebe
posebno?
Da li postoji neto to ti se ne svia kod tebe?
ta misli da ljudi najvie vole kod tebe?
Da li osea da si drugaiji od drugih ljudi?
Da li ima doivljaj da si uklopljen u svoju porodicu i meu drugove?
Da li dete razliito reaguje na pojedine lanove porodice ili brau i sestre?
Znaajno je razmotriti dodatne potrebe identiteta koje imaju potencijal da stvore prepreke za
zadovoljavanje univerzalnih potreba, to se uoava
preko sledeih pokazatelja:
nesigurnosti u vezi sa identitetom mogu se
ispoljiti kao niska samoprocena, nespremnost
za uenje, niske aspiracije za budunost,
dete ili mlada osoba moe biti rtva diskriminacije usled etnike pripadnosti, rase, seksualnosti ili ometenosti i
postojanje emocionalne reakcije na uznemiravanje ili drugi znaci emocionalne nestabilnosti bez jasnog uzroka.
Predstavljanje u drutvu (socijalna prezentacija) jeste domen u kome se procenjuje kako dete razume
nain na koji ponaanje, pojava i bilo kakvo odstupanje u ponaanju i izgledu stvaraju sliku o osobi
u socijalnoj sredini. Ovo razumevanje se menja u
skladu sa uzrastom i razvojem deteta. Sagledava se
nain na koji dete sebe predstavlja kroz svoj izgled
i ponaanje, kao i razumevanje utiska koji ostavlja.
Pitanja socijalne prezentacije zahtevaju posebnu
panju ukoliko su prisutni invaliditet ili ometenost.
Posmatra se adekvatnost odee za uzrast, pol i kulturu, istoa i lina higijena, raspoloivost i adekvatnost saveta roditelja o odgovarajuem izgledu u razliitim okolnostima. Obuhvata i oseaj pripadnosti i
prihvaenosti u okviru porodice, vrnjake i kulturne
grupe i ire zajednice.
TABELA 8.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA DETETA U DOMENU SOCIJALNE PREZENTACIJE
a) Razumevanje potrebe da se obrati panja na izgled, oblaenje, ponaanje,

higijenu u skladu sa godinama, polom i kulturom. Snage: svest i spremnost
deteta da se predstavi pozitivno, da bude ponosno na svoj izgled, garderobu,
higijenu i ponaanje u skladu sa godinama, polom i kulturom. Tekoe: nedostatak svesti ili kapaciteta deteta da se predstavi u pozitivnom svetlu, negativan
ili nemaran odnos prema sopstvenom izgledu, oblaenju, higijeni i ponaanju u
skladu sa uzrastom, polom i kulturom.
b) Sposobnost prilagoavanja, stavovi o nedostacima i sposobnost suoavanja
sa diskriminacijom od strane drugih. Snage: dete ili mlada osoba moe da prizna svoje oteenje ili razliitost, sebe predstavlja kao osobu koja je sposobna
da formira odnose sa drugima uz samopotovanje i asertivnost i zadrava sposobnost da ceni raznovrsnost i razlike kod drugih. Tekoe: neka deca veruju da
je teko prilagoditi se svojim oteenjima, pa se predstavljaju na nain koji jo
vie oteava postojee tekoe. Pokazuju nedostatak samopotovanja, nedostatak asertivnosti, odbacuju druge ili postaju ljuti i konfrontiraju se sa drugima.
71

PROCENA
DEO
c) Potovanje prema porodici, religijskim i spiritualnim vrednostima i razliitostima u sopstvenoj socijalnoj prezentaciji. Snage: dete ili mlada osoba pokazuje potovanje i pozitivni odnos prema vrednostima svoje porodice i uverenjima
i vrednostima ugraenim u kulturne, verske ili duhovne aspekte porodinog
ivota i zajednice, pokazuje potovanje prema razliitosti i razlikama drugih.
Tekoe: ispoljavanje nedostatka potovanja prema porodici, kulturnim i verskim ili duhovnim vrednostima i tekoe u uklapanju u uu porodicu i zajednicu
pri samoprezentaciji.
Univerzalne potrebe deteta za predstavljanjem

u drutvu podrazumevaju korienje odgovarajue
nege i podrku radi potpunog razvoja potencijala u
oblasti interpersonalnih vetina. Svoj deci i mladima
je potrebno:
da razviju vetine koje im omoguavaju da
uspostavljaju odgovarajue odnose sa razliitim vrnjacima i odraslima, u raznovrsnim
okruenjima,
samopouzdanje u socijalnim situacijama i odgovarajue razlikovanje bezbednih i nebezbednih okolnosti,
odgovarajua odea za razliite prilike i odgovarajua higijena tela i odee.
Univerzalne potrebe za predstavljanjem u drutvu se zadovoljavaju ukoliko su pristupane adekvatne opte i specifine informacije i saveti o
izgledu i ponaanju, kao i mogunosti u porodici i
okruenju (obdanitu, koli, zajednici, klubovima za
decu i mlade) da dete razvije raznovrsne odnose sa
vrnjacima i odraslima. Vane su i mogunosti da
dete izgradi socijalne vetine koje e mu omoguiti da razvija odnose sa drugima u razliitim okruenjima. Za razvoj samopouzdanja, rezilijentnosti
i sposobnosti za prilagoavanje i promenu te za
prepoznavanje, upravljanje i ispoljavanje oseanja i
potreba na odgovarajui nain znaajni su i pozitivno ohrabrenje i povratne informacije iz porodice i
okruenja.
Dodatne potrebe za podrkom u predstavljanju
u drutvu uoavaju se kada dete ili mlada osoba ima
neodgovarajuu odeu, nenegovanu kou i kosu,
obuu pogrenog broja, kada istoa tela i odee
nije odgovarajua i sl. U tim okolnostima dete moe
postati rtva ismevanja i odbacivanja. Takoe treba
zabeleiti ako se dete ili mlada osoba ponaa preterano srdano ili preterano povueno, odnosno
ako ima izraeno provokativno ponaanje ili izgled,
ako ne razlikuje bezbedne i nebezbedne kontakte i
kontekste, to dete dovodi u rizik od npr. seksualne
eksploatacije. Tu su i okolnosti kada detetovo predstavljanje u drutvu znaajno ometa dobre odnose
sa vrnjacima i odraslima kada je dete socijalno
izolovano, rtva vrnjakog nasilja ili se ono samo
siledijski ponaa prema drugima, kao i kod dece
koja imaju doivljaj nelagodnosti u vezi sa aspektima sopstvenog pola, kulture ili sposobnosti.
Usmerena, pa i specijalistika procena u ovoj
oblasti i dodatna podrka i usluge mogu biti po-
72
trebni kod dece koja nemaju razvijenu sposobnost

razumevanja tekoa u porodinim odnosima ili u
odnosima sa vrnjacima, koja ne znaju kako da se
nose sa takvim tekoama i kako da ih reavaju. Tu
su i deca koja imaju tekoe sa samopouzdanjem i
nemaju vetine potrebne za reavanje raznovrsnih
socijalnih situacija. Neka deca imaju tekoe u razumevanju sopstvenih i tuih oseanja i tekoe u
ispoljavanju oseanja na nain koji odgovara uzrastu i kontekstu. Potom, mogu se javiti i tekoe u
razumevanju kako sopstvena oseanja i ponaanja
utiu na druge, to obuhvata i nesposobnost pokazivanja empatije, izraene tekoe u govoru, jeziku,
komunikaciji, znake anksioznosti, depresije ili druge
pokazatelje poremeaja mentalnog zdravlja, rizika
od samopovreivanja i povreivanja drugih, rizika
od ubistva i samoubistva i sl.
Intervencije mogu da se odnose na stvaranje
dodatnih mogunosti, smanjenje socijalne izolacije,
kao i na pozitivno podsticanje i davanje povratne
informacije u okviru malih grupa radi razvoja samopouzdanja, rezilijentnosti i sposobnosti za prilagoavanje i promenu. Tu su i usmeravanje deteta ili
mlade osobe, a po potrebi i roditelja ili odgajatelja,
za razvoj socijalno prikladnog ponaanja i vetina,
mentorske aktivnosti i podrka i sl. Izraeni problemi u ovoj oblasti esto zahtevaju specijalistiku procenu i tretman u oblasti mentalnog zdravlja.
PORODINI I SOCIJALNI ODNOSI DETETA

Porodini i socijalni odnosi deteta su okvir za razvoj
sposobnosti za empatiju i komunikaciju sa drugima.
Dete razvija ove sposobnosti ukoliko raste u stabilnim i toplim emocionalnim odnosima sa roditeljima
ili odgajateljima. Potrebno je takoe da ima dobre
odnose sa braom i sestrama i odgovarajui odgovor lanova porodice na ove odnose. Ovaj domen
procene se, u skladu sa razvojem, tie i odnosa deteta sa vrnjacima i drugim znaajnim osobama.
Znaaj socijalnih odnosa sa vrnjacima i osobama
koje nisu lanovi porodice raste sa uzrastom deteta.
U ovoj oblasti svoj deci i mladima je potrebno:
da imaju odgovarajuu negu i da uspostave
sigurnu afektivnu vezanost (attachment) sa
primarnim odgajateljima,
da imaju dobre odnose sa braom i sestrama,
da imaju pozitivne i stabilne odnose sa drugovima, lanovima ire porodice, susedima
i sl.,

PROCENA
DEO
da postoje panja, uvaavanje, zahvalnost,

prepoznavanje individualnosti,
da postoji promocija pozitivnog porodinog
ivota i
da postoje pristupane informacije i saveti o

porodinim i socijalnim odnosima.
TABELA 9.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA DETETA U DOMENU PORODICE I SOCIJALNIH ODNOSA
a) Detetov rast u okviru odnosa sa porodicom i drugima. Snage: sposobnost

uea u emocionalno responzivnoj i stabilnoj mrei, afektivne veze unutar i van
porodice, sposobnost da stvara odnos, sposobnost za responzivnost i empatiju.
Tekoe: povueno, neprijateljsko dete, nesposobnost da razvije empatiju i sl.
b) Razvojna mrea afektivne vezanosti. Snage: razvijeni sigurni odnosi afektivne
vezanosti. Tekoe: mrea nesigurne, dezorganizovane ili izbegavajue afektivne vezanosti.
c) Odnosi sa roditeljima, braom i sestrama i vrnjacima. Snage: kolaborativni
odnosi, razumni zahtevi prema drugima, zatitniki odnos prema brai i sestrama, vrnjacima, starijima i mlaima. Tekoe: dete ispoljava eksploatiue,
izbegavajue ponaanje, previe je ili nedovoljno zavisno od roditelja, postavlja
nerazumne zahteve, u sukobu je ili rivalitetu sa braom i sestrama, nasilno je ili
ga vrnjaci i braa i sestre zlostavljaju i sl.
d) Odnosi u koli. Snage: pozitivni odnosi sa nastavnicima i vrnjacima. Tekoe:
negativni odnosi sa nastavnicima i vrnjacima.
e) Stav prema porodici, socijalnim i kulturnim kontekstima. Snage: dete je povezano, responzivno, ima prosocijalne odnose i veze, potuje razliitost. Tekoe:
dete je izolovano, dominantno, kontroliue, zavisno, ima antisocijalne stavove i
veze, puno je predrasuda i sl.
Posmatra se i procenjuje kvalitet socijalnih i
emotivnih odnosa (poverenje, stabilnost, hostilnost,
spontanost, povuenost) koje dete ostvaruje sa roditeljima ili odgajateljima, braom i sestrama, vrnja-
cima i drugom decom (druenje sa uzrasno primerenim grupama), autoritetima (vaspitai, nastavnici)
i ostalim znaajnim osobama iz okruenja.
OKVIR 14.
PORODINIH I SOCIJALNIH ODNOSA DETETA
Koga sve smatra svojom porodicom? Koliko esto ih via?
ta sve voli da radi sa svojom porodicom?
Koliko su ti vani drugovi/drugarice?
Da li ima najboljeg druga/drugaricu? Ako ima, reci mi zato je on/ona tako
poseban/na za tebe?
Da li ponekad pomae tako to uva nekoga / brine o nekome?
Opii mi ta si jue radio?
Da li su tvoji prijatelji tvoje godite ili su stariji/mlai od tebe?
ta bi uradio kada bi se neko prema tebi ponaao nepravedno?
Kako reava svakodnevne probleme?
73

PROCENA
DEO
U ovoj oblasti, univerzalne potrebe deteta se

zadovoljavaju informacijama i savetima o optim i
specifinim pitanjima vezanim za porodine i socijalne odnose. Znaajne su i slube koje obezbeuju
identifikovanje potencijalnih problema, kao to su
bolest ili problemi u mentalnom zdravlju ili zloupotreba supstanci kod roditelja, kao i univerzalni i socio-edukativni programi u koli i zajednici.
Dodatne potrebe u oblasti porodinih i socijalnih
odnosa deteta mogu se javiti u sledeim okolnostima:
kada su prisutni nekonzistentni ili konfliktni
odnosi deteta sa porodicom i prijateljima, susedima i u zajednici, kao i kada u okruenju
deteta nema pozitivnih uzora,
kada postoje nereena pitanja koja su nastala
usled razvoda, promene okruenja, prisustva
ouha ili maehe, smrti roditelja, odgajatelja
ili znaajne druge osobe,
kada ima manjih tekoa koje proistiu iz povremene zloupotrebe alkohola ili droga od
strane roditelja,
kada je prisutno vie odgajatelja koji se esto
smenjuju u ivotu deteta,
kada dete ili mlada osoba ima tekoe u odravanju odnosa sa drugima,
kada su prisutni uestali ili stalni i izraeni
konflikti sa braom i sestrama ili vrnjacima,
kada postoje negativni uticaji porodice ili grupe vrnjaka koji vode ka rizinom ili provokativnom ponaanju,
kada postoji negativan uticaj iskustva traume
u iroj porodici.
Dodatne potrebe za podrkom u oblasti porodinih i socijalnih odnosa deteta ukazuju na to da su potrebne informacije i saveti u neposrednom okruenju,
edukacija roditelja, usluge porodine medijacije ili medijacije u zajednici, programi kontrole besa za decu,
mlade ili roditelje, po potrebi specijalizovana procena
i sl. Usmerena i specijalizovana procena i intervencije
mogu da budu potrebne u sledeim okolnostima:
kada postoji procena ili doivljaj deteta da su
odnosi u porodici preteno kritiki i negativistiki (da ima malo topline, a da je kriticizam
visok),
kada postoji doivljaj deteta da su ga roditelji

ili odgajatelji odbacili ili doivljaj da su drugi
odnosi najee odbacujui,
kada je uoljivo da dete ili mlada osoba nema
oekivanja da e roditelji ili odgajatelji izai u
susret njegovim potrebama,
kada je oigledno da e doi do raspada porodice ili kada porodica ne eli vie da se stara od detetu ili mladoj osobi,
kada je dete rtva fizikog, emocionalnog ili
seksualnog zlostavljanja ili zanemarivanja,
kada iri porodini odnosi dovode do toga
da dete ili mladu osobu okruuju nepodobne
odrasle osobe (npr. osobe koje zloupotrebljavaju drogu, vre krivina dela i sl.).
U ovim okolnostima mogue intervencije ukljuuju upuivanje na specijalistiku procenu, koordinisan plan koji obezbeuje individualizovanu pomo,
podrku, tretman, leenje i sl. Mogue je i korienje
intenzivne podrke porodici, savetodavno usmeravanje i savetovanje, iniciranje postupaka pred sudom, izdvajanje iz porodice i obezbeenje alternativnog staranja i sl.
OSPOSOBLJENOST ZA BRIGU O SEBI

Osposobljenost za brigu o sebi odnosi se na praktine, emocionalne i komunikacione sposobnosti
deteta da brine o sebi u skladu sa svojim uzrastom.
Kod mlae dece se posmatraju praktine vetine
samostalnog hranjenja i oblaenja, kod starije dece
mogunost za sticanje samopouzdanja i obavljanje
samostalnih aktivnosti van porodice, samostalnost
kada ukuani nisu tu (krae ili due vreme, u zavisnosti od uzrasta deteta), a kod mladih osoba priprema
za samostalni ivot. Razmatraju se vetine reavanja
problema, snalaenje u nepoznatim situacijama, samopouzdanje, inicijativa i autonomija, kao i sposobnost procene rizika i brige o sopstvenoj bezbednosti,
u skladu sa uzrastom. Posebno treba obratiti panju
na ranjive grupe i decu sa smetnjama u razvoju.
Osposobljenost za brigu o sebi se razmatra preko tri koncepta: razvoj kapaciteta za ivotne vetine
samostalnosti, razvoj kapaciteta za reavanje problema u kontekstu porodice i zajednice i sposobnost
uvaavanja konteksta i procene rizika i bezbednosti.
TABELA 10.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA DETETA U DOMENU OSPOSOBLJENOSTI ZA BRIGU O SEBI
a) Razvoj kapaciteta za ivotne vetine samostalnosti. Snage: uoavaju se kod deteta ili mlade osobe koja pokazuje da je stekla kompetencije u praktinim vetinama
samozatite, emocionalnoj pismenosti i kompetentnosti u komunikaciji sa drugima,
to omoguava razvoj samostalnosti i nezavisnosti u skladu sa uzrastom i razvojem.
Tekoe: evidentne su kada deca nisu u stanju da se brinu o sebi i ne razvijaju vetine samostalne brige na nivou koji se oekuje za njihov uzrast i razvoj ili kada su vie
samodovoljna nego to bi se obino oekivalo.
74

PROCENA
DEO
b) Razvoj kapaciteta za reavanje problema u kontekstu porodice i zajednice. Deca

i mlade osobe treba da naue da reavaju probleme, da se suoavaju sa tekoama i neoekivanim situacijama, to obuhvata i krize u koli i porodinom ivotu na
dnevnom nivou. Snage: prisutne su kada dete ili mlada osoba ispoljava rezilijentnost
u suoavanju sa stresnim dogaajima, kada pokazuje pozitivne kapacitete za reavanje problema u razliitim kontekstima. Tekoe: uoavaju se kada postoje propusti da se rei problem ili kada je dete ili mlada osoba bespomona, preplavljena ili
moda previe sigurna u jednom ili vie okruenja.
c) Sposobnost uvaavanja konteksta i procene rizika i bezbednosti. Vaan aspekt
staranja o sebi je postepeno sticanje sposobnosti za uvaavanje rizika u razliitim
drutvenim kontekstima u porodici, vrnjakoj grupi, koli i iroj zajednici. Snage:
vide se kod deteta koje je u stanju da bude oprezno na odgovarajui nain, svesno
opasnosti od nepoznatih ljudi, koje zna kako da se ponaa, uz ouvanje realistinog
oseaja sigurnosti i kapaciteta za istraivanje i ima znanje kako da se uva u novim
ili potencijalno nezgodnim drutvenim kontekstima. Tekoe: u ovoj oblasti, nastaju
kada deca ili mladi ne uspevaju da procene rizike ili kada pokazuju nepotrebnu ili
prekomernu anksioznost, odnosno kada deca stavljaju sebe u kontekst opasnosti.
Deca i mladi imaju potrebe za informacijama,
podrkom i savetima tokom postepenog sticanja
kompetencija za brigu o sebi, kao i mogunost da
odgovorni odrasli uoe njihove tekoe u ovoj oblasti. Dodatne potrebe dece i mladih u ovoj oblasti su
prisutne u sledeim okolnostima:
kada je obim brige o sebi ogranien smetnjama u razvoju deteta,
usled nerazvijene svesti o neodgovarajuoj
linoj higijeni i predstavljanju u drutvu,
kod dece i mladih koji, u skladu sa uzrastom,

imaju previe odgovornosti za brigu o sebi,
kod dece i mladih koji imaju manje razvijene
vetine brige o sebi od onih koje se oekuju
u skladu sa uzrastom i razvojem, kao i kod
dece i mladih koji imaju znatno manje odgovornosti za brigu o sebi od svojih vrnjaka,
kada dete nema odgovarajue uzore za brigu
o sebi u okruenju, u skladu sa uzrastom, polom, kulturom ili stepenom ometenosti.
OKVIR 15.
MOGUA PITANJA ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA U
OBLASTI BRIGE O SEBI I NEZAVISNOSTI
Da li ume da se brine o sebi?
Da li ti je potrebna pomo u svakodnevnom ivotu? Kakva? Kako se osea zbog
pomoi koju prima od drugih?
Ko ti pomae da naui da se stara o sebi dok raste?
Da li obino radi ono to voli da radi?
Kako se snalazi sa velikim promenama u svom ivotu?
Intervencije u ovoj oblasti podrazumevaju informacije, savete i usmeravanje u relevantnim oblastima,

individualizovano planiranje i koordinisano pruanje
usluga, mentorstvo (za decu ili roditelje), izgradnju
samoprocene i aspiracija, realistinih oekivanja od
deteta putem uzora i modeliranja ponaanja i sl. U
sloenim sluajevima mogu biti potrebne i intruzivnije ili specijalistike usluge i mere, to obuhvata:
izraeno hronino zanemarivanje deteta od
strane roditelja, koje ometa dete da razvije
kapacitete za brigu o sebi,
75
neodgovarajue korienje ogranienja kod

dece sa smetnjama, to ometa razvoj vetina
za brigu o sebi,
nasilje meu intimnim partnerima koje dovodi do izrazite opreznosti i neadekvatne samostalnosti deteta da brine o sebi,
seksualnu eksploataciju koja kao posledicu
ima nedostatak brige o sebi, odnosno ponaanja kojima dete ili mlada osoba izlae sebe
visokim rizicima,
teka oteenja mentalnog zdravlja ili teke
intelektualne smetnje, gde je potrebna spe-

PROCENA
DEO
cijalistika procena i pomo za razvoj vetina

za brigu o sebi,
teku fiziku ometenost deteta ili mlade osobe, usled ega je dete u velikoj meri oslonjeno
na brigu drugih,
decu ili mlade osobe koje zloupotrebljavaju
psihoaktivne supstance usled ega ne vode
rauna o sebi,
decu ili mlade osobe koje su prezatiene u
toj meri da nemaju razvijene vetine brige o
sebi, to im ugroava razvoj nezavisnosti.
U ovim okolnostima moe biti potrebna usmerena ili specijalistika procena, koordinisan plan koji
obezbeuje individualizovanu pomo, podrku, tretman, leenje i sl. Mogue je i korienje intenzivne
podrke porodici, savetodavno usmeravanje i savetovanje, iniciranje postupaka pred sudom, izdvajanje iz porodice i obezbeenje alternativnog staranja
i sl.
BELEENJE REZULTATA PROCENE O RAZVOJNIM POTREBAMA
DETETA
Nakon opisa naina zadovoljavanja razvojnih potreba deteta (zdravlje, obrazovanje, emocionalni razvoj i ponaanje, identitet i predstavljanje u drutvu, porodini i
socijalni odnosi, vetine staranja o sebi), koristi se profesionalno znanje (i to teorijsko znanje i mudrost prakse) za analizu podataka i zapaanja u ovoj oblasti.
Analiza odraava interpretaciju, odnosno razumevanje ovih podataka i belei se u
delu formulara procene pod nazivom Procena razvojnih potreba deteta.
Ova analiza se kasnije sintetie u okviru sumarnog zakljuka, gde se daju profesionalno miljenje i zakljuak o meusobnom potrebama, problemima i snagama korisnika-u-okruenju. Analiza treba da d smisao izjavama, dogaajima i zapaanjima
strunog radnika kako bi se dolo do celovite slike i razumevanja ta se deava.
Ona moe da sadri i pretpostavke o tome kako je dolo do odreene situacije, pri
emu se koriste saznanja iz teorije i istraivanja.
SPOSOBNOST RODITELJA
ILI ODGAJATELJA DA NA
ODGOVARAJUI NAIN IZAU U
SUSRET RAZVOJNIM POTREBAMA
DETETA
U ovoj oblasti procene, domeni koji se razmatraju
jesu sposobnost pruanja osnovne nege, osiguranja
bezbednosti, emocionalne topline, stimulacije, adekvatnog vostva i granica, uz osiguranje stabilnosti
u odnosima. To roditeljima prua osnovu da odgovore na razvojne potrebe deteta (DoH, 2000a). Procenjuje se uloga oba roditelja ili odgajatelja ukoliko
su prisutni, njihova komplementarnost, kao i izbor
adekvatne zamene za zadovoljenje potreba deteta
kada roditelji nisu prisutni. Prvenstveno treba obratiti panju na to da li je nain na koji roditelji zadovoljavaju potrebe deteta primeren uzrastu.
Roditeljski kapaciteti se razmatraju u kontekstu
porodine strukture i funkcionisanja, kao i na osnovu toga ko sve uestvuje u obezbeivanju brige za
dete. U situacijama kada postoji zabrinutost za dete,
veoma je vano da se prikupe informacije o tome
kako svaki pojedinani roditelj ili odgajatelj ispunjava svoje roditeljske zadatke:
76
na koji nain reaguju na dete, njegova ponaanja i okolnosti,

kako ispunjavaju potrebe deteta i u kojim
oblastima imaju tekoe u zadovoljavanju tih
potreba, kakav uticaj ima dete na njih kao na
roditelje ili odgajatelje,
kakav je kvalitet odnosa roditelja i deteta,
kakvo je razumevanje detetovih potreba i razvoja, kao i razumevanje relevantnih roditeljskih zadataka u vezi sa razvojnim potrebama
deteta,
kakav je uticaj tekoa sa kojima se roditelji
suoavaju i kakva je njihova sposobnost da
obavljaju roditeljske zadatke i odgovornosti,
kakav je uticaj iskustava iz prolosti na aktuelne roditeljske kapacitete,
postoji li njihova sposobnost za suoavanje
sa sopstvenim tekoama i za njihovo prihvatanje,

PROCENA
DEO
kaka je njihova sposobnost za korienje podrke i za pristup pomoi i

kakav je njihov kapacitet za prilagoavanje i
promenu u roditeljstvu.
Potrebno je razdvojiti roditeljske zadatke oca ili
oinske figure od roditeljskih zadataka majki ili onih
koji imaju majinsku ulogu. U jednoroditeljskim porodicama neki roditelji obavljaju veinu roditeljskih
zadataka. Druge porodice ukljuuju razliite odgajatelje u ivotu deteta, od kojih svaki moe da ima
pozitivne ili negativne uticaje na razvoj deteta. Dede
ili babe, maehe, ousi, osobe koje uvaju decu i sl.
mogu imati znaajnu ulogu u odgajanju dece.
OKVIR 16.
DIMENZIJE RODITELJSKIH KAPACITETA
Osnovna nega
Obezbeenje fizikih potreba deteta i osnovne zdravstvene nege. Hrana, pie, grejanje, stan, ista i odgovarajua obua i odea i lina higijena.
Osiguranje bezbednosti
Da dete bude na odgovarajui nain zatieno od povrede ili opasnosti, zatieno
od kontakta sa nebezbednim odraslim osobama i decom i zatieno od samopovreivanja. Prepoznavanje opasnosti u kui i na drugim mestima.
Emocionalna toplina
Roditelj obezbeuje da dete ima doivljaj da je voljeno i uvaeno kao osoba, da
ima pozitivan doivljaj svog kulturnog identiteta. Dete takoe treba da ima sigurne,
stabilne odnose ljubavi sa roditeljima i drugim znaajnim odraslim osobama, koji
na odgovarajui nain reaguju na emocionalne potrebe deteta. To se odnosi i na
odgovarajui fiziki kontakt, maenje, pruanje utehe i sl., to ukazuje na toplinu,
odobravanje i ohrabrenje.
Stimulacija
Podsticanje uenja i intelektualnog razvoja deteta putem ohrabrenja i kognitivne
stimulacije i korienja drutvenih mogunosti. Ohrabrivanje kognitivnog razvoja deteta putem interakcije, komunikacije, razgovor i odgovor na reakcije i pitanja deteta,
podsticanje i uestvovanje u igri, podsticaji za korienje prilika za uenje i obrazovanje, osposobljavanje deteta da doivi uspeh i obezbeivanje pohaanja kole.
Vostvo i granice
Osposobiti dete da regulie sopstvene emocije i ponaanja. Zadatak roditelja je
da demonstrira, modelira i usmerava odgovarajue ponaanje deteta i kontrolu
emocija i interakcija sa drugima. Postavljanje granica tako da dete moe da razvije
unutranji model moralnih vrednosti, savest i prosocijalno ponaanje. Cilj je osposobiti dete da izraste u samostalnu i zrelu odraslu osobu sa sopstvenim stavovima i
vrednostima, koja je u stanju da se prikladno ponaa u raznovrsnim socijalnim situacijama. Ne podrazumeva prezatienost dece od istraivanja i sticanja iskustva.
Stabilnost
Obezbeenje dovoljno stabilnog porodinog okruenja kako bi dete razvilo i
odralo odnos sigurne afektivne vezanosti sa primarnim odgajateljem ili odgajateljima. Sigurni odnosi afektivne vezanosti bez prekida, konzistentnost u pokazivanju
emocionalne topline i prikladni odgovori na detetove potrebe za ljubavlju, utehom
i sl. Obezbeenje da dete ima pozitivne odnose sa vanim lanovima porodice i
drugim znaajnim osobama.
77

PROCENA
DEO
Procena roditeljskog funkcionisanja je usmerena

na sledee okolnosti (White, 2005):
1. opis karakteristika i obrazaca funkcionisanja
roditelja u ulogama odraslih i osoba koje odgajaju decu,
2. objanjenje moguih razloga za izmenjeno ili
problematino ponaanje roditelja, kao i potencijal za promenu takvog ponaanja,
3. utvrivanje linih i sredinskih faktora i okolnosti koje mogu pozitivno ili negativno da utiu na ponaanje roditelja,
4. opis funkcionisanja deteta, potreba i rizika u
odnosu na vetine i tekoe roditelja i
5. obezbeenje smernica za intervencije.
Vano je razmotriti i ogranienja ove procene.
Procena roditeljskog funkcionisanja ne moe:
da uporedi u kojoj se meri roditeljstvo konkretne osobe uklapa u univerzalne standarde roditeljstva,
da zakljuuje o adekvatnosti roditelja na
osnovu indirektnih mera i pokazatelja,
da predvidi kapacitet za roditeljstvo na osnovu dijagnoze iz oblasti mentalnog zdravlja,
da odstrani efekte situacionih okolnosti na
procenu roditeljstva u procesu procene
(usled ogranienog vremena za procenu, zahteva za procenom odreenih karakteristika,
aktuelnih stresora, pitanja kulture i sl.),
da predvidi sa sigurnou budue ponaanje
roditelja,
da odgovori na pitanje koji je roditelj kompetentniji ukoliko su oba roditelja kompetentna,
da odgovori na nejasna pitanja.
TA JE DECI POTREBNO OD RODITELJA?

Kljune faze razvoja deteta se mogu sumirati na sledei nain (Cicchetti, 1989):
1. odnosi afektivne vezanosti (attachment)
(012 meseci),
2. autonomija i samorazvoj (13 godine),
3. uspostavljanje odnosa sa vrnjacima
(37 godina),
4. hijerarhijska integracija afektivne vezanosti,
autonomije i odnosa sa vrnjacima
(712 godina).
U vezi sa ovim razvojnim pitanjima, roditeljski
zadaci podrazumevaju pruanje uslova koji su neophodni za rast i razvoj, kako bi se maksimalizovali
kapaciteti deteta da dostigne ove ciljeve (Jones,
2010). Fokus procene je na neophodnom minimumu koji je roditelj duan da obezbedi, a ne na idealizovanoj slici savrenog ili najboljeg mogueg
roditelja. Povezivanje direktnih roditeljskih ponaanja sa razvojnim izazovima sa kojima se dete sree
razjanjava koji se to zahtevi postavljaju pred rodi-
78
telja tokom ivotnog veka (Aldgate et al., 2006).

Zadaci roditelja odojeta su znaajno razliiti od
zadataka i zahteva za roditelje u periodu adolescencije.
Sa razvojnog stanovita, posledice neadekvatnog staranja na ranom uzrastu mogu biti mnogo
tee i temeljnije po dete ili mladu osobu u odnosu
na posledice roditeljskih propusta ili neadekvatnog ponaanja u kasnijem ivotu. Kompetencije se
tokom razvoja nadograuju vremenom i svaka se
oslanja na uspeno prevladavanje prethodne faze
i zavisi od toga. Usled toga se sigurna afektivna
vezanost smatra veoma znaajnom i osnovnim
uslovom za uspean razvoj. Ipak, ne postoji jednostavna, linearna veza uzroka i posledice izmeu
roditeljstva i razvojnih ishoda kod dece i mladih. To
je delom posledica razliitih kapaciteta, funkcija i
oseajnosti koje su ugraene u konstrukt roditeljstva ili odgajanja dece, a delom i posledica toga
to roditeljstvo nije izolovan fenomen. Roditeljstvo
podrazumeva i skup odgajateljskih funkcija u kontekstu potreba deteta, u okruenju porodice i socijalne sredine (OConor, 2002), pri emu se ne moe
zanemariti ni uticaj karakteristika samog deteta na
kvalitet roditeljstva.
Osnovni kvaliteti efektivnog roditeljstva koji
se mogu vezati za mentalno zdravlje deteta jesu
toplina, kao aspekt koji je opisan u okviru domena
za procenu emocionalna toplina, i kontrola, koja
se posmatra u okviru domena vostvo i granice;
ovome se moe dodati i stabilnost, kao posebni
domen procene kapaciteta roditelja da odgovori na
razvojne potrebe deteta. Aspekti roditeljske kontrole koji su povezani sa ishodima u razvoju deteta
mogu se sumirati u posebne grupe koje doprinose
razvoju ponaanja kod dece, a posebno agresivnom
ispoljavanju (Van Aken et al., 2008):
pozitivna disciplina (ukazivanje, nagraivanje, zagovaranje, zahtevanje i podsticanje poeljnog ponaanja),
psiholoka kontrola (verbalno kanjavanje i
ignorisanje),
fiziko kanjavanje i
struktura (konzistentnost i organizovano,
predvidljivo okruenje za dete).
Prvi od ova etiri aspekta kontrole je povezan sa
pozitivnim ishodima u ponaanju dece, a naredna
tri su vezana za negativne ishode u ponaanju dece
ukoliko ih roditelj ili odgajatelj uestalo koristi u nestrukturiranom kontekstu.
OSNOVNA NEGA
Domen osnovne nege se odnosi na obezbeenje fizikih i zdravstvenih potreba deteta, pitanja ishrane
(da li je ishrana adekvatna, dovoljna, redovna, da li
hranjenje protie bez problema ili sa otporom kod
mlae dece), grejanja, smetaja, iste i odgovarajue odee i obue i adekvatne line higijene. Posma-

PROCENA
DEO
tra se i analizira dnevna rutina oko ishrane, kupanja,

spavanja, izrade zadataka, igre i etnje itd. U proceni ovog domena moe biti znaajno da se dobiju
odgovori na sledea pitanja (Iwaniec et al., 2002;
Iwaniec, 2004):
Da li dete ima redovne obroke?
Da li dobija odgovarajuu koliinu i kvalitet
hrane u skladu sa uzrastom?
Da li roditelj pravilno tumai signale gladi kod
deteta?
Kako se roditelj odnosi prema ishrani deteta
(strpljivost, hvaljenje, podsticanje, podmiivanje, zanemarivanje, pasivnost, nasilno hranjenje, zastraivanje, preokupiranost hranjenjem deteta i sl.)?
Da li roditelj zapaa fiziki razvoj deteta i uvia da je dete suvie mravo, malo, gojazno i
sl.?
Da li dete ilo na redovne pedijatrijske preglede, da li je vakcinisano i da li su obavljeni

odgovarajui preporueni pregledi kukova,
vida, sluha i sl.?
Da li roditelj konsultuje lekara kada je dete
bolesno?
Da li roditelj daje propisanu terapiju detetu?
Da li je dete prikladno obueno s obzirom na
vremenske prilike?
Da li je dete okupano i presvueno?
Da li se dete nadgleda i usmerava?
Da li se dete titi od duvanskog dima i drugih
nezdravih supstanci?
Sloenost roditeljskih zadataka u obezbeenju
osnovne nege zavisi od prirode potreba konkretnog deteta, broja dece i konteksta u kome porodica
ivi. Izazovi su posebno veliki kada postoje znaajne
promene i poremeaji povezani sa ivotom u kontekstu porodinog nasilja.
TABELA 11.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA U FUNKCIONISANJU RODITELJA U DOMENU
OSNOVNE RODITELJSKE NEGE (PREMA BENTOVIM ET AL., 2009)
a) Kapaciteti roditelja da obezbede efektivnu osnovnu negu. Sagledava se kapacitet

roditelja da zajedniki obezbeuju osnovnu negu, a kod jednoroditeljskih porodica
da roditelj radi sa drugim lanovima porodice ili spoljnom pomoi kada je to potrebno. Snage: roditelji sarauju na obezbeivanju adekvatne, realno organizovane,
efektivne bazine nege. U jednoroditeljskim porodicama sposobnost organizovanja oko obezbeivanja nege. Tekoe: roditelji ne uspevaju da obezbede adekvatnu
bazinu negu; roditelji su podeljeni, a bazina nega je neefikasna i neadekvatno
organizovana.
b) Prilagoavanje promenljivim potrebama deteta i konzistentnost osnovne nege
tokom vremena. Snage: roditelji se realno prilagoavaju potrebama deteta koje se
vremenom menjaju, osnovna nega je konzistentna tokom vremena. Tekoe: roditelji ne uspevaju da usvoje deije potrebe koje se menjaju, osnovna nega je nekonzistentna tokom vremena.
c) Roditeljska sposobnost da koriste resurse ire porodice i zajednice u obezbeivanju osnovne nege. Snage: roditelji su u stanju da postave odgovarajue oslonce
i podrku od ire porodice i zajednice i obezbede osnovnu negu. Tekoe: roditelji
se preterano oslanjaju na porodicu i zajednicu ili ne uspevaju da se organizuju i ne
koriste resurse porodice ili zajednice kada je to potrebno.
OSIGURANJE BEZBEDNOSTI
Osiguranje bezbednosti je domen koji procenjuje
adekvatnost zatite od povreda ili opasnosti (od
opasnih mesta, okolnosti, predmeta ili supstanci),
zatite od kontakata sa opasnim odraslim osobama
ili drugom decom, kao i zatite od samopovreivanja. Obuhvata i prepoznavanje i predvianje opasnosti po dete od strane roditelja u kui i na drugim
mestima. Deci i mladima je potrebna zatita od opasnosti, povreda i oteenja u kui i u drugim okruenjima gde se o njima brinu roditelji i druge odrasle
79
osobe zaduene za bezbednost (vaspitai, nastavnici i sl.). Potrebna su im bezbedna mesta i prostor
za igru, bez opasnih predmeta, otrovnih materija,
provalija, duboke vode i sl., kao i zatita od bolesti
koje se mogu prevenirati. Vana im je i zatita od
vrnjakog nasilja, od zlostavljanja, zanemarivanja,
fizikih i emocionalnih povreda. Deci i mladima treba zatita od kontakta sa nasilnim ili potencijalno
ugroavajuim odraslim i mladim osobama i zatita
od samopovreivanja.

PROCENA
DEO
TABELA 12.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA U FUNKCIONISANJU RODITELJA U DOMENU OSIGURANJA BEZBEDNOSTI
a) Uspostavljanje sigurne afektivne vezanosti. U porodicama u kojima roditelji neguju odnose sigurne vezanosti, obezbeena je sigurna baza u kojoj dete moe da
istrauje sredinu, a da je sigurno i uvereno da je sredina bezbedna. Snage: roditelji
su responzivni na deije potrebe za staranjem. Tekoe: nastaju kada se roditelji
ili odgajatelji pasivno brinu o potrebi deteta za zatitom i negom ili odbijaju takvu
potrebu deteta, kada su prisutni pokazatelji nesigurne ili dezorganizovane afektivne
vezanosti.
b) Oekivanja roditelja od dece i odnos prema pitanjima zatite. Snage: roditelji
imaju razumna oekivanja u vezi sa sigurnou i zatitom deteta, pouzdani su i
uspostavljaju odgovarajue granice u skladu sa sve veom sposobnou deteta da
se brine o sebi. Tekoe: neodgovarajua oekivanja roditelja u vezi sa zatitom i
bezbednosti deteta i sa sposobnou deteta za samozatitu, nepouzdana, fragmentisana briga i sl.
c) Osiguranje bezbednosti kod kue i u okruenju, u skladu sa rizikom i razvojnim
nivoom. Snage: roditelji obezbeuju adekvatnu brigu i bezbednost kod kue i u
okruenju. Tekoe: roditelji ne uspevaju da zatite dete od rizika kod kue i u okruenju.
d) Zatita od osoba koje predstavljaju rizik za decu. Snage: dete nije izloeno pojedincima koji predstavljaju rizik za njega, jer su roditelji u stanju da prepoznaju rizike
od potencijalno opasnih lica ili grupa i obezbeuju odgovarajui stepen zatite, u
porodici i u irem drutvenom kontekstu. Tekoe: prisustvo osoba u porodici koje
dovode dete u znaajan rizik ili kada roditelji ne odgovaraju na poveanu zabrinutost dece ili ljudi izvan porodice u pogledu izloenosti deteta riziku. Roditelji ne
uspevaju da zatite decu od ljudi koji predstavljaju rizik za njih kod kue, u okruenju ili na drugom mestu.
OKVIR 17.
OSNOVNE NEGE, OSIGURANJA BEZBEDNOSTI I ZATITE
U kakvim uslovima ivite, da li je stan dovoljno topao tako da zimi ne morate da
nosite jakne, kape i sl.?
Da li moete da kuvate u stanu?
Da li moete da odravate linu higijenu u stanu?
Da li imate barem jedno odelo koje je odgovarajue veliine i prikladno za ovo
doba godine?
Da li se zbog bilo ega u vezi sa mestom na kome ivite oseate nebezbedno?
Da li moete da obezbedite privatnost kada vam je potrebna u stanu?
U sluaju potrebe, kako biste pozvali potrebne slube (policiju, hitnu pomo, vatrogasce i sl.)?
Da li smatrate da ste sposobni da se starate o svojoj bebi, odnosno svom detetu i
da ste sposobni da osigurate da dete bude bezbedno?
Da li smatrate da je va dom odgovarajue opremljen i da je bezbedno mesto za
odgajanje dece? Ako nije, ta bi va dom uinilo boljim mestom za ivot?
80

PROCENA
DEO
Dodatne potrebe za bezbednou dece i mladih

mogu se javiti u sledeim situacijama:
kada su prisutni gubici, separacije ili alovanje
koji negativno utiu na dobrostanje deteta ili
mlade osobe,
kada postoje bolest, ometenost ili iskustva
koja ine dete ranjivijim i izloenijim za mogunost povrede, npr. ometenost usled koje
je dete zavisno od brige vie ljudi, slabovidost
ili tekoe u govoru koje ini da deca budu
izloenija vrnjakom nasilju i sl.,
kada dete ili mlada osoba ivi u porodici u
kojoj je drugim lanovima potrebna dodatna
podrka, pa se zbog toga ne prepoznaju problemi dece,
kada se vie razliitih, ponekad nedovoljno
poznatih osoba brine o detetu,
kada dete ili mlada osoba preuzima odgovornosti staranja o drugom lanu porodice, to
moe da dovede do fizikog i emocionalnog

iscrpljivanja,
kada postoje pitanja vezana za zloupotrebu
supstanci (roditelja ili deteta), a odnose se
na neadekvatan nadzor, izloenost opasnim
supstancama i situacijama i sl.,
kada postoje problemi roditelja ili odgajatelja
koji utiu na njihovu sposobnost da osiguraju
bezbednost deteta ili mlade osobe.
U zavisnosti od okolnosti i porekla problema, dodatne potrebe za bezbednou dece i mladih mogu
se zadovoljiti pristupima i intervencijama u oblastima podizanja svesti roditelja o pitanjima bezbednosti, intervencijama izgradnje poverenja i samopouzdanja kod roditelja, putem praktine pomoi za
korienje slubi i usluga, kao i pomou specifinih
psihosocijalnih intervencija (Tabela 13).
TABELA 13.
INTERVENCIJE KOJE UNAPREUJU BEZBEDNOST DECE U PORODICI I ZAJEDNICI
1) Podizanje svesti roditelja o relevantnim temama kako bi se unapredilo roditeljstvo,

uspostavile adekvatne granice i usmeravanje deteta, reila pitanja zdravlja i imunizacije i osiguranja bezbednosti dece. Roditeljima mogu biti potrebne informacije o
sledeim oblastima:
razvoj deteta, sa naglaskom na pitanja bezbednosti,
bezbednost u kui, nain prevencije povreivanja, osiguranje prostora koji je
dostupan deci, korienje bezbedne opreme i aparata i sl.,
ponaanje u vezi sa vrnjakim nasiljem i pritiscima od strane vrnjaka,
prepoznavanje i prijavljivanje antisocijalnog ponaanja,
ponaanje u vezi sa korienjem psihoaktivnih supstanci od strane deteta ili
mlade osobe,
razumevanje seksualnog razvoja deteta i odgovarajuih ponaanja u ovom pogledu.
2) Izgradnja poverenja i samopouzdanja kod roditelja:
izgradnja partnerstva sa roditeljima radi ohrabrivanja za uvoenje promene,
izgradnja samoprocene i roditeljskih aspiracija putem mentorskih aktivnosti,
razvijanje realistinih oekivanja od dece kroz modeliranje ponaanja i davanje
praktinih informacija, odnosno kroz pruanje podrke u obavljanju rutinskih
zadataka,
pomo u razumevanju informacija i obezbeivanje specifinih informacija kako
bi se razvila realistina oekivanja od usluga,
usmeravanje i socio-edukativne aktivnosti sa roditeljima kako bi oni razvili potrebne vetine.
3) Praktina pomo za korienje slubi i usluga:
upuivanje na druge slube i usluge, grupe za podrku u zajednici, klubove roditelja i sl.,
obezbeivanje prevoza da bi se koristile usluge,
podrka u korienju usluga, pomo u razumevanju informacija, podizanje samopouzdanja roditelja kroz modeliranje i demonstraciju ponaanja,
podsticanje zajednikih rekreativnih i kreativnih aktivnosti roditelja i dece,
zastupanje,
usluge koordinacije kada je ukljueno vie slubi.
4) Specifine psihosocijalne intervencije, npr. intervencije za kontrolu besa za roditelje ili decu, porodina medijacija ili medijacija u zajednici i sl.
81

PROCENA
DEO
Za procenu bezbednosti dece i rizika od zlostavljanja i zanemarivanja mogu biti korisni sledei instrumenti procene:
Procena rizika od zanemarivanja i zlostavljanja kod dece (CRC, 2008, prema egarac
i Damonja Ignjatovi, 2010). Procena rizika
ovim instrumentom podrazumeva odvojeno
raunanje ukupnog skora za zanemarivanje i
ukupnog skora za zlostavljanje. Ukupan skor
na obe podskale poredi se sa kritinim skorovima koji razlikuju nizak, umeren, visok i izrazito visok rizik od zlostavljanja i zanemarivanja.
Vii od dva skora upisuje se na predvienom
mestu kao skorovani nivo rizika. Pored dve
osnovne podskale, navedeni su i dodatni kriterijumi koji imaju presudan znaaj. To su:
pristup poinioca seksualnog zlostavljanja
detetu rtvi,
povreda malog deteta koja nije sluajno
naneta,
ozbiljna fizika namerna povreda,
smrt deteta do koje je dolo usled injenja
ili neinjenja roditelja ili negovatelja.
Bilo koji od ovih kriterijuma podrazumeva da rizik treba oznaiti kao izrazito visok. Osim ukupnih
skorova na podskalama i dodatnih kriterijuma, predviena je mogunost za diskrecionu procenu radnika koja moe da dovede do poveanja procenjenog
nivoa rizika za jedan stepen.
Matrica faktora rizika (Ipanovi et al., 2011)
moe se uspeno koristiti tokom usmerene
procene i za pripremu konferencije sluaja. Kroz ovu matricu se procenjuju sledee
oblasti:
karakteristike deteta,
teina zlostavljanja i zanemarivanja,
hronicitet zlostavljanja i zanemarivanja,
odlike roditelja/staratelja,
odnos roditelja/staratelja sa detetom,
socio-ekonomski faktori porodice,
pristup detetu i odgovornost roditelja/
staratelja za dete.
Skala bezbednosti dece (CRC, 2008, prema
egarac i Damonja Ignjatovi, 2010) procenjuje bezbednost deteta tokom poetne procene, a i kasnije, tokom ponovljene procene.
Skala bezbednosti dece predstavlja sistematinu listu za proveru faktora koji ugroavaju
bezbednost deteta i koristi se kada postoji
sumnja da je bezbednost deteta neposredno
ugroena usled zlostavljanja i zanemarivanja.
Razmatraju se incidenti i situacije iz bliske
prolosti, oni koji se aktuelno deavaju ili oni
koji e se verovatno desiti u bliskoj budunosti, kao i potencijalna teina povrede. Ova
skala olakava odreivanje intervencija za
osiguranje bezbednosti deteta.
82
Tokom poetne procene ili, ukoliko je indikovano,

u bilo kojoj fazi tokom rada na sluaju preduzimaju
se intervencije za osiguranje bezbednosti deteta.
Ove intervencije se preduzimaju u sluajevima kada
je dete izloeno faktorima koji ugroavaju bezbednost u smislu postojanja opasnosti od neposredne
ili ozbiljne povrede. Mogue je koristiti jednu ili vie
intervencija za osiguranje bezbednosti deteta (egarac, 2004; egarac i Damonja Ignjatovi, 2010):
1. Intervencije strunog radnika (ne obuhvata
procenu bezbednosti i rizika).
2. Korienje porodice, susedstva ili drugih osoba iz zajednice za osiguranje bezbednosti.
3. Korienje slubi u zajednici kao resursa za
osiguranje bezbednosti.
4. Roditelj ili druga osoba koja se stara o detetu
preduzela je mere da na odgovarajui nain
zatiti dete.
5. Potencijalni nasilnik je napustio kuu, dobrovoljno ili je uhapen.
6. Nenasilni roditelj se preselio u bezbedno
okruenje sa detetom.
7. Planirano je pokretanje zakonskog postupka,
a dete ostaje u kui.
8. Drugo.
9. Roditelj ili druga osoba koja se stara o detetu
saglasan je sa smetajem deteta van kue.
10. Dete je izdvojeno iz porodice bez saglasnosti roditelja, jer druge intervencije ne mogu
da osiguraju bezbednost.
Izraene probleme u oblasti bezbednosti mogu
imati:
deca i mladi koji imaju ozbiljne zdravstvene
probleme,
deca koja su bila rtve zanemarivanja, emocionalnog, fizikog i seksualnog zlostavljanja
ili seksualne eksploatacije, pa im je potrebna
pomo da prevladaju anksioznost i ljutnju,
razviju bezbedne naine reakcije na stresne
situacije ili da shvate ta su odgovarajue
granice i
deca ili mlade osobe koji zloupotrebljavaju supstance ili se ponaaju na nain koji ih
izlae ozbiljnim opasnostima, kao i ona deca i
mladi koji su sami sebi nanosili povrede, imali
pokuaje samoubistva i sl.
U ovim okolnostima moe biti potrebni specijalistika procena iz oblasti mentalnog ili fizikog
zdravlja, sveobuhvatan plan usluga i mera koji koordinie aktivnosti razliitih slubi, prilagoena
pomo, podrka, tretman i leenje, intervencije u
krizi, intenzivna pomo porodici, korienje porodinopravnih i sudskih mera zatite i sl.

PROCENA
DEO
EMOCIONALNA TOPLINA
Emocionalna toplina koju obezbeuje roditelj predstavlja osnovu za razvoj oseaja kod deteta da je
vredno i voljeno. Ona podrazumeva zadovoljavanje
detetove potrebe za sigurnim, stabilnim odnosima
ljubavi i poverenja sa znaajnim odraslim osobama. Te osobe treba da budu na odgovarajui nain
osetljive i responzivne na potrebe deteta za toplinom, uvaavanjem, vrednovanjem i ohrabrenjem.
Ispoljava se preko ponaanja kao to su adekvatan
fiziki kontakt, verbalno i neverbalno pruanje utehe, topline, potovanja, ohrabrenja. Deci i mladima
je potrebno:
da razumeju, u skladu sa nivoom razvoja, ta

mogu da oekuju od dovoljno dobrog roditelja, kao i da njihovi roditelji ili odgajatelji znaju
ta se oekuje od dovoljno dobrog roditelja,
da postoji odgovarajui fiziki kontakt i pomo u prepoznavanju onoga to predstavlja
neodgovarajue odnoenje drugih (npr. nasilno ponaanje, poniavanje i sl.),
da budu toplo ohrabreni, podstaknuti i hvaljeni,
da budu sigurni da e njihove emocionalne
potrebe biti adekvatno zadovoljene,
da imaju doivljaj da su posebno uvaeni i
da se njihov identitet vrednuje u smislu uzrasta, pola, rase, kulture, religije, seksualnosti ili
ometenosti,
da budu uvereni da imaju sigurne, stabilne
odnose ljubavi i poverenja sa znaajnim odraslim osobama.
TABELA 14.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA U FUNKCIONISANJU RODITELJA U DOMENU EMOCIONALNE TOPLINE
k) Doslednost i responzivnost roditelja, empatija i razumevanje razliitih deijih

emocionalnih stanja. Snage: roditelji jasno i dosledno izraavaju oseanja; roditeljska toplina, tolerantnost, responzivnost, doslednost i razumevanje dece, odgovarajui odgovori na oseanja deteta. Tekoe: roditelj preplavljen oseanjima ili ne
pokazuje oseanja, roditeljsko neprihvatanje, hladnoa, kritizersko ili kanjavajue
ponaanje, nedostatak empatije, doslednosti i razumevanja; roditeljska nekonzistentnost u odgovorima na oseanja deteta.
l) Vrednovanje emocionalnog tona deteta i opti emocionalni ton prema detetu.
Snage: roditelj ima podravajui i uzajamno uvaavajui stav prema detetu, pozitivan emocionalni ton; smirenost i negovanje tople atmosfere. Tekoe: roditelji
koji napadaju, odbijaju, izbegavaju, omalovaavaju, poniavaju decu, sa negativnim
emocionalnim tonom, negativnim roditeljskim emocijama, u neprijatnoj, haotinoj ili
paninoj atmosferi.
m) Stepen roditeljske podrke, angaovanja i uea, kao i balansiranje zavisnosti
i nezavisnosti u obezbeivanju podrke detetu. Snage: roditelji podravaju decu,
ukljueni su i posveeni, potuju i odravaju balans nezavisnosti i zavisnosti. Tekoe: roditelji ne podravaju decu, preterano su ukljueni ili se ne ukljuuju u rad sa
decom, ignorisanje pomeano sa iskoriavanjem, diskvalifikacijom ili poniavanjem
deteta; roditeljske uloge se prepliu sa deijim ili se roditelji previe bave decom ili
su preterano zavisni od svoje dece, sa kojom izbegavaju svaki sukob; roditelji promoviu ili nedovoljnu zavisnost ili preteranu zavisnost deteta.
83

PROCENA
DEO
TABELA 15.
EMOCIONALNE POTREBE DECE I POKAZATELJI EMOCIONALNE TOPLINE RODITELJA
(ADAPTIRANO PREMA IWANIEC ET AL., 2002)
EMOCIONALNE POTREBE
POKAZATELJI EMOCIONALNE TOPLINE RODITELJA
Ljubav i privrenost
Fiziki kontakt, dodirivanje, pruanje utehe, pohvale, dranje, pokazivanje nenosti, zabrinutosti i panje, komuniciranje.
Sigurnost
Kontinuitet staranja, predvidivo okruenje, konzistentna kontrola, dnevna rutina, pravina i razumljiva pravila, harmonini porodini odnosi.
Odgovornost
Disciplina u skladu sa detetovim uzrastom i razvojem, pruanje modela za ugledanje i imitaciju, postavljanje granica, traenje od deteta da
uvaava potrebe drugih.
Nezavisnost
Obezbeivanje mogunosti da dete bude samostalno u ponaanju i

odluivanju, u skladu sa uzrastom i razvojem.
Responzivnost
Brze i pravovremene, konzistentne, odgovarajue aktivnosti kojima se

odgovara na potrebe deteta.
Stimulacija
Podsticanje radoznalosti i istraivanja pohvalama, odgovorima na

pitanje, zajednikom igrom, podsticanje i promovisanje mogunosti za
uenje i sticanje novih iskustava i vetina.
STABILNOST
Stabilnost je domen procene u kome se sagledava
postojei i potencijalni stepen obezbeenosti stabilnog porodinog okruenja koje omoguava detetu da razvije odnose sigurnosti i poverenja sa roditeljima ili odgajateljima radi dostizanja optimalnog
razvoja. Razmatraju se sigurni odnosi afektivne vezanosti, stalnost emocionalnih odnosa i doslednost
u stavovima i ponaanjima roditelja, kontinuitet u
relacijama, konzistentnost u verbalnom i neverbalnom ispoljavanju, doslednost ponaanja u slinim
situacijama i prihvatanje uloge roditelja. Stabilnost
obuhvata i osiguranje kontakta deteta sa drugim
vanim lanovima porodice i drugim znaajnim osobama u detetovom ivotu. Ako jedan ili oba roditelja
ne ive sa detetom, vano je detetu omoguiti da
ih via, kao i da dete moe da odrava kontakte sa
drugim znaajnim odraslim osobama (babama, dedama, drugim srodnicima itd.).
Deci i mladima je potrebno da se oseaju sigurno
i bezbedno i da imaju doivljaj da se drugi brinu o
njima, kao i da imaju sigurne odnose afektivne vezanosti, koji se ne prekidaju. Potreban im je i doivljaj
konzistentne emocionalne topline, struktura, red,
izvesnost, ogranienja, rutina u kui i konzistentno
roditeljsko ponaanje. Istovremeno, reakcije roditelja se menjaju, razvijaju i prilagoavaju u skladu sa
detetovim razvojem.
84

PROCENA
DEO
TABELA 16.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA U FUNKCIONISANJU RODITELJA U DOMENU STABILNOSTI
(BENTOVIM ET AL., 2009)
a) Stepen stabilnosti roditeljstva tokom razvoja i porodinog ivotnog ciklusa. Snage: roditelji
obezbeuju razumnu stabilnost tokom razvoja; roditeljstvo je tokom ivotnog ciklusa prikladno
usmereno na obezbeenje stabilnosti deci u periodima stresa i tokom potencijalno destabilizirajuih
dogaaja. Tekoe: znaajne neravnotee ili prekidi u partnerstvu i roditeljstvu; poremeene i nestabilne mree u roditeljstvu, neodriva partnerstva, a mogu postojati i visoki nivoi pomeanih uloga,
neprijateljstva i odsustva topline unutar i van porodice, bez adaptacije na promene u porodinim i
socijalnim kontekstima.
b) Odravanje kontakata sa lanovima porodice. Snage: roditelji odravaju kontakte sa kljunim lanovima porodice, ak i kada je dolo do separacije. Tekoe: izolacija roditelja i dece, kontakti se ne
odravaju ili su narueni.
c) Stabilnost mree znaajnih osoba. Ovaj aspekt podrazumeva da roditelji stvaraju kontekst u kome
deca mogu da razviju sigurne obrasce vezivanja, da imaju mogunosti da se oslone na prisustvo
osoba kojima su privrene. Snage: roditelji su u stabilnim partnerskim odnosima, i oni i druge bliske
osobe su na raspolaganju detetu i pruaju mu dosledno staranje tokom vremena, ak i kada postoje
separacije ili promene; dete ima pristup stabilnoj mrei roditelja i supstituta za roditelja. Tekoe:
nestabilni partnerski odnosi roditelja; nema mree stabilnih figura za oslonac detetu; roditelji ne
mogu da obezbede odnos deteta sa kljunim figurama vezivanja.
d) Razvoj oseaja kod deteta za drutvenu odgovornost i porodicu, kulturni i socijalni identitet.
Snage: roditelji pomau detetu da razvije socijalnu odgovornost i doivljaj identiteta u porodici,
kulturnim i socijalnim kontekstima. Tekoe: u nestabilnim situacijama roditelji ne mogu da obezbede odgovarajuu vezu sa irom porodicom, odnosno sa drutvenim i kulturnim kontekstima, tako
da stabilnost nije obezbeena ni u okviru porodice ni izvan porodice; roditelji oekuju od deteta da
se ponaa neprimereno odraslo u odnosu na svoj uzrast ili da ostane u prekomerno zavisnoj ulozi,
tako da dete ne razvija oseaj drutvene odgovornosti; roditelji nisu uspeni u razvoju porodinog,
kulturnog i drutvenog identiteta kod deteta.
e) Uspostavljanje stabilnosti i velikim porodinim promenama. Snage: roditelji odravaju konzistentnost i stabilnost u situacijama znaajnih stresnih i potencijalno destabiliuih dogaaja. Tekoe:
deca su izloena varijacijama roditeljskog meanja ili prekidanja u stresnim trenucima i tokom destabiliuih dogaaja. Ovo se moe deavati usled problema u mentalnom zdravlju roditelja, usled
poremeaja unutar porodice ili poremeaja drutvenog konteksta i okruenja (elementarne nepogode, izbeglitvo, velike drutvene promene i sl.).
OKVIR 18.
EMOCIONALNE TOPLINE I STABILNOSTI
Ko sve ivi sa vama u kui? Koliko dugo oni tu ive?
Koliko dugo ivi ovde i koliko puta si se preselio tokom prole godine /
prethodne 3 godine / do sada?
Ko sve brine o tebi i ko je sve odgovoran za tebe?
Ko te obino utei kada si uplaen ili uznemiren?
Kad uradi neto dobro, ko je posebno ponosan i ko te nagradi za to?
(za roditelja) Koliko esto mazite i grlite svoju bebu/dete? Kako se snalazite sa
uvanjem bebe/deteta? Kako se trenutno snalazite?
85

PROCENA
DEO
Dodatne potrebe za usmerenom procenom i intervencijama u ovoj oblasti mogu da imaju deca i
mladi:
kod kojih je kuna rutina nekonzistentna, promenjiva,
kojima emocionalna toplina nije konzistentno
dostupna tokom vremena,
ija je porodina dinamika kompleksna,
kada se porodica suoava sa porodinim
slomom i alovanjem u vezi sa razvodom,
restrukturiranjem porodice ili promenom u
porodinoj dinamici, usled dogaa kao to su
roenje, iznenadna bolest ili ometenost lana
porodice, smrt lana porodice, dolazak novog partnera roditelja i sl.,
kada doe do gubitka posla, finansijskih problema, promena u radnom vremenu koje utiu na obezbeenje brige o detetu, kada je roditelj emocionalno ili fiziki nedostupan,
kada postoje promene koje su izazvane oekivanim ivotnim tranzicijama (polazak u kolu, ulazak u pubertet i sl.) i
kada je mnogo ljudi ukljueno u staranje o detetu, ali dete ni sa kim nije uspostavilo blizak
odnos.
Specijalizovana procena i usluge u ovoj oblasti
mogu biti potrebne deci i mladima:
kada je njihovo ponaanje van kontrole roditelja, tako da su izloeni brojnim rizicima,
kada je porodina dinamika u toj meri sloena
da izaziva veliku nestabilnost ili haos,
kada nema stabilnosti i rutina, to vodi ka
upadljivoj anksioznosti i nestabilnosti deteta,
kada nema figura afektivne vezanosti,
kada postoji vie odgajatelja, bez konzistentnog odnosa afektivne vezanosti, to utie na
razliite aspekte njihovog ivota, npr. naputanje kole, beanje sa asova, uee u kriminalnim aktivnostima i sl.
STIMULACIJA
Stimulacija kao deo roditeljskog ponaanja podrazumeva podsticanje detetovog intelektualnog razvoja
putem ohrabrenja, kognitivne stimulacije i promovisanja mogunosti za napredovanje deteta u socijalnom okruenju. Obuhvata podsticanje kognitivnog
razvoja i potencijala deteta putem interakcije, komunikacije, odgovaranja na pitanja deteta, podsticanja na igru i korienja mogunosti obrazovanja.
Tu je i staranje da dete pohaa kolu, pomo u uenju i postizanju uspeha, pa i ohrabrivanje deteta da
uestvuje u izazovima ivota. Znaajno je pruanje
prilike detetu da stekne bogatija iskustva i ukljuivanje deteta u razliite socijalne aktivnosti, sport,
posete kulturnim institucijama (pozorite, bioskop,
koncert, biblioteka i sl.).
TABELA 17.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA U FUNKCIONISANJU RODITELJA U DOMENU STIMULACIJE
a) Stepen roditeljskih stimulacija i pohvala, ohrabrenja i reagovanja na detetove

potrebe za uenjem. Snage: nivo roditeljske stimulacije i nagrada, ohrabrenja i responzivnost prema deijim potrebama za uenjem. Tekoe: nedovoljna ili neadekvatna stimulacija detetovog socijalnog razvoja i uenja, roditelji su hladni, odbacuju, zanemaruju i kritikuju dete ili su neresponzivni prema detetovim potrebama za
uenjem.
b) Sposobnost roditelja da uvaavaju, sluaju i odgovaraju na pitanja deteta.
Obrazovni i socijalni razvoj dece se poveava ako su roditelji sposobni za efikasnu
komunikaciju i ako uestvuju u razgovorima sa svojom decom, ako ne iskljuuju i
ne ignoriu decu. Snage: roditelji imaju vetine da jasno komuniciraju sa decom, da
dele i prate teme u razgovoru sa decom, da paljivo sluaju decu i reaguju na odgovarajui nain. Tekoe: roditelji preterano kontroliu dete ili su direktivni u komunikaciji sa detetom, ne sluaju ga ili ga gue, ignoriu potrebe deteta za razgovorom
ili postoji minimalna razmena.
c) Pruanje mogunosti za uenje i socijalni razvoj i uee roditelja. Snage: roditelji
obezbeuju adekvatne mogunosti i iskustva za uenje i socijalni razvoj u razliitim
kontekstima; roditelji su ukljueni, dele iskustva sa detetom, kreativni su i fokusirani
na deiju igru, uenje i socijalne aktivnosti, obezbeuju ohrabrenje, upornost i kontinuitet. Tekoe: roditelji obezbeuju nedovoljne ili neodgovarajue mogunosti za
uenje i socijalni razvoj u porodici ili u socijalnom okruenju; nedostatak roditeljskog
fokusa ili neuestvovanje u deijoj igri, uenju i socijalnim aktivnostima, neuspeh u
obezbeivanju ohrabrenja ili kontinuiteta.
86

PROCENA
DEO
d) Priprema i podrka detetu u obrazovnom kontekstu. Snage: dete je dobro pripremljeno i dobija podrku za polazak u vrti, kolu i sl. Oekivanja od deteta da postigne uspeh u koli i maksimalno iskoristi svoje potencijale i pomo detetu da pronae ravnoteu izmeu zahteva kole, odnosa sa vrnjacima i porodinog ivota.
Tekoe: slaba priprema i podrka za pohaanje obrazovnih institucija i ukljuivanje
u obrazovne kontekste, niska oekivanja od postignua deteta ili roditelji uopte
nisu ukljueni u to. Neuvianje ili preuveliavanje posebnih obrazovnih potreba
deteta.
Potrebe dece i mladih u ovoj oblasti se odnose

na sledee pokazatelje:
kognitivni razvoj putem interakcije i podsticanja drutvenih aktivnosti,
odgovarajui materijali i sredstva za stimulaciju (npr. igrake, knjige, uila, sportski rekviziti),
prilike da deca doive uspeh u nekim aktivnostima i situacijama,
podrka deci za suoavanje sa izazovima,
mogunost da deca koriste prostore i objekte
za rekreaciju u skladu sa uzrastom i interesovanjima (parkove, igraonice, igralita, sportske terene, bazene).
Dodatne ili specijalizovane potrebe za stimulacijom mogu imati deca i mladi koji veliki deo vremena provode sami, izolovani i bez stimulacije ili
nemaju prilike za nova iskustva. Tu su i deca koja
imaju ogranien pristup prostorima i objektima za
rekreaciju ili su im oni nedostupni. Ovo se odnosi i
na decu sa smetnjama ili zastojima u razvoju, bez
stimulacije ili sa neadekvatnom stimulacijom, kao i
na decu sa problemima u ponaanju (npr. preterano
nemirna deca i deca koja ne prihvataju ogranienja,
preterano posluna ili povuena deca, kao i deca
koja stalno trae panju drugih).
Treba obratiti panju i na situacije kada roditelji
nisu u stanju ili nisu voljni da se ukljue u stimulaciju deteta u adekvatnoj meri usled raznovrsnih problema, stresa, nasilja meu intimnim partnerima i
sl., kao i kod roditelja koji se preterano oslanjaju na
televizor, kompjuterske igre i sl. Posebnu panju zasluuju i deca ili mladi koji su pod velikim pritiskom
roditelja da budu uspeni. Tu su i okolnosti kada je
prisutna slaba ili neodgovarajua stimulacija unutar
porodinog domainstva, kao rezultat problema u
porodici, depresije i drugih problema u mentalnom
zdravlju, zloupotrebe supstanci (od strane roditelja
ili deteta) i nasilja meu intimnim partnerima.
Interakcija roditelja i deteta se posmatra u neposrednom kontaktu, i to najbolje u okruenju porodinog domainstva. Posmatra se da li roditelj
(Iwaniec, 2010):
1. razgovara sa detetom, da li ga posmatra, da
li mu se smei, odrava topao kontakt oima,
2. dodiruje dete (neno), uzima ga u naruje
(sa ljubavlju), grli ga, ljubi, igra se sa detetom,
stavlja ga u krilo,
87
3. postavlja zahteve (a ne komanduje), pomae detetu kada je u nevolji, podstie dete da

uestvuje u igri i drugim aktivnostima,
4. pokazuje zabrinutost za dete, tei ga kada je
povreeno ili tuno, odgovara na pitanja deteta, ne ignorie njegovo prisustvo, ponaa se
isto kao prema drugoj deci (ne izdvaja naroito jedno dete), ponaa se na konzistentan
nain.
Ponaanja dece koja se posmatraju u okviru interakcije roditeljdete obuhvataju sledee pokazatelje:
da li se dete slobodno igra, smeje, tri, slobodno pria,
da li dolazi da trai pomo, utehu, mazi se i
grli sa majkom i ocem, odgovara na izraze
privrenosti i ljubavi, odgovara na ukazanu
panju,
da li se ponaa oputeno u prisustvu druge
dece, da li se prikljuuje igri,
da li se plai kada mu majka ili otac priu ili
kada ga ukore, da li jede bez tekoa, trai
hranu kada je gladno i sl.
Za procenu u ovom domenu moe da bude korisna i Skala porodinih aktivnosti (Smith, 1985,
prema egarac i Damonja Ignjatovi, 2010) koja
je namenjena proceni kvaliteta interakcija roditelj
dete kroz sagledavanje razliitih aktivnosti roditelja
sa detetom. To su interakcije koje detetu omoguavaju autonomne aktivnosti po slobodnom izboru i
porodine aktivnosti za koje roditelji procenjuju da
dete u njima uiva i da ga ispunjavaju. Oseaj deteta
da je ukljueno u porodicu, ali ne i prezatieno i
kontrolisano, jaa detetovo samopouzdanje. Skala
nastoji da identifikuje raspon zajednikih porodinih aktivnosti usmerenih na dete, ali i omoguavanje autonomnih aktivnosti detetu (hobi, aktivnosti
sa vrnjacima izvan kue i briga o sebi). Ove aktivnosti su relativno nezavisne od porodinih prihoda.
Ne oekuje se da porodica preduzima sve aktivnosti, ve da bira one koje odgovaraju prirodi deteta i
porodinom kontekstu. Skala nije namenjena da kritiki preispituje aktivnosti roditelja, ve da omogui
osnaivanje nekih relevantnih aktivnosti i proceni
potrebu za podrkom.

PROCENA
DEO
ADEKVATNO VOSTVO I GRANICE

Odgovarajue usmeravanje i granice omoguavaju
detetu da regulie sopstvene emocije i ponaanje.
Jedan od osnovnih zadataka roditelja je da pokae i
modelira odgovarajue ponaanje i kontrolu emocija u interakcijama sa drugima. Posao roditelja je da
vodi, usmerava i postavlja granice koje omoguavaju detetu da razvije sopstveni model moralnih vrednosti i ponaanje u skladu sa drutvenim okruenjem u kome odrasta. Cilj odgovornog roditeljstva
je da se dete razvije u autonomnu odraslu osobu, sa
sopstvenim vrednostima i stavovima. To podrazumeva i razvoj vetina reavanja problema u odnosima sa drugima, odgovarajue ispoljavanje emocija,
brigu za druge i efektivnu disciplinu radi oblikovanja
ponaanja.
Kada su u pitanju usmeravanje i granice, deci i

mladima je potrebno sledee:
adekvatna i jasna pravila i konzistentna oekivanja od ponaanja, kao i postojanje granica
roditeljskog para prema deci;
modelovanje odgovarajueg ponaanja, interakcija sa drugim ljudima, emocionalna kon-
trola, kontrola ispoljavanja besa, razumevanje

za druge i roditeljsko ponaanje kao dobar
model;
podsticaji za vetine reavanja problema u
socijalnim interakcijama, zatita od opasnosti,
ali ne i prezatienost od sticanja sopstvenih
iskustava;
postavljanje razumnih granica samozatite i
zatite odnosno neugroavanja drugih tako
da dete stvori unutranji model vrednosti i
socijalnog ponaanja u skladu sa kulturom
kojoj pripada;
nadzor nad ponaanjem deteta, da roditelji
znaju gde i kod koga dete ide, da poznaju
njegove prijatelje;
disciplinske mere koje obezbeuju efikasnu
disciplinu, usmerene na uenje, a ne na kanjavanje, da se primenjuju preteno pozitivne mere nagraivanja, a da su kazne primerene situaciji i uzrastu, kao i odsustvo fizikog
kanjavanja;
konzistentnost disciplinskih mera, korienje
autoriteta na adekvatan nain, saglasnost roditelja oko vaspitnih mera i njihova meusobna podrka u tome.
TABELA 18.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA U FUNKCIONISANJU RODITELJA U DOMENU VOSTVA I GRANICA
a) Usmeravanje i regulisanje ponaanja. Snage: roditelji obezbeuju pozitivno vostvo, u stanju su da reguliu ponaanje deteta, imaju realistina oekivanja od
deteta, na odgovarajui nain koriste nagrade i kazne. Tekoe: opresivno i kontroliue ponaanje roditelja, nerealistina oekivanja od deteta, preterano kanjavanje,
odsustvo regulisanja ponaanja deteta ili nedosledno regulisanje ponaanja deteta,
neodgovarajua primena nagrade i kazne.
b) Pomo detetu da prevlada frustracije. Nain na koji se roditelji ponaaju kada se
dete suoava sa frustracijama. Obuhvata nastupe besa kod mlae dece i silovito, agresivno, zahtevajue ponaanje ili izraen stres kod dece i mladih u kasnijim
fazama. Snage: roditelji uspevaju da upravljaju panjom deteta ili da je skrenu sa
frustracije; roditelji smireno prate i usmeravaju frustracije deteta i nalaze odgovarajue naine da umire dete. Tekoe: netolerancija roditelja na frustraciju i negativna
stanja deteta, ime jaaju negativna stanja kod deteta pokazivanjem ljutnje, odbijanja ili neadekvatnih reakcija.
c) Jasnoa i fleksibilnost granica, pravila i oekivanja. Snage: roditelji se staraju o
fleksibilnim granicama i pravilima; obezbeuju strukturu i postoje jasne razlike izmeu odraslih i dece, a deca se ohrabruju da preuzmu vie odgovornosti, bez potrebe
da preuzmu neodgovarajue obaveze. Tekoe: roditelji postavljaju rigidne granice
ili pravila, ne reaguju na potrebe deteta, preterano tite dete ili od deteta oekuju
da brine o odraslima, granice su esto nejasne ili ne postoje.
d) Upravljanje sukobima i suprotstavljenim miljenjima. Snage: roditelji zajedno sa
decom, kroz pregovaranje, donose odluke u vezi sa vostvom i granicama za dete,
suprotstavljeni stavovi se reavaju bez meanja deteta. Tekoe: roditelji prilikom
pruanja smernica i postavljanja granica iznose detetu nejasne argumente; este i
uzaludne rasprave izmeu roditelja i dece; neuspeh da se ree sukobi ili suprotstavljeni stavovi roditelja; atmosfera nelagodnosti i nezadovoljstva.
88

PROCENA
DEO
OKVIR 19.
VOSTVA, GRANICA I STIMULACIJE
Da li je tvoj roditelj/odgajatelj zainteresovan za ono to radi?
Da li te tvoj roditelj/odgajatelj obino podstie da ui, npr. da li ti daje dovoljno
vremena i prostora da zavri domae zadatke?
Da li ima mirno mesto na kome moe da zavri domae zadatke?
Da li misli da te roditelj/odgajatelj ponekad previe titi i da se ponaa prema tebi
kao da si mlai i nesposobniji nego to stvarno jesi?
Ukoliko uradi neto loe, ta se onda deava, kako reaguju ljudi oko tebe?
Kako se ti ponaa kada drugi od tebe trae da radi stvari koje ne eli?
Korisno sredstvo za ovaj domen procene moe

biti Upitnik roditeljskog nadzora (Barber, 1996;
Hrni, 2004, prema egarac i Damonja Ignjatovi, 2010) koji se koristi za procenu efikasnosti nadgledanja deteta od strane roditelja. Namenjen je
proceni uspenosti praenja kretanja, ponaanja i
druenja dece od polaska u kolu do punoletstva.
Nije pogodan za decu mlau od 7 godina. Koristi
se kao deo procene rizika za decu i mlade u sukobu
sa zakonom, kao i u drugim situacijama kada je potrebno proceniti efikasnost roditeljskog nadgledanja. Posebno moe koristiti za planiranje, praenje i
evaluaciju tretmana usmerenog na poveanje roditeljskih kompetencija u vezi sa brigom i nadzorom
nad decom.
Dodatne potrebe u ovoj oblasti mogu da imaju
deca i mladi u sledeim okolnostima:
deca i mladi koji pokazuju manje ili umerene
znake antisocijalnog ponaanja u kui i susedstvu,
roditelji koji postavljaju nekonzistentne granice, ije je usmeravanje nepredvidivo ili neadekvatno,
antisocijalno ponaanje roditelja, usled ega
ne predstavljaju dobar model,
nedostatak rutine u kui, npr. ne postoji ustanovljeno vreme za obroke, spavanje i sl.,
nema granica i kazni, slabo se primenjuju, nisu
odgovarajue ili su preotre,
roditelj nije u stanju ili nije voljan da preuzme
odgovornost za vostvo i granice,
neadekvatan ili neodgovarajui nadzor, odnosno dete pazi neodgovarajua osoba (neodgovarajua u pogledu uzrasta, sposobnosti
i sl.),
nedostatak znanja o odgovarajuem ponaanju,
potrebe roditelja ometaju uspostavljanje
adekvatnog usmeravanja i granica, npr. zlo-
89
upotreba droga, problemi mentalnog zdravlja, nedostatak samopouzdanja u roditeljskoj

ulozi i sl.,
konflikti roditelja oko vostva i granica,
dete koje je sklono rizinom ponaanju,
prisutno je uestalo nepotrebno povreivanje
deteta,
dete koje se nasilniki ponaa prema drugima,
dete nije u stanju ili nije voljno da sledi jednostavna uputstva o ponaanju.
Specijalistika procena i usluge mogu biti potrebne u sledeim situacijama:

kada nepostojanje odgovarajuih granica utie na zdravlje i bezbednost deteta ili mlade
osobe,
kada dete ispoljava ozbiljne znake antisocijalnog ponaanja u zajednici,
kada dete ili mlada osoba uestvuje u ozbiljnim kriminalnim aktivnostima,
kada dete ili mlada osoba dovode drugu decu
ili same sebe u ozbiljnu opasnost ili se izlau
ozbiljnim rizicima.
OKOLNOSTI KOJE MOGU DA UTIU

NA SPOSOBNOSTI RODITELJA
ILI ODGAJATELJA DA NA
ODGOVARAJUI NAIN IZAU U
SUSRET RAZVOJNIM POTREBAMA
DETETA
Prema nalazima brojnih istraivanja, okolnosti kao
to su fizika ili mentalna bolest roditelja, zloupotreba alkohola, droga ili psihoaktivnih supstanci, mentalna ometenost, zlostavljanje u detinjstvu i istorija
zlostavljanja druge dece mogu u znaajnoj meri da
utiu na roditeljstvo (DoH, 2000a). U proceni se
daje opis problema ili poremeaja, kako se problem

PROCENA
DEO
ispoljava, njegov hronicitet i intenzitet, potom da

li je odreeni problem aktuelno prisutan ili postoji
odranije, kao i stepen uticaja ovih okolnosti na dete.
Ove okolnosti mogu da ogranie sposobnost
roditelja da se staraju o svojoj deci i da ih tite, a
u nekim situacijama mogu da dovedu do ozbiljne
opasnosti po zdravlje, razvoj i ivot deteta. Mada se
moe rei da je mogui rizik od povrede ili tete vei
u ovakvim porodicama, to naravno nije uvek sluaj.
Stoga procena treba da otkrije prirodu i stepen izraenosti problema roditelja i uticaj tih problema na
decu. Navedene okolnosti mogu biti pod uticajem
brojnih faktora (Cleaver et al., 1999), kao to su:
teina i duina trajanja problema,
istovremeno postojanje drugih problema,
socijalna podrka koja je na raspolaganju
porodici,
da li dete ima mogunost da se oslanja na
druge podravajue odrasle osobe,
detetove otpornosti (rezilijencije).
Kao glavne komponente rezilijencije deteta navode se samoprocena, vera deteta u u samoefikasnost, njegova sposobnost da deluje i menja sopstveno okruenje, kao i razvijene razliite strategije
za reavanje problema (Rutter, 1985). Veoma je znaajno da profesionalci koji rade sa decom uvae
injenicu da mnoga deca koja ive u porodicama
u kojima su roditelji pogoeni mentalnom ili fizikom boleu, zloupotrebom supstanci, mentalnom
ometenou i sl. nee imati dugorone negativne
posledice. Ovo saznanje omoguava optimistiki
pogled profesionalca na snage i deteta i porodice,
kao i na mogunosti da se razviju intervencije koje
podravaju snage (Stanley et al., 2010). Ovaj pristup
je posebno znaajan jer se ove porodice u svakodnevnom ivotu obino susreu sa izrazitom stigmatizacijom zbog stavova da takvi problemi naruavaju ast i ugled porodice. Stoga i negativni stavovi
profesionalaca mogu doprineti njihovom doivljaju
sramote i izolacije.
BELEENJE REZULTATA PROCENE O FAKTORIMA UTICAJA
NA KAPACITETE RODITELJA ILI ODGAJATELJA U FORMULARU
PROCENE
U formularu procene za decu i mlade nalaze se sledee kategorije faktora uticaja
na kapacitete roditelja:
fizike bolesti,
invaliditet,
duevne bolesti,
zloupotreba droga,
zloupotreba alkohola,
intelektualne potekoe,
nasilje meu partnerima,
konflikti meu partnerima (nenasilni),
drugi porodini konflikt,
zlostavljanje roditelja u detinjstvu,
zlostavljanje druge dece,
bolest/invaliditet drugog lana porodice,
drugo.
Voditelj sluaja postupa na sledei nain:
1) U skladu sa okolnostima, sopstvenim saznanjima i uvidima te nalazima drugih
strunjaka opredeljuje se za jedan ili vie navedenih problema koji mogu da
utiu na roditeljsko funkcionisanje.
2) Daje kratak opis o emu se radi (npr. kod fizikih bolesti se moe upisati dijabetes, TBC, srana insuficijencija i sl., kod invaliditeta se moe upisati npr. paraplegija, muliple skleroza, oteenje sluha 90% itd.).
3) Za svaki identifikovani problem u odgovarajuoj rubrici se upisuje ko ispoljava
problem (majka, otac, drugi odgajatelj), pa treba dati i:
a) podatak o trajanju problema (nepoznato; jedan dogaaj/incident; vie
dogaaja 612 meseci; vie dogaaja 12 godine; due od 2 godine);
b) procenu izraenosti (stepena jaine) problema koji moe uticati na kapacitete roditelja da odgovore na razvojne potrebe deteta (nije znaajno
izraen; umereno izraen; veoma izraen; izuzetno izraen).
90

PROCENA
DEO
BELEENJE REZULTATA PROCENE O FAKTORIMA UTICAJA
NA KAPACITETE RODITELJA ILI ODGAJATELJA U FORMULARU
PROCENE
Problemi roditelja u ovim oblastima belee se bez obzira na to da li prema proceni
radnika oni utiu ili ne utiu nepovoljno na roditeljske kapacitete.
Analiza uticaja ovih faktora, zajedno sa analizom naina pruanja osnovne nege,
osiguranja bezbednosti, emocionalne topline, vostva i granica i stabilnost odnosa
daje se u odeljku formulara Procena sposobnosti roditelja/osobe koja se stara o
detetu da odgovori na razvojne potrebe deteta.
Mada roditelji koji se suoavaju sa ovim problemima najee nastoje da probleme prikriju od
dece, obino su u tome uspeni samo dok su deca
nieg kalendarskog uzrasta. Prema razliitim istraivanjima, deca najee preuzimaju doivljaj stigme
i potrebu da odravaju tajnovitost o ovim problemima, to kod njih razvija oseaj sramote i izolacije
(npr. Gorin, 2004; Somers, 2007). Deca mogu razviti niz strategija i ponaanja za prikrivanje problema,
kao to je ograniavanje kontakata sa drugom decom, nepozivanje drugova u kuu ili izmiljanje pria
koje objanjavaju ponaanja roditelja (Stallard et al.,
2004). Kod roditelja otkrivanje ovih problema nosi
dodatni rizik da e izgubiti pravo na staranje o deci
te se bilo kakvo ukljuivanje centra za socijalni rad
moe doiveti kao pretnja, a ne kao mogunost za
dobijanje pomoi i prevazilaenje tekoa.
Struni radnici centra za socijalni rad treba da
budu pripremljeni da se tokom procene mogu sresti sa neprijateljskim i odbrambenim ponaanjem.
Roditeljima je esto potrebno vie vremena i produktivnih kontakata kako bi stekli doivljaj da mogu
imati dovoljno poverenja u voditelja sluaja da otkriju svoje tekoe u potpunosti. Voditelji sluaja, sa
druge strane, treba da budu spremni da vie puta
pokreu pitanje nasilja meu intimnim partnerima ili
zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Pristup podrazumeva naglaavanje potreba deteta, a izbegavanje
dijagnoza i miljenja o roditeljima. Najee je korisnije i produktivnije usmeriti se na detetove potrebe za rutinom, granicama, podrkom, stimulacijom
i bezbednim okruenjem, nego naglaavati kako
roditeljska ponaanja kode detetu. Profesionalci
treba da razviju ponaanja i stavove koji odraavaju
simpatiju i ohrabrivanje roditelja, a ne okrivljavanje i
kanjavanje (Stanley et al., 2010).
91
UTICAJ NASILJA MEU INTIMNIM PARTNERIMA

NA DETE I RODITELJSKE KAPACITETE
Rezultati brojnih istraivanja doprineli su razvoju
svesti o rairenosti nasilja u porodici, posebno nasilja meu intimnim partnerima, kao i o uticaju ovog
specifinog oblika nasilja na decu. Danas se smatra
da svedoenje deteta nasilju meu roditeljima (ili
roditeljskim figurama) moe da ima ozbiljan i direktan uticaj na detetovo dobrostanje i zdravlje. Prvo i
najtee, dete moe da bude povreeno (ukljuujui
i neroeno dete). Zabeleene su brojne situacije u
kojima je nasilnik ubio decu pa izvrio samoubistvo
kako bi se osvetio partnerki, a i otmice dece se veoma esto deavaju u ovom kontekstu (Plass et al.,
1997). Takoe, postoje znaajni dokazi o tetnom
uticaju ovog nasilja na mentalno zdravlje i razvoj
deteta, to obuhvata visoke stope depresije i anksioznosti kod dece izloene nasilju meu partnerima, traumatska iskustva, probleme u ponaanju,
posebno ljutnju i agresiju (Mullender, 2006). Ove
posledice se ispoljavaju u vezi sa razvojnom fazom i
nivoom razumevanja, linou deteta i okolnostima,
a u vezi su i sa specifinom formom i izraenou
nasilja, kao i sa merom u kojoj je dete izloeno nasilju (Cleaver et al., 1999).
Kako su ene ee rtve nasilja meu intimnim
partnerima, to moe da kompromituje njihove roditeljske kapacitete. Samopouzdanje i sigurnost majke u sopstveno roditeljstvo te njena sposobnost da
bude responzivna na potrebe dece mogu biti umanjeni na due staze. Porodina rutina moe biti preokupirana potrebom da se izbegne nasilje, pa moe
doi do zanemarivanja potreba dece za toplinom,
igrom, stimulacijom i sl. Takoe, deca koja svedoe nasilju meu roditeljima veoma esto su rtve
drugih oblika nasilja (Cawson, 2002), usled ega se
izloenost deteta nasilju u porodici smatra posebnim podoblikom emocionalnog zlostavljanja deteta
(Ipanovi-Radojkovi i egarac, 2011).

PROCENA
DEO
OKVIR 20.
PRINCIPI RADA U SLUAJEVIMA NASILJA MEU INTIMNIM
PARTNERIMA U SLUAJEVIMA KADA SU UKLJUENA DECA
(SRNA I EGARAC, 2011:95)
1) Zatititi decu od nasilja meu partnerima.
2) Bezbednost i dobrobit deteta kroz osiguranje bezbednosti za nenasilnog roditelja.
3) Osigurati bezbednost dece kroz podrku autonomiji nenasilnog roditelja.
4) Odgovornost za zaustavljanje nasilja je na nasilniku, a ne na rtvi.
5) Ukoliko postoji konflikt meu ovim principima, bezbednost deteta ili dece je na
prvom mestu.
Voditelju sluaja moe biti teko da otvori Pandorinu kutiju i postavi pitanja o porodinom nasilju,
ali je vano da on usvoji stav da ova pitanja moraju
da budu deo rutine tokom procene. Mora se osigurati da se pitanja o nasilju postavljaju u bezbednom
okruenju, bez prisustva (potencijalno) nasilnog
partnera (Srna i egarac, 2011). U sluajevima kada
postoji zabrinutost za bezbednost dece, ene i samih strunih radnika, korisno je razmotriti (sa supervizorima i koordinatorima) naine na koje se moe
ostvariti bezbedna komunikacija. Moe biti korisno
da se bar jo jedan struni radnik ukljui u razgovor
tokom posete porodici ili kada su na razgovoru pri-
sutna oba partnera, mogu se obaviti konsultacije sa

policijom, razmotriti koje se informacije dele i sa kim
se dele i sl.
Takoe je znaajno da voditelj sluaja i drugi
struni radnici ukljue oba roditelja u procenu kako
se ne bi sva odgovornost za dobrobit i osiguranje
bezbednosti dece ostavila majci koja je i sama rtva nasilja. Pri tome je najbolji interes dece u prvom
planu voditelja sluaja i drugih strunih radnika. To
se esto najbolje postie ohrabrivanjem, a ne otpisivanjem roditeljskih potencijala majke, uz osiguranje
bezbednosti deteta ili dece.
OKVIR 21.
PITANJA ZA POETAK RAZGOVORA O NASILJU
(ADAPTIRANO PREMA HESTER ET AL. 2006)
ta se deava kod vas u kui?
Na koji nain se reavaju rasprave kod vas?
Kako se donose odluke?
ta se deava kada se suprotstavite nekome ili se ne slaete sa neim?
ta se deava kada se va partner/mu naljuti?
Da li ste ikada osetili strah od partnera/mua?
Da li ste se ikada osetili ugroenim od partnera/mua?
Struni radnik centra za socijalni rad treba da

poznaje i koristi zakonske mogunosti za zatitu rtvi nasilja meu partnerima. On treba da sarauje sa
slubama i programima koji se bave nasiljem meu
partnerima u zajednici, SOS telefonima, sigurnim
92
kuama, programima podrke rtvi, programima

tretmana nasilnika i pravosudnim sistemom kako bi
se osigurala bezbednost deteta i odrasle rtve i podralo uverenje da je nasilnik odgovoran za nasilje.

PROCENA
DEO
Prilikom procene bezbednosti i rizika kojima je

dete izloeno u situacijama nasilja meu partnerima
treba odgovoriti na sledea pitanja:
1. Da li postoje faktori koji ugroavaju bezbednost deteta?
2. Kojim rizicima je dete izloeno?
3. Ko je odgovoran za dovoenje deteta u opasnu situaciju?
4. Da li treba sprovesti neodlonu intervenciju?
5. Koja bi intervencija osigurala bezbednost deteta?
6. U kom pravcu treba voditi dalju procenu?
7. Kako se rizici kojima je dete izloeno mogu
pratiti tokom vremena?
Uvek kada je to mogue, intervjuisanje treba

odrati sledeim redom (Srna i egarac, 2011): prvo
treba intervjuisati odraslu rtvu, osim kada to stavlja dete u rizinu situaciju (u tom sluaju prvo se
razgovara sa detetom; potom se intervjuie dete, a
na kraju nasilnik. Ukoliko je prisustvo nasilja meu
partnerima otkriveno tokom razgovora sa drugim
lanovima porodice, treba razmotriti pitanja njihove
bezbednosti, odrediti da li postoji neposredna opasnost i planirati intervenciju za osiguranje bezbednosti.
TABELA 19.
MOGUA PITANJA NENASILNOM RODITELJU PRILIKOM INTERVJUA RADI PROCENE UTICAJA NASILJA
MEU PARTNERIMA NA DETE (SRNA I EGARAC, 2011:94)
Prisustvo povreda i/ili uticaj na zdravlje deteta

Kakvo je zdravstveno stanje vaeg deteta? Da li dete ima povrede: oiljke, prelome,
modrice, opekotine i sl.? Da li ima povrede nastale upotrebom predmeta ili oruja? Da
li se zdravlje deteta promenilo tokom poslednjih nekoliko meseci?
Psiholoki i emocionalni uticaj
Da li ima promena u psiholokom stanju deteta? Povuenost, depresija, poveana osetljivost, anksioznost, none more? Da li je bilo suicidalnih misli ili pokuaja kod deteta?
Problemi u ponaanju
Da li dete ispoljava probleme u ponaanju u porodici, koli, sa vrnjacima? Da li dete
koristi fiziku silu ili pretnju fizikom silom u odnosu sa ukuanima i drugim osobama?
Da li dete ispoljava bes na nain koji vas uznemirava? Da li dete ima probleme u ishrani,
spavanju, da li bei od kue i iz kole, da li koristi alkohol ili drogu, da li ima sklonost ka
samopovreivanju, povreivanju ivotinja, unitavanju igraaka?
Problemi u socijalnom funkcionisanju
Da li je dete imalo prekide u socijalnom funkcionisanju u vezi sa nasiljem u porodici
usled preseljenja, promene kole, izolacije od vrnjaka, gubitka lana porodice? Kakvi
su odnosi deteta sa lanovima ire porodice, vrnjacima, drugim odraslim osobama?
Postoje li problemi u uenju i kolskim postignuima?
Uticaj nasilja meu partnerima na roditeljstvo nenasilnog roditelja
Da li nasilje utie na vau sposobnost da se starate o deci, da razmotrite ta je najbolje
za dete ili da osigurate bezbednost detetu? Da li oseate da ste podrani u roditeljstvu
od strane nasilnika ili od strane drugih osoba?
Uticaj nasilja meu partnerima na roditeljstvo nasilnog roditelja
Da li je nasilnik u stanju da se stara o detetu, da razmotri ta je najbolje za dete, da
osigura bezbednost detetu? Da li nasilnik podrava odraslu rtvu u roditeljstvu? Da li
nasilnik uestvuje u staranju o deci i nezi dece ili oekuje da je to zadatak nenasilnog
roditelja? Da li nasilnik koristi decu da bi kontrolisao odraslu rtvu? Da li koristi fiziku
silu u odnosu sa decom?
Prilikom procene uticaja nasilja u porodici na
stanje i potrebe deteta, kao i u drugim sluajevima
nasilja meu intimnim partnerima, moe se koristiti
Inventar zlostavljajueg ponaanja partnera (Shepard & Campbell, 1991, prema egarac i Damonja
Ignjatovi, 2010) koji utvruje uestalost fizikog i
psiholokog nasilja u partnerskim odnosima u poslednjih 6 meseci. Koristi se kao inventar kada po-
93
stoji izjava rtve ili drugi pokazatelji da je prisutno

partnersko nasilje radi utvrivanja uestalosti i oblika nasilja i procene stepena fizikog nasilja. Upitnik
nije dijagnostiko sredstvo, ali moe da poslui za
procenu intenziteta nasilja meu partnerima i za
planiranje adekvatne pomoi za rtvu nasilja meu
intimnim partnerima i za decu u domainstvu.

PROCENA
DEO
Odrasla rtva moe izbegavati ili odbijati razgovor

sa radnikom centra zbog straha od nasilnika ili straha
da e deca biti izdvojena iz porodice. Usmeravanjem
na pitanja bezbednosti, radnik moe da izgradi saradniki odnos sa rtvom. Neke rtve poriu ili minimalizuju nasilje da bi ga lake preivele. Treba uspostaviti
odnos sa rtvom, rei joj da ne zasluuje nasilje, da
nasilje dovodi u opasnost i nju i decu i da e radnik
pruiti pomo i podrku za prevazilaenje nasilja.
rtvi nasilja i starijoj deci u domainstvu treba postaviti pitanje da li misle da su u opasnosti zbog raz-
govora sa radnikom centra. Ukoliko je policija obavestila radnika centra o nasilju meu partnerima, on
rtvi treba da objasni da e se samo ti podaci koristiti
u razgovoru sa nasilnikom. rtvi nasilja treba postaviti pitanje o moguim posledicama razgovora radnika
centra sa nasilnikom po rtvu i decu u domainstvu,
obavestiti je o planiranom sadraju razgovora i planirati postupke koji mogu da osiguraju bezbednost.
Ukoliko ne moe da se osigura bezbednost za decu
i odraslu rtvu, treba odloiti razgovor sa nasilnikom
dok se ne osigura bezbednost.
TABELA 20.
PITANJA I STRATEGIJE ZA INTERVJUISANJE DECE (SRNA I EGARAC, 2011:95)
Proceniti obrazac nasilnikog ponaanja kod nasilja meu partnerima.

ta se deava kad se roditelji (odrasli) svaaju? Da li neko nekoga udara, gura ili baca?
Da li neko vie? Da li neko baca stvari po kui? Da li neko koristi no ili pitolj? Opii mi
poslednju veliku svau meu roditeljima. Da li ponekad staje na stranu jednog roditelja?
Proceniti uticaj nasilja meu partnerima na odraslu rtvu.
Da li je neko bio povreen ili ranjen? Da li se tvoj roditelj plai? Kako se roditelj ponaa
posle velike svae? Da li si video da je nekada dolazila policija ili neko drugi posle svae? Da li si ikada video povrede ili unitene stvari posle svae?
Proceniti uticaj nasilja meu partnerima na decu.
Da li si ikada bio povreen tokom svae? ta tvoja braa i sestre rade kada se roditelji
svaaju? Kako se osea tokom svae? A posle svae? Da li si zabrinut zbog svaa i
tua u kui? Da li si nekome priao o svaama i tuama u kui? Da li se osea bezbedno u kui? Da li si se nekada oseao kao da bi povredio sebe ili druge?
Proceniti faktore zatite za decu.
Gde ti ide kada se oni svaaju i tuku? Da li si ikada probao da zaustavi tuu? ta se
onda dogodilo? ta bi uradio u situaciji kada je tebi ili tvom roditelju potrebna pomo
drugih osoba? Koga bi zvao? Da li si ikada zvao za pomo? ta se tada desilo?
Proceniti tolerantnost na nasilje: da li dete prepoznaje opasnost.
Da li neko od ukuana treba da ide kod lekara posle svae i tue? Da li odrasli koriste
oruje tokom tue? Da li zna gde se nalazi pitolj? Da li je neko nekada pretio drugome? ta je tada rekao?
Intervju sa nasilnikom treba voditi na nain koji

mu olakava da otkrije svoje nasilniko ponaanje. Po pravilu, nasilniku ne treba predoavati informacije koje su dobijene od rtve. U tu svrhu se
mogu koristiti informacije dobijene od policije ili iz
drugih izvora. Ukoliko nasilnik porie svoje nasilno ponaanje, nije poeljno insistirati na priznanju,
ve otvoriti razgovor o drugim znaajnim oblastima procene porodice. Neprimereno predoavanje
informacija moe da dovede dete i odraslu rtvu u
opasnost. Nije potrebno da struni radnik centra
dobije priznanje od nasilnika: izjave deteta, odrasle rtve, podaci dobijeni opservacijom i iz drugih
slubi u zajednici dovoljni su za izvoenje adekvatne procene.
Ako nasilnik saopti informacije koje ukazuju na
to da su dete ili odrasla rtva u neposrednoj opasnosti, struni radnik centra za socijalni rad ima dunost
94
da upozori odraslu rtvu i policiju te da se konsultuje sa supervizorom ili kolegama sledei procedure
za osiguranje bezbednosti.
UTICAJ PROBLEMA U MENTALNOM ZDRAVLJU

RODITELJA NA DETE I RODITELJSKE
KAPACITETE
Raznovrsni problemi mentalnog zdravlja mogu da
imaju uticaj na roditeljstvo. ene su posebno ranjive
kada je u pitanju depresija, koja esto nastaje postpartalno, nakon roenja deteta i preuzimanja roditeljske uloge, ali i kao posledica roditeljskog stresa i
zlostavljanja u detinjstvu (Stanley et al., 2010). Majke
u jednoroditeljskim porodicama, koje se suoavaju sa ekonomskim potekoama, neodobravanjem
okoline i socijalnom izolacijom, posebno su ranjive
u ovom pogledu.

PROCENA
DEO
Problemi mentalnog zdravlja, zajedno sa sporednim efektima farmakoterapije koja se koristi za psihotine poremeaje, mogu uticati na smanjenje roditeljskih kapaciteta u pogledu odgovora na signale
koje dete alje o svojim potrebama i obezbeenja
svakodnevne nege, nadzora i emocionalne pristupanosti. U mogue posledice poremeaja linosti
i psihotinih poremeaja spadaju i preterana ukljuenost ili nerealistina oekivanja roditelja od dece.
Odnos izmeu mentalnog zdravlja roditelja i posledica po razvoj dece nije ni jednostavan ni nuno
nepovoljan. Mada deca iji roditelji imaju ove tekoe esto i sama imaju dodatne potrebe za podrkom u oblasti mentalnog zdravlja, ponaanja te
uspostavljanja i odravanja adekvatnih odnosa sa
vrnjacima i odraslim tokom detinjstva (Leverton,
2003), drugi faktori kao to su siromatvo i socijalna
iskljuenost (Social Exclusion Unit 2004; egarac,
2004) mogu imati glavnu ulogu u nastanku nepovoljnih ili povoljnih ishoda. Istraivanja mladih koji se
staraju o svojim obolelim roditeljima ukazuju na to
da, iako oni nose neproporcionalni teret nege, sama
nega koju obezbeuje dete ojaava odnos izmeu
roditelja i deteta, i to prvenstveno kod mentalno
obolelih roditelja koji su zadrali status roditelja u
odnosu sa detetom (Aldridge, 2006).
Radnici centara za socijalni rad mogu imati tekoe da utvrde znake problema u mentalnom zdravlju
kod roditelja usled stigme i potrebe da se ovi problemi prikriju, neprepoznavanja simptoma ili nedostatka uvida od strane roditelja. Poznavanje glavnih
simptoma osnovnih psihijatrijskih oboljenja kao to
su depresija, shizofrenija i bipolarni poremeaj moe
da pomoi u proceni roditeljskih kapaciteta. Procena voditelja sluaja i drugih strunih radnika centara za socijalni rad treba da se fokusira na to kako
potrebe koje imaju roditelji usled svojih problema u
mentalnom zdravlju utiu na njihovo svakodnevno
roditeljstvo. Dakle, centralno pitanje je kako to utie na obezbeenje nege, bezbednosti, emocionalne
topline i raspoloivosti, vostva i granica, kao i stabilnosti za dete. Mnogi problemi mentalnog zdravlja,
posebno depresija, mogu da imaju znaajne varijacije
u izraenosti i uticaju na funkcionisanje pojedinaca.
Stoga struni radnik ne moe da poe od pretpostavke da odreena dijagnoza neizbeno podrazumeva neadekvatno roditeljstvo. Mentalno zdravlje
roditelja moe biti promenljivo tokom vremena, ak
i u okviru jednog dana. Takoe, verovatno e postojati periodi kada e roditeljima biti potrebna manja ili
vea pomo da bi to uspenije funkcionisali.
Tokom procene je potrebno razmotriti sledee
faktore (Cassell and Coleman, 1995):

toplina u odnosu roditeljdete,

responzivnost roditelja na potrebe deteta,
sadraj deluzija (ukoliko ih ima),
nain na koji je roditelj savladavao svoj bes u
prolosti,
pristupanost druge odgovorne odrasle osobe.
95
Deca su izloena visokim rizicima posebno u sluajevima kada su na njih usmereni agresija roditelja
ili odbacivanje, odnosno kada se javljaju u mislima
roditelja o nasilju ili samopovreivanju (HM Government, 2006). Najveem broju dece mogu koristiti
objanjenja i informacije kako se njihovi roditelji oseaju i ta doivljavaju, kako da prepoznaju ta se deava u situacijama krize, kao i informacije o raspoloivoj pomoi i podrci. Pri tome, informacije treba
saoptavati u skladu sa uzrastom i zrelou deteta,
bez uskraivanja potrebnih obavetenja. U sluaju
da je roditelju neophodna hospitalizacija, deca treba
da imaju pune informacije o planovima za leenje
roditelja i o tome na koji nain e biti organizovano
staranje o njima. Deci je potrebna i podrka za organizovanje poseta roditelju tokom leenja.
Za procenu roditeljskih kapaciteta u ovim situacijama esto e biti potrebne i specijalistika procena,
blagovremene informacije i dobra saradnja sa profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja. Najvei broj
problema roditelja u ovoj oblasti moe se uspeno
prevladati dobrom koordinacijom slubi i usluga u
zajednici. Veoma je znaajno razmotriti gledite roditelja o potrebnoj podrci i korienju raspoloivih
usluga, odnosno uvaiti njihovo gledite, kao i gledite dece, u skladu sa uzrastom i zrelou, o tome
koje im usluge i oblici podrke mogu najvie koristiti.
UTICAJ ZLOUPOTREBE SUPSTANCI NA

RODITELJSKE KAPACITETE
Smatra se da kod dece iji roditelji zloupotrebljavaju
alkohol, droge ili druge psihoaktivne supstance postoji rizik od nepovoljnih ishoda u svim domenima
razvoja (Cm 5860, 2003). Zloupotreba psihoaktivnih supstanci ne utie nuno nepovoljno na roditeljstvo, ali ga svakako oteava (Stanley et al., 2010).
To nije samo zbog posledica zloupotrebe, ve i
zbog raznovrsnih finansijskih problema, problema
sa zakonom i problema sa radnim funkcionisanjem
i funkcionisanjem u odnosima sa drugima. Uticaj na
ponaanje i sveopte funkcionisanje moe biti u vezi
konkretnom supstancom, tj. sa intenzitetom i trajanjem korienja te supstance.
Teko je dati konaan sud o uticaju zloupotrebe
supstanci roditelja na dete: da li je dete oteeno
zato to npr. otac koristi heroin, zato to je u zatvoru ili zato to susedstvo i zajednica odbacuju porodicu? Drugo dete u slinoj situaciji moe da ima
uspean razvoj, jer moe da se osloni na odgovorne
i zainteresovane odrasle osobe (npr. tetka, deda i
sl.) koje ga tite, obezbeuju mu podrku i toplinu.
Situacija svakog deteta je jedinstvena i svaku situaciju treba na taj nain procenjivati. Istraivanja sugeriu (egarac, 2004; Corbett, 2005) da su svi tipovi
zloupotrebe supstanci povezani sa rizikom od zanemarivanja dece, i to posebno kada je re o pruanju
osnovne nege (ishrana, higijena, staranje o zdravlju) i osiguranju bezbednosti (neadekvatan nadzor,
naputanje, loa procena roditelja o bezbednosti i
opasnostima za dete i sl.).

PROCENA
DEO
Takoe, roditelji koji zloupotrebljavaju supstance

mogu da budu emocionalno neraspoloivi, to utie
na odnos afektivne vezanosti, da ne obezbeuju odgovarajuu stimulaciju, stabilnost, vostvo i granice.
Babe i dede su esto vaan izvor podrke za decu
roditelja koji zloupotrebljavaju supstance, mada to
moe biti dodatna povreda za dete ukoliko se podrka obezbeuje u kontekstu krivice ili odbacivanja
roditelja (Kroll, 2007).
Tokom procene je znaajno utvrditi kakav je zaista ivot dece u porodici u kojoj roditelji zloupotrebljavaju supstance. Da bi to bilo mogue, procena
ne sme da se zadri na aktuelnoj krizi, ve je treba
usmeriti na svakodnevno ponaanje roditelja prema
deci.
TABELA 21.
PRIMENA OKVIRA ZA PROCENU KOD PORODICA DECE U KOJIMA JE PRISUTNA ZLOUPOTREBA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI
OD STRANE RODITELJA ILI ODGAJATELJA (ADAPTIRANO PREMA HART AND POWELL, 2006)

Zdravlje
Obrazovanje
Razvoj emocija i ponaanja
Identitet
Porodini i socijalni odnosi
Predstavljanje u drutvu Briga o sebi
Uticaj prenatalne izloenosti alkoholu ili drogi.

Zdravstvene potrebe deteta u vezi sa prenatalnom izloenou supstancama.
Pristupanost alkohola, droge, psihoaktivnih
supstanci ili opreme.
Uticaj na pohaanje kole i sposobnost uenja.
Uticaj na kvalitet odnosa afektivne vezanosti i
doivljaj deteta da je vredno i uvaeno.
Stavovi prema zloupotrebi supstanci i nasilnikom ponaanju.
Iskustvo gubitka/alovanja.
Odnosi sa braom i sestrama i korienje alkohola ili droga od strane brae i sestara.
Drugi odnosi staranja tokom ivota.
Uticaj na odnose sa vrnjacima.
Tajnovitost, stigma i socijalna iskljuenost.
Nivo brige za sebe, roditelje i brau i sestre.
SPOSOBNOST RODITELJA DA ODGOVORI NA POTREBE DETETA

Osnovna nega
Obezbeenje sigurnosti Emocionalna toplina
Stimulacija
Vostvo i granice Stabilnost
96
Detalji o zloupotrebi supstanci i uticaju na

zdravlje, ponaanje i raspoloenje roditelja.
Fizika raspoloivost roditelja detetu.
Sposobnost za pruanje nege i osiguranje
bezbednosti.
Strategije za zatitu deteta od uticaja alkohola
i droga. Emocionalna dostupnost detetu.
Uloga alkohola ili droga u odnosima meu
roditeljima.
Konzistentnost i pouzdanost.
Prioriteti: alkohol/droge ili dete/deca.
Poruke detetu o zloupotrebi supstanci i nasilnikom ili kriminalnom ponaanju.
Prethodni roditeljski kapaciteti.

PROCENA
DEO
FAKTORI PORODICE I SREDINE

Porodina istorija i funkcionisanje
Resursi zajednice
Socijalna integracija porodice
Prihodi
Zaposlenost
ira porodica
Stanovanje

Za procenu zloupotrebe alkohola mogu se koristiti sledei instrumenti:
Cage upitnik o upotrebi alkohola (Ewing,
2010) koji procenjuje uticaj korienja alkohola na funkcionisanje odraslih korisnika ili roditelja, odnosno odgajatelja kada je primarni
korisnik dete. Upitnik je namenjen otkrivanju
problema i otvaranju produbljenih tema vezanih za ovaj problem (uticaj na negu, vaspitanje i mentalno zdravlje deteta, gubitak
posla i sl.). Na osnovu procene moe se traiti dodatna struna, specijalistika procena i
pomo u dogovoru sa korisnikom, roditeljem
ili pruaocem nege.
Upitnik za identifikaciju korienja alkohola AUDIT (Babor, Higgins-Biddle, Saunders
& Monteiro, 2001, prema egarac i Damonja Ignjatovi, 2010) namenjen je identifikaciji opasne ili tetne upotrebe alkohola, kao
i mogue zavisnosti. Koristi se kao doprinos
proceni uticaja korienja alkohola na funkcionisanje odraslih korisnika ili roditelja, odnosno odgajatelja kada je primarni korisnik dete.
Znaajno je dovesti u vezu korienje alkohola i stepen kontrole impulsa sa razliitim socijalnim ulogama (roditeljskom, partnerskom, i
drugim). Na osnovu procene moe se traiti
dodatna struna, specijalistika procena i pomo u dogovoru sa korisnikom.
Procena se moe smatrati kvalitetnom ukoliko
pomae da se definie cilj usluga i intervencija. Za
mnoge porodice prekid konzumiranja alkohola ili
droga moe da bude nedostian cilj ukoliko se taj
cilj postavi uz nedovoljno razumevanje okolnosti
zloupotrebe supstanci i odgajanja deteta. Zato se
treba usmeriti na potrebe deteta i na naine na koji
roditelji mogu da ugroze zadovoljavanje potreba
deteta usled zloupotrebe supstanci. Ove aktivnosti
97
Zdravlje roditelja.
Odsustvo roditelja.
Prethodna iskustva leenja/odvikavanja.
Nasilniko ili kriminalno ponaanje i prethodne
osude.
Ko sve ima informacije o zloupotrebi alkohola i droga i njihovom uticaju na ire odnose u
porodici.
Sposobnost ire porodice da se brine o detetu.
Adekvatnost materijalnih resursa prihodi i
stanovanje.
Domainstvo u kome se deavaju rizina
ponaanja odraslih (prodaja droge, seksualna
eksploatacija i sl.).
Odnos susedstva i zajednice i stigma.
Mrea podrke van domainstva.
se odvijaju u saradnji sa slubama mentalnog zdravlja. Ukoliko dobiju mogunost, roditelji i deca mogu
da prepoznaju tetu koja nastaje zbog zloupotrebe
supstanci, da prihvate potrebnu pomo i da koriste
sopstvene resurse i resurse okruenja za prevazilaenje rizika i kompenzaciju tekoa.
UTICAJ INTELEKTUALNE OMETENOSTI

RODITELJA NA RODITELJSKE KAPACITETE
Brojna istraivanja ukazuju na to da roditelji koji su
intelektualno ometeni esto imaju i druge tekoe
koje utiu na njihove kapacitete da se staraju o deci.
Kao problemi se javljaju i nasilje u porodici, loe
duevno ili fiziko zdravlje, iskustvo zlostavljanja u
detinjstvu roditelja, zloupotreba supstanci, iskustvo
odrastanja u institucijama ili na porodinom smetaju, siromatvo, socijalna izolacija i nedostatak podrke ire porodice (Cleaver and Nicholson, 2007).
Kombinacija intelektualne ometenosti sa ovim i
drugim stresorima nepovoljno utie na roditeljske
kapacitete da se staraju o svojoj deci i moe imati
dugotrajne negativne uticaje na dobrobit deteta.
Svakodnevno prisustvo druge brine odrasle
osobe koja se stara o detetu (drugog roditelja ili
srodnika) i spremnost porodice za saradnju sa socijalnim slubama mogu u znaajnoj meri da umanje
rizike po dete roditelja sa intelektualnom ometenou. Ovim porodicama su obino potrebne dugotrajna pomo, raznovrsne usluge i saradnja razliitih
slubi da bi se detetu obezbedilo adekvatno staranje u okviru roditeljske porodice.
Struni radnici mogu da se suoe sa raznovrsnim
nedoumicama i nedostatkom vetina tokom procene u ovim porodicama, kao to su tekoe roditelja
u razumevanju podataka, posebno pisanih informacija, tekoe sa pamenjem verbalnih informacija,
tekoe sa zadravanjem panje i fokusiranjem na
zadatak i sl. Posebnu tekou stvara tendencija osoba sa intelektualnim smetnjama da se lako konformiraju i ponaaju submisivno u prisustvu autoriteta

PROCENA
DEO
(Cleaver and Nicholson, 2007). Za uspenu saradnju

sa roditeljima u ovim okolnostima potrebni su sledei inioci:
pristupane informacije, tampani materijali
pisani na prilagoenom, lako razumljivom jeziku,
dodatno vreme kako bi radnik imao priliku da
se uveri da su roditelji razumeli sve potrebne
okolnosti,
prisustvo srodnika ili prijatelja radi podrke
komunikaciji (treba obezbediti da ova osoba
ne dominira tokom razgovora ili da ne titi
preterano roditelja),
podrka poznatog strunjaka, npr. lekara,
medicinske sestre, uitelja, koji poznaje roditelja i kome roditelj veruje,
mirno i prijatno okruenje, jer haotine ili preterano zahtevne okolnosti u domainstvu
roditelja sa intelektualnim smetnjama mogu
da ometaju njegovu koncentraciju (u takvim
okolnostima moe biti korisno da se razgovor

organizuje u kancelariji socijalnog radnika),
za procenu roditeljskih kapaciteta moe biti
potrebna specijalistika procena defektologa
ili strunjaka za mentalno zdravlje i
redovni pregled sluaja, ukljuenost i saradnja vie relevantnih faktora, kao i dobar plan
monitoringa aktivnosti.
Ukoliko imaju odgovarajuu podrku, roditelji
koji su pogoeni intelektualnom ometenou mogu
uspeno da odgajaju svoju decu. Ukoliko se procena usmeri na intelektualnu ometenost roditelja,
nee biti lako dostii bilo kakvu pozitivnu promenu.
Procena koja se usmerava na ono to se moe promeniti i unaprediti prua mnogo vie mogunosti za
uspeno roditeljstvo. Milnerova i Brn (2009:236
237) u priruniku za procenu navode vodi koji je
promovisala organizacija CHANGE, zajedno sa roditeljima koji su pogoeni intelektualnom ometenou (Tabela 22).
TABELA 22.
VODI ZA RAD SA INTELEKTUALNO OMETENIM RODITELJIMA
1) Tokom procene, socijalni radnik treba da pokazuje potovanje, da dolazi na vreme,

da se direktno obraa roditeljima, da ne koristi argon.
2) Socijalni radnik treba da razmisli pre nego to neto kae, da slua i uje ono to
mu ljudi kau, da objasni ta se deava, da uradi ono to je rekao da e uraditi, da
bude strpljiv i da odvoji dovoljno vremena za jasnu komunikaciju.
3) Potrebno je proceniti potrebe od trenutka kada je potvrena trudnoa.
4) Pre poetka procene treba dobiti dozvolu od roditelja (osim ukoliko ne postoji odgovarajua odluka suda) i to jednostavnijim i jasnijim jezikom treba objasniti svrhu
procene.
5) Roditeljima se mora objasniti podobnost za korienje odreenih usluga ili materijalnih pomoi i treba proveriti da li oni to razumeju; potrebno je povezati usluge i
intervencije sa identifikovanim potrebama.
6) Intelektualna ometenost ne podrazumeva da se ne mogu savladati nove vetine.
7) Socijalnom radniku treba da bude jasno da roditelji mogu biti izrazito anksiozni
zbog mogunosti da e dete biti izdvojeno iz porodice.
8) U proceni i planiranju treba koristiti individualizovani pristup, utvrditi snage, potrebe, prepreke i mogunosti.
98

PROCENA
DEO
TREA STRANA TROUGLA

PORODINI I SREDINSKI FAKTORI
Okruenje u kome dete ivi obuhvata porodino
domainstvo i iru porodinu mreu, formalne institucije kao to su kole, susedstvo i zajednicu, kao i
iri drutveni i kulturni kontekst koji oblikuje samu
prirodu detinjstva i oekivanja od detinjstva kao pojave. Snage u okviru jednog sistema mogu da podre stvaranje snaga u drugom, dok tekoe u jednom
sistemu mogu da pogoraju tekoe u drugim sistemima ili da se udrue sa njima (Bronfenbrenner and
Morris, 1998; Jack and Gill, 2010a). ivoti dece nisu
samo pod uticajem finansijskih okolnosti porodice,

ve i drugih resursa koje njihove porodice koriste u
skladu sa raspoloivim finansijskim resursima: stanovanje, resursi zajednice i usluge u zajednici.
Porodini i sredinski faktori obuhvataju tekue
i prethodne okolnosti funkcionisanja porodice, dostupnost socijalne podrke od strane ire porodice,
dostupnost resursa zajednice, kao i poloaj porodice u zajednici, stambenu situaciju i opremljenost domainstva, zaposlenost i prihode lanova porodice.
OKVIR 22.
FAKTORI PORODICE I SREDINE U PROCENI DETETA
Porodina istorija i funkcionisanje
Psihosocijalni i genetski faktori. Funkcionisanje porodice je pod uticajem okolnosti
poput ovih: ko sve ivi u domainstvu i u kakvoj je vezi sa detetom; znaajne promene u sastavu porodice ili domainstva; iskustva roditelja iz detinjstva. Potrebno
je razmotriti i hronologiju znaajnih ivotnih dogaaja i njihovo znaenje za lanove porodice, prirodu porodinog funkcionisanja, odnose sa braom i sestrama i
uticaj tih odnosa na dete. Tu su i snage i tekoe roditelja (pri emu se posmatra i
odsutni roditelj) i odnos izmeu razdvojenih roditelja.
ira porodica
Ko se sve smatra lanom ire porodice sa stanovita deteta i roditelja? Ovo obuhvata srodnike i nesrodnike, kao i odsutne lanove ire porodice. Razmatra se
njihova uloga i znaaj za dete i roditelje.
Stanovanje
Osnovna infrastruktura i opremljenost domainstva u odnosu na potrebe deteta i
ostalih lanova porodice. Prilagoenost stana lanovima porodice sa invaliditetom.
Unutranjost i spoljanjost stana i neposredno okruenje. Osnovni uslovi podrazumevaju vodu, grejanje, sanitarije, opremljenost za kuvanje, spavanje, higijenu i
bezbednost prostora i njihov uticaj na odgajanje dece.
Zaposlenost
Ko sve radi u domainstvu, obrazac zaposlenosti (stalno, privremeno, povremeno,
sezonski, na crno i sl.). Kako pitanja rada, radnog vremena i sl. utiu na dete i na
aranmane uvanja deteta? Radna iskustva dece i uticaj tih iskustava na decu.
Prihodi
Prihodi koji su na raspolaganju porodici. Da li porodica prima neka socijalna davanja?
Dovoljnost prihoda za zadovoljenje potreba porodice. Nain na koji porodica troi
prihode koji su joj na raspolaganju. Da li postoje finansijske tekoe koje utiu na
dete?
Socijalna integrisanost porodice
iri kontekst susedstva i zajednice i njihov uticaj na dete i porodicu. Stepen integrisanosti porodice u zajednicu ili stepen socijalne izolacije, vrnjake grupe, prijatelji,
kao i socijalna mrea i njen znaaj za dete i porodicu.
Resursi zajednice
Sve ustanove i usluge u susedstvu, primarna zdravstvena zatita, vrtii, kole, verske ustanove, transport, prodavnice i mesta za rekreaciju. Pristupanost i kvalitet
resursa u odnosu na potrebe deteta i porodice, posebno lana sa invaliditetom.
99

PROCENA
DEO

Funkcionisanje porodice je pod uticajem porodine
istorije, strukture porodice, naina i vrste odnosa
pojedinih lanova porodice sa detetom. Uticaj na
porodini ivot mogu da imaju i znaajne promene u sastavu porodice ili domainstva, iskustva roditelja iz njihovog detinjstva, kao i ivotni dogaaji
i njihovo znaenje za lanove ire porodice. Vani

su i naini porodinog funkcionisanja, to obuhvata
i odnose izmeu dece u porodici i uticaj tih odnosa na dete, roditeljske snage i tekoe (i prisutnog i
odsutnog roditelja), kao i odnose meu roditeljima.
TABELA 23.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA U DOMENU PORODINE ISTORIJE I FUNKCIONISANJA
a) Stabilnost domainstva. Nain na koji se znaajni odnosi u domainstvu organizuju, uprkos separacijama i promenama. Snage: stabilno domainstvo, odravanje stabilnih odnosa uprkos separaciji i
promenama, obezbeena porodina podrka. Tekoe: znaajna nestabilnost u domainstvu, poremeeni odnosi, neodravanje odnosa ili destabilizovani odnosi sa irom porodicom.
b) Detinjstvo roditelja. Na funkcionisanje roditelja moe uticati nivo stabilnosti i zatite koji su oni
imali kao deca tokom razvoja, kao i negativna iskustava poput izloenosti nasilju, zlostavljanju i
gubicima, pri emu se sagledava nain na koji se oni odnose prema svojim iskustvima iz detinjstva. Snage: stabilno detinjstvo zatieno od velikih gubitaka i osujeenja; traumatini dogaaji su
prevladani i postoji autonomno funkcionisanje. Tekoe: nestabilna porodina sredina u detinjstvu,
izloenost nasilju, zlostavljanju, odbacivanju, gubitku, bolestima, traumatinim neobraenim dogaajima i preokupirana, izbegavajua ili dezorganizovana afektivna vezanost.
c) Uticaj porodine istorije. Sagledava se da li i koliko znaajni dogaaji, okolnosti i odnosi utiu na
trenutni ivot i odnose meu lanovima porodice. Snage: prepoznavanje i priznavanje znaajnih
dogaaja iz prolosti, odnosa i okolnosti i odgovarajue prevazilaenje traumatinih ili potresnih
iskustava. Tekoe: nerazreeni znaajni dogaaji iz prolosti, odnosi ili okolnosti koje imaju znatan
uticaj na sadanje individualno emocionalno stanje i porodino funkcionisanje.
d) Individualno funkcionisanje roditelja. Vano je da se proceni individualno funkcionisanje roditelja,
to obuhvata fizike i mentalne bolesti, oteenja ili nesposobnosti, line tekoe ili uee u asocijalnim aktivnostima. Snage: adekvatno funkcionisanje u razliitim ulogama unutar i izvan porodice,
dobro zdravstveno stanje, prevladavanje fizikih i mentalnih bolesti ili oteenja, prevladavanje linih potekoa. Tekoe: negativno funkcionisanje u oblasti fizikog i mentalnog zdravlja, oteenja i
nestabilnost, lini problemi, kriminalne aktivnosti i zloupotreba supstanci.
e) Korienje tretmana i podrke iz zajednice. Snage: lanovi porodice koriste odgovarajue tretmane i dostupne resurse zajednice. Tekoe: lanovi porodice ne uspevaju da se ukljue u tretman i da
koriste socijalnu podrku ili odbacuju odgovarajue usluge.
f) Partnerski odnos. I kada jedan od partnera ima znaajne tekoe sa roditeljstvom, drugi partner
moe da prui znaajnu podrku partneru i pomogne mu da razvije svoje vetine roditeljstva. Snage: par se meusobno podrava, potuje, poverava, balansira asertivnost i ima sposobnost za pravljenje kompromisa. Tekoe: par je izolovan, meusobno se ne podrava, ne poveravaju se jedno
drugome, nebalansirani su; jedna osoba je izrazito dominantna, a druga pokorna; mogu je i visok
nivo destruktivnosti, par je u ratu ili u velikom sukobu oko pitanja kao to su kontakt sa detetom ili
roditeljska uloga.
g) Pitanja nasilja u porodici. Vano je da se paljivo razmotri svaki aspekt nasilja u porodici, posebno
nain na koji se ono reava u porodici, to je kljuni faktor koji utie na odgovor roditelja na potrebe
svoje dece. Snage: nema nasilja ili nasilni partner obustavlja nasilje, priznaje odgovornost, svestan je
posledica po partnera i decu; kolaborativan je, deli sve, motivisan je da se promeni. Tekoe: nasilni
partner ne priznaje, opravdava ili minimalizuje nasilje, nastavlja da bude nasilan, ne uspeva da preuzme odgovornost ili krivicu, ignorie uticaj na rtvu i decu, nesaradljiv je, otporan na intervenciju.
h) Porodina organizacija ispunjava bazine potrebe lanova porodice i odgovara na promenjene potrebe i stresne dogaaje tokom ivotnog ciklusa. Snage: razumno fleksibilna, ali stabilna
porodina organizacija koja ispunjava individualne potrebe i adaptira se na promenjene okolnosti i
ivotne faze. Tekoe: porodica je rigidna ili haotina, ometena stresom, minimalno adaptirana na
individualne potrebe, nekonzistentno obezbeuje zatitu lanovima porodice.
100

PROCENA
DEO
i) Priroda i stabilnost porodinog funkcionisanja. Snage: lanovi porodice poseduju snage i sposobnosti da meusobno komuniciraju, sluaju jedni druge i reaguju jedni na druge, umeju da izraze oseanja i reaguju na odgovarajui nain; umeju da odre pozitivne porodine saveze i oseaj individualnog i porodinog identiteta tokom vremena; odgovarajue granice, bliskost i distanca. Tekoe:
lanovi porodice imaju znaajne tekoe u jasnoj komunikaciji i sposobnosti da sluaju jedni druge i
da reaguju na odgovarajui nain u izraavanju, odnosno da reaguju na emocije pozitivno; privatni
savezi, podele ili onesposobljavanje pojedinih lanova porodice; negativan oseaj individualnog i
porodinog identiteta.
Univerzalne potrebe dece i mladih u oblasti porodine istorije i funkcionisanja obuhvataju:

doivljaj ire porodine mree i prijateljstva
van porodine mree,
iru mreu podrke,
dobre odnose i odnose sigurne afektivne vezanosti sa roditeljima, odgajateljima, braom
i sestrama i srodnicima,
podsticanje pozitivnog porodinog ivota;

roditelji ili odgajatelji koji odgovaraju na potrebe deteta,
razvijenu svest o tome ko su sve lanovi (ire)
porodice i o sopstvenom mestu unutar porodice,
doivljaj pripadnosti, oseaj da su podrani,
stabilnu porodicu sa pozitivnim porodinim
iskustvima i oekivanjima,
mogunost za zajednike porodine aktivnosti.
OKVIR 23.
PORODINE ISTORIJE I FUNKCIONISANJA
Voditelj sluaja nastoji da sazna:
ko sve ivi u domainstvu i u kakvim je odnosima sa detetom, odnosno mladom
osobom,
ta se sve promenilo u porodici od roenja ovog deteta,
kakva je porodina rutina,
da li su postojali ili postoje neki problemi u porodici vezani za bolesti, zloupotrebu alkohola, razvod i sl. koji su mogli uticati na razvoj deteta.
Pitanja za dete:
Koga moe da pita kada te zanima da sazna neto o svojoj porodici?
Da li postoji neki uobiajeni nain na koji se vi u porodici ponaate, na primer
vreme za obroke, za spavanje, ko je kada kui i sl.?
Reci mi ta si radio za svoj poslednji roendan?
Probaj da se seti dogaaja kada si zaista uivao sa svojom porodicom. ta se
tada deavalo? ta je tebi tu bilo posebno vano?
Da li postoji neka osoba u porodici kojoj veruje i od koje moe da trai pomo kada ti je potrebna?
Za roditelja/odgajatelja:
Kako vaa beba pokazuje ta joj je potrebno?
Kako vaa beba reaguje na razliite lanove porodice?
Dodatne potrebe u ovoj oblasti mogu da imaju

deca i mladi:
koji su socijalno izolovani i imaju ogranienu
podrku od porodice i prijatelja,
ije porodice imaju loe odnose ili slabu komunikaciju sa irom porodicom,
101
iz porodica u kojima nisu razvijeni sigurni odnosi afektivne vezanosti i u kojima postoji nekonzistentnost u porodinim odnosima,
ije porodice imaju tekoe u prevladavanju
problema,
iji roditelji ne obezbeuju deci adekvatan
nadzor i podrku,

PROCENA
DEO
iji roditelji ili odgajatelji nisu u stanju ili imaju tekoe da postave standarde ponaanja i
odgovarajue granice,
iz porodica u kojima nedostaju pozitivni uzori,
u situacijama nerazreenih problema u vezi
sa porodinim tranzicijama, npr. u sluaju razvoda, ukljuivanja ouha ili maehe, smrti
roditelja, odgajatelja ili druge znaajne osobe,
koji imaju tekoa u uspostavljanju i odravanju odnosa sa drugima,
iji roditelji imaju nisko obrazovanje ili iji su
roditelji nepismeni,
u situaciji kada postoje negativni uticaji iz porodice ili vrnjake grupe koji vode ka izazovnom ili antisocijalnom ponaanju,
koji su u konfliktima sa braom i sestrama i
vrnjacima,
koji imaju iskustvo ivota na hraniteljstvu ili u
rezidencijalnom smetaju,
iji roditelji imaju tekoe sa postpartalnom
depresijom, tekoe u mentalnom zdravlju ili
probleme sa zloupotrebom alkohola ili droga,
iji su roditelji hronino bolesni ili ometeni i
u porodicama u kojima je dolo do smrti lana porodice koji je imao znaajan uticaj na
pomo ire porodice.
Dodatne potrebe dece i mladih u ovoj oblasti
mogu se reavati informacijama i savetima o raspoloivoj pomoi i buduim procedurama slube, podrkom procesu alovanja, prevladavanja gubitaka
i problema u ponaanju, ukljuivanjem u grupe za
podrku, kole za roditelje i sl. Mogu biti potrebne i
usluge i intervencije za decu i mlade sa problemima
u ponaanju (ukljuujui porodinopravne, krivinopravne, diverzione, socijalno-terapijske ili socijalno-edukativne usluge), kao i upuivanje na druge
usluge i slube u zajednici.
Potrebe za specijalistikom procenom i uslugama
u ovoj oblasti mogu se javiti u sledeim situacijama:
kada postoji obrazac izraenih porodinih
konflikata,
kada postoji nasilje u porodici,
kada postoji istorija kriminalnog ponaanja
roditelja,
kada postoji zloupotreba alkohola ili droga
od strane roditelja ili kada postoje tekoe
u mentalnom zdravlju roditelja usled kojih je
dete ili mlada osoba u ozbiljnoj opasnosti od
povrede ili tete,
kada odnosima u porodici dominira kriticizam
i negativan stav niska toplina, visok kriticizam,
kada postoji iskustvo potpunog odbacivanja
deteta od strane primarnog odgajatelja,
kada dete ili mlada osoba nema oekivanja
da moe da dobije podrku za zadovoljavanje svojih potreba od roditelja ili odgajatelja,
kada porodica ne eli vie da se stara o detetu ili je napustila dete,
102
kada su dete ili mlada osoba izloeni fizikom, psiholokom ili seksualnom zlostavljanju
ili zanemarivanju,
kada roditelji primenjuju fiziko kanjavanje
van mere koja se moe oznaiti kao razumna ili kada koriste nepredvidive i nestalne
disciplinske metode,
kada dete ili mlada osoba imaju tekoa u
mentalnom zdravlju,
kada ne postoji delotvorna podrka ire porodice ili je ta podrka destruktivna, neefikasna,
vie kritizerska nego podravajua,
kada ira porodica ima istoriju tekoa ili aktuelne tekoe sa emocionalnom, fizikom ili
seksualnom zloupotrebom,
kada dete ili mlada osoba imaju ozbiljne probleme u odnosima afektivne vezanosti sa roditeljima, a ostaju bez podrke ire porodice,
kada je porodica socijalno izolovana u zajednici, nezavisno od razloga, npr. kao rtva
kriminaliteta, zbog pripadnosti manjinskoj etnikoj grupi ili kulturi, zbog ozbiljnog oteenja mentalnog zdravlja ili invaliditeta i
kada doe do smrti roditelja.
U ovim okolnostima deci i mladima mogu biti
neophodni stabilan porodini smetaj, usvojenje ili
hraniteljstvo, odnosno druge vrste formalnog alternativnog staranja. Takoe, deci i mladima u ovim situacijama moe biti od koristi i pomo organizacija
koje se bave nasiljem u porodici, odnosno uslugama mentalnog zdravlja, ukljuujui terapiju za dete,
roditelje ili odgajatelje. U svim ovim situacijama
neophodan je razvijen individualizovani porodini
plan sa planom stalnosti za dete, kao i upuivanje,
aranman pristupa uslugama i koordinacija usluga i
slubi u zajednici.
Roditelje treba posmatrati kao aktivne nosioce,
a ne pasivne primaoce (Beresford, 1995) u procesu procene i treba prepoznati da oni nastoje da prevladaju stresove vezane za roditeljstvo. Procena i
intervencije treba da se grade na snagama roditelja,
sa osetljivou na individualne razlike. Postoje brojna saznanja koja ukazuju na to da roditelji uvaavaju
procenu koja se oslanja na njihova znanja, razumevanje i aspiracije za budunost.
Za organizaciju informacija o porodinoj istoriji i
funkcionisanju korisno je izraditi i porodini genogram i listu kritinih dogaaja (egarac i Damonja
Ignjatovi, 2010). U ovoj oblasti procena treba da
odgovori na sledea pitanja (DoH, 2000a):
Na koji nain se porodica snalazi sa znaajnim
ivotnim dogaajima i tranzicijama?
Kakva je podrka na raspolaganju ovoj porodici?
Kakav je poloaj deteta za koje postoji zabrinutost u ovoj porodici?
Pitanja od znaaja za porodinu istoriju mogu se
organizovati u okviru tri teme:

PROCENA
DEO
1. znaajni dogaaji u ivotu porodice i deteta, i

to hronologija znaajnih porodinih dogaaja
i njihovo znaenje za porodicu,
2. znaajne promene u porodinom sastavu,
iskustva roditelja tokom detinjstva i njihovo
znaenje za porodicu,
3. znaajni dogaaji u proteklih godinu dana i
njihovo znaenje za porodicu.
Na ove tri osnovne teme odgovara se prikupljanjem i analizom informacija o sledeim pokazateljima:
interakcije izmeu ukuana, posebno roditelja, ukljuujui brau i sestre i druge lanove
domainstva, koje mogu imati uticaj na dete;
interakcije se odnose na meusobnu podrku
i pomo (ko kome pomae, ko to ne ini), na
konzistentnost, usklaenost odnosa i dr.,
procena roditeljskih snaga i tekoa, kao i
uticaj odsutnog roditelja, odnos rastavljenih
roditelja i sl.,
sposobnost lanova porodice da jasno verbalno i neverbalno komuniciraju, ispoljavaju
sebe, spremnost i sposobnost za razumevanje drugog, sposobnost da zajedniki reavaju probleme, da se meusobno sasluaju, da
naprave kompromis,
nain ponaanja u konfliktnim i stresnim situacijama, prisustvo nasilja u porodici, (ne)
ravnotea moi, meuzavisnost, umreenost,
emotivna podrka, koliko lanovi porodice
raunaju jedni na druge, odgovornost, poverenje, potovanje.
Za procenu porodine istorije i funkcionisanja
mogu se koristiti razliiti instrumenti procene:
Upitnik o nedavnim dogaajima (Brugha,
Bebington, Tennant and Hurry, 2003, prema
egarac i Damonja Ignjatovi, 2010) ukazuje
na prisustvo stresnih dogaaja za porodicu u
proteklih godinu dana i moe dati znaajne
informacije o tome da li su aktuelne tekoe
rezultat tih dogaaja ili hroninih porodinih
problema, kao i o nainu kako to utie na
porodicu. Ovakvi dogaaji mogu biti precipitatori aktuelnih praktinih problema (npr.
materijalne prirode), emocionalnih problema
(uticaj na mentalno zdravlje) ili sami mogu
biti posledica ranijih porodinih tekoa, pa je
korisno razmotriti njihovu interakciju sa drugim aspektima funkcionisanja porodice.
Skala porodinih resursa (Dunst, Trivette &
Deal, 1988, prema egarac i Damonja Ignjatovi, 2010) omoguuje procenu resursa porodice, odnosno kako porodica percipira svoje resurse, ta smatra da joj nedostaje, a za
koje resurse smatra da su adekvatni.
Vremenska linija (Collins, Jordan, Coleman,
2007, prema egarac i Damonja Ignjato-
103
vi, 2010) koristi se za beleenje i razmatranje znaajnih dogaaja u ivotu porodice ili
pojedinca. Ova tehnika pomae da se odredi
istorija nastanka problema, vreme u kome se
postojei problem javio i ta se dogaalo u
ivotu porodice ili osobe pre i posle nastanka problema. Unoenjem podataka na pravoj liniji veoma brzo se prikupljaju podaci o
znaajnim dogaajima u hodu porodice ili
pojedinca kroz ivotni ciklus upoznavanje partnera, roditelja, zabavljanje, venanja,
smrti, roenja, periodi nezaposlenosti ili bolesti lanova porodice, preseljenja, razvodi i
sl. Vremenska linija moe da pomogne strunom radniku da brzo prikupi veliki broj informacija i pojedinosti o linoj istoriji ili istoriji
porodice, kao i o znaaju pojedinih dogaaja
u porodici.
IRA PORODICA
ira porodica je okvir koji obuhvata roake i druge
osobe koje imaju uticaja na dete i lanove ue porodice, bilo da su neposredno prisutni bilo da su geografski udaljeni ili umrli. Vano je razmotriti njihovu
ulogu i znaaj za dete i roditelje. Podrka lanova
porodice moe biti emocionalna, informativna ili
konkretna. Priroda odnosa se oznaava kao bliskost
ili kriticizam, dok je smer podrke obostran, od ire
porodice ka porodici deteta i od porodice deteta ka
iroj porodici. Potrebno je paljivo razmotriti uticaj
prisustva razliitih odgajatelja u ivotu deteta i razumeti kontekst u kome je obezbeeno staranje o
detetu.
Babe, dede i drugi srodnici su u brojnim drutvima vitalni izvor finansijske, praktine i emocionalne
pomoi za najvei broj porodica sa decom, posebno kod onih koji ive u nepovoljnim okolnostima. U
porodicama u kojima je jedan od roditelja odsutan
treba proceniti uestalost kontakata deteta sa tim
roditeljem i prirodu odnosa sa irom porodicom odsutnog roditelja.
U povoljnom sluaju, deca koja imaju vie odgajatelja u okviru porodice imaju mogunost da
kompenzuju nedostatke ili propuste roditelja u zadovoljavanju potreba. Dete moe da razvije blizak
i siguran odnos afektivne vezanosti sa lanom ire
porodice, pa ak i sa prijateljem roditelja. To moe
da nadoknadi hronine probleme roditelja u porodinom domainstvu i da obezbedi detetu doivljaj
pripadnosti i samopotovanja. Ovaj resurs se moe
koristiti u vreme porodinog sloma i u drugim kriznim situacijama. U nepovoljnom sluaju, deca koja
imaju vie odgajatelja mogu biti u veoj meri izloena mogunostima zloupotrebe.
ira porodica moe biti znaajan izvor podrke, ali i izvor dodatnog stresa za porodicu deteta,
ili moe biti nezainteresovana, ili nesposobna da
pronae nain za efikasnu pomo (Thoburn et al.,
2000). Pored toga, neki roditelji ne ele da ukljue lanove ire porodice u reavanje svojih tekoa,

PROCENA
DEO
bilo zato to ne ele da ira porodica zna za njihove

probleme bilo zato to ne oekuju pomo koja im
je potrebna. Brojna istraivanja ukazuju na to da su
lanovi ire porodice najee spremni da pomognu u situacijama ozbiljnih tekoa (Brandon et al.,
1999).
TABELA 24.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA U DOMENU IRE PORODICE
a) Odnosi sa irom porodicom. Snage: mrea podrke meu lanovima ire porodice;
podrka je dostupna kada je potrebno u sluajevima invaliditeta, bolesti i stresa,
zbrinjavanja, pruanja praktine i emotivne podrke. Tekoe: ira porodica je intruzivna, previe ukljuena, neefikasna ili odbacujua, ne uspeva da obezbedi staranje,
praktinu ili emocionalnu podrku kada postoje invaliditet, bolest ili stres.
b) Zatita lanova porodice od pojedinaca koji predstavljaju rizik. Snage: obezbeena zatita od pojedinaca koji predstavljaju rizik za porodicu. Tekoe: neuspeh u
zatiti od pojedinaca koji predstavljaju rizik za porodicu.
OKVIR 24.
MOGUA PITANJA ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA U OBLASTI IRE
PORODICE
Voditelj sluaja nastoji da sazna:
odnose porodice sa srodnicima i nesrodnicima;
da li srodnici i drugi obezbeuju odgovarajui nivo pomoi i podrke za dete,
mladu osobu ili roditelja.
Pitanja za dete i roditelja:
Osim tvoje/vae porodice, ko su vane osobe u tvom/vaem ivotu?
Da li ima nekih odraslih u tvom/vaem susedstvu ili zajednici kojima se moe/
moete obratiti za pomo ukoliko bi to bilo potrebno?
Za procenu ire porodice i podrke koju porodica ima u svojoj socijalnoj mrei mogu se koristiti
razliiti instrumenti procene (egarac i Damonja
Ignjatovi, 2010):
Mapa socijalne mree (prema Tracy and
Whittaker, 1990) oznaava socijalnu mreu
porodice kao vaan podravajui i zatitni
faktor za savladavanje svakodnevnih ivotnih
zadataka i tokom stresnih dogaaja u porodici. Socijalna podrka obuhvata raznolike
neformalne naine kojima ljudi pomau jedni
drugima: od pruanja emocionalne podrke,
saveta i informacija, usmeravanja i vostva
do konkretne pomoi. Kao sredstvo procene, mapa razmatra postojee neformalne resurse, potencijalne neformalne resurse koje
porodica trenutno ne koristi, prepreke da se
ukljue novi resursi socijalne mree, kao i faktore za donoenje odluke o ukljuivanju neformalnih resursa u plan usluga.
Skala porodine podrke (Dunst, Trivette &
Deal, 1988) meri broj izvora i pristupanost podrke porodicama sa decom od osoba iz ire
104
porodice i okoline. Skala se zasniva na pretpostavci da stepen i kvalitet podrke i pomoi

bitno redukuje stres, promovie dobrobit porodice i deteta i poveava izbor strategija snalaenja (coping). Koristi se za procenu, monitoring i praenje ishoda usluga kao pokazatelj
promene stepena podrke tokom vremena.
Kulturogram (Congress, 1992) predstavlja tehniku razvijenu kao sredstvo za vizuelnu prezentaciju i pomo u istraivanju uticaja kulture
na razliite aspekte ivota deteta i porodice.
Kombinuje elemente eko-mape i genograma,
mapirajui odnose lanova porodice sa okruenjem onako kako se to ini kroz eko-mapu.
Istrauju se i meugeneracijske veze lanova
porodice, onako kako se to ini u genogramu.
Tokom procene treba obratiti panju na to da
posebno kod roditelja koji imaju ograniene socijalne mree u zajednici, a koji su zavisni od pomoi
jednog ili dva srodnika, postoji rizik da socijalna podrka koju dobijaju od ire porodice bude praena
velikim kriticizmom i nekonstruktivnim odnosima.
Ovde vai izreka da srodnike ne moete da birate,

PROCENA
DEO
ve samo prijatelje. Brojna istraivanja (npr. Ghate

and Hazel, 2002) potvrdila su da, mada su srodnici najvaniji u obezbeenju razliitih vrsta socijalne
podrke, prijatelji predstavljaju posebno vaan izvor
emocionalne podrke, dok su susedi vani za obezbeivanje praktine pomoi, npr. za pozajmicu stvari potrebnih za domainstvo, uvanje dece u sluajevima hitne potrebe, hranjenje kunih ljubimaca i sl.
Porodice koje opaaju sebe kao visoko podrane
jesu porodice koje imaju uravnoteenu mogunost
da koriste pomo srodnika, prijatelja i susedstva.
Nasuprot tome, socijalno izolovane porodice i porodice ija se socijalna mrea sastoji od preteno nepodravajuih osoba najranjivije su u ovom pogledu
(Jack, 2006).
STANOVANJE
Stanovanje se procenjuje u okviru osnovnih karakteristika i opreme ivotnog prostora, to se sagledava
u skladu sa uzrastom i razvojnim statusom deteta i

drugih lanova porodice. Razmatra se unutranjost,
spoljanjost i neposredno okruenje domainstva.
Osnovna oprema podrazumeva vodu, grejanje, sanitarne uslove, opremljenost za pripremanje hrane,
mesto spavanja ukuana, istou i bezbednost kao
okvir za merenje njihovog uticaja na negu deteta.
Kada je u pitanju stanovanje, svoj deci i mladima
je potrebno sledee:
stanite koje ima osnovnu opremu u pogledu
grejanja, ventilacije i izolacije, kupanja, opreme za kupanje i umivanje, toaleta, koje je bez
vlage i bui,
prikladan stan i mesto za odmor, a za lanove
porodice sa invaliditetom i pristupaan prostor,
voda, sanitarna infrastruktura, mesto za pripremanje obroka, mogunost igre u okruenju, bezbedna zajednica, pristup prodavnicama i lokalnom prevozu.
TABELA 25.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA U DOMENU STANOVANJA I DOMAINSTVA
Dostupnost, kvalitet, odravanje i adaptacija stambenog prostora. Snage: stabilne

okolnosti u domainstvu, stan odgovara potrebama deteta i drugih lanova porodice;
vlasnik ili porodica odravaju domainstvo; deca i roditelji su prijateljski raspoloeni,
adaptirani na invaliditet ili ometenost lana u domainstvu. Tekoe: nestabilne okolnosti domainstva, stan ne odgovara potrebama dece i drugih lanova porodice, vlasnik ili porodica slabo odravaju stan, domainstvo nije prilagoeno potrebama dece ili
lanova porodice sa invaliditetom.
Dodatne ili specijalistike potrebe za podrkom

u ovoj oblasti mogu imati deca i mladi u sledeim
okolnostima:
kada ive u neadekvatnim i loim uslovima
stanovanja,
kada postoje problemi sa osnovnim objektima, npr. porodina kua se nalazi na klizitu
ili u plavnom podruju,
porodice koje iznajmljuju stan mogu biti
ugroene porastom cene iznajmljivanja,
kada postoje diskriminacija i akti nasilja u zajednici koji se zasnivaju na rasnoj ili etnikoj
mrnji i netrpeljivosti,
kada doe do naputanja stana zbog nasilja
u porodici,
kada postoji visoka mobilnost porodica koje
ne ive na jednom mestu (putujue porodice, nomadi, ergari i sl.),
kada je okruenje zagaeno usled zaraznih
otpadnih materija, tetoina, nagomilanog
otpada,
kada nema dovoljno energenata,
kada postoji zaduenost porodice,
kada postoji istorija antisocijalnog ponaanja,
zloupotrebe droga ili kriminalnih aktivnosti,
105
kada postoji potreba da se stanuje u blizini

srodnika, prijatelja, mesta rada, kole i sl.
Specijalistike potrebe za procenom i intervencijama mogu imati deca i mladi koji se suoavaju sa
beskunitvom ili su u riziku da oni ili njihova porodice postanu beskunici i ive na ulici. Takoe, u
ovoj grupi su i deca i mladi koji ive u stanovima
koji im ugroavaju zdravlje i bezbednost, kao i oni
koji su na privremenom smetaju usled obnavljanja
zajednice posle prirodnih i drugih nepogoda.
Procena u ovoj oblasti treba da se bavi sa tri
osnovne oblasti (Jack and Gill, 2003):
1. adekvatnost stambenih uslova u vezi sa potrebama porodice,
2. kako uslovi i mesto (lokacija) stanovanja utiu na meuljudske odnose i
3. gledite porodice o sopstvenom stanovanju.
Prikupljaju se podaci i analiziraju sledei pokazatelji:
veliina stambenog prostora, odnos prostora prema broju lanova domainstva, stambeni status (da li porodica ivi u sopstvenom

PROCENA
DEO
stanu ili kui, podstanarski smetaj, kolektivni

smetaj);
stabilnost stambene situacije, este selidbe
(zbog posla, privremenog smetaja) i uticaj
ovih faktora na potrebe deteta (esto menja
kole, drugove i sl.);
osnovni uslovi stanovanja struja, voda, toalet, ostale sanitarije, grejanje i stanje instalacija;
opremljenost domainstva, uslovi za kuvanje,
spavanje, osnovni nametaj i stanje nametaja i opreme;
posebno se razmatra primerenost opreme i
prostora za potrebe deteta sa invaliditetom,
odnosno smetnjama u razvoju;
istoa i urednost domainstva, i to unutranje i spoljno ureenje (pod kontrolom porodice), kao i neposredne okoline (van porodine
kontrole) i uticaj na higijensko-zdravstveno
stanje;
bezbednost u stanu i oko stana (dvorite), i to
prisustvo opasnih predmeta ili materija (otrovi,
lekovi, hemikalije, oruje, neispravne instalacije
struja, plin), neobezbeen aht, otri ili opasni
predmeti, stepenite bez ograde, blizina vodene povrine (npr. bunar, reka, bazen) i sl.
Koristan instrument za organizaciju ovih informacija moe biti Skala kunih uslova (Davie, Hutt,
Vincent & Mason, 1984, prema egarac i Damonja
Ignjatovi, 2010). Ovaj instrument prua informacije
o bezbednosti, redu i higijeni stana, to prema nalazima razliitih istraivanja korelira sa razvojem deteta,
odnosno ima stimulativnu ulogu u njegovom razvoju.
U mnogim zemljama pitanja stanovanja su blisko povezana sa optom ekonomskom situacijom.
Mnogolane porodice, koje su inae izloene veim
rizicima od siromatva, takoe se ee sreu sa
nepovoljnim uslovima stanovanja. Rezultati brojnih
istraivanja pokazuju da neodgovarajui stambeni prostor ili stambeni prostor loeg kvaliteta utiu
na sve aspekte zdravlja i dobrobiti deteta (Shelter,
2006). Beskunitvo, ivot u neformalnom ili nehi-
gijenskom naselju ili ivot u privremenom smetaju,

kao najekstremniji oblici problema u oblasti stanovanja, takoe veoma nepovoljno utiu na sposobnosti roditelja da odgovore na potrebe dece.
I geografska lokacija domainstva ima znaajnu
ulogu. Porodice koje se suoavaju sa siromatvom
trpe posledice ivota u krajevima koje odlikuju visoka stopa nezaposlenosti, kriminal, antisocijalno ponaanje, zloupotreba alkohola i droga, malo resursa za brigu o deci (nedostatak vrtia, predkolskih
ustanova, igralita i sportskih terena za decu i sl.),
kole slabijeg kvaliteta i sl. (Ghate and Hazel, 2002;
Lupton, 2003). U proceni treba razmotriti i uticaj
urbanog odnosno ruralnog okruenja na finansijsku situaciju porodice. Mada je siromatvo najee
koncentrisano u gradovima, izolovane i siromane
seoske porodice mogu da doivljavaju posledice
siromatva znatno intenzivnije (npr. zbog neadekvatnog transporta, nedostupne zdravstvene nege,
nepostojanja kola, prodavnica i sl.).
Vano je proceniti koliko novca porodica troi
na stanovanje i trokove stanovanja, da li je porodica optereena kreditima, dugovima za komunalne
trokove i sl. Uprkos siromatvu, brojna istraivanja
i iskustvo ukazuju na to da najvei broj roditelja koji
se suoavaju sa ovim tekoama sasvim dobro odgaja svoju decu i pokazuje odgovarajue roditeljske
kapacitete (Katz et al., 2007).
ZAPOSLENOST
Zaposlenost obuhvata ove pokazatelje: ko je sve
zaposlen od lanova porodice, stalnost i vrstu zaposlenja, radno vreme ukuana i uticaj ovih faktora
na dete. Znaajan je i nain na koji lanovi porodice
doivljavaju svoju zaposlenost odnosno nezaposlenost, a znaajna su i detetova radna iskustva i uticaj
koji rad ima na njega. Sagledava se stabilnost zaposlenja (pred otkazom, sezonski rad, bez ugovora i
sl.) i kakva je organizacija domainstva u odnosu na
radno vreme, kakav to uticaj ima na dete, kako roditelji gledaju na svoj posao ili nezaposlenost, kako to
utie na njihov odnos prema detetu.
TABELA 26.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA U DOMENU ZAPOSLENOSTI (BENTOVIM ET AL., 2009)
a) Priroda i obrasci radnog angaovanja. Snage: dostupnost posla, radno vreme

usklaeno sa porodinim ivotom i pruanjem odgovarajue i dosledne nege
detetu; porodini ivot nije ugroen u periodima nezaposlenosti. Tekoe: nedosledno radno vreme ili nepredvidivi obrasci zaposlenosti, dugotrajna nezaposlenost,
obrazac zaposlenosti koji ne podrava potrebe porodinog ivota; deca mogu biti
ostavljena da se brinu sama o sebi dok su roditelji na poslu ili je potrebno da se
sami brinu o mlaoj brai i sestrama.
b) Balansiranje posla i roditeljstva. Snage: izbalansiranost radnih sati i obrazaca rada
sa potrebama staranja o deci i adekvatna zamena, odnosno obezbeenje odgovarajueg aranmana brige. Tekoe: radno vreme koje umanjuje vreme provedeno sa
porodicom ili se preplie sa potrebama dece za negom ili kontaktom; neadekvatna
zamena i neodgovarajui aranman brige o deci.
106

PROCENA
DEO
Zaposlenost roditelja i drugih ukuana ne predstavlja samo nain za obezbeivanje prihoda i osnovu za specifine okolnosti obezbeivanja staranja
za decu u domainstvu, ve predstavlja i modele
koji odrasli obezbeuju deci za ukljuivanje u obrazovanje, obuke i zapoljavanje i izgradnju odnosa
prema radu, doprinosu zajednici i sopstvenom usavravanju. Razmatraju se i mogunosti mlade osobe
da razvije ivotne vetine, sposobnosti, aspiracije,
stekne radno iskustvo, kao i da se angauje u dobrovoljnom radu.
PRIHODI
Prihodi porodice se posmatraju preko pristupanosti novanih ili drugih sredstava u odreenom
vremenskom periodu. Razmatra se da li su prihodi
dovoljni za zadovoljenje potreba porodice, da li su
pristupane razliite vrste materijalne pomoi i kako
se troe pristupani prihodi. Vano je proceniti da li
postoje finansijske tekoe porodice koje utiu na
dete.
TABELA 27.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA U DOMENU PRIHODA
Dostupnost prihoda. Snage: prihodi su odrivi i adekvatni, prava su potvrena i ostvaruju se. Tekoe: prihodi su neadekvatni, nekonzistentni, dovode do oskudice, prava na
prestacije se ne ostvaruju ili se ne koriste na odgovarajui nain.
Upotreba dostupnih resursa. Snage: primarni fokus pri korienju dostupnih resursa je
na detetu i potrebama porodice. Tekoe: resursi se koriste za potrebe odraslih, potrebe dece i porodice se zanemaruju.
Uticaj prihoda na decu. Snage: deca dobro funkcioniu i prilagoavaju se varijacijama
u prihodima. Tekoe: deca nisu zatiena od uticaja varijacija u prihodima porodice.
Upravljanje prihodima. Snage: dobro upravljanje resursima i obezbeivanje adekvatne
nege za dete. Tekoe: loe upravljanje dostupnim resursima.
Brojne studije su potvrdile da postoji snana povezanost izmeu a) siromatva i nepovoljnih materijalnih uslova ivota i b) nepovoljnih ishoda u razvoju dece, posebno u oblasti zdravlja i obrazovanja
(npr. Duncan and Brooks-Gunn, 2000; Jack and Gill,
2003), a zabeleene su i nepovoljne posledice na

roditeljstvo u narednoj generaciji. Slikoviti prikaz kumulativnih efekata siromatva i nepovoljnih uslova
ivota dat je u Tabeli 28, koja prikazuje anse dece
da uu u sistem alternativnog staranja.
TABELA 28.
KUMULATIVNI EFEKAT NEPOVOLJNIH IVOTNIH OKOLNOSTI
(ADAPTIRANO PREMA BEBBINGTON AND MILES, 1989, DOH, 2002)
DETE 1
DETE 2
Uzrast 59 godina
Uzrast 59 godina
Porodica ne zavisi od socijalnih materijalnih davanja
Porodica koristi socijalna materijalna davanja
Dvoroditeljska porodica
Jednoroditeljska porodica
Najvie troje dece u porodici
etvoro ili vie dece u porodici
Dominantna etnika grupa
Meano ili manjinsko poreklo
Stan ili kua u vlasnitvu
Iznajmljen stan ili kua
Vie prostorija u kui nego lanova domainstva
Jedna ili vie osoba po prostoriji
Verovatnoa upuivanja na alternativno staranje

1:7000
Verovatnoa upuivanja na alternativno staranje

1:10
107

PROCENA
DEO
Dostupnost finansijskih resursa je povezana sa

nizom faktora ija kombinacija ima veliki uticaj na
sposobnost roditelja da odgovore na potrebe svoje dece, ali i direktno dejstvo na svakodnevni ivot i
anse dece u budunosti. Treba direktno razgovarati
sa decom i roditeljima o njihovim iskustvima i trenutnim okolnostima. Razgovor o finansijskim okolnostima moe biti osetljiv za neke roditelje koji se bore
da obezbede adekvatne uslove za ivot svojoj deci.
Uspeno ukljuivanje podrazumeva usvojene antidiskriminacione vrednosti, stavove i objanjenja voditelja sluaja ili drugog strunjaka koji sprovodi procenu,
pri emu se pokazuje razumevanje da su ekonomske
okolnosti u drutvu esto nepravedno strukturirane.
Pri tome je potrebno imati na umu da ekonomske nejednakosti mogu da utiu na kapacitete roditelja ili odgajatelja da prevladava tekoe, kao i
na kvalitet ivota deteta. Takoe, uoljive su veze
izmeu finansijskih okolnosti roditelja ili odgajatelja
i njihovog fizikog i mentalnog zdravlja. ivot u siromatvu predstavlja stalni stres, to moe da deluje
povratno na roditeljstvo (egarac, 2004). Mogue
su i tenzije meu roditeljima, prekidi i slomovi u porodinom ivotu (Cleaver et al., 1999).
Razmatranje uticaja ekonomskih faktora na roditelje i decu treba da uzme u obzir da kod nekih
porodica postoji vea verovatnoa da e se suoiti sa siromatvom nego kod drugih. To su najee porodice u kojima nijedan od odraslih lanova
nema plaen posao, jednoroditeljska domainstva,
domainstva sa troje ili vie dece, pogotovo dece
mlaeg uzrasta (Bradshaw 2002; 2005), porodice
iz manjinskih etnikih grupa, posebno Romi (European Roma Rights Centre, 2011; Jaki i Bai,
2002), porodice izbeglica i traioci azila, kao i porodice u kojima ivi odrasla osoba sa invaliditetom
ili dete sa smetnjama u razvoju (Strickland and Olsen, 2005).
U ovoj oblasti procene voditelj sluaja nastoji da
sazna:
a) kakav je ivotni aranman ove porodice te da
li u smetaju postoje odgovarajua oprema i
uslovi za porodini ivot;
b) ko sve radi u domainstvu, kakvi su obrasci
radnog vremena i prihodi porodice;
c) uticaj stanovanja, zaposlenosti i prihoda na
dete ili mladu osobu.
OKVIR 25.
STANOVANJA, ZAPOSLENOSTI I PRIHODA
Pitanja za dete:
Kakav je ivot u tvom kraju?
Ko sve radi kod kue i ime se bave?
Da li neko u tvojoj porodici radi daleko od kue ili nou, tako da ga ne via ba
esto?
Da li su odrasli u tvojoj kui zbog posla tako umorni da ne mogu da se bave
tvojim potrebama?
Da li imate dovoljno novca za potrebe vae porodice?
Treba ispitati i direktan uticaj ekonomskih faktora na decu i mlade, postavljati im pitanja o uticaju
finansijskih tekoa na njihov svakodnevni ivot, na
uklapanje u drutvo i sl. Deci i mladima se postavljaju pitanja o dostupnosti odee, obue i opreme
koja je uobiajena u vrnjakoj grupi i o njihovim
stavovima o tome, da li pozivaju vrnjake u kuu,
da li su moda usled siromatva socijalno iskljueni
iz vrnjake grupe ili su rtve vrnjakog nasilja i sl.
Ovi podaci se koriste radi procene uticaja tekoa
na svakodnevni ivot deteta, ali i radi dugorone
procene uticaja na njegov razvoj, aspiracije i budui
ivot. Neka deca naue da budu siromana (Jack
and Gill, 2010a), naputaju kolovanje i ne ukljuuju
se u socijalne aktivnosti, npr. kada smatraju da njihovi roditelji ne mogu da im priute odlazak na izlet,
ekskurziju, sportske aktivnosti i sl.
108
Tokom procene se posebno prikupljaju i analiziraju sledei pokazatelji:

iznos i vrsta prihoda (materijalno stanje i tekoe), kako prihodi utiu na osnovne potrebe,
ishranu, stambenu situaciju, kako porodica
zadovoljava svoje i detetove druge potrebe
(kultura, odmor, zabava),
prisustvo finansijskih stresora (stabilnost prihoda, dugovi, vanredni rashodi),
finansijski problemi vezani za socijalni sistem
(neefikasnost, neinformisanost, greke, kanjenje u isplati materijalnih davanja),
upravljanje prihodima (kako porodica koristi
prihode, da li ih adekvatno rasporeuje, da li
upravlja novcem razumno, planski, odgovorno, organizovano ili se zaduuje, ne plaa raune i kako se to odraava na dete).

PROCENA
DEO
ODNOS PORODICE I LOKALNE ZAJEDNICE

Odnos porodice i lokalne zajednice ili socijalna integrisanost porodice procenjuje se razmatranjem
ireg konteksta susedstva i zajednice i njihovog
uticaja na dete i porodicu. Sagledavaju se i stepen
porodine integracije odnosno izolacije te vrnjaki

i prijateljski odnosi u socijalnoj mrei. Deci i mladima
je potrebno da se njihova porodica osea kao deo
zajednice, a potrebna je i dobra mrea prijateljskih i
drutvenih odnosa u okruenju porodice.
TABELA 29.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA U DOMENU SOCIJALNE INTEGRACIJE PORODICE
a) Integracija dece i roditelja u lokalno susedstvo i kontekst zajednice. Snage: integrisanost dece i roditelja u lokalno okruenje i kontekst zajednice. Tekoe: deca i
porodica su izolovani, neprihvaeni ili neintegrisani u susedstvo i iru zajednicu.
b) Stav zajednice prema razliitostima. Snage: prihvatanje i vrednovanje razliitosti u
zajednici, diskriminacija se aktivno obeshrabruje. Tekoe: klima pretnji, diskriminacije, odsustva tolerancije, antisocijalni uticaji iz susedstva i ire zajednice.
c) Dostupnost i korienje vrnjakih grupa i mrea prijatelja. Snage: vrnjake
grupe i mree prijatelja su dostupne, dete i porodica ih koriste. Tekoe: vrnjake
grupe i mree prijatelja nisu dostupne, dete i porodica nisu ukljueni u mree ili grupa ima antisocijalni uticaj u zajednici.
Dodatne potrebe za podrkom mogu da imaju

deca i mladi u sledeim okolnostima:
kada porodica ima nerazvijene ili ograniene
kontakte sa lanovima zajednice,
kada se porodica nedavno doselila u kraj,
kada postoje odreeni konflikti porodice sa
zajednicom,
kada je porodica geografski, socijalno i na
drugi nain izolovana,
kada su roditelji socijalno iskljueni (zbog zloupotrebe supstanci, umeanosti u kriminalne
aktivnosti, diskriminacije i sl.),
kada je porodica socijalno iskljuena iz zajednice zbog etnikih, rasnih, kulturnih i drugih
razliitosti.
Izraene potrebe za podrkom u ovoj oblasti
imaju porodice koje su hronino socijalno iskljuene
iz zajednice, kada postoji visok nivo konflikta sa susedima i kada je zajednica neprijateljski nastrojena
prema porodici.
Termin zajednica ovde se koristi za oznaavanje socijalnih relacija izmeu pojedinaca u posebnim
geografskim oblastima, s tim to te socijalne relacije
ne obuhvataju nuklearnu i iru porodicu, kao ni interesne zajednice (grupe, udruenja, verske zajednice) koje nisu povezane sa odreenom geografskom
lokacijom. Pojam neformalna podrka koristi se da
ukae na pomo koja potencijalno stoji na raspolaganju roditeljima ili odgajateljima, kao i deci i mladima, od strane lanova njihove ire porodice i iz mrea u zajednici (egarac, 2004; Jack and Gill, 2010).
Za voditelja sluaja ili drugog strunjaka koji vodi
procenu znaajno je da utvrdi snage (kao i potencijalne opasnosti) unutar socijalne mree deteta i porodice. Treba proceniti kapacitete pojedinca da pregova-
109
ra o tim odnosima, jer korienje potencijalnih snaga

moe da ublai dejstvo tekoa ili opasnosti. Za analizu meusobnog uticaja razliitih faktora u ivotu deteta koriste se ekoloka teorija i istraivanja koja su
ukazala na socijalnu mreu i faktore u zajednici koji
podravaju razvoj rezilijencije kod deteta i porodice
(Masten and Coatsworth 1998; Newman 2004).
Podaci o kvalitetu socijalnih mrea se dobijaju iz
razgovora sa detetom i roditeljima, kada se razmatra njihova percepcija pojedinanih snaga i tekoa
postojeih ili potencijalnih izvora spoljanje podrke.
Potrebno je razviti razumevanje ta re zajednica
znai razliitim pojedincima i grupama, uzimajui u
obzir faktore kao to su njihov uzrast, pol, linost,
interesovanja, sposobnosti, religija, kultura, rasno i
etniko poreklo.
Brojna istraivanja su pokazala da postoji odnos
izmeu socijalne izolacije i dezintegracije porodice i
uslova za optimalan razvoj i bezbednost dece. To je
povezano sa stepenom ukljuenosti porodice u zajednicu, sa nekorienjem resursa i nepostojanjem
svesti porodice o raspoloivim slubama i uslugama, kao i sa ogranienom socijalnom mreom koja
stoji na raspolaganju detetu i porodici (egarac,
2004; Coohey 1996; Crittenden 1985). Roditelji zanemarene dece nemaju nimalo ili imaju malo raspoloive socijalne podrke, esto su izolovani, oseaju
se emocionalno usamljeno i nepodrano (Horwath
2007). Istovremeno, zanemarenoj deci je znatno
vie nego drugoj deci potrebno da koriste resurse ire zajednice. Istraivanja pokazuju da se rezilijentnost razvija i preko veza sa zajednicom, kada
postoje resursi van doma i porodice (Baldwin and
Curruthers, 1998).
Vano je razumeti da socijalne mree mogu biti i
izvor stresa, a ne samo podrke (Cochran 1993; Gibbons 1990). Najvie korien instrument za proce-

PROCENA
DEO
nu razliitih elemenata socijalne mree jeste mapa

socijalne mree (Tracey and Whittaker, 1990, u
egarac i Damonja Ignjatovi, 2010). U ovoj oblasti korisno je izraditi i eko-mapu (ibidem), koja u
vidu jednostavne eme prikazuje i utvruje raspon
i karakteristike odnosa u socijalnoj mrei pojedinca
i porodice. Pored broja postojeih i potencijalnih
veza unutar mree, treba biti spreman za razmatranje karakteristika tih odnosa, npr. jaine, nivoa i tipa
podrke ili kriticizma, dostupnosti, pouzdanosti i recipronosti odnosa.
Mogue je oznaiti tri tipa odnosa unutar zajednice koji mogu da budu naroito stresni za roditelje
ili odgajatelje (Jack and Gill, 2010b):
1. Neposredno susedstvo se doivljava kao teko i stresno, to moe biti posebno izraeno
u naseljima koja su stvorena za potrebe tzv.
socijalnog stanovanja, gde su naseljeni pojedinci i porodice koji potiu iz razliitih zajednica, a koji nisu imali drugi nain da dou
do stana.
2. Porodice koje su stigmatizirane u svom kraju, esto usled rasnih, etnikih ili kulturnih
razlika, potom porodice izbeglica ili trailaca
azila, kao i porodice iji se standardi za negu
dece razlikuju od onih u zajednici. Ovo moe
stvoriti neprijateljsko okruenje i predstavljati
dodatni stres za porodicu.
3. Porodice koje su pod pritiskom poto se od
njih trai da pruaju podrku, jer je socijalna
podrka esto kompleksna i reciprona, pa
zahtev za davanje podrke moe predstavljati dodatni stres za porodicu.
Da bi praktiar stekao jasnu sliku o irem socijalnom kontekstu u kome porodica ivi, potrebno je da
stekne uravnoteen pogled na odnos podravajuih
i stresnih aspekata odnosa u zajednici. Tokom procene treba razmotriti ire okruenje i njegov uticaj
na dete i porodicu, a posebno treba obratiti panju
na sledee indikatore:
pomo susedstva, pozitivna panja, negativna kontrola, previe ili premalo kontakta;
bezbednost okoline (da li dete moe slobodno da izlazi napolje i da se kree po susedstvu
i zajednici);
stepen ukljuenosti ili izolacije porodice, odnosi sa prijateljima i okolinom, kao i znaaj takvih odnosa za porodicu (da li im je vano da
budu ukljueni ako nisu, da li porodica podstie izolaciju i zato);
sposobnost da se obezbede dugoroni stabilni odnosi van porodinog okruenja.
Pri tome je vano imati na umu da socijalna izolacija ne mora na isti nain da pogaa decu i roditelje roditelji mogu biti socijalno izolovani, a deca ne,
i obrnuto. Takoe, sama veliina socijalne mree nije
pokazatelj socijalne izolacije porodice, ve je znaajan i kvalitet socijalne mree.
110
RESURSI ZAJEDNICE
Resursi zajednice obuhvataju sva dostupna sredstva, objekte i slube u okruenju porodice, slube
primarnog nivoa i ostalih nivoa zdravstvene zatite,
obdanita, kole, verske objekte, transport, snabdevenost te dostupnost prodavnica i mesta za odmor
i rekreaciju. Razmatraju se postojanje, dostupnost
i mogunost korienja resursa u zajednici i njihov
uticaj na lanove porodice. Procenjuju se postojanje, dostupnost i nivo standarda institucija i usluga
u zajednici, kao i njihov uticaj na porodicu. To se
posebno odnosi na porodice dece sa smetnjama u
razvoju, marginalizovane porodice i grupe i sl.
Kontekst zajednice, kao i socijalni kontekst porodice, obino obuhvata kombinaciju faktora koji su
povezani sa geografskom lokacijom (kao to je dostupnost resursa zajednice porodici u neposrednom
okruenju, npr. zdravstveni centar, predkolske i
kolske ustanove, usluge socijalne zatite, sportski
klubovi i sl.) te linu socijalnu mreu i interesnu zajednicu kojoj dete i roditelji pripadaju (npr. odnosi sa
irom porodicom, udruenja ili grupe roditelja dece
sa smetnjama i sl.). Rezultati istraivanja nedvosmisleno ukazuju na to da odnosi u socijalnoj mrei koji
obezbeuju podrku imaju pozitivan uticaj na roditelje i decu (Dunst et al., 1997).
Resurse zajednice dostupne stanovnicima koji
ive u odreenom susedstvu uvek treba razmatrati
u odnosu na to kako ih konkretna porodica koristi
s obzirom na svoje prihode i druge karakteristike
(npr. kulturnu pripadnost, socijalnu izolaciju porodice i sl.). Ukoliko lokalni prevoz nije prikladan, ta
okolnost moe da izoluje roditelje i decu od irih
izvora podrke, porodice i prijatelja, to moe znaajno da umanji kapacitete porodice da prevladava
pritiske koji proistiu iz siromatva. Radno vreme
takoe moe da ima uticaj na ivot porodice. Rad
tokom noi i vikenda posebno utie na porodinu
rutinu i obezbeenje brige o deci.

PROCENA
DEO
TABELA 30.
POKAZATELJI SNAGA I TEKOA U DOMENU RESURSA ZAJEDNICE (BENTOVIM ET AL., 2009)
a) Resursi i kapaciteti zajednice. Snage: dostupnost i pristupanost resursa zajednice

i ustanovama koje odgovaraju na potrebe dece i drugih lanova porodice. Tekoe:
nedostatak, neadekvatnost ili nedostupnost resursa zajednice i ustanova.
b) Pristup porodice univerzalnim uslugama. Snage: odgovarajua potranja za uslugama; prepoznavanje potrebe za uslugama. Tekoe: velika oekivanja od usluga,
malo ili nedovoljno prepoznavanje potreba dece od strane prualaca usluga i servisa u zajednici.
c) Pristupanost i dostupnost specijalizovanih resursa i usluga. Snage: specijalizovani resursi su dostupni i pristupani. Tekoe: nedovoljna dostupnost ili pristup
specijalizovanim resursima i uslugama.
d) Prepoznavanje potreba od strane zajednice i komunikacija. Snage: pruaoci usluga prepoznaju potrebe deteta koje ivi u kontekstu porodinog nasilja ili deteta sa
smetnja u razvoju; dobra komunikacija izmeu prualaca usluga i porodice. Tekoe: slabo prepoznavanje potreba dece vezanih za kontekst porodinog nasilja ili
smetnje u razvoju od strane prualaca usluga; loa komunikacija izmeu prualaca
usluga i porodice.
Voditelj sluaja i drugi strunjaci koji procenjuju potrebe deteta i porodice treba da budu svesni
raznovrsnih pitanja koja imaju uticaj na ekonomske
okolnosti porodice. To se odnosi na razumevanje
objektivnih okolnosti i stepena bilo kakvih finansij-
skih tekoa sa kojima se porodica suoava, na znanje o grupama koje su vie izloene siromatvu i na
svest o uticaju siromatva i povezanih nepovoljnih
okolnosti na roditelje i na decu.
OKVIR 26.
RESURSA ZAJEDNICE
Reci mi ta koristi od lokalnih ustanova i mogunosti (npr. kola, vrti, sportski
tereni, biblioteka, prostori za igru i rekreaciju, klub)?
Da li postoji neka ustanova ili mesto u zajednici koje bi rado koristio, ali ne moe iz
nekog razloga?
Koji su razlozi to ih ne koristi (cena, transport, nepristupanost za osobe sa invaliditetom, diskriminacija)?
Kada se kree po kraju s drugovima ili porodicom, ta obino radite?
ta je najbolja stvar u vezi sa krajem u kome ivi?
ta je najgora stvar u vezi sa krajem u kome ivi?
Da li moda ima saznanja da se u tvom kraju moe nabaviti droga?
Da li misli da ima mnogo kriminala u tvom kraju?
Verske ili etnike organizacije u zajednici obino obezbeuju informacije, savete, podrku i pozitivne aktivnosti za lokalno stanovnitvo, pa mogu
predstavljati i bogat izvor informacija o okolnostima
111
odreenog deteta i porodice. One mogu da budu

dragocen izvor podrke i ponekad su u stanju da
razviju i podre socijalne mree koje mogu da podravaju porodicu. Etika praksa podrazumeva da

PROCENA
DEO
se ukljuivanje ovih organizacija u procenu i tretman uvek mora razmotriti sa porodicom i detetom
(ukoliko je to prikladno), u kontekstu razumevanja
pitanja privatnosti i poverljivosti i ogranienja poverljivosti5.

5
Zakon o socijalnoj zatiti, Slubeni glasnik Republike

Srbije, br. 24/2011, l. 37. i 38.
SLIKA 6.
INTERAKCIJA FAKTORA PORODICE I SREDINE
(ADAPTIRANO PREMA UNDERSTANDING ENVIRONMENTAL FACTORS N13 CHILDHOOD NEGLECT:
IMPROVING OUTCOMES FOR CHILDREN)
PORODINA ISTORIJA I
FUNKCIONISANJE
IRA
PORODICA
STANOVANJE
ZAPOSLENJE
PRIHODI
SOCIJALNA INTEGRACIJA
PORODICE
RESURSI
ZAJEDNICE
Praktiari treba da ukljue sveobuhvatnu socijalnu ekologiju deteta i porodice, da razmotre interakciju linih karakteristika lanova porodice, mree
podrke od ire porodice i prijatelja, kao i resurse
zajednice koji su dostupni porodici, te kulturne i
strukturne uticaje koji dolaze iz ireg drutva. Sama
procena ima ogranienu upotrebu ukoliko istovremeno ne utvrdi naine za unapreenje ivota materijalno i socijalno ugroenih porodica.
Tokom procene se prikupljaju i razmatraju podaci o sledeim okolnostima u vezi sa resursima zajednice:
demografske karakteristike zajednice,
bezbednost u susedstvu i zajednici i bezbednost deteta i porodice,
postojanje usluga za podrku u zajednici, dostupnost informacija i saveta,
neformalne mree podrke i pristup porodice
tim mreama,
norme u zajednici,
dimenzija selograd u pogledu pitanja vezanih za siromatvo i dostupnost resursa,
uticaj resursa zajednice na mogunost zapoljavanja,
da li i na koji nain porodica koristi resurse
zajednice,
sposobnost porodice da koristi resurse zajednice,
pozitivni i negativni kumulativni uticaj vezan
za postojanje i korienje resursa u zajednici.
Za organizaciju ovih informacija korisno sredstvo je eko-mapa, koja se izrauje zajedno sa porodicom (Hartman and Laird, 1983, prema egrac
i Damonja Ignjatovi, 2010). Ovom tehnikom se
vizuelno predstavlja eko-sistem koji obuhvata pojedinca i porodicu u neposrednom ivotnom okruenju. Tehnika veoma pregledno organizuje podatke
o intenzitetu, vrsti i prirodi relacija izmeu porodice
i sredine. Sredina se posmatra kao skupina resursa za zadovoljavanje osnovnih potreba porodice,
odnosno kao neto to podstie i razvija potrebe i
usmerava naine njihovog zadovoljavanja. Eko-mapa je usmerena na procenu snaga, potreba i tekoa u uspostavljanju reciprociteta i efekta razmene
izmeu porodice i sredine, to postavlja osnovu za
planiranje intervencija u socijalnoj mrei. U mapi se
identifikuju sistemi iz okruenja u kojima porodica
zadovoljava svoje potrebe, kao to su zdravstveni
sistem, obrazovanje, socijalna zatita, rad, proirena
porodica, prijatelji, rekreacija, kultura i religija.
112
Zakon o socijalnoj zatiti, Slubeni glasnik Republike

Srbije, br. 24/2011, l. 37. i 38.

PROCENA
DEO
TABELA 31.
UTICAJ ASPEKATA ZAJEDNICE NA RODITELJE I DECU
(ADAPTIRANO PREMA UNDERSTANDING ENVIRONMENTAL FACTORS N13 CHILDHOOD NEGLECT:
IMPROVING OUTCOMES FOR CHILDREN)
ASPEKTI ZAJEDNICE
RODITELJI
DECA
Praktini resursi
Zaposlenost
Dobra snabdevenost prodavnica
Pristupana i opremljena mesta

za igru
Lokalne kole
Prirodne mree
Dobri odnosi sa susedima

Balansirana zajednica, itelji
razliitog uzrasta
Uspostavljena podravajua
lokalna mrea
Integracija izmeu kole i lokalnih mrea
Bezbednost deteta i porodice
lanovi zajednice se opaaju

kao bezbedni
Deca svoje neposredno okruenje opaaju kao bezbedno, a ne

kao pretee
Norme u zajednici
Ustanovljene su norme i vrednosti zajednice u vezi sa staranjem

o deci
Pozitivan doivljaj identiteta i

pripadnosti koji obuhvata svu
decu u zajednici
Konkretno dete i porodica
Lini resursi i znanja kako dopreti do raspoloivih resursa
Razvijeno poverenje u lokalne

mree
Kumulativni uticaj
(pozitivan)
Doivljaj podrke u zajednici

Zajednica se opaa kao dobro
mesto za odgajanje dece
Deca imaju doivljaj da je zajednica dobro mesto
Kumulativni uticaj
(negativan)
Roditelji planiraju ili ele da napuste zajednicu
Deca su zastraena, uplaena i

potcenjena u zajednici
PROCENA PORODINIH I SREDINSKIH UTICAJA
Porodina istorija i aktuelno funkcionisanje, podrka ire porodice, odnos porodice
i lokalne zajednice, resursi zajednice, stambena situacija, opremljenost i bezbednost domainstva, zaposlenost i prihodi.
Daje se kratak opis okolnosti u ovim oblastima. Pored narativnog opisa, notira se
jedan ili vie posebnih problema u ovoj oblasti, prema sledeoj ponuenoj listi
problema.
Posebni problemi porodice u sredini
siromatvo / niski prihodi
nezaposlenost
stambena neobezbeenost
ivot u neformalnom naselju
beskunitvo
nerazvijeni resursi lokalne zajednice
nedostupni resursi lokalne zajednice
socijalna izolacija
neadekvatna podrka ire porodice
uestale selidbe/migracije
drugo
nema
113

PROCENA
DEO
PRIKAZ SLUAJA 2.
DOKUMENTOVANJE POETNE PROCENE U FORMULARU
PROCENA DECA I MLADI
Registarski br. 2345670 Datum 12. 12. 2012. Vrsta procene poetna
Prezime, ime roditelja i ime korisnika Miketi Marice Lara
RAZLOG PROCENE
Razlog procene, porodini/detetovi napori da rei problem, detetovo vienje problema/napretka i vienje problema/napretka roditelja/osobe koje se stara o detetu, vienje problema/napretka drugih relevantnih osoba ili
institucija
Policija prosledila Centru obavetenje o intervenciji po prijavi komiluka da je devojica zanemarena i bez nadzora
majke i ouha. Kominica je pronala dete u zgradi na stepenitu kako plae jer je palo. U kui nije bilo nikog pa je
dovela dete kod sebe i pozvala policiju. Nakon dva sata se pojavio ouh i uzeo dete od kominice. Nakon dobijanja
prijave, zadueni voditelj sluaja je odmah izaao na teren. Zatekao devojicu samu, zakljuanu u stanu. Uz asistenciju policije 2,5 godinja devojica neodlono izdvojena i smetena u hraniteljsku porodicu Kovaevi Ljubice.
Majka Marica (34) vrlo pasivna, uti, odaje depresivnu, bezvoljnu sliku. Okrivljuje supruga da nije dobro pazio dete
tada kad je stigla prijava, a dok je ona tog dana otila kod oca i da je on kriv to je dete oduzeto. Ouh Dragan
(37) (drei flau piva u ruci) pokazuje veliku zabrinutost, plae, istie spremnost da se angauje na obezbeivanju
uslova za staranje o detetu, delimino minimizira problem, emotivno veoma teko prihvata odvajanje od deteta,
ali pokazuje i razumevanje da je privremeni smetaj dobro reenje za dete. Deda po majci podrava ouha, takoe
minimizira problem, smatra da majka moe da se stara o detetu, verbalizuje da bi i on mogao da pomogne i insistira
da se dete to pre vrati.
Dete pokazuje bliskost sa majkom i ouhom, ali ne reaguje burno na odvajanje od njih.
Zdravlje, obrazovanje, emocionalni razvoj i ponaanje, identitet i predstavljanje u drutvu, porodini i socijalni
odnosi, vetine staranja o sebi
Devojica Lara stara dve i po godine. Ona je dete neutvrenog oinstva, od roenja ivi sa majkom i ouhom koji je
upoznao njenu majku dok je bila u drugom stanju, nakon ega su poeli da ive zajedno u njegovom domainstvu.
Dete je na vreme roeno, prema reima majke i uvidom u zdravstvenu dokumentaciju vidi se da nije imalo znaajnijih zdravstvenih smetnji. Opte fiziko zdravlje devojice je dobro, tokom prve godine ivota redovno vakcinisana, od poslednje vakcine (08.10.2013) nije bila kod lekara. Donekle pothranjena (8 kg), fiziki razvijena u skladu sa
uzrastom. Tokom prve posete porodici zateena u zaprljanoj odei (trgovi hrane i prljavtine na pocepanoj trenerki), donje rublje zaprljano, bez arapa, sa gumenim papuama koje su 3 broja vee. Lice i ruke su joj bili neoprani, sa
tragovima prljavtine, na koi ojedi i ujedi buva, kosa zamrena i izgleda neoprana due vreme.
Po reima majke nema tekoe u vezi sa jelom i spavanjem (rado jede, lako se uspavljuje), uspostavila kontrolu mokrenja sa 15 meseci, sfinktera sa 18 meseci. Samoinicijativno uzima nou. Sebe naziva Lala.
Govor razvijen u skladu sa uzrastom, motoriki spretna, deluje zainteresovano za okruenje, reaguje na podsticaje
(nuenje igraaka, slikovnica). Ponaa se prijateljski prema odraslima (voditelju sluaja, hraniteljki). Pokazuje privrenost majci i ouhu (njemu je sedela u krilu tokom prve posete nakon izdvajanja). Ne pokuava da inicira kontakt
sa odraslima, ali ga rado prihvata.
Deluje milo, dete vedre naravi.
Procena razvojnih potreba deteta
Pored toga to je higijenski zaputena i, prema raspoloivim podacima, ostavljana bez adekvatnog nadzora, devojica se razvija u skladu sa uzrastom. Znaajno je unaprediti ishranu kvalitetnim namirnicama u ovom periodu kako
bi se prevazila pothranjenost i obezbeenje line higijene. Poetni uvidi ukazuju da devojica ima i kapacitete i
razvijene strategije za uspostavljanje odnosa i prevladavanje tekoa. Istovremeno, ini se da je znaajno da joj
budu dostupni stabilni odnosi privrenosti u ovom razvojnom periodu i kasnije. Takoe, znaajan je i kontinuitet sa
pozitivnim aspektima dosadanjeg naina ivota.
114

PROCENA
DEO
SPOSOBNOST RODITELJA/OSOBE KOJA SE STARA O DETETU DA ODGOVORI NA POTREBE DETETA

Pruanje osnovne nege, osiguranje bezbednosti, emocionalna toplina, vostvo i granice, stabilnost odnosa
Majka Marica (34) ne eli da navede oca deteta (Lare). O njoj se sa partnerom Draganom (37) stara od roenja.
Stanje deteta i okolnosti u domainstvu ukazuju da je u saradnji sa ouhom deteta nastojala da detetu obezbedi
osnovnu negu (ishrana, zdravlje, san, odravanje higijene, adekvatan nadzor). Istovremeno, uoljive su tekoe da
se obezbedi konzistentna nega detetu. Dete je, prema podacima iz intervjua, povremeno bilo hranjeno neadekvatnim namirnicama (kokice, ips i sl.), nije data odgovarajua panja linoj higijeni i higijeni odee devojice (opisano
gore kod razvojnih potreba deteta). Pripisuje Lari svojstva starijeg deteta (ona moe sama, on je dobra) i oekuje od devojice da je samostalna.
Majka je prema linim navodima dugogodinji heroinski zavisnik, dva puta leena, a aktuelno istie da ne koristi
drogu.
Ouh Dragan ispoljava visoku emotivnu privrenost devojici i majci deteta. Pokazuje brigu za njih, prepoznaje
njihove potrebe i ima potrebu da odgovori na te potrebe. Prema neposrednom uvidu voditelja sluaja, ini se da
svakodnevno konzumira alkohol, a negira da ima problem sa alkoholom.
Negiraju da je dete bilo ostavljano bez nadzora, nastoje da minimalizuju problem (upisaemo je u vrti, imamo
sve to nam treba i sl.).
I Marica i Dragan izraavaju verbalno privrenost i ljubav prema detetu, jasno im je da je za odgajanje deteta neophodna emocionalna toplina. Oni ive u stabilnoj partnerskoj vezi i prisutni su u ivotu deteta od njenog roenja.
Majka i ouh su se u nezi o detetu oslanjali jedno na drugo i ini se da su veoma malo su koristili resurse zajednice.
Faktori uticaja na kapacitete roditelja/osobe koja se stara o detetu
vrsta tekoe
opis
ko ispoljava
izraenost
zloupotreba droga
majka
zloupotreba alkohola
ouh
Napomene: specifikovati problem, osobu, trajanje i intenzitet

Problem majke: zloupotreba droga, trajanje < 2 god, izraenost: veoma izraen, negira trenutnu upotrebu
Problem ouha: zloupotreba alkohola, trajanje < 2 god, izraenost: veoma izraen, negira upotrebu
Procena sposobnosti roditelja/osobe koja se stara o detetu da odgovori na razvojne potrebe deteta
Majka i ouh su do sada bili stabilne odgajateljske figure u ivotu Lare. Imaju stabilnu partnersku vezu, okrenuti
su detetu, u kontaktu sa detetom responzivni i empatini. Istovremeno, nema dovoljno podatka u kojoj meri su
dosledni i stimulativni. Takoe, pokazali su neprepoznavanje njenih potreba za osiguranjem nege (u delu obezbeenja adekvatne ishrane, higijene i praenja zdravstvenog stanja) i osiguranja bezbednosti (dokazi o neadekvatnom
nadzoru, dete je od strane slubenih lica dva puta zateeno samo bez nadzora). Mogue je da zloupotreba droga
(majka) i alkohola (otac) umanjuje njihove roditeljske kapacitete, u smislu njihove konzistentnosti i pouzdanosti u
prepoznavanja potreba deteta.
PORODINI UTICAJI I UTICAJI SREDINE
Porodina istorija i aktuelno funkcionisanje, podrka ire porodice, odnos porodice i lokalne zajednice, resursi
zajednice, stambena situacija, opremljenost i bezbednost domainstva, zaposlenost i prihodi
Majka Marica (34) je jedino dete iz brane zajednice roditelja. Majka joj je umrla kada je imala 13 godina, ivela sa
ocem koji je vie puta leen od alkohola. Zavrila srednju kolu za uenike u privredi. Nezaposlena, nije prijavljena
slubi za zapoljavanje. Nema linu kartu, po sopstvenom priznanju, poslednje 2 godine. Iz prve vanbrane zajednice koja je trajala godinu dana, a prekinuta je pre etiri godine, ima sina starog 5 godina koja ivi sa ocem i babom
po ocu u gradu udaljenom oko 150 km. Ne viaju se, povremeno kontaktiraju telefonom. Tri meseca pre roenja
Lare (neutvreno oinstvo) poela je da ivi u sadanjem stanu i od tada je u vezi sa Draganom (37).
Dragan poslednjih 15 godina ivi u apcu, negira da je ikada bio u braku i da ima bioloke dece. Prekinuo je odnose
sa svojim roditeljima i braom pre gotovo 15 godina nakon svae oko podele porodine imovine. Oni ive u BiH.
Zavrio je osnovnu kolu, ranije bio zaposlen kao higijeniar, sad radi nekvalifikovane fizike poslove za privatne
poslodavce. Dnevno moe da zaradi 20 evra kad ima posla, ne moe da se izjasni koliko je to meseno.
Partneri deluju usklaeno, negiraju konflikte i prisustvo nasilja. Mogue je da je porodino funkcionisanje organizovano oko meusobne podrke partnera za zloupotrebu droga (majka), odnosno alkohola (ouh).
Deda po majci devojice Lare, Miketi Slobodan (68), ivi u seoskom naselju koje je udaljeno 40 km od stana porodice. Odravaju redovne kontakte. Privren je unuci, povremeno je obezbeivao brigu o njoj (boravila je kod njega u
kui dva puta po tri dana do sada bez roditelja). Izraava privrenost svojoj erci Marici, smatra da se ona napatila u
ivotu i da joj treba pomo.
115

PROCENA
DEO
Porodica (par Marica i Dragan i devojica Lara) ivi u jednoj prostoriji veliine oko 11 kvadratnih metara. Tokom
posete porodici ustanovljeno da je stan izrazito neprijatnog mirisa, prepun prljavih krpa i odee, po vratima i stolu
hodaju bubavabe. Sve je izrazito prljavo, prostorija ima jedan prozor koji je zapravo otvor prema drugoj prostoriji u
kojoj su smee, stare novine, staro gvoe, drva (neto kao upa). Tek ta prostorija ima prozor ka spolja. Prostorija
u kojoj boravi porodica nema dnevno svetlo. U delu te prostorije su improvizovana sudopera i reo, prljavi sudovi
su na podu. U sobi je samo jedan krevet, iscepan, prljav. U kui nije zateena svea hrana, u friideru je bilo nekoliko
boca piva i litar mleka.
Majka nezaposlena (nikada nije radila niti imala prihode), ouh povremeno, kada radi, ima dnevnicu 20 evra, ali istie
da slabo ima posla. Porodica ima brojne neplaene raune (oko 200 evra), nelegalno je prikaena na elektrinu
mreu.
Deda po majci ima vrlo skromnu penziju koja jedva pokriva njegove potrebe, ima malu batu, pomae povremeno
erku.
Dragan izdrava porodicu. Stan u kome borave je u njegovom vlasnitvu. Stan je u okviru radnikih baraka koje su
privremeno postavljene tokom 1960-ih, u urbanom prigradskom naselju, u kome se susedstvo relativno esto menja
(jeftine sobe za izdavanje u barakama). Porodica po sopstvenoj izjavi ne odrava veze sa komilukom. Marica odbija
da saopti informacije o prijateljima i poznanicima sa kojima odrava drutvene odnose, dok Dragan navodi da se
ponekad vidi sa momcima sa graevine na kojoj je nekad radio ili da ga svi znaju u kraju kao dobrog oveka.
Porodica nije bila korisnik novanih i drugih vrsta pomoi, nikada nije traila pomo. Majka Marica je, poevi od
2008. godine, u vie navrata bila na odvikavanju od droge, poslednje leenje prema navodima dr Vukia prekinuto
pre 8 meseci. Ona negira da od tada koristi drogu. Kada je Marica bila na leenju pre 8 meseci, ouh Dragan se sam
brinuo o Lari.
U blizini naselja je vrti bez jaslene grupe i ispostava doma zdravlja sa pedijatrijskom slubom. Naselje je sa centrom
grada povezano lokalnim prevozom, postoji jedna prodavnica za osnovne ivotne namirnice, po svee povre i
voe je potrebno ii do pijace koja je udaljena 4 km.
Posebni problemi porodice u sredini siromatvo / niski prihodi nezaposlenost stambena neobezbeenost
socijalna izolacija
Procena porodinih i sredinskih uticaja
Lara je do sada odgajana od majke i ouha koji su u stabilnim, meusobno podravajuim partnerskim odnosima.
Usled naina ivota i zloupotrebe supstanci su obezbeivali zajedniku ili naizmeninu brigu o detetu. I majka i ouh
imaju istoriju gubitaka i odbacivanja u sopstvenom detinjstvu, a teko verbalizuju svoj odnos prema tome. Jedina
veza sa irom porodicom je majin otac Slobodan. On prua emotivnu, povremeno materijalnu podrku porodici, a
bio je i vie navrata ukljuen u neposrednu brigu o unuci.
Porodica ima neredovne i izrazito niske prihode, neplaene raune u iznosu od oko 200 evra. ivi u stanu koji je
neopremljen osnovnim pokustvom, neodravan, higijenski izrazito zaputen, neuslovan i nebezbedan za ivot
deteta od 2 i po godine. Porodica je izolovana u neposrednom okruenju, ne kontaktira sa susedima, izgleda bez
razvijene mree prijatelja. Porodica ne koristi ili sporadino koristi resurse zajednice (majka leena u vie navrata).
Imaju informacije o mogunostima za ostvarivanje novane pomoi, ali nikada nisu podneli zahtev jer im nedostaju
dokumenta.
ZAKLJUAK
Posebni problemi deteta
Poinilac/mesto nasilja ili zanemarivanja

zanemarivanje
fiziko
zdravstveno
obrazovno
neadekvatan nadzor
rizik
rizik
rizik
rizik
zanemarivanje poinilac
Otac/ouh
majka
Napomena: specifikovati svaki problem, rizik od zlostavljanja, zanemarivanja i eksploatacije, trajanje i izraenost
Zanemarivanje fiziko Izraenost: veoma izraen; Rizik: visok; Trajanje: vie dogaaja (612 mes.)
Zanemarivanje neadekvatan nadzor Izraenost: izuzetno izraen; Rizik: izrazito visok; Trajanje: vie dogaaja
(612 mes.)
Zanemarivanje obrazovno Izraenost: umereno izraen; Rizik: visok; Trajanje; nepoznato
Zanemarivanje zdravstveno Izraenost: umereno izraen; Rizik: visok; Trajanje: nepoznato
Ishodi sudskih postupaka, sudske mere/odluke i datum
116

PROCENA
DEO
Snage (line, porodine i zajednice) za rad na prevazilaenju tekoa

Devojica urednog psihofizikog razvoja, zainteresovana, vedra, vesela i otvorena za primanje i pruanje ljubavi.
Majka, ouh i deda po majci emotivno vezani za dete, zainteresovani za njenu dobrobit, izraavaju zabrinutost i
elju da joj obezbede adekvatno staranje. Ispoljavaju motivisanost da prilagode i promene svoja ponaanja i ivotne
uslove potrebama devojice.
Hraniteljka Ljubica K., topla, responzivna, prepoznaje i odgovara na potrebe deteta za kontaktom, utehom, stimulacijom i nadzorom. Prepoznaje i podrava potrebu da dete odrava odnos sa roditeljima i dedom.
Uspostavljena dobra saradnja CSR sa slubom za leenje bolesti zavisnosti.
Sumarna procena: postojei rizici, karakteristike problema i situacije korisnika, odrivost zatitnih faktora, dosadanji ishodi preduzetih usluga i mera
Dete od 29 meseci zateeno bez adekvatnog nadzora u dva sukcesivna sluaja. Nakon neodlone intervencije
smetena u hraniteljsku porodicu. Porodica ima tekoe u funkcionisanju na planu obezbeenja osnovnih materijalno-ekonomskih uslova za ivot lanova (nezaposlenost, neredovni prihodi, neodravano i neopremljeno domainstvo). Organizacija porodinog ivota nije u dovoljnoj meri prilagoena potrebama staranja o detetu uzrasta 2,5
godina. Ima naznaka da prola, a mogue i aktuelna zloupotreba supstanci kod majke (heroin) i ouha (alkohol)
naruava roditeljske kapacitete i sposobnost roditelja da procene ta je detetu tog uzrasta neophodno u vezi sa
obezbeenjem osnovne nege i osiguranjem bezbednosti.
Emotivna vezanost za devojicu, partnerska saradnja i spremnost za promenu, kao i podrka dede po majci mogu
da predstavljaju zatitne faktore na koje se mogu osloniti za budue intervencije.
Nakon neodlone intervencije za izdvajanje deteta, roditelji u oku, prvobitno minimiziraju problem, a nakon toga
verbalno i injenjem ispoljavaju spremnost za saradnju (majka se odmah javila neuropsihijatru kod koga je ranije
leena; ouh preduzeo korake da raisti otpad iz neupotrebljavane prostorije u kui).
Dete deluje zbunjeno u novoj sredini, ali rado jede, mirno spava nakon 2 prve neprospavane noi. Tokom posete
voditelja sluaja, 5 dana nakon izdvajanja, obraa se hraniteljki i trai keks, slobodno seda kod nje u krilo. Tokom
organizovane posete majke i ouha prvobitno zbunjena, potom sama prilazi i seda u krilo kod ouha.
Primenjene mere, prava, usluge i postupci (u periodu od prethodne procene)
Za svaku primenjenu meru, pravo i postupak definisati status u vreme procene / ponovnog pregleda
- pokrenuto - izvreno - nastavljeno - prekinuto/zavreno i datum
Pravne mere i postupci CSR/OS
Prava i usluge
Struni postupci CSR/OS
Izdvajanje radi bezbednosti

Izvreno 13. 12. 2012.
Starateljstvo
privremeno
Izvreno 13. 12. 2012.
Porodini smetaj
hraniteljski nesrodniki
Izvreno 13. 12. 2012.
Procena
poetna
Izvreno 20. 12. 2012.
Neodlone intervencije
Izvreno 13. 12. 2012.
Potreba za usmerenom ili specijalizovanom procenom i formiranjem tima

Potrebno je u okviru specijalistike procene proceniti eventualni uticaj prenatalne izloenosti drogi kod deteta, kao i
mogue zdravstvene potrebe deteta u vezi sa prenatalnom izloenou supstancama.
U okviru usmerene procene potrebno je dalje ispitati kapacitete roditelja da odgovore na potrebe deteta, posebno u oblasti osnovne nege i osiguranja bezbednosti. Tu je prvenstveno potrebno prikupiti podatke o zloupotrebi
supstanci i uticaju na zdravlje, o ponaanju i raspoloenju roditelja, o sposobnosti za pruanje nege i osiguranje
bezbednosti, o strategijama za zatitu deteta od uticaja alkohola i droga, o emocionalnoj dostupnosti detetu, o ulozi
alkohola ili droga unutar odnosa i partnerstva meu roditeljima, o konzistentnosti i pouzdanosti, kao i o nainu na
koji roditelji postavljaju prioritete: alkohol/droge ili dete.
Potrebne usluge, mere i intervencije
Sainjavanje poetnog plana usluga
Upuivanje majke na nastavak tretmana bolesti zavisnosti
Rad sa porodicom na sreivanju ivotnih okolnosti
Uspostavljanje redovnih kontakta sa devojicom na smetaju
Pruanje podrke hraniteljki oko brige o Lari
Razmotriti pokretanje postupka za ogranienje roditeljskog prava
Datum okonanja procene
Potpis voditelja sluaja
Potpis supervizora / neposrednog rukovodioca
22. 12. 2012.
Danka Luki
Kovaevi Ljubica
117

PROCENA
DEO
DETETOV SVET VAN PORODICE

Deca razvijaju prijateljstva, postepeno irei svoj socijalni svet koji je samo delimino odreen karakteristikama i okolnostima roditelja i porodice. U proceni
je vano razgovarati direktno sa decom o njihovim
socijalnim odnosima van porodice. Uz porodicu,
deci su najvaniji prijatelji, a njihova uloga raste sa
uzrastom deteta, naroito tokom adolescencije i
tranzicije u odraslo doba. Ekoloki pristup ukazuje
i na to da je priroda i veliina socijalne mree deteta ili mlade osobe pod uticajem brojnih faktora,
a meu njima je i materijalna situacija porodice deteta, koja stvara osnovu za pristup dobrima koja se
u vrnjakom okruenju smatraju poeljnim (odea,
obua, mobilni telefon i sl.).
Na socijalnu mreu deteta utiu i drugi faktori
koji su povezani sa okolnostima stanovanja deteta i
geografskom lokacijom stana. Deca koja ive u neuslovnim stanovima obino ne pozivaju vrnjake kod
sebe. Takoe, deca koja su u privremenom smetaju
i deca na alternativnom staranju (u prihvatilitu, sigurnoj kui, hraniteljskoj porodici ili rezidencijalnoj
ustanovi, raseljena usled prirodnih nepogoda i sl.)
esto imaju prekid u socijalnim kontaktima sa prijateljima, srodnicima, nastavnicima i drugim odraslima od poverenja. To svakako ometa njihovu rezilijenciju i sposobnosti za prevladavanje tekoa.
ivot u ruralnom ili urbanom podruju takoe utie na prilike dece i mladih da odravaju socijalne
kontakte. Takoe, treba ispitati percepciju deteta ili
mlade osobe o bezbednosti u lokalnom okruenju,
o okupljanju u grupe vrnjaka, o nainu provoenja
vremena u kraju i sl.
118
Vrnjako nasilje i uznemiravanje predstavljaju

posebno negativan deo sveta deteta, jer postoje
brojni dokazi da su povezani sa psiholokim problemima kod dece, i to aktuelno i kasnije u ivotu. Deca
kao najgora iskustva u svom ivotu esto navode
kinjenje od strane vrnjaka, u kolskom i u drugim
okruenjima. Ponekad su takva ponaanja povezana sa etnikim, socijalnim, religijskim ili kulturnim
poreklom deteta, odnosno sa ometenou. Novija
istraivanja ukazuju na to da je ovaj problem izgleda eskalirao sa upotrebom modernih tehnologija i
naina komunikacije (pristupani mobilni telefoni,
drutvene mree i sl., prema Popadi, 2009).
U proceni je znaajno utvrditi odnos izmeu snaga i stresora koji postoje u socijalnoj mrei deteta i
porodice te razmotriti kako glavni inioci meusobno utiu jedni na druge. Ukljuivanje spoljanjih aspekata ivota deteta i porodice u procenu zahteva
da praktiar proiri perspektivu koja je tradicionalno usmerena na ono to se deava unutar porodice
(Jack and Gill, 2010b:394). Nezavisno od procene,
ovo irenje perspektive treba da se ugradi u usluge
i intervencije koje se obezbeuju detetu i porodici.

PROCENA
DEO
PROCENA POTREBA
ZA ODRASLE I STARE
KORISNIKE
Aktuelno funkcionisanje korisnika u okruenju je
okosnica modela biopsihosocijalne procene i procene ivotnog modela (Francklin and Jordan,
2003). Faktori iz prolosti i procesa razvoja se koriste za procenu potreba i razvoj tretmana u svetlu
sadanjih tekoa u funkcionisanju. Rad na sagledavanju i prevladavanju tekoa i problema usmerava
se na line i porodine snage te na snage zajednice.
Ciljevi procene u socijalnom radu nisu definisanje
patologije i poremeaja, stigmatizacija niti okrivljavanje klijenta za problem. Osnovne pretpostavke
modela procene u radu sa odraslim i starim korisnicima jesu:
1. razvoj perspektive koja podjednaku panju
poklanja ljudima i njihovom okruenju;
2. korisnikove transakcije osobaokruenje,
ovde i sada, posebno stepen u kome osoba
delotvorno savladava glavne ivotne uloge i
zadatke;
3. korisnikove adaptivne, autonomne i nekonfliktne oblasti funkcionisanja, tekoe u funkcionisanju i maladaptivne odbrane i obrasci;
4. kljuna pitanja razvoja koja utiu na aktuelno
funkcionisanje klijenta i stepen u kome spoljno okruenje stvara prepreke za uspeno
snalaenje i prevladavanje tekoa.
Tokom procene stanja, potreba, snaga i rizika
kod ranjivih odraslih i starih korisnika, potrebno je
dobiti odgovore na pitanja iz sledeih oblasti:
ko su znaajne osobe u okruenju korisnika i
koji odnosi su najvaniji za njega,
priroda prezentovanih potreba i tekoa i ispitivanje trenutnih okolnosti (ta (ne) funkcionie dobro za korisnika),
druge potrebe, tekoe i rizici koji nisu prezentovani, a koji su utvreni tokom procene,
119
znaaj ovih potreba za odraslog ili starog korisnika (ta je korisniku vano, i to lina percepcija i percepcija porodice ili pruaoca nege),
koliko dugo korisnik ima potrebe za podrkom u odreenim oblastima,
ta korisnik eli da promeni, kakav ivot eli
(u bliskoj i daljoj budunosti),
mogua reenja koja je utvrdio sam korisnik,
skoranji ivotni dogaaji ili promene koji su
relevantni za korisnika,
gledita lanova porodice ili pruaoca nege.
Vano je razmatranje korienja termina ranjivost, odnosno vulnerabilnost, ali i razloga koji
dovode do te ranjivosti. Martinova (2007) razlikuje
ranjivost koja je kreirana u sredini i od strane usluga koje ljudi koriste od karakteristika i potreba ljudi.
Ukoliko ranjivost razumemo kao posledicu naina
na koji su obezbeene usluge i mere zatite, onda
emo nastojati da praksa i politika socijalne zatite budu utemeljene na potovanju, jednakosti i socijalnoj pravdi. Ukoliko ranjivost sagledavamo kao
odliku koja je vezana za potrebe pojedinaca, onda
emo nastojati da uzroke problema koji se vezuju
za ranjivost (zavisnost, zloupotreba, nemo i sl.) vidimo u samim ljudima.
Antiopresivna praksa u socijalnom radu i u socijalnoj zatiti nastoji da izmeni strukture moi koje stvaraju socijalnu nepravdu na linom, kulturnom i strukturnom nivou (Constable, 2008). Stoga ova praksa
preispituje kulturne pretpostavke i negativne stereotipe o grupama ljudi koji su u drutvu marginalizovani
usled svog etnikog porekla, pola, uzrasta, seksualnosti, ometenosti, zdravlja ili drugih razliitosti.
Ukoliko se odrasli ili stariji korisnik zbog svog
zdravstvenog stanja ili ometenosti oslanja na pruaoca nege (koji moe biti lan porodice, ali i druga
osoba koja se stara o korisniku), treba razmotriti i
perspektivu pruaoca nege. Vano je ustanoviti da

PROCENA
DEO
li korisnik eli da razgovara sa voditeljem sluaja nasamo ili u prisustvu pruaoca nege. U prvom sluaju, perspektivu pruaoca nege treba utvrditi tokom
odvojenih susreta.
Znaajno je da prualac nege dobije mogunost
da saopti svoje gledite o korisniku i treba mu objasniti da e njegova perspektiva biti na odgovarajui
nain zabeleena u dosijeu korisnika. U samoj proceni vano je obratiti panju i na potrebe pruaoca
nege za podrkom, jer su mogue situacije sagorevanja usled iscrpljenosti, socijalne izolacije ili izloenosti
kontinuiranom stresu. Ove okolnosti na strani pruaoca nege predstavljaju povean rizik od izloenosti
korisnika zlostavljanju i zanemarivanju, ali i mogunosti da prualac nege doe do situacije da vie ne
moe da prua neposrednu negu i staranje korisniku.
PROCENA KAPACITETA ZA UEE

U PROCENI I DONOENJE ODLUKA
KOD ODRASLIH I STARIH OSOBA
Kapacitet za uee u proceni i donoenju odluka
jeste sposobnost da se razumeju informacije koje su
potrebne za donoenje odluka o sopstvenom ivotu
i interesima, sposobnost da se informacije zapamte
kako bi se koristile i odmeravale kada je potrebno
napraviti izbor, kao i sposobnost da se komunicira
o donetoj odluci (ak i kada to podrazumeva samo
treptaj oka).
Treba preduzeti sve praktine korake da bi se
odrasle i stare osobe podrale da donose odluke o
sopstvenom ivotu u najveoj moguoj meri, da dobiju podrku da izraze svoja gledita, elje i izbore,
i to u okruenju u kome se osoba osea sigurno i
relaksirano.
Sve dok se ne dokae da je drugaije, treba zadrati pretpostavku da kod osobe postoji kapacitet
za uee u proceni i donoenje odluka. Procena kapaciteta se ne vodi time da li je osoba donela odluku
koja ne izgleda mudro odrasli imaju pravo da donose iracionalne ili ekscentrine odluke za koje drugi mogu da smatraju da nisu u njihovom najboljem
interesu (Milner and OByrne, 2009).
Ukoliko se proceni da odrasla ili stara osoba
nema dovoljno kapaciteta da donosi sopstvene odluke i da komunicira o njima, treba preuzeti odgovarajue zakonske mere (npr. pokretanje postupka
za postavljanje staratelja ili privremenog staratelja),
a potom u odluke o potrebnim uslugama ukljuiti
staratelja. Pri tome je vano rukovoditi se naelom
da je i ovim sluajevima potrebno izabrati najmanje
restriktivnu mogunost za osiguranje nege i staranja, onu koja u najmanjoj moguoj meri ograniava
pravo osobe na slobodu delovanja.
Pojam nedostatka kapaciteta je povezan i sa socijalnim razlikama koje su kulturno konstruisane i sa
svojstvima osobe (Mantell and Clark, 2009). Razlike
u kapacitetu su konstruisane oko ideja, pretpostavki
i percepcija o pojedincima i grupama. Razmatranja
pojave stigmatizacije (Goffman, 1964) ukazuju na to
120
da su pojedinci koji se fiziki razlikuju ili ije se ponaanje vidi kao drugaije oznaeni kao manje vredni i
devijantni. Zapaeno je i da se kod osoba sa invaliditetom (posebno sa intelektualnim ogranienjima),
ovi socijalni procesi nadovezuju na infantilizaciju osoba i celih grupa, na ideje da oni nikada nee odrasti, da im je nedostatak kapaciteta uroen i da e
uvek neko drugi morati da se stara o njima. esto ak
i profesionalci osobe sa intelektualnim ogranienjima
koje su starije od 30, pa ak i 50 godina nazivaju decom, ime im se negira status odraslih i naglaava
protekcionizam kao dominantni pristup. To se opravdava uroenim oteenjima ili biolokim razlozima (u sluaju oteenja, intelektualne ometenosti ili
mentalnih oboljenja). Ova medicinska paradigma je
osnov za socijalnu konstrukciju ometenosti kao odstupanja od normalnog, gde su osobe koje imaju
takva svojstva oznaene kao zavisne od tue nege
i nesposobne za samozatitu. Tako profesionalci postaju eksperti, a korisnici relativno nemoni, zavisni i
nesposobni za donoenje odluka (Drake, 1999).
Vano je imati na umu da jedna osoba moe
imati nedostatak kapaciteta u jednoj ili vie oblasti,
a ne i u svim drugim pitanjima i oblastima ivota.
Nedostatak kapaciteta moe da ima uzroke u mentalnim ili fizikim oboljenjima, intelektualnoj ometenosti, demenciji, oteenju mozga, ili moe nastati
usled relativno privremenog stanja konfuzije, kao i
usled toksinog delovanja psihoaktivnih supstanci.
Sve aktivnosti koje se preduzimaju u ime odraslog ili starog korisnika moraju biti usklaene sa njegovim najboljim interesima. Nije dovoljno donositi
odluke na osnovu godina, izgleda ili pretpostavki
koje se zasnivaju na stanju ili ponaanju osobe, odnosno na osnovu pretpostavke kakav e kvalitet ivota imati osoba bez odreene usluge ili tretmana.
Treba razmotriti sve relevantne okolnosti, a nijedna
od njih se ne moe videti kao znaajnija od drugih
okolnosti. Takoe, na samu odluku o kapacitetu ne
sme da utie pretpostavka da li e osoba uspeti ili
nee uspeti da se oporavi u budunosti.
Pri donoenju odluke u ime osobe, treba razmotriti njene prole i sadanje elje, pisane izjave i religiozna uverenja. Samu odluku o kapacitetu donosi
sud u vanparninom postupku na osnovu miljenja
organa starateljstva i strunjaka iz oblasti mentalnog zdravlja. U svakodnevnom radu centra za socijalni rad u velikom broju situacija bie potrebno da
voditelj sluaja ili drugi struni radnik obavi osnovnu
procenu kapaciteta odraslog ili ostarelog korisnika.
Ova procena je neophodna:
da bi se komunikacija prilagodila odrasloj ili
staroj osobi,
da bi se u najveoj moguoj meri utvrdila gledita, elje i potrebe korisnika i
da bi se donela odgovarajua odluka o eventualnim merama iz oblasti porodinopravne
zatite, upuivanju na specijalistiku procenu
iz oblasti mentalnog zdravlja i pokretanju postupaka pred sudom.

PROCENA
DEO
Preporuuje se da struni radnik postavi nekoliko osnovnih pitanja kako bi dobio osnovne pokazatelje kapaciteta pre intervjua sa korisnikom. Pitanja
u Okviru 27 treba da pomognu strunom radniku da

uspostavi orijentaciju prema kapacitetu korisnika.
OKVIR 27.
OKVIRNA PITANJA ZA PROCENU KAPACITETA ZA UEE U
DONOENJU ODLUKA KOD ODRASLIH I STARIH KORISNIKA
(ADAPTIRANO PREMA STANDARDIZED MINI-MENTAL STATE
EXAMINATION SMMS)
Pitanja:
1) Koja je sada godina?
2) Koje je godinje doba?
3) Koji je sada mesec u godini?
4) Koji je danas datum?
5) Koji je danas dan?
6) U kom gradu smo sada?
Pamenje: Sada u vam imenovati tri stvari. Kada zavrim, molim vas da ponovite
ono to sam rekao. Zapamtite te stvari jer u vas za nekoliko minuta ponovo pitati
da ih navedete. Polako navodite sa razmakom od 1 sekunde: lopta, automobil,
ovek.
Na kojoj adresi sada ivite?
Sada mi ponovo navedite tri stvari za koje sam vam traio da ih navedete?
Ova pitanja ne slue za procenu kapaciteta koji

se moe koristiti u zakonskim postupcima, ve
predstavljaju mogunost za razumevanje naina na
koji e se voditi razgovor i ukazuju na eventualnu
potrebu za specijalistikom procenom.
Prema pravnim propisima Republike Srbije potpuno se liava poslovne sposobnosti punoletna
osoba koja zbog bolesti ili smetnji u psihofizikom
razvoju nije sposobna za normalno rasuivanje.
Smatra se da usled toga osoba nije u stanju da se
samostalno stara o sebi niti o zatiti svojih prava i
interesa. Delimino liavanje poslovne sposobnosti
se primenjuje kada osoba usled bolesti ili smetnji u
psihofizikom razvoju svojim postupcima ugroava
sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih.
Po zakonu, poslovna sposobnost lica koje se potpuno liava poslovne sposobnosti jednaka je poslovnoj sposobnosti mlaeg maloletnika, a da je kod
lica koje se delimino liava poslovne sposobnosti
jednaka poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika.
Odredbe Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija (Zakon o potvrivanju konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, 2009) i
Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope o principima koji se odnose na pravnu zatitu punoletnih
osoba lienih poslovne sposobnosti (Preporuka br.
R(99)4 Komiteta ministara Saveta Evrope) nalau
da se pravni okvir za lienje poslovne sposobnosti
uredi tako da u najveoj moguoj meri uzme u ob-
121
zir da mogu postojati razliiti stepeni nesposobnosti, kao i da se nesposobnost tokom vremena moe
menjati. Ova preporuka naroito navodi da osobi
ne treba automatski oduzeti pravo glasa, pravo na
sastavljanje testamenta i prava prilikom donoenja
odluka line prirode. Takoe, mere liavanja poslovne sposobnosti treba da budu ogranienog trajanja
i mora ih periodino preispitivati nadleni organ. To
sve zahteva skoru i temeljnu promenu domaeg
zakonodavstva u ovoj oblasti. Zakonske promene
treba da omogue mere koje nee oduzimati, ve
omoguiti vrenje poslovne sposobnosti osobama
koje imaju tekoe u ovom pogledu (Draki, 2010;
Nilsson, 2013).
PROCENA STATUSA I POTREBA

ODRASLIH I STARIH
Status i potrebe odraslog ili starog korisnika za
odreenom vrstom tretmana ili usluga procenjuju
se tokom celokupnog rada na sluaju. U okviru poetne procene uvaavaju se tekoe i problemi, ali
i snage i jake strane korisnika i porodice, odnosno
drugih znaajnih osoba i sredine. U osnovnim okvirima za potrebe poetne procene treba definisati sledee oblasti (ovo se moe, po potrebi, produbljivati
tokom daljeg rada na sluaju, u okviru usmerene
procene, ponovnih pregleda i sl.):

PROCENA
DEO
1. aktuelno stanje i potrebe korisnika;

2. rani razvoj i njegov uticaj na aktuelno funkcionisanje;
3. porodini i sredinski faktori koji utiu na korisnika i porodicu.
Smisao procene potreba odraslih i starih korisnika u centru za socijalni rad jeste sticanje blieg uvida u ivotnu situaciju korisnika, utvrivanje koje mogunosti postoje da oni sami upravljaju sopstvenim
ivotom, potom utvrivanje ishoda koji se ele postii korienjem usluga i primenjenom podrkom,
kao i razumevanje na osnovu ega su odluke donete
(Department of Health, 2002). Stoga procena nije
samo instrumentalna procedura za utvrivanje koja
prava iz socijalne zatite korisnik moe da koristi.
Ona otvara mogunost odraslim i starim osobama
da bolje razumeju svoje okolnosti i proire znanje o
raspoloivim mogunostima i resursima.
Poetnu taku procene kod odraslih i starih korisnika predstavlja pitanje: ta je ovoj osobi potrebno
da bi maksimalizovala dobrostanje u svim kljunim
oblastima svog ivota? (Baldwin and Walker, 2005).
Ovim pitanjem procena se usmerava na podravanje cilja intervencija i usluga. Cilj je svakako maksimalizovanje dobrobiti osobe i postizanje najveeg
mogueg stepena nezavisnosti u staranju o sebi.
Nezavisnost je sloen konstrukt koji obuhvata sledee dimenzije (Tanner and Harris, 2008):
1. autonomija i sloboda u donoenju odluka,
2. zdravlje i bezbednost, zatita od povreda,
zlostavljanja i zanemarivanja te razmatranje
irih pitanja okolnosti stanovanja i bezbednosti u zajednici,
3. sposobnost da se upravlja sopstvenom dnevnom rutinom i dnevnom rutinom drugih,
4. ukljuenost u ivot porodice i ire zajednice,
hobi, rekreacija, dokolica, plaen i neplaen
rad, uenje i volontiranje.
Potrebe za negom, uslugama, staranjem ili zatitom kod ranjivih odraslih ili starih korisnika treba
razmotriti u vezi sa oblicima pomoi koja im je ve
dostupna. Kada se razmotri dostupnost i adekvatnost postojee pomoi (najee porodine i druge
neformalne podrke), onda se moe odrediti i potreba za uslugama. Ukoliko treba sprovesti usmerenu procenu, to moe biti prilika da se razviju razuenije pretpostavke o prirodi problema sa kojima se
sreu ranjive odrasle i stare osobe.
Intervencije socijalnog rada u socijalnim slubama usmeravaju se prvenstveno na socijalne odnose
korisnika, pa su znaajne oblasti procene drutveni
odnosi, funkcionisanje korisnika u socijalnim ulogama i u okruenju, kao i okolnosti ivota korisnika.
Procenjuju se i priroda i kvalitet postojee nege i
staranja koje je na raspolaganju ranjivoj odrasloj ili
starijoj osobi. Dalje, procena obuhvata i lokalna i
kulturna oekivanja o uobiajenim normalnim oblicima nege, staranja i podrke, potom perspektivu
122
korisnika, pruaoca nege i drugih znaajnih osoba o

potrebama i raspoloivim resursima. U procenu se
takoe ukljuuju nalazi i miljenja drugih profesionalaca (iz centra za socijalni rad i van njega), a analiza
svih ovih procenjenih oblasti predstavlja osnovu za
stvaranje paketa usluga koji se sastoji iz kombinacije line mree korisnika i dostupnih dobrovoljnih i
profesionalnih usluga (Smale and Tuson, 1993).
Voditelj sluaja treba da ohrabri odraslu i stariju
osobu da u to veoj meri uestvuje u proceni sopstvenih potreba, tekoa, snaga i rizika, i to od poetne, preko usmerene procene, do revizije tokom
ponovnog pregleda. Korisnika treba ohrabrivati da
svojim reima opie svoje potrebe i oekivanja, snage i sposobnosti u vezi sa sopstvenim potrebama.
Usmerenost na osobu koja se postigne na poetku
rada moe da postavi sredinu koja e davati znaenje svim daljim procenama i procesu planiranja
usluga. Kada je to prikladno, tokom usmerene procene ili ponovnog pregleda, voditelj sluaja moe
da ohrabri korisnika da prui relevantne biografske
informacije, npr. potrebe ili tekoe sa kojima se
suoavao u prolosti, glavni ivotni dogaaji, odnosi, motivacija i verovanja. Ovi podaci su veoma
znaajni u okolnostima kada je potreban intenzivan
ili dugotrajan kontakt sa centrom za socijalni rad i
drugim pruaocima usluga.
Procena ne treba da zadri samo menadersku
funkciju i da se usmeri iskljuivo na odreivanje da li
korisnik ima ili nema pravo na korienje usluga, jer
se u tom sluaju kod velikog dela ranjivih odraslih i
starih korisnika svodi na procenu funkcionalnih sposobnosti i sposobnosti za brigu o sebi (Tanner and
Harris, 2008). Sutina procene je sticanje razumevanja o korisniku u njegovom socijalnom kontekstu,
pa se ne smeju zanemariti odnosi, socijalne mree i
ivotna istorija. Beleka o proceni u odgovarajuem
formularu ili nalazu i miljenju treba da prui sliku
o jedinstvenosti funkcionisanja osobe u okruenju,
u kontekstu svakodnevnog ivota korisnika, problema sa kojima se susree, snagama, slabostima,
aspiracijama i strahovima za budui ivot. Paljivo
sluanje korisnika omoguava da se utvrde njihova
gledita o sopstvenim potrebama i okolnostima, to
je osnov za razvoj intervencija koje treba planirati u
skladu sa mehanizmima za reavanje problema koje
su korisnici razvili tokom svog ivotnog veka.
Najznaajnije vetine koje su potrebne prilikom
procene odraslih i starih korisnika jesu paljivo sluanje njihovih narativa (sadraja, stila i strukture),
posmatranje i reagovanje na neverbalnu komunikaciju te uvaavanje tiine. Veoma je znaajno da se
procena i intervencije usmere na drutvene, sredinske i ekonomske nejednakosti koje ometaju njihovu
participaciju i puno uee u drutvu. Psiholoka,
emocionalna i duhovna dimenzija dobrostanja korisnika je takoe znaajna. Duhovnost se esto zanemaruje u proceni kod starih osoba, a ona je ovim
korisnicima esto veoma znaajan aspekt ivota.
Duhovnost se ne moe jednostavno definisati kao
odreeno religijsko uverenje. Mos (2005) odreuje

PROCENA
DEO
(porodinim, radnim, prijateljskim i sl.) ulogama u datoj socijalnoj sredini. U formulaciji se naglaava da li
je nain zadovoljavanja potreba u skladu sa nivoom
za optimalno funkcionisanje, odnosno da li je iznad ili
ispod tog nivoa. Ukoliko postoji tekoa u zadovoljavanju potreba, treba ukratko opisati problem, stepen ozbiljnosti i trajanje. Ako je potreba adekvatno
zadovoljena, treba dati kratak opis. Ukoliko odreeni
aspekt prevazilazi optimalan nivo funkcionisanja, i to
treba opisati i istai kao snagu.
duhovnost u vezi s tim kako pojedinac izraava svoj

izabrani pogled na svet. Duhovnost se moe izraziti
i preko muzike, umetnosti, odnosa sa prirodom, kao
i kroz religioznu praksu. Ova vana dimenzija moe
poveati dobrobit korisnika, jer doprinosi tome
kako osoba vidi smisao i svrhu ivota, te pomae u
prilagoavanju na gubitke i promene.
U sam formular procene se unose samo znaajni
podaci i zapaanja o navedenim oblastima. Treba voditi rauna o nainu zadovoljavanja potreba korisnika
u skladu sa uzrastom, ivotnim ciklusom i socijalnim
SLIKA 7.
OBLASTI PROCENE U BIOPSIHOSOCIJALNOM OKVIRU
(PREMA JORDAN AND FRANKLIN, 2003)
Okruenje
Porodica/znaajni drugi
Bioloki
Pitanja
ivotnog
razvoja
Kognitivni/intelektualni
Prijatelji/Socijalna mrea
Linost
kola/posao
Drugi sistemi
Biopsihosocijalni
Osoba
Raspoloenja/afekti
LJUDSKO
PONAANJE
Susedstvo/zajednica
Motivacija
Kultura/ etnicitet
Vlada
Rod/ pol
ire socijalne strukture
Psihosocijalni
stresori
Religija/duhovnost/vrednosti
Socijalna klasa
AKTUELNO STANJE I
POTREBE KORISNIKA
ZDRAVSTVENE POTREBE
Zdravstvene potrebe obuhvataju, pored fizikog i
mentalnog stanja, i pristupanost zdravstvene nege
i leenja tokom bolesti ili drugih zdravstvenih stanja.
Razmatraju se adekvatnost medicinske nege za vre-
123
me bolesti, odgovarajua ishrana prema zdravstvenom stanju, fizika aktivnost, redovnost zdravstvenih kontrola, tok rehabilitacije od hroninih i akutnih
fizikih i mentalnih bolesti. U analizi ovih informacija
od znaaja moe da bude istorija zdravstvenih stanja
i dijagnoza, potom istorija padova (kod starih korisnika), korienje lekova i sposobnost za samostalno
uzimanje lekova, kao i podaci o optem zdravstve-

PROCENA
DEO
nom stanju (krvni pritisak, ishrana, navike vezane za

vebanje i sl.) i stanju ula (vid, sluh, govor).
Kod osoba sa invaliditetom treba proiriti sliku
te osim ometenosti sagledati i snage i specifinosti.
Korisna su sledea pitanja pomou kojih je mogue
izbei simplifikovanje i usmerenost na deficite (Milner and Byrne, 2009):
Na koji nain vas va invaliditet / vaa ometenost ini jaom osobom?
ta je dobro kod vaeg tela?
ta treba da se dogodi da biste vodili potpuniji ivot?
KOGNITIVNO FUNKCIONISANJE
Kognitivno funkcionisanje se odnosi na intelektualne
sposobnosti i upadljive znake tekoa u funkcionisanju. Intelektualne sposobnosti se opisuju kao: iznad
proseka, prosene, ispod proseka. Upadljivi znaci tekoa u kognitivnom funkcionisanju se opisuju
kao: konfuznost, disociranost, bujica ideja, sumanute
ideje, odnosno tekoe sa panjom ili pamenjem. U
okviru kognitivnog funkcionisanja notira se prisustvo
demencije, orijentacija u prostoru i pamenje.
IDENTITET
Identitet se odnosi na doivljaj odrasle ili stare osobe o sebi kao odvojenoj i po sebi vrednoj osobi.
Ukljuuje korisnikovo vienje sopstvene linosti i
sposobnosti, sliku o sebi i samoprocenu, kao i doivljaj sopstvene individualnosti, porodine, etnike
i kulturne pripadnosti. Kod osoba sa invaliditetom
potrebno je proiriti sliku i osim ometenosti sagledati snage i specifinosti. Korisna su sledea pitanja pomou kojih je mogue izbei simplifikovanje
i usmerenost na deficite (Milner and Byrne, 2009):
Na koji nain vas va invaliditet / vaa ometenost ini jaom osobom?
ta je dobro kod vaeg tela?
ta treba da se dogodi da biste vodili potpuniji ivot?
EMOCIONALNO STANJE I PONAANJE

Emocionalno stanje i ponaanje je domen procene u
kome se sagledava adekvatnost ispoljavanih oseanja i ponaanja odrasle ili stare osobe prema lanovima porodice (supruniku, deci, unucima) i drugim
znaajnim osobama, prema prijateljima i u radnom
ili ivotnom okruenju. To se odnosi na sposobnost
ispoljavanja odnosa privrenosti, odlike temperamenta (promenljivost i intenzitet emocionalnog reagovanja), prilagodljivost promenama i reakcije na
stres, kao i na odgovarajui stepen samokontrole
ponaanja. Posebno treba obratiti panju na znake depresivnosti, anksioznosti, reakcije na gubitak i
emocionalne tekoe, znake povlaenja, suicidalnosti i na psihotina ispoljavanja.
124
Predstavljanje u drutvu (socijalna prezentacija)
odnosi se na razumevanje korisnika na koji nain
ponaanje, pojava i bilo koje odstupanje stvaraju sliku o osobi u socijalnoj sredini. Nain na koji
korisnik sebe predstavlja kroz svoj izgled i ponaanje, kao i razumevanje utiska koji ostavlja obuhvata adekvatnost odevanja u skladu sa godinama,
polom, kulturnom i religijskom pripadnou, linu
higijenu te znanje i stavove o odgovarajuoj prezentaciji u razliitim okolnostima. Posebno treba
obratiti panju ako postoje invaliditet ili ometenost. Posmatraju se adekvatnost odee za uzrast,
pol i kulturu, istoa i lina higijena (neugledan,
uredan, zaputen, doteran). Razmatra se i oseaj
pripadnosti i prihvaenosti u okviru porodice, grupe prijatelja i ire zajednice.
SOCIJALNI I EMOCIONALNI ODNOSI

Socijalni i emocionalni odnosi predstavljaju domen
procene u kome se razmatraju postojanje emocionalnih odnosa sa lanovima porodice (stabilni, topli,
konfliktni, prekinuti), kvalitet i stabilnost partnerske
veze i odravanje odnosa sa prijateljima i drugim
znaajnim osobama, kao i odgovor porodice i drugih na ove odnose. Emocionalni odnosi se procenjuju sa stanovita stabilnosti i intimnosti, slobode
ispoljavanja oseanja, uestalosti interakcija i zajednikih aktivnosti (lanovi porodice i bliski prijatelji),
kao i doivljaja usamljenosti ili pripadnosti i ispunjenosti. Razmatraju se vani socijalni kontakti, odnosi
i ukljuenost osobe u rekreativne i zabavne aktivnosti, hobi, rad i uenje.
Interakcija i saradnja u socijalnim odnosima
moe se opisati npr. kao otvorena, jasna komunikacija, spremnost da se prui i primi pomo, potovanje pravila, empatija i sposobnost da se postavi
u tui poloaj, nasuprot konfliktnosti, neodgovornosti, problemima sa autoritetima, amoralnosti (nepotenje, sklonost laganju,) impulsivnosti, nepoverenju, manipulativnosti, tekoama u uspostavljanju
kontakta, povlaenju ili nametljivosti.
VETINE STARANJA O SEBI

Ovaj domen procene se odnosi na funkcionalne i
komunikacione sposobnosti odrasle ili stare osobe
da brine o svakodnevnim ivotnim potrebama, kao i
na sposobnost osobe da se stara o sopstvenoj bezbednosti. Ova oblast procene je posebno znaajna
za osobe sa invaliditetom, ometene u razvoju i hronino obolele odrasle i stare osobe. Tu se opisuju i
analiziraju praktine vetine samostalnog hranjenja
i oblaenja, odravanja sopstvene higijene i higijene stana, mogunost samostalnog kretanja i snabdevanja ivotnim namirnicama, kao i sposobnost
samostalnog transporta, nezavisne komunikacije i
baratanja novcem.
Razmatraju se vetine reavanja problema, snalaenje u nepoznatim situacijama, samopouzdanje,

PROCENA
DEO
inicijativa i autonomija. Posebno se sagledavaju pokazatelji vetina i sposobnosti staranja o sebi u pogledu:
line higijene, to obuhvata pranje rublja, kupanje i linu negu (eljanje, seenje noktiju),
oblaenja,
oralne higijene,
nege koe i stopala,
korienja toaleta i
pokretljivosti.
Korisno je razlikovati slabost ili nemo osobe
koja se zasniva na fizikoj slabosti koju stariji korisnici ne prihvataju, od oseanja slabosti ili nemoi, to je povezano sa posebnim socijalnim, linim
i emocionalnim iskustvom osobe (Grenier, 2006).
Stoga je vano istraiti lina znaenja koja fizika i
funkcionalna oteenja imaju na odrasle i stare korisnike.
Pri proceni odraslih i starih korisnika u ovom
domenu moe se koristiti instrument Staranje o sebi i praktine aktivnosti u svakodnevnom ivotu IADL (Lawton & Brody,
2010). Ovaj instrument je namenjen evaluaciji funkcionalnih sposobnosti starih osoba na
razliitim nivoima kompetencije, posebno autonomije u aktivnostima svakodnevnog ivota kretanju, komunikaciji, pripremi obroka,
odravanju higijene i sl. Usled promena koje
nastaju sa starenjem, akutnih i hroninih bolesti i hospitalizacija dolazi do opadanja u sposobnostima obavljanja svakodnevnih aktivnosti koje su neophodne za nezavisan ivot u
zajednici. Informacije iz funkcionalne procene
mogu da prue objektivne podatke kako bi
se utvrdila potreba za individualizovanom
pomoi i rehabilitacijom i planirale usluge pomoi u kui (pripremanje obroka, nega, poslovi u domainstvu ili nadzor).
Funkcionalna procena takoe moe da pomogne strunim radnicima da se usmere na osnovne
sposobnosti stare osobe. Ona omoguava i rano
prepoznavanje promena koje mogu da ukau na
potrebu za dodatnom pomoi, promenom u planu
usluga ili za medicinskim pregledima.
RANI RAZVOJ I NJEGOV UTICAJ

NA AKTUELNO FUNKCIONISANJE
Ovaj domen procene kod odraslih i starih korisnika
obrauje se samo ukoliko je znaajan za korisnikove
aktuelne potrebe. Razmatra se period od roenja
do pozne adolescencije, a analiza se usmerava na
uticaj razvoja na aktuelno funkcionisanje korisnika.
Ovo moe imati poseban znaaj kao oblast procene
kod osoba koje su pogoene razvojnim poremea-
125
jima, ometenou ili invaliditetom, ali i kod odraslih

osoba koje su pogoene nasiljem u porodici.
Tok razvoja se opisuje kao uredan, kao postojanje
zastoja ili ometenosti ili kao napredan, pri emu se
mogu identifikovati i posebne sposobnosti i talenti.
Znaajni dogaaji tokom ranog razvoja se odnose na separacije, hospitalizacije, gubitke, migracije, doivljeno nasilje, nasilno ponaanje prema drugima, pokuaje suicida i sukob sa zakonom. Treba
opisati kako su ta iskustva uticala na korisnika.
Zdravlje tokom ranog razvoja odnosi se na prisustvo fizikih i duevnih bolesti, zdravstvenih stanja ili poremeaja koji su postojali tokom razvoja i
koji su mogli uticati na aktuelno funkcionisanje korisnika.
kolovanje obuhvata redovnost i tok kolovanja,
formalna i neformalna obrazovna iskustva i postignua.
Odnos sa roditeljima ili odgajateljima i drugim
znaajnim osobama tie se znaajnih prolih odnosa i njihovog uticaja na razvoj korisnika. Posebno
treba zabeleiti zanemarivanje ili zlostavljanje tokom razvoja, odvajanja i gubitke, smrt roditelja, brata ili sestre, smetaj u instituciju ili drugu porodicu
(ukljuujui promene odgajatelja, smetaj i promenu
porodinog ili rezidencijalnog smetaja), uspostavljanje odnosa sa podravajuim odraslim koji nije
roditelj i sl.
PORODINI I SREDINSKI FAKTORI

Faktori porodice i sredine obuhvataju prole i tekue okolnosti funkcionisanja korisnika i porodice,
dostupnost socijalne podrke od ire porodice,
dostupnost resursa zajednice, poloaj porodice u
zajednici, stambenu situaciju i opremljenost domainstva, kao i zaposlenost i prihode korisnika i porodice.

Porodina istorija i funkcionisanje je oblast u kojoj
se, slino proceni potreba deteta, analiziraju genetski i psihosocijalni faktori. Funkcionisanje porodice je pod uticajem porodine strukture i kvaliteta
odnosa pojedinih lanova porodice sa korisnikom.
Razmatraju se i znaajne promene u sastavu porodice ili domainstva, ranija iskustva lanova porodice, ivotni dogaaji i njihovo znaenje za korisnika i
lanove porodice, nain porodinog funkcionisanja i
korisnikovo mesto u porodici.
Za porodinu istoriju vana su sledea pitanja:
hronologija znaajnih porodinih dogaaja i
njihovo znaenje za porodicu,
znaajne promene u porodinom sastavu,
znaajni dogaaji u proteklih godinu dana,
pitanja ivotnog ciklusa i kako porodica ispunjava zadatke vezane za faze ivotnog ciklusa.

PROCENA
DEO
Za porodino funkcionisanje znaajna su ova pitanja:

interakcije izmeu ukuana (posebno korisnika sa suprunikom ili intimnim partnerom
i drugim lanovima porodice domainstva)
koje mogu imati uticaj na korisnika,
interakcije koje se odnose na meusobnu podrku i pomo (ko kome pomae, ko to ne
ini), konzistentnost, usklaenost odnosa,
procena snaga i tekoa porodice u odnosu
na aktuelni problem i situaciju korisnika.
sebe, spremnost i sposobnost za razumevanje drugog;

sposobnost lanova porodice da zajedniki
reavaju probleme, da se meusobno sasluaju, naprave kompromis;
nain ponaanja u konfliktima i stresnim situacijama, prisustvo nasilja u porodici, (ne)ravnotea moi, meuzavisnost,
emotivna podrka, koliko lanovi porodice
raunaju jedan na drugoga, odgovornost, poverenje, potovanje.
U ovom domenu procene, korisni uvidi se mogu

obezbediti pomou sledeih instrumenata i tehnika
procene:
U ovoj oblasti treba identifikovati posebne probleme koje ispoljavaju pojedini lanovi porodice, njihov tok, trajanje i uticaj na zadovoljavanje potreba i
probleme korisnika.
Genogram (McGoldrick & Gerson, 1985, prema

egarac i Damonja Ignjatovi, 2010) predstavlja tehniku za prikaz porodinih odnosa
tokom najmanje tri generacije. Koristi se za beleenje porodine strukture i odnosa, funkcionisanja sistema kroz generacijske, relacione,
socijalne i bihevioralne obrasce, ivotni ciklus,
znaajne ivotne dogaaje i porodina oseanja i stavove. Genogram omoguava uvid u
strukturu, dinamiku i istoriju porodinog sistema kroz vie generacija u vertikalnom (istorijskom) i horizontalnom (razvojnom) preseku.
On registruje porodine obrasce i nain na koji
se oni prenose kroz generacije i ukazuje kako
proli dogaaji utiu na sadanje i budue odnose u porodinom sistemu.
Upitnik nedavnih dogaaja (Brugha, Bebington, Tennant and Hurry, 2003, prema egarac i Damonja Ignjatovi, 2010) ukazuje na
prisustvo stresnih dogaaja za porodicu u
proteklih godinu dana i moe pruiti znaajne
informacije o tome da li su aktuelne tekoe
rezultat tih dogaaja ili hroninih porodinih
problema, kao i nain njihovog uticaja.
Vremenska linija (Collins, Jordan, Coleman,
2010) koristi se za beleenje i razmatranje
znaajnih dogaaja u ivotu porodice ili pojedinca. Ova tehnika pomae da se odrede
istorija nastanka problema, vreme u kome se
postojei problem javio i ta se dogaalo u
ivotu porodice ili osobe pre i nakon nastanka problema.
KOMUNIKACIJA, EMOCIONALNA PODRKA I

RAZMENA
Komunikacija, emocionalna podrka i razmena se,
kao domen procene, odnosi na kvalitet komunikacije i podrke lanova porodice, sposobnost reavanja problema i nain ponaanja u konfliktnim situacijama. Razmatraju se sledee dimenzije:
sposobnost lanova porodice da jasno verbalno i neverbalno komuniciraju, ispoljavaju
126
NEGA I BEZBEDNOST
Nega i bezbednost koje se obezbeuje u okviru porodice naroito su znaajne za korisnike koji imaju
ogranienu sposobnost staranja o sebi. Vani elementi su dostupnost nege, ko je glavni prualac
nege za korisnika, zaduenja lanova porodice oko
nege, prisustvo duevnih i fizikih bolesti kod pruaoca nege i drugih lanova porodice, zloupotreba
psihoaktivnih supstanci, stresa, izolacije i ekonomske zavisnosti osobe ili osoba koje su angaovane
u nezi korisnika. Takoe, moe biti znaajan uvid u
dnevnu rutinu, organizaciju odravanja domainstva, pripremu hrane i nabavke za domainstvo. Posebno se razmatraju i postojanje nasilja u porodici,
izloenost korisnika zlostavljanju ili zanemarivanju,
kao i drugi aspekti line bezbednosti korisnika. Ovoj
oblasti procene se moe pridruiti i procena potreba pruaoca nege (vie na strani 183-185).
U ovom domenu procene mogu se koristiti sledei instrumenti:
Indikatori zloupotrebe kod starih IOA
(Reis, 2000, prema egarac i Damonja
Ignjatovi, 2010) predstavljaju instrument koji
sistematski registruje prisustvo potencijalnih indikatora zlostavljanja, stepen njihovog
prisustva, kao i izvor faktora rizika (potiu
od stanja samog korisnika ili od osobe koja
se stara o korisniku, lana porodice ili druge
ukljuene osobe). Skala je korisno sredstvo
tokom poetne procene kada je korisnik upuen na tuu negu i pomo. Moe se koristiti
za praenje promena i evaluaciju usluga.
Zlostavljanje starih procena indikatora
rizika (CLSC Cassin, 1993, prema egarac i
Damonja Ignjatovi, 2010) predstavlja skalu koja sistematski registruje prisustvo indikatora rizika za zlostavljanja starih i odraslih
koji zavise od tue nege i pomoi. Procena
zlostavljanja starih zasniva se na faktorima
koji doprinose riziku, a obuhvata zlostavljanu
osobu, pruaoca nege, porodicu i druge znaajne osobe.

PROCENA
DEO
PODRKA IRE PORODICE

Podrka ire porodice kao domen procene razmatra
dostupnost podrke srodnika koji imaju uticaja na
korisnika i lanove ue porodice, bilo da su oni neposredno prisutni ili da su geografski udaljeni. Vano je razmotriti njihovu ulogu i znaaj za korisnika i
druge lanove porodice. Podrka lanova porodice
moe biti emocionalna, savetodavna, informativna
ili konkretna. Priroda odnosa se oznaava kao bliskost ili kriticizam. Smer podrke se oznaava kao
obostran, od ire porodice ka porodici korisnika i od
porodice korisnika ka iroj porodici.
SOCIJALNA PODRKA I UEE PORODICE U

ZAJEDNICI
Socijalna podrka (vanporodina) i uee porodice
u zajednici podrazumevaju razmatranje ireg konteksta susedstva i zajednice i njihov uticaj na korisnika i porodicu. Razmatraju se stepen porodine
integracije odnosno socijalne izolacije porodice te
susedski i prijateljski odnosi u socijalnoj mrei.
Treba razmotriti ire okruenje i uticaj okruenja
na korisnika i porodicu, kao i raspoloivost pomoi
u susedstvu, prisustvo pozitivne panje ili negativne kontrole, kao i kontakte porodice sa okruenjem
(previe ili premalo kontakta). Poseban deo procene
se odnosi na bezbednost okoline, odnosno na to da
li korisnik moe slobodno da se kree u okruenju.
Znaajno je proceniti stepen ukljuenosti ili izolacije korisnika i porodice, njihove odnose sa prijateljima i okolinom, kao i znaaj takvih odnosa za korisnika
i druge lanove porodice (da li im je vano da budu
ukljueni ako nisu, da li korisnik ili porodica podstiu
izolaciju i zato). Ovim se sagledava sposobnost korisnika i porodice za obezbeivanje dugoronih stabilnih odnosa van porodinog okruenja.
U proceni podrke ire porodice i socijalne
integracije kod porodica koje pripadaju razliitim kulturnim grupama moe se koristiti i
kulturogram (Congress, 1992, prema egarac
i Damonja Ignjatovi, 2010). Ta tehnika je razvijena kao sredstvo za vizuelnu prezentaciju i
pomo u istraivanju uticaja kulture na razliite aspekte ivota porodice (vie na strani 123).
STAMBENA SITUACIJA
Stambena situacija podrazumeva osnovne karakteristike i opremu ivotnog prostora, to se razmatra
prema specifinim potrebama odraslog ili starog
korisnika i drugih lanova porodice. Odnosi se na
unutranjost, spoljanjost i neposredno okruenje
domainstva. Osnovna oprema podrazumeva vodu,
grejanje, sanitarne uslove, opremljenost za pripremanje hrane, mesto spavanja ukuana, istou i
bezbednost. Ovo se posmatra kao merilo za zadovoljavanje ivotnih potreba porodice i preko uticaja
na negu korisnika koji ima ograniene sposobnosti
da se stara o svojim svakodnevnim potrebama.
127
Za prikupljanje i organizaciju ovih informacija moe se koristiti instrument Skala kunih

uslova (Davie, Hutt, Vincent & Mason, 1984,
prema egarac i Damonja Ignjatovi, 2010).
Taj instrument prua informacije o bezbednosti, redu i higijeni stana (vie na strani 125).
ivotni uslovi unutar domainstva, npr. pristupanost ulaza u stan, stepenice, (ne)postojanje lifta
u zgradama sa spratovima, stanje toaleta, mogunosti za kupanje i odravanje line i higijene odee i
stana te opremljenost kuhinje, imaju znaajan uticaj
na fiziko i socijalno funkcionisanje korisnika i lanova porodice. Parkinson i Pirpoint (2000) istraivali su ulogu stanovanja u preventivnim uslugama
za ostarele graane. Njihov zakljuak, u skladu sa
socijalnim modelom ometenosti, u odreivanju nesposobnosti i ometenosti naglaava ulogu okruenja, a ne oteenja osobe. Oni su doli do saznanja
da, ukoliko je fiziko okruenje prilagoeno osobi,
postoji niska korelacija izmeu nivoa ometenosti i
zavisnosti od nege drugih. Dobro adaptirane kuhinje i kupatila omoguavaju korisnicima da ouvaju
nezavisnost, smanjuju potrebu za tuom negom i
podravaju mogunost da se osoba brzo vrati kui
iz bolnice.
U proceni treba razmotriti sledee faktore:
a) veliina stambenog prostora, odnos prostora
prema broju lanova domainstva, stambeni status (porodica ivi u svom stanu ili kui,
podstanarski smetaj, kolektivni smetaj),
stabilnost stambene situacije, este selidbe
(zbog posla, privremenog smetaja) i uticaj
ovih faktora na potrebe korisnika,
b) osnovni uslovi stanovanja, struja, voda, WC,
ostale sanitarije, grejanje,
c) opremljenost domainstva, uslovi za kuvanje,
spavanje, osnovni nametaj i stanje nametaja i pokustva,
d) posebno se razmatra primerenost opreme za
potrebe osobe sa invaliditetom,
e) istoa i urednost domainstva, to se odnosi
na unutranje i spoljno ureenje (pod kontrolom porodice ili korisnika) te na neposrednu
okolinu (van porodine odnosno korisnikove
kontrole), i njihov uticaj na higijensko-zdravstveno stanje,
f) bezbednost u stanu i oko stana (dvorite), tj.
prisustvo opasnih predmeta ili materija kao to
su otrovi, lekovi, hemikalije, oruje, neispravne
instalacije (struja, plin, neobezbeeni aht), otri ili opasni predmeti, stepenite bez ograde.
U Okviru 28 navedeni su neki problemi vezani za
stanovanje i njihov uticaj na zdravlje ljudi.

PROCENA
DEO
OKVIR 28.
PROBLEMI VEZANI ZA STANOVANJE I NJIHOV UTICAJ NA ZDRAVLJE
(ADAPTIRANO PREMA PARKINSON AND PIERPOINT, 2000)
Vlaga, kondenzacija i bu
astma, bronhitis i drugi respiratorni problemi,
artritis i reumatizam,
problemi u mentalnom zdravlju, depresija.
Hladnoa
respiratorne bolesti,
kardiovaskularne smetnje,
hipotermija,
povean rizik od padova,
problemi u mentalnom zdravlju, depresija i izolacija,
artritis i reumatizam.
Neispravni ili neodgovarajui elektrini kablovi
rizik od povrede izazvane strujnim udarom ili poarom,
rizik od povrede usled neispravnih osiguraa ili neadekvatno postavljenih, odnosno
neispravnih utinica za struju,
mogunost pada preko razvuenih kablova,
zabrinutost i anksioznost zbog mogunosti izbijanja poara.
Neispravni aparati za gas ili neispravne pei za ugalj
trovanje ugljen-monoksidom,
rizik od eksplozije gasa,
rizik od poara usled neispravnih dimnjaka.
ZAPOSLENOST
Zaposlenost je domen procene u kome se sagledavaju pokazatelji da li je korisnik zaposlen ili je to bio
tokom aktivnog radnog veka i ko je sve zaposlen od
lanova porodice. Osim toga, vana pitanja su i stabilnost zaposlenja (stabilno, pred otkazom, sezonski,
bez ugovora i sl.), kakva je organizacija domainstva
u odnosu na radno vreme, kakav to uticaj ima na
korisnikove porodine i druge uloge ili negu koja je
potrebna korisniku, kako lanovi porodice gledaju na
svoj posao ili nezaposlenost, te kako to utie na njihov odnos prema korisniku kome pruaju negu.
128
PRIHODI
Prihodi porodice se analiziraju preko dostupnosti
novanih ili drugih sredstava u odreenom vremenskom periodu. Razmatraju se pitanja dovoljnosti prihoda za zadovoljenje potreba porodice, dostupnost
raznih vrsta materijalnih pomoi i nain troenja
prihoda porodice. Vano je proceniti da li postoje
finansijske tekoe porodice koje utiu na korisnika
ili u kojoj meri korisnik doprinosi finansijskim tekoama porodice. U samoj proceni treba navesti:
iznos i vrstu prihoda, tj. opisati materijalno
stanje i tekoe, kako prihodi utiu na osnovne potrebe, ishranu, stambenu situaciju, kako
korisnik i porodica zadovoljavaju svoje osnovne i druge potrebe (kultura, odmor, zabava),
prisustvo finansijskih stresora (stabilnost prihoda, dugovi, vanredni rashodi),
finansijske probleme vezane za sistem socijalne zatite (neefikasnost, neinformisanost,
greke, kanjenje),
kako korisnik upravlja prihodima, odnosno
kako porodica koristi prihode, da li ih adekvatno rasporeuje, da li upravlja novcem razumno, planski, odgovorno, organizovano ili
se zaduuje, ne plaa, raune, itd. (u analizi
se razmatra kako se to odraava na korisnika
koji zavisi od tue nege i pomoi).

PROCENA
DEO
RESURSI ZAJEDNICE
Resursi zajednice podrazumevaju sva dostupna
sredstva, objekte i slube u sredini korisnika. To se
odnosi na slube primarne zdravstvene zatite, verske objekte, transport, snabdevenost i pristupanost prodavnica i mesta za odmor i rekreaciju (raspoloivost, povezanost sa drugim delovima grada,
posebno u odnosu na radno mesto i sl.). Sagledavaju se postojanje, pristupanost i mogunost korienja resursa zajednice i njihov uticaj na korisnika
i lanove porodice. Treba proceniti postojanje, dostupnost i nivo standarda tih institucija i usluga, kao
i njihov uticaj na porodicu, posebno kad su u pitanju
odrasle osobe sa invaliditetom i stari korisnici koji
imaju umanjenju sposobnost za staranje o sebi.
129
Najpoznatiju tehniku za organizaciju informacija o odnosima porodice i resursa u zajednici

predstavlja eko-mapa (Hartman and Laird,
2010), kojom se vizuelno prikazuje eko-sistem koji obuhvata pojedinca i porodicu u neposrednom ivotnom okruenju. To je iroko
upotrebljavana tehnika za procenu odnosa
izmeu porodice i sredine, koja pregledno organizuje podatke o intenzitetu, vrsti i prirodi
relacija izmeu porodice i sredine. Sredina se
posmatra kao skupina resursa za zadovoljavanje osnovnih potreba porodice, koja podstie i razvija potrebe i usmerava naine njihovog zadovoljavanja.


DEO
INTERVJU SA RODITELJEM
PRILIKOM PROCENE
POTREBA DETETA
Osnovni pristup u intervjuisanju roditelja kombinuje prikupljanje injenica uz istovremeno izazivanje
oseanja i razmiljanja roditelja o svakom detetu u
razliitim fazama njegovog razvoja.
U potrazi za oseanjima i gleditima roditelja
tokom trudnoe, nakon roenja i tokom razvoja deteta ili mlade osobe moe se koristiti
tehnika vremenske linije (egarac i Damonja Ignjatovi, 2010).
Treba uoiti promene u oseanjima, stavovima ili

gleditima tokom razvoja. Istovremeno, ove promene treba povezati sa ivotnim dogaajima, krizama,
promenama u porodinom ivotu, neposrednom
ili irem okruenju roditelja (Jones, 2010). Struni radnici centra za socijalni rad treba da procene
i motivaciju i pripremljenost roditelja za saradnju i
potrebne promene, posebno u situacijama kada je
ugroena dobrobit deteta.
Osnova za voenje intervjua sa roditeljima oko
ovih dimenzija data je u Okviru 29.
OKVIR 29.
EMA ZA INTERVJUISANJE RODITELJA
(ADAPTIRANO PREMA JONES, 2010)
I Ciljevi i proces procene i pitanja poverljivosti
II Prezentovani problem ili oblasti u kojima postoji zabrinutost za dete
gledite svakog pojedinanog roditelja o nainu na koji oni obezbeuju staranje
o detetu/deci,
svaki dogaaj u kome je detetu/deci nanesena povreda ili teta,
gledite svakog pojedinanog roditelja o potrebnim promenama u odgovarajuim oblastima.
III Trenutno zdravstveno i psihiko stanje
dete/deca,
roditelj/roditelji.
IV

Lina istorija i razvoj deteta/dece

trudnoa i poroaj, neonatalni period,
afektivna vezanost i odnos sa odgajateljima,
savladavanje razvojnih zadataka i prekretnice u razvoju,
fiziko zdravlje,
ponaanje i mentalno zdravlje,
kako roditelj vidi dete i njegove potrebe.
131


DEO
OKVIR 29.
EMA ZA INTERVJUISANJE RODITELJA
(ADAPTIRANO PREMA JONES, 2010)
V Lini istorija i razvoj svakog roditelja
detinjstvo i adolescencija,
obrazovanje,
radno iskustvo i zaposlenost,
iskustva roditelja sa odgajanjem tokom detinjstva,
lini odnosi (prijateljski i odnosi sa intimnim partnerima),
istorija antisocijalnog ponaanja, ukljuujui delikventno ponaanje,
zloupotreba supstanci,
istorija mentalnog zdravlja.
VI Struktura i istorija porodice i funkcionisanje porodice

struktura i istorija porodice (partnerstva, trudnoe i poroaji),
porodini odnosi ( odnosi roditeljdete; odnosi izmeu roditelja, ukljuujui prisustvo bilo kog oblika nasilja; vrsta komunikacije unutar porodice).
VII Porodini i socijalni odnosi

prijateljstva,
odnosi sa irom porodicom,
socijalna podrka.
INTERVJUISANJE DECE KAO

DEO PROCENE RODITELJA
Tokom procene je neophodno videti svu decu koja
ive u domainstvu i razgovarati sa njima. Kada su
u pitanju deca mlaeg uzrasta, to moe da podrazumeva strukturiranu komunikaciju kroz igru, a kod
starije dece je izuzetno vano da voditelj sluaja sa
njima razgovara direktno, a ukoliko je mogue i nasamo. Procena je potpunija i kvalitetnija ukoliko se
pribavlja gledita dece o aktuelnim okolnostima i
oblastima u kojima postoji zabrinutost, o tome ta
bi deca elela da se dogodi, kako ona vide ta je
najbolji nain za prevladavanje tekoa i sl. Gledita
dece o tome kako ih roditelji i drugi odrasli podravaju, o porodinim i socijalnim odnosima, koli i
kolskom uspehu, njihovim odnosima sa vrnjacima
znaajna je za celovitu procenu roditeljstva.
POSMATRANJE
Posmatranje je sastavni i neizbeni deo procene roditeljstva, detetovih potreba i naina na koji porodica funkcionie u okruenju. Znaajno je zabeleiti
podatke prikupljene posmatranjem o roditeljima i
drugim odraslima ukljuenim u ivot deteta i o svakom detetu u formular procene i u listu praenja,
kontakata i rada na sluaju. Belee se ponaanja i
izraena oseanja, karakteristike govora, a kod dece
i igra i aktivnosti tokom kontakta. Posmatranje porodinih interakcija je vano za formiranje procene,
132
gde se zapaaju ponaanja i oseanja izmeu roditelja i drugih odraslih, roditelja i dece i opta atmosfera u porodici.
Osnovni fokus u posmatranju je interakcija izmeu roditelja i deteta i ona nam slui za procenu u
prvih pet od est domena u okviru za procenu kapaciteta roditelja. Potrebno je beleiti pozitivne primere, kao i one koji izazivaju zabrinutost u okviru
posebnih domena procene. Kako bi se stekla celovita slika, korisno je ukoliko voditelj sluaja ima prilike
da posmatra interakcije roditelja i deteta u razliitim
okruenjima, kao i da posmatra obavljanje roditeljskih zadataka (npr. hranjenje, presvlaenje, teenje
deteta, pomo u domaim zadacima i sl.). Znaajno je videti odgovor deteta na ponaanja roditelja
ili odgajatelja, a znaajne su i opservacije vezane za
status obrazaca afektivne vezanosti.
Prilikom posmatranja je vano da se izbegne
preuranjeno zakljuivanje i rano davanje znaenja
posmatranim sadrajima. U praksi socijalnih slubi je uobiajena upotreba naturalistikog metoda
posmatranja, to podrazumeva da se korisnik posmatra u svom neposrednom, prirodnom okruenju, npr. u kui ili koli, kako bi se bolje razumeli
ponaanje korisnika u okruenju i ekologija sredine
(Fawcett, 2009). Meutim, gomila nestrukturiranih
podataka, bez usmerenja ta se i zato posmatra,
moe da ometa davanje smisla informacijama. Stoga je prilikom posmatranja korisno usmeriti panju
na nekoliko unapred definisanih oblasti. Mogue je
prikupiti veliki broj preciznih i fokusiranih informacija o specifinim domenima procene korisnika.

DEO
OKVIR 30.
FORMAT ZA POSMATRANJE DETETA
a) Aspekt: kako dete predstavlja sebe
fiziki aspekt (teina i visina u skladu sa uzrastom, malformacije, higijena, nain
oblaenja, psiholoki i mentalni razvoj i sl.),
zdravstveni status (od ega obino oboljeva, kako se hrani, nono mokrenje i
sl.),
jezik (slobodan, mucanje, sposobnost da pria o svom iskustvu i sl.),
motorika (kree se nezavisno, aktivni/pasivni pokreti, motorika kontrola i sl.),
karakter i emocionalna ekspresija (sreno, nezainteresovano, radoznalo, otvorenog uma, agresivno, ljubazno, uplaeno, oprezno).
b) Kapacitet: ponaanje deteta
igra (koje su mu uobiajene igre, sa kim, koja mu je igra omiljena),
obrazovanje (razred, uspeh, pohaanje kole ili vrtia, uee u kolskim aktivnostima, domai zadaci i sl.),
rad (koje radne aktivnosti obavlja, kada, koliko vremena, dobrovoljno ili je obavezano),
nivo autonomije (vodi rauna o svom telu, samo se umiva i kupa, oblai, odgovorno je za svoje uenje, voljno da pomogne drugima, preuzima odgovornost
za porodicu i sl.).
c) Odnosi: kakve odnose ima sa drugima
sa roditeljima, majkom i ocem (verbalna i neverbalna komunikacija, fizika i
afektivna bliskost, doivljaj pripadnosti, nain na koji razgovara sa roditeljima,
poverenje),
sa drugim odraslima, srodnicima, nastavnicima,
sa vrnjacima (ko su mu prijatelji, ponaanje deteta u grupi vrnjaka, komunikacija i sl.).
d) Doivljaj socijalnog radnika
kako vidim ovo dete (da li je iskreno, da li pati),
kako reagujem na njihove stavove i ponaanja (titim ga, postajem ljutit).
OKVIR 31.
FORMAT ZA POSMATRANJE PORODICE
a) Struktura porodice
sastav, tip porodice, deca u porodici.
b) Ljudski resursi porodice
obrazovanje,
okruenje (karakteristike i kontekst domainstva),
zdravstveno stanje lanova porodice,
rad i zaposlenost,
prihodi,
socijalna mrea.
c) Kvalitet odnosa u porodici
partnerski odnos (ljubav, recipronost, dominacija, disproporcija),
uloge majke i oca,
ljubav i odgovornost prema deci,
kapacitet za pouavanje dece.
133



DEO
OKVIR 31.
FORMAT ZA POSMATRANJE PORODICE
d) Edukativni zadaci porodice
stvaranje adekvatne klime u porodici,
staranje o svojim lanovima (integritet, zatita, neodlono reagovanje),
poduavanje (privrenost, pravila, instrukcije, igra).
e) Dobrobit porodice, porodica je zdrava kada
postoje kohezija, jasna razlika meu generacijama i autonomija pojedinaca,
postoje dobri odnosi meu lanovima (roditeljima, decom i roditeljima, braom
i sestrama),
postoji stabilnost i prilagodljivost organizacije,
lanovi porodice imaju dovoljno kompetencija za reavanje problema, donoenje odluka, reavanje konflikata, nalaenje reenja i upravljanje porodinim
ivotom.
DRUGI IZVORI INFORMACIJA

Najee je neophodno prikupiti podatke o roditeljskom
funkcionisanju i iz drugih (kolateralnih) izvora informacija,
bilo da su u pitanju intervju sa drugim lanovima porodice
oba roditelja, podaci od drugih slubi i profesionalaca ili
izvetaji iz kole/obdanita. Ponekad je neophodno pribaviti podatke o prethodnom zdravstvenom stanju roditelja,
o krivinim delima i sl. Za prikupljanje podataka iz drugih
izvora treba dobiti saglasnost roditelja, pa je vano da
se sa njima otvoreno razgovara o pitanjima poverljivosti.
Ukoliko roditelj ne da saglasnost, moda e biti potrebno
da se nalog dobije od suda.
134


DEO
UKLJUIVANJE DETETA
U PROCENU
Jedini siguran nain da dete bude u fokusu procene
i planiranja jeste da se u svakom pojedinanom sluaju razmatra perspektiva deteta. Praktini i etiki
razlozi zahtevaju da se sa decom komunicira direktno, da se aktivno trai njihovo gledite i da se sluaju njihova iskustva (Hutton and Partridge, 2006).
Kada donoenje odluka i planiranje odraava njihova gledita i tenje, deca i mladi su spremniji da slede predviene intervencije ili promene, ak i kada
se ne slau sa njima u potpunosti. Deci je vano da
imaju potpune informacije o sopstvenoj situaciji i o
moguim nainima podrke. Kada su u pitanju deca
sa smetnjama u razvoju ili kada struni radnik ne
govori maternji jezik deteta mogu biti potrebne obimnije aktivnosti pripreme i dodatna podrka.
U studiji Kliverove (Cleaver et al., 2011) deca i
mladi su izjavljivali da bi procena bila bolja kada bi
socijalni radnici sluali decu, uvaavali njihova gledita, verovali u ono to im deca kau, objanjavali
ono to se dogaa tokom procene i obezbedili pisane informacije kao podsetnik deci oko onoga ta
se desilo i ta sve moe da se deava u budunosti.
Stoga je u komunikaciji sa decom i mladima korisna
kreativna upotreba razliitih metoda i sredstava kao
to su papir i olovka za raznovrsne strukturirane ili
nestrukturirane crtee, genogram, deija eko-mapa,
Linija ivota, sredstva kao to su Tri kue, Vila
i arobnjak, Ja u centru i sl. (Turnell, 2011; Avramovi et al., 2014). Ova sredstva pomau strunim
radnicima da:

objasne proces procene detetu,

uspostave komunikaciju sa detetom,
pomognu detetu da izrazi svoje gledite,
pomognu detetu da razvije uvid i razumevanje u vezi sa dogaajima u svom ivotu,
ugrade gledita, vrednosti i elje dece u proces procene,
reflektuju na ova gledita i da ih urede za beleenje u formularima, nalazima i miljenjima.
135
Direktni angaman sa decom podrazumeva da

voditelj sluaja vidi, posmatra, da se igra sa detetom
ili mladom osobom, da ih podstie i da razgovara sa
njima (Dalzel and Chamberlain, 2006).
Videti dete. Procena se ne moe uraditi valjano
ukoliko voditelj sluaja ne vidi dete, koliko god da je
dete malo i bez obzira na okolnosti. to je situacija neizvesnija ili kompleksnija, to je znaajnije da se
dete redovno via i da se belee podaci i zapaanja
o izgledu, fizikom i emocionalnom stanju, ponaanju i svim promenama kod deteta.
Posmatrati dete. Treba paljivo posmatrati reakcije i interakcije deteta u razliitim situacijama, i to
ponaanje deteta kada je samo, sa roditeljima ili odgajateljima, braom i sestrama, u koli i sl. Deca kriju
ili potiskuju svoja oseanja u situacijama koje doivljavaju kao nebezbedne ili teke. Stoga je opservacija vana, ali ne i dovoljna za donoenje zakljuaka.
Podsticanje deteta. Razvoj odnosa sa detetom
omoguava da dete izrazi svoja oseanja, strepnje
i miljenja, to je osnov za pomo detetu da uestvuje u donoenju informisanih odluka u skladu sa
uzrastom i zrelou. Deca treba da razumeju obim u
kome mogu da uestvuju u izborima. Uee dece u
odluivanju ne oslobaa odrasle obaveze da donose odluke o njihovoj dobrobiti.
Razgovor sa detetom. Istraivanja pokazuju da
struni radnici provode izuzetno malo vremena u
razgovoru sa decom i da ponekad aktivno nastoje
da ne razgovaraju sa decom (Burgund i egarac,
2014). Razgovor sa detetom zahteve vreme, vetine, samopouzdanje i paljivu pripremu praktiara.
U pripremi za razgovor sa detetom treba razmotriti
pitanja specifinih komunikacionih tehnika za razgovor sa decom sa smetnjama u razvoju, potrebu
ukljuivanja prevodioca, pitanja geografske udaljenosti i sl. Deca su posebno osetljiva na to kako
i kada profesionalci razgovaraju i konsultuju se sa
njima. Vano je traiti gledita deteta pre sastanaka
na kojima se donose odluke. Mogunosti za komunikaciju se prilagoavaju okolnostima, uzrastu i ra-


DEO
zvojnom stadijumu deteta, a razgovor moe da se

organizuje nasamo sa detetom, u krugu porodice ili
u prisustvu osobe od poverenja.
Aktivnosti sa decom. Brojni su razlozi i dobiti od
aktivnosti sa decom tokom razgovora. Ove aktivnosti detetu treba da budu razumljive i zabavne, treba
da omogue detetu da razvije poverenje u radnika
i da ima doivljaj sigurnosti. Ove aktivnosti omoguavaju pozitivne interakcije izmeu deteta i radnika
i olakavaju praktiaru da stekne bolje razumevanje
reakcija i potreba deteta. Kod male dece ili dece koje
imaju problema sa panjom ili ponaanjem moe
biti korisno da susret pone u slobodnoj igri deteta.
Slobodna igra moe da olaka strunom radniku da
sagleda nain na koji dete istrauje, kako uspostavlja odnose i saoptava o svom unutranjem svetu
(misli, oseanja, fantazije, strahovi i gledita) i kako
govori o onome to se deava u spoljanjem svetu (dogaaji iz svakodnevnog ivota, injenice i
stvari koje se mogu posmatrati (Schofield, 1998)).
Slobodna igra je mnogo prilagoenija detetovom
svetu nego odgovaranje na pitanja, a deci je potrebno da se oseaju relaksirano i bezbedno da bi
saoptavala svoja iskustva. Korisno je da se adolescentima daju jednostavni lifleti koji im omoguavaju
da ponovo razmotre informacije i dopiu ono to im
je vano. Za komunikaciju sa starijom decom i adolescentima se takoe mogu koristiti slike, emotikoni,
pojedine kompjuterske igre i sl.
Pristup centriran ka detetu podrazumeva da se
detetu na prilagoen nain objasni razlog procene
i ta e se deavati tokom procene. Ovo je kljuno

za motivisanje i izgradnju odnosa sa detetom (npr.
Kada razgovaram sa tobom i tvojom porodicom,
moda mogu da vidim ta se deava i pomognem
da se stvari poprave u koli i kui.). Detetu treba
objasniti gde e se i kada razgovarati sa njim i treba mu ostaviti prostora da izrazi svoje elje o mestu i vremenu razgovora i o ogranienjima u radu.
Prilikom izbora rei i reenica uzimaju se obzir nivo
zrelosti, koncentracija i kognitivno funkcionisanje
konkretnog deteta. Generalno, kod dece mlaeg
uzrasta je uputno koristiti kratke i jasne reenice,
jednostavne koncepte, jednostavan renik i treba
redovno proveravati da li je dete razumelo poruke
(Lefevre, 2010).
Stvaranje prostora za sluanje dece podrazumeva da se obezbedi da se dete osea dovoljno sigurno da pria o svojim iskustvima i gleditima. Detetu
moe biti potrebno da razmotri i prodiskutuje negativna gledita i oseanja prema porodinom ivotu
ili prema odreenim osobama. Mnoga deca se ne
oseaju slobodno ni bezbedno da priaju o takvim
temama u prisustvu lanova porodice ili odgajatelja. Stoga je vano nai naine da se organizuje potreban broj odvojenih susreta sa decom i mladima.
Neka deca se slobodnije izraavaju u prisustvu brata ili sestre i zajedno lake saoptavaju na koji nain
doivljavaju svoje okruenje. Ovo nije uvek sluaj,
jer ponekad postoji strah da e brat ili sestra preneti roditelju razgovor ili jedno dete trpi nasilje od
drugog.
TABELA 32.
USLOVI ZA DELOTVORNO UEE DETETA U PROCENI (DALZEL AND CHAMBERLAIN, 2006)
Potrebno je da struni radnici imaju uverenja da su deca kompetentna i da sa pravim

informacijama mogu da uestvuju u donoenju odluka, ali da je deci potrebno vreme i
objanjenje ta se deava i zato je to tako. Potrebno je obezbediti to je mogue vie
informacija, tako da participacija i doprinos dece budu smisleni. Vano je da deca razumeju ko je struni radnik, ta je razlog za razgovor ili konkretan susret, zato se radi na
ovakav nain, ta e se dalje desiti, koje se informacije dele i zato.
Praktiari treba da razviju sopstvene vetine komunikacije, da istrauju svoju kreativnost i da grade samopouzdanje u svoju sposobnost za komunikaciju sa decom
razliitog uzrasta i okolnosti. Koriste se vetine paljivog sluanja, sluanja s uvaavanjem sagovornika, pokazivanja zainteresovanosti, emocionalne topline, potovanja i
empatijske brinosti. Treba razmotriti praktina pitanja razgovora sa decom: ko e sve
uestvovati, kada i gde treba organizovati razgovor i rad sa detetom, da li je potrebno
korienje tehnologije, prevodioca i sl.?
Mladima treba omoguiti najvei mogui izbor u dogovaranju sastanaka ili susreta.
Razmatraju se raspored aktivnosti u koli i van nje te vreme i mesto na kome se oni
oseaju komotno i bezbedno.
Vano je razmotriti na koji nain treba ukljuiti odrasle iz okruenja deteta. Sagledava se da li je primereno da se razgovara u prisustvu roditelja/odgajatelja ili nasamo sa
detetom, odnosno kakvu ulogu moe da ima odrasla osoba od poverenja.
Pitanja diverziteta i kulturne raznolikosti su vana, ne samo zbog mogue potrebe
za prevodiocem ve i zbog naina na koji dete razliitog kulturnog porekla moe da
razume koncepte koje radnik predstavlja.
136

4
DEO
Kod dece sa smetnjama u razvoju treba razmotriti njihov nain komunikacije.

Uspostavljanje odnosa poverenja podrazumeva iskrenost u pogledu onoga to moe
da se deava nadalje, odnosno u pogledu granica poverljivosti, pouzdanosti, potovanja dogovora o planiranim susretima i stvarnog sprovoenja onoga to je reeno da e
biti uraeno.
Treba razmisliti o alatkama i tehnikama koje se mogu koristiti tokom razgovora. Na
osnovu postojeih informacija treba razmisliti o onome to moe da olaka komunikaciju sa konkretnim detetom i planirati dovoljno vremena za razgovor.
I poetak i kraj sastanka treba da budu u pozitivnom tonu. Dete treba da bude dobro
informisano i voljno da uestvuje kako bi mogao da se napravi bilo kakav pomak. Uvek
se treba zahvaliti detetu na njegovom doprinosu te obezbediti povratnu informaciju
nakon razgovora ili na sledeem sastanku.
Razgovor treba zapoeti oko onoga to je vano za dete. Korisno je napraviti plan
razgovora, sa punom sveu da taj plan treba prilagoditi detetu i onome to njega
preokupira. Fleksibilnost, pridruivanje detetu i postepeno graenje slike o njegovim
potrebama daju osnovu za dobru komunikaciju.
Pitanja razvoja se stalno razmatraju: ta radnik zna o deci odreenog uzrasta i
zrelosti (bez zanemarivanja individualnih razlika)? Razmatraju se barijere vezane za
uzrast, na primer prilikom razgovora sa malom decom ili adolescentima koji su stidljivi
ili nesigurni u sebe.
U komunikaciji sa decom potreban je holistiki pristup. Razgovor se usmerava na
pozitivne oblasti njihovog ivota i odnosa sa drugima, na njihove snage i interesovanja,
kao i na oblasti oko kojih postoji zabrinutost.
Vano je razviti svest o uticaju nepovoljnih ili traumatinih iskustava na sposobnost
deteta da se ukljui u komunikaciju. Razmatra se da li je dete u skoranje vreme doivelo traumu, ok, gubitak, da li se plai za sebe ili za druge ili moda okrivljuje sebe.
Treba razmotriti detetovo raspoloenje. Ukoliko je dete umorno, gladno, tuno, uzbueno ili egzaltirano, to e uticati na razgovor, nezavisno od uzrasta deteta. Na poetku sastanka moe biti korisno da se upotrebe emotikoni za identifikovanje oseanja
deteta.
Treba paljivo razgovarati sa uznemirenim detetom. Negativna oseanja deteta se
ne smeju negirati ili otpisivati, nego je vano da ih radnik prepozna i prihvati. Prepoznavanje oseanja je mogunost za njihovo pretraivanje. Jaka oseanja deteta takoe
doprinose donoenju odluka i planiranju.
Savremena saznanja i praktina iskustva ukazuju

na to da je efektivna komunikacija sa decom i mladima u samom sreditu svih aspekata prakse socijalnog rada u ovoj oblasti (Lefevre, 2010).
137



DEO
EFEKTIVNA
KOMUNIKACIJA SA
ODRASLIM I STARIJIM
OSOBAMA
IZGRADNJA ODNOSA
Komunikacija sa korisnicima je osnovno sredstvo sa
uspostavljanje odnosa saradnje i dostizanje pozitivnih ishoda u ivotu korisnika. Kvaliteti strunog radnika kao to su otvorenost, potovanje, iskrenost,
pouzdanost i neosuivanje esto se navode kao
osnova za korienje vetina komunikacije u izgradnji pomagakog i saradnikog odnosa. Istraivanja
ukazuju na to da korisnici ovim kvalitetima dodaju i toplinu i smisao za humor (Lefevre, 2008), to
podvlai znaaj pokazivanja ljudskog aspekta kod
profesionalnog pomagaa.
Intervencije i usluge donose mogunosti za
unapreenja kvaliteta ivota korisnika i lanova
porodice. Istovremeno, vano je imati na umu da
birokratsko-proceduralni pristup i stigma koja prati

intervencije socijalnih slubi mogu da nanesu tetu korisniku (Mantell, 2009a). Ukoliko se socijalni
radnik usmeri samo na prikupljanje injenica, a zanemari kako se, kada i u kojim okolnostima desilo
odreeno iskustvo, odnosno kako korisnik doivljava to iskustvo, sami korisnici e verovatno smatrati da je radnik netaktian, nametljiv i nedovoljno
brian.
Ukoliko se ne uspostavi odgovarajui saradniki
odnos, sama razmena informacija e biti ograniena, to moe umanjiti kvalitet procene i proces donoenja odluka. Dobar saradniki odnos je nuan, ali
ne i dovoljan uslov za delotvornog pomagaa.
TABELA 33.
KLJUNI ELEMENTI U POMAGAKOM ODNOSU (EGAN, 2007)
Potovanje. Uvaavanje i ozbiljno razmatranje gledita korisnika, lanova porodice ili

prualaca nege i zastupanje korisnika da bi se sva ta gledita ula i uvaila u odgovarajuim prilikama. Ovo ne podrazumeva konspirativni odnos sa korisnikom, a u brojnim
prilikama e biti nuno kako bi se podstaklo preispitivanje razliitih gledita. Rad sa
ljudima u socijalnim slubama ne podrazumeva manipulaciju, prisilu ili iskoriavanje.
Potovanje korisnika zahteva kompetenciju i posveenost radnika, to se usavrava
tokom procesa celoivotnog uenja.
Empatija. Empatinost je osnovni kvalitet koji potpomae uspostavljanje i odravanje
delotvornog saradnikog odnosa, a empatija je sposobnost doivljaja i odgovora na
unutranji svet druge osobe.
Neusiljenost i autentinost. Pomaga treba da bude prisutan, otvoren, spontan i ne
treba da se ponaa odbrambeno. Znaajna je razvijena sposobnost sluanja i komuniciranja, kao i sposobnost izgradnje odnosa koji se zasniva na saradnji, a ne na zavisnosti
ili meusobnoj zavisnosti.
138


DEO
Omoavanje. Osposobljavanje korisnika da utvrdi, razvije i upregne svoje resurse kako

bi unapredio sopstveni ivot i stekao mo da utie na stvari koje ga se tiu.
Pretpostavka za akciju. Uspena intervencija treba da bude umerena na ishod u kome
e korisnik postati akter a ne puki primalac i objekt, inicijator a ne sledbenik, onaj koji
prevenira a ne onaj koji popravlja (Egan, 2007:61).
U socijalnom radu intervencije se odvijaju na

vie nivoa i sa vie ukljuenih aktera (osoba koja
koristi usluge, tj. primarni ili inicijalni klijent, roditelji,
odgajatelji ili pruaoci nege, drugi lanovi porodice, zajednica i drava). Stoga e esto biti nuno
da se uravnotee meusobno protivrene potrebe
i interesi i odreuju prioriteti, pa treba ispoljiti autentinost, transparentnost i odgovornost kako bi
se jasno utvrdilo ko je primarni klijent u odreenom
trenutku. Takoe, intervencije znae osposobljavanje korisnika da stekne samopouzdanje i kompetencije za preuzimanje najveeg mogueg stepena
kontrole nad sopstvenim ivotom, kao i aktiviranje
resursa i socijalnog kapitala za izmenu nepovoljnih
okolnosti i situacija koje ugroavaju korisnika.
Ukljuivanje korisnika se postie u okviru saradnikog odnosa. Pri tome je izuzetno znaajna rana
faza uspostavljanja odnosa, jer se nikada ne moe dobiti druga ansa za prvi utisak (Mantell, 2009a:12).
Od kvaliteta odnosa e u velikoj meri zavisiti koliina
i vrsta informacija koje dobijamo od korisnika. Stoga
su neophodni otvoren pristup, aktivno sluanje i uvaavanje razliitih aspekata korisnikovog ivota, dogaaja, stavova, misli i oseanja. Sa korisnikom treba
stalno proveravati da li smo dobro razumeli informacije, to omoguava i proveru njegovog gledita.
Dobre vetine komunikacije su potrebne za rad sa
korisnicima, njihovim porodicama, ali i sa kolegama
te profesionalcima i saradnicima iz drugih slubi i iz
zajednice. Procena ne nastaje u vakumu, pa struni
radnik osim znanja o procesu procene treba da poseduje raznovrsne vetine i znanja o karakteristikama
odreene korisnike grupe i da primenjuje u praksi
znanja iz istraivanja o efektima pojedinih intervencija. Za procenu su vane i sposobnost kritikog miljenja i osetljivost za kulturne i druge razliitosti. U
proceni se prikupljaju i analiziraju informacije iz razliitih perspektiva, u kontekstu zakonskih ovlaenja,
mandata slube i zaduenja unutar organizacije.
KOMUNIKACIJA SA OSOBAMA
KOJE IMAJU TEKOE U
VERBALNOM IZRAAVANJU
Dobre vetine komunikacije predstavljaju osnovu za
obezbeivanje kvalitetnih usluga ranjivim grupama
odraslih i starih korisnika i vaan su sastavni deo osiguranja bezbednosti kod ovih korisnika. Kod odreenih grupa odraslih i starih osoba vea izloenost
rizicima od zloupotrebe i nasilja esto je povezana
sa njihovim ogranienima u komunikaciji, bilo da ta
ogranienja proistiu iz unutranjih (biolokih) ili
139
spoljanjih (socijalnih) izvora (Goble, 2009). Omoavanje korisnika je najdirektnije vezano za stvaranje mogunosti da se njihov glas uje i da oni u
svom okruenju ostvare uticaj na okolnosti koje ih
se tiu.
Komunikacija obuhvata razmenu informacija i
ideja, izraavanje emocija, socijalnu i kulturnu interakciju. Takoe, funkcije komunikacije su testiranje
realnosti, identifikovanje i saoptavanje injenica
i misli, kao i izraavanje identiteta (Crystal, 1992).
Osim verbalnog izraavanja, komunikacija obuhvata
gestove, izraze lica, poloaj tela i distancu u prostoru, kontakt oima te verbalne i paraverbalne signale kojima ljudi saoptavaju svoje poruke. Stoga
je komunikacija osnovno sredstvo za konstruisanje
naeg doivljaja o tome ko smo, ta mislimo o sebi
i kako se odnosimo prema spoljanjem svetu. Oteenja u komunikaciji znatno utiu na sve ove oblasti
ivota i znaajno poveavaju rizik od socijalne izolacije i iskljuenosti osobe, a utiu i na oteenja u
psihosocijalnom razvoju i funkcionisanju, zdravlju i
dobrobiti.
UNUTRANJI I SPOLJANJI
FAKTORI OTEENJA
SPOSOBNOSTI ZA KOMUNIKACIJU
Oteenja u sposobnostima za komunikaciju mogu
da proistiu iz unutranjih (intristikih, uglavnom biolokih) i spoljanjih (ekstristikih, tj. socijalnih, kulturnih, ekonomskih, politikih) faktora.
Unutranji faktori koji dovode do oteenja komunikacije odnose se na oteenja intelektualnog
funkcionisanja koja su povezana sa razliitim poremeajima: intelektualnom ometenou, povredama mozga, neurolokim poremeajima i mentalnim
oboljenjima. Ove tekoe mogu nastati iz razliitih
razloga, npr. oteenje mozga kao posledica modanog udara, saobraajne nesree, genetskih ili
metabolikih poremeaja koji utiu na razvoj fetusa
ili deteta (Daunov sindrom, neki poremeaj iz autistinog spektra i sl.) ili degenerativnih procesa kao
to je Alchajmerov poremeaj. Kod nekih od ovih
stanja mogue je utvrditi tipian obrazac oteenja
komunikacije. Nezavisno od uzroka, uticaj na komunikaciju pojedinca u ovim sluajevima povezan je sa
delom mozga koji je pogoen, pa neki aspekti sposobnosti za komunikaciju mogu biti ouvani.
Senzorna oteenja takoe spadaju u intristike
faktore koji ometaju komunikaciju. Oteenja vida
ometaju primanje i tumaenje brojnih neverbalnih
signala, a oteenja sluha ometaju primanje i tuma-


DEO
enje zvunih signala. Kombinacija senzornih smetnji i intelektualne ometenosti stvara posebno teke
okolnosti za razvoj emocija i ponaanja kod dece i
kasnije odraslih, a esto predstavlja glavni faktor rizika za razvoj ozbiljnih problema u ponaanju.
Spoljanji, ekstristiki faktori koji ometaju komunikaciju potiu iz okruenja osobe. Ponekad se
smetnje u razvoju kod dece ne prepoznaju dovoljno
rano, pa dete tokom ranog razvoja ne dobija odgovarajue podsticaje za razvoj svojih komunikacionih
sposobnosti. Takoe, doskora je bila rairena praksa socijalne izolacije dece i odraslih sa smetnjama
(u porodici i u velikim rezidencijalnim institucijama),
gde su njihove potrebe bile ignorisane ili omalovaavane, jer se smatralo da dolaze iz bolesnog uma.
Takoe, poto je komunikacija kod ovih osoba vie
neverbalna nego verbalna, njihove aktivnosti se
esto posmatraju kao agresivni ispadi ili uznemirenost. To je sve doprinosilo daljoj patologizaciji osoba, dovodilo do primene medikamentoznih terapija,
a esto i nasilnih ili ograniavajuih programa za
modifikaciju ponaanja, do izolacije od drutva i do
marginalizacije u drutvu.
Najvaniji spoljanji faktor je percepcija osoba sa
smetnjama u komunikaciji od strane profesionalaca, porodice i ireg drutva. Profesionalci iz pozicije
eksperta stavljaju korisnike u pasivnu poziciju. To
onemoguava korisnike da komuniciraju o svojim
gleditima, eljama i potrebama i da uestvuju u odlukama koje ih se tiu. Ovakva percepcija profesionalaca i osoblja koje je angaovano u nezi i staranju
predstavlja glavni izvor institucionalnog zlostavljanja.
Svakodnevno iskustvo korisnika da ih niko ne
slua, da nemaju vremena ni prilike da iskau svoje
potrebe, htenja i elje moe imati ozbiljno onesposobljavajue dejstvo (Goble, 2009:125).
Efekti ovakvih okolnosti obuhvataju ozbiljna
oteenja samoprocene, depresivna i anksiozna stanja i oboljenja i raznovrsne probleme u ponaanju
od potpunog povlaenja i pasivnosti (tzv. nauene
bespomonosti) do samopovreivanja i agresivnih
ispada.
140
RAZUMEVANJE KOMUNIKACIONIH
POTREBA KORISNIKA
Struni radnici centra za socijalni rad treba da steknu znanja i razviju vetine delotvorne komunikacije sa raznovrsnim korisnicima, pruaocima nege ili
njihovim zastupnicima. Treba razumeti i faktore koji
utiu na komunikaciju te znake i tehnike koji olakavaju komunikaciju. Osnovno je da se struni radnik
usmeri na pojedinca korisnika i njegove potrebe, a
ne na stanje ili sindrom kojim je on pogoen.
Veoma je znaajno proceniti i organizovati fiziko okruenje tako da ono olakava komunikaciju. Vizuelni simboli postavljeni na strateka mesta mogu
da olakaju snalaenje i komunikaciju osobama sa
oteenima sluha ili sa intelektualnom ometenou.
Tekstualni znaci na Brajevom pismu i postavljanje
staza za kretanje osoba sa oteenjima vida olakavaju komunikaciju. Za organizovanje okruenja
koje olakava komunikaciju potrebno je konsultovati same korisnike i udruenja osoba sa razliitim
smetnjama, to sve doprinosi stvaranju kolaborativne kulture u socijalnim slubama.
Dobra komunikacija zavisi od brojnih faktora:
od toga kako su uesnici zainteresovani i motivisani za komunikaciju,
od sluha osobe,
od vida osobe,
od naina na koji se osoba izraava (verbalno
i neverbalno) u odnosu sa drugima,
od naina na koji osoba razume ta se deava,
od kulturnih, etnikih ili verskih faktora koji
oblikuju nain miljenja.
Ponekad je teko razumeti ta druga osoba kae
jer se to znaajno razlikuje od naina na koji mi razumemo stvari. Stoga je vano da korisnik ima podrku osobe koja razume njegova uverenja ili nain
razmiljanja i izraavanja.


DEO
OKVIR 32.
PREPORUKE ZA USPOSTAVLJANJE KOMUNIKACIJE
(ADAPTIRANO PREMA DURHAM ELDER ABUSE NETWORK, 2011)
Pitanja za poetak razgovora
a) Pitajte osobu kojim znakom odgovara sa da.
b) Pitajte osobu kojim znakom odgovara sa ne.
c) Pitajte osobu moe li da ita.
d) Pitajte osobu moe li da pie.
e) Proverite svoje razumevanje ogranienih vetina verbalnog izraavanja osobe,
npr. Koliko sam razumeo, vi niste u stanju da priate. Da li je u redu ako koristim neke slike ili simbole dok priam sa vama?
f) Kada osoba pokae na sliku ili simbol, izgovorite svaku re glasno, tako da korisnik potvrdi da je u pitanju tana re.
g) Pomou ugovorenog znaka ili simbola za da ili ne proverite da li ste jasno
razumeli poruku korisnika, npr. Vi kaete da ste gladni, da li je tako?
Pravila za uspenu komunikaciju
1) Sedite tako da gledate pravo u lice osobu sa kojom komunicirate.
2) Odravajte kontakt oima.
3) Razgovor treba da se odvija u prostoriji u kojoj je mogua privatnost, bez prekidanja razgovora sa strane.
4) Direktno se obraajte korisniku, a ne osobi koja je u njegovoj pratnji.
5) Koristite termine iz svakodnevnog govora, koji su razumljivi korisniku i bliski njegovoj kulturi.
6) Govorite uobiajeni i prijatnim tonom; ne govorite glasno, polako niti snishodljivo.
7) Omoguite korisniku dovoljno vremena za komunikaciju. Ne pourujte ga i nemojte umesto njega odgovarati na pitanja da biste bre doli do odgovora.
8) Tiina nije pogrena. Ne mora stalno da se pria.
9) Ne prekidajte korisnika koji pokuava da komunicira.
10)
Lake je komunicirati pojedinanim reima nego celim reenicama.
U razgovoru sa osobama koje su pogoene

intelektualnom ometenou vano je koristiti
odreene
komunikacione
strategije
koje
odgovaraju na neke karakteristike tih osoba i
olakavaju njihovo uee u planiranju i proceni
(Milner and OByrne, 2009). Ovo su karakteristike
koje ometaju komunikaciju i strategije za njihovo
prevazilaenje:
Ograniena panja (nerazvijena sposobnost
zadravanja panje i koncentracije) prevladava se tako to se daju manje koliine informacija i praktini primeri. Pri tome treba direktno posmatrati osobu.
Ograniena percepcija (nerazvijena sposobnost razumevanja i davanja smisla informacijama) zahteva da se predstavi ograniena koliina informacija, da se informacije razloe na
krae delove i da se koriste vizuelni podsticaji
(slike, predmeti) za stimulisanje pamenja.
141
Ogranieno razumevanje (nerazvijena sposobnost shvatanja onoga to je reeno) prevladava se tako to se govori polako, prilagoava renik, objanjavaju sloene ideje i
stalno ponavljaju najvanije take.
Tekoe u izraavanju (nerazvijena sposobnost saoptavanja poruka drugim ljudima)
prevazilaze se korienjem simbola, slika i
crtea kako bi se objasnili sloeni koncepti,
misli i oseanja.
Nerazvijena sposobnost za tolerisanje promene prevladava se svoenjem potrebnih
promena na najmanju moguu meru. Postoje
shvatanja da osobe sa kompleksnim potrebama uglavnom ne ele velike promene ili ih ne
ele u isto vreme kada i profesionalci, pa je
intervencije bolje usmeriti na odravanje aktuelnog stanja, nego na promene.
Nerazvijena sposobnost za samokontrolu
moe se na kognitivnom nivou prevladati estim ponavljanjem jednostavnih informacija,
sve dok se one ne usvoje.


DEO
PARTICIPACIJA
KORISNIKA
Osposobljavanje ljudi da donose odluke i vre izbor nesumnjivo je kompleksan proces koji zahteva
vreme i posveenost. Odnos treba da se zasniva na
konsultaciji (koja omoguava profesionalcima da
gledita korisnika ukljue u proces donoenja odluka), participaciji (kada postoji odreen stepen
ukljuivanja korisnika), partnerstvu (kada postoje podeljena mo i zajedniko donoenje odluka) i

kontroli (kada korisnik ima vidljiv doivljaj autonomije) (prema Braye and Preston-Shoot, 1995). Konsultacija je obino preduslov za dalje angaovanje
korisnika u procesu donoenja odluka.
OKVIR 33.
ODLIKE SOCIJALNIH SLUBI I USLUGA
KOJE SU CENTRIRANE NA KORISNIKA
1) Potovanje i uvaavanje korisnika.
2) Pregovaranje i pravinost prilikom odluivanja.
3) Pouzdano, iskreno i podravajue osoblje.
4) Ukljuivanje korisnika u donoenje odluka.
5) Potpune i pristupane informacije i raspoloivi saveti.
6) Prepoznavanje snaga korisnika.
7) Potovanje ljudskih prava.
8) Sagledavanje razlika i raznolikosti kao prednosti.
Participacija moe da ukljui osobu na razliite

naine: od izbora neke od postojeih mogunosti
do biranja kako e se, kada i gde odreena odluka
primeniti. Partnerstvo treba da ponudi mogunost
osobi da doivi odreen nivo autonomije i kontrole
tokom odluivanja, dok istovremeno koristi podrku
profesionalaca. Prikazani model angaovanja korisnika Braja i Preston-uta daje strategije za omoavanje korisnika da prevaziu izazove uea na
142
osnovu informisanog pristanka. Za to su potrebna

znanja i informacije, iskustvo, podrka i ohrabrenje,
resursi i mree podrke (Mantell and Clark, 2008).

4
DEO
1. Znanja i informacije. Veoma je vano da korisnici imaju potpune informacije da bi mogli

da donose odgovarajue odluke. Da bi se
informacije shvatile na pravi nain, treba ih
obraditi tako da budu razumljive korisniku.
2. Iskustvo. Svim ljudima je potrebno iskustvo
u donoenju odluka. to ovek vie odluka
donosi u svakodnevnom ivotu, to mu je samopouzdanje vee. Greke u donoenju odluka su sastavni deo uenja i sticanja iskustva.
Korisnike treba podsticati da donose odluke
i razvijaju svoje kompetencije u tom pogledu.
3. Podrka i ohrabrenje. Korisnicima moe biti
potrebna praktina i emocionalna podrka u
razliitim situacijama koje zahtevaju donoenje odluka. To ponekad podrazumeva profesionalnu pomo u istraivanju raspoloivih
mogunosti i potencijalnih posledica raspoloivih alternativa, a ponekad samo ohrabrenje
i podsticanje osobe.
4. Resursi. Pristupanost ili nedostatak resursa
mogu da ometaju ili ograniavaju korisnike u
donoenju odluka i u izborima. Kada su resursi ogranieni, vano je istraiti sve mogunosti i razviti kreativna reenja u okolnostima.
5. Mrea podrke. Veina ljudi konsultuje porodicu, prijatelje i druge pre donoenja vanih
odluka. Pomo korisnicima da razviju i odre
socijalnu mreu ujedno predstavlja i podrku
za donoenje odluka.
143


DEO
PROCENA STATUSA
AFEKTIVNE VEZANOSTI
Teorija afektivne vezanosti ili privrenosti (Bolby,
1980) objanjava regulaciju afekata i razvoj linosti
u kontekstu odnosa sa bliskim osobama. Kako je
kvalitet odnosa sa bliskim osobama osnova za socijalni i emocionalni razvoj deteta, ova teorija je veoma znaajna za socijalne radnike i druge profesionalce koji rade sa decom i porodicama. Ponaanje
deteta se moe razumeti kao adaptivna strategija,
koja se razvija u okruenju u kome se bliska osoba
ili osobe staraju o njemu. Ve tokom prvih meseci
ivota odoje stie doivljaj o tome na koji nain
moe da dobije zatitu, utehu i smirenje. Specifinu
povezanost stvaraju ponovljene interakcije izmeu
odojeta i primarnog odgajatelja (najee majke),
u situacijama kada dete pokazuje uznemirenost.
Afektivna vezanost nije sinonim za ljubav i ne moe
da opie na sveobuhvatni nain interakcije roditelja
i deteta koje se sastoje jo i iz hranjenja, stimulacije, igre ili reavanja problema (Prior and Glaser,
2006). Deca esto imaju vie figura afektivne vezanosti, mada su one najee organizovane hijerarhijski (Howe, 2010), pa dete moe traiti utehu
ili zatitu od npr. oca ili babe ukoliko je ne dobije
od majke.
Deca mogu da doive pretnju iz razliitih izvora:
internih (glad, bolest, bol),
eksternih (opasnost, pretnja, strah),
gubitak odgajatelja, bilo da je u pitanju fiziki,
psiholoki ili emotivni gubitak.
Kada detetovo ponaanje afektivne vezanosti
nije aktivirano, njegova mentalna energija moe da
se usmeri na uenje o okruenju i sopstvenom mestu u njemu. To je istraivako ponaanje koje se
sastoji iz igre, radoznalosti, traenja novina, razmene i istraivanja. Odnos odgajatelja koji ne uspeva
da pomogne detetu da se osea sigurno i emocionalno stabilno uveava rizik da e sistem afektivne vezanosti biti hronino prekomerno aktiviran, a
da e istraivako ponaanje deteta biti smanjeno
145
ili pasivizirano. Zbog toga ponaanja koja proistii

iz odnosa afektivne vezanosti, a koja kompromituju
inicijative deteta mogu da imaju nepovoljno i tetno
dejstvo na detetov psihosocijalni razvoj.
Poto bebe nisu u stanju da same reguliu svoje
emocije, potreban im je odnos sa drugom osobom
koja moe da im pomogne da zadre, prerade i daju
smisao onome to se deava fizioloki, senzorno,
emocionalno i kognitivno. To obavljaju osobe koje
se prvenstveno brinu o bebama, koje predstavljaju
figure afektivne vezanosti. Odoje razvija odnos sa
onima sa kojima je interakciji, i to kada mu je potrebno da se umiri, utei i smanji nelagodnost (ponaanje privrenosti), ali i u vreme kada je ispunjeno
i relaksirano (kada istrauje, igra se i kada je radoznalo). Senzitivni roditelji maloj deci alju snanu
poruku da ih emocije nee preplaviti, da se oseanja
mogu razumeti i da se njima moe upravljati. Oseanja nam daju i vane informacije o nainu na koji
doivljavamo nae odnose sa svetom, posebno o
odnosima sa drugim ljudima.
Roditelj ili drugi odgajatelj koji prepoznaje, uvaava i reflektuje emocionalna stanja odojeta osposobljava odoje da svoja unutranja oseanja
doivljava kao smislena. Tako dete poinje da razvija razumevanje o sopstvenim emocijama i mislima i ui da ih regulie, kao i da prepoznaje, tumai
i daje smisao oseanjima i ponaanjima drugih. Sve
to oznaava poetak emocionalne samoregulacije
i nastanak raznovrsnih faktora rezilijencije kao to
su dobra samoprocena, samoefikasnost i razumevanje socijalnog ponaanja. Sa ovim psiholokim i
emocionalnim vetinama, deca o kojima su se roditelji dovoljno dobro starali uglavnom razviju socijalne kompetencije i vetine i najee nemaju
probleme u mentalnom zdravlju i ponaanju. Roditelji ove dece prepoznaju, podravaju i uvaavanju
njihovu autonomiju, odgovaraju na potrebe i postignua dece.

DEO
UNUTRANJI RADNI MODEL

Kontinuirana i ponovljena iskustva sa primarnim odgajateljima kod male dece stvaraju osnovu za razvoj
svesti i modela za razumevanje sebe i drugih. Sigurno afektivno vezana deca, koja oseaju da ih vole,
uvaavaju i cene, poee da razvijaju unutranji radni model sebe kao voljenih, vrednih, uvaenih i delotvornih osoba. Deca razvijaju mentalnu predstavu
o sebi, potom o drugim ljudima i, napokon, o odnosu izmeu sebe i drugih. Dete nastoji da organizuje
svoje ponaanje privrenosti na osnovu mentalnih
modela o tome kako e se drugi ponaati i kako e
se samo dete oseati da bi povealo anse za pristupanost i responzivnost odgajatelja. Deca ue da
modifikuju svoje ponaanje u svetlu planova, namera, uverenja i linosti roditelja, sa krajnjim ciljem da
u najveoj moguoj meri privole roditelje da im
obezbede negu i zatitu.
Odnos privrenosti time postaje psiholoki internalizovan. Unutranji radni model nastoji vremenom
da organizuje iskustvo i stvara kontinuitet u nainu na koji se osoba ponaa, odnosi prema drugima,
osea i odgovara na podsticaje.
SIGURNA AFEKTIVNA VEZANOST

Senzitivno, psiholoki naklonjeno i osmiljeno roditeljstvo ima pozitivne efekte na psihosocijalni razvoj
deteta, to je osnova za sigurnu afektivnu vezanost.
Sigurno povezana deca imaju doivljaj da e im odgajatelji stajati na raspolaganju onda kada im je to
potrebno i razvijaju doivljaj poverenja. U vreme
kada sigurno afektivno vezana deca oseaju nelagodnost, njihovi odgajatelji su najee sposobni da
ih brzo umire i utee. Ovo omoguava deci da sebe
doivljavaju kao voljene i efikasne u zadobijanju panje i zatite, pa ta deca oseaju da drugi razumeju njihove potrebe i da mogu da upravljaju svojim
emocijama.
NESIGURNI ODNOSI AFEKTIVNE VEZANOSTI

Roditelji ili drugi odgajatelji koji nisu optimalno osetljivi i koji imaju ograniene sposobnosti da stvore
mentalnu predstavu o potrebama deteta utiu na to
da se afektivna vezanost organizuje kao nesigurna,
a posledino i na psihosocijalni razvoj deteta. Roditelji koji se odbrambeno ponaaju prema svojim
sopstvenim potrebama i anksioznosti imaju smanjenu sposobnost da odgovore na potrebe deteta. U
ovim okolnostima dete ne moe oekivati da e dobiti negu i utehu kada mu je to potrebno, te se afektivna vezanost opisuje kao nesigurna. Nesigurno
vezana deca imaju manje pozitivan radni model
sebe i drugih. Razlikuju se dva osnovna obrasca nesigurne afektivne vezanosti (Ainsworth et al., 1978):
izbegavajui i ambivalentni.
Izbegavajue (defanzivne) odnose afektivne vezanosti razvijaju deca iji roditelji reaguju anksiozno i
odbacujue kada drugi iskau emocionalne potrebe.
146
Ova deca se adaptiraju na ponaanja roditelja tako

to prekomerno reguliu svoja oseanja emocionalne nelagodnosti. Deca naue da nee dobiti utehu
od roditelja ukoliko iskau znake nelagodnosti, slabosti, zavisnosti i ranjivosti. Kasnije, kada se suoe sa
ovim oseanjima kod sebe i drugih, ova deca imaju
jak doivljaj anksioznosti. Ekstremnije strategije izbegavanja razvijaju deca koja su bila zlostavljanja ili
odbaena. Fiziki i emocionalno zlostavljana deca
obino ne trae utehu ili sigurnost kada su uznemirena ili uplaena. Ona su nauila da briga i zatita
nisu bezuslovno raspoloivi i da situacije kada im je
potrebna pomo esto mogu da pogoraju reakciju
roditelja ili odgajatelja. Ova deca nemaju poverenje
u raspoloivost, brigu i zainteresovanost drugih. To
znai da e svi odnosi u kojima se mogu javiti pitanja
vezana za afektivnu vezanost kod ove dece izazvati
doivljaje uznemirenosti, nelagodnosti i agresije.
Ambivalentna (rezistentna, zavisna) deca
imaju odgajatelje koji su anksiozni u vezi sa sopstvenim doivljajem prihvaenosti i voljenosti i koji
su preokupirani sobom, pa su nekonzistentni i neveti u prepoznavanju potreba drugih ljudi. Ambivalentno afektivno vezana deca nastoje da se
adaptiraju na sobom preokupirane i zahtevne roditelje tako to maksimalno uveavaju svoju nelagodnost i ponaanja vezana za afektivnu vezanost.
Ove bihevioralne strategije naprosto poveavaju
mogunosti da e roditelji primetiti njihove potrebe. Kod dece najveu uznemirenost stvara kada
su ignorisana, naputena i ostavljena, bez zadovoljenih potreba (hrana, toplota, uteha). Ova deca
ive u neregulisanom, nepredvidljivom okruenju, u
kome ne postoje garancije da e drugi biti tu kada
je to deci potrebno.
Ambivalentno povezana deca nemaju poverenja
u sopstvene sposobnosti da promene okolnosti i
dobiju ono to im je potrebno. Stoga razvijaju fatalistiki stav prema dogaajima i anksiozno su preokupirana nekonzistentnom dostupnou drugih
osoba. U odnosima sa drugima su ljutita, zahtevna,
nezadovoljna, zavisna i provokativna. Ponaaju se
kao da su uvek u krizi (Crittenden, 1999), tako da su
zahtevna, a nikada zadovoljna ili uverena. Izraenu
verziju ove strategije afektivne vezanosti moemo
uoiti u porodicama u kojima postoji haotino zanemarivanje (Howe et al., 1999). Kako je u ovim porodicama porodini ivot haotian, dramatian, pod
stalnim krizama, pun emocionalnih ucena i kompeticija, deca su u takvim okruenjima izloena stalnom
stresu i oseaju se bespomono.
Prema prvobitnoj klasifikaciji (Ainsworth et al.,
1978), otprilike 65% dece je oznaeno kao sigurno,
2025% kao izbegavajue, a 1015% kao ambivalentno povezano, to svakako varira izmeu kultura,
klasa, delova sveta, pri emu dominira obrazac sigurne afektivne vezanosti.

DEO
BESPOMONO I NEPRIJATELJSKO ODGAJANJE

DECE: DEZORGANIZOVANA I KONTROLIUA
AFEKTIVNA VEZANOST
Roditelji ili drugi odgajatelji koji su se tokom odrastanja suoili sa zlostavljanjem, zanemarivanjem,
gubitkom, odbacivanjem i traumom, u veem su
riziku da ne budu psiholoki raspoloivi svojoj deci.
Smanjena raspoloivost i ogranieni kapaciteti za
stvaranje mentalne slike o potrebama drugih pogoravaju se sa porastom stresa. Tako e sposobnost ovih roditelja da odgovore na potrebe dece
biti umanjena okolnostima kao to su siromatvo,
loi uslovi stanovanja, diskriminacija ili nasilje u porodici.
Uspeno prevladavanje ovih tekoa javlja se
kod roditelja koji uviaju prirodu i poreklo svojih
slabosti i snaga. To se najee postie u odnosu
sa partnerom koji je emocionalno raspoloiv, naklonjen, spreman da razume i zatiti. U detinjstvu se
prevladavanje traume ostvaruje u odnosu sa drugim odgajateljem (npr. hraniteljem, posveenim
uiteljem i sl.). Roditelji sa nerazreenim pitanjima
afektivne vezanosti, koji su ostali ranjivi, mogu da
izazovu znaajne razvojne rizike kod dece.
Neprijateljske figure afektivne vezanosti zastrauju, plae, fiziki ili seksualno zlostavljaju ili
emocionalno naputaju svoju decu u stresnim,
nepredvidivim okolnostima. Bespomone figure
afektivne vezanosti se ponaaju zastraeno, uznemireno, zanemarujue kada treba da odgovore na
zahteve i uznemirenost deteta. Bespomoni i neprijateljski roditelji izazivaju strah kod svoje dece, a kao
figure afektivne vezanosti daju model za prevladavanje tog straha. Na nivou ponaanja, ova deca se
nalaze u bezizlaznoj situaciji, jer nastoje da izbegnu
strah i istovremeno aktiviraju ponaanje privrenosti kako bi doprla do roditelja, te se ovaj obrazac
afektivne vezanosti odreuje kao dezorganizovan
(Main and Solomon, 1990).
147
Najvei rizik za razvoj dezorganizovane afektivne vezanosti postoji kod dece koja su se suoila za
fizikim i seksualnim zlostavljanjem, zanemarivanjem, depresijom i zloupotrebom supstanci od strane roditelja, nasiljem meu intimnim partnerima i viestrukom promenom smetaja (Howe, 2005). Ova
deca su sklona da razviju probleme u ponaanju (to
obuhvata agresivno i nasilniko ponaanje) i probleme mentalnog zdravlja. Sazrevajui, dezorganizovana deca esto uspevaju da razviju koherentniju,
mada obino krhku predstavu sebe kao manje bespomonih i zavisnih od milosti drugih. Sa roditeljima
koji su nedostupni i zastraujui, ova deca poinju
da preuzimaju kontrolu nad sopstvenim potrebama
i bezbednou. Tako se razvijaju raznovrsna kontroliua ponaanja i strategije, ukljuujui kompulzivno pokoravanje, kompulzivnu brigu o drugima i
kompulzivno oslanjanje na sebe (Crittenden, 1995).
Ove kontroliue strategije predstavljaju nastojanja
dece da brinu sama o sebi, poto to drugi ne rade
na odgovarajui nain, i da kontroliu kako ne bi bila
kontrolisana.
Deca sa dezorganizovanim obrascem afektivne
vezanosti doivljavaju sebe kao osobe koje su sposobne da uznemire i naljute druge, odnosno kao mone i loe, neranjive ali nevoljene, same i zastraujue.
Ova deca imaju tekoe da prepoznaju sopstvena
emocionalna stanja i emocionalna stanja drugih, nisu
popularna meu vrnjacima i lako pripisuju drugima
neprijateljske namere. Otuda iskazuju izrazitu agresiju i povlaenje iz drutva, probleme u ponaanju i
mentalnom zdravlju. Dinamika dezorganizovanog/
kontroliueg obrasca afektivne vezanosti moe da
objasni ponaanje mnoge dece koja napadaju ili seksualno zloupotrebljavaju drugu decu i ivotinje, dece
koja imaju izraen poremeaj ponaanja i lo kolski
uspeh (Cicchetti 1989; Crittenden 1996; Howe 2005).
Obrasci afektivne vezanosti, roditeljska ponaanja i
ishodi kod dece prikazani su u Tabeli 34.

DEO
TABELA 34.
OBRASCI AFEKTIVNE VEZANOSTI, RODITELJSKA PONAANJA I ISHODI KOD DECE (ADAPTIRANO PREMA IWANIEC, 2004)
OBRAZAC ODNOSA
AFEKTIVNE VEZANOSTI
KOD DECE
PONAANJA
RODITELJA/
ODGAJATELJA
EFEKAT NA
RAZVOJNE ISHODE
KOD DECE
Sigurna afektivna vezanost
Osetljiv, prijemiv i responzivan

na signale nelagodnosti; topao,
pouzdan, uverljiv; podrava,
podstie, ohrabruje; strpljiv, prua utehu; pristupaan, brian;
prijatan, prua zatitu.
Samopouzdanje; samouverenost, visoka samoprocena;

empatinost; popularnost;
dobra razvojna postignua;
otvorenost, poverenje u druge,
socijabilnost, socijalne vetine;
adaptibilnost; zrelost, emocionalna stabilnost; prijateljsko
ponaanje.
Izbegavajui/anksiozni
Neprijateljsko; odbacujue;
kritizersko; odbojno; nepodravajue; neresponzivno na znake
uznemirenosti; nekomunikativno; izbegava fiziki kontakt sa
detetom.
Neselektivna afektivna vezanost, na slian nain se ponaa

prema roditeljima i strancima;
preterano prijateljsko ponaanje prema nepoznatima; nisko
samopouzdanje; slaba koncentracija i panja; nekontrolisano
ponaanje; destruktivnost;
zastoj u razvoju; tekoe u uspostavljanju odnosa sa vrnjacima; traenje panje.
Anksiozni/ambivalentni
Zanemarujue; nepodravajue;
dezorganizovano; neosetljivo;
odbacujue; haotino.
Zastraeno; zbunjeno; pasivno;

nepovezano; povueno; zastoj
u razvoju; nisko samopouzdanje;
hronina sumnjiavost; neuklopljenost u vrnjaku grupu.
PROCENA RODITELJSKIH KAPACITETA ZA

OBEZBEIVANJE NEGE I ZATITE
Znaaj ranog iskustva za kasnije odnose je nesumnjiv, ali se svakako ne moe tvrditi da je rano iskustvo jedino vano, ve samo da ono ima tendenciju
da bude znaajnije od iskustava u kasnijem ivotu
(Sroufe et al., 2005). Kvalitet staranja koji obezbeuju roditelji predstavlja rezultat njihovog sopstvenog razvoja i odnosa iz prolosti. Da bi se razumeli
kapaciteti roditelja za obezbeenje nege i zatite,
treba da razumemo njihovo detinjstvo, ali i odnose
koje su uspostavili u odraslom dobu. Ovo je znaajno i u okolnostima kada treba obezbediti smetaj
deteta van roditeljske porodice. Roaci, posebno
babe i dede, ne moraju nuno da ponove neuspeni
obrazac roditeljstva sa svojim unucima, ali je vano
razviti punu svest o porodinoj dinamici i porodinoj istoriji.
Stabilnost unutranjeg radnog modela implicira
da ponaanje pojedinca i odnosi koje on vremenom
uspostavlja postaju predvidljiviji i tei za promenu.
Ipak, brojni su dokazi da je promena mogua u svim
takama tokom ivotnog veka. Nova iskustva mogu
da promene predstave i oekivanja ljudi o sopstvenoj vrednosti i sposobnostima, kao i o raspoloivosti
drugih. Podrka i razumevanje u kontekstu odnosa
148
poverenja podstiu psiholoku dobrobit, samopouzdanje, poverenje u sebe i rezilijentnost. Roditeljima se moe pomoi da unaprede svoje roditeljske
vetine, da razviju veu svest o potrebama deteta,
odnosno osetljivost i zainteresovanost za potrebe
deteta.
Sposobnost socijalnog radnika da ostane raspoloiv i konzistentan u pristupu porodici obezbeuje
siguran pomagaki odnos koji moe da obezbedi
bolje razumevanje sopstvenih okolnosti i ponaanja.
Nastavnici, srodnici, hranitelji, drugi odgajatelji i vrnjaci mogu takoe da ponude odnose u kojima deca
i odrasli imaju priliku da razviju pozitivnije i sigurnije
vienje sebe i drugih (Wilson et al., 2008).
Status afektivne vezanosti se obino razmatra
unutar tri aspekta: detetova privrenost roditelju ili
odgajatelju, obezbeenje nege od strane roditelja
te seanja i iskustva roditelja o privrenosti tokom
njihovog detinjstva. Tokom razgovora sa roditeljima
postavljaju se pitanja o ponaanjima u vezi sa afektivnom vezanou i separacijom tokom razvoja za
svako dete te o nainu na koji je dete reagovalo na
promene kao to su polazak u vrti ili kolu, bolesti,
promene u okruenju, traume i povrede.
Moda e biti potrebno da se prikupe podaci o
tome kako dete reaguje kada ga uvaju drugi (ro-

5
DEO
aci, susedi, prijatelji), kada provodi no van kue

i sl. Ponekad je znaajno istraiti ponaanje prema
razliitim potencijalnim figurama afektivne vezanosti, kao to su baba i deda ili drugi odrasli prisutni u
ivotu deteta. Roditeljima i deci se mogu postavljati
pitanja o njihovim iskustvima tokom odrastanja, kao
i o iskustvima nasilja. Voditelj sluaja treba da bude
spreman da uoi poremeaje u ponaanju, npr.
odbacujue, anksiozno, lepljivo ili paradoksalno
ambivalentno ponaanje, kao i pokazatelje sigurne
afektivne vezanosti.
149

DEO
PROCENA
PRUAOCA NEGE
Prualac nege je osoba koja obezbeuje negu i staranje odraslom lanu porodice, srodniku, prijatelju ili
susedu koji bez te pomoi ne moe da funkcionie
u svakodnevnim okolnostima ivota usled starosti,
bolesti ili ometenosti. To nisu osobe koje su zaposlene i plaene za obezbeenje nege. Onie su dragoceni saradnici u obezbeenju odgovarajueg paketa usluga korisnicima. Pruaoci nege takoe imaju
potrebu za podrkom da bi bili u stanju da obezbeuju redovnu i kvalitetnu negu ranjivim odraslim
ili starim korisnicima. U nekim situacijama je neophodno sagledati potrebe pruaoca nege odvojeno
od potreba korisnika, tj. osobe kojoj oni obezbeuju
negu i staranje.
Raznovrsna meunarodna istraivanja poslednjih godina pruila su mnotvo dokaza o potrebi da
se proceni zdravlje onih koji pruaju negu ranjivim
odraslim i starim osobama te da se ti pruaoci nege
obue i da im se prui podrka. Jasno je da pruaoci
nege imaju sopstvene potrebe koje je potrebno proceniti kako bi oni ostvarili svoja prava i obezbedili
delotvornu negu korisnicima (New Zealand Guidelines Group, 2003; Guberman et al., 2001).
Starijim osobama negu najee pruaju ene,
a u sluaju da brinu o supruniku, i one same su u
poznijim godinama. Pruaoci nege u srednjim godinama, koje nazivaju i sendvi generacijom (Heller
and Factor, 1993), esto istovremeno brinu o ostareloj osobi i sopstvenoj deci i potrebna im je podrka da izvre sva zaduenja. Istraivanja su utvrdila da procena potreba pruaoca nege koju prate
odgovarajue intervencije smanjuje teret i doprinosi
150
poboljanju ivota pruaoca nege, redukuje stres i

anksioznost (Guberman et al., 2001). Procena potreba pruaoca nege je i korisno sredstvo za prevenciju
zlostavljanja i zanemarivanja starih osoba. Istraivanja ne nude dovoljno podataka o specifinim potrebama prualaca nege koji ive u ruralnim podrujima, onima koji brinu o duevno obolelim osobama,
kao i o tome kakva je pomo potrebna pruaocima
nege koji su zaposleni. Sama procena se najee
usmerava na stres i optereenost pruaoca nege, a
postoje jasni dokazi o vrednosti socioedukativne i
psihosocijalne podrke i dodatne obuke za ove osobe (Shelton et al., 2001).
Pruaoci nege odraslim i ostarelim licima sa intelektualnom ometenou najee su roditelji, i sami
u poznim godinama. Takoe moe biti znaajno da
se ispitaju potrebe prualaca nege iji su odrasli sin
ili erka na rezidencijalnom smetaju, jer oni kao pruaoci nege van domainstva esto i dalje pokazuju
veliku posveenost, ukljueni su u negu osobe na
rezidencijalnom staranju i brinu o njenoj budunosti.
Procena pruaoca nege se usmerava na funkcionisanje u toj i drugim povezanim ulogama, te se
procenjuje kako briga o odrasloj ili staroj osobi utie
na osobu, koliko je nege realno mogue obezbediti (uz obavljanje drugih zadataka) i kakva pomo
moe biti potrebna pruaocu nege. Sama procena
razmatra aktivnosti pomaganja osobi i vreme potrebno za te aktivnosti, zdravstveno stanje pruaoca nege, odnos prema toj ulozi i mogunost izbora,
rad i slobodno vreme i sl. Korisna pitanja za procenu
potreba pruaoca nege nalaze se u Tabeli 35.

5
DEO
TABELA 35.
PITANJA ZA PROCENU POTREBA PRUAOCA NEGE
VREME I AKTIVNOSTI
Koliko esto poseujete osobu o kojoj se starate (svaki dan, nekoliko puta nedeljno,
jednom nedeljno, ree)?
Koliko se sati nedeljno starate o X? (Tu se rauna vreme koje provedete sa osobom
o kojoj se starate i vreme za stvari koje radite za nju.) Da li pomaete osobi u:
Kunim poslovima?
Kupovini?
Kuvanju?
Kupanju?
Odlasku u toalet?
Neem drugom u vezi sa linom higijenom?
Da li joj perete i peglate rublje?
Da li je uvate?
Da li je podiete ili pomerate, pomaete pri kretanju?
Da li je izvodite iz stana?
Da li joj pomaete u baratanju novcem, podiete penziju i sl.?
Da li joj pomaete tokom dana ili noi, ili i jedno i drugo?
Da li joj jo neko pomae? Koliko? U emu?
Da li biste eleli da vam jo neko pomae? Navedite zadatke oko kojih vam je potrebna dodatna pomo (prvo stavite najvanije).
Da li imate dovoljno vremena za druge porodine obaveze, da budete sa svojom
decom i sl.?
ZDRAVLJE
Da li osoba o kojoj brinete ima neke zdravstvene probleme sa kojima se teko snalazite? Opiite ih.
Da li vi imate neke zdravstvene probleme? Ukoliko imate, da li su se oni pogorali
usled staranja o osobi? Opiite ih.
Da li dovoljno spavate?
Da li ste pod stresom ili se oseate depresivno?
Da li to to se starate o osobi ima negativan uticaj na vae zdravlje?
DOIVLJAJ I IZBOR
Da li imate doivljaj da nemate drugog izbora nego da se starate o osobi?
Da li moda imate doivljaj da ne moete vie ili da moete nastaviti da brinete o
osobi samo ako smanjite angaovanje? To mnogi pruaoci nege oseaju, vano mi
je da znam ta vi oseate.
ta biste najvie eleli da promenite u vaim okolnostima?
RAD I SLOBODNO VREME
Da li radite? Ako da, koliko sati nedeljno?
Da li va poslodavac zna da brinete o osobi, da li moete da uzmete slobodne dane
ili sate u kriznim situacijama?
Da li moete da radite i brinete o osobi? Objasnite.
ta bi vam olakalo staranje o osobi ili posao koji obavljate?
Da li biste eleli da ponete da radite ili uite?
Da li postoje neke stvari koje vas relaksiraju i u kojima uivate, a koje vie ne radite
zbog obaveza oko pruanja nege (npr. hobi, posete prijateljima, odlazak u bioskop
i sl.)?
Kada ste poslednji put imali ceo dan za sebe onako kako vama odgovara?
STANOVANJE
Da li ivite sa osobom o kojoj se starate? Da li vam to odgovara? Ukoliko ne, opiite.
Da li osoba o kojoj se starate ima tekoe u kretanju po kui (da li moe da se popne uz stepenice, da se okupa sama i sl.)?
Da li treba da pomaete osobi u kretanju? Ukoliko da, da li to moete da radite na
nain koji kod vas nee izazvati bol ili povredu? Postoji oprema koja i vama i osobi
o kojoj se starate moe olakati ivot.
151

DEO
POTREBNA PODRKA
Da li su vam potrebne dodatne informacije o stanju u kome se nalazi osoba o kojoj
se starate?
Ukoliko podiete, okreete ili nosite osobu o kojoj se starate, da li bi vam bila potrebna obuka ili saveti u vezi s tim?
Ukoliko osoba o kojoj se starate ima teko ponaanje, da li bi vam bila potrebna
obuka ili saveti u vezi s tim?
Kaite kako moemo da vam pomognemo da nastavite da se starate o osobi.
Koji bi mogui doivljaj u budunosti mogao da utie na vae angaovanje u pruanju nege?
Smatra se da su pruaoci nege pod visokim rizikom ukoliko su im ivot i zdravlje ugroeni usled
staranja o drugoj osobi, kao i ukoliko je dolo ili e
verovatno doi do ozbiljnih problema u mentalnom
zdravlju pruaoca nege. Ozbiljni znaci upozorenja
javljaju se i u situacijama kada prualac nege ima
doivljaj da vie nema kontrolu nad vrstom i brojem
zadataka koje obavlja, odnosno da nema kontrolu
koliko vremena provodi u brizi o osobi. Takoe, pod
visokim rizikom su i pruaoci nege koji nisu u stanju
da obavljaju sopstvene porodine i kune obaveze,
kao i oni koji su zaposleni, koji treba da brinu i o
drugim lanovima porodice i sl. Nemogunost odravanja znaajnih socijalnih veza i odnosa (prijatelji,
rodbina) dodatno izoluje i poveava stres pruaoca
nege.
152

DEO
PROCENA
NAJBOLJIH INTERESA DETETA
U SPOROVIMA OKO VRENJA
RODITELJSKOG PRAVA U
RAZVODNIM I POSTRAZVODNIM
KONFLIKTIMA
POTREBE I PROBLEMI DECE I
RODITELJA TOKOM TRANZICIJA
IZAZVANIH SEPARACIJOM ILI
RAZVODOM
Odnosi sa roditeljima oblikuju socijalni, emocionalni,
lini i kognitivni razvoj deteta, a brojna istraivanja
nedvosmisleno ukazuju na nepovoljne efekte prekida u odnosima roditelja i deteta na razvoj i prilagoavanje deteta (Lamb, 1999). Raznovrsne studije
roditeljstva i dece u razvodu ukazuju na nekoliko
znaajnih tema:
Period nakon razvoda je obino izrazito emocionalno stresan i za decu i za roditelje; u tom
periodu javljaju se i smenjuju emocionalni
problemi kao to su anksioznost, depresija,
ljutnja, krivica i ozlojeenost (Amato, 2000;
Hetherington & Elmore, 2003; Wallerstein,
1989).
Kada se porodica prilagodi postrazvodnoj
situaciji, kompetencije roditelja se tokom
vremena poboljavaju, to doprinosi unapreenju porodine dinamike (Hetherington
& Elmore, 2003; Richards & Schmiege, 1993).
Nakon razvoda, mnoga deca razvijaju probleme u ponaanju kao to su agresija, neposlunost, delikvencija, lo uspeh u koli, niska
samokontrola i sl. (Hetherington et al., 1998;
Hetherington & Elmore, 2003; Wallerstein,
1989), a verovatnoa da e imati probleme u
prilagoavanju vea je 2 do 3 puta (Krauss &
Sales, 2000).
153
Mnoga deca iz razvedenih porodica i u odraslom dobu ostaju pod nepovoljnim uticajem
razvoda roditelja, npr. imaju nizak socio-ekonomski status, emocionalno su nestabilne
osobe, imaju brane probleme i kod njih postoji vea verovatnoa da e se i sami razvesti
(Amato, 2000).
Deca kojoj je uskraeno odravanje smislenih
odnosa sa jednim od roditelja izloena su znaajnim
psiholokim i socijalnim rizicima, ak i kada imaju veoma dobar odnos sa roditeljem koji se neposredno
stara o njima. Najpovoljniji ishodi se javljaju kod one
deca koja odravaju dobre odnose sa oba roditelja,
nezavisno od toga da li roditelji ive ili ne ive zajedno. Razliite studije (npr. Hetherington et al., 1998)
ukazuju na to da nakon razvoda, i to posebno prve
godine, roditeljski kapaciteti i majki i oeva znaajno opadaju. Tokom separacije i nakon nje, roditelji
imaju tendenciju da sopstvena oseanja pripisuju
deci i esto su nedovoljno svesni intenziteta potreba dece. Usled sopstvenih doivljaja ljutnje, odbaenosti i gorine moe se desiti da roditelji nemaju
dovoljno emocionalnih kapaciteta da odgovaraju na
emocionalne potrebe deteta. Istovremeno, deca u
ovim okolnostima esto namerno prikrivaju svoja
oseanja od roditelja. Viestruke tranzicije koje prate razvod pogaaju i decu i roditelje. Vrsta i jaina
reakcije deteta na ove okolnosti zavisi od uzrasta,
pola, okolnosti i situacije, a studije nedvosmisleno
pokazuju da deca razvedenih roditelja esto imaju
probleme u ponaanju, nisko samopotovanje i samoprocenu, depresiju i loiji uspeh u koli.

DEO
Faza emocionalnog i socijalnog razvoja deteta je

vaan faktor u tome kako e dete doivljavati razvod roditelja. Deca mlaa od pet godina su najtee
pogoena tranzicijama koje prate razvod. Ona ispoljavaju konfuziju u vezi s tim ta je porodica i vezi
sa interpersonalnim odnosima, imaju tendenciju da
okrivljuju sebe za razvod roditelja, ispoljavaju regresije u ponaanju i razvoju, strah da e biti odvojena
ili preseljena, enju za odsutnim roditeljem i sl. Ova
grupa dece je ujedno u najveem riziku da izgubi
kontakt sa roditeljem sa kojim ne ivi (Kurk, 1993).
Deca mlaeg kolskog uzrasta ispoljavaju tugu i doivljaj gubitka, doivljaje straha i nesigurnosti, eznu
za odsutnim roditeljem i imaju intenzivnu elju da
se roditelji pomire. Deca u pretpubertetskom periodu imaju i doivljaj sramote i nelagodnosti, aktivno
nastoje da pomire roditelje, u nekim sluajevima
ak nastoje da aktivno pokvare nove socijalne i
partnerske odnose roditelja, suoavaju se sa podeljenom lojalnou i problemima vezanim za zauzimanje strana. Uz to, kod ove dece su prisutna i istovremena oseanja alosti i intenzivne ljutnje, koja se
esto usmeravaju na roditelja koji se neposredno
brine o detetu. U ovom uzrastu deca iz razvedenih
porodica nastoje da prikrivaju teka oseanja, dok
istovremeno svetu alju sliku o sebi da su snana
i nepovreena. Adolescenti kontinuirano ispoljavaju gnev, tugu, doivljaj gubitka ili izdaje, stida i posramljenosti, a zabrinuti su i za svoje budue veze i
brakove.
Nalazi istraivanja ukazuju na to da stepen roditeljskog konflikta pre razvoda, izgleda, nije povezan
sa prilagoavanjem deteta nakon razvoda (Wallerstein and Kelly, 1980): brakove koje su roditelji smatrali nesrenim deca su esto opaala kao dobre i
prijatne za sebe. ak i pet i vie godina nakon razvoda, kada roditelji uglavnom izraavaju zadovoljstvo
svojom odlukom da se razvedu, deca i dalje izraavaju elju da roditelji ponovo ive zajedno. Istraivanja koja su se bavila specifinim faktorima koji dovode do najveih problema kod dece iz razvedenih
porodica (npr. Wallerstein and Kelly, 1980; and Hetherington and Emore, 2003) nedvosmisleno ukazuju na to da je odsustvo roditelja sa kojim dete ne ivi
veoma znaajan faktor. Dva faktora su se pokazala
kao najznaajnija u obe navedene studije: teina i
trajanje konflikta izmeu roditelja i stepen u kome je
dete u stanju da odrava smislene kontakte sa oba
roditelja. Prolongiranom stresu su bila izloena:
a) a) deca koja su bila u fokusu roditeljskog konflikta,
b) b) deca koja su imala doivljaj konflikta lojalnosti,
c) c) deca roditelja (jednog ili oba) koji su imali
izraene emocionalne probleme,
d) d) ona deca sa kojom nije bilo komunikacije
o razvodu ili ta komunikacija nije bila odgovarajua i
e) e) deca koja su ivela u siromatvu.
154
Amato (2000) je prikazao pet glavnih stanovita sa kojih se moe sagledati prilagoavanje dece
nakon razvoda. To su: odsustvo roditelja sa kojim
dete ne ivi, prilagoenost roditelja sa kojim dete
ivi, konflikti izmeu roditelja, ekonomske tekoe
i stresne ivotne promene, pri emu se roditeljski
konflikt smatra najistaknutijim faktorom. Ovaj autor
takoe smatra da kod dece u navedenim okolnostima ne treba razmatrati prosto prisustvo ili odsustvo
pojedinanih faktora, ve da treba razmotriti konfiguraciju resursa i stresora u ovih pet oblasti.
Postrazvodne porodice se mogu podeliti u tri
grupe (Lund, 1987):
a) harmonine (ili neutralne) porodice, u kojima
su odnosi izmeu roditelja kooperativni,
b) porodice u kojima postoje konflikti izmeu
roditelja koji se staraju o deci i
c) jednoroditeljske porodice, odnosno porodice
sa odsutnim roditeljem (odsutan je najee
otac).
Deca najbolje napreduju u harmoninim porodicama u kojima postoji saradnja roditelja. Najnepovoljniji ishodi su utvreni kod dece iz porodica u
kojima je jedan roditelj odsutan, odnosno u sluajevima kada je dete prekinulo kontakt sa jednim roditeljem ili kada je takav kontakt sporadian. Konflikt
meu roditeljima nije tako snaan prediktor nepovoljnih ishoda kao odsustvo roditelja koji se ne stara
neposredno o detetu nakon razvoda.
Osnovni cilj procene najboljih interesa deteta u
sporovima za vrenje roditeljskog prava i razvodnim
i postrazvodnim konfliktima jeste da se preporui
okruenje u kome e dete biti podrano i zatieno tokom narednih godina (Wallerstein, 1991:452),
to treba da omogui zdravo prilagoavanje deteta.
Zdravo prilagoavanje deteta omoguavaju odreeni zatitni faktori (Hetherington & Elmore, 2003;
Warshak, 1992; Hetherington & Stanley-Hagan,
2000; Kelly & Lamb, 2003; Hetherington & Reiss,
1998; Rutter, 1979), npr.:
a) kooperativno roditeljstvo,
b) smisleni odnosi sa roditeljskim figurama,
c) stabilna socijalna podrka u domainstvu,
d) pozitivno okruenje u zajednici.
Stoga je primarni zadatak procene najboljih interesa deteta u sporovima za vrenje roditeljskog
prava preduzimanje svih raspoloivih mera da se
uspostavi roditeljska saradnja i da roditelji dobiju
podrku da zajedniki donesu odluke o tome ta
je najbolje reenje za njihovo dete, odnosno decu.
Veoma je znaajno objasniti roditeljima da procena
u centru za socijalni rad ne slui tome da se dobije
odgovor na pitanje ko je bolji (ili kompetentniji) roditelj. U najveem broju sluajeva oba roditelja su
kompetentna, a njihova nesaradnja i konflikt mogu
znatno da umanje njihove kompetencije i izazovu
brojne probleme kod dece. Vano je preduzeti po-

DEO
trebne mere da roditelji razviju doivljaj da nisu na

optuenikoj klupi, da nisu predmet procene, da
ne treba utvrivati ko je u pravu ili ko treba da
pobedi, ve da su ravnopravni uesnici u postupku
definisanja najboljih interesa svoje dece.
Roditelji treba da dobiju punu informaciju o postupku procene u centru, nainu na koji ovaj postupak utie na donoenje odluke pred sudom, moguim implikacijama odreenih odluka, njihovim
pravima i raspoloivim mogunostima. Stoga je vano roditeljima u razvodnom i postrazvodnom sporu
pribliiti mogunost korienja medijacije i motivisati
ih da koriste ovu uslugu. U svim sluajevima u kojima je postignut dogovor roditelja o staranju o detetu, odnosno o obavljanju roditeljskih odgovornosti, i
ukoliko on nije u oiglednoj koliziji sa najboljim interesima deteta, odnosno dece, treba podrati ivotni
aranman koji su oni predvideli za sebe i decu.
Problemi nastaju kod tzv. visokokonfliktnih razvoda ili postrazvodnih konflikata koji se odlikuju
ispoljavanjem verbalne i fizike agresije, neprijateljstvom i nepoverenjem meu roditeljima. Razvodni konflikti imaju najmanje tri vane dimenzije koje
treba razmotriti kada se procenjuje njihov uticaj na
decu (Johnston, 1994).
1. Konflikt ima dimenziju domena, to se odnosi na neslaganja oko niza pitanja vezanih za
razvod kao to su alimentacija, podela imovine, s kim e dete iveti, kontakti deteta i roditelja koji ne ivi sa detetom, metode vaspitanja dece i sl.
2. Konflikt ima taktiku dimenziju, to se odnosi na nain na koji par koji se razvodi nastoji
da neformalno rei neslaganja, bilo da se radi
o meusobnom izbegavanju, izbegavanju
otvaranja pojedinanog pitanja, razgovorima,
verbalnoj agresiji, fizikoj agresiji ili ucenama.
U drugom sluaju, taktika dimenzija moe
ukazivati na naine na koje je razvodni spor
formalno reen putem pregovora advokata,
medijacijom, suenjem i odlukom sudije.
3. Konflikt ima dimenziju stavova, to ukazuje
na stepen negativnih oseanja ili neprijateljstva koje meusobno ispoljavaju strane u razvodnom sporu, a to se moe iskazivati na
otvoren ili prikriven nain.
Trajanje konflikta i obrazac odnosa koji je pritom
razvijen predstavljaju elemente za definisanje prirode konflikta. Kod velikog broja razvoda vii nivo
konflikta je oekivan i relativno uobiajen na poetku separacije, podnoenja zahteva za razvod, tokom
brakorazvodnog postupka i do donoenja konane
odluke. To je vreme kada dolazi do temeljne reorganizacije porodice u dva domainstva. Postrazvodni
konflikti ponekad traju godinama, repertoar neprijateljskih ponaanja i taktika se katkad iri umesto
da se vremenom smanjuje, te se ovi konflikti esto
smatraju rezistentnim na promene i jasnim pokazateljem porodine disfunkcije (Ash et al., 1986).
155
Model za predikciju visokokonfliktnog razvoda koji su razvili Donston i Kembel (1988) ukazuje
na to da je, na individualnom nivou, konflikt izazvan
separacijom (oseaj ponienosti usled doivljaja
odbaenosti, alovanje izazvano gubitkom i opta
bespomonost da se odgovori na ugroavajue ivotne promene) u interakciji sa linim karakteristikama nekih osoba koje se razvode, pa su one posebno
sklone nerazreenom neprijateljstvu i odravanju
konflikta. Na nivou interakcija, kombinacija destruktivne dinamike meu suprunicima koja je u funkciji
intrapsihikog konflikta, istorija odnosa u braku, kao
i istorija iskustva ambivalentne ili traumatine separacije dovode do toga da bivi partneri jedno o drugome konstruiu negativnu, polarizovanu sliku. U
skladu s tim, ovi roditelji nastavljaju da gaje izrazito
nepoverenje prema drugoj strani i razvijaju uverenja
da se bore kako bi zatitili decu od pretpostavljenih
negativnih uticaja drugog roditelja.
Takoe, postoji realna zabrinutost za roditeljske
kapacitete osoba ije je funkcionisanje i rezonovanje kompromitovano emocionalnom nestabilnou
i kontinuiranim kriticizmom te umanjivanjem sopstvenih roditeljskih kapaciteta od strane biveg
suprunika. Disfunkcionalni porodini odnosi koji
nastaju na osnovu ovih unutranjih i meuroditeljskih konflikata posebno pogaaju odnos roditelja
i deteta i mogu dovesti do ozbiljnih problema u
razvoju emocija i ponaanja kod deteta (posebno
kod dece mlaeg uzrasta i kod deaka), to dalje
podstie konflikte. Na spoljnom, drutvenom nivou,
ove konflikte mogu provocirati ili podravati socio-ekonomski i kulturni stresori, kao i koalicije koje
su zasnovane sa znaajnim drugim osobama: sa
srodnikom, novi partnerom, ukljuenou centra za
socijalni rad, odnosom sa advokatom, nainom voenja i trajanjem sudskog procesa i sl. Tradicionalni
sudski proces je posebno plodno tlo za polarizaciju
gledita i podsticanje neprijateljstva i borbe za dokazivanje ko je u pravu (Johnson, 1994).
Trukat je 2002. godine opisao sindrom zlonamernog roditelja (prema Bati, 2010), gde roditelj
nastoji da otui dete i vodi kompletnu kampanju
protiv drugog roditelja i svima nastoji da pokae
kako je drugi roditelj lo i nepodoban. Dete u ovim
okolnostima moe da postane opsednuto negativnim karakteristikama drugog roditelja, da implicitno ili eksplicitno kritikuje, iznosi sarkastine komentare, ak i da pone da se ponaa paranoino. Da bi
ga ocrnio, roditelj moe optuiti drugog roditelja za
seksualno zlostavljanje deteta, moe izdejstvovati
da ovaj dobije otkaz na poslu i sl. Prolongirani konfliktni odnos izmeu bivih suprunika koji u centar
stavlja dete nije jedan specifian dogaaj, ve
...dugotrajan i kontinuirani atak na linost deteta, uz odsustvo emocionalne podrke, ega roditelji
najee nisu svesni Ova vrsta emocionalne zloupotrebe deteta dovodi do formiranja negativne
slike o sebi i naruenog samopotovanja (Bati,
2010:37).

DEO
Bivim partnerima e esto biti potrebne pomo

i podrka da se odvoje od partnerskog spora i oseanja koja se javljaju u vezi sa njim i da se usmere na
brigu o deci. Dakle, pravac aktivnosti podrazumeva
distanciranje od partnerstva i usmeravanje ka roditeljstvu. Roditeljstvo moe u ovim okolnostima da se
posmatra kao poslovni odnos u kome su dogovor i
saradnja neophodni da bi se ostvario zajedniki cilj
da njihovo dete bude sreno i da se uspeno razvija.
Od svih strategija koje roditelji mogu koristiti za
smanjenje tetnih uticaja razvoda na njihovu decu,
najvaniji je razvoj i odravanje kooperativnog, saradnikog roditeljstva (Kruk, 1993; Garber, 2004).
Prilagoavanje deteta na postrazvodne okolnosti
olakava:
smislen, rutinski odnos sa oba roditelja;
nekorienje zlobnih i neprijateljskih komentara o drugom roditelju;
konzistentno, bezbedno, strukturirano i predvidivo okruenje u kome dete raste, bez prekida u roditeljstvu;
zdrav, brian, nekonfliktan odnos sa oba roditelja;
emocionalna stabilnost i zadovoljstvo roditelja.
Deci je vano da budu u stanju da zapaaju dobre
kvaliteta oba roditelja i da njihovi roditelji sarauju
u tome da odre dobru meuroditeljsku komunikaciju. Zato struni pomagai koji rade sa roditeljima
treba da podre model ponaanja koji reava porodine sporove i usmerava se na potrebe deteta.
PROCENA NAJBOLJIH INTERESA

DETETA U RAZVODNIM I
POSTRAZVODNIM SPOROVIMA
Ovo su osnovna pitanja pri proceni najboljih interesa deteta: ta su sutinske potrebe dece tokom
i nakon tranzicije izazvane razvodom, kakve su
odgovornosti za odgovor na te potrebe i koje su
odgovornosti drutvenih institucija i slubi da podre roditelje u ispunjavanju roditeljskih dunosti. U
oblasti porodinopravnih odnosa jo uvek dominira diskurs roditeljskih prava, a Mason (1994) smatra
da su najbolji interesi deteta kao pravni standard
istorijski odraavali borbu prava majki i oeva, dok
su potrebe i prava deteta razmatrani prema pozicijama roditelja u sporu. Nekada se dete smatralo
oevom svojinom, ali je, poto mu je potrebna
majina ruka, zakonski pripadalo i jednom i drugom roditelju.
I pre usvajanja Konvencije o pravima deteta UN
(1989), usled neodreenosti standarda najbolji interes deteta (Bala et al., 2007), prepoznato je da su
potrebe i interesi deteta odvojeni (mada su istovremeno i povezani s njima) od prava, potreba i interesa njihovih roditelja. Diskurs roditeljskih dunosti
je postepeno uveden u pravosue, politiku i praksu
brojnih zemalja. Tokom i nakon separacije roditelja,
156
najbolji interesi deteta podrazumevaju prepoznavanje i nalaenje adekvatnih odgovora na najosnovnije potrebe deteta u vreme porodine tranzicije. Na
ove potrebe je najbolje odgovoriti tako to se roditelji podravaju da ispune svoje roditeljske dunosti,
u emu treba da uestvuju socijalne slube, pravosue, a po potrebi i slube mentalnog zdravlja.
Termin najbolji ukazuje na to da, kada postoji nekoliko mogunosti vezanih za okolnosti deteta,
postoji situacija koja se sagledava kao najprikladnija
sa stanovita interesa deteta. Ovu situaciju treba sagledati pomou znanja i dokaza o deijem razvoju, ali
i linih, porodinih i sredinskih okolnosti deteta, to
obuhvata i pitanja kulture. Sudu se ne daje reenje
za problem niti je zakonom dozvoljeno donositi odluku umesto suda, ve treba trasirati put eljenih okolnosti. Preporuku, koja u skladu sa zakonu ima svrhu
da utie na odluku suda, treba formulisati tako da se,
ukoliko je mogue, definie situacija koja u najveoj
moguoj meri moe da podri uspeno prilagoavanje i dalji razvoj deteta, odnosno koja moe da ukae na implikacije razliitih situacija. Sa tog stanovita
treba razmotriti najmanje tri okolnosti:
1. ta su dobiti od promena u aktuelnom ivotnom aranmanu deteta u odnosu na mogue
tete usled takve promene?
2. Koji aranman u najveoj meri podrava kontakt deteta sa oba roditelja i kooperativno roditeljstvo?
3. Koji aranman u najveoj moguoj meri doprinosi bezbednosti deteta i umanjuje ili prevenira meuroditeljske konflikte?
Ovo su sloena pitanja koja zahtevaju paljivo
razmatranje individualnih okolnosti u kojima se dete
nalazi i usmeravanje roditelja na roditeljsku saradnju.
Interesi kao pojam oznaavaju ukupnu situaciju koja na najbolji nain moe da odgovori na
sveukupne potrebe deteta, a ne roditelja ili drugih
ukljuenih strana. Dobrobit deteta kao usklaenost
raznovrsnih interesa deteta predstavlja primarni
cilj procene, pa treba utvrditi koji su faktori najznaajniji za prilagoavanje i dalji razvoj deteta nakon
razvoda. U tu svrhu treba proceniti brojne aspekte
fizike, emocionalne i socijalne dobrobiti. Potrebno
je razmotriti sve relevantne faktore i odmeriti njihov
meusobni odnos.
Imajui u vidu celovitost i nedeljivost prava deteta prema Konvenciji UN, utvruju se faktori koji
aktuelno i u budunosti mogu da utiu na dobrobit
deteta (egarac, 2015; Canadian Coalition for the
Rights of Children, 2009; United Nations High Commitioner for Refugees, 2008), to obuhvata:
a) osiguranje bezbednosti deteta;
b) pol, uzrast, druga lina svojstva, prethodno
iskustvo i ivotne okolnosti deteta;
c) potrebe podsticanja fizikog, saznajnog,
emocionalnog i socijalnog razvoja i zatite
zdravlja i ivota deteta;

DEO
d) emocionalne potrebe, dostignuti nivo razvoja

i zrelosti, kao i narastajue kapacitete deteta;
e) znaaj obezbeenja stabilnosti, kontinuiteta
odnosa, sredine i naina ivota deteta i uticaj
mogue promene aktuelnog ivotnog aranmana na dete;
f) kvalitet odnosa koje je dete uspostavilo sa
roditeljem, odgajateljem ili drugom osobom i
efekte odravanja ili prekida tog odnosa;
g) potrebu izgradnje i ouvanja linog i porodinog identiteta;
h) potrebu ouvanja porodinih odnosa, posebno odnosa sa braom i sestrama;
i) detetovu kulturnu, rasnu, etniku, jeziku i religijsku pripadnost ili naslee;
j) gledita, miljenje i elje deteta;
k) uvaavanje detetovog doivljaja vremena i

drugih efekata koje odlaganje donoenja odluke moe imati na dete;
l) druge okolnosti, lina svojstva i stanja koja
mogu da utiu na dobrobit deteta.
Odluke koje se donose na osnovu procedura za
utvrivanje najboljih interesa deteta se, u skladu sa
zakonom i Konvencijom o pravima deteta, kao i u
skladu sa potrebama pojedinanog deteta, evaluiraju i revidiraju u odgovarajuim vremenskim okvirima. U razvodnim i postrazvodnim konfliktima, kada
nije mogue postii dogovor roditelja o tome koji je
aranman najbolji za njihovo dete, pitanja iz Tabele
36 mogu da budu od koristi u razmatranju faktora
prilikom odreivanja najboljih interesa deteta.
TABELA 36.
FAKTORI KOJI SE RAZMATRAJU PRILIKOM ODREIVANJA NAJBOLJIH INTERESA DETETA
U SPOROVIMA RODITELJA ZA VRENJE RODITELJSKOG PRAVA
1. AFEKTIVNA VEZANOST, POVEZANOST I DRUGE EMOCIONALNE VEZE KOJE

POSTOJE IZMEU RODITELJA I DETETA.
Za kog roditelja je dete vie vezano?
Za kog roditelja je dete kvalitetnije vezano (u pogledu sigurnosti afektivne veze)?
Koji je roditelj sposoban da sagleda problem sa stanovita deteta?
Ko je sposoban da ispolji vei stepen empatije za dete?
Ko dnevno provodi vie vremena sa detetom?
Ko detetu sprema obroke?
Ko kupa dete, stavlja ga na spavanje, ita prie i sl.?
Ko je u stanju da razdvoji svoje potrebe od potreba deteta?
Kom roditelju dete otvoreno pokazuje znake ljubavi?
2. KAPACITETI I STANJE RODITELJA DA DETETU PRUE LJUBAV, PRIVRENOST
I USMERAVANJE U NASTAVKU OBRAZOVANJA I VASPITAVANJA
Ko ostaje sa detetom kod kue kada je bolesno?
Ko ima odgovornost za uenje deteta, odnose sa kolom, roditeljske sastanke?
Ko ima odgovornost za dodatna interesovanja deteta (sport, hobi, umetnost i sl.)?
Ko koristi disciplinske strategije i kako?
Da li neko koristi pogrdan govor kada se obraa detetu?
Da li neko od roditelja ima mogunost za ukljuivanje ire porodine mree u staranje o detetu (babe, dede, ujaci, tetke, strievi i sl.)?
3. KAPACITET I MOGUNOST RODITELJA DA DETETU OBEZBEDE OSNOVNU
NEGU (HRANU, ODEU, OBUU, ZDRAVSTVENU NEGU I SL.)
Ko nabavlja namirnice i opremu za dete?
Ko se bavi posebnim potrebama deteta?
Ko ima vei kapacitet za sticanje prihoda?
Ko je u stanju da prilagodi radno vreme potrebama deteta?
Ko vodi dete kod lekara i na zdravstvene preglede?
Ko aranira uvanje dece?
4. DUINA VREMENA U KOME JE DETE IVELO U STABILNOM,
ODGOVARAJUEM OKRUENJU I POELJNOST ODRAVANJA
KONTINUITETA
Ko trenutno ivi sa detetom i brine se o njemu?
Ko moe da obezbedi stabilno, sigurno i bezbedno okruenje u budunosti?
Ko moe da obezbedi kontinuitet za dete (kontinuitet naina ivota, dnevne rutine,
pohaanja kole, ouvanje odnosa sa drugim roditeljem i sl.)?
157

DEO
5. STALNOST PORODINOG OKRUENJA

Na koji nain e se porodina jedinica odrati (nee doi do razdvajanja dece, prekida kontakta sa drugim srodnicima i sl.)?
6. DA LI NEKO OD RODITELJA UGROAVA DETE?
Da li je neko od roditelja zlostavljao dete, vrio nasilje u porodici, zloupotrebljavao
alkohol ili droge, bio ukljuen u krivina dela ili druge nezakonite aktivnosti?
7. FIZIKO I MENTALNO ZDRAVLJE RODITELJA
Da li neko od roditelja ima probleme u fizikom ili mentalnom zdravlju koji znaajno
utiu na njegovu sposobnost za brigu o dobrobiti deteta?
Starost roditelja u poreenju sa uzrastom deteta.
KOLOVANJE I FUNKCIONISANJE DETETA U ZAJEDNICI
Ko u najveoj meri utie na kolovanje i uenje deteta?
Ko je aktivno ukljuen u pohaanje kolskih aktivnosti?
Ko je u stanju da na adekvatan nain obezbedi da dete ima kontakte sa drugovima i
vrnjacima?
Ko je u stanju da potpunije nadzire da li dete ispunjava obaveze u domainstvu?
Ko je odgovoran da prati da li dete obavlja kolske obaveze?
8.

9. GLEDITA I ELJE DETETA

Sagledavaju se obavezno u svim sluajevima neposredno ili posredno u skladu sa
uzrastom i zrelou deteta. Vea teina se daje gleditu i eljama deteta starijeg
uzrasta i zrelosti.
10. SPREMNOST I SPOSOBNOST RODITELJA DA PODRE I OHRABRE
ODRAVANJE ODNOSA DETETA SA RODITELJEM KOJI NE IVI SA DETETOM I
SA SRODNICIMA DRUGOG RODITELJA
Koji roditelj moe najbolje da sarauje u potovanju dogovora oko roditeljskog
plana?
Da li neko od roditelja kritikuje drugog roditelja pred detetom?
11. NASILJE MEU INTIMNIM PARTNERIMA
Da li je bilo ikakvog incidenta nasilja meu roditeljima?
Ukoliko jeste, da li je intervenisala policija, da li je podignuta optunica?
Postoje li obrazac fizikog nasilja ili strategija prinudne kontrole, bez obzira na to da
li je nasilje prijavljeno ili ne?
12. DRUGI RELEVANTNI FAKTORI
Ko je u stanju da na najbolji nain odgovori na dodatne potrebe deteta?
Da li je neko od roditelja pretio da e oteti dete?
Da li je neko od roditelja pokazao propuste u potovanju vremena koje je odreeno za susret sa detetom ili nije omoguio susrete, odnosno nije vratio dete kui u
skladu sa dogovorom?
Da li u porodici ima druge dece, nezavisno od toga da li su predmet spora o vrenju
roditeljskog prava, a ije su okolnosti bitne za utvrivanje najboljih interesa deteta?
Da li postoji znaajna druga osoba u porodici ili novi suprunik iji odnos sa detetom utie na najbolje interese deteta?
Da li postoje pitanja vezana za razdvajanje dvoje ili vie dece?
Fokus na potrebe deteta u razvodnim i postazvodnim konfliktima oslanja se na znanja o deijem

razvoju i teoriju porodinog sistema. Istraivanja
nedvosmisleno ukazuju na to da nakon separacije
najbolje napreduju deca koja odravaju smislene, rutinske odnose sa oba roditelja, bez ogranienja koja
nameu prava na posete ili pristup, deca koja su
zatiena od destruktivnog roditeljskog konflikta i
deca koja su u najveoj moguoj meri zatiena od
umanjenog ivotnog standarda. Stoga se zajedni-
158
ko staranje i podeljena roditeljska briga, sa jasnim

roditeljskim planom, ak i u situacijama kada roditelji ne mogu da se dogovore sa kim e dete iveti,
a koje ne iskljuuje ve daje odgovornosti roditelju
sa kojim dete ne ivi, smatra najboljom prevencijom
postrazvodnih konflikata i samim tim zatitom interesa deteta (Kurk, 2008).
Novija istraivanja ukazuju na to da meuroditeljski konflikti opadaju nakon primene odluke o
podeljenoj roditeljskoj brizi, a rastu kada se donese

DEO
odluka o samostalnom vrenju roditeljskog prava.

Usled pretnje da e izgubiti dete i roditeljski identitet, jedan broj roditelja pojaava meusobne konflikte, instrumentalizujui i povreujui dete u tim
okolnostima. U znaajnom broju sluajeva nasilje
meu partnerima se javlja tek u periodu razvoda, a
kod onih iji je odnos bio obeleen prinudnom kontrolom ili fizikim nasiljem veoma esto dolazi do
eskalacije nasilja. Procena u ovim sluajevima treba
da obuhvati paljivo razmatranje pitanja zlostavljanja dece i nasilja meu intimnim partnerima.
PROCENA RODITELJSKIH
KAPACITETA U SPOROVIMA ZA
VRENJE RODITELJSKOG PRAVA
Sposobnost roditelja da odgovori na potrebe deteta
u domenu fizikog, emocionalnog, socijalnog i duhovnog razvoja ima znaajne implikacije na razvoj
deteta. Oba roditelja, posebno onog koji se nakon
razvoda ili separacije primarno brine o detetu, treba
proceniti preko niza indikatora. Procena roditeljskih
kapaciteta se u ovim okolnostima obavlja sa stanovita sposobnosti roditelja da obezbede doivljaj sigurnosti kod deteta, a najee se procenjuju psiholoka stabilnost, roditeljski stil i istorija roditeljstva.
Psiholoka stabilnost. Poto je psiholoka stabilnost roditelja povezana sa prilagoavanjem deteta na roditelja, treba proceniti:
prisustvo mentalnih smetnji ili poremeaja,
to obuhvata psihotine poremeaje, poremeaje linosti i afektivne poremeaje, zloupotrebu supstanci, ukljuenost u kriminalna
ponaanja, fiziko, psiholoko ili seksualno
zlostavljanje drugih, uz obraanje posebne
panje na izloenost zlostavljanju u detinjstvu
(Gardner, 1999),
da li je stanje roditelja hronino ili situaciono
u okolnostima razvoda, tako da se oekuje
stabilizacija?
Ukoliko postoje indicije prisustva psihotinih
poremeaja, poremeaja linosti i afektivnih poremeaja, roditelja treba uputiti na specijalistiku psihijatrijsku procenu u odgovarajuoj ustanovi mentalnog zdravlja, a te nalaze treba koristiti i analizirati
u svetlu drugih nalaza i procena.
Roditeljski stil. Autoritativno ili demokratsko
roditeljstvo koje odlikuje visoka kontrola, tj. jasna
struktura i pravila, visoka toplina i usmerenost na
dete, povezano je sa najpovoljnijim razvojnim ishodima kod deteta. U okviru ovog stila, roditelj prema
detetu pokazuje toplinu, podrku, responzivnost za
njegove potrebe i obezbeuje odgovarajuu konzistentnu kontrolu i praenje ponaanja deteta, odnosno uspostavljanje ogranienja koja su u skladu sa
uzrastom i razvojem deteta (Greene et al., 2003).
Deca koja odrastaju pored takvih roditelja su najee energina, bodra, radoznala i otvorena, emo-
159
cionalno responzivna na sopstvene i tue potrebe,

imaju pozitivniji odnos prema koli, obrazovnim
i drugim postignuima i na odgovarajui nain se
oslanjaju na sopstvene resurse.
Roditelji koji ispoljavaju preterano permisivni (niska kontrola, visoka toplina i usmerenost na dete) ili
previe autoritarni stil (visoka kontrola, niska toplina
i usmerenost na potrebe roditelja) mogu dete dovesti u rizik od pojave niza problema u razvoju emocija i ponaanja (Demo & Cox, 2000). Ti problemi se
odnose na impulsivnost, slabu samokontrolu, buntovnost, minimalno oslanjanje na sopstvene resurse,
strepnju i anksioznost, frustriranost, nezadovoljstvo
sobom, pasivnu ili otvorenu agresiju i sl.
U proceni roditeljskih stilova vano je razmotriti
uticaj negativnih roditeljskih praksi na ukupan razvoj deteta. Pritom je vano imati na umu da period
koji sledi neposredno nakon razvoda esto dovodi
do pogoranja u roditeljstvu te da nakon prilagoavanja roditelja i deteta na postrazvodnu situaciju
najee dolazi do unapreenja roditeljskih kapaciteta (Hetherington & Elmore, 2003).
Istorija roditeljstva. Pokazatelji roditeljskih kapaciteta u prolosti (nain na koji se roditelj pre
razvoda brinuo o detetu ili deci) obuhvataju: prethodna ponaanja koja su ograniavala roditeljstvo
(npr. zloupotreba alkohola), prole pokazatelje roditeljskog stila, nain na koji je roditelj ispunjavao
roditeljske dunosti u prolosti i sl.
Ponekad treba proceniti stepen uea osoba
koje imaju ulogu surogata roditelja u okolnostima
razvoda (Gardner, 1999), to obuhvata ouha ili maehu, babe i dede, novog partnera roditelja, tetku,
ujaka, strica i sl., ili drugih odraslih koji su znaajni u
ivotu deteta, posebno ukoliko ive u istom domainstvu sa detetom. Ovde se procenjuje uticaj koji
ove osobe imaju na staranje o detetu i to da li se
ponaaju u skladu sa najboljim interesima deteta.
PROCENA UTICAJA
NESTABILNOSTI OKRUENJA NA
DETE
U situacijama kada treba proceniti kako okolnosti
promene mesta ivljenja utiu na ostvarivanje najboljih interesa deteta, procenjuje se kako preseljenje
utie na razvoj deteta. Istraivanja ukazuju na to da
je viestruka promena mesta stanovanja povezana
sa veim problemima u prilagoavanju kod dece
(Kohen et al., 1998), kao i da promene u sistemu
neformalne socijalne podrke predstavljaju faktore
rizika za uspeno prilagoavanje. Takoe, tekoe
u prilagoavanju su vee ukoliko je izraenija razlika
u okruenju domainstva, zajednice i naina ivota.
Deca preseljenjem mogu izgubiti kontakt sa
svojim prijateljima ili prekinuti pozitivni odnos sa
nastavnikom i drugim podravajuim odraslima.
Drastine promene mogu ozbiljno umanjiti doivljaj sigurnosti i dobrostanja kod deteta, to potom
moe da doprinese razvoju anksioznosti i depresi-

DEO
je, kao i eksternalizovanju socijalno neprilagoenog

ponaanja (Hetherington et al., 1998). Takoe, to je
obim promena u sredini deteta vei, deca vide sebe
i svoje roditelje kao manje sposobne da kontroliu
sopstveni svet (Stolberg & Anker, 1983:8).
U situacijama kada jedan od roditelja u sporu oko
vrenja roditeljskog prava namerava da se odseli iz
mesta dotadanjeg boravka deteta, treba proceniti
i faktore vezane za mobilnost i uticaj odsustva roditelja. Istraivanja ukazuju na to da deca koja ne viaju odsutnog roditelja esto ili bar redovno mogu
imati intenzivni doivljaj iskljuenosti i odbaenosti
(Emery, 2004; Grief, 1997; Wallerstein, 1989), to
uveava rizik od razvoja brojnih psiholokih problema i problema u ponaanju. Prilikom procene uticaja odsustva roditelja vano je imati na umu da se
najznaajnijim faktorom smatra kvalitet kontakata, a
ne uestalost kontakata (Hetherington et al., 1998).
NASILJE U PORODICI U
SPOROVIMA OKO VRENJA
RODITELJSKOG PRAVA
Najizazovnije situacije u sporovima oko vrenja roditeljskog prava javljaju se u sluaju sumnji na prisutnost nasilja meu intimnim partnerima ili u sluaju prisutnosti takvog nasilja, kao i u sluaju optubi
za zlostavljanje dece od strane jednog partnera.
Ustaljeno je gledite da su samo mukarci nasilnici, a samo ene rtve, to u velikoj meri utie na
praksu socijalnih slubi i sudova. Brojna istraivanja
ukazuju na to da se i ene mogu pojaviti kao nasilni
partneri (Laroche, 2005; Serbin et al., 2004; Jaffe
et al., 2005), pa dete nee biti adekvatno zatieno
ukoliko se odluke zasnivaju na pogrenim pretpostavkama i predubeenjima. Prema nekim autorima
(Jaffe et al., 2005; Bala et al., 2007), lana poricanja
nasilja od strane (mukih) nasilnika mnogo su vie
zastupljena nego lane optube od strane (enskih)
navodnih rtava, a sporovi oko vrenja roditeljskih
prava ponekad predstavljaju pokuaj mukaraca da
nastave svoju dominaciju nad enama. Takoe, javljaju se i situacije u kojima nasilnici koriste kontakte
sa decom za pristup svojim bivim partnerkama.
Druga istraivanja ukazuju na to da je samo jedna etvrtina optubi u vreme razvodnih sporova za
zlostavljanje dece, ukljuujui i optube za svedoenje nasilju u porodici, potvrena nakon istrage
(Jaffe et al., 2005; Trocme et al., 2005; Kurk, 2008).
Pretnja da e roditelj
izgubiti dete nakon razvoda pojaava i stvara
nasilje, a podaci govore da se 40 do 46% tekih incidenata nasilja javlja po prvi put nakon separacije, to
verovatno podrava sistem koji ne podstie roditeljsku saradnju, a gaji pristup da pobednik sve dobija
(Kurk, 2008:21).
Stoga se u visokokonfliktnim razvodima u kojim je prisutno nasilje ne preporuuje zajedniko
160
vrenje roditeljskog prava, ve samostalno vrenje

roditeljskog prava uz nedvosmislen i detaljan roditeljski plan koji je usmeren na potrebe deteta. U
sluajevima kada je bezbednost deteta ugroena
mogu se predvideti nadgledani kontakti roditelja i
deteta. Sve optube za nasilje treba ispitati u okviru
krivinog postupka, jer porodinopravni postupci
ne mogu na adekvatan nain da samostalno razree
ove situacije.
Otmica, prekidanje kontakta i otuenje deteta od roditelja sa kojim ne ivi predstavlja krivino
delo, ali i nedvosmisleno krenje prava deteta i moe
da se posmatra i tretira kao posebna forma zlostavljanja deteta. Odgovorno roditeljstvo podrazumeva
uvaavanje uloge drugog roditelja u ivotu deteta.
Bilo koja forma klevete i otuivanja deteta od roditelja tetna je po dete, pri emu je otmica najgrublji
oblik zloupotrebe i krivino delo. U situacijama kada
je razumno pretpostaviti da moe doi do otmice
treba razmiljati o nadgledanim kontaktima.
Otuivanje deteta od drugog roditelja je najea forma koja podrazumeva programiranje deteta od strane jednog roditelja da kritikuje i ocrnjuje
drugog roditelja. To predstavlja znak nesposobnosti
za separaciju od partnerskog konflikta, ali i nesposobnost za usmeravanje na potrebe deteta. Izazivanje mrnje kod dece prema drugom roditelju takoe predstavlja znak emocionalne zloupotrebe. Kada
dete odrasta u atmosferi otuenosti od jednog roditelja, njegov primarni model je manipulativan i slabo
prilagoen roditelj, pa je neophodno olakati detetu
da uspostavi kvalitetan i smislen kontakt sa drugim
roditeljem.
PERSPEKTIVA I POTREBE DETETA

U SPOROVIMA OKO VRENJA
RODITELJSKOG PRAVA
Razvoj pristupa za odreivanje najboljih interesa
deteta koji koristi perspektivu prava i potreba deteta u sporovima oko vrenja roditeljskih prava zasniva se na sledeim polaznim principima:
1. potrebe i dobrobit deteta su primarni,
2. podrka roditeljskim aranmanima koji usmeravaju i ohrabruju kontinuirane roditeljske
odgovornosti oba roditelja, ukoliko je to bezbedno,
3. zakon treba da definie specifine faktore u
odreivanju najboljih interesa deteta,
4. promocija, pristupanost i korienje alternativnih naina reavanja konflikata,
5. obezbeenje da se konflikti reavaju blagovremeno i pravino i
6. ohrabrivanje uea ire porodice u detetovom ivotu, ukoliko je to bezbedno.
Uee deteta u donoenju odluka koje su povezane sa separacijom ili razvodom roditelja podrazumeva irok dijapazon aktivnosti: od mogunosti

DEO
za direktno ili indirektno ukljuivanje u odluivanje

o aranmanu roditeljstva koji utie na njihov ivot
do davanja inputa za usluge i podrku koja im je potrebna u vezi sa razvodom roditelja.
Prema Konvenciji o pravima deteta i zakonu4,
prilikom utvrivanja najboljih interesa deteta svi koji
uestvuju u tom procesu (organi javne vlasti, javne
slube i druga pravna i fizika lica) duni su utvrde i
da omogue detetu da izrazi svoja gledita, ele
i milenje i da mu posvete dunu panju u skladu sa narastajuim kapacitetima, uzrastom i zrelou deteta (Lansdown, 2005; ODonnell, 2009).
U skladu sa zakonom, dete koje je navrilo 10 godina moe slobodno i neposredno da izrazi svoje
miljenje u svim postupcima u kojima se odluuje
o njegovim pravima, a sa navrenih 15 godina moe
odluiti sa kojim e roditelem iveti. To ne znai da
deca mlaa od 15 godina donose odluku umesto
odraslih u svim okolnostima niti da se deca nagone na izjanjavanje i opredeljivanje za jednog od
roditelja, ve da se njihov glas uje i uvaava i da
njihovi roditelji istovremeno treba da dobiju jasnu
poruku da je instrumentalizacija dece neprihvatljivo
ponaanje.
U odreivanju najboljih interesa deteta treba sagledati na koji nain dete vidi svoje sutinske potrebe, a ne kome e dete pripasti, jer dete ima pravo
na oba roditelja. Deca su najvie pogoena razvodom roditelja, tako da su ona jedini stvarni eksperti za svoju situaciju. Istraivanja pokazuju da se istiu tri osnovna elementa koja deca navode kao svoje
potrebe u okolnostima razvoda roditelja (Fabricius
and Hall, 2000; Fabricius, 2003):
1. autonomija, u smislu da sami slobodno saopte i da ih drugi uju i uvae ta je u njihovom
najboljem interesu,
2. da budu zatieni od konflikta i nasilja izmeu
roditelja i
3. sutinski jednako vreme koje provode sa oba
roditelja.
Debata o ukljuivanju dece u proces donoenja
odluka tokom separacije i razvoda roditelja iskristalisala je dva suprotstavljena stanovita: stanovite
koje zagovara i dokazuje da deca treba da budu
ukljuena i stanovite koje tvrdi da decu ne treba
ukljuivati.
Razlozi i argumenti za ukljuivanje dece su sledei (Birnbaum, 2009):
1. Deca imaju zakonska prava da budu sasluana u skladu sa Konvencijom o pravima deteta
UN. Dete nije vlasnitvo, ve osoba koja treba
i moe da bude uesnik u donoenju odluka
koje se nje tiu.
Porodini zakon, Slubeni glasnik RS, br. 18/2005 i

72/2011, l. 6, st 1. (Svako je duan da se rukovodi
najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se
tiu deteta.) i l. 6065 i 266268.
161
2. Deca u principu ele da budu aktivni uesnici

u odlukama koje ih se tiu nakon separacije ili
razvoda roditelja.
3. To, meutim, ne znai da deca ele da sama
odluuju ili da zauzimaju stranu bilo kog roditelja. Deca razumeju razliku izmeu davanja
miljenja u procesu donoenja odluka i konanog donoenja odluke.
4. Deca prvenstveno ele da budu informisana,
da imaju mogunost da znaju podatke o procesu razvoda te da se njihove elje i interesi
sasluaju u ovim okolnostima.
5. Gledita dece informiu one koji donose odluke o dobrobiti i najboljim interesima deteta.
Bez tog gledita odluke nisu u dovoljnoj meri
prilagoene deci.
6. Brojne studije naglaavaju da uee dece u
odlukama koje ih se tiu, to obuhvata i okolnosti vezane za separaciju i razvod roditelja,
podstiu njihove sposobnosti da se prilagode
novim porodinim strukturama i konstelacijama i uspeno prevladaju tekoe koje se
obino vezuju za okolnosti razvoda roditelja.
7. Usmeravanje na perspektivu deteta u ranoj
fazi procesa pred sudom moe da ublai i jainu i trajanje konflikta i da pospei bolju komunikaciju meu roditeljima, a istovremeno
unapreuje vetine samozastupanja dece u
komuniciranju i pregovaranju unutar porodice.
8. Smislena participacija se razume i kao zatitni
faktor tokom separacije ili razvoda roditelja,
poto obezbeuje detetu oseaj odgovornosti, unapreuje samopotovanje deteta i
omoguava uspostavljanje kontrole nad sopstvenom sudbinom, to jaa rezilijentnost
dece.
Razlozi i argumenti za neukljuivanje dece se
prema Birnbaumovoj (2009) mogu prikazati na sledei nain:
1. Neki autori naglaavaju da prilikom utvrivanja elja i gledita deteta dolazi do suprotstavljanja principa zatite dece od emocionalne povrede ili tete i zatite procesnih
prava strana u sporu (roditelja).
2. Postoji opravdana zabrinutost da jedan roditelj moe izmanipulisati dete kako bi zauzelo
stranu, to izaziva anksioznost i konflikt lojalnosti kod deteta.
3. Davanje previe autoriteta deci umesto
pruanja podrke da razviju strategije prevladavanja tekoa vezanih za razvod roditelja
moe preterano da optereti decu.
4. Drugi autori naglaavaju da ukljuivanje dece
naruava autoritet roditelja, to dalje naruava ivot deteta i porodice.
5. Ima autora koji sa pravom ukazuju na to da
sva deca ne ele da uzmu uee u okolnostima razvoda.

DEO
6. Postoji i zabrinutost da dete koje je pozvano

da saopti svoje gledite doivi neadekvatan
tretman i razoarenje ukoliko njegovo gledite nije na odgovarajui nain sasluano ili
razmotreno.
7. Deca mogu biti u strahu od iznoenja svog
gledita zbog mogue reakcije roditelja, te ih
ne treba stavljati u tu situaciju.
Navedeni razlozi za i protiv su nesumnjivo relevantni, a ini se da su oni u najveoj meri zavisni
od konteksta i konkretne situacije u kome se ukljuivanje dece odvija. Decu svakako treba ukljuiti kada
zakon to zahteva (nakon 10 godine ivota), a kod
mlae dece je potrebno prilagoditi pristup (opservacija, crtei, posebne komunikacione tehnike i sl.).
Neukljuivanje dece se moe razmotriti u sledeim
okolnostima: a) kada su se oba roditelja saglasila o
potrebama dece i kada su u stanju da razviju meusobno usaglaen plan roditeljstva koji odgovara na
potrebe dece i oko koga su razgovarali sa svojom
decom; b) kod sasvim male dece (deca mlaa od
3 godine se prikladno ukljuuju opservacijom); c)
kada deca ne ele da izraze svoje gledite. Kljuno pitanje nije vie da li deca treba da uestvuju u
donoenju odluka koje ih se tiu ve kako treba da
uestvuju.
Dowling i Gorell-Barnes (1999) navode da prvi
intervju sa decom povodom separacionih, razvodnih ili postrazvodnih konflikata oko vrenja roditeljskog prava treba da bude polustrukturirani razgovor u kome se pretrauju sledei sadraji:
podaci u vezi sa pohaanjem kole,
promene u ivotu deteta nakon separacije/
razvoda,
detetovo razumevanje roditeljskog razlaza,
aranman kontakata aktuelni i budui,
odnos sa roditeljem sa kojim dete (trenutno)
ne ivi,
pitanja vezana za disciplinovanje, nagrade i
kazne.
Na kraju intervjua treba pitati dete da li ima neki
savet za drugu decu ili roditelje koji prolaze kroz
slino iskustvo.
Tokom intervjua sa decom efektnija su otvorena i indirektna pitanja, jer istraivanja ukazuju na
to da deca pruaju tanije i potpunije informacije
u slobodnom govoru nego odgovarajui na direktna pitanja (Lefevre, 2010). Indirektna pitanja (npr.
Neki ljudi smatraju da je za deake bolje da ive
sa ocem. ta ti misli o tome?), olakavaju deci da
iskau svoja razmiljanja na neutralnom terenu, bez
potrebe da se opredeljuju.
Decu treba pitati da opiu svoj dom, svoje roditelje, ta vole da rade i dopustiti im da daju objanjenja na nain koji sami izaberu. Primerena pitanja
su npr. ta posebno voli kod svog oca/majke?,
dok su neprimerena pitanja u kojima se roditelji
uporeuju jedan sa drugim (npr. Kome vie veru-
162
je, majci ili ocu? ili Ko je iskreniji prema tebi, majka

ili otac?). Takoe, treba izbegavati pitanja na koja
se moe odgovoriti sa da ili ne, jer odgovori na
ova pitanja esto nisu validni, posebno kod dece
mlaeg uzrasta. Mnogo je bolje formulisati pitanje
ovako: Volela bih da priamo o tvojoj majci. Reci mi
ta voli kod nje, a ta ti se manje svia?. Takoe,
pitanja o oba roditelja treba da budu balansirana.
U razgovoru sa adolescentima mogu biti korisna
sledea pitanja:
ta ti misli, ta se deava u tvojoj porodici?
ula sam da se dogodilo __________. Kako je
to uticalo na tebe?
Tvoj otac/majka su mi ve rekli ta si ti rekao
da eli. Moe li da mi kae kako on/ona
zna za to?
Pitajte adolescenta ta se sve promenilo za
njega posle razvoda roditelja.
Veoma je vano omoguiti detetu da doe do
objanjenja ta se dogodilo te da razume da e roditelji i dalje biti zainteresovani i odgovorni za njega,
iako vie ne ive zajedno. Deci treba pomoi da izraze svoja oseanja, posebno doivljaj ljutnje, razoarenja i tuge zbog situacije. Ponekad je roditeljima
teko da prihvate takva oseanja dece jer oseaju
da su odgovorni za njih. Kada su deca u stanju da
postepeno izraze negativna oseanja pred roditeljem, to dovodi do olakanja kod dece i omoguava
celoj porodici da nastavi sa ivotom.
PRINCIPI U ODREIVANJU NAJBOLJIH

INTERESA DETETA U SLUAJEVIMA SPOROVA U
VRENJU RODITELJSKOG PRAVA
Savremena znanja o problemima i potrebama dece
u okolnostima visokokonfliktnih razvoda ukazuju na
potrebu formulisanja principa za usmeravanje politike i prakse socijalne i porodinopravne zatite u ovoj
oblasti (Small, 2005; Kurk, 2008). Ovi principi treba
da usmeravaju odluke o nainu vrenja roditeljskog
prava oba roditelja nakon separacije ili razvoda (zajedniko ili samostalno), potom pitanja s kim e dete
iveti, nain i uestalost odravanja kontakata sa roditeljem sa kojim dete ne ivi i sa drugim srodnicima
(ukoliko je relevantno). Istovremeno, u postupanju
strunih slubi i pravosua treba prepoznati da je
svaki sluaj poseban i da pokree niz povezanih pitanja koja zahtevaju individualizovan pristup i dobro
profesionalno zakljuivanje. U tom pogledu vani su
sledei principi:
Zakoni i politika prepoznaju da su deci potrebna oba roditelja i da je roditeljima potrebna podrka kako bi izali u susret potrebama
deteta. Kontakt sa oba roditelja je pravo deteta, a ne privilegija roditelja i taj kontakt se
moe ograniiti odlukom suda samo ukoliko
je to u skladu sa najboljim interesima deteta.

DEO
Socijalne i druge slube u zajednici i sud treba

da podre roditeljske sporazume i da nastoje
da u celom procesu ohrabre kooperativno roditeljsko ponaanje i razdvajanje partnerskog
konflikta od roditeljskih dunosti. Zajedniko
vrenje roditeljskog prava pre i nakon separcije je sutinski element oko koga treba graditi politike prema porodici kako bi se promovisali aktivno ukljuivanje oeva i vanost oba
roditelja u odgajanju dece.
Jednake dunosti, privilegije i odgovornosti
majki i oeva kao roditelja prepoznate su u
zakonu, a struna i sudska praksa treba da
pomognu u prilagoavanju deteta na razvod
roditelja, u prevladavanju nepovoljnih posledica razvoda i dostizanju dobrobiti dece i porodica.
U sluaju nasilja meu intimnim partnerima te
zlostavljanja i zanemarivanja dece treba sprovesti paljivu procenu i istragu, a svedoenje
deteta nasilju meu intimnim partnera treba
posmatrati kao emocionalno zlostavljanje
deteta (Ipanovi Radojkovi i egarac, 2011;
egrac, 2015). Optube za nasilje u porodici
treba tretirati u okviru krivinog postupka, a
ne inkorporirati u postupak vezan za porodine odnose koji treba da se bavi prvenstveno
interesima deteta (Kurk, 2008).
Savetodavno usmeravanje te usluge edukacije roditelja i porodine medijacije treba da
se usmere na razvijanje roditeljskog plana i
obezbeenje postseparacijske podrke za
kooperativno roditeljstvo na dobrovoljnoj
bazi. U sluajevima nasilja u porodici i velike
disproporcije moi meu partnerima moe
biti kontraindikovano upuivanje bivih partnera na medijaciju.
Deci je potreban aranman vrenja roditeljskog prava i kontakata koji u najveoj meri
umanjuje mogunost za kontinuirani roditeljski konflikt, a posebno je potrebno da deca
budu zatiena od izloenosti bilo kom obliku
nasilja.
Deci je bolje ukoliko se o njima stara roditelj
koji nema izraene mentalne tekoe ili smetnje, odnosno koji ne zloupotrebljava psihoaktivne supstance, poto to ometa roditeljsko
funkcionisanje.
Dobar odnos roditeljdete je najbolji prediktor dobrih ishoda kod deteta, te je ovo oblast
koja treba da ima znaajan uticaj pri donoenju odluka o tome sa kim e dete iveti.
163
Dosadanja istraivanja ukazuju na to da kod roditelja koji su imali visokokonfliktni razvod postoji
relativno loa prognoza za razvoj kooperativnog
roditeljstva bez odgovarajue spoljne podrke, to
obuhvata i kompleksne socijalno-psiholoke i terapijske intervencije. Stoga je vano da aranman vrenja roditeljskog prava omogui roditeljima da se
odvoje od meusobnog konflikta i da razviju paralelan i odvojen roditeljski odnos sa svojom decom,
koji se odvija u okviru eksplicitnog ugovora koji
odreuje plan kontakata. U ovim situacijama je od
sutinske vanosti da se jasno definie plan redovnih kontakata, a sve druge potrebe za zajednikim
donoenjem odluka i meusobnom komunikacijom
treba svesti na neophodni minimum. Stoga je u situacijama visokokonfliktnih razvoda kontraindikovano
zajedniko vrenje roditeljskog prava, koje zahteva
roditeljsku saradnju i dobru koordinaciju drutvenih,
kolskih, sportskih i drugih aktivnosti deteta. Kod
dece mlaeg uzrasta (predkolske dece), kontakti
sa roditeljem sa kojim dete ne ivi treba da budu
ei, jer dete moe imati tekoe da se povee sa
odsutnim roditeljem ukoliko protekne vie nedelja
izmeu kontakata.
U situacijama kada postoji zabrinutost u pogledu kapaciteta oba roditelja da zatite dete od meuroditeljskog konflikta i njihovih problematinih
stavova i ponaanja, moe biti uputno da se u odluci o nainu vrenja roditeljskog prva i odravanju
kontakata d vei prostor odravanju kontinuiteta
odnosa deteta sa znaajnim podravajuim osobama (deda i baba, drugovi, nastavnik) i stabilnosti mesta ivljenja (u smislu nemenjanja susedstva
i kole). U kompleksnijim sluajevima, odluku treba
vezati za pohaanje odgovarajueg savetovanja
(za roditeljske vetine, nenasilno ponaanje u partnerskim odnosima, zloupotrebu supstanci i sl.), na
koje se odlukom organa starateljstva ili suda mogu
uputiti jedan ili oba roditelja. Ukoliko se konflikt nastavi, treba obezbediti da dete dobije odgovarajuu
strunu pomo putem savetovanja, tako da se dete
direktno ojaa da odrava pozitivan odnos ili odnos
na jednakom rastojanju sa oba roditelja.

DEO
OKVIR 34.
VANE PORUKE DECI I ODRASLIMA U SLUAJEVIMA RAZVODA I
POSTRAZVODNIH KONFLIKATA (BULJAN FLANDER I ZAREVSKI,
2010:8384)
Deca imaju pravo na to da ne moraju da se priklanjaju jednom roditelju i da ne moraju da odluuju sa kojim roditeljem ele da ive.
Deca imaju pravo da budu zatiena od osvete i ratovanja meu roditeljima i imaju
pravo da nita ne znaju o detaljima pravne bitke meu njima.
Deca imaju pravo da im roditelj ne govori rune stvari o drugom roditelju i o njegovoj iroj porodici.
Deca imaju pravo na privatnost odnosa sa svakim od roditelja i s njegovom irom
porodicom, kao i pravo na to da ih jedan roditelj ne ispituje o drugom roditelju ni o
tome kako s tim roditeljem provode vreme.
Deca imaju pravo na to da nijedan roditelj od njih ne trai da govore neistine.
Deca imaju pravo na to da im se roditelj ne poverava o onome to se odnosi na
drugog roditelja i njegovu iru porodicu ili je povezano s drugim roditeljem i njegovom irom porodicom.
Deca imaju pravo da ih nijedan od roditelja ne koristi za prenoenje poruka drugom
roditelju.
Deca imaju pravo da odlue hoe li ili nee da izraze svoje oseaje i imaju pravo da
se ponaaju u skladu sa tom svojom odlukom.
Deca imaju pravo da vole svoje roditelje i imaju pravo na to da ih nijedan od roditelja ne dovodi u situaciju da se oseaju krivom zato to vole drugog roditelja.
Deca imaju pravo na to da svi koji odluuju o njihovoj sudbini to ine nesebino i
s dunom panjom i potovanjem, mislei prvo o detetovim, pa tek onda o svojim
interesima.
RODITELJSKI PLAN
Roditeljski plan treba da definie detalje o odgovornosti oba roditelja o stanovanju, nezi, donoenju odluka i finansijskoj sigurnosti dece u skladu sa najboljim interesima dece. Najpovoljnija situacija za dete
i roditelje je onda kada se ovaj plan moe razviti u
direktnim ili indirektnim pregovorima roditelja pre
okonanja sudskog postupka (Kurk, 2008). U tim
okolnostima, sud ovaj plan treba da ratifikuje u odgovarajuoj odluci.
Savetodavno usmeravanje, savetovanje i medijacija imaju potencijal da roditelje primarno usmere na potrebe dece u procesu razvoda. Edukacija
roditelja i pomo u sagledavanju psiholokih, socijalnih i ekonomskih posledica razvoda na decu, odnosno potreba i interesa deteta za vreme i nakon
razvoda predstavlja osnovu za izradu roditeljskog
plana. Roditelje koji se suoavaju sa alovanjem i
nesigurnou usled razvoda treba usmeriti da razmotre:
164
kako dete interpretira razvod,

kako prilagoavanje ili neprilagoenost deteta na razvod moe uticati na emocionalni i
socijalni razvoj deteta,
kako otkriti simptome emocionalne nestabilnosti i anksioznosti te da je detetu potrebna
struna psihosocijalna podrka i pomo,
kako da pomognu svojoj deci da prevladaju
znaajne promene koje nastaju zbog gubitka
porodine kohezije.
Ukoliko se detetove razvojne potrebe uzmu kao
polazite, roditelji mogu da koriste neutralnu osnovu za izgradnju plana usmerenog ka detetu, koji odgovara na njegove najbolje interese. Najbolji interesi
su ispunjeni kada se razvije plan koji omoguava detetu kontinuiran kontakt i vezu sa oba roditelja koji
sarauju u zadovoljavanju razvojnih potreba deteta
u svim razvojnim fazama.
Roditeljski plan (za razliku od ablonskog plana
vianja deteta i roditelja sa kojim dete ne ivi, ka-

DEO
kav je rairen u domaoj praksi) precizno se bavi

svakom komponentom staranja od deci te sadri
odluke o obrazovanju, zdravstvenoj nezi i osiguranju, o tome gde e dete iveti i ta se deava ako
se javi potreba za preseljenjem, o finansijskim pitanjima, o vremenu koje e svaki roditelj provoditi
sa detetom tokom nedelje, praznika, kolskih raspusta, o tome kako e biti organizovan transport
deteta od jednog do drugog roditelja, o religijskom
opredeljenju deteta, o tome kada e se i kako plan
revidirati, o tome ta se deava ako neko od roditelja prekri plan, ta se deava ako neko od roditelja
umre ili se razboli, ta se deava ako nekom roditelju drastino opadnu prihodi, o pristupu belekama
i informacijama o detetu, o postupanju u nepredvienim okolnostima i sl.
Smisao roditeljskog plana je da obezbedi da
deca odravaju pozitivan odnos sa oba roditelja, a
da bivi partneri sarauju na roditeljskom planu. Roditeljski plan treba da uzme u obzir sledee faktore:
a) temperament, zdravlje i potrebe deteta za
posebnom ili dodatnom negom,
b) prilagodljivost ili otpor deteta promenama,

c) kvalitativne i kvantitativne pokazatelje jaine
odnosa deteta sa svakim od roditelja,
d) sposobnosti i nedostatke oba roditelja,
e) voljnost oba roditelja da sarauju ili nedostatak volje za saradnjom,
f) konzistentnost rasporeda,
g) mogunost odravanja kontinuiranih odnosa
sa braom i sestrama,
h) period i nivo roditeljskog konflikta,
i) geografska udaljenost mesta stanovanja roditelja.
Veoma je znaajno da planovi budu individualizovani i da uvae karakteristike pojedinanog deteta, kao i proces rasta i razvoja. Roditeljske aktivnosti
i potrebe deteta se razlikuju kod deteta od 5 i od 12
godina. Stoga je potrebno staviti planirane aktivnosti u vremensku perspektivu i ostaviti mogunosti
za reviziju plana u skladu sa ivotnim promenama i
okolnostima i dece i roditelja. U ovim okolnostima je
vano informisati i edukovati roditelje o potrebama
dece razliitog uzrasta.
TABELA 37.
POSTRAZVODNI RODITELJSKI STILOVI (MACCOBY & MNOOKIN, 1992)
Saradniko (kooperativno) roditeljstvo roditelji meusobno esto razgovaraju o

svojoj deci, nastoje da koordiniu pravila u dva odvojena domainstva, a obe strane
nastoje da podravaju redovne kontakte dece sa drugim roditeljem. Kooperativno roditeljstvo se u istraivanjima pokazalo kao stabilan obrazac ponaanja roditelja tokom
vremena. Ovi roditelji aktivno nastoje da odravaju visok nivo komunikacije i pregovaranja, kao i nizak nivo neslaganja.
Konfliktni saradnici roditelji koji pregovaraju i sarauju, ali uz este rasprave i svae.
Bivi partner se ovde esto percipira kao neko ko nastoji da povredi i nasekira drugu
stranu kada doe do neslaganja. Konfliktni saradnici navode da njihovi bivi partneri
ponekad ograniavaju, odnosno da su pretili da e ograniavati ili zabraniti kontakt sa
detetom. Bivi partner se tu posmatra kao osoba koja sabotira roditeljstvo onog drugog i stvara logistike probleme u odravanju odnosa sa decom. Vremenom se udeo
konfliktnih saradnika meu razvedenim roditeljima smanjuje (sa 34% 18 meseci nakon
separacije na 26% 3 i po godine nakon razdvajanja, prema Maccoby & Mnookin, 1992).
Razdvojeni roditelji oni koji izbegavaju meusobni kontakt. Roditeljstvo se odvija
paralelno, a u svakom domainstvu postoje posebna pravila i odgovornosti. Koordinacija je minimalna ili je nema. Broj roditelja koji se u postrazvodnom periodu ponaaju na
ovaj nain vremenom raste (sa 29% 18 meseci nakon separacije na 41% 3 i po godine
nakon razdvajanja, ibidem). Zapravo, jedan broj bivih partnera koji su u visokom konfliktu nastoji da rei sukobe izbegavajui kontakte sa drugom stranom.
Pri kreiranju roditeljskog plana znaajno je razmotriti razliite aktivnosti koje su vezane za vreme
koje roditelji provode sa decom (Ricci, 1997), npr.:
vreme koje dete provodi van kue bez oba

roditelja (kola, posete drugovima, treninzi,
slobodne aktivnosti).
svakodnevna rutina u kui (obroci, izrada domaih zadataka, kupanje, odmor),

spavanje tokom noi,
zajednike aktivnosti deteta i roditelja van
kue (rekreacija, kupovina, poseta roacima),
Treba razmotriti i uzeti u obzir sve ove aktivnosti, nezavisno od toga koliko vremena svaki od roditelja provodi sa detetom. Znaajan je i glas deteta,
tj. ta su njegove elje i preferencije. Roditelji u velikoj meri mogu da kreiraju nain provoenja vreme-
165

DEO
na s detetom mlaeg uzrasta, dok deca kolskog

uzrasta i adolescenti treba da imaju vei uticaj na
raspored u roditeljskom planu.
Ukoliko nema pitanja vezanih za bezbednost deteta, roditeljski plan se organizuje oko potreba konkretne porodice i uzrasta i potreba deteta. Vano je
razmotriti logistika pitanja: radno vreme roditelja,
aktivnosti dece, aranman preuzimanja i vraanja dece, kao i okolnosti kada je potrebno obezbediti uvanje deteta. Razmatra se i da li dete moe da
ide u kolu iz domainstava oba roditelja. Pri tome
treba uzeti u obzir kako se dete prilagoava tranzicijama, kako se braa i sestre meusobno slau i
kako se slau sa drugim lanovima porodice. Svaki
roditeljski plan treba da odgovori na jedinstvenu situaciju i okolnosti konkretne porodice.
Dnevna rutina. Sa stanovita deteta, treba uzeti u obzir prvenstveno njegov uzrast. Uzrast deteta
usmerava na potrebe deteta za odreenom vrstom
roditeljskog staranja, a i na sposobnost deteta da
se adaptira na tranzicije. Odojad i mala deca zahtevaju vie panje i strukture. Bebama su potrebni
uestali fiziki kontakti sa oba odgajatelja i predvidljiva dnevna rutina. Mala deca (13 godine) i nadalje
imaju potrebu za uestalim fizikim kontaktima sa
oba odgajatelja, a imaju i veu svest o drugim osobama, pa za njih mogu biti vani i odnosi sa braom
i sestrama. Rici (1994) preporuuje da porodice sa
decom mlaom od 3 godine mogu da predvide najvie 3 do 4 promene na nedeljnom nivou (npr. dva
dana sa jednim, pa dva dana sa drugim roditeljem,
ili da dete ivi sa jednim roditeljem, a da drugi roditelj brine o detetu nekoliko sati dnevno van kue).
Za odojad i mlau decu odvojenost od roditelja
od nedelju ili dve predstavlja veoma dug vremenski period i takva odvojenost moe stvoriti tekoe
u emocionalnoj povezanosti. Starija deca su fleksibilnija. Deca kolskog uzrasta (612 godina) mogu
provesti i vie dana sa roditeljima, a mogu koristiti i
druge tipove kontakta da bi ostala povezana (npr.
telefon, Skajp i sl.). Adolescenti mogu provesti i po
dve nedelje sa roditeljima.
166
Praznici i kolski raspust. Tokom godine ima

vie zvaninih i porodinih praznika, pa je vano da
se roditelji dogovore na koji nain e provoditi praznike sa svojom decom. Korisna taktika je preporuiti svakom od roditelja da prvo definie do kog
praznika mu je najmanje stalo (npr., neki roditelji
ele da deca budu sa njima na njihov roendan, a
nekima to nije uopte vano). U sledeem koraku
treba razmotriti raspoloivost roditelja tokom deijih kolskih raspusta. Zatim se razmatraju dravni
i verski praznici. Posebno treba razmotriti pitanja
godinjeg odmora i naina na koji e roditelji organizovati provoenje vremena sa decom, odlaska
na putovanja, uklapanja datuma putovanja i drugih
aktivnosti dece (letnji kamp, kolske pripreme i sl.).
Nepredviene okolnosti. U roditeljskom planu
treba predvideti mogunosti za fleksibilno reavanje nepredvienih situacija. Korisno je razmotriti
sledee situacije: Ko ostaje kod kue kada se dete
razboli? ta ako roditelj treba da otputuje ili je bolestan u vreme predvieno da ga provede sa detetom? ta se deava kada je roditelj sa detetom
pozvan na neku porodinu proslavu? ta se deava
kada roditelj kasni da preuzme ili vrati dete? Ko
vodi dete kod lekara? Ko organizuje roendanske
proslave? i sl.
Komunikacija meu bivim partnerima u najveoj moguoj meri utie na sadraj roditeljskog plana. to je komunikacija loija ili zategnutija, to je potrebno da plan bude detaljniji i precizniji. Vano je
razjasniti i na koji nain e se donositi odluke u budunosti ukoliko treba da doe do promene plana
(da li e se koristiti medijacija, posredovanje advokata ili neto tree). Roditeljski plan je prvenstveno pitanje logistike koje olakava deci da odravaju
konzistentne, predvidive i smislene odnose sa odraslima koje vole i koji vole njih.

DEO
PROCENA MOTIVACIJE
ZA PROMENOM
Veoma je znaajno proceniti motivaciju odraslih korisnika radi izbora adekvatnog pristupa, ali i motivaciju roditelja za potrebnim promenama kako bi se
osiguralo adekvatno okruenje za razvoj, bezbednost i dobrobit deteta. Pozitivna promena u ponaanju korisnika ili roditelja je mogua ukoliko se, u
okviru kolaborativnog odnosa, on ukljui u ranoj fazi
procesa promene (Miller and Corby 2006). Pristup
podrazumeva koherentan, transparentan, kolaborativan i empatijski odnos, koji ima potencijal da ukljui i motivie korisnika da otvoreno i iskreno uestvuje u proceni i kreiranju intervencija. Motivacija se u
ovom kontekstu moe odrediti kao verovatnoa da
e osoba pristati da se ukljui i da se kontinuirano
pridrava odreene strategije promene (Miller and
Rollnick, 2002). Brojni unutranji i spoljanji faktori
utiu na nivo motivacije za promenom. Odnos i interakcija korisnika, odnosno roditelja sa voditeljem
sluaja, kao i stav strunog radnika prema mogunosti promene predstavljaju kljune faktore motivacije za promenom.
Adekvatna procena motivacije za promenom
zahteva posmatranje i komunikaciju sa korisnicima
u razliitim okruenjima i okolnostima. Korisnici i
roditelji dece korisnika ispoljavaju razliite aspekte svojih snaga ili tekoa u razliitim situacijama i
o njima na razliite naine govore razliitim ukljuenim profesionalcima (Morrison, 2010). Pogrena
procena znaenja i prirode motivacije za promenom
moe da izloi dete ili odraslog korisnika novim rizicima, odnosno da dovede do nepotrebnog izdvajanja deteta. Treba proceniti stvarnu motivaciju, jer
nisu nepoznate situacije u kojima korisnici ili roditelji
prividno prihvataju sve intervencije, sugestije i ponuene usluge, a zapravo nita ne menjaju u svom
ponaanju.
Benks (2006) opisuje sindrom izbegavanja odgovornosti, gde se i korisnik i socijalni radnik opiru
da preuzmu odgovornost iz razliitih razloga. Razumevanje odgovornosti, poricanja, otpora i krivice
se prepliu, a razmatranje motivacije se polarizuje
167
oko porodica koje sarauju i porodica koje su u

otporu. Ova gledita ne razmatraju fluidnost, promenljivost i kontekstualnost motivacije. Shvatanja
socijalnog radnika o roditeljstvu takoe utiu na
procenu motivacije roditelja (Thoburn et al., 2000).
Ukoliko se radnik usmeri samo na roditeljska ponaanja, mogue je da e zanemariti uticaj drugih psihosocijalnih faktora i faktora sredine koji snano utiu na roditeljstvo. Insistiranje na promeni ponaanja
korisnika, koje ne uzima u obzir okolnosti u kojima
se to ponaanje javlja, obino ima za rezultat da korisnik iznova ne ispunjava oekivanja radnika i da se
potom proglaava tvrdokornim, nemoguim za
napredak, da je u otporu i sl.
KONCEPT MOTIVACIJE
U sreditu motivacije su esto meusobno suprotstavljene potrebe ljudi za autonomijom i povezanou sa drugima. Pri proceni motivacije vano je
imati na umu da promena utie ne samo na ponaanje ve i na identitet, samoprocenu, linu kontrolu, samopouzdanje i doivljaj pripadnosti kod ljudi
(Morrison, 2010). Ljudsko ponaanje se moe razumeti kao namensko u smislu da je motivisano duboko ukorenjenim uverenjima i eljama, koje su oblikovane interakcijom unutranjih i spoljnih faktora. ak
i kada spoljanje manifestacije ponaanja ukazuju na
poremeeno, odbrambeno ili ak samodestruktivno
ispoljavanje, takva ponaanja uvek imaju unutranju
svrhu i smisao.
Za utvrivanje motivacije i spremnosti za promenu treba razviti razumevanje o znaenju i svrsi
odreenog ponaanja za osobu. Takoe, poto su
ponaanja i uverenja internalizovana tokom ranog
razvoja, a neka ak i pre savladavanja jezika i govora, pojedinac moe biti samo delimino svestan ovih
pokretaa motivacije. Stoga motivacija moe da se
razume i kao nesvesna sila, posebno kada pokree
neracionalno ponaanje. Na primer, roditelj moe in-

DEO
sistirati da via dete, a da se ne pojavljuje na organizovanim susretima ili da se pojavljuje pod dejstvom
alkohola i sl.
Model za razumevanje motivacije prikazan na
Slici 7 pokazuje da ponaanje nastaje iz interakcije
spoljnih i unutranjih faktora i ukazuje na interakciju podrke i stresora iz sredine sa intelektualnim i
psiholokim kapacitetima, osnovnim uverenjima,
potrebama i eljama pojedinca. Veina ovih faktora
je promenjiva i prilagodljiva, dok su drugi, npr. IQ,
ometenost i sl., uglavnom stabilni. Interakcija ovih
faktora stvara obrasce misli, oseanja i ponaanja
koji pokreu specifino ponaanje. Velika dijagonalna strela ukazuje na meusobni reciproni uticaj
spoljnih i unutranjih faktora. Procena motivacije
podrazumeva razumevanje interakcije izmeu sledeih faktora:

a) uverenja, oseanja i ponaanja pojedinca,
b) prolih, sadanjih i buduih oekivanja i ciljeva,
c) pojedinca i drugih znaajnih osoba i
d) linih i sredinskih resursa, prilika i ogranienja.
Ovaj model ukazuje i na to da se promena ponaanja, posebno onog koje traje due vreme i koje je
ukorenjeno u uverenjima, teko moe ostvariti, osim
ako socijalni radnik i korisnik ne uvae pozadinu,
kontekst i pokretae ponaanja.
SLIKA 8.
RAZUMEVANJE MOTIVACIJE (ADAPTIRANO PREMA MORRISON, 2010)
AKTIVNOSTI NA
ODREENOM NIVOU
BARIJERE
STRESORI
SPECIFINA
PONAANJA
RODITELJA
PODSTREKAI
PODRKA
OBRASCI
POZITIVNI nasuprot
PROBLEMATINI
UVERENJA - ELJE - POTREBE

KAPACITET: IQ; GENETSKI; PSIHOLOKI
MODEL PROMENE
Generiki model faza promene koji moe biti od
pomoi pri proceni spremnosti za promenu (Prochaska and DiClemente, 1982) uspeno se primenjuje
u oblasti tretmana bolesti zavisnosti, kod odraslih
seksualnih nasilnika, u oblasti uvoenja organizacione promene, u radu sa porodicama ija su deca
u riziku od zlostavljanja i zanemarivanja i u drugim
oblastima (Morrison, 2010; Gilgun 2005).
Model promene identifikuje pet glavnih elemenata nameravanog procesa promene: kontemplaciju,
odluku, akciju, odravanje i poputanje (greenje).
Prikazane su i dve barijere za promenu: prekontemplacija i povratak na staro ponaanje. Promena se
prvenstveno razume kao proces ija se dinamika
najbolje opisuje izrekom dva koraka napred, jedan
korak nazad. Iskustvo bilo koje promene, pa i one
168
neuspene, dovodi do toga da se nikada zapravo ne

moemo vratiti na poetnu poziciju.
Promena nije linearan proces, granice meu pojedinim fazama su difuzne, a vreme koje je potrebno
za promenu je individualno. Model ukazuje na to da
je promena stvar balansa te da je ambivalencija osnovna odlika procesa promene. Do promene dolazi
kada sile koje pogoduju promeni nadjaaju one koje
podravaju postojee stanje. Da bi se ljudi motivisali za promenu, treba stvoriti ili poveati podrku
za promenu, odnosno ukloniti ili smanjiti prepreke
za promenu, bilo da su one psiholoke, drutvene
ili sredinske. Kako navode Miler and Rolnik (2002),
ljudi se menjaju onda kada su spremni, voljni i sposobni za promenu.

DEO
SLIKA 9.
MODEL PROMENE (ADAPTIRANO PREMA MORRISON, 2010)
4.ODRAVANJE
Kontinurano/ internalizovano ponaanje
3.AKCIJA
Isprobavanje ponaanja
5. POVRATAK
Na pojedina ili sva stara ponaanja
Odustajanje
2. DONOENJE ODLUKE
O PROMENI
1. KONTEMPLACIJA
Odluivanje o promeni
Odmeravanja razloga za i protiv
Poetak procesa pomene
PREKONTEMPLACIJA
ODBRANA/PORICANJE/PROJEKCIJA KRIVICE
DEPRESIVNOST/NESVESNOST
Ovaj model je relevantan za najmanje tri situacije

(Brandon et al. 2008). Prvo, kada korisnik ili roditelj
dobrovoljno trai pomo, drugo, kada postoji visok
nivo zabrinutosti za bezbednost deteta ili nekog
drugog lana porodice, pa se intervencija sprovodi kao obavezna mera, i tree, kada postoji zabrinutost za dete, odraslog korisnika ili druge lanove
porodice, a jasno je da e saradnja sa odraslim korisnikom ili roditeljima doneti bolje i odrivije rezultate nego obavezna, nametnuta mera (tzv. uslovna
dobrovoljnost). U treoj situaciji odrasli korisnici ili
roditelji deteta za koje postoji zabrinutost obino su
ambivalentni i njihova ponaanja osciliraju od povlaenja, preko lane saglasnosti, do agresivnosti.
1. Prekontemplacija
Brojne porodice koje dolaze u kontakt sa centrom za socijalni rad suoavaju se sa strahom od
osude okoline, stigme, mogunosti da e deca biti
izdvojena iz kue, pa i krivinog gonjenja. Stoga
njihovi lanovi mogu da budu defanzivni, ljuti i nespremni da prepoznaju da stvarno postoje nekakve
tekoe (bilo nam je dobro dok vi niste doli).
Prethodna negativna iskustva sa socijalnim i drugim
slubama mogu samo da pojaaju takve reakcije.
Prekontemplacija se moe ispoljiti i preko pasivne
ili bespomone reakcije, kada roditelj ne prepoznaje
ta se desilo detetu. Ovakve reakcije mogu da nastanu kao rezultat oka, depresije, duevne bolesti,
intelektualne ometenosti, ali i jezikih barijera koje
ograniavaju kapacitete roditelja da razumeju okolnosti vezane za dete. Zbog svega toga roditelj nije
voljan, spreman ni sposoban da razmilja o potrebnim promenama, to dete ili drugog lana porodice
stavlja u domen visokog rizika.
169
Za voditelja sluaja je veoma vano da razume

ta moe da podstakne proces prekontemplacije
kod roditelja i u kojoj meri je on spreman da prihvati da je promena neophodna. Pri tome je vano
razlikovati da li roditelj istinski vidi potrebu za promenom ili je u stanju uslovne dobrovoljnosti. Tu se
krije razlika od izmeu saradljivosti kao poslunosti
i istinskog ukljuivanja i angaovanja roditelja. Ukoliko se voditelj sluaja nalazi u fazi akcije, a roditelj u
fazi prekontemplacije pa se saglaava sa planom
usluga i mera, mogue su samo manje promene. Do
promene ne moe da doe ukoliko se porodica i voditelj sluaja (u ime centra za socijalni rad) nalaze u
razliitim fazama procesa (Morrison, 2010). Promena poinje kada roditelj pree u fazu kontemplacije,
a aktivnosti i intervencije voditelja sluaja treba da
pomognu roditelju da pree u tu fazu.
2. Kontemplacija obuhvata razmiljanje i pripremanje za promenu na razliitim nivoima:
razmatranje razloga za i protiv promene,
razmiljanje da li e biti bolje ili gore kada
doe do promene,
razmiljanje kome e sve biti bolje, a kome
gore nakon promene,
nivo samopouzdanja za stvaranje promene
(procena samoefikasnosti),
da li e promena biti odriva.
Kontemplacija sadri raznovrsne elemente koji
zdrueno doprinose spremnosti, voljnosti i sposobnosti za promenu. Model koji razlikuje sedam stepeni kontemplacije (Horwath and Morrison 2001)
obuhvata sledee korake:

DEO
a) Razumevanje problema, gde je korisno informisanje, podsticanje, prepoznavanje da roditeljima moe biti teko da razumeju problem,
ukljuivanje drugih profesionalaca i slubi.
Korisna je i upotreba motivacionih tehnika
kao to su pokazivanje razumevanja za gledita svih lanova porodice, potraga za izuzecima u kojima se problem ne javlja, pitanja o
snagama i deavanjima kada nema problema,
korienje skaliranja da bi se shvatila percepcija izraenosti ili percepcija sposobnosti za
prevazilaenje problema (npr. na skali od 1
do 10), fokus na pozitivna oekivanja i ciljeve
koje roditelji imaju u vezi sa decom i sl. (Turnell and Edwards, 1999).
b) Priznavanje problema ili izgradnja vlasnitva nad problemom, gde se oekuje spremnost za preuzimanje barem dela odgovornosti i za prihvatanje sopstvene uloge u
nastanku i odravanju problema. Odgovornost za problem treba shvatiti uslovno, jer
brojni i kompleksni faktori doprinose tekoama u roditeljstvu. Razgovor o odgovornosti
ne sme da se pretvori u okrivljavanje, ve je
vano zadrati poruku da veina roditelja eli
najbolje svojoj deci.
c) Suoavanje sa nelagodnou pomae da se
prihvati pomo sa strane. Unutranja nelagodnost nastaje tako to pojedinac osea da
je njegovo ponaanje u odreenoj meri u suprotnosti sa njegovim sutinskim uverenjima
i vrednostima oko toga ta je odgovarajue,
tj. ko sam ja i ko bih eleo da budem. Unutranja nelagodnost se znatno razlikuje od
spoljanje nelagodnosti koju izazivaju upozoravanje, okrivljavanje i pretnje iz sredine (npr.
voditelja sluaja), to moe da nanese znaajnu tetu saradnikom odnosu (Miller and
Rollnick, 2002).
d) Priznanje da je promena potrebna, ak i bez
jasne ideje ta je sve i na koji nain potrebno
promeniti. Ponekad korisnici u ovoj fazi izjavljuju da e uraditi sve to im se kae. Vano
je da se oni tada ne guraju prema fazi akcije
pre nego to izgrade sopstveni doivljaj kompetencije i spremnosti za promenu.
e) Razmatranje ambivalentnosti i uverenje da
se moe biti deo reenja, jer su kljuni elementi motivacije otkrivanje i izgradnja pozitivnih oekivanja i ohrabrivanje doivljaja line
kompetencije i samoefikasnosti kod korisnika.
Korisnicima su potrebne pomo i podrka da
razviju sopstvene argumente za promenu, kao
i pomo da ree ambivalenciju. Zanemarivanje
ambivalencije i straha od promena nije delotvorno. Nasuprot tome, korisno je usmeriti se
na prethodne uspehe u prevladavanju tekoa, lina pozitivna uverenja i resurse radi podizanja nivoa samoefikasnosti i samopouzdanja.
f) Uvid da postoji mogunost izbora, ak i
kada su mogunosti izbora ograniene, kako
170
korisnik ili roditelj ne bi imao doivljaj da je

nateran da prihvati plan. Da bi to bilo mogue, postupanje voditelja sluaja i procedura
koju sprovodi centar za socijalni rad moraju
biti fer, transparentni i moraju u najveoj moguoj meri podsticati participaciju korisnika.
Takoe, u ovoj fazi se najbolje prepoznaju i
podstiu snage korisnika, roditelja ili porodice, te ceo proces treba da se oslanja na perspektivu snaga. Treba obezbediti korienje
usluga podrke (npr. nezavisnog zastupnika,
pomo u kui, jednokratne pomoi, povezivanje sa drugim slubama u zajednici i sl.) kako
bi se maksimalizovale mogunosti za pozitivne izbore.
g) Izgradnja samopouzdanja i samoprocene
da je promena mogua, do ega dolazi kada
korisnik vidi ta je naredni korak koji moe
da dovede do makar male promene. Ovo je
priprema za akcionu fazu, u kojoj je fokus
na specifinim ciljevima koje treba dostii,
promenama koje se oekuju i pozitivnim ishodima kada se ostvare ciljevi. Treba verbalizovati i zapisati sve prepreke, nepredviene
situacije, mogue rizike od naputanja plana i
mogue posledice ukoliko se napusti izabrani kurs akcija, kao i sve probleme koji mogu
tada da nastanu. U ovoj fazi je neophodno da
roditelj ima praktinu i emocionalnu podrku
kako ga suoavanje sa punim obimom problema ne bi obeshrabrilo.
3. Akcija. Raznovrsna istraivanja ukazuju na
to da veliki znaaj ima usmeravanje na specifinu intervenciju za specifian problem,
pri emu treba urediti sekvence postupanja.
Plan, uz druge usluge podrke, moe da obuhvati raznovrsne oblike rada sa decom, edukaciju roditelja i rad sa celom porodicom, pri
emu je vano razumeti da porodice sa vie
problema, odnosno porodice sa sloenim i
kompleksnim problemima ne treba da budu
pretrpane razliitim obavezama i sastancima. Intervencije u okviru plana treba prilagoditi spremnosti, elji i kapacitetima za promenu.
4. Odravanje. U ovoj fazi aktivnosti se usmeravaju na stabilizovanje dostignute promene.
To se moe postii obezbeivanjem odgovarajue podrke porodici koja omoguava internalizovanje promene. Istovremeno, vano
je da se tokom ponovnog pregleda, bilo da se
on odvija u timovima u zajednici, na supervizijskim sastancima ili sastancima kolegijuma,
prate i evaluiraju ishodi kod deteta, odnosno
kod odraslog korisnika. Posebnu panju treba posvetiti prevenciji povratka na staro, i
to tako to e se predvideti potencijalni stresori ili okidai koji mogu negativno da utiu
na novosteene vetine i strategije snalae-

DEO
nja. Ukoliko se promena ne ukljui dovoljno

u svakodnevni ivot, novi stresori mogu brzo
da obeshrabre roditelje u pogledu njihovih
sposobnosti, to moe da ih vrati na stare
obrasce ponaanja.
5. Povratak na staro. Ovaj model promene prepoznaje da ne mogu svi ljudi da dostignu promenu iz jednog pokuaja. Promena nastaje na
osnovu ponovljenih napora, razmatranja ta
se desilo, posveenosti promeni i postepenog uspeha. Model pravi razliku izmeu poputanja i povratka na staro. Poputanje
nastaje kada pojedinci ili porodice uu u visokorizine situacije ili iskuenje, ali se uzdre
od recidiva i koriste konstruktivne strategije
za prevladavanje. To se moe smatrati delom
procesa promene, a ne neuspehom, sve dok
se primenjuju odgovarajue reakcije. Povratak na staro deava se kada se ponovo koriste neeljena ponaanja (npr. telesne kazne,
opijanje, zakljuavanje deteta koje nee da
rua i sl.).
Voditeljima sluaja je, pored kompetencija, znanja, vetina i line hrabrosti, u ovim situacijama
potrebna i kvalitetna supervizijska i organizaciona
podrka kako ne bi dolo do toga da neprepoznati
strahovi i neizraena oseanja profesionalaca umanje njihovo profesionalno samopouzdanje i dovedu
do greaka u proceni i donoenju odluka. Veoma je
znaajno da plan predvidi ponaanje u sluaju odstupanja od dogovorenog i nepredvienih situacija
kako bi se utvrdilo da li korisnici nisu sposobni ili
nisu voljni da se bave pitanjima bezbednosti i potrebnih promena.
Slika 9 opisuje optimalno okruenje u kome
praktiar moe da ukljui porodicu u proces procene, to podrazumeva razvijenu saradnju (kolaboraciju) izmeu razliitih slubi i sistema, kao i kontrolu
rizika ili tete unutar organizacije. Tu su procesi planiranja i ponovnog pregleda konzistentni, a ishodi
za korisnike proizilaze iz rezultata procene koji uvaava i mogunosti javljanja nepredvienih situacija
i okolnosti.
SLIKA 10.
OPTIMALNO OKRUENJE ZA UKLJUIVANJE KORISNIKA U PROCES PROCENE
KOLABORACIJA
NEPREDVIENE
SITUACIJE
PROCENA
ODNOS
VODITELJA
SLUAJA I
KORISNIKA
PONOVNI
PREGLED
PLANIRANJE
INTERVENCIJA
KONZISTENTNOST
KONTROLA TETE
Spremnost za promenu nije lako predvidiva i u

velikoj meri je povezana sa okolnostima i dogaajima, kao i sa svesnim planiranjem. lanovi porodice
mogu biti u razliitim fazama motivacije i spremnosti za promenom. Takoe, kako su ljudi drutvena
bia, najznaajnije promene nastaju uglavnom u
171
vezi sa znaajnim osobama i podsticajima iz okruenja i pod njihovim uticajem. Promenu mogu da
pokrenu oseanja, dogaaji, unutranji procesi. Da
bi bile internalizovane, promene treba da budu integrisane u sistem uverenja, uloga i odnosa, imae e
biti kratkotrajne.

DEO
MOTIVACIONI PRISTUP
Voditelj sluaja treba da ima dobre interpersonalne i motivacione vetine, jer je motivacija pod
snanim uticajem interpersonalnih odnosa, pri
emu je odnos socijalnog radnika i korisnika jedan
od kljunih agensa promene (McKeown, 2000).
Stoga je neophodno voditi procenu u kolaborativnom duhu koji motivie korisnike da se angauju i
istinski ukljue. Kolaborativni pristup osposobljava
korisnike da utvrde svoje snage, dok istovremeno
imaju doivljaj da dobijaju podrku kako bi prihvatili
da imaju probleme. Motivacioni razgovor podrazumeva empatijski stil koji podstie istraivanje kontradiktornosti i ambivalentnosti, dok istovremeno
gradi doivljaj ambivalentnosti i samoefikasnosti
kod pojedinca. U ovom pogledu koriste se sledee
intervencije:
otvorena pitanja koja podstiu eksploraciju,
reflektivne reenice koje istrauju, elaboriraju
i naglaavaju znaenja,
afirmacija realnosti i gledita korisnika, bez
nunog saglaavanja sa njima,
utvrivanje sutinskih uverenja, diskrepancija
i izvora ambivalencije,
redovno sumiranje misli i oseanja,
ukazivanje na raspoloive izbore i objanjavanje potencijalnih dobiti, gubitaka i posledica i
angaovanje u planiranju promene.
172
Miler i Rolnick (2002) su utvrdili etiri nivoa promene u okviru ovog pristupa:
1. definisanje nepovoljnosti koje izaziva status
quo,
2. utvrivanje moguih prednosti od promene,
3. izgradnja samopouzdanja i samoefikasnosti,
4. ostvarivanje namera, planova i strategija.

DEO
MOTIVACIONI
INTERVJU
Metod motivacionog intervjuisanja je relativno skoro razvijen za rad sa korisnicima kojima je neophodno da razree ambivalenciju kako bi promenili
svoje ponaanje (Teater, 2010). Metod se oslanja na
osnovne principe Rodersovog klijentocentrinog
pristupa (1985), s tim to je ovde u pitanju direktivan i fokusiran pristup koji ima specifian cilj da
pomogne korisnicima da pozitivno promene svoje
ponaanje. U pitanju je na klijenta usmeren direktivni
metod podsticanja intristike motivacije za promenom putem istraivanja i prevazilaenja ambivalencije, podsticanja na uporeivanje pozitivnih i negativnih strana promene, odnosno odravanja status
quo-a. Uloga radnika je da paljivo slua klijentovu
ambivalentnost i da reflektuje klijentu njegove elje,
tenje, sposobnosti, razloge i potrebe kako bi klijent
razvio sopstvene razloge za promenu. Motivacija za
promenom je vidljiva u situacijama kada korisnik ili
drugi lan porodice:
a) prepoznaje problem ili probleme,
b) izraava zabrinutost zbog sopstvene ili porodine situacije,
c) iskazuje nameru da promeni nepovoljne okolnosti po sebe, korisnika ili porodicu i
d) ispoljava optimizam u pogledu mogunosti
da se situacija pobolja.
Motivaciono intervjuisanje se uspeno koristi za

promene u ponaanju koje su vezane za korienje
alkohola ili droga, delikventno ponaanje kod mladih, unapreenje roditeljskih vetina, prihvatanje
tretmana, puenje, poremeaje ishrane, korienje
lekova kod duevno obolelih osoba, brigu o reproduktivnom zdravlju i prevenciju polno prenosivih
bolesti i sl.
Ovaj metod se usmerava na klijenta i podrazumeva empatiju, bezuslovno pozitivno prihvatanje i
kongruentni, usklaeni i autentini nastup radnika.
Motivaciono intervjuisanje se oslanja na prethodno
opisani model promene (Morrison, 2010) i podrazumeva stil komunikacije i interpersonalne vetine za
pomo korisnicima u napredovanju kroz faze promene. Model koji opisuje faze promene je osnovno
polazite, jer se pomou njega procenjuje gde se
klijent nalazi, a koriste se intervencije koje on moe
da primi u aktuelnom stadijumu promene, odakle se
napreduje prema eljenom cilju.
Motivacija se sagledava u okviru tri razliite komponente: a) znaaj opseg u kome korisnik tei, eli
ili ima volju da napravi promenu, b) samouverenost
koliko jako korisnik veruje da ima sposobnost za
postizanje promene i c) spremnost klijenta za postizanje promene (Miller and Rollnick, 2002). Sve tri
komponente treba da budu prisutne kako bi dolo
do promene, mada izraenost odreenih komponenti varira kod pojedinaca.
SLIKA 11.
IZVORI MOTIVACIJE (PROCHASKA AND DICLEMENTE, 1992)
ZNAAJ
SAMOPOUZDANJE
173
SPREMNOST
MOTIVACIJA

DEO
Kolaboracija podrazumeva partnerstvo korisnika

i socijalnog radnika koji uvaava iskustva i gledita
korisnika, to kao rezultat ima zajedniko donoenje odluka. Korisnici se sagledavaju kao eksperti
za sopstvenu situaciju i nosioci motivacije, snaga i
resursa za dostizanje promene. Uvaavanje autonomije i izbora korisnika nalazi se u sreditu ovog
pristupa. Motivaciono intervjuisanje se zasniva na
kolaboraciji, a ne na konfrontaciji, na podsticanju, a
ne na edukovanju ili savetima.
Motivacioni intervju se bavi obezbeivanjem pomoi ljudima da prepoznaju i preduzmu aktivnosti
povodom svojih postojeih i potencijalnih problema. Intervju se vodi tako da osoba prevazie ambivalentnost i otpore promenama i usmeri se na
aktivnosti koje mogu da doprinesu prevazilaenju
aktuelne problemske situacije. Sposobnost intervjuera da iskae empatiju te njegova sposobnost
da, putem reflektivog sluanja, razume gledita korisnika ili lana porodice predstavlja kljuni element
ovog pristupa. Cilj motivacionog intervjua je poveanje motivacije korisnika za promenom i regulisanje ambivalencije prema socijalnim slubama, strunom radniku i sopstvenoj ivotnoj situaciji.
Odgovornost za promenu tokom motivacionog
intervjua lei na samoj osobi, tako da struni radnik
nema autoritarnu ulogu. Koriste se preteno strategije ubeivanja, a ne uslovljavanja, i podravanja, a ne
argumentovanja. Struni radnik nastoji da izgradi pozitivnu atmosferu kako bi podstakao unutranju motivaciju osobe, pa promena prvenstveno dolazi od
samog korisnika. U ovom pristupu, korisniku se prilazi sa punim uvaavanjem, on se tretira kao saveznik
i subjekat sopstvene promene, a ne kao protivnik ili
pasivni primalac intervencija. Motivacioni intervju je
usmeren na pomo ljudima u prevazilaenju zamki
ambivalencije, kao i u prekidanju repetitivnih ciklusa
odbrambenog i autodestruktivnog ponaanja.
Ova metodologija intervjuisanja se usmerava na
smanjenje ambivalentnog odnosa prema samom
sebi i prema pomoi koju nude socijalne slube, kao
i na pojaavanje motivacije za pozitivnom promenom na osnovu sledeih intervencija:
korienje reflektivnog sluanja kako bi se
smanjio otpor prema promenama i iskazalo
razumevanje za stavove korisnika, porodinu
situaciju, line i porodine ivotne ciljeve;
regulisanje ambivalentnog odnosa kroz zajedniko razmatranje dobiti od promena u
ponaanju, porodinoj situaciji i interakcijama, kao i posledice zadravanja dotadanjih
odnosa i ponaanja;
davanje podsticaja za promenu kroz ohrabrivanje i podsticanje nelagodnosti kada promena izostaje i
rad na razvoju plana usluga koji je voen korisnikovim potrebama i mogunostima, centriran na dete, odraslog ili starog korisnika i
usmeren na promene u porodici i u neposrednom okruenju.
174
Strategije u motivacionom intervjuisanju obuhvataju:

1. procenu aktuelne spremnosti za promenom,
2. afirmisanje pozitivnih napora koje korisnik ili
lan porodice preduzima, a ne konfrontiranje
sa neinjenjima i promaajima; promena je
esto dugotrajan proces i svaka uoena pozitivna promena treba da se istakne i iskoristi
kao podsticaj za dalje istraivanje spremnosti
da se menjaju okolnosti,
3. podravanje nade kroz pokazivanje poverenja u kompetencije korisnika i porodice da
rade u partnerstvu sa strunim radnikom.
Osnovni principi motivacionog intervjua su pokazivanje empatije, ukazivanje na nesaglasnosti, izbegavanje ubeivanja, prihvatanje otpora i podravanje samoefikasnosti.
Pokazivanje empatije. Ovde empatija nije usmerena na identifikovanje sa osobom, ve predstavlja
pokuaj da se razume specifino znaenje korisnikovih rei, bez osuivanja, kritikovanja ili okrivljavanja. Prihvatanje i neosuivanje ne podrazumeva
slaganje i odobravanje. Savez sa korisnikom se gradi preko njegovog doivljaja prihvaenosti. Doivljaj
prihvaenosti smanjuje odbrane i olakava ljudima
da budu otvoreniji. Sa druge strane, pokuaji da se
ljudi nateraju na promenu stvaraju otpore i odbijanje. Ukoliko osobu prihvatimo onakvu kakva jeste,
dajemo joj dozvolu za promenu.
Ukazivanje na nesaglasnosti. Paljivim sluanjem moemo pomoi korisniku da uvidi nesaglasnost izmeu iskazanog ponaanja i sopstvenih
ciljeva. Uvid u nesaglasnosti moe da pokrene motivaciju za promenom. Ova intervencija esto zahteva vreme i pamenje onoga to je prethodno reeno. Rei nekome da mi vidimo da nema uvida
najee pojaava odbrane. Korisnik zapravo treba
da se oseti dovoljno sigurno da izrazi zabrinutost,
dok radnik prua povratnu informaciju i savet u odgovarajuim trenucima.
Izbegavanje ubeivanja. Raspravljanje je zamka
koja vodi ka negativizmu, poricanju i nadmetanju u
stavovima i moe da narui radni savez sa korisnikom. Raspravljanje podstie odbrambeno ponaanje. Otpor je, sa druge strane, signal da treba promeniti strategiju.
Prihvatanje otpora. Otpor sam po sebi ne mora
da bude lo. On obezbeuje uvid i usmerenje u radu.
Uvaavanje otpora, i to prvenstveno kroz reflektovanje izreenih sadraja, olakava korisnicima da
postepeno sagledaju problem.
Podravanje samoefikasnosti. Nada, optimizam i samopouzdanje su neophodni za dostizanje
promene. Treba koristiti svaku mogunost da se

DEO
podri ili izgradi verovanje korisnika da su vredni i

da je uspena promena mogua. Promaaji se mogu
preuokviriti (reframirati). Kako je proces promena
esto dugotrajan, treba koristiti svaki, pa i najmanji
pomak kao mogunost za podizanje samopouzdanja. Brojne studije potvruju da nada spada u najvrednije vrste podrke. Nada je osnova na kojoj se
gradi verovanje da je promena mogua i da u osobi
postoji snaga za ostvarivanje promene.
UVEANJE MOTIVACIJE ZA
PROMENOM
U motivacionom intervjuisanju osvetljavaju se i koriste argumenti koje sam korisnik navodi u korist promene, a socijalni radnik pomae da se lake doe
do tog otkria i promene koja nastaje na taj nain.

Ambivalencija se obino prevazilazi ukazivanjem
na razlike izmeu aktuelnog ponaanja korisnika i
njegovih vrednosti i planova za budunost. Miler i
Rolnik (2002) smatraju da motivacija za promenom
ne postoji ukoliko nema ove diskrepancije i da e,
to je ova razlika vea, doi do znaajnije promene
za klijenta. Dakle, ambivalencija i diskrepancija su
kljune oblasti za poveanje korisnikove motivacije
za promenom i najvanije oblasti za eksploraciju prilikom motivacionog intervjuisanja.
Unutranja (intristika) motivacija je sledei vaan koncept pomou koga se objanjava izvor motivacije za promenom kod odreenog korisnika.
Tehnike za pokretanje bihevioralne promene obuhvataju: a) otvorena pitanja, b) potvrivanje, c) refleksiju i d) sumarizaciju.
TABELA 38.
TEHNIKE ZA POKRETANJE PROMENE PONAANJA U MOTIVACIONOM INTERVJUU
(ADAPTIRANO PREMA TEATER, 2010)
Otvorena pitanja
Korienje pitanja koja otvaraju razgovor, sa to manje zatvorenih pitanja. Otvorena
pitanja omoguavaju korisniku da iznese svoju priu, a socijalnom radniku omoguavaju da prikupi dubinske informacije. Zatvorena pitanja obino izazivaju kratke i brze
odgovore i zatvaraju konverzaciju, pa odmah treba postavljati nova pitanja.
Potvrivanje
Socijalni radnik treba da podstakne i potvrdi napore korisnika u tekom procesu promene. Afirmacija moe imati formu komplimenta ili ohrabrenja koje pokazuje uvaavanje i poveava doivljaj samoefikasnosti i poverenja klijenta u mogunost promene.
To mogu biti reenice kao to su Cenim vau iskrenost, Verujem da vam je teko
da danas priate sa mnom o tome. Hvala vam to ste to podelili sa mnom, To to ste
uradili je sigurno zahtevalo puno hrabrosti i sl.
Refleksija
Refleksija je vitalni element praenja korisnika i kretanja ka promeni. Reflektivne reenice omoguavaju socijalnom radniku da potvrdi da je razumeo korisnika i da ga ohrabri
da nastavi sa dijalogom. Refleksije treba da budu izjave, a ne pitanja, jer pitanja zahtevaju odgovore, pa mogu pokrenuti odbrambenu reakciju kod korisnika. Jednostavna
refleksija se oslanja na jednu ili vie osnovnih komunikacionih alatki za savetovanje: a)
ponavljanje, i to doslovno ponavljanje dela ili cele izjave korisnika, b) refraziranje, tj.
korienje malo izmenjenih rei sa istovetnim znaenjem, c) parafraziranje, tj. kratka
elaboracija onoga to je klijent rekao drugim reima i uz ukljuivanje znaenja izjave
korisnika, i d) refleksija oseanja, tj. refraziranje ili parafraziranje oseanja korisnika.
Sumarizacija
Koristi se na kraju sastanka, u razliitim fazama rada, da bi se rekapituliralo ono o emu
se vodio razgovor i da bi se naglasile glavne take razgovora. Sumarizacija se moe
koristiti i tokom razgovora da bi se naglasili delovi izjave korisnika kako bi socijalni
radnik proverio je li dobro razumeo korisnika. Koristi se i za osposobljavanje korisnika
da uje svoje izjave o promeni, elje, sposobnosti, razlog ili potrebu za promenom, tj.
ono to je implicitno ili eksplicitno izrekao tokom razgovora: S jedne strane volite da
popijete, to vas relaksira i pomae vam da prevladate stres, a sa druge strane kaete da
previe novca troite na alkohol i da se ujutru oseate loe kada popijete.
Govor promene. Pored ambivalencije i diskrepancije, socijalni radnik treba da slua govor promene, odnosno korisnikove elje, sposobnosti, razloge
175
ili potrebe da napravi promenu. Govor promene je

obino implicitan i ponekad se sastoji iz toga to
korisnik objanjava prednosti promene ili izraava

DEO
zabrinutost u vezi sa odravanjem aktuelnog ponaanja. Ovaj govor se uoava u sledeim oblastima
(Miller and Rolnick, 2002):
razlozi protiv zadravanja sadanjeg stanja
(specifini razlozi za promenu),
prednosti promene (elje, preferencije, tenje, dopadanja),
optimizam vezan za promenu (sposobnosti,
mogunosti),
namera da se postigne promena (potreba,
vanost, moram da, treba da i sl.).
ODGOVOR NA OTPOR
PROMENAMA
Jedna od osnovnih premisa motivacionog intervjuisanja je prihvatanje otpora, poto otpor obino nije
odraz stanja korisnika, ve odnosa izmeu radnika i
korisnika. Ono to socijalni radnik vidi kao otpor moe
da bude neadekvatna procena korisnikove pozicije u
fazama promene, neodgovarajua procena znaaja,
samopouzdanja ili spremnosti, odnosno preuzimanje kontrole nad promenom od korisnika. Motivacioni intervju se ne koristi za konfrontiranje korisnika,
raspravu ili ubeivanje korisnika da se promeni.
Promena se deava u kolaborativnom procesu, gde
radnik vodi osobu kroz proces promene tempom koji
diktira sam korisnik. Valjanija strategija za umanjenje
uoenog otpora je davanje moi i kontrole korisniku
i ohrabrivanje da on sam za sebe donosi odluke, a
potom ponovna procena vanosti, samopouzdanja i
spremnosti uz korienje reflektivnih reenica.
TABELA 39.
TEHNIKE ZA ODGOVORE NA OTPOR (PREMA ROSENGREN, 2009)
Jednostavna refleksija sadraj blizak izgovorenom, a omoguava nastavak razgovora; paljivo razmotriti na koji se elemenat treba fokusirati.
Dvostrana refleksija ukazuje na ambivalenciju sa obe strane.
Amplifikovana refleksija pojaava i dodaje intenzitet delu govora koji se odnosi na
otpor.
Sporazum sa reframiranjem sadri refleksiju ili izjavu saglasnosti, nakon ega sledi
reframiranje.
Reframiranje postavlja izjavu korisnika u novo svetlo ili perspektivu; ova tehnika
esto podrazumeva preoblikovanje govora vezanog za otpor ili zadravanje sadanjeg
stanja.
Prilaenje negativnim aspektima promene ili saglaavanje prepoznaje se da moda
nije pravo vreme, mesto ili okolnost za promenu.
Isticanje linog izbora i kontrole podvlai se oigledno; korisnik se podsea da
samo on moe da bira da li e promeniti svoje ponaanje, tj. da je na njemu izbor da li
mu je promena potrebna i na koji nain e doi do nje.
Promena fokusa znai priznanje da je aktuelna oblast rada neproduktivna i da se treba prebaciti na oblast koja moe biti produktivna i od pomoi korisniku; ova promena
moe biti praena refleksijom, sumarizacijom, pitanjem ili kombinacijom tih tehnika.
PREUOKVIRAVANJE
(REFRAMIRANJE)
Reframiranje je vetina pomou koje reima stavljamo situaciju u novi okvir, kao kada sliku stavljamo u
novi ram. To je proces menjanja naina na koji druga
osoba konceptualizuje situaciju, a odnosi se na ponaanja, stavove, stvari od interesa i sl. Reframiranje
je vetina koja omoguava novu i drugaiju percepciju, poto proiruje razumevanje situacije. Slui za
sugerisanje razliitih znaenja ponaanja ili motiva,
176
odnosno za razliit nain posmatranja injenica i

okolnosti. Koristi se veto i diskretno kada se:
a) pojavi sumnja kod klijenta po pitanju uverenosti da je u pravu ili ta je istina,
b) izaziva pozicija ili vienje situacije,
c) neutraliu okrivljavanje i zloupotreba ili omalovaavanje,
d) ohrabruje odgovornost prema sebi,
e) potvruju i prepoznaju interesi, potrebe, brige ili oseanja.

DEO
Preuokviravanje ima za cilj da odvoji ljude od

problema, da povee zajednike interese, da postavi opte principe, da se usmeri na budunost i
bavi se pre pozitivnim nego negativnim aspektima
ponaanja i okolnosti osobe. Izjave preuokviravanja
treba da budu neutralne, pozitivne i usmerene na
budunost, da grade mostove i veze meu ljudima.
PLAN PROMENE
Miler i Rolnik (2002) navode da je vreme za planiranje promene dolo onda kada se izgradi motivacija za promenom kod klijenta i podri njegova
posveenost promeni. Razvoj plana promene podrazumeva proces podeljenog donoenja odluka i
pregovaranja gde se: a) postavljaju ciljevi, b) razmatraju opcije promene, c) dolazi do plana i d) izaziva
posveenost. Ovaj plan moe biti korisno sredstvo u
individualnom radu sa korisnikom na promeni odreenih aspekata ponaanja i okolnosti ivota, a potom se moe ugraditi u individualni ili porodini plan
usluga i mera.
OKVIR 35.
RADNI FORMULAR ZA IZRADU PLANA PROMENE (MILER AND ROLNICK, 2002:137)
Najvaniji razlog zato elim ovu promenu je:
Glavni ciljevi koje imam za sebe u stvaranju ove promene su:
Specifine aktivnosti
Kada?
Drugi ljudi mogu da mi pomognu u ovoj promeni na sledei nain:

Osobe
Mogui naini za pomo
Mogue prepreke za promenu i kako mogu da odgovorim na njih:

Mogue prepreke
Odgovor na prepreke
Znau da je ovaj plan uspeo kada vidim ove rezultate:
177

FAKTORI RIZIKA I ZATITE,

STRATEGIJE PREVLADAVANJA I
REZILIJENTNOST
DEO
RIZICI
Termin rizik u naunom kontekstu potie iz epidemiologije i u optem smislu oznaava ansu da pojedinac oboli odnosno da razvije neko nepovoljno ponaanje ili karakteristiku (Costello & Angold, 1995). Za
decu koja su na poetku kolovanja ispoljavala probleme u uenju i ponaanju, koja potiu iz siromanih porodica sa velikim brojem dece ili iji su roditelji
angaovani u drutveno neprihvatljivom ponaanju
moe se rei da imaju nekoliko puta vee anse da
razviju probleme u ponaanju tokom adolescencije.
Faktori rizika uveavaju mogunost specifinog ishoda: samo neka deca sa navedenim karakteristikama zaista i razviju probleme u ponaanju.
U okviru socijalnih slubi, procena rizika se odnosi
uglavnom na odreivanje stepena rizika za specifino
dete da bude izloeno zlostavljanju, zanemarivanju i
eksploataciji u odnosu na drugu decu. Profesionalci
takoe govore o deci koja su u riziku da budu izdvojena iz porodice i u riziku od prekida smetaja. Ovde
se rizici pre odnose na intervencije zatitnih slubi
nego na razvoj deteta, bez jasnog odreenja u emu
se rizik zapravo sastoji. Biti u riziku oznaava uveane anse da se detetu dogodi neto to se smatra nepovoljnim. Opisani rizici od nekog nepoeljnog
stanja ili situacije veoma retko ukazuju na stvarni broj
dece koja su izloena rizicima, zasnovan na istraenim injenicama o ishodima neke karakteristike, stanja ili situacije. ak i kada postoje brojevi, retko se
ukazuje na razliku izmeu rizika i verovatnoe da se
neto dogodi (Little, Axford & Morpeth, 2003).
U kontekstu ljudskog ponaanja, rizike moemo razumeti kao objektivne (naunim metodama
utvrene anse da se neto desi na osnovu prikupljenih empirijskih podataka) i subjektivne (podrazumevaju percepciju osobe da e se neto nepovoljno dogoditi).
Istraivaka literatura obiluje primerima prikazivanja izolovanih rizika: smatra se da siromatvo proizvodi niz faktora rizika koji imaju brojne nepovoljne
posledice po razvoj dece, ukljuujui slabije fiziko
zdravlje, izloenost zlostavljanju i zanemarivanju i ek-
179
sploataciji, probleme u ponaanju i sukob sa zakonom. Eksploatacija deijeg rada se na primer, tradicionalno razmatra u okviru niskog socio-ekonomskog
statusa porodice i obuhvata iroku skalu faktora koji
su povezani sa siromatvom, kao to su nezaposlenost, ogranien obrazovni status, veliki broj dece u
porodici i sl. (egarac, 2004). Rekonceptualizacija
shvatanja socio-ekonomskih faktora ukazuje na to da
veliki broj porodica ivi u siromatvu, a da se samo
u nekima od njih deca zloupotrebljavaju. Siromatvo
kao drutveno uslovljena pojava ne moe jednodimenzionalno da objasni zloupotrebu dece. Istorijski
gledano, najvei broj dece je odrastao u siromatvu,
a veina siromanih porodica u savremenim zemljama Evrope i Severne Amerike moe se smatrati bogatim iz istorijske perspektive ili perspektive savremenih nerazvijenih zemalja.
Veoma su retke okolnosti u kojima je mogue povezati izolovani faktor rizika sa jednim stanjem, karakteristikom ili problemom; najee interakcija vie
faktora rizika proizvodi odreeni ishod u specifinoj
fazi razvoja deteta (Little, Axford & Morpeth, 2003).
Slika nadalje postaje sloenija: istovetna kombinacija
faktora rizika esto moe da proizvede razliita stanja kod razliite dece, npr. probleme u ponaanju kod
jednog deteta i lo kolski uspeh kod drugog. Nepovoljni ishodi esto se javljaju sukcesivno ili zajedno,
pa lo uspeh u koli prethodi problemima u ponaanju. Izolovani faktor rizika moe da se ispoljiti na
razliite naine u razliitim razvojnim fazama deteta
ili u drugaijim kontekstima (Rutter, 1999).
Raznovrsni faktori doprinose da deca budu izloena zlostavljanju, zanemarivanju, trgovini i eksploataciji: siromatvo, nedostatak obrazovanja, nasilje
u porodici, oboleli roditelji, potreba da deca svojim
radom doprinose porodinim prihodima ili da sama
zarauju za svoje izdravanje, diskriminacija zasnovana na rodnoj i etnikoj pripadnosti i sl. (egarac,
2007). Kulturna praksa i obiaji u nekim zajednicama i delovima sveta takoe stvaraju okolnosti u kojima neka deca postaju ranjiva.


REZILIJENTNOST
DEO
KAKO SE RIZICI KOMPENZUJU

Obuhvatnije razumevanje podrazumeva da rizici treba da istaknu i jake strane ili potencijale koji
mogu da preduprede tekoe, osnovne procese i
mehanizme koji vode odreenom ishodu. Osim prediktivne vrednosti, prouavanje procesa i mehanizama koji lee u osnovi faktora rizika i zatite otvara
mogunost da razumemo da isti faktor, u zavisnosti
od konteksta i naina na koji deluje, moe imati i
povoljan i nepovoljan ishod. Potrebna nam je velika
slika: razmatranje rizika kao facilitatora iskljuivo
negativnih ishoda ne omoguava nam da vidimo ta
se zapravo deava sa decom i ranjivim odraslima i
kako kombinacija odreenih faktora u jednom momentu vodi odreenom ishodu u kasnijem razvoju.
Procesi i mehanizmi koji lee u osnovi rizika olakavaju nam da razumemo kako neka deca, uprkos
velikim tekoama i brojnim rizicima, uspevaju da
izbegnu nepovoljne posledice i mogu doprineti izboru efikasnijih intervencija (egarac, 2007). Kompenzatorni mehanizmi ukljuuju faktore zatite u
sredini koji se na individualnom i interpersonalnom
nivou razmatraju i kao strategije snalaenja koje su
povezane sa rezilijencijom.
Faktori zatite se ne mogu jednostavno shvatiti kao izostanak rizika, ve pre kao inioci koji u
odreenom kontekstu umanjuju dejstvo faktora rizika i usmeravaju ga u pozitivnom pravcu. Faktori
zatite deluju na istovetan nain kao i rizici, ali imaju
suprotan smer, jer spreavaju nastanak tekoa ili
poremeaja.
Znanje o posledicama razliitih tekih ili traumatinih okolnosti i o nainima na koji deca i odrasli
reaguju na nepovoljne okolnosti je nedovoljno. Za
sada ne postoji u potpunosti konstituisana i potvrena teorija koja objanjava neoekivano pozitivne reakcije na teke okolnosti (Boyden & Mann,
2005). Rezilijentnost ili otpornost se razmatra kao
individualna osobina koja obuhvata sredinske i line
karakteristike. Najee se odreuje kao kapacitet
osobe da, uprkos tekoama, razvije pozitivne i socijalno prihvatljive stavove, odnosno obrasce ponaanja i snalaenja. Koncept rezilijencije daje okvir za
razumevanje razliitih naina kako se deca i odrasli
bore sa tekoama. Mada se definicije razlikuju, postoji saglasnost da su rezilijentna deca ona koja dostignu normalan razvoj uprkos negativnim iskustvima i tekoama. Rezilijentnost se ne razvija samo
kao karakteristika individue; ona je pod snanim uticajem procesa i interakcija unutar porodice i okruenja. Rezilijencija se moe podrati podsticanjem
pozitivnog okruenja u porodici, koli i zajednici,
kao protivtea rizicima u ivotu deteta.
180
Masten (2001:235) naglaava da rezilijentnost ne

treba razumeti kao izuzetan, ve kao svakodnevni
kvalitet: Ono to je u poetku bio pokuaj da razumemo izuzetno, pretvorilo se u mo obinog. Rezilijentnost ne proizilazi iz retkih i specijalnih sposobnosti, ve iz magije i udesa svakodnevnog i obinog.
Ovaj koncept ohrabruje profesionalce da usmere intervencije na snage i kompetencije dece i neposrednog okruenja. Snage obuhvataju podrku
socijalnih mrea, sposobnost da se koherentno
sagledaju prethodni (uglavnom nepovoljni) ivotni
dogaaji, da se pronau smisao i motivacija u ivotu
(preko religioznih i drugih duhovnih uverenja), posedovanje socijalnih vetina koje omoguavaju kontrolu nad ivotnim dogaajima, povoljnu sliku o sebi,
smisao za humor i sl. (Rutter, 1999). Reizlijentnost je
teko direktno posmatrati i meriti u konvencionalnom naunom smislu; ona se kao osobina tumai u
kontekstu konstrukata rizika i pozitivne adaptacije.


REZILIJENTNOST
DEO
STRATEGIJE
SNALAENJA
Strategije snalaenja su zatitni faktor u suoavanju sa rizicima. Snalaziti se znai dovijati se u
okolnostima koje pojedinca stavljaju na probu ili
prevazilaze raspoloive resurse pojedinca koji nastoji da uspostavi stanje ravnotee u suoavanju sa
stresnim okolnostima i situacijama. Vetine snalaenja mogu biti organizovane kao vetine reavanja
problema, regulisanja emocija i procena tekoa.
Vetine reavanja problema odnose se na traenje
informacija i podrke, razmatranje i preduzimanje
alternativnog pristupa problemu ili menjanje cilja.
Drugi fokus se odnosi na regulisanje emocija koje
se javljaju kao odgovor na stres i moe da obuhvati
njihovo sagledavanje, uzdravanje od ispoljavanja
emocija u visokostresnim situacijama i sl. (Moos &
Schaeffer, 1986). Procena tekoa i njihovog znaenja podrazumeva logiku analizu, traenje smisla u
dogaajima i razmatranje moguih reenja situacije.
Uspene akcije su usmerene na smanjenje pretnje ili poveanje tolerancije na stresni dogaaj.
Parafrazirajui poznatu misao, to znai promeniti
ono to se moe promeniti i prihvatiti ono to se
ne moe promeniti, ali i mudrost razlikovanja ta
se moe, a ta ne moe promeniti. Kroz uspene
adaptivne strategije osoba uspeva da odri pozitivnu sliku o sebi, da ouva emocionalnu stabilnost i nastavi svoje radno i socijalno funkcionisanje. Potporni sistemi koji olakavaju suoavanje
sa stresom, odnosno jaaju sekundarnu pozitivnu
promenu linih kapaciteta predstavljaju znaajne
oslonce za zadovoljenje potreba i zatitu od spoljnih pritisaka. Svoje potporne sisteme osoba moe
nalaziti u sopstvenom telu (fizika snaga, zdravlje),
u pripadanju socijalnim sistemima (porodini i partnerski odnosi), oslanjanju na sopstvene kognitivne
snage, odnosno miljenje (racionalan pristup, kreativne ideje) i u razvijanju sistema verovanja koji
daju smisao njegovom ivotu (religiozna uverenja,
ivotni cilj, lina verovanja).
Aktivnosti koje se preduzimaju u stresu mogu
biti spoljne (bihevioralne) i unutranje (intrapsi-
181
hike) akcije. Bihevioralne strategije mogu ukljuivati direktne akcije, traenje dodatnih informacija
usmerenih ka boljem razumevanju situacije ili inhibiciju ponaanja. Intrapsihike aktivnosti obuhvataju redefinisanje situacije ili korienje razliitih
mehanizama odbrane u prevladavanju posledica
stresa.
Lazarus i Folkmanova (1984) su sastavili listu uobiajenih adaptivnih strategija usmerenih na reavanje problema ili na ublaavanje njihovih emocionalnih posledica:
Konfrontativno prevladavanje se odnosi na
aktivan pristup suoavanju sa izvorom stresa,
hvatanje u kotac sa tekoama, asertivni
napad na problem, sa jasnim unutranjim
lokusom kontrole.
Planiranje prevladavanja takoe predstavlja
usmerenost na reenje problema, ali uz prethodnu duu razradu taktike, prikupljanje potrebnih informacija i sl.; akcija nije neposredna
kao u prvom sluaju.
Traenje socijalne podrke od okoline, prvenstveno lanova porodice i prijatelja. Osoba
oekuje ili aktivno trai pomo, emocionalnu
podrku, dodatne informacije od drugih ljudi.
Uspostavljanje samokontrole predstavlja
pokuaj pravljenja distance od problema da
bi se on sagledao hladne glave i racionalno.
Trenutno reenje se odlae da bi se izbegle
posledice nepromiljenih, impulsivnih reakcija, koje mogu proizvesti dodatne posledice i
nove probleme.
Nalaenje pozitivnih znaenja je strategija
koja se primenjuje za ublaavanje posledica
koje vie ne moemo izmeniti, pa se razmilja
na nain da svako zlo ima svoje dobro, da
postoji srea u nesrei i sl.
Prihvatanje odgovornosti je poetni deo
svake strategije adaptivnog suoavanja sa
stresom kako bi osoba mogla da promeni one


REZILIJENTNOST
DEO
aspekte stresne situacije koji zavise od nje,

umesto pasivnog ekanja da reenje padne
s neba ili da se pojavi iznenadni spasilac.
Izbegavanje i bekstvo od problema predstavlja tipian primer neadaptivne strategije
koja ostavlja probleme nereenim. Meutim,
u nekim sluajevima moe biti ak veoma poeljno i konstruktivno da se izbegne opasna
situacija u kojoj ne postoje nikakve anse za
uspeh.
Viestruke strategije su zapravo najee u
svakodnevnom ivotu i one podrazumevaju da se za reenje situacije i prevazilaenje
negativnih emocija primenjuje vie pristupa.
Tehnike kontrole stresa su programi kroz koje
se ue strategije kognitivne kontrole, relaksacije, meditacije, asertivnog treninga, planiranja strategije sa jasnom strukturom i vremenskom kontrolom.
Osobe koje imaju vei repertoar strategija snalaenja sa veom lakoom prevladavaju stresne situacije. Stoga je u proceni potrebno poi od procene raspoloivih strategija prevladavanja tekoa
(osoba ne moe da koristi one strategije koje nije
razvila), podstai njihovu konstruktivnu upotrebu, a
potom raditi i na razvijanju i usvajanju novih strategija za prevladavanje tekoa.
Zatitni faktori mogu da zaustave dejstvo rizika,
snalaenje je neutralan proces pokuaja da se uspostavi ravnotea, dok rezilijencija ukazuje na to da
su se zatitni faktori i primenjene aktivnosti pokazale kao uspene, odnosno da je dete savladalo teke
okolnosti (Little, Axford & Morpeth, 2004). Tumaenje sposobnosti dece se u praksi najee svodi na
mehaniko beleenje faktora zatite, a ne na ideji da
deca poseduju resurse i da aktivno upravljaju svojim
ivotom.
182
Istraivanja rizika i rezilijencije kod dece su u velikoj meri doprinela razumevanju linih, porodinih
i sredinskih uticaja na razvoj dece koja se suoavaju sa tekoama, mada je ostalo nejasno u kojoj su
meri faktori rizika i zatite univerzalni u razliitim
kulturama (Boyden & Martin, 2005). Ideja rizika je
kulturno uslovljena: osnovna pretpostavka je da postoji pravi nain na koji treba gajiti decu i da sva
deca treba da rastu na isti nain u okviru nuklearne
porodice, sa dva odgovorna roditelja, bez socijalne
ili ekonomske odgovornosti i sl. Posledica ove pretpostavke je da se vrednosni sistem koji je nastao u
okviru manjeg, ekonomski razvijenog dela sveta uzima kao reper za odreivanje zdravog detinjstva i
razvoja. Razliite kulture su izmislile razliitu decu:
etnografska istraivanja ukazuju na to da istorijski
i antropoloki ne postoji uniforman nain gajenja
dece te da razliiti razvojni putevi nastaju u kontekstu materijalnih, socijalnih i kulturnih aspekata sredine u kojoj deca odrastaju (egarac, 2007).


REZILIJENTNOST
DEO
FAKTORI RIZIKA I
ZATITE U VEZI SA
ZLOSTAVLJANJEM I
ZANEMARIVANJEM DECE
Istraivanja rizika, zatite i rezilijencije u vezi sa
zlostavljanjem i zanemarivanjem dece usmerena su
na tri kljune oblasti:
1. identifikovanje faktora koji uveavaju ili smanjuju mogunost zlostavljanja od strane roditelja ili osobe koja se neposredno stara o
detetu,
2. istraivanje zatitnih faktora koji su povezani sa dugoronim ishodima kod deca koja su
doivela zloupotrebu,
3. istraivanje faktora rizika za ponovljenu zloupotrebu.
Ovi faktori se obino organizuju kao faktori rizika
i zatite, kao to je prikazano u Tabeli 40.
TABELA 40.
FAKTORI RIZIKA I ZATITE ZA DECU
FAKTORI ZATITE
Individualni
Dobro zdravlje i kondicija
Razvijene vetine rezonovanja
Prilagodljiv temperament
Visoka samoprocena
Samoefikasnost, unutranji lokus kontrole
Doivljaj kompetencije koji se zasniva na postignuima, uspesima, talentima
Sposobnost da se istraje u dostizanju ciljeva
Sposobnost da se nae okruenje koje podstie lini rast
Bliski i poverljivi odnosi
Religiozna uverenja
Privlaan izgled
Humor
183
FAKTORI RIZIKA
Individualni
Invaliditet
Zastoj u razvoju
Povreda prilikom roenja
Prevremeno roena deca
Nerazvijene vetine komunikacije
Nerazvijene socijalne vetine
Niska samoprocena
Nesigurna afektivna vezanost


REZILIJENTNOST
DEO
FAKTORI ZATITE
FAKTORI RIZIKA
Porodini
Efektivno roditeljstvo
Porodina toplina, kohezija, podrka i dobra
komunikacija
Roditelji postavljaju razumne, konzistentne
granice i podstiu autonomiju u skladu sa
uzrastom
Dobar odnos sa najmanje jednim roditeljem
Roditelji dostupni u vreme problema i nelagodnosti, u stanju su da zatite dete od tekih
stresova
Pozitivni vrednosni sistem
Zaposlenost i socijalno-ekonomska situiranost
Pristup mreama podrke
Porodini
Nedostatak roditeljskog nadzora
Neadekvatna disciplina
Roditelji koji zloupotrebljavaju supstance
Duevno oboleli roditelji
Mentalno ometeni roditelji
Porodini i roditeljski konflikti
Nasilje meu suprunicima
Roditelj zlostavljan u detinjstvu
Veliki broj dece u porodici, sa malim razmakom u uzrastu
Nezaposlenost i siromatvo porodice
Socijalna izolacija
Nedostatak socijalnih mrea podrke
kola
Pozitivna klima za uenje i druenje
Oseaj pripadnosti i povezanosti
Mogunosti za iskazivanje sposobnosti i uspeh
Prepoznavanje dostignua uenika
Jasna kolska pravila
kola
Neuspeh u koli
Rano ispoljeno i istrajno antisocijalno ponaanje
Nasilje meu uenicima
Izostajanje iz kole
Iskljuivanje iz kole
Niska oekivanja od nastavnika
Zajednica
Blizak odnos sa kompetentnom odraslom osobom van porodice
Pristup socijalnim, obrazovnim i zdravstvenim
slubama i uslugama
Uee u grupama u zajednici
Podravajua socijalna mrea
Zajednica
Siromatvo i visoka nezaposlenost
Visoke stope kriminaliteta
Nedostatak slubi podrke
Izloenost nasilju
Izloenost narkoticima
Diskriminacija
Istraivanja faktora rizika za ponovljenu zloupotrebu ukazuju na etiri osnovna faktora pomou kojih se moe predvideti ponovna zloupotreba dece
(egarac, 2004):
1. vie ponovljenih epizoda zlostavljanja u porodici deteta,
2. zanemarivanje (kao povlaenje, suprotno
ostalim oblicima zloupotrebe),
3. prisustvo porodinog konflikta (naroito nasilja meu partnerima) i
4. duevne bolesti roditelja.
Drugi faktori, kao to su zloupotreba supstanci
od strane roditelja, porodini stres, nedostatak socijalne podrke, porodice sa malom decom, istorija zlostavljanja roditelja u detinjstvu i sl. pokazuju
manju konzistentnost kada je u pitanju mogunost
ponovne zloupotrebe dece.
Znanje o faktorima rizika i zatite, rezilijentnosti i
strategijama prevladavanja tekoa ima kljuni znaaj za kreiranje ranih intervencija i programa prevencije zlostavljanja i zanemarivanja dece, ali i problema u ponaanju, zloupotrebe supstanci i sukoba
184
sa zakonom. Ovo su osnovni faktori rizika i zatite

na koje se utie preko intervencija:
a) kompetencije deteta, vetine i ponaanje (vetine donoenja odluka, reavanja problema,
regulisanja ponaanja, opiranja pritiscima vrnjaka i sl.),
b) stavovi i ponaanja roditelja (disciplinske strategije, toplina i raspoloivost, obezbeivanje
kognitivne stimulacije, komunikacija u porodici),
c) kolsko okruenje (postavljanje jasnih pravila,
mogunosti za ukljuivanje u kolske aktivnosti, obuka nastavnika, programi prevencije
vrnjakog nasilja),
d) faktori susedstva i zajednice (socijalne mree
podrke, pristupanost usluga i sl.).
Ciljano delovanje na opte, meusobno povezane faktore rizika i zatite moe imati pozitivan
uinak na itav niz rizika koji vode ka razliitim nepoeljnim stanjima i ishodima. U Tabeli 41 dat je
pregled intervencija na razliitim nivoima sistema
i naina na koji one mogu da smanje verovatnou
antisocijalnog ponaanja kod dece.


REZILIJENTNOST
DEO
TABELA 41.
INTERVENCIJE NA RAZLIITIM NIVOIMA SISTEMA
PORODICA
ZAJEDNICA
Intervencije za:
unapreenje funkcionisanja porodice
unapreenje roditeljskih vetina
podrku neiskusnim roditeljima
prevenciju izdvajanja deteta i rasturanje
porodice
podizanje ivotnog standarda porodice
zatitu dece
podizanje samopouzdanja roditelja
Intervencije za:
rast mogunosti za zaposlenje
kvalitetne jasle i obdanita
predkolsko obrazovanje
podrku volonterskom radu
razvoj objekata za sport i rekreaciju
pristupanije socijalne i usluge za mentalno zdravlje
KOLA
DETE
Intervencije za:
pripremu za porodini ivot i roditeljstvo
podsticanje uea roditelja
podrku iskljuenoj deci i njihovim roditeljima
regulisanje vrnjakog nasilja
podsticanje uea u ivotu kole
stvaranje mogunosti za napredak
Intervencije za:
izgradnju samopouzdanja
unapreenje vetina reavanja problema
razvoj vetina prevladavanja tekoa
podsticanje pozitivnih stavova
unapreenje samoprocene
INDIKATORI ZLOSTAVLJANJA I
ZANEMARIVANJA DECE
Prepoznavanje pojave i meusobno razlikovanje
formi zloupotrebe dece predstavlja poseban praktini i istraivaki problem, s obzirom na to da se
zlostavljanje i zanemarivanje prepoznaje i otkriva
preko indikatora koji su uglavnom iskustveni derivati (egarac, 2004). Indikatori se najee oznaavaju kao upozoravajui simptomi ili znaci koji sugeriu prisustvo ili ukazuju na mogui uzrok ili faktor
koji doprinosi zlostavljanju. Visoka temperatura je,
na primer, indikator da telo ne funkcionie normalno, ali sama po sebi nije dovoljan pokazatelj preko
koga moemo otkriti taan uzrok promene u funkcionisanju uzrok moe biti prehlada, upala grla,
grip i sl. Indikator usmerava panju na to da postoje
okolnosti koje izazivaju zabrinutost, a znanje o moguim uzrocima zabrinjavajueg stanja navodi nas
da razvijamo pretpostavke i istraujemo mogua
objanjenja. Indikatori zlostavljanja su pre vodi za
postavljanje hipoteza o moguim uzronim vezama
i odnosima nego siguran putokaz za utvrivanje injenica o postojanju neke pojave.
Kod zlostavljanja i zanemarivanja dece, indikatori se obino opisuju u okviru tri velike grupe, kao
fiziki, bihevioralni i porodini. Postojanje nekog
od indikatora u bilo kojoj od ovih grupa znai da
postoji znak ili simptom koji ukazuje na to da je dete
moda zlostavljano ili zanemarivano, jer se takav
simptom najee povezuje sa zlostavljanjem. Indikatori mogu, meutim, ukazivati i na druge izvo-
185
re traume ili tekoe koje pogaaju dete. Tako, na

primer, modrice mogu nastati u tui sa drugom
decom, kao posledica pada, hemofilije, udarca koji
je nanela odrasla osoba i iz brojnih drugih razloga.
Slab kolski uspeh, neredovno pohaanje ili naputanje kole mogu biti posledica porodinog stresa
usled bolesti ili gubitka posla lana porodice, straha ili zabrinutosti zbog svaa roditelja, hroninog
kinjenja od drugog deteta, oseanja neuspeha u
ispunjavanju kolskih obaveza, zlostavljanja i zanemarivanja i mnogih drugih razloga. Depresija moe
biti rezultat neuspeha u uspostavljanju i odravanju
vrnjakih odnosa, gubitka bliske osobe, nedavnog
preseljenja, biohemijske neravnotee organizma ili
zlostavljanja i zanemarivanja. Neadekvatna odea ili
obua moe ukazivati na hronino siromatvo porodice, trenutni nedostatak materijalnih sredstava i
na zanemarivanje. Takoe, dete koje ispoljava seksualno znanje i ponaanje koje nije uobiajeno ili prikladno za njegov uzrast moda je gledalo asopise
i filmove za odrasle ili posmatralo odrasle tokom
seksualnog ina, to moe, ali i ne mora da znai
seksualnu zloupotrebu. Alkoholizam roditelja moe
da ima razliite posledice na odnose roditelja i dece,
ukljuujui tekoe u komunikaciji, nedostatak panje, emocionalne topline ili vostva, kao i zlostavljanje ili zanemarivanje.
Prisustvo porodinih indikatora povezanih sa
zlostavljanjem i zanemarivanjem ne mora da vodi ka
zlostavljanju. Mnoge porodice koje se suoavaju sa
serijom kriznih situacija, zloupotrebom supstanci ili
u kojima su roditelji bili rtve zlostavljanja i zane-


REZILIJENTNOST
DEO
marivanja u detinjstvu ne zlostavljaju i ne zanemaruju svoju decu. Indikatori su znaajni zato to su

obino povezani sa zlostavljanjem, a ne zato to se
pomou njih dijagnostikuje zlostavljanje. Oni usmeravaju panju i navode procenu: prisustvo jednog ili
vie indikatora predstavlja signalnu lampicu koja
upozorava na mogunost postojanja zlostavljanja i
zanemarivanja.
Veliki broj indikatora predstavlja zajedniki pokazatelj za vie oblika zlostavljanja: krvarenje u analnom predelu moe nastati kao posledica fizikog
zlostavljanja, seksualne zloupotrebe ili zanemarivanja zdravstvenog problema deteta, ali i iz drugih ra-
zloga koji ne podrazumevaju zlostavljanje. Depresija

moe biti indikator bilo kog od etiri osnovna oblika
zlostavljanja, a moe imati i sasvim druge uzroke.
Mnoga deca su rtve razliitih oblika zlostavljanja:
fiziki ili seksualno zlostavljana deca esto su rtve emocionalnog zlostavljanja. U jednoj porodici
moemo sresti decu koja pate od razliitih oblika
zlostavljanja, pa je teko odrediti da li je odreeni
indikator povezan sa jednim ili sa drugim oblikom
zlostavljanja. esto nije mogue brzo i jasno odrediti da li je uoeni indikator povezan sa nekom formom zlostavljanja, sa zanemarivanjem ili sa nekim
drugim tekoama ili izvorima trauma.
TABELA 42.
INDIKATORI KOJI SU POVEZANI SA SVIM OBLICIMA ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA (EGARAC, 2004)
FIZIKI

neoekivane i drastine promene u teini

neuhranjeno dete ili dete koje slabo napreduje u rastu
poremeaji ishrane
zastoj u rastu
hronina glad, higijenska zaputenost ili neodgovarajue odevanje
BIHEVIORALNI
dete direktno saoptava da je zlostavljano ili zanemarivano
dete indirektno ukazuje na to da je zlostavljano (npr. trai poverljivi razgovor, saoptava da se plai da se vrati kui ili da eli da ivi u domu za nezbrinutu decu i sl.)
dete ispoljava strah od dodira
dete ispoljava neuobiajen strah ili zabrinutost kada drugo dete plae
ekstremi u ponaanju kao to su agresivno, autodestruktivno ponaanje, povlaenje,
depresija, preterana popustljivost prema odraslima ili strah od roditelja ili povratka kui
ponovljeni i neobjanjivi izostanci iz kole
parentifikovano dete, previe zabrinuto za drugu decu u porodici
suicidalne misli i gestovi i drugi oblici autodestruktivnog ponaanja
nono mokrenje i drugi oblici regresivnog ponaanja
poremeaj navika (tikovi, sisanje prsta, roking)
poremeaj ponaanja (antisocijalno i destruktivno ponaanje)
neurotine crte i reakcije (poremeaj spavanja, opsesivne i kompulzivne reakcije,
histerine i fobine reakcije)
preterano adaptivno ponaanje (starmalo dete)
preterana masturbacija (kada odrasli ne moe da preusmeri dete na drugu aktivnost)
prostitucija adolescenata
beanje od kue
stalni umor i nezainteresovanost
produen boravak u koli (rano dolaenje i kasno naputanje kole)
uestalo kanjenje ili izostanak iz kole
poremeaji govora
upotreba alkohola ili droga
delikventno ponaanje
186

6
DEO
PORODINI

roditelj zlostavljan u detinjstvu

nezreli ili veoma mladi roditelji
nedostatak roditeljskog znanja
roditelj doivljava dete kao pokvareno, zlo ili neadekvatno
nerealistina oekivanja od deteta
rigidnost i nerealna oekivanja od drugih lanova porodice
zloupotreba alkohola ili droga
este krize
roditelji preterano ograniavaju drutvene aktivnosti deteta
nejasne granice meu generacijama u porodici
zamena uloga roditelja i deteta
izolovana porodica
tekoe u komunikaciji i nedostatak vetina za reavanje problema
mentalna bolest u porodici (psihoza, depresija)
roditelj ili staratelj je mentalno ometen
nezaposlenost roditelja i drugi finansijski problemi porodice
nasilje meu suprunicima
hronina brana nesloga
TABELA 43.
INDIKATORI KOJI SU PRVENSTVENO POVEZANI SA FIZIKIM ZLOSTAVLJANJEM
FIZIKI
1) Povrede mekog tkiva
viestruke modrice razliitog stadijuma starosti (razliite boje) i/ili na velikoj povrini tela
modrice specifinog oblika, npr. trag ake ili prstiju (usled stezanja ili udaranja),
tragovi kaia ili kanapa i tragovi vezivanja, modrice na licu, rukama, zadnjici, donjem
delu lea, glavi ili vratu, otisak ugriza odrasle osobe, povrede koje nastaju prilikom
gutanja ili zapuavanja usta, podlivi krvi usled upanja kose
opekotine razliitog porekla (od cigarete ili vrele vode) ili opekotine iji oblik ukazuje na upotrebljeni predmet (pegla, grejalica i sl.)
povrede oka bez odgovarajueg objanjenja o sluajnoj ili drugoj povredi, npr. hemoragije mrenjae (naroito ukoliko su prisutni ostali dokazi o namernom povreivanju u predelu glave), modro oko, ovojena mrenjaa, petecija ili druga krvarenja
oka, katarakta, naprasni gubitak otrine vida, zenice fiksirane, proirene ili nereaktivne na svetlost, oi ne prate pokrete
povrede uiju bez odgovarajueg objanjenja, npr. naprasni gubitak sluha, karfiolsko uvo, modrice na uima ili podruju oko uiju, petecija u uhu, krv u unom
kanalu
povrede nosa bez odgovarajueg objanjenja, npr. devijantni septum, svea ili zgruana krv u nozdrvama, koren nosa savijen ili oteen
povrede usta bez odgovarajuih objanjenja, npr. zubi koji su polomljeni ili nedostaju usred udarca u usta, modrice u uglovima usta i poderotine frenuluma, gornje
i donje usne ili jezika (indikativno za zapuavanje usta), petecija u nozdrvama, oko
nosa ili blizu uglova usta (moe biti indikativna za guenje rukama ukoliko je dete
prestalo da die)
187

REZILIJENTNOST


REZILIJENTNOST
DEO
2) Povrede skeleta
viestruki prelomi razliitog stadijuma starosti, ponovljeni prelomi iste kosti, spiralni
prelomi (naroito femura, tibije, podlaktice ili humerusa)
prelomi kod dece koja nisu prohodala
prelom rebara, naroito kod dece mlae od tri godine
komadi kosti kod kostiju koje su povezane sa laktom ili kolenom, izazvane trganjem
ili treenjem
3) Povrede unutranjih organa
unutranje povrede izazvane treenjem (svako treenje, bacanje i trganje odojadi i
male dece moe izazvati teke povrede)
intrakranijalno krvarenje u odsustvu teke dokumentovane povrede
intraabdominalna trauma u odsustvu teke dokumentovane povrede, frakture lobanje bez podatka o odgovarajuoj sluajnoj povredi
BIHEVIORALNI
dete ili druga osoba (roditelj, odgajatelj, nastavnik i sl.) saoptava da je udareno,
opeeno ili izloeno nekoj drugoj vrsti ponaanja koja moe da izazove postojeu
povredu
neodgovarajua odea koja prikriva povrede (npr. dugi rukavi i nogavice tokom
letnjeg vremena da bi se prikrile modrice)
dete ili odrasla osoba objanjavaju uestale povrede kao posledicu nespretnosti
deteta, mada se dete veoma retko povreuje van kue
PORODINI
prisustvo drugih oblika nasilja u domainstvu (partnerskog, prema starima, prema
ivotinjama)
TABELA 44.
INDIKATORI PRVENSTVENO POVEZANI SA SEKSUALNIM ZLOSTAVLJANJEM
FIZIKI

genitalne ili analne povrede i krvarenja

genitalni bol ili svrab, tekoe pri mokrenju i venerine bolesti
mrlje od krvi na donjem veu
trudnoa
tekoe pri hodanju ili sedenju
somatski problemi, naroito bol u predelu stomaka ili glave, bez odgovarajueg
medicinskog uzroka
BIHEVIORALNI
ispoljavanje bizarnog, preteranog ili neuobiajenog seksualnog ponaanja ili znanja
preterana mastrubacija kod male dece, dodirivanje genitalnog podruja, seksualizovano ponaanje neprimereno uzrastu
tajanstveno ponaanje, aluzije o problemima kod kue, strah od dodira
kompulzivno ponaanje (preterano kupanje, skupljanje zaliha)
seksualni promiskuitet i zavodniko ponaanje, prostitucija tinejdera
izjava deteta da je zloupotrebljeno
188

6
DEO
PORODINI
otac (ili druga odrasla osoba) ispoljava preterano zatitniko ponaanje prema detetu, ukazuje mu posebnu panju ili ima tajanstven odnos sa detetom
blizak fiziki kontakt odraslog i deteta kada je drugi roditelj van kue
otac (ili druga odrasla osoba) vidi sebe kao seksualnog edukatora deteta
majka smatra da joj je dete rival
iskustvo seksualne zloupotrebe kod jednog ili oba roditelja
TABELA 45.
INDIKATORI PRVENSTVENO POVEZANI SA ZANEMARIVANJEM (ADAPTIRANO PREMA BESHAROV, 1989)
FIZIKI

dete ostavljeno samo ili bez odgovarajueg nadzora

odsustvo standardne pedijatrijske nege (neredovne vakcinacije, nedavanje terapije)
prisustvo netretiranih neprijatnih bolesti (uga, vaki, ekcema)
akcidentalna povreivanja (padovi, gutanje raznih supstanci, guenje)
sredina koja je pogodna za nastanak povreda (stan bez grejanja, nehigijenski uslovi
stanovanja koji predstavljaju zdravstveni ili sigurnosni rizik za dete, prisustvo nasilja
u domainstvu)
BIHEVIORALNI
pronja i kraa hrane
dete izjavljuje da se o njemu ne staraju odrasle osobe
stanje roditelja ili odgajatelja je takvo da se ne moe na adekvatan nain starati o
detetu (usled zloupotrebe alkohola ili droga ili usled mentalnog oboljenja)
roditelj odbija ili proputa da uputi dete na leenje u situacijama akcidentnih stanja,
odnosno povreda ili hroninih bolesti koje mogu trajno da otete razvoj i zdravlje ili
ugroze ivot deteta (astma, dijabetes i sl.).
PORODINI
majka seksualno zloupotrebljena u detinjstvu (zloupotreba esto nije otkrivena) i
depresivna
odbijanje da se koriste zdravstvene usluge usled religioznih i kulturolokih shvatanja
U veini sluajeva kod kojih je saoptena ili prijavljena sumnja da je dete zlostavljano ili zanemarivano, osoba koja je ukazala na potencijalni problem
nije prisustvovala samom dogaaju. Konkretni akti
zlostavljanja i zanemarivanja najee nemaju svedoke oevice, ve je osoba koja ukazuje na sumnju
uoila rezultate injenja ili propusta (modrice, izostajanje iz kole, neadekvatno uhranjeno ili obueno
dete) ili je u drugom sluaju ula da samo dete ili
druga osoba govori o dogaaju ili o posledicama
(Mama me je udarila ili Suzana se plai svog oca).
Takoe, struni radnici u socijalnim slubama retko
su u prilici da direktno posmatraju akte zlostavljanja,
izuzimajui situaciju kada je dete ostavljeno samo u
kui ili u neadekvatnim uslovima.
189

REZILIJENTNOST


REZILIJENTNOST
DEO
Znaajno je naglasiti da deca i odrasli mogu na

veoma razliite naine da reaguju na traume kod
nekih e se indikatori ispoljiti, kod drugih e biti
manje uoljivi ili se nee javiti. Odsustvo indikatora
ne znai istovremeno i odsustvo zlostavljanja. Najvei broj indikatora ne ukazuje na odreenu formu
zlostavljanja, odnosno predstavlja mogui pokazatelj svih postojeih oblika. To se naroito odnosi na
porodine indikatore, koji su veoma retko posebni
pokazatelji odreenog oblika zlostavljanja. Takoe,
kod emocionalnog zlostavljanja nisu utvreni specifini indikatori koji su povezani sa ovim odvojenim
oblikom, to u velikoj meri oteava otkrivanje. Razliitost porodica, ivotnih stilova i situacija sa kojima
se sreu radnici u socijalnim, zdravstvenim i drugim
slubama oteava detekciju i selekciju indikatora
zlostavljanja. Stoga je potrebna obuka da bi se razvila sposobnost da se uoe indikatori i da se oni
delotvorno koriste u razumevanju porodine dinamike i prepoznavanju zlostavljanja i zanemarivanja.
190


REZILIJENTNOST
DEO
PROCENA U SLUAJU INCIDENTA

ILI RIZIKA OD ZLOSTAVLJANJA,
ZANEMARIVANJA I NASILJA U
PORODICI KOD RANJIVIH ODRASLIH I
STARIH OSOBA
Istraivanje Priarda (1999) o starim osobama koje
su doivele zlostavljanje ukazuje na pravila dobre
prakse. Osnovno je da se korisnik paljivo saslua
tempom koji njemu odgovara, kako bi zadrao kontrolu nad situacijom. Sa stanovita korisnika, socijalni radnici koji procenjuju aktuelno stanje, potrebe,
rizike i snage kod odrasle osobe kod koje postoji
sumnja na bilo koji oblik zloupotrebe treba da preduzmu sledee:
da se predstave ranjivoj odrasloj ili staroj osobi i pokau slubenu legitimaciju,
da objasne svrhu svoje posete, da jasno izgovaraju rei i ne koriste argonske izraze,
da budu iskreni, da objasne pitanja poverljivosti i sa kim e podeliti informacije,

da pitaju osobu ta ona eli da se dogodi u
vezi sa postojeom situacijom i da je paljivo
sasluaju,
da olakaju osobi da razmotri sve mogunosti i da donese odgovarajue odluke (ne
treba pourivati osobu da pravi dugorone
planove),
da razumeju da je ljudima potrebna podrka
nakon zloupotrebe i da uvae injenicu da je
vreme vaan faktor u prevladavanju zloupotrebe,
da ne zanemare rodnu, etniku i kulturnu pripadnost osobe.
TABELA 46.
PITANJA KOD ZLOUPOTREBE ODRASLIH I STARIH OSOBA
PITANJA ZA POETAK RAZGOVORA

1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)
10)
11)
Da li postoji neto o emu elite da razgovaramo?

Da li oseate da moete da priate sa mnom?
Da li vam se neto desilo?
Moete li da mi kaete ta se desilo?
Da li ste bezbedni (ovde, sada)?
Da li ste u opasnosti (ovde, sada)?
Kako se oseate?
Da li ste sreni/zadovoljni?
Da li vas je neko muio ili iskoriavao?
Da li moete da itate?
Da li moete da mi pokaete na sliku o kojoj biste voleli da priamo?
191


REZILIJENTNOST
DEO
EKONOMSKA/FINANSIJSKA ZLOUPOTREBA
1) Da
2) Da
3) Da
4) Da
5) Da
6) Da
7) Da
8) Da
9) Da
10) Da
li
li
li
li
li
li
li
li
li
li
brinete za svoj novac/stvari/imovinu/vrednosti?

neto od vaih stvari nedostaje?
je neko ikada traio od vas da potpiete dokumente koje ne razumete?
ste eleli da potpiete te dokumente?
je bilo ko od vas uzimao vae stvari ili koristio va novac bez dozvole?
sami koristite svoj novac?
je neko uzeo stvari iz vaeg novanika?
je neko uzeo novac sa vaeg rauna u banci?
su od vas traili da promenite advokata?
su vas terali/nagovarali da promenite testament?
EMOCIONALNO/VERBALNO ZLOSTAVLJANJE
1) Da li je ikada iko priao sa vama ili vikao na vas tako da vam je bilo neprijatno?
2) Da li neko pria sa vama kao da ste malo dete?
3) Da li su vam nekada pretili?
4) Da li vas je neko kritikovao?
5) Da li se desilo da vam ne prue pomo kada vam je bila potrebna?
6) Da li vam se neko ruga i zove vas pogrdnim imenima?
7) Da li neko brani da vas drugi poseuju?
8) Da li neko tera porodicu i prijatelje od vas?
9) Da li moete da telefonirate kada elite?
10) Koliko se viate sa ljudima van kue?
ZANEMARIVANJE
1) Da li vam pomau onoliko koliko vam je potrebno?
2) Da li idete kod lekara kad god vam to treba?
3) Da li esto ostajete sami? (Da li elite da budete sami? Da li ste sreni kada ste sa drugim
ljudima?)
4) Da li imate dovoljno hrane kada ste gladni?
5) Kada ste poslednji put videli roake/prijatelje?
6) Da li imate naoare/protezu/tap koji su vam potrebni?
FIZIKO ZLOSTAVLJANJE
1)
2)
3)
4)
Da li vas je neko (nekada) povredio?

Moete li mi pokazati (na slici ili lutki) ta vam se desilo?
Gde ste povreeni (koji deo tela)?
Kako vas je ta osoba povredila (guenje, amaranje, utiranje, stezanje, grabljenje)?
SEKSUALNA ZLOUPOTREBA
1)
2)
3)
4)
Da
Da
Da
Da
li
li
li
li
vas
vas
vas
vas
192
bilo ko dodiruje bez vaeg pristanka?

bilo ko seksualno dodiruje bez vaeg pristanka?
neko tera da ga seksualno dodirujete bez vaeg pristanka?
neko primorava na seks?


REZILIJENTNOST
DEO
ISPITIVANJE O ZLOSTAVLJAU (UKOLIKO POSTOJI JASNA NAZNAKA DA JE DOLO DO

ZLOUPOTREBE)
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)
Da li znate ko je to uradio (zloupotrebu)?

Da li je to neko iz porodice?
Neko od prijatelja ili poznanika?
Da li je to neko ko radi u kui?
Da li je to mukarac/ena?
Kako on/ona izgleda (boja kose i oiju, visina i sl.)?
Da li znate datum kada se to desilo?
U koje doba dana se to desilo (ujutro, popodne, nou)?
Moete li mi rei u kakvom je odnosu ta osoba sa vama (lan porodice, prualac nege, nepoznata osoba, drugo)?
10) Da li moete da kaete/napiete njegovo/njeno ime?
Procena teine zloupotrebe obezbeuje korisno

objanjenje prirode i stepena ranjivosti korisnika, to
se najee moe otkriti u okviru konteksta u kome
je nastala navodna zloupotreba. Znaajni elementi
za procenu su i gledite i elje korisnika, uticaj zloupotrebe na korisnika i druge osobe, nivo kapaciteta
osobe za samozatitu, stepen pretnje po nezavisnost korisnika, kao i njegova dobrobit i izbori.
Na Slici 11 predstavljena je osnova za procenu teine zloupotrebe (koristi se kontinuum koji se oslanja na kontekst, pristanak, kapacitet, nameru, gledite i ishod).
SLIKA 11.
PROCENA TEINE ZLOUPOTREBE (ADAPTIRANO PREMA HUGHES, 2006)
PROCENA
IRI
KONTEKST
MENTALNI
KAPACITET
ELJE
KORISNIKA
PRISTANAK
TEINA
ZLOUPOTREBE
RIZIK ZA
OSOBU I
DRUGE
TRAJANJE
UESTALOST
NAMERA
ZAKONSKI
OKVIR
193
UTICAJ


REZILIJENTNOST
DEO
Procena rizika u ovim okolnostima treba da odgovori na sledea pitanja (Royal Borough of Kensington and Chelsea, 2000):
1. Ko je izloen riziku? (osoba koja je prijavila
sluaj, procenjiva, korisnik, prualac nege,
ira zajednica)
2. Da li je rizik stvar izbora, da li se odobrava, da
li je nametnut ili izaziva ogorenost?
3. Kakva je priroda rizika? (fiziki, seksualni,
emocionalni, diskriminacija, institucionalni,
interpersonalni, finansijski, zanemarivanje ili
kombinacija ovih faktora)
4. Kakva je verovatnoa da e se rizina situacija desiti na skali od minimalno do neizbeno?
5. Koje mogunosti postoje u vezi sa rizikom?
Da li treba rizikovati ili ne? Da li su mogunosti proporcionalne postojeem nivou rizika?
6. Koje vrednosti su povezane sa svakom od
mogunosti? (kod pozitivnih koliko su znaajne; kod negativnih koliko su ozbiljne)
7. U svetlu svega navedenog, ta govori u prilog
riziku, odnosno protiv rizika?
194
Treba razmotriti i druge znaajne faktore:

kakva je verovatnoa rizika od ponavljanja
zloupotrebe,
koji unutranji i spoljanji faktori mogu doprineti zloupotrebi,
koja je intervencija u skladu sa najboljim interesima ranjive odrasle ili stare osobe i ire
zajednice.


REZILIJENTNOST
DEO
PROCENA
SNAGA
PERSPEKTIVA SNAGA U
SOCIJALNOM RADU
Drutvene promene utiu i na promene u tradicionalnim pristupima socijalnog rada: nova paradigma
nastala je kao pomeranje fokusa sa deficita na snage.
Inovativni praktiari su se angaovali na preispitivanju tradicionalnih naina rada pomou alternativnih
pristupa problemima ljudi i porodica. Pristup zasnovan na snagama naglaava otkrivanje, afirmisanje i
unapreenje sposobnosti, interesa, znanja, resursa i
ciljeva pojedinaca (Berg & Kelly, 2000; Lietz, 2011).
Snage obuhvataju sve unutranje i spoljanje
faktore koji poveavaju pozitivne i smanjuju negativne razvojne ishode, bez obzira na prisustvo ili odsustvo rizika (Leffert et al., 1998, Sameroff i Fiese,
2000). Za razliku od snaga, faktori zatite i faktori
rezilijentnosti (otpornosti) mogu da se razmatraju
samo u odnosu sa faktorima rizika. Faktori zatite i
rezilijentnosti stoje u direktnom i dinamikom meusobnom odnosu sa faktorima rizika. Pri tome, ovi
faktori se razlikuju prema intenzitetu rizika na koji
deluju. Da bi se odreene snage smatrale faktorima
zatite, potrebno je da uopteno ili nespecifino deluju na faktore rizika. Snage postaju faktori rezilijentnosti kada utiu na faktore visokog rizika (Fraser
et al., 2004).
Izgleda da je sklop snaga korisnika i njegovog
okruenja najznaajniji inilac uspenosti tretmana, i
pre nego to se uopte zapone za intervencijama.
Pregled literature ukazuje na najmanje tri naina na
koja praksa zasnovana na snagama doprinosi pozitivnoj promeni kod korisnika (Brun & Rapp, 2001):
a) uticajem na meru uea korisnika u usluzi,
b) unapreenjem efikasnosti i omoavanjem porodice i
c) unapreenjem kapaciteta porodice da gradi
odnose i stvara mreu socijalne podrke.
Snage se mogu kriti u bilo kojoj linoj ili sredinskoj osobini ili svojstvu koja ima potencijal da podstie rast i reenja (Saleebey, 2006). Kod pojedinca,
snage se vide u tenjama, kompetencijama i samopouzdanju, a kod zajednica snage predstavljaju mogunosti, socijalne mree, resursi i pristupane usluge. Saleebey (2006:10) definie klijentove snage
preko tri meusobno povezana aspekta KPR:4
K kompetencije, kapacitet i kuranost (hrabrost, odvanost),
P pouzdanost u obeanom, potencijali (mogunosti) i pozitivna oekivanja,
R rezilijencija, rezerve i resursi.
Prilikom utvrivanja klijentovih snaga voditelj
sluaja treba da sagledava vie od oiglednih linih
snaga osobe i da traga za njegovim mogunostima,
kompetencijama i rezilijencama.
Snage obuhvataju i kapacitet za prevladavanje
tekoa, odravanje radnog i socijalnog funkcionisanja u situacijama stresa, sposobnost odupiranja
traumatinim situacijama, korienje spoljnih izazova kao stimulus za rast i korienje socijalne podrke kao izvor rezilijencije (Greene and Lee, 2002).
Perspektiva snage podrazumeva promenu paradigme u sagledavanju kapaciteta ljudi za pozitivnu
promenu, naputanje medicinskog modela i shvatanja tekoa (bolesti, deficita, problema, razliitosti
i sl.) prema modelima koji uvaavaju jake strane i
potencijale klijenta, porodice i zajednice. Salebi navodi da se gotovo sve moe smatrati snagom pod
odreenim uslovima (2006:82). Kao snage se, dakle, razmatraju kompetencije, kapaciteti, karakter4
195
Takozvani CPR: C competence, capacities, courage,

P promise, possibility, positive expectations, R resilience, reserves, resources.


REZILIJENTNOST
DEO
Talenti. Mnogi ljudi imaju iznenaujue talente za pevanje, pisanje, slikanje, prianje
pria, kuvanje, dizajniranje odee i sl. Oni esto ne istiu svoje talente jer im ne izgledaju
relevantni. Ukoliko ne postavljamo pitanja o
talentima, proputamo mogunost za mobilisanje ove snage. Mada posebne sposobnosti
i talenti ne moraju biti povezani sa aspiracijama klijenta, oni se mogu upotrebiti kao resurs
i sredstvo za podrku u dostizanju ciljeva.
Kulturno, porodino i lino naslee. Naslee
predstavlja izvor stabilnosti, usmerenja u nainu reavanja problema, daje oseaj pripadnosti i mesto u svetu. Prie, mitovi i legende
specifini za odreenu kulturu ili porodicu
mogu da budu izvor identiteta, da daju smisao i inspiraciju za prevazilaenje tekoa.
Ponos. Kada se tekoe uspeno savladaju,
ljudi razviju oseaj ponosa i postignua. Doivljaj samoefikasnosti je osnova za aktivan
odnos prema sopstvenom ivotu i okruenju.
Zajednica. Ljudi mogu da napreduju tako
to e neto pruati drugima isto kao i kada
primaju neto od drugih. Uee u zajednici
podstie pripadnost i osnauje ljude.
Duhovnost. Duhovnost je snaan izvor snaga i otpornosti, daje nadu i veru u mogunost
povoljnog ishoda u budunosti. Stoga treba
istraiti i uvaiti verovanja i religijske prakse
klijenata.
ne osobine, hrabrost, istrajnost u dostizanju ciljeva,

mogunosti, pozitivna oekivanja, lini i drutveni
resursi, pozitivni odnosi sa drugima, rezilijentnost te
sposobnost reavanja problema.
Prema istom autoru, snage se mogu nai u iskustvu, linim kvalitetima, osobinama i sposobnostima,
znanjima o spoljnom svetu, talentima, u kulturnom,
porodinom i linom nasleu, ponosu, zajednici i
duhovnosti.
Iskustvo. Snage se mogu nai u onome to
su ljudi nauili o sebi i drugima. Ljudi ue iz
izazova sa kojima se suoavaju i iz svojih postignua. Rezilijentnost nastaje interakcijom
unutranjih i spoljnih resursa u suoavanju sa
rizicima i tekoama.
Lini kvaliteti, osobine i sposobnosti. Prevladavanjem tekoa ljudi razvijaju svest o
svojim talentima, prednostima, sposobnostima i resursima. U drugim situacijama, ljudi razvijaju nove snage i resurse da bi prevladali
izazove, npr. kreativnost, duhovnost, humor,
brinost i sl.
Znanja o spoljnom svetu. Znanje dolazi iz
razliitih izvora (formalno i neformalno obrazovanje, kultura i iskustvo). Vetine i sposobnosti se razvijaju uenjem o svetu koji nas
okruuje. Znanja koja imaju klijenti esto se
zanemaruju. Neophodno je da postavljamo
pitanja i posmatramo kako bismo utvrdili kakva znanja i iskustva klijent poseduje.
TABELA 47.
OBLASTI U KOJIMA SE MOGU NAI SNAGE (ADAPTIRANO PREMA KONDRAT, 2010:40)
Ono to ljudi znaju, to su uspeno nauili

Kvaliteti, svojstva, vrline
Talenti
Lini ponos
Duhovnost
Vetine snalaenja i prevladavanja tekoa
Kulturne i line prie i znanje
Zajednica
Mree podrke
Motivacija
Interpersonalni odnosi
Rezilijence
PROCES PROCENE SNAGA

Ukoliko se procena usmeri samo na deficite, oni
e verovatno i ostati u fokusu korisnika i radnika tokom rada na sluaju. Prilikom procene snaga, socijalni radnik i korisnik postavljaju osnovu za reenja.
Ovo su osnovna naela procene zasnovane na snagama (Cowger & Snively, 2002):
196
Obrazovanje i radno mesto

Prethodni uspesi u ivotu
Upornost
Strast
Radoznalost
Uverenja
Fleksibilnost
Prethodni pokuaji da se problem rei
Socijalno-politika podrka i resursi
Zdravlje
Mogunosti
Nada
1. Klijentovo razumevanje injenica ima prvenstvo.

2. Klijentu treba bezuslovno verovati.
3. Treba otkriti ta klijent eli.
4. Procenu treba usmeriti i na klijentove i na
sredinske snage.
5. Procena treba da bude multidimenzionalna.
6. Procena slui da se otkriju jedinstvenosti klijentove situacije.
7. Treba koristiti rei klijenta.


REZILIJENTNOST
DEO
8. Procena je zajednika aktivnost klijenta i

profesionalca.
9. Treba dostii zajedniko razumevanje o rezultatima procene.
10. Treba izbei okrivljavanje i posramljivanje.
11. Treba izbei razmiljanje u smeru uzrokposledica.
12. Treba uraditi procenu, a ne doneti dijagnozu.
Ovi principi zahtevaju smisleno i namensko korienje jezika. To podrazumeva govor snaga, mogunosti, aspiracija i nade i naputanje terminologije
orijentisane na problem i dijagnostike terminologije. Ukoliko se korisnik vrati na govor koji je orijentisan na probleme, radnik treba da ga saslua, empatijski reaguje i da se lagano vrati na definisanje
ciljeva koji su poeljni u budunosti (DeJong and
Miller, 1995)
Saleeby (2001) naglaava da se procena zasnovana na snagama sastoji iz dve komponente: prva je
zajedniki rad profesionalca i klijenta na definisanju
problemske situacije ili razjanjenju zato klijent trai pomo, dok se druga usmerava na razmatranje
dimenzija problema i davanje znaenja faktorima
koji su doprineli problemskoj situaciji. Naglaava se
multidimenzionalnost procene i razlikovanje unu-
tranjih i spoljnih snaga klijenta. Unutranje snage

obuhvataju socijalne vetine, motivaciju, afektivne
i kognitivne sposobnosti. Spoljne snage ukljuuju
porodinu mreu, znaajne osobe, prijatelje, grupe i
slube u zajednici koje pruaju mogunosti i resurse.
Kada su u pitanju sredinski resursi, vano je imati na umu da su oni relativni i kontekstualni, a ne
univerzalni. Ovo stanovite upuuje na jedinstvenu
konfiguraciju osobe i okruenja koju treba istraiti
za svakog korisnika pojedinano. Jedinstvenost klijentove situacije upuuje na istraivanje aktuelnih
naina na koje klijent stupa u interakcije sa svojim
socijalnim i fizikim okruenjem kako bi se odredilo
ta iz okruenja predstavlja resurs za klijenta.
Drugi autori ukljuuju razliite ivotne domene u
procenu snaga (Rapp and Goscha 2004). To su domeni svakodnevnog ivota, finansija, obrazovanja
i zanimanja, socijalne podrke, zdravlja, slobodnog
vremena i rekreacije, duhovnosti. Ovi ivotni domeni su odreeni sa tri vremenske dimenzije:
1. prolou (ta sam ranije radio/koristio, kako
sam reavao probleme),
2. sadanjou (ta se deava danas, ta je sada
pristupano) i
3. budunou (ta elim).
TABELA 48.
PITANJA ZA IDENTIFIKOVANJE UNUTRANJIH I SPOLJNIH SNAGA (SALEEBEY, 2006:87)
Pitanja o opstanku: Kako ste uspeli da savladate/prevaziete izazove i tekoe? ta

ste nauili o sebi i drugima tokom te borbe?
Pitanja o podrci: Na koje ljudi moete da se oslonite? Pored koga se oseate podranim, uvaenim, ohrabrenim?
Pitanja o pozitivnim iskustvima: Kada su se deavale dobre stvari u vaem ivotu, ta
je bilo drugaije?
Pitanja o mogunostima: ta elite da postignete u ivotu? Kakvu budunost oekujete za sebe i svoju porodicu?
Pitanja o samopouzdanju: Na ta ste ponosni? Koje pozitivne osobine ljudi istiu kada
priaju o vama?
Pitanja o sagledavanju situacije: Kako vi razumete svoju trenutnu situaciju?
Pitanja o postizanju promene: ta mislite da trebao uraditi, odnosno ta treba da se
desi da bi se stvari promenile? ta vi moete da uradite da se to dogodi?
Razmatranje klijentovih snaga poinje onda kada

razumemo koje ciljeve i elje ima osoba sa kojom radimo, reflektovanjem saoptenih mogunosti i nada. U
ovom procesu klijenti mogu da otkriju ili razviju nove
mogunosti za sebe i unaprede kvalitet svog ivota.
Stoga je vano uverenje socijalnog radnika da postoji inherentna sposobnost korisnika da se menja i da
on moe da pomogne korisniku da utvrdi, unapredi i
iskoristi svoje sopstvene snage. Ovaj proces zapoinje
kolaborativnim odnosom u kome se klijent sagledava
kao strunjak za sopstvena iskustva i perspektive.
197
Snage i resursi se procenjuju na individualnom

i interpersonalnom nivou (ukljuujui i porodini
nivo), kao i na nivou zajednice, tj. na socijalno-politikom nivou. Resursi mogu biti nepristupani korisnicima i na interpersonalnom i na socijalno-politikom nivou usled siromatva i strukturnih
nejednakosti, potinjavanja, diskriminacije i rasizma.
U ovim situacijama socijalni radnici i korisnici treba
da se angauju na prevladavanju prepreka i omoguavanju pristupa resursima. Prepreke za korienje
resursa se esto javljaju usled stigme ili potinja-


REZILIJENTNOST
DEO
vanja. To dalje vodi i do samostigmatizacije nekih

grupa ljudi (npr. duevno obolelih, siromanih i sl.,
prema Kondrat and Teater, 2009). Perspektiva snage navodi radnika da sagleda osobu izvan stereotipa i da se usmeri na sposobnosti korisnika da se
pokrene ka smislenom cilju u budunosti. U ovom
pogledu perspektiva snage ima emancipatorski potencijal, jer se bavi negativnim posledicama potinjavanja, diskriminacije, rasizma i etiketiranja.
Kritike ovakvog pristupa naglaavaju da se u njemu ignorie realnost problema korisnika. Meutim,
usmerenost na snage klijenta i okruenja ne porie tekoe niti potrebu da se one razmotre, jer je
negiranje problema pogreno u istoj meri koliko je
pogreno i negiranje snaga. Razumevanje problema
klijenta nije dovoljno, jer treba tragati za snagama
koje se mogu koristiti za prevazilaenje prezentovanog problema i pomak prema eljenim ishodima. Pri
tome je vano uvaiti snage kulture, jer one imaju
potencijal da pomognu korisniku u prepoznavanju i
korienju resursa koji proizilaze iz specifine kulture (Lee, 2003). Istovremeno, vano je imati na umu
znaenje koje snagama daju pojedine kulture, jer
ono to se u jednoj kulturi smatra snagom, u drugoj
se moe razumeti kao slabost. Vaan aspekt kulture
je i duhovnost, koja moe biti znaajan izvor snage (Eichler et al., 2006). Korisniku treba pomoi da
prepozna snagu koja potie iz sopstvene religiozne
zajednice ili duhovnosti.
198

6
DEO
199

REZILIJENTNOST

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
KVALITET
DOKUMENTACIJE
Kvalitetno dokumentovanje rada sa korisnicima
predstavlja jednu od znaajnih dunosti osoblja
u socijalnim slubama. Dobro dokumentovanje
pomae u usmeravanju rada osoblja i doprinosi
delotvornom partnerstvu sa korisnicima i drugim
slubama. Ono obezbeuje pisani trag o nainu na
koji je socijalna sluba bila angaovana sa pojedincima, porodicama i drugim slubama u zajednici.
Dokumentovanje pomae da se uspostavi kontinuitet u situacijama kada je zadueni radnik odsutan,

u situacijama kada druga sluba zapoinje rad sa
korisnikom i obezbeuje osnovno menadersko
sredstvo za monitoring procesa rada. Takoe, dokumentovanje predstavlja osnovno dokazno sredstvo u sluajevima albi, nadzora i istranih postupaka.
OKVIR 36.
PROBLEMI SA KOJIMA SE SUOAVAJU ORGANIZACIJA I OSOBLJE
KADA SE RADI O DOKUMENTOVANJU PROCESA PRUANJA USLUGA
(WALKER ET AL., 2010)
Nerazumevanje svrhe dokumentacije.
Nerazumevanje ta treba da bude registrovano u pojedinim formama izvetavanja.
Neuspeh da se obezbedi dobar sistem koji e olakati voenje evidencije.
Nedovoljne vetine pisanog izraavanja osoblja.
Nedostatak vremena.
Nejasnoa o tome ta se deava sa prikupljenim informacijama.
Ograniena sredstva.
Pisanje izvetaja i beleaka je sastavni deo individualizacije rada na sluaju i zahteva aktivno uee korisnika. Ipak, iskustvo govori da se stavovi
brojnih korisnika oigledno zanemaruju i ne vide u
strunoj dokumentaciji. Naravno da e biti sluajeva da neki korisnici nisu u mogunosti, usled stanja
u kom se nalaze, da doprinesu izvetajima i belekama. To ipak nije razlog za neukljuivanje korisni-
201
ka i neuvaavanje njegovog gledita. Postoje brojni

drugi naini da se utvrde potrebe i elje korisnika,
npr. kroz posmatranje, razgovor sa roacima i kroz
diskusiju sa drugim strunjacima.
Za kvalitetno dokumentovanje zainteresovani
su korisnici, struni radnici i saradnici, neposredni
rukovodioci i direktori. Zainteresovani su i saradnici iz zdravstva, policije i obrazovanja, pravni zastu-

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
pnici i drugi koji uestvuju u sudskim postupcima,

kao i organi lokalne i centralne vlasti (Department
of Human Services, 2010; North Yorkshire County

Council, 2013).
TABELA 49.
ZAINTERESOVANOST RAZLIITIH AKTERA ZA KVALITETNO DOKUMENTOVANJE
(PREMA SOCIAL SERVICES DEPARTMENT, 2011)
Korisnici. Dosijei korisnika sadre osetljive, a ponekad i kontroverzne i duboko line

informacije. Za neke korisnike, npr. decu koja se nalaze na dugotrajnom smetaju u
institucijama ili hraniteljskim porodicama, dosijei su glavni izvor informacija o njihovim znaajnim ivotnim dogaajima. Korisnici treba da znaju da dokumentovanje titi
njihova prava, da dokumentacija treba sadri tane, na injenicama zasnovane izjave o
njihovim potrebama i donetim odlukama te da je podlona proveri.
Struni radnici i saradnici angaovani u radu sa korisnikom, bilo da rade u organizaciji koja prua usluge ili kod drugih slubi koje uestvuju u radu sa korisnikom, zainteresovani su za kvalitetnu dokumentaciju. Dokumentovanje obezbeuje strukturu i pomae da rad sa korisnikom bude fokusiran. Ono predstavlja okvir za osnovne informacije
i izvor za ire informacije koje su neophodne za rad. Dokumentovanje postavlja rad sa
korisnikom u kontekst organizacije koja prua usluge, pa se moe koristiti kao analitiko ili supervizijsko sredstvo.
Neposredni rukovodioci na osnovu dokumentacije mogu da obavljaju monitoring rada
sa korisnicima i da donose strune i organizacione odluke. Oni koriste dokumentaciju da bi obezbedili kontinuitet u sluajevima kada je zadueni radnik odsutan ili ga je
potrebno promeniti.
Direktori organizacija u socijalnoj zatiti zainteresovani su da vide na koji nain se
primenjuju standardi usluga i procedure. Znaajno je i to to mogu da se oslone na
kvalitet dokumentovanja u spornim i osetljivim sluajevima, kada u javnosti i pred
nadlenim organima treba zastupati odluke koje je sluba donela, kao i u sluajevima
kada je potrebno pokrenuti disciplinski postupak. Dobra dokumentacija integrisana sa
efektivnim IT sistemom za prikupljanje podataka obezbeuje pouzdane podatke o karakteristikama i potrebama korisnika, procesu pruanja usluga i njihovim ishodima. Ovi
podaci su neophodni za delotvorno upravljanje organizacijom.
Saradnici iz zdravstva, policije i obrazovanja. Veina dosijea korisnika u socijalnoj
zatiti sadri nalaze i podatke od profesionalaca i drugog osoblja iz razliitih slubi i organizacija. Za ove organizacije je vano da se informacije koje one obezbeuju upotrebljavaju na odgovarajui nain i u skladu sa svojom namenom, da se adekvatno uvaju
i koriste uz odgovarajuu saglasnost.
Pravni zastupnici i struni radnici koji uestvuju u sudskim procedurama zainteresovani su za kvalitet dokumentacije jer im to olakava adekvatnu prezentaciju dokaza na
sudu i omoguava da tano obrazloe svoje aktivnosti u sudskim procedurama.
Organi lokalne i centralne vlasti se oslanjaju na kvalitet dokumentacije u socijalnim
slubama u obezbeenju usluga korisnicima u skladu sa definisanim standardima, postavljanju prioriteta i definisanju lokalnih i nacionalnih politika i planova.
Dosije korisnika u papirnom vidu je fascikla koja

sadri sve relevantne informacije o pojedincu ili porodici koji je upuen na korienje usluga centra za
socijalni rad ili drugih prualaca usluga socijalne
zatite, prihvaen kao sluaj i dodeljen na dalji rad
odgovornom radniku. Informacije koje sadri dosije
mogu biti u formi pisama, potvrda, uverenja, izjava
korisnika i drugih ukljuenih osoba, uputa iz drugih
slubi, fotografija, kopija linih isprava i drugih relevantnih zapisa. Dosije organizuje raznorodne informacije u odgovarajue odeljke, ime se olakava
202
njihovo korienje. Elektronski dosijei mogu se odtampati kako bi se priloili u papirnu verziju.
Struna dokumentacija rada sa korisnikom sadri pisani zapis rada organizacije socijalne zatite
sa pojedincem ili porodicom, koji sadri detalje o
svim kontaktima sa korisnikom, aktivnostima koje
su preduzete i ciljevima tih aktivnosti. Ona sadri
podatke o primenjenoj proceduri, proceni potreba,
planiranju usluga, vremenu kada su odreene aktivnosti preduzete, procesu rada i rezultatima evaluacije i ponovnog pregleda rada na sluaju. Struna

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
dokumentacija moe se, delimino ili u celosti, uvati u elektronskom i papirnom vidu.
Dokumentacija predstavlja sastavni deo pruanja usluga korisnicima i rada sa drugim slubama.
Pri ustanovljavanju sistema voenja evidencije i dokumentacije u odreenoj organizaciji socijalne zatite razmatraju se politika, procedure, deljenje informacija, korienje informacija tree strane, pitanja
jednakih mogunosti, kao i dimenzija menadmenta.
OSNOVA ZA POLITIKU PRAKSE

DOKUMENTOVANJA I KORIENJA
PODATAKA
Praksa dokumentovanja i korienja podataka treba
da bude propisana odgovarajuim aktom, da izraava vrednosti i principe i da obezbedi potovanje
zakona u punoj meri. Potrebno je regulisati sledee
elemente dokumentovanja i pristupa informacijama:
1. svrha dokumentovanja, obezbeivanje adekvatnog korienja i deljenja podataka,
2. dokumenti koji se rutinski kopiraju i daju korisnicima,
3. slubenik ili struni radnik odgovoran za pitanja dostupnosti poverljivih informacija,
4. nain pristupa informacijama, taka kada
zahtev za informacijama postaje formalan,
dostupnost informacija osobama sa invaliditetom, pitanja poverljivosti, ogranienja poverljivosti i ogranienja pristupa,
5. protokoli i saglasnosti za korienje informacija od strane drugih prualaca usluga, organa i slubi,
6. evidencija podnetih zahteva za pristup informacijama i odgovora na te zahteve,
7. arhiviranje i unitavanje dokumentacije (u
elektronskom i papirnom sistemu).
203
ZADATAK RUKOVODIOCA U
OBEZBEENJU KVALITETA
DOKUMENTACIJE
Zadatak rukovodioca u vezi sa dokumentovanjem
rada sa korisnicima jeste nadgledanje prakse, provera usaglaenosti sa procedurama za korienje
podataka i kvaliteta rada sa korisnikom u okviru supervizijskog ili drugog procesa za donoenje odluka. Znaajno je da rukovodioci pokau strunom i
drugom osoblju da je dokumentovanje rada vaan
segment procesa pruanja usluga korisniku. To se
postie jasno iskazanim stavom prilikom zapoljavanja, ukljuivanja novog osoblja u rad, obuke, ocenjivanja rada, monitoringa i periodinih pregleda.
Odgovorno dokumentovanje je zadatak za kompletnu organizaciju socijalne zatite. Proces treba da obuhvati osoblje svih nivoa, tako da zadaci,
uloge i odgovornosti u dokumentovanju podataka
budu potpuno jasni. Neposredni rukovodioci treba
da rade u partnerstvu sa supervizorima, mentorima
i drugim trenerima koji obuavaju osoblje kako bi se
obezbedilo da struni radnici razviju odgovarajue
vetine i da se one primenjuju u praksi.
Tokom procesa procene, planiranja i intervencija, administrativni nadzor nad dokumentacijom
obezbeuje podrku strunom radu i adekvatnost
preduzetih postupaka. Odluke koje se donose u supervizijskom procesu predstavljaju vaan deo dosijea korisnika i treba da budu jasno zabeleene u
njemu. Rukovodioci imaju zadatak da nadgledaju
proces dokumentovanja i prilagoavaju proces tako
da dokumentovani podaci budu jasniji, konkretniji i
da se izbegava dupliranje podataka.

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
DELJENJE INFORMACIJA I
DOBIJANJE SAGLASNOSTI ZA
DELJENJE INFORMACIJA
Deljenje informacija meu slubama u zajednici
ima vitalni znaaj u ranom prepoznavanju i obezbeenju usluga deci sa smetnjama u razvoju. Kod dece
koja su rtve zlostavljanja i zanemarivanja, odraslih
rtava porodinog nasilja i sl. deljenje informacija omoguava zatitu od daljih povreda. Takoe,
u brojnim situacijama koje ukljuuju odrasle i stare
korisnike socijalne zatite (nasilje u porodici, zapoljavanje i radno osposobljavanje primalaca materijalnih davanja, zatita osoba sa invaliditetom i sl.)
razmena informacija sa drugim slubama i organima
u zajednici omoguava pravovremene intervencije.
Na samom poetku rada, korisnicima treba otvoreno i potpuno objasniti koje e se informacije deliti
sa drugim strunjacima i slubama, kako e se deliti
i zato je to potrebno, i za to treba traiti saglasnost
korisnika. Saglasnost za deljenje informacija se ne
trai od korisnika i drugih ukljuenih osoba samo
izuzetno, u tri sluaja (DoH, 2000b):
dice koji nisu dali saglasnost za deljenje poverljivih

informacija. Informacije se i tada mogu deliti ukoliko
struni radnik na osnovu okolnosti sluaja proceni
da postoji dovoljna, odnosno pretena potreba ili
razlog za deljenje informacija bez saglasnosti korisnika.
Struni radnik koji se dvoumi oko toga da li ima
dovoljno elementa koji ukazuju na opasnost od ozbiljne povrede ili tete treba da potrai savet kolega,
supervizora ili rukovodioca.
Kada se podaci o korisniku dele sa drugima,
struni radnik, u skladu sa svrhom podele podataka,
obezbeuje da podaci budu:
ukoliko bi traenje takve saglasnosti dovelo

korisnika ili drugu osobu u opasnost od ozbiljne povrede ili tete,
ukoliko bi traenje saglasnosti omelo spreavanje i otkrivanje krivinog dela ili krivino
gonjenje,
ukoliko bi davanje saglasnosti moglo da omete istragu krivinog dela.
Dakle, kada se saradnici iz drugih ustanova ukljuuju u procenu ili planiranje, oni treba da dobiju
samo onoliko informacija koliko je relevantno za njihovo konstruktivno uee, uz prethodno dobijenu
saglasnost korisnika. Tako se saradnicima u zajednici alje izvod iz dokumenta (npr. plana usluga i
mera) koji sadri prvenstveno one informacije koje
se tiu njihovog neposrednog angaovanja i eventualno druge nune informacije. Svaku odluku da se
informacija saoptava ili ne saoptava treba dokumentovati.
Postoje okolnosti u kojima se deljenje poverljivih
podataka bez saglasnosti zahteva u javnom interesu. To ukljuuje okolnosti:
Bezbednost i dobrobit korisnika se razmatraju u

svim sluajevima kada se donosi odluka o deljenju
informacija o njima. To se posebno odnosi na korisnike koji zbog svog uzrasta, stanja ili ometenosti
imaju ogranienu mogunost samozatite. U svim
sluajevima u kojima se sumnja da postoji opasnost
od ozbiljne povrede ili tete, bezbednost i dobrobit
korisnika imaju prednost nad ostalim zahtevima.
Potrebno je da se u najveoj moguoj meri potuju elje dece i odraslih korisnika i lanova poro-
204
adekvatni nameni,
tani,
aurni i
saopteni na siguran nain, iskljuivo odgovarajuim osobama.
kada postoje dokazi ili postoji opravdana

sumnja da je korisnik pretrpeo ozbiljnu povredu ili tetu ili je riziku da takva povreda
nastane,

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
kada treba spreiti nastanak ozbiljne povrede

ili tete kod korisnika, ukljuujui spreavanje
i otkrivanje krivinog dela ili krivino gonjenje.
Kriterijumi za procenu da li dete u konkretnoj
prilici dovoljno razume stvari kako bi moglo da d
ili odbije saglasnost za deljenje svojih podataka su
sledei (Social services department, 2011):
1. Da li dete razume pitanje koje ste mu postavili?
2. Da li dete razume na odgovarajui nain:
a) Koje informacije mogu biti podeljene?
b) Razlog za deljenje informacija?
c) Implikacije deljenja podataka, odnosno
implikacije nedeljenja podataka?
3. Da li dete:
a) Shvata i razmatra mogunosti izbora koje
su mu ponuene?
b) Razmatra razliite aspekte situacije?
c) Izraava jasno i nedvosmisleno lino gledite u vezi sa predmetom ili stalno menja
miljenje?
U mnogim sluajevima kada dete ne moe da
d saglasnost ili kada struni radnik zakljui kako
dete ne moe da je d, saglasnost se trai od roditelja. U situacijama kada se trai saglasnost roditelja obino nije potrebno da se izjasne oba roditelja.
U situacijama kada su lanovi porodice u konfliktu,
treba paljivo razmotriti od koga se trai saglasnost. Kada struni radnik zakljui da dete moe
da d ili odbije saglasnost, onda se takva odluka
deteta razmatra kao validna ak i ako se roditelj ne
slae sa njom.
Dobra praksa je da se trai saglasnost od odrasle
osobe kad god je to mogue. Za sve osobe starije od
15 godina se automatski smatra da imaju kapacitet
da daju ili ne daju saglasnost za deljenje poverljivih
podataka, osim ukoliko ne postoje suprotni dokazi.
Osobe liene poslovne sposobnosti nisu automatski
nesposobne da daju saglasnost i uestvuju u postupcima koji se na njih odnose. Takoe, osobe koje
su inae kompetentne da daju saglasnost mogu biti
privremeno nesposobne usled dejstva alkohola ili
droga, stanja oka, straha i sl. injenica da je osoba
preduzela neto to se drugima ini iracionalnim ili
neopravdanim treba da se uzme kao osnova za zakljuivanje da li ona moe da donosi odluke. Ukoliko
je odluka u potpunoj suprotnosti sa ranije izraenim
eljama ili je zasnovana na nerealnom sagledavanju
okolnosti i injenica, to moe da bude indicija za trenutni nedostatak kapaciteta.
Sve odluke u vezi sa osobom koja nema kapacitet da d saglasnost donose se u skladu sa njenim
najboljim interesima. Odreivanje najboljih interesa
nije pokuaj da se odredi ta je to to bi osoba elela za sebe. Koliko je to mogue i uzimajui u obzir
sve relevantne faktore, treba istraiti ta aktuelno
205
i dugorono moe da predstavlja najbolje interese

osobe. Faktori koje treba razmotriti ukljuuju:
elje korisnika (tamo gde se mogu utvrditi),
gledita drugih osoba koje su bliske korisniku,
posebno bliskih roaka, partnera, negovatelja, staratelja i sl.
I kada se proceni da korisnik nema kapacitet da
donosi odluke, treba iskoristiti svaku mogunost da
se saznaju i uvae njegova gledita.
KADA SE SAGLASNOST NE TRAI

Postoje okolnosti u kojima ne treba traiti saglasnost, i to kada bi traenje saglasnosti:
dovelo korisnika u povean rizik od ozbiljne
povrede ili tete,
omelo spreavanje ili otkrivanje ozbiljnog krivinog dela ili
vodilo neopravdanom odlaganju istrage navoda da postoji ozbiljna povreda ili teta.
Socijalne slube obezbeuju poverljivost podataka o linosti i za to su odgovorne prema zakonu.
Podaci se koriste samo u svrhu pruanja usluga i nikada se ne smeju saoptiti treoj strani niti koristiti
za line svrhe.
Prilikom otkrivanja informacija o linosti bez saglasnosti osobe, u odreivanju razumnog osnova
treba razmotriti sledea pitanja:
obavezu poverljivosti prema drugim ukljuenim osobama,
sve korake koji su preduzeti u potrazi za drugom osobom koja e otkriti informacije,
da li je druga osoba u stanju da d saglasnost,
svako odbijanje saglasnosti od strane druge
osobe.
PRAVO NA PRISTUP POVERLJIVIM

INFORMACIJAMA KOD DECE I
MLADIH DO 14 GODINA
Deca korisnici, posebno deca koja ne ive sa biolokim roditeljima, uvidom u svoj dosije (uz neophodnu podrku u skladu sa uzrastom i zrelou) imaju
mogunost da steknu mnogo jasnija znanja o svom
poreklu i bolje razumeju razloge za odreene porodine i druge odluke i dogaaje iz prolosti, kao i da
bolje uestvuju u planiranju svoje budunosti.
Deca koja su due vreme na smetaju obino
nisu svesna postojanja vanih informacija koje su
pohranjene u porodinom ili korisnikom dosijeu.
Mnoga od njih nikada nisu videla osnovne dokumente, ukljuujui IMKR, te su u riziku da izgube
kontakt sa svojom prolou. Knjiga ivota i rad
na ivotnoj prii se esto razume kao zadatak koji se

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
obavlja nezavisno od redovnih kontakta sa zaduenim strunim radnikom voditeljem sluaja. Dete na
smetaju koje ima otvorenu mogunost da redovno
pregleda svoj dosije moe postepeno da gradi razumevanje sebe i svoje porodice.
Kada dete mlae od 14 godina zahteva uvid u
svoj dosije, treba doneti odluku da li dete razume
prirodu zahteva na odgovarajui nain. Ukoliko dete
razume prirodu zahteva, pristup podacima treba
omoguiti. Kada dete mlae od 14 godina nema odgovarajue razumevanje da podnese takav zahtev,
roditelji ili zakonski zastupnik mogu podneti zahtev
u ime deteta, ukoliko to nije u suprotnosti sa interesima deteta.
Kada prualac usluga socijalne zatite smatra da
pristup roditelja dosijeu deteta moe da nanese ozbiljnu tetu bilo kome, ukljuujui i dete, roditelju se
ne omoguava uvid u podatke. Isti zahtevi vae i za
lica liena poslovne sposobnosti. Zahtev za pristup
poverljivim podacima mora se dati u pismenom
obliku i mogu se naplatiti nuni trokovi izdavanja
kopije9.
DUNOST DELJENJA INFORMACIJA

Usaglaeni rad slubi u zajednici podrazumeva meusobnu razmenu informacija o korisnicima kako
bi se intervencija obezbedila u to ranijoj fazi rada.
Delotvorna prevencija je mogua ukoliko postoji aktivan proces za identifikovanje dece i mladih i
odraslih i starih koji su izloeni rizicima i ukoliko se
informacije dele sa slubama koje pruaju usluge
namenjene specifinim grupama.
Kada se takve informacije prosleuju, traenje
saglasnosti od korisnika je prva mogunost koja se
razmatra. Treba proaktivno informisati decu i odrasle korisnike i lanove njihovih porodica, i to kada
prvi put stupaju u kontakt sa konkretnom slubom,
na koji nain se pruaju usluge, koje se informacije
prikupljaju, koje se informacije dele sa drugima, sa
kim, kada i kako i treba traiti njihov pristanak za to.
Potrebno je otvoreno i iskreno objasniti na koji nain
se i kako se barata informacijama. Iskustvo pokazuje
da velika veina korisnika daje svoju saglasnost u
takvim okolnostima.
Kada je informacija poverljiva, a korisnik odbija
da d saglasnost, to se mora potovati, osim ako
struni radnik ne zakljui da preteni javni interes
opravdava saoptavanje informacija.
Veoma je znaajno izgraditi odnos poverenja sa
korisnikom, prvenstveno tako to e mu se objasniti
pitanja i procedure koje se odnose na poverljivost i
deljenje informacija sa drugim osobama i slubama.
Osnovne vetine u ovom procesu obuhvataju rukovanje informacijama, vetine jasne komunikacije i
vetine angaovanja i ukljuivanja.
206
Zakon o zatiti podataka o linosti, Slubeni glasnik RS,

br. 97/2008, 104/2009 dr. zakon, 68/2012 odluka
US i 107/2012.
POVERLJIVOST
Prilikom odluivanja da li da e informacije deliti treba razmotriti zakonske obaveze, ukljuujui i to da li
je u pitanju poverljiva informacija, a ukoliko jeste, da
li postoji javni interes dovoljan da opravda deljenje
informacija.
Poverljivi podaci su:
podaci koji imaju odreen stepen osetljivosti,
oni koji nisu dostupni javnosti na zakonit nain,
podaci koji nisu ve dostupni iz drugih javnih
izvora i
podaci dobijeni u okviru odnosa u kome osoba koja ih je saoptila smatra da ti podaci
nee biti dalje saoptavani.
Na primer, nastavnik moe da zna da neki uenik
ima roditelja koji zloupotrebljava droge. Ovo je osetljiva informacija, ali ne mora biti poverljiva ukoliko je
iroko poznata ili ukoliko je saoptena nastavniku u
okolnostima u kojima je osoba znala da e informacija biti podeljena sa drugima. Ukoliko je nastavnik
to saznao iz poverljivog razgovora sa uenikom, informacija e biti poverljiva.
Poverljivost se kri kada saoptavanje poverljivih
podataka nije odobrila osoba koja ih je saoptila ili
na koju se odnose. Ukoliko je informacija obezbeena u kontekstu koji podrazumeva upotrebu te informacije u ograniene svrhe i od strane odreenog
kruga ljudi, onda takvo korienje tih informacija ne
predstavlja krenje poverljivosti. Takoe, poverljivost nee biti prekrena ukoliko postoji eksplicitna
saglasnost za saoptavanje informacije.
Ustav jemi zatitu prava na privatnost i podataka o linosti10, a posebnim zakonima je garantovano pravo na poverljivost privatnih podataka koje
je korisnik saoptio strunom radniku, ukljuujui
i podatke koji se tiu njegove linosti, ponaanja i
porodinih okolnosti i naina korienja usluga socijalne zatite. Pravo na privatnost podrazumeva da
korisnik ima pravo na potovanje privatnosti prilikom pruanja usluga socijalne zatite.
10
Ustav Republike Srbije, l. 42, Slubeni glasnik RS, br.

98/06.

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
OKVIR 37.
POVERLJIVE INFORMACIJE O KORISNIKU
Prema ZSDZ CG, poverljive informacije o korisniku definisane su na sledei nain
(l. 150):
Sve informacije o linim i porodinim prilikama korisnika koje pruaoci usluga
vode o korisniku su povjerljive informacije.
Povjerljive informacije o korisniku prualac usluga moe koristiti samo u svrhu
pruanja usluge.
Korisnik ima pravo na zatitu povjerljivosti svih privatnih podataka iz dokumentacije koja se obrauje za potrebe pruanja usluge, izvjetavanja o radu ustanove ili
drugih prualaca usluga, ukljuujui i one koje se tiu njegove linosti, ponaanja i
porodinih okolnosti i naina korienja usluga socijalne i djeje zatite.
Povjerljivim informacijama smatra se i:
1) podatak da korisnik koristi pravo ili uslugu;
2) vrsta prava ili usluge pruene pojedinom korisniku;
3) ime, adresa i drugi lini i identifikacioni podaci o korisniku;
4) podaci koji se nalaze u zahtjevu korisnika;
5) informacije koje sam korisnik saoptava o sebi;
6) informacije koje druga lica saoptavaju o korisniku;
7) podaci dobijeni u vezi korisnika tokom pruanja usluge;
8) procjene, nalazi, profesionalni stav ili miljenje pruaoca usluge o korisniku;
9) podaci koji se nalaze u izvjetajima zdravstvenih ustanova za korisnika;
10) informacije o korisniku kao to su: fotografije korisnika, crtei napravljeni od
strane korisnika tokom procesa pruanja usluge, svojeruno pisane izjave ili
komentari i primjedbe korisnika, pisane biljeke pruaoca usluge ili korisnika,
audio i video snimci sainjeni u vezi sa korienjem usluge i drugo;
11) sadraj prepiske sa drugim ustanovama ili organizacijama, ako ta prepiska sadri informacije o korisniku ili drugim licima koja su sa njim povezane.
Ukoliko ne postoji saglasnost za saoptavanje

poverljivih podataka, one se mogu deliti sa drugim
relevantnim stranama na zakonit nain ukoliko postoji javni interes. Traenje saglasnosti je prvi korak,
ukoliko je to mogue i prikladno. Kada nije mogue
dobiti saglasnost ili je saglasnost odbijena, odnosno kada bi traenje saglasnosti omelo spreavanje
krivinog dela, otkrivanje krivinog dela ili krivino
gonjenje, struni radnik na osnovu okolnosti svakog
pojedinanog sluaja mora da proceni da li postoji
javni interes za otkrivanjem poverljive informacije.
207
Javni interes moe da nastane u raznim okolnostima, kao to su zatita dece ili drugih osoba od
povrede ili spreavanje krivinog dela. Kljuni faktor
u saoptavanju poverljivih informacija je proporcionalnost, odnosno da li saoptavanje informacija
predstavlja odgovor proporcionalan javnom interesu u konkretnom sluaju, tj. kakve su posledica
saoptavanja i posledice nesaoptavanja poverljivih
informacija.

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
OKVIR 38.
DONOENJE ODLUKA O SAOPTAVANJU INFORMACIJA
Ovde se navode pitanja koja mogu pomoi strunom radniku u razmatranju parametara znaajnih za saoptavanje podataka koji su vezani za rad sa korisnikom.
1) Da li postoji zakonski osnov koji profesionalcu ili odreenoj slubi nalae da
deli informacije?
2) Da li informacija omoguava da osoba bude identifikovana?
3) Da li je informacija poverljiva?
4) Ukoliko je informacija poverljiva, da li imate saglasnost da je podelite?
5) Da li postoji zakonska dunost ili sudski nalog da saoptite informaciju?
6) Ukoliko je osoba odbila da d saglasnost ili ukoliko postoje valjani razlozi da ne
traite saglasnost za otkrivanje poverljive informacije, da li postoji odgovarajui
javni interes da delite te informacije?
7) Ukoliko donesete odluku da delite informacije, da li su one adekvatne i da li se
dele na odgovarajui nain?
8) Da li ste na odgovarajui nain zabeleili svoju odluku?
TA INI SAGLASNOST?
Saglasnost mora biti informisana, to znai da
osoba koja daje svoj pristanak mora da razume zato informacije treba da se saoptavaju, ko e imati
uvid u njih, u koje e se svrhe koristiti te informacije
i druge implikacije.
Saglasnost moe biti eksplicitna ili implicitna. Dobijanje eksplicitne saglasnosti je dobra praksa, a ova
saglasnost se moe dati usmeno ili pisanim putem.
Pisana saglasnost se preporuuje jer umanjuje mogunost buduih nesporazuma. Implicitna saglasnost
moe biti validna u mnogim okolnostima. Saglasnost
moe biti pretpostavljena ukoliko je kontekst takav
da je deljenje informacija sastavni deo aktivnosti, a
posebno ukoliko je to bilo saopteno na samom poetku rada, kao kada se radi procena potreba. Takoe, ukoliko centar za socijalni rad upuuje korisnika
na korienje usluge sa kojom se korisnik ve saglasio, podrazumeva se da je korisnik dao saglasnost da
se odgovarajui (po pravilu ne svi, ve samo relevantni) podaci dele sa pruaocem konkretne usluge.
Pristup pomou koga se obezbeuje saglasnost
treba da bude transparentan, uz potovanje linosti
korisnika. Dobra praksa je da se na samom poetku
rada sa korisnikom i porodicom jasno saopti nain
na koji centar ili drugi prualac usluga postupa sa
informacijama. U mnogim procedurama koje primenjuju savremene socijalne slube automatski se trai pisana saglasnost korisnika za pristup njegovim
informacijama i deljenje potrebnih informacija radi
ostvarivanja prava korisnika. Saglasnost se svakako
ne izmamljuje pretnjom ili odbijanjem da se usluga
obezbedi. Ukoliko doe do znaajne promene u
nainu na koji se koriste informacije, treba ponovo traiti saglasnost. Korisnik ima pravo da povue
saglasnost u svakom trenutku, mada se to u praksi
izuzetno retko deava.
208
KORIENJE POVERLJIVIH
PODATAKA ZA POTREBE
ISTRAIVANJA
Podaci o korisniku mogu se koristiti za svrhe naunog istraivanja. Pojedinci koji trae odobrenje radi
sprovoenja istraivanja po pravilu podnose zahtev
u pisanoj formi. Da bi bio odobren, zahtev treba da
sadri sledee:
1. obrazloenje da takvo istraivanje moe proiriti znanje i unaprediti profesionalnu praksu,
2. opis naina na koji e se istraivanje sprovesti
i u koju svrhu e se koristiti dobijeni rezultati,
3. podatke koji ukazuju na kvalifikacije i ovlaenja pojedinca da sprovodi istraivanje u
toj oblasti,
4. obavezu istraivaa da uva poverljivost podataka,
5. garancije da e se podaci koristiti samo za
potrebe istraivanja i prikazivati na nain koji
ne moe da otkrije identitet osobe.
Prava korisnika odreena su u skladu sa meunarodnim standardima u ovoj oblasti, koji su
utvreni ratifikovanim meunarodnim konvencijama. U zakone su integrisana opteprihvaena
pravila meunarodnog prava koja garantuju Povelja
o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim
slobodama, Kovencija o pravima osoba sa
invaliditetom, Konvencija UN o pravima deteta, kao
i Ustav Republike Srbije.
Pravo na informacije je usko povezano sa pravom na uee korisnika u donoenju odluka. Bez
uea korisnika u proceni svog stanja i potreba i u
odluivanju o pruanju potrebne usluge, kao i bez
blagovremenog pruanja svih obavetenja koja su
mu potrebna za donoenje odluke i pristanak na

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
uslugu, nema punovanog pristanka i korisniku se

ne moe pruiti usluga socijalne zatite, osim u sluajevima predvienim zakonom. U skladu sa ovim,
korisnik dobija potrebnu podrku za donoenje odluke u vezi sa korienjem usluge, to se posebno
odnosi na osobe koje usled svoje bolesti, stanja,
oteenja ili neukosti mogu da uestvuju u donoenju odluka samo uz odgovarajuu podrku. Takoe,
u skladu sa Konvencijom UN o pravima deteta i Porodinim zakonom, dete ima pravo da, u skladu sa
uzrastom i zrelou, uestvuje i daje miljenje u svim
postupcima u kojima se odluuje o njegovim pravima. Ovim se stvaraju preduslovi i za ostvarivanje
prava na slobodan izbor usluga i pruaoca usluga.
209
Zatita privatnosti korisnika socijalne zatite

ima kljuni znaaj za uspenost preduzetih usluga
i intervencija i potovanje linosti svakog oveka.
Zbog obelodanjivanja poverljivih podataka o linosti i o ivotnim okolnostima i problemima korisnika dolazi do sporova i prekida odnosa saradnje i
poverenja koji je neophodan za efikasno spreavanje, otklanjanje ili ublaavanje socijalne iskljuenosti.
Pravo na pritubu obezbeuje korisniku koji nije
zadovoljan pruenom uslugom, postupkom ili ponaanjem osoba angaovanih u socijalnoj zatiti mogunost da podnese pritubu nadlenom organu.

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
DOKUMENTOVANJE RADA
NA SLUAJU
U poetku razvoja socijalnog rada kao profesije, dokumentacija je, pod uticajem psihodinamikog okvira, promovisala narativni stil i izradu izvetaja socijalnog radnika u vidu eseja o psihosocijalnoj istoriji i
proceni klijenta, problema i situacije. Standardi koji
su kasnije razvijeni proistiu iz pristupa orijentisanih
na problem u kojima se trai da procena sadri jasne
termine koji specifikuju konkretno ponaanje (egarac i Burgund, 2014).
Dokumentovanje moe da bude zahtevno i za
iskusne radnike, a manje iskusni radnici su esto u
dilemi koliko opirno ili saeto treba dokumentovati
pojedine aspekte rada. Po pravilu, dokumentacija o
korisniku i radu na sluaju treba da bude koncizna,
kako bi se paljivo koristili resursi (pre svega vreme strunog radnika) i uvala privatnost korisnika.
Meutim, dokumentacija treba da bude sadrajna
u dovoljnoj meri da usmerava pruanje usluga, da
odgovori na standarde usluga te obezbedi zatitu
zakonitosti za korisnika, strunog radnika i za socijalnu slubu.
Uslov za dobro dokumentovanje je sposobnost
donoenja kompleksnih profesionalnih sudova (Kagle and Kopels, 2008). Znaajna je sposobnost za
kritiko miljenje, za sumiranje znaajnih informacija
i izostavljanje suvinih detalja. To ponekad moe da
lii na hod po ici (Sidel, 2011), jer se dokumentovanje obavlja u skladu sa standardima i potrebama rada uz razmiljanje o onima koji mogu traiti
pregled dokumentovanih sadraja (korisnik, sud,
inspekcija i sl.).
Prilikom izbora ta treba i u kojoj meri dokumentovati, vano usmerenje je svrha usluga koje se
pruaju. Vea panja se posveuje podacima koji su
direktno povezani sa svrhom rada. Tako e se u situacijama sporova roditelja oko vrenja roditeljskog
prava znatno vea panja posvetiti roditeljskim
kompetencijama i nainu na koji roditelji odgovaraju
na potrebe deteta nego npr. pitanjima zaposlenosti
ili resursa zajednice.
210
Po pravilu, u dokumentaciju ne treba unositi

(Moline et al., 1998):
informacije koje mogu da posrame ili kompromituju korisnika ili strunog radnika,
nerelevantan materijal koji nema uticaj na rad
na sluaju,
podatke koje drugi itaoci (npr. advokata,
drugih strunjaka i sl.) mogu pogreno interpretirati,
nerelevantne podatke koji nisu vezani za usluge i prola iskustva koja nemaju uticaj na
aktuelno korienje usluga.
line doivljaje i oseanja socijalnog radnika.
Najvee je pitanje kada treba praviti kratke, a
kada opsene beleke, odnosno koliko dugaak i
detaljan zapis treba sainiti? Detaljniji, ekstenzivniji opisi se preporuuju u sledeim situacijama:
kada se desi neto neuobiajeno ili izuzetno
sloeno,
kada se donosi novi plan ili odluka,
kada se prikupe vane nove informacije,
kada je situacija potencijalno opasna (po korisnika, socijalnog radnika ili nekog drugog),
u hitnim i vanrednim situacijama,
kada ima razloga da je mogue pokretanje
neke zakonske mere ili postupka,
kada doe do tekoa u obezbeenju usluga
prema planu.

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
Krae beleke se koriste u rutinskim susretima

(npr. na dananjem sastanku razgovarao sa Pavlom
o nainu na koji provodi slobodno vreme) ili prilikom obavljanja rutinskih poslova (npr. hranitelju
je dostavljena overena zdravstvena knjiica), kada
ima veoma malo novih informacija ili promena u odnosu na tekue stanje.
Zapisivanje podataka koji se ve nalaze u dosijeu korisnika ili kitnjasto izraavanje i ekstenzivna upotreba fraza i kvaziprofesionalnog argona
predstavljaju nepotrebno gubljenje vremena. Kada
je potrebno, na odreene podatke se moe uputiti
ukazivanjem u kom dokumentu ili dokumentima se
nalaze. U drugim sluajevima, podaci koji su ranije
uneti u dosije predstavljaju se sumarno, u meri koja
je potrebna za aktuelnu svrhu rada.
Dokumentacija treba da obezbedi mogunost
strunom radniku da pokae i odbrani svoj rad. Uvek
kada se utvruju odgovornost i strunost postupanja (kod albi, sudskih postupaka, inspekcijskog
nadzora i sl.) preispituju se i kvalitet i sadraj dokumentacije. Remerova (2005) navodi pitanja upravljanja rizikom kod dokumentovanja u etiri oblasti:
1. Sadraj (dovoljno detalja za obezbeenje
usluga, balansiran pristup izmeu previe i
premalo informacija; izbegavanje preteranih detalja u opisu krize; opreznost u pisanju
strunih beleki van dokumentacije; odvojeni podaci u dokumentovanju usluga za parove i porodice u sukobu).
2. Terminologija (jasne, precizne i specifine
rei i izrazi, ne dokumentovati zakljuke bez
adekvatnih podataka koji su u osnovi zakljuaka; izbegavanje omalovaavajuih izraza,
jer to moe da dovede do optubi za klevetu).
3. Kredibilitet (aurno dokumentovanje; izbegavanje prognostikih izjava: po pravilu ne
treba dokumentovati namere, nego ono to
je uraeno; itak zapis, bez gramatikih i pravopisnih greaka; nije dozvoljeno menjanje,
antidatiranje, sakrivanje, gubljenje ili unitavanje dokumentacije).
4. Pristupanost (poznavanje zakonskih propisa za korienje podataka o linosti, uvanju
privatnosti i poverljivosti; poznavanje relevantnih propisa koji reguliu dokumentovanje; uvanje dosijea na odgovarajuem mestu
i na odgovarajui nain).
211
TA JE RELEVANTNO ZA
BELEENJE U LISTU PRAENJA,
KONTAKATA I RADA NA SLUAJU
U ovom jednostavnom dokumentu belee se informacije od leernih do veoma znaajnih: telefonski
poziv, kuna poseta i neka aktivnost koju je struni
radnik preduzeo u ime korisnika i porodice. Ovde
su pohranjene operativne informacije koje govore
o tome ko, ta, kada i kako preduzima tokom rada
na sluaju, kao i drugi tekui dogaaji koji utiu na
okolnosti ivota korisnika i porodice. Sa druge strane, ono to nije ubeleeno u List praenja nije se ni
dogodilo, pa treba biti obazriv i beleiti sve propisane radnje i dogaaje, kao i vane okolnosti koje se
javljaju tokom rada.

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
BELEKE U LISTU PRAENJA, KONTAKATA I RADA NA SLUAJU
List praenja je jedinstveni dokument u koji se hronoloki upisuju:
svi kontakti koji su ostvareni tokom i povodom rada sa korisnikom i porodicom;
kontakti se predstavljaju u okviru krae ili (po potrebi) due i detaljnije beleke,
svi struni postupci i radnje (ukljuujui pokretanje ili kompletiranje procedure
unutar pojedinih predmeta koji su sastavni deo sluaja),
nalazi usmerene procene voditelja sluaja i drugih lanova tima i saznanja iz
tekue procene,
supervizijske i timske odluke donete tokom rada na sluaju,
zapaanja, komentari, pribeleke voditelja sluaja i drugih ukljuenih strunih
radnika u vezi sa radom na sluaju.
Struni radnik koji je unosi beleke datira i potpisuje svaku beleku. Zabeleku
moe da potpie i vie radnika istovremeno (npr. timski zakljuak).
Vrsta kontakta ili vrsta rada na sluaju belei se u okviru kategorije Kontakt:
1) Kuna poseta (planirana/neplanirana, vreme, cilj posete, ko je sve bio prisutan,
glavni dogaaji, dogovori i zapaanja strunog radnika)
2) Kontakt u centru za socijalni rad
sa korisnikom i lanovima porodice korisnika
sa korisnikom
sa lanovima porodice korisnika
drugo
3) Drugi kontakt sa korisnikom ili lanom porodice
neposredni (upisuje se gde je kontakt ostvaren u ustanovi za smetaj ili prihvatilitu, u hraniteljskoj ili drugoj porodici, u koli ili na radnom mestu, i ko ga je
ostvario, tj. sa kim je ostvaren)
telefonski (opisati kako i sa kim)
drugo (opisati kako i sa kim)
Za sve kontakte sa korisnikom i porodicom navodi se vreme, mesto kontakta,
osoba ili osobe sa kojima je razgovarano, povod i ishod kontakta (ta se desilo i ta
je dogovoreno), da li je kontakt planiran (unapred dogovoren) ili neplaniran, (po
potrebi) detaljniji sadraj razgovora i opis situacije i (po potrebi) zapaanja strunog radnika (npr. Marko je delovao veoma uznemireno tokom razgovora ili Tokom
kune posete dete je sve vreme sedelo kod babe u krilu, nijednom nije prilo majci).
212

DEO
BELEKE U LISTU PRAENJA, KONTAKATA I RADA NA SLUAJU
4) Kontakti sa saradnicima iz drugih ustanova (navesti vrstu ustanove: socijalne
i deije zatite, zdravstvene zatite, obrazovanja, policija, tuilatvo, nevladina
organizacija koja nije u sistemu usluga socijalne i deije zatite ili drugo).
Za svaki od ovih kontakata opisati da li je neposredan ili telefonski, ustanovu iz koje
dolazi saradnik iz zajednice, povod i ishod kontakta (ta se desilo i ta je dogovoreno).
Regularno se belee sastanci tokom rada na sluaju i procedure koje se pokreu ili
kompletiraju, i to:
timski sastanak sa saradnicima iz CSR,
supervizijski sastanak za konkretan sluaj,
drugi sastanak ili konsultacija za konkretan sluaj,
timski sastanak sa saradnicima u zajednici:
konferencija sluaja radi procene,
konferencija sluaja radi izrade plana ili
drugo.
Koncizno se belee prisutni uesnici, povod i ishod kontakta, zakljuci i donete
odluke. U svim sluajevima kada je korisnik ili lan porodice prisutan sastancima, to
se belei i opisuje se uee korisnika.
5) Pribavljanje dokumentacije (od strane korisnika ili zastupnika ili po slubenoj
dunosti)
6) Kompletiranje procedure unutar predmeta, koje se u centru za socijalni rad
oznaava na jedan od sledeih naina:
otvaranje predmeta,
uzimanje izjave,
izdavanje reenja,
izdavanje zakljuka,
revizija,
prestanak prava,
neodlona intervencija,
kompletiranje poetne procene,
kompletiranje usmerene procene,
kompletiranje poetnog plana,
kompletiranje porodinog plana sa planom stalnosti za dete,
kompletiranje plana za odrasle i stare,
kompletiranje ponovnog pregleda,
kompletiranje posebnih nalaza i miljenja u okviru usmerene procene,
kompletiranje nalaza i miljenja voditelja sluaja / OS,
kompletiranje nalaza i miljenja za MD,
kompletiranje timskog zakljuka,
kompletiranje rada na predmetu,
zavretak rada sa korisnikom,
drugo.
213
DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
PRIKAZ SLUAJA 3.
POPUNJAVANJE LISTE PRAENJA, KONTAKATA I RADA NA SLUAJU
CSR abac
Ime i prezime Miketi, Marice, Lara
Datum i vreme
izvrenja
12. 12. 2012. 9:00
Unos 11:00
12. 12. 2012. 12:30

Unos: 15:00
13. 12. 2012. 10:00
Podaci o kontaktu / radu na sluaju i potpis strunog radnika

Kontakt sa saradnicima iz drugih ustanova - iz policije
Obavetenje Centru od strane policije o intervenciji po prijavi komiluka da je devojica
zanemarena i bez nadzora majke i ouha. Kominica je pronala dvogodinje dete sino u 22
h 15 minuta u zgradi na stepenitu kako plae jer je palo. U kui nije bilo nikog pa je dovela
dete kod sebe i pozvala policiju. Nakon dva sata se pojavio ouh i uzeo dete od kominice.
Policija napravila zapisnik, bila prisutna kada je ouh preuzeo devojicu i nije odmah obavestila deurnog radnika CSR, ve je obavetenje prosledila ujutro. Prikupljeni raspoloivi podaci u
telefonskom kontaktu sa slubenikom policije Ratkom Rodiem i kominicom koja je podnela
prijavu policiji Leposavom Lazi (tel. 12345678). Uvidom u dokumentaciju, dete Lara Miketi
niti lanovi njene porodice o kojima postoje saznanja nisu bili korisnici CSR Podgorica. Sluaj
je otvoren i odreen je prioritet 1 i prosleen voditelju sluaja (Danka Luki).
Prijemni radnik
Anka Mici
Vrsta predmeta - Rad sa decom i mladima - u sluajevima rizika od zanemarivanja
Vrsta kontakta / rada na sluaju - kuna poseta - Kompletiranje procedure unutar predmeta - neodlona intervencija - izdavanje reenja - izdavanje zakljuka
Nakon dobijanja prijave zadueni voditelj sluaja je odmah izala na teren. Zatekla devojicu
samu, zakljuanu u stanu. Stan je prilino zaputen, neprijatnog mirisa, pun ubreta, sa improvizovanom sudoperom i reoom. U kui nije bilo svee hrane. Devojica uplakana, zateena
u zaprljanoj odei (tragovi hrane i prljavtine na pocepanoj trenerki), donje rublje zaprljano,
bez arapa, sa gumenim papuama koje su 3 broja vee). Lice i ruke su joj bili neoprani, sa
tragovima prljavtine, na koi ojedi i ujedi od (verovatno) buva.
Uz asistenciju policije 2,5-godinja devojica neodlono izdvojena i smetena u hraniteljsku
porodicu Kovaevi Ljubice, adresa Baba Jokina 38. Obavljen razgovor sa kominicom Leposavom Lazi koja je prethodno vee prijavila sluaj policiji.
Doneto reenje o privremenom staratelju u skraenom postupku, za privremenog staratelja
ispred organa starateljstva postavljena voditelj sluaja Danka Luki.
Donet privremeni zakljuak o smetaju tienika.
Voditelj sluaja
Danka Luki
Vrsta kontakta / rada na sluaju - kontakt u CSR - sa lanovima porodice korisnika telefonski kontakt sa hraniteljkom
Unos 15:00
14. 12. 2012. 9:00

15:30
Nakon obavetenja od strane policije, roditelji Miketi Lare dolaze u centar. Majka Miketi
Marica (34) deluje vrlo pasivno. Okrivljuje supruga da nije dobro pazio dete tada kad je stigla
prijava, a dok je ona tog dana otila kod oca i da je on kriv to je dete oduzeto. Ouh Stanovi
Dragan (37) pokazuje veliku zabrinutost, plae, istie spremnost da se angauje na obezbeivanju uslova za staranje o detetu, delimino minimizira problem. Roditelji su upoznati da je
Lara izdvojena u okviru neodlone intervencije zbog ugroene bezbednosti usled neadekvatnog nadzora i objanjen im je postupak koji e CSR dalje da vodi, oekivanja za njihovo uee u postupku, kao i njihova prava. Od majke je traeno da da saglasnost za smetaj deteta
u hraniteljsku porodicu i ona je dala pisanu saglasnost. Traili su da odmah vide dete, objanjeno im je da VS moe da pokua da organizuje kontakt sa detetom. Dogovoreno okvirno
vreme i nain komunikacije.
Telefonski kontakt sa hraniteljkom. Lara je dobro, sino je slabo spavala i plakala je, smiri se
kada je hraniteljka uzme u naruje. Hraniteljka misli da roditelji mogu da dou sutra oko 14 h,
posle Larinog popodnevnog spavanja.
Roditelji pozvani telefonom i dogovorena poseta.
Voditelj sluaja
Danka Luki
Vrsta kontakta / rada na sluaju - supervizijski sastanak za konkretan sluaj
Informisanje supervizora o toku dosadanjeg rada. Dogovoreno da se prati kontakt Lare i
roditelja.
Voditelj sluaja
Danka Luki
214

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
14.12.2012. 14:00
15:30
17. 12. 2012. 9:00

Unos 15:00

Vrsta kontakta / rada na sluaju - kontakt u CSR - sa lanovima porodice korisnika
Obavljen razgovor sa majkom i ouhom oko naina na koji organizuju ivot i brigu o Lari,
o njihovom partnerstvu i porodicama porekla. Majka izvetava da je dugogodinji heroinski
zavisnik, dva puta leena, a aktuelno istie da ne koristi drogu. Marici je Lara drugo dete, ima
sina iz vanbrane zajednice koji je star pet godina i koji ivi u domainstvu sa ocem i babom
po ocu u selu na jugu CG. Ona ne via starije dete, povremeno ga pozove telefonom. Govorila
je i o svom odnosu sa svojim ocem Miketi Slobodanom (67) koji je dugogodinji alkoholiar.
Dala je podatke o neuropsihijatru kod koga se leila (dr Jovan Vuki, KBC, tel. 987654321).
Postignut dogovor da e se VS javiti doktoru. Majka nema zdravstvenu knjiicu. Dogovorena
poseta VS domainstvu.
Voditelj sluaja
Danka Luki
Vrsta kontakta / rada na sluaju - kuna poseta - drugi kontakt sa korisnikom / lanom porodice - telefonski - telefonski razgovor sa hraniteljkom
Obavljena kuna poseta sa ciljem blieg uvida u uslove ivota porodice. Domainstvo higijenski zaputeno, neodravano, bez odgovarajueg pokustva i opreme za ivot porodice
i deteta mlaeg od 3 godine. Osim majke i ouha, tokom posete VS prisustvovao deda po
majci Miketi Slobodan. Izraava elju da pomogne porodici.
18. 12. 2012. 8:30

Unos 15:00
20. 12. 2012. 10:00

Unos 13:00
Ouh Stanovi Dragan u telefonskom razgovoru u 12:00 h obavestio VS da je majka dobila

napad ui i da je hospitalizovana, te se poseta hraniteljskoj porodici odlae do daljeg. VS
obavestio hraniteljku i saznao da je Lara dobro.
Voditelj sluaja
Danka Luki
Vrsta kontakta / rada na sluaju - kontakti sa saradnicima iz drugih ustanova - zdravstvene
zatite
- drugi kontakt sa korisnikom / lanom porodice - telefonski
- supervizijski sastanak za konkretan sluaj
Telefonski kontakt sa dr Jovanom Vukiem i razmena informacija o stanju majke. Kae da mu
se majka javila jue telefonom i obavestila ga o situaciji sa Larom. Kae da je poslednji put
prekinula leenje pre 8 meseci i da smatra da ona dobro funkcionie dok je u tretmanu.
Telefonski kontakt sa dr Lidijom Kapetanovi i pisani zahtev domu zdravlja za informacije o
zdravstvenoj nezi, bolestima, vakcinacijama, zdravstvenim kontrolama Lare Miketi.
Telefonski kontakt sa ouhom Stanovi Draganom. Kae da je majka loe i da e biti u bolnici
narednih 5 dana. Razgovarano o moguim posetama Lari, rekao da e se javiti. Najavljeno da
je potrebno raditi na izradi plana u narednih nedelju dana.
Razgovor sa supervizorom oko pretpostavki i zakljuaka poetne procene i moguim pravcima za izradu plana.
Voditelj sluaja
Danka Luki
zatite
drugi kontakt sa korisnikom / lanom porodice telefonski
kompletiranje procedure unutar predmeta - kompletiranje
poetne procene
22. 12. 2012. 8:00

Unos 8:30
Telefonski kontakt sa dr Jovanom Vukiem. On smatra da majka moe da doe na pregled i

bez zdravstvene knjiice u ovom momentu, im izae iz bolnice. Telefonski razgovor sa hraniteljkom. Lara je dobro, dobro jede i spava, ostaje u slobodnoj igri i do 1,5 h.
Zavrena poetna procena.
Voditelj sluaja
Danka Luki
Vrsta kontakta / rada na sluaju - supervizijski sastanak za konkretan sluaj
22. 12. 2012. 10:00

Unos 14:30
Supervizorka upoznata za sadrajem i nalazima poetne procene. Potpisala formular. Dogovoreno sa VS oko poetnog plana.
Supervizor
Ljubica Karadi
Vrsta kontakta / rada na sluaju - drugi kontakt sa korisnikom / lanom porodice - telefonski
Telefonski razgovor sa majkom Maricom. Dobro je, izlazi iz bolnice. Obavetena o kontaktima
sa dr Vukiem i dr Kapetanovi. Dogovoren sastanak u CSR za izradu poetnog plana.
Voditelj sluaja
Danka Luki
215

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
25.12. 2012. 10:00

Unos 15:00
26. 12. 2012.

Unos 12:00
26. 12. 2012.

Unos 13:00
10:30
10:50
27. 12. 2012. 12:00

Unos 12:15
30. 12. 2012. 11:00

Unos 11:00
5. 1. 2013.
11:00
Unos 11:10
9. 1. 2013. 9:15
Unos 9:20
16. 1. 2013. 10:00

Unos 10:15

Vrsta kontakta / rada na sluaju - kontakt u CSR - sa lanovima porodice korisnika
kompletiranje procedure unutar predmeta - kompletiranje poetnog plana
Na sastanku prisustvovali majka, ouh, deda i hraniteljka. Sastanak protekao u konstruktivnoj
atmosferi. Svi su se sloili da se uloi napor da se Lara vrati kui i da ima ta da se popravlja.
Voditelj sluaja
Danka Luki
Vrsta predmeta - jednokratna novana pomo
Vrsta kontakta / rada na sluaju - kontakt u CSR - sa lanovima porodice korisnika - kontakti
sa saradnicima iz drugih ustanova - NVO van SZD
- kompletiranje procedure unutar predmeta - otvaranje predmeta
- uzimanje izjave
Marica Miketi je u skladu sa dogovorom sa voditeljem sluaja podnela zahtev za jednokratnu
materijalnu pomo.
Radnik na materijalnim davanjima
Jovan Dragovi
VS kontaktirala sa optinskom organizacijom Crvenog krsta radi obezbeenja pomoi u sredstvima za higijenu porodice. Dogovoreno dobijanje higijenskih paketa i sredstava za ienje
stana. Majka poslata u CK.
Voditelj sluaja
Danka Luki
Vrsta predmeta - jednokratna novana pomo
Vrsta kontakta / rada na sluaju - kompletiranje procedure unutar predmeta - izdavanje
reenja
Marica Miketi dobila reenje o pravu na JNP.
Radnik na materijalnim davanjima
Jovan Dragovi
Telefonski kontakt sa ouhom Stanovi Draganom. Kae da je majka loe i da je ponovo hospitalizovana. Lekari sumnjaju na uticu. Brine za nju, obeava da e se javiti.
VS kontaktirala hraniteljku i javila da je majka bolesna. Hraniteljka dobila instrukciju da Laru
odvede na pregled zbog mogue zaraze.
Voditelj sluaja
Danka Luki
Hraniteljka javila telefonom da su Larini rezultati dobri, da je ona dobro, zainteresovana, vesela, lepo jede i spava, voli da ide u etnju.
Voditelj sluaja
Danka Luki
Telefonski kontakt sa ouhom Stanovi Draganom. Javlja da je majka Marica u bolnici, da je u
pitanju utica, da lekari smatraju da je u dosta loem stanju i da e ostati u bolnici najmanje 3
meseca. Kae i da je sa dedom Miketi Slobodanom poeo da raiava lom i da prave sobu
za Laru. Dogovorena kuna poseta VS 25. 1. u 10:00.
Voditelj sluaja
Danka Luki
zatite
Miljenje pedijatra Lidije Kapetanovi iz DZ o zdravstvenom stanju i zdravstvenim potrebama
Miketi Lare: devojica je pothranjena, male telesne teine za svoj uzrast, a dobila je 1 kg i 100
gr od izdvajanja iz porodice, fiziki razvijena u skladu sa uzrastom, rezultati analiza na zarazne
bolesti uredni, potrebna pojaana nega koe.
Voditelj sluaja
Danka Luki
216

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
25. 1. 2013.
10:00
Unos 15:00

Vrsta kontakta / rada na sluaju - kuna poseta
29. 1. 2013.
11:00
Unos 12:30
U domainstvu zateeni ouh i deda mal. Lare. Kau da zajedno mnogo dobro sarauju
otkad je majka Marica u bolnici. Zajedno su se angaovali i oko nje i oko sreivanja kue i oko
obezbeivanja novca. Sreen je stan, oistili su i okreili. Aktuelno sreuju prostoriju pored,
navode da prave Lari sobu. Izrazili elju da vide Laru ovih dana.
Telefonski razgovor sa hraniteljkom. Lara je dobro, ve 10-tak dana ne pominje majku ni ouha. Dogovoren susret sa ouhom i dedom za 29. 1. u 11:00 h.
Voditelj sluaja
Danka Luki
Vrsta kontakta / rada na sluaju - drugi kontakt sa korisnikom / lanom porodice - u hraniteljskoj/drugoj porodici
4. 1. 2013.
9:00
Unos 12:15
Praenje kontakta ouha i dede sa Larom, opservacija stanja devojice i razgovor sa hraniteljkom. Dete zbunjeno na poetku posete, potom prilazi ouhu i dedi, igra se sa njima. Nakon
toga se vraa hraniteljki. Dobro je, napreduje, dobila je na kilai (prema reima hraniteljke oko
1,5 kg). Dogovoren sledei susret za 4. 1. 2015. u 11:00.
Vrsta kontakta / rada na sluaju - drugi kontakt sa korisnikom / lanom porodice- telefonski
- supervizijski sastanak za konkretan sluaj
Larin deda Miketi Slobodan telefonom obavestio VS da danas ne mogu da vide Laru, jer
ouhu Draganu nije dobro, pri emu je izbegavao da kae o emu se radi. Ponuena je pomo i dogovoren skori telefonski kontakt.
Dogovor sa supervizorom da se pone izrada Porodinog plana sa planom stalnosti za dete
i formiranje tima za usmerenu procenu kapaciteta majke i ouha za odgovor na razvojne
potrebe deteta. Poto e majka biti na duem leenju, dogovoreno je da se uradi reenje o
smetaju u drugu porodicu.
Voditelj sluaja
Danka Luki
Vrsta kontakta / rada na sluaju - timski sastanak - kompletiranje procedure unutar predmeta - izdavanje zakljuka
8. 1. 2013.
9:00
Unos 9:30
VS upoznao lanove tima sa preduzetim strunim postupcima i okolnostima sluaja Miketi

Lare. Donet sledei timski zakljuak.
Na sastanku tima CSR abac, povodom sluaja mal. Miketi Lare, roene XX XXX, zakljueno
je sledee:
da najbolji interesi deteta nalau da se donese reenje o porodinom smetaju,
da se pokrene postupak za ograniavanje roditeljskog prava majke Miketi Marice,
da se usmerena procena majke odloi dok je ona na bolnikom leenju, a ouh ukljui u usmerenu procenu,
da se zapone sa procesom izrade porodinog plana sa planom stalnosti za dete.
Struni tim
Danka Luki, dipl. soc. radnik, voditelj sluaja
Jago Petrovi, psiholog, lan tima
Ljubica Karadi, dipl. soc. radnik, supervizor, lan tima
Prvoslav Radi, pravnik, lan tima
VS obavestila telefonom ouha o zakljucima sa timskog sastanka i raspitivala se o stanju
majke. Marica se po navodima ouha Dragana sporo oporavlja, lekari nita nee da mu kau.
Voditelj sluaja
Danka Luki
8. 1. 2013.
10:00
Unos 10:150

Vrsta kontakta / rada na sluaju - kompletiranje procedure unutar predmeta - izdavanje
reenja
12. 1. 2013.
8:15
Unos 8:30
Izdato reenje o porodinom smetaju za mal. Miketi Laru br. 236895.

lan tima
Prvoslav Radi, pravnik
217

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
TA JE
DOBRO DOKUMENTOVANA
PROCENA?
Dobro dokumentovana procena podrazumeva
da je zabeleeno dovoljno relevantnih informacija
koje su adekvatno poreane i uvezane i iz kojih se
vidi sveobuhvatno sagledavanje korisnika i njegovog problema i situacije, kao i analiza tih informacija
i preporuke za dalji rad. Procena treba da bude dokumentovana na takav nain da se iz nje vidi uee korisnika i lanova porodice u proceni i donoenju odluka. Svrha pisanog dokumenta o proceni je
obezbeenje organizovanog okvira za razumevanje
situacije korisnika, kao i osnove za planiranje daljeg
rada. To sve pomae u komunikaciji o rezultatima
procene sa drugim strunjacima i slubama. ifor i
Hojersi (2008) navode neke odlike dobre procene.
Ona je:
1. kratka (obezbeuje samo neophodne informacije),
2. jasna i jednostavna (koristi se razumljiv jezik
i izbegavaju se argonski termini),
3. korisna (prilikom pripremanja izvetaja vano je imati na umu njegovu svrhu),
4. logino organizovana po posebnim povezanim poglavljima,
5. potuje privatnost korisnika i drugih ukljuenih strana,
6. objektivna, tana i neosuujua,
7. sadri samo relevantne informacije koje su
jasno povezane sa svrhom rada sa korisnikom,
8. usmerena na snage u svim moguim aspektima.
Beleka o proceni u formularu za procenu ima
dovoljno relevantnih podataka kada sadri podatke
i komentare u sva tri posmatrana domena procene.
Takoe, treba da budu popunjeni svi delovi formulara, ali je znaajno i zapisati to da o nekoj oblasti
nedostaju informacije. U formularu treba dati dovoljno, ali ne i previe detalja, to se postie kompromisom izmeu dovoljnosti i smislenosti s obzirom na svrhu rada.
Informacije su predstavljene na ureen nain
kada su pitanja odmerena na prikladan nain, kada
su jasni izvori informacija, a komentari jasno obrazloeni. Za svaki uoeni problem, tekou ili rizik
treba odrediti uestalost, izraenost i trajanje, a
izbegavati rei kao to su esto ili ponekad u
opisima i kvalifikacijama. Treba izbegavati argon-
218
ske termine i akronime koji su specifini za sektor

socijalne zatite. Prilikom sumiranja rezultata poeljno je koristiti oznake (bulite) za nabrajanje opisa i
procena.
Vano je da se u beleenju rezultata procene
(u formularu, listu praenja i kontakata ili u nalazu i
miljenju) odraava pristup u kome se neguju puna
participacija korisnika i porodice i saradnja sa njima.
Potom, svrha rada treba da bude jasno predstavljena u dokumentaciji, a prikupljeni dokazi treba da se
zasnivaju na nedvosmisleno predstavljenim injenicama, na osnovu kojih se dalje formiraju profesionalno miljenje i preporuka.
Sam nain predstavljanja podataka i miljenja
treba da odraava neosuujui pristup voditelja
sluaja. Znaajno je da se podaci ne ponavljaju na
vie mesta. Kratak opis treba dati samo na odgovarajuem mestu i povezati rezultate posmatranja
sa analizom. Specifini detalji se belee ukoliko je
potrebno i relevantno, a vano je i objasniti zato
je neki podatak relevantan u aktuelnom kontekstu.
Korisno je putem komentara specifikovati konkretan sadraj (npr. ko je ta rekao) i u pisanoj formi
pokazati razlikovanje podataka koji su nepoznati od
podatka koji nisu relevantni. Dobra beleka o proceni sadri navode iz kojih se vidi da je fokus procene
usmeren na uticaje koji dogaaji i okolnosti imaju
prvenstveno na korisnika (a ne na ostale ukljuene osobe) te da je usmeren na ukljuenost deteta
ili odraslog korisnika u procenu i donoenje odluka,
odnosno iz kojih se vidi da li je gleditima korisnika
data odgovarajua teina i znaaj u zapisu. U formularu ili drugoj beleci o proceni treba da budu zabeleene pozitivne okolnosti i jake strane korisnika,
porodice i zajednice, te da se snage predstave pre
nezadovoljenih potreba i tekoa. Zakljuci treba da
budu jasni i nedvosmisleni, usmereni na budunost
i dostini.
Kod dece i mladih problem se definie kao interakcija sledeih faktora: a) potrebe i problemi deteta, b) kapaciteti roditelja i c) porodini i sredinski
faktori. Kod odraslih i starih korisnika problem se
definie kao interakcija sledeih faktora: a) problem
i potrebe korisnika, b) porodini kapaciteti i c) sredinski faktori.
Predlozi za dalje aktivnosti u okviru pisane beleke o proceni usmeravaju se na sledeu fazu procesa, sa prioritetima predloenih aktivnosti i realistinim vremenskim okvirom.

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
DOKUMENTOVANJE ZAKLJUKA U FORMULARU PROCENE
U formularu procene, zakljuak se sastoji iz nekoliko delova.
I. Posebni problemi deteta. Definisani su kao fizike bolesti, invaliditet, problemi u ponaanju i
gubitak znaajne osobe. Pri tome se struni radnik opredeljuje za jedan ili vie posebnih problema,
odnosno potkategorija tih problema.
Kao posebni problemi deteta navode se i zanemarivanje, nasilje u porodici / zlostavljanje, vanporodino nasilje / zlostavljanje i eksploatacija, sa odgovarajuim potkategorijama.
Svaki od posebnih problema deteta se specifikuje prema trajanju i izraenosti, a kod nasilja (zlostavljanja i zanemarivanja) specifikuju se utvreni incidenti i stepen rizika za ispoljene tekoe,
ali i za druge oblasti u kojima je utvren rizik mada nije dolo do incidenta). Na primer, za dete je
utvreno da je dolo do neadekvatnog nadzora i fizikog zanemarivanja. Belei se da je utvren
incident i koji se stepen ponavljanja ovih podoblika zanemarivanja predvia u budunosti. Istovremeno, utvren je odreen stepen rizika od npr. zdravstvenog i edukativnog zanemarivanja u
budunosti za isto dete, mada nije utvren aktuelni incident.
Trajanje (konkretizovanih) problema se specifikuje kao: a) nepoznato, b) jedan dogaaj/incident,
c) vie dogaaja (612 meseci), d) vie dogaaja (12 godine) i e) vie od 2 godine.
Za svaku kategoriju i potkategoriju zlostavljanja, zanemarivanja i eksploatacije za koju je procenjen
rizik odreuje se stepen rizika, i to: a) nizak, b) umeren, c) visok ili d) izrazito visok.
Izraenost problema se na osnovu rezultata procene definie kao: a) nije znaajno izraen, b)
umereno izraen, c) veoma izraen i d) izuzetno izraen.
II. Poinilac/mesto nasilja ili zanemarivanja se odreuje ukoliko je dolo do incidenata, odnosno
ukoliko su utvreni rizici od pojedinih oblika zloupotrebe deteta.
Poinilac moe da bude lan porodice ili osoba van porodice. Specifikuje se srodstvo ili odnos sa
poiniocem.
Mesto vanporodinog nasilja se definie kao: a) ustanova za smetaj, b) prualac usluga socijalne
i deije zatite u zajednici (to ukljuuje i hraniteljsku porodicu), c) kola, a kao mesto eksploatacije postoji opredeljenje za jednu ili vie sledeih mogunosti: a) bioloka porodica, b) hraniteljska
porodica, c) van porodice, d) drugo.
III. Ishodi sudskih postupaka, sudske mere i odluke. U ovom odeljku se belee krajnji ishodi
pojedinih sudskih postupaka. Dakle, ovde se ne belee pokrenuti, ve u nekom stepenu okonani
a aktuelni sudski postupci, koji u momentu procene imaju status vaee odluke koja u odreenoj
meri usmerava proces rada centra za socijalni rad sa korisnikom i porodicom.
U pitanju su postupci za lienje, ograniavanje, vraanje ili produenje roditeljskog prava, kao i privremena mera, ponitaj usvojenja i lienje poslovne sposobnosti roditelja. U ovom delu formulara
procene belei se i ukoliko je izreena zatitna mera od strane suda, vrsta mere i lice, odnosno lica
protiv kojih je izreena zatitna mera.
U odgovarajuem delu se upisuje i ukoliko postoje vaei vaspitni nalog ili neka od vaspitnih mera
koje je sud izrekao detetu. Postoji mogunost i za unoenje drugih sudskih odluka.
Za svaku od vaeih mera upisuje se datum sudske odluke.
IV. Drugi status deteta. Belei se da li je u pitanju a) dete bez roditeljskog staranja, a ukoliko jeste,
ta je konkretan razlog za dobijanje takvog statusa (roditelji nepoznati, umrli, lieni ili ogranienog
roditeljskog prava, na dugotrajnom leenju, na izdravanju zatvorske kazne), odnosno da li je u
pitanju b) dete samohranog roditelja, koji je ima ili nema porodinu podrku.
219

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
V. Snage (line, porodine i snage zajednice) za rad na prevazilaenju tekoa. Ovde se belee zapaene i procenjene snage deteta, porodice, kao i resursi zajednice, tj. sve ono to moe da
predstavlja oslonac za prevladavanje konkretne situacije, rizika i tekoa. O proceni snaga videti
vie na stranama 241-246.
VI. Sumarna procena. Sumarna procena podrazumeva korienje rezultata dosadanje analize
u oblasti razvojnih potreba deteta, kapaciteta roditelja ili odgajatelja da odgovori na te potrebe i
karakteristika porodice i sredine. Rezultati prethodne analize se sintetiu u zakljunu procenu, koja
dovodi u vezu postojee rizike, karakteristike problema i situacije korisnika i porodice i odrivost
zatitnih faktora.
U sumarnoj proceni se obino odgovara na sledea pitanja (Sidell, 2011):
Koje probleme i potrebe korisnik vidi?
Koje probleme i potrebe vidi voditelj sluaja?
U kojoj meri su ponaanja i stavovi korisnika i osoba koje se staraju o njemu odgovarajui?
Koje su napore korisnik i porodica do sada uloili da ree problem?
Za procenu motivacije za rad na reavanju problema moe se koristiti sledea opisna skala: a)
veoma visoka, b) visoka, c) umerena, d) niska, e) veoma niska.
Za procenu saradnje sa CSR treba koristiti sledeu opisnu skalu: a) kooperativan, b) povuen, c)
negira probleme, d) nekooperativan, e) agresivan.
Za procenu sposobnosti za prevazilaenje problema moe se koristiti sledea opisna skala: a)
veoma visoka, b) visoka, c) umerena, d) niska, e) veoma niska.
Odrivost zatitnih faktora podrazumeva da se snage deteta, porodice i zajednice koje su opisane
u prethodnom odeljku stave u direktan odnos sa postojeim potrebama, rizicima i situacijom kako
bi se dolo do adekvatnog zakljuka o stanju i potrebama deteta.
Takoe, ovde se zakljuak formira tako to se uzimaju u obzir dosadanji ishodi preduzetih usluga
i mera, odnosno kako su intervencije, usluge i mere koje su u dosadanjem radu preduzimali centar
za socijalni rad i drugi organi uticale na dosadanji tok prevazilaenja tekoa, kako su dete i porodica reagovali na te intervencije, da li su intervencije bile primerene, odnosno da li su dovele do
oekivanih promena i poboljanja stanja deteta i porodice, do smanjenja rizika i sl.
Ovo je posebno znaajno ubeleiti prilikom ponovnog pregleda, jer se u ovom odeljku direktno
evaluiraju usluge i mere preduzete u prethodnom periodu.
VII. Primenjene mere, prava, usluge i postupci. Ove stavke se belee u vezi sa aktuelno preduzetim ili vaeim intervencijama, u odnosu na period od prethodne procene ili ponovnog pregleda.
Za svaku od primenjenih mera, prava ili za struni postupak treba definisati status u vreme procene, odnosno ponovnog pregleda, i to kao: a) pokrenuto, b) izvreno (kompletiran postupak), c)
nastavljeno, d) prekinuto ili zavreno (u situaciji kada je postupak prekinut ili obustavljen iz bilo kog
razloga).
To, na primer, znai da se, ako je dete bilo pod privremenim starateljstvom, u momentu zavretka
te mere u formular procene, odnosno ponovnog pregleda upisuje da je mera zavrena i datum
zavretka te mere. Ukoliko to dete i dalje ostane korisnik CSR, u narednom ponovnom pregledu se
ne belei isteklo privremeno starateljstvo, poto je ono zabeleeno u prethodnoj dokumentaciji, a
sada nije aktuelno.
220

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
VIII. Potreba za usmerenom ili specijalizovanom procenom i formiranjem tima.
Ovde voditelj sluaja pie preporuku da li je potrebna dalja i produbljenija procena ili smatra da se
rezultati procene, kroz dalji kontakt sa detetom i porodicom, vremenom mogu dopunjavati.
Ukoliko postoje indikatori za usmerenu i/ili specijalistiku procenu, kao i za formiranje tima, voditelj sluaja treba ukratko da obrazloi to svoje miljenje. On se ovde izjanjava kakva je procena
potreba, u kojim oblastima i domenima (segmentima) procene postoje potrebe te kako rezultati
predloenih daljih procena mogu da utiu na donoenje daljih odluka i ostvarivanje prava, korienje usluga, primenu intervencija i mera.
IX. Potrebne usluge, mere i intervencije
U ovom odeljku voditelj sluaja ukratko definie pravac daljeg rada i na osnovu rezultata predlae
mogue potrebne usluge, mere i intervencije. Ovaj predlog predstavlja pripremu za proces planiranja, gde se u saradnji sa korisnicima i drugim ukljuenim stranama razmatraju ciljevi rada, prigodni
postupci, usluge, aktivnosti, zaduenja i vremenski okviri.
X. Datum i potpisi
Belei se datum kada je okonana poetna procena ili ponovni pregled, odnosno kada su rezultati
procene uneti u odgovarajui formular. Nakon pregleda, supervizor ili neposredni rukovodilac (koordinator ili rukovodilac podrune jedinice) i zadueni voditelj sluaja potpisuju formular.
FORMIRANJE MILJENJA
Kljuni deo procene je analiza i sinteza prikupljenih
informacija, kako bi se one dovele u smislen okvir.
Jednostavnim prikupljanjem informacija iz ove ili
one oblasti ne dolazimo do bolje procene, jer je
dobra procena ona koja prua najkorisnije razumevanje situacije i usmerava ka intervencijama koje
pomau korisniku da dostigne ciljeve (Milner and
OByrne, 2009). Korienje raznovrsnih instrumenata, skala i tehnika procene moe da unapredi informacije za procenu, ali ne moe da zameni razumevanje do koga se moe doi samo ukoliko se dopre
do perspektive korisnika o sopstvenoj situaciji i prioritetima. Svrha procesa nije popunjavanje formulara procene, ve obezbeivanje usluga i intervencija koje su usmerene na korisnika. Dokumentacija
je samo sredstvo za beleenje i deljenje informacija
kako bi ljudi dobili potrebnu pomo.
Analiza zahteva kapacitet za razdvajanje i objedinjavanje (analizu i sintezu) podataka u pretpostavke (hipoteze) o odreenim situacijama (Hammond, 1996; egarac, 2014). Prednost analitikog
miljenja je to to podstie kritinost prema procesu
rezonovanja. To prua mogunost za preispitivanje
procesa donoenja odluka. Analiza moe eksplicitno da ukae na neizvesnost i nepouzdanost naih
zakljuaka i prognoza, to je vano za praksu socijalnog rada. Zakljuak je implikacija koja nastaje iz
podataka, a odluka se odnosi na akciju koju treba
sprovesti na osnovu tog zakljuka (Dalgleish et al.,
2000). Zakljuci se izvode na osnovu dostupnih informacija, a odluke su izbori o tome ta treba da
uradimo na osnovu zakljuka.
221
Odluke koje se mogu braniti zasnivaju se na

jasnom rezonovanju, uz potovanje odgovarajuih
zakona, procedura i politika slube. Takve odluke
proizilaze i iz jasnog i preciznog voenja dokumentacije. Iz dokumentacije treba da se vidi ta je odluka i kako je dolo do takve odluke. Takoe, treba da
bude jasno na kojim se podacima i dokazima zasniva odreena odluka.

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
OKVIR 39.
PITANJA ZA PROVERU KVALITETA DONESENE ODLUKE
Da li se na osnovu pregleda dosijea korisnika moe odgovoriti na sledea pitanja:
1) Koja odluka je doneta?
2) Kako je doneta ta odluka?
3) Koje su informacije koriene za donoenje takve odluke?
4) Koji su dokazi korieni za donoenje odluke?
5) Ko je sve konsultovan u vezi s odlukom?
Milner i OBjurni (2009) smatraju da je za procenu u socijalnom radu potrebna identina rigoroznost koja se koristi i u kvalitativnim istraivanjima,
to obuhvata sledee:
1. nedvosmislenu izjavu o nameri, koja takoe
pokazuje odgovornost za vlastitu vrednosnu
poziciju,
2. sistematini pristup prilikom prikupljanja podataka iz razliitih izvora, ija se autentinost
paljivo proverava i utvruju se praznine ili
neloginosti u podacima,
3. razvoj vie hipoteza o prirodi problema i moguim reenjima, jer u proceni ne teimo za
time da dokaemo hipoteze, ve da ih poboljamo. Dokaz imamo tek kada evaluiramo
ono to smo uradili (str. 69),
4. jasna izjava o tome kako se konano miljenje
moe testirati u obliku vidljivih ishoda.
222
Pri tom je vano zadrati svest o neizvesnosti

i nepredvidivosti ivotnih dogaaja i preispitivati
sopstvene zakljuke i odluke. Razumevanje iskustva
ljudi je vano u istoj meri kao i razumevanje njihovog ponaanja i okolnosti. Stoga moraju postojati
kolaborativan, partnerski odnos u interpretaciji znaenja, spremnost za dijalog, zajedniku konstrukciju
i podeljeno razumevanje situacije sa korisnikom, kao
i svest o neizvesnosti koja podstie dalje napore da
se razume iskustvo korisnika.

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
NALAZ I MILJENJE VODITELJA

SLUAJA / ORGANA
STARATELJSTVA
Nalaz i miljenje voditelja sluaja, odnosno organa
starateljstva predstavlja vaan faktor u stvaranju slike drugih profesionalaca o strunim radnicima centra za socijalni rad. Kada se pie za potrebe suda,
smisao nalaza i miljenja je pomo sudu da donese
odgovarajue odluke koje su u njegovoj nadlenosti. Stoga se u taj nalaz odnosno izvetaj moraju
uneti sve injenice koje su relevantne za odluivanje
o najboljem interesu deteta ili odraslog korisnika u
skladu sa prirodom sudskog postupka. Takoe, veoma je vano imati na umu da je sav pisani materijal koji se dostavlja sudu automatski dostupan svim
stranama ukljuenim u sudski proces. Zakonom
ovlaeni struni radnici centra za socijalni rad kao
organa starateljstva svedoe kao strunjaci u ime
ovlaenog organa i zastupaju svoje struno miljenje. Struno miljenje treba da bude nezavisno,
tj. ne treba da zastupa nijednu stranu u sporu (npr.
u porodinim sporovima), ve treba da pomogne
sudu da donese odgovarajuu odluku. To znai da
je struni radnik duan da u svoj nalaz i miljenje
unese sve relevantne podatke i zakljuke koji mogu
da pomognu sudu da odlui o najboljim interesima
korisnika.
Izvetaji socijalnih i drugih strunih radnika su
esto kritikovani usled sledeih okolnosti (Cooper,
2006):
223
prenoenje velikih delova iz dosijea korisnika (u neke izvetaje se unose svi ili gotovo svi
aspekti sluaja, pa izvetaj sadri niz nepotrebnih detalja koji nisu vezani za konkretan
povod izvetavanja),
nedovoljna usmerenost (ukoliko je izvetaj
bez fokusa, centralna tema se ne vidi, jer se
izvetaj se ne bavi sutinom procesa koji se
odvija pred sudom),
nerazlikovanje injenica i miljenja, to utie
na kredibilitet izvetaja,
nedovoljno strukturiran tekst (nedostaju
podnaslovi koji organizuju znaajne celine i
usmeravaju itaoca na kljune take, pa izvetaj lii na esej i poenta moe lako da se izgubi),
prisustvo suvinih detalja bez adekvatne
analize i
slabe vetine pisanog izraavanja.
Dobro napisan nalaz i miljenje promovie najbolje interese korisnika i obezbeuje tane, pristupane i relevantne informacije. On takoe moe predstavljati vrstu podlogu za mere koje se trae od
suda. Vano je imati na umu da je dobro strukturiran
i jasno napisan izvetaj najbolja priprema za svedoenje strunog radnika organa starateljstva na sudu.

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
OKVIR 40.
PREPORUKE ZA IZRADU PISANOG NALAZA I MILJENJA
Kratko i jasno redukovati suvine informacije, baviti se sutinskim injenicama, uz uravnoteen i
fer pristup.
Jasno razlikovanje injenica, analize i miljenja struktura izvetaja treba da obezbedi logian
sled informacija.
Jasno iznoenje osnova za miljenje i odluke.
Pozivanje na relevantan teorijski i istraivaki materijal kao osnovu za zakljuivanje i odluke.
Jasnost izraavanja kritiko korienje jezika, uz minimalnu upotrebu argona i skraenica.
Dobar nalaz i miljenje je prvenstveno jasan i

koherentan. On treba da bude nedvosmislen, odnosno takav da se njegovi navodi teko mogu interpretirati pogreno. Takoe, kvalitetan nalaz koristi
senzitivan (nediskriminativan i neokrivljujui) jezik,
a perspektiva klijenta se jasno vidi. Znaajna odlika
dobro napisanog izvetaja je i to da je zasnovan na
savremenim saznanjima, odnosno relevantnim podacima iz istraivanja. Dobar izvetaj ne izbegava
teka pitanja, ve ih usmerava na nain koji nudi
mogua reenja. Sam zakljuak treba da usmerava
ka buduim koracima i ka reenjima. Neophodno je
i precizno ograivanje strunog radnika ukoliko o
nekom pitanju ne moe da se formira miljenje.
Zakoni, pravilnici i prirunici obezbeuju okvir
koji definie polje procene i izvetavanja, a fokus
rada je na centralnim i sutinskim pitanjima sluaja,
koja se predstavljaju celovito, na fer i uravnoteen
nain, koji treba da bude razumljiv svim ukljuenim
stranama (Seymour and Seymour, 2009).
TEHNIKI ASPEKTI PISANJA

NALAZA I MILJENJA
Tehniki aspekti pisanja nalaza i miljenja mogu da
budu izazovni kao i struni. Gramatike, pravopisne
i stilske greke umanjuju kvalitet izvetaja, a izvetaj
u kome su takve greke izraene gubi kredibilitet.
Pisani izvetaji treba da na jasan i delotvoran nain saoptavaju rezultate procene i rada na sluaju.
Izvetaj je jasan i organizovan kada se ideje saoptavaju u okviru loginih sekvenci, kada su prelazi
sa jednog na sledee pitanje ili oblast ureeni, te je
lako razumeti paragrafe i reenice.
Logika organizacija izvetaja je potrebna i na
optem nivou (tako da nalaz i miljenje predstavlja koherentnu celinu), i unutar posebnih delova, i u
okviru paragrafa. Da bi opta organizacija izvetaja
bila odgovarajua, ne moe se pisati o prolim dogaajima u odeljku koji je namenjen prikazu aktuelnog
stanja i potreba korisnika niti treba dodavati nove
detalje u odeljku u kome se analiziraju iznete injenice. Takoe, nije korisno davati preporuke pre analize.
Odlika dobrog pisanja je i kada se tekst napie
kao posebna celina. Celina se postie kohezivnim
vezama koje pomau da se poveu ideje i objasne
odnosi izmeu izloenih sadraja. Te veze pomau
da se postigne kontinuitet u pisanom izraavanju
kroz vreme, da se poveu uzroci i posledice, da se
dodaju ili suprotstave izloeni podaci i ideje.
TABELA 50.
KOHEZIVNE REI KOJIMA SE U PISANJU OZNAAVA TRANZICIJA
VREMENSKE VEZE

tada
sledi
posle
dokle
nakon
trenutno
224
VEZE UZROKA I
POSLEDICE

stoga
dakle
prema tome
kao rezultat
posledino
DODATNE VEZE
KONTRAST
uz to
dodatno
tavie
osim toga
slino tome
osim navedenog
pa ipak
meutim
ali
nasuprot tome
uprkos tome
mada
premda

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
Trebalo bi izbegavati suvine rei, umetnute

reenice i zaobilazni govor (okolianje). Kada
reenice sadre nepotrebne ili informacije koje se
ponavljaju, izvetaj moe postati predug i neitljiv.
Ponavljanje istog sadraja na vie mesta i na vie
razliitih naina ne pojaava sutinu napisanog sadraja, naprotiv. Izbegavanje sutine (okolianje)
obino ukazuje na pitanja u vezi sa kojim postoji nelagodnost strunog radnika.
Duina reenice je znaajna za jasno saoptavanje nalaza i miljenja. Duge reenice su pogodne
za povezivanje razliitih sadraja i oblasti, ali su teke za praenje. S druge strane, niz kratkih reenica
ometa povezivanje napisanog teksta, te je vano
nai odgovarajui balans. Treba izbegavati ponavljanja istih rei u okviru jedne reenice.
Duina paragrafa zasluuje posebnu panju, jer
razumevanje dugakih paragrafa moe biti oteano. Prema Satleru (2001), paragraf koji je dui od
etvrtine strane napree panju itaoca i umanjuje
njegovu sposobnost da prepozna zajednike teme
i ideje. Dobro pisan paragraf ima ciljane reenice
koje upuuju na ono to e biti saopteno u narednim reenicama. Naredne reenice slede prethodne
i naglaavaju osnovni smisao. Poslednja reenica u
paragrafu esto sumira osnovnu svrhu odeljka ili
priprema prelaz na drugi odeljak. Ukoliko paragraf
sadri mnogo razliitih ideja, njih treba organizovati
u posebne odeljke (egarac et al., 2010).
I u usmenom i u pisanom izraavanju korienje
jezika je kljuna vetina. Jezik treba da bude sredstvo, a ne barijera u pisanom izraavanju. Sve reenice u izvetaju treba da budu jasne i tane. Vano
je izbegavati nejasne, zbunjujue, dvosmislene termine, akronime, kliee i argon. Takoe, treba izbegavati tehniki renik. Sudije posebno cene kratko
i jasno izraavanje (Bond and Sadhu, 2005). Pri
tome, pisano izraavanje treba da odraava potovanje ukljuenih strana, pa je vano tano imenovati
osobu (npr. Mirna Petrovi, majka dece, a ne samo
majka), izbegavati rei i izraze koji mogu da oznaavaju omalovaavanje ili neodobravanje postupaka ili karakteristika osobe.
Jasne reenice. Ima onih koji smatraju da duge
i sloene reenice u kojima su prisutne sofisticirane
rei jasnije saoptavaju misli. Meutim, i iskustvo i nalazi istraivanja govore da je u profesionalnoj komunikaciji u socijalnim slubama i sa njima povezanim sistemima poeljno koristiti jednostavne rei i koncizne
reenice (Sidell, 2011). Treba paljivo birati rei koje
precizno oznaavaju ono to elite da kaete. Vano
je izbegavati rei koje nisu neophodne ili koje neprecizno oznaavaju situaciju (npr. umesto on je veoma
uspean uenik treba napisati on ima sve petice).
Jedna od tehnika za unapreenje jasnoe reenice
jeste i pozitivan nain izraavanja (npr. umesto Lidija
nije uradila 6 domaih zadataka rei Lidija je uradila 2 od 8 domaih zadataka). Preterivanje takoe
moe da umanji jasnou reenice (npr. umesto Mirza
je apsolutno briljantan ak preciznije je rei Mirza
je na XY testu imao 593 od moguih 600 bodova).
225
Objanjavanje ili izbegavanje dvosmislenih

termina. Socijalni rad, psihologija i pedagogija imaju veoma mnogo termina za opis ponaanja ljudi.
Nekad se istovetan termin koristi za opis razliitih
ponaanja, to moe biti povezano sa posebnim orijentacijama i pristupima u ovim strukama. Tako se
problem u savladavanju vetina pisanja moe opisati kao smetnje u uenju ili preciznije smetnje u
pisanju, poremeaj psihomotorike i disgrafija.
Kada se koristi uobiajeni tehniki termin, onda ga
treba i objasniti, odnosno tano rei ta on znai (Lichtenberger et al., 2004).
Takoe, opisni termini mogu da se tumae na razliite naine. Za jednu osobu moemo da kaemo
da je stidljiva ili da je povuena. To su dve razliite svari, ali ih ponekad koristimo za opis relativno
slinih ponaanja. Zapravo je vano obratiti panju
da rei koje se koriste u pisanom izraavanju jasno
iskau ono to elimo. Ponekad se dvosmisleni termini mogu pojasniti opisom konkretnog ponaanja,
jer npr. problemi u ponaanju mogu da se odnose
i na nestrpljivost i na sklonost ka krai.
Minimalizovati korienje tehnikih termina.
Tehniki renik i profesionalni argon se koriste da
bi se svakodnevni dogaaji i pojave i pojave prepakovali tako da se uklope u odreene profesionalne
kategorije, teorije ili vrednosti (Seymour and Seymour, 2011). To stvara barijere, istie razlike u moi
i oteava ili onemoguava neposveenima da razumeju o emu se radi. Jednostavan jezik je uvek
bolji od kompleksnog, tehnikog argona. Lake je
rei da osoba muca nego da je disfluentna, da ima
izraenu vetinu ubeivanja nego da je persuazivna.
Takoe, kljuni radnik nema veze sa kljuevima,
pa termine iz prakse treba objasniti na odgovarajui
nain. Izvetaji o rezultatima procene ili nalazi i miljenja koji se upuuju drugim slubama u zajednici
ili sudu nisu prilika za ekstenzivno, raskono i kitnjasto pisano izraavanje (Sidell, 2009).
Treba izbegavati kvaziprofesionalni argon.
Lice u stanju socijalne potrebe ne znai nita, jer je
svako ljudsko bie u stanju socijalne potrebe. Reenica Marija ima tekoe u uspostavljanju adekvatnih
odnosa u vrnjakoj grupi na konfuzan nain saoptava da Marija nema nijednog druga ili drugaricu.
Neadekvatno roditeljstvo je neprecizna kvalifikacija
koja za razliite osobe znai veoma razliite stvari.
Korisnije i profesionalnije je opisati konkretna neodgovarajua roditeljska ponaanja i odrediti u kojim
oblastima roditelj ima tekoe u roditeljstvu, a u kojim oblastima roditelj funkcionie na zadovoljavajuem nivou, optimalno ili ak izuzetno dobro.
Kolokvijalne termine treba izbegavati. Svakodnevni, neformalni govor sadri brojne rei koje imaju
neprecizno ili viestruko znaenje i njih treba izbegavati u izvetaju. One se mogu koristiti ukoliko se
direktno navodi ta je osoba rekla, kada takav navod uspeno oslikava neku situaciju.
Akronime treba definisati, a skraenice izbegavati. Akronimi pojednostavljuju i skrauju pisanje.
Meutim, ak i kada su optepoznati u nekom okru-

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
enju (npr. CSR, tj. centar za socijalni rad, ili PTSP, tj.
posttraumatski stresni poremeaj), prvo treba napisati puni naziv, a u zagradi stavi akronim koji e se
dalje koristiti. To vai i za testove, gde najpre treba
navesti puni naziv i verziju testa, pa dalje koristiti
usvojeni akronim (npr. Minesota multifazni inventar
linosti 202, MMPI-202). U izvetaju treba izbegavati skraenice (na primer, por. umesto porodica,
psih. umesto psihiki, mal. umesto maloletnik).
Velika slova se u izvetaju koriste samo za akronime. Ukoliko voditelj sluaja eli da naglasi neki
deo izvetaja, velika slova za celu reenicu ili njen
deo nisu dobro reenje jer oteavaju itanje.
Najvei deo izvetaja se pie u sadanjem ili
prolom vremenu. Za korienje vremena vae ova
opta pravila (Lichtenberger et al., 2004):
koristite prolo vreme da opiete istoriju pojedinca,
koristite prolo vreme da opiete ponaanje
pojedinca tokom procene,
koristite sadanje vreme da opiete stalne
odlike kao to su pol, nacionalna pripadnost
i fizike karakteristike,
koristite sadanje vreme za prikaz i analizu
aktuelnih okolnosti osobe.
Treba izbegavati reenice u pasivu. Pisanje u
pasivu stavlja osobu (subjekta) u poloaj da prima akciju, te ispada da je osoba stvar ili uzrok neke
aktivnosti (savetovanje je preporueno od strane
psihologa). U aktivnoj formi, subjekt vri aktivnost
(psiholog je preporuio savetovanje). Veliki broj
pasivnih reenica u izvetaju oteava itanje, jer je
tekst suvoparan i nejasan.
Nalaz i miljenje uvek sadri odeljak o izvorima
podataka i korienim metodama procene, jer to
daje teinu prikupljenim i analiziranim podacima.
Moe biti veoma znaajno objanjenje ko je ko u
kompleksnim porodinim situacijama, tako da u
nekim zemljama socijalni radnici sudu prilau i genogram ili eko-mapu porodice. Takoe, kao izvori podataka se navode i osobe i profesionalci van
porodice ili iz drugih sistema, a relevantni rezultati
njihovih nalaza se unose u izvetaj voditelja sluaja.
Svaka stranica izvetaja treba da bude numerisana, a na kraju izvetaja je obavezan i potpis. Potpis
obezbeuje dokaz o autentinosti izvetaja. Osim
potpisa, daje se i zanimanje i zvanja potpisnika, npr.
dipl. pedagog, MA socijalne pedagogije i sl.
Ponekad je uz nalaz i miljenje koji se dostavlja
sudu korisno dostaviti i hronoloki prikaz dogaaja.
Hronologija obezbeuje sudu listu najvanijih dogaaja i sastoji se od konciznih sekvenci informacija
koje ne sadre analizu, miljenje ili profesionalni sud,
ve utvruju sutinske injenice. Hronologija treba
da bude aurna i najbolje je kada se napravi prilagoavanjem sadraja Liste praenja, kontakata i rada
na sluaju.
226
INJENICE, ANALIZA I MILJENJE

Kada struni radnici dostavljaju svoj nalaz i miljenje
u ime organa starateljstva, sud oekuje da taj nalaz
sadri analizu injenica koja omoguava formiranje
profesionalnog miljenja. U izraavanju profesionalnog miljenja, svaki struni radnik nastupa sa stanovita svoje ekspertize. Ekspertiza podrazumeva
zavrene osnovne, postdiplomske ili specijalistike
studije iz oblasti socijalnog rada, psihologije, pedagogije ili defektologije, struna usavravanja i profesionalno iskustvo u radu na odreenoj problematici.
Tako e se izvetaj socijalnog radnika koji ima dugogodinje iskustvo u radu sa seksualno zlostavljanom decom razlikovati od izvetaja socijalnog radnika koji je imao iskustava sa svega nekoliko takvih
sluajeva, ali e svaki u okviru svoje ekspertize dati
profesionalno miljenje.
U nalazu i miljenju voditelja sluaja koji se u ime
organa starateljstva upuuje sudu po pravilu su integrisani rezultati nalaza strunjaka iz drugih sistema i iz samog centra. Tako se voditelj sluaja moe
pozvati na nalaze i dijagnoze npr. strunjaka iz oblasti mentalnog zdravlja kada navodi ko je i kada dao
odreeno miljenje ili dijagnozu.
Profesionalno miljenje izraeno u nalazu i miljenju mora da se zasniva na analizi materijala koji
je sadran u izvetaju. Svima koji itaju izvetaj treba da bude nedvosmisleno jasno na kojim je injenicama miljenje zasnovano, ta je izvor podataka,
kakva ogranienja postoje u poznavanju pojedinih
injenica (stari sluaj, drugi radnik je bio angaovan
i sl.). Kada se saoptavaju injenice o sopstvenom
angaovanju na sluaju, najbolje je da se one saoptavaju hronoloki.
Znaajno je izbei dogmatizam u miljenju, osim
ukoliko je struni radnik jasno uveren da je to jedino
mogue gledite. U sudskim procesima koji se bave
porodinom problematikom retke su situacije koje
nedvosmisleno upuuju na jedino mogue reenje.
Znatno je verovatnije da sud treba da razmotri i odvaga niz mogunosti. Stoga je dobra praksa da se
sudu opiu mogunosti koje postoje u vezi sa pitanjem oko koga se struni radnik izjanjava. Ono
to svakako treba izbei jeste donoenje presude
umesto suda.
Osim to sud trai struno miljenje u ime organa
starateljstva, vano je da bude jasno i na koji nain
je formirano struno miljenje. Dakle, treba objasniti
koje su injenice uzete u obzir, na koji nain su analizirane i interpretirane i koje su druge mogunosti
razmatrane. Formulacija profesionalnog miljenja se
zasniva na stavkama prikazanim u Okviru 41.

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
OKVIR 41.
RACIONALA ZA FORMULISANJE PROFESIONALNOG MILJENJA (SEYMOUR AND
SEYMOUR, 2011)
itanje relevantnih teorija, npr. o afektivnoj vezanosti, traumi i kriznim stanjima.
Istraivanje, odnosno nalazi istraivanja koji ukazuju na uspene ishode odreenih intervencija,
npr. na koji nain se najbolje moe obezbediti stalnost za dete.
Resursi koji su potrebni da bi se podralo sprovoenje predloenog plana, npr. dostupna je
usluga porodinog saradnika.
Refleksija, odnosno testiranje, preispitivanje sa razliitih stanovita i analiziranje sopstvenog
razmiljanja i procesa profesionalnog prosuivanja kako bi se podstakla samosvest, objektivnost
i sigurnost u profesionalno donoenje odluka.
Ukoliko ne postoji racionala za donoenje profesionalnog miljenja, onda ne treba izraavati miljenje. Miljenje ne treba davati ni ako struni radnik
smatra da ne postoje sve relevantne injenice za
formiranje profesionalnog miljenja. Takoe, veoma
je znaajno da se radnik uzdri od davanja strunog
miljenja ukoliko se to miljenje zasniva na spornim
injenicama za koje ne postoji lini uvid strunjaka, a
koje bi doprinele drugaijem miljenju ukoliko bi se
porekle ili dopunile drugim podacima. Miljenje treba da obrazloi i objasni proces analize na osnovu
koga je formirano.
Opis obezbeuje injeninu grau (ta), a analiza odgovara na pitanja kako i zato. U analizi se
selektuju i interpretiraju informacije relevantne za
donoenje odluka ili preporuka. Analiza istrauje
odnose meu injenicama i obezbeuje znaenje u
izvetaju. Na osnovu analize se daju argumenti zasnovani za istraenim injenicama radi formulisanja
predloga i preporuka. Analiza obezbeuje razumevanje ta se zapravo deava, ta su uzroci, kljuni
faktori i mogui ishodi situacije.
Procena u pisanom izvetaju odnosi se na izvoenje zakljuaka nakon analize dostupnih informacija kako bi se preduzele uvremenjene, proporcionalne i odgovarajue intervencije. Ona obuhvata
pisano izjanjavanje o rezultatima procene potreba,
rizika i snaga radi minimalizovanja mogue tete po
korisnika, porodicu ili zajednicu, a u pravcu poboljanja ishoda kod korisnika. Takoe, u ovom delu
nalaza i miljenja se procenjuje, odnosno evaluira
uspenost do tada preduzetih intervencija ta je
dalo dobre rezultate, a ta ne kako bi se maksimalizovali efekti buduih intervencija.
OKVIR 42.
KARAKTERISTIKE DELOTVORNE PROCENE
1) Rigorozna, sveobuhvatna, sistematina i transparentna.
2) Usmerena na snage i tekoe, oblasti u kojima treba raditi na unapreenju stanja.
3) Zasnovana na relevantnim injenicama i analizi.
4) Sadri odgovarajue nalaze drugih strunjaka i uesnika.
5) Usmerava ka konkretnim, ciljanim aktivnostima i unapreenju stanja.
6) Otvorena je za razmatranje i promenu.
Strukturirano profesionalno miljenje se zasniva na jakim dokazima koji imaju podlogu u skoranjim istraivanjima i naunim saznanjima. Pri tome,
227
miljenje se zasniva na viestrukim izvorima podataka i metodama za sloenu procenu rizika. Trae se
i istiu logine, vidljive i sistematine veze izmeu

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
faktora rizika, a postoje konzistentnost i loginost u

donoenju zakljuaka o nivou rizika.
Nain na koji je napisan zakljuak i preporuka
moe znaajno da utie na ivot korisnika i njegove
porodice. Na kraju nalaza treba sumarno i koncizno
dati pregled glavnih nalaza. U sledeim situacijama
treba dati jasnu preporuku:
ukoliko postoji zakonski osnov za davanje
preporuke,
kada je preporuka usaglaena sa gleditem
korisnika i istovremeno usklaena sa merama
organa starateljstva, kada osigurava bezbednost, stalnost i zatitu interesa i linosti.
Ukoliko nema dovoljno elemenata za davanje
preporuke, to treba obrazloiti. Prikladan zakljuak
ima sledee karakteristike:
razlikuje injenice i miljenje,
saeto predstavlja gledite strunjaka, a
obrazloenja su data na odgovarajui i pouzdan nain,
nedvosmislen je i saoptava miljenje na nain koji omoguava tanu interpretaciju,
zasnovan je na pouzdanim informacijama o
sluaju,
na prikladan nain koristi istraivanja i znanja
za odbranu miljenja.
228
KORIENJE FORMULARA
Standardizovani formulari sadre glavna poglavlja
koja se koriste za pisanje posebnih nalaza i miljenja.
Prikupljene informacije treba smestiti ispod odgovarajueg naslova i podnaslova. Pri tome je, osim
potovanja procedure i pisanja poverljivih sadraja,
vano imati na umu sledee (Sidel, 2011):
1. i u formularu treba slediti proces prikazivanja
i analiziranja informacija,
2. zapis ispod svakog podnaslova u formularu
ne obezbeuje automatski koherentnu procenu,
3. znaajno je voditi rauna o jeziku procena
treba da individualizira, a ne da patologizira,
4. zakoni i standardi se koriste u kontekstu profesionalnog pisanog izraavanja (tzv. mudrost prakse).
U nastavku teksta daju se opte uputstvo za pisanje nalaza i miljenja koji se dostavlja sudu i specifina uputstva za sluajeve zlostavljanja i zanemarivanja dece i nasilja u porodici, za situacije dece u
sukobu sa zakonom, za sporove u vrenju roditeljskog prava, kao i za situacije liavanja, ograniavanja ili vraanja poslovne sposobnosti.

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
STRUKTURA NALAZA I MILJENJA VS/OS
I LINI PODACI.
Sadre osnovne identifikacione podatke (prezime, ime roditelja i ime; pol; datum roenja; mesto
roenja; JMBG; adresu i telefon prebivalita i boravita)
Upisuju se i podaci vezani za: dravljanstvo, etniku pripadnost, za maternji jezik (prvi jezik kojim
korisnik govori od roenja), a po potrebi, ukoliko maternji jezik korisnika nije dominantni u sredini u
kojoj centar radi, i govorni jezik (drugi jezik na kome se korisnik sporazumeva).
Upisuju se i podaci o zastupniku korisnika (ukoliko ga ima).
II PODACI O POSTUPKU.
Upisuje se naziv suda, tuilatva ili druge ustanove kojoj se upuuje nalaz i miljenje. Potom se
definie konkretan parnini, vanparnini, krivini, prekrajni ili drugi postupak u kome se daje nalaz i
miljenje voditelja sluaja ili organa starateljstva.
Postupak u kome se daje nalaz i miljenje. Prema vaeim zakonima, u Srbiji nalaz i miljenje organa starateljstva mogu traiti sud ili tuilatvo u sledeim sluajevima:
Parnini postupak
PZ RS, l. 270, postupak za a) zatitu prava deteta, b) vrenje roditeljskog prava ili za c) lienje
roditeljskog prava nalaz i struno miljenje OS
PZ RS, l. 225, postupak u branom sporu na osnovu sporazuma o razvodu miljenje OS da li je
sporazum u najboljem interesu deteta
PZ RS, l. 243, postupak posredovanja miljenje OS da li je sporazum u najboljem interesu deteta
PZ RS, l. 284. i 286, postupak za zatitu od nasilja u porodici miljenje o svrsishodnosti mere
zatite od nasilja u porodici i za produenje mere
Vanparnini postupak
ZVP RS, l. 82, postupak za stupanje u brak maloletnog lica da li je maloletno lice dostiglo telesnu
i duevnu zrelost potrebnu za vrenje prava i dunosti u braku
ZVP RS, l. 32. i 33, postupak za lienje poslovne sposobnosti nalaz i miljenje OS o injenicama i
dokazima za razloge i potrebom za zatitom linosti lienjem poslovne sposobnosti
ZVP RS, l. 42, postupak za vraanje poslovne sposobnosti nalaz i miljenje OS o injenicama i
dokazima za razloge za vraanje poslovne sposobnosti
ZVP RS, l. 72, postupak za produenje roditeljskog prava posle punoletstva deteta miljenje OS
o celishodnosti produenja roditeljskog prava na osnovu duevnog i fizikog stanja deteta koje je
od znaaja za njegovu sposobnost da se samo stara o svojoj linosti, pravima i interesima
ZVP RS, l. 72, postupak za prestanak produenja roditeljskog prava nalaz i miljenje OS o injenicama i dokazima za razloge za prestanak produenja roditeljskog prava
Krivini postupak
ZMUKD RS, l. 58, razmatranje celishodnosti pokretanja postupka miljenje OS o celishodnosti
pokretanja postupka prema maloletniku
ZMUKS RS, l. 62, u pripremnom postupku prema maloletniku miljenje OS sa ocenom zrelosti,
odlikama sredine i prilikama pod kojima maloletnik ivi i drugim okolnostima koje se tiu njegove
linosti i ponaanja
Prekrajni postupak
ZP RS, l. 271, postupak za izricanje vaspitne mere miljenje OS
Drugo (upisati)_______________________________________________________________
Nalaz i miljenje za potrebe suda se pie u odnosu na konkretan zakonski osnov. Za potrebe drugih
slubi i ustanova definie se osnovanost zahteva ili potrebe za njegovo pisanje (npr. radi upuivanja na korienje usluge dnevnog boravka, smetaja u ustanovu i sl.).
Razlog za pisanje nalaza i miljenja pie se u posebnom odeljku u kome se daje kratak prikaz
(jedna do dve reenice) okolnosti, problema, tekoa ili potreba povodom kojih se sastavlja nalaz i
miljenje.
229

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
III IZVOR PODATAKA I METODE PROCENE.
Ovaj deo formulara obezbeuje kredibilitet iznetim podacima i daje teinu profesionalnom miljenju i preporukama. Ovde treba taksativno navesti sve koriene metode i izvore informacija koji su
bitni za konkretnu situaciju za koju se pie nalaz i miljenje (sa kim je sve i kada obavljen intervju,
kuna poseta, saznanja iz dokumentacije, nalazi i uverenja drugih slubi, kao i eventualno korieni instrumenti procene, upitnici, skale, tehnike i testovi, pri emu se daje pun naziv instrumenta i
datum ispitivanja).
Ukoliko neki od znaajnih izvora podataka u skladu sa karakteristikama sluaja nije ukljuen, u napomeni treba navesti okolnosti i razloge za to, npr. ponekad e jedan od roditelja biti nedostupan
iz razliitih razloga ili e odbiti da sarauje, pa te okolnosti treba navesti u odgovarajuem odeljku.
IV PODACI O KORISNIKU.
U ovom delu se ukratko prikazuju aktuelno stanje i socijalna istorija korisnika (poevi od sadanjeg stanja unazad se prikazuju relevantni podaci, nain funkcionisanja i tekoe u funkcionisanju).
Podaci o prolosti korisnika se prikazuju u meri koja olakava razumevanje sadanjeg stanja.
Ovo su osnovne oblasti o kojima se pie u ovom delu nalaza i miljenja, u skladu sa konkretnim
povodom za pisanje nalaza:
zdravlje,
obrazovanje,
emocionalno i socijalno funkcionisanje, odnosi sa lanovima porodice i drugima (za dete sa vrnjacima),
predstavljanje u drutvu, interesovanja i aktivnosti u slobodno vreme,
nain zadovoljavanja potreba korisnika u porodici, odnosno u aktuelnom ivotnom aranmanu.
Ukoliko se kojim sluajem jedan izvetaj pie za vie dece (npr. u sluajevima pruanja pomoi
sudu u sporovima oko vrenja roditeljskog prava), treba odvojeno navesti podatke za svu decu
obuhvaenu nalazom i posebno opisati ivotni aranmanu za svako dete ukoliko postoje razlike u
ovom pogledu.
V PODACI O PORODICI
Daje se opis aktuelnog stanja i porodine istorije (poevi od sadanjeg stanja unazad prikazuju se
relevantni podaci, nain funkcionisanja i tekoe u funkcionisanju); pojedinano treba navesti ponaanja oba roditelja ili pruaoca nege kada je relevantno, naglasiti (ne)usaglaenost postupanja,
opisati relevantne odnose drugih lanova porodice sa korisnikom.
Ovo su osnovne oblasti o kojima se pie u ovom delu nalaza i miljenja, u skladu sa konkretnim
povodom za pisanje nalaza:
struktura porodice,
stambena i materijalna situacija porodice,
nain na koji roditelji, odgajatelji ili pruaoci nege osiguravaju negu i bezbednost, a za decu i emocionalnu toplinu, vostvo i granice i stabilnost,
porodini odnosi i funkcionisanje.
VI PRIKAZ I ANALIZA PROBLEMA / POINJENOG DELA
Generalno, u ovom odeljku se daju aktuelni opis problema ili tekoe, vrsta, intenzitet i trajanje
problema, istorija nastanka problema i nain na koji su korisnik i porodica do sada nastojali da se
problem rei.
Takoe, ovde se prikazuje tekue prisustvo i istorija drugih povezanih problema i tekoa. Belei se
prisustvo zlostavljanja i zanemarivanja, odnosno nasilja u porodici i njihova veza sa problemom, a
potom i upotreba alkohola i droga i njihova veza sa problemom.
Prikazuje se i odnos korisnika i drugih znaajnih osoba prema problemu, kao i saradnja sa ukljuenim slubama, to obuhvata i CSR. Kratko se predstavljaju do sada preduzete mere i usluge. Blia
uputstva o ovom delu u vezi sa posebnim situacijama daju se u nastavku teksta.
230

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
VII PROCENA RIZIKA / NAJBOLJEG INTERESA
U ovom odeljku se analiziraju se postojei rizici i zatitni faktori, kao i uticaj do sada preduzetih
usluga i mera.
Blia uputstva o ovom delu u vezi sa posebnim situacijama daju se u nastavku teksta.
VIII ZAKLJUAK I PREPORUKA
U ovom delu se daje sumarni koncizni pregled najvanijih nalaza, faktora rizika i zatite, kao i sposobnosti deteta ili odrasle osobe da uestvuje u postupku pred sudom.
Preporuka se daje u situacijama koje su predviene zakonom, u formi preporuene mere ili preporuenih mera koje se mogu razmatrati kao relevantne, odnosno svrsishodne, i to u sluajevima
kada je to konzistentno sa gleditem korisnika, deteta i roditelja, usklaeno sa do tada preduzetim
merama organa starateljstva i kada osigurava bezbednost i zatitu interesa i linosti, a kod dece i
stalnost.
Treba saoptiti ukoliko nema dovoljno elemenata da se na osnovu nalaza d preporuka.
Blia uputstva o ovom delu u vezi sa situacijom vraanja ili liavanja poslovne sposobnosti daju se
u nastavku teksta.
Datum i potpis. Izvetaj u ime organa starateljstva potpisuje zadueni struni radnik (najee
zadueni voditelj sluaja) i on upisuje svoje ime i prezime, zanimanje i trenutno radno mesto. Na
odgovarajuem mestu upisuju se datum pisanja izvetaja i sedite centra za socijalni rad ili podrune jedinice.
NALAZ I MILJENJE ZA SITUACIJE NASILJA U

PORODICI, ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA
I EKSPLOATACIJE DECE ILI ODRASLIH I STARIH
Pored opteg uputstva, u ovim sluajevima treba
dodatno specifikovati nalaz i miljenje.
U odeljku koji se odnosi na Prikaz i analizu problema potrebno je dati analizu sledeeg:
kontekst (okolnosti u kojima je dolo do incidenta, odnosno izloenosti rizicima od
zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije ili
nasilja u porodici; oblik zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije ili nasilja; ta je i kome
uraeno; obrazac i hronicitet nasilja, kada, koliko dugo, koliko esto i kog intenziteta; ozbiljnost, odnosno teina nastale posledice
zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije ili
nasilja),
prisustvo nasilnog obrasca u porodici da li
su drugi lanovi porodice pogoeni nasiljem
i na koji nain,
nain na koji rtva i drugi lanovi porodice
vide problem, stav prema poiniocu i gledite
o moguim nainima za prevazilaenje tekoa i osiguranje bezbednosti,
istorija zlostavljanja, zanemarivanja i nasilja za
sve lanove porodice.
231
U delu koji se bavi Procenom rizika i/ili najboljeg interesa treba se izjasniti o sledeim stavkama:
prisustvo i intenzitet faktora koji aktuelno
ugroavaju bezbednost, to obuhvata i pristup zlostavljaa rtvi ili rtvama,
posebni problemi roditelja ili pruaoca nege
i njihov uticaj na roditeljstvo, odnosno obezbeenje nege odraslom ili starom korisniku,
faktori rizika od zlostavljanja, zanemarivanja
ili nasilja u porodici u budunosti,
nastale posledice, prouzrokovana teta i mogue dugorone posledice,
sposobnost rtve za samozatitu, snage porodice i drugi inioci koji mogu da osiguraju
bezbednost i kompenzuju rizike.

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
PRIKAZ SLUAJA 4.
IZRADA NALAZA I MILJENJA ZA POTREBE SUDA
NALAZ I MILJENJE VODITELJA SLUAJA / ORGANA STARATELJSTVA
LINI PODACI
Prezime, ime roditelja i ime _ Miketi Marice Lara
Pol y
Datum roenja 05.06.2010.
Mesto roenja abac
JMBG
Prebivalite
Adresa Jovana Rajia 12
Boravite
Adresa Baba Jokina 38
Dravljanstvo srpsko
Zastupnik
Optina abac
Optina abac
Etnika pripadnost Srpska
Maternji/govorni jezik srpski
Staralac
Prezime, ime roditelja i ime zastupnika Prvoslav Jova Raki, radnik organa starateljstva
Adresa i telefon CSR abaca
PODACI O POSTUPKU
Naziv suda Zahtev br. 22446677 od
Postupak u kome se daje nalaz i miljenje Parnini
Organ starateljstva CSR abac je pokrenuo tubu za vrenje roditeljskog prava i daje miljenje sudu shodno l. 270.
PZ RS
Razlog pisanja nalaza i miljenja
Organ starateljstva je pokrenuo tubu za ogranienje roditeljskog prava Miketi Marice, majke mal. Miketi Lare, u
delu uvanja, podizanja, vaspitavanja i zastupanja mal. Miketi Lare
IZVOR PODATAKA I METODE PROCENE
Intervju
sa korisnikom od 13. 12. 2012; 14. 12. 2012; 10. 6. 2013; 28. 12. 2013; 20. 1. 2013.
sa lanom porodice
Miketi Marica, majka 13. 12. 2012; 14. 12. 2012; 15. 12. 2012; 17. 12. 2012.
Stanovi Dragan, ouh 13. 12. 2012; 14. 12. 2012; 15. 12. 2012.
Miketi Slobodan, deda po majci 17. 12. 2012.
sa drugim znaajnim osobama / slubama
Ratko Rodi, slubenik policije, podnosilac prijave 13. 12. 2012;
Leposava Lazi, kominica, podnosilac prijave
13. 12. 2012;
Jovan Vuki, neuropsihijatar, KBC
18. 12. 2012;
Lidija Kapetanovi, pedijatar
18. 12. 2012;
Kuna poseta od 13. 12. 2012; 17. 12. 2012; 28. 12. 2012; 15. 1. 2012; 8. 2. 2013.
Nalazi i uverenja drugih slubi
Miljenje neuropsihijatra KBC abac o zdravstvenom stanju i toku leenja majke Miketi Marice od 31. 1. 2013.
Miljenje pedijatra DZ abac o zdravstvenom stanju i zdravstvenim potrebama mal. Miketi Lare od 16. 1.
2013.
Instrumenti procene Matrica za brzu procenu rizika (Radojkovi-Ipanovi i dr., 2011); Skala bezbednosti (CRC,
2008); Skala kunih uslova (Davie i dr., 1984);
Dokumentacija centra za socijalni rad Dokumentacija poetne procene, plan usluga, List praenja i kontakata, nalazi
procene roditeljskih kapaciteta u okviru usmerene procene dipl. pedagoga Jovane Raji
PODACI O KORISNIKU
Lara Miketi je devojica stara dve i po godine (32 meseca). Lara je dete Miketi Marice, dok podaci o ocu nisu
poznati. Lara od roenja ivi sa majkom i ouhom Stanovi Draganom koji je upoznao njenu majku dok je bila u
drugom stanju, nakon ega su poeli da ive zajedno u njegovom domainstvu.
Dete naeno samo, bez nadzora, u dva uzastopna dana, to je prijavljeno policiji koja je poslala obavetenje centru
za socijalni rad. U poseti porodici 13. 12. 2012. struni radnik OS voditelj sluaja Danka Luki zatekla je devojicu
samu, zakljuanu u stanu, u nebezbednom, higijenski zaputenom domainstvu, nepogodnom za pravilan rast i
razvoj deteta mlaeg od tri godine.
232

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
Dete je na vreme roeno, prema reima majke i uvidom u zdravstvenu dokumentaciju vidi se da nije imalo znaajnijih zdravstvenih smetnji. Opte fiziko zdravlje devojice je dobro, tokom prve godine ivota redovno vakcinisana, od poslednje vakcine (8. 10. 2011) majka i ouh je nisu vodili kod lekara. Prema nalazu pedijatra dr Lidije
Kapetanovi od 16. 1. 2013. devojica je pothranjena, male telesne teine za svoj uzrast (9 kg i 100 g na pregledu, 8
kg kod prve intervencije centra za socijalni rad 13. 12. 2012), a fiziki razvijena u skladu sa uzrastom.
Prema navodima majke uspostavila kontrolu mokrenja sa 15 meseci, sfinktera sa 18 meseci. Hraniteljka Kovaevi
Ljubica navodi da mal. Lara nema tekoe u vezi sa ishranom i spavanjem.
Govor razvijen u skladu sa uzrastom, motoriki spretna, deluje zainteresovano za okruenje, reaguje na podsticaje
(nuenje igraaka, slikovnica). Ponaa se prijateljski prema nepoznatim odraslima (voditelju sluaja, hraniteljki).
Dete pokazuje bliskost sa majkom i ouhom, ali ne reaguje burno na odvajanje od njih. Ne pokuava da inicira kontakt sa odraslima, ali ga rado prihvata.
PODACI O PORODICI
Majka Marica (34) je jedino dete iz brane zajednice roditelja. Majka joj je umrla kada je imala 13 godina, ivela sa
ocem koji je vie puta leen od alkohola. Zavrila srednju kolu za uenike u privredi. Nezaposlena, nije prijavljena
slubi za zapoljavanje. Nema linu kartu, po sopstvenom priznanju poslednje 2 godine. Iz prve vanbrane zajednice koja je trajala godinu dana, a prekinuta je pre etiri godine, ima sina starog 5 godina koji ivi sa ocem i babom
po ocu u gradu udaljenom oko 150 km. Ne viaju se, povremeno kontaktiraju telefonom.
Tri meseca pre roenja Lare (neutvreno oinstvo) poela je da ivi u sadanjem stanu i od tada je u vezi sa Stanovi Draganom (37). Ouh kada povremeno radi ima dnevnicu 20 evra, ali istie da slabo ima posla. Stan u kome
borave je u njegovom vlasnitvu. Porodica ima brojne neplaene raune.
Stanje deteta i okolnosti u domainstvu ukazuju da je majka u saradnji sa ouhom deteta nastojala da detetu
obezbedi osnovnu negu (ishrana, zdravlje, san, odravanje higijene, adekvatan nadzor). Istovremeno, uoljive su
tekoe da se obezbedi konzistentna nega detetu, te je povremeno dete bilo hranjeno neadekvatnim namirnicama
(kokice, ips i sl.). Pripisuje Lari svojstva starijeg deteta (ona moe sama, on je dobra) i oekuje od devojice da
je samostalna.
Majka je prema linim navodima dugogodinji heroinski zavisnik, dva puta leena, a aktuelno istie da ne koristi
drogu.
Ouh Stanovi Dragan ispoljava visoku emotivnu privrenost devojici i majci deteta, brigu za njih, prepoznaje
njihove potrebe i ima potrebu da odgovori na te potrebe. Prema neposrednom uvidu voditelja sluaja, ini se da
uestalo konzumira alkohol, a negira da ima problem sa alkoholom.
Deda po majci devojice Lare, Miketi Slobodan (68), ivi u seoskom naselju koje je udaljeno 40 km od stana porodice, ima skromna primanja od penzije, povremeno pomae erki. Odravaju redovne kontakte. Privren je unuci,
povremeno je obezbeivao brigu o njoj. Izraava privrenost svojoj erci Marici, smatra da joj treba pomo.
Porodica nije bila korisnik novanih i drugih vrsta pomoi, nikada nije traila pomo. Majka Marica je poevi od
2008. godine u vie navrata bila na odvikavanju od droge, poslednje leenje prema navodima dr Vukia prekinuto
pre 8 meseci. Ona negira da od tada koristi drogu. Kada je Marica bila na leenju pre 8 meseci, ouh Dragan se
sam brinuo o Lari.
PRIKAZ I ANALIZA PROBLEMA / POINJENOG DELA
Dete naeno samo, bez nadzora, u dva uzastopna dana. Leposava Lazi, kominica, pronala je dete 21. 12. 2012.
u 22 h 15 minuta u zgradi na stepenitu kako plae jer je palo, pozvala policiju i dovela dete kod sebe. Nakon dva
sata se pojavio ouh i uzeo dete od kominice.
Policija napravila zapisnik, bila prisutna kada je ouh preduzeo devojicu i obavetenje CSR prosledila ujutro. U poseti porodici 13. 12. 2012. struni radnik OS voditelj sluaja Danka Luki zatekla devojicu samu, zakljuanu u stanu,
u nebezbednom, higijenski zaputenom domainstvu, nepogodnom za pravilan rast i razvoj deteta mlaeg od tri
godine.
Tokom prve posete porodici zateena u zaprljanoj odei (tragovi hrane i prljavtine na pocepanoj trenerki), zaprljano donje rublje, bez arapa, sa gumenim papuama koje su 3 broja vee). Lice i ruke su joj bili neoprani, sa
tragovima prljavtine, na koi ojedi i ujedi buva, kosa zamrena i izgleda neoprana due vreme.
U okviru neodlone intervencije, Miketi Lara je privremenim reenjem stavljena pod neposredno starateljstvo OS,
zaduena Danka Luki i Privremenim zakljukom o smetaju tienika smetena u hraniteljsku porodicu Kovaevi
Ljubice, koja ima optu podobnost za obavljanje hraniteljstva, voljna je i sposobna da obezbedi staranje detetu
mlaem od tri godine i ivi u relativnoj blizini porodice deteta (2 km).
233

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
Majka Miketi Marica okrivljuje supruga da nije dobro pazio dete tada kad je stigla prijava, a dok je ona tog dana
otila kod svog oca i da je on kriv to je dete oduzeto. Ouh Stanovi Dragan pokazuje veliku zabrinutost, istie
spremnost da se angauje na obezbeivanju uslova za staranje o detetu. Takoe, on delimino minimizira problem,
emotivno veoma teko prihvata odvajanje od deteta, ali pokazuje i razumevanje da je privremeni smetaj dobro
reenje za dete. Deda po majci podrava ouha, takoe minimizira problem, smatra da majka moe da se stara o
detetu. Deda kae da bi i on mogao da pomogne i insistira da se dete to pre vrati.
Tokom poetne procene i planiranja, majka, ouh i deda su pokazali veliku spremnost i saradljivost sa zaduenim voditeljem sluaja. Majka dala sa saglasnost za smetaj deteta. Dva dana nakon izdvajanja deteta iz porodice
posetili su dete i odmah je dogovorena sledea poseta. Druga poseta nije realizovana jer je majka hospitalizovana
usled napada ui. Ve krajem decembra majka je ponovo hospitalizovana (utica), te novi susreti sa Larom nisu
ostvareni. Ouh Stanovi Dragan i deda po majci Miketi Slobodan su preduzeli mere za ureivanje stana (izbacivanje smea, kreenje), a dobili su jednokratnu materijalnu pomo za ureenje ivotnog prostora.
Centar za socijalni rad je pomogao i u vaenju linih dokumenta i zdravstvene knjiice za majku i uputio lanove
porodice o promenama koje su neophodne za bezbedan i stimulativan boravak deteta u biolokoj porodici. Ouh
posetio dete jo jednom nakon nove godine, nakon toga se nije samoinicijativno raspitivao za dete. Kae da brine
za zdravstveno stanje majke. Majka i ouh su obaveteni o pokretanju postupka za ograniavanje roditeljskog
prava.
PROCENA RIZIKA / NAJBOLJEG INTERESA
Devojica Lara Miketi se razvija u skladu sa uzrastom, pored toga to je higijenski zaputena i prema raspoloivim
podacima ostavljana bez adekvatnog nadzora.
Majka i ouh su do sada bili stabilne odgajateljske figure u njenom ivotu. Oni imaju stabilnu partnersku vezu.
Okrenuti su detetu, u kontaktu sa detetom responzivni i empatini (nedovoljno podatka u kojoj meri su dosledni
i stimulativni). Istovremeno, pokazali su neprepoznavanje njenih potreba za osiguranjem nege (u delu obezbeenja adekvatne ishrane, higijene i praenja zdravstvenog stanja) i osiguranja bezbednosti (dokazi o neadekvatnom
nadzoru, dete je od strane slubenih lica dva puta zateeno samo, bez nadzora). Mogue je da zloupotreba droga
(majka) i alkohola (otac) umanjuje njihove roditeljske kapacitete, i to u smislu njihove konzistentnosti i pouzdanosti
i prepoznavanja potreba deteta.
Dete je prema raspoloivim podacima bilo vie puta u proteklih 6 meseci izloeno visoko izraenom fizikom
zanemarivanju (higijenska zaputenost) i visoko izraenom neadekvatnom nadzoru, to je ugrozilo njegovu
bezbednost, zdravlje i razvoj. Takoe, dete je prema raspoloivim podacima bilo izloeno umereno izraenom
obrazovnom (nestimulativni uslovi razvoja, nedostatak uila i igraaka za dete) i zdravstvenom zanemarivanju (pothranjenost, neposeivanje lekara u periodu duem od 6 meseci). S obzirom na okolnosti ivota porodice (siromatvo, nezaposlenost, izloenost drogi i alkoholu, nedostatak socijalne podrke, socijalna izolacija) i nizak kalendarski
uzrast deteta (mlae od 3 godine), procena organa starateljstva je da je rizik od fizikog zanemarivanja i neadekvatnog nadzora u budunosti i nadalje izrazito visok, a od obrazovnog i zdravstvenog zanemarivanja visok.
U hraniteljskoj porodici Kovaevi Ljubice mal. Miketi Lara dobro napreduje, popravljen joj je higijenski status i
telesna teina. Dete ukazuje poverenje hraniteljki, poinje da se slobodno igra.
Zdravstveno stanje majke je takvo da je oekuje dua hospitalizacija (po reima lekara najmanje 3 meseca), a deda
po majci i ouh prema proceni organa starateljstva nisu u stanju da organizuju staranje o detetu.
Najbolji interesi mal. Miketi Lare su da ona privremeno ostane u stimulativnoj sredini u hraniteljskoj porodici, dok
se ne vidi tok leenja majke i njena spremnost da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta.
ZAKLJUAK I PREPORUKA
Poetni uvidi ukazuju da devojica ima i kapacitete i razvijene strategije za uspostavljanje odnosa i prevladavanje
tekoa. Takoe, znaajno je da joj budu dostupni stabilni odnosi privrenosti u ovom razvojnom periodu i kasnije,
a i kontinuitet sa pozitivnim aspektima dosadanjeg naina ivota.
Centar za socijalni rad e nastaviti da prua pomo roditeljima da bi se stvorili uslovi za mogui povratak deteta
kui ili drugo reenje koje obezbeuje stalnost, u skladu sa detetovim doivljajem vremena.
Najbolji interesi mal. Miketi Lare su da ona ostane u hraniteljskoj porodici Kovaevi Ljubice, a da majci Miketi
Marici bude ogranieno roditeljsko pravo u delu uvanja, podizanja, vaspitavanja i zastupanja mal. Miketi Lare.
U apcu
Datum 11. 5. 2013.
234
Za organ starateljstva
Danka Luki, dipl. socijalni radnik, voditelj sluaja

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
NALAZ I MILJENJE ZA SITUACIJE KOJE

UKLJUUJU MALOLETNE UINIOCE KRIVINIH
I PREKRAJNIH DELA, KAO I DRUGU DECU SA
PROBLEMIMA U PONAANJU
Pored opteg uputstva, u ovim sluajevima treba
dodatno specifikovati nalaz i miljenje. U delu nalaza
koji se odnosi na Prikaz i analizu problema potrebno je obezbediti analizu sledeeg:
kontekst (okolnosti u kojima je delo nastalo;
vrsta dela, prekraja ili problema u ponaanju
ta je i kome uraeno; obrazac ponaanja
kada, koliko dugo, koliko esto i kog intenziteta; ozbiljnost, odnosno teina korienje
oruja, prouzrokovana teta i namera),
stav deteta prema poinjenom delu i stepen
prihvatanja odgovornosti za sopstvene aktivnosti,
uvid u ozbiljnost i teinu dela; prepoznavanje
aktuelnih i potencijalnih posledica koje delo
ima na oteene i zajednicu,
prethodni prestupi istorija i obrazac antisocijalnog ponaanja, ukljuujui promene u
uestalosti i ozbiljnosti poinjenih dela,
izloenost nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju aktuelno i u prolosti i njihova veza sa
problemom,
upotreba alkohola i droga i njihova veza sa
problemom,
odnos roditelja, odnosno osoba koje se staraju o maloletniku prema poinjenom delu.
U delu koji se bavi Procenom rizika i/ili najboljeg interesa treba se izjasniti o prisustvu i intenzitetu faktora rizika i zatite sledeim stavkama:
karakteristike maloletnika, porodice i neposredne socijalne sredine,
karakteristike poinjenog dela (vrsta, hronicitet, uestalost, intenzitet, mogua teta i po
potencijalne rtve u budunosti; mogunost
recidiva u aktuelnom kontekstu) koje uveavaju mogunost ponavljanja ili intenziviranja
problema u ponaanju, odnosno prisustvo
zatitnih faktora koji kompenzuju rizike.
nain na koji roditelji pojedinano vide reenje

spora u aktuelnom trenutku i u budunosti,
take slaganja i neslaganja roditelja.
U delu koji se bavi Procenom rizika i/ili najboljeg interesa treba dati procenu u kojoj meri aktuelni ivotni aranman odgovara potrebama dece,
odnosno svakog pojedinanog deteta. Aktuelni ivotni aranman obuhvata nain na koji se roditelji
pojedinano i zajedniki staraju o detetu u pogledu
prebivalita, naina uvanja, podizanja, vaspitanja,
obrazovanja i zastupanja, izdravanja, upravljanja
i raspolaganja imovinom deteta, kao i ostvarivanja
kontakata sa roditeljem sa kojim dete ne ivi i drugim lanovima porodice.
Procenjuje se i mogue dejstvo promene aktuelnog ivotnog aranmana deteta u konkretnim oblastima, s obzirom na karakteristike deteta, porodice
i situacije.
NALAZ I MILJENJE U SITUACIJAMA LIENJA

ILI POVRAAJA POSLOVNE SPOSOBNOSTI,
ODNOSNO PRODUETKA VRENJA
RODITELJSKOG PRAVA
U delu koji pokriva Prikaz i analizu problema obezbeuje se analiza po sledeim stavkama:
kontekst (vrsta, intenzitet i trajanje problema;
istorija nastanka problema i nain na koji su
korisnik i okolina nastojali da ree problem;
obrazac i hronicitet kada, koliko dugo, koliko esto i kog intenziteta; ozbiljnost, odnosno
teina stanja ili problema i nastale posledice),
inioci koji se odnose na mentalno stanje, intelektualna ogranienja, psihosocijalne smetnje i funkcionalne sposobnosti korisnika, to
obuhvata i vetine staranja o sebi,
oblasti autonomnog funkcionisanja i oblasti
funkcionisanja u kojima je korisniku potrebna
pomo, podrka, nadzor ili podseanje,
miljenja, gledita i oekivanja korisnika o
postupku, odnosno razlozi za neukljuivanje
gledita korisnika.
U delu u kome se daje Procena rizika i najboljeg
interesa treba dati procenu u sledeim takama:
NALAZ I MILJENJE U SITUACIJAMA SPOROVA

RODITELJA U VRENJU RODITELJSKOG PRAVA
U odeljku koji se odnosi na Prikaz i analizu problema daje se analiza po sledeim stavkama:
aktuelni opis partnerskog, odnosno roditeljskog spora, vrsta, intenzitet i trajanje problema, istorija nastanka problema i nain na koji
su partneri nastojali da ree problem,
miljenja, gledita i oekivanja deteta, odnosno dece o problemu ili sporu i nainu na koji
se spor moe reiti, odnosno eventualni razlozi za neukljuivanje gledita deteta,
235
prisustvo i intenzitet faktora kojima korisnik

neposredno ugroava sopstvene potrebe,
prava i interese, odnosno prava i interese
drugih lica,
posebni problemi korisnika i njihov uticaj na
njegovo lino funkcionisanje, porodicu i sredinu,
nastale posledice, prouzrokovana teta i mogue dugorone posledice,
sposobnost korisnika za samostalan ivot,
snage porodice i drugi inioci koji mogu da
osiguraju bezbednost i kompenzuju rizike,

DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA
DEO
faktori koji ukazuju na mogui sukob interesa

izmeu postavljenog staratelja i lica koje se
liava poslovne sposobnosti, odnosno kome
se delimino ili potpuno vraa poslovna sposobnost,
oblasti, odnosno postupci kojima korisnik neposredno ugroava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica,
oblasti i podruja u kojima korisnik moe, odnosno ne moe samostalno ili uz podrku da
donosi odluke i brine o sebi.
U delu zakljuka i preporuka u situacijama u kojima se obezbeuje nalaz i miljenje u ovoj oblasti, a
u skladu sa Preporukom Komiteta ministara Saveta
Evrope o principima koji se odnose na pravnu zatitu punoletnih osoba lienih poslovne sposobnosti
(Preporuka br. R(99)4 Komiteta ministara Saveta
Evrope) i praksom evropskog suda za ljudska prava (Draki, 2010), treba definisati oblasti i pravne
poslove u kojima bi korisnik mogao, odnosno ne
bi mogao da zadri pravo da samostalno donosi
odluke i preduzima radnje nezavisno i bez pomoi
staratelja i drugih lica, imajui u vidu da se stepen
nedostatka sposobnosti vremenom moe menjati. Predlog pravnih poslova koje korisnik (ne)moe
preduzimati samostalno ili bez pomoi treba definisati prema sledeim navodima (Commisioner for
Human Rights, 2013):
236
a) raspolaganje imovinom (raspolaganje prihodima, raspolaganje finansijama, imovinom i

drugim dobrima, uee u poslovnim transakcijama, zakljuenje kupoprodajnih ugovora),
b) porodini ivot (zakljuenje braka, zasnivanje
porodice, vaspitanje dece, priznavanje/osporavanje oinstva/materinstva, izbor mesta i
uslova ivota i stanovanja),
c) stupanje u pravne odnose (zakljuenje ugovora i drugi pravni poslovi),
d) parnina sposobnost (uestvovanje u sudskom i upravnim postupcima),
e) udruivanje (ulanjenje u organizacije i politike partije),
f) preduzimanje medicinskih mera (leenje, medicinski tretman, doniranje organa, presaivanje organa),
g) volontiranje.
U preporuci treba navesti poslove koje korisnik
ne moe vriti i preporuiti rok za preispitivanje odluke suda (od 1 do 3 godine).

7
DEO
237
DOKUMENTOVANJE RADA
SA KORISNICIMA

PLANIRANJE
DEO
OSNOVE PLANIRANJA
U SOCIJALNIM SLUBAMA
Kao rezultat procene, voditelj sluaja i korisnik utvruju potrebe i postojee rizike, to obuhvata nivo
funkcionisanja, snage i slabosti i specifine probleme na koje treba odgovoriti. Utvruje se i kakve
promene treba da se dogode da bi se prevazili
problemi (tekoe) zbog kojih su dete i porodica,
odnosno odrasla ili stara osoba poeli da koriste usluge centra za socijalni rad. Delotvorno planiranje je
kljuna tehnologija u obezbeenju podrke, zatite ili staranja, a nain na koji se planiranje sprovodi
moe imati krucijalne posledice na ishode rada.
Individualni planovi za odrasle i stare korisnike i
porodini planovi za porodice sa decom predstavljaju sredstvo za utvrivanje oblasti promene sa korisnikom i porodicom, postavljanje ciljeva i planiranje
aktivnosti i usluga za ispunjavanje tih ciljeva. Plan se
moe koristiti i kao dogovor o tome ta i na koji nain
korisnik i voditelj sluaja nastoje da dostignu zajedno.
Kompletan plan sadri navode o tome koju promenu
korisnik i porodica ele da vide i rezultate, odnosno
oekivane ili nameravane ishode aktivnosti i usluga.
Dokument plana specifikuje ko e preuzeti koju aktivnost i u kom vremenskom roku.
Na osnovu potreba koje su identifikovane i dokumentovane tokom procene razvijaju se strategije
podrke, usluga ili tretmana koji mogu da odgovore na te potrebe i utvruju se razlozi za i protiv
svake takve strategije. U narednom koraku razliite
strategije se razmatraju i o njima se diskutuje sa
korisnikom i (ako je to primereno) sa drugim uklju-
239
enim stranama, pri emu se nude argumenti i za i

protiv. Nakon toga se bira odgovarajua opcija, a
prvenstvo se daje izboru korisnika. Ovaj izbor moe
biti predmet pregovora ukoliko voditelj sluaja smatra da korisnik (ili npr. roditelj u ime deteta) bira
opciju koja moe da ugrozi njegovu bezbednost,
zdravlje ili dobrobit u budunosti. U svim sluajevima treba postii najvei mogui stepen saglasnosti, ak se treba sloiti i da postoje stvari oko kojih
nema saglasnosti ili pregovora (npr. situacije koje
ugroavaju bezbednost deteta). Potom se priprema
pisani dokument plana.
Savremeno planiranje u brojnim oblastima, a naroito u socijalnim i zdravstvenim slubama i obrazovanju, ne moe se zamisliti bez aktivnog uea
svih kojih se taj plan tie. Stoga porodica i dete u
skladu sa uzrastom i zrelou te odrasla ili stara
osoba u skladu sa svojim sposobnostima i znaajne
osobe iz njene okoline treba da budu ukljueni u
sve faze procene i planiranja sluaja, na nain koji
e obezbediti uvaavanje kulturne, etnike i verske
pripadnosti korisnika.
Takoe, tokom planiranja se koriste i drugi resursi koji postoje u zajednici, kroz saradnju sa drugim slubama socijalne zatite, obrazovnim i zdravstvenim slubama, slubama mentalnog zdravlja,
slubama zapoljavanja ili drugim institucijama i
organizacijama u zajednici koje mogu da doprinesu
da se potrebe korisnika zadovolje na to efikasniji i
delotvorniji nain.

PLANIRANJE
DEO
KORACI
U DONOENJU
PLANA
Prilikom donoenja plana treba pratiti ove korake:
1. Evaluiranje informacija iz procene
2. Definisanje ciljeva
3. Donoenje odluka o eljenim ishodima
4. Odluivanje ta treba da se uradi kako bi se
dostigli ciljevi i ishodi
5. Odreivanje koje e se aktivnosti preduzeti
ko, kako, kada i gde da bi se dostigli postavljeni ciljevi.
I. EVALUIRANJE INFORMACIJA IZ PROCENE

predstavlja polaznu taku za sve ukljuene strane.
Taksativno navoenje svih oblasti koje zahtevaju
promenu omoguava i korisniku i voditelju sluaja
da ih ponovo pregledaju i odmere, a ujedno pomae
korisniku i porodici u njihovoj prioritizaciji, to omoguava prelazak na postavljanje ciljeva. Navoenje
svih utvrenih oblasti problema na jednom mestu
(npr. na flip-artu ili na obinom papiru formata A4)
pomae strunom radniku da uoi povezane oblasti
i probleme na koje se moe odgovoriti istovetnom
intervencijom. Takoe, na ovaj nain se mogu uoiti
problemi koje treba razloiti i reavati deo po deo.
Sumiranje rezultata procene sa korisnikom, porodicom i drugim ukljuenim stranama obino dovodi korisnike do suoavanja sa brojnim tekoama
koje ele da prevaziu u svom ivotu, a uloga voditelja sluaja je da pomogne korisniku i porodici da
definiu prioritete i probleme na kojima e zapoeti
rad (Egan, 2007; Norht Carolina Department of Human Resource, 2003). Korisno je da struni radnik
sumira sve zapaene tekoe verbalno, a potom ih
ukratko zabelei na papiru (svojevrsna ek-lista za
promene). Time se olakava i spajanje povezanih
problema. Kada se utvrde oblasti promene, sledei
korak je zajedniko postavljanje prioriteta.
240
Postavljanje prioriteta olakava strunom radniku, korisniku i drugim ukljuenim stranama usmeravanje energije na najvanije stavke, jer je najee
veoma teko, a ponekad i nemogue i nepotrebno
raditi odjednom na svim utvrenim problemima.
Prilikom postavljanja prioriteta korisnik i porodica
odluuju, uz pomo voditelja sluaja, koje su stavke
kritine, a koje se mogu odloiti. Korisno je postaviti
sledea pitanja korisniku i porodici:
1. Koja vam se stvar od onih o kojima smo razgovarali ini najvanijom?
2. Koja je sledea po vanosti?
3. Da li postoji neto na emu ne biste sada eleli da radite?
Problemi i oblasti promene koje su oznaene
kao odloene mogu se preispitivati kasnije tokom
rada, a posebno u okviru ponovnog pregleda, kako
bi se utvrdilo da li zahtevaju dalju panju ili intervencije.

PLANIRANJE
DEO
OKVIR 43.
PITANJA KOJA POMAU PRILIKOM POSTAVLJANJA PRIORITETA
(BLOOM AND FISCHER 1982: 5960)
Da li je problem koji korisnik i porodica predlau kao prvi za poetak rada onaj koji
ih najvie pogaa?
Da li za njega postoji najvea verovatnoa da e biti reen?
Da li je relativno konkretan i specifian?
Da li je mogue spremno pristupiti tom problemu s obzirom na raspoloive resurse?
Da li postoji najvea verovatnoa da e problem proizvesti najnepovoljnije posledice ukoliko se ne reava?
Da li taj problem treba reavati pre drugih problema?
Da li e reavanje tog problema proizvesti opipljive, vidljive promene za ukljuene
strane i moda poveati motivaciju korisnika i porodice za rad na drugim problemima?
U ovom koraku treba utvrditi 3 do 5 oblasti problema, nezadovoljenih potreba, bezbednosnih rizika i
sl. koji su najurgentniji i koje je najcelishodnije reavati.
Ostale oblasti problema, potreba i rizika ostaju zabeleene za reavanje u kasnijim fazama rada, ukoliko je
celishodno. Prioritetne oblasti rada se belee u odgovarajuoj rubrici formulara plana. Potom se, u saradnji
sa korisnikom i porodicom, definiu i snage korisnika,
porodice i sredine koje su dobijene tokom procene,
a na koje se rauna kao na oslonac u prevladavanju
problema i nezadovoljenih potreba.
II. DEFINISANJE CILJEVA.

Ciljevi rada u socijalnim slubama se obino definiu u sledeim oblastima: stabilizacija krize, osiguranje bezbednosti, napredak (rast i unapreenje
stanja), odravanje, rehabilitacija i palijacija. Iskaz
o cilju predstavlja merljivu, vremenski ogranienu
izjavu o planiranim rezultatima.
U radu sa decom i porodicama, opti cilj se
odreuje u Poetnom planu usluga i mera kao poetni za stabilizovanje situacije, a kasnije, ako se rad
sa porodicom nastavi kao cilj stalnosti za dete, u
okviru Porodinog plana.
Postavljanje ciljeva omoava i korisnika i strunog radnika, jer stvara uverenje da je promena mogua i usmerava na dalji rad i definisanje manjih,
izvodljivih koraka.
Izjave o optem cilju (ili ciljevima, u skladu sa karakteristikama sluaja), kao i izjave o oekivanim ishodima treba da ukazuju na pozitivne rezultate koji
se predviaju na osnovu aktivnosti, intervencija, usluga i mera. Opti cilj omoguava da se istrae brojna
mogua reenja koja vode ka eljenom stanju.
241
III. DONOENJE ODLUKA O ELJENIM

ISHODIMA.
U skladu sa optim ciljem, za sve identifikovane
oblasti problema definiu se pokazatelji koji treba
da ukau na to da li je postojei problem ili rizik prevazien, odnosno smanjen te da li je potreba zadovoljena.
Prilikom planiranja treba izbei dve uobiajene
greke: da se intervencija, mera ili usluga (npr. savetovanje) koju elimo da koristimo bira pre nego to
definiemo problem i da imamo oekivanja u vezi sa
prevazilaenjem tog problema. Logiki proces zahteva da se najpre identifikuje problem (npr. nerazvijene roditeljske vetine postavljanja granica usled
ega dete pokazuje znake antisocijalnog ponaanja),
a da se potom odredi ono to elimo da postignemo,
odnosno cilj (pozitivno prosocijalno ponaanje deteta i ostanak deteta sa roditeljima). Realizacijom tog
cilja postiemo eljene ishode (dete koristi nenasilne
metode reavanja problema i uspeno regulie svoje
ponaanje u koli i porodici). Zatim se opredeljujemo
za odreene mere ili strategiju kojima nastojimo da
reimo problem (npr. rad i sa roditeljima i sa kolom
i sa detetom), da bismo na kraju odredili aktivnosti
(npr. kola za roditelje gde e oni uiti tehnike komunikacije i postavljanja granica; angaovanje razrednog stareine u promeni mesta sedenja u odeljenju i
mirenju sa vrnjacima; ukljuivanje deteta u sportsku
aktivnost po njegovom izboru i sl.) kojima postiemo
oekivane ishode.
Ishodi se definiu kao posebni ciljevi i treba da
budu:
a) jasni,
b) vidljivi,

PLANIRANJE
DEO
c) specifini u smislu zahtevanog ponaanja i

uslova kojima se tei,
d) merljivi i proverljivi.
Prema Altmanu (1979), posebni ciljevi, odnosno

oekivani ishodi imaju sledee karakteristike:

relevantni su za specifian problem i situaciju,

specifikuju ko (ili ta) e se promeniti,
odreuju ta predstavlja promenu,
definiu nivo promene koja se oekuje,
specifikuju uslove pod kojima se promena
moe ostvariti (to zavisi i od prirode problema),
odreuju koliko e vremena biti potrebno da
se vidi eljena promena.
Izjave o oekivanim ishodima na konkretan

nain iskazuju situaciju koja treba da se vidi kada
se dostigne promena. Stvari koje treba promeniti
mogu da budu opte, a izjave o ishodima treba da
budu realistine i konkretne. Za definisanje oekivanih ishoda korisna je SMART tehnika postavljanja
ciljeva, u naem prevodu MUDRO (egarac et al.,
2010):
Da
Da
Da
Da
Da
li
li
li
li
li
je
je
je
je
je
Merljiv?
Uvremenjen?
Dostian?
Realan?
Osoben (specifian)?
IV. ODLUIVANJE TA TREBA DA SE URADI DA BI

SE DOSTIGLI CILJEVI I ISHODI.
Pregovaranje i donoenje odluka o strategiji intervencija predstavlja proces u kome se korisnik i voditelj
sluaja sa timom opredeljuju za nain na koji e pristupiti problemima i nezadovoljenim potrebama kako
bi se dostigli eljeni ciljevi i oekivani rezultati rada.
Strategija podrazumeva da se koristi pristup koji
obezbeuje jedinstven, sveobuhvatan i integrisan
plan, koji je individualizovano dizajniran kako bi mogli da se ostvare osnovni ciljevi. Planiranje i procena
u centru za socijalni rad zahtevaju holistiki pristup,
pa se intervencije mogu planirati na razliitim nivoima sistema. Problem se sagledava u kontekstu, a
praktine tehnike se kombinuju u skladu sa situacijom i koriste se vetine za intervenciju na razliitim
nivoima sistema (Walsh, 2008; Kirst-Ashman and
Hull, 2009).
SLIKA 13.
INTERVENCIJE SOCIJALNOG RADA NA RAZLIITIM NIVOIMA SISTEMA
MIKRONIVO
INTERVENCIJA
POJEDINCI, PORODICE,
MALE GRUPE
MEZONIVO
INTERVENCIJA
ORGANIZACIJE I
FORMALNE GRUPE
MAKRONIVO
INTERVENCIJA
ZAJEDNICE I
DRUTVO
Intervencije na mikro sistemskom nivou usmeravaju se na individualni rad, rad sa porodicama ili
malim grupama, kako bu usmeravale promenu u
linom funkcionisanju, socijalnim odnosima i nainima na koji ljudi koriste drutvene resurse i institucije u zajednici. U okviru ovog pristupa koristi se
intervencija u krizi, porodina terapija, savetovanje,
savetodavno usmeravanje, edukacija, povezivanje i
upuivanje i korienje grupnih procesa. Pored promena u linom i porodinom funkcionisanju, socijalni radnici se usmeravaju na izazivanje promena na
dugim nivoima sistema, to obuhvata promene u
socijalnom i fizikom okruenju kako bi se olakalo
socijalno funkcionisanje pojedinca i porodice.
Intervencije na mezo sistemskom nivou stvaraju promenu kod grupa za obavljanje zadataka, timova, organizacija i mree za pruanje usluga. Fokus je
242
usmeren na promene unutar organizacija i formalnih grupa, njihove strukture, ciljeva i funkcija. Na primer, ako kola odvojeno posluuje uinu za ake iji
roditelji plaaju uinu i za one koje dotira kola, rad
na promeni politike kole u ovoj oblasti predstavlja
intervenciju na mezo sistemskom nivou koja ima za
cilj eliminaciju diskriminacije. Postizanje promene u
organizacijama zahteva razumevanje grupne dinamike, vetine facilitiranja procesa donoenja odluka,
organizacionog planiranja i sl.
Intervencije na makro sistemskom nivou bave
se problemima u zajednici, institucijama i socijalnim
sistemima. Na ovom nivou, voditelj sluaja radi na
socijalnim promenama u organizovanju zajednice,
na planiranju razvoja zajednice, na lokalnom razvoju, na obrazovanju javnosti i na socijalnim akcijama.
Primeri intervencija na makrosistemskom nivou su

PLANIRANJE
DEO
rad na razvijanju nove usluge dnevnog boravka za

osobe obolele od demencije, na revitalizaciji parkova za decu u zajednicama, na razvoju novih lokalnih
ili nacionalnih politika koje se tiu potreba ljudi.
V. ODREIVANJE KOJE E SE AKTIVNOSTI

PREDUZETI
ko, kako, kada i gde da bi se dostigli postavljeni
ciljevi. Definiu se konkretne aktivnosti i zaduenja. U samom dokumentu plana se oznaavaju osobe koje su ukljuene, odnosno definie se ko je odgovoran za ispunjavanje odreenog zadatka (npr.
voditelj sluaja, roditelj, dete, odrasla ili stara osoba,
lan porodice, drugi strunjak, saradnik iz zajednice
i sl.).
Definie se i vremenski okvir, tj. datumi poetka

i zavretka konkretnog zadatka, usluge ili aktivnosti. Vremenski okvir omoguava da se vremenski
ogranie posebni ciljevi, odnosno oekivani ishodi. Time voditelj sluaja, korisnik, lanovi porodice
i druge ukljuene strane dobijaju taku na osnovu
koje mogu da provere kada oekuju rezultate svojih
aktivnosti.
Takoe, treba odrediti najverovatniji sled dogaaja u dostizanju oekivanih ishoda i definisati nain
monitoringa i evaluacije, tj. kako e osoba i sluba
pokazati da su zadaci ispunjeni i da su dostignuti
ciljevi rada, ali i naine redefinisanja plana ukoliko to
bude potrebno.
OKVIR 44.
VODI DOBRE PRAKSE ZA VODITELJA SLUAJA TOKOM
PLANIRANJA I PRUANJA USLUGA
Tokom razvoja plana usluga i mera pojanjavaju se uloge svih aktera koji pruaju
usluge ili daju podrku korisniku i porodici. Odluka o tome ko e obezbediti usluge
treba da se donese posle razmatranja brojnih faktora, ukljuujui:
a) karakteristike porodice kao to su jezik, kultura ili vrednosti, koje mogu da
podstaknu ili ometaju zadovoljenje potreba korisnika i porodice kroz specifian
nain pruanja usluga,
b) posebnost odreenog centra za socijalni rad, odnose u lokalnoj zajednici i postojee protokole saradnje sa drugim slubama i organizacijama u zajednici,
c) nivo znanja i iskustva voditelja sluaja u korienju odreene vrste intervencija
ili u radu sa specifinom populacijom korisnika,
d) pristupanost i raspoloivost kulturno i programski relevantnih slubi i organizacija u zajednici.
243

PLANIRANJE
DEO
UPUTSTVO
ZA FORMULISANJE
PLANA
Plan usluga je pisani dokument koji na izrazito individualizovan nain odgovara na potrebe korisnika.
Sadraj plana se odreuje prvenstveno njegovom
vrstom, namenom i usmerenjem (npr. poetni plan
usluga, individualni plan usluga za odrasle i stare,
plan usluga za dete i porodicu), dok je struktura
uglavnom stabilna i obuhvata sledee oblasti:
Probleme na kojima e se raditi. esto je nepotrebno ili nemogue raditi na svim problemima.
Plan usluga treba da identifikuje i napravi prioritet
problema u skladu sa potrebama i preferencijama
korisnika i mandatom slube koja prua usluge.
Snage. Procena se usmerava na snage, fokusira
resurse i mehanizme za savladavanje tekoa kod
deteta, odrasle ili stare osobe, porodice ili porodinog sistema koji mogu da se mobiliu za reavanje
kljunih problema. Prilikom identifikovanja snaga
vano je usmeriti se na postojee mehanizme za savladavanje tekoa i vetine koje se mogu kanalisati
za dostizanje konstruktivne promene.
Opti ciljevi. Cilj je eljeni rezultat, najee
razliit od sadanjeg stanja, i zahteva napor za dostizanje promene (Fillip et al., 1992:125). Opisati cilj
znai obezbediti razumevanje onoga to se oekuje
da e se postii za korisnika. Kada je u pitanju rad
sa decom, cilj se odreuje u kontekstu bezbednosti i dobrobiti deteta, a opti cilj se odnosi na cilj
stalnosti. Kada je u pitanju rad sa odraslim i starim
osobama, opti cilj se odreuje u odnosu na stanje
ili ivotnu situaciju kojoj se tei.
Posebni ciljevi (ishodi). Posebni ciljevi se dobijaju iz procene i odnose se na ono to se mora uraditi da bi se dostigli eljeni rezultati. Posebni ciljevi
se izraavaju u obliku vremenski ogranienih ishoda.
Oni se najee formuliu kao promene u ponaanju, da bi se postigla praktinost i jasnost, a opisuju
ta treba da se uradi sada ili u bliskoj budunosti
kako bi se dostigli opti ciljevi. Ukoliko je opti cilj
povratak deteta u roditeljsku porodicu, jedan od
244
oekivanih ishoda (posebnih ciljeva) moe biti otac

pokazuje sposobnost i elju da koristi nenasilne metode u kontrolisanju ponaanja deteta. Ukoliko je
opti cilj osamostaljenje mlade osobe, pojedinani
ishod moe biti sposobnost mlade osobe da samostalno nabavlja namirnice i priprema obroke. Uspeh
u ostvarivanju oekivanih ishoda postie se tako to
se oni razvijaju u partnerstvu sa korisnikom, porodicom, detetom (u skladu sa uzrastom i zrelou),
drugim slubama i osobama koje su znaajne za
ostvarivanje cilja.
Zadaci, koraci, usluge i mere. Odreivanje pojedinanih zadataka i koraka podrazumeva visok
nivo specifinosti, pa treba jasno povezati opti
cilj i posebne ciljeve. Zadaci i koraci opisuju kako
e se posebni ciljevi postii i predstavljaju sredstva
za dostizanje cilja, a ne cilj po sebi. Posebni ciljevi
i zadaci razlikuju se po tome to su posebni ciljevi
izjave o konzistentnom ponaanju tokom vremena
koje ukazuju na to da su opti ciljevi rada ispunjeni,
dok su zadaci i koraci pojedinane akcije ili procesi
koji se preduzimaju da bi se dostigli posebni ciljevi.
Da bi se donele adekvatne odluke o tome kakve
intervencije (aktivnosti, usluge i mere) treba preduzeti i koje usluge treba ponuditi, moraju se razmotriti dokazi o tome ta moe doprineti najboljim
ishodima kod korisnika. Potrebno je razmotriti razliite aspekte intervencija sa stanovita rezultata
procene. Posebnu panju treba posvetiti porodinoj istoriji (npr. ranije prisustvo nasilja u porodici,
zloupotrebe supstanci i sl.) te prolom i aktuelnom
funkcionisanju porodice. Treba doi do odgovora
na sledea pitanja:
Kakve mogunosti postoje za primenu intervencija koje mogu da podre snage i pomognu u zadovoljavanju potreba korisnika, a da
istovremeno utiu na faktore rizika i ranjivosti?

PLANIRANJE
DEO
Koji resursi su na raspolaganju?

Kakav pristup i koji su profesionalci i organizacije potrebni da bi se obezbedila najvea
mogua saradnja porodice?
Koja intervencija ima najvei potencijal da
proizvede neposredni boljitak, a koje intervencije zahtevaju vreme?
Kakve treba da budu sekvence intervencija i
zato?
Ukoliko razmatramo ozbiljnost ugroenosti, povrede ili tete koju je pretrpelo dete,
aktuelne potrebe deteta i sposobnost roditelja da odgovori na potrebe deteta, kakva
je mogunost da se dostigne odgovarajua
promena u okviru detetovog doivljaja vremena?
Prilikom razmatranja potencijalnih intervencija,
usluga i mera vano je sagledati ono to korisniku i
lanovima porodice daje najbolje mogue anse da
ostvare eljene ili zahtevane promene. Nezavisno
od toga gde korisnik ivi (u biolokoj ili zamenskoj
porodici, samostalno ili u rezidencijalnom smetaju),
intervencije treba da se bave prvenstveno sledeim
oblastima (DCSF, 2010):
1. potrebama korisnika i njegovim razumevanjem ta mu se deava,
2. sposobnou odgajatelja ili pruaoca nege

kod ranjivog odraslog ili starog korisnika da
odgovori na potrebe korisnika,
3. odnosom izmeu odraslih koji se bave detetom, odraslim ili starim korisnikom (u ulogama odgajatelja ili pruaoca nege, u partnerskom odnosu i sl.),
4. porodinim odnosima i moguim promenama u porodinim i sredinskim okolnostima.
Intervencije mogu imati vie razliitih, meusobno povezanih komponenti, npr.:
intervencije za osiguranje bezbednosti i prevenciju ponovnog nastanka povrede ili ugroavanje dobrobiti,
aktivnosti na podsticanju zdravlja, razvoja i
dobrobiti korisnika,
intervencije za odravanje stanja,
intervencije usmerene na rehabilitaciju,
intervencije usmerene na palijaciju,
aktivnosti podrke roditeljima ili odgajateljima, odnosno pruaocima nege za osiguranje
bezbednosti i dobrobiti korisnika (ukljuujui
i intervencije u socijalnoj mrei),
savetovanje i terapija u okolnostima nasilja,
zlostavljanja i zanemarivanja,
savetovanje i terapija za nasilnike.
POPUNJAVANJE FORMULARA PLANA USLUGA
Formular plana je jedinstven za razliite vrste planova koji se izrauju u centru za socijalni rad.
Stoga se nakon administrativnih (registarski broj i sl.) i identifikacionih podataka u zaglavlje plana
upisuje o kojoj se vrsti plana radi prema postavkama ciklusa voenja sluaja, tj. da li je u konkretnom sluaju u pitanju:
1) Poetni plan,
2) Porodini plan sa planom stalnosti za dete,
3) Plan za odrasle i stare ili
4) Plan za osamostaljivanje.
U napomeni se upisuje da li konkretni plan sadri jedan ili vie elemenata posebnih planskih aktivnosti koji su propisani drugim zakonima ili zahtevima (iz porodinog zakonodavstva, maloletnikog
pravosua, zakona o nasilju u porodici i sl.). Prema zakonu, planovi koji se izrauju u centru za
socijalni rad mogu da sadre jedan ili vie posebnih zahteva koji su vezani za:
a) program nadzora nad vrenjem roditeljskog prava,
b) plan staranja,
c) uee u izvrenju vaspitnih mera i posebnih obaveza,
d) plan prilagoavanja korisnika i porodice i
e) plan podrke korisniku i porodici.
U odgovarajuem odeljku definiu se oblasti na kojima e se raditi, i to tri do pet odabranih (prioritetnih ili strateki znaajnih) oblasti problema, tekoa i nezadovoljenih potreba.
Nabrajaju se konkretne snage korisnika, porodice i zajednice na koje e plan oslanjati. Dakle, ne
nabrajaju se sve uoene snage, ve prvenstveno one koje su relevantne za prevazilaenje tekoa i
nepovoljnih okolnosti.
245

PLANIRANJE
DEO
Definie se opti cilj rada (npr. ivot uz podrku u sopstvenom domainstvu i rehabilitacija za
starog korisnika), koji kod dece korisnika obavezno sadri i cilj stalnosti za dete (npr. osiguranje
bezbednosti deteta u hraniteljskoj porodici i usvojenje; za mladu osobu usvajanje i stabilizovanje
prosocijalnog ponaanja i emancipacija). Kod dece e veoma esto biti potrebno da se zdrue
opti cilj (iz prethodnih primera bezbednost u hraniteljskoj porodici i stabilizovanje prosocijalnog
ponaanja) i cilj stalnosti (usvojenje u jednom i emancipacija u drugom primeru).
Oekivani ishodi se najee definiu kao promene u ponaanju ili eljeni rezultati u nekoj konkretnoj oblasti. Korisno je da se oekivani ishodi definiu u pozitivnim terminima i to konkretnije (npr.
bolje je rei odravanje treznog stanja nego apstinencija, bolje vrlodobar uspeh u III razredu
nego popravljene ocene).
U odeljku Zadatak/aktivnost/usluga/mera, u skladu sa karakteristikama sluaja, definiu se:
konkretni zadaci (npr. regulisanje radnog statusa; nadgledana poseta roditelja detetu u hraniteljskoj porodici; pomaganje u izradi domaih zadataka; praenje ostarele osobe tokom lekarskih pregleda i sl.),
konkretne aktivnosti (npr. kuna poseta jednom meseno; nalaenje pogodne hraniteljske
porodice),
konkretne usluge (npr. pomo u kui; program kole za roditelje kao socio-edukativna usluga;
dnevni boravak; jednokratna novana pomo; personalna asistencija; medijacija i sl.) i
konkretne mere (npr. starateljstvo; korektivni nadzor organa starateljstva; pokretanje postupka
za izricanje zatitne mere od nasilja u porodici).
Zadaci treba da budu podeljeni meu uesnicima u ostvarenju plana usluga na osnovu uvida ko
e na najbolji nain ispuniti specifini zadatak. Broj zadataka i koraka treba da prati sposobnosti i
potrebe korisnika i porodice. Belee se informacije o sledeim takama:
osobe koje su ukljuene oznaava ko je odgovoran za ispunjenje zadatka (voditelj sluaja,
korisnik, roditelj, dete, druga osoba (npr. susetka), pedijatar M. M. iz Doma zdravlja, drugi strunjak i sl.),
vremenski okvir definie datume poetka i zavretka zadatka ili se na drugi pogodan nain
odreuje vremenski okvir. Vremenski okvir se, na primer, moe odrediti kao svakog ponedeljka
od 18 h tokom tri meseca, poevi od 1. 4. 2015. ili tree nedelje u mesecu tokom narednih 6
meseci, poevi od).
Uesnici u formulisanju plana treba da potpiu plan i da dobiju svoju kopiju plana ili izvod iz plana
(kada je potrebno obezbediti privatnost i poverljivost).
U Napomeni se upisuje da neka od strana nije potpisala plan ili da nije dobila kopiju plana, razlozi
za to i drugi relevantni podaci o tehnikim i sutinskim aspektima uea u sainjavanju plana.
U posebnom odeljku se ukratko belei komentar korisnika i lanova porodice, koji na tom mestu
daju i svoj potpis. Komentar je dragoceno sredstvo za formulisanje perspektive korisnika i razumevanje motivacije, ukoliko je autentian. Dobra praksa socijalnog rada podrazumeva pre svega
vetine ukljuivanja korisnika i sagledavanje njegove perspektive. Iz komentara korisnika koji se
upisuje u ovu rubriku (esto nakon parafraziranja njegovog autentinog komentara) zapravo se
vidi jesu li korisnik i relevantni lanovi porodice stvarno i smisleno participirali u procesu ili je u
pitanju kvaziparticipacija i formalno uee. Dakle, saglasan sam nije autentina saglasnost;
autentina saglasnost je npr. uradiu sve to smo se dogovorili, samo strahujem da ne pogreim u
odnosu prema erci ili volela bih da jo ee viam brata i mamu ili ovo mi odgovara i ne elim
da neko iza mojih lea odluuje ili ja u uraditi sve to je potrebno da zadrim dobre odnose sa
bivom suprugom zbog svoje dece i sl.
Upisuje se i da li su sve relevantne strane dobile kopiju ili izvod iz plana. Ukoliko neko nije dobio
plan, upisuje se razlog za to (npr. odbio da primi, nedostupan i sl.).
246

PLANIRANJE
DEO
Veoma vaan deo formulara plana predstavlja beleenje nezadovoljenih potreba. Tu treba upisati potrebe korisnika i porodice utvrene procenom koje ne mogu da se zadovolje planiranim
uslugama. Ovo je znaajno jer se na taj nain ne negiraju i ne zanemaruju drugi vani problemi i
potrebe korisnika i porodice. Plan odgovara na relevantne, prioritetne i selektovane probleme, jer
se vrlo esto ne moe odjednom odgovoriti na sve mogue probleme i potrebe. Ovde zabeleene
potrebe i problemi mogu da budu relevantne u daljem toku rada, pa ih treba jasno istai. Takoe,
na neke potrebe i probleme se ne moe adekvatno odgovoriti zbog nedostatka resursa ili nepristupanih resursa u zajednici. Na primer, detetu moe biti potreban logopedski tretman, a pregled se
zakazuje 6 meseci unapred u gradu koji je udaljen 200 km. To to u ovom momentu ne moemo
da obezbedimo tretman, ne znai da on detetu nije neophodan. Podaci o nedostajuim uslugama
koji se belee u ovom delu dokumenta plana mogu da budu osnova za lokalno planiranje i razvoj
usluga.
Rezervni plan se skicira u delu formulara koji sadri pitanje: Koji e se koraci preduzeti ukoliko
neka od osoba ili strana odstupi od utvrenih zadataka i ciljeva? Tu je i odeljak vezan za evaluaciju plana, u kome se opisuje kako e osoba i sluba pokazati da su zadaci ispunjeni i da su dostignuti ciljevi rada, kao i naini redefinisanja plana ukoliko je potrebno.
Upisuje se planirani datum i nain evaluacije. Evaluacija rada na sluaju se moe odvijati na jedan
ili vie naina, i to kao:
a) supervizijska (rad sa supervizorom na evaluaciji ispunjenosti plana nakon odreenog vremena),
b) pregled dokumentacije (gde voditelj sluaja na osnovu izvetaja drugih slubi evaluira rad i postignute rezultate, npr. na osnovu izvetaja iz ustanove za smetaj korisnika),
c) konferencija sluaja (u zajednici, sa korisnikom ili bez njega, uz uee znaajnih osoba korisnika
ili bez njihovog uea),
d) timska (u centru za socijalni rad, sa korisnikom ili bez njega, uz uee znaajnih osoba korisnika ili bez njihovog uea).
Plan se datira, a potpisuju ga voditelj sluaja i supervizor, odnosno koordinator nakon pregleda
plana.
247

PLANIRANJE
DEO
PRIKAZ SLUAJA 5.
PLAN USLUGA
Prezime i ime korisnika Miketi Lara
POETNI PLAN
OBLASTI NA KOJIMA E SE RADITI
Podrka razvoju Lare u hraniteljskoj porodici

Zloupotreba supstanci od strane majke i ouha
Uslovi ivota u roditeljskoj porodici (stanovanje i
prihodi)
Kontakti deteta i roditelja
Oekivani ishodi
SNAGE
Privrenost majke, ouha i dede Lari i Larina privrenost njima

Roditelji motivisani da se dete vrati kui
to pre
Dete se dobro psihofiziki razvija, dobra
narav deteta (vedra, otvorena, mila)
Hraniteljka responzivna na potrebe deteta
Zadatak/aktivnost/usluga/mera
1) Lara ima stabilne uslove za rast i razvoj u

hraniteljskoj porodici
1) Posete hraniteljskoj porodici (najmanje 1 u

2 nedelje) i kontakti telefonom (najmanje
jednom nedeljno).
Hraniteljka izvetava o stanju i potrebama
deteta, kao i o preduzetim aktivnostima u
vezi sa detetom.
2) Stambeni uslovi domainstva roditelja

prilagoeni detetu
2) Kreenje stana, izbacivanje otpada, ienje prostora, izbacivanje maaka.
3) Majka i ouh odravaju trezno stanje i odgovorni su prema svom zdravlju
3) Majka i ouh se obavezuju da se uzdravaju od korienja PAS; jednom u dve

nedelje e ii na testiranje za prisustvo
narkotika i alkohola u dom zdravlja.
Majka e se javiti neuropsihijatru JV i ponovo ukljuiti u leenje.
Ouh e se javiti na leenje u KBC.
4) Zadovoljavajui materijalni i zakonski status u roditeljskom domu
4) Izrada LK za majku, prijavljivanje za NSZ i

za MO, dokumentacija za JNP
5) Predvidljivi i redovni kontakti roditelja i

deteta
5) Kontakti majke i ouha sa detetom u

hraniteljskoj porodici uz prisustvo VS i hraniteljke prva 2 puta, potom uz prisustvo
hraniteljke.
Plan ukljuuje - plan staranja
248

PLANIRANJE
DEO
OPTI CILJ
Bezbednost i nega deteta u hraniteljskoj

porodici do stabilizacije stanja roditelja
Odgovorna osoba/sluba
Vremenski okvir
1) Voditelj sluaja, hraniteljka po potrebi

i ee kontaktira VS.
1) Od dana smetaja, naredna 3 meseca
2) Majka Marica, ouh Dragan
2) Poevi od 20. 12 . do 15. 1.
3) Majka Marica, ouh Dragan; Dom

zdravlja XXX dr Jovan Vuki; KBC dr
KB
3) Testiranje od 25. 12. svake nedelje u

narednih 45 dana
Ukljuivanje u leenje majke i ouha od
30. 12. 2015
4) Majka pribavlja dokumente koje ima,

ostalo nabavlja VS za izradu LK
VS pomae majci u pribavljanju dokumenata za MO
VS pribavlja dokumente i obezbeuje
JNP
4) Pribavljanje dokumenta za LK od 21.

12 30. 12.
Obezbeenje JNP 26. 12.
5) Majka, ouh, hraniteljka, VS
5) Poevi od 21. 12, svakog utorka i

petka od 15.30 od 17.30, naredna 3
meseca.
249

PLANIRANJE
DEO
UEE U SAINJAVANJU PLANA

Ime i prezime
Potpis
Odnos sa korisnikom/ustanova
Kontakt telefon
Miketi Marica
xxxxxxxxxxxxxxxxxx
majka
111111111111111
Stanovi Dragan
xxxxxxxxxxxxxxxxxx
ouh
222222222222222
Kovaevi Ljubica
xxxxxxxxxxxxxxx
hraniteljka
333333333333333
Vuki Jovan
xxxxxxxxxxxxxxxxx
neuropsihijatar KBC
44444444444444
Napomene
Sa neuropsihijatrom dr Vuki Jovanom voditelj sluaja telefonom dogovorio saradnju na osnovu pribavljene saglasnosti majke.
KOMENTAR KORISNIKA / LANOVA PORODICE
Komentar korisnika na predvieni plan usluga
/
Komentar relevantnih lanova porodice i drugih znaajnih osoba na predvieni plan usluga
Ja elim da se Lara to pre vrati kui jer mislim da smo dobro brinuli o njoj i da moemo da reimo sve to treba.
Srodstvo/odnos majka Miketi
Marica
Datum ____/ ____/ _______
Potpis _XXXXXXXXXX
Laru sam gajio od kada se rodila kao svoje dete i voleo bih da reimo sve ovo i da nam se ona vrati kui. Ja u sve
da uradim to je do mene.
Srodstvo/odnos ouh Stanojevi
Dragan
Datum ____/ ____/ _______
Potpis _XXXXXXXXXX
Lara je divna devojica i volela bih da joj pomognem koliko mogu.

Srodstvo/odnos hraniteljka Kovaevi Ljubica Datum
Potpis XXXXXXXXXXXXXXX
Da li su sve relevantne strane dobile kopiju plana? DA

Koje potrebe korisnika i porodice utvrene procenom ne mogu da se zadovolje planiranim uslugama?
Potrebe vezane za ukljuivanje roditelja u ivot zajednice
Koji koraci e biti preduzeti ukoliko neka od osoba ili strana odstupi od utvrenih zadataka i ciljeva?
Plan e biti revidiran u roku od 30 dana. Za uspenost plana kljuno je pravovremeno meusobno obavetavanje
(majka i ouh VS; hraniteljka VS; neuropsihijatar VS).
Planirani datum evaluacije 5. 2. 2015.
Datum supervizijskog pregleda plana
250
Planirani nain evaluacije

Izrada porodinog plana sa planom stalnosti za dete u okviru
konferencije sluaja
Potpis voditelja sluaja
Potpis supervizora/rukovodioca
_____________________________
_____________________________

PLANIRANJE
DEO
UEE KORISNIKA I
DRUGIH UKLJUENIH STRANA
U SAINJAVANJU PLANOVA

Participirati znai uzeti uee u neemu. Srodni

pojmovi ukazuju na ukljuivanje, pridruivanje, preuzimanje uloge ili dela, saraivanje, doprinoenje i sl.
Dve kljune komponente participacije su interakcija
i aktivnost. Individualno planiranje je proces u kome
se nastoji da se nau naini za mobilisanje podrke
radi pomoi pojedincu u dostizanju njegovih ciljeva. U poslednjoj deceniji individualno planiranje je u
Evropi evoluiralo u planiranje usmereno na osobu
(person-centred planning) (Van Dam et al., 2008)
kao mehanizam za unapreenje kvaliteta ivota. U
ovom procesu, sistemi u kojima korisnik funkcionie
postaju vie usmereni na pojedinca, razvijaju razumevanje i potovanje i daju prioritet individualnim
izborima. Naglaava se pozitivni pogled na pojedinca i razvija kreativni proces koji sagledava budunost, traga za novim idejama, zadobija pristup
resursima zajednice, podrava uenje i razvoj i omoava pojedince.
Prepreke za participaciju korisnika su zapaene
u sledeim oblastima (Routledge & Gitsham, 2004;
Northern California Training Academy, 2008; Hughes, 2013):
1. Gledite da postoji ozbiljno stanje i ometenost koja iskljuuje osobu iz smislene participacije.
2. Donoenje odluka koje je sastavni deo procesa planiranja smatra se suvie stresnim i kompleksnim za osobu.
3. Korisnik moe da ima tekoa u razumevanju
apstraktne ideje tokom procesa planiranja.
4. Nedostatak vetina kod profesionalaca za
ukljuivanje korisnika usled tekoa u komuniciranju, nedostatka stvarnog uvida u preferencije osobe, nedostatka sposobnosti za
delotvorno voenje sastanaka i nedovoljno
podsticaja.
251
5. Kultura organizacije moe da podstie zavisnost, da ograniava izbore, samoodreenje

i ukljuivanje.
6. Proces planiranja moe biti organizovan tako
da slui ciljevima organizacije, bez namere da
se korisnici ukljue na smislen nain.
7. Profesionalci mogu da neguju paternalistiki,
ekspertski ili kontroliui stav i moe se desiti da nemaju poverenja u izbore korisnika i
porodice.
8. Alokacija i korienje resursa mogu biti usmereni na onemoguavanje osoblja i korisnika
da se delotvorno ukljue u proces planiranja.
Svaka od ovih prepreka moe da utie na participaciju korisnika u fazama individualnog planiranja.
Ukoliko profesionalci smatraju da npr. uzrast deteta
ili teka intelektualna ometenost iskljuuju mogunost smislene participacije, oni nee ni nastojati da
podre uee korisnika. Ukoliko su izbori koji stoje
pred korisnikom suvie stresni ili kompleksni, tada
korisnik moe da se opredeli za reenje koje je pogodnije za smanjenje tenzije, a ne da izabere ono
to mu zaista vie odgovara. Takoe, neki korisnici mogu da izgube interesovanje, da nastoje da se
sklone ili koriste izazovno ponaanje kako bi ukazali
na to da je situacija postala suvie stresna. U takvim
okolnostima profesionalci mogu da steknu doivljaj
da opredeljivanje za odreene mogunosti predstavlja za dete ili osobu sa intelektualnim tekoama
preteno negativno iskustvo i oni mogu nastojati da
zatite korisnika od izbora.
I pored ovih prepreka, brojna istraivanja ukazuju na to kako korisnik moe da bude ukljuen i na
koji nain strunjaci mogu dobiti podrku za podsticanje participacije korisnika u procesu planiranja
(Van Dam et al., 2008; Hughes, 2013). Intervencije u
ovoj oblasti podrazumevaju komunikaciju, procenu

PLANIRANJE
DEO
preferencija (i mogunosti za izbor) i uee u smislenim aktivnostima.

Participatorno planiranje koje ukljuuje lanove
porodice smisleno je i korisno u svim situacijama
u kojima treba doneti vane ivotne odluke. U pripremnoj fazi, svi potencijalni uesnici se podravaju
kako bi na sastanak doli pripremljeni i svesni svoje
uloge. Vane odluke se obino odnose na sledee
situacije:
izdvajanje deteta iz roditeljske ili bioloke porodice,
premetanje dece iz jednog u drugi smetaj
ili tretman,
reunifikacija dece i roditelja,
liavanje roditeljskog prava ili dobrovoljno
odustajanje od roditeljskog prava,
odreivanje staratelja,
usvojenje,
nezavisni ivotni aranman za mladu osobu,
sukobi roditelja oko vrenja roditeljskog prava,
sukobi deteta ili mlade osobe sa roditeljima,
kolom ili zajednicom.
U sastavljanju i reviziji planova usluga po pravilu
uestvuju:11
a) korisnik, i to dete u skladu sa uzrastom i zrelou, odnosno odrasli korisnik u skladu sa
svojim sposobnostima i na nain koji e obezbediti njegovo najvee mogue uee,
b) voditelj sluaja,
c) roditelj(i), odgajatelji i staratelj deteta, odnosno lan porodice, staratelj ili prualac nege
kod odraslog ili starog korisnika, u skladu sa
konkretnim okolnostima,
d) drugi lanovi domainstva i ire porodice, u
skladu sa potrebama, ili druge osobe koje su
bliske korisniku i porodici,
e) predstavnici drugih slubi koji treba da obezbede ili ve pruaju neke usluge korisniku,
f) osoba kod koje je korisnik smeten (roak,
hranitelj i sl.), odnosno struni radnik ustanove u kojoj se korisnik nalazi.
Ukljuivanje dece i mladih predstavlja znaajno
pitanje za sve sisteme sa kojima oni dolaze u dodir.
Smislena participacija je zakonom garantovano pravo deteta i inherentna razvojna potreba. Socijalne
slube imaju znaajnu ulogu u podsticanju aktivnog
ukljuivanja dece u svim stvarima koje ih se tiu i
imaju zakonsku, strunu i moralnu dunost da obezbede da se gledita dece sasluaju i razmotre u procesu donoenja odluka.
Znaaj uvaavanja perspektive deteta treba da
bude jasno predstavljen i promovisan kod roditelja,
odgajatelja i drugih saradnika u zajednici. Posebno
11
252

59/2008 i 37/2010, l. 68. i 79.
pitanje koje prevazilazi zahteve ove monografije jeste nain na koji se razvijaju aranmani koji obezbeuju razmatranje gledita odojadi i male dece u
postupcima u centru za socijalni rad. Voditelj sluaja
treba da postavi osnovno pitanje: da li su deca smisleno i bez diskriminacije konsultovana o stvarima
koje ih se tiu?
Ukljuivanje relevantnih prualaca usluga moe
da bude izazovan zadatak. Na lokalnom nivou treba
identifikovati sve relevantne pruaoce usluga i sisteme koji rade sa porodicama (zdravstvo, mentalno
zdravlje, leenje bolesti zavisnosti, policija i postpenalna zatita, tuilatvo) i treba uspostaviti saradniku mreu. Protokoli o meusobnoj saradnji mogu
znatno da olakaju komunikaciju izmeu slubi na
lokalnom nivou.
Nakon dobijanja saglasnosti od porodice, treba
poslati pozivno pismo ili imejl sa datumom, vremenom, lokacijom i kratkim opisom cilja sastanka.
Ukljuivanje relevantnih partnera u planiranje je veoma znaajna strategija, jer se na taj nain proiruje
mrea podrke, objanjavaju oekivanja i porodine
okolnosti i obezbeuje se usaglaenost informacija
i delovanja.
Ukoliko voditelj sluaja ne moe da ukljui neku
od potrebnih osoba u razvijanje plana, on u planu
treba saeto da opie preduzete napore da se ukljue potrebne osobe i strane i razlog za njihovo neukljuivanje.
Samo planiranje, u zavisnosti od karakteristika
sluaja i konkretnih okolnosti, moe se organizovati
u vidu zajednikih sastanaka ili odvojenih kontakata i konsultacija sa svim relevantnim stranama ili u
vidu konferencije sluaja.
Svi uesnici potpisuju plan, a odgovorno lice (rukovodilac slube, koordinator ili supervizor) odobrava i potpisuje plan. Voditelj sluaja je zaduen
da sve ukljuene strane, odnosno uesnici dobiju
primerak plana, odnosno relevantan izvod iz plana,
uz potovanje poverljivosti. Poverljivost se u nekim
sluajevima obezbeuje sainjavanjem izvoda iz
plana koji se onda daje relevantnoj osobi ili slubi.
Ako neka od strana ukljuenih u donoenje plana ne
potpie plan, u planu se belei razlog nepotpisivanja
(npr. odbio potpisivanje, nedostupan za potpis, dao
usmenu saglasnost, nedostupan i sl.).
Plan treba da se zasniva na rezultatima procene i da povezuje domene vezane za potrebe korisnika, a kod dece kapacitete roditelja ili odgajatelja
da odgovori na potrebe deteta i faktore porodice i
sredine. U planu se definie ta treba da se uradi i
zato (koji ishod se oekuje) te kada e se izvriti
odreeni zadatak. Plan treba:
da navede identifikovane prioritetne oblasti
potreba i problema korisnika i odredi koje su
usluge i intervencije potrebne za zadovoljavanje potreba i prevazilaenje tekoa,
da odredi specifine ishode koji su usmereni na dete, odraslog ili starog korisnika radi

8
DEO
osiguranja bezbednosti i podrke dobrobiti

korisnika,
da sadri realistine strategije i specifine aktivnosti koje treba da doprinesu dostizanju
eljene promene,
da sadri podatke o planiranim kontaktima
korisnika i lanova porodice sa voditeljem
sluaja i drugim ukljuenim profesionalcima
te o prirodi i uestalosti tih kontakata,
da utvrdi i postavi uloge i zaduenja korisnika, lanova porodice, profesionalaca i drugih
ukljuenih strana,
da utvrdi rezervni plan u sluaju znaajne
promene okolnosti ili nepotovanja plana, to
bi zahtevalo brzo reagovanje, i
da oznai na koji nain e se pratiti i evaluirati
napredak prema postavljenim ciljevima.
Svaki plan usluga treba prvenstveno da uzme u

obzir gledita i elje deteta ili odraslog korisnika, ali i
gledita roditelja, lanova porodice i pruaoca nege,
u meri u kojoj su ova gledita konzistentna sa dobrobiti korisnika.
Zadatak voditelja sluaja je da obezbedi, u moguoj meri, da korisnik i ostali ukljueni jasno razumeju planirane ishode, odnosno kakva promena
se oekuje, te da prihvate plan i da budu voljni da
rade na njegovom sprovoenju. Roditeljima ili drugim lanovima porodice treba da bude jasno ta se
od njih oekuje kako bi se osigurala bezbednost i
dobrobit deteta ili odraslog korisnika. Svim ukljuenim stranama treba da budu jasne njihove uloge i
odgovornosti za dostizanje oekivanih ishoda. Ukoliko korisnik ili roditelji, odnosno prualac nege nisu
spremni da sarauju u kreiranju i primeni plana, treba razmotriti mogue aktivnosti i mere koje stoje na
raspolaganju organu starateljstva (ukljuujui i pokretanje sudskih postupaka) kako bi se obezbedila
zatita interesa korisnika.
Korisnik, odnosno roditelji ili drugi zastupnik korisnika treba da dobiju kopije plana. Takoe je vano
da svi ukljueni budu obaveteni o svom pravu na
albu i o nainu na koji to mogu da rade.
Plan takoe treba objasniti detetu i usaglasiti ga
s njim, na prikladan nain, u skladu sa uzrastom i razumevanjem deteta. Korisno je da dete dobije svoju
kopiju plana koji je napisan na prilagoenom jeziku.
253
PLANIRANJE

PLANIRANJE
DEO
DELOTVORNO
PLANIRANJE
Da bi planiranje bilo delotvorno, treba obezbediti da
i proces planiranja i sami planovi budu individualizovani, usmereni na snage, celoviti i fleksibilni.
Individualizovanost. Svrha participativnog planiranja je stvaranje usluga za konkretnog korisnika u
odreenom vremenskom periodu i predstavlja odgovor na jedinstvene potrebe korisnika i porodice.
Plan treba da bude usmeren ka korisniku i orijentisan na porodicu.
Usmerenost na snage. Fokus je na jakim stranama i vetinama korisnika, porodice i sredine i na
nainima na koje ti pozitivni kvaliteti mogu da doprinesu planu.
Kompletnost. Na potrebe korisnika i porodice se

obino odgovara u jednom ili vie ivotnih domena:
rizik i bezbednost, odnosno kriza; zdravstveni domen; zakonski domen; obrazovni domen; ivotna
situacija; psiholoki, odnosno emocionalni problemi
i problemi socijalnog funkcionisanja.
Fleksibilnost. Vano je da se usvojeni plan sledi i
potuje, ali on treba da bude i fleksibilan u odgovarajuoj meri, jer se potrebe korisnika i porodice vremenom menjaju. Neophodno je ustanoviti sistem za
monitoring napretka i redovnu razmenu informacija
sa korisnikom, porodicom i timom kako bi se u plan
unele potrebne modifikacije.
OKVIR 45.
KORACI U ORGANIZACIJI PROCESA PLANIRANJA
1) Dobra priprema (dovoljno vremena za pripremu sastanka).
2) U nekim sluajevima korisno je pozvati nezavisnu osobu da vodi sastanak.
3) Okonana procena pre sastanka za planiranje intervencija.
4) Ukljuivanje deteta i porodice, odnosno odraslog i starog korisnika.
5) Dobijanje saglasnosti od korisnika i porodice da se pozovu drugi relevantni
uesnici.
6) Zakazivanje sastanka u vreme koje je odgovara porodici.
7) Formulisanje i usaglaavanje ciljeva koji uspostavljaju ono to elimo da postignemo za korisnika i ciljeva korisnika i porodice.
8) Utvrivanje preutnih pretpostavki i diskutovanje o njima.
9) Utvrivanje aktivnosti za dostizanje ciljeva.
10) Identifikovanje prepreka.
11) Definisanje pokazatelja (indikatora) koji pomau u merenju napretka prema
eljenim oekivanim ishodima.
254

PLANIRANJE
DEO
Efektivne strategije za ukljuivanje omoavaju

korisnika i porodicu, a rad voditelja sluaja se usmerava na pruanje podrke u razvoju konstruktivnih
reenja. Korisno je unapred razgovarati sa roditeljima o procesu i postupku donoenja plana i pomoi porodici da ukae na podravajue lanove ire
porodine mree, prijatelje i predstavnike zajednice
koji mogu da prisustvuju sastanku radi sainjavanja
plana.
Zakazivanje sastanka na neutralnom i pogodnom
mestu moe se ispostaviti kao kritino za uspeh planiranja. Vie istraivanja je pokazalo da su roditelji
znatno zadovoljniji kada se sastanak za sainjavanje
plana ne odvija u socijalnoj slubi. Takoe, sastanak
treba zakazati u vreme koje odgovara porodici i porodinom sistemu podrke, a znaajno pitanje moe
da bude i obezbeenje prevoza.
KOLABORATIVNO KREIRANJE
PLANA NA TIMSKOM SASTANKU SA
KORISNIKOM I PORODICOM
Sastanak poinje predstavljanjem svih uesnika sastanka i jasnim naglaavanjem njihove uloge na sastanku. Obavezno je i ukazivanje na pitanja poverljivosti, kao i uspostavljanje pravila ponaanja (npr.
sve uesnike treba tretirati sa uvaavanjem, informacije sa ovog sastanka su privatne i poverljive i svi
treba da uvaju privatnost porodice, jedna osoba
pria u jedno vreme, cilj sastanka je donoenje zajednike odluke i sl.). Treba predstaviti dnevni red
sastanka i obezbediti da uesnici razumeju svrhu i
cilj sastanka i ustanoviti nain za beleenje vanih
pitanja koja se javljaju tokom sastanka.
Rad na planu se odvija po sledeim takama:
1. Utvrivanje snaga i rizika vezanih za korisnika i porodicu. Vano je podstai porodicu
da iskae svoje gledite o sopstvenim snagama i potrebama, a potom istai i druga pitanja koja porodica nije pomenula. Neophodno
je voditi otvoren razgovor o rizicima i snagama koje porodica nije istakla.
2. Izrada nacrta plana. Kad god je to pogodno, treba omoguiti korisniku i porodici da
postave redosled i prioritet potreba i problema na kojima treba raditi kako bi se dostigla
bezbednost i dobrobit deteta ili odraslog
korisnika, ako je relevantno. Treba definisati
ciljeve i odrediti koje su intervencije, usluge i
mere potrebne za dostizanje tih ciljeva. Korisno je razmotriti i formalne i neformalne mogunosti i ohrabriti porodicu da iznese ta je
to to e kod njih i u njihovim okolnostima
proizvesti najbolje dejstvo. Razmotriti naine
za evaluaciju plana: na koji nain e se utvrditi
da su ciljevi plana postignuti? Takoe, treba
odrediti osobe koje su odgovorne za odreene aktivnosti (ta, kada, gde, koliko esto i
255
koliko dugo) i dokumentovati nacrt (osnovnu

skicu) plana.
3. Razmatranje odluke. Ovde je korisna upotreba tzv. pitanja usmerenih na reenje (Berg &
Kelly, 2000). Pitanje za roditelja: ta vam je
potrebno od ljudi koji su ovde kao pomo da
sledite plan? Pitanja za lanove tima: Kako
ocenjujete ovaj plan na skali od 0 (bez anse
za uspeh) do 10 (potpuno ostvarenje cilja)?
i ta jo roditelji i njihova mrea podrke
mogu da urade kako bi osigurali bezbednost
ovog deteta? Pitanje za podravajue lanove ire porodice ili prijatelje: U kojoj ste meri
uvereni da ete biti u stanju da pomognete
ovoj porodici na nain o kome smo priali?.
4. Izrada plana za monitoring predvienih aktivnosti. Monitoring obezbeuje ostvarivanje
plana. Treba planirati uestalost i nain kontakata (npr. kune posete, kontakti telefonom,
sastanak u CSR i sl.), kao i sistem obavetavanja ukljuenih strana (npr. uiteljica e javiti
voditelju sluaja ukoliko dete doe neuredno
ili bez domaeg zadatka u kolu ili psihijatar
e jednom meseno obavetavati voditelja
sluaja o toku leenja oca, a u roku od 3 dana
od trenutka prekida leenja ili ujak e odmah obavestiti voditelja sluaja ukoliko majka
dece prekine da uzima lekove i sl.).
5. Zavretak sastanka. Na kraju sastanka treba se zahvaliti svim uesnicima i pohvaliti ih
pojedinano, navodei njihove konkretne doprinose. Takoe je vano postii dogovor o
datumu sledeeg sastanka. Svim ukljuenim
stranama u odgovarajuem roku treba obezbediti pisanu kopiju plana, koja sadri relevantne podatke.
Prevladavanje konflikata na sastanku za donoenje plana zahteva umenost i spremnost voditelja
sluaja. Najpre valja razmotriti da li svi lanovi tima
treba da uestvuju i u konfliktu i u njegovom reavanju. Vano je odgovoriti i na pitanja da li i na koji
nain konflikt utie na sainjavanje i primenu plana
usluga i mera te da li je potrebna spoljanja pomo
za prevazilaenje konflikta.
Ukoliko doe do sukoba, potrebno je (Runde
and Flanagan, 2008):
eksplicitno priznati da postoji konflikt i oslikati aktuelnu situaciju,
pozvati sve strane da se ukljue u konstruktivan razgovor i jasno izjaviti da postoji potreba da se doe do pozitivnog reenja problema,
pozvati sve uesnike da saopte svoja gledita o situaciji, a nakon toga parafrazirati
izreeno (i proveriti tanost parafraziranog
sadraja),
prihvatiti sopstvenu odgovornost i izneti svoje gledite o situaciji to konkretnije,

PLANIRANJE
DEO
drati se konkretnih pitanja, ne skretati sa

teme i iriti priu.
Izgradnja zajednikog razumevanja podrazumeva da voditelj sluaja eksplicitno definie pitanja
koja treba reiti. Korisno je kada se razmatra jedno
po jedno sporno pitanje. Svim uesnicima treba postaviti direktno pitanje o tome ta ele, o njihovim
potrebama, strahovima, nadama i oseanjima u vezi
sa sukobom.
256
U narednom koraku grupa zajedniki razmatra

razliita mogua reenja za svako sporno pitanje.
Na osnovu toga se dolazi do sporazuma koji u najveoj moguoj meri zadovoljava interese ukljuenih
strana.

PLANIRANJE
DEO
VRSTE PLANOVA I
VREMENSKI ZAHTEVI
U skladu sa propisima, odreeni su vremenski rokovi za donoenje i reviziju planova.12
1. Poetni plan usluga i mera sainjava se najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je zapoet rad na sluaju.
2. Porodini plan usluga i mera za dete i porodicu sainjava se najkasnije u roku od 60 dana
od dana kada je zapoeo rad na sluaju.
3. Individualni plan usluga i mera za odraslu ili
staru osobu sainjava se najkasnije u roku od
60 dana od dana kada je zapoeo rad na sluaju.
4. Plan za samostalni ivot, odnosno osamostaljenje (emancipaciju) mladih donosi se pre
navrenih 14 godina.
Ponovni pregled i evaluacija, nakon koga sledi
zatvaranje sluaja ili sainjavanje novog, auriranog
i revidiranog plana, obavlja se po pravilu na 6 meseci, osim ukoliko potrebe korisnika ne zahtevaju drugaije (kada se znatno izmene okolnosti). Kada se
radi o odraslim i starim korisnicima koji su smeteni
u ustanovu ili su na porodinom smetaju, tokom
prve dve godine smetaja ponovni pregled i revizija
plana se obavlja na est meseci, a posle toga najmanje jednom godinje.
POETNI PLAN
Poetni plan se razvija nakon kompletiranja poetne procene. Poetni plan se razvija paralelno sa
postupkom usmerene procene ukoliko se donese
odluka da je usmerena procena potrebna. Svrha poetnog plana je da odgovori na neposredne potrebe
korisnika za uslugama i intervencijama koje e stabilizovati situaciju. Kod dece i mladih osoba, cilj je da
12

59/2008 i 37/2010, l. 66, 75. i 78.
257
se osiguraju usluge i mere koje e pomoi porodici

da se stara o detetu ili deci, a u sluajevima kada to
nije mogue, da se osigura bezbednost deteta van
porodice.
Kod odraslih i starih osoba, cilj je da se osiguraju
usluge i mere koje e pomoi korisniku da dostigne
ili odri odgovarajui kvalitet ivota i nivo funkcionisanja, prvenstveno u svojoj socijalnoj sredini.
PORODINI PLAN
Ovaj plan se sainjava u svim sluajevima kada u
roku od 60 dana od poetka rada nije zavren rad
sa detetom i porodicom, odnosno kada se utvrdi
potreba za daljim pruanjem usluga i mera.
Prilikom donoenja porodinog plana, centar za
socijalni rad u partnerstvu sa drugim organima, organizacijama i slubama u lokalnoj zajednici i lanovima porodice nastoji da obezbedi usluge i mere
koje treba da osiguraju da dete ostane sa roditeljima, odnosno da se preduprede ili otklone okolnosti
zbog kojih dete moe da bude izmeteno iz porodice, odnosno da e se uloiti napori kako bi se stekli
uslovi za povratak deteta u porodicu.
Za decu koja su izdvojena iz svojih porodica, pored cilja i intervencija za dostizanje stalnosti, u plan
treba uneti osnovne podatke o srodnikoj porodici
ili porodici ili instituciji u koju je smeteno ili gde se
planira smetaj. Sadraj plana treba da definie aktivnosti pomou kojih se obezbeuje da dete bude
bezbedno i da ima odgovarajue staranje, a plan
treba da predvidi posebne aktivnosti i usluge za
dete, roditelje i hranitelje.
Ove usluge imaju za cilj stabilizovanje porodinih
prilika i okolnosti u roditeljskom domu, omoguavanje povratka deteta u roditeljsku porodicu ili drugo
stalno reenje za dete i zadovoljavanje obrazovnih,
zdravstvenih i drugih razvojnih potreba deteta dok
je u hraniteljskoj porodici ili na rezidencijalnom smetaju. Za decu za koju se planira usvojenje, plan tre-

PLANIRANJE
DEO
ba da sadri korake za pronalaenje odgovarajue

usvojiteljske porodice i reavanje pravnog statusa
deteta. Kod dece starije od 14 godina za koju se ne
planira povratak u roditeljsku porodicu izrauje se
plan za osamostaljivanje (emancipaciju).
Sastavni deo porodinog (ali i poetnog) plana
za decu koja su izdvojena iz roditeljske porodice jeste plan kontakata roditelja i srodnika sa decom
na smetaju.13
U formularu plana u ovim situacijama treba definisati uestalost i vrstu kontakata sa roditeljima,
srodnicima i drugim licima iz okruenja znaajnim
za dete. Ove aktivnosti se donose u skladu sa a)
uzrastom i razvojem deteta, b) prilagoenou na
smetaj, c) odnosom sa staraocem, hraniteljem ili
vaspitaem, d) procenom da li su posete roditelja
odgovarajue, odnosno u interesu deteta, ukljuujui i procenu rizika, e) vrstom kontakata deteta sa
pojedinim licima i f) konkretnim nainom i uestalou kontakata deteta sa roditeljima, braom i sestrama i drugim srodnicima, odnosno bliskim licima.
Treba imati na umu da je kontakt sa roditeljima,
braom i sestrama i drugima zajameno pravo i
inherentna potreba deteta i da se to pravo moe
ograniiti iskljuivo sudskom odlukom kada je to u
skladu sa najboljim interesima deteta.
Zadatak voditelja sluaja je da radi na osnaivanju i omoavanju roditelja ija su deca izdvojena iz
porodice. Neophodno je odmah preuzeti aktivnosti
za ukljuivanje roditelja, pre i odmah nakon smetaja deteta. Vremenom treba razvijati i ojaavati
odnos sa roditeljem i poveavati, a ne smanjivati
broj poseta. Za to mogu biti korisna sledea uputstva (Hess, 2003; Lutz, 2003; National Resource
Center on Foster Care and Permanency Planning,
2004):
13
Dozvoliti roditelju da verbalno izrazi ljutnju,

ozlojeenost, doivljaj gubitka ili straha.
Objasniti da je dete izmeteno da bi bilo bezbedno, a ne da bi se kaznili roditelj ili dete, i
dati konkretne informacije koje opisuju rizike
od ostanka deteta kod kue.
Uveriti roditelja da voditelj sluaja nastoji da
ponovo ujedini porodicu i da e do reunifikacije doi im se osiguraju uslovi za bezbedan
boravak deteta u kui.
Naglasiti da je prvi korak za povratak deteta
prepoznavanje i priznavanje problema i potreba, odnosno rad sa centrom za socijalni
rad na ojaavanju snaga lanova porodice da
se staraju o svom detetu.
Ohrabriti roditelje da uestvuju u proceni
sopstvenih potreba, problema i snaga i u razvoju plana usluga.
Pitati roditelja da preporui srodnike ili porodine prijatelje koji mogu da se staraju o
detetu (u situacijama neodlone potrebe ili u
duem vremenskom periodu).
Objasniti da centar oekuje da se roditelj aktivno ukljui u ivot svog deteta tokom smetaja, da ga redovno poseuje i da uestvuje
u odlukama vezanim za dete.
Takoe je znaajno da voditelj sluaja objasni roditelju da e dete biti veoma uplaeno i da roditelj
moe da mu prui znaajnu pomo dajui mu podrku tokom smetaja. Korisno je traiti od roditelja
da spakuje i otprati dete na novi smetaj i da prui
to vie informacija novom odgajatelju. Podjednako
je znaajno i objanjenje da, ukoliko roditelj eli da
se suprotstavi odlukama radnika i centra, to moe
imati bolne posledice po njega i dete.
OKVIR 46.
VANOST POSETA IZMEU RODITELJA I DETETA NA SMETAJU
este posete istovremeno promoviu stabilnost smetaja i reunifikaciju. Odsustvo redovnih i estih poseta moe imati ozbiljne posledice po dete i roditelja.
Bez poseta, odnos roditelja i deteta slabi. I roditelj i dete mogu da postanu
emocionalno udaljeni. Kada jednom do toga doe, uspena reunifikacija je izuzetno teka.
este posete mogu da umanje negativne uticaje separacije na dete.
Kada dete via roditelje, to mu umanjuje fantazije i strahove o loim stvarima koje se deavaju roditelju, a esto odstranjuje oseaj krivice kod deteta na
smetaju.
13
258

59/2008 i 37/2010, l.73.

PLANIRANJE
DEO
OKVIR 46.
VANOST POSETA IZMEU RODITELJA I DETETA NA SMETAJU
Voditelj sluaja moe da posmatra i potpunije proceni interakciju roditelja i
deteta tokom posete i da utvrdi roditeljeve snage i oblasti u kojima treba razviti
vetine i praksu roditeljstva.
Poseta moe da se koristi da bi voditelj sluaja, savetnik za porodini smetaj ili
hranitelj modelovao odgovarajue roditeljsko ponaanje, kao i za pomo roditelju da uvebava i usavrava nove metode roditeljstva.
Posete brai i sestrama i drugim lanovima porodice omoguavaju detetu da
odrava odnose koji su mu vani i otvara opciju za stalnost u srodnikom smetaju ukoliko reunifikacija sa roditeljima nije mogua.
Posete pokazuju da je centar za socijalni rad posveen ouvanju porodice, to
dalje podstie angaovanje porodice i uvremenjenu reunifikaciju.
Ponaanje voditelja sluaja tokom poseta podstie da se pruaju usluge porodici kao celini, to dodatno ojaava porodini sistem.
Treba podrati i usmeravati kontinuirano uee

roditelja, i to tako to e voditelj sluaja poveati
broj kontakta sa roditeljem odmah nakon izmetanja deteta. U istraivanjima i praksi brojnih zemalja
pokazalo se da zakazivanje redovnih i estih poseta
izmeu roditelja i deteta ima kritinu vanost. Nalazi
brojnih studija pomogli su da se formulie preporuka da prva poseta treba da se desi 48 sati nakon
smetaja (Lutz, 2003).
Takoe, korisno je da se hranitelju prui mogunost da razgovara sa roditeljem o detetovim
potrebama, rutini i dnevnom rasporedu. Kasnije je
korisno da se razmene brojevi telefona. Na taj nain je odrava uloga roditelja kao primarnog izvora
informacija o detetu. Takoe, roditelj treba da bude
ukljuen u donoenje svih vanih odluka o detetu.
Njega treba rutinski pozivati na konferencije sluaja
i na sastanke na kojima se planiraju usluge i mere. To
ohrabruje roditelja da uestvuje u planiranju i sprovoenju aktivnosti koje su neophodne da se dete
vrati kui.
Aktivnosti voditelja sluaja prema roditelju u
ovim okolnostima se usmeravaju na pomo u dobijanju usluga i podrke koja je roditelju neophodna
za sprovoenje aktivnosti iz plana usluga. Iskustvo
pokazuje da, ukoliko centar za socijalni rad ne ukljui roditelja od najranije faze, to podstie doivljaj
bespomonosti koji automatski ometa uspeno ponovno ujedinjenje deteta i porodice. Naravno, neki
roditelji e sabotirati smetaj deteta. U tim situacijama osnovna dunost je da se zatiti dete. Roditelji
mogu da postanu odgovorni uesnici u smetaju i
procesu rada ukoliko se upotrebe efektivne intervencije voditelja sluaja i tima.
Kriterijumi za odluke u vezi sa mestom, uestalou, trajanjem i nadgledanjem poseta. Poeljno
je da mesto posete bude u najmanjoj meri restrik-
259
tivno, to obinije okruenje u zajednici u kome je

mogue osigurati bezbednost deteta. Kancelarije
centra za socijalni rad su najmanje poeljno i najvie restriktivno okruenje u kome se mogu odvijati
posete (egarac, 2014b; Lutz 2003 i 2005). Taj prostor se moe koristiti samo ako nema drugog naina da se osigura bezbednost deteta. Posete treba
da se odvijaju na sledeim mestima, po redosledu
poeljnosti:
a) u kui roditelja,
b) u kui srodnika,
c) u kui hranitelja,
d) u susedstvu, na mestima kao to su klub,
park i sl.
Posete treba zakazivati najmanje jednom nedeljno, a i ee ukoliko je mogue. to je dete mlae,
posete treba da budu ee, jer je za odojad i malu
decu veliko razdvajanje i od nedelju dana. Kontakti,
meutim, mogu i treba da se odvijaju nekoliko puta
nedeljno, preko telefonskih poziva, pisama, prisustva roditelja aktivnostima deteta, lekarskim pregledima i sl., uz zakazane direktne kontakte. Smatra se
da posete treba da budu primerenog trajanja kako
bi se odravao odnos roditelja i deteta. Uopteno,
odgovarajue trajanje je od 1 do 4 sata.
Takoe, deca, osim sa svojim roditeljima, treba da
odravaju kontakt i poseuju druge roake, brau i
sestre i porodine prijatelje. Ostajanje preko noi u
kui roditelja ili srodnika moe se razmotriti kada je
izvesno da je dete bezbedno u kui (Haight, 2003).

PLANIRANJE
DEO
OKVIR 47.
INDIKACIJE ZA NADGLEDANE POSETE
Postoji zabrinutost u vezi sa fizikom ili emocionalnom zloupotrebom deteta
tokom posete.
Roditelj se ponaa na neprikladan ili nepredvidljiv nain, npr. usled duevne
bolesti, zloupotrebe supstanci ili emocionalnog poremeaja.
Prilikom posete zlostavljaa u sluajevima fizike zloupotrebe.
Kada roditelj vrea dete, kritikuje pred detetom centar za socijalni rad, osoblje u
instituciji, hranitelje ili daje nerealistina ili neodgovarajua obeanja detetu.
Kada se dete plai da ostane nasamo sa roditeljem.
U sluajevima seksualne zloupotrebe zabranjuje se kontakt deteta i zlostavljaa. Nakon odgovarajue terapije zlostavljaa, mogu je nadgledani kontakt sa
detetom.
Nadzor tokom kontakata mogu da obavljaju

voditelj sluaja, savetnik za hraniteljstvo, osoblje u
instituciji, hranitelj, nenasilni lan porodice ili porodini prijatelj. Osoba koja nadgleda kontakt treba da
se mea u interakciju samo ukoliko je to potrebno.
Treba omoguiti i privatnost kontakta roditelja i deteta, ukoliko je dete bezbedno. Ukoliko je cilj poseta
pomo roditelju da naui odgovarajue roditeljske
vetine, struni radnici mogu i treba da se ukljuuju
u posetu dajui uputstva roditelju i modelujui njegovo ponaanje.
Ukoliko roditelj uestalo proputa posete, daje
nerealistina oseanja ili se ponaa destruktivno tokom posete, treba imati na umu da e se dete najmanje uznemiriti ako roditelj proputa posete vezane za
detetove uobiajene dnevne aktivnosti, odnosno ako
se posete odvijaju u hraniteljskoj porodici ili drugom
prirodnom okruenju. Takoe, posete mogu da se
odvijaju u domu srodnika: na taj nain e dete videti
svoje srodnike i prijatelje ak i ako se roditelj ne pojavi. Dunost voditelja sluaja je da naglasi odgovornost roditelja za posete i da obezbedi prevoz roditelju, odnosno mu na drugi nain olaka prevladavanje
moguih prepreka za posete.
U situacijama kada je dete jako uznemireno pre
ili nakon posete roditelja treba imati na umu da
normalan oseaj gubitka i separacije moe da bude
reaktiviran susretom sa roditeljem i da se moe ispoljiti kroz emocionalnu nelagodnost ili ispade (acting
out) u ponaanju. Treba razmotriti da li je dete anksiozno i uplaeno u prisustvu roditelja, jer za neku
decu vreme provedeno sa roditeljem moe da bude
stresno. Dete moe da doivljava konflikt lojalnosti i
da ima potrebu da odbaci hranitelja nakon povratka
u hraniteljsku porodicu kako bi ouvalo doivljaj lojalnosti roditelju, o emu treba otvoreno razgovarati
sa hraniteljem i roditeljem, a na primeren nain i sa
detetom.
260
Voditelj sluaja treba da razmotri razloge za

uznemirenost deteta i da po potrebi revidira plan
poseta. Generalno:
ukoliko je dete uznemireno usled oseaj gubitka i separacije, kontakti treba da budu ei, a ne rei,
ukoliko se dete ne osea komforno sa roditeljem, moe biti korisno da se broj kontakta
povea uz uee voditelja sluaja ili duge
osobe,
ukoliko je u pitanju konflikt lojalnosti, voditelj
sluaja treba da uveri dete da je u redu da se
brine i o hraniteljima i o roditeljima,
ukoliko dete izgleda zastraeno i utljivo nakon posete, treba ga ohrabriti da pria o svojim strahovima i uveriti ga da e se radnik postarati za njegovu bezbednost. Posete tada
treba da budu nadgledane.

8
DEO
TABELA 51.
PRIPREMA ZA POSETU RODITELJA DETETU
PRIPREMA RODITELJA
Roditelju se objanjava uloga radnika tokom posete (procena interakcija, modelovanje roditeljskih vetina, obezbeenje podrke, obezbeenje prevoza itd.).
Roditelja treba obavestiti ta se deavalo sa detetom od poslednjeg kontakta (napredak u koli, postignua, zdravstvena pitanja, dogaaji u hraniteljskoj porodici itd.).
Roditelja treba posavetovati u vezi sa ponaanjem ili reakcijama koje moe oekivati od deteta.
Roditelju treba pomoi da planira posetu, ukljuujui i to ko e biti prisutan i na koji
nain.
Roditelju treba olakati da istrai svoja oseanja uzbuenja, zebnje ili nelagodnosti.
PRIPREMA DETETA
Dete treba obavestiti o poseti (mesto, ko e biti prisutan, a ko ne, koliko dugo e
trajati poseta) i dati mu to vie detalja gde e jesti, koga e videti, da li e biti
igraaka i sl.
Treba koristiti objanjenja za vreme koja su smislena za dete, npr. videete se onog
dana kada ne ide u kolu ili vratie se na vreme da gleda crtani.
Treba razmotriti detetovu zabrinutost za bezbednost, npr. biu u susednoj sobi tokom cele posete ili moe da ode kada god to poeli, javi se na ovaj broj telefona.
Detetu treba pomoi da utvrdi mogua sopstvena oseanja tokom susreta sa
lanovima porodice: Neka deca su nervozna kada se sreu sa roditeljima, druga su
uzbuena, a neka su tuna. Kako se ti osea?
Treba podstai detetovo razmiljanje o tome kakva e poseta biti, odgovoriti na
oseanja i ispraviti svaku pogrenu pretpostavku: Samo mama e doi ovaj put.
Tata e verovatno doi sledei put.
Treba koristiti igru, crtee, lutke i ostale forme komunikacije sa decom.
Deci se moe pomoi ukoliko im se da dozvola da pokau lanovima porodice kako
su se promenila, porasla i ta su postigla tokom smetaja. To moe da olaka doivljaj podeljene lojalnosti izmeu roditelja i hranitelja, npr. obavezno priaj sa mamom
kako sada zna da ita.
PRIPREMA HRANITELJA
Hranitelji su vani partneri kada je re o posetama roditelja detetu na smetaju. Uloga strunog radnika je da ih uveri u to i pripremi za uee.
Treba utvrditi da li je hranitelj voljan i sposoban da:
vidi vrednost odnosa roditelja i deteta,
omogui posete u svojoj kui,
nadzire posete u svojoj kui,
dokumentuje deavanja prema zahtevu,
obezbedi prevoz,
pomogne u pripremi deteta za posetu,
uputi roditelje u naine osiguranja bezbednog okruenja za dete,
odrava poverljivost,
prepozna kada mu je potrebna pomo.
Treba razmotriti kakav je dnevni raspored deteta da bi se poseta planirala u najbolje
vreme (posle kole, posle ruka i sl.).
Da li postoji neko vreme u kome roditelju i hranitelju ne odgovara poseta zbog drugih obaveza?
Da li je dete neto prialo o elji da poseti svoju porodicu?
Koje aspekte poseta u poetku rada treba podrati da bi se razvile i podrale preporuke za dalji rad na sluaju?
Radnik treba da pomogne hraniteljima da izraze svoju zabrinutost u vezi sa posetama, kao to je regulisanje sledeih situacija:
buenje i nemiran san deteta,
neuteno plakanje deteta,
ljutiti roditelj,
roditelj koji dolazi intoksikovan,
tuga deteta nakon zavretka posete.
261
PLANIRANJE

PLANIRANJE
DEO
Posete se podstiu kada su deca smetena u blizini mesta na kome ive roditelji i druge osobe koje
su im znaajne, kada su braa i sestre smeteni u
istoj porodici ili ustanovi i kada su deca smetena
u porodice istog etnikog i kulturnog porekla. One
treba da podstaknu ukljuivanje roditelja i lanova
porodice u normalne dogaaje u detetovom ivotu, kao to su roditeljski sastanci i priredbe u koli,
sportska takmienja, porodina slavlja i sl. Svrha poseta je da omogue deci da odre odnose sa svojim
roditeljima, braom i sestrama i ostalima koji su se
starali o njima pre smetaja. to je dete na mlaem
uzrastu, potrebni su ei kontakti da bi se uspostavio i odrao adekvatan odnos. Za odojad i malu
decu uestalost je vanija od duine trajanja kontakta.
Plan poseta vremenom treba menjati u zavisnosti od napretka u kontaktu roditelja i dece i pribliavanja vremena ponovnog ujedinjenja porodice. Uobiajene promene plana podrazumevaju da posete
od nadgledanih postaju nenadgledane, da se vreme
koje deca i roditelji provode zajedno poveava te
da se odgovornosti roditelja prema detetu poveavaju vremenom. lanovi bioloke, srodnike ili hraniteljske porodice treba da budu aktivno ukljueni u
razvoj plana posete. Ovo svim ukljuenim stranama
omoguava bolje prihvatanje plana, kao i razmatranje potreba, resursa i prepreka.
Centar za socijalni rad i druge ukljuene slube
treba da usmere aktivnosti na razvoj optimalnog
plana poseta, koji na najpotpuniji nain izlazi u susret potrebama deteta i roditelja i koji je komplementaran ostalim aspektima porodinog plana usluga i mera. Plan poseta treba napraviti u pisanom
obliku, a svim ukljuenim osobama i stranama treba
obezbediti kopiju plana.
Vano je imati na umu da se posete nikada ne
smeju koristiti kao nagrada ili kazna, ni za roditelja ni
za dete. Promene u posetama treba da odraavaju
procenu rizika za dete i napredak prema postavljenim ciljevima. Kada cilj stalnosti nije povratak deteta
u porodicu, panja se usmerava na odravanje kontakta roditelja, deteta i drugih znaajnih osoba. U
situacijama kada je roditelj lien roditeljskih prava i
kada je, u skladu sa najboljim interesima deteta koji
su utvreni u sudskom postupku, potrebno da roditelj i dete prekinu kontakt, mora se razmotriti organizovanje pozdravnog (oprotajnog) susreta deteta
i roditelja i urediti plan kontakata deteta sa drugim
znaajnim osobama.
262
PLANIRANJE STALNOSTI U
PORODINOM PLANU
U osnovi planiranja stalnosti za decu lei shvatanje
da svako dete ima pravo na stalan i stabilan dom,
doivljaj pripadnosti i prihvaenosti, i to prvenstveno u okruenju sopstvene porodice. Cilj planiranja
stalnosti je da dete ivi u stabilnim okolnostima koji
mu omoguavaju da odrava ili razvije stabilne, dugotrajne odnose i doivljaj pripadnosti. Planiranje
stalnosti (Fiermonte & Renne, 2002) podrazumeva praksu usmerenu na porodicu i primenu pravnih
strategija kako bi se:
to ranije dostigla stalnost za dete,
skratila duina smetaja dece i mladih osoba
u hraniteljskim porodicama i u institucijama,
minimalizovale negativne posledice separacije i gubitaka kod dece,
smanjio broj promena smetaja i prekida u
odnosima kod dece na smetaju,
razvila mrea partnera (srodnika i nesrodnika) za planiranje stalnosti za dete, koja
moe da radi na reunifikaciji i razvoju drugih
stalnih resursa za dete,
odravao kontinuitet u porodici deteta i u odnosima izmeu brae i sestara.
Deci i mladima je neophodna stabilna osnova
za razvoj identiteta, odnosa sa drugima, vrednosti
i kulturne svesti. Planiranje stalnosti polazi od pretpostavke da je deci i mladima za razvoj pozitivne
samoprocene znaajan doivljaj identiteta i pripadanja, stabilnosti, kontinuiteta odnosa i naina ivota (Fahlberg, 2012).
Brojna istraivanja su pokazala da kontinuitet u
odnosima afektivne vezanosti (attachment) ima sutinski znaaj za sveukupni razvoj dece, pogotovu
dece predkolskog uzrasta. Prekidi u odnosima privrenosti predstavljaju traumatine dogaaje u ivotu deteta, sa znaajnim kratkotrajnim i dugotrajnim posledicama (kognitivni problemi, psiholoki
problemi i problemi u ponaanju, zastoj u rastu i sl.).

PLANIRANJE
DEO
TABELA 52
RAZVOJNE POSLEDICE ODVAJANJA I GUBITKA RODITELJA (ADAPTIRANO PREMA FAHLBERG 1991, EGARAC, 2004)
ODOJE (01 GODINA)

Kratkotrajne posledice
odvajanja
Dugotrajne posledice
odvajanja
Minimalizovanje
posledica
Regresija u potrebama za zavisnou od odraslih

Podrivanje detetovog oseaja
sigurnosti i poverenja u raspoloivost odraslih
Promene u dnevnoj rutini utiu
na prekid sticanja osnovnih
shvatanja o uzrocima i posledicama
Ukoliko potrebe za zavisnou

od odraslih nisu zadovoljene,
dete raste sa oseajem da ne
upravlja sopstvenim ivotom
Problemi u uspostavljanju
odnosa afektivne vezanosti sa
drugima
Nepoverenje
Ukoliko uzroci i posledice nisu
tretirani, problemi u uenju se
mogu pojaviti u predadolescentnom periodu
Novi odgajatelji pristupani na

zahtev odojeta
Svaka interakcija sa odojetom
aktivno predvia potrebu za
uspostavljanjem poverenja i
oseaja da su odrasli raspoloivi i odgovara na nju
Olakati prilagoavanje novoj
sredini korienjem postupaka
na koje je dete naviklo (prilikom hranjenja, uspavljivanja i
sl.
Uspostaviti i slediti doslednu
dnevnu rutinu u nezi odojeta
odvajanja
odvajanja
Minimalizovanje
posledica
Prekid u ravnotei izmeu

zavisnosti i sticanja inicijative u
skladu sa uzrastom
Ometanje detetovog doivljaja
sebe (naroito prilikom promene imena)
Tekoe u razlikovanju spoljnih
i unutranjih stimulusa
Regresija u nedavno uspostavljenim navikama
Zastoj/prekid u usvajanju
govora
Trajni prekid u ravnotei izmeu zavisnosti i nezavisnosti,

dete moe da izraste u rtvu
ili nasilnika
Trajni prekid u razvoju ega,
moe da rezultira u razvoju
granine linosti
Nedostatak svesti o unutranjim nelagodnostima (npr. ne
moe da odredi da li je gladno
ili sito, neosetljivost na fiziki
bol i sl.)
Dugotrajni poremeaji govora
Kao odrasli, mogu biti rigidni,
sa slabom kontrolom agresivnih impulsa
Dugotrajni problemi u interpersonalnim odnosima
Priprema za promenu sredine

Razvoj odnosa koji e na adekvatan nain uravnoteiti detetove potrebe za zavisnou i
inicijativom, pomo detetu da
se osea adekvatnijim
Tolerisanje regresivnog ponaanja
MALO DETE (13 GODINE)
263

PLANIRANJE
DEO
PREDKOLSKO DETE (36 GODINA)

odvajanja
odvajanja
Minimalizovanje
posledica
Magino miljenje o gubitku

Dete moe da doivljava sebe
kao loe i neadekvatno
Dete raste uz verovanje da ne

zasluuje da mu se deavaju
dobre stvari
Kada jednom napravi greku u
ponaanju, nastavlja sa serijom
loih postupaka
Ukoliko dete misli da je odvajanje rezultat njegove elje
za roditeljem suprotnog pola,
seksualni identitet moe biti
problematian
Tekoe u preuzimanju odgovornosti za sopstvene postupke
Potreba za spoljnom kontrolom ponaanja
Tekoe u igri i drugim aktivnostima detinjstva
Identifikovanje, objanjavanje
i prevazilaenje maginog
miljenja (vano je otkriti ta
dete misli o uzrocima odvajanja i da li misli da je moglo da
ga sprei)
Obezbeenje adekvatnih mogunosti za razreenje napetosti (kroz igru, sport, aktivnosti
i sl.)
odvajanja
odvajanja
Minimalizovanje
posledica
Smanjena energija za zadatke i

aktivnosti
Lo uspeh u koli
Nedostatak interesovanja za
uspostavljanje i odravanje
vrnjakih odnosa
Zbunjenost oko toga ta je
ispravno, a ta pogreno,
dobro i loe
Mogui dugoroni problemi

u pohaanju kole i kolskom
uspehu ili u odnosima sa vrnjacima
Slaba kontrola impulsa i ponaanja
Omoguiti detetu da iskae

aljenje zbog gubitka
Usmeravati ponaanja i verovanja u smislu mi to radimo
na ovaj nain (u hraniteljskoj
porodici, domu) umesto ukazivanja da su druga ponaanja
pogrena
odvajanja
odvajanja
Minimalizovanje
posledica
Prekid u razvojnom zadatku

psiholoke separacije od roditeljske figure koja je dosledna u smislu pristupanosti i
ponaanja
Ako adolescent veruje da je

izgubio kontrolu nad svojim
ivotom, moe postati suicidalan ili ispoljavati raznovrsna
antisocijalna ponaanja
Ukoliko odrasli koji se staraju o njemu ne zadovoljavaju
njegove potrebe, moe postati
potpuno zavisan od vrnjaka
da bi zadobio odobravanje
Slaba kontrola impulsa i ponaanja
Obezbediti svaku moguu priliku da adolescent sam kontrolie sopstveni ivot

Ukljuiti adolescenta u donoenje odluka o budunosti
Obezbediti stabilne odrasle
osobe kao modele za socijalne
uloge
KOLSKO DETE
ADOLESCENT
264

PLANIRANJE
DEO
Stalnost za dete nije nedefinisano stanje, plan ili

smetaj u odgovarajuu hraniteljsku porodicu niti
je to nastojanje da dete ima stabilne porodine odnose i okruenje sve dok ne dostigne punoletstvo.
Sanez (2004) navodi da je stalnost viedimenzionalni koncept sa najmanje tri nosee dimenzije:
1. relaciona stalnost (ljubav, emocionalna podrka, pripadanje, bezbednost, stabilnost i
doivotna posveenost kontinuitetu odnosa),
2. fizika stalnost (porodina nega, stalna raspoloivost i dobrodolost u domu, stalna
sigurnosna mrea i sigurna luka) i
3. zakonska stalnost (zakonski odnosi roditelja i
dece, usvojenje, starateljstvo i sl.).
Omoguavanje detetu da razvije sigurne obrasce afektivne vezanosti pomae u zadovoljavanju

njegove potrebe za smislenim, toplim i stabilnim
odnosima. Stoga je uvek prvo potrebno razmatrati
mogunost ostanka deteta u roditeljskoj porodici
(sa jednim ili oba roditelja) uz potrebnu podrku.
Ukoliko ukratko sumiramo rezultate brojnih istraivanja, sadanji nivo znanja i iskustava iz prakse
ukazuje na to da je: izdvajanje deteta iz porodice
traumatino iskustvo i za dete i za celu porodicu,
da kod dece koja su jednom izdvojena postoji veoma mala verovatnoa da e se vratiti u roditeljsku
porodicu ukoliko se povratak ne omogui u roku od
dva meseca, da su porodice u krizi otvorene za pomo te da intenzivna, individualizovana, fleksibilna i
sveobuhvatna podrka porodici (koja podrazumeva
najee rad u porodinom domainstvu) omoguava bezbednost i dobrobit deteta u roditeljskom
okruenju.
OKVIR 48.
OSNOVE ZA PLANIRANJE STALNOSTI U CENTRIMA ZA SOCIJALNI
RAD
Prema zakonu14, Plan stalnosti za dete je deo Porodinog plana usluga i podrazumeva da se odrede ciljevi stalnosti i postupci koji su potrebni da bi se ti ciljevi
dostigli. Planom stalnosti se odreuje datum (mesec i godina) kada e se dostii
jedan od sledeih ciljeva stalnosti u skladu sa najboljim interesom deteta:
ostanak deteta sa roditeljima (sa oba roditelja ili sa jednim roditeljem);
povratak deteta u porodicu roditelja;
smetaj deteta kod srodnika ili staraoca (to podrazumeva da srodnik ili drugi
staratelj preduzmu starateljsku dunost i celoivotnu posveenost detetu, a ne
prosto smetaj u tim okruenjima);
usvojenje deteta;
drugi stalni ivotni aranman mlade osobe kroz osamostaljenje.
Odreeno je da je, u sluajevima kada je dete izdvojeno od roditelja, prvi cilj stalnosti povratak kui, roditeljima (kod jednog roditelja ili kod oba roditelja), osim:
ako dete nema ive roditelje ili su roditelji nepoznati ili se sa njima ne moe stupiti u kontakt posle potrage od najmanje est meseci;
ako su roditelji dali saglasnost za usvojenje deteta;
ako su roditelji zloupotrebili roditeljsko pravo ili grubo zanemarili roditeljske
dunosti tako da je primereno potpuno lienje roditeljskog prava;
ako za dete nije mogue obezbediti bezbedno okruenje uz roditelja, u razumnom vremenskom periodu (najdue dve godine) uz primenu svih dostupnih
usluga socijalnih i drugih slubi u zajednici.
14 Zakon o socijalnoj zatiti, Slubeni glasnik RS, br.
24/2011, l. 43, st. 2, taka 2; Pravilnik o organizaciji,
14 normativima
Zakon o socijalnoj
i standardima
zatiti, Slubeni
rada centara
glasnik
zaRS,
socijalni
br. 24/2011,
rad. l. 43, st. 2, taka 2; Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada
Slubeni
RS,rad.
br.Slubeni
59/2008 glasnik
i 37/2010,
centara zaglasnik
socijalni
RS,l.
br.71.
59/2008 i 37/2010, l. 71.
265

PLANIRANJE
DEO
OKVIR 48.
OSNOVE ZA PLANIRANJE STALNOSTI U CENTRIMA ZA SOCIJALNI
RAD
Plan za porodicu i dete se revidira najvie na 6 meseci, a cilj stalnosti za svu decu
koja su izdvojena iz porodice se ozbiljno preispituje na najvie 12 meseci, ukoliko u
meuvremenu nije dostignut. Dakle, ukoliko se dete nije vratilo roditeljima nakon
godinu dana ili nije usvojeno u tom roku, potrebno je preispitati da li je takav cilj jo
uvek u skladu sa najboljim interesima deteta ili ga treba revidirati, odnosno promeniti.
Prema Smernicama za alternativno staranje o

deci UN (2009), za decu koja su izdvojena iz porodice prvi cilj stalnosti koji se razmatra jeste reunifikacija ili povratak deteta u roditeljsku porodicu
(kod jednog ili oba roditelja). Utvreno je da deca
koja su vie puta menjala smetaj imaju manje anse
da se vrate kui, dok mnogo vee anse da se vrate
kui imaju deca ukoliko je tako bilo odreeno planom stalnosti (Pinkerton, 1994).
U situacijama kada nije mogue osigurati bezbednost i dobrobit deteta u roditeljskoj porodici,
neophodno je razmotriti opcije smetaja i staranja
koje omoguavaju dugoronu stabilnost i kontinuitet odnosa i naina ivota. To prvenstveno obezbeuje smetaj kod srodnika, bilo da je u pitanju
smetaj kod srodnika staratelja (ili drugog staratelja
koji je osoba bliska detetu) ili smetaj kod srodnika
u hraniteljskom aranmanu (egarac, 2014c). Istraivanja i praksa u brojnim zemljama pokazuju da na
ovaj nain deca u najveoj meri uvaju svoje porodine, vrnjake, socijalne i druge veze i odnose,
zadravaju vezu sa svojim kulturnim poreklom i zajednicom, a smetaj kod srodnika se i komparativno
pokazao kao najstabilnija opcija smetaja u okviru
alternativnog staranja. Ponekad smetaj kod srodnika predstavlja cilj stalnosti, a ponekad je zapravo
privremeno reenje, jer je cilj usvojenje ili povratak
deteta u roditeljsku porodicu.
Ukoliko nijedna od prethodnih opcija nije izvodljiva, u sledeem koraku se kao opcija stalnosti razmatra usvojenje deteta. Posebno je vano u to
ranijoj fazi razmotriti usvojenje kod dece mlaeg
uzrasta, jer se sa uzrastom deteta smanjuju mogunosti da dete nae adekvatne usvojitelje. Takoe,
brojna istraivanja razvoja mozga i nervnog sistema
ukazala su na znaaj rane intervencije kod zlostavljane i zanemarene dece mlaeg uzrasta i dece na
alternativnom staranju. Iskustva dece do tree godine ivota su od sutinske vanosti za razvoj mozga,
pa izloenost male dece traumi, stresu, odvajanjima
i zanemarivanju (i fizikom i emocionalnom) ima
dugotrajni negativni uticaj na razvoj mozga. Nedvosmislena preporuka Svetske zdravstvene organizacije i Smernica za alternativno staranje o deci UN
jeste da deca mlaa od 3 godine ne treba da budu
smetena u institucije bez roditelja ili druge odgovarajue osobe koja prua negu. Kada se visokokvali-
266
tetne ustanove koriste kao urgentna mera zatite,

preporuena duina boravka ne moe biti vea od
tri meseca (Councile of Europe, 2003; Browne, K. et
al., 2004).
Za jedan broj dece za koju nije mogue obezbediti do sada nabrojane opcije stalnosti treba omoguiti smetaj, prvenstveno u porodinom aranmanu,
gde e ona moi da napreduju u atmosferi ljubavi
i prihvaenosti u to je mogue stabilnijem okruenju (Thoburn, 2009). Potrebno je razlikovati stabilan smetaj od stalnosti za dete. Stabilan smetaj
je jedna od osnovnih potreba deteta, jer olakava
detetu da izgradi svoje mesto u svetu, da uspostavi
stabilne odnose sa odgajateljima, vrnjacima, nastavnicima. Deca koja menjaju smetaj esto imaju
tekoe u privikavanju na nove okolnosti i odnose u
kui, rezidencijalnoj ustanovi, koli i zajednici (Pecora et al, 2000). Viestruke promene smetaja ozbiljno ometaju potencijale deteta za puni psihosocijalni
razvoj.
Starija deca (prvenstveno adolescenti) koja ne
mogu da se vrate u svoju porodicu kao cilj stalnosti
obino imaju osamostaljenje, odnosno emancipaciju, za ije je dostizanje ponekad potrebno obezbediti neku vrstu tzv. nadgledanog nezavisnog ivotnog aranmana (npr. kua na pola puta, stanovi u
zajednici, stanovanje uz podrku i sl.). Emancipacija
se smatra odgovarajuom opcijom stalnosti za mlade osobe kada podrazumeva povezanost sa posveenim, zainteresovanim odraslim osobama koje tim
mladim osobama mogu biti podrka tokom osamostaljivanja i u kasnijem ivotu (Nollan, 2000), a ne
prosto izlazak sa smetaja nakon punoletstva, zavravanja redovnog kolovanja i prestanka prava.
Drugi planirani smetaj i stalni ivotni aranman
kao opcija stalnosti (Another Planned Permanent
Living Arrangement APLA) jeste opcija za mlade
osobe na smetaju za koje nije bilo mogue ili kod
kojih je proputeno planiranje reunifikacije, usvojenja, smetaja kod srodnika ili staratelja, a kod kojih
je stvarna emancipacija teko dostina. Jedan broj
mladih usled svog stanja (obino teke ometenosti)
ostaje na smetaju u duem vremenskom periodu,
pa je potrebno obezbediti da oni ive u to stabilnijem ivotnom okruenju, sa poznatim osobama
za koje ih vezuje oseanje afektivne vezanosti. Za
mlade osobe koje usled ometenosti ili invaliditeta

PLANIRANJE
DEO
ne mogu da se emancipuju tako da dosegnu punu

samostalnost, stanovanje uz podrku ili neko drugo stabilno i dugotrajno porodino ili porodicoliko
okruenje (kao to je dugotrajni smetaj u hraniteljsku porodicu ili mala domska zajednica) moe imati
znaenje stalnosti (egarac, 2014b:103).
Nalazi brojnih istraivanja su ukazali na sledee
implikacije za planiranje stalnosti za dete i postupke
socijalnih slubi:
Mogunosti roditelja da unaprede svoje roditeljske kompetencije i ivotne okolnosti ne
smeju se zanemariti, ali odluka o budunosti
deteta i nainu na koji e ono ostvariti stalnost
mora se doneti u okviru detetovog doivljaja
vremena u skladu sa najboljim interesima deteta. Dakle, detetov doivljaj vremena direktno utie na odluku o njegovim najboljim interesima. To znai da odluka treba da bude bre
donesena to je dete manjeg uzrasta. Odojad
i mala deca ne mogu da ekaju godinama da
se njihovi roditelji promene. Stoga treba razviti praksu koja omoguava dostizanje stalnosti
za dete u razumnom vremenskom periodu sa
stanovita deteta (egarac, 2004; Festinger,
2008; Fahlberg, 2012). to je dete mlae, treba bre i promiljenije doneti odluku o stalnosti i obezbediti resurse za njeno sprovoenje
kako bi dete to pre ostvarilo stalnost u okruenju koje prua i bezbednost i dobrobit.
Broj izdvajanja i promena smetaja treba
svesti na minimum kako bi se poveale mogunosti za odrastanje dece u porodicama
koje obezbeuju iskustvo uzajamne povezanosti i pozitivnog roditeljstva (Schofield,
2003).
267
Za decu koja su odvojena od svojih porodica

neophodno je razumevanje njihove line i
porodine prolosti, jer to predstavlja osnovu za formiranje identiteta.
Struni radnici, hranitelji i radnici u institucijama treba da podstiu roditelje da poseuju dete, preduzimaju mere da posete budu
to prijatnije za sve strane i nalaze naine da
dete ostane u toku sa svim porodinim deavanjima, jer to znatno poveava anse da se
dete vrati u roditeljsku porodicu (npr. Thorpe,
2007).
Smisleno i stvarno uee dece i mladih u
svim odlukama koje ih se tiu nije samo njihovo pravo, ve i sutinska razvojna potreba i
moralna obaveza odraslih koji se o njima staraju (Munro, 2007).
Stalnost zapravo znai da se pronae i podri
doivotna porodica za dete. Za dete koje je izdvojeno od svojih biolokih roditelja planiranje stalnosti treba da pone u veoma ranoj fazi smetaja,
da bude voeno potrebama deteta i uz najvee
mogue uee deteta, odnosno mlade osobe te
da bude usmereno na porodicu i kompetentno u
pogledu kulture. Planiranje stalnosti je kontinuirani
proces koji zahteva jasne periodine revizije (najvie na 6 meseci) i treba mu pristupati sa najveom
panjom i hitnou, s obzirom na detetov doivljaj
vremena (egarac, 2014b). Stoga planiranje stalnosti ima za cilj dostizanje fizike, zakonske i emocionalne sigurnosti u kontekstu porodinih odnosa.
Ono treba da omogui detetu istovremene odnose
privrenosti sa vie brinih i zainteresovanih odraslih osoba koje e mu obezbediti dugotrajnu posveenost.

PLANIRANJE
DEO
PLAN ZA
OSAMOSTALJIVANJE
Naputanje alternativnog staranja predstavlja veliki
izazov i za mlade, posebno one koji su due vreme
proveli na staranju, i za strune radnike koji su sa
njima esto godinama radili, i za njihove porodice,
hranitelje i vaspitae. Brojna istraivanja su pokazala da mladi naputaju alternativno staranje ranije od
svojih vrnjaka koji naputaju roditeljski dom (najee od 16 do 18 godine), kada doivljavaju sistemski
slom usled izlaska sa smetaja i prestanka drugih
vrsta pomoi od strane drave (Stein, 2006). Od
njih se oekuje da odrastu odjednom, iako su do
tada esto bili pasivizirani nizom mera sistema socijalne zatite.
Za mnoge mlade osobe naputanje zatite je
bespovratan korak: vrlo esto nemaju mogunost
da se vrate na prethodni smetaj niti da dobiju potrebnu pomo, ak ni kada se suoavaju sa tekoama (Dixon and Stein, 2005). Uskraen im je i psiholoki prostor koji bi im omoguio da se suoe sa
izazovima samostalnosti, a koji njihovi vrnjaci imaju
u roditeljskim porodicama, te je njihov put ka odraslom dobu i ubrzan i skraen. Ove mlade osobe se
suoavaju sa izuzetnim tekoama u dostizanju samodovoljnosti, jer imaju tekoe usled nedovoljnog
obrazovanja, beskunitva, siromatva, sukoba sa
zakonom i viestrukim viktimizacijama.
268
Stoga se, prema Smernicama za alternativno staranje o deci UN (2008), za sve mlade osobe koje su
korisnici usluga centra za socijalni rad, a koje ne ive
sa svojim roditeljima ili usvojiteljima (to obuhvata i
mlade koji ive sa srodnicima, pod starateljstvom,
u hraniteljskim porodicama i ustanovama za smetaj korisnika i druge mlade osobe za koje se tokom
procene i pruanja usluga utvrdi da im je potrebna podrka za emancipaciju), najkasnije na uzrastu
od 14 godina sainjava plan za naputanje zatite
i emancipaciju. U aktuelnom kulturnom kontekstu,
14 godina je vreme kada se mlada osoba priprema
za upis u srednju kolu i izbor zanimanja. Takoe,
treba imati na umu da sazrevanje devojica poinje
ranije od sazrevanja deaka, te je vano pravovremeno usmeravanje mladih, koje poinje dovoljno
rano, prati individualni ritam i situaciju mlade osobe u dovoljnom vremenskom periodu koji treba da
obezbedi njen postepeni prelazak iz nadgledanog,
strukturiranog u nenadgledani ivotni aranman.
U planiranju osamostaljenja fokus je na prikupljanju gledita, utvrivanju potreba, planiranju aktivnosti i evaluaciji progresa tokom ponovnih procena.
Nije u pitanju jednokratni dogaaj planiranja, ve
serija dogaaja i aktivnosti koje su povezane u jedinstveni, viegodinji proces.

PLANIRANJE
DEO
SLIKA 14.
CIKLUS PROCESA PLANIRANJA OSAMOSTALJENJA
Ukljuivanje made osobe i

uspostavljanje saradnje
Razmatranje napretka
prema postavljenim ciljevima
Istraivanje potreba i
pitanja od znaaja
Ustanovljavanje plana za
podrku u procesu
emancipacije
Prikupljanje
informacija
Identikovanje
potreba
Razvijanje
jasne slike o situaciji
Aktivno uee mlade osobe u izradi plana osamostaljivanja ima kljuni znaaj. Pored mlade osobe, u izradi ovog plana uestvuju i druge relevantne, odnosno zainteresovane strane. Razliite osobe
mogu da budu znaajne za razliite oblasti rada:
npr. strunjak koji vri procenu profesionalne orijentacije i karijernog savetovanja moe da pomogne u
ovoj specifinoj oblasti. Pri tome je izuzetno vano
da se u proces planiranja ukljue osobe koje mlada
osoba oznai kao znaajne.
Mada je voditelj sluaja zaduen za upravljanje
procesom planiranja osamostaljivanja, druga osoba
moe dobiti zaduenje za koordinaciju tog procesa. To moe biti npr. savetnik za porodini smetaj,
struni saradnik iz rezidencijalne ustanove ili nevladine organizacije koja se bavi mladima koji naputaju zatitu ili sl. Brojna uputstva i nalazi istraivanja
ukazuju na kljunu ulogu koordinatora za osamostaljivanje, koji po pravilu treba da daje podrku i
savete mladoj osobi u tom procesu i da bude osoba
od poverenja za nju (Settersten, 2005). To naravno
ne iskljuuje mogunost da mlada osoba sama identifikuje osobu od poverenja (npr. hranitelja, starijeg
brata, nastavnika ili sl.), koju treba to pogodnije
ukljuiti u proces osamostaljivanja.
Odgovarajuoj i promiljenoj izradi plana za osamostaljivanje i emancipaciju prethodi procena vetina za svakodnevni ivot (Wright & Freundlich,
2005), gde se procenjuju snage, potrebe, kapaciteti
i motivacija mlade osobe da savlada vetine potrebne za samostalan ivot. To se odnosi i na potrebe
mlade osobe za sticanjem ivotnih vetina u sledeim oblastima:
269
a) briga o sebi i higijena,

b) upravljanje budetom i korienje novca,
c) stanovanje,
d) zdravstvena i stomatoloka nega,
e) lina bezbednost i snalaenje u kriznim situacijama,
f) ishrana i priprema hrane,
g) kupovina potreptina,
h) planiranje porodice i reproduktivno zdravlje,
i) roditeljske vetine za mlade koji imaju ili oekuju dete,
j) planiranje obrazovanja i zanimanja,
k) zaposlenje,
l) vetina reavanja problema i donoenja odluka,
m) korienje resursa zajednice,
n) poznavanje zakonskih prava.
Takoe, znaajna je i procena pristupanih linih i porodinih resursa, kao i resursa zajednice, to
se odnosi i na finansijske resurse za emancipaciju ili
deliminu emancipaciju mlade osobe. Ovaj plan ima
za cilj da omogui mladoj osobi pripremu za prelazak iz strukturiranog, nadgledanog okruenja u samostalan ivot i sticanje ivotnih vetina koje e to
omoguiti i olakati.

PLANIRANJE
DEO
PROCENA VETINA ZA SVAKODNEVNI IVOT KOD MLADIH
Za mlade na alternativnom staranju u dokumentaciji centara za socijalni rad i rezidencijalnih ustanova postoje brojni relevantni podaci za procenu vetina za svakodnevni ivot i izradu planova
osamostaljivanja.
Potrebno je da prvi ponovni preged koji se sprovodi za osobu od 14 godina starosti, u delu formulara koji se odnosi na Razvojne potrebe deteta, konkretno opie aktuelno stanje, potrebe, snage i
rizike vezane za posebne oblasti u ovom domenu procene i njihov uticaj na proces osamostaljenja.
Zdravlje briga o sebi i higijena; zdravstvena i stomatoloka nega; ishrana i priprema hrane;
planiranje porodice i reproduktivno zdravlje; posebne zdravstvene potrebe mlade osobe (ukljuujui i mentalno zdravlje) i njihov uticaj na proces osamostaljenja.
Obrazovanje aktuelno kolovanje, uspeh u koli i stav prema obrazovanju; planiranje obrazovanja i zanimanja; pitanja zaposlenja i njihov uticaj na proces osamostaljenja.
Razvoj emocija i ponaanja reavanje problema i donoenja odluka; regulacija emocionalnog
stanja; izraavanje oseanja i karakteristinog raspoloenja; socijalno ponaanje mlade osobe i
njihov uticaj na proces osamostaljenja.
Porodini i drutveni odnosi uklopljenost u porodinu i vrnjaku grupu (ili porodine grupe);
odnos privrenosti sa najmanje jednom odgovornom i posveenom odraslom osobom; roditeljske vetine za mlade koji imaju ili oekuju dete; porodine obaveze mlade osobe (npr. briga o
bolesnom roditelju ili srodniku, o mlaoj brai i sestrama i sl.).
Identitet doivljaj sebstva (selfa); individualni izbor i akcija; doivljaj sebe i drugih u socijalnom i kulturnom kontekstu; rodni/polni identitet i implikacije na proces osamostaljenja.
Socijalna prezentacija briga o sebi i higijena; razumevanje potrebe da se obrati panja na
izgled, oblaenje, ponaanje i higijenu u skladu sa godinama, polom i kulturom; sposobnost
prilagoavanja, stavovi o nedostacima i sposobnost suoavanja sa diskriminacijom; potovanje
prema porodici, religijskim i spiritualnim vrednostima i razliitostima u sopstvenoj socijalnoj
prezentaciji.
Vetine brige o sebi briga o sebi i higijena; upravljanje budetom i korienje novca; lina
bezbednost i snalaenje u kriznim situacijama; korienje resursa zajednice; poznavanje zakonskih prava i implikacije ovih pitanja na proces osamostaljenja.
U ovom odeljku se razvojne potrebe mlade osobe sagledavaju sa stanovita procesa osamostaljenja kako bi se omoguio postepeni prelazak u odraslo doba, praen odgovarajuim odgovornostima.
U domenu kapaciteti roditelja ili odgajatelja da odgovore na potrebe deteta prikazuje se aktuelna situacija mlade osobe u vezi sa neposrednim odgajateljima, ali i biolokim roditeljima ili drugim
osobama koje imaju ulogu roditeljske figure u ivotu mlade osobe i njihov uticaj na proces osamostaljenja, u sledeim oblastima:
Obezbeenje osnovne nege aktuelno stanje i eventualna potreba za produenim obezbeenjem nege u konkretnim oblastima kod mlade osobe u budunosti (npr. usled ometenosti).
Osiguranje bezbednosti posebno kod mladih kojima su potrebni dodatni nadzor i podrka.
Emocionalna toplina procenjuje se koja odrasla osoba ili osobe imaju uspostavljen odnos
poverenja i privrenosti i spremnost te osobe / tih osoba da zadre takvu vezu sa mladom osobom u budunosti.
Stimulacija od strane osoba koje podravaju i podstiu obrazovanje, lini i profesionalni razvoj, sticanje vetina, razvoj interesovanja i dostizanje postignua mlade osobe.
Vostvo i granice osobe koje predstavljaju autoritet i podrku mladoj osobi, koje obezbeuju
usmeravanje na prosocijalne aktivnosti.
Stabilnost aktuelna stabilnost mree znaajnih osoba mlade osobe, uticaj istorije stabilnosti
mree na sadanje stanje i mogue implikacije na budunost i osamostaljenje mlade osobe.
270

PLANIRANJE
DEO
PROCENA VETINA ZA SVAKODNEVNI IVOT KOD MLADIH
U domenu resursi porodice i zajednice sagledavaju se:
Porodina istorija i aktuelno funkcionisanje porodice mlade osobe nain na koji mlada osoba i bioloka porodica (ne)odravaju veze i kontakte, kako dogaaji iz porodine prolosti utiu
na aktuelnu situaciju i njihov mogui uticaj u budunosti; oblasti u kojima je potrebna intervencija za uspostavljanje, restauraciju ili unapreenje odnosa; sposobnost i spremnost porodice i
pojedinih lanova porodice da prue podrku osamostaljenju mlade osobe; uticaj porodinih
obaveza na osamostaljivanje mlade osobe.
ira porodica sa kim sve mlada osoba odrava veze i odnose, kvalitet tih odnosa, odnosi koje
treba uspostaviti, restaurirati ili unaprediti; sposobnost i spremnost ire porodice da prui podrku osamostaljenju mlade osobe.
Stanovanje opis aktuelne situacije i mogunosti mlade osobe da koristi sopstvene, porodine
ili resurse zajednice za odgovarajue stanovanje.
Zaposlenost radna iskustva mlade osobe i resursi koji mogu da obezbede odgovarajue zaposlenje.
Prihodi aktuelni i potencijalni izvori prihoda koji mogu da doprinesu osamostaljivanju.
Socijalna integrisanost porodice i roditeljske i odgajateljske te uticaj porodice na proces
osamostaljivanja.
Resursi zajednice njihova dostupnost u svetlu procesa osamostaljivanja mlade osobe.
Ovakva procena koja se odvija u okviru ponovnog pregleda treba da prui solidnu osnovu za izgradnju plana osamostaljenja.
Veoma je vano imati na umu da e se potrebe i gledita mlade osobe menjati tokom vremena.
Ove promene su oekivane i prate prirodni put sazrevanja, te svaka revizija plana treba da odraava
nova gledita i ciljeve. Pri tome je veoma vano voditi rauna o poverljivosti i stalno imati na umu da
se informacije koje se odnose na osamostaljivanje
u timu saradnika i porodice dele u meri u kojoj je to
potrebno, uz neophodnu saglasnost mlade osobe.
Bez adekvatne poverljivosti i uverenosti mlade osobe da je ona osoba koja kontrolie proces planiranja,
plan osamostaljivanja ostaje tehniki dokument za
komunikaciju odraslih, bez stvarne anse da odgovori na sloene izazove osamostaljivanja.
Plan treba postepeno i sukcesivno da odgovori
na potrebe osamostaljivanja i da poslui kao podsticajno sredstvo za ohrabrivanje mladih da preduzimaju proaktivne i prosocijalne korake. Pri tome je
neophodno razmatrati na koji nain mlada osoba
moe da ostvari dugotrajnu i stabilnu povezanost sa
barem jednom odraslom, zainteresovanom osobom
koja ima drutveno prihvatljive stavove i ponaanja. Izgradnja mree podrke i vetina za izgradnju i
odravanje te mree predstavlja kljuni cilj emancipacije za mlade koji naputaju alternativno staranje.
271
Planovi za emancipaciju se takoe evaluiraju,

auriraju i revidiraju na najvie est meseci kako bi
se obezbedila njihova relevantnost, postepeno sticanje vetina i razvoj resursa za osamostaljivanje.

PONOVNI PREGLED, MONITORING,

EVALUACIJA I ZATVARANJE RADA
NA SLUAJU
DEO
PONOVNI
PREGLED
Ponovni pregled (ponekad se zove i ponovna procena ili revizija) predstavlja vanu taku u ciklusu
voenja sluaja, jer se na osnovu ovog postupka i
evaluiraju i mere efekti do tada preduzetih aktivnosti korisnika, porodice, voditelja sluaja i tima u
odnosu na poetno stanje. U zavisnosti od rezultata,
dalji proces rada moe da vodi ka zatvaranju rada
na sluaju ukoliko su dostignuti eljeni ishodi, a
preostali rizici su niski, te ne postoji potreba za daljim radom. U drugom sluaju, kada je potrebno nastaviti rad sa korisnikom, tokom ponovnog pregleda
i evaluacije se ponovo pokree proces identifikovanja i prioritizovanja oblasti u kojima treba postii
promenu, odreivanja ciljeva, razvoja plana i praenja (monitoringa) naina na koji korisnik i porodica
koriste usluge, kao i praenja promena koje nastaju
u vezi s tim (ali i sticajem drugih ivotnih okolnosti).
Priroda procesa rada sa korisnicima u centrima
za socijalni rad je takva da se individualizovani planovi usluga kontinuirano prate i pregledaju, a preduzete usluge, mere i intervencije se aurno dokumentuju, usklauju i menjaju prema postavljenim
ciljevima. Razlozi za ponovni pregled su brojni:
Savremena nauna stanovita i dokumenti
koji reguliu ljudska prava ukazuju na to da
nema nepromenljivih stanja i situacija, te da
proglaavanje osobe trajno nesposobnom
kri prava ljudi, ne uvaava realnost i obeshrabruje nastojanja da ljudi dobiju usluge
koje su im potrebne kako bi iveli to potpuniji ivot. Treba zadrati svest da stvari nikada ne ostaju iste; ukoliko ne postaju bolje, one
e se svakako pogorati.
Ponovni pregled je prilika i za voditelja sluaja
i za korisnika da sagledaju ta su uradili. To je
prilika za sagledavanje uspeha, a svaki postignuti uspeh je temelj za dalji napredak. Kada
korisnik i porodica prepoznaju uspeh, onda
su omoeni da dalje preuzimaju kontrolu nad
svojim ivotom. Najpre treba prepoznati (a ne
273
podrazumevati!) uspeh, a potom se usmeriti

na stvari koje nisu tako dobro ile. Pri tome je
vano imati na umu da u nekim situacijama i
odravanje postojeeg stanja ili minimalizovanje propadanja predstavlja uspeh (npr. kod
ostarelih osoba ili osoba obolelih od bolesti u
kojima dolazi do opadanja psihikih i fizikih
funkcija).
To je i prilika za sagledavanje korisnika i situacije u novom svetlu (drugim oima), za
utvrivanje aspekata ivota i funkcionisanja
kojima se do tada nije poklanjala primerena
panja.
U pretraivanju uspeha i preostalih problema korisno je postaviti i pitanje Zato smo dobili ba ovakve rezultate?. Osim praktinih aspekata (da li jesmo ili nismo izabrali intervenciju koja je adekvatna
cilju), treba razmotriti da li postoje stavovi korisnika
ili drugih ukljuenih strana koji pomau ili ometaju
dostizanje postavljenih ciljeva (Adult Services Staff
Members from County Departments of Social Services et al., 1994).
U ovoj fazi procesa voditelj sluaja i drugi lanovi
tima imaju veoma mnogo znanja o korisniku, porodici, tekoama, snagama i situaciji. Brojni aspekti
praenja (monitoringa) mogu se obavljati telefonom ili izvetavanjem drugih slubi, a ponovni pregled se po pravilu odvija u neposrednom kontaktu.
Predvieni vremenski okvir za ponovni pregled i
evaluaciju je 6 meseci, odnosno dva puta godinje,
osim u predvienim izuzecima14. Meutim, za neke
korisnike i situacije bie potrebno da se ponovni
pregled obavi u kraem vremenskom roku. To su
obino sledee situacije:
14

59/2008 i 37/2010, l. 7984.


NA SLUAJU
DEO
1. PLANOM JE PREDVIENO DA SE EVALUACIJA

PLANA URADI U KRAEM VREMENSKOM
PERIODU.
To su okolnosti kada priroda tekoa i karakteristike sluaja nalau da se prave vremenski zgusnuti,
a detaljniji planovi, koje treba revidirati u kraim
vremenskim intervalima, ili okolnosti gde je rad sa
korisnikom potrebno i mogue zavriti u kraem
vremenskom roku. Ne postoji nijedno struno niti
zakonsko opravdanje da korisnik bude u sistemu
due nego to je to zaista potrebno. Znatno vei
problem postoji sa korisnicima kojima treba obezbediti podrku u duem vremenskom periodu, a
za to nema resursa ni zakonskih mogunosti. Stoga nema razloga bespotrebno optereivati sistem
socijalne zatite korisnicima koji uspeno mogu, samostalno ili uz minimalnu podrku, da zadovoljavaju
svoje potrebe.
2. OKOLNOSTI IVOTA KORISNIKA I PORODICE

SU SE BITNO PROMENILE.
U ovim situacijama dotadanji plan naprosto ne
funkcionie. Dotadanji plan je bio verovatno
najoptimalniji odgovor u datom vremenu na jednu
situaciju. Kada se ta situacija znaajno promeni (npr.
nova kriza u porodici izazvana boleu ili smru, na-
gla promena ivotnih okolnosti, npr. beskunitvo,

hospitalizacija itd., novi incident nasilja u porodici,
naglo pogoranje ili poboljanje stanja korisnika i
porodice i sl.), plan jednostavno ne moe da odgovori na tu situaciju i novonastale probleme i potrebe. Stoga treba ponovo pregledati i proceniti glavne faktore rizika, probleme, potrebe i snage i sainiti
auran i prilagoen plan.
3. DECA MLAEG KALENDARSKOG UZRASTA.

Za dete od godinu dana ponovni pregled na 6 meseci deava se na polovini njegovog ivota. Kod
mnoge dece mlaeg uzrasta (posebno dece na
alternativnom staranju) potrebni su znatno krai
vremenski rokovi za ponovni pregled i evaluaciju.
Planove treba praviti i njihovu evaluaciju i reviziju
treba predviati i sa stanovita detetovog doivljaja
vremena (egarac, 2004; Fahlberg, 2012).
Uobiajeni naini organizovanja ponovnog pregleda, osim susreta sa korisnikom i razmene sa drugim ukljuenim stranama, jesu:
1. supervizijski pregled,
2. kolegijum strune slube ,
3. posebno organizovana konferencija za ponovni pregled sluaja.

BELEENJE REZULTATA PONOVNOG PREGLEDA I EVALUACIJE
Rezultati ponovnog pregleda i evaluacije unose se na obrascu List praenja, kontakata i rada na sluaju, ukoliko treba zatvoriti sluaj. Nakon toga se popunjava
obrazac za zatvaranje sluaja.
Ukoliko treba nastaviti rad na sluaju, rezultati ponovnog pregleda i evaluacije se
belee u formularima procene (Procena deca i mladi i Procena odrasli i stari).
Tu se posebno unose promene u statusima, potrebama, snagama i rizicima koje
su nastale kao rezultat planiranih i sprovedenih intervencija i drugih okolnosti koje
su van mogunosti intervencija socijalnih slubi. U narednom koraku se izrauje
revidirani plan usluga u formularu plana.
274


NA SLUAJU
DEO
MONITORING PRUANJA I
KORIENJA USLUGA

Nakon usvajanja plana usluga i araniranja usluga,

posao voditelja sluaja se usmerava na sagledavanje da li se planirane aktivnosti odvijaju (monitoring
procesa) i da li korisnik pomou tih aktivnosti ide
prema postavljenim ciljevima (monitoring ishoda).
Tokom ove faze voditelj sluaja uobiajeno ima dva
zadatka u voenju dokumentacije. Prvo, prati odreene dogaaje, situacije i aktivnosti koje preduzima
povodom njih kako bi ostao informisan o dogaanjima na sluaju. Drugo, periodino se dokumentuju
znaajni dogaaji za potrebe rada na sluaju, a te
beleke slue prvenstveno samom voditelju sluaja,
supervizoru odnosno koordinatoru i drugim strunim radnicima koji su ukljueni u rad na sluaju. Te
aktivnosti se dokumentuju u Listu praenja, kontakata i rada na sluaju.
Monitoring podrazumeva sistematsko i kontinuirano prikupljanje podataka o toku i dinamici realizacije planiranih aktivnosti (egarac et al., 2010) kako
bi se odravala odgovornost svih ukljuenih strana i
obezbedila odgovarajua podrka za odravanje te
odgovornosti. Monitoring u procesu voenja sluaja
treba da obezbedi:
1. pokazatelje o toku, odnosno napretku ka postizanju definisanih rezultata,
2. blagovremeno uoavanje razlika izmeu planiranog i realizovanog,
3. pravovremeno uoavanje rizika koji mogu
spreavati realizaciju plana,
4. podatke za reviziju plana koji pokazuju da li
se aktivnosti realizuju u skladu sa planom.
Monitoring daje odgovor na pitanje ta se deava, tj. da li se aktivnosti realizuju u skladu sa planom.
Aktivnosti monitoringa se sprovode u unapred definisanim vremenskim intervalima (npr. korisnik e se
jednom nedeljno javljati telefonom voditelju sluaja;
voditelj sluaja e najmanje jednom meseno poseivati porodicu; kontrolni pregled kod nefrologa
e se odvijati na svaka tri meseca; logoped e slati
275
izvetaj o napretku deteta na 30 dana i sl.). Svi navedeni primeri obezbeuju da se prati tok pruanja i
korienja usluga u pogodnim vremenskim intervalima. Tokom monitoringa voditelj sluaja radi sa korisnikom na unapreenju kvaliteta aktivnosti i na modifikaciji, prilagoavanju ili zameni aktivnosti kako bi
se pratio zacrtani kurs u skladu sa planiranim ciljem.
Pored redovnog, postoji i vanredni monitoring
u situacijama kada ima indicija da se plan realizuje
uz tekoe ili kada doe do nagle promene situacije.
Uspenost monitoringa najdirektnije zavisi od
definisanih indikatora. Indikatori treba da budu
objektivni, merljivi i precizni pokazatelji progresa.
Prilikom monitoringa se obino definiu tzv. indikatori procesa koji treba da ukau na obim, efikasnost
i kvalitet realizovanih aktivnosti, odnosno na to da
li je i kako neto uraeno (tokom monitoringa se
prati npr. koliko je od 8 predvienih asova za kompjutersku obuku pohaala mlada osoba, da li dete
redovno dolazi u kolu, tj. svakoga dana osim kada
postoji opravdanje zbog bolesti i sl.).
Pored direktnih poseta, jedan od najee primenjivanih i najekonominijih mehanizama monitoringa predstavlja definisani sistem izvetavanja.
Kvalitetan sistem izvetavanja o procesu monitoringa odreuje:
1. nain i sadraj izvetaja (ta izvetaj sadri,
na koji nain se izvetava usmeno, telefonom, pismom, pisanim nalazom i sl.),
2. vremensku dinamiku izvetavanja (kada se
izvetaj podnosi),
3. uloge u izvetavanju (ko kome podnosi
izvetaj).
Aktivnosti monitoringa se belee u Listu praenja, kontakata i rada na sluaju. U ovom listu se ne
belee samo aktivnosti vezane za monitoring, ve
sve aktivnosti i bitne take tokom rada na sluaju te
u upravnim i drugim postupcima u centru za socijalni rad koje se preduzimaju tokom rada na sluaju.


NA SLUAJU
DEO
List praenja, kontakata i rada na sluaju je veoma znaajan dokument jer sadri sve vitalne informacije o radu na sluaju na jednom mestu. Osim
beleenja rezultata procene i ponovnih pregleda u
odgovarajuim intervalima, izrade planova, nalaza i
miljenja i dokumenata koji prate upravni postupak
(reenja, izjave, potvrde i uverenja i sl.), veoma esto (ponekad i na dnevnom nivou, u zavisnosti od
faze rada i karakteristika sluaja) treba zabeleiti
razne probleme i dogaaje koji mogu da nastanu.
Veina ovih situacija zahteva kratkotrajnu panju i
jednokratne akcije koje se belee u Listu praenja.
Tu se mogu ukratko zabeleiti aktivnosti kao to su
obezbeene pelene za bebu za naredne dve nedelje preko Crvenog krsta, ili overena knjiica za XX,
ili otac je javio telefonom da je Luka dobio etvorku
iz fizike. Sutinski, sumarno se belei neka relevantna aktivnost ili dogaaj.
276


NA SLUAJU
DEO
EVALUACIJA
TOKOM RADA
NA SLUAJU
Evaluacija je aktivnost koja ima za cilj sistematsku
procenu postignua (efekata, promena). Ona pokazuje da li pruene usluge proizvode odgovarajue
ishode, odnosno promene u ivotu korisnika. Dok
monitoring pita ta se deava, evaluacija daje odgovor na pitanje pa ta ako se deava? Promene
u ivotu korisnika mogu se pratiti preko objektivnih (nauene vetine, adekvatno korienje postojeih sposobnosti, kolski uspeh i sl.) i subjektivnih
pokazatelja (npr. ispitivanje zadovoljstva korisnika
pruenim uslugama). Monitoring i evaluacija su meusobno povezani. Monitoring se moe smatrati i
pretfazom, odnosno vanim mehanizmom koji potpomae proces evaluacije (egarac i Brki, 2007).
Tokom rada na sluaju, evaluacija predstavlja kontinuirani proces koji se sprovodi kako bi se
procenila adekvatnost procene, donetih odluka i
preduzetih usluga i mera. Evaluacija traje od prvih
pruenih usluga do zavretka rada na sluaju. Plan
usluga i mera treba da ustanovi specifine, merljive ishode koji treba da oslikavaju eljene promene
kod korisnika i porodice i zadatke za dostizanje tih
ishoda. Evaluacija se odvija kada se uporede eljeni
ishodi sa aktuelnim stanjem. Razmatra se u kom su
stepenu obavljeni zadaci postavljeni planom i dostignuti eljeni ishodi koji vode cilju rada sa korisnikom
i porodicom.
OKVIR 49.
NEKI POKAZATELJI PO KOJIMA SE MERI USPENOST USLUGA ZA
DECU I PORODICE
Sposobnost porodice za reavanje konflikta. lanovi porodice treba da pokau sposobnost za reavanje sukoba i neslaganja koji ugroavaju pravilan razvoj
deteta, kao i za reavanje sluajeva porodinog nasilja, bekstva od kue ili injenja prekrajnih i krivinih dela od strane dece i mladih.
Roditeljske vetine. Roditelj pokazuje sposobnost da odrava odgovarajue
odnose sa decom i obezbedi negu, ishranu, higijenske potrebe, disciplinu, vostvo i odgovarajue granice, zatitu i nadzor.
Sposobnost za voenje domainstva. Roditelji pokazuju sposobnost da osiguraju bezbedno okruenje za decu kroz ienje, odravanje i voenje domainstva, upravljanje budetom, pripremu i uvremenjeno obezbeenje obroka i
strukturiranje porodinih aktivnosti.
Sposobnost za korienje resursa zajednice. Roditelji pokazuju sposobnost da
dobiju usluge od slubi u zajednici.
277


NA SLUAJU
DEO
OKVIR 49.
NEKI POKAZATELJI PO KOJIMA SE MERI USPENOST USLUGA ZA
DECU I PORODICE
Sposobnost upravljanja sopstvenim emocijama i postupcima. lanovi porodice pokazuju svest u pogledu samopotovanja, prevladavanja prolih traumatinih iskustava, ispoljavanja asertivnog ponaanja, preuzimanja odgovornosti za
sopstvene postupke, odravanja adekvatnih odnosa sa vrnjacima ili prijateljima
i odravanja odgovarajuih fizikih i emocionalnih granica, kontrolisanja sopstvenog ponaanja, kontrolisanja emocija i komuniciranja o emocijama.
Obrazovna postignua. Roditelji aktivno prate i podstiu decu u ispunjavanju
kolskih obaveza, deca pokazuju sposobnost da ispune zahteve u smislu redovnog pohaanja kole i odgovarajueg uspeha.
Odravanje treznog stanja. Roditelji, odnosno deca ili mlade osobe pokazuju
sposobnost da se uzdre od upotrebe psihoaktivnih supstanci.
Evaluacija rada na sluaju razmatra rezultate

usluga i mera preduzetih na osnovu dotadanjeg
plana, a prethodi proceni u okviru ponovnog pregleda. Procena tokom ponovnog pregleda nastoji
da ustanovi snage i potrebe porodice kako bi se revidirao plan rada na sluaju. Evaluacija obezbeuje
konkretne informacije o napretku korisnika i porodice prema ustanovljenim ciljevima tokom rada na
sluaju. Razmatra se relevantnost plana sa stanovita aktuelne situacije kako bi se donele odgovarajue odluke. Evaluacija pomae da se donesu odluke
ta treba dalje raditi da bi se pomoglo korisniku i
porodici: moe biti potrebno da se uklone prepreke
u korienju usluga, da se izmeni plan ili da se nastavi sa pruanjem usluga po dotadanjem planu.
Tokom evaluacije treba:

1) utvrditi stav korisnika, lana porodice, druge
relevantne osobe ili institucije o napretku prema utvrenim ciljevima,
2) utvrditi koji su se realizovani zadaci, aktivnosti
usluge i mere pokazali kao najkorisniji,
3) utvrditi koji planirani zadaci, aktivnosti usluge i
mere nisu realizovani i zato,
4) utvrditi koje su aktivnosti, usluge i mere realizovane, a nisu bile planirane,
5) oceniti u kojoj se meri ispunjeni oekivan ishodi.
Za ocenu ispunjenosti oekivanih ishoda moe
se koristiti instrument prikazan u Tabeli 53.
TABELA 53.
OCENA ISPUNJENOSTI PLANIRANIH OEKIVANIH ISHODA TOKOM EVALUACIJE
OCENA
DELIMINO
ISPUNJEN
U
VELIKOJ
MERI
ISPUNJEN
U POTPUNOSTI
ISPUNJEN
OEKIVANI ISHOD
NIJE
ISPUNJEN
U MANJOJ
MERI
ISPUNJEN
1)___________________
2)___________________
3)___________________
4)___________________
5)___________________
Zakljuak o napredovanju korisnika i porodice se

donosi na osnovu odgovora na sledea pitanja:
Da li je korisnik sada bezbedan (ukoliko je to
relevantno)?
Koji su rizici neposredno prisutni?
278
Do kojih je promena dolo u uslovima, okolnostima i ponaanju korisnika i lanova porodice?

Koji su zadaci i koraci iz plana usluga i mera
ispunjeni?


NA SLUAJU
DEO
Kakav je napredak postignut u odnosu na

ciljeve koji su ustanovljeni u planu usluga i
mera?
Ukoliko postoje prepreke u ispunjavanju postavljenih zadataka i dostizanju ishoda, na koji
nain se one mogu otkloniti ili umanjiti?
Da li su zadovoljene potrebe korisnika?
Na osnovu evaluacije donosi se neka od sledeih

odluka:
1. Usluge treba i dalje da se pruaju korisniku
i porodici prema postojeem planu usluga i
mera.
2. Plan usluga i mera treba prilagoditi, a cilj rada
ostaje isti.
3. Treba promeniti cilj rada i razviti novi plan
usluga i mera.
4. Treba zavriti rad na sluaju (dalje intervencije i usluge nisu potrebne).
TABELA 54.
POKRETAI EVALUACIJE TOKOM RADA NA SLUAJU
NEFORMALNI POKRETAI EVALUACIJE

Supervizija strunog rada (na radnom mestu, kolegijalna ili spoljna supervizija)
Promena u ponaanju deteta / odrasle ili stare osobe ili lanova porodice
Doivljaj voditelja sluaja da neke okolnosti korisnika i porodice nisu na adekvatan
nain razmotrene
Saznanja do kojih je voditelj sluaja doao tokom rada sa strunjacima iz drugih
slubi
Razvojne potrebe deteta ili emancipacija mlade osobe
Promene u okolnostima ili ivotni dogaaji kod korisnika i porodice (razvod, gubitak
posla, promena smetaja, preseljenje porodice, pronaen odsutni roditelj)
kolski raspust
Povean broj sluajeva
Spoljni dogaaji (npr. smrt deteta usled zlostavljanja i zanemarivanja u drugoj porodici)
Recidiv u zloupotrebi supstanci ili vrenju krivinih dela kod mlade osobe, roditelja
ili odraslog korisnika
Porodica je ambivalentna prema uslugama koje koristi
Voditelj sluaja se vie trudi nego korisnik i porodica
FORMALNI POKRETAI EVALUACIJE
Nadzor ili inspekcija (redovni i vanredni)
Nova prijava (za zlostavljanje ili zanemarivanje, krivina prijava za maloletne poinioce krivinih dela, zahtev za uslugama kod dece sa smetnjama u razvoju, zahtev
odraslog korisnika ili porodice za novim uslugama, pogoranje zdravstvenog stanja
odraslog ili starog korisnika i sl.)
Promene u centru za socijalni rad ili drugim slubama (promena voditelja sluaja,
promena slube, organizacije ili ustanove koja prua usluge van centra, smanjenje
usluga)
Podneta alba
Redovni ponovni pregled plana usluga i mera (najvie na est meseci)
Sudski proces
Ponovni pregled i evaluacija predstavljaju ansu

za sticanje novih uvida o potrebama i situaciji korisnika i porodice. Stoga nije neophodno beskrajno
ponavljati sve ono to je relevantno iz prethodnih
procena, ve treba obezbediti prostor za nove informacije, kojima se, naravno, ukratko dodaju relevantne informacije iz prve procene, odnosno iz
prethodnih procena. Tokom dokumentovanja ponovnog pregleda i rezultata, u formularu procene se
belee kljune informacije iz prethodnih procena uz
279
napomenu da u njima nema promene. Potom se

belee i analiziraju promene u odgovarajuim oblastima. Veoma je vano zabeleiti nain na koji korisnik i porodica sagledavaju svoju situaciju u vreme
ponovnog pregleda i sve promene koje su nastale u
vezi sa tim.


NA SLUAJU
DEO
ZATVARANJE
SLUAJA
Rad na sluaju moe se zatvoriti nakon svake faze
rada. Jedan broj sluajeva reava se ve na prijemu, pri emu se graanima pruaju potrebne informacije ili se oni upuuju na druge slube u zajednici.
Po pravilu, rad sa korisnikom se zavrava kada
se dostignu planirani ishodi. U takvim situacijama
zavretak rada je znak uspeno obavljenog posla,
jer ukazuje na korisnikovu sposobnost da preuzme
punu odgovornost nad sopstvenim ivotom. Neka
pitanja i problemi, kao i neki rizici, uvek ostaju nereeni, ali korisnik sutinski vie ne moe da napreduje uz pomo postojeih usluga. Ukoliko ne postoje
zakonske prepreke, takve sluajeve treba zatvoriti
i ostaviti prostor strunim radnicima da angauju
svoje vreme i struna znanja u radu sa korisnicima
kojima je to potrebnije. Ovo su predvieni razlozi za
zatvaranje sluaja:
280
1. Korisnik vie ne zadovoljava kriterijume za

korienje usluga.
2. Korisnik je odustao.
3. Dalje usluge nisu potrebne.
4. Predvieno vreme za korienje usluge je
isteklo.
5. Mlada osoba se osamostalila.
6. Korisnik je preminuo.
7. CSR vie nije nadlean.
Ukoliko su zadovoljeni navedeni kriterijumi, sluaj se zatvara najkasnije 90, odnosno 120 dana od
poslednjeg direktnog kontakta sa korisnikom i odlae u pasivu. Zatvoreni sluajevi se po potrebi mogu
ponovo otvoriti preko sistema prijema. Ukoliko se
sluajevi aurno zatvaraju i odlau u pasivu, obim
posla se bolje sagledava i prati.

DEO

ZAVRETAK RADA SA KORISNIKOM
Pored podataka koji se u formularu belee u skladu sa pravilima kancelarijskog poslovanja (registarski broj i sl.) i identifikacionih podataka o korisniku, struni radnik
se opredeljuje za jednu od predvienih opcija za zatvaranje sluaja.
Obrazloenje i preostali rizici
U narednom odeljku se odluka ukratko obrazlae i opisuje se razlog za zatvaranje
rada na sluaju.
Najbolji nain za sainjavanje beleke o preostalim problemima i rizicima jeste
da voditelj sluaja zabelei svako pitanje oko koga postoji zadrka ili za koje ima
doivljaj da nije kompletirano, posebno ako postoji mogunost da korisnik ponovo
doe u kontakt sa centrom za socijalni rad zbog tog pitanja.
Zavrni komentar i preporuke
Zavrni komentar je kratak, sumarni utisak voditelja sluaja o radu na sluaju i rezultatima tog rada.
Ovaj odeljak ima za cilj da, po potrebi, uputi nekog budueg strunog radnika na
mogui nastavak rada. Korisno je ukratko navesti kljuna pitanja za koja voditelj
sluaja smatra da mogu biti korisna nekom drugom radniku kako bi nastavio da
uspeno radi sa korisnikom i porodicom. Ovde se moe dati i informacija o tome u
kojim se dokumentima u dosijeu korisnika mogu nai konkretni podaci od posebnog znaaja (npr. O odnosu g. Vukotia sa njegovim bratom videti u proceni od
i sl.). Sutina je da novi radnik brzo dobije koristan orijentir za dalji rad.
Preporuke treba da budu kratke i treba ih taksativno navesti.
281

NA SLUAJU


NA SLUAJU
DEO
PRIKAZ SLUAJA 6.
DVE VERZIJE ZAVRETKA RADA NA SLUAJU
ZAVRETAK RADA SA KORISNIKOM
Verzija 1.
Razlog zavretka rada sa korisnikom
Dalje usluge nisu potrebne.
Mal. Miketi Lara se nakon godinu dana boravka u hraniteljskoj porodici Ljubice Kovaevi vratila u roditeljsku
porodicu kod majke Miketi Marice i ouha Stanovi Dragana. Majka je uspeno prola rehabilitaciju i ukljuena je u
klub leenih zavisnika koji redovno pohaa. Ouh je uspeno okonao leenje od zloupotrebe alkohola i takoe je
na produenom tretmanu.
Za vreme tretmana majka i ouh su redovno obilazili Laru, te su kontakt i povezanost ouvani. Pre est meseci, 12.
8. 2013, dete vraeno u porodicu. Nakon toga je intenziviran rad sa porodicom na reorganizovanju ivota i stvaranju
bezbednog i stimulativnog okruenja za razvoj deteta. Procenjeno je da su rizici od neadekvatnog nadzora i fizikog zanemarivanja umereni. Takoe, procenjeni rizici od obrazovnog i zdravstvenog zanemarivanja sada su niski i
porodica moe da obezbedi adekvatno staranje za devojicu Laru.
Ouh ukljuen u profesionalne obuke preko Nacionalne slube zapoljavanja, porodica racionalno koristi raspoloiva
sredstva i resurse zajednice.
Postoji umeren rizik da e majka prekinuti produeni tretman.
Porodica je ohrabrena da se u budunosti javi centru ili drugim slubama u zajednici u to ranijoj fazi razvoja
problema. Kako je dete Miketi Lara sada ukljuena u vrti, verovatno je da e njen razvoj biti podran i praen. U
moguim novim situacijama zanemarivanja potrebno je ponovo proceniti rizike i snage porodice.
Datum zavretka rada
22. 3. 2014.
Potpis voditelja sluaja Potpis supervizora/rukovodioca

Danka Luki
Kovaevi Ljubica
Verzija 2.
Razlog zavretka rada sa korisnikom
Dalje usluge nisu potrebne.
Miketi Lara je 20. 8. 2014. usvojena od strane Jovana i Line Proti, poto je majka Miketi Marica, kao jedini poznati
roditelj, dala pristanak da dete bude usvojeno. Majka je na izdravanju zatvorske kazne (pravosnana presuda od 15
godina zatvora), te se saglasila da je u najboljem interesu Lare da bude usvojena.
Lara je bila smetena u porodicu buduih usvojilaca u periodu od 6 meseci pre zasnivanja usvojenja i praena od
strane organa starateljstva. Za vreme smetaja pre zasnivanja usvojenja odravala je redovan kontakt sa hraniteljkom kod koje je provela godinu dana.
Dobro se razvija, dobro je adaptirana, privrena usvojiteljima i oni njoj, te se oekuje uredan razvoj u narednom
periodu.
Usvojitelji su savetovani o postupanju sa Larom. Ukljuena je u predkolsku ustanovu.
Usvojitelji su savetovani da konsultuju strunjake ukoliko u daljem ivotu Lare doe do prekida ili promena u znaajnim odnosima i kontinuitetu naina ivota.
Datum zavretka rada
22. 3. 2014.
282
Potpis voditelja sluaja Potpis supervizora/rukovodioca

Danka Luki
Kovaevi Ljubica

9
DEO
Kada su ciljevi rada dostignuti, zatvaranje rada

na sluaju moe da bude osnaujue iskustvo i za
korisnika i za voditelja sluaja. U nekim drugim okolnostima, kada je korisnik preminuo ili kada ne moe
dalje da koristi usluge koje su mu potrebne (npr.
ukinuta usluga pomoi u kui ili dnevnog boravka,
bez mogunosti obezbeenja druge adekvatne usluge), zatvaranje moe da bude frustrirajue iskustvo za obe strane te je potrebno usmeriti snage na
zaokruivanje procesa, nauene lekcije i aktivnosti
koje usmeravaju na budunost.
283

NA SLUAJU

LITERATURA
Adams, R., Dominelli, L. and Payne, M. (eds.) (2009) Critical Practice in Social Work, 2nd Edition. London:
Palgrave Macmillan.
Adult Services Staff Members from County Departments of Social Services, The Adult Services Branch
and the Adult Programs Representatives of the North Carolina Division of Social Services, The Center for
Aging Research and Educational Services, School of Social Work, UNCChapel Hill (1994) A Guide to Record Keeping for Adult Services Social Workers. Chapel Hill, http://ssw.unc.edu/cares/rk/recordkeeping.
pdf poseeno 03.10.2014.
Ainsworth, M.D.S., Blehar, M., Aters, E. and Wall, S. (1978) Patterns of Attachment: A Psychological Study of
the Strange Situation. Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum.
Ajdukovi, M. i Urbanac, K. (2009) Integrirajui pristup u socijalnom radu kao kontekst razumijevanja individualnog plana skrbi. Ljetopis socijalnog rada, 16 (3), 505535.
Aldgate, J., Jones, D.P.H., Rose, W. and Jeffery, C. (2006) The Developing World of the Child. London: Jessica Kingsley Publishers.
Aldridge, J. (2006) The experiences of children living with and caring for parents with mental illness. Child
Abuse Review 15, 2, 7988.
Altman, S. (1979) Performance Monitoring Systems for Public Managers. Public Administration. Review
39(1): 3135.
Amato, P. (2000) The consequences of divorce for adults and children. Journal of Marriage and the Family,
62 (4): 1269-1287.
Ash, P., and Guyer, M. J. (1986) Relitigation after contested custody and visitation evaluations. Bulletin of
the American Academy of Psychiatry and the Law, 14:32330.
Avramovi, M., Trgovevi, S. Stamenkovi, N. i egarac, N. (2014) Ja u centru kako deca vide usluge. U:
egarac, N. Damonja Ignjatovi T. and Milanovi, M. (2014) Kada nam nedelja dolazi sredom: Usluge za
decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice. Beograd: Fakultet politikih nauka, 135164.
Bala, N., Jaffe, P, and Crooks, C. (2007) Spousal violence and child-related cases: Challenging cases requiring differentiated responses. Toronto: Ontario Court of Justice, Judicial Development Institute.
Baldwin, N. and Walker, L. (2005) Assessment, in R. Adams, L. Dominelli and M. Payne (eds) Social Work
Futures: Crossing Boundaries, Transforming Practice, Basingstoke: Palgrave Macmillan.
Baldwin, N. and Curruthers, L. (1998) Developing Neighbourhood Support and Child Protection Strategies.
Aldershot: Ashgate Publishing.
Banks, N. (2006) The Responsibility-avoidance Syndrome: Unconscious Processes in Practitioners who
Work Therapeutically with Children and Young People who Sexually Abuse. In M. Erooga and H. Masson
(eds) Children and Young People who Sexually Abuse Others, 2nd edn. London: Routledge.
Barker, R. L. (2013) The Social Work Dictionary, 6th Edition. Silver Spring: NASW Press.
Bati, D. (2010) Deca i Razvod: Perspektiva adolescenata. Beograd: Zadubina Andrejevi.
Bentovim, A. Cox, A., Bingley Miller, L. and Pizzey, S. (2009) Safeguarding Children Living with Trauma
and Family Violence: Evidence-Based Assessment, Analysis and Planning Interventions. London: Jessica
Kingsley Publishers.
Beresford, B. (1995) Expert Opinions: A National Survey of Parents Caring for a Severely consequences of
child abuse and neglect (pp. 377431). New York: Cambridge.
Berg, I. K., & Kelly, S. (2000) Building solutions in child protective services. New York: W.W. Norton.
Birnbaum, R. (2009) The Voice of the Child in Separation/Divorce Mediation and Other Alternative Dispute
Resolution Processes: A Literature Review. Department of Justice Canada.
Bloom, M., and Fischer, J. (1982) Evaluating Practice: Guidelines for the Accountable Professional. Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall.
Bowlby, J. (1980) Attachment and Loss, Volume III: Loss, Sadness and Depression. London: Hogarth.
Bradshaw, J. (2002) Child poverty and child outcomes. Children & Society 16, 131140.
Bradshaw, J. (2005) Child Poverty in Larger Families. In Child Poverty Action Group, At Greatest Risk: The
Children Most Likely to be Poor. London: CPAG.
Brandon, D. and Hawkes, A. (1997) Using Theories of Advocacy and Empowerment in Social Work. British
Association of Social Workers,Open Learning Foundation. Birmingham : BASW Trading.
285

LITERATURA
Brandon M., Lewis A., Thoburn, J. and Way, A. (1999) Safeguarding Children with the Children Act 1989.
London: TSO.
Brandon M., Belderson, P., Warren, C., Howe, D. (2008) Analysing Child Deaths and Serious Injuries: What
Can We Learn? A Biennial Analysis of Serious Case Reviews. Research Report DCSF-RR023. Nottingham:
DCSF.
Braye, S. and Preston-Shoot, M. (1995) Empowering practice in social work. Buckingham: Open University
Press.
Berg, I. K., & Kelly, S. (2000) Building solutions in child protective services. New York: Norton.
Boyden, J. and Mann, G. (2005) Risk and Resilience in Children Affected by Armed Conflict and Forced
Migration, in: Ungar, M. (ed) Pathways to Resilience. London: Sage Publications.
Bronfenbrenner, U. and Morris, P. (1998) The Ecology of Developmental Processes. In W. Damon and R.
Lerner (eds) Handbook of Child Psychology. Vol. 1: Theoretical Methods of Human Development, 5th edn.
New York: Wiley.
Browne, K., Hamilton-Giacritsis, C.E., Johnson, R., Ostergren, M., Leth, I. M., Agathonos, H., Anaut, M., Herczog. M., Keller-Hamela, M., Klimakov, A., Stan, V., Zeytinoglu, S (2004) Mapping the number and characteristics of children under three in institutions across Europe at risk of harm. European Union Daphne Programme. Final Project Report no. 2002/017/c, Publication 26951. Birmingham, University of Birmingham.
Brun, C. and Rapp, R. C. (2001) Strengths-based case management: Individuals perspectives on strengths
and the case manager relationship,Social Work46(3), 27888.
Buljan Flander, G. i Zarevski, P. (2010) Moji roditelji se razvode: prirunik za pomo djeci i mladima iji su
roditelji razvedeni ili su u postupku razvoda braka. Zagreb: MarkoM.
Burgund, A. i egarac, N. (2014) Jel radi ti u ponedeljak, pa ko e da baci kofu vode iza mene: iskustva i
gledita mladih na smetaju, njihovih odgajatelja i voditelja sluaja, u: N. egarac, (ed) 319366.
Canadian Coalition for the Rights of Children (2009) Best Interest of the Child: Meaning and application
in Canada Canadian Coalition for the Rights of Children, UNICEF Canada, Justice for Children and Youth,
Faculty of Law, University of Toronto, David Asper Center for Constitutional Rights, University of Toronto
with learning disabilities. British Journal of Social Work, 38, 91 116.
Case Management Society of America, (2010) Standards of Practice for Case Management. Little Rock,
Arkansas.
Cassell, D. and Coleman, R. (1995) Parents with Psychiatric Problems. In P. Reder and
Children Act 1989. The Stationery Office, London.
Cicchetti and E.M. Cummings (eds) Attachment during the Preschool Years: Theory, Research and Intervention. Chicago, IL: University of Chicago Press.
Cicchetti and V. Carlson (eds) Child Maltreatment. New York, NY: Cambridge University Press.
Cicchetti, D. (1989) How research on child maltreatment has informed the study of child
development: Perspectives from developmental psychopathology. In D. Cicchetti & V. Carlson (Eds.) Child
maltreatment: Theory and research on the causes and consequences of child abuse and neglect. New York:
Cambridge University Press, pp. 37743.
Cleaver, H. & Walker, S. with Meadows, P. (2004) Assessing Childrens Needs and Circumstances: The Impact of the Assessment Framework. London: Jessica Kingsley Publishers.
Cleaver, H. and Nicholson, D. (2007) Parental Learning Disability and Childrens Needs: Family Experiences
and Effective Practice. London: Jessica Kingsley Publishers.
Cleaver, H., Unell, I. and Aldgate, J. (1999) Childrens Needs Parenting Capacity: The Impact of Parental
Mental Illness, Problem Alcohol and Drug Use and Domestic Violence on Childrens Development. London:
The Stationery Office.
Cleaver, H., Unell, I. and Aldgate, J. (2011) Childrens needs parenting capacity: child abuse: parental
mental illness, learning disability, substance misuse and domestic violence (2nd ed.) (PDF). London: The
Stationery Office (TSO).
Cm 5860 (2003) Every Child Matters. Green Paper. London: The Stationery Office.
Cochran, M. (1993) Parenting and Personal Social Networks. In T. Luster and L. Okagaki (eds) Parenting: An
Ecological Perspective. Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.
286

LITERATURA
Commisioner for Human Rights (2013) Ko moe da odluuje? Pravo na poslovnu sposobnost lica sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom. Tematski izvetaj komesara Saveta Evrope za ljudska prava. Councile of Europe Publishing. https://www.coe.int/t/commissioner/source/prems/IP_LegalCapacity_serb.
pdf, poseeno 03.02.2015.
Coohey, C. (1996) Child maltreatment: testing the social isolation hypothesis. Child Abuse and Neglect 20,
3, 241254.
Cooper, P. (2006) Reporting to the Court under the Children Act (2nd ed). London:The Stationery Office.
Corbett, V. (2005) I just knew to keep it quiet Living with parental problematic substance use. Adoption
and Fostering 29, 1, 98100.
Costello, E. and Angold, A. (1995) Developmental epidemiology, in: Chiccheti, D. and Cohen, D. (eds) Developmental Psychopathology, str. 2356. New York: John Wiley.
Cowger, C. D. and Snively, C A. (2002) Assessing client strengths, in A.R. Roberts and G.J. Greene (eds)
Social Workers Desk Reference. New York: Oxford University Press.
Council of Europe (2003) Children in institutions: prevention and alternative care, Final Report by Bragi
Gudbrandsson. Council of Europe Working Group on Children at Risk and in Care.
Crittenden, P. (1995) Attachment and Psychopathology. In S. Goldberg, R. Muir and J. Kerr (eds) Attachment Theory: Social, Developmental and Clinical Perspectives. Hillsdale, NJ: Analytic Press.
Crittenden, P. (1999) Danger and Development: The Organization of Self-protective Strategies. In J. Vondra and D. Barnett (eds) Atypical Attachment in Infancy and Early Childhood among Children at Developmental Risk. Monographs of the Society for Research in Child Development, Series No. 258, 64, 3, 145171.
Crittenden, P. M. (1985) Social networks, quality of child rearing and child development. Child Development
56, 12991313.
Crystal, D. (1992) The Cambridge encyclopedia of language. Cambridge: Cambridge University Press.
Dalgleish, T., Moradi, A., Neshat-Doost, H., Taghavi, R., Yule, W., & Canterbury, R. (2000) Judgements about
emotional events in children and adolescents with Posttraumatic Stress Disorder. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 41, 981988.
Dalrymple, J. and Burke, B. (2006) Anti-oppressive practice: Social care and the law. Maidenhead: Open
University Press/Mcgraw-Hill.
Dalrymple, J. and Boylan, J. (2013) Effective Advocacy in Social Work. New York: SAGE.
Dalzel, R. and Chamberlain (2006) Communicating with children: A two-way process. National Childrens
Bureau,
https://s3-eu-west-1.amazonaws.com/rbi-communities/wp-content/uploads/importedimages/
cwc-resource-pack.pdf poseeno 05.01.2015.
Davis, C. S., Mayo, J., Sikand, K., Kobres, M., Dollard, N. (2007) A Typology and Narrative Illustration of
procedures for Following a Strengths-Based Approach in a Childrens Community Mental Health System
of Care. 19th Annual Conference Proceedings A System for Care for Childrens Mental Health: Expanding
the Research Base.
DeJong, P. and Miller, S. D. (1995) How to interview for client strengths, Social Work, 40: 72936.
Demo, D., & Cox, M. (2000) Families with young children: A review of research in the 1990s. Journal of
Marriage and the Family, 62, 876895.
Department for Children, Schools and Families (2010) Working Together to Safeguard Children: A guide
to inter-agency working to safeguard and promote the welfare of children. HM Government, http://publications.dcsf.gov.uk/default.aspx?PageFunction=productdetails&PageMode=publications&ProductId=DCSF-00305-2010, poseeno 02.10.2014.
Department of Health (2000a) Framework for the Assessment of Children in Need and their Families. www.
dh.gov.uk/en/Publicationsandstatistics/Publications/ PublicationsPolicyAndGuidance/DH_4003256, poseeno decembra 2005.
Department of Health (2000b) The Data Protection Act 1998: Guidance to Social Services. London: Department of Health
Department of Health (2002) Fair Access to Care Services. London: Department of Health.
Department of Human Services (2010) Administrative Record Keeping Guidelines. 8765.1309. Australian
Government, www.humanservices.gov.au, poseeno 15.06.2014.
287

LITERATURA
Dill, A.E.P. (2001) Managing to Care: Case Management and Service System Reform. New York: Walter de
Gruyter.
Dixon, J. and Stein, M. (2005) Leaving Care: Throughcare and aftercare in Scotland. London: Jessica Kingsley.
Dowling, E. and Gorell-Barnes, G. (1999) Children of Divorcing Families: A Clinical Perspective. Clinical Child
Psychology and Psychiatry Vol. 4(1): 3950.
Drake, R. (1999) Understanding disability politics. Basingstoke: Macmillan.
Draki, M. (2010) Novi standardi za postupak liena poslovne sposobnosti: aktuelna praksa evropskog
suda za ljudska prava. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, godina LVIII, 2/2010.
Duncan Greg J. and Brooks-Gunn J. (2000) Family Poverty, Welfare Reform, and Child Development, Child
Development. Blackwell Publishing, Hoboken, New Jersey, Vol. 71, No. 1 pp. 188196.
Dunst, C. J., Trivette, C. M. and Jodry, W. (1997) Influences of Social Support on Children with Disabilities
and their Families. In M. J. Guralnick (ed.) The Effectiveness of Early Intervention. Baltimore, MA: Paul H.
Brookes.
Durham Elder Abuse Network (2011) Elder Abuse Assessment Tool Kit Breaking the Silence: Giving a
Voice Back to Seniors, Durham Elder Abuse Network in partnership with Durham Regional Police Service,
http://www.durhamelderabusenetwork.ca/communicationtoolkitinstructions.pdf poseeno 10.12.2014.
Egan, G. (2007) The skilled helper (8th edition). Belmont, CA: Thomson.
Eichler, M., Deegan, G., Canda, E.R. and Wells, S. (2006) Using the strengths assessment to mobilize spiritual resources, in K.B. Helmeke and C.F. Sori (eds) The Therapists Notebook for Integrating Spirituality in Counseling: Homework, Handouts, and Activities for Use in Psychotherapy. Bignhamton, NY: Hawthorn Press.
Emery, R. (2004). The truth about children and divorce. London: Viking Penguin.
European Roma Rights Centre (2011) Romani Children in Institutional Care, Bulgarian Helsinki Committee,
Milan imeka Foundation and Osservazione, Budapest, dostupno na: http://www.errc.org/cms/upload/
file/life-sentence-20-june-2011.pdf, poseeno 31. 03. 2013. godine.
European Roma Rights Centre (2011) Romani Children in Institutional Care, Bulgarian Helsinki Committee,
Milan imeka Foundation and Osservazione, Budapest, dostupno na: http://www.errc.org/cms/upload/
file/life-sentence-20-june-2011.pdf, poseeno 31. 03. 2013. godine.
Ezell, M. (1994) Advocacy practice of social workers. Families in Society: The Journal of Contemporary
Human Services, 75(1), 3646.
Fabricius, W. V. and Hall, J. A. (2000) Young adults perspectives on divorce: Living arrangements, Family
and Conciliation Courts Review, 38, 446461.
Fabricius, W. V. (2003) Listening to children of divorce: New findings that diverge from Wallerstein, Lewis,
and Blakeslee, Family Relations, 52(4), 385396.
Fahlberg, V. (2001) A Childs Journey through Placement. London: Jessica Kingsley.
Fahlberg, V. (2012) A Childs Journey through Placement. London: Jessica Kingsley.
Fawcett, M. (2009) Learning through child observation 2nd edn. London: Jesica Kingsley Publishers.
Festinger, T. (2008) The influence of an adoption experiment on social policy, in A. Schlonsky and D. Lindsey. Child welfare research: Advances for practice and policy. New York: Oxford University Press.
Fiermonte, C., & Renne, J. (2002) Making it Permanent. Washington, DC: ABA.
Filip, J. Mc Daniel, N., Schene, P. (eds.) (1992) Helping in child protective services: A guide for caseworkers.
The User Manual Series. Washington, DC: U. S. Department of Health and Human Services, Administration
for Children and Families, National Center on Child Abuse and Neglect.
Fraser, M.W., Kirby, L. D., & Smokowski, P. R. (2004). Risk and resilience in childhood. In M. W. Fraser (Ed.)
Risk and resilience in childhood: An ecological perspective (2nd ed., pp. 1366).Washington, DC: NASWPress.
Freeman, E. M. (2000) Direct Practice in Fields Related to developmental Tasks: A Life-span Perspective.
In Allen-Meares, P. / Garvin, Ch (eds.) The Handbook of social Work Direct Practice. Thousand Oaks: Sage
Publications, inc, 41543.
Ganley, A. and Hobart, M. (2010) Social Workers Practice Guide to Domestic Violence. Childrens Administration Washington State Department of Social and Health Services.
288

LITERATURA
Garbarino, J. (ed.) (1992). Children and families in the social environment. New York: Aldine De Gruyter, Inc.
Garber, B. (2004) Directed co-parenting intervention: Conducting child-centered interventions in parallel
with highly conflicted co-parents, Professional Psychology: Research and Practice, 35 (1), 5564.
Gardner, R. (1999). Guidelines for assessing parental preference in child-custody disputes. Journal of Divorce & Remarriage, 30(1/2), 19.
Germain, C. B. (ed.) (1979) Social Work Practice: People end Environments an Echological Perspective.
New York: Columbia University Press.
Ghate, D. and Hazel, N. (2002) Parenting in Poor Environments: Stress, Support and Coping. London: Jessica Kingsley Publishers.
Gibbons, J. (1990) Family Support and Prevention: Studies in Local Areas. London: HMSO.
Gilgun, J. (2005) The four cornerstones of evidence-based practice in social work. Research on Social
Work Practice 15, 1, 5261.
Goble, C. (2009) Developing user-focused communication skill. In Andy Mantell and Terry Scragg (eds)
pp. 118-133.
Goffman, E (1968) Stigma: Management of spoilt identity. London: Penguin.
Gorin, S. (2004) Understanding What Children Say: Childrens Experiences of Domestic Violence, Parental
Substance Misuse and Parental Health Problems. London: National Childrens Bureau and NSPCC.
Greene, G. J., & Lee, M. Y. (2002) The social construction of empowerment. In M. OMelia & K. K. Miley (Eds.)
Pathways to power: Readings in contextual social work practice (pp. 175201). Boston: Allyn & Bacon.
Greene, G. J. and Lee, M.Y. (2002) The social construction of empowerment, in M. OMelia and K.K. Miley
(eds) Pathways to Power: Readings in Contextual Social Work Practice. Boston, MA: Allyn and Bacon.
Greene, S., Anderson, E., Hetherington, E., Forgatch, M., & DeGarmo, D. (2003) Risk and resilience after
divorce. In F. Walsh (Ed.), Normal family processes, Third Edition: Growing diversity and complexity (pp.
96120). New York, NY: Guilford Press.
Grenier, A. (2006) The distinction between being and feeling frail: exploring emotional experiences in health and social care. Journal of Social Work Practice 20: 299313.
Grief, G. (1997) Out of touch: When parents and children lose contact after divorce. New York: Oxford University Press.
Guberman N, Keefe J, Fancey P, Hahmiash, D, & Barylak, L. (2001) Development of Screening and Assessment Tools for Family Caregivers: Final Report. Prepared for Health Canada.
Haight, W. (2003) Understanding and Supporting Parent-Child Relationships During Foster Care Visits:
Attachment Theory and Research, Social Work 48 (2).
Hammond, K. (1996) Human Judgment and Social Policy: Irreducible Uncertainty, Inevitable Error, Unavoidable Justice. Oxford: Oxford University Press.
Hare, I. (2004) Defining social work for the 21st century. The International Federation of Social Workers
revised definition of social work. International Social Work, 47, 407424.
Hart, D. and Powell, J. (2006) Adult Drug Problems, Childrens Needs: Assessing the Impact of Parental
Drug Use. A Toolkit for Practitioners. London: National Childrens Bureau.
Heller T, Factor A. (1993) Aging Family Caregivers: Support Resources and Changes in Burden and Placement Desire. American Journal on Mental Retardation, 98 (3): 417426.
Helm, D. (2010) Making Sense of Child and Family Assessment: how to interpret childrens needs. Best Practice in Working with Children Series. London: Jessica Kingsley Publishers.
Hester, M. (2006) Asking about Domestic Violence: Implications for Practice. In C. Lucey (eds) Assessment
of Parenting: Psychiatric and Psychological Contributions. London: Routledge.
Hess, P. (2003) Visiting Between Children in Care and Their Families: A Look at Current Policy. National
Resource Center for Foster Care and Permanency Planning.
Hetherington, E., Bridges, M., & Insabella, G. (1998) What matters? What does not? Five perspectives on the
association between marital transitions and childrens adjustment. American Psychologist, 53(2), 167184.
289

LITERATURA
Hetherington, E., & Elmore, A. (2003) Risk and resilience in children coping with their parents divorce and
remarriage. In S. Luther (Ed.), Resilience and vulnerability: Adaptation in the context of childhood adversities (pp. 182212). New York: Cambridge University Press.
HM Government (2006) Working Together to Safeguard Children: A Guide to Inter-agency Working to
Safeguard and Promote the Welfare of Children. London: Department for Education and Skills.
Holland, S. (2010) Child and Family Assessment in Social Work Practice (2nd Edition). London: Sage Publications.
Horwath, J. (2007) Child Neglect: Identification and Assessment. Basingstoke: Palgrave Macmillan.
Horwath, J. (Ed.) The Childs World: The Comprehensive Guide to Assessing Children in Need Second Edition. London and Philadelphia: Jessica Kingsley Publishers.
Horwath, J. and Morrison, T. (2001) Assessment of Parental Motivation to Change. In J. Horwath (ed.) pp.
305325.
Howe, D. (2005) Child Abuse and Neglect: Attachment, Development and Intervention. Basingstoke: Palgrave Macmillan.
Howe, D. (2010) Attachment: Implications for Assessing Childrens Needs and Parenting Capacity. In: J.
Horwath (Ed.) pp. 184198.
Howe, D., Brandon, M., Hinings, D. and Schofield, G. (1999) Attachment Theory, Child Maltreatment and
Family Support: A Practice and Assessment Model. Basingstoke: Macmillan.
Hughes, J. (2006) Chairing multi-agency adult protection meetings. Making Connections, Training and
Consultancy.
Hughes, C. (2013) The Benefits and Barriers to Person Centered Planning for Adults with Developmental
Disabilities. Master of Social Work Clinical Research Papers. Paper 191
Hutton, A. and Partridge, K. (2006) ay it your Own Way: Childrens participation in assessment a guide and
resources. Barnardos.
Ipanovi-Radojkovi, V., egarac, N. (2011) Definicije zlostavljanja i zanemarivanja deteta. U: V. Ipanovi-Radojkovi (ur.) Zatita deteta od zlostavljanja i zanemarivanja Primena Opteg protokola. Beograd:
Centar za prava deteta, 1120.
Iwaniec, D. (2010) Competence in Working with Families. In: Kieran OHagan (Ed.) Competence in Social
Work Practice Second Edition. London and Philadelphia: Jessica Kingsley Publishers pp. 191213.
Iwaniec, D. (2004) Children Who Fail to Thrive. Chichester: John Wiley & Sons.
Iwaniec, D., Herbert, M. and Sluckin, A. (2002) Helping Emotionally Abused and Neglected Children and
Abusive Carers. In K. Browne, H. Hanks, P. Stratton and C. Hamilton (eds) Early Prediction and Prevention
of Child Abuse: A Handbook. Chichester: John Wiley & Sons.
Jack, G. (2006) The area and community components of childrens well-being. Children and Society 20,
334347.
Jack, G. and Gill, O. (2003) The Missing Side of the Triangle. Essex: Barnardos Child Care Publications.
Jack, G. and Gill, O. (2010a) The Impact of Economic Factors on Parents or Caregivers and Children, In J.
Horwath (Ed.), pp. 368381.
Jack, G. and Gill, O. (2010b) The Impact of Family and Community Support on Parents or Caregivers and
Children, In J. Horwath (Ed.) pp. 382396.
Jaffe, P., Crooks, C. V., and Bala, N. (2005) Making Appropriate Parenting Arrangements in Family Violence
Cases: Applying the Literature to Identify Promising Practices. Ottawa: Department of Justice Canada.
Jaki, B., Bai., G. (2002) Romska naselja, uslovi ivota i mogunosti integracije Roma u Srbiji. Centar za
istraivanje etniciteta.
Johnston, J. R., and Campbell, L. E. G. (1988) Impasses of divorce: The dynamics and resolution of family
conflict. New York: Free Press,.
Johnston, J. R. (1994) High-Conflict Divorce. The Future of Children, Children And Divorce Vol. 4 No. 1, pp
165182.
Jones, D. (2010) Assessment of Parenting, In J. Horwath (Ed.) pp. 282304.
290

LITERATURA
Jordan, C. & Franklin, C. (2003) Clinical Assessment for Social Workers: Quantitative and Qualitative Methods. Chicago: Lyceum Books, Inc.
Kadushin, A. and Harkness, D. (2002) Supervision in Social Work, 4th Edition. New York: Columbia University Press.
Kagle, J. D. And Kopels, S. (2008) Social work records (3rd edition). Prospect Heihgts, IL: Waveland Press.
Katz, I., Corylon, J., La Placa, V. and Hunter, S. (2007) The Relationship between Parenting and Poverty.
York: Joseph Rowntree Foundation.
Kirst-Ashman, K. and Hull, G. H. (2009) Understanding Generalist Practice, 5th Edition. Belmont: Brooks/
Cole.
Kemp, S. P., Whittaker, J. K. and Tracy, E. M. (1997) Environmental Assessment, u: Person-Environment
Practice. The social ecology of interpersonal Helping. New York: Aldine de Gruyter. 89130.
Kohen, D., Hertzman, C., & Wiens, M. (1998). Environmental changes and childrens competencies. Hull, QC:
Human Resources Development Canada, Applied Research Branch.
Kondrat, D. C. and Teater, B. A. (2009) An anti-stigma approach to working with persons with severe
mental disability: seeking real change through narrative change, Journal of Social Work Practice, 23: 3547.
Kondrat, D. C. (2010) The strengths perspective. In: B. Teater, 3853.
Krauss, D., & Sales, B. (2000). Legal standards, expertise, and experts in the resolution of contested child
custody cases. Psychology, Public Policy, and Law, 6(4), 843879.
Kroll, B. (2007) A family affair? Kinship care and parental substance misuse: some dilemmas explored.
Child and Family Social Work 12, 1, 8493.
Kruk, E. (1993) Divorce and Disengagement. Halifax: Fernwood.
Kruk, E. (2008) Child Custody, Access and Parental Responsibility: The Search for a Just and Equitable
Standard. The University of British Columbia.
Lalevi, M. (1974) Sinonimi i srodne rei srpskohrvatskog jezika. Beograd: Leksikografski zavod Sveznanje.
Lamb, M. E. (1999) Non-custodial Fathers and their Impact on Children of Divorce, in Ross A. Thompson
and Paul R. Amato (eds.), The Post-Divorce Family: Research and Policy Issues.
Lansdown, G. (2005) The Evolving Capacities of the Child. Florence: UNICEF Innocenti Research Centre.
Laroche, D. (2005) Aspects of the context and consequences of domestic violence- Situational couple violence and intimate terrorism in Canada in 1999. Quebec City: Government of Quebec.
Lauer, M. (1996) Team building: Training the wheels together. Knoxville: University of Tennessee.
Lazarus, R. and Folkman, S. (1984) Stress, appraisal, and coping. New York: Springer Publishing company.
Lee, C. C. (Ed.). (2007) Counseling for social justice (2nd ed. Alexandria, VA: American Counseling Association.
Lee, M.Y. (2003) A solution-focused approach to cross-cultural clinical social work practice: utilizing cultural strengths. Families in Society, 84(3): 38595.
Lefevre, M. (2008) Assessment and decision-making in child protection: Relationship-based considerations. In Calder, M (ed.) The carrot or the stick: Towards effective practice with involuntary clients. Lyme
Regis: Russell House.
Lefevre, M. (2010) Communicating with Children and Young People: Making a Difference (Social Work in
Practice) (Social Work in Practice Series). London: The Policy Press.
Leverton, T.J. (2003) Parental psychiatric illness: the implications for children. Current Opinion in Psychiatry 16, 4, 395402.
Lichtenberger, E. O., Mather, N., Kaufman, N. L, and Kaufman, A. S. (2004) Essentials of Assessment Report
Writing. New Jersey: John Wiley and Sons, Inc.
Lietz, C. A. (2011) Theoretical adherence to family centered practice: Are strengths-based principles illustrated in families descriptions of child welfare services? Child and Youth Services Review, 33, 888893.
Little, M. Axford, N. and Morpeth, L. (2004) Research Review: Risk and protection in the Context of Services for Children in Need, Child Family Social Work, Vol. 9 Issue 1, 105117.
291

LITERATURA
Lund, M. (1987) The Non-Custodial Father: Common Challenges in Parenting After Divorce, in C Lewis and
M OBrien (eds.) Reassessing Fatherhood, London: Sage Publications.
Lupton, R. (2003) Poverty Street: The Dynamics of Neighbourhood Decline and Renewal. Bristol: The Policy
Press.
Lutz, L. (2003) Achieving permanence for children in the child welfare system: Pioneering possibilities
amidst daunting challenges. New York: Hunter College School of Social Work, National Resource Center
for Foster Care and Permanency Planning.
Lutz, L. (2005) Relationship Between Public Child Welfare Workers, Resource Families and Birth Families:
Preventing the Triangulation of the Triangle of Support. The National Resource Center for Family-Centered Practice and Permanency Planning Hunter College School of Social Work A Service of the Childrens
Bureau, http://www.hunter.cuny.edu/socwork/nrcfcpp/downloads/triangle_of_support.pdf, poseeno
10.10.2013.
Maccoby, E. and Mnookin, R. (1992) Dividing the Child: Social and Legal Dilemmas of Custody. Harvard
University Pres.
Main, M. and Solomon, J. (1990) Procedures for Identifying Infants as Disorganized/Disoriented during the
Ainsworth Strange Situation. In M. Greenberg, D. Maltreatment and Neglect. London: The Stationery Office.
Mantell, A. and Scragg, T. (2008) Safeguarding Adults in Social Work. Transforming Social Work Practice.
Exeter: Learning Matters.
Mantell, A. and Clark, A. (2008) Making choices: The Mental Capacity Act 2005 in A. Mantell and T. Scragg
(eds) pp. 4459.
Mantell, A. (ed) (2009) Social Work Skills with Adults. Transforming Social Work Practice. Exeter: Learning
Matters.
Mantell, A. (2009a) Skills for engagement. In A. Mantell (ed) pp. 721.
Martin, J (2007) Safeguarding adults. Lyme Regis: Russell House.
Mason, M. A. (1994) From Fathers Property to Childrens Rights. New York: Columbia University Press.
Masten, A. S. and Coatsworth, J. D. (1998) The development of competence in favourable and unfavourable
environments. American Psychologist 53, 2, 205220.
Masten, A. S. (2001). Ordinary magic: Resilience processes in development. American Psychologist, 56,
227238.
McKeown, K. (2000) A Guide to What Works in Family Support Services for Vulnerable Families. Dublin:
Department for Health and Children.
Miller, M. and Corby, B. (2006) The Framework for the Assessment of Children in Need and their Families
a basis for a therapeutic encounter? British Journal of Social Work 36, 887899.
Miller, W. and Rollnick, S. (2002) Motivational Interviewing: Preparing People for Change, 2nd edn. London:
Guilford Press.
Milner, J. and OByrne, P. (2009) Assessment in Social Work, 3rd edn.Basingstoke: Palgrave Macmillan.
Moline, M. E., Williams, G. T. and Austin, K. E. (1998) Documenting psychotherapy: Essentials for mental
health practitioners. Thousand Oaks, CA: Sage Publications.
Moss, B. (2005) Religion and Spirituality. Lyme Regis: Russell House.
Moos, R., & Schaefer, J. (1986). Life transitions and crises: A conceptual overview. In R. Moos (Ed.),Coping
with life crises: An integrated approach(pp. 128). New York: Plenum Press.
Morrison, T. (2010) Assessing Parental Motivation for Change. In J. Horwath (Ed.) pp. 305 -325.
Moxley, D. (1989) The Practice of Case Management. Newbury Park: Sage Publications.
Moxley, D. (2011) Case management. In D. R. Maki & V. M. Tarvydas (Eds.), The professional practice of rehabilitation Counseling (pp. 269296). New York: Springer.
Mullender, A. (2006) What Children Tell Us: He Said He Was Going to Kill Our Mum. In C. Humphreys and
N. Stanley (eds) Domestic Violence and Child Protection: Directions for Good Practice. London: Jessica
Munro, E. (2007) Child Protection. London, Thousand Oaks, New Delhi: SAGE Publications.
NASW (1992) Standards for social work case management. Washington DC: NASW.
292

LITERATURA
NASW (2008) Code of Ethics. Washington DC: NASW.

NASW (2013) Standards for social work case management. Washington DC: NASW.
National Resource Center on Foster Care and Permanency Planning. (2004) Concurrent Planning Curriculum Module 2: Differential assessment to prevent foster care drift. www.hunter.cuny.edu/socwork/nrcfcpp/downloads/cpp/module2-diff-assess.pdf, poseeno 25.05.2014.
New Zealand Guidelines Group (2003) Assessment processes for older people. Best practice Evidence-based Guideline. Welington: Ministry of Health.
Nilsson, A. (2013) Ko moe da odluuje? Pravo na poslovnu sposobnost lica sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom. Tematski izvetaj komesara Saveta Evrope za ljudska prava. Council of Europe Publishing, https://www.coe.int/t/commissioner/source/prems/IP_LegalCapacity_serb.pdf, poseeno 11.12.2014.
Nollan, K. A. (2000) What works in independent living preparation for youth in out-of-home care. In M. P.
Kluger, G. Alexander, & P. A. Curtis (Eds.) What works in child welfare (pp. 195204. Washington, DC: Child
Welfare League of America Press.
Norht Carolina Department of Human Resources (2003) A Guide to Record Keeping for Adult Services
Social Workers. Adult Services Branch and Adult Programs Representatives (APRs) of the North Carolina
Division of Social Services; participating county departments of social services (DSSs); and the Center for
Aging Research and Educational Services (CARES), part of Family Forum, School of Social Work, University of North CarolinaChapel Hill, http://ssw.unc.edu/cares/rk/recordkeeping.pdf, poseeno 12.05. 2013.
North Yorkshire County Council (2013) A Managers Guide to Recording. http://www.cawd.org.uk/ESW/
Files/Managers_Guide_to_Recording_v_1_new.pdf, poseeno 03.02.2015.
Northern California Training Academy (2008) Participatory Case planning in Child Welfare Services: A Guide The Center for Human Resources, http://humanservices.ucdavis.edu/Academy/pdf/104187-PCP.pdf,
poseeno 23.01 2015.
OConnor, T. G. (2002) The effects of parenting reconsidered: findings, challenges and applications. Journal of Child Psychology and Psychiatry 43, 5, 555572.
ODonnell, D. (2009) The right of children to be heard: childrens right to have their views taken into account and to participate in legal and administrative proceedings. Florence: UNICEF Innocenti Working Paper,
IWP-2009-04.
Oxfordshire County Councile, (2014) Early Intervention Integrated Working: Practice Manual, https://www.
oxfordshire.gov.uk/cms/sites/default/files/folders/documents/aboutyourcouncil/planspublications/
caypp/localityworking/EIIntegratedWorkingPracticeManual.pdf, poseeno 03.12.2014.
Parkinson, P. and Pierpoint, D. (2000) Preventive approaches in housing: An exploration of good practice.
Oxford: Anchor Trust/Housing Corporation.
Payne, M. (2000) The politic of case management and social work. International Journal of Social Welfare
9: 8291.
Pecora, P., Whittaker, J. K., Maluccio, A. N., and Barth, R. P. with Plotnick, R. D. (2000) The child welfare
challenge: Policy, practice, and research (2nd ed.) New York: Child Welfare League Press.
Pinkerton J. (1994) In Care at Home: Parenting, the State and Civil Society. Aldershot: Avebury.
Plass, P., Finkelhor, D. and Hotaling, G. (1997) Risk factors for family abduction: demographic and family
interaction characteristics. Journal of Family Violence 12, 3, 333348.
Popadi, D. (2009) Nasilje u kolama. Beograd: Institut za psihologiju.
Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad. Slubeni glasnik RS, br.
59/2008 i 37/2010.
Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad. Slubeni glasnik RS, br.
59/2008 i 37/2010.
Preporuka br. R(99)4 Komiteta ministara Saveta Evrope o principima koji se odnose na pravnu zatitu
odraslih osoba sa invaliditetom, 23. 02.1999.
Prochaska, J. and DiClemente, C. (1982) Trans-theoretical therapy: toward a more integrative model of
change. Psychotherapy: Theory, Research and Practice 19, 3, 276288.
Prochaska, J. O. and DiClemente, C. C. (1992) Stages of change in the modification of problem behaviors,
in M. Hersen, R.M. Eisler and P.M. Miller (eds) Progress in Behaviour Modification. Newbury Park, CA: Sage.
293

LITERATURA
Prior, V. and Glaser, D. (2006) Understanding Attachment and Attachment Disorders. London: Jessica
Pritchard, J (1999) Good practice: Victims perspective. In Pritchard, J (ed.) Elder abuse work best practice
in Britain and Canada. London: Jessica Kingsley.
Rapp, C. A. and Goscha, R. J. (2004) The principles of effective case management of mental health services. Psychiatric Rehabilitation Journal, 27(4): 31933.
Reamer, F. G. (2005) Documentation in Social Work: Evolving ethical and risk management standards.
Social Work, 50, 325-334.
Reder, P. and Duncan, S. (1999) Lost Innocents. Routledge, London.
Ricci, I. (1997) Moms house, dads house: A complete guide for parents who are separated, divorced or
remarried. New York: A Firedide Book.
Richards, L., & Schmiege, C. (1993) Problems and strengths of single-parent families:
Implications for practice and policy. Family Relations, 42, 277285.
Roders, K. (1985) Kako postati linost. Beograd: Nolit.
Rosengren, D. B. (2009) Building Motivational Interviewing Skills: A Practitioner Workbook. The Guilford
Press.
Royal Borough of Kensington and Chelsea (2000) Managing risk: A practitioners guide. London: Royal
Borough of Kensington and Chelsea.
Routledge, M., Gitsham, N., (2004) Putting PCP in its Proper Place? Tizard Learning Disability Review, 9
(3), 2126
Ruben, M. (2010) Social Work Assessment. Exeter EX1 1NX: Learning Matters Ltd.
Runde, C. E. and Flanagan, T. A. (2008) Building Conflict Competent Teams. San Francisco: Jossey-Bass.
Rutter, M. (1985) Resilience in the face of adversity: protective factors and resilience to psychiatric disorder. British Journal of Psychiatry 147, 6, 598611.
Rutter, M. (1999) Resilience concepts and findings: implications for family therapy, Journal of Family Therapy 21, 119144.
Saleebey, D. (2001) The diagnostic strengths manual? Social Work, 46: 1837.
Saleebey, D. (2006) Introduction: Power in the people. In D. Saleebey (Ed.), The strengths perspective in
social work practice Boston: Pearson Education, Inc. 124.
Sanchez, R. M. (2004) Youth perspectives on permanency. San Francisco: California Permanency for Youth
Project.
Sattler, J. M. (2001) Assessment of Children: Cognitive applications (4th edition). San Diego: Author.
Schofield, G. (1998) Inner and outer worlds: a psychosocial framework for child and family social work. Child
& Family Social Work Volume 3,Issue 1,pages 5767.
Serbin, L., Stack, D., De Genna, N., Grunzeweig, N., Temcheff, C. E., Schwartzmann, A. E., et al. (2004). When
aggressive girls become mothers, in M.A.B. Putallaz, K.L. (ed.), Aggression, antisocial behavior and violence
among girls. New York: The Guilford Press.
Settersten, R. (2005) Social policy and the transition to adulthood: Toward stronger institutions and individual capacities. In F. Furstenberg, R. Rumbaut, R. Settersten (Eds.), On the frontier of adulthood: Theory,
research, and public policy, pp. 534560. Chicago: The University of Chicago Press.
Seymour, C. and Seymour, R. (2011) Courtroom and Report Writing Skills for Social Workers. 2nd edition.
Exeter: Learning Matters.
Sheafor, B. W. and Horejsi, C. R. (2003) Techniques and Guidelines for Social Work Practice, 6th Edition.
Boston: Allyn and Bacon.
Sheafor, B.W. and Hojersi, C.R. (2008) Techniques and gudelinesguidelines for social work practice (8th
ed.). Boston: Allyin and Bacon.
Shelter (2006) Chance of a Lifetime: The Impact of Bad Housing on Childrens Lives. London: Shelter.
294

LITERATURA
Shelton, P., Schraeder, C., Dworak, D., Fraser, C. & Sager, M. (2001) Caregivers Utilisation of Health Services: Results from the Medicare Alzheimers Disease Demonstration, Illinois Site. Journal of the American
Geriatrics Society, 49: 1600-1605.
Sidell, N. L. (2011) Social Work Documentation: A Guide to Strengthening Your Case Recording, Washington, D. C.: NASW Press.
Smale, G. and Tuson, G. (1993) Empowerment, Assessment, Care Management and the Skilled Worker.
London: HMSO.
Small, V. (2005) Childrens Best Interests After Divorce: A Guide for Mobility Assessment. Fong Ailon Canniff, http://www.worldpsych.ca/Mobility_Guidelines_Handbook.pdf poseeno 10.12.2014.
Social Exclusion Unit (2004) Mental Health and Social Exclusion. London: Office of the Deputy Prime Minister.
Social services department (2011) Recording with care. http://wakefieldchildcare.proceduresonline.com/
pdfs/rec_with_care.pdf, poseeno 23.05.2012.
Somers, V. (2007) Schizophrenia: The Impact of Parental Illness on Children. British Journal of Social Work
37, 8, 13191334.
Srna, J. I egarac, N. (2011) Intervencije za zatitu deteta od zlostavljanja i zanemarivanja. U: V. Ipanovi-Radojkovi (ur.), 8398.
Sroufe, L.A., Egeland, B., Carlson, E. and Collins, W.A. (2005) The Development of the Person. New York,
NY: Guilford Press.
Stallard, P., Norman, P., Huline-Dickens, S., Salter, E. and Cribb, J. (2004) The effects of parental mental
illness upon children: a descriptive study of the views of parents and children. Clinical Child Psychology
and Psychiatry 9, 1, 3952.
Standardized Mini-Mental State Examination, adapted by Dr. Doug Drummond from Reisberg B, Ferris
SH, Leon MJ, et al. (1982) The global deterioration scale for assessment of primary degenerative dementia. American Journal of Psychiatry, 139:11361139. http://www.health.gov.bc.ca/pharmacare/adti/clinician/
pdf/ADTI%20SMMSE-GDS%20Reference%20Card.pdf, poseeno 10.12.2014.
Stanley, N. Cleaver, H. And Hart, D. (2010) The Impact of Domestic Violence, Parental Mental Health Problems, Substance Misuse and Learning Disability on Parenting Capacity, In J. Horwath (Ed.) pp. 326353.
Stein, M. (2006) Research Review: Young people leaving care,Child and Family Social Work, Vol 11, No. 3,
pp. 273279.
Stolberg, A., & Anker, J. (1983) Cognitive and behavioral changes in children resulting from parental divorce and consequent environmental changes. Journal of Divorce, 7, 2341.
Strickland, H. and Olsen, R. (2005) Children with Disabled Parents. In Child Poverty Action Group, At Greatest Risk: The Children Most Likely to be Poor. London: CPAG.
Tahan, H., Huber, D., and Downey, W. (2006) Case Managers Roles and Functions: Commission for Case
Manager Certifications 2004 Research, Part I. Lippincotts Case Management, 11(1):422.
Tanner, D. and Harris, J. (2008) Working with Older People. London: Routledge in association with Community Care.
Taylor, C. and White, S. (2001) Knowledge, truth and reflexivity: the problem of judgement in social work.
Journal of Social Work 1, 1, 3759.
Teater, B. (2010) An introduction to applying social work theories and methods. New York: Open University
Press.
Thoburn, J., Wilding, J. and Watson, J. (2000) Family Support in Cases of Emotional Maltreatment and
Neglect. London: The Stationery Office.
Thoburn, J. (2009) Reunification of children in out-of-home care to birth parents or relatives: a synthesis
of the evidence on processes, practice and outcomes. Expertise fr das Projekt: Pflegekinderhilfe in Deutschland, Deutsches Jugendinstitut.
Thorpe R. (2007) Family Inclusion in Child Protection Practice: Building Bridges in Working with (not against) Families, Communities, Families and Children 3 (1) 417.
Trocme, N. et al. (2005) Canadian Incidence Study of Reported Child Abuse and Neglect 2003: Major Findings. Ottawa: Minister of Public Works and Government Services Canada.
295

LITERATURA
Turnell, A. and Edwards, S. (1999) Signs of Safety: A Solution and Safety-orientated Approach to Child
Protection. New York, NY: Norton.
Turnell, A (2011) Signs of Safety Child Protection Practice Framework. Government of Western Australia,
Department of Child Protection.
Understanding environmental factors N13 Childhood Neglect: Improving Outcomes for Children, https://
www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/268874/n13_understanding_
environmental_factors.pdf., pristupljeno 12.10.2014.
UNHCR (2008) UNHCR Gidelines on Determining the Best Interests of the Child Geneva: United Nations
High Commitioner for Refugees.
United Nations (2009) Guidelines for the Alternative Care of Children. UN General Assembly (UNGA),
64/142, http://www.alternativecareguidelines.org/Portals/46/Guidelines/English/English%20UN%20Guidelines.pdf
Van Aken, C., Junger, M., Verhoeven, M., Van Aken, M.A.G. and Dekovic, M. (2008) The longitudinal relations between parenting and toddlers attention problems and aggressive behaviours. Infant Behavior and
Development 31, 432446.
Van dam, T, Ellis, J and Sherwin, J. (2008) Person Centred Planning: A Review of the Literature. Department
of Ageing Disability and Home Care.
Walker, S., Shemmings, D. And Cleaver, H. (2010) Write Enough. Department of Education and Skills, http://
www.writeenough.org.uk/introduction.htm, poseeno 15.04. 2013.
Wallerstein, J. (1989) Children after divorce: Wounds that dont heal. Perspectives in
Psychiatric Care, 3(4), 107113.
Wallerstein, J. S. and Kelly, J. (1980) Surviving the Breakup: How Children and Parents Cope with Divorce,
New York: Basic Books.
Wallerstein, J. (1991b) Tailoring the intervention to the child in the separating and divorced family. Family
and Conciliation Courts Review, 29(29), 448459.
Walsh, J. (2008) Generalist Social Work Practice: Intervention Methods. Cengage Learning.
Whiston, S. C. (2009) Principles and applications of assessment in counseling. (3rd ed.). Belmont, CA: Brooks/Cole, Cengage Learning.
White, A. (2005) Assessment of parenting capacity NSW Department of Community Services: Centre
for Parenting & Research, http://www.community.nsw.gov.au/docswr/_assets/main/documents/research_parenting_capacity.pdf, pristupljeno, 23.06.2013.
Whittaker, J. K. (1991) Understanding intensive family preservation services in the context of the total
service continuum. In E. M. Tracy, J. Kinney, D. Haapala, & P. Pecora, P. (Eds.) Family preservation: An instructional sourcebook. Cleveland, OH: Mandel School of Applied Social Sciences, Case Western Reserve
University.
Whitaker, T., Weismiller, T., & Clark, E. (2006) Assuring the sufficiency of a frontline workforce: A national
study of licensed social workersExecutive summary. NASW Web site: http://workforce.socialworkers.
org/studies/nasw_06_ execsummary.pdf
Wilson, K., Ruch, G., Lymbery, M. and Cooper, A. (2008) Social Work: An Introduction to Contemporary
Practice. Harlow: Pearson.
Woodside, M. & McClam, T. (2003) Generalist Case Management: A Method of human Service Delivery.
Pacific Grove, CA: Thomson - Brooks/Colle.
Wright, L., & Freundlich, M. (2005) Post-permanency services. In G. Mallon and P. Hess (Eds.), Child Welfare
for the 21st Century: A Handbook of Practitioners, Policies, and Programs (pp. 583595). Columbia University Press: New York.
Zakon o potvrivanju konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Slubeni glasnik RS, Meunarodni ugovori, br. 42/2009.
Zakon o potvrivanju konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Slubeni list CG, Meunarodni ugovori
2/2009.
Zakon o socijalnoj i djeijoj zatiti, Slubeni listCrne Gore, br. 27/2013.
Zakon o socijalnoj zatiti, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 24/2011.
296

LITERATURA
Zakon o zatiti podataka o linosti, Slubeni list CG, br. 79/08 i 70/09.
Zakon o zatiti podataka o linosti, Slubeni glasnik R, br. 97/2008, 104/2009 dr. zakon, 68/2012 odluka
US i 107/2012.
egarac, N. i Damonja Ignjatovi, T. (2010) Instrumenti procene u socijalnoj zatiti: Upitnici, skale i tehnike.
Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
egarac, N. i Vujovi, R. (2011) Intervencije centra za socijalni rad u zatiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja. U: V. Ipanovi-Radojkovi (ur.) Zatita deteta od zlostavljanja i zanemarivanja Primena Opteg
protokola. Beograd: Centar za prava deteta, 99139.
egarac, N. (2004) Deca koja ekaju izazovi i trendovi profesionalne prakse u zatiti dece od zlostavljanja.
Beograd: Save the Children UK i Centar za prava deteta.
egarac, N., Mijanovi, Lj., Obretkovi, M., Pejakovi, Lj., Simonovi, I. i Stevanovi, I. (2004). Zatita deteta
od zlostavljanja Prirunik za centre za socijalni rad i druge slube. Drugo izdanje. Beograd: Jugoslovenski
centar za prava deteta.
egarac, N. (2007). Deca govore rizik od trgovine ljudima i rezilijentnost dece u jugoistonoj Evropi. Beograd: Save the children UK i Centar za prava deteta.
egarac, N. i Brki, M. (2007) Razvoj lokalnih usluga socijalne zatite Ka standardima kvaliteta. Beograd:
Fond za socijalne inovacije i UNDP.
egarac, N., Brki, M. i Damonja Ignjatovi, T. (2010) Operativno planiranje u centrima za socijalni rad.
Beograd: Republiki zavod za socijalnu zatitu.
egarac, N. (ed.) (2014) U lavirintu socijalne zatite: pouke istraivanja o deci na porodinom i rezidencijalnom smetaju. Beograd: Fakultet politikih nauka.
egarac, N. (2014a) Deca na porodinom i rezidencijalnom smetaju: koncepti i konteksti, u: N. egarac
(ed.) 4176.
egarac, N. (2014b) Sistem zatite dece u Srbiji, u: N. egarac (ed.) 77122.
egrac, N. i Burgund, A. (2014) Kvalitet dokumentacije centra za socijalni rad o deci na smetaju, u: N. egarac (ed.) 251256.
egarac, N. (2014c) Pravo deteta na kvalitetno staranje. Analiza sprovoenja smernica UN za alternativno staranje o deci u zemljama zapadnog Balkana. Sarajevo: Save the children. http://nwb.savethechildren.net/sites/nwb.savethechildren.net/files/library/Pravo-djeteta-na-kvalitetno-staranje.pdf, poseeno
20.02.2105.
egarac, N. (2015) Renik pojmova interpersonalnog nasilja, nasilja u porodici, zlostavljanja i zanemarivanja.
Podgorica: u tampi.
297

Prirucnik Vodjenje Slucaja PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Vodjenje Slucaja PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

OD PROBLEMA

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

Delatnost socijalnog rada ima poseban znaaj u unapreenju poloaja ugroene

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

doivljaj preoptereenosti administracijom, jer je prvi put uvedena standardizovana

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

INTEGRATIVNI PRISTUP U SOCIJALNOM RADU

Holistiki pristup problemima i potrebama..................................................................................................................... 14

Zastupanje u ciklusu voenja sluaja................................................................................................................................. 21

ULOGE TOKOM RADA NA SLUAJU

TIMSKI RAD I VOENJE SLUAJA

POTREBE RAZLIITIH AKTERA TOKOM PRIJEMA

SKRINING I POPUNJAVANJE PRIJEMNOG LISTA

Intervju tokom prijema u sluajevima sumnje na zlostavljanje, zanemarivanje

Proces i postupci procene...................................................................................................................................................... 51

Procena statusa i potreba deteta....................................................................................................................................... 58

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

Intervjuisanje dece kao deo procene roditelja............................................................................................................ 130

EFEKTIVNA KOMUNIKACIJA SA ODRASLIM I STARIJIM OSOBAMA

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

Unutranji radni model.......................................................................................................................................................... 144

Uveanje motivacije za promenom.................................................................................................................................. 173

Kako se rizici kompenzuju.................................................................................................................................................... 178

FAKTORI RIZIKA I ZATITE U VEZI SA ZLOSTAVLJANJEM I ZANEMARIVANJEM DECE

Indikatori zlostavljanja i zanemarivanja dece .............................................................................................................183

Perspektiva snaga u socijalnom radu..............................................................................................................................193

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

Osnova za politiku prakse dokumentovanja i korienja podataka....................................................................201

Kada se saglasnost ne trai.................................................................................................................................................203

ta je relevantno za beleenje u Listu praenja, kontakata i rada na sluaju............................................... 209

Tehniki aspekti pisanja nalaza i miljenja.................................................................................................................... 222

OSNOVE PLANIRANJA U SOCIJALNIM SLUBAMA

KORACI U DONOENJU PLANA

I. Evaluiranje informacija iz procene ...........................................................................................................................................238

UEE KORISNIKA I DRUGIH UKLJUENIH STRANA U SAINJAVANJU PLANOVA

Kolaborativno kreiranje plana na timskom sastanku sa korisnikom i porodicom........................................253

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

EVALUACIJA TOKOM RADA NA SLUAJU

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

UVOD U CIKLUS VOENJA SLUAJA

jalnog rada prilikom povezivanja ljudi sa postojeim

OKVIR 1. PROCES SOCIJALNOG RADA (PREMA HOWE, 1995)

Ekoloke perspektive su obezbedile prilagodljiv, evolucionistiki pogled na osobu u konstantnoj

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

UVOD U CIKLUS VOENJA SLUAJA

iz ivotnih transakcija, pritisaka iz okruenja i meulinih procesa i odnosa.

Strateki i zakonski dokumenti socijalne zatite

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

UVOD U CIKLUS VOENJA SLUAJA

savladaju prepreke za dostizanje socijalne kohezije i

Ovaj pristup podrazumeva kontinuitet intervencija

Fokus na agencije, grupe,

Vrednosti i etika socijalnog rada

vanje na razliitim nivoima sistema drutva (egarac, 2004).

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

UVOD U CIKLUS VOENJA SLUAJA

se zove voditelj sluaja (case manager). Sam proces

tra se da svi ovi termini u odreenoj meri opisuju

OD PROBLEMA DO PRILIKA U VOENJU SLUAJA

UVOD U CIKLUS VOENJA SLUAJA