Zato je za 3 godine licencirano manje od

10% aktivnih firmI i radnika?

Zato je kvalitet obuke lo i kako se

moe popraviti?

Koja su reenja pred donosiocima

odluka?

ANATOMIJA PROPALOG LICENCIRANJA PRIVATNOG OBEZBEENJA

UVOD
Privatni sektor bezbednosti je nakon 20 godina poslovanja u pravnom vakumu konano ureen
posebnim Zakonom o privatnom obezbeenju usvojenim novembra 2013 godine. Najvea
oekivanja od Zakona su bila da e u relativno kratkom roku biti licencirane firme za privatno
obezbeenje i zaposleni u njima, to bi omoguilo da se konano utvrdi koliko firmi za privatno
obezbeenje radi legalno u Srbiji i koliko radnika svaka od njih upoljava. Oekivalo se takoe
i da e doi do profesionalizacije sektora, jer radnici privatnog obezbeenja moraju da zavre
posebne specijalistike obuke i polau ispit kako bi dobili licence za rad. Meutim, tri godine od
usvajanja Zakona, MUP je izdao licence za rad samo 21 firmi i 3570 radnika obezbeenja1, od
ukupno 300 firmi i 50000 zaposlenih, koliko je procenjeno da postoji na dan usvajanja Zakona.
I to nasuprot injenici da je zakonski rok za licenciranje produen sa 6. juna 2015. na 1. januar
2017. Ali, ne samo da je mali broj firmi i radnika licenciran, ve jo vanije, kvalitet obuka
je slab to znai da nema nita ni od oekivane profesionalizacije privatnog obezbeenja. Na
sledeim stranama emo pokuati da odgovorimo na pitanje zbog ega je primena ovog Zakona
toliko loa, kako se moe unaprediti obuka i koja su mogua reenja pred donosiocima odluka.

Kanjenje sa usvajanjem podzakonskih akata

Prvi razlog za kanjenje u primeni Zakona je taj to MUP nije usvojio podzakonsku regulativu
na vreme. Naime, za punu primenu Zakona bilo je neophodno da MUP usvoji preko 10
podzakonskih akata u roku od 6 meseci od stupanja na snagu Zakona, odnosno do sredine 2014.
godine. Najvanija dokumenta su pravilnici kojima se propisuju uslovi za osnivanje trening
centara, propisuje program nastave obuka za radnike privatnog obezbeenja, formiranje ispitne
komisije i polaganje zavrnog ispita.2 Radi se o veoma specifinim i tehnikim dokumentima
ija izrada je, ini se, prevazilazila trenutne kapacitete MUP-a. Do februara 2015. usvojena su
4 pravilnika, meu kojima nije bio onaj koji regulie polaganje ispita, kao ni akt o formiranju
ispitne komisije.3 Zato je i sam MUP predloio da se rok za zavretak licenciranja produi
na januar 2016. godine4, ali je tokom rasprave u Narodnoj skuptini o izmenama Zakona o
privatnom obezbeenju zakljueno da je ipak potrebno vie vremena za okonanje ovog posla
i kao novi rok odreen januar 2017. Pokazae se da ni ovaj rok nije dovoljan za okonanje
procesa licenciranja privatnog obezbeenja, ali sada iz drugih razloga koje emo objasniti dalje
u tekstu.
Ove podatke je BCBP dobio od MUP-a 25.10.2016. godine, na osnovu zahteva za pristup informacijama
od javnog znaaja.
2 etiri najvanija pravilnika neophodna za poetak primene Zakona o privatnom obezbeenju su: (1)
Pravilnik o bliim uslovima koje moraju da ispune pravna i fizika lica za sprovoenje strune obuke
za vrenje poslova privatnog obezbeenja, Sl. glasnik RS, br. 117/2014; (2) Pravilnik o programima i
nainu sprovoena obuke za vrene poslova privatnog obezbeena , Sl. glasnik RS, br. 117/2014; (3)
Pravilnik o nainu polaganja strunog ispita za vrenje poslova privatnog obezbeenja, visini trokova
organizovanja i sprovoenja ispita i sadrini i nainu voenja evidencija, Sl. glasnik RS , br. 104/13; (4)
Reenje o obrazovanju Komisije za polaganje strunog ispita za vrenje poslova privatnog obezbeenja.
3 Obuka bezbednjaka do 2018, Privredna komora, 10.3.2015. http://www.pks.rs/Vesti.aspx?IDVestiDogadjaji=16878
4 Veliki izazovi u primeni Zakona o privatnom obezbeenju, Izvetaj sa okruglog stola, BCBP, 31.3.2015.
http://www.bezbednost.org/Bezbednost/5766/Veliki-izazovi-u-primeni-Zakona-o-privatnom.shtml
1

-3-

Gde se obuavaju radnici privatnog obezbeenja?

U Srbiji je usvojen decentralizovan model obuavanja radnika privatnog obezbeenja, jer je
Zakon propisao da obuke za radnike privatnog obezbeenja mogu da izvode sva pravna i fizika
lica koja ispunjavaju materijalne, tehnike, strune i kadrovske uslove za izvoenje obuka.5 Prvo
Reenje o ovlaenju za sprovoenje strune obuke MUP je izdao 2. februara 2015. godine
trening centru Edukator MK, koji ima i najrazgranatiju mreu svojih centara irom Srbije
(ukupno 9). Edukator MK je osnovao penzionisani general policije Mladen Kuribak, koji je od
2005. do 2014. godine bio na elu direkcije policije. Do avgusta 2016. godine MUP je ovlastio
ukupno 91 pravno lice da izvodi obuke. Trening centre su registrovale i najvee kompanije za
privatno obezbeenje u Srbiji G4S i Securitas.
Samozatitna delatnost izgubljena u prevodu
Zakon o privatnom obezbeenju jasno propisuje u lanu 2. da pod privatno obezbeenje
spada i samozatitna delatnost, odnosno sva pravna lica i preduzetnici koji su obrazovali
unutranji oblik organizovanja obezbeenja za sopstvene potrebe. Pod samozatitnu
delatnost spada na primer sluba obezbeenja koju kola, firma, sportski centar, optina i
sl. organizuju samostalno. Meutim, ini se da sa ovim zakonskim odredbama nisu upoznati
menaderi i radnici samozatitne delatnosti jer se veliki broj njih obraao BCBP-u sa
pitanjem da li moraju da idu na obuke i dobiju licence za rad. Na ovaj problem je nedavno
ukazao i sekretar Udruenja privatnog obezbeenja Aleksandar Nedi, upozorivi da se
Zakon o privatnom obezbeenju odnosi i na javna preduzea koja imaju samozatitnu
delatnost i da njihovi radnici obezbeenja takoe moraju da dobiju licence.6 Trebalo je,
meutim, da MUP i Udruenje za privatno obezbeenje mnogo ranije upuuju ove apele.

Saradnik BCBP na obuci za radnika obezbeenja

U cilju to neposrednijeg uvida u proces licenciranja, Beogradski centar za bezbednosnu politiku
(BCBP) je poslao istraivaa-saradnika na obuku za radnika fiziko-tehnikog obezbeenja.
Po zavretku obuke, on je poloio i finalni ispit i stekao licencu. Istraiva je imao zadatak da
posmatra kako se nastava odvija, na emu je naglasak u obuci, ko su polaznici, kako se ponaaju
na asovima, kakva su im oekivanja i kako ocenjuju obuku i ta im najvie smeta u izvoenju
obuke. Istraiva je imao sline zadatke i prilikom polaganja zavrnog ispita. On je sproveo
niz razgovora sa polaznicima obuka i kandidatima na ispitu. Posmatranje sa uestvovanjem
nije jedini nain prikupljanja podataka primenjen u ovoj analizi ve su korieni i intervjui sa
drugim neposrednim uesnicima procesa licenciranja, kako radnicima obezbeenja tako i sa
menaderima privatne bezbednosti. Ispitanici su pohaali obuke u gradovima irom Srbije.
5 Pravilnik o bliim uslovima koje moraju da ispune pravna i fizika lica za sprovoenje strune obuke za
vrenje poslova privatnog obezbeenja.
6 Januar poslednji rok za licence za poslove privatnog obezbeenja, Blic online, 2.9.2016. http://www.blic.
rs/vesti/drustvo/januar-poslednji-rok-za-licence-za-poslove-privatnog-obezbedenja/22xdctx

-4-

ANATOMIJA PROPALOG LICENCIRANJA PRIVATNOG OBEZBEENJA

Ko pokriva trokove obuke i licenciranja

Velika prepreka za poetak primene zakona bilo je sporenje izmeu radnika obezbeenja i
njihovih poslodavaca o tome ko treba da pokrije trokove u vezi sa obukom i licenciranjem.
Isprva, menaderi i vlasnici firmi za obezbeenje su bili odluni u stavu da ove trokove treba da
pokriju radnici obezbeenja, jer su nosioci licenci radnici a ne firme. Firmama za obezbeenje
se ne isplati da pokriju ove trokove kada radnici mogu lako da promene poslodavca. Zato ja
da plaam radnicima njihovu licencu, kada oni sutra mogu da odu u drugu firmu i onda sam ja
na gubitku. Daba sam ulagao u njega.7
Procena trokova
Meutim, ovo tumaenje je nailo na veliki otpor
radnika jer su smatrali da ih privatne firme za obez Lekarski pregled: 4.500
beenje ionako izrabljuju dugi niz godina niskom
5.500
cenom rada i krenjem osnovnih radnih prava, te da
Obuka: 15.000 25.000
oni sa mesenom platom od oko 20 hiljada (mnogi
Obuka u streljani: 5.500
imaju i nia primanja) ne mogu da pokriju celoku Polaganje ispita: 7.500
pne trokove licenciranja.8 Pozivali su se i na lan 49
Dozvola: 2.510
Zakona o radu koji propisuje: Poslodavac je duan
Legitimacija: 1.400
da zaposlenom omogui obrazovanje, struno ospo Ukupno: 40.000 dinara
sobljavanje i usavravanje kada to zahteva potreba
procesa rada i uvoenje novog naina i organizacije
rada Trokovi obrazovanja, strunog osposobljavanja i usavravanja obezbeuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom
i optim aktom.9 Na kraju se oglasilo i Ministarstvo za rad koje je izdalo neobavezujue miljenje da su firme dune radnicima da plate obuku. Ovo tumaenje su prihvatile neke firme i o
svom troku poele da alju radnike na obuke. Veliki broj firmi koje su radnicima platile obuku
su ih takoe obavezale ugovorom da ne smeju samoinicijativno da prekidaju radni angaman u
firmi u periodu od 3 do 5 godina (u zavisnosti od firme), ili e u suprotnom morati da plate
obuku. Meutim, ostao je problem pokrivanja trokova polaganja ispita i izdavanja licence, koje
neke firme ipak ne ele da pokriju jer Zakon o radu pominje samo obuke. Zato je, izmeu
ostalog, danas vei broj obuenih radnika obezbeenja od licenciranih.

Nerealan program obuke

Program obuke za radnike fiziko-tehnikog obezbeenja je preambiciozan. On predvia 101
as obuke, od ega 66 asova teorijske nastave i 35 praktine (samoodbrana), u ukupnom trajanju
ne duem od 18 dana. Program je podeljen u 16 tematskih celina. Da bi se steklo uverenje o
7
Iskaz menadera privatne bezbednosti, januar 2016. godine.
8 O poloaju radnika privatnog obezbeenja u Srbiji videti u: Predrag Petrovi i Marko Miloevi (ur.),
Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji, BCBP, Beograd, 2015. http://www.bezbednost.
org/upload/document/novi-stari_izazovi_privatnog_sektora_bezbednosti_u.pdf
9
Zakon o radu, Slubeni glasnik, 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014.

-5-

zavrenoj obuci nije dozvoljeno ni jedno odsustvovanje sa nastave. Problem je to gotovo nije
mogue za ovako kratko vreme prei toliko gradivo. Realno je da ovakav program obuke traje
najmanje 3 meseca.10
Pored toga, radnici obezbeenja ue dosta gradiva koje im nee biti od koristi u svakodnevnom
radu. Ne znam zato moram da uim koje uslove moraju da ispune pravna lica ako ele da se
bave poslovima obezbeenja i koje sve ifre delatnosti u ovoj oblasti postoje. Ja sam radnik, a
ne poslodavac.11 Drugi polaznik obuke se pita: zato moram da znam da li je neko kolerik,
melanholik, sangvinik ili flegmatik, kad radim u monitoring centru. Kako u da utvrdim tip
linosti preko monitora? Nisam detektiv, a ni ne planiram da budem.12
Glavni naglasak na obukama predavai stavljaju na ovlaenja koja radnici obezbeenja imaju.
Predava bi u sred asa poeo nasumino da proziva i pita polaznike koja su ovlaenja radnika
obezbeenja. I svi to moraju da znaju.13 Meutim, kao i sa bilo kojim uenjem napamet, izostaje
razumevanje onoga to se ui. Radnici obezbeenja tokom nastave ne ue kako i kada primenjuju
koje od ovlaenja. Nedostaju primeri iz prakse, kao i brojne mogue sporne situacije i sive
zone koje postoje ili mogu nastati u praksi.
ak ni asovi samoodbrane nisu praktini, jer
za to nema dovoljno vremena. Tokom obuke
imali smo prilike da se upoznamo sa par bacanja,
poluga i zahvata, kao i padovima, ali ne i da sve
to izvebamo i osposobimo se za primenu u
radu.14 Jedan od nastavnika samoodbrane je
polaznicima obuke rekao da je ovo pre svega
teorijska obuka, da moe da se odrava u
obinim uionicama i da mu nije jasno zato je
potrebna posebna sala. Nita vie praktina nije
ni obuka iz prve pomoi. Radi se o istoj teoriji
i ni jedan polaznik u mojoj grupi na kraju nije
znao da prui vetako disanje.15

Profil prosenog polaznika obuka

Preko 40 godina starosti
Srednja kolska sprema
Ve radi kao radnik obezbeenja
Ne bavi se sportom
Loe fizike spreme
Nisko interesovanje za
usavravanjem
Prosena plata oko 25.000 dinara

Mnogi radnici obezbeenja koji su proli obuku ak su osporavali korisnost asova samoodbrane
uopte jer je njihov utisak da se ogromna veina polaznika nikada u ivotu nije bavila bilo kakvim
sportom i da vode fiziki neaktivan ivot. Otud i ne udi to su i na ovakvo slabo praktinim
asovima samoodbrane zabeleeni sluajevi lakeg i teeg (samo)povreivanja polaznika.16
10 Iskaz profesora Kriminalistiko-policijske akademije (KPA). Izmeu obuke za privatno obezbeenje i
dela nastave na KPA ima dosta preklapanja i slinosti.
11
Iskaz polaznika strune obuke.
12
Iskaz polaznika strune obuke.
13
Iskaz polaznika strune obuke.
14
Iskaz polaznika strune obuke.
15
Iskaz polaznika strune obuke.
16
Iskaz polaznika strune obuke.

-6-

ANATOMIJA PROPALOG LICENCIRANJA PRIVATNOG OBEZBEENJA

Polaznici prespavali obuku

Obuka za radnike obezbeenja je veoma zbijena, traje 18 dana tokom kojih polaznici ne smeju
da odsustvuju ni jedan as. Ovo predstavlja veliki problem za polaznike, jer je veina zaposlena
i da bi redovno pohaali obuku moraju ili da uzmu odmor ili da iz none smene odlaze pravo
na asove. Utisak je da menaderi i vlasnici firmi vie vole drugu opciju, jer tako proces rada
najmanje trpi, pa oni ak i organizuju odlaske radnika iz none smene na obuku. Grupa
radnika je organizovano dolazila iz unutranjosti i to iz none smene, a firma im je plaala
trokove puta. 17 Takav ritam ima za posledicu to da ti radnici dolaze umorni i iscrpljeni
na obuku i bukvalno spavaju na asovima18. Pojedini trening centri, dodue, omoguavaju
nadoknadu proputenih asova u naknadnom terminu, ali samo u malom obimu, za jedno ili
dva odsustvovanja.

Na ispitu svi prolaze

Po zavretku treninga, svaki polaznik koji je redovno pohaao obuku dobija potvrdu o uspeno
zavrenoj obuci. Sa potvrdom o obuenosti i potvrdom o uplaenoj naknadi za polaganje ispita
kandidati za dobijanje licence prijavljuju ispit, bilo lino ili preko trening centra u kom su
zavrili obuku. Komisija za polaganje ispita treba pismenim putem da obavesti kandidate o
vremenu i mestu polaganja. Meutim, deavalo se da su pojedini kandidati o vremenu i mestu
polaganja ispita bili obaveteni tek dan ili dva pre ispita, zbog ega nisu imali vremena da se
pripreme. Razlog je, najverovatnije, to to je propisano da je za organizovanje ispita neophodno
da se prijavi minimum 15 kandidata, a u vreme razgovora sa ispitanikom se jako mali broj
polaznika prijavljivao, i po nepredvidivoj dinamici, te je bilo teko znati kada e taj minimum
biti dosegnut. Meutim, praksa je pokazala da i nema potrebe za pripremom za ispit, to emo
opisati dalje u tekstu.
Stroiji kriterijumi za mlae i spremnije kandidate
Ispitna komisija je imala drugaiji pristup prema mlaim i fiziki spremnijim kandidatima,
jer su oni morali da znaju i pokau mnogo vie od svojih starijih kolega. Njihovo ispitivanje
je liilo na pravi ispit, trajalo je due i vie tanih odgovora su morali da daju.19 Koliko je
ovo vidljiva diskriminacija ukazuju i rei jednog od ispitanika: Vide te da ima 150 kila i
60 godina i ne mora nita da zna. Prolazi odmah. Nekoliko ispitanika je ukazalo da su
neto stroije kriterijume na ispitu prema svim kandidatima imali i lanovi komisije koji su
dolazili iz policijskih specijalnih jedinica (npr. andarmerije).

17
18
19

Iskaz polaznika strune obuke.

Iskaz polaznika strune obuke.
Iskaz kandidata za polaganje strunog ispita.

-7-

Sam ispit se polae iz dva dela teorijskog i praktinog, odnosno samoodbrane. Tokom oba
dela ispita komisija nastoji da od kandidata izvue makar neki taan odgovor, kako ne bi pao
ispit. Jedan lan komisije je na poetku ispita iz samoodbrane rekao: Jasno mi je da ne moete
nita da nauite za 35 asova samoodbrane. Zato u vas pitati jedno, drugo, tree, etvrto
pitanje, i ako ba nita ne znate neete proi.20 Meutim, prema iskazima ispitanika, deavalo
se da su prolazili kandidati koji ba nita nisu znali. Tako je jedan kandidat, nakon to nita iz
samoodbrane nije znao, rekao: Ali ja uvam arhivu, meni nita od ovoga ne treba.21
Za neke kandidate je ak i ovakav pristup komisije bio prestrog pa ipak nisu uspeli da poloe
ispit. Meutim, i za ovakve kandidate postoji velika ansa da dobiju licencu, jer na kojoj te
oblasti komisija obori samo nju sledei put polae.22 Zato to se ponovo polae samo deo, a ne
ceo ispit, i cena ponovljenog ispita je manja, to je svakako olakavajua okolnost za kandidate.
Prema podacima MUP-a, struni ispit za vrenje poslova privatnog obezbeenja iz drugog ili
treeg puta je poloilo 75% kandidata, od ukupnog broja prijavljenih.23

Bolje je ponovo produiti rok nego kanjavati

Do avgusta 2016. godine MUP je izdao licence za rad samo 8 firmi za privatno obezbeenje i
1788 radnika obezbeenja, a do 25. oktobra 2016. godine 21 firmi i 3570 radnika obezbeenja.
Dakle, za 3 meseca licencirano je oko 2000 radnika privatnog obezbeenja. Oigledno je da
licenciranje privatnog obezbeenja ne moe biti okonano do zakonom definisanog roka 1.
januara 2017. Pred donosiocima odluka, pre svega MUP-om koji je odgovoran za primenu ovog
Zakona, su tri mogunosti.
Prva je da MUP nakon isteka predvienog roka krene u intenzivnu kontrolu privatnih firmi za
obezbeenje i kanjava sve firme i radnike koji nemaju licence za rad. injenica je da je MUP
kasnio sa usvajanjem podzakonskih dokumenata neophodnih za poetak obuka i licenciranja,
ali je isto tako i injenica da su firme za obezbeenje jako sporo i uz oklevanje ule u ovaj proces.
U looj ekonomskoj situaciji, ovo reenje bi bilo veoma nepopularno, ali i nepravedno prema
onim radnicima koji su poloili ispit pred strunom komisijom MUP-a ali nisu dobili licencu za
rad jer ekaju da MUP zavri bezbednosnu proveru.
Bezbednosna provera usporava licenciranje.
Struni ispit pred Komisijom MUP-a poloilo je 9580 kandidata, a licencirano je 3570
radnika obezbeenja. Ova razlika u broju onih koji su poloili ispit i licenciranih je posledica
injenice da bezbednosne provere traju dugo a bez njih nije mogue dobiti licencu za
radnika obezbeenja.

20
21
22
23

-8-

Iskaz kandidata za polaganje strunog ispita.

Iskaz kandidata za polaganje strunog ispita.
Iskaz kandidata za polaganje strunog ispita.
Odgovor MUP-a na upitnik BCBP-a, 25.10.2016.

ANATOMIJA PROPALOG LICENCIRANJA PRIVATNOG OBEZBEENJA

Drugo reenje je da Narodna skuptina ponovo produi rok za okonanje licenciranja, ali ne
opet za dve godine, ve za est meseci. Potrebno je promeniti i Pravilnik o nainu polaganja
strunog ispita za vrenje poslova privatnog obezbeenja tako da se omogui postojanje vie
ispitnih komisija i na taj nain spreil da (jedna) komisija postane usko grlo licenciranja. Tako
bi se dobilo dodatno vreme za okonanje licenciranja, bez velikog odugovlaenja procesa.
Mogua je i trea opcija, koja je ujedno i najgora, da preostali radnici ili barem ogromna veina
njih dobije licence do predvianog roka. To bi podrazumevalo da se potvrde o obuenosti
dobijaju bez pohaanja obuke i da ispitna komisija znaajno skrati ionako ve kratko vreme
propitivanja. Na drugi nain nije mogue obuiti, ispitati, proveriti i licencirati oko 40000 ljudi
za manje od 2 meseca. O ovoj opciji ve due vremena priaju pojedini radnici i menaderi
privatne bezbednosti, jer ionako se ne postie nita ovom obukom. Ja radim u privatnom
obezbeenju ve 10 godina i ta ja mogu novo tu da nauim?24 Na ovaj nain bi se obesmislilo
licenciranje i svelo na puku registraciju radnika i firmi za privatno obezbeenje.

Promenom programa obuke do kvalitetnije obuke

Uzimajui u obzir rokove kao i sporost dravnog aparata ali i privatnog sektora bezbednosti,
nije realno oekivati da se u ovom trenutku pobolja kvalitet obuke. Meutim, to ne znai da
ne treba na tome raditi, jer licence koje se sada izdaju e vaiti 5 godina, a nakon tog perioda
e morati da budu obnovljene. Pored toga, privatni sektor bezbednosti e zapoljavati i nove
radnike. Program obuke mora da bude prilagoen potrebama trita, kao i mogunostima
radnika privatnog obezbeenja. Stvarati od njih Dejms Bondove nema nikakvog smisla.
Program zato mora biti manjeg obima i mnogo praktiniji, gde bi polaznici prolazili kroz
primere iz realnog ivota. Treba ukinuti sve nastavne oblasti i teme koje nemaju smisla jer su ili
nepotrebne za radnike obezbeenja ili se za definisano nastavno vreme ne moe nita nauiti.
Kako bi se program obuke to bolje redefinisao, MUP moe da anketira i intervjuie licencirane
radnike i menadere privatnih firmi za obezbeenje. Uz to, MUP vodi i evidencije o obukama i
licencama, te analiza svih tih podataka moe biti iskoriena za unapreenje programa obuka.
Da bi se ove promene desile, neophodno je priznati uoene slabosti i na njihovom uklanjanju
raditi na vreme, kako i za 5 godina ne bi doli u slinu situaciju poput ove u kojoj smo danas.

24

Iskaz ispitanika.

-9-

Izdava
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
ure Jakia 6/5, Beograd
Tel: 011 3287 226
www.bezbednost.org
office@bezbednost.org
Autor
Predrag Petrovi
Dizajn i prelom
Saa orevi
Beograd, 2016.