_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SLU@BENI DEO
KANONSKE POSJETE I SLU@EWA
WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA
DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA
JANUAR

3. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka

Ilije u Sokolcu i odr`ao besjedu o ocima.
4. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beogradu.
5. U Sarajevu primio predsjednika SDP-a g. Zlatka
Lagunxiju sa saradnicima;
- uputio Bo`i}nu ~estitku preko sredstava
informisawa u BiH i primio predstavnike Dobrotvora u Sarajevu.
6. U Vladi~anskom dvoru u Sokolcu primio predstavnike sredstava informisawa iz RS i uputio
Bo`i}nu ~estitku;
- slu`io ve~erwe bogoslu`ewe u hramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu.
7. O prazniku Ro|ewa Gospoda Isusa Hrista - Bo`i}u slu`io Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu.
8. Slu`io Sv. liturgiju u Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu drugi dan Bo`i}a i primio ~estitke u domu Sv. Tekle;
- uve~e u~estvovao na bo`i}nom prijemu u hotelu
Grand u Sarajevu.
9. Tre}i dan Bo`i}a slu`io Sv. liturgiju u crkvi
Uspewa Presvete Bogorodice u Palama.
11. Primio u Vladi~anskom dvoru u Sokolcu g. @ivka Radi{i}a, predsjednika u tripartitnom predsjedni{tvu Federacije BiH.
13. Primio u Sokolcu predstavnike lista
Oslobo|ewe iz S. Sarajeva.
14. Na Srpsku Novu Godinu, praznik Obrezawa
Gospodweg i praznik Sv. Vasilija Velikog slu`io Sv. liturgiju u crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u Mokrom, i proizveo ~etiri ~teca.
15.-16. Slu`beno boravio u Patrijar{iji u Beogradu.
17. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka
Ilije u Sokolcu.
18. Slu`io Sv. liturgiju u hramu Preobra`ewa
Gospodweg u N. Sarajevu i u~estvovao na sastanku
sa glavnim kapelanom SFOR-a i ~lanovima me|ureligijskog ve}a.

19. Slu`io Sv. liturgiju u crkvi Ro|ewe Presvete

Bogorodice u Vi{egradu i izvr{io Veliko
Bogojavqensko osve}ewe vode.
20. Posjetio episkopa zahumsko-hercegova~kog g. Atanasija u manastiru Tvrdo{u kod Trebiwa.
21. Odr`ao redovnu godi{wu sjednicu Eparhijskog
upravnog odbora mitropolije dabrobosanske u Sokolcu;
- prisustvovao po~etku drugog polugodi{ta u Bogosloviji Sv. Tri Jerarha u Srbiwu.
23. Slu`io ~etrdesetodnevni parastos +Nenadu Golubovi}u u hramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu.

24. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka

Ilije u Sokolcu i propovjedao na temu iz
Evan|eqa.
25. U Vladi~anskom dvoru u Sokolcu primio predstavnike misije evropskih posmatra~a stacioniranih u Rogatici.
26. Odr`ao Svetosavski prijem u domu Sv. Tekle u
Sarajevu i primio predstavnike ambasada i mnoge
goste i zvanice.
27. Slu`io Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ilije u
Sokolcu, rukopolo`io u ~in |akona Aleksandra
Topalovi}a, presjekao slavski kola~ i osvetio
slavsko koqivo;
- u osnovnoj {koli Sokolac presjekao slavski
kola~ i osvetio slavsko koqivo i besjedio o Sv.
Savi;
- prisustvovao centralnoj proslavi Sv. Save srpskog prosvjetnog i kulturnog dru{tva Prosvjeta i odr`ao prigodnu besjedu.
30. Slu`io parastos +Jelki Koronsavac u hramu Sv.
proroka Ilije u Sokolcu.
FEBRUAR

1. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beogradu.

2. Primio u kancelariji parohijskog zdawa u Sarajevu specijalnog izaslanika za religiju ameri~kog
parlamenta;
- primio arhitektu Pera ^ali}a i razgovarao o
ure|ewu pravoslavne kapele;
- dao intervju hrvatskoj televiziji;
- posjetio parohijski dom u Bla`uju;
- u~estvovao na opro{tajnom prijemu hrvatskog
veleposlanika u BiH.
4. U~estvovao na sjednici senata Republike Srpske
u Bjeqini.
5. Predsjedavao sjednici Episkopskog savjeta episkopa Republike Srpske.
6. U Duhovnoj akademiji sklopio ugovor sa g. Draganom Lalom o po~etku rada tekstilne fabrike u
krugu Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

7. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka

Ilije u Sokolcu i propovjedao;
- odr`ao sjednicu Eparhijskog savjeta.
9. Prisustvovao na prijemu koji je priredila iranska ambasada u Sarajevu.
10. Primio u Duhovnoj akademiji i Bogosloviji predsjednika u predsjedni{tvu Federacije BiH g.
@ivka Radi{i}a.
11. Slu`io bdenije u kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije za Sv. Tri Jerarha.
12. Slu`io Sv. liturgiju, osvetio slavsko koqivo i
presekao slavski kola~ u kapeli Bogoslovije povodom krsne slave Sv. Tri Jerarha kojima je posve}ena ova bogoslovija i primio mnogobrojne goste i zvanice sa g. profesorima i u~enicima bogoslovije.
13. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka
Ilije u Sokolcu i slu`io parastos na vojni~kom
grobqu svim poginulim srpskim vojnicima i vojskovo|ama u otaxbinskom ratu.
14. Slu`io Sv. liturgiju u crkvi Sv. Vasilija Ostro{kog u Veqinama - Srpsko Sarajevo.
15. Na Sretewe Gospodwe slu`io Sv. liturgiju u crkvi Sv. apostola Petra i Pavla u Rudom.
17. Primio predstavnike sarajevskog kantona u Sarajevu.
19. Odr`ao sjednicu nastavni~kog vije}a sa profesorima bogoslovije Sv. Tri Jerarha u Srbiwu.
20. Posjetio manastir Dobrun;
- primio u Vladi~anskom dvoru u Sokolcu predstavnike evropskih posmatra~a iz Italije.
21. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka
Ilije u Sokolcu i propovjedao o postu;
- otputovao u Bawaluku.
22. Sastao se u Bawaluci sa g. @ivkom Radi{i}em i
podpredsjednikom g. Mirkom [arovi}em;
- razgovarao o pripremama i daqim aktivnostima
odbora za proslavu 780 godina eparhije.
24. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.
26. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu;
- primio predsjednika R. Srpske g. Nikolu Popla{ena u Duhovnoj akademiji i Bogosloviji u
Srbiwu;

- istoga dana odr`ao ispovjest profesora, studenata i u~enika Duhovne akademije i Bogoslovije u
Srbiwu.
27. Slu`io Sv. liturgiju i pri~estio profesore, studente i u~enike Duhovne akademije i Bogoslovije
u Srbiwu.
28. U prvu nedjequ Velikog posta slu`io Sv. liturgiju u hramu Sv. Save u Beogradu.

MART

1. Primio u Sarajevu dr Latapia, saradnika Francuskog instituta, odsjek za sociologiju;

- prisustvovao proslavi dana nezavisnosti BiH u
organizaciji kantona Sarajevo, i predsjedni{tva
FBiH.

3. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u

hramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu.
4. U~inio posjetu episkopu zahumsko-hercegova~kom
g. Atanasiju u manastiru Tvrdo{u.
5. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.
6. Posjetio manastir Dobrun.
7. U drugu nedjequ Velikog posta slu`io Sv. liturgiju u crkvi Sv. proroka Ilije u Busova~i.
10. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u
crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u Palama.
12. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.
14. Slu`io Sv. liturgiju u crkvi Uspewa Presvete
Bogorodice u Travniku.
15. Posjetio Bosanski Petrovac i svoje rodno mjesto.
17. U Srpskoj akademiji nauka i umjetnosti razgovarao sa akademicima o obiqe`avawu jubileja 780
godina mitropolije dabrobosanske i 480 godina
gora`danske {tamparije.
19. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.
20. Slu`io Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ilije u
Sokolcu i rukopolo`io |akona ALeksandra Topalovi}a u ~in prezvitera.
21. Slu`io Sv. liturgiju u crkvi Sv. Save u Zavidovi}ima.
24. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u
hramu Sv. apostola Petra i Pavla u Rudom.
25. Prisustvovao sve~anosti povodom dana nezavisnosti Gr~ke i uputio ~estitke gr~kim vojnicima u
sastavu SFOR-a stacioniranim u Visokom;
- prisustvovao sastanku u Palama.
26. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu;
- prisustvovao sve~anosti povodom nezavisnosti
Gr~ke, na poziv gr~kog ambasadora u S. Sarajevu.
27. Slu`io Sv. liturgiju u crkvi u Vare{u, a posle
podne u hramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu obavio Sv. tajnu jeleosve}ewa.
28. Slu`io Sv. liturgiju u crkvi Sv. Georgija u Trnovu.

Evaneqe po Sv. Jovanu poiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Re ili Glagol znai osiromaiti smisao
toga izraza na grkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji. D A B A R - jevrejska re - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, ivoga
Prisustva Bojeg i koje izbija u Prologu etvrtoga Evaneqa kao Svetlost i ivot.
Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

VASKR[WA POSLANICA MITROPOLITA NIKOLAJA

Tama prolazi, a videlo svetli
(1 Jn. 2,8)

Ovo su re~i Svetog Jovana Bogoslova, velikog me|u Apostolima, filosofima Svetoga Duha. On ovo
nije zapisao kao neku svoju izmi{qenu filosofiju,
nego izla`e do`ivqaj i doga|aj koga je on li~no bio
svedok. On je u svim onim doga|ajima, kada su tamne
sile vr{ile stra{ni sud nad Bogom. On je li~ni svedok i o~evidac, kako tamna sila qudska i demonska
prolazi.
Video je, kako je popquvano lice Hristovo lep{e
i svetlije, od lica Wegovih sudija. Video je, kako
Pravednik Bo`ji i pod trnovim vencem vi{e li~i na
cara, nego Irod pod zlatnom krunom. Video je, kako
Sin Bo`ji u krsnim mukama vi{e predstavqa Boga,
nego svi izmi{qeni Olimpijski bogovi onda{weg
vremena. Bio je svedok, kako tama smrti i svake
qudske nepravde i tiranije prolaze, kada Vaskrsli
kao sunce svetli.
Apostoli Hristovi, to su bili najve}i nau~nici
svih vremena, nau~nici najsavr{enije nauke za rod
qudski. Nema nauke iznad nauke Vaskrslog Bogo~oveka u ovom svetu. To je nauka o Bogu Stvoritequ i
Spasitequ. Nauka o du{i ~ovekovoj i wenoj besmrtnosti u ve~nom `ivotu carstva nebeskog. Osnov te nauke jeste pobeda Dobra nad zlom. Ona je snaga Istine
i slabost la`i. Snaga Pravde i slabost nepravde.
Snaga Qubavi i slabost mr`we. Snaga @ivota i slabost smrti. Sve je to do{lo do jasnog izraza u
vaskrsewu Hristovom, u trijumfu Hristovom nad smr}u, tim posledwim neprijateqem po re~i Svetog Apostola Pavla.
Srpski narod je duboko shvatio smisao vaskrsewa
Hristovog. Shvatio ga je pravilno i duboko u dva smisla: posmrtnom i dosmrtnom. U posmrtnom, shvata ga
kao dokaz na{eg sopstvenog vaskrsewa posle smrti.
Kao dokaz Suda Bo`jeg i postojawa jednog vi{eg sveta, daleko va`nijeg od ovog zemaqskog i prolaznog.
Otuda su tolike srpske svetiwe po Kosovu i Metohiji, Srbiji, ti biseri sredwevekovne srpske kulture i van granica na{e Otaxbine. Koliko ih je samo
posle Drugog svetskog rata podignuto u Americi, Kanadi, Evropi, Australiji i drugim krajevima sveta?

Sve su to `rtve i molitve za umrle srodnike, one koji odo{e da nas sa~ekaju, tamo s one strane kapije ove
privremene smrti.
U dosmrtnom smislu, shvatio ga je kao dokaz da je
ja~e Dobro od zla, Pravda od nepravde, Qubav od
mr`we, Istina od la`i. Sve je to shvatio svojim iskustvom i potvrdio, svojim jezikom iskazao u pri~ama, poslovicama i pesmama. Iskazao onim neiscrpnim
blagom narodne mudrosti, koja se nikada ne mo`e sabrati, jer neprestano raste. Mo`e se re}i, svako
pokolewe, ne, nego svaki ~ovek iz naroda srpskog, koji nije posisao mleko Satane i postao razvra}enog srca i pameti, predstavqa jednu `ivu kwigu one ve~ne i
neoborive mudrosti, koje narod neprestano odabira i
sla`e u riznicu narodne mudrosti.

Dosta sam govorio o faktu Hristovog vaskrsewa.

Hteo bih ne{to da ka`em o jo{ dve ~iwenice, koje
neminovno prate svakog `ivog ~oveka: o grehu i slobodi.

Nije zlo veliko kada ~ovek gre{i i stoji iznad

greha svoga. Zlo je najve}e onda, kada ~ovek toliko
utone u greh, da taj greh stane iznad wega. Kada orao
nogama stane u smolu, jo{ uvek mo`e razmahnuti krilima i di}i se u visinu. Ali kada orao toliko utone
u smolu, da mu smola zalije i uko~i krila, onda za
wega nema vi{e spasa.
Iznad greha se mo`e di}i onaj koji stoji iznad
smrti. [to god se neko vi{e boji smrti, mawe se boji
greha. [to god se neko mawe boji smrti, vi{e se boji
greha. Za{to je tako? Zato {to smrt unosi mrak i
gor~inu u `ivot. I zato, ~ovek ne sme oprostiti sebi
greh, da bi mu ga Bog oprostio. Ko sebi pra{ta greh
tome Bog nije oprostio. Ko ne}e sebi da bude stra{ni
sudija, ima}e Boga za sudiju. Bog pra{ta onome koji je
sam sebe osudio. Tako, Bo`ja milost ide pokajniku u
susret. Dakle, ko je prema sebi nemilostiv, prema
wemu je Bog pravedan i milostiv. Ali i ko je prema
drugom nemilostiv, taj je i prema sebi nemilostiv i
od Boga osu|en. Stoga apelujemo na mnoge ovoga sveta,
neka no` mo}i svoje stave u korice wegove, jer ovo
zlo dobra doneti ne}e.
Da potsetim na protekli rat u ovoj na{oj
Otaxbini. Hiqade majki ispratile su sinove svoje u
qute bitke, uzalud ~ekaju}i wihov povratak. Hiqade
sestara zavile su se u crninu za bra}om, koja su zaklana na `rtveniku slobode. Prijateqi tuguju za
prijateqima svojim, udovice pla~u za mu`evima svojim, siro~ad pi{te za o~evima svojim. Mnogi tu`e za
ogwi{tem svojim. U ovom svetu te{ko da ima ku}a koje nisu dale i zlato, i suze, i `ivote za otkup slobode. Ta sloboda ne donosi se srebrom i zlatom, no
krvqu mnogom i skupocenom, a krv je qudska hrana naopaka. To nam je pokazao i ovaj veliki praznik Hristovog Vaskrsewa. Hristos nas otkupi skupocenom
Krvqu Svojom radi grehova na{ih, i sve nas uzdi`e
kao pobednike vaskrsewem Svojim.
Crkva Hristova i u woj Srpska, poziva na slobodu
i bodbu protiv tiranije ni`eg ~oveka u nama, nad vi{im. Evo ste danas zauzeti drugom borbom, koja nije
tako ~asna i velika. Bogom vi{e osu|ena nego odobrena. Crkva - Vaskrslim Hristom, poziva u borbu protiv greha, a za slobodu vrline. Na borbu protiv sebi~nosti, a za slobodu milosr|a. Na borbu protiv

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

mr`we, a za slobodu ~ovekoqubqa. Na borbu protiv

bezbo`nih misli i nepravednih `eqa u sebi, a za slobodu uzvi{enih misli i `eqa pravednih. Na borbu za
pravom i otimawem tu|eg, a na slobodu pravdom
Bo`jom i delewem materijalnih dobara onima koji su
u nevoqi. Jednom re~ju: crkva Hristova poziva u borbu protiv roba u nama samima, a za ~oveka slobodna od
greha.
Veli rimski filosof Epiktet: Niko nije slobodan, do onaj koji sobom vlada. Niko nije slobodan,
koji greh ~ini, osim onoga ko do|e do saznawa svoje
zavisnosti od Boga. Ko se ose}a zavistan od Boga, taj
se ose}a nezavistan od svega ostalog, a sa prisutnim
mirom u du{i svojoj. Pitam, ko sme poricati, da je
boqe biti zavistan od Boga, koji je Razum i sama
Pravda, od nerazumnosti qudske, i od svoga greha?
Sloboda, u najvi{em wenom smislu zna~i zavisnost od
Boga. Ta zavisnost nije robovska, nego zavisnost sinovska. Ko okrene lice svoje od Boga, okrenuo je od
sebe i svakog drugog ~oveka, postao rob greha i saradnik Satanin. Osloba|awem sebe od greha, lak{e se
osloba|amo tiranije qudske i tiranije prirode. Ovo
ka`em stoga, {to je tiranija greha najgora tiranija u
svetu. Poru~uje Sveti Apostol Pavle: Stojte u slobodi, kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u
jaram ropstva uhvatiti (Gal. 5,1).
Sloboda je najsimpati~nija stvar u svetu. I kad je
mrze, qudi joj se dive. Prema svakom aktu oslobo|ewa
svet se odnosi sa po{tovawem. Isto tako, svet se divi
i imponuje mu jedan ~ovek koji savla|uje slabosti svoje i hodi kao slobodan u odnosu prema ni`oj prirodi
svojoj.
Sloboda je najradosnija i najgroznija re~, koja se
ikada na zemqi ~ula. Ta re~ je palila ~ove~anstvo
kao ogaw i vitlala ga kao oluja trsku, kroz celu istoriju wegovu. Ta re~ je kravila srca robovima i zale|ivala du{u tiranima. Ta re~ je uvek bila melem na
rawenu pravdu i otrov na osionu nepravdu. Nema
sumwe, borba za slobodu ispuwava celu istoriju
qudsku. Prvo je ~ovek vodio borbu sa prirodom, a potom ~ovek sa ~ovekom sebi ravnima, koji su ga pritisli svojom vla{}u i silom, kao gospodari i tirani.
Tre}a borba je ve~ita borba ~oveka sa samim sobom,
sa ropskim bi}em u sebi, za jedno slobodno bi}e u sebi. Iz te borbe proisti~u ostale i to naj~e{}e negativne. Zato je sloboda skupqa od zlata, i suza, i `ivota qudskog. Ko to ne zna, ili ne}e da zna, cene}i suze

i `ivote qudske, taj lako pose`e rukom svojom na tu|e.

^estitaju}i vam praznik Hristovog Vaskrsewa,
praznik nad praznicima, ja vas molim da umno`ite
qubav svoju prema Vaskrslom Gospodu. Tako }e te
umno`iti qubav i prema svakom ~oveku, stvorewu Bo`ijem, za koga je Hristos postradao i pokazao mu savr{eniji put ka ve~nom `ivotu. U ovom ozbiqnom
vremenu, punom stradawa na pravdi Boga, uznosite molitve vaskrslom Gospodu, da vam otvori um i srce, da
bi razumeli ovo vreme i sebe postavili na najboqi
jevan|elski na~in. Postavili prema svakome bez obzira na veru, naciju, pol, boju ko`e ili u~ewe, a na
dobrobit mira i dobre voqe me|u qudima na ovim na{im prostorima i {ire. Treba zaslu`iti ulaznicu u
carstvo Hristovo, kome su se privoleli svi pretci
na{i. Da bi se sastali sa bezbrojnom vojskom an|ela i
svetiteqa. Te u horu sa wima slavili ve~nu pobedu
nad grehom, smr}u i |avolom sa pesmom:

Hristos vaskrse iz mrtvih

Smr}u smrt uni{ti
I mrtvima u grobovima
@ivot darova.
Hristos vaskrse, bra}o i sestre!
Hristos vaskrse, radost donese!
Mitropolit
dabrobosanski
Nikolaj

TUGA, @ALOST
Tuga je crv u srcu i nagriza majku
koja ga je rodila.
To je bolest du{e i tela; ona du{u
uzima u plen, a telo isu{ava... (Nil
Sinajski).
Ona kad se do~epa na{eg srca,
svaquje du{u sa visine svetog i dobrog nastrojewa, raslabqava i na
kraju ugu{uje: ne daje joj ni molitve
da vr{i sa obi~nom sr~anom `ivo{}u, ne dopu{ta joj ni da ~ita svete
kwige, koje su duhovno oru`je i lek,
ne ostavqa je na miru sa bra}om,
poslu{awa ~ini nepodno{qivim i
buntovnim, pomra~uje svako zdravo
rasu|ivawe, uznemirava srce i ~ini
ga izbezumqenim i opijenim i gu{i
ga pogibeqnim o~ajawem... Ona nagriza du{u, kao moqac haqine i crv
drvo...
Tuga ili `alost ponekad se ra|a
iz prethodne strasti (gweva, pohote,
privr`enosti imovini), kada se izgubi nada da }e neka strast biti
zadovoqena. Nekada i bez svakog
spoqnog uzroka odjednom napadne na
~oveka po dejstvu lukavog vraga...
Nikad se niko ne privoqava grehu,
ma ga r|avi primer na to navodio,
ako on ne bi u svome srcu imao skrivenu materiju toga greha. Primer
koji pred o~i iza|e samo o`ivi
skrivenu klicu strasti. Zato strast
sa korenom treba ~upati iz srca (Jovan Kasijan).
Postoje dve vrste `alosti, kojima
je okru`en svaki ~ovek pod suncem:
`alost za Bogom (po Bogu) i `alost
svetska. Bez jedne od wih nije mogu}e
pro}i ovaj `ivot. @alost svetska je
te{ka i ne obe}ava nagrade, a `alost za Bogom donosi sobom utehu i

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

veseli obe}awem ve~nog `ivota (Jefrem Sirin).

Koga tuga najvi{e snalazi
Koji voli svet, mnogo ima toga, a
ko prezire svet i sve {to je u wemu,
taj je uvek veseo.
Koji ima imovinu, kad do`ivi
{tetu gorko tuguje, a koji prezire
imovinu bez tuge je.
Slavoqubiv se `alosti kad ga
sramote, a smireni prima brukawe
kao svoga druga.
Ko prezire svetsko zadovoqstvo,
toga ne}e uznemiriti svetske pomisli (Nil Sinajski).
Tuga ne vlada onim ko je pobedio
strasti, a strasti je pobedio onaj koji je pobedio `eqe.
Tako, uzdr`qiv ne tuguje {to nije
do{ao do hrane, ~edan ne tuguje {to
nije u~inio sramno delo. Negwevqiv ne tuguje {to mu se nije dala
prilika da se osveti, smireni ne tuguje {to je li{en qudske po~asti,
onaj koji ne mari za sticawe imovine ne tuguje {to je pretrpeo neuspeh
i {tetu. Oni su u sebi potpuno ugasili sve takve `eqe, pa zato i ne
ose}aju tugu, jer onoga bez strasti ne
mo`e raniti tuga, kao {to ni strela
ne mo`e raniti onoga koji je obu~en
u oklop...
Ne daj svome srcu da tuguje, nego
te{i sebe Gospodom...
Ne misli da samo ti trpi{
nevoqe vi{e od svakog. Kao {to `ivome na zemqi nije mogu}e da izbegne vazduh, tako ~oveku koji `ivi u
ovom svetu nije mogu}e da bude bez
isku{ewa `alostima i bolestima...
Ne treba biti malodu{an u isku{ewima, ve} bodriti se molitvama i
dobrim delima, podra`avaju}i one
koji plove po moru. Oni, kad se podigne bura, pa`qivo gledaju na sve,
bdiju i prizivaju Boga u pomo}. Go-

spod ne prezire one koji Ga prizivaju u nevoqi... More nije uvek mirno,
i ovaj `ivot nije mogu}e preplivati
bez isku{ewa. Ali ako se budemo dr`ali vere u Boga, kao kormila, ono
}e nas odvesti u pristani{te `ivota...
Ako je na nas nai{la tuga, o~ekujmo
pribli`avawe radosti. Uzmimo za
primer one koji plove po moru. Kad se
na wih podigne vetar i silna bura,
oni se bore sa talasima, o~ekuju}i tiho vreme. A kad nastane ti{ina, oni
o~ekuju buru. Zato su uvek budni, da ih
iznenadni vetar ne bi zatekao nespremne i ne bi svalio u more.

Tako i mi treba da ~inimo. Kad

nas zadesi `alost i nevoqa, o~ekujemo olak{awe i pomo} Boga... A za
vreme radosti, o~ekujemo `alost, da
pri izobiqu radosti ne zaboravimo
na suze.
Ako si se re{io da uga|a{ Bogu,
budi dugotrpeqiv. Pogledaj na drev-

ne generacije i vide}e{ da su svi

sveti dostigli obe}awa postojanim
i dugim trpqewem. Zato da svakog
dana pobe|ujemo sebe, da i mi s wima
nasledimo carstvo nebesko...
Ako te neko kleveta u tvome odsustvu, pa ti drugi to saop{ti, ne
gwevi se na brata koji te klevetao,
ve} mu oprosti a klevetu pripi{i
vragu, koji time ho}e da zavadi bra}u. Pa ako te ko i u lice kleveta, ne
gwevi se ve} opra{taj.
^uo si neprijatnu re~ i tuguje{.
Ako si zaslu`eno pogo|en, raduj se,
urazumi se i postaraj se da se ispravi{ u svome padu. Ako si nezaslu`eno pogo|en, utoliko }e{ ve}u nagradu primiti, ako dobre voqe pretrpi{. I apostole su smatrali za zlo~ince, pa se nisu gwevili, niti negodovali, ve} se radovali {to su se
udostojili da pretrpe sramotu za
ime Hristovo (D.A. 5,41). Raduj se i
ti {to si se udostojio da bude{ rugan za ime Hristovo...
Seti se {ta je On sve pretrpeo radi na{ega spasewa... A mi ~ak ni re~
ne}emo da otrpimo Wega radi...
Ko `eli da ugodi Bogu i postane
naslednik Bo`ji po veri, da se nazove sinom Bo`jim... taj pre svega treba da se obu~e u dobrodu{nost i
trpqewe; da mu{ki podnosi sve `alosti, bede i nevoqe koje ga sretnu...
A sve to biva po Bo`jem ure|ewu,
koje popu{ta da svaka du{a bude isku{avana...
Zato ako ho}e{ da pobedi{ tugu,
nikad se ne `alosti ni zbog ~ega, nego ako te vre|aju, uznemiravaju i sramote, ne `alosti se nego se raduj.
@alosti se samo onda kad zgre{i{,
ali i u ovom slu~aju pazi na meru, da
ne bi pao u o~ajawe i propao... (Jefrem Sirin).
A. S.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

HRISTOS VOSKRESE
VASKR[WA PORUKA
Mnoge je vekova pro{lo od onoga dana, kada se po
prvi put ~uo Bo`anski pozdav: Hristos vaskrse. Tako
su i oni koji su u svom slepilu tra`ili smrt Bogo~oveka, bili za jedan ~as zanemeli. Do Hristovog raspe}a mnogi su na krstu umirali i nije se ni{ta naro~ito doga|alo, jer su to bili obi~ni gre{ni qudi.
Nema sumwe, sa golgotskog krsta potekle su u svet
nove misli, koje su iz osnova promenile poredak u
qudskom dru{tvu. Do tada se znalo, da je na{
Spasiteq proiza{ao iz plemena Davidova. Od onog
~asa kada je An|eo Bo`ji objavio Hristovo
vaskrsewe, saznalo se u svoj puno}i svojoj, da je na{
Spasiteq zaista Sin Bo`ji. Da je to taj koji je trebao biti predat radi na{ih grehova, i da vaskrsne radi na{eg opravdawa.... I oni koji su za trenutak bili zanemeli, boje}i se osvete Vaskrslog Hrista, brzo
se uveri{e, da On nije osnovao svoje carstvo na
zemaqi, niti je Wegovo carstvo onakvo kakvo qudi
prolivawem krvi osnivaju. Ono je carstvo qubavi
prema Bogu i bli`wima, carstvo mira, pravde, dobra,
milosr|a. To je novo carstvo koje ogrehovqeni qudi
ne poznado{e niti do|e u srca wihova.
Rimsko carstvo, a pre wega i posle wega, mnoga
carstva bila su i pro{la, Panonsko more je davno
isu{eno. Sve {to je ~ovek stvorio i stvara prolazno
je. Da, samo ve~na Sila mewa lice zemqi i izgled vasioni! Samo na{ Spasiteq i Wegova nauka vlada prosve}enim svetom. Neka oni koji sumwaju u ovu istinu
ne zatvaraju o~i pred ovim veli~anstvenim doga|ajem.
Oni koji `ele da ga vide neka idu u hramove, te veli~anstvene gra|evine podignute Imenu Wegovom i tamo }e te ga na}i. I vi{e od toga, On je u nama, svuda i
na svakom mestu.
Ka`u da je istorija u~iteqica `ivota. Tako bi
trebalo biti, ali da li je uvek tako? Evo ove godine
smo svi u Bosni i Hercegovini do~ekali i sa zabrinuto{}u proslavili svoj praznik. Sada kada nam je Bog
darovao mnoga dobra i dovoqne razloge da ni od koga
ne strepimo, opet je velika nesigurnost po svet na
Balkanu pa i {ire. Vidqiva je i ne mo`e se sakriti
~iwenica, ~ove~ansto je obolelo i pored materijalne
pomo}i treba mu duhovna i moralna pomo}. ^esto je

telo bolesno zbog toga, {to je duh u telu bolestan. Ne

ide telo ~ovekovo u ratove i revolucije, ako mu duh
ne komanduje. Da bi se ovaj svet izle~io potrebno je
prvo izle~iti wegov duh. On je danas zatrven mislima
o ratu. Svedoci smo ovovremenih doga|aja, gde se ho}e
revolucionarnim mislima izle~iti revolucija, to

jest, jednom novom vrstom rata i krvoproli}a. Da li

se otrovanom ~oveku daje jo{ vi{e otrova da bi se izle~io? Da li se promrzli me}e u sneg, da bi se otkravio? Zaista ne, jer je to jo{ ve}i otrov otrovanom i
jo{ ve}i mraz smrznutom. Demonsko jevan|eqe rata ne
sagoreva u plamenu rata. Jedan plamen rata uvek je
raspaqivao drugi plamen rata. Opijeni vinom nikada

se ne}e otrezniti konzumirawem rakije. Treba znati

da ve~ite neznalice uvek ponavqaju istu gre{ku.
Ima li leka ovome {to ceo svet zabriwava i stvara bojazan od sukoba daleko ve}ih razmera? Ima. Lek
je u povra}awu Bogu, me|usobnim bratskim odnosima i
dijalozima. Lek je i u pouci na onome {to se nama desilo u Bosni i Hercegovini. Hiqade majki ispratile
su svoje sinove u qute bitke, uzalud ~ekaju}i wihov
povratak. Hiqade sestara zavi{e se u crninu za bra}om, koji su nestali. Prijateqi tuguju za
prijateqima. Udovice pla~u za mu`evima svojim. Siro~ad pi{te za o~evima svojim. Mnogi tu`e za
ogwi{tima svojim. Kako Hristovo stradawe, tako revolucija, i svaki rat, bio on mali ili veliki, ne govori ve} vi~e: krv je qudska hrana naopaka. Nije
stra{no pogre{iti koliko je stra{no biti uveren,
da se prolivawem krvi mo`e do}i do dobrih
me|uqudskih odnosa. Ne bere se sa trwa gro`|e i sa
~i~ka smokve, izgovorila su Bo`ja usta. Stoga danas,
na ovaj veliki praznik mira sa Bogom i svakim ~ovekom, apelujemo da odgovorni ponovo pristupe razgovorima kako bi se na{la najboqa re{ewa, koja }e biti
korisna za sve. Ni~ija srdwa ne ~ini pravdu Bo`ju, a
na{i narodi znaju da dogovor ku}u gradi.
Tako }e se izgraditi sloboda, a ona je najsimpati~nija stvar na svetu. Treba isto tako znati da je to
najradosnija i najgroznija re~ na zemqi, koja se ikada
~ula. Ta re~ je palila ~ove~anstvo na ogaw i vitlala
ga kao oluja trsku, kroz celu istoriju wegovu. Ta re~
je kravila krv robovima i zale|ivala du{u tiranima.
Ta re~ je uvek bila melem na rawenu pravdu i otrov
na osionu nepravdu. Nema sumwe, borba za slobodu
ispuwava celu istoriju qudsku.
Sa ovim mislima i `eqom, neka odgovorni danas
pred istorijom, {to pre sednu za pregovara~ki sto.
Sa punim uva`avawem jedni drugih, i bez ikakvih
predrasuda da su nepogre{ivi, smireno i dostojanstveno donesu takve odluke, koje }e biti korisne po
ceo svet, a najvi{e po one kojih se najvi{e ti~u.
Sve vas pozdravqam pozdravom Hristovog
vaskrsewa, ovog hri{}anskog praznika nad praznicima, Hristos Voskrese ... i svima narodima radost donese.
Mitropolit
dabrobosanski
Nikolaj

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

@ITIJE PREPODOBNIH OTACA NA[IH

SV. EVTIHIJA I SV. FLORENTIJA
U Nursiskoj oblasti `ivqahu zajedno u
pustiwskoj usamqenosti dva mu`a u svetom
mona{kom liku; jednom be{e ime Evtihije a
drugome Florentije. Evtihije, zagrevan toplotom duhovne revnosti, stara{e se ne samo
o svom spasewu nego se briwa{e i o spasewu
drugih, i tru|a{e se da svojim du{ekorisnim
poukama i savetima mnoge du{e privede k Bogu; a Florentije, u prostoti svojoj, gleda{e
samo sebe, provode}i `ivot svoj u molitvama.
Nedaleko od obitali{ta ovih prepodobnih otaca nala`a{e se manastir. Dogodi se
da u tom manastiru umre ava,(nastojateq manastira), i monasi skupa do|o{e k Evtihiju i
umoli{e ga da im bude ava u wihovom manastiru. Odazvav{i se wihovim molbama Evtihije ode k wima i primi upravu manastira, a
druga svog Florentija ostavi da se sam podvizava na tom usamqeni~kom mestu, da ne bi
opustela mala crkva koju oni onde ima|ahu.
Ostav{i sam Florentije se stade moliti
svemo}nome Bogu da mu pomogne, da se mo`e
nesmetano podvizavati na tom usamqenom
mjestu. I jednoga dana izlaze}i iz crkve po
obavqenim uobi~ajenim molitvama, Florentije ugleda pred vratima medveda koji staja{e pognute glave k zemqi i ni~im ne
ispoqava{e svoju zversku narav, nego naprotiv kroto{}u svojom pokaziva{e da je poslan
od Boga k wemu da mu slu`i i radi. Razumev{i to sluga Bo`ji Florentije zahvali Bogu
{to mu je poslao takvog sa`iteqa. i po{to
prepodobni ima|a{e kraj svoje kelije pet
ovaca i ne be{e nikoga da mu ih pase i ~uva,
to on naredi medvedu rekav{i mu: Idi, i steraj ove ovce na pa{u, i pasi ih; a u dvanaest sati vrati se zajedno s wima.
I stade zver svagda raditi to, po{to mu
be{e nalo`eno da se stara o ovcama i da ~obanuje; i on, koji je bio navikao da se hrani mesom raskidaju}i lov, gladan pasija{e ovce savla|uju}i svoju zversku prirodu. A kada je ~ovek Bo`ji hteo da se posti do tri sata po podne, on je nare|ivao medvedu da se vrati sa ovcama u taj sat; i zver je tako postupao. Kada
pak nije imao nameru da se posti do tri sata
po podne nego je `eleo da uzme hranu u dvanaest sati u podne, medved se onda vra}ao u taj
sat u podne. Jednom re~ju, zver se poviwava{e
svakom nare|ewu ~oveka Bo`jeg, i ni u ~emu
ne pogre{i; jer nikada ne do|e u tri sata kada
mu be{e nare|eno da do|e u dvanaest, niti do|e u dvanaest kada mu be{e nare|eno da do|e u

tri. Jer toga zvera koga pot~ini ugodniku

Svome, sam Bog urazumi i nau~i da razume
star~evo nare|ewe i da izvr{uje voqu
wegovu. I po{to taj zver dugo vreme tako slu`a{e starcu, stade se po celoj zemqi toj {iriti slava o ~oveku Bo`jem Florentiju, jer
se svi divqahu tome ~udu: da zver pase ovce
slu`e}i starcu.
Me|utim, drevni vrag, |avo, podsta~e neke
na zavist; jer |avo kada vidi da dobri qudi sijaju slavom, tada on ulovquje zavi{}u one koji su pokvareni po naravi i `ivotu i vu~e ih u
pogibao. Tako, natutkani |avolom, ~etiri
monaha bla`enog Evtihija veoma pozavide{e
Florentiju, po{to u~iteq wihov ne ~iwa{e
~udesa, dok se Florentije, ostavqen wihovim
u~iteqem sam u pustiwskoj keliji, toliko
slavi zbog ~udotvorstva. I ovi zavidqivci,
uhvativ{i zasedu na mestu gde medved
izgowa{e ovce na pa{u, ubi{e medveda. Po{to se medved ne vrati k starcu u sat u koji mu
be{e nare|eno da se vrati, starac se uznemiri. Po~ekav{i do ve~era i videv{i da se zver
ne vra|a s ovcama, starac stade tugovati {to
mu se ne vrati medved, koga on iz prostote be{e navikao nazivati bratom.
Sutradan izjutra prepodobni Florentije
krenu u poqe da tra`i medveda i ovce; i na{av{i medveda ubijena, on se veoma o`alosti. No po{to marqivo ispita doznade ko je
ubio medveda, i stade plakati ne toliko zbog
pogibije medveda koliko zbog du{egubne zlobe ova ~etiri brata; i gorko rida{e starac.
A kada ava Evtihije saznade za `alost i tugu
prepodobnog Florentija, on ga pozva k sebi i
po~e ga te{iti. Tada ~ovek Bo`ji, obuzet velikim bolom, re~e pred licem ave: Nadam se
na svemogu}eg Boga, da }e oni koji su ubili
medveda koji im nije u~inio nikakvo zlo, dobiti jo{ u ovom `ivotu na o~igled svih kaznu
od Gospoda. ^im to ugodnik Bo`ji izre~e, odmah za re~ima wegovim sledova i samo delo:
jer ona ~etiri monaha bi{e iznenada pora`eni od Boga stra{nom gubom, te im istrule{e
svi udovi, i oni umre{e u toj bolesti.
Po{to se ovo dogodi, ~oveka Bo`jeg Florentija spopade veliki strah {to prokle onu
bra}u, i celog `ivota svog ne presta kukati
zbog te bratije, a sebe naziva{e najsvirepijim ubicom wihovim. Ovo pak u~ini svemogu}i Bog da se ovaj prost i vrlinski ~ovek ne bi
nikada vi{e usudio, kada je uvre|en, prokleti ikoga ustima svojim.

Ovaj bogougodni mu` u~ini i drugu ~udesnu

stvar. Kada se glas o wemu pronese svuda, k
wemu do|e izdaleka jedan |akon, da se udostoji
wegovih molitava i blagoslova. Ugledav{i
oko kelije prepodobnoga ogromno mno{tvo
zmija i raznih gmizavaca, |akon se strahovito
prepade i povika rekav{i: Slugo Bo`ji, pomoli se za mene! - U tom ~asu vazduh be{e ~ist
i nebo vedro, po{to sunce greja{e. Izi{av{i
iz kelije, prepodobni Florentije podi`e o~i
i ruke k nebu i stade se moliti, da Gospod otera odatle te gadove na koji ho}e na~in. I odmah zagrme grom i sinu muwa, te pobi sve zmije
{to se nala`ahu na tom mestu. Ugledav{i pobijene zmije, ~ovek Bo`ji Florentije opet pogleda u nebo i re~e: Eto, Gospode, pobio si ove
zmije, ali ko }e ih ukloniti odavde? - I odmah
posle ovih wegovih re~i dolete onoliko ptica koliko beja{e ubijenih zmija; i svaka ptica
uze po jednu zmiju, odnese je daleko i baci, te
se na taj na~in o~isti od zmija mesto na kome
prepodobni `ivqa{e.
Po{to sve dane `ivota svog provede u velikom bogougodni{tvu, sveti Florentije
pre|e u `ivot beskona~ni (547. godine). Tako|e i prepodobni ava Evtihije, po{to je
mnogo godina pasao povereno mu stado, i mnoge uputio na put nebeskog carstva, i mnoge rukovodio u spasewu, prestavi se Gospodu (oko
540. godine). I on koji za `ivota svog nije ~inio ~udesa, pokaza se ~udotvorac po prestavqewu svom, po{to Gospod proslavi slugu
Svoga: jer od ode}e wegove {to ostade posle
smrti wegove, davahu se isceqewa bolesnicima koji stradahu od raznih bolesti. I kada
je bivalo bezdo`dije i velika su{a, tada su se
qudi toga kraja sabirali, uzimali ode}u prepodobnog Evtihija, odnosili je u Crkvu pred
Gospoda, vr{ili molepstvije, prolazili sa
wom kroz sela, wive i ba{te, i odmah je Gospod davao ki{u, koja je bogato napajala
zemqu. Ovo jasno pokazuje kako je veliku silu
bogougodnih vrlina imala za `ivota na
zemqi unutra u sebi du{a onoga, ~ija
spoqa{wa ode}a, done{ena pred Gospoda, odvra|a{e gwev Gospodwi.
Tako se Bog u ova dva ugodnika Svoja
proslavqa{e tada ~udesima, i sada se wih radi proslavqa od nas slugu Svojih, i bi}e
proslavqen u beskona{ne vekove. Amin.
Iz @itija svetih
za avgust

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

ODGOVOR NA NA[U MOLITVU POSTOJI

U svetlim i radom ispuwenim danima
mog bra~nog `ivota retko sam mislila
na molitvu. Moj mu` i ja smo se voleli,
bili smo sre}ni, uvek spremni za smeh i
{alu; na{e jedino razo~arewe je bilo
{to nismo imali dece. I onda, odjednom
moj se mu` razboleo od raka na jeziku.
Izbezumqena od u`asa poku{ala sam da
se vratim unazad. Po~ela sam da se molim. Ali bila sam se toliko odvikla od
toga, da mi je svaka molitva izgledala
prazna.
Posle dugih i mu~nih meseci bolovawa, mu` mi je umro. Moja se molitva onda
promenila u: Gospode, pomozi da podnesem ovu samo}u i o~ajawe. Ali opet mi
je izgledalo da se moje re~i, kao neki
eho, bez odgovora vra}aju meni. Poku{ala sam da sama odlazim u {etwu. Ali svaki korak odvodio me je dubqe u moju sebi~nost. Sve sam se vi{e i vi{e gordo
ogra|ivala u svoju tugu.
Nailazila sam na qude koji su bili
nesre}ni. Oni kod kojih je vera bila jaka, bivali su sve odlu~niji i hrabriji.
Drugi pak, kao ja, bili su izgubqeni.
Srela sam ~oveka koji je izgubio jedinca
sina, udovicu stariju nego {to sam bila
ja, devojku ~iji su roditeqi izgoreli u
po`aru ... Svi smo mi govorili da smo se
molili Bogu za pomo}, ali da se ni{ta
nije dogodilo. Za{to tako? - pitali
smo se. Da li On odgovara na molitve
ostalih qudi? Da li to samo nama ne}e
da odgovori?
Koliko sam bila u zabludi uvidela
sam tek jedne hladne decembarske ve~eri, u stranoj zemqi, 16 meseci posle smrti moga mu`a.
U `eqi da izbegnem bolne uspomene
koje su me progawale u Wujorku, oti{la
sam u London. U po~etku sam bila vrlo
zauzeta oko tra`ewa zaposlewa, tako da
nisam imala mnogo vremena da mislim na
pro{lost. Ali kada se posle dve nedeqe
sve nekako uredilo, ponovo je u{la u mene stara panika zbog te{kog gubitka koji sam do`ivela.

I tako, jednom, da bih izbegla samo}u

svog pustog stana, {etala sam ulicama
ve} vi{e ~asova. No} je padala, a sa wom
i magla. Negde u daqini izbijalo je osam,
dok sam se spu{tala niz Old Bramptem
roud do Qinsgeita. Tu, skoro sasvim skrivenu u magli, ugledah jednu crkvu. Bila je
otvorena. Stara molitva po~ela je da se
pokre}e u mom srcu: Pomozi mi, pomozi i zlovoqno, bez nade, u{la sam unutra.

Bila je to malena crkva, hladna i vla`na. Nekoliko sve}a je gorelo i bacalo

slabu treperavu svetlost. Dok sam stajala i oklevala, ti{inu je naru{ilo iznenadno jecawe - prodorno jecawe ~oveka.
Moje prvo reagovawe bilo je strah.
Okrenula sam se da pobegnem, ali prigu{eni jecaji, tako puni bola, zaustavili
su me na vratima. Nerado, slede}i zvuk,
tra`ila sam po mraku dok nisam ugledala u jednoj klupi qudsku priliku.
Boja`qivo sam mu dotakla rame i tiho
upitala:
- Mogu li da vam pomognem?
Podigao je glavu. Bio je to mla|i lep
~ovek.

- Umrla je, rekao je uko~enim glasom,

umrla mi je `ena...
Kao da nije o~ekivao odgovor.
Sela sam kraj wega i kao da sam mu neki prijateq, otpo~eo je da mi pri~a. Pre
nekoliko godina do{li su iz Australije
u London, wegova `ena i on. Nije smetalo {to je zarada bila mala, {to je stan
bio tesan, pogotovu kad je jo{ do{la i
beba. Voleli su se i bili sre}ni sve do
pre dva meseca kada mu je `ena iznenada
umrla. Dani su mu od tada postali nekako
beskrajno dugi. Besane no}i bile su jo{
te`e...
- Nisam znao kako da nastavim `ivot.
Molio sam za pomo}, ali svakim danom je
bivalo sve gore. Svet je bio dobar prema
meni, ali...
Odjednom je u}utao. Dok sam poku{avala da u svom praznom srcu na|em koju
ute{nu re~, ponovo je progovorio i - wegove re~i bile su za mene pravo otkrivewe.
- Da, svi su bili tako dobri - ovaj
bra~ni par koji se brine o mom detetu,
susedi koji su zahtevali da svakoga dana
zajedno ve~eramo, pa onda svi drugovi na
poslu... Kroz svakog od wih Bog je odgovarao na moje molitve, ali ja nisam umeo
da slu{am...
Nisam umeo da slu{am. Kao da se ne{to rascvetalo u meni od ovih re~i. I ja
sam se tako|e molila za pomo}, ali zar
nisam o~ekivala samo neki dramati~an
odgovor koji bi na ~udesan na~in zbrisao tugu. A kada se to nije dogodilo - a i
za{to bi se dogodilo? - ja sam se okrenula od Boga, misle}i da su moje molitve
ostale bez odgovora. Ipak, Bog je uprkos
toga {to sam Mu okrenula le|a, odgovarao na moje molbe. O samo da sam imala
u{i da ~ujem!
Sede}i tu, kraj ovog nepoznatog ~oveka, po~ela sam da razmi{qam o proteklim mesecima.
Se}ala sam se:
Odmah s po~etka lekar mi je savetovao da se {to vi{e odmaram. Oti{la sam

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
u jedan mawi hotel na oporavak. ^im su
ostali gosti saznali da sam od skora udovica, stvorili su oko mene kao neku malu
prijateqsku armiju, smatraju}i da ne
treba da budem usamqena. Stalno su me
pozivali da zajedno izlazimo. Ali ja nikada nisam ni pomislila da su srda~nost
i toplina tih qudi bili odgovor na moju
molitvu: Gospode, pomozi mi da podnesem samo}u i o~ajawe.
Dok mi je mu` bio `iv nisam bila zaposlena, ali kada je jednom trebalo da
stupim u slu`bu pla{ila sam se da }e to
biti te{ko zbog mog nedovoqnog iskustva. No kada mi je posao bio preko potreban, srela sam `enu koja je spomenula
da ima prazno mesto u redakciji nekog
lista. Bila sam primqena. Ovaj doga|aj
sam onda shvatila kao sre}nu slu~ajnost.
Za prvi Bo`i} posle mu`evqeve smrti tri razne porodice, koje sam jedva poznavala, pozvale su me da taj dan zajedno
provedemo.
Moji susedi su budno pazili na mene
~im bi primetili da o~ajavam, brzo bi
me pozvali da se pridru`im wihovom
`ivotu.
Sekretarica izdava~ke ku}e u kojoj
sam radila, dolazila je prekovremeno da
bi me upu}ivala u posao. ^ak je ponekad i
ispravqala gre{ke koje sam iz nehata
na~inila.
Nailazila sam na toliko mnogo dobrog sveta...
I eto, trebalo je da ove no}i jedan ~ovek iz Australije i jedna `ena iz Amerike do|u u ovu samotnu londonsku crkvicu da bi otkrili {ta je pravi odgovor na na{u molitvu. Nisu to ~uda od
hrabrosti i nade koja se izlivaju na nas,
niti pak ne znam kako neobi~no i ~udesno isceqewe na{e bolesne du{e. Odgovor na na{u molitvu treba tra`iti u
sitnim, svakodnevnim doga|ajima, u tome - kada ve} skoro i{~ezla hrabrost
o`ivi toplinom prijateqstva, kada nam
plemenitost neke nepoznate du{e u~ini
dan svetlijim i radosnijim. To je, eto,
na~in kojim nam Bog poma`e da istrajemo u patwi i da nastavimo svoj `ivot.

Pamela Henel

10

NIKOLA TESLA
Tesla je u svom zavi~ajnom okru`ewu udahnuo mirise epski ovekove~enog kr{a, wemu je vite{ki duh
nasle|a, a odanost svome rodu svetiwa. Wegova je Lika stani{te svetlih grobova i onih zmajevski opevanih ideala, zemqa gde je poezija okvir istorijskog
pam}ewa i odraz nacionalnog ponosa. Tu se u`ilila
genijalnost wegovih predaka, a mo`da je i samom Tesli taj hercegova~ki, guslarski poj u du{i prokazao
tajne prirode i podario mo} uo~avawa nevidqivog.
Qubav prema srpskoj narodnoj tradiciji Tesla je
stekao u detiwstvu. Kasnije, u Americi, on je, uprkos
sna`nim izazovima nauke, davao odu{ka svojoj dubokoj
vezanosti za narodnu juna~ku pesmu, poku{avaju}i, u
maniru pravog rodoquba, da upozna svet sa lepotom
epskih slika. Nikola Tesla je gajio ube|ewe da bi
srpska nacionalna poezija, kad bi se mogla dobro prevesti, iznenadila civilizovani svet:

Narodna muzika i pesma su najve}e blago na{e

narodne kwi`evnosti i najdragoceniji nacionalni
kapital.
@iv primer Tesline privr`enosti narodnoj pesmi daje wegov susret sa Perunom Perunovi}em, gu-

slarom iz Crne Gore, pojcem koji je vek proveo pronose}i epsko nacionalno blago. Perunovi} se sreo sa
Teslom u Americi, posredstvom dr Paje Radosavqevi}a:
Meni je drago {to vas vidim. Za vas sam ~uo veoma pohvalno; vi ste vojnik i guslar. Ja volim gusle i
narodnu pesmu. Imam }irilicom {tampane sve narodne Vukove pesme i ~esto pro~itam po koju, koliko da
se osve`im narodnim duhom i ne zaboravim srpski jezik. Gusle su mi ostale u dragoj uspomeni jo{ dok sam
bio dete u Lici. Ja volim junake...
Tesla je tada od Perunovi}a, posle ~etrdeset godina, ponovo ~uo narodnu pesmu uz gusle:
Ve} u po~etku pevawa pesme Stari Vujadin primetio sam da sam na Teslu u~inio dobar utisak. U sredini
pesme Tesla se malo zanese, a niz obraz mu poteko{e suze. Mene to jo{ vi{e odu{evi, te sam sve sna`nije pevao.
Posle svr{ene pesme, Tesla ustade i sna`no mi ste`e
ruku, pa se okrete da Radosavqevi}u i re~e: - Gusle su
najja~a sila da osvoje du{u Srbinu!
Teslino interesovawe za nacionalnu kwi`evnost ne
podrazumeva samo wegovu qubav prema usmenoj ba{tini.
Wego{ev Gorski vijenac, ~ija mudrost, jezi~ko-umetni~ka i filosofska puno}a i svevremenost nadilaze
okvire lokalnog, pesme \ure Jak{i}a, Vojislava Ili}a,
a naro~ito Jovana Jovanovi}a Zmaja, Tesla je neizmerno
cenio i voleo. Odu{evqewe Zmajevim stihovima podstaklo ga je da, uz pomo} svog prisnog prijateqa Roberta
Xonsona, jedan broj Zmajevih pesama prevede na engleski,
me|u kojima su Pesma i pesmi, Tri hajduka, Luka
Filipov, Jadna majka i Ciganin hvali svoga kowa.
Ameri~ka javnost je, u jeku Teslinog nau~no-istra`iva~kog rada, ipak bila upoznata sa stihovima jednog Srbina, sa srpskom kulturom i umetno{}u, o ~emu se u toj
sredini vrlo malo znalo. ^asopis Century Magazine
je maja 1894. objavio Teslin tekst Zmaj Jovan Jovanovi} najve}i srpski pesnik dana{wice, u kome ovaj znameniti Li~anin ispoqava britkost spisateqskog dara, smisao za su{tinsko razumevawe Zmajevih pesni~kih poruka
i ve{tinu istorijskog tuma~ewa kwi`evnoumetni~ke teme. Tesla svoj tekst o Zmaju, ne bez razloga, po~iwe ilustrativnom pri~om o stradawu Srba na Kosovu, pomiwu}i najpoznatije epske junake - Milo{a Obili}a i Marka
Kraqevi}a.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Od te fatalne bitke pa sve do najnovijih vremena,

za Srbe je nastao mrkli mrak, sa samo jednom zvezdom na
nebu - Crnom Gorom. U toj pomr~ini nije bilo nade za
nauku, trgovinu, umetnost ili privredu. [ta su oni, taj
hrabri narod, mogli da sa~uvaju da bi odr`ali iscrpquju}u borbu protiv porobqiva~a? A to su ~inili bez
prestanka, mada je odnos snaga bio dvadeset prema jedan.
No, vo|ewe borbe je jedino zadovoqavalo wihove
iskonske nagone. Bilo je jo{ ne{to {to su ~inili: u
besmrtnu pesmu su ugra|ivali plemenita dela svojih
predaka, hrabra dela onih koji su pali u borbi za slobodu. Tako su okolnosti i uro|ene osobine na~inili od
Srba narod mislilaca i pesnika, i tako su postepeno
nastale wihove veli~anstvene narodne pesme, koje je
najpre sakupio wihov najplodonosniji pisac Vuk Stefanovi} Karaxi}, koji je tako|e sastavio i prvi
re~nik srpskoga jezika, sa vi{e od {ezdeset hiqada re~i. Te narodne pesme Gete je smatrao doraslim najfinijim proizvodima Grka i Rimqana. [ta li bi on mislio
o wima da je bio Srbin?
U atmosferi rodoqubivog zanosa, Nikola Tesla
nastavqa:
Zmajeve pesme su toliko su{tinski srpske da izgleda gotovo nemogu}e da se one prevedu na drugi jezik. Po o{troj satiri bez volterovskog otrova, po
dobronamernom i spontanom humoru, po fino}i i dubini izraza, one su izvanredne.
Prepiska izme|u Tesle i Zmaja, kao i ona izme|u
Xonsona i Zmaja, odi{e tonom po{tovawa i truda da
se pri prevo|ewu ne povredi ili ne izgubi izvorna
pesnikova ideja. Zmaj je, opet, kao umetnik koji,
osetqiv prema svom pesni~kom potomstvu, nagra|uje
nastojawa po{tovalaca, iskreno ganuo Nikolu Teslu
prilikom posete Beogradu 1892., kad je u trenutku najlep{eg raspolo`ewa na sve~anoj ve~eri izgovorio
prigodne stihove wemu u ~ast, odaju}i mu na taj na~in
dirqivo zemqa~ko priznawe zbog otkri}a od svetskog
zna~aja. [aqivo, ritmi~ki dopadqivo, prostonarodno u svojoj jednostavnosti, Zmaj se stihom obratio Tesli. Zmajeva pesma, Pozdrav Nikoli Tesli, obiluje
toplinom srpskog bratstva i srda~nosti. Tom prilikom, ganut, Tesla je rekao Zmaju da i u tu|ini uvek
rado ~ita, qubi i suzama zaliva wegovu poeziju.
Nikola Tesla je bio inspiracija mnogim na{im
pesnicima, me|u wima Aleksi [anti}u, Desanki
Maksimovi}, Branku ]opi}u. U nabujaloj pesni~koj
ma{ti Tesla je Prometej, ro|ak Peruna i gromov-

nika Ilije, Srbin velebnik, a guslar Perunovi}

ga, na svoj epski na~in, vidi kao krilatoga i vidovitoga, ~udotvorca i svetiteqa.

Tesline literarne ambicije, kao i wegovi kontakti sa zna~ajnim li~nostima iz sveta kwi`evnosti, poput Marka Tvena, ili poznata epizoda iz budimpe{tanskog parka, sa Geteovim Faustom, bacaju novu
svetlost na ovu tako bogato obdarenu i svestranu
li~nost. Vreme, u svom jednoli~nom i nezauzdanom toku, pripitomquje i svoja burna obele`ja, koja iz ovovremene perspektive izgledaju bezazlenije. Suvi{e
maglovito danas izgleda mogu}nost da je u po`aru Tesline laboratorije, marta 1895., sa mno{tvom dragocenih zabele`aka nestala i wegova pesni~ka zbirka.
A mo`da ona ipak postoji negde, ~ekaju}i da je otkrije uporni, nadom ohrabreni tragalac.
Branimir Jovanovi}

Bez nade nema zadovoqstva u nauci

i sve dok ~ovek nema ideala ne mo`e
biti sre}an. Religiozni ideal je veoma blagorodan i ~ini se da su veliki
reformatori, koji su davno postavili pravila pona{awa, bili u pravu u
svom zakqu~ku da su mirna egzistencija i kontiualno napredovawe ~ovekovo u su{tinskoj zavisnosti od
koncepcije Boga.

OD BOGA SE
NE MO@E POBE]I
Ponekad govore qudi jedan drugima: od tebe ne mogu nikada pobe}i. Ali je to nepravilno, jer ne samo
od obi~nog ~oveka, nego i od careva i kraqeva mogu}no je pobe}i i sakriti se. Ove se re~i ne odnose
samo na Boga.
Od Boga mi ne mo`emo pobe}i: ma kuda i kako begali, od wega se nikada ne mo`emo sakriti i pobe}i.
Sedi{ u svojoj ku}i, tu je Bog; ide{ putem, i tamo je
Bog s tobom; oti{ao si ma gde, Bog je i tu; nalazi{ se
u varo{i ili selu uvek je Bog s tobom; pobegne{ li
na kraj zemqe ili u pustiwu, Bog je tamo pre tebe;
htedne{ li da se sakrije{ u zemqu, morsku dubinu,
Bog je tamo; misli{ sakriti se u mraku, no}u od wega,
ali je slaba nada u to pribe`i{te, jer za nas postoji
dan i no}, svetlost i tama, za Boga nema tame ni no}i,
za wega je sve dan i svetlost. O~i su Bo`je svetlije
od sunca i vide u najtamnijim i najskrivenijim mestima sve qudske puteve.
Znaju}i ovo, Psalmopevac je vapio k wemu: Kuda
bi oti{ao od duha tvoga i od lica tvoga kuda bi utekao? Da iza|em na nebo, ti si onde. Da si|em u pakao,
onde si. Da se vinem na krilima od zore, i veselim se
na kraj mora, i onde }e me ruka tvoja voditi i dr`ati
me desnica tvoja. Da pla~em: ako me mrak sakrije; ali
je i no} kao videlo oko mene. Ni mrak ne}e zamra~iti
od tebe i no} je svetla kao ti, mrak je kao videlo.
Nikad od Boga nije mogu}no pobe}i i sakriti se.
O, bedni gre{ni~e! Kuda }e{ pobe}i od onoga, koji je svuda? Kuda }e{ se sakriti od onoga koji sve vidi? Zna{ li kuda be`i{? Begaj od wegove pravde,
blagosti i od suda Wegove milosti, jer koliko je neizmerna Wegova veli~ina, toliko je i velika Wegova
milost.
O Isuse! Sine ~ove~ji, pod krovom Tvojih krila,
na}i }u mir. Kao god {to se tice pod krilima svoje
matere skrivaju, tako }e se i gre{nici pod krovom
blagodati i ~ovekoqubqa Tvoga sakriti. Gospode, ti
si na{e pribe`i{te.
Tihon Zadonski

Nikola Tesla

11

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

MIR
Sin Bo`ji Isus Hristos si{ao je s
neba i umro na krstu, da spase gre{no ~ove~anstvo. Ostavio nam je svoju Bo`ansku nauku i oni, koji po toj nauci `ive,
sre}ni su i zadovoqni ovde na zemqi i
nasledi}e obe}ano ve~no carstvo na nebu. To je dar Bo`ji, koji je qudima doneo
Isus Hristos. Taj je dar tako veliki, da
je nemogu}e iskazati obi~nim re~ima
sve bogatstvo, koje on u sebi sadr`i. Taj
dar Bo`ji daje hri{}anima mir.
Nesumwiv je op{ti fakat, da u ~oveku
postoji neka naro~ita moralna sila, koja se zove savest, i da ~ovek, kad u~ini kakav prestup i stane pred tom silom - save{}u, ose}a du{evnu uznemirenost mu~ewe. Mogu}e je privremeno u}utkati
glas savesti; mogu}e je, da je ugu{imo
odavaju}i se u`ivawima i nasladama
ovoga sveta. Ali kad se ~ovek na|e sam
pred svojom save{}u, kada se udubi u sebe, onda iz dubine wegove du{e podigne
se silni glas savesti, ~as stra{an kao
grom, ~as we`an kao povetarac, i ako se
~ovek trudi da ga ne slu{a, ako on ho}e
da be`i od wega, to zna~i, da ga savest
ukorava i izobli~ava za ovo ili ono r|avo delo, da mu ona napomiwe grehe, koje
~ovek, mo`e biti, davno prikriva u svojoj du{i. Pod uticajem ovih ukora savesti, ~oveka obuzima strah, jer zna, da savest - ovaj tajni svedok - govori istinu,
da ni malo ne uveli~ava wegov greh i da}e ga Bog, koji ga preko savesti izobli~ava, osuditi i kazniti. I ~ovek u ovakvim trenutcima ili po~iwe da odri~e
bi}e Bo`ije, stara se da sebe ubedi da
nema Boga, odaje se grehu sa ve}om bezobzirno{}u, jer je sada on sebi jedini gospodar, nema ko da ga sudi za wegov rad i
predaje se satani; ili se ~ovek pokorava
sudu savesti, po~iwe sam sebe da osu|uje,

12

wegove se du{evne muke uve}avaju i osobito mu je te{ko. U ovoj muci ~oveku dolazi Hristos u pomo} sa svojom naukom.
I kad je ~ovek poznao sebe, kakav je u
istini, sa svima svojim porocima i nedostacima, on, kao da ~uje, kako mu Spasiteq veli: Sine moj, ne boj se hodi k meni, tvoji su gresi, koji uznemiruju tvoju
du{u, opro{teni. Ka`i sve, pa i najstra{nije i najve}e, koje nisi smeo poveriti
svome najprisnijem prijatequ i drugu, i
ti }e{ oti}i umiren, radostan, pun snage, jer je tvoj Spasiteq platio za tebe,
tvoj dug Bogu. A kada ~ovek dobije dar
opro{taja, neopisana radost ispuwava
srce wegovo i naro~iti mir razliva se u

wegovu du{u, onaj mir, koji svet ne poznaje, koji se ne mo`e re~ima iskazati,
koji se ne da opisati. U to vreme, kada du{a pro`ivqava ovo unutra{we stawe
mira, ~oveku se ~ini, da se ceo svet promenio, pa i qudi druk~iji izgledaju, {ta
vi{e mewa se odnos ~oveka prema materijalnim uslovima `ivota. Do ove moralne promene ~ovek je bio ube|en, da
wegova sre}a zavisi od materijalnih
uslova u wegovom `ivotu, sada pak,
wegova je sre}a u Bogu, koji voli, opra{ta, koji wegovo srce ispuwava neopisanom rado{}u i daje wegovoj du{i svoj
Bo`anski mir.

NERED U NAMA
Istina, da nered po sebi nikakvo
nije bezakowe. On nas u najva`nijim
du`nostima na{im ~ini zaboravnima, li{ava nas najdrgocenija vremena i ~ini nas jednom re~i nezadovoqnima. Ja poznajem dosta wih, koji
su Bog zna kako priqe`ni, no iz
uzroka toga, {to u mnogo ~emu i pri
kojekakvim malenkostima vreme
tro{e, nikakvo delo svoje nemogu
kao {to bi trebalo, da dovr{e. Zato, sine moj qubazni, razdeli vreme
tvoje koliko je mogu}e, s najve}om
pa`wom i ne rasejavaj misli tvoje,
da ono, {to ti je najnu`nije ne zaboravi{. Pri svakom delu tvom upravi
misli tvoje na odre|eni ti posao, i
sve, {to si dobro i korisno namislio, trudi se da izvr{i{. Ono {to
danas uraditi mo`e{, ne ostavqaj za
sutra i od sutra za danas, jer nije mogu}e, da onaj, koji se na poredak navikao nije, u poslu svome tako uspevati
mo`e, kao onaj, koji odre|ena na ta
pravila svoja priqe`no pazi; mnogo
je te`e biti ~oveku neurednu, nego
se na poredak naviknuti. Rasudi samo, kako je onome, koji je stvar kakvu
zabacio, pa ne mo`e da je na|e kad mu
najve}ma treba tumara, i okre}e se
ovamo, onamo, quti se, gubi vreme,
psuje, grdi. Eto {ta ~ini nered. Koji
svaku stvar na odr|eno joj mesto
ostavqa, onaj ne treba da je tra`i i
da od jeda groznicu na sebe navla~i.
Poredak ~uva nas od gweva, qutwe,
sva|e, psovke i drugih mnogih zala,
zato budi, sine qubazni, u vr{ewu
svakoga posla tvog ta~an, i trudi se,
da ti svagda iz ruku ~isto iza|e.
o. M.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

KORIST OD P^ELARSTVA
P~elarstvo se boqe ispla}uje nego ma koja druga
grana privrede, jer tu je potreban mali ulog i mali
prostor za postavqawe ko{nica. Ulo`eni novac isplati se za nekoliko godina, a ko{nice ostanu kao
kapital, koji svake godine lep prihod donosi.
Na jednom malom ostrvu kod Novog Zelanda
doseqenici su doneli i posadili vo}e, koje je lepo napredovalo i cvetalo, ali ploda nije donosilo, jer se vetrom nije moglo oploditi zbog vla`nosti koja u primorskoj klimi stalno vlada, pa
je cvetni prah vla`an i lepqiv i ne mo`e da se
raznese vetrom. Pomislili su, da klima nije
povoqna za vo}e i hteli su ga vaditi, ali na susednom ostrvu vo}e je lepo ra|alo, pa su va|ewe vo}a
odlagali. U tom je jedan novi doseqenik doneo
p~ele, i gle! vo}e u krugu p~eliwega leta donelo
je dosta ploda.
U Australiji i Novom Zelandu posejana detelina nije ploda donosila, jer nije bilo p~ela, pa
su seme iz Evrope donosili. Kada su tamo p~ele
prenete, od tada izvoze seme deteline.
Na Cejlonu, vanila se ve{ta~ki, rukom oplo|avala, s toga je bila skupa, a sad je jeftina jer su
tamo p~ele prenete i p~ele oplo|avaju vanilu.
P~elarstvo nam donosi direktnu i indirektnu korist. Direktna je korist, {to p~elari dobijaju od svojih p~ela med i vosak. P~ele ne daju isti prihod u svakom kraju, jer prinos meda zavisi od mesnih prilika i
okolnosti, a i od znawa i ve{tine p~elareve. Po prostranim poqima Bog je stvorio milione cvetova sa skupocenim mirisavim sokom - nektarom, koji nestane ako
se za vremena ne iskoristi. Taj Bo`iji dar u cve}u samo vredna p~ela mo`e iskoristiti i qudima dati, jer
p~ela leti sa cveta na cvet, skupqa slatki sok i unosi
kao med u svoju ko{nicu. Zanemarivawem p~elarstva
mnoga velika poqa cve}a ostanu neiskori{}ena, a kolika je to {teta? Te{ko je ta~nu procenu dati, ali
ipak mo`emo re}i, da vrednost od vi{e miliona ostane
neiskori{}ena. Kada bi se p~elarstvo svuda negovalo
kao {to treba, tada bi se popravilo narodno
blagostawe, na pr. jedna ko{nica u sredwoj godini do-

nese 10 - 20 kg meda, a u dobroj godini mo`e doneti preko 50 kg pa i 100 kg meda. U lo{oj godini ne dobijemo
ni{ta meda - ali te su godine vrlo retke - stoga mo`emo re}i, da jedna ko{nica godi{we prose~no donosi
oko 10 - 20 kg meda, dakle za dve do tri godine isplati
se ulog u p~elarstvo. U na{oj zemqi, u mnogo krajeva
ima dve-tri pa{e, pa se mo`e s uspehom p~elariti. Kad
bi se kod nas p~elarstvo vi{e ra{irilo, svaka ku}a
mogla bi imati meda za svoju potrebu, mawe bi se {e}er tro{io, i narod bi bio zdraviji.

zimi, i za vreme cvetawa vo}a wihov broj je mali.

P~ele prezime u dru{tvu i na prvim prole}nim danima iz ko{nice izle}e nekoliko hiqada p~ela
skupqaju}i med i cvetni prah. Ustanovqeno je da 88%
cvetova pose}uju p~ele, 5,5% divqe p~ele i bumbari i
6,5% ose, leptirovi i drugi insekti.
Ko jednom pa`qivo pogleda u ko{nicu i upozna
onaj red i raspored rada; onu qubav prema svome dru{tvu, pa vredno}u i istrajnost kojom p~ela radi ne za
sebe nego za svoje dru{tvo - svoj narod, toga }e zainteresovati `ivot p~ela, pa }e nastojati, da taj interesantan `ivot jo{ boqe upozna i pregledawe ko{nica za wega ne}e biti rad, nego zabava i razonoda, koja
svakida{we brige u zaborav baca, pa se ~ovek du{evno i telesno razonodi i osve`i. Kad se uzme u obzir,
da nam ta zabava i razonoda pored moralne i lepu materijalnu korist mo`e doneti, onda p~elarstvu treba
vi{e pa`we pokloniti.
***

U jednom slu~aju tuberkuloze ko`e na licu sa

mno{tvom krupnih kvrga primewivawe meda dalo je
sjajne rezultate... Pod uticajem mednih zavoja kvrge su
se brzo osloba|ale izumrlih gnojnih ~epova i odli~no zarasle: istovremeno, bolesnica je, u toku dvanaest dana, koliko je le~ewe trajalo, svakog dana uzimala po 60 grama meda podeqeno u tri mawe pojedina~ne doze.
Oplo|avawem vo}a i biqa, p~ele donose poqoprivrednicima indirektnu korist, koja je bar pet puta ve}a
od dobitka meda, a to na{i seqaci i vo}ari ne znaju,
ili ne}e da znaju. Tra`e}i slatki sok iz cvetova, p~ela
leti sa cveta na cvet i pri tome prenosi cvetni prah.
Pri izletu p~ela pose}uje samo cvetove od iste biqne
vrste, na pr. p~ela koja pose}uje cvet jabuke ne ide na
detelinu ili drugu vrstu cve}a.
Kolika je va`nost p~ela za oplo|avawe vo}a, vide}e se iz navedena dva-tri primera.
Na{ seqak ka`e da prvu detelinu ne vaqa
ostavqati za seme, nego drugu. A za{to? Prva je detelina bujna, cvet joj je du`i, p~ela ne mo`e da do|e do
slatkog soka s toga ne leti na wu, pa vrlo slabo rodi.
Kod druge deteline cvet je kra}i, p~ele pose}uju detelinu, pa je rodna, zato se ostavqa za seme.
Osim p~ela, jo{ bumbari i ose oplo|uju vo}e, ali
wihov je uticaj neznatan, jer kod wih samo `enka pre-

Nema~ki vojni hirurg Cajs je u mnogim svojim

publikacijama saop{tio da je za vreme Prvog
svetskog rata primewivao ~ist med za le~ewe traumatskih i gnojnih rana i pri tome dobijao odli~ne rezultate. Kod te{kih traumatskih povreda
on je posle prethodne obrade punio unutra{wost
rane medom, a zatim premazivao ranu medom i previjao. Posle 24 ~asa sva ne~isto}a iz rane izbijala je na povr{inu zavoja, dok su same rane izgledale potpuno ~iste. I tek posle toga pristupao je
wihovom za{ivawu. Zavoje je mewao svakog dana
do potpunog ozdravqewa, koje je po tvr|ewu dr
Cajsa nastupalo vrlo brzo. U ~lanku Med kao
spoqa{we sredstvo on navodi 1000 slu~ajeva potpuno izle~enih najrazli~itijih formi zaga|ewa
rana pomo}u meda.

13

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

RO\ENDAN NA[EG DOMA

- Jedna ispovest Otac mi je ve} poodavno preminuo. A i majka nekako ubrzo posle wega. Ostavili su mene jedinca sina. Dok su oni bili u `ivotu u na{oj ku}i visila je o
zidu ikona sv. \or|a a ispod we o praznicima svetlucalo kandilo. Za ikonom je bila zadenut buket
bosiqka, kojim je sve{tenik osve}ivao vodicu pred
slavu i druge praznike. I - se}am se - majka bi uvek
sprole}a iz tog osve}enog bosiqka uzimala seme i sejala nov bosiqak u ba{ti kraj ku}e. Dok su bili u `ivotu, iz wihovog razgovora i neskrivene radosti, koju
sam ~itao u wihovim o~ima, mnogo puta sam zakqu~io
da su neizmerno sre}no {to imaju sina, naslednika
svog, da im se ime ne zaboravi, da im se loza ne prekine.
Moj sagovornik tu obori glavu, na licu mu izbi
neka rumen a o~i zablista{e kao |ur|evdanska rosa
na proletwem suncu. Sa nekom skru{eno{}u pogleda
u mene kao da tra`i pomo} za svoju daqu ispovest.
- I jo{ ne{to - nastavi on sada prigu{enim glasom - ne{to {to je po wihovom shvatawu veoma zna~ajno: da im se slavska sve}a ne ugasi, da se \ur|evdan
u wihovoj ku}i i posle wih pomiwe i slavi, za napredak potomstva, za pokoj wihov. Ali, o~e dragi, wihova
se o~ekivawa nisu ispunila. Posle wih u mojoj ku}i
vi{e nije bilo ikone. Ni kandila, ni bosiqka, ni
sve{tenika. Ni one slavske |ur|evdanske atmosfere.
To su za mene, priznajem, bila pre`ivela shvatawa,
koja sam ja zajedno sa wima, po mome mi{qewu, zanavek sahranio.
Pogled mu zaluta u neku neodre|enost, malo se uspravi uz naslon stolice i nastavi.
- O`enio sam se i posle tri godine dobili smo sina. On je napredovao a mi smo nad wim bdeli. Bio je
sva na{a radost, idol u na{oj ku}i i ukoliko se pribli`avao wegov prvi ro|endan, mi smo se u`urbano
pripremali za sve~anost. Jer umesto roditeqske slave, odredili smo ovaj dan za na{u doma}u sve~anost,
za na{e ku}no slavqe. Do{ao je i taj dan. Ni{ta nije
bilo izostavqeno, ni{ta zaboravqeno. Sve je u na{oj
ku}i odavalo utisak velikog slavqa. Dok je na{ sin,
tek prohodao, nesigurnim koracima krstario po sobi
i izgovarao po koju re~, u ku}i se pilo, jelo, veselo

14

`agorilo i pevalo. Gosti, za ~ije smo se zadovoqstvo

mi u svemu starali, bili su o~igledno zadovoqni i
raspolo`eni. Bilo je lepih `eqa i zdravica u
zdravqe, napredak i sre}u na{eg slavqenika. A on
kao da je bio svestan ovog kulta, koji se ~ini u znak
wegove li~nosti, sve se nekako razuzdanije razigravao i {epurio, razgledao i po ku}i razbacivao tek
primqene poklone. Osobito prijatan utisak u~inila
je kitwasta i slatkore~iva zdravica na{eg prijateqa
Ivana, koji je po`eleo da nam sin poraste, da bude
sre}an, da ga u `ivotu o~ekuju uspesi u svakom podu-

hvatu, da bude ponos svima.

Nastade kratak tajac, kao da moj sabesednik sre|uje misli za daqi tok svoje pri~e.
- Sve se svr{ilo kasno u no} - nastavi on sada
o~igledno sa izvesnim uzbu|ewem. @ena ostade da bar
unekoliko dovede ku}u u svakodnevni red a ja se spremih na po~inak u sobi, gde je na{ sin ve} bio u dubokom detiwem snu. Nagoh se nad wegovom posteqom,
poqubih ga i legoh. Dugo sam se okretao ~as na jednu,
~as na drugu stranu, ali - sna nema. U glavi kome{awe
raznovrsnih misli, pred o~ima mi se ukazuje jasan lik
pokojne majke, pa oca, slika negda{we `ivotne atmos-

fere u na{oj ku}i i dana{weg ro|endanskog slavqa.

Sve je to obuzimalo moju du{u, srce, um, sve moje bi}e.
Ose}am kao neku laku groznicu. No} je odmicala a sa
wom i san sve daqe od mene. Ni opazio nisam kada je
`ena legla i od dnevnog umora, ve} zaspala. Ustanem,
pogledam kroz prozor u ba{tu, kroz koju je pirio topao proletwi povetarac. Pro{etah sobom nekoliko
puta pa opet legoh. Proslavismo ro|endan, mislim.
Lepo je bilo. Lepo je to slaviti ro|endan sinu. Prijatno je ~uti lepe `eqe uz zdravice. Ali - ali do|e
mi ne{to, iskrsnu u mislima neobi~no pitawe: Za{to, kako, u ~ije ime? Neka poraste, neka bude zdrav
i `iv, sre}an i dugove~an. - Strujnu mi kroz glavu.
@elim to ja, po`eleli su i svi na slavqu. @eli to
svaki roditeq. Ali... ko to deli zdravqe i sre}u, ko

to na kraju daje sam `ivot? Ja li~no osetih da to nisam ja. Ni Ivan, koji je govorio, ni ostali, koji su sve
dobro po`eleli. Ja `elim sve to, ali opet ose}am da,
po svojoj nemo}i, samo `elim. @elim da neko, neka
mo} van moje snage, ispuni te moje roditeqske nade.
Ose}am da bez te spoqa{we sile, moje `eqe ostaju
prazne. Pa koga smo mi to prizivali u pomo}, kome
zahvaqivali, u ~iju slavu smo sve ovo ~inili? Pomislih, ako je to tek onako, onda mi se sve ovo slavqe
u~ini otu`nim, nalik na pismo napisano ali nikome
ne upu}eno, na zov, koji nikoga ne doziva. A ~emu takav rad? Ne nemogu}e je, niko ne pi{e pismo bez

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

adrese ili da ga upu}uje na svoje sopstveno ime, niko

ne upu}uje zov vetru, to bi bio prazan posao. I ovde, u
ovom ro|endanskom slavqu mog prvenca, sa svim na{im `eqama i nadama, osetih da smo mi i nehotice,
nekako nevoqno i potsvesno zaronili u neki svet snage i mo}i, koja nama nije svojstvena. U glavi mi
odzvawa govor Ivanov, ni`u se re~enice jedna za drugom, kao da ih on sada u sobi preda mnom recituje, ali
ose}am onu prazninu, onaj nedostatak bez koga sve postaje prazno. Nema onog neophodnog: neka Bog da da
bude tako, Wemu hvala za sve. Ro|endansko slavqe {ap}e mi ne{to, pa to je ustvari molitva Bogu za sve
na{e `eqe i nade, blagodarnost na daru i mimo na{e
voqe. Bez toga priznawa, ovo slavqe bez sve}e i tamjana, bez ikone i bosiqka to je ustvari ba{ ono pismo, upu}eno bez dovoqne adrese i bez uredne marke
na wegovoj koverti. Ne znam za{to! Za{to da upu}ujem takvo pismo? Mo`da i ne bi stiglo gde treba.
Ubrisa zajapureno i lakim znojem oro{eno lice,
nalakti se i produ`i:
- Le`im i }utim - misli i ose}awa roje se u meni.
Prise}am se pro{losti, roditeqa, slave, ikone i
kandila. I neostvarenih nadawa mojih roditeqa. Setih se: ju~e je bio peti, a danas je {esti maj. \ur|evdan osvawuje, krsno ime mojih roditeqa - i moje.
Ustanem, pogledam na sat - ~etiri. Oni spavaju. Obukoh se i umih. I ako je davno bilo, se}am se gde bejah
sklonio na{u slavsku ikonu. Izvukoh je pokrivenu
slojem pra{ine i pau~ine, o~istih je i postavih na
mesto, gde je nakada stajala. Noge mi same klonu{e i
ja klekoh ispod we. Dugo sam se molio, od srca i
iskreno, kao {to je nekada majka ~inila. Ustadoh i
poqubih lik Svetiteqev. Oh, kako za`eleh da u ruci,
tako pred ikonom, dr`im pripaqenu vo{tanicu. Ali
gde sada da je na|em? Vratih se ponovo u sobu sinu i
`eni.
- Ustani, probudih je, probudi i dete.
- Rano je jo{, re~e ona, ne}e{ vaqda na posao sada?
- Ustanite, danas je \ur|evdan, na{a slava. Danas
je ustvari ro|endan na{eg sina. I moj. I tvoj. Ro|endan na{e ku}e.
Moj sabesednik zavr{i svoju pri~u, iz grudi mu
izlete dubok i sna`an uzdah a lice mu se ozari:
- O~e, nabavi mi, molim te, kandilo za moju ikonu
a u nedequ do|i da krstimo moga sina!

GOVORE DA NEMA BOGA.....

A gde je nestao? Hiqadama godina je
postojao, pa je odjednom nestao? Mo`da
su Ga ateisti zamenili i nazvali prirodom?
Jedanput sam u {koli, u ~etvrtom razredu, razgovarao sa decom i postavio im
ovakvo pitawe:
- Ka`ite, deco, {ta je to priroda?
Devojka iz prve klupe je podigla ruku
i rekla:
- Priroda - to je sve {to nas okru`uje.
- Hajde sada da ta~no analiziramo {ta
je sve to {to nas okru`uje. Pod prirodom podrazumevamo sunce, mesec, planete, zvezde, vazduh, zemqu i sve {to je na
woj, vodu i sve {to je u woj. A recite mi:
da li su sunce, mesec, planete... `ivi?
Deca odgovaraju.
- Nisu, jer odgovaraju na pitawe
{ta.
- A imaju li oni razum?
- Naravno nemaju.
- Ali, u tu prirodu, - ka`em ja, -spada
i ~ovek, `ivotiwe i ptice. Jesu li oni
`ivi?
- Jesu, jer odgovaraju na pitawe ko.
- A ko od sve prirode koja nas okru`uje ima stvarala~ki razum?
- ^ovek.
- Ta~no. Hajde sad da jo{ jednom istaknemo da su sunce, mesec, zemqa, voda - ne`ivi i da nemaju razum. A kada na primjer lete avion i ptica da li u letu li~e
jedno na drugo?
- Da, zato {to je akademik @ukovski
model aviona uzeo od ptice.
- Recite, deco, - nastavio sam sa
pitawima, pticu mo`emo ubiti i opipati joj ko{~ice, a isto tako mo`emo rastaviti avion na delove. A {ta je lak{e
sastaviti: avion ili pticu?... Naravno,
sasvim je jasno - avion, jer pticu jo{ niko nikada nije sastavio. Ko je konstruktor aviona?
- ^ovek.
- A ko je konstruktor ptice?

- Priroda, - jednoglasno su odgovorila deca.

- Dobro, - ka`em ja, - a ko od prirode
koja nas okru`uje ima stvarala~ki razum?
- ^ovek.
- Mo`e li ~ovek da stvori pticu?
- Ne mo`e.
- Kako je nerazumna, ne`iva priroda
mogla da stvori `ivu pticu? Po{to je
~ovek tako|e deo prirode, ispada da je i
wega stvorila narazumna, ne`iva priroda. Ili je mo`da on sam stvorio sebe?
Uzeo odnekud ruke, noge, glavu.... To je
neobi~no.... Mo`da su se sunce, mesec,
planete, vazduh, zemqa i voda skupili i
po~eli da razmi{qaju: kako stvoriti
pticu? Dakle, ko je konstruktor ptice?
- Polovina razreda odgovara: Bog!,
a druga polovina: Priroda.
- Ako je sve stvorila priroda, zna~i
da je postojalo vreme kada we nije bilo;
i kako je onda ona mogla da se stvori?
Treba se popeti na jednu stepenicu vi{e
i postaviti sebi pitawe; a ko je tako razumno stvorio sve u prirodi? Qudskom
razumu to nije mogu}e, to mo`e samo Vi{i Razum. Taj Vi{i Razum jeste Gospod.
- Bog - to nije deda sa bradom, koji leti iza oblaka. Gospod - to je naj~istiji
Duh. Boga niko nikada nije video, ali se
On ~esto otkrivao i otkriva se qudima.
U na{em `ivotu ima mnogo toga {to mi
ne mo`emo golim okom videti ili opipati, ali ipak znamo da to postoji: tako,
na primer, ne vidimo razum, ne vidimo
qubav, ne vidimo da je vazduh ispuwen
radio-talasima, koji nose qudske misli... I da bismo shvatili {ta je qubav,
treba da zavolimo; da bismo videli radio- talase, potreban nam je specijalni
aparat. Tako je i u duhovnom `ivotu: kada se ~ovek okrene Gospodu, kada podesi
svoj aparat - du{u, on onda vidiBoga,
spoznaje Ga i dobija mno{tvo dokaza i
svedo~anstava o tome da Gospod postoji.

o. Milosav Gvozdi}

15

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

KAKO SE IZBAVITI OD UNINIJA?

Obi~no se u ~oveku de{ava postojano
uninije onda kada u wemu nema molitve.
Posebno je to kod gordeqivih qudi, kod
onih koji osu|uju bli`wega, tra`e mu
dlaku u jajetu. Takvim qudima mo`e{
govoriti da ne treba tako da rade, uninije ih mo`e sasvim iscrpeti i dosaditi
im - ali, oni ne}e ni{ta shvatiti. Oni
`ele da budu svuda glavni, svuda da zabiju nos, sve da znaju i svima da doka`u svoju pravi~nost. Takav ~ovek postavqa sebe veoma visoko. A kada nai|e na otpor,
onda se doga|aju skandali, padaju uvrede blagodat Bo`ija se povla~i i ~ovek pada
u uninije. Posebno ~esto pada u uninije
onaj ko se nije pokajao za svoje grehe. Du{a wegova se nije pomirila sa Bogom.
Za{to ~ovek nema mira, spokoja i radosti? Zato {to nema pokajawa. Mnogi
ka`u: Kajem se. Ali, kajati se na re~ima, iskqu~ivo jezikom - to nije dovoqno.
Ako si se ti pokajao {to si osu|ivao i
imao zle pomisli - onda vi{e nemoj ~initi te iste grehe po re~ima sv. apostola Petra, sviwa se okupala, pa se u blatu vaqa ( Petr. 2,22). Ne vra}aj se u to
blato i onda }e ti du{a uvek biti spokojna. Ako nam se, recimo, desi da nam
do|e bli`wi i uvredi nas, treba to pretrpeti. Te{ko tome ~oveku koji je dugo
vremena sebi nabijao cenu i visoko mislio o sebi, pa ga je odjednom neko smirio! On }e se, svakako, pobuniti, bi}e
nezadovoqan, uvredi}e se. Takav je put
gordoga ~oveka. A smireni misli da, ako
su mu ne{to i prigovorili - zna~i da tako treba, da je zaslu`io...
Na{ put hri{}anski je ovaj: da ni o
kome ne govorimo ni{ta lo{e, da nikoga
ne ozloje|ujemo, da sve trpimo i svima da
donosimo mir i spokoj. A na svoj zli jezik da nalo`imo epitimiju, da mu ka`emo: ^itav `ivot si brbqao - sad je ve}
previ{e! Prihvati se molitve. Ne}e{?
E, pa primoraj se!.
Ako je uninije upravo do{lo, tek po~elo da deluje - otvarajte Jevan|eqe i
~itajte dok demon ne ode od vas. Ako, na

16

primer, alkoholi~ar po`eli da popije i

ako shvati da ga je napao demon, neka
otvori Jevan|eqe, pro~ita nekoliko
glava - i demon }e smesta oti}i. I tako je
mogu}e pobediti svaku strast od koje ~ovek pati. Po~nimo da ~itamo Jevan|eqe,
prizovimo u pomo} Gospoda - i odmah }e
demoni oti}i. Ovako je bilo sa jednim
monahom: on se molio u keliji, kad mu do|o{e demoni u vidqivom obliku, uhvati{e ga za ruke i po~e{e da ga vuku
napoqe iz kelije. On se upirao rukama o
dovratak i zavikao je: Gospode, kako su
demoni postali drski - da nasilnim putem iz kelije izvla~e ~oveka! I demoni
odmah i{~ezo{e, a monah se opet obrati
Bogu: Gospode, za{to ne pomogne{? A
Gospod mu odgovara: Pa, ti mi se ne
obra}a{. ^im si mi se obratio, odmah
sam ti pomogao.
Mnogi ne vide milosti Bo`ije. Bivali su razni slu~ajevi. Jedan ~ovek je
stalno roptao {to mu Majka Bo`ija i
Gospod ni u ~emu ne poma`u. Jednom mu se
javio An|eo i rekao mu: Seti se kako si
jednom plovio u ~amcu sa prijateqem, pa
kako se ~amac prevrnuo i tvoj prijateq
je potonuo, a ti si ostao `iv. Tebe je tada
spasila Majka Bo`ija - ona je ~ula i
usli{ila molitve tvoje majke. A sada se
seti kako ste se vozili u ko~iji, pa kako
se kow trgnuo u stranu i ko~ija se prevrnula. Sa tobom je sedeo jedan drug - on je
poginuo, a ti si ostao `iv. I stade An|eo da mu nabraja jo{ mnogo slu~ajeva
koji su se s wim dogodili u `ivotu - koliko puta mu je pretila smrt ili neka
neprijatnost, a sve je prolazilo mimo
wega...
Mi smo prosto slepi i mislimo da se
sve to doga|a slu~ajno, pa zbog toga nismo ni zahvalni Gospodu {to nas spa{ava od nevoqa i beda.

Sve{tenik se nalazi izme|u vatre

i vode; krene na levo - vatra ga pe~e,
krene na desno - voda ga potapa.

ZBOG ^EGA SAWAMO

STRA[NE SNOVE
Kada ~ovek prebiva u gordosti, kada sve darove i
sposobnosti koje mu je Bog dao pripisuje sebi i
stavqa sebe iznad ostalih, misle}i ja nisam takav
ili ja nisam kao svi drugi - onda blagodat Bo`ija
odstupa od wega i vi{e ga ne {titi. A greh gordosti
je najstra{niji, po{to ~ovek krade i otima od Boga i
pripisuje sebi. Nalaze}i se u takvom - bezblagodatnom stawu, ~ovek kad legne da spava mo`e videti sebe
u snu u stra{nim situacijama. Mogu ga napadati neki
stra{ni, crni qudi ili ga terati psi i neke druge
zveri, ili krene da presko~i veliki jarak, pa proma{i i po~ne da pada, pa se od straha probudi. Probudi
se i obraduje {to je sve to samo san. Napadaju ga svakojaki gmizavci, zmije. Sva{ta se u snu mo`e videti!
Kroz takve snove nam Gospod pokazuje da mi `ivimo
nepravilno. Kada ~ovek uvidi svoje grehovno
`ivqewe, kada shvati da `ivi samo od milosti Bo`ije i da se s nama ni{ta ne doga|a bez voqe Bo`ije, kada sebe preda Bogu - tada }e sve biti kako treba, zapo~e}e blagodatni `ivot. Kada dozvolimo Bogu da On
Sam ustroji na{ `ivot, tada }e nam se du{a uspokojiti.
Naravno, i svete qude pla{e demoni, ali, tada ve}
nije stra{no - wih ~uva blagodat Bo`ija.
TORBA SRE]E
Torba na{e zemaqske sre}e uvek je poderana. [to vi{e u tu
torbu trpa{, trpa{, to se vi{e iz
we prosipa. Najneiskusniji u bo`anskoj mudrosti nose najve}e
torbe, a mudraci hode sasvim bez
torbe.
Ako se raduje{ {to kod tebe
nije ovaj slu~aj, te {to tvoja
torba ne izgleda poderana, a ti
oslu{ni komandu smrti, jedan,
dva, tri - i ti }e{ se osetiti na
ivici groba, u kome }e te pritiskivati ne samo zemqa nego i tvoja
prepuna torba sre}e, koja udvostru~ava tamu i te`inu groba.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

KAKO SE PONA[ATI U BOLESTI?

[TA JE U TOM PERIODU VA@NO ZA ^OVEKA?
Najva`nije od svega je - ne zaboravqati biti blagodaran Gospodu za
sve. Kada nam do|e bolest, dobro
upamtimo ovo: {to je ve}a bol, vi{e
je potrebno blagodariti Gospodu.
Govorimo: Slava Ti, Gospode. Ova
bolest mi je data zbog nekih grehova.
To mi je potrebno radi o~i{}ewa,
pa ~ak je premalo. Potrebno mi je
jo{ vi{e nevoqa i bolesti - toliko
imam grehova! Ako tako budemo Bogu blagodarili, prevr}u}i se (u bolesti) s jednog boka na drugi, onda }e
nam Gospod dati snage. Du{a }e se
tada brzo o~istiti od grehova.
Poznavao sam u Po~ajevskoj lavri
nekog jero|akona Gerasima, koji se
bio stra{no opekao: izgorele su mu
ruke, le|a, stomak. [est dana je stajao na kolenima, jer mu je bilo nemogu}e da legne. Nije uop{te zaroptao
iako su mu ruke bile skoro sasvim
crne, izgorele. Nijednom nije zaroptao. Pri~e{}ivali su ga svaki dan.
Kroz 6 dana, preselio se u Ve~nost.
Kada mu je bilo opelo, na praznik
Vavedewa Presvete Bogorodice, rekao sam narodu u propovedi da se mole za wega. Posle slu`be sam oti{ao u keliju, prilegao i tada ga odjednom ugledao. Stoji na onom mestu
na kome je goreo i govori mi: Hvala
ti mnogo. Ja sam - `iv. Zna~i da se
narod pomolio za wegovu du{u.
Potrebno je, dakle, blagodariti
Bogu u bolestima, a ne roptati. Mnogi dobri qudi su ~ak molili Boga da
im po{aqe neku bolest. Treba nositi neki teret na svojim ple}ima,
imati neki bol. Zdravi qudi su ranije nosili na sebi vre}e sa peskom
ili te{ke verige. A od nas se ne tra-

`i drugo osim da blagodarimo Bogu

u bolesti. Gospod zna ako nas boli jetra, ili srce i glava. Gospod zna kome je {ta potrebno za spasewe i
o~i{}ewe du{e. A mnogi od nas su
toliko zla naneli bli`wem! Ponekad uzastopce nekog kiwimo i du{u
mu iznuravamo, a nas ne dozvoqavamo
ni da taknu. Bolesni smo, nervi su
nam popustili. Ja takvim bolesnicima ~esto ka`em: Va{e nerve
treba izolovati. Znate li kako se

iskre ogoqeni provodnici? I kod

~oveka je sli~no: blizu je infarkt
tu gde su nervi popustili. Unutra
se iskri - iz srca ide ogaw, dim i
smrad. Potrebno je izolovati nerve
prostosrda~nim pokajawem (setiti
se svih grehova), ne povr{nim, ve}
detaqnim. I treba se smiriti, trpeti sve i svakoga. Tada }e se na{i
nervi u~vrstiti.

IZVOR MILOSRDNOG
NEPRIJATEQA
Ovo se dogodilo u Aravijskoj
pustiwi. Pored usahlog izvora ustavio se stari arab radi odmora. Ose}ao je `e|, ali nije hteo uzeti tikvu
s vodom, jer je znao, da za dva dana hoda na svome putu ne}e na}i vode. U
tom trenutku, povode}i se, kladencu
je pri{ao mlad ~ovek.
Vode, vode... moli on pru`ju}i
ruke. Starac je tu`no zanihao, glavom, rekav{i: kladenac je suv.
Umirem od `e|i: ve} tri dana nisam okusio ni kapi vode. Starac mu
tada pru`i sud sa vodom.
- Stani... Ti si iz plemena Samaila, re~e mu mladi}.
- Da...
- Poznao sam po tvome prstenu. Ja
sam iz Ashadida, neprijateq tvoga
plemena i ti mi ne mo`e{ dati vode.
- Pij, kratko odgovori starac.
Mladi} uze sud i stade piti.
- A sad idi sa tim sudom za dva dana
do}i }e{ do oaze.
- O~e... [ta }e s tobom biti!!
- Ja }u ostati ovde, jer ja sam star a
ti si mlad. Kad do|e{ domu, reci kako se poneo hayi Samail.
Mladi} po|e pa se opet vrati i re~e: ima{ li dece, sinova, k}eri, unuka?
- Nikoga, re~e starac i mladi} po|e spokojan.
Starac je slagao. Imao je dece.
Pro{lo je nekoliko dana. Ashadid se vrati kladencu s vodom i kamilom, ali starac be{e mrtav. Ali
pored wegova tela tekao je izvor `ive vode, koji je izveo Gospod - za spomen dela milosr|a. Izvor ovaj nazvat je izvor milostivog neprijateqa.

17

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

RADI
Svaki `ivi ~ovek mora raditi, jer je
svakome potrebna hrana, odelo, ku}a ili
stan, a sve ovo se dobija radom, trudom.
Mo`e ne raditi onaj ~ovek, kome ne bi
bila potrebna hrana i odelo a `iveo bi
pod otkrivenim nebom. A po{to je to nemogu}e, to i ~ovek ne mo`e ne raditi, jer
mora vr{iti du`nosti porodi~ne, dru{tvene i dr`avne.
Bog je darovao ~oveku `ivot, i Bog mu
je zapovedio da radi u `ivotu. Ovo neka
svaki zapamti i neka radi svoj posao
usrdno, bez `losti, bez roptawa na svakodnevni svoj rad. Ako je tvoj posao te`ak i umoran, ako sa znojem i te{ko}ama
zara|uje{ izdr`avawe, seti se, da na
zemqi samo onda ne}e biti te{kog rada,
kada na woj ne bude greha. Ako tvoj posao
zauzima sve tvoje vreme i nema{ odmora
i mira, seti se i te{i, jer tvoj stalni rad
~uva te od greha, kojim je bogat qudski
narod.
Lenost i nered prvi su povod grehu.
^ovek ne mo`e biti bez rada. Ko se ne
trudi, ne radi svoj posao, taj se odaje neradu, porocima. Ko su skitnice, ko lopovi, varalice, la`qivici, ko krivci,
klevetnici i parni~ari? Sve su ovo
qudi neradnici, lewi koji ne rade svoj
posao i po{teno se ne trude. Nau~ite ih
radu, oni }e se ostaviti od svojih poroka
i posta}e qudi po{teni i dobri.
Ne radi samo onaj ko ore svoju zemqu,
ili ko slu`i. Kao {to u svakoj ku}i i u
obi~nom `ivotu ne rade svi jedan posao,
ve} jedan u poqu, drugi na gumnu, tre}i
ku}i, ~etvrti kod dece itd. Tako i u velikoj porodici ili dru{tvu u svim slojevima, u svim zvawima, zaposleni su i
rade; i svaki ~ovek u svom radu, ~emu je
prilagodan, ~emu je nau~en i gde je
postavqen ovo i radi, i ovim radom donosi koristi dru{tvu a sebi zara|uje
izdr`avawe.
Svakome je poznato, da u tako velikom
dru{tvu, kao {to je dr`ava, nemogu}e je
biti bez zemqodelca, trgovca, upravqa~a, sve{tenika, vojske, u~enih qudi ve-

18

{taka, umetnika itd. Razni qudi u dru{tvu biraju sebi razne poslove i trude
se u svom radu.
Neko misli da u vi{im poslovima i
du`nostima u dru{tvu nema posla, rada
i briga. Uzalud ti tako misle. Kada je
zemqodelac svr{io svoj dnevni posao i
odmara se, u to vreme u sred pono}i koliko wih rade i lupaju glavom nad dru{tvenim poslovima? Onamo upravqa~i
misle o blagostawu naroda, tamo se sudija trudi da presudi spor parni~ara, nau~nici rade na nauci, na koristi na{eg
obrazovawa i prosve}ewe itd.

Zato svaki neka radi da je proslavqen

u dru{tvu, to je du`nost na{a na zemqi.
Ali mi nismo stvoreni za zemqu ve} za
nebo. Posle rada i briga zemaqskih uznesimo svoj um i srce gore, otkrijte pred
Bogom svoju du{u, blagodarimo mu i molimo mu se, od rada pre|imo molitvi, od
molitve radu.
Opomenimo se da, svaki po{ten rad ne
samo da je sredstvo protiv lewosti, svakog dela i poroka, ve} i sredstvo za dostignu}e ~istote du{e i budu}eg bla`enstva.

SUJEVERJE
Ima takvih pojava u `ivotu, koje mogu
sa svim slu~ajno do}i jedni za drugim i
ako nisu vezani me|u sobom zakonom
uzro~nosti i posledica. Ako ovim pojavama, koji sasvim slu~ajno nai|u jedni za
drugim, pridamo zna~aj uzroka i posledice, onda padamo u zabludu, i predrasude, kao npr, kad za jedan sto sednu trinaest lica, smatra se za nesre}u, samo zato
{to je nekad, nekoga postigla kakva nesre}a, a bilo je za stolom trinaest lica;
ili nekome zec, ma~ka, il ko sa praznim
sudovima pre|e put; ili kad kukumavka
na ku}i ili drvetu u dvori{tu vi~e-kuka; ili kad pas zaurli~e itd.
Deca, koja su qubopitqiva i dovoqno
nepoznata sa spoqa{wim svetom i prirodnim zakonom, lako mogu pasti u zablude, imati predrasude, biti sujeverna,
a sve {to se u detiwstvu usvoji, ~esto u
jednoj ili drugoj formi ostaje za ceo `ivot, smeta umnom i moralnom razvitku
~ovekovom.
U na{em narodu ima zabluda, predrasuda i praznoverja a ovo utvr|uje povr{nost i detiwstvo u veri. Vera,
primqena srcem, izra`ava se u ose}ajima i igri uobra`ewa. U ~oveku sa
detiwskom verom nema sumwe, niti
`eqe za ispitivawem, istra`ivawem i
razmi{qawem o svojim obi~ajima i
ube|ewima, o svojim verovawima i
te`wama. Ona vodi ~oveka i neda mu da
se osvrne ni desno ni levo, ni natrag i on
je iskreno slu{a. Zato mnogi misle, da je
ovakva vera iskrena i jaka, jer su ovakvim qudima razumqive spoqa{we pojave, koje na wih ~ini dubok uticaj i posretstvom wih pristupa~na im je Bo`ja
istina.
Ne velimo da su oni bezverni, ali nisu u stawu dati odgovora wihovim visokim ose}ajima.
Oni gorke suze liju za vreme propovedi s crkvene predikaonice, a na pitawa
da li su razumeli ono {to je sve{tenik
govorio? Odgovaraju: Bog zna. Za{to

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
pla~ete? pitate vi, i oni vam obja{wavaju: zato, {to sebe smatraju za velike
gre{nike.
Kod ovakvih qudi vrlo }emo ~esto nai}i na pogre{no razumevawe hri{}anskih istina; izme{ano jevan|eqsko u~ewe i predawe Crkveno sa najni{tavnijim, izopa~enim pojmovima; pretpostavqewe sujeverja `ivoj i pravoj zapovesti
zakona Bo`ijeg; tajanstveno gledi{te
na bi}e i rad ~ovekov i na prirodu koja
ga okru`ava.
Na taj na~in, varnica detiwe vere,
koja tiwa u ~ove~ijem srcu; a koja se ne
hrani poznavawem istine, kao da je ba~ena na pustom mestu i jako se raspali pri
duvawu pogodnog vetra, ili pak sa svim
is~ezava.
Sujeverje je nedostojna glupost za ~oveka. Slabog ~oveka predaje varalicama,
jer umesto ute{ne nade na Svemogu}eg,
Premudrog i Svesilnog Boga, bez ~ije
voqe ni dlaka s na{e glave ne otpada, on
ose}a samo strah od neobi~nog i besmislenog slu~aja.

P. T. Z.
Arhijerej trajnopoqski za`ele da vidi prepodobnog Maksima Kapsokaliva i da razgovara sa
wim. U pratwi svoga |akona on
doputova u Svetu Goru. Da bi
proverio glasove o prozorqivosti prepodobnog Maksima, arhijerej se napravi |akonom a svoga |akona obu~e u svoje arhijerejske
ode`de. I kad arhijerej, obu~en
kao |akon, u|e predhodno k wemu
mole}i ga da primi trajnopoqskog vladiku, prepodobni mu odgovori: Ne ku{aj moju ubogost,
sveti vladiko, nego me blagoslovi. Oprosti mi, nastavi on, ja videh kako vi s |akonom izmewaste
odelo. Arhijerej zamoli opro{taj od prepodobnog, i vrati se
od wega sa velikom kori{}u po
svoju du{u.

UZROCI QUTWE
Nekada je `iveo jedan ~ovek, koji
se jako qutio, ali se veku posle toga
zato kajao. On je mislio: Nevaqali
su qudi uzrok mojoj qutwi; oti}i}i
}u u {umu da `ivim, ne}u tamo nikoga videti, ne}u ~uti ni{ta r|avo i
ne}u se imati na{ta naqutiti. Tako je i u~inio. Oti{ao je u {umu kod
jednog izvora, u kr{u i po~eo je praviti kolibu. Od te{kog rada bio se
oznojio i da bi se rashladio hladnom
vodom, metnuo je svoj kr~ag pod izvor. Kr~ag nije imao svoju dr{ku,
ve} ga je nosio na uzici. Od jakog
nadirawa izvorske vode, kr~ag se
prevrne te se voda prospe i kad se
ve} ovo nekoliko puta ponovilo,
pustiwak se naquti, potegne svoj kr~ag o kamen te ga razbije. Odmah je po
obi~aju do{lo kajawe i kad je ugledao par~ad od kr~aga, rekao je u sebi:
kakav sam glupak, mislio sam da
qutina u mene ulazi a ona iz mene izlazi; vrati}u se iz ove pustiwe
qudima, da bi mogao dobiti dobar
savet i moliti se, da se moje srce popravi.
Uzroci qutwe nisu izvan nas, ve}
u nama samima. Oni ne zavise od kakvih spoqa{wih okolnosti, ve} od
du{evnog stawa onih koji se qute.
Qutina je {tetna za ~oveka, zato je
treba izbegavati. Treba se setiti
apostolskih re~i: budi spor srditi
se, jer srdwa ~ove~ja, ne ~ini pravde
Bo`ije (Jak. 1, 19-10). Naro~ito se
treba ~uvati da u qutini ne u~inimo
{to na `ao svome bli`wemu.
Ako osetite da ste quti ne govorite, da se ne bi vi{e qutili. Treba
sa~uvati hladnokrvnost, jer qutwa
nije nikakav dokaz. Neko je zapitao

svog suseda, koji ga je pobedio svojim

strpqewem i hladnokrvno{}u kako
to on mo`e podnositi uvrede i ovaj
mu odgovori: Prijatequ moj, odmah
}u ti odgovoriti. Po prirodi ja sam
bio tako isto buran i plahovit kao i
ti. Primetio sam, da qudi kad se
naqute, uvek jako vi~u i pomislio
sam, da kad bi mogao da se uzdr`im i
ne vi~em, onda se ne bi qutio mogao
bih ugu{iti svoju qutwu. Zato sam
postavio sebi pravilo, da nikad ne
vi~em, ne podi`em svoj glas iznad
obi~nog govora i bri`qivo ~uvaju}i ovo pravilo, blagodare}i Bogu,
potpuno sam udesio, sa svojim od prirode neuzdr`qivim jezikom.
Temeq je svih vrlina, vladawe sobom. Ako ~ovek popusti svojim }udima i strastima, od toga je trenutka
izgubio svoju moralnu slobodu.
o. T.

Jednom putuju}i u svoju postojbinu svojoj

roditeqskoj ku}i, Simeon N. Bogoslov, sti`e
na reku Galos u Vitiniji. Kraj reke vide jednog
ribara i upita ga da li ima da mu proda ribe.
Ovaj mu se po`ali da od rane zore evo ~itavih
dvanaest sati lovi, i ni{ta nije ulovio.
Svetiteq mu onda predlo`i: Baci udicu u ime
moje, i ako {to Bo`jom pomo}u uhvati{, ti
}e{ mi prodati. Ribar baci udicu, i tog ~asa
upeca veliku ribu, uze je i strpa pod svoju kabanicu. Svetiteq mu onda re~e: Evo ti novac
kao {to smo ugovorili, i daj mi ribu koju si
uhvatio u ime moje. Ribar mu na to odgovori:
Ona treba meni za jednog senatora i ne}u da je
prodam. Svetiteq nastavi svoj put, i tek se
odma~e, a ribaru se otr`e riba ispod kabanice,
bu}nu u reku i izgubi se.

19

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

STID
- Svedo~anstvo o grehu i pomo} u borbi protiv greha Postoji jedna divna osobina u
qudskoj prirodi, koja mu poma`e da
se uzdr`ava od grehova. To je stid.
Divna qudska osobina! ^ovek, obuzet stidom, dolazi iznenada u tako
ste{wen i neprijatan polo`aj da ne
zna kuda bi po{ao. Najradije bi pobegao od qudi...
Kakva je to osobina? [ta je to
stid? Stid se kao i strah javqa u dva
vida. Prvi je stidqivost - osobina
celomudrija i neporo~nosti. Ta osobina pripada de~ijem i mla|em uzrastu, kao neporo~nom, kome su strane
strasti koje uznemiruju starije. No,
ponekad i stariji imaju takav stid,
ako vole da ~uvaju celomudrije u mislima, re~ima i delima i ako se gnu{aju od svake pojave nemorala i greha u sebi. Ta osobina je i ona koju
apostol zapoveda, posebno hri{}ankama, kada ka`e da ukra{avaju sebe
dobrim delima, sa stidom i ~estito{}u(1 Tim. 2; 9,10). Tako su celomudreni i neporo~ni bili praroditeqi pre pada. Wima je bio nepoznat
onaj stid koji je sada svojstven nama.
Postawe govori o wima da se oni, kako nisu imali ode}e, nisu stideli
(Post. 2, 25). A od ~ega su i imali da
se stide, budu}i neporo~ni i ~isti.
Stid, dakle, u svom pravom smislu jeste znamewe greha. On se javio istog
~asa po padu kako to vidimo na tim
istim na{im praroditeqima. Da,
stid je saznawe greha, ose}aj krivice, otvorena pojava na{ih nemo}i,
obli~avawe na{ih tajnih bezakowa.
Postidimo se ~im postanu javni na{i nedostatci, koji su bili nepoznati ili koje smo hteli da sakrijemo od
qudi. Stidno nam je kad se otkriju

20

na{e samoqubive i sebi~ne namere

i dela, ako smo se na primer licemerno predstavqali blago~estivim,
ako smo davali novac u crkvu i siromasima iz sujete, odlazili na bogougodna mesta u te`wi da dobijemo nagradu. Stidimo se kada se otkrivaju
na{a zla dela, kada smo nekog otvoreno osudili, ismejali, ako smo nekog obmanuli ili tajno ne{to tu|e
prisvojili, ako smo prevarom dostigli ~ast ili stekli sebi imovinu.
Postidimo se kada postanu poznata
na{a zla raspolo`ewa i strasti licemerstvo i laskawe, neiskrenost, prepredenost, zavist; zluradost; kada postanu javna na{a tajna
doma}a bezakowa: pijanstvo, razvrat, svadqivost.
Kako nas je stid kad qudi upoznaju
na{a bezakowa i grehe! Te{ko nam
je da se pojavimo u dru{tvu. Kako
mu~no ose}awe pro`ima na{a srca,
kako je ono urezano na na{im licima i time jo{ vi{e uveli~ava na{u
unutarwu pometenost i jad.
Kada je na jednom judejskom sabrawu (skupu), nakon {to je Gospod Isus
Hristos iscelio zgr~enu `enu, stare{ina imaju}i negodovawe i zavist
prema Hristu, pred svima rekao da
Hristos naru{uje zakon Bo`iji zato
{to iscequje subotom. Gospod je izobli~io wegovo licemerje pred svima - i kako je tada bilo neprijatno i
stidno tim Wegovim neprijatqima.
Sti|ahu se prime}uje Jevan|elist,
svi koji mu se protivqahu (Luka 13,
17).
Stid nas je da se poka`emo pred
qudima kad postanu poznata neka na{a zla dela, ~ak i samo jedno jedino

prestupawe, neprili~an postupak.

A kako }e nam tek onda biti na onom
svetu, pred Bogom, svetim an|elima
i svim qudskim rodom? Kako }e mo
tada, u takvom saboru slu{ati
otkrivewe i izobli~ewe svih na{ih
tokom celog `ivota ~iwenih grehova, javnih i tajnih zlih dela, i ne samo zlih dela, ve} i misli, namera,
`eqa i svih raspolo`ewa prema
grehu?! Kako }e nam biti? Tada }emo
samo po`eleti da nestane sunca, da
ne bi vi{e bilo dana i svetlosti Bo`ije. Tada }emo po`eleti da pobegnemo, ali ne}emo imati kuda, `ele}emo da se sakrijemo, ali ne}emo
imati gde. Re}i }emo gorama: Padnite na nas i sakrijte nas (Otkr.
6,16), ali se ni to ne}e dogoditi; doziva}emo smrt, a ona }e bje`ati od
nas (Otkr. 9,6). O kako je potrebno
priqe`no se moliti Bogu za to da
stanemo nepostidno pre Sina ^ovje~ijeg (Luka 21, 36), kada On do|e u
slavi Oca svojega sa svetim an|elima!(Mark. 8,38). Kako je potrebno da
se trudimo da izbegavamo zla i sramna dela!
Stid ovoga `ivota je onaj koji nas
pora`ava ovde, u dru{tvu qudi; od
wega se uzdr`avamo ~iwewa javnih
bezakowa, sramnih i ru`nih postupaka. Upravo ti na{i zli postupci i
gresi i ~ine da se stidimo. Mi jesmo
gre{nici iako nikada ne `elimo da
izgledamo tako. A ~im na{i gresi
postanu javni, postaje nam te{ko i
nesnosno i stidimo se. Tako se tim
stidom uzdr`avamo od greha; po~iwemo da izbegavamo zla dela, da ne
bi zbog wih izgubili dobar glas i
po{tovawe u dru{tvu, da ne bi

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

ukaqali svoje hri{}ansko zvawe delima neprili~nim wemu. A stid budu}eg veka, kada }e gre{nici biti
posramqeni na sveop{tem saboru
pred licem Boga i svetih an|ela?
Taj stid neka nas uzdr`ava od svih, i
onih tajnih i skrivenih grehova koji
nisu poznati qudima ve} samo jedinom Bogu, koji }e i osvjetliti {to je
sakriveno u tami i objaviti namjere
srca (1. Kor. ,5).
Velika je Bo`ija milost prema
~oveku. Bra}o, Gospod Bog je usadio
u ~oveka takve sile i ose}awa koji
mu poma`u da neporo~no slu`i Bogu
i da se uzdr`ava od greha i pada. Tajna sila savesti i unutra{wa ose}awa straha i stida - prirodna su i svakom ~oveku svojstveni glasovi koji
nikada ne }ute, zaustavqaju}i nas na
putu ka poroku i zovu}i nas na put ka
vrlini; glasovi koji postojano svedo~e o na{em padu i uvek nam predstavqaju na{ greh stra{nim i pogubnim.
Te{ko nama ako i ti glasovi u nama ne deluju, ako da tako ka`emo ne
slu{amo sebe same i radimo ono od
~ega nas na{a sama priroda uzdr`ava i opomiwe nas, protiv toga. A to
je na`alost ~esto upravo tako. Ako
uporedimo sebe sa na{im blago~estivim precima uvide}emo veliku
razliku i to ne na na{u korist. Savest na{ih predaka pokazuje nam se u
najsvetlijem obliku: ona je za wih
bila bo`anstveni zakon, protiv koga pogre{iti im je bilo isto tako
stra{ni kao i protiv samog Boga. U
uzajamnim odnosima savest je za wih
bila ubedqivija, vernija i ~vr{}a
od svih dokumenata. Data re~ ili
obe}awe bili su sveti i nezamenqivi. A u kakvoj su tek meri bili pro`eti stahom Bo`ijim, dubokim po{tovawem prema svetiwi, po{tova-

wem i pokorno{}u vlastima, povinovawe pravilima i ustanovama crkvenim i zakonima gra|anskim! A

onda celomudrije, skromnost, stidqivost, posebno me|u devojkama i
`enama ranijih vremena! Te osobine
nisu bile samo wihov ukras ve} i
pravilo `ivota, isto onoliko koliko sveto koliko je sveta za hri{}ane
uop{te ~istota `ivota i neporo~nost.
Da li je isto tako i sada? Makar u
najmawoj meri? Ne i ne! O stawu savesti u na{e vreme svedo~i smawewe
uzajamnog poverewa, sva|e i parnice
~esto i me|u ro|acima, nepo{tovawe roditeqa. Nedostatak straha pokazuje na{e nepristojno pona{awe u
hramu Bo`ijem, naru{avawe crkvenih ureda i pravila, svojevoqnost i
mnoge druge stvari. O skromnosti i
stidqivosti da i ne govorimo! Te
osobine smatraju se ~ak nedostacima
i manama, a kao savr{enstva za obrazovanog ~oveka se progla{avaju neskromnost i sloboda, ~ak i bestidnost u odevawu i obra}awu jednoga
pola prema drugome.
Takvo je na{e vreme. Izgleda da
{to se poboq{avaju spoqa{wi uslovi `ivota, to se de{ava pad unutra{weg stawa u ~oveku i uporedo sa
ve}im saznavawem i obrazovawem
(dana{wim, prim. prev.) ide i gubitak dobrih naklonosti i moralno
kvarewe `ivota.
Potrebniji su nam sada, vi{e nego
ikad, saveti koje hri{}anima daju
Apostoli: Ne saobra`avajte se
ovome vijeku, nego se preobra`avjte
obnovqewem uma svoga da iskustvom
poznate {ta je dobra i ugodna i savr{ena voqa Bo`ija (Rimq. 12, 2).
Spasite se od ovoga pokvarenog roda (Djela 2, 40). Bo`e na{ slava Tebi!

Za vreme arhimandrita Savatija dogodi se

slede}e divno ~udo. Jedan seqak, koji `ivqa{e
u blizini obiteqi svetog Arsenija, zakopa u
{umi svoje blago, `ale}i da ga sa~uva. Posle nekog vremena ovaj ~ovek do|e opet onamo gde be{e sakriven wegov novac, stade ga tra`iti, ali
ga ne mogade na}i. Seqak pade u veliku tugu, stade jadikovati i plakati. On ~ak htede i da se
obesi, i ve} be{e privezao u`e za drvo. Utom
iznenada stade pred wega blagoobrazni mu` i
re~e mu: Za{to si, ~edo, namislio zlo u svom srcu? Za{to ho}e{ da pogubi{ du{u svoju i osudi{ sebe na ve~ne muke?
Seqaka spopade strah i trepet: on stade plakati. Na pitawe krasnog mu`a, za{to tako gorko pla~e, on odgovori da je sakrio svoj novac i
ne mo`e da ga prona|e. Blagoobrazni mu` udari
`ezlom u zemqu i re~e: Na ovom mestu }e{ na}i
to {to tra`i{. - Seqak, raskopav{i zemqu, na|e svoje blago. Pora`en time, on stade blagodariti blagolikog mu`a i upita ga: Odakle si, ~asni o~e, i kako se zove{, da bih ti ja mogao zablagodariti {to si me spasao i {to sam na{ao
svoje blago. - Ja sam Arsenije i `ivim u obiteqi, podignutoj mojim trudom. Idi tamo i uznesi
dostojnu blagodarnost Bogu.
Iz @itija svetih

Neki pobo`ni ~ovek, po svom sluzi, posla prepodobnom Benediktu dva kr~aga vina. A sluga sakri negde uz put jedan kr~ag s
vinom, a drugi donese ocu. Prozorqivi starac, otpu{taju}i slugu re~e mu: Pazi, sinko, da ne pije{ iz onog kr~aga {to si sakrio na putu, nego prospi ono vino i vide}e{ {ta jeu wemu. Postidev{i se od ovog
ukora, sluga se pokloni svetome i otide. A
kad sti`e do sakrivenog kr~aga, on, da bi
proverio star~eve re~i, stade zagledati u
kr~ag, pa izli vino, i sa vinom ispade zmija.
On se veoma upla{i, i kaja{e se zbog
u~iwenog greha.

21

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

ISPUWENA DU@NOST
Vera bez dela mrtva je
(Jak. 2,17)
Mr{avo, sipqivo kquse, upregnuto u pretovarene taqige jedva kora~a po neravnoj kaldrmi. Ovda onda,
zadihano od umora, frkne na nozdrve, nadaju}i se, vaqda, da }e ja~im
izbacivawem vazduha smawiti teret, koji mu je nemilosrdni gospodar
stavio na iznurenu snagu. Ali, naprotiv, sa svakim frkawem smawivao se na teret, ve} otporna snaga
ove nevine `ivotiwe. Po kad-kad bi
bedno kquse, povijaju}i se od tereta,
odmahnulo svojim netimarenim repom, a svaki zamah kao da nam je bolno dobacivao prekor: qudi, {to vam
je svaki ~as na jeziku milosr|e, dobrota, qubav, pa ~ak i prema neprijateqima, za{to nemate bar iskricu
sa`aqewa prema meni va{em
hranitequ?! Za{to me ovako bezdu{no mu~ite?! A wegov gospodar, bez
sumwe, svestan svoga uobra`enog ~ove~anskog dostojanstva, mirno kora~a kraj kola, neose}aju}i ni najmawe
gri`u savesti, {to se wegovom krivwom mr{avo kquse tako bezdu{no
mu~i. Udubqen u svoje misli ~as po
~as bi o{inuo kquse, gone}i ga, da
mu {to pre zaslu`i novaca. - Za ovaj
tovar - usput je ra~unao - dobi}u dva
dinara. Dobro je {to sam pretovario ina~e ne bi bilo ni {est gro{a.
Od ove zarade kupi}u kqusetu za dva
gro{a sena, dosta mu je, a za zob }e da
oprosti. Ako }e mo pravo nema se za{to ni kupiti. Dok nabavim leba i s
leba za sutra{wi obrok, tek ako mi
ostane koja crkavica za jedno dve rakice, da se kao ~ovek potkrepim.
Ima jo{ jedna mala uzbrdica da se

22

pre|e, pa }e posle lak{e biti. Nasta}e blaga nizbrdica. Kquse

zapiwe iz sve snage da kola izvu~e uz
brdo. Le|a je tako pogurilo, da bezmalo nali~i na jednogrbu kamilu, a
nogama pravi sitne, `urne korake.
Bokovi se, zbog sipwe, ravnomerno
vrlo brzo di`u i spu{taju. Para na
nozdrve mlazevima juri. Umorne noge sve vi{e podrhtavaju. Na polovini uzbrdice snaga ga izdade, kle~e na
predwe noge, ali odmah poku{a da
ustane. Tek {to se oslonio na desnu
nogu, zaniha se i opet pade. Ko~ija{,
psuju}i gadno sve {to mu na usta do|e, pritr~a zadwim to~kovima, potko~i ih da se kola ne vra}aju, a kquse
o{inu nekoliko puta. Prikupiv{i
i posledwu snagu, ono ustade i cepte}i celim telom poku{a da izvu~e
kola, ali i pored sveg usiqavawa ne
moga{e ni{ta u~initi. Oduprev{i
levom rukom o lev~u, ko~ija{ je desnom i daqe {ibao po drhtavom telu
svog hraniteqa... Trebalo je malo
pomo}i, - samo jo{ jedan ~ovek da pogurne kola i ona bi bila izvu~ena na
bre`uqak pa bi posle moglo i samo
kquse daqe vu}i. Ali qudi, {to tako lepo pri~aju o qubavi, milosr|u,
humanosti prolazili su mimo ovoga
prizora sasvim ravnodu{no i svaki
`urio za svojim li~nim poslom.
Wihovoga humanoga srca nije se kosnulo stradawe ove `ivotiwe a ona
ih je tako mole}ivo pogledala... - Ko
bi se jo{ ponizio, da ulicom gura kola - mislili su uobra`eni prolaznici?! - Ta to bi tako prosta~ki bilo!
Pro{ao je tuda i jedan ~lan dru{tva
za za{titu `ivotiwa. On je mimogred izgrdio ko~ija{a i zapisao
wegov broj. Ali ni pomislio nije, da

mu je du`nost stvarno pomo}i - pogurati kola. Time {to je izgrdio ko~ija{a, mislio je da je ispunio svoju
du`nost i oti{ao zadovoqan, ube|en, da je izvr{io jedno dobro delo.
Usput je sastavqao u mislima noticu za novine o bezdu{nom ko~ija{u,
koga bi policija trebala kazniti
{to je mu~io marvin~e. Cela notica
sadr`ala je puno bole}ivosti i sa`aqewa za jadno kquse. Kao da su
wemu trebale zvu~ne re~i, bole}ivi
izrazi, a ne brza istinska pomo}!
Blizu nozdrva kqusetovih behu se
dokotrqale dve krupne suze. Ah, koliko je jada skupqeno u ovim dvema
kristalnim suzama; koliko je prekora za ~ove~nost qudi u wima bilo?!
Pqusak udaraca i daqe je padao i
ostavqao tragove na oznojenom, mr{avom telu kqusetovu. A iz wegovih
dobrih o~iju krunile su se suze i nagove{tavale bednim qudima: da su i
`ivotiwe stvorewa bo`ja, koja ose}aju bolove i da i na wih treba prostreti zakon qubavi i milosr|a.
Ba{ tada nailazilo je tu`an mrtva~ki sprovod. Pred crnim, i{aranim srebrnastom bojom, staklenim
kolima na trijestak koraka, i{ao je
sve{tenik u crnoj, {iritom oivi~enoj ode`di sa izra|enim belim krstom na le|ima. Wegovo blago lice,
osen~eno kratkom, kovr~astom, mekom bradicom odsjajiva{e dobrotom. Wegove plave kao nebo o~i otkrivahu ne`nu, lako-upe~atqivu du{u. Dok je on, kao telesni ~ovek kora~ao kaldrmom, dotle je u wemu drugi, du{evni ~ovek kora~ao po cvetnim perivojima du{inim i sawao o
beskrajnom dobru vaskolikog ~ove~anstva. Zbog toga wegove o~i, kao
da su slabo primale spoqne utiske,
no, naprotiv, kroz wih se rasipahu
zraci unutarwe dobre du{e, pod ~i-

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

jim pogledom zamire svako zlo. I

okoreli zlikovac pomilovan ovim
pastirskim pogledom po~iwe kraviti svoju surovu du{u za dobro i uzvi{eno. Tek kad je pri{ao dosta blizu,
sve{tenik je opazio ko~ija{evo nemilosrdno {ibawe i stradawe bedne `ivotiwe; video je prizor, koji
ga je do srca tronuo. Nije imao vremena ni da razmisli, da li sme, s obzirom na hladni pisani zakon, pod
osve}enim ode`dama gurati kola.
Samo je imao toliko vremena da se
zapita, {ta bi Hristos, ~iji je on zastupnik na zemqi, sad u ovom trenutku uradio. I kao odgovor na ovo
pitawe sinu mu misao: dobro je delo
najve}a svetiwa, svetije od svih ode`di, od svih hramova, od svih oltara;
- Hristos bi dobro delo u~inio, pa
ma se sve, vekovima osve{tane forme poni{tile. - Na posao! U ode`dama
pri|e kolima i po~e ih gurati, a ko~ija{u blago primeti: - Ne psuj, brate, ne ru`i svetiwe, no baci bi~, pa
obema rukama poguraj. Iznena|en pojavom neobi~nog pomaga~a, ko~ija{
je namah bacio bi~ i udvojenom snagom odupro u kola. Mesto psovke potekle su sa wegovih usana re~i milo{te: \i, bato, |i... ajd, rode, ajd!... Za
tren oka kola su bila na bre`uqku.
Ovde ih ko~ija{ zaustavi da kquse
odahne. ^im su kola stala, bedna se
`ivotiwa sva strese, kao da time htede zbaciti teret, koji je do malo~as
mu~a{e, duboko odahnu i frknuv{i
okrete glavu nazad, i blagorodno pogleda u sve{tenika. A ko~ija{, u ~ijim grudima ovog trenutka be{e blesnula hri{}anska du{a, pri|e, skide
kapu i celiva mu ruku. - Hvala ti,
o~e, na istinskoj pomo}i - zbuweno
pro{apta - i oprosti. - Bogu jednom
pripada hvala, sine, - odvrati mu sve{tenik - a meni je bila du`nost, da

tebi i ovoj `ivotiwi, koja tako isto

ose}a bolove i umor kao i qudi, pomognem. Najve}u zahvalnost u~ini}e{ mi, ako od sada ne bude{ mu~io
ni ovo, ni ikoje drugo marvin~e, i
ako ne bude{ psovao. - Nikada, dobri
o~e,- tronuto odgovori ko~ija{. I
tada mu se u~ini kao da gleda pred sobom ne obi~nog sve{tenika, no svetog ~oveka, pravog apostola Hristova. Dok je sve{tenik vr{io ovu du`nost, sprovod se zaustavio za jedan
trenutak. Na prisutnike pratwe postupak sve{tenikov nejednako je uticao. Jedni, koji u sve{teniku gledaju
pla}enog ~oveka za vr{ewe obreda,
sve~anih i tu`nih verskih ceremonija, u du{i svojoj osu|ivali su sve{tenika, {to je ovim postupkom poremetio tu`no, harmoni~no kretawe
sprovoda. Drugi, na `alost mawi
broj qudi, koji u sve{teniku gledaju
pastira du{e i slu`iteqa ne kamenog oltara, no prestola {to se u srcu
~ovekovom nalazi, sa koga treba kad
da ide gore, nebu - behu tronuti delom
ovoga po rastu malog a po srcu tako
velikog sve{tenika, prijem~ivog
~ak i za bole `ivotiwa. Sprovod se
odmah daqe krenuo i monotono klizio {irokim ulicama. Sve{tenik je
ose}ao nadzemaqsku radost; wegova
se du{a penila miqem, koje nastupa
posle ispuwena du`nosti i izvr{enog dobrog dela. Ovog momenta u hramu wegova srca bio je Hristos i,
blagosiqaju}i u~iweno delo, tiho
mu je govorio: - Svaki ~ovek, ba{ kao
ovo jadno kquse, vu~e svoje te{ke `ivotne taqige, natovarene bedama, mukama i nevoqama. Sve{tenici moji
pomozite qudima, da svoje pregoleme
terete izvuku po neravnom, `ivotnom putu na visoki breg. Na du`nosti
P. H.

MOLITVA - MUZIKA
KOJA ISPUWAVA
^ITAVU DU[U
S po~etka otac Aleksej je malo govorio sa mnom o
molitvi; samo me je posmatrao u crkvi.
Kada sam mu se jednom po`alila da mi se kod ku}e
prava molitva retko javqa i da je ona obi~no hladna i
rasejana, kazao je:
- Za molitvu je potreban mir, a vi ga sad nemate.
Rastrzani ste na mnogo strana i to vas fizi~ki premara. Pri tome se molitva ne javqa. Kad je `ivot takav kakvog ga trenutno vi imate, onda se ~ovek mora
moliti umom, ne obra}aju}i pa`wu {to se du{a ne
odaziva na re~i molitve. Ali, navikavajte se na wih.
Ne mari {to je va{a molitva samo umna, neka je kakva
bilo, samo se i daqe molite... Ne tra`ite od sebe
ono {to sad ne mo`ete posti}i. Ne padajte u o~ajawe.
Kad se umiri va{ `ivot onda }e biti mogu}no, sad ne.

Drugom prilikom mi je rekao:

- Treba da nau~imo da se molimo i kad svira gramofon, i kad se igra i pri svemu ovom - i pokazao na
ulicu.

23

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Na po~etku mog duhovnog `ivota ose}ala sam se

izuzetno lepo onog dana kad bih se pri~estila i, uop{te ose}ala bih se tako bar jednom mese~no. Volela
sam mnogo to izuzetno stawe du{e i ako se nisam u
wemu nalazila, tugovala sam. No, dogodilo se da je
pro{lo vi{e meseci a utehe nije bilo. Oti{la sam
ocu Alekseju i sve mu ispri~ala:
- Ranije ne bi pro{lo ni mesec dana a da ne osetim tu radost u du{i, a evo koliko je sada meseci pro{lo i - ni{ta. Te{ko mi je. Meni je potrebno da to
ponovo do`ivim. O~e, u~inite da opet tako bude!
U~inite!
Pa`qivo me je posmatrao i - po{to je razumeo da
govorim ovako iz neznawa i da u stvari ne razumem
{ta tra`im - nije se naqutio, prosto je rekao:
- Sedite.
Ostala sam i daqe kle~e}i kraj wegovih nogu.
- Dakle ho}ete simfoniju radosti za svoju du{u.
Vidi ti we; woj je potrebna simfonija!
Mislila sam da sam tra`ila ne{to dobro, a on je
to moje dobro smatrao r|avim. Bila sam zbuwena.
- Znate ve} - nastavio je - da se u svetu prire|uju
koncerti i ~ovek s u`ivawem slu{a divne zvuke kakve lepe simfonije i ~esto, zajedno s kompozitorom,
pre`ivqava wegovo delo. Tako je i u molitvi. Moli{
se, a molitva ti je monotona. Biva veoma te{ko tada.
Trudi{ se, a molitva je suva i rasejana. I eto, tada
nam se {aqe za utehu i ohrabrewe divna, svetla molitva. To je kao neka nebeska simfonija, duhovna muzika
koja ispuwava ~itavu du{u. Na ~oveka se izliva ozgo
potok divnih nebeskih zvukova. Klonulost i
~amotiwa i{~ezavaju. U tim trenucima mo`emo i da
zaboravimo gde se nalazimo. Radost i mir ispuwavaju
du{u. ^ujte: radost i mir! I, kao {to posle zemaqske
simfonije weni posledwi akordi jo{ dugo odjekuju u
u{ima, tako i nebeska simfonija ostavqa dubok trag
u du{i i ova je posle jo{ dugo slu{a.
No, to {to Bog daje ~ovekovoj du{i za utehu i
ohrabrewe, treba samo ~ekati, a moliti se za to ne
sme nikada. Jeste li razumeli? Nikada! Treba samo
uvek blagodariti Gospodu {to nam po Svojoj velikoj
qubavi i milosti {aqe takvu utehu ne gledaju}i na
na{a bezakowa. A moliti se za to, tra`iti to - nikako!
Zatim je stao sa odu{evqewem da govori kako nije
potrebno da ~ovek postavi sebi za ciq spasewe svoje
du{e (ono }e ve} samo po sebi do}i), niti da misli

24

{ta ga sve posle smrti o~ekuje za wegovo slu`ewe

Bogu. Na{e je da svim bi}em zavolimo Gospoda, da Mu
predamo celoga sebe, da sve svoje misli, sva ose}awa,
sva svoja dela upravimo na ono {to je Gospodu ugodno;
da radimo na zemqi ono {to je Wemu po voqi.
- Kao {to se trudi{ da za ~oveka koga voli{ ~ini{ sve {to on voli i tra`i, tako - samo u beskrajno
ve}em stepenu - treba ~initi i za Gospoda.

[ta je Spasiteq rekao? [ta je On zapovedio?

[ta je Wemu ugodno? [ta bi On `eleo da dobije od
mene? - to su misli koje treba da ispuwavaju um, du{u
i srce ~ovekovo.
Za{to nas je Bog poslao na zemqu? Zato da bismo
tu radili i trudili se za Wega; da bismo tu
ispuwavali Wegovu voqu, Wegove `eqe, Wegove zapovesti. Mi smo do{qaci na zemqi a ako se svim silama
budemo trudili za Gospoda i slu`ili Mu, onda }e nas
On - kad do|e vreme - uzeti natrag Sebi, u na{u domovinu.
A {ta je najprijatnije Gospodu? [ta On toliko
`eli? ^emu se On toliko raduje kad to ispuwavamo?
To je qubav prema bli`wima.
[ta mo`e biti milije Gospodu nego da vidi kako
se mi mnogo ~ega li{avamo da bismo to dali
bli`wem, kako se mnogo ~ega odri~emo da bismo sa~uvali wegov mir, kako se obuzdavamo i trudimo da svo-

ju du{u i karakter podesimo tako da wemu bude lako

da `ivi s nama?
Qubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, svom
misli svojom i svom snagom svojom i bli`wega kao samoga sebe.
Velike su ove re~i, velika je i te{ka ovo stvar,
draga moja - dodao je starac. - Voleti bli`we kao samog sebe, kad i samog Boga ~esto volimo mawe nego sebe! A tu treba bli`weg voleti koji te je toliko puta
o`alostio, povredio, zaboravio. A ti ga sad, eto, voli kao samog sebe i vi{e nego sebe!
No, samo ~ine}i tako radili bismo ono {to je Gospodu ugodno i {to je Spasiteq toliko puta tra`io
od nas, i na{a savest bi bila ~ista i srce se ispunilo
rado{}u od saznawa da je Gospod zadovoqan nama.
Otac Aleksej je opet govorio kako je te{ko predati sebe Bogu, kako je te`ak put koji vodi Gospodu,
kako samo s Bo`jom pomo}u mo`emo i}i napred i kako bismo propali ve} na samom po~etku da smo prepu{teni samima sebi. Govorio mi je daqe kako se treba
neprestano moliti: Pomozi, Gospode! Smiluj se na
mene nemo}nu!
- Moliti se treba samo za jedno: da ti se Gospod
smiluje i da ti oprosti grehe. Molitva daje snage da
`ivimo, daje snage da ispravimo svoj `ivot i slu`imo Wemu onako kako On to `eli.
Blagodarite Mu neprestano za Wegovo veliko
dugotrpqewe i milosr|e i - za sve. A moliti za sebe
du{evnu radost i telesna dobra, ne treba.
Kao {to je u `ivotu potrebno zaboraviti sebe i
`iveti `ivotom drugih, tako je i u molitvi potrebno
zaboraviti sebe, svoju du{u i, moliti od Gospoda samo snage da izvr{imo Wegove zapovesti ovde na
zemqi.
- Sasvim, sasvim zaboravite celu sebe, savr{eno
zaboravite i `ivite `ivotom drugih - nastavio je o.
Aleksej. - Na sebe nikad ne mislite, za sebe ni{ta ne
tra`ite. Zaboravite sebe, svoje ja, zaboravite sasvim i svoju du{u i wene `eqe i te`we. Primite dobro samo jedno: slu`ite svim silama i vi{e od svojih
sila Gospodu Bogu svome, slu`e}i bli`wima i vole}i
ih vi{e nego samu sebe Razumete li?
- Oh, da i te kako - odgovorila sam. - Samo je to suvi{e te{ko. U`asno te{ko.
- Zato vam je Gospod poslao za utehu i ohrabrewe
nebesku simfoniju.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

@IVOT
Hristova nauka ne daje ~ove~ijoj
du{i samo mir, ona daje i `ivot,
istinski `ivot. Kad su prvi qudi
pogre{ili i greh postao gospodar
sveta, potok bo`anskog `ivota po~eo je postepeno usahwavati. To je i
prirodno, jer su se qudi udaqili od
Boga, izvora ~istog, svetog i pravednog `ivota. Smisao ~ove~ijeg `ivota bio je u vlasti, bogatstvu, nauci,
ve{tini, u`ivawima, i zadovoqstvima. Hristos nam je svojom naukom i svojim stradawem za nas na krstu, prokr~io put izvoru bo`anskog
`ivota; On nam je povratio qubav
Oca nebeskog i ponovo nas je sprijateqio s Wim. Ovaj je `ivot bez
samoqubqa i gordosti, ~ist i svet;
`ivot, bogat duhovnih darova i delima hri{}anske qubavi; `ivot, u
kome ~ove~ji duh nalazi svu puno}u
svoga bi}a, u kome ~ove~je bi}e sa
svima svojim silama dosti`e svoje
vi{e savr{enstvo; `ivot potpun,
ve~an, bo`anski.
Ima qudi, koji govore o drugom `ivotu i obe}avaju raj na zemqi, ali im
smetaju kapitalisti, dr`ava, crkva i
vojska. Oni rade svim silama da ove
ustanove uni{te, misle}i da }e posle
ovoga svi imati u izobiqu i svima }e
biti dobro. Ova obe}awa mogu prevariti samo qude, koji pravilno ne misle, jer zaboravqaju dva fakta koji
vladaju svetom: smrt i sebi~nost. Za{to }e nam zemaqski raj ako nema besmr}a, i na {ta }e nam on, kad ne mo`e
do}i sada, ve} }e do}i i pri najboqim
uslovima u vrlo dalekoj budu}nosti.
A dotle, {ta }e biti sa onim nara{tajima, koji rade na tome, da taj raj
do|e. Oni }e izumreti jedni za drugima posle velikih te{ko}a, muka i `a-

losti, ali nagrade za svoj rad ne}e dobiti. Je li to pravo?

Nauka Hristova obe}ava na{ raj i
to svima, koji vr{e zapovesti
wegove. Taj raj bi}e ve~an, i samo u
tome raju qudi mogu posti}i puno
razvi}e svojih duhovnih sila. ^ove~ja du{a te`i ve~nosti, te`i Bogu, i ona nikada ne mo`e biti
zadovoqna bez Boga.

Hristos nam svojom naukom daje

svoj `ivot, u kome nema sebi~nosti,
`ivot pun saose}awa i qubavi prema svima qudima. Ovakav `ivot ~ini, da se qudi zbli`avaju i zdru`uju,
toliko se me|u sobom sro|avaju, da,
ranije tu|i, oni postaju bra}a u Hristu; radosti i stradawa jednih, jesu i
drugih, i qudi po~iwu razumevati da
je prava sre}a u tome, ako `elimo
sre}u drugima. Pred qudima se otkriva svet qubavi, i svaki se ose}a
kao ponova ro|en. Istina, i u ovom
`ivotu ima `alosti, muka i nesre}a,
ali se sve to rado snosi, sa verom i
jakom nadom, da }e, posle kratkog
zemaqskog stradawa, nastati ve~an,
sre}an i pravi `ivot.

Jednoga dana prepodobni Benedikt, po

obi~aju svom, kasno uve~e je|a{e za trpezom, a mlad
monah, sin nekog bogatog vlastelina, staja{e kraj
trpeze sa sve}om i sve}a{e mu. I monah stade u gordom umu svom misliti: Ko je ovaj pred kojim ja stojim, i dr`e}i sve}u slu`im mu kao rob? Za{to ovom
mr{avom starcu slu`im? Dok je on tako pomi{qao
u umu svom, wegova se misao ne utaji od prozorqivog
starca, i on ga o~inski prekori krotko mu govore}i: ^edo, oseni krsnim znakom srce svoje, jer se u
tebi pojavquju gorde pomisli. Pazi na sebe! I dozvav{i druge poslu{nike, naredi da uzmu sve}u iz
wegovih ruku. A on iza{av{i iz kelije, se|a{e pla~u}i. I upitan od bratije za{to ga otac odasla, on
im kaza za svoje gorde pomisli. I svi se divqahu
prozorqivosti o~evoj, da se pred wim ni misli srca
ne mogu sakriti.

Izi|e jednom prepodobni Benedikt

sa bratijom na imawe da rade u gradini. A
zemqodelac neki, sav uplakan, do|e u manastir nose}i na rukama svog umrlog sina malog, i tra`a{e prepodobnog. Reko{e mu da
on sa bratijom na imawu radi i da }e dockan
do}i. Tada ~ovek taj, polo`iv{i mrtvog sina pred vratima manastirskim, potr~a k
prepodobnom, i srete ga na putu gde se vra}a
s rada u manastir, i stade sa suzama vapiti k
svetome, govore}i: Daj mi sina mog, o~e, daj
mi sina! A ~ovek Bo`ji za~u|en upita ga:
Eda li ja uzeh sina tvoga? ^ovek odgovori:
Sin moj umre, nego do|i i vaskrsni ga! ^uv{i ove re~i, prepodobni se veoma o`alosti
i re~e k bratiji: Begajmo bra}o, begajmo! jer
vaskrsavati mrtve nije na{ posao, nego posao svetih Apostola. - A ~ovek od silne du{evne patwe zakliwa{e se govore}i: Ne}u
oti}i odavde dok sina mog ne vaskrsne{! Tada prepodobni pri|a k telu umrlog deteta, prekloni s bratijom kolena na molitvu,
i govora{e k Bogu: Gospode, ne gledaj na moje grehe nego na veru ovog ~oveka, koji se moli da mu sin vaskrsne, te vrati du{u ovome
telu! - Svetiteq jo{ ne be{e zavr{io molitvu, a mrtvo telo po~e pokazivati znake
`ivota i micati se. Tada ga svetiteq uze za
ruku, podi`e dete `ivo i zdravo, i dade ga
ocu wegovu. - I svi slavqahu Boga za ovakvo
preslavno ~udo. A i mnoga druga predivna
~udesa u~ini ovaj ~udotvorni otac, o kojima
op{irno pi{e sveti Grigorije Dvojeslov,
papa rimski.

25

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Iz na{e slavne pro{losti

MISIJE MONA[KE PISANIJE

Nismo mi, Srbi, od ju~e.
Veli~anstvena je vekovna ba{tina
na{ih predaka. Da je potomci sa
ponosom pronose u potowe vekove.
Da traje dok je na{e krvi i imena.
U ranijim tekstovima objavqenim pod ovim nadnaslovom - prise}aju}i se na{e slavne pro{losti - bilo je re~i o vremenima kada su srpski vladari i vlastela obasipali svoje zadu`bine bogatim darovima,
uve}avali wihova vlastelinstva, bogatili wihove riznice, opremali bolnice, umno`avali biblioteke...
Tako je bio obasipan i Hilandar - od wegovog osniva~a smernog monaha Simeona - nekada{weg velikog `upana Stefana Nemawe - i svih potowih Nemawi}a: od
kraqeva Prvoven~anog do De~anskog i careva Du{ana
i Uro{a, da bi se to odr`alo do posledwih despota
Sremskih iz loze Brankovi}a... Od kraja H do po~etka H veka, vi{e od tri stotine godina...
Zato treba ne{to re}i i o vremenima kada je svega toga nestalo, kada su te zadu`bine, a posebno Hilandar, ostale bez mnogih vidova izda{ne pomo}i, a
Hilandar i bez svog dubqeg pravoslavnog zale|a kada
je - bio srce odvojen od tela kome pripada... O vremenima kada je trebalo hrabrosti i upornosti, snage
i mudrosti da se opstane i pre`ivi... Od H do HH
veka, opet vi{e od tri stotine godina...
Turci su bili gospodari od Carigrada do Budima,
od Crnog do Jadranskog mora. Po~elo je to ve} od druge polovine H veka... Vremena velikog zadu`binarstva, wegovog motiva i oblika - bila su pro{lost.
Prilike su se izmenile. Turskim osvajawima ugro`eni su mnogi manastiri i wihovi metosi - opqa~kani,
opusto{eni, razarani.... Od hilandarskih i mnogih
drugih metoha do sravwewa sa zemqom manastira Svetih Arhan|ela kod Prizrena - veli~anstvene zadu`bine cara Du{ana. Stradala je pokretna i nepokretna imovina. Osiroma{ena manastirska bratstva morala su potra`iti na~in da pre`ive, da ne budu uni{tena. Tako je od H veka veliki zamah dobio jedan
davna{wi vid sticawa sredstava neophodnih za `ivot
i opstanak manastira - prikupaqawe darova i priloga od vernika - takozvana pisanija.

26

Nekada su se igumani i duhovnici manastira obra}ali vladarima radi pomo}i wihovim ugro`enim
bratstvima.
Sada su se monasi, predstavqaju}i manastir, kretali na daleke pute, u pisaniju. Da od vernika, od svog
naroda i drugih pravoslavaca potra`e pomo} koja
omogu}ava opstanak. A vernici, narod imali su mnoge
duhovne i religiozne motive za darivawe manastira,
za davawe priloga: za du{u - radi wenog ve~nog
spasewa posle smrti; za grob - da darodavac bude
sahrawen kod manastira; za pomen - pomiwawe na
bogoslu`ewima `ivih i mrtvih iz svoje porodice: sebe, dece, roditeqa; za postrig - radi stupawa u bratstvo manastira primawem mona{kog zaveta.

Darovi su, naj~e{}e, bili u vidu nepokretne imovine: wive, livade, vinogradi. A poklawani su i razni skupoceni predmeti, kwige. Prilozi su bili u
novcu.

Ciq uvek isti: da se odricawem i darivawem

zemaqskog i prolaznog sti~e duhovno i ve~no,
nepropadqivo.
Ve} u drugoj polovini H veka Hilandar je, zbog
turskih porobqavawa, ostao bez ve}eg dela svog vlastelinstva. Sredinom H veka, a verovatno i pre toga, Hilandarci su po{li {irom balkanskih zemaqa
da prikupqaju darove i priloge. Predvo|eni uglednim i sposobnim duhovnicima, Hilandarci su sobom
nosili bogoslu`bene kwige, kao i `itija srpskih
vladara i arhiepiskopa koje su ~itali prilo`nicima,
o`ivqavaju}i wihovu istorijsku svest.
Kwige sa imenima mnogih prilo`nika koje su sa~uvane u Hilandaru - tzv. parusije ili proskominije
jo{ iz H veka - dokazuju dokle je dopirao taj Hilandarski uticaj.
A 1550. godine po{lo se i u Rusiju: iguman Hilandara Pajsije, s trojicom staraca, zamolio je cara Ivana Groznog za za{titu i pomo}. Car je dao bogate darove za manastir i dozvolu za skupqawe priloga po
Rusiji, 1556. godine. Time po~iwu redovna putovawa
hilandaraca u Rusiju, koja }e se nastaviti sve do HH
veka.
Hilandarci su ve} od po~etka H veka prisutni
i na podru~ju Habsbur{ke Monarhije, i pored toga
{to se tamo ~esto ~ine smetwe wihovih sakupqa~a
priloga. Hilandarci, su ipak, uspeli da im austrijski
car Leopold I izda, 1688. godine, dozvolu za sakupqawe priloga u zemqama wegove vladavine.
To se jo{ u ve}oj meri pro{irilo kada su posle
Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Tre}im ^arnojevi}em, 1690. godine, Hilandarski sakupqa~i priloga imali punu podr{ku Karlova~ke mitropolije, koja je obuhvatala sve Srbe u Austrijskoj
carevini.
U H veku Hilandar je duhovno i materijalno
povezan sa glavnim podunavskim centrima srpskog
gra|anstva, a te veze razgranava i na {ire balkansko
podru~je. Hilandarski monasi rado su primani i {tedro darivani me|u Bugarima i Cincarima... Dopiru
Hilandarci do pravoslavaca na Istoku u Smirni, do
onih na Zapadu: Boke Kotorske, Dubrova~ke Republike, Dalmacije, Trsta...

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

U HH veku Hilandar je, besprimernom uporno{}u

svog bratstva, na {irokim prostranstvima pravoslavqa: od Moskve do Trsta, od Jerusalima do Sentandreje, a pre svega gde je `iveo srpski narod - postao svetiwa kultnog zna~aja i neodvojivi deo duhovne ba{tine srpskog naroda. U tome je svoju ne malu ulogu imala i vi{evekovna pisanija Hilandarskih monaha.
Ovaj primer Hilandarskog bratstva sledila su i
bratstva mnogih drugih srpskih manastira, jer prete{ki uslovi robovawa svima su nametali neophodnost
tra`ewa svakovrsnih vidova delovawa koji omogu}avaju `ivot manastira: da se sve}e i kandila ne pogase,
da molitve i pojawe ne utihnu.
Monasi Mile{eve ve} u H veku putuju radi pisanije i pribavqawa sredstava za svoj osiroteli manastir koji je porobqen i paqen ve} 1459. godine. Kao
~uvari kulta Svetog Save Mile{evski kalu|eri trudili su se ne samo da neguju taj kult u svome manstiru,
ve} da ga prilikom svojih mnogih putovawa do
najudaqenijih sredi{ta pravoslavqa {to vi{e pro{ire u pravoslavnom svetu. Da su u tome uspeli postoje mnogi dokazi.
Mile{evci su naj~e{}e putovali u Rusiju. Razlozi su razumqivi: Rusija je bila jedina pravoslavna
zemqa izvan doma{aja Otomanske Imperije. A ta velika pravoslavna Rusija imala je pobo`ne careve,
vlastelu i narod, koji su ne{tedimice darivali ~uvare groba Svetoga Save. Intenzitet tog darivawa
nesmawuje se ni posle kobne 1594. godine kada je }ivot sa mo{tima Svetiteqevim - posle vi{e od 350 godina po~ivawa u Mile{evi - turski silnik odneo i
spalio na Vra~aru u Beogradu. Ogaw loma~e na Vra~aru nije mogao uni{titi kult Svetoga Save koji je
ve} bio tako {iroko rasprostrawen na svim stranama
pravoslavnog sveta. On je samo pove}ao po{tovawe
toga kulta.
Mile{evski monasi nisu to postigli samo u Rusiji, ve} su prolaze}i za Rusiju kroz zemqe vla{kih i
moldavskih vladara i na wihovim dvorovima govorili o svojim svetiwama i svetiteqima, a pre svega o
Svetome Savi i Svetome Simeonu. Molbe za pomo}
nisu im ni ovde bile odbijene, kao ni dozvole za
sakupqawe priloga od naroda. U H veku ~ak pet
vla{kih i jedan moldavski vladar izdali su svoje
poveqe kao dobrotvori Mile{eve sa obavezom isplate Obroka - redovne godi{we pomo}i.

Treba dodati ne{to i o Studenici. Weni monasi

otisnuli su se na daleke puteve pisanije ne{to kasnije nego drugi, bili su od wih, verovatno, materijalno boqe obezbe|eni, ili su ih mimoi{le horde
ru{iteqa, pqa~ka{a i paliku}a.

Prva grupa Studeni~kih monaha krenula je na takav put ka dalekoj Rusiji tek 1629. godine - ukupno
{est Studeni~ana sa arhimandritom Atanasijem na
~elu. I to udru`eni sa Hilandarskim moliteqima,
koji su na takvom poslu imali ve} skoro jednovekovno
iskustvo putuju}i u Rusiju tra`e}i i dobijaju}i pomo}. U H veku, posle ovog prvog, bilo je jo{
putovawa Studeni~kih monaha u Rusiju: 1654. i 1662.
Predvo|enih arhimandritom Neofitom, zatim 1671.
arhimandritom Misailom, pa 1686. i 1691. arhimandritom Vasilijem. Ruski carevi Aleksije Mihailovi~, Ivan i Petar Aleksijevi~ bili su dare`qivi
prema ~uvarima groba Svetog Simeona Miroto~ivog,
a 1663. godine izdata im je carska `alovana gramata
po kojoj su dobili pravo da dolaze u Rusiju radi
prikupqawe priloga vernika svake pete godine.
Pored monaha Hilandara i Mile{eve koji imaju
neprocewive zasluge za {irewe kulta Svetog Save

Srpskog u pravoslavnim zemqama u koje su putovali,

sada su i Studeni~ani to isto preduzimali isti~u}i
da se wihov manastir smatra kao obiteq Svetog Simeona, da tu ve} preko 450 godina po~ivaju wegove ~udotvorne i miroto~ive mo{ti, da je wihov manastir
sredi{te kulta Svetog Simeona Novog Miroto~ca.
I u H veku Studeni~ki monasi opet putuju u
Rusiju: 1703. sa arhimandritom Pahomijem, kada je car
Petar Veliki darovao manastiru 100 rubaqa. Zatim
tek 1758. godine, jer su Austrijsko - Turski ratovi u
prvoj polovini H veka ometali putovawe u daleku
Rusiju. Predvo|eni arhimandritom Konstantinom
Studeni~ani se ovoga puta obra}aju Praviteqstvuju}em Sinodu u Petrogradu, kao i wegovoj kancelariji
u Moskvi. Bili su opet {irokogrudo darivani, kao i
od careva. Sva zaostala pomo} bila im je obra~unata
za sve godine od 1692. do 1758. Nisu izostali ni mnogi
drugi darovi: bogoslu`bene ode`de od skupocenih
tkanina izvezenih zlatnim i srebrnim nitima, bogoslu`bene i teolo{ke kwige, razni bogoslu`beni
predmeti umetni~ke izrade... Mnogobrojni darovi
obi~nih prilo`nika, kao i {tampane kwige raznih
darodavaoca. Studeni~ki monasi vra}ali su se u svoj
manastir nose}i tovare sa poklonima iz Rusije.
Pomo} pravoslavne Rusije ubrzo je iskori{tena
tamo gde je bilo najpotrebnije: od novca koji su Studeni~ki monasi doneli 1759. godine na ime zaostalih
isplata - 1762. godine pokrivena je Bogorodi~ina crkva.
Tako je delotvorno zavr{en odlazak Studeni~kih
monaha u pisaniju {irom ruske carevine koja je
trajala u rasponu vi{e od jednog stole}a.
Moglo bi se o fenomenu pisanije jo{ mnogo toga da ka`e. Ali, zakqu~ak je: neophodnost materijalnog darivawa manastira uvek je prisutna - manastir
kao duhovna oaza ima potrebe za materijalnim dobrima neophodnim za opstanak bratstva. Zbog toga su monasi i{li u pisaniju. Wihova je zasluga {to to nikada nije bila pro{wa-ve} dostojanstveno obra}awe
vernicima radi pomo}i manastiru u nevoqi. A jo{
ve}a je wihova zasluga {to su krstare}i putevima
pisanije znali da to iskoriste i za jo{ jednu misiju
velikog zna~aja: kao mogu}nost i na~in za bu|ewe,
oblikovawe i ~uvawe nacionalne svesti srpskog naroda.
Haxi \or|e
Ranisavqevi}

27

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

MONAHOVA
PRI^A
Do|e monah iz pustiwe me|u qude
i donese jedan zave`qaj. To be{e
grumen dijamanta zavijen u list smokov uveo.
I dr`a{e monah zave`qaj u ruci,
a svojim drhtavim glasom opisiva{e
na|eni grumen dijamanta, {to be{e
u listu smokovom uvelom.
- Kada se jedna strana ovoga kamena okrene ka stvorewima i stvarima
sva stvorewa i sve stvari na zemqi
zablistaju se lepotom koja prevazilazi sve wihove `udwe i snove.
- Poka`i nam ga! povika{e qudi.

No monah kao da ne ~u, produ`ava{e:

- Kada se druga strana okrene ka
grobovima, grobovi se otvaraju i mrtvi se vide `ivi kao i `ivi.
- Poka`i nam ga! jo{ ja~e povika{e qudi.
No monah, kao da ne ~u, produ`ava{e:
- Kada se tre}a strana ovoga kamena
okrene ka duhovnom svetu, tolika svetlost blesne od kamena da i sunce i
zvezde i sve stvari dole i gore i{~eznu kao u potopu od te svetlosti.

28

- Ah, poka`i nam ga! jako i gnevno

povika{e qudi.
A monah re~e:
- Ne mogu da vam ga poka`em. Jer,
ne mo`e da se izvadi iz ovog lista
smokovog uvelog dok se ovaj list
smokov uveli ne podere.
Nasmeja{e se qudi grohotom i povika{e:
- Pa taj list je ina~e uveo, a i da
nije uveo, ne vredi ni{ta prema
vrednosti koju nosi u sebi.
Ozbiqan be{e monah i drhtav be{e glas wegov. Pa odgovori:
- Vi velite da ovaj list smokov
uveli ne vredi ni{ta, a ja vam velim
da on vredi taman onoliko koliko i
va{e telo prema dragom kamenu koji
se krije u wemu.
I najedanput podera monah onaj
list smokov uveli i pokaza dragi kamen.
I sva usta zamuko{e za dugo, za dugo.
I sve o~i vide{e i uveri{e se da
pri~a monahova be{e istina.
A kad se razi|o{e, svak ose}a{e
da u sebi nosi onaj pre~udni dragi
kamen {to ga monah be{e na{ao u
pustiwi.
I behu radosni.
Vladika Nikolaj

U manastir Sinajski kada igumanom bje{e

prepodobni Jovan (Lestvi~nik) jednom do|o{e
{est stotina poklonika. Pri trpezi svi vide{e
jednog okretnog mladi}a u jevrejskom odelu, koji
slu`a{e i drugim slugama zapoveda{e i raspore|iva{e. I kad gosti odo{e iz trpezarije, aza trpezu poseda{e oni {to su slu`ili, potra`i{e i
ovog vrednog mladi}a, rasporediteqa, da i on sedne s wima, ali ga nigde ne na|o{e. Onda Bo`ji
sluga, prepodobni otac Jovan, re~e: Ostavite, ne
tra`ite ga, to sveti prorok Mojsije poslu`i na
svom mestu.

BDITE
Stojte neprestano na duhovnoj
stra`i, jer ne znate kada }e vas Gospod pozvati k sebi. U svome zemaqskom `ivotu budite spremni svakoga
minuta da mu polo`ite ra~un. ^uvajte se da vas vrag ne ulovi u svoju mre`u i ne obmane, primorav{i vas da
padnete u isku{ewe. Svakodnevno
ispitujte svoju savest, proveravajte
~istotu svojih namera i svojih misli.
Sin nekoga cara bio je veoma r|av
~ovek. Ne nadaju}i se wegovoj popravci, otac ga osudi na smrt, ali mu ostavi mesec dana da se za wu pripremi.
Posle mesec dana otac pozove sina. Primeti da se on potpuno izmenio. Smr{ao je, a lice mu se izboralo. Celo telo je te{ko stradalo.
- Sine, {to si se tako promenio? upita ga otac.
Sin odgovori: Kako se ne bih
promenio?! Za sve ovo vreme meni se
svakodnevno bli`ila smrt.
- Dobro, - primeti otac - po{to si
se malo opametio, pomilova}u te,
ali mora{ ~uvati to raspolo`ewe u
du{i celoga `ivota.
- To je nemogu}e. Kako se mogu odupreti bezbrojnim sablaznima i
isku{ewima?!
Tada car naredi da se donese sud
pun uqa pa ga predade sinu i re~e:
Uzmi taj sud i pronesi ga kroz sve
gradske ulice. Za tobom }e i}i dva
vojnika s ma~evima. Ako prospe{
jednu kap, sma}i }e ti glavu.
Sin se pokori. Polaganim ali sigurnim korakom pro|e kroz sve ulice uz pratwu vojnika i ne prosu nijednu kap.
Kad se vratio u dvor, otac ga zapita:
[ta si video na gradskim ulicama?.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

- Ni{ta nisam video.

- Kako ni{ta, re~e otac, kad je danas praznik i ulice su pune sveta?
- Ni{ta nisam video, ponovi sin.
Sva moja pa`wa bila je usredsre|ena
na uqe u sudu, jer sam se bojao da ga ne
prospem i ne izgubim `ivot.
- Dobro je, sine. Se}aj se toga celog veka. ^uvaj svoju du{u kao {to si
~uvao uqe. Odvra}aj svoje misli od
onoga {to je prolazno i upu}uj ih na
ono {to je ve~no. Naoru`ani vojnici ne}e i}i za tobom, nego smrt, koja
ti je svakog dana sve bli`a. ^ine}i
tako sa~uva}e{ du{u.
Sin primi savet k srcu i sre}no
po`ive.
Pazite, stojte u veri, mu{ki se
dr`ite, utvr|ujte se ( Kor. 14,13).
Ovaj va`an savet daje apostol hri{}anima da bi skrenuo wihovu
pa`wu na opasnosti koje postoje u
svetu i da bi ih opomenuo da redovno
ispituju svoja srca. Ko ne ispituje
svoje srce lako gubi ~istotu i toplinu svoje vere i neprimetno prelazi na stranu zla i bezverja.
Kao {to se bri`qivo ~uvamo od
svega onoga {to preti da ugrozi na{
telesni `ivot i zdravqe, tako isto
i jo{ vi{e, obratimo pa`wu i klonimo se svega onoga {to preti duhovnom `ivotu i stvari vere i spasewa.
Stoga, pa`qivo procewujte svoje
unutra{we pobude, da li su od Boga,
ili od duha zla i la`i.
^uvajte se od isku{ewa, od svih
isku{ewa - od onih koje donosi ovaj
na{ `ivot u svetu, ili qudi, ili zao
duh. ^uvajte se i od najskrivenijih
unutra{wih isku{ewa: od duhovne
bezbri`nosti, od nemara u molitvi,
od ga{ewa hri{}anske qubavi.
^im se udaqimo od Boga, primeti}emo u du{i promenu. Oseti}emo nemir, rasejanost, neko umno rastroj-

stvo. Misli }e se rojiti jedna za drugom i goniti jedna drugu i to u svako

doba i na svakom mestu: u domu, u hramu, na radu, za vreme ~itawa i razgovora.
Jeste li kadgod posmatrali `ivot
srca? Poku{ajte da to u~inite, bar
za jedno kratko vreme. I pazite {ta
se tamo de{ava. Desi vam se neprijatnost - vi ste se rasrdili; dogodi
vam se nesre}a - vi ste se o`alostili; pred vas stane neprijateq - u vama se razgori mr`wa; vidite sebi
ravnog da je zauzeo boqi polo`aj od
onoga koji vi zauzimate i - vi mu
po~nete zavideti; pomislite na svoje sposobnosti i vrline - i vi se pogordite... I sve to: uga|awe qudima,
slavoqubqe, pohota, slastoqubqe,
lenost, mr`wa - jedno za drugim ru{e va{e srce! I to samo za nekoliko
minuta. Jedan podvi`nik (Ep. Teofan), koji je obra}ao pa`wu na sebe,
imao je pravo kada je govorio da je srce ~oveka ispuweno otrovnim zmijama, tj. strastima. Srce pak svetih
qudi slobodno je od strasti.
Ali sloboda od strasti, postizala se i posti`e se jo{ uvek dugim i
te{kim upoznavawem sebe, samoispitivawem i bdewem nad svojim unutra{wim `ivotom, to jest bdewem
nad svojom du{om.
Budite uvek pa`qivi. ^uvajte
svoju du{u! Odvra}ajte svoje misli
od onoga {to je prolazno i upu}ujte
ih na ono {to je ve~no i u tome }ete
na}i sre}u koju tra`i va{a du{a,
kojoj tako silno te`i va{e srce.
Arhiepiskop Jovan
Maksimovi}

Svaku na{u misao lansiranu ka Bogu

sa~ekuju nebrojene zasede demonskih makaza s namerom da je poseku. Da li }e se}i misao ili se o wu lomiti, zavisi od na{e
blizine Bogu.

PRESVETOJ
VLADI^ICI
Majko Jedina,
Jedina koja u `ivot besmrtni uvodi{.
Neprobojni [tite,
[tite koji svako zlo brzo ukloni{.
Najve}a Ute{iteqko,
Ute{iteqko svih palih, pe~alnih i oja|enih.
Obiqa Darodavko,
Darodavko mira i radosti du{ama uznemirenih i tu`nih.
Kakvim Te re~ima opevati?
Kojom Ti pesmom ugoditi?
^ime Te, mi ubogi i u zlu le`e}i,
^ime Te mo`emo obradovati?
Gde su re~i kojima Te mo`emo pohvaliti?
Sve li su neprili~ne.
Gde su dela kojima Te mo`emo uzveli~ati?
Gle, ruke ostaju sasvim nepomi~ne...
I ne umemo iskazati slavu Tvoju,
Niti podra`avati smirenost Tvoju,
Ni poslu{nost Tvoju,
Ni qubav Tvoju...
Mo`emo samo zavapiti,
Iako i za molitvu preslab je na{ glas:
O, Mati Boga na{ega,
Ne zaboravi nas, ne zaboravi,
I spasi nas.
R. B.

SASTAV OVOGA @IVOTA

Ovaj `ivot ne bi se mogao zamisliti bez troga:
sre}e, nesre}e i smrti. Ne{to sre}e, ne{to nesre}e i
smrt omogu}avaju ovaj `ivot.
Moralna hemija ovoga sveta jo{ je ~udnija od fizi~ke hemije.
Sre}a je dar Bo`ji, nesre}a dopu{tewe Bo`je, a
smrt pobeda Bo`ja. Stalna sre}a, bez primese nesre}e,
postala bi bezbojna i dosadna. Stalna nesre}a, bez
smrti, u~inila bi ovaj `ivot paklom bez izlaza.
U sre}i qudi ne}e - ho}e da se sete Boga, u nesre}i
ho}e - ne}e da se sete Boga, a u smrti moraju da se sete
Boga.

29

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

DUHOVNA RAZMATRAWA O MONA[TVU

Mona{tvo, kao dobrovoqno odricawe ~ak i nevinih radosti i zadovoqstava, koje pru`a `ivot u ovom
svetu, ima bez sumwe veliku cenu pred Bogom, kao vi{i podvig vrline. Zbog toga mona{tvo i dobija od
Boga vi{e darova: Svaki, koji ostavi ku}u, ili bra}u, ili sestre, ili oca, ili mater, ili `enu, ili decu, ili zemqu, imena moga radi, primi}e sto puta
onoliko, i dobi}e `ivot ve~ni (Mat. 19,29).
Ko je od svetovwaka u~inio kakvo bilo ~udo? Ko
je vaskrsao mrtve? Ko je izgnao besove? Niko. Sve su
ovo pobedne po~asti monaha; svet nema ovih ~uda, jer
kad bi ih imao, mona{tvo i udaqavawe iz sveta ne bi
ni bilo potrebno (sv. Jovan Lestvi~nik).
Sve ostale vrline, po mi{qewu Ave Doroteja, ~ine se po du`nosti, i imaju zna~aj obi~nog poreza, koji
smo du`ni davati svi svome (caru) - kao pripadnici u
dr`avi. Mona{ki pak obeti: poslu{awe, siroma{tvo
i devi~anstvo jesu izri~ite vrline, koje se ~ine po
dobroj voqi, i imaju zna~aj dragocenih darova, koji se
prinose Bogu prosto iz qubavi, kao {to u dr`avi
znameniti qudi prinose caru pored poreza jo{ i darove, zbog ~ega se udostoje bogatih nagrada, velikih
po~asti i ~inova (Petar, ep. Tomski).
Ko radi Boga osiroma{i, taj u samoj stvari nalazi prebogatu riznicu (sv. Isak Sirijac). U koliko se
~ovek li{ava uteha ovoga sveta u toliko se udostojava
radosti Bo`ije u Sv. Duhu (sv. Isak Sirijac).
Mo`e ~ovek i da `ivi u svetu, pa ipak da ne bude
od ovog sveta. Ali usred briga i interesa `ivotnih,
usred stalnih isku{ewa i sudara sa grehom, nemogu}e
je ~oveku nadati se da dostigne takvo moralno savr{enstvo, takvu svetost u vrlini, kakvu obe}ava i pru`a tih, usamqeni~ki `ivot mona{tva, daleko od sveta i ta{tine wegove.
[to daqe od sveta, tim bli`e Bogu.
Ko `ivi van sveta i u }utawu, taj je slobodan od
tri isku{ewa: od isku{ewa sluha, jezika i pogleda;
ostaje mu samo jedno isku{ewe: isku{ewe u srcu (sv.
Antonije Veliki).
Izme|u mona{kog i svetovnog `ivota ista je razlika kao i izme|u pristani{ta i morske pu~ine, koju
vetar neprestano talasa (sv. Jovan Zlatoust).
No va`nost mona{tva sa svima wegovim plodovima strogo zavisi od ispuwavawa wegovih obeta. U

30

protivnom slu~aju monah }e biti samo podsmeh mona{tva - na sablazan svetovwacima i na svoju pogibao
(Petar, ep. Tomski).
Da bi se postigao ciq pravog mona{tva - moralno
usavr{avawe sebe i te{we sjediwewe s Bogom, Izvorom svetlosti i bla`enstva - neophodno je potrebno,
da onaj koji prima na sebe mona{ki ~in, zna i
ispuwuje sva ta pravila svoga unutra{weg i spoqa{weg pona{awa. To su naro~ita pravila, koja zahteva ovaj an|elski ~in. Ina~e mo`e ~ovek `iveti u
zidinama manastirskim - van {uma i ta{tine sveta nositi odelo i zvawe monaha, no po du{i ipak ostati
ni`e svetovwaka.

Nisu svi monasi koji `ive po manastirima, ve} je

onaj monah koji izvr{uje delo mona{ko (sv. Varsonufije Veliki).
Kod monaha sve treba da je druga~ije: i um i ose}aj
i pravila, sve druga~ije nego li kod qudi koji `ive u
svetu. ]utawe - to je wegova naslada; molitva - duhovno posmatrawe stvari; Re~ Bo`ja - hrana du{i
wegovoj, najsla|a beseda s Bogom; Hram - jedino uto~i{te; ograda manastirska - predeo, iza koga ni{ta vi{e ne postoji za wega. Wegov svet je ve~nost. Tamo je
wegova riznica, tamo je i srce wegovo. Sa `ivima na
zemqi on ima jednu vezu pomo}u tople molitve za
wih. To je mona{ki `ivot (prot. A. Nekrasov).

Svaki neka pre svega ispita sebe, pa tek onda neka

jede hleb mona{kog `ivota, koji je pome{an sa gorkim zeqem, i pije ~a{u ovu koja je pome{ana sa suzama: da ne bi mu~io sebe na sudu (sv. Jovan Lestvi~nik).
Boqe je i ne po~iwati odricawe od sveta nego posle hladno ispuwavati ovo i sebe podvrgavati ve}om
opasnosti. Boqe je ne davati obet, nego dati i ne ispuniti ga (sv. Kasijan Rimqanin).

Monah ima jednu jedinu brigu, jedinu `equ: da Bogu ugodi, da ~ini ono {to je Bo`ja voqa. Kada su upitali sv. Jovana Lestvi~nika: ko je verni i razuman
monah - odgovorio je: Onaj, koji svakodnevno do kraja
`ivota ne prestaje dodavati ogaw ogwu, plamen plamenu, `equ `eqi i ve`bawe ve`bawu.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Monah je onaj kod koga je unutra{we du{evno

stawe tako sre}no, da on is~ezava u Bogu (Teofan, ep.
Vladimirski).
Monah je onaj, koji, budu}i da je obu~en u materijalno i trulo telo, podra`ava `ivotu i stawu beztelesnih (sv. Jovan Lestvi~nik).

Ko ho}e da bude pravi monah, ne sme imati nikakvu `equ za novcem i udobnostima - treba da `eli da
`ivi i bez neophodnog (shimon. Partenije).
Siroma{tvo, `alost, teskoba i post - to su oru|a
mona{kog `ivota (Ava Pimen).
Monah je taj, koji u svemu sebe li{ava (Ava Zaharija).
Prorok Danilo govori o sebi: jela ugodna ne jedoh
(10,3). Mona{ki `ivot potrebuje neizostavno
odbacivawe svih telesnih naslada (Ava Sisoje).
Monah ne mo`e sebi dopustiti da ga savest
okrivquje ni u ~emu (Ava Agaton).
Monah, koji se ne brine o svome stawu ruga se Bogu. Boqe bi bilo monahu da je istrunuo u utrobi svoje
majke, kad se ne brine o svome zvawu (shimon. Partenije).
Mona{tvo je, kao {to sama re~ pokazuje (monos jedan) usamqeni{tvo, razgovor sa samim sobom i s Bo-

gom. Zbog toga bogomudri rukovodioci mona{tva savetuju da se monasi pridr`avaju usamqeni~kog `ivota, pokazuju}i r|ave posledice naru{avawa ovog saveta.
Usamqeni{tvo na zemqi vodi u dru{tvo nebesko
(Filaret, mitropol. moskovski).
Kao {to se sunce jasnije ogleda u tihoj vodi, negoli u uzburkanoj i zamu}enoj, isto tako i ve~no duhovno sunce - Bog lak{e se poznaje umnim okom u ti{ini
i miru negoli u svetskoj trzavici i nemiru (sv. Tihon
Zadonski).
Kada je Ava Marko upitao Avu Arsenija, zbog ~ega
nas ti izbegava{? - odgovorio je: Bog mi je svedok da
vas ja volim, no nemogu}e mi je da budem i s Bogom i s
qudima. Na nebu hiqade i milijarde imaju jednu voqu,
a kod qudi su voqe razli~ite.
Ribe umiru od nedostatka vode. Tako umiru u srcu
monaha oni duhovni pokreti koji se ra|aju od Boga,
kada monah neprestano `ivi u op{tewu s qudima (sv.
Isak Sirijac).
Bez krajwe potrebe ne izlazi iz manastira i u
svetske domove ne ulazi; ina~e vrati}e{ se druga~ijim nego {to si iza{ao (sv. Tihon Zadonski).
Postoji izreka (Senekina): Uvek, kad god sam
proboravio me|u qudima, vra}ao sam se k sebi ve}
mawe ~ovekom. Mi to ~esto ose}amo posle razgovora,
jer lak{e je }utati, nego u razgovoru ne re}i ne{to
izli{no, lak{e je sedeti ku}i, nego sa~uvati sebe kao
{to treba u dru{tvu (Toma Kempijski).
Pre nego {to se ~ovek re{i da primi na sebe toliko va`an i visok i te`ak ~in mona{ki, treba jo{
dok je u svetu da u sebi stvori raspolo`ewe za ovaj
~in i sebe pripremi moralno. Na taj na~in svi zahtevi i pravila mona{tva pokazali bi mu se ne kao ne{to novo, ve} kao poznato i oprobano, ne kao suvi{e
te{ko, ve} kao podno{qivo i prijatno.
Ako se prethodno ne nau~i{ da `ivi{ dobro sa
qudima, to ne}e{ mo}i dobro `iveti ni u
usamqenosti (Ava Longin).
Ako se ne nau~i{ da `ivi{ u miru s qudima to i
u manastiru i u pustiwi ne}e{ na}i mira.
Ako prethodno ne stvori{ u sebi pravilno
raspolo`ewe, dok si jo{ u svetu i me|u qudima, to
(ne}e{) ga stvoriti ni u usamqenosti (Ava Longin).
Ako mi odnesemo u manastir ili u pustiwu sa sobom kakve bilo neizle~ene poroke, to }e ovi biti samo skriveni u nama, a ne uni{teni (sv. Kasijan

Rimqanin). Zmija, kada samo le`i u svojoj pukotini

ne ujeda, no ipak sve weno je u woj: i `aok i otrov. Tako i strasti, koje nisu uni{tene borbom pri pomo}i
svemogu}e blagodati Bo`je, samo ja~aju i rastu u mona{koj usamqenosti (shimon. Zosima).
Svaki onaj, koji `eli da primi mona{ki ~in treba da zna da ba{ ovde, u usamqenosti, zao duh i napada
naro~ito na du{u, `ele}i da je skrene s pravog puta
spasewa. U po~etku zli dusi navla~e na du{u monaha
naro~ito dosadu i melanholiju, ube|uju}i ga da ostavi
mona{tvo i opet ode u svet. No monah treba to da zna
unapred i da pri|e borbi ne malodu{no, ve} hrabro,
dr`e}i u ruci nepobedivo oru`je molitve.
Jedan brat do{ao je bio iskusnom starcu da govori: O~e, te{ko mi je i dosadno u manastiru. Starac
mu odgovori: Moli se ~e{}e, i Bog }e ti pomo}i, da}e ti silu i spokojstvo.
Molitva je lek od `alosti i melanholije (sv. Nil
Sinajski).
Cvetnik Duhovni

31

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

{e nigdje ne}u bje`ati. U Sarajevu

mi je bilo lijepo, jer sam bila kod
svojih ro|aka. I kad sam mislila da
je mom bje`awu kraj ponovo sam morala da se selim. Do{la sam u Dobrun i tu sam po{la u {kolu.
Na{la sam nove prijateqe i lijepo mi je. Dokle }e tako biti ne znam,
ali ~esto razmi{qam o svom rodnom
gradu, i ako ne znam kako izgleda.
Ali tamo sam se rodila i tamo bih
ponovo volila `ivjeti. Ponekad se
upitam da li }e mom izbjegli{tvu
do}i kraj? Da li }u ponovo imati
svoj grad gdje }u bezbri`no `ivjeti?

Nikolina Mar~eti},
Dobrun, 8 godina

IZBJEGLICA
Imala sam dvije godine kada sam
morala napustiti svoj rodni grad.
Bila sam previ{e mala da shvatim
{ta to zna~i. Nisam znala {ta zna~i
biti izbjeglica. Oti{la sam sa
roditeqima u drugi grad i tu sam `ivjela tri godine. Porasla sam, i tek
tada sam po~ela da shvatam {ta je to
rat i {to moram da se selim iz grada
u grad. U gradu u kome sam `ivjela
na{la sam mnogo drugara i drugarica. Roditeqi su se trudili da mi
pru`e bezbri`no djetiwstvo. Ali
posle tri godine morala sam ponovo
da se selim, jer i taj grad su zauzeli
neprijateqi. Tata je bio na rati{tu
a ja sam sa mamom oti{la u Sarajevo.
Mislila sam da }u tu ostati, i da vi-

32

MOJI PUTEVI
Ponekad sam `eqela da odem daleko, daleko iz ove zemqe koja mi se
~inila kao ponor ispuwen intrigom, zavi{}u i pohlepom. ^inila mi
se kao plod koji vi{e nije so~an, koji trune iznutra. Bila sam wegov mali dio koji je `eleo da opstane, da
bude sladak, ispuwen vitaminima,
koji se hranio molitvom, ~istio du{u tamjanom kako bi u takvu mirisnu
i ~istu Gospod mogao u}i.
Ponekad nisam `eqela da budem
sastavni dio onoga koji nije dostojan da se nazove plodom kome je Gospod podario `ivot. Ali ja sam bila
i uvjek }u biti wegov sastavni dio.
Uvjek }u se vra}ati u hram svog
djetiwstva gdje sam nalazila mir i
utjehu.
Ali, plod je ja~ao, nije `elio da
nestane u ponoru, da se izgubi u lavirintu pohlepe. Weni mali molekuli
nisu vi{e bili spoj dvoli~nosti i
koristoqubqa, ve} su ~inili uzvi{enu cjelinu ispuwenu skladom i
harmonijom. Voqela sam taj sklad i
kompoziciju preplavqenu sna`nom
emocionalno{}u, kompoziciju ~istu, zvu~nu, vazdu{astu i ose}ala
sam ra|awe plemenitosti pod ~ijim
pritiskom nestaje onoga {to je plod
uni{tavalo i grizlo iznutra.
Moj `ivot, moji putevi tada
ispuweni harmonijom, muzikom i
plemenito{}u bili su du`i, mogla

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

sam graditi svoju budu}nost kao kulu

bogatu sa svjetlo{}u i koloritom.
Ali, odjednom taj mir i prekrasnu
melodiju na ~ijim krilima smo tako
sna`no i odlu~no i{li u budu}nost,
naru{i nepo`eqno prisustvo ogavne ptice, koja je nemilosrdno kru`ila iznad plodonosne biqke tra`e}i
svoj plen. I na{la ga je. So~ni i
slatki plod koji `eli da `ivi, da se
razvija, jo{ nedorastao, ali uprkos
tome dovoqno sna`an da se brani i
istraje.
Gospode moj, Bo`e moj, velika je
milost tvoja, velika su djela tvoja,
pokajawe daruj nam i blagoslov Svoj.
Ponekad sam sawala da odem iz
ove zemqe, ali uvjek sam se vra}ala,
jer je istina, samo wu imam, jer je moja sloboda za koju }u se boriti.
Milijana Koji},
Sokolac

^EMU SNAGA KAD

NEMA VJERE
Dana 28. marta 1999. god. u hramu
Sv. Proroka Ilije u Sokolcu posle
Sv. liturgije odr`an je moleban za
sve Srbe koji trpe agresiju i bombardovawe od strane NATO-a. Molili smo se Gospodu da nam se smiluje i
da snage da ne posustanemo i da istrajemo do kraja. Svi Srbi treba da
shvate da bez molitve Gospodu ne}emo ni{ta posti}i ma koliko se mi
trudili, znamo da je sve u rukama
Wegovim. ^vrsta vjera u Hrista treba sve da nas sjedini da zajedno stvorimo ~vrsti i neprobojni bedem koji
se ne}e sru{iti pred demonskim napadima i naletima crne |avoqe ptice. Pokajmo se bra}o, molimo se pa
}e nas i Spasiteq na{ za{titi svojom desnicom i ~uvati nas od svih nepravdi i zla. Iskreno treba svoje
molitve da prinesemo Bogu jer on je
svemogu} i izbavi}e nas od svih nepravdi, zla i muke. Gospod na{ Isus
Hristos ne}e dozvoliti da demonska
~izma gazi zemqom gdje su vjekovima
na{i preci krv prolivali, prolivali su je ~asno i juna~ki brane}i svoju
otaxbinu od zlih qudi kojima je u
o~ima krv, a u du{i gwev i jad da pokore cijeli svijet. To su qudi koji
bez imalo karaktera ~ine zlo nad nedu`nim narodom. Svi velikani pravoslavne istorije, car Lazar, car
Konstantin, carica Jelena i mnogi

drugi polaziv{i u boj molili su se

Spasitequ i samo uz Wega pobje|ivali su mnogo brojnije neprijateqe.
Mi ne}emo dozvoliti da nam pokore
otaxbinu ali treba da se molimo, ~inimo dobra djela, kajemo se za sve
grijehe, po{tujemo Gospoda i ni{ta
nam vi{e nije potrebno, jer u jednoj
je poslovici re~eno: ^emu snaga kada nema vjere, {to zna~i da bez vjere nema spasewa. Bog je svemogu} i
ako budemo slo`ni i pobo`ni On
nas ne}e napustiti, naprotiv on }e
nas {tititi i crna jata |avoqih
ptica zauvjek otjerati iznad na{ih
glava. Gospod }e nas blagosloviti i
pokazati nam put istine i blagostawa, trnovit, ali put kojim treba svi
da krenemo da se slo`imo i sjedinimo. Zbog toga bra}o pomolimo se
Spasitequ Gospodu Isusu Hristu,
pra{tajmo drugima pa }e i nama biti
sve opro{teno. Gospode Bo`e, Sine
Bo`ji, smiluj se na nas Ti koji uklawa{ grijehe svijeta, smiluj se na nas
i spasi nas jer nam je zaista potrebna Tvoja pomo}.
Nata{a Tomovi},
Sokolac

33

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

MI SMO JA^I
Srbija je jedinstvena zemqa. Ali,
sada vi{e nije. Sada su wene ulice
sru{ene i nisu vi{e kao pre. Kroz
ulice kada neko prolazi nadao bi se
da budu vesele kao pre, kako se deca
igraju, vesele, pevaju i pri~aju razne
pri~e. Ali na`alost ni{ta nije kao
pre. Sru{ene su glavne ulice koje su
nosile imena i prezimena poznatih
srpskih boraca koji su u~estvovali u
mnogim ratovima.
Danas nas iznenada bombarduje
Amerika koja nam ru{i sve ono {to
smo godinama gradili. Ru{e nam
bolnice, {kole, fabrike, ku}e, manastire, `elezni~ke pruge, mostove,
zgrade i druge stambene zgrade. Sada
su mnoga deca tu`na i `alosna {to
ne mogu da se igraju, a mnoga deca su
izgubila roditeqe i nisu vi{e
sre}ni. Sada su deca i wihovi roditeqi u skloni{tima i strahuju od
NATO agresora i pla{e se da im ne

34

sru{e ku}e koje su oni vekovima gradili i ulagali trud. Danas ova zemqa vi{e nije sre}na kao pre jer strahuju od svega. Oduzeli su nam na{u
mladost i vi{e nismo sre}ni nego
smo tu`ni i `alosni i pitamo se
{ta smo im mi deca krivi za{to nas
bombarduju. Mi sada vi{e nikada ne}emo biti sre}ni. Nama sada umesto
radosti suze klize niz lica.
Iako je NATO jaka sila ne}e nas
uspeti pobediti jer smo mi ja~i od wih.
Verica Mi}evi} 3
Vi{egrad

RAWENA SRBIJA
Srbiju, zemqu srpsku, zadesio je
rat koji niko nije `eleo, i uvek ga je
mrzeo. Narod Srbije slo`no brani
svoju zemqu srcem svojim, du{om
svojom. I ja kao dete koji `ivim u
Republici Srpskoj osu|ujem bombardovawe i ru{ewe na{e mile
zemqe. Narodu koji ru{i Srbiju poru~io bih da prestane sa tim.
Iz dana u dan sedim i buqim u televiziju ne bi li ~uo neku novu vest
o prestanku bombardovawa. A kada
pomislim o bombama koje razaraju
zemqu srpsku i gde ginu mala deca
smu~i mi se i iz sveg srca zajecam i
pustim suzu za Rawenom Srbijom.
I posle svega toga poru~io bih
svoj deci koja `ive u Srbiji da se ne
boje i da smo svi uz wih.
Sa{a [im{i}, 3
Vi{egrad

NATO ZLIKOVCI
Sva deca znaju da je Srbija draga
zemqa. Ona je zemqa radosti, dobrote i qubavi.
Na{i neprijateqi koji danas
bombarduju na{u zemqu ho}e da nam
oduzmu sve {to imamo u `ivotu. Oni
ru{e kasarne, mnoge gradove u Srbiji, bolnice, sela i qude, decu i `ene.
Mi se branimo svim oru`jem da
odbranimo na{u otaxbinu. Svi qudi
na svetu `ele da `ive u qubavi i
slozi. Ovaj prokleti rat u~inio je
od nas siroma{ne qude. Na{ narod
nije mogao da slavi Vaskrs (Hristovo Vaskrsewe iz mrtvih), zbog stradawa na{e domovine.
Svako ve~e NATO zlikovci bombarduju na{u otaxbinu, na{e vojnike koji su za nas prolili krv u ovom
prokletom ratu. U ovom ratu mnogo
dece je izgubilo svoje roditeqe, sestre i bra}u. Sva deca vole mir i
slobodu.
Oni razaraju i na{e mostove kojim smo prelazili, pruge, vozove i
~itavu domovinu.
Mi deca iz Republike Srpske molimo se da prestanu da bombarduju
na{u domovinu, ona je na{a i mi }emo se boriti do posledweg trenutka.
Nedamo Kosovo!
Dijana \uki} 3
Vi{egrad

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

ZA[TO STRADA
SRBIJA
Opet na televiziji i uop{te u mojoj okolini ~ujem tu u`asnu rije~ rat. Oni donose smrt, pla~, tugu, nesre}u, bol, jednom rije~ju, uni{tavaju i na{e tijelo i na{ duh. Mnogi
moji vr{waci sada borave u skloni{tima i slu{aju te u`asne zvuke
smrtonosnih aviona. Oni nisu krivi
zbog toga ali ipak pate zbog toga.
Nije va`no da li ja poznajem wih
ali ja saosje}am sa wima. @elim da
znaju da mogu na}i uto~i{te u mom
skromnom domu, koliko je to u mojoj
mo}i. U mojoj ku}i nema vi{e toliko
smijeha koliko je bilo prije. Moj
otac i majka stalno su ispred televizora i slu{aju {ta se de{ava u Srbiji. Ne mogu da shvatim da qudi nisu slo`ni. Taman sam bila uverena
da }u mo}i da `ivim kao svako dete
ali pogre{ila sam. Jednog dana sedela sam ispred televizora i ~ula ne{to u`asno, da su bombardovali porodili{te. Ne znam one male bebe sa
nekoliko meseci su nastradale. Tada
sam bila tako u`asno tu`na i pitala se: Za{to strada Srbija?
Qiqana Baranac, 1
Vi{egrad

[to namerava{ da u~ini{, molitvom u~ini; {to si uradio molitvom, ne stidi se; {to si obe}ao
molitvom ne ometaj neradom.

HEROJSKA SRBIJA
Srbija je jedna veoma jaka zemqa koja
nikada nikome nije naudila. Imala je sve
{to jedna zemqa mo`e po`eleti, a to je
pravedan narod, vera u Boga, ...`ivela je
samostalno i nikada ni od kog nije otimala. Ali, najve}a tragedija je to {to je
jedne ve~eri 24.3.99. god. nai{ao neprijateq sa namjerom da bombarduje Srbiju.
Taj neprijateq zvao se NATO pakt. On je
iz aviona bacao bombe koje su uni{tavale celokupno blago Srbije. Ru{ili su
mostove, parkove, {kole, spomenike, stare gra|evine... Hrabri qudi idu u vojsku s
namjerom da se koliko toliko odupru
NATO paktu. Najte`e od svega je gledawe
kako nevina deca, qudi, prolivaju krv
radi jednog naroda koji se nikada nije zapitao kako je nama u tim trenutcima.
Oni misle da jedan narod koji je generacijama stvarao jednu samostalnu dr`avu
mo`e tek tako da je preda neprijatequ
koji ho}e silom da je otme.
Ali silom se ni{ta ne mo`e uzeti nego samo pravedno{}u. Hrabrost
srpskog naroda se pokazuje po tome
jer oni idu da ~uvaju mostove svojim
telima i odr`avaju koncerte pod naslovom Pesma nas je odr`ala.
I deca koja su skoro tek stupila na
svet zapamtila su to ru`no ime NATO
pakt. Agresija NATO pakta se nastavqa, ali mi se ne damo. Moja poruka im
je da se dr`e {to daqe od Srbije.
Ivana Risti} 4
Vi{egrad

MOLITVA BOGU ZA
SPAS SRPSKOG RODA
Bo`e, obra}amo Ti se tu`ni i poti{teni i molimo Te: Pomozi nam,
Svemogu}i!
Pomozi da izdr`imo i da se odupremo napadima svjetskih mo}nika.
Pomozi nam Spasitequ da o~uvamo
svoju vjekovnu dr`avu, na kojoj su krv
prolili na{i preci, Milo{ i Lazar, i deset Jugovi}a i mnogi drugi
srpski junaci. Jedino nam preostaje
da molimo Tebe, Boga Spasiteqa da
nam pomogne{ da izdr`imo i o~uvamo svoju dr`avu.
Uz Tvoju pomo} }emo o~uvati vjeru i svoje svetiwe. Za{titi nas, Bo`e! Po{aqi svoj ubojni red An|ela
da nas za{tite od zla demonskih napada slu`iteqa |avolskih. Za{titi
Svevi{wi srpski narod, srpsku djecu i `ene, srpske vojnike, jer potrebna nam je Tvoja pomo} u ovom te{kom trenutku.
Pomeni nas, Gospode, u Carstvu
Svome!
Nina Pr`uq

35

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

O OSU\IVAWU
Qudi su veoma skloni osu|ivawu
drugih. Ako slu{amo razgovore oko
nas, ~u}emo kako se {apatom ili
glasno prepri~avaju negativne stvari iz `ivota na{ih poznanika. Ako
proverimo ta ogovarawa i neka osu|ivawa, obi~no se ispostavi da to
nije istina.
Za{to i veruju}i i neveruju}i
qudi, kada govore o drugome, uvek,
ili skoro uvek, obra}aju svoju pa`wu
prvenstveno na lo{e osobine qudi.
Me|utim, u svakom ~oveku postoje
i dobre i lo{e osobine. I bilo bi
prirodno da se najpre govori o dobrim osobinama poznatih nam qudi.
Na`alost to nije tako. Osu|ivawe
drugih je veoma rasprostrawena duhovna bolest. To je svuda prisutan
greh, na koji smo toliko privikli da
smo i prestali da ga smatramo za
greh. Me|utim, na mnogo mesta u
Evan|equ jasno je osu|en taj greh.
Evo jedno takvo mesto:
... Kwi`evnici i fariseji dovedo{e Hristu jednu `enu, uhva}enu u
prequbi, pa je postavi{e u sredinu
i reko{e mu:
U~itequ, ova `ena je uhva}ena
ba{ kad je ~inila prequbu.
A Mojsej nam je u zakonu naredio
da takve (`ene) kamewem ubijamo;
{ta Ti ka`e{ na to? (Jov. 8,3-5).
Sveto Evan|eqe nas suo~ava sa
faktom o~evidne grehovnosti ove
`ene prequbnice. Po jevrejskom zakonu, prequba je povla~ila za sobom
smrtnu kaznu. A i s na{e hri{}anske ta~ke gledi{ta, grehovnost ove
`ene bila je van svake sumwe.
No Isus se sa`e dole i pisa{e prstom po zemqi. Ali kako su Ga i daqe pitali, ispravi se i re~e im:

36

Ko je od vas bezgre{an - neka prvi

baci kamen na wu. I opet se sa`e te
pisa{e po zemqi (Jov. 8,6-8).
Gospod ne odri~e da je Wemu privedena `ena te{ko zgre{ila. Me|utim, On istovremeno stavqa pitawe
o najve}oj moralnoj odgovornosti ovih koji su wu osu|ivali. Ali pravo
na osu|ivawe, ako je ono uop{te mogu}e, imaju samo oni koji stoje na veoma uzvi{enoj moralnoj ravni i koji
su, tako-re}i, dostigli do stawa bezgre{nosti. Zato je Spasiteq rekao
Ko je od vas bezgre{an - neka prvi baci kamen na wu.

Ali, strogo govore}i, bezgre{nih qudi nema. Stoga i nemamo

pravo da osu|ujemo svoje bli`we, jer
svi mi imamo svoje nedostatke koji
su za osudu. Ustvari i ne mo`e ~ovek,
optere}en svojim gresima i manama,
pravilno oceniti grehe i nedostatke drugih. Tu je objektivnost nemogu}a. A kako mo`emo da nekog osudimo
ako i sami podle`emo osudi? Stoga
je osu|ivawe drugih uvek licemerno.

Qudi koji su ku{ali Gospoda Isusa i osu|ivali `enu gre{nicu, ~uli

su u svojoj du{i glas probu|ene savesti i ni jedan nije bacio kamen na
prequbnicu.
Isus se tada ispravi i re~e joj:
@eno, gde su? Nijedan te ne osudi?
Ona re~e: niko, Gospode. Na to joj
Isus re~e: ne osu|ujem te ni Ja; idi i
od sada ne gre{i vi{e (Jov. 8,10-11).
Gospod wu nije osudio, jer joj je
oprostio wen greh, a samo je On to
mogao u~initi. On joj je oprostio
pod uslovom da se ona popravi i da
nikad vi{e ne ponovi isti greh. On
je hteo da nas nau~i da ne treba da
ikoga osu|ujemo, nego da pra{tamo,
ne da trubimo o manama drugih, nego
da ih prikrivamo na{im smirewem.
Po{to je Gospod oprostio gre{nici, iz toga se ne mo`e izvu}i
zakqu~ak da mi mo`emo mirne du{e
gre{iti kao ta `ena. To bi vodilo
potpunom razvratu. Odgovornost za
na{e grehe i nedostatke mi nosimo
pred Bogom i pred qudima. Tu odgovornost Gospod ne skida s nas niukom slu~aju, a na{a grehovnost mo`e
nam biti opro{tena samo ukoliko
se iskreno kajemo i trudimo da ispravimo na{e nedostatke.
A. vesnik br. 2/72.

Ava Isaije je govorio o posledwem danu

svakog hri{}anina: Kakav strah i trepet i kakvu
nevoqu }emo videti kad se du{a bude razdvajala
od tela! Tada }e nam pristupiti vojska
protivni~kih sila, gospodari tame, poglavarstva
zla, i kao po nekom pravu, nastojati da nam uzmu
du{u, iznose}i sve grehe koje je od mladosti
u~inila u znawu ili neznawu. Nasuprot zlih sila
staja}e an|eli Bo`iji i protivstavqati pokajawe
i dobra dela. Rasudi u kakvom }e strahu i trepetu
biti du{a, stoje}i me|u wima, dok se Sud ne
zavr{i i ne donese kona~na presuda!

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

O BO@JEM PROMISLU
Bo`ije Promi{qawe je starawe o postoje}em.
Drugim re~ima, Promi{qawe je voqa Bo`ija, koja
upravqa svim {to postoji kako treba. Po{to je
Promi{qawe voqa Bo`ija, to je potpuno neophodno
da sve {to se po Promi{qawu doga|a bude nesumwivo
najlep{e i najdostojnije bo`anstva, takvo da ne bi
moglo biti boqe. U samoj stvari, neophodno je da jedan i isti bude kako Tvorac postoje}eg tako i Promisliteq; jer ne bi bilo prili~no niti saglasno sa
razumom, da jedan bude Tvorac a drugi Promisliteq.
Jer tada bi se na o~igledan na~in pokazali nemo}nim
i jedan i drugi - jedan nemo}an da tvrdi, a drugi - nemo}an da promi{qa. Prema tome, Bog je i Tvorac i
Promisliteq, i Wegova blaga voqa javqa se kao tvora~ka i promisliteqska sila. U samoj stvari, sve {to
Gospod ho}e, ~ini na nebesima i na zemqi (Psal.
135,1), i Wegovoj voqi ne protivi se niko. On je hteo
da sve postane, i postalo je. On `eli da svet sa~uva
svoje postojawe, i sa~uvao je, i sve biva po Wegovoj
voqi.
A da Bog promi{qa, i ~udno promi{qa, u to se
najboqe mo`emo uveriti na ovaj na~in. Samo je Bog
po prirodi dobar i mudar. Kao dobar, On promi{qa,
jer nije dobar onaj koji ne promi{qa. Gle, i qudi, nerazumni i `ivotiwe prirodnim na~inom brinu se o
svojoj deci, a ko se ne brine, podvrgava se osudi. Daqe, kao mudar, Bog se na najboqi na~in brine o postoje}em.
Imaju}i sve to u vidu, mi smo du`ni da se divimo
svima delima Promi{qawa, da ih sva bez radoznalosti primamo, ma ona mnogima izgledala nepravedna;
jer je Bo`je promi{qawe za nas nevidqivo i neshvatqivo, a na{e misli, dela i budu}nost samo su Bogu poznati.
Sve ovo, velim, nije u na{oj vlasti, jer {to je u
na{oj vlasti nije delo Promisla, nego slobodne
voqe.
To {to zavisi od Promisla de{ava se ili po voqi Bo`joj, ili po Wegovom dopu{tewu. Po voqi
Bo`joj doga|a se ono {to je neosporno dobro. A po
dopu{tewu ono {to nije neosporno dobro. Tako, Bog
~esto dopu{ta da i pravednik upada u nesre}e, da bi
drugima pokazao sakrivenu u wemu vrlinu; tako je, na
primer, bilo sa Jovom. Ponekad Bog dopu{ta ne{to

neobi~no, da bi na izgled neobi~nim delom izvr{io

ne{to veliko i ~udno; tako je Krstom bilo izvr{eno
spasewe qudi. U nekim slu~ajevima Bog dopu{ta svetom ~oveku da te{ko strada, da svetiteq ne bi otpao
od istinite savesti ili ne bi upao u gordost zbog datih mu mo}i i blagodati; tako je bilo sa Pavlom.

Bog privremeno ostavqa ~oveka radi popravqawa

drugog, da bi drugi, gledaju}i na wega, popravqali se;
tako je bilo sa Lazarom i bogatim. U samoj stvari, mi
se po prirodi smiravamo, kad vidimo da drugi stradaju. Ponekad Bog ostavqa ~oveka radi slave drugoga, a
ne zbog wegovih ili roditeqskih grehova; tako je sleporo|eni bio slep radi slave Sina ~ove~ijega. Jo{
Bog dopu{ta nekome da strada radi bu|ewa revnosti i
drugom, da bi vide}i kako se uve}ala slava stradalnika, i drugi se bez straha podvrgli stradawu u nadi na
budu}u slavu i radi `eqe budu}ih dobara; tako je bilo sa mu~enicima. Ponekad Bog dopu{ta ~oveku da izvr{i sramno delo, radi popravqawa druge jo{ gore
strasti. Tako, na primer, kad se neko hvali svojim vrlinama i pravedno{}u, Bog takvom ~oveku dopu{ta da
padne u blud, da bi kroz taj pad do{ao do saznawa svoje slabosti, smirio se i ispovedio se Gospodu.
Treba imati u vidu da se izbor dela nalazi u na{oj vlasti, a ishod zavisi od Boga. Pri tom ishod dobrih dela zavisi od bo`anske sardwe, jer Bog po svo-

me predznawu pravedno sara|uje sa onima koji po svojoj istinitoj savesti izaberu dobro. A ishod r|avih
dela zavisi od bo`anskog dopu{tewa, od toga {to
Bog, opet po svome predznawu, pravedno ostavqa ~oveka, prepu{ta ga wegovim sopstvenim mo}ima.
Napu{tawe ~oveka od strane Boga biva dvojako:
jedno spasonosno i urazumquju}e, a drugo ozna~ava kona~no odbacivawe. Spasonosno i urazumquju}e napu{tawe biva ili radi popravqawa, ili radi slave
Bo`ije. Potpuno napu{tawe biva tada, kada ~ovek, ne
gledaju}i na to {to je Bog sve u~inio za wegovo
spasewe, ostaje, po svojoj voqi, bezose}ajan i neizle~en, ili, boqe re}i, neizle~iv. Tada se on predaje kona~noj pogibiji, kao Juda. Da nas sa~uva Bog i izbavi
od takvog napu{tawa.
Treba imati u vidu da ima mnogo puteva bo`anskog Promi{qawa, i wih nije mogu}e ni re~ima izraziti, niti umom shvatiti.
Isto tako treba imati u vidu da sva stradalni~ka
zbivawa, ako ih qudi primaju sa zahvalno{}u, {aqu
im se radi wihovog spasewa i, nesumwivo, donose im
korist.
Treba imati u vidu da Bog pre svega ho}e da se svi
spasu i dostignu Carstvo Wegovo. U samoj stvari, kao
dobar, On nas nije stvorio da nas ka`wava, nego da
bismo bili u~esnici Wegove dobrote; ali kao pravedni Sudija, On ho}e da gre{nici budu ka`weni.
Prva Wegova `eqa naziva se prethodnom voqom i
blagovolewem, i zavisi samo od Wega, a druga Wegova
`eqa naziva se potowom voqom i dopu{tewem i ima
svoj uzrok u nama. Pri tom dopu{tewe, kako smo napred rekli, biva dvojako: dopu{tewe spasonosno i
urazumquju}e, i dopu{tewe koje ozna~ava odbacivawe
~oveka od strane Boga i vo|ewe ka punoj kazni. Sve
ovo ne nalazi se u na{oj vlasti.
[to se ti~e onoga {to je u na{oj vlasti, to su dobra dela koja Bog `eli svojom prethodnom voqom i
ugodna su mu; a zla dela On ne `eli ni svojom prethodnom ni svojom potowom voqom, ali dopu{ta slobodnoj voqi da ~ini zlo; jer ono {to se ~ini po prinudi nije razumno i nije vrlina.
Bog promi{qa o svima stvorewima, ukazuju}i nam
dobro~instva i urazumquju}i nas preko svake tvari,
~ak i preko samih demona, kao {to se to vidi iz onoga
{to se dogodilo sa Jovom i sa sviwama...
Sveti Jovan
Damaskin

37

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

MOKRAWSKA PAROHIJA

Mitropolija Dabrobosanska
Lizdek

7. Ranko (Sreta)
Tadi}

13. Goran (Manojla)

poginuo 05.04.1992.
Vraca

poginuo 14.08.1992.
Kromoq

poginuo 20.12.1992.
Nexari}i

1. Mile (Branka)
ro|en 1960.
Mokro

Joki}

ro|en 1970.
Sarajevo

2. Bo`idar (Tadije)
Gavrilovi}

8. Dim{o (Mila)

14. Nenad (Rada)

poginuo 08.06.1992.
Borija

ro|en 1941.
Qubogo{ta

poginuo 12.07.1995.
Grbavica

ro|en 1971.
Trnovo

ro|en 1968.
Bjelogorci

Gluhovi}

Kova~evi}

poginuo 20.12.1992.
Nexari}i

3. Jovica (Gavra)
Gavrilovi}

9. Drago (Milanka)

15. Zoran (Novice)

poginuo 08.06.1992.
Borija

ro|en 1944.
Mokro

poginuo 14.12.1992.
Borije - Hre{a

ro|en 1961.
K. Selo

ro|en 1953.
Bjelogorci

Kusmuk

Muharemovi}

poginuo 05.01.1993.
Ze~ja Glava

4. @eqko (Nova)
Joki}

10. Trifun (Vidaka)

16. Milomir (Gruja)

poginuo 08.06.1992.
Trebevi}

ro|en 1938.
Mokro

poginuo 14.12.1992.
Borija

ro|en 1952.
Rogou{i}i

ro|en 1961.
Joki}a brdo

Klisara

Panti}

poginuo 21.03.1993.
Kula

5. Sreto (Ne|a)
Eri}

11. Milenko (Reqe)

Paunovi}

17. Veqko (Boja)

Gavrilovi}

poginuo 10.06.1992.
Lukavica

poginuo 14.12.1992.
Borija

poginuo 17.07.1993.
Borije

ro|en 1941.
Brezovice

6. Mladen (Luke)

Kqaji}

ro|en 1959.
Sarajevo

poginuo 15.06.1992.
Vraca

38

ro|en 1952.
V. Luka

ro|en 1953.
Rogou{i}i

12. Slobodan
(Slavka) Lizdek
ro|en 1966.
K. Selo

poginuo 10.12.1992.
Trnovo

ro|en 1971.
Bjelogorci

18. Milomir
(Milutina)

Tandari}

ro|en 1973. K. Selo

poginuo 16.05.1994.
Olovo

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

MOKRAWSKA PAROHIJA

Mitropolija Dabrobosanska
Mini}

31. Nedeqko (Ranka)

Petrovi}

poginuo 25.02.1995.
Treskavica

poginuo 28.09.1995.
Mawa~a

19. Bogdan (Vlada)

25. Milomir (Rista)

ro|en 1939.
Bjelogorci

ro|en 1956.
Siwevo

[e{lija

poginuo 20.06.1994.
Sarajevo

ro|en 1970.
Mo~ioci

20. Boro (Stjepana)

Gavrilovi}

26. Vojo (Rajka)

32. Milun (Branka)

poginuo 03.10.1994.
Ni{i}i

ro|en 1968.
Prutine

poginuo 20.06.1995.
Borija

ro|en 1943.
Mokro

ro|en 1964.
Mokro

Kova~evi}

21. Jadranko (Rada)

Simatovi}

27. Miodrag (Borka)

poginuo 08.10.1994.
Ni{i}i

poginuo 21.06.1995.
Trnovo

ro|en 1966.
Brezovice

Raji}

ro|en 1967.
Sarajevo

22. Mile (Krsta)

28. Milan (Milo{a)

ro|en 1948.
Prutine

ro|en 1964.
K. Selo

Bo`i}

poginuo 01.08.1994.
Krivajevi}i
23. An|elko
(Du{ana)

[iqegovi}

Lizdek

poginuo 24.05.1995.
Debelo Brdo
29. Du{an (Mitra)

Tani}

ro|en 1956. Krupac

ro|en 1951.
K. Selo

24. \or|e (Jova)

30. Wego{ (Krsta)

ro|en 1950.
Kalauzovi}i

ro|en 1974.
Jajce

poginuo 26.10.1994.
Jasen

Raji}

poginuo 11.11.1994.
Borija

poginuo 04.10.1995.
Treskavica

Xaki}

poginuo 05.10.1995.
Treskavica

Lizdek

poginuo 08.06.1992.
Trebevi}
33. Nedeqko
(Bogdana) Lizdek
ro|en 1951.
Mokro

poginuo 07.04.1994.
Trnovo
34. Mirko
(Svetozara) Lizdek
ro|en 1959.
Mokro

poginuo 01.01.1994.
Grbavica

35. Milorad
(Milivoja) Lolovi}
ro|en 1948.
Mokro

poginuo 31.10.1992.
Trebevi}
36. Neboj{a
(Zaharije) Lizdek
ro|en 1957.
Mokro

poginuo 01.10.1994.
Grbavica

39

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

MOKRAWSKA PAROHIJA

Mitropolija Dabrobosanska
37. Milenko
(Danila) Gavrilovi}
ro|en 1961.
Sarajevo

43. Vukan (Jova)

49. Qubisav (Gruja)

ro|en 1935.
Mokro

ro|en 1946.
Olovo

38. Risto (Du{ana)

44. Milomir (\or|a)

50. Sreto (Krsta)

ro|en 1939.
Lapi{nica

ro|en 1946.
Mokro
umro 26.06.1994.

ro|en 1950.

poginuo 07.09.1994.
Grbavica

Babi}

poginuo 04.06.1992.
@epa

poginuo 07.08.1992.
Vogo{}a

Lizdek

Trifunovi}

poginuo 0.05.1992.
Kromoqe

Plakalovi}

poginuo 08.01.1993.

39. Aleksandar
(Milo{a) [e{lija
ro|en 1971.
Sarajevo

45. Milorad (Gruja)

51. Slavi{a (Sretka)

ro|en 1950.
Visojevica

ro|en 1963.
Sarajevo

40. Dane (Janka)

Muharemovi}

46. Vlajko (Milinka)

52. Mitar (Sava)

ro|en 1954.
Mokro
tragi~no nastradao
19.10.1992.

ro|en 1946.

poginuo 19.12.1993.
Olovo

ro|en 1959.
Mokro
nestao 10.07.1992.

Trifunovi}

poginuo 19.07.1995.

^eremixi}

Vukovi}

poginuo 14.12.1992.

Motika

poginuo 15.01.1993.
Krivajevi}i

47. @eqko
(Milivoja) Jovi~i}
ro|en 1961.
Vogo{}a

53. Miladin (Jova)

poginuo 19.07.1992.
Vogo{}a

poginuo 31.10.1992.
Hladivoda

42. Srpko (Petka)

48. Svetozar (Krsta)

54. Milo{ (Jova)

ro|en 1965.
Mokro
tragi~no nastradao
02.10.1992.

ro|en 1977.

ro|en 1963.

41. Vlajko (Voja)

Para|ina

ro|en 1968.
Mokro
tragi~no nastradao
13.08.1993.

Andri}

40

Lopati}

Markovi}

poginuo 16.06.1995.
Tvr|ava Barice

Kruni}

ro|en 1935.

[e{lija

poginuo 16.03.1992.
Borija

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

MOKRAWSKA PAROHIJA

Mitropolija Dabrobosanska
55. Radislav (Milana)

61. Mirko (Novice)

67. Ratko (Todora)

ro|en 1957.
Slatina

ro|en 1959.
R. Romanija

ro|en 1944.
Hre{a

Gra~anin

poginuo 23.12.1993.
Poqine

Kne`evi}

poginuo 27.08.1992.
Kru{evo

Vi{wi}

poginuo 07.01.1993.
Kravice

62. Milenko
(Nikole) Jakovqevi}
ro|en 1952.
Sarajevo

68. Rade (Bo`a)

63. Milinko
(Alekse) Jovi~i}
ro|en 1949.
Hre{a

69. Goran (Petka)

58. Jovan (Bogdana)

Kari{ik

64. \or|o (Petka)

70. Marko (Cvijana)

poginuo 04.05.1992.
Grbavica

ro|en 1963.
Sarajevo

poginuo 21.11.1992.
Vojkovi}i

ro|en 1950.
G. Biosko

56. Novica (Ne|a)

Joki}

ro|en 1958.

poginuo 04.06.1992.
@epa
57. Rade (Nikole)

Peri{i}

ro|en 1948.
Vare{

poginuo 15.06.1995.
Sarajevo

ro|en 1940.
D. Hre{a

poginuo 07.09.1992.
Faleti}i

poginuo 31.10.1992.
Brusuqe

[u}ur

Antoni}

ro|en 1950.
R. Romanija

poginuo 26.05.1993.
Igman

Tomi}

ro|en 1950.
R. Romanija

poginuo 26.05.1993.
Mrkovi}i

Radowa

poginuo 27.07.1993.
@u~

Tadi}

65. Radovan (Spasoja)

Cincar

71. Ranko (Janka)

poginuo 06.06.1992.
@epa

poginuo 26.12.1992.
Trnovo

poginuo 01.03.1994.
D. Biosko

59. Predrag (Vasa)

ro|en 1965.
Sarajevo

ro|en 1948.
Hre{a

60. Novko (Milo{a)

66. Petko (Ilije)

ro|en 1951.
G. Biosko

ro|en 1941.
V. Luka

Gaco

poginuo 06.06.1992.
@epa

Sipi}

poginuo 02.03.1993.
D. Biosko

Plakalovi}
ro|en 1953.
D. Biosko

72. Nedeqko
(Radovana) Kosmajac
ro|en 1951.
Hre{a

poginuo 25.05.1994.
Ze~ja Glava

41

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

MOKRAWSKA PAROHIJA

Mitropolija Dabrobosanska
73. Radomir - Cicko
(Milovana) Maleti}
ro|en 1962.
Mrazovac

79. Dra`en
(Marinka) Parli}
ro|en 1970.
Kalauzovi}i

85. Radenko
(Svetozara) Stani{i}
ro|en 1953.
Sarajevo

74. Mihajlo (Ostoje)

Jovi~i}

80. Jovan (Vida)

86. Zoran (Luke)

poginuo 27.05.1994.
Ze~ja Glava

ro|en 1959.
Mo~ioci

poginuo 27.07.1995.
Mrkovi}i

ro|en 1959.
Vukiwa~a

poginuo 25.05.1994.
Ze~ja Glava

ro|en 1940.
Hre{a

Anxi}

poginuo 04.06.1992.
@epa

Ikanovi}

poginuo 31.10.1992.

75. Radomir
(An|elka) ]odo
ro|en 1965.
G. Biosko

81. An|elko
(Manojla) Kari{ik
ro|en 1952.
Hre{a

87. Vaso (Vuka{ina)

poginuo 21.08.1995.
Ze~ja Glava

poginuo

76. Zoran (Milo{a)

82. Nikola (Sava)

88. Mla|en (Cvijana)

ro|en 1960.
Hre{a

ro|en 1940.
Hre{a

ro|en

poginuo 29.07.1994.
Biosko

Cincar

Kosmajac

Kova~evi}
ro|en

Radowa

poginuo 05.09.1995.
Hre{a

poginuo

77. Radovan (^eda)

Govedarica

83. Slavi{a (Petka)

Topalovi}

89. Milo{
(Bo`idara) Stevi}
ro|en 1952.

poginuo 15.03.1995.
Ze~ja Glava

poginuo 1995.
Kqu~

poginuo 10.05.1992.
Vraca

84. Miroslav
(Slavka) [iqegovi}
ro|en 1976.
Sarajevo

90. Ne|o (Petra)

poginuo 18.09.1994.
Borije

ro|en 1959.
V. Han

78. Danko (Du{ana)

Parli}

ro|en 1960.
Kalauzovi}i

poginuo 16.06.1995.
Ilixa

42

poginuo 19.06.1995.
Ilixa

ro|en 1973.
Sarajevo

poginuo 30.08.1995.
Jahorina

Petrovi}

ro|en 1936.

poginuo 31.10.1992.
Dowe Biosko

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska
91. Zdravko
(Bogdana) Koji}
ro|en 1940.
Vare{

poginuo 07.11.1994.
Ni{i}i
92. Radenko
(Gligora) Andan
ro|en 1957.
Sarajevo

poginuo 22.01.1993.
Lapi{nica
93. Milenko
(Gligora) Andan
ro|en 1953.
Sarajevo

poginuo 22.01.1993.
Lapi{nica

94. Mirko (Dragomira) Radowa

ro|en 1963., G. Biosko

poginuo 06.06.1992., @epa

95. ^edo (\or|a) Tadi}
ro|en 1950., V. Luka

MOKRAWSKA PAROHIJA

100. Kojo (Rista) Derikowa

ro|en 1938., V. Luka

114. Dragoje (Gruja) Raji}

ro|en 1961., Kalauzovi}

101. Obren (Slobodana) Radovi}

ro|en 1950., Fo~a

115. Budimir (Vlastimira) Gruji}

ro|en 1967., Kalauzovi}i

poginuo 08.06.1992., Kromoq

poginuo 04.06.1992., @epa

102. Nedeqko (Sava) Okuka

ro|en 1929., Ulog

poginuo 26.06.1992., Nexari}i

103. Staka (ro|. Do{lo) \oki}

ro|ena 1946., Kijevo

poginula 29.06.1992., Kromoq

104. Mladen (Predraga) Vaskovi}

ro|en 1970., Lukavica

poginuo 30.07.1992., Bla`uj

poginuo 01.06.1994., Biha}

poginuo 02.08.1994., Ilija{

116. Milomir (Jova) Mo~evi}

ro|en 1972., Sarajevo

poginuo 02.08.1994., Ni{i}i

117. Slobodan (Pavla) Lopati}

ro|en 1952., Mokro

poginuo 01.08.1994., Krivajevi}i

118. Ne|o (Tana) Gruji}
ro|en 1936., Poretak

poginuo 06.09.1994., Nahorevo

105. Branimir (Milovana) Ra{evi}

ro|en 1969., Nahorevo

119. Ratko (Milo{a) Gruji}

ro|en 1944., Kalauzovi}i

106. \or|o (Milo{a) Pandurevi}

ro|en 1940., Trebevi}

120. Rasko (\ura) Raji}

ro|en 1961., Vrhovine

poginuo 05.10.1992., Sarajevo

poginuo 31.10.1992., Zlati{te

107. Mara (ro|. Gluhovi}) Gaco

ro|ena 1936., Qubogo{ta

poginula 15.11.1992., Vrace

108. Gojko (Janka) Trifkovi}

ro|en 1941., Trebevi}

poginuo 07.12.1992., Trebevi}

poginuo 08.09.1994., Korita

poginuo 19.06.1995., Ni{i}i

121. Vlastimir (Bla{ka) Raji}

ro|en 1957., [ii}i

poginuo 17.06.1995., Jasen

122. Radomir (Sima) [alipur

ro|en 1972., Sarajevo

poginuo 17.06.1995., Jasen

109. Dragan (Mla|ena) Plakalovi}

ro|en 1965., Sarajevo

123. Milorad (Gruja) Trifunovi}

ro|en 1950., Olovo

96. Milorad ( ) Pupi}

ro|en 1962., Trebiwe

110. Danilo (Jova) Kari{ik

ro|en 1928., Hre{a

124. Luka (Marka) Marjanovi}

ro|en 1959., Mrkovi}i

97. Jovica (Koja) Avramovi}

ro|en 1943., Bjelogorci

111. Nedeqko (Draga) Lalovi}

ro|en 1974., Sarajevo

poginuo 31.01.1993. Mrkovi}i

poginuo 05.04.1992., Vraca

poginuo 17.05.1992., Haxi}i

poginuo 31.10.1992., Brusuqe

poginuo 05.02.1993., Faleti}i

poginuo 15.05.1993., Vogo{}a

98. Nikola (Quba) Kostovi}

ro|en 1948., Ustikolina

112. Miladin (Panta) ]ukovi}

ro|en 1941., Radava

99. Slavko (Milinka) Petrovi}

ro|en 1952., Mo~ioci

113. Krsto (Radovana) Tomi}

ro|en 1969., Mo~ioci

poginuo 09.06.1992., @epa

poginuo 08.06.1992., Kromoq

poginuo 28.07.1993., Jagomir

poginuo 19.07.1995., Ilija{

poginuo 26.07.1995., Mrkovi}i

125. Savka ( ) Ra|enovi}
ro|ena 1923., Nahorevo

poginula 24.08.1995., Mrkovi}i

126. Dim{o (Manojla) Kari{ik

ro|en 1951., Hre{a

poginuo 31.10.1992., Brusuqe

poginuo 13.08.1993., @u~

43

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

EVAN\EQE U PORODICI
Hri{}ani bi trebalo da budu kvasac dru{tva. Da
bi delovao, kvasac se mora staviti u testo. Ako smo
stvarno hri{}ani, mi }emo delovati na dru{tvo kao
kvasac. Kako hri{}anizovati jedno selo, grad, zemqu?
Potrebni su, re}i }ete, dobri sve{tenici, dobre
{kole, dobra {tampa, dobri zakoni...
Ne. ]elija majka, `iva }elija hri{}anskog dru{tva je - porodica. Hri{}anstvo se u~i na ogwi{tu.
Uticaj hri{}anskog doma je skriven, bezglasan i dubok kao uticaj kvasca na testo. U ku}i se u~i vera.
U~i se i ne znaju}i. Isto onako kao materwi jezik. U
hri{}anskim porodicama ne bi trebalo da se `ivi
samo onim {to je staro. Naprotiv, dobar doma}in iznosi iz klijeti svoje novo i staro (Mt. 13,52).
Normalno je da se mladi vezuju za savremeno stawe
na{e civilizacije. Neprirodno je i da bude druga~ije. Reke ne teku prema izvoru. Nije dobro vezivati se
samo za pro{lost. Ali nije dobro ni potpuno prenebregavati pro{lost. Nego treba stvarati ravnote`u
izme|u tradicije i progresa. Mi hri{}ani ne pravimo idol od pro{losti i ne bojimo se budu}nosti. Ima
starih i novih stvari. Ali ima stvari koje ne prolaze
i koje se name}u svim vremenima. To su zakoni `ivota, bo`anski zakoni koji se ne mewaju.
Vrlina ostaje uvek vrlina.
Progres koji ne ru{i moral, mora se prihvatiti.
Ali treba znati da progres ne sme da ide samo za poboq{awem materijalnih uslova `ivota, on mora da
sadr`i i moralno usavr{avawe jedinke, porodice i
dru{tva. U tome se sla`u i stari i mladi hri{}ani.
[ta nam svakodnevno serviraju novine? Neprestane sukobe. Tek {to se jedan uti{a, drugi izbija. Tu su:
kra|e, prevare, ubistva, mu~ewe dece, osvete
ostavqenih `ena, samoubistva napu{tenih staraca...
Gospod od nas tra`i da podignemo svoj sve}wak prema onima koji ne vide kuda idu. Neka vide: na{u vedrinu, na{ mir, na{u hrabrost, na{u veselost, na{e
sa`aqewe, na{u ne`nost, jednom re~ju, neka vide sva
bogatstva srca ispuwenog Hristom. Od svih dokaza vere, ovaj je najubedqiviji. Potrebno je da qudi vide svetlost, uvide da su u tami i za`ele da iz we izi|u.
Vrata hri{}anske ku}e ne bi trebalo da budu ba{
{irom otvorena. Gde su ku}na vrata {iroko otvorena,
tu vi{e nema doma}eg ogwi{ta. Ali gde su uvek za-

44

tvorena, ta ogwi{ta ne mogu da zra~e na druge. Treba

paziti da se ku}i ne pribli`i razbojnik (Lk. 12,32).
Ako dete krije ne{to, razbojnik je tu. Koje su
to kwige {to k}i kriju}i ~ita? Sve {to se kri{om
mora ~itati, sigurno da {kodi. Sin se zadr`ava no}u
negde i ne sme da ka`e gde. Doma}in se sve ~e{}e zadr`ava i sve vi{e izmi{qa izgovore. Tu ne{to nije u
redu.

Evan|eqe preporu~uje u tim momentima budnost.

Otvorite o~i kad ko iz porodice ne{to krije. Opasnost je tu.
Isto kao {to so koja izgubi ukus nije vi{e so, iako je sa~uvala svoj spoqa{wi izgled i boju, tako i
hri{}anin koji ne hri{}anizuje svoju okolinu, koji
ne `ivi po Evan|equ, prestaje da bude u~enik Hristov.
Spasiteq ima u vidu samo li~nu direktnu akciju
hri{}anina koja se sasvim prirodno emanira iz wega,
i koja nije ni prethodno smi{qena ni prora~unata.
Iz same ~iwenice {to hri{}anin misli, radi i trpi,
on unosi ozdravqewe u svet, mewa duh sveta. U sferi
u kojoj se nalaze, on ispuwava svoju funkciju hri{}anina, pro{iruje carstvo Bo`ije.

...Pravi hri{}anin {iri oko sebe Evan|eqe i ne

tra`e}i to, ne hote}i, ~ak i ne znaju}i. Prema tome,
ako Evan|eqe ne deluje kroz nas na druge, ne tra`imo
podne u pono} - zna~i da je Evan|eqe prestalo da radi
u nama samima. Vernik bez hri{}anskog oblika, bez
uticaja - nije hri{}anin. Wegovo se hri{}anstvo ne
manifestuje van, jer ne postoji vi{e ni unutra u
wemu.
So ne zasla|uje, ona ne ubla`ava rane, ona pe~e
`ivo telo. Evan|eqe nije sredstvo za uspavqivawe,
ono je neprestani poziv napretku, neprestani protest
protiv zla, ono je ujed za svako popu{tawe, svaku nebrigu. Ili smo pustili so da obqutavi, ili nas ona
ne pu{ta da mirujemo i da se odmaramo.
Kad se Kleopa vratio u svoj dom i kad je video sto
za kojim je Gospod sedeo, obnovilo mu se u se}awu ~udo koje se dogodilo tu na Uskrs uve~e. Kleopa nije mislio: Isus je bio ovde. Nego: Isus je ovde. On je uvek u
mojoj ku}i. Isto tako dok se sa svojim drugom vra}ao
putem u Jerusalim znao je da je Isus, iako nevidqivo,
jo{ uvek me|u wima svima. Vaskrsli Gospod ne
ostavqa vi{e svoje. On }e biti s wima do kraja veka.
Ako se dva od vas slo`e na zemqi u bilo kojoj stvari
za koju se uzmole, da}e im Otac moj koji je na nebesima. Jer gdje su dva ili tri sabrani u ime moje ondje
sam ja me|u wima (Mt. 18,19-20).
Svest da je Gospod s nama pomo}i }e nam da ne pre|emo granicu koja deli zadovoqstvo od greha, a to }e,
u krajwoj liniji re}i, od gor~ine. Bi}emo energi~niji pred licem isku{ewa, smeliji u te{ko}ama, ~vr{}i u nevoqama. Uverewe da nismo sami udvostru~ava
hrabrost. A mi se toga li{avamo, jer se Gospodweg
prisustva ne se}amo.
Ponavqajmo ~esto molitvu u~enika iz Emausa:
Ostani s nama Gospode. Prati nas na putu kad nas
briga i bol sustignu. Ostani s nama kad radimo i kad
se odmaramo. Budi tre}i izme|u nas koji se volimo.
Stanuj u na{oj ku}i, sedi u ~elo na{eg stola, budi
nam savetnik u svemu. Ostani s nama kad nam se savest
zamra~uje da ne bismo zalutali po no}i. Budi blizu
nas kad nas velika no} pokrije svojim pokrovom i daj
da se probudimo u Tvome naru~ju. Budi voqeni verno
slu{ani U~iteq na{eg doma! Amin.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

@IVI SU NA[I SVETITEQI

Pro{le jeseni, ba{ uo~i dana Svetog Dimitrija,
bio sam upu}en u Petrovaradin u vojnu bolnicu radi
jedne te{ke operacije, koju sam dugo godina u strahu
odlagao. Pre polaska u bolnicu oprostio sam se sa
svima svojim ro|acima i prijateqima, a zatim sam
svratio u novosadsku Nikolajevsku crkvu da se pred
kivotom sa mo{tima Svetih Vra~eva pomolim za hrabrost i sretan ishod moje operacije. Ali svratio sam
jo{ radi ne~ega. Kad su ove Mo{ti pre nekoliko godina donete u Novi Sad, ja sam, pod sugestijom drugih,
posumwao da su to mo{ti Svetih Vra~eva, iako sam
ranije slu{ao o wihovoj celebnoj mo}i. Gowen gri`om savesti, a nalaze}i se pred `ivotnom opasno{}u,
ja sam sada do{ao da umolim svete Vra~eve da mi
oproste moju nepromi{qenost i sumwu i da mi budu u
pomo}i. Crkva je bila prazna, a to sam ba{ i `eleo.
Kleknuo sam kraj kivota i zapo~eo molitvu, ali srce
moje nije se ni malo uzbu|ivalo, kako je to ranije bivalo, kada se na|em u neposrednoj blizini
svetiteqskih mo{tiju. Najzad, celivah mo{ti i po|oh napoqe, a na o~i mi udari{e suze straha i `alosti {to me sveti Vra~i ne ute{i{e i ne ohrabri{e.
Mislio sam, vaqda je to zato, {to sam ih ranije uvredio. Sa ovim mislima, obuzet zebwom i strahom, sada
ne toliko zbog operacije, koliko zbog saznawa da mi
je uskra}ena svetiteqska za{tita, legao sam na operacioni sto. Posle nekoliko trenutaka izgubio sam
svest, a posle jednog sata na|oh se u bolni~kom krevetu. Bolovi su bili stra{ni, upravo neizdr`qivi. To
se produ`ilo i drugoga i tre}ega dana. Po~eo sam ve}
gubiti nadu da }e mi biti boqe. Da bi mi bilo jo{
stra{nije, oni bolesnici koji su operisani istoga dana kad i ja, po~e{e se ve} polako kretati po sobi, dok
sam ja le`ao potpuno nepokretan i nemo}an. Uzalud
sam poku{avao da se makar malo pokrenem, a o
ustajawu nije bilo ni govora, dok se me|utim moji sapatnici po~e{e ve} spremati da napuste bolnicu.
Bio sam ve} izgubio kontrolu nad vremenom. Nisam
znao ni koji je dan, a ni koji je datum, a ni izdaleka
nisam mogao ni slutiti da }u se podi}i, takore}i,
preko no}i.
Svi su u sobi zaspali, a ja sna nisam imao. Borio
sam se sa te{kim bolovima i jo{ te`im i crwim mislima. Moram priznati, da sam ~ak na molitvu zabora-

vio. Te{ka bolni~ka ti{ina, prekidana povremeno

samo `alosnim je~awem bolesnika, uticala je zlokobno na mene. Kad odjednom, sasvim neo~ekivano, udari{e mi suze na o~i. Niz vrele obraze one su tekle kao
bujica. Uskoro mi potpuno zakrili{e vidik. Uzeh maramicu da ih obri{em, ali toga trenutka desi se ne{to veliko, ne{to divno, ne{to nadzemaqsko. U visini tavanice bolesni~ke sobe, ja ugledah, kao u sred
bela dana, veliku ikonu Svetih Vra~eva Kozme i Damjana - onu op{te poznatu wihovu ikonu, koje se u te-

{koj bolesti ni setio nisam, a ona me je evo sama prona{la, iako to nisam zaslu`io. Ali u tome momentu,
jedna ruka do lakta, sa zlatnom narukvicom, dr`e}i
zlatan no`i} {to se wime miro{e, izdvoji se sa ikone, koje odmah nestade, i uputi se u pravcu moga kreveta. Pretrnuo sam od straha i uzbu|ewa, ali u isto
vreme osetih kako ova ruka, koja postade nevidqiva,

osewuje no`i}em u vidu krsta u celoj du`ini moju ranu, sa koje postepeno po~e{e nestajati bolovi. Od
silnog uzbu|ewa dugo nisam mogao da do|em sebi. Nikako nisam verovao da su bolovi u istini nestali.
Stoga prikupim svu snagu, i dok su mi usne neprestano
{aputale molitvu Svetim Vra~evima, ja se polako po~eh dizati. Rana me je jo{ uvek pekla, ali bilo je sasvim izdr`qivo. polako sedoh na krevet i pustih noge na zemqu. Zatim, dr`e}i se obema rukama za krevet, stadoh na noge i po|oh kraj kreveta nekoliko kora~aja. Od radosti i sre}e ponovo zaplakah, kada iza
le|a za~uh re~i moga suseda koji je le`ao do moga kreveta: Tako, tako, samo napred i ni{ta se ne bojte. Ove me re~i uveri{e da je sve ono {to se sa mnom desilo, bila su{ta stvarnost.
Sutradan podelih moju radost sa de`urnim lekarom i mojom rodbinom koja me je posetila. Nikome ni
re~i ne rekoh o onome {to se sa mnom desilo no}as.
Le`ao sam bla`en u krevetu, kao novoro|en~e posle
prvog kupawa, kao ratnik posle te{ke borbe, kao slepac kome je iznenada povra}en vid. Srce moje bilo je
ispuweno neizmernom blagodarno{}u prema velikim
Svetiteqima, a misli zauzete samo jednim - kako Im
se odu`iti. Popodne istoga dana poseti me jedan sve{tenik, moj dobar prijateq, i odmah u po~etku razgovora re~e mi: Dolazim u ovu bolnicu danas prvi put
posle vi{e od osamnaest godina. Tada sam na dana{wi
dan slu`io slu`bu u bolni~koj kapeli, jer ova bolnica je posve}ena svetim Vra~evima. - Pa {ta je danas,
upitah ga, ne mogav{i da sakrijem svoje uzbu|ewe?
Danas su Sveti Vra~evi Kozma i Damjan - odgovori
mi sve{tenik. Pa to zna~i da su me oni iscelili ba{
na wihov dan - rekoh uzbu|enim glasom, a zatim tiho,
kao na ispovesti, ispri~ah sve{teniku sve {to se sa
mnom no}as desilo.
^im sam iza{ao iz bolnice, odoh da zapalim sve}u
zahvalnosti Svetim Vra~evima, ~ije ime danas slavim
kao svoju drugu Slavu...
Da, `ivi su i ve~no `ivi na{i Svetiteqi.
Sveti Kozmo i Damjane, silni i mo}ni Lekari
svih na{ih bolesti i slabosti, molite Boga za nas!
o. Stefan ^aki}

45

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

DA LI JE ISTINA DA JE ZA VREME
SPIRITISTI^KIH SEANSI MOGU]E
PRIZVATI DUHA?
Mogu}e je prizvati duha. Mnogi se
u neznawu time bave, prizivaju duhove raznih qudi - Lava Tolstoja, Pu{kina... Ali, ne javqaju se du{e tih
qudi, ve} dolazi demon - zli duh. Onda po~iwu da ga pitaju o pro{losti,
ili o budu}nosti, ili o nekoj osobi.
Tako onaj ko se bavi spiritizmom
dobrovoqno pada u ruke zlih sila.
Nekima se ~ini da u tome nema ni{ta stra{no. I duh ponekad istinu
govori, ne savetuje ni{ta lo{e. Na
primer, postave mu pitawe: Umrla
mi je majka. Kako joj pomo}i sada kad
je na onom svetu? A zli duh odgovara: Treba dati weno ime da se
pomiwe na Bo`anstvenoj Liturgiji,
davati parastose, milostiwu, ~itati Psaltir... Kao da u tome nema ni{ta lo{e. Ali, tajna je u tome {to se
~ovek obra}a za pomo} ne svome
Tvorcu, ve} Wegovom neprijatequ;
blagodat Bo`ija se udaqava od ~oveka i on pada u ruke demonskih sila,
postaju}i ~edo |avoqe, a ne Bo`ije.
Mnogi qudi koji su se postojano bavili spiritizmom, zavr{ili su svoj
`ivot samoubistvom. To je zbog toga
{to su ostali bez blagodati, prazni...
Poznajem jednu popadiju koja je neko vreme u~ila u Moskvi. Stalno je
i{la u crkvu i molila se, a zajedno sa
wom na kursu su bile neke slobodoumne devojke, koje su se bavile spiritizmom. Wih je interesovalo za{to
se ona s wima ne dru`i, ne {eta se, ne
`ivi onako kako one `ive. Jednom su
je pozvale na wihovu seansu. Pitala
je duhovnika kako treba da postupi.

46

On joj je posavetovao da po|e i rekao

joj {ta treba da radi. Do{li su u stan
u koji su se skupqali na seanse. Skidaju}i se u predsobqu, ona je rekla:
\avole, imenom Gospoda na{ega
Isusa Hrista zabrawujem ti da o meni govori{ to i to. Posle ~aja seli
su za sto, prizvali duha i po~eli mu
postavqati razna pitawa: kako se
ona zove i koliko joj je godina. Odgovorio je. Kad su pitali kako joj je prezime, on je rekao neko drugo. Oni su
mu rekli: Gre{ka! Ona se preziva
druga~ije. Ali, pokazalo se, da demon nije slagao. Rekao je prezime
wenog ro|enog oca, a ona je nosila
prezime o~uha. Kada su zatim pitali
~ime se ona bavi u tajnosti (nisu znali da je veruju}a), on im je odgovorio:
Zabraweno mi je da ka`em. Ja bih rado rekao, ali ne mogu. Zabranio mi je
sam Bog.
U Moskvi postoji jedan ~ovek koji
se svojevremeno bavio spiritizmom.
Jednom mu je do{lo u glavu da priziva duh Hristov. Kada ga je pozvao,
sevnula je muwa, razlegao se grom, i
on je ostao bez svesti. Osvestio se u
psihijatrijskoj bolnici. Kada je do{ao sebi, oti{ao je u crkvu, pokajao
se zbog tog stra{nog greha i sada
stalno ide u hram Zastupnica gre{nih.
^esto slu`imo nebi}u pa Bog
opet ne d dase pretvorimo u nulu, da se poni{timo.
Svi qudi su vulkani, samo jedni
uga{eni a drugi `ivi.

PRAVOSLAVNIM
@ENAMA PROTIV
BRBQIVOSTI
Premudri Solomon je rekao da `ena treba da mudro otvara usta i da joj je na jeziku krotka pouka
(Pri~e, 31,26), ali na `alost veliki deo `ena ne slu{a pouku Premudrog te ludo otvara usta. Imamo u vidu kod mnogih `ena ukorewenu naviku da mnogo pri~aju, tako da je to u{lo u poslovicu, i kad neko mnogo
pri~a, onda qudi ka`u: mnogo govori kao `ena. Ta
slabost se ~esto sreta kod `ena i veoma je {tetna, jer
pored toga {to nam govori da je onaj ko je ima
vetrewast i lakomislen, tome i mnoga zla tome i okolini. To se mo`e videti iz ovoga: Brbqivost je gotovo uvek sjediwena sa ogovarawem i osu|ivawem drugih, a od toga zla opet proizilazi ovo da niti je onima koje ogovaraju lako, niti je ogovaranima prijatno.
[ta da se radi? Razume se treba govorqive `ene da
odbace svoju brbqivost i da u budu}e svoja usta otvaraju mudro. Ali po{o to nije lako posti}i, postara}emo se da im olak{amo.

Bla`ena Jelisaveta, ~iji spomen Sv. Crkva vr{i

24. aprila, kada je bila nastojateqica jednog `enskog
manastira bri`qivo je se starala o spasavawu wenih

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

sestara u Gospodu. Kao iskusna podvi`nica, koja je

dobro poznavala `ensko srce, u~ila ih je da se osobito ~uvaju zlojezi~nosti, kao greha koji se ~esto sreta
kod `enskiwa. Slabi smo po telesnoj snazi i umu, govorila je, pa bi tako htele da budemo jake ili pomo}u
lukavstva ili pomo}u zlog jezika, ali po{to je na{e
lukavstvo nerazdvojivo s la`ju, to nas stavqa upravo
pod uticaj Satane, koji je otac la`i i koji hrabro radi onde, gde se la` upotrebquje. Onaj pak ko se izgovara {to la`e, time da se tako pokazuje o{troumqe i
sposobnost, jako se vara, jer la`ju postaje samo poslu{no oru|e Satane - oca la`i. Taj otac time navodi na
du{u mrak, te ona postaje nesvesna svojih grehova, ne
vidi svoju opasnost i podlost, te ostaje neosetqiva za
sve ono {to je uzvi{eno. Ta mnogogovorqivost `ena
naro~ito je za osudu zbog toga {to imaju slabu mo}
rasu|ivawa, a jaku osetqivost srca, te se naj~e{}e
bave bezna~ajnim stvarima, la`ju, ogovarawem i lakomisleno{}u, {to je na {tetu i wima i drugima. Srce pravednikovo premi{qa {ta }e re}i, a usta bezbo`ni~ka rigaju zlo, veli Premudri (Pri~e 15,28).
[ta ispoqava brbqiva zlojezi~nost? Zlobnost gordosti, koja je besna zbog svoje nemo}i. Koliko od toga
izilazi nevoqa i patwi za qude! Kako je to {tetno za
besmrtnu du{u! Re~eno nam je: volite jedan drugoga,
a ne mrzite ....
Tako smo izneli pouku sv. Jelisavete, da bi olak{ali `enama da odbace brbqivost i `elimo da ovu
pouku prime, jer prvo, ona koja ho}e lukavstvom ili
zlim jezikom da se poka`e jaka, ta stavqa sebe upravo
pod uticaj Satane, jer je lukavstvo nerazdvojno s
la`ju; drugo, ko se izgovara {to la`e time, da se tako
pokazuje o{troumqe jako se vara, jer postaje poslu{no oru|e Satane, oca la`i; tre}e, otac tame spu{ta
nad takvu du{u mrak te postaje nesvesna svojih grehova, ne vidi svoju propast i ostaje bezose}ajna; ~etvrto, zbog mnogo govorqivosti `ene se bave pustim
stvarima, lagawem, ogovarawem i lakomisleno{}u, na
{tetu svoju i drugih; peto, brbqivom zlojezi~no{}u
se ispoqava ohola zlobnost, koja besni u svojoj slabosti; i najzad, {esto, od toga proizilaze mnoge nesre}e
qudima. Neka bi Bog dao da `ene hri{}anke prime
ovu pouku i odbace zauvek svoju brbqivost. Tada bi
zaista, po re~i Premudrog, sa~uvale svoju du{u (Pri~e, 13,3), usne bi wihove bile mudre (Pri~e, 16,23) i
wihove qubazne re~i kao sat meda slast du{i (st. 24).
Amin.

KOSOVO I VIDOVDAN
Nijedan hri{}anski narod nema u
istoriji svojoj ono {to ima srpski
narod, nema Kosovo. [ezdeset i nekoliko godina posle Kosovske bitke
pao je Carigrad, prestonica isto~nog hri{}anstva. Pose~en je hri{}anski car Konstantin, srpske krvi i porekla po jednom roditequ. Rekao bi ~ovek: to je sli~no Kosovu. Rekao bi opet: doga|aj ve}i od Kosova.
Bo`e sa~uvaj! Na Kosovo je mar{irala hri{}anska vojska u susret smrti,
u Carigradu je vojska stajala unutra u
gradu, nadaju}i se do posledweg ~asa,
da }e se smrt nekako okrenuti od we
nalevokrug. Kad su |ulad, iz prvih
topova u istoriji, probila zidove
gradske, u`as je zavladao i panika se
zacarila u vojsci i gra|anstvu. Svi
hramovi bili su ispuweni vapajem i
molitvom Bogu za spasewe grada, tj.
za spasewe tela, za spasewe dr`ave i
carstva zemaqskoga. Otuda je pad Carigrada zabele`en kod Grka kao no}
a ne kao dan, kao propast a ne kao pobeda. Istina, i tu je bitka krsta i polumeseca, no bez epopeje i bez nadahnu}a za budu}a pokolewa. Jer poraz
shva}en samo kao poraz ne mo`e nikoga odu{eviti. Niti sama Golgota
bez Vaskrsewa mo`e nekoga nadahnuti i osna`iti.
Sasvim je obrnuto sa srpskim Kosovom. Kao {to se samrtnik obla~i u
novo i skupoceno odelo, tako je vojska srpska bila odevena u najboqe
ruho svoje. Blistava i sjajna povorka
hitala je sa svih granica u `i`u ~asti i slave, na Kosovo poqe. Osewena krstastim barjacima i ikonama
krsnih slava, sa pesmom i rado{}u
hitala je ona svome kosovskom - gubili{tu. Zar nas ne podse}a ovo na gru-

pe prvih hri{}ana, koji su sa takvim

raspolo`ewem i{li pod ma~, ili u
ogaw, ili pred zverove? Ne zna se ni
za jednog hri{}anskog mu~enika da
se molio Bogu da ga spase od bliske
smrti, a zna se za hiqade i hiqade
wih da su se molili, da ih mu~eni~ka
smrt ne mimoi|e. Ni krstonosna vojska Lazareva nije odr`ala molepstvije za spasewe od smrti. Naprotiv - ispovedila se i pri~estila - za
smrt. Jedan ceo oru`an narod kao je-

dan hri{}anski mu~enik, pokoran

promisaonoj voqi Svevide}eg, prima gor~inu smrti, i to ne kao gor~inu, nego kao `ivotvorni lek. I zar
nije Kosovo do dana{weg dana slu`ilo dvanaestini pokoqewa u istini kao `ivotvorni lek? U istoriji
hri{}anskih naroda nema poznatog
slu~aja, da cela jedna vojska, ceo jedan oru`an narod, bude zapojen voqom za smr}u i da ode u smrt za veru

47

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

svoju. Ne u smrt samoubila~ku nego u

smrt herojsku. Kosovo je unikum u
dvadesetovekovnoj istoriji hri{}anskog sveta.
Gre{e oni koji govore: Kosovo je
zaustavilo to~ak na{e istorije;
unazadilo nas je; da nije bilo Kosova, mi bismo danas bili veliki narod!
Ba{ Kosovo nas je u~inilo velikim narodom. Ono je na{a narodna
Golgota, ali u isto vreme na{e narodno vaskrsewe, duhovno i moralno.
Ono je zaustavilo moralno raspadawe srpskoga naroda. Dalo nam galeriju viteza vere, po{tewa i po`rtvovawa, koja nesumwivo vredi vi{e
od ma koje galerije mermernih kipova, napravqenih u mirno doba od naroda koji nisu imali svoje Kosovo.
Gre{e oni koji Kosovo smatraju
porazom. Ako je ko pretrpeo poraz,
pretrpeo ga je veliki gospodin Vuk
Brankovi} a ne knez Lazar. Poginuli Lazar je dobio, a preostali Vuk
izgubio. Ko `rtuje `ivot svoj u jednoj borbi za istinu i pravdu Bo`ju,
`rtvovao je najve}e {to je mogao i
imao, i - pobedio je. Makar bitka
tehni~ki bila izgubqena, on ostaje
pobedilac. A po{to je sva srpska
vojska na Kosovu poqu pala - i to
dragovoqno - za istinu i pravdu
Bo`ju, to je ona i pobedila. Ona je
prinela na `rtvu Bogu sve {to je
imala i mogla; otuda je i pobedila.
Izgubila je telo, spasla je du{u. Pa
~ak ni telo Lazarevo nije izgubqeno. Tela izdajnika izgubqena su posle Kosova kao {to su du{e wihove
izgubqene na Kosovu. Ne zna se grob
ni Vukov ni Altomanovi}ev.
Sveto telo Lazarevo pak namagnetisano nebesnom silom, jo{ i danas
le`i celo i le~i sve nemo}i qudske.
Nisu izgubqena ni tela ostalih vi-

48

tezova krsta, iako su ostala na boji{tu. Od wihovih svetih du{a osve}ena su tela wihova, a od svetih tela
wihovih osve}ena je sva Kosovska
zemqa. Otuda je Kosovo postalo sveto poqe. Zbog toga Srbi i Srpkiwe
sa svih strana - ~ak i oni iz Amerike
- dolaze da uzimaju sa svetog poqa
Kosova {aku ili torbu svete zemqe,
da je kao svetiwu nose i dr`e u svojim hramovima i domovima. Kao iz

grobnice sv. Dimitrija u Solunu,

ili sa grobova drugih hri{}anskih
mu~enika. Kosovo je najve}a grobnica hri{}anskih mu~enika, poginulih za jedan dan. Jedna druga, takva i
tolika, nije nam poznata. I kao {to
sve~ari slave dan smrti svoga sveca,
tako ceo srpski narod svetkuje i
proslavqa Vidovdan. Ko slavi svete
mu~enike, recimo arhi|akona Stefana, ili \or|a, ili Dimitrija,
ili Teodora, ili Trifuna, ili svetu
Petku i Nedequ, ili sv. Petra i Pa-

vla - taj ne slavi pobe|enoga nego pobedioca, niti slavi mrtvoga no `ivoga. Tako i mi svi proslavqaju}i
veliku armadu kosovskih mu~enika,
ne proslavqamo pobe|ene nego pobedioce, niti mrtve no `ive.
Vidovdan je najve}a slava srpskog
naroda. On je dan a ne no}, i to ba{ Dan. On nas opomiwe na pobedu i na
vaskrsewe. Seme carstva nebesnoga,
posejano svetim Savom, niklo je bujno i poraslo veliko. Bogati plodovi
toga semena uzbrani su na Kosovu
poqu. To nije jedina Hristova i Savina `etva u na{oj pro{losti, ali
je presjajna i jedinstvena svoga roda.
Oni koji se mr{te na Kosovo; koji
ga podni{tavaju, osu|uju, mrze, ili
smatraju nesre}om i propa{}u, oni
gledaju o~ima a ne duhom, i cene tehni~ki a ne moralno. Takvi ili nisu
pravi Srbi, ili su jo{ pod kletvom
~estitoga kneza zbog toga {to preci
wihovi ne do|o{e u boj na Kosovo,
ili ako do|o{e, bi{e u taboru velikoga gospodina Vuka pod Gole{ planinom. A kletva glasi: R|om kapo
dok mu je koqena!.
A pravi Srbi - {to u kosovskom
smislu zna~i pravi hri{}ani - neka
blagodare Gospodu Bogu {to im je
dao Kosovo, ponos i utehu, i nepresu{ni izvor najuzvi{enijih nadahnu}a; ~istili{te savesti svih pokolewa do kraja vremena.
Neka skinu kape u sveti dan Vidovdan, i na svetoj zemqi kosovskoj
neka se poklone svetim du{ama krstonosnih praotaca svojih. Pa u
harmoniji sa celim narodom, koji je
najboqi tuma~ Kosova, neka iz dubine srca i savesti uzviknu:
Sve je sveto i ~estito bilo
I milome Bogu pristupa~no!
Vladika Nikolaj
(Velimirovi})

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

PRIKAZ KWIGA

MOLITVA ZA SPAS
NA[EG PRAVOSLAV.
SRPSKOG NARODA
Care i Gospode na{, Isuse Hriste, Bo`e spasewa
na{eg, milostivo usli{i i sada smirenu molitvu nas
nedostojnih slugu Tvojih.
Sagre{ismo Ti - oprosti nam, Gospode.
Padosmo u kal bezakowa - o~isti nas, Pre~isti.
Progwevismo Te - smiluj se, Preblagi.
Evo padosmo na kolena pred Tobom i molimo Te sa
suzama pokajawa; ne spomiwi grehe na{e i izbri{i
bezakowa na{a, ~uj i usli{i vapaj gre{ne dece Tvoje.
Uzmi nas u za{titu, o Svemo}ni, za{titi Crkvu Tvoju
Pravoslavnu, jer evo drski jeretici, vekovni odstupnici od istine Tvoje, podmuklo sastavi{e plan i grozno
udari{e na narod Tvoj i na svetiwu Pravoslavnu. Jo{
jednom proli{e krv dece Tvoje; jo{ jednom otvori{e
potoke suza vernih Tvojih; jo{ jednom obuko{e Crkvu
Tvoju u crninu tuge i `alosti i ispleto{e joj trnov venac od la`i i nasiqa i nepravdi svojih.
Pomozi nam, Bo`e spasitequ na{, radi slave imena Tvojega. Ako mi nismo dostojni Tvoje pomo}i, seti
se otaca na{ih koji Ti kroz vekove verno slu`i{e, i
za ime Tvoje i za Krst Tvoj ~asni muke i gowewa i
smrt pretrpe{e, pa zbog wih, Gospode, pru`i pomo}
svoju i nama i pomiluj nas.
Zbog pravednih otaca na{ih i mu~enika za Veru
pravu, izbavi nas od napasti koja nas je sna{la. Posrami lakoverne neprijateqe naroda Tvoga, odbi jeretike od stada Tvoga i urazumi i pokaj pomaga~e
wihove u zemqi na{oj, zemqi osve{tanoj ~asnim krstom i mu~eni~kom krvqu. Ne dopusti, da goniteqi
na{i likuju nad nama, no duhom usta Tvojih odagnaj ih
daleko. I ako se raskaju, sudi im po ve~noj pravdi
Tvojoj, Gospode i Bo`e otaca na{ih. Crkvi Tvojoj
Svetoj daruj mir, uplakanoj deci wenoj povrati radost, a bra}i na{oj postradaloj u odbrani svete narodne Crkve otvori dveri rajske u carstvu Tvome besmrtnome.
Da Te svi mi na zemqi slavimo i hvalimo skupa sa
nebeskom Crkvom Tvojom, Tebe, Oca i Sina i Svetoga
Duha, sada i na vek veka. Amin.
Episkop Nikolaj
(Velimirovi})

TUMA^EWA POSLANICA PRVE I DRUGE

KORIN]ANIMA SV. APOSTOLA PAVLA

Stih 1: Nisam li apostol? Nisam li slobodan? Zar nisam vidio Isusa Hrista, Gospoda na{ega? Niste li vi djelo moje u Gospodu?

Ako je ko Hristovom slobodom slobodan, onda je

to apostol Pavle. I ne samo da je on slobodan Hristovom slobodom, nego tu slobodu zna upotrebiti i
prema bli`wima kroz Svetoga Duha. On je raspolagao
svim blagodatnim silama i ose}ao se potpuno slobodan od qudi, sveta, smrti i |avola.
Apostol je tu slobodu stekao neprekidnim jevan|elskim podvizima. Kao takav, on nije bio rob ni
qudima, ni stvarima, nego je sa velikom qubavqu danono}no slu`io Gospodu Bogu. Zato on s pravom pita
Korin}ane: Nisam li slobodan? - misle}i ovde na
slobodu Hristovu. Ta sloboda je od apostolstva, od
neugasivog ogwa u Svetom Duhu, u kome on kao nesagoriva kupina stalno gori a nikad ne sagoreva. Duhovno
apostolstvo je bo`ansko svetlo i o~igledno zato se
apostol Pavle i poziva na to govore}i: Nisam li apostol?

Da nema Hrista i Wegovog Jevan|eqa, ne bi bilo

ni apostolstva. Ono Wega do`ivqava kao svoju du{u,
kao svoje srce, kao svoju svemo}. Wime gleda, slu{a, misli, ose}a, `ivi. Wime dela i sve wemu slu`i. Zato se
apostol na to i poziva govore}i: Ne videh li ja Isusa
Hrista, Gospoda na{eg? Videti tu svetlost i zauvek
ostati u woj, wome `iveti i ~udotvoriti - to je apostolstvo. Od te svetlosti su sva wegova dela i ~udesa,
kroz wu ih je ~inio. Zato on i podse}a Korin}ane na
jedno od tih dela pitaju}i ih: Niste li vi delo moje u
Gospodu? Da niste delo moje u Gospodu i daqe biste
ostali u gresima, smrti i trule`i. A i ja bih ostao sa
vama da nisam video Gospoda koji me spase.
Mi bismo bez Wega bili robqe trule`i i smrada,
ali Gospod svemilostivi me o`ive ve~nim `ivotom, a
preko mene i vas o`ive. Vi ste delo moje u Gospodu, a
u tom delu je sila od Gospoda, a trud od mene. Ali moj
trud bez sile Gospodwe bio bi samo senka u carstvu
mrtvih senki.

49

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

U DUBINAMA
U dubinama jedno Sveto Pismo
Pa se otvara i zatvara
I pravoslavni narod proslavqa.
U dubinama neka crvena ru`a
Pa nas voli, pa jo{ qubi
I {to vi{e mira nam pru`a.
U dubinama zvono je~i
Pa nam peva, pa nam svira
Neke srpske re~i.
U dubinama ne{to seva
Pa tiho, pa glasno
Neka srpska melodija peva.
U dubinama se neko krsti
I kre}u se ka ~elu
Pravoslavni prsti
U dubinama neki {tap `uri
Pa kao ki{a, kao vazduh
Ka manastiru juri.
U dubinama jedno srce kuca
I `ivi, i slavi Boga
Pravoslavna du{a.
Dragan Arsi}
u~. bogoslovije
PRILO@NICI DABRA

Vjernici iz [tutgarta:
Protonam. Slobodan Miqevi}
Jagoda Simovi}
Zora Jagodi}
Olga ]irovi}
Qubica Mikavica
Slava [quka
Mila Jovanovi}
Sla|a Langovi}
Vidoje [quka
@ivka Stefanovi}
Milka Trifkovi}
Smiqa ]orkovi}
Dara Milenkovi}
Nada Tu~ev
Milena Glavini}
Branka Lasica-[radig
Porodica Starovlah, Pale

50

40 DM
20 DM
20 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
100 din

+ Milo{ Vukovi}
Sin Vukole ro|en 1902. godine preminuo 24. oktobra 98., iz sela Lapovi}a - Kraj~inovi}i sahrawen u svom rodnom mjestu Lapovi}i u prisustvu sina Milorada i snahe Dragane ro|. Lisica, koja ga je
kao snaha dugo godina na posteqi wegovala i ~uvala. Wegov sin poklawao je puno pa`we svome ocu
Milo{u od koga je dobio roditeqsko vaspitawe i
usmjeren u duhu srpstva i pravoslavne vjere.
Milo{ je bio poznat po svojoj fizi~koj i psihi~koj snazi a naro~ito po svojoj pobo`nosti i
privr`enosti pobla}koj crkvi i obi~ajima sela
Lapovi}i. Pisac ovih redova kao nadle`ni paroh
redovno je u wegovom domu obavqao sve vjerske obrede na{e pravoslavne crkve.
Kao junak u 2. svetskom ratu pri~a se da je
wegova ku}a bila opkoqena tra`e}i Milo{a
Wegova supruga odgovorila je usta{ama da je Milo{ u {tali i oni su odmah opkolili {talu a Milo{ je u tom momentu izvr{io prepad iz ku}e napao
i jedan dio pobio a drugi nateraao u bekstvo, kao
nekad Milo{ Obili} koji se nije bojao smrti jer je
vjerovao u Boga. Pri~e{}ivao se postio molio Bogu i bio hrabar, bio spreman da svoj `ivot polo`i
za svoju zemqu svoj narod, a uvijek je sa junacima i
Bog bio. Kao takav uvijek je vaspitavao u juna{tvu
i vjeri i rodoqubqu svoju djecu. Uvijek se trudio da
svima poka`e koliko je bitna vjera i sloga da bi se
opstalo i da bi `ive}i lako morali da se pou~avamo `ivotom svetih ratnicika i srpskih junaka kakav je bio i on - Milo{. Wegov `ivot neka i nama
poslu`i kao primjer kako treba boj bojovati, vjeru
~uvati, ku}u dizati, djecu vaspitavati, jer ako je
Bog sa vama ko }e protiv vas. Bog da ga pomene u
svom carstvu i podari vje~ni pokoj.
Protonam. Obrad
Tasi}

+ Mirko Kuzmanovi}
14. 9. 1939. - 4. 2. 1999.
Iz sela Stankova~e, op{tina Rudo.
Najstariji sin u porodici Vasilija i Milke
(ro|. Jawu{evi}), dika, ponos i zakletva petoro
bra}e i tri sestre.
Izrodio sa suprugom Bogdankom (ro|. Kaloserovi}) dvoje dece, sina @eqka i k}erku Sawu.
Oti{ao u Nema~ku trbuhom za hlebom. U Rudom napravio ku}u koja je za vreme rata o{te}ena.
Pored wega, pokojni Vasilije i Milka imali
su jo{ sinove: Milinka, Mihajla, Milorada, Mitra i @ivorada i k}eri Mitru, Milanku i Savu.
Svi oni su im sa svojim supru`nicima izrodili do sada sedamnaestoro unu~adi.
Milinko je o`ewen Darinkom (ro|. Milinkovi}). Nastavnik Mihajlo i Slava (ro|.
Kova~evi}) imaju sinove Brana i Pavla i k}erke
Miru i Marijanu. Milorad ima sina Vasilija i
k}erku Aleksandru. Mitar i Zora (ro|. \urovi})
imaju k}erke Branku i Veru. Profesor @ivorad i
Neda (ro|. Trapara) imaju k}er Jelenu.
Mitra i Rajko Ra|en imaju sina Milanka i
k}er Milku. Milanka i Pavle Lasica imaju k}eri
Radmilu i Bosu. Sava i Drago Suboti} imaju sina
Marka i k}er Lelu.
Svi oni, tu`ni {to su se rastali od pokojnog
Mirka, uvjek }e se rado sje}ati wegovog toplog
lika mole}i se Bogu da mu podari vje~ni `ivot.
Protonam. Obrad
Tasi}

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SJE]AWE

SJE]AWE

SJE]AWE

+ Tomislav R. Pajevi}
1965 - 1995 - 1999

+ Delivoje Ra{evi}
22. 9. 1964. - 31. 8. 1992.

+ Nikola Gardovi}
1992 - 1999

NIKOLI
SJE]AWE

SJE]AWE

+ Slavi{a Q. Vukoji~i}
1966 - 1992 - 1999

+ Sa{a Q. Vukoji~i}
1975 - 1997 - 1999

Na naslovnoj strani: Pe}ka patrijar{ija

(sedi{te srpskih arhiepiskopa i patrijaraha od H veka)

Kako je tehni~ki deo pripreme na{eg lista ra|en u Srbiji, a shodno situaciji
u kojoj se ona na{la, do{lo je do zaka{wewa u izlasku na{eg lista. Molimo ~itaoce da uva`e ovo na{e izviwewe zbog zaka{wewa.
Redakcija

U danima kad se bura di`e,

I kad opet nevoqa nas sti`e,
Sje}amo se tvoga lika brate,
A misli nas emotivno prate.
Za du{u ti prislu`ujem svije}u,
A sje}awa ka pro{losti kre}u.
Tek da svje}u molitvica prati,
Za sad tolko ja ti mogu dati.
Bila su to vremena za pri~u,
Kad su vjerom po~eli da ni~u,
Brat do brata i sin ti do sina,
Svi smo bili ko jedna cjelina.
Topli kutak malog doma tvoga,
Otvorena vrata za svakoga,
I radosti i molitve blage,
Sje}amo se uspomene drage.
Sad se ~udno raduje i `ivi,
Svako svakog i za sva{ta krivi,
Pa nas setom staro vreme bla`i.
I razvedri i osna`i.
Bog da prosti tvoju du{u brate,
I podari dare obilate,
I oprosti {to su moltve male,
I za du{u svje}e rjetko sjale.
J. J. G.

51

Broj 14

Priprema i ureuje protojerej Bogdan Stanii

Bogoslovija Sveta Tri Jerarha

proslavila krsnu slavu

IZVORI
DUHOVNOG
PREPORODA
Bogoslovija Sveta Tri Jerarha, koja
se posle progona iz manastira Krka
1995. godine i jednogodi{weg rada na
Div~ibarama na{la pod zajedni~kim
krovom sa Duhovnom akademijom Svetog
Vasilija Ostro{kog u Srbiwu, 12. februara ove godine proslavila je svoju
krsnu slavu. Uo~i praznika slu`eno je
bdenije, a na sam praznik Svetu arhijerejsku Liturgiju slu`io je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit dabrobosanski Nikolaj uz saslu`ewe dekana Duhovne akademije Sv. Vasilija
Ostro{kog protojereja dr. Predraga
Puzovi}a, te vi{e sve{tenika i |akona.
Za vrijeme Liturgije, o Svetim Jerarsima: Vasiliju velikom, Grigoriju
Bogoslovu i Jovanu Zlatoustom i ~uvenoj {koli govorio je u~enik petog razreda Dalibor \eki}. Ta {kola je bila
vi{evjekovni ~uvar pravoslavqa u
Dalmaciji. Otvorena je 1615. godine
kao prva poznata organizovana {kola
za spremawe sve{teni~kog podmlatka.
Ktitor manastira bila je Jelena [ubi}, sestra cara Du{ana Silnog. Trista osamdeset godina kasnije, 1995. godine, kr~ki bogoslovi su na dramati-

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

~an i brutalan na~in protjerani iz

Dalmacije. [kolsku 1995/96. godinu zavr{ili su na Div~ibarama kod Vaqeva, zatim su inicijative Mitropolita
dabrobosanskog Gospodina Nikolaja i
odluke Svetog arhijerejskog sabora,
{kolovawe nastavili u Srbiwu. Na
slavi Bogoslovije, pored mnogobrojnih
gostiju bili su: dekan medicinskog fakulteta u Srbiwu, akademik dr. Bori{a Starovi}, dekan stomatolo{kog
fakulteta u Srbiwu, dr. Olga Blagojevi}, direktor klini~kog centra u
Srbiwu, primarius dr. Veqko Mari},
predstavnici op{tinskih vlasti u
Srbiwu, predsjednici crkvenih op{tina eparhije dabrobosanske sa sve{tenicima i mnogi
drugi gosti koji su
pomogli da krsna
slava ovog duhovnog
rasadnika bude ovako dostojanstveno
proslavqena.
U svojoj zdravici
za vrijeme ru~ka,
akademik dr. Bori{a Starovi} istakao je zna~aj osnivawa Duhovne Akademije, Bogoslovije,
medicinskog i stomatolo{kog fakulteta u Srbiwu:
Ovi mladi qudi ulili su snagu i
dali duh ovom gradu. Srbiwe je danas
grad studenata, grad mladih, centar
duhovnosti, ali I centar stru~waka.
Na{ih 26 studenata koji ove godine zavr{avaju svoje {kolovawe, izrazili su
`equ da po zavr{etku studija rade u
Srbiwu.
Dva dana pred krsnu slavu Bogoslovije, 10. februara, u poslijepodnevnim
~asovima, predsjedavaju}i Predsjedni{tva Bosne i Hercegovine gospodin
@ivko Radi{i}, sa svojim saradnicima a u pratwi predstavnika op{tinskih vlasti, posjetio je Bogosloviju
Sveta Tri Jerarha i Duhovnu akademiju
Svetog Vasilija Ostro{kog. Tom pri-

likom Wegovo Visokopreosve{tenstvo

Mitropolit dabrobosanski Gospodin
Nikolaj upoznao ga je sa radom tih dveju
ustanova koje ~ine jedinstven duhovni
centar.
U toku posjete gospodin Radi{i} je
izme|u ostalog rekao:
Uvijek sam cijenio i cijenim izuzetno veliki zna~aj i doprinos koji
Srpska Pravoslavna Crkva, sa svojim
institucijama, daje duhovnom i sveukupnom preobra`aju na{eg naroda, pogotovo u jednom ovako te{kom vremenu,
kada su nam sloga i jedinstvo potrebniji nego ikada. Ponovo smo pred za-

datkom da branimo svoju ~ast i nacionalno dostojanstvo. U svemu tome Srpska Pravoslavna Crkva je davala i daje izuzetno veliki doprinos. To sam
uvijek isticao i ho}u i danas, sa du'nim po{tovawem, da istaknem i veliki doprinos Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita Nikolaja koji je
uvijek, i u pravom trenutku, imao i ima
prava re{ewa.
Na{a mlada Republika stoji uz svoju
Crkvu i prema materijalnim mogu}nostima, u~ini}e sve da prati i pomogne
wen razvoj i nastojawa. Jer, poznato je,
narod koji ostane bez svojih korijena
nema budu}nosti".
Protojerej Ranko
M. Bilinac

SVETI SAVA SAVJEST SRPSKE

PROSVETE
Bra}o i prijateqi i ~eda Bogozvana, priklonite bogoqubiva srca va{a
da ~ujete bo`anske dogmate. I ~uv{i
ove svete re~i stavite ih, bra}o, u srca va{a i u savesti du{a va{ih i pred
o~i uma va{eg i razumite ih........
I zato na ovom temequ svete vere
treba nam zidati zlato i srebro i drago kamewe, to jest dobra djela. Jer niti
koristi ispravnost `ivota bez prave i
prosve}ene vere u Boga, niti nas pravo
ispovedawe vere bez dobrih dela mo`e izvesti pred Gospoda, nego treba
imati oboje, da savr{en bude ~ovek
Bo`ji a ne da zbog nedostatka ( jednoga) hramqe `ivot na{. Jer, kao {to re~e Apostol: "Spasava vera, koja kroz
qubav dela........ i neka budu re~i ove,
koje vam ja danas zapovedam, napisane
na srcima va{im i u du{ama va{im, da
se bojite Gospoda Boga Svedr`iteqa,
i Wemu jedinome da slu`ite sa strahom i trepetom (rije~i iz besede Sv.
Save o pravoj veri).
Samo napuwen i prepun izvor mo`e
pojiti `edne i zreo plod hraniti gladne (Ep. Nikolaj).
Osnovna odlika najmudrijih i najduhovnih u istoriji poznatih qudi, nazvanih velikim u~iteqima ~ovje~anstva i u prehri{}ansko i u hri{}ansko
vrijeme istorije - jeste gotovo savr{ena skladnost zdrave i razvijene svijesti i budne i ~iste savjesti. To je neki
sveti savez istinitog znawa i pravog
djelawa. To je jedinstvo istinite vjere
i moralnog zdravqa. Tu etika izvire
iz dogmatike, a pravda i pravo iz Istine. Zlatna `ica na kojoj su nanizani
skupocjeni draguqi vrlina u ovom duhovnom vijencu, satkana je od trostrukih niti: qubavi prema Bogu, qubavi
prema qudima i qubavi prema prirodi. U ovom magijsko - ~arobnom spletu
jedinstva i ~vrste sinteze: istinitog
saznawa, vjerovawa i djelawa, polo-

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

`eni su temeqi duhovnog `ivota i prosvjetnog rada svih kulturnih naroda u

istoriji ~ovje~anstva. Takvu vjeru su
imali, iz we mudrost sticali, po woj
`ivjeli i druge prosvje}ivali najve}i
mudraci i u~iteqi ~ovje~anstva, i prorok Mojsije i premudri Solomon, i Hamurabije i Solon, i Konfu~ije i Lao Ce, Sokrat i Platon, apostol Pavle,
Sveti Jovan Zlatoust, Dante, [ekspir
i Gete, Dostojevski i Tolstoj. Temeqe
srpske duhovnosti, prosvjete, kulture
i morala osnovao je, utvrdio ih, nad
qima bio ~uvar i za{titnik , svjetlost
i savjest - prije svih i iznad svih - bio
i jeste Sveti Sava. Srpski narod ulazi
u istoriju i u zajednicu kulturnih i
prosve}enih naroda - duhom svoje du{e
- izobra`enom i o`ivotvorenom u
li~nosti Sv. Save. Vi{estruka djelatnost Sv. Save ostavila je dubok
trag u narodnoj du{i.... Sve {to je
najboqe i najsavr{enije ili u prirodi
jednoga predela qep{e neobi~nije, doveo je na{ narod u vezu sa idealom svojim, Svetim Savom, i wegovim apostolskim putovawima i propovedima.
Nema kraja, u kome kakav krst, drvo,
izvor, proplanak, put, dol, pe}ina,
stijena, ili ne{to re|e, boqe ili
qep{e od ostaloga ne bi nosilo ime
Svetog Save. U pisanoj kwi`evnosti
sredweg vijeka i u usmenom narodnom
pam}ewu i jeziku, Sv. Sava se spomiwe
i imenuje kao: zemni An|eo i nebeski
~ovjek, bogonosni otac Sava, bogonosni
Apostol - prosvjetiteq i nastavnik
sve srpske zemqe i pomorske, Arhiepiskop sve zemqe srpske i pomorske, pastir i u~iteq dobri, Svjetilo bogopoznawa - dobrozakowa i blagorodija.
Monah i biograf Teodosije, u troparu koji je sastavio u ~ast Sv. Save,
proslavqa ga slede}im rije~ima:"Pravoslavija nastavni~e i blago~astija
u~itequ, ~istoto ota~astvu svojemu i
prosvetitequ, inokom ukra{enije, o~e
premudre, svetitequ Savo, u~enijem
svojim qudi svoje prosvetil jesi, cevnice duhovna. Moli Hrista Boga o du{ah na{ih". U ovoj pohvalnoj pjesmi, jasno i sa`eto, nagla{en je su{tinski

zna~aj prosvetiteqskog i u~iteqskog

rada Sv. Save.
Domentijan i Teodosije kazuju da je
Rastko na dvoru svoga oca dobio solidno obrazovawe, a Stevan Prvoven~ani,
veli da je Rastko svojim izvrsnim razumom veselio oca i majku. Blizina
Vizantije i boravak gr~kog episkopa u
Rasu znatno su uticali na kulturni nivo Nemawinog dvora. Ne treba zanemariti ni blizinu romanizovanog Primorja - Zahumqe, Trebiwe i Dubrovnik,
a naro~ito Zetu, postojbinu Nemawi}a.
Rastkovo obrazovawe na dvoru, po~ivalo je na staroslovenskoj pismenosti, koja je prenosila modele op{tehri{}anskih ideala i uzora. Pro~itavao je sve{tene tekstove Sv. Pisma; hagiografska djela - `itija svetih, djela
moralno - narativne sadr'ine.

Upoznao je bogatu literaturu crkvenog besjedni{tva i poezije, himnografiju, retoriku i poetiku, ~itao stare
qetopise i vite{ke romane. U dvorskoj kancelariji se u~io diplomatiji i
administraciji, ~itao je dr`avna akta,
u~io se pisawu pisama, poslanica i
proglasa, u~io se pravu, ~itao pravne

odredbe, tada va`e}e u Srbiji, ali se

upoznao i sa vizantijskim pravom. Kao
vladarski sin Rastko se u~io ratni~kim vje{tinama kao i vojnoj strategiji. Na dvoru, sa razvijenim ceremonijalom, uz stalne susrete sa strancima,
u~io je mladi Rastko vje{tinu opho|ewa i strpqivog pregovarawa, navikao
se na razne jezike i dobijao obavje{tewa o kulturi drugih zemaqa, sticao
{iroke predstave o svijetu.
Sa ovakvim znawima i iskustvima
oti{ao je Rastko u Svetu Goru - te`e}i
za novim znawima, umnim i duhovnim
podvizima - daleko ve}im od svega onoga {to je vidjeo na dvorovima i po manastirima u o~evoj dr`avi. Rastkovim
dolaskom u Svetu Goru, otpo~elo je
spajawe dotada{we srpske kulturne
ba{tine sa velikim tekovinama gr~ke
civilizacije. Rastko je upoznao cijelu
Svetu Goru, Solun i Carigrad, a gr~ki
jezik mu je otvorio riznice suptilne
filosofije i hri{}anske teolo{ke
misli, vizantijske poezije i proze. ^itao je rusku literaturu, mo`da i gruzijsku i jermensku, saznao zavrhunsku sirijsku poeziju. Otvorio mu se {irok vidik na cijelo isto~no Sredozemqe i
Malu Aziju, na sve {to je stopqeno u
vizantijskom kulturnom krugu.
U ruskom manastiru sv. Pantelejmona, u koji je dobegao 1192. godine, Rastko se zamona{io i primio mona{ko ime
Sava. S prole}a 1193. g. monah Sava je
pre{ao u gr~ki manastir Vatoped, znamenit sa svoje bogate kwi`nice. Pet
godina u~io se Rastko u Vatopedu strogoj mona{koj praksi i jednom novom
poimawu `ivota. Po~etkom novembra
1197. g. stigao je Nemawa u Svetu Goru,
u Vatoped i otada se nije rastajao od
Save do svoje smrti 13. februara 1199.
g. Ovaj kratak period wihovog zajedni~kog `ivota ostavio je dubok trag u
srpskoj kwi`evnosti. Onim {to je tada
napisano po~iwala je u stvari srpska
kwi`evnost, a ono {to je tada do`ivqeno opisano je na najlep{im stranicama 13. veka. Dirqiv susret oca i sina, wihov zajedni~ki `ivot u podvizavawu, ne`na i bri`na qubav, `urna
izgradwa Hilandara, o~evo bolovawe

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

i umirawe, sinovqeva `alost za ocem

- sve su to doga|aji izuzetno bitni u Savinom `ivotu, tako da ih Teodosije
unosi u sam naslov svoga djela: "@ivot
i podvizi u pustiwi sa ocem...."
Borave}i u Vatopedu oko godinu dana Nemawa - Simeon i Sava zapo~eli su
da rade na podizawu srpskih mona{kih
upori{ta u Svetoj Gori, manastira Hilandara i Karejske }elije. Sava je u
dva maha odlazio u Carigrad, 1198. i
1199. g. i dobio od cara dozvolu da obnovi zapustjeli carski posjed - manastir Hilandar. U centru Svete Gore Kareji, sagradio je Sava isposnicu i
posvetio je svome patronu, Svetom Savi Osve}enom. Kada je Hilandar bio
dovoqno obnovqen, otac i sin su pre{li da `ive u wemu.
Za Karejsku }eliju, koja treba da
okupqa dva do tri monaha. Sava je kao
uzor uzeo pravila Lavre Svetog Save
Osve}enog i sastavio Karejski tipik.
Odre|uju}i neprekidno ~itawe Psaltira i posve}ivawe kwi`evnom radu
kao glavnom zanimawu Karejskih isposnika. Sava je budu}e stanovnike Karejske }elije namewivao stvarawu i
razvoju srpske kwi'evnosti.
Za Hilandar, manastir sa op{te`i}em - sa vi{e desetina monaha, Sava je
sa svojim saradnicima, preveo tipik
Carigradskog Evergetidskog manastira, a sam dodao nove djelove.
Kad je Nemawa umro i sahrawen u Hilandaru, dakle polovinom 1199. g. Sava je jednom poslanicom obavjestio
bra}u i dvor u Srbiji o tom. Taj Izvje{taj o bolovawu i smrti gospodina Simeona jeste poslanica koja nije do nas
stigla u svom izvornom vidu nego u preradi i dopuni Savinoj koju je u~inio
kad ju je u cjelini unosio u biografiju
Nemawinu, u Studenici 1208. godine. O
godi{wici Nemawine smrti, kako svjedo~i Domentijan, iz wegovog groba poteklo jemiro, pa su Prota i Svetogorski Sabor blagoslovili Savu da napi{e kanone i stihire i ~udotvorewa
wegova i da je Sava napisao koliko je
mogu}e. Sava je za prvu godi{wicu
Nemawine smrti mogao da sastavi kanone i druge oblike crkvene poezije za

Nemawinu slu`bu i danas se sve vi{e

misli da je tako upravo i bilo.
Po zavr{etku gra|anskog rata Sava
se vratio u Srbiju sa o~evim mo{tima,
koje pola`e u ranije pripremqeni grob
u Studenici, a sam postaje studeni~ki
iguman. Ovdje sastavqa i pi{e @ivot
Gospodina Simeona, koji predstavqa
jednu pro{irenu Studeni~ku istoriju
spojenu sa Hilandarskom istorijom.
Prilago|avaju}i Hilandarski tipik za

potrebe manastira Studenice, Sava je

kratak nacrt pro{irio do te mjere da
je u Studeni~kom tipiku izvje{taj o
gradwi manastira i o wegovom ktitoru
pre{ao u op{irno biografsko djelo.
Iako ga je namjenio studeni~kom bratstvu, kao deo pravila za `ivot i rad u
manastiru, ovo djelo namjeweno je cijelom srpskom narodu, u prvom redu onima koji narod vode. To je najzna~ajniji
Savin kwi`evni rad i najqep{e djelo
srpske kwi`evnosti o Nemawi. U potpuno slobodnoj Studenici kao prvom jezgru Srpske Crkve, nazvanom Arhimandrija, Sava prvi put u Srbiji uvodi }irilske natpise na freskama, {to je do
tada bilo nezamislivo, jer su redovno
bili gr~ki. Kao prvi arhiepiskop autokefalne Srpske Crkve Sava je uveo u
upotrebu posebnu zakonsku kwigu, obavezav{i svakog episkopa da pomo}u we
pastirstvuje i upravqa narodom svoje

eparhije. Naziv kwige nije bio Krm~ija, ve} Zakonopravilo, jer prva re~enica u prevodu glasi: Sa Bogom se
po~iwu ove kwige zvane gr~kim jezikom
Nomokanon, a na{im jezikom se ka`u
Zakonopravilo. U ovu kwigu od oko
800 stranica arhiepiskop Sava je uneo
preko sto vizantijskih spisa, rasporediv{i ih po svom naho|ewu i pro{arav{i kratkim obja{wewima tamo gdje
je to bilo potrebno. Svojim sastavom i
obimom kwiga je ure|ivala `ivot ne od
ro|ewa, ve} od za~e}a ~ovjeka do smrti
i posle, jer i poslije smrti se javqaju
pitawa iz oblasti duhovnog i gra|anskog `ivota (porodi~no, bra~no, nasledno pravo). O zna~aju ove kwige najre~itije svedo~i wen Pogovor, koji su
prepisiva~i obi~no pro{irivali, kao
na primjer Teofilo Budimqanski
(1251/2): ...Pojavi{e se na svetlost
slovenskog jezika ove bogonadahnute
kwige, zvane Nomokanon, jer pre toga
behu pomra~ene oblakom mudrosti
gr~kog jezika; sada pak zablista{e, to
jest, protuma~ene su i blagoda}u Bo`ijom jasno sijaju, odgone}i tamu neznawa
i sve prosve}uju}i razumnom svetlo{}u, i od greha izbavqaju}i. Svaki pak
u~iteq ho}u da ka`em episkop ili sve{tenik ili bilo ko drugi ko ima u~iteqski ~in, ako ne zna dobro ove kwige
- ni samog sebe ne zna ko je, a pronikav{i u dubinu ovih Bogonadahnutih kwiga, kao u ogledalu vide}e i sebe kakav
je , i kakav treba da bude, i druge }e poznati i nau~iti. Iza|e pak na svetlost
na{eg jezika ovo boanstveno pismo trudom i velikom qubavqu i `eqom iz
mladosti posve}enog i bogo~astivog i
preosve}enog i prvog arhiepiskopa sve
srpske i pomorske zemqe kir Save, sina prepodobnog oca Simeona, nastavnika sve srpske zemqe".... Srbima je, dakle, dat zavet da na kwigama Zakonopravila - tom ~udesnom ogledalu - oblikuju karakter, zasnivaju porodi~ni,
crkveni i dr`avni na~in `ivota. Time, u stvari, opredequju svoje mesto u
istoriji naroda, crkava i dr`ava. Zasluga Sv. Save za medicinsku nauku
kod nas je neprocjenqiva. Wegovo djelo iz ove oblasti skoro otkriveno u ru-

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

kopisima Hilandarskog medicinskog

kodeksa opovrgava sve dotada{we
tvrdwe da su se Srbi u Sredwem vijeku
lije~ili iskqu~ivo gatawem i
vraxbinama. Nivo medicinske misli u
vrijeme Sv. Save, bio je na nivou evropske nauke. Tako je Sv. Sava prvi u nas i
u korak sa Evropom otvorio prve bolnice, prvu je podigao u Hilandaru, drugu u Studenici. Sveti Sava je prvi
osniva~ bolnica, ali i pisac na{ih
najstarijih medicinskih spisa. Sv. Sava je ovaj zna~ajan posao povjerio kalu|erima toga doba, koji su priqe`no
obavqali i ovaj posao, tako da se mo`e
slobodno re}i da su prakti~no oni bili i prvi lekari u nas. To nije nimalo
~udno ako se ima na umu, da su oni bili
najobrazovaniji sloj dru{tva i da su
bili qudi velike `eqe za sticawe
znawa ne samo iz teolo{ko - filosofske nauke, ve} su i u prakti~nim `ivotnim aktivnostima pokazali ne samo
znawe ve} i primjenu tog znawa.
Zanimqivo je, kao odraz prilika u nas
i nivoa razmi{qawa, pomenuti spis
koji je otkriven u Biblioteci u Bolowi
pod naslovom: O ~ovjeku, {ta je ~ovjek? od Jovana Damaskina. Ovaj spis
je bio svojina manastira Studenice.
Sli~ne spise nalazimo kod jeromonaha
Domentijana i monaha Teodosija... Pomenimo jo{ neke (kasnije) bolnice o kojima postoje pouzdani izvori: Bolnica
kraqa Milutina: Sv. Jovana Krstiteqa u Carigradu i srpska bolnica u manastiru Svetog Arhan|ela u Jerusalimu, bolnica Stefana De~anskog u manstiru De~ani, bolnica koju je podigao
knez Lazar u manastiru Ravanici, bolnica koju je podigao despot Stefan Lazarevi} u Beogradu. Pa`wu privla~i i
Leptozorijum u Kotoru koji se nalazio
van gradskih zidina i koji se pomiwe
1431. godine. Pisani dokument o prvoj
apoteci u Srbiji poti~e iz 1326. godine. To je doba Stefana De~anskog, a nalazila se tako|e u Kotoru.
Pored revnosnog i trudoqubivog
bavqewa li~nim obrazovawem, kwi`evnim i prosvetiteqskim radom; Sv.
Sava je izuzetno obimno i sadr`ajno
upoznao i `ivu prakti~nu mudrost `i-

vota. Sav u pokretu, imao je prilike,

da kod ku}e i u stranim zemqama, upozna mnoge qude, ustanove i spomenike.
Sretao se sa pastirima, ratarima, zanatlijama - sebrima i meropsima, monasima, ni`om i vi{om vlastelom. Kao
i sa qudima koji su imali sva bogatstva i dr`ali svu vlast u ruci. Sava je
poznavao vizantijske careve Aleksija
(tre}eg), Teodora Laskarisa, Jovana
Vataca, Teodora An|ela, Bugarskog Jovana Asena, (drugog). Vi|ao se i bio
prijateq sa jerusalimskim patrijarhom Atanasijem, Nikejskim Manojlom,
Antiohijskim Simeonom, Aleksandrijskim Nikolom i Bugarskim Joakimom.
Nijedan Srbin nije u to vrijeme vidio
toliko zemaqa, dvorova, manastira i
crkava ni upoznao toliko i tako zna~ajnih li~nosti kao Sveti Sava.
Tako Sveti Sava, od svog bla`enog
usnu}a 1236. godine u Trnovu do
dana{weg dana, svjetlo{}u svijetli,
svetim magnetizmom svoga duha sabira
i bo`anskom mudro{}u prosve}uje narod svoj.
Danas `ivimo u te{kom, bolnom i
smutnom vremenu - zlej{em pa~e svih
zlih vremena, i na du{ama i na tijelima na{eg narodnog organizma vidqivi
su o`iqci qutih i dubokih rana: otimaju nam zemqe, otimaju istoriju, otimaju svetiwe, otimaju ponos i dostojanstvo, otimaju pravdu i istinu, otimaju
qubav i radost `ivota. Vaqda nema,
pod nebeskom kapom, bezdu{nijeg bezakowa i odvratnijeg grijeha - nego kada
silnici ovoga svijeta u ime pravde
nemo}nima i nedu`nima ~ine nepravdu. Mali su nam izgledi na pomo} i
izbavqewe ovdje na zemqi, zato pored
hiqade drugih razloga, ovo je dodatni
da se obratimo Nebu za pomo}: da na
`aru na{e stare pravoslavne svetosavske vjere (koja nikad nije iznevjerila), zapalimo plamen `ivotvorne
qubavi i prema Bogu, i prema na{em
svetom U~itequ i vascjelom Srpskom
rodu, i tako sa~uvamo zlatni pe~at, na{eg osnovnog duhovnog, karakternog i
nacionalnog znamewa - SVETOSAVQAu du{ama na{im do kraja vijeka.

Predsjednik Republike Srpske

dr Nikola Popla{en
u Duhovnoj akademiji u Srbiwu

BEZ JEDINSTVA
NEMA OPSTANKA
Prilkom dvodnevne posjete Srbiwu, duhovnom centru Republike Srpske, predsjednik RS dr Nikola Popla{en, 26. februara ove godine, posjetio je Duhovnu akademiju Svetog
Vasilija Ostro{kog i Bogosloviju
Sveta Tri Jerarha. Predsjednika Popla{ena i wegove saradnike do~ekali su Wegovo visokopreosve{tenstvo mirtopolit dabrobosanski gospodin Nikolaj sa profesorima Duhovne akademije i Bogoslovije.
Mitropolit Nikolaj je tom prilikom predsjednika Popla{ena
upoznao sa radom Duhovne akademije i Bogoslovije i zahvalio se vlastima Republike Srpske na pomo}i
i podr{ci koju pru`aju Eparhiji
dabrobosanskoj i Srpskoj pravoslavnoj crkvi uop{te.
Pozdravqaju}i visokog gosta,
mitropolit Nikolaj je izme|u ostalog rekao:
Mi ovde u obim {kolama radimo
koliko mo`emo na dobrobit srbskoga naroda, na dobrobit Republike Srpske, srbske crkve i uvek
smatramo da nam je ovo ne{to najvrednije {to mi u RS i u na{im
eparhijama imamo. Mi smo Bogu veoma blagodarni i Vladi RS i SO-e
Srbiwe koji su nam omogu}ili da
ovde u ovome Bo`jem vrtu mo`emo
raditi na dobro na{eg srbskog naroda i Srbske crkve.
Svi smo mi ovde svesni da su
vremena te{ka. Svesni smo da je i
Va{ polo`aj te`ak, kao i svih
ostalih koji rade na dobrobit srbskog naroda. Ali imamo uvek nadu
da }e biti boqe. Naro~ito nas u~i
na{a pro{lost, a vladika Nikolaj

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

je rekao: Suze su nam u pro{losti

bile doma}in, a radost je bila
gost. Izgleda, i u ovom vremenu je
tako pa su nam suze doma}ini a radost nam biva gost. Mi znamo koliko Vi ~inite i kako su veliki napori Va{i da mi zaista budemo doma}ini u svojoj ku}i, a sad koliko }emo mi svi zajedni~ki i naro~ito Vi
sa svima nama uspjeti u tome to je
Bo`ja stvar i Bo`ji dar".
U znak dobrodo{lice i u znak
ovoga prijatnoga ~asa, gospoda profesori, studenti i u~enici predali su visokom gostu poklon.
Isti~u}i svoje zadovoqstvo {to
je Srbiwe postalo grad mladih i
duhovni rasadnik, predsjednik Popla{en je naglasio da nam je jedinstvo i okupqawe oko svoje Srpske
Pravoslavne Crkve potrebnije nego ikada i naglasio:
Zaista sa rado{}u mogu da ka`em da i Bogoslovija i Duhovna akademija ipak pokazuju da sazreva
svest kod srbskog naroda da nema
srbske nacije i kulture i wene budu}nosti, ukoliko se odvoji i konfrontira Pravoslavqu i Pravoslavnoj veri. Na na{u nesre}u, poku{aji da se odvoji jedno od drugog
pokazalo je da srbstvo nestaje ne
samo u nacionalnom i kulturnom pogledu, nego da je rezultat toga i biolo{ko topqewe i nestanak Srba.
Svi smo mi svesni da RS u ovom
trenutku `ivi materijalno siroma{ne dane, da u raznim oblastima
nedostaju najminimalnija sredstva, ali, eto, i u ovakvim uslovima ja se nadam da }e stati sukobi i
krvoproli}a, da }e se odr`ati mir
i da }emo taj mir popuwavati na{im duhovnim aktivnostima, a i da
}emo na svim drugim planovima
popravqati dan za danom, ~initi
ga bogatijim i punijim", rekao je na
kraju predsjednik Popla{en.
Protojerej Ranko
M. Bilinac

BESEDA POVODOM SVETA TRI JERARHA

Po svoj zemqi ide
kazivawe wihovo i rije~i
wihove na kraj vaseqene.

Ne postoji ni jedan pravoslavni kraj

na zemqi do kojeg nisu doprli glasovi
i propovjed trojice Bogomudrih velikih u~iteqa Crkve Hristove koje danas mi proslavqamo. Veliki Vasilije,
Bogoslov Grigorije, Zlatousti Jovan,
Tri Sveta Jerarha. Veliki i slavni
pred Bogom i pred qudima. To su neustra{ivi vitezovi Pravoslavqa jer su
rije~ima kao ma~em branili Svetu Crkvu od jeretika, raskola, nemorala i
svakog drugog zla. Uporedite ih sa trojicom ratnika Hristovih koji kao nebeskom muwom, rije~ima svojim obasjavaju mra~ni idolopokloni~ki i neznabo`a~ki svijet. Propovjedaju}i Hrista,
glasom kao kopqem prodiru u srca
qudska raspaquju}i bo`anskim ogwem
vjeru u ~ovjeku. Pogledajte kolika sila
Bo`ija le`i u tako malenim sasudima.
Veli~ina wihova i veli~ina wihove
propovjedi posvjedo~ena je i u wihovim
imenima. Vasilije Veliki - samo nam
ime ka'e, Grigorije Bogoslov, a bogoslov je onaj koji o Bogu govori, zato je i
on veliki jer je veliko o Bogu govoriti.
Jovan Zlatoust, kakva li je tek jaka i
silna rije~ wegova. Nazvan je jo{ i
zlatnom trubom, zato se i slavi kao
najve}i hri{}anski besjednik.
Ova trojica svetiteqa ro|ena su u
~etvrtom vijeku, a wihova slava `ivi
i do dan danas i `ivje}e u vijekove. Budu}i visoko obrazovani odrekli su se
ovo zemaqskih u`ivawa, zamona{ili
se i do kraja `ivota proveli u molitvi
i postu. Po svojoj skromnosti, ~istoti
karaktera, nenadma{noj dubini uma,
posta{e ova trojica jeraraha velika
svjetila Crkve Hristove. Me|utim,
slava Bo`ija projavi se na wima mnogo
poslije wihove smrti. Zajedni~ki praznik ovih svetiteqa ustanovqen je tek
u jedanaestom vijeku. Tada se narod podijeli na tri grupe pristalica. Vasi-

lijevu, Grigorijevu i Jovanovu. Sve tri

grupe naroda veli~ale su svoju grupu
kao najve}u u odnosu na druge dvije. Ali
promislom Bo`jim bi rije{en ovaj slu~aj i to rije{i{e ga ba{ ova tri svetiteqa. Mnogi }e postaviti pitawe kako
su to oni rije{ili? Kao {to sam malo~as rekao bi to rije{eno Bo'jim promislom, a tako {to se sva trojica javi{e
Evhaitskom episkopu Jovanu i to: prvo
svaki od wih posebno, a potom sva trojica zajedno. Pa mu savjetova{e da se
umire i da se ne sva|aju oko toga koji je
od wih najve}i jer su pred Bogom svi
jednaki. Tom prilikom ga zamoli{e da
im sastavi jednu zajedni~ku slu`bu i
tako ustanovi zajedni~ki dan praznovawa. Po wihovoj molbi i savjetu bi
u~iweno i to jo{ vi{e uve}a slavu
svetiteqa me|u qudima, ali qudi po~e{e jo{ vi{e slaviti Boga i moliti
Ga za mir i radost.
Mir i radost su najva`nija bogatstva ovoga i onoga svijeta, a mi svi za
tim ~eznemo. Mir dolazi od izvora mira, od Gospoda. Sjetite se samo onoga
momenta kad se Gospod obratio svojim
u~enicima i prvo m{to im je uputio bilo je Mir vam. Tako i ova tri svetiteqa donije{e mir me|u posva|ane qude
i ne samo tada nego i dan danas oni donose mir i radost onima koji se Bogu i
wima mole. Vidite li, draga bra}o i
sestre, nesebi~nu i neizmjernu qubav
Bo`iju. Milosti }u Gospodwe pjevati
uvijek, od koqena na koqeno javqa}u
istinu Tvoju ustima svojim. Jer, ne nastade bez razloga i ovaj praznik. Kroz
ova tri svetiteqa proslavi se Bog i
potvrdi se Wegova Troji~na Bo`anska
li~nost. Tako, ono {to su Sveta Tri Jerarha Gospodwa propovjedali za `ivota, to Bog potvrdi po wihovoj smrti
mnogo godina kasnije. Ova tri dana{wa
stuba Crkve Hristove, draga bra}o i
sestre, istakli su se kao veliki bogoslovski pisci i tuma~i sv. Jevan|eqa
i sva ta wihova djela uvijek }e ostati
kao velika i jaka klasi~na djela hri{}anske kwi`evnosti. Za ~itavo vri-

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

jeme svoga `ivota borili su se protiv

la'ne jereti~ke nauke, a tako ostavili
i nama u amanet da se odlu~no borimo
protiv onih koji napadaju na{u Crkvu.
Kao tri marqive p~ele koje neumorno lete od cvijeta do cvijeta, ova tri
Sveta Oca ispovjedali su Jevan|eqe
Hristovo svom du{om i tijelom svojim
svima qudima i narodima sa kojima su
se susretali.
Danas je, draga bra}o i sestre,
zemaqski svijet preplavqen brojnim
duhovnim epidemijama raznih sekti koje krajwe pogre{nim i bogohulnim
u~ewem razaraju zdravi dio crkvenog
organizma.
Na `alost me|u ovim sektama veliki je broj i onih koji se javno i otvoreno
klawaju |avolu prinose}i mu na `rtvu
~ak i qudska bi}a.
Sada kad se u na{em narodu polako
po~iwe buditi vjerska i nacionalna
svijest, crni oblaci jeretika i sekta{a navaquju svim silama kako bi je ugu{ili. Me|u wima naro~ito se isti~u
Jehovini svjedoci, onda Adventisti
ili subotari i mnoge satanisti~ke sekte kao npr. Crna ru`a zbog koje se recimo u Nik{i}u i drugim mjestima po Crnoj Gori i Srbiji dogodilo dosta ubistava i samoubistava.
Da bi smo se odr`ali kao pravoslavni hri{}ani i sa~uvali istinsku i
nepokolebqivu vjeru od ovih i wima
sli~nih neprijateqa dovoqno je da
slijedimo primjeru Bogonosnih Jeraraha.
Po ugledu na svetiteqe koje danas
proslavqamo mi trebamo objasniti na{im neprijateqima da je Hristovo
Jevan|eqe neoboriva vjerska, istorijska i nau~na istina. Da nije tako Crkva
ne bi svjedo~ila o Jevan|equ i Sinu
Bo'ijem evo ve} dve hiqade godina.
Na{ narod ~esto ka`e U la`i su kratke noge, pa mo`e li se jedna la` odr`ati dvije hiqade godina, i da za wu
postradaju hiqade i hiqade mu~enika,
s najve}im ubje|ewem da ih poslije
smrti o~ekuje Carstvo Hristovo, Carstvo mira, slave Nebeske, istine i
pravde koje traje u ve~nost. Dakle i
ova Tri Jerarha, ~ije djelo mi moramo
nastaviti, objavqivali su jedinu pra-

vu istinu ~itavog `ivota i wihove }e

se rije~i slu{ati kroz budu}e vijekove. Trebamo kao i oni da budemo neustra{ivi, oni su patili zbog toga i bili progawani, ali su istrajali u borbi
do kraja. Te su i zbog toga postali velikla svjetila Crkve Hristove. Oni su
svojim svetim i neporo~nim `ivotom
zadobili veliki ugled i qubav kod naroda. To su veliki i dobri pastiri svojih stada, koji su i{li pred narodom
svojim i osvjetqavali im put do Hrista.
Osvjetqavali su ovi bo`anstveni
jerarsi i {titili na{u bogosloviju koja ih proslavqa kao svoju krsnu slavu.
Od manastira Krke, Div~ibara i na
kraju Srbiwa Sveta Tri Jerarha nisu
prestajali moliti Oca na{eg Nebeskog
za spas ove bogoslovske ustanove,
wenih profesora i |aka. Milo{}u Gospodwom i zastupni{tvom Bogonosnih
Jeraraha, nakon progona iz manastira
Krke i jednogodi{weg boravka na Div~ibarama na{a bogoslovija nastavila
je normalan `ivot i rad ovdje u Srbiwu. Srbiwe nam je pru`ilo dobre uslove `ivota i rada zalagawem Wegovog
Visokopreosve{tenstva Mitropolita
Nikolaja, ali srca svih nas i daqe tuguju za manastirom Krkom. Ove {kolske
godine dvadesset i deveta generacija
maturanata koja je zadwa boravila u
Krki s Bo`jom pomo}u zavr{i}e bogosloviju.
Nadajmo se da }e i budu}e generacije
s ponosom govoriti o Krki, pomiwati je
u molitvama, a pogotovo o prazniku
Svetih Arhangela i Sveta Tri Jerarha.
Usmjerimo na kraju, draga bra}o i sestre, na{e misli i tople molitve gore
na nebo i pomolimo se Gospodu Bogu da
nas ~uva i za{titi od svih bijeda i nemo}i. Utroj~imo na{e snage: Vjeru, nadu i qubav mole}i se Sv. Vasiliju Velikom, Sv. Grigoriju Bogoslovu i Sv.
Jovanu Zlatoustom rije~ima kojima ih
Crkva Sveta danas slavi: Kao ravni
apostolima i u~iteqi vaseqene molite Gospoda da svijetu daruje mir i du{ama na{im veliku milost".
Amin!
Dalibor \eki}

WEGOVA SVETOST
PATRIJARH SRBSKI
G. PAVLE U POSJETI
MITROPOLIJI
ZAGREBA^KOQUBQANSKOJ
I CIJELE ITALIJE
U svome trodnevnom pastirskom
pohodu pravoslavnim vjernicima u
Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj, wegova svetost Patrijarh srbski g. Pavle je u nedjequ 14. marta 1999. god.
u pratwi episkopa ni{kog g. Irineja i {aba~ko-vaqevskog g. Lavrentija najpre posjetio Trst gdje `ivi
znatan broj pravoslavnih Srba.
Sjutradan, u ponedeqak prije
podne Patrijarh se izvjesno vrijeme zadr`ao i u Qubqani gdje se susreo s vrhom Katoli~ke crkve u
Sloveniji, a Patrijarha je primio i
predsjednik Slovenije Milan Ku~an te slovena~ki premijer Janez
Drnov{ek.
Zemqa je dovoqno velika za
sve nas ako smo qudi. Ako smo pak
nequdi, uvek }e biti pretesna. Zato ~asno ispuwavajte gra|anske du`nosti, po{tujte zakone R. Hrvatske, budite dobri susedi, ~uvajte
veru, slogu i jedinstvo izme|u sebe
i mir i trpeqivost prema drugima.
^uvajte obraz svoje porodice, naroda i vere - poru~io je u srbskom
pravoslavnom hramu Preobra`ewa
Gospodweg u Zagrebu wegova svetost g. Pavle, koji je prvi put kao
poglavar SPC posjetio glavni grad
R. Hrvatske.
Patrijarh je stigao u Zagreb u
17 sati i kroz {palir preko 500
odu{evqenih vjernika u{ao u crkvu gdje je slu`ena doksologija,
gdje je Wegovoj svetosti za`eleo

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

dobrodo{licu arhijerejski namesnik grada Zagreba protojerej Milenko Popovi} rekav{i: da smo
Patrijarha do~ekali kao an|ela
mira, {to je do{ao pomiriti hri{}ansku bra}u Srbe i Hrvate, podr`ati one koji su ostali u Hrvatskoj, te pokazati put povratka onim
Srbima koji se `ele vratiti.
Potom je mitropolit Jovan u prostorijama Mitropolije priredio
prijem za predstavnike diplomatskog kora, predstavnike politi~kog
i crkvenog `ivota u Hrvatskoj.

U ime diplomatskog kora, Patrijarha je pozdravio vatikanski apostolski nuncij monsiwor \ulio Einaudi i po`elio mu da wegov posjet
urodi bogatim duhovnim plodovima.
Delegaciju SPC na ~eli sa Patrijarhom, sjutradan, u utorak 16.
marta o.g. primio je predsjednik R.
Hrvatske Frawo Tu|man i nadbiskup zagreba~ki i predsjednik HBK
monsiwor Josip Bozani}.
Posle rata u Hrvatskoj, koji je
ostavio duboke tragove u odnosima
Srba i Hrvata, pravoslavaca i katolika, posjeta Patrijarha Pavla je
poku{aj, koliko je to mogu}e, da se
poprave odnosi izme|u dva naroda.
Jerej Predrag Azap

DAN OSLOBO\EWA VI[EGRADA

Danas je 15. april, dan kad je u
svojoj dugoj istoriji Vi{egrad postao poznat po ko zna koji put, i po
ko zna sve kojih neprijateqa bio
oslobo|en.
Aprila 1992. uo~i samih vaskr{wih praznika vaskrsnu i sloboda za narod koji je toliko `eqno
~eka{e, i koji cijelu 91. i tre}inu
92. provede u ku}nom pritvoru sa
ograni~enim kretawem i nespokojem, zabrinut za svaki naredni dan.
Bija{e ponovo do{lo vrijeme zulum}ara i raje. Istjerani iz Pavlovi}a grada kao da nikad u wemu ne
postojasmo, istjerani ali svi glave
okrenute prema wemu, jer napu{taju}i ga, znali smo da je to samo privremeno i da }emo se opet vratiti
u wega i udahnuti mu novi `ivot kakav je imao samo sa nama.
Vratili smo se i povratili grad
~iji jesmo istorijski vlasnici. Ne
nestadosmo na Panosu kao Kara|or|e zlosre}ne 1804. ve} na{e vatre
nalo`ismo na Butkovim stijenama,
Sjeme}u, Ivici, Vidovoj gori da nas
je i ~itava Romanija vidjela. Uo~i
Vaskrsewa vaskrsnu i slobodni
Vi{egrad. Srbska vojska sa lijeve
i desne strane srete se na drinskim mostovima i po prvi put pobjeda i oslobo|ewe do|o{e sa obje
strane Drine.
Na `alost tu pobjedu i oslobo|ewe trebalo je i sa~uvati od neprijateqa, ostati stamen, izdr`ati, neprestano se braniti i napadati,
osloba|ati i stvarati uslove za
bezbjedniji i mirniji `ivot. To su
bila te{ka isku{ewa za vi{egra|ane i sve one koji su te ratne 92. na{li uto~i{te u ovom gradu. To su bili dani te{kih odluka i velikih
odricawa. Skoro ~etiri godine,
1500 neprospavanih dana za vojnike,

majke i supruge, djecu. Za skoro 200

ucvjeqenih porodica ~iji najmiliji
dado{e za ovaj grad i Republiku
Srpsku. Za vi{e od stotinu onih koji
dijelove tijela radiva{e za na{u
srbsku dr`avu. To je cijena dana{weg slobodnog i lijepog Vi{egrada.
Dejtonom, novom nepravdom za na{
narod u na{ grad pristi`e vi{e od
8000 srbskih nevoqnika a me|u wima,
oko 250 porodica poginulih, ~iji sinovi pado{e za slobodu Sarajeva, Gora`da, Kowica, Krajine. Morado{e
ih napustiti zbog politi~kih odluka
iako su ih vojni~ki ~asno i ~estito
odbranili. Svoje uto~i{te na|o{e u
Vi{egradu. Wihovom novom i nadam
se stalnom `ivotnom saputniku. Prisustvo ovih qudi nas je dodatno osna`ilo, dalo nam novu snagu i voqu da
}emo poru{eno obnoviti, novo izgraditi. Jo{ qep{e i ve}e nego {to je
bilo ranije. Da Vi{egrad u du{i osjete kao svoj i da se u Vi{egradu osje}aju kao svoji na svome. Hvala im na
strpqewu, zajedni~kim htjewima i
`eqama. To strpqewe nas jo{ vi{e
obavezuje da danono}no radimo i
stvaramo uslove za boqe vi{egradsko sjutra.
To boqe sjutra `eqela su i gradila na{a bra}a u Srbiji ali su ga za
trenutak, prekinule neprijateqske
bombe. Sino} sam neprekidno mislima lutao po nebu i tra`io mogu}nost da bar na tren zaustavim
zlokobnu ma{ineriju koja ve} 22 dana srbskoj djeci u na{oj Srbiji ne da
mirno spavati. Nije da se ~ovjek
pla{i, jer u nama vi{e straha i nema
kako re~e [anti} samo su nam jo{
goli `ivoti ostali, ve} iz qutwe i
srxbe koju mogu re}i ali je niko ~uti
ne}e. Jer da je ~uje bilo bi lak{e.
U takvom stawu najboqe je citirati na{eg Andri}a koji ima odgo-

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

vore na sva pitawa, ali i na

pitawa bez odgovora.
Prava opasnost za ratnike nisu
ni smrt ni rane, ni napori, pa ~ak
ni poraz, bez kojeg u ratu jedan od
protivnika mo`e pro}i. Prava opasnost za pobjednika je mir. Ako i
wega shvati i savlada, to jeste ako
umjedne da na|e svoje mjesto u wemu
onda se tek mo`e nazvati pobjednikom. U miru se sti~e puno i kona~no
pravo na naziv pobjednika.

Nema pravo na pobjedu ratna ma{inerija koja u svom skra}enom nazivu NATO punih 50 godina ratuje,
ubija, obespravquje, tla~i. Ima li
pravo neko, a taj neko je opet NATO,
ulaziti u na{e ku}e, praviti red u
wima, a da ga ne smijemo ni poprijeko pogledati. Da li je to stepen civilizacije, na kraju drugog milenijuma, kome stremi savremeni svijet.
I da li su to stremqewa srbskog
naroda koji ovakvu demokratiju ne
`eli i nikome je ne preporu~uje.
Tiloko ru{ila~kog prema jednoj
nadasve maloj zemqi nije vi|eno
od 1945. godine. I to sve u `ivom
prenosu koji je jednoj strani svijeta

zabadava a drugoj zbiqa i borba za

biolo{ki opstanak. Da li se ona
narodna izreka potvr|uje: Zemqe
velikih ostvarewa su i zemqe velikih nepravdi, ili je to kulminacija nepravdi satkanih u neograni~enom broju aviona i bombi ba~enih na jedan narod koji uistinu `eli da ima samo slobodu i dr`avu.
Ho}e li avioni biti ja~i od voqe,
bombe od ruku, rakete od slobode...
Ne}e. Ne}e, ne mogu, jer, zaboga,
onaj ko je istinski `elio slobodu
uvjek ju je imao. Sloboda je srpskom
narodu od Boga data i on je ne}e nikom poklawati, a u budu}nosti i
druge osloba|ati. Dosta je srbske
krvi proliveno za tu|e me|e. Mi
vi{e ne znamo ko su nam saveznici
ni protivnici. Oni isti sa kojima
1944. godine izvojevasmo pobjedu,
oni nas vi{e poru{i{e nego Hitler 41. godine. Danas isti saveznici na kraju milenijuma, opet
bombama. Bra}o, morate znati jednu
stra{nu istinu, nas je `ivot nau~io da se ne bojimo smrti.
Dragi gosti, po{tovani sugra|ani. Sve {to je lijepo i ru`no sticajem okolnosti obi~no nam se doga|a
u aprilu. I to u vi{e navrata u
ovom vijeku. Ono najqep{e i najradosnije je Vaskrsewe Gospoda Isusa Hrista. Ja vam ga od srca najiskrenije ~estitam uz hri{}anski
pozdrav Hristos Vaskrse. @elim
jo{ da vam ~estitam 15. april, dan
oslobo|ewa Vi{egrada.
Po`elimo svi, danas zajedno, na
ovom mjestu, uz Bo`iju pomo}, da odmah prestane rat nad na{om Srbijom i Crnom Gorom. Po`elimo im da
brzo iscijele ratne rane.
Pomozimo joj kao wena mla|a i
mawa djeca, na{om slogom i qubavqu.
Draga Srbijo, uvjek uz tebe i sa
tobom, grad Vi{egrad i Republika
Srpska.
Aleksandar Savi}
preds. SO Vi{egrad

PISMO PODR[KE
JUNA^KOM I
BRATSKOM NARODU
Iz dana u dan slu{amo vijesti o novim `rtvama na{eg bratskog naroda na
desnoj obali Drine i novim materijalnim razarawima SR Jugoslavije.
Neofa{isti Novog svjetskog poretka ne mogu da shvate da je majka Srbija
do sada previ{e svojih sinova dala u
ostvarewu wihovih bjelosvjetskih interesa. Ne mogu da shvate, ili ne}e, da
je srbski narod kroz istoriju najvi{e
sinova gubio vo|en wihovim la`nim
aplauzima i veli~awem srbske hrabrosti, da bi po zavr{etku krvavih bojeva
i ratova u stroj mogao stati i na prozivku se odazvati svaki deseti ili
petnaesti pre`ivjeli srbski ratnik.
A ti {to su nam najvi{e aplaudirali i va`ili za na{e velike istorijske
saveznike i prijateqe, danas se izme|u sebe takmi~e ko }e na na{u majku Srbiju i djecu u wenim wedrima prosuti
vi{e smrtonosnog tereta. A za{to?
Zato {to ne dozvoqava cjepawe svoje suverene teritorije, zato {to smatra da su joj za wenu odbranu dovoqni
weni sinovi i ratna tehnika vlastite
proizvodwe, zato {to se ne uklapa u
koncepciju mra~nih sila Novog svjetskog poretka. Zato {to se odlu~ila, da
po ko zna koji put od 1389. godine, zaustavi tu|ina na svom grani~nom kamenu
me|a{u.
Majko Srbijo, mole te tvoja djeca iz
mlade Republike Srpske da bude{ jaka, da na ispru`enu ruku tu|ina pqune{, da je u spr`enu kost pretvori{.
La`na je to, prqava i podla ruka, dobro to mi osjetismo. Nikada nas majko
ta tu|inska ruka ne bi prevarila da
nismo mislili da }emo polagawem
oru`ja spasti tebe i na{u bra}u u tvojim wedrima. Ubjedi{e nas da je boqe
da se zaustavimo, da se vratimo tamo
odakle smo krenuli, da im damo na{e
srbsko oru`je na ~uvawe, nego da oni
svojim svemirskim oru`jem tuku Beograd u tvojim wedrima.
Prevari{e nas majko, obe}a{e materijalno blagostawe, onda po~e{e ukla-

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

wati politi~ke i vojne vo|e, hapsiti

nas i ubijati poput bjesnih pasa. Obmanu{e nas majko, jer kad polo`ismo sveto srbsko oru`je krenu{e na tebe i na{u bra}u neki novi car Murat, neki novi generali Po}orek i Ler i ostala bulumenta. Krenu{e zajedno oni za koje i
protiv kojih ginu{e tvoji sinovi u
zadwih {est stotina godina. Prvi sve
zaboravi{e, a drugi krenu{e svje`ih
sje}awa, puni mr`we i `eqe za osvetom.
Tvoji sinovi s ove strane Drine rado bi do{li u pomo} ali osje}amo na{im ratni~kim instiktom da }emo ti
trebati i ovdje gdje smo sada. Osje}amo
to jer nam ona ista prqava ruka ponovo
name}e mir i zajedni{tvo sa okru`e-

10

wem koje javno `eli tvoju propast, pretvarawe u prah i pepeo.

Nikada ma}eha nije mogla da zamjeni
majku, zato Srbijo izdr`i i pobjedi,
mole te borci, ratni vojni invalidi i
porodice poginulih grada Vi{egrada i
Republike Srpske.
Sunce tu|eg neba grijati nas ne}e,
ono je la'no i hladno, samo tvoje sunce
grije toplo i iskreno.
Izdr`i i pobjedi majko Srbijo, svi
smo uz tebe, ni tebi a ni nama to ne}e
biti prvi put.
Vje~no nam `ivjela Srbijo sa svojom
djecom.
Za Krst ^asni i slobodu zlatnu!
Op{tinska bora~ka
organiz. Vi{egrad

ROPSTVO
Tamo u daqini, ~uju se detonacije, gore iznad nas zvuk aviona, tu
pored nas prolaze tamna vozila
stranaca, ni pogledati nemamo
gdje.
Kao neki zatvorenik, srbski narod robuje, samo ga u {etwu pu{taju
kao zatvorenika, a i onda budno motre. Da ne osjeti slobodu pobrine
se redovno kolona tamnih stranih
vozila.
Robuje srbski narod kako odavno
nije robovao, ropstvo kakvo ni u
doba Turske nije bilo, jer onda smo
slobodna brda i {ume imali, a sad
ni to.
Robuje srbski narod tjelom, a i
du{a im zarobqena, pa nikakvog
zra~ka svjetlosti da se pojavi. Ajd
{to tjelo robuje, ali du{a kad padne u ropstvo grjeha onda ni Bog ne
poma`e, jer na{a voqa, na{ izbor,
grijeh se tamnicom du{e zove. Gospod gleda sa neba, oslu{kuje zove
li Ga koji Srbin u pomo} - slabo,
moli li se koji Srbin - slaba molitva ne mo`e da se ~uje od ropstva
grijeha, da li se kaje koji Srbin sa
suzama - nema suza, smijeh ih istro{io. Volio bi Gospod pomo}i Srbima ali niko u pomo} ne zove, a ako i
Sam pri|e i poku{a pru`iti pomo}, opet }e ga psovati kao i mnogo
puta do sad. I opet }e raweno biti
srce Wegovo.
Robija traje, svuda se ~uje sila,
strah u{ao u kosti Srbima, ni|e junaka da rastrga okove ropstva.
Crkva zvoni, divno zvu~i, u ponekoj ku}i treperi prislu`eno
kandilo ispred ikone, poneki monah moli se dugo Bogu, pastir ~uva
stado i mirno posmatra kako su ov-

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

ce spokojne i zavidi im, djeca se

igraju i veselo skaku}u.
Mali zra~ci slika nam daju nadu
da se sloboda ipak smje{i. Sloboda, ko bi rekao da to mo`e do}i. Duhovna sloboda. I Gospod bi se zaradovao duhom kad bi Ga Srbi pozvali u pomo}, pokajni~ki, sa uzdahom,
sa suzom, sa vjerom. Vjerujem Gospode, pomozi mom nevjerju.

Tamo u daqini zvone zvona, {iri se miris tamjana i prelama svjetlost kandila, i ne{to ~udno sija,
kao da je biser, ko bi rekao, suza
pokajna. A srbski narod `eqan ropastva Hristovog.
Mo`da je san, mo`da prazna vizija, ali radost se rodila bar u
najmawem vidu. Za jednu du{u koja
se kaje raduje se cijelo Nebo.
Spasi i pomiluj Gospode, da u~imo biti Tvoji robovi, jer samo tako
mo`emo biti slobodni.
J. J. G.

11

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

KOTOVIMA U SUSRET
U akciji koju je sprovela redakcija DABRA preko sve{tenika Bogdana Stani{i}a, prikupqeno je
1.470 DM i ista sredstva bi}e preko ruske ambasade uru~ena porodici Kotov koja bi trebalo da u junu
posjeti grob pokojnog Genadija u Vi{egradu.
Ovom prilikom posebnu zahvalnost dugujemo gra|anima Gradi{ke
na ~elu sa Borislavom Borom [ok~evi}em koji su svojim zalagawem i
trudom prikupili vi{e od pola
ukupnog iznosa.
Zahvalnost tako|e odajemo i
profesorima i u~enicima Gimnazije u Gradi{ki kao i drugim sredwim {kolama.
Na kraju se zahvaqujemo svim
prilo`nicima porodice Kotov.
Bog da uzvrati svim darodavcima
iz bogate svoje riznice.
Redakcija lista
DABAR

PISMO IZ
GRADI[KE
O sudbini kozaka Genadija Kotova
saznali smo iz va{eg lista uz pomo}
doktora [ok~evi}a.
Poneseni pri~om o ~asnom ~ovjeku i
wegovoj porodici odlu~ili smo da sa
svojim u~enicima budemo dio pri~e u
uspomeni na Genadija Kotova.
Priloge su u~enici davali prema
mogu}nostima (5 do 10 din.). Svi su
`eqeli u~estvovati. [aqemo vam taj
sa qubavqu skupqeni novac i imena
u~enika da ih pomenete u molitvi.
U na{em listu Gimnazijalac objavi}emo ~lanak o na{em Genadiju i
wegovoj porodici.
U ime Gimnazije, direktor gospodin
Gojko Savanovi} {aqe 100 KM; za Ma-

12

{insku {kolu, direktor Dane Male{evi} {aqe 500 din.

@elimo se pretplatiti na list DABAR da ga ~itaju na{i u~enici (za biblioteku dva primjerka). [aqemo vam
na{ list da malo saznate o nama, a posla}emo i slede}i broj gdje }e biti
~lanak o Genadiju.
Jednoga dana na{i |aci }e posjetiti
manastir Dobrun i grob dragog ~ovjeka
u Vi{egradu. Wegovoj porodici na{e
divqewe i `eqa da im uvjek pomognemo.
U dane vaskrsnih nadawa, akciju vodili: Bo{ko Jokanovi}, profesor; Vesna Kruni}, profesor; Radana-Vila
Stani{qevi}, profesor.
Sledi spisak od oko 200 u~enika.
Direktor Gimnazije
doc. dr Gojko
Savanovi}

KOTOV I SRBI
Tu|a je zemqa, da li vredi,
Znoj liti i `ivjet' u bjedi,
Tu|a zemqa, a Krst isti
[to zlo tjera, du{u ~isti.
Tu|a zemqa, djeca te zovu
Kako }e sama `ivjet', po Slovu
Slovo me stvori i wih mi dade,
Sa wima {ta }e, Slovo ve} znade.
Tu|a je zemqa i nepoznata,
Bez rodne grude i svoga brata
Hristos je svuda, Wegova poqa
I Srbin i Rus i Sa{a i Koqa.
Tu|a je zemqa i ko zna ~ija
I ko zna kakva ga briga svija
Al' Bog je jedan i sviju zove
Da vje~no `ive kroz vjekove.
J. J. G.

ZEMQICE MOJA

Idu kozaci, ogaw gori,

Majka sinu kowa sedla,
Grivu miluje, {ap}e...
^uvaj ga, ~uvaj ba}u{ka.
Idu kowi, ogaw gori,
Pusta zemqa, nema kozaka
Majka grivu kowsku plete Plete i `aluje - Sine, sine,
Zemqo daleka.
Iz daqine, tutaw ori,
Zemqa daleka, zemqa Srbina:
Ne pla~i majko, nije daleko
U srcu ~uvamo kozaka Genadija
Zemqo,
Rusijo,
Srbijo,
Srpskaja
moja.

Radana-Vila
Stani{qevi}
profesor

SPISAK
PRILO@NIKA
20 DM
20 DM
10 DM

Qubica Mikavica
Olga ]irovi}
Sla|a Langovi}

[tutgart
mart 1999.
***

Predrag Jakovqevi}
Zdenka Jakovqevi}
Kosana Jakovqevi}
Igor Jakovqevi}
\or|e Male{evi}
Qiqana Dragi~evi}
Aran Dragi~evi}
Branka [ok~evi}
^edomir [ok~evi}
Borislav [ok~evi}
Radmila [ok~evi}
Nemawa [ok~evi}

20 DM
20 DM
20 DM
20 DM
20 DM
20 DM
20 DM
20 DM
20 DM
20 DM
20 DM
10 DM

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

Mladen [ok~evi}
10 DM
Miqa Balaban
10 DM
Nenad Balaban
10 DM
Savka Balaban
10 DM
Nata{a [ok~evi}
20 DM
Marina [ok~evi}
20 DM
Dosta Barakovi}
10 DM
Anka Kasagi}
10 DM
Nenad Ninkovi}
20 DM
Nada Ninkovi}
10 DM
Bojana Ninkovi}
10 DM
Sawa Ninkovi}
10 DM
Goran Bojani}
10 DM
Neno Dobrijevi}
10 DM
Sawa Stojkovi}
10 DM
Kosana Drakuli}
10 DM
Igwatije Lisica
10 DM
Vladimir Vasiqevi}
10 DM
Milan [vraka
10 DM
Zoran Popovi}
10 DM
Slavko Bogdanovi}
10 DM
Radmila Bogdanovi}
10 DM
Ilija \ur|evi}
20 DM
Radmila \ur|evi}
10 DM
Aleksandra \ur|evi}
10 DM
Aleksandar \ur|evi}
10 DM
Sava [ok~evi}
10 DM
Dosta Pavlovska
100 din
Dragica [inik
50 din
Ovo je na{ prilog pomo}i porodici
Kotov sa `eqom da bar djelimi~no
ubla`imo wihove materijalne neprilike i omogu}imo im dolazak na grob
wihovog oca i supruga.
@elimo vam svaku sre}u.
Porodica [ok~evi}
Gradi{ka
***

Slavenko Radivojac
Aleksandra Radivojac
Ugqe{a Radivojac
Danica [mitran
Zorica Tasi}, Dobrun
Darko Rutovi}, ^a~ak
DABAR
C.O. Vi{egrad
U~enici Gimnazije
u Gradi{ki (ukupno)

10 KM
10 KM
10 KM
30 KM
20 DM
50 DM
50 DM
50 DM
450 DM

Svim prilo`nicima se zahvaqujemo na

prilo`enoj pomo}i za Kotove

VIJESTI
Pripremio
Radoje Tasi}

^ASNO NOSITI IME

SRPSKOG VOJNIKA

Vi{egrad. 15. Mart. SRNA. Nekoliko

stotina Vi{egra|ana, rodbine i prijateqa
ispratili su jutros ispred Doma kulture u
Vi{egradu martovsku generaciju regruta
koji su autobusima oti{li u sabirni centar
Vojske Republike Srpske na Sokolcu a
odatle }e biti raspore|eni u kasarne.
Govore}i na ispra}aju regruta na~elnik
odsjeka Ministarstva odbrane Milan Ili} je
naglasio da i ova generacija vojnika pripadnika VRS vojni rok slu`i u miru u svojoj dr`avi.
^asno nosite ime srpskog vojnika i ni~im ge ne okaqajte - rekao je Ili}.

SA^UVAJMO SRBIJU

Vi{egrad. 8. April. SRNA. Predsjednik

SO Vi{egrad, Aleksandar Savi}, uputio je
danas telegrame podr{ke predsjednicima
op{tina U`ica, ^a~ka, Beograda, Novog Sada, Gorweg Milanovca, Zemuna, Ni{a, Vaqeva, Pan~eva i Leskovca kao i Fabrici
cementa u Kosjeri}u i Kulturno-umjetni~kom
dru{tvu Dule Milosavqevi} iz ^a~ka.
U`asnuti smo prizorima koje ostavqaju
bombe neonacista ali ponosni smo na va{u
hrabrost i odlu~nost da odbranite nikad
ne porobqenu nam Srbiju, ka`e se u telegramu podr{ke.
Podr{ka je poslata onim gradovima i
preduze}ima koji su u toku Otaxbinskog rata pomagali op{tinu Vi{egrad.

POKLONI VOJNICIMA

Vi{egrad. 11. April. SRNA. Delegacija

~lanica Kola srpskih sestara iz Vi{egra-

da posjetila je danas, na dan Hristovog vaskrsewa, grani~ni prelaz izme|u RS I Jugoslavije u Vardi{tu odnosno Mokroj Gori.
Grani~arima Vojske Jugoslavije, pograni~noj policiji RS I carniskim radnicima,
~lanice KSS su poklonile oko 500 {aranih
vaskr{wih jaja, pi}e I cigarete.
Prema rije~ima Divne Vasi}, predsjednice ove nevladine organizacije, ~lanice Kola
svake godine poklonima obraduju vojnike.

MITING PODR[KE
NARODU JUGOSLAVIJE

Vi{egrad. 15 april. SRNA. Vi{e od 5000

gra|ana prisustvovalo je danas u Vi{egradu, na sportskom centru U{}e na mitingu
podr{ke narodu Jugoslavije i osudi agresije NATO pakta na ovu srpsku zemqu.
Na{a matica Srbija se na{la pred ultimatumom - ili nepravedan sporazum, odnosno kapitulacija ili rat. Srbija je izabrala da se brani. I ona se mora odbraniti,
ona mora izdrati jer ako ne izdr`i, ako bude pokorena, razmislimo da li }e biti Republike Srpske, rekao je namitingu potpredsjednik RS Mirko [arovi}.
Nema pravo na pobjedu natoova ratna
ma{inerija koja 50 godina na sve strane
svijeta ru{i i ubija, rekao je predsjednik
SO Vi{egrad Aleksandar Savi} i dodao
da se, dok to radi, zemqe weni osniva~i,
di~e demokratijom i brinu se za wu u
drugim dr`avama. On se zapitao kakva je
to demokratija koja se pokazuje bombama po
nedu`nim bebama i djeci Srbije i Crne
Gore.
Kada smo 1992. g. po~iwali borbu za
slobodu iza nas je stajala majka Srbija,
rekao je predsjednik Bora~ke organizacije
Vi{egrada Dra`en Perendija i nastavio da
smo se izborili oru`jem ali nismo daqe.
Daqe su nas prevarili svjetski mo}nici.
On je uputio podr{ku Jugoslaviji, rekav{i
da ne dozvoli da i wih prevare, da im
obe}aju blagostawe, da im u|u u domove, da im
konroli{u oru`je, da hvataju wihove vo|e.
Predsjednik SO U`ice Milan Nikitovi} je
rekao da je do{ao u Vi{egrad da se narodu
zahvali za sve ono {to je u ovom kratkom periodu u~inio za wihov grad. Ne}emo neprijatequ dati rudna bogatstva Kosova, plodnu
zemqu Metohije, ne}emo im dati du{u Srbije,
zakqu~iv{i da du{u bombe ne ubijaju.
U kulturno umjetni~kom djelu programa
u~estvovao je KUD Dule Milosavqevi} iz
^a~ka i u~enici sredwe {kole iz Vi{egrada.

13

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

FOTO PRI^A
Mona{ewe u Manastiru Dobrunu (prvo nakon 260 godina)

14

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

POSVE]EWE ZA
^TECE I POJCE U MOKROM
Wegovo Visokopreosve{tenstvo
Mitropolit dabrobosanski posetio je 14. januara 1999. na Novu godinu hram Uspenija Presvete Bogorodice u Mokrom. Ovoga puta bili
smo obradovani dodatnim radosnim doga|ajem.
Gospodin Mitropolit je odlu~io
da rukoproizvede u ~in ~teca i pojca pet mladi}a. U ovaj ~in su posve}eni: Aleksandar Starovlah, student Bogoslovskog Instituta SPC,
Bojan Zeki}, u~enik petog razreda
Bogoslovije Sv Save u Beogradu,
Mladen Drobwak, u~enik drugog
razreda Bogoslovije Sv. Tri Jerarha u Srbiwu, Zoran Kova~evi},
ugostiteq i Dejan Zeki}, u~enik
sredwe {kole.
Posve}ewe je izvr{eno u hramu
pred po~etak Liturgije Svetog Vasilija Velikog koju su sa vladikom
slu`ili: protojereji Jeremija Starovlah i Miomir Zeki} iz Pala,
protojerej Milojko Drobwak i jerej
Niko Mojsilovi}, parosi u Mokrom.
Sve{tenstvo je jedno, ali ima
tri stepena: |akonski, prezviterski i episkopski. Svi se ovi stepeni razlikuju izme|u sebe i jedan je
vi{i od drugoga. Samo se preko ni`ih stepena sve{tenstva dolazi
do vi{ih. U pravoslavnoj isto~noj
Crkvi |akonskom ~inu prethode:
~ata~ki i ipo|akonski stepen, koji
se ne spomiwu u Svetom Pismu. Nad
crkvenoslu`iteqima se ne vr{i
tajna sve{tenstva ili hirotonija,
ve} se posve}uju blagoslovom arhijereja. Arhijerej pri wihovom posve}ewu istina pola`e ruke na
wih, ali ne govori tajanstvene re~i prizivawa blagodati Sv. Duha.
Wihovo posve}ewe se zove hirotesija (ruka pola`em).

Prilikom posve}ewa arhijerej

~ita molitve, makazama vr{i postri`ewe kose na glavi, otvara
kwigu apostol i obla~i ih u stihare. Arhijerej utvr|uje posve}enog
~teca za izvestan hram i da mu je
prva du`nost do kraja `ivota da
ostane veran slu`iteq poretka u
tom hramu. Pored obaveze ~aca za
~itawe Sv. Pisma na bogoslu`ewu,
tako|e se oni brinu i za crkveno
pojawe u hramu.

Za ~tece se posve}uju u~enici ni`ih i vi{ih bogoslovskih {kola i

udostojavaju se prvog stepena crkvenog ~ina, da bi se ve} u {koli
navikli na slu`ewe u crkvi i nau~ili obaveze spojene sa ovim ~inom. Posebno je va`no da bi im se
pru`ila prilika za praksu u wihovom budu}em pozivu sve{tenstva.
I na kraju da im ~estitaju}i ovo
posve}ewe, po`elimo da do|u i do
ve}ih ~inova, kako bi jo{ dostojnije
slu`ili svojoj Crkvi i svom narodu.
Jerej Niko
Mojsilovi}

HRONIKA
SARAJEVSKE
PAROHIJE
Priprema i pi{e
Marica - Marija Buzan~i}

JANUAR
Radosni praznici

Ova prosta Gospodwa 1999. godina,

posledwa u drugom milenijumu u Sarajevskoj parohiji - gradu - po~ela je uobi~ajeno na{im pravoslavnim kalendarom i svetim praznicima u Januaru, me|u kojima su Ro|ewe Hristovo - Bo`i},
Krstovdan, Jovawdan i Savindan
najradosniji i najqep{i praznici u na{em narodu.
Drugog dana Bo`i}a i na Krstovdan,
Svetu Liturgiju slu`io je Wegovo visokopreosve{tenstvo Mitropolit dabrobosanski, Gospodin Nikolaj - prvu u
crkvi Svetih Arhangela Gavrila i Mihaila na Ba{~ar{ija, a drugu u Preobra`enskoj crkvi u Novom Sarajevu, uz
sve{tenstvo i pojawe Srpskog pravoslavnog hora Sloga kojim je dirigovala gospo|a Branka Bo{wak.
Poslije slu`ewa Svete Liturgije na
Bo`i} pro~itana je bo`i}na poslanica Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog, Gospodina Pavla, iz koje izdvajamo ove rije~i:
^uvajmo se da nas zbog bilo kakvih
interesa prolaznog sveta, zli qudi ne
uvuku u jeres, greh protiv istine i raskol; greh protiv qubavi i jedinstva
Crkve i naroda. Shvatimo, da je ne samo od jeretika, nego i od raskolnika,
odstupio Duh Sveti, te ne samo jeretici, nego i raskolnici ne mogu imati
spasewe. Tu istinu izrazio je u 3. veku
Sv. mu~enik Kiprijan Kartaginski re~ima: Kome Crkva nije mati, Bog mu ne
mo`e biti otac", a Bla`eni Avgustin:
Raskolnici mogu imati veru u Svetu
Trojicu, imati Sveto pismo, i tajne,
ali ne spasewe". Spasewe van jedne,
svete, saborne i apostolske Crkve nema, jer je Hristos rekao da }e osnovati

15

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 14_____________________________________________

Crkvu svoju, i vrata pakla ne}e je nadvladati (Mt. 16,18); A Sv. apostol Pavle, da je crkva stub i tvr|ava istine
(Tim. 3,15). Da nas novoro|eni Spasiteq sa~uva od gordosti, od jeresi i
raskola i svih greha, da bi svugde bili
jedno u Wemu, i spasavali se u jedinstvu sa svim pravoslavnim u svetu.
Imajmo u vidu da ne prosto sloga, nego
jedino sveta sloga Srbina spasava..".

I OVE GODINE
SVETOSAVSKI PRIJEM

I ove godine, povodom Savindana,

svetog srpskog praznika, posve}enom
najve}em srpskom prosvjetitequ Svetom Savi, odr`an je u domu Svete Tekle, u Staroj crkvi, na Ba{~ar{iji, dana 26.01.1999. godine, tradicionalni
Svetosavski prijem, u organizaciji
Gr~ke ambasade i wegove Ekselencije
***
Pribli`ava se kona~ni dolazak ambasadora, gospodina Prokopiosa
Wegovog visokopreosve{tenstva Mi- Manzuranisa za predstavnike diplotropolita dabrobosanskog gospodina matskog kora u Sarajevu i ugledne
li~nosti iz crkvenog, politi~kog, kulNikolaja u Sarajevo
turnog i javnog `ivota.
***

U toku su posqedwi radovi na rekonstrukciji Saborne crkve u Sarajevu, kao i Mitropolije, ~ijem se zavr{etku svi vjernici raduju, naro~ito
dolasku Wegovog visokopreosve{tenstva Mitropolita dabrobosanskog, gospodina Nikolaja. Tako }e poslije ratnih neda}a i poslije dugo godina na{
najve}i pravoslavni hram, Saborna crkva u Sarajevu, ponovo od Boga prosvjetliti i primiti svoje vjernike na bogoslu`ewe. Ovu veliku investiciju u~inili su Gr~ka ambasada, uz pomo}
Gr~ke republike, u ~emu je i veliki doprinos dao i ambasador, gospodin Prokopios Manzuranis kao i kanton Sarajevo. Ipak, radost sarajevskih pravoslavnih hramova bi}e onda kada se
vrate weni parohijani, koje su protekle ratne nesre}e rasule na sve strane
svijeta pa i na sve kontinente. Nadajmo
se vjerom u Boga, vjerom u boqi i pravedni `ivot da }e na{e sarajevske crkve biti ispuwene vjernicima, mladima i djecom na{om, za koje }e biti i
{kole i nastavnici i vjerou~iteqi.
Nadajmo se vjerom u Boga da }e na{e crkve biti ne samo kulturni spomenici
za turiste, nego na{i pravoslavni hramovi, na{e ku}e za pojawe u slavu Boga,
za qubav na radost i na smirewe svih
na{ih ratom napa}enih du{a.

16

Prilikom otvarawa Svetosavskog

prijema, Mitropolit Nikolaj je srda~no pozdravio sve goste i u kra}oj
besjedi o na{em velikom prosvjetitequ Svetom Savi, izme|u ostalog je obavjestio uva`ene goste i na godi{wice
koje }e se proslavqati i obiqe`avati
u 1999. godini u dabrobosanskoj eparhiji (780. godina eparhije itd.), isti~u}i da ovi datumi najboqe svjedo~e koliko je duga istorija pravoslavqa dabrobosanske eparhije no{ena svetosavskom lu~om i ukorjewena kao neuni{tivi i trajni put pravoslavnog Srpskog naroda na ovim prostorima.
TRADICIONALNI
PAKETI]I ZA
SAVINDAN

U obe crkve: u Staroj na Ba{~ar{iji,

i u Preobra`enskoj u Novom Sarajevu,
na Savindan i ove 1999. godine poslije
svete Liturgije, djeci koja su bila u crkvama, podjeqeni su tradicionalni
Savindanski paketi}i. I ovaj put, djeca su recitacijom i pjesmama o Svetom
Savi uqep{ali ovaj tako|e i |a~ki i
{kolski praznik. Na`alost, u Sarajevu je jo{ uvijek malo srpske pravoslavne djece, ali nadajmo se da }e ih svake
godine biti vi{e.
OBNAVQA SE KOLO
SRPSKIH SESTARA U
SARAJEVSKOJ PAROHIJI

Prijemu su uz Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolita dabrobosanskog Gospodina Nikolaja i pravoslavnog sve{tenstva, prisustvovali i
predstavnici Jevrejske organizacije,
zatim ambasadori akreditovani u Sarajevu, predstavnici evropskih organizacija i SFOR-a, zatim predstavnici iz oba entiteta, iz politi~kog i
kulturnog `ivota.

U toku su dogovori da se poslije pedeset godina u sarajevskoj parohiji obnovi dru{tvo Kolo srpskih sestara
koje }e preuzeti sve zadatke i pravila
od postoje}ih dru{tava iz Republike
Srpske. Ali jedan od najpotrebnijih na
ovim prostorima bi}e sre|ivawe gruntovnica crkvenih posjeda I nekretnina koji se nalaze u Sarajevu.