_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SLU@BENI DEO
KANONSKE POSJETE I SLU@EWA
WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA
DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

NOVEMBAR
7. Slu`io Sv. liturgiju u hramu
Sv. proroka Ilije u Sokocu,
osvetio slavsko koqivo i presjekao slavski kola~ o Krsnoj
slavi Udru`ewa guslara R.
Srpske i ~estitao slavu guslarima.
8. Slu`io Sv. liturgiju o Mirovdanu u hramu Sv. proroka Ilije
u Sokocu, osvetio slavsko koqivo i presjekao slavski kola~ o Krsnoj slavi [umskog gazdinstva Romanija - Sokolac,
~estitao slavu rukovodstvu i
radnicima.
12. U Srbiwu primio predstavnike italijanskog SFOR- a.
13. Slu`io Svetu liturgiju u manastiru Mile{evi i rukopolo`io jero|akona Serafima
(Drobwaka) u ~in jeromonaha.
14. Slu`io Sv. liturgiju u hramu u
Priboju sa Episkopom mile{evskim g. Filaretom.
20. Otputovao slu`beno u Beograd.
21. Sa ~lanovima Me|ureligijskog vije}a iz BiH otputovao u
Aman gdje je boravio do 30. novembra i u~estvovao na sastancima i razgovorima.

DECEMBAR

3. Primio u zgradi mitropolije u

Sarajevu sekretara Nema~ke
ambasade.
4. Slu`io Sv. Arh. liturgiju u
kapeli Sv. Vasilija Ostro{kog u Duhovnoj Akademiji i
Bogosloviji, pri~estio pro-

fesore, studente i u~enike i

proizveo u ~in ~teca vi{e
u~enika bogoslova.
5. Prisustvovao Sv. liturgiji u
kapeli u Bugojnu, a zatim se sastao sa ambasadorom Robertom
Frovikom.
6. U~estvovao na sastanku Me|ureligijskog vije}a u Sarajevu
- primio ~lanove Upravnog odbora sarajevske Prosvjete.

7. Posjetio sa ~lanovima Episkopskog savjeta podpredsjednika R. Srpske g. Mirka [arovi}a u Bawaluci.

8. Primio u zgradi Vladi~anskog
dvora u Sarajevu ambasadora
Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava

- primio ambasadora Francuske u zgradi Vladi~anskog dvora u Sarajevu

11. Slu`io Sv. Arh. liturgiju u
kapeli Sv. Vasilija Ostro{kog u Srbiwu i rukopolo`io
u ~in |akona Slavi{u ]uri}a
12. Slu`io Sv. Arh. liturgiju u
hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu i rukopolo`io u ~in |akona Gorana @ivkovi}a, a |akona Slavi{u ]uri}a u ~in
sve{tenika
13. Slu`io Sv. Arh. liturgiju u
hramu Sv. Proroka Ilije u Sokocu i rukopolo`io u ~in |akona Zorana @ivkovi}a, a |akona Gorana @ivkovi}a u ~in
sve{tenika
15. Prisutvovao Sv. Arh. liturgiji u kapeli Vladi~anskog dvora
posve}enoj Sv. Joanikiju Devi~kom, osvetio slavsko koqivo i presjekao slavski kola~
16 - 17. Odr`ao sjednicu nastavni~kog vije}a u Bogosloviji
Sveta Tri Jerarha u Srbiwu,
povodom zavr{etka prvog polugodi{ta u {koli.
18. Prisustvovao ve~erwem bogoslu`ewu u hramu Sv. proroka
Ilije u Sokocu.
19. Slu`io Sv. Arh. liturgiju na
praznik Sv. Nikolaja u hramu
Sv. proroka Ilije u Sokocu, a
zatim u Vladi~anskom dvoru
proslavio Krsnu slavu sa gostima.
20. Drugi dan Krsne slave primao
goste i ~estitke u Vladi~anskoj rezidenciji u Sarajevu.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

23. Osvje{tao novu zgradu komande 5 Korpusa Vojske Republike

Srpske.
24. U~estvovao na redovnoj godi{woj sjednici Sarajevskog
Univerziteta u Palama.
26. Na praznik Materica prisustvovao Sv. liturgiji u hramu
Sv. proroka Ilije u Sokocu i
odr`ao prigodno slovo o majkama.
29 - 30. Boravio slu`beno u Sarajevu.

JANUAR
2. Prisustvovao Sv. liturgiji u
hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu i besjedio o ocima.
3. Slu`beno boravio u Sarajevu.
6. Na Badwi dan slu`io bdenije u
hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Zenici
- u Vladi~anskom dvoru u Sarajevu susreo se sa generalom
SFOR-a De Sabatelijem na wegov zahtev.
7. Slu`io Sv. arhijerejsku liturgiju u Sabornom hramu Ro-

|ewa Presvete Bogorodice u

Sarajevu.
8. Slu`io Sv. arhijerejsku liturgiju u hramu Sv. proroka
Ilije u Sokocu drugog dana Bo`i}a
- proizveo u ~in ~teca petoricu u~enika i studenata muzi~ke akademije
- priredio Bo`i}ni prijem u
Vladi~anskom dvoru u Sarajevu.
9. Slu`io Sv. arh. liturgiju u
hramu Uspenija Presvete Bogorodice u Palama tre}i dan
Bo`i}a, na praznik Sv. arhi|akona Stefana - krsne slave
R. Srpske.
11. Sastao se u Sarajevu sa ameri~kim ambasadorom
- sa ~lanovima Me|ureligijskog vije}a posjetio u Lukavici ministra za civilna pitawa
u Vije}u ministara g. Marka
A{anina.
14. Na praznik Obrezawa Gospodweg, Srpsku Novu Godinu i Sv.
Vasilija Velikog slu`io Sv.
arh. liturgiju u hramu Ro|ewa
Presvete Bogorodice u Vi{egradu.
15. Primio italijanske predstavnike zajedni~ke komisije posmatra~a stacionirane u palama.
16. Prisustvovao Sv. liturgiji u
hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu i propovjedao
- primio u Vladi~anskom dvoru
u Sarajevu ~lanove crkvenog
hora Sloga sa dirigentom
prof. Brankom Bo{wak.
18. Slu`io Sv. arh. liturgiju u
hramu Sv. proroka Ilije u So-

kocu i izvr{io Veliko osve}ewe vodice o Krstovdanu.

19. Slu`io Sv. liturgiju na Bogojavqewe u hramu Sv. Vasilija
Ostro{kog u Veqinama i izvr{io Veliko osve}ewe vodice.
22. Prisustvovao posebnoj misi u
katoli~koj Katedrali i propovjedao.
23. U Sabornoj crkvi u Sarajevu
prisustvovao Sv. liturgiji, uz
prisustvo kardinala Vinka
Puqi}a.
24. Susreo se sa ambasadorima Velike Britanije i Kanade na
wihove zahteve.
27. Slu`io Sv. arh. liturgiju u
hramu Svetog Save u Bla`uju,
osvetio slavsko koqivo, presjekao slavski kola~ i uputio
poslanicu o krsnoj slavi Svetom Savi srpskom
- priredio Svetosavski prijem
u zgradi Vladi~anskog dvora u
Sarajevu.
29. Osve{tao zgradu Parohijskog
doma u Vojkovi}ima.

Evaneqe po Sv. Jovanu poiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Re ili Glagol znai osiromaiti smisao
toga izraza na grkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji. D A B A R - jevrejska re - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, ivoga
Prisustva Bojeg i koje izbija u Prologu etvrtoga Evaneqa kao Svetlost i ivot.
Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

DU[A
O du{i su razni u~ili razli~ito,
i svaki je du{u definisao kako mu se
svidelo. A na{e mi{qewe o woj jeste: du{a je stvorena supstancija,
`iva, razumna, koja organskom i ~ulnom telu daje `ivotnu i ~ulno prijemnu mo}, dokle je ono sposobno da
ovu prima... Svakom ~ulu je uro|ena
neka razumna mo}, ~emu bi nas sama
po sebi nau~ila ruka, ako misao ne
bi vodila ~ulo pipawa ka znawu
predmeta? [ta bi poznavawu `eqenog pomogao sluh, ako ne bi bio spojen sa razumom, ili o~i, ili nos, ili
neko drugo ~ulno oru|e, ako bi svako
od wih delovalo zasebno jedno pojedno? Zato je potpuno bio u pravu jedan
u~eni neznabo`ac (Epihram), koji je
prekrasno rekao da um i vidi i ~uje...
Kao {to u ~ulnoj prirodi stihije
imaju jedno zajedni~ko, a to je {to su
materijalne, ali se, posebno uzete, u
mnogome razlikuju me|u sobom, (osobito po tome {to su im kretawa suprotna, jedna se di`e u vis, a druga
te`i dole, pa ni izgled nije im isti,
niti svojstva, - i sa svakom stihijom
tesno je sjediwewa sila koja proizvodi i upravqa wihovim kretawima
po prirodnom svojstvu i sposobnosti svake od wih - tako ~ine i tvorci
instrumenata, sprava i ma{ina, koji
pomo}u materije ve{to podra`avaju
prirodi ne samo po spoqa{woj
sli~nosti nego i u pokretima, te se
ma{ina kre}e izdaje glasne zvuke,
ali mi ne vidimo razumnu silu koja
proizvodi ove pojave... Zar ovo sa instrumentima i ma{inom ne dokazuje
da u ~oveku postoji um, ne{to razli~ito od vidqivog, ne{to nevidqivo
i duhovno, koje u sebi izmi{qa, i potom pomo}u vidqive materije ostva-

ruje nevidquvu misao, ~ini nevidqivu misao vidqivom?

Ako bi se ova ~udesnadelovawa
mogla pripisati prirodi stihija,
onda bi se ma{ine same stvarale, metal ne bi ~ekao umetnika da bi postao statua ~ovekova,...ne bi bio potreban ni vazduh za proizvodwu zvuka u trubi, nego bi sve ~inila priroda sama... A ako se sve ovo ne ~ini samo po sebi po prirodi stihija, nego
se ve{tinom (umetno{}u) od svake
materije stvara ono {to se `eli; a
ve{tina (umetnost) je neka vrsta misao, koja se radi izvesnog ciqa
ostvaruje pomo}u materije; a misao
je neko osobito kretawe i delovawe
uma, ~ime se dokazuje da je um ne{to
drugo od vidqivoga...

Kao {to je Bog ne{to drugo od

prirode, a pokre}e svu prirodu. Mi
vidimo kretawe prirode, ali ne vidimo wenog Pokreta~a. Tako je i um
nevidqiv, a pokre}e telo i wegove
organe... Du{a pro`ima sve delove
tela, ali kako je to ure|eno i kako
to biva, ~ovek ne zna...
^ovekova du{a
prevazilazi svaku tvar
Du{o, znaj kolike si ti od Tvorca
udostojena ~asti iznad svake tvari;
nebo nije stvoreno po liku Bo`jem,

ni meseci, ni sunce, ni lepota zvezda, niti drugo {ta od vidqive tvari: jedino si ti postala odblesak
Prirode koja prevazilazi svaki um,
slika netrule`ne lepote, otisak instinskog Bo`anstva, smeti{te bla`enog `ivota, otsjaj instinske svetlosti, na koju gledaju}i sama }e{
postati svetlost kao i On, upodobqavaju}i se zraku u tebi koji se odra`ava od tvoje ~istote.
Nema bi}a tako velikog, da bi se po
veli~ini moglo meriti s tobom; celo
nebo {aka Bo`ja obuhvata, a zemqa i
more staju u pregr{t ruku Bo`jih. No
pri svemu tome Onaj koji je toliko
svesilan i koji sve obuhvata, koji svu
tvar skupqa u {ake, Sam se potpuno
sme{ta u tebe; i obitava u tebe; i nije
Mu tesno, hode}i u tvojoj prirodi, rekav{i: useli}u se u wih, i `ive}u u
wima (2 Kor 6,16). Ako na to obrati{
pa`wu, onda ni na ~emu zemaqskom
ne}e{ zaustaviti oko... ~ak i nebo ne}e ti izgledati ~udno. Jer kako bi se
ti, ~ovek, divio nebesima. Jer kako bi
se ti, ~ovek, divio nebesima, kad uvidi{ da si ti dugove~niji od nebesa? I
nebesa }e pro}i, a ti }e{ `iveti vavek sa Ve~nim Bogom u tebi. Ne}e{ se
diviti {irini Zemqe ni bezgrani~nosti mora, budu}i da si, sli~no
voza~u koji upravqa parom kowa, postavqen da upravqa{ nad ovim stihijama, imaju}i ih pokorno i pot~iwene
svojoj voqi, zato {to ti zemqa prinosi `ivotne potrebe, a more, kao neki
zauzdan kow, podme}e ti le|a i ~oveka
rado prima na sebe kao kowanika. Zato ako samog sebe poznaje{,... ti }e{
prezreti sav svet i imaju}i uvek pred
o~ima namaterijalno blago, ne}e{
obratiti pa`wu na tragove koji se gube u ovom `ivotu...
Sveti Grigorije
Nisijski

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

STOMAKOUGA\AWE
Ne pogani ~oveka {to ulazi u
usta, nego {to izlazi iz usta, to pogani ~oveka. Neki `ele da protuma~e ove Spasiteqeve re~i kao
opravdawe za svoj greh stomakouga|awa. Neki hri{}ani, koji imaju sve
uslove da dr`e postove, navode ove
Hristove re~i da wima prikriju
svoju duhovnu lenost i neborbenost.
^esto drevni alkoholi~ari navode
ovaj stih u opravdawe svoga poroka.
Teorijski, ako bi se i{lo daqe ovim
putem la`nih opravdavawa, moglo
bi se ovim re~ima Hristovim opravdati i upotreba droga i opiuma, jer i
droge samo ulaze u usta... Gospod je
u ovom stihu hteo da oslobodi qude
od starozavetnog jevrejskog verovawa da je neka hrana ne~ista i da
mo`e da uprqa ~oveka - i jo{ je Gospod hteo da uka`e na duhovno prqawe koje izlazi iz usta, naime,
iz centra duhovnog `ivota, iz ~ovekova srca. To su gre{ne pomisli,
sramne psovke, ne~iste `eqe i, ponekad, mra~no du{evno rastrojstvo.
Sve se to odra`ava i na okolinu i
uve}ava koli~inu zla u svetu.
Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, preqube, blud, kra|e, la`na
svedo~anstva, hule. To kaqa ~oveka... (Mt 15,19-20).
Grehom okaqani ~ovek ne samo da
ku`i svoju okolinu, on razorno deluje i na samoga sebe. Greh nadire
kao poplava u du{u i vu~e je na dno
duhovnog nemara i bezose}ajnosti.
^ime se mo`emo odupreti navali
greha? ^ovek sam svojim silama i ne
mo`e odoleti burnim isku{ewima.
Ali Gospod je snabdeo Crkvu svoju
sredstvima koja mogu o~istiti ~oveka: priznawe svoje grehovnosti i `e-

qa za ~istotom - to je pokajawe pred

licem Gospoda. Pokajawe je tesno
povezano s molitvom koja krepi duhovni `ivot ~oveka. Pokajawe i molitva to su dva kamena na kojima se
gradi duhovni `ivot. Treba jo{ dodati dobra dela, kao plod pokajawa i
molitve.
Nepravoslavni hri{}ani nemaju
pravo kad navode ovaj stih protiv
hiqadugodi{we pravoslavne prakse
postova. Istina je da, na duhovnom
planu, ni{ta {to ulazi u usta ne mo`e oskverniti (ukaqati) ~oveka,
ali svaki duhovni ~ovek odli~no zna
da postoji veza izme|u wegove duhovnosti i wegovog uzdr`awa od preterivawa u jelu, od srebroqubqa, od
upotrebe alkoholnih pi}a. Zato qudi koji cene duhovni `ivot dr`e i
postove, jer postovi poma`u unutarwem o~i{}ewu ~oveka i istovremeno povoqno uti~u na telesno zdravqe.
Naravno, za hri{}ane sam post,
bez uporednog duhovnog razvoja, ne
vredi mnogo. Ali oni moraju znati
da navedene re~i Gospoda, da ni{ta
{to ulazi u usta ne kaqa ~oveka ne
ozna~avaju ravnodu{nost i nemar
prema jelu i postu, jer, pod izvesnim
uslovima, i ono {to ulazi u usta mo`e da povredi duhovnu celovitost
~ovekove li~nosti.
Pravosl. Vesnik

Brat je pitao sv. Pimena: [ta

zna~i mrzeti zlo? Starac mu je
odgovorio: Mrzeti zlozna~i ovo:
Kad neko mrzi svoje grehe, a svoga bli`wega smatra za pravednika.

O OSU\IVAWU
Ne sudite da vam se ne sudi... Jer kakvim sudom
sudite, onakvim }e vam se suditi, i kakavom merom merite, onakvom }e vam se meriti
Sveti Zlatoust blagovesti: Osu|uju}i drugoga, ti osu|uje{ ne wega
nego sebe i sebe podvrgava{ stra{nome i strogome sudu.
Stoga treba: ne vre|ati, ne grditi, ve} urazumqivati; ne okrivqavati, ve} savetovati; ne s gordo{}u napadati, ve} sa qubavqu ispravqati.
Jer, ne bli`wega, ve} sebe samoga
ti predaje{ naju`asnijoj kazni kada
ne {tedi{ wega proiznose}i svoj
sud o wegovim pogre{kama, Gospod
ne zabrawuje koriti - ve} okrivqavati.
Ako pak ne brine{ o sebi samom,
jasno je da i brata svog sudi{ ne sa
dobrom namerom nego iz mr`we i
`eqe da ga osramoti{.
Ako treba suditi tome bratu, onda neka mu sudi onaj koji ni u ~emu
sli~nom nije pogre{io a ne ti.
Suditi i osuditi greh, a ne osuditi gre{nika, mo`e samo Bogo~ovek
Hristos i hristonosni qudi, qudi
bogo~ove~anske vere.
Dok ~ovek ne stekne um Hristov
(1 Kor 2,16) i qubav Hristovu, uvek
se lako sabla`wava, lako osu|uje
gre{nika zbog greha. Nepogre{an je
jedino bogo~ove~anski sud i bogo~ove~ansko merilo. I zato Gospod
Hristos jedino takav sud i dopu{ta.
Licemerstvo je suditi drugoga, ne
o~istiv{i najpre sebe od svojih grehova.
o. Justin Popovi}

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

O BEZMERNOJ QUBAVI BO@JOJ PREMA QUDIMA I

BEZUMNOJ MR@WI I BORBI QUDI PROTIV BOGA
Na osnovu onoga {to do sada znamo o
svemiru, ova Bo`ja planeta na kojoj se
nalazimo proslavila se me|u drugima
time {to je poslu`ila kao popri{te na
kome se projavila, s jedne strane, bezmerna i bezgrani~na qubav Bo`ja i dugotrpeqiva prema qudima, a s druge, bezumna mr`wa qudi prema Bogu i borba
protiv wega. To je isto kao kad milosrdni i ~ovekoqubivi lekar do|e u bolnicu, da le~i i spasava bolesnike od smrti,
a oni se dignu protiv wega i ubiju ga! Nije li to najve}e bezumqe i nezahvalnost?
Zaista, pametni to nikad ne bi u~inili
nego samo bezumni. Tako su qudi do~ekali Sina Bo`jeg, koji im je do{ao kao Lekar.
Svet ovaj je - bolnica. Otkako je greh,
kao te{ka bolest du{e, u{ao u svet, preplavio ga je (v. 1 Jn 5,19), i svet se u vreme
dolaska Sina Bo`jeg bio pretvorio u
ogromnu bolnicu bez lekara. A kad se nebeski Lekar pojavio, bolesnici ustado{e protiv Wega, prvo oni najte`i me|u
wima. K svojima do|e, i svoji Ga ne primi{e (Jn 1,11).
Prvi bogoborac i u isto vreme najte`i bolesnik sedeo ja na carskom prestolu. Wega su, kao zmije, grizle mnoge i
opake strasti: razvrat, zloba, zavist,
srebroqubqe, slavoqubqe, surovost i
druge. I umesto da prvi radosno do~eka
nebeskog Lekara i od Wega potra`i isceqewe od svoje te{ke boqke, on, u strahu za svoju vlast, prvi ustaje protiv Wega i time svoje ime upisuje na ~elo duga~ke liste `alosnih bogoboraca. O tome nam pri~a dana{we sveto Evan|eqe.
Plan Iroda da ubije novoro|enog Bogomladenca. ^im je od mudraca sa istoka,
koji su do{li da se poklone novoro|e-

nom Caru, ~uo o ro|ewu Bogomladenca,

car Irod se upla{io za svoj presto, pa je
odmah skovao plan da Ga ukloni sa ovog
sveta. Zamolio je mudrace da pri povratku svrate kod wega i ka`u mu gde se nalazi novoro|eni car, da bi mu se i on tobo`e poklonio. Ali Bog, koji zna pomisli
~ovekove, omeo je ovaj plan Irodov time

{to je mudrace uputio na drugu stranu, a

starcu Josifu zapovedio da se sa svetom
porodicom skloni u Egipat i ostane tamo, dok ne dobije novo nare|ewe da se
vrate. Kad je Irod video da se mudraci
ne vra}aju, on naredi da se u Vitlejemu i
okolini pobiju sva deca do dve godine
starosti, misle}i da }e tako ukloniti i
novoro|enog nebeskog Cara Hrista. Time je svoju prqavu du{u jo{ vi{e uprqao nevinom de~jom krvqu i svojim mnogobrojnim gresima dodao jo{ jedan - najve}i. Dok je ro|ewe Bogomladenca na Zemqi nebo proslavqao radosnom pesmom
(Lk 2,13-14), dotle su Ga qudi do~ekali
zamahnutim ma~em i gowewem. Bog je mogao da spre~i pokoq nevine dece, ali je

to dopustio da se u tom zlo~inu projavi

sva te`ina bolesti qudske du{e, s jedne
strane, i beskrajno milosr|e i dugotrpqawe Bo`je, s druge.
Sav `ivot Bogo~oveka - trnovita staza. Jo{ starozavetni proroci, nadahnuti
Duhom Svetim, prorekli su da }e sav `ivot Mesije na Zemqi biti trnovita staza. I to se ispunilo. Od samog ro|ewa
On mora da be`i u tu|inu i trpi sve neda}e izgani~kog `ivota. A kad se iz tu|ine vratio, nije smeo da se nastani ni u
Vitlejemu niti Jerusalimu nego se sklonio u poluneznabo`a~ku Galileju.
Stradawa - neizbe`ni udeo pravednika u ovom svetu. Tome nas u~i sav `ivot
Bogo~oveka, a na to nas upozorava i sveti apostol Pavle: Svi koji ho}e pobo`no da `ive u Hristu Isusu, bi}e goweni (2 Tim 3,12; Dap 14,22). Za{to je tako, obja{wava nam sveti Tihon Zadonski. On veli: Iz Hristovih stradawa
u~imo se da hri{}ane sleduje da u ovom
svetu stradaju, da budu ismejani, goweni,
porugani i uni`eni,i druga vre|awa da
trpe od qubiteqa ovog sveta. Jer treba
sa glavom da stradaju i udi weni, i sa Gospodarom da stradaju i sluge wegove.
Hri{}ani su sluge Hristove i duhovni
udi Hristovi. Svet, la`ju pomra~en, mrzeo je i gonio Hrista Gospoda, mrze}i i
gone}i i hri{}ane, kao Hristove, koji
se Hrista dr`e, Hrista qube i za Wim
idu...
Uvereni u roditeqsku qubav Bo`ju i
Promisao, koji sve upravqa na spasewe
na{e, ne pla{imo se muka, nevoqa i
stradawa u ovom svetu za svoju veru i ime
Hristovo, jer sada{wa stradawa donose nam ve~nu i od svega prete`niju slavu (2 Kor 4,17).

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

PREPODOBNI OTAC JOVAN BUNARAC

U Jermeniji `ivqa{e jedna veoma
bogata i bogoboja`qiva `ena, po
imenu Julijana. Kao mlada, ona ostade udovica sa dvoje djece, Jovanom i
Temistijom. Po{to tada{wi neznabo`ni carevi izdado{e ukaz i naredbu o gowewu na hri{}ane, Julijana se upla{i, uze svoju decu, otide i
skloni se u jednu usamqenu i zaba~enu ku}u. Tako sakrivena, ona vaspitava{e svoju decu u nauci i strahu
Gospodwem. A sin~i} wen Jovan, ~im
bi do{lo vreme molitve, ostavqao
je majku i odlazio u crkvu. i po{to
bi se tamo prikriven pomolio, on se
opet vra}ao svojoj majci. U to vreme
svi su se hri{}ani skrivali iz straha od idolopoklonika. A kada jednom
po obi~aju svom Jovan ode u crkvu na
molitvu, na|e ga tamo neki bogoqubivi hri{}anin i savetova mu da je
boqe da ide u {umu na molitvu nego u
crkvu, jer je u opasnosti da padne u
ruke idolopoklonicima. Jovan poslu{a taj savet, i re~e svojoj majci:
Gospo|o majko moja, jedan bogoqubiv
hri{}anin pozvao me da idem do wega, a ja smatram da treba za to da zatra`im od tebe blagoslov i molitvu, pa onda da idem. Majka ga pusti,
misle}i da }e se on brzo vratiti.
Po{to se pozdravi sa majkom i sestrom, on ode u pustiwu kod jednog
egipatskog monaha, po imenu Farmutije. Tu se najprije podvizavao pod rukovodstvom svog duhovnika Farmutija, koji se toliko be{e udostojio kod
Boga, da mu angel Bo`ji svakog dana
dono{a{e hleb. Potom uze blagoslov
od svoga duhovnika i povu~e se dubqe
u pustiwu. Tamo prona|e jedan suh bunar, u kome bje{e mnogo {korpija i
zmija. On se pomoli Bogu i sko~i u bu-

nar. Pri tome ga an|eo gospodwi prihvati i sa~uva nepovre|ena, jer bunar
bje{e dubok dvadeset ar{ina.
Kad se obrete na dnu bunara, on ra{iri ruke krstoliko, i tako provede
u molitvi ~etrdeset dana, ne jedu}i,
ne piju}i, ne spavaju}i i ne spu{taju}i ruke. A sve `ivotiwe odmah pobjego{e. An|eo gospodwi, koji svakodnevno dono{a{e hleb Farmutiju,
stade donositi i Jovanu, ali ne neposredno nego preko Farmutija, da se Jovan ne bi pogordio po{to je bio mlad.
A an|eo re~e Farmutiju: Evo, Gospod
ti {aqe ovaj hleb da ga da{ avi Jovanu, koji se nalazi u suhom bunaru. A
Jovan, primiv{i hleb od Farmutija,
zablagodari Bogu i jede. I produ`i
Jovan slaviti Boga. I svaki dan dobija{e hleb od starca. Ali |avo, ne mogu}i da gleda podvige Jovanove, pretvori se u slugu i, do{av{i starcu
Farmutiju, prelesti ga svojim re~ima. I odo{e zajedno do suhog bunara, i
stade starac Farmutije da savetuje Jovanu ono {to ne treba. Jovan razumede
da je to |avolova zamka, i onda ispravi starca i posrami |avola, i tako ih
odasla obojicu, ne pretrpev{i nikakvu {tetu po sebe.
Posle toga |avo skupi mno{tvo demona, i preobli~i ih u li~nosti Jovanove majke i sestre i wegovih prijateqa i ro|aka i slugu i robova i poznanika. Svi oni do|o{e kod bunara, i na
wegovom otvoru plakahu i kukahu,
prekliwu}i Jovana da iza|e samo da
ga vide i da im ka`e nekoliko re~i.
Ali svetiteq se na dnu bunara moqa{e Bogu, i op{te im se ne odazva. Tada
demoni postado{e nevidqivi.
Po{to prepodobni Jovan provede
deset godina u suhom bunaru, i izvr-

{i vascelo podvi`ni{tvo i vrlinu,

tada vo|en angelom Bo`jim do|e k
wemu da ga sahrani neki monah Hrisije, koji se trideset godina podvizavao u pustiwi. I tri dana staja{e
Hrisije kraj otvora bunara, zakliwu}i Jovana Svemogu}im Bogom, da
ne sakrije od wega ni jednu svoju vrlinu, nego da mu ih ka`e, po{to tako
ugodi Bogu. Tada se dogodi ~udo ne~uveno: podi`e se bunarsko dno i iznese prepodobnog Jovana; i sreto{e
se dvoje prepodobnih i pozdravi{e
se. i po{to nije bilo lepo da odbije
zakletvu kojom ga prepodobni Hrisije be{e zakleo, bla`eni Jovan mu
ispri~a ceo svoj `ivot i svoje podvige. Zatim celivav{i Hrisija svetim celivom i oprostiv{i se sa
wim, on otide ka Gospodu.
Tada Hrisije iskopa grob, svojom
rasom pokri mo{ti prepodobnog Jovana, i poklopac od bunara metnu
preko groba. Zatim izvr{i opelo, i
posle toga posadi na tom mestu jednu
palmu, i o ~uda! Palma odmah pusti
korjewe, i poraste veliko drvo, i
procveta, i dade zreo rod.
Gledaju}i ovo ~udo, Hrisije zablagodari Bogu govore}i: Hvala Ti,
Gospode, {to one koji Te qube i slave Ti proslavqa{ i ~ini{ naslednicima carstva Svog! -I dok Hrisije tako rasu|iva{e mole}i se, uze ga
Duh Gospodwi i odnese na mesto gde
se podvizavao. Potom pozna jednog
pobo`nog i vi~nog ~oveka, i zamoli
ga da zapi{e ono {to on vide i ~u.
Prepodobni Jovan `iveo je u ~etvrtom stole}u.
Iz @itija svetih
za mart

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

PO@RTVOVANI
PASTIR
Be{e veoma tamna prole}na no}. Hladan severoisto~ni vetar duvao je u`asnom ja~inom. Hladni oblaci, spustiv{i se nad zemqom, strahovitom brzinom
jurili su po nebu.
[iroka, bogata vodom reka prete}i je
{umila, poigravaju}im talasima, ba{
kao more u burnoj nepogodi. Po svoj {irini prostrane razlivene reke jurili su
u naletima talasi, razbijaju}i se jedan o
drugi i zapquskuju}i unaokolo vodenom
pra{inom...
Zlo se spremalo onome koga bi no} zatekla na reci. Smrt je stalno pretila
nad wihovim glavama i mutni talasi
pretili su svakog trenutka da progutaju
u svoje hladne vode zlosretne pliva~e...
Odjednom, jak, o{tar krik razle`e se
nad rekom, nadvla|uju}u sve ja~u buku i
grohot razbesnele stihije.
To je viknuo krmar na ~amcu, trude}i
se da te{kom mukom prese~e reku put sela, razbacanom po uzvi{enoj obali reke.
Svetla, ovde-onde svetlucaju}i po ku}ama stanovnika sela slu`ila su krmaru
kao svetionik po kome je odr`avao pravac ~amcu.
U ~amcu je bilo petoro seqaka. Jedan
je upravqao krmom a ~etvorica su sedela
za veslima. Sve su to bili sna`ni qudi,
veoma razvijenih mi{i}a, naviknuti na
bure i nepogode. Po svemu se videlo da su
stalno provodili vreme na vodi i bili
dobro upoznati sa svim u`asima burne
no}i na mnogovodnoj reci razlivenoj na
deset vrsta.
Sasvim razdrqenih ko{uqa, bez obzira {to je vetar prodirao do kostiju; obilan znoj curio je po wihovim usnama i licu; ozbiqna, natmurena lica; o~i su im sijale, sevaju}i i uporno gledaju}i napred -

sve je to pokazivalo da je ~ak i naviknutim qudima - ribarima kakvi su oni bili,

no}ni prolaz preko razbesnele reke bio
veoma ta`ak i opasan. O~igledno da ih je
samo krajwa nu`da nagnala iz toplog mesta u borbu s razbesnelom stihijom.
Pro{ao je mukotrpan sat dok je ~amac
prispeo do obale. Vesla~i su iza{li na
obalu i svi zajedno, kao po komandi prekrsti{e se prema crkvi koja se pred wima crnila.
- Slava Ti, Gospode, stigli smo - progovori jedan od vesla~a. Skoro sasvim
preko od crkve blistalo je u tami nekoliko svetiqki postavqenih u red, a pripadali su po svoj prilici jednoj ku}i.
Sude}i po svetlu ku}a je bila najve}a,
pripadala je sve{teniku, a tri svetiqke, jedva primetne u tami, pripadali su
ku}i crkvewaka.
U ku}i sve{tenika ~ula se graja i cika de~jih glasova. U jednoj od prostorija,
koja se zvala trpezarija, dva de~aka i
devoj~ica igrali su se na kowi~ku. Deca
su bila veoma sli~na jedno drugom; kudrave kose, crne `ive o~i, ne`ne crte
lica kod svih - po svemu su li~ili na
bra}u i sestru. De~ica, od kojih je jednom
moglo biti osam godina, a drugom {est,
uhvati{e se za ruke, tr~ali su po sobama.
Preko le|a svakome visile su uzde, ~iji
su krajevi bili u rukama petogodi{we
devoj~ice - ko~ija{a. Ona je, vi~u}i, terala bra}u bi~em, koji su oni zamenili
kanapom privezanim na pruti}.
- Ne, ne! - vikala je devoj~ica svaki
put kada su se de~aci, sustav{i od tr~awa zaustavwali i ne bi hteli i}i daqe...
Na levoj strani sobe uza zid, stajao je
otoman a pred wim sto. Na otomanu je sedela `ena crnih `ivih o~iju i bledog
lica. Pred wom na stolu, razbacana u neredu, stajala su par~ad razne materije.
Ona ih je bri`qivo sasecala i za{ivala. O~evidno, spremala je {areno odel-

ce. S vremena na vreme podizala je o~i s

rada i posmatrala decu koja su se igrala.
Wezine o~i zasjale bi materinskom qubavqu i osmeh je ozaravao wezino lepo
bledo lice. Pokadkad ona nije skidala
o~iju s dece, po svoj prilici i sama zaintresovana de~jom igrom.
Pogledav{i na zidni ~asovnik mlada
`ena je ostavila na sto rad koji je dotle
dr`ala u rukama i ustade sa otomana.
- Ve} je devet sati, vreme je da se ve~era. Da se spremi?...progovori ona, obra}aju}i se zatim u pravcu upravo otvorenih vrata susedne sobe, gde se nalazio doma}in ku}e.
On je {etao po salonu i s vremena na
vreme mekim, dubokim baritonom pevu{io jednu te istu melodiju Heruvike.
Wegovo lice je bilo ozbiqno. O~igledno je razmi{qao o ozbiqnim stvarima.
- Hajde, pozovi da do|u, Sa{a - odgovori
on `eni i ponovo po~e {etati po salonu.
U trpezariji se pojavila kuvarica i
uz pomo} doma}ice po~e prekrivati sto
i postavqati pribor za jelo.
Deca ostavi{e igru i sa osmehom i vikom potr~a{e stolicama kod stola, prepiru}i se gde }e ko da sedne...
Po~ela je skromna ve~era. Porodica
sabrana oko stola, tiho je razgovarala,
usrdno utoquju}i glad...
Odjednom neko spoqa zalupa u jedan
prozor kuhiwe.
- Koga Bog nanese po ovakvom nevremenu? - ostaviv{i na sto ka{iku, progovori otac Andrej - Marta, otvori i zapitaj {ta treba - viknuo je on kuvarici.
- Verovatno, treba! - re~e popadija.
- I izgleda, hitno, kad su do{li po
tom nevremenu. Opet ti ne daju da ve~era{ kako treba.
U|e kuvarica.
- Ba}u{ka! do{li su vam seqaci iz
Zare~ja radi trebe...Simeon s bratom i
radnikom...

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
- Iz Zare~ja?! - zaprepasti se popadija - Pa ko po tom nevremenu, pa jo{ po no}i da ide preko reke?!
Otac Andrej je u to ve} otvarao vrata
od kuhiwe. U kuhiwi su sedeli na klupama nama poznati ribari. O~igledno im
je prijala toplota u kuhiwi. Kuvarica se
vrpoqila oko {poreta, s vremena na
vreme vi~u}i na na debelog lewog ma~ka
kada bi hteo da ukrade ne{to od jela koje
je stajalo na stolu i na klupama.
Otac Andrej u|e u kuhiwu. Seqaci brzo poustaja{e i jedan po jedan pri|o{e
za blagoslov.
- [ta treba, deco? - Qubazno ih upita
otac Andrej.
- Do|osmo s molbom, ba}u{ka - progovori kr{ni seqak koji je za vreme prolaza krmario - Majka nam, umire ve}.Moli da se pri~esti. Pa, smilujte se, ne odbijte.
Kod posledwih re~i seqaci se pokloni{e ocu Andreju.
- Kako? Matvejevna se razbolela? upitao je o. Andrej - Pa ja sam je nedavno
video. Zdrava zdravcata je bila.
Otac Andrej je znao tu porodicu i voleo je.
- Ne znamo {ta joj se dogodilo. Pre
tri dana je sna{lo. Umirem, govori.
Idite po ba}u{ku... - Zagraja{e u jedan
glas seqaci.
- Pa {ta je sa wom - produ`uje da se
raspituje o. Andrej.
- Pa ne znamo {ta je. Le`i kao klada i
stewe. @ali: i ovde, ka`e, boli, i ovde...
Svu je izmu~ilo. I{li smo u grad po lekara. Ka`e: ne idem kod we - nevreme je, vidi{ veoma lo{e. Dovezite je, ka`e, meni,
a dok ne vidim ne mogu le~iti. No, a gde
}e{ sada da je vozi{: ne mo`e se ma}i s mesta - tronutim glasom dodavao je krmar.
- Pa nemojte i vi, ba}u{ka, otkazati.
Razumite staricu. Boji se veoma da umre
bez pri~e{}a. Stara je a i bolesna...

Stalno je molila da idemo po vas. Ba}u{ka dobri - ka`e - ne}e oklevati da do|e. Ba{ tako je bilo. Treba ~ekati, majko, do ujutru, ka`emo. Stra{no je no}u
i}i...Vidi{ kako se reka uznemirila...
- A {ta, je li bilo te{ko putovati? prekide krmara o. Andrej.
- Pa, tako r|avo, tako r|avo da je nemogu}e ispri~ati.

I krmar samo zatrese glavom - nemogu}e iskazati svu opasnost no}nog prela`ewa preko uzburkane reke.
O. Andrej zami{qeno u}uta. Za}uta{e
i seqaci, spustiv{i pogled, i samo s vremena na vreme pogledahu u sve{tenika koji se premi{qao. Putovati odmah ili
pri~ekati do jutra? - mislio je on i nikako nije mogao da re{i to pitawe. I putovati - opasno je, i ~ekati - nemogu}e - tamo
wega ~eka nestrpqivo starica na samrti.
Ni{ta ne odlu~iv{i, predlo`io je seqacima da posede, a on ode u trpezariju.
Na vratima se sudari sa `enom koja je
celo vreme stajala tu i slu{ala wegov
razgovor s ribarima. Popadija je bila
stra{no uzbu|ena. Weno bledo lice se
zacrvene, ruke su nervozno kidale kecequ na sebi.

- Zar }e{ sada po}i? - nervozno progovori ona ~im su se vrata od kuhiwe zatvorila - Pa to je nerazumno putovati po
takvoj nepogodi, i jo{ no}u? [ta ti je,
{ta ti je. Osvesti se, Hrista radi... Pa
nema{ ti dve glave... Vidi{ da oni sami
govore da je opasno i}i. Ja mislim da niko ne}e praviti pitawe ako ne po|e{...
O. Andrej nije ni{ta odgovorio. ]ute}i seo je za sto, i uzeo ka{iku, ne podr`av{i je malo opet je stavio na sto. Videlo se da, mada je gledao u `enu i ~uo
wene re~i, nije shvatao. Na wenom licu
odra`avala se jaka, te{ka unutra{wa
borba. Pa ipak, mora se i}i.
- A svakako treba i}i - najzad progovori on - Tamo Matvejevna sigurno nestrpqivo ~eka.
- Ta vaqda se ne sprema{ da putuje{?!
- pqesnu `ena rukama - Razmisli...
- Da, treba i}i, mada je i opasno - progovori otac Andrej - Mada mojoj li~noj
sre}i i preti opasnost, ne... tamo o~ekuje utehu na samrti starica. Na{a je du`nost - prezreti radi pastve li~ne udobnosti - popadija se za sve vreme dok je on
govorio u`asavala i sve poku{avala da
ne{to ka`e.
- Pa niko te ne}e osuditi ako ne po|e{ - najzad progovori ona. Svi }e razumeti da si tako u~inio ne iz malodu{nosti ve} pokoravaju}i se trezvenom zahtevu razuma. Pa tvoj je `ivot dra`i i za
porodicu i za parohiju nego `eqa Matvejevne. I Bog ne}e istra`ivati od tebe. On vidi da si se ti rukovodio trezveno{}u a ne strahom od opasnosti.
Matu{ka je govorila sa silnim uzbu|ewem, drhtavim glasom, nervozno gestikuliraju}i.
- A savest? - upita je, podigav{i o~i
sa tawira otac Andrej - [ta }e ona re}i? Kakva korist od qudskog pri~awa
pred sudom savesti.

(Nastavak na str. 42)

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

O BOGATSTVU KAO SMETWI ZA SPASEWE

@ivot qudski na Zemqi ~esto se upore|uje sa putovawem, a qudi sa putnicima, i ovo upore|ewe vrlo je prikladno.
Zaista, mi smo putnici, od kolevke pa do
groba. Staza `ivota nekoga od nas je du`a, nekoga kra}a; nekoga te`a, nekoga
lak{a. Isto tako i `ivotno breme nekoga je lako, nekoga te`e, a nekoga toliko
te{ko. da on pod wim posr}e, pada pa ~ak
i izdi{e. O jednom tako te{kom bremenu, pod kojim su mnogi posrtali, padali
i izdahnuli, re~ je u dana{wem svetom
Evan|equ. To breme jeste bogastvo.
Bogastvo samo po sebi nije ni zlo ni
dobro, ali mo`e biti i zlo i dobro. To
zavisi od wegovog vlasnika, od toga kako
on wim upravqa. Po re~ima svetih otaca, bogastvo mo`e biti dobar sluga, ali
i gospodar; mo`e vlasniku poslu`iti
kao sredstvo spasewa, ali i kao uzrok
ve~ne muke.
Bogastvo je korisno, kad nije udru`eno sa grehom (Sirah 13,30). Kad je
ste~eno po{tenim trudom i kad se wime
upravqa po Bo`jem zakonu. Kad se na wega gleda kao na dar Bo`ji (Prop. 5,18),
dat radi pomagawa bli`wima u nevoqi,
kako je ~inio pravedni Jov: Bejah oko
slepu i noga hromu i otac ubogima...
Stranac nije no}ivao napoqu: vrata svoja otvarao sam putniku (29,15-16,32). U
ovakvom slu~aju bogastvo je dobar sluga,
jer slu`i i bli`wima.
Bogastvo mo`e biti smetwa spasewu
i ubica du{e. To biva kad se ono sti~e
nepo{tenim na~inom: otimawem od drugih, kra|om, prevarom, lihvom. Kad ~ovek postane wegov rob i po~ne ropski da
mu slu`i: da ga sve vi{e umno`ava, zgr}e
na gomilu i zatvara, prave}i se da ne vidi nevoqe bli`wih i ne ~uje wihove
molbe za pomo}. Jer bogastvo, kad pre|e
u strast, okameni srce ~ovekovo i ono

10

postane samo`ivo, grubo i neosetqivo

prema patwama i nevoqama bli`wih.
Zato car David savetuje: Kad raste bogastvo, ne dajte da vam srce prione za wega (Ps 62,10). Ono ~oveka sputava i vezuje za Zemqu, za ovaj prolazni `ivot i
ubija du{u.

Potvrda iz Evan|eqa. Neki bogati

mladi} zapitao je Gospoda Isusa kakvo
dobro da u~ini, da bi stekao `ivot
ve~ni. Gospod mu je odgovorio da dr`i
zapovesti. Mladi} je hteo da sazna koje
zapovesti. Gospod mu je odgovorio: da ne
ubije{, ne ~ini{ preqube, ne krade{, ne
svedo~i{ la`no, po{tuje{ oca i mater
i qubi{ bli`wega svoga kao samog sebe.
Sve sam ovo sa~uvao od mladosti svoje,
odgovorio je mladi}. Na to mu je Gospod
rekao: Jo{ ti jedno nedostaje: prodaj
sve {to ima{ i razdaj siromasima, i
ima}e{ blago na nebu, i hajde za mnom.
A kad on to ~u, postade `alostan, jer be-

{e vrlo bogat. A kad Gospod vide da se on

o`alosti, re~e: Kako je te{ko u}i u
Carstvo Bo`je onima koji imaju bogastvo! Lak{e je kamili pro}i kroz iglene
u{i, negoli bogatome u}i u Carstvo
Bo`je.
Bogastvo je mnogima poslu`ilo na
spasewe. Iako je qudima te{ko da se
razdvoje od svoje zemaqske imovine,
ipak su mnogi, i qudi i `ene, mudro iskoristili svoje zemaqsko blago: razdali su ga sirotiwi i time kupili nebesko
i ve~no: sveti Vasilije Veliki, sveti
Jovan Zlatoust, sveti Antonije Veliki,
sveta Melanija Rimqanka i mnogi drugi.
Ko ho}e da postane bogat, neka postane
siroma{an, da bi postao bogat; neka tro{i, da bi primio; neka rasta~e, da bi
skupio. Ako ovo izgleda ~udno i neverovatno, pogledaj na seja~a i razmisli da i
on ne mo`e druk~ije da skupi vi{e, ako
ne poseje ono {to ima i ne rasto~i gotovu razervu, u~i sveti Jovan Zlatoust,
koji je i sam tako postupio.
Zadu`ujmo imovinom svojom Gospoda,
daju}i je u ruke siromaha, da bismo je u
dan suda primili umno`enu iz ruku Wegovih.

Sre}a i nesre}a, uspon i pad,

zdravqe i bolest, slava i sramota,
bogatstvo i siroma{tvo. Sve dolazi od Boga i mora se prihvatiti
kao takvo.
Unutra{wi mir se sti~e kroz
pokajni~ko dugotrpqewe i ~istu
molitvu. Uvek se se}aj da su sve
`ivotne nevoqe tu da se oslobodimo od ovoga sveta. One nas, dakle, vode boqem `ivotu. Zapamti
da qudi gre{e: mislima, re~ima i
delima.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

MIHAJLO I. PUPIN
Bilo je to 27. septembra 1921. godine zabele`io je tada{wi paroh idvorski prota Vlajko Nikolin. Slu`io sam
Svetu liturgiju i oko polovine Slu`be
u{la je u crkvu grupa mu{kih i `enskih
iz koje se izdvojio jedan impozantan gospodin i u{ao u desnu pevnicu. Iako sam
poznavao Pupinove ro|ake, pi{e daqe
prota, nisam ni slutio da je to glavom
na{ slavni zemqak Mihajlo Pupin, jer
nisam znao da je do{ao. Kada sam posle
Slu`be izi{ao iz oltara, video sam da
Pupin `ivo razgovara sa qudima, me|u
kojima je bilo wegovih {kolskih drugova. ^im me je primetio, pri{ao mi je,
predstavio se i zamolio da izi|emo na
grob wegovih roditeqa, kojima je on podigao lep spomenik, i izvr{imo pomen.
Stajao sam sa ro|acima blizu wega,
opisuje daqe prota ovaj susret, slu{ao
i posmatrao ga. Primetio sam da prijateqski i srda~no razgovara sa qudima
kao da se ju~e rastao sa wima. Qudi su ga
zvali Mi{o", kao i u detiwstvu, i govorili su mu ti, kao i on wima, jer je on
tako hteo. Kada se u razgovoru pre{lo sa
pro{losti na sada{wost, pitao je Pupin i mene o prilikama u selu i narodu.
Odjednom je za}utao, pre{ao je pogledom
celu crkvu, lako uzdahnuo i rekao za sebe: Moja lepa mala crkva!. Docnije,
idu}i na grobqe primetio sam da je Pupin upadqivo lepa pojava. Visoka rasta,
vrlo lepo razvijen, lako se kretao iako
mu je bilo blizu sedamdeset godina... Za
vreme pomena skru{eno je stojao, pognute glave i videlo se da je potresen.
Kada je Mihajlo Pupin posle podne
toga dana napu{tao Idvor bio sam na
ulici", nastavqa daqe svoju bele{ku paroh idvorski, Pupin me je primetio i
skinuo je putni~ku kapu pokloniv{i se,

a ja sam se duboko poklonio tom velikom

~oveku, pravoslavnom Srbinu, sre}an
{to sam do`iveo da se kao dugogodi{wi
idvorski paroh upoznam sa slavnim sinom na{eg malog sela Idvora.

Crkva u Idvoru, za koju je Pupin rekao: Moja lepa mala crkva!, nesumwivo je imala zna~ajno mesto u wegovim se}awima. U toj crkvi Pupin je kr{ten i
kasnije kao dete i u~enik idvorske
osnovne {kole dolazio je u ovaj hram na
bogoslu`ewa, zajedno sa svojom majkom,
koja je bila vrlo pobo`na. Bila je to
vrlo pobo`na `ena, pi{e Pupin o svojoj majci, Kao retko ko, poznavala je i
Stari i Novi zavet... a omiqeni svetac
bio joj je Sveti Sava. Prva znawa o Svetom Savi dobio je Pupin od svoje majke,
koja je ~ak bila ube|ena da nad wim bdi
duh Svetog Save. Jednom, u prisustvu Pupina i seoskog u~iteqa, ispri~ala je da
je u snu videla kako Sveti Sava pola`e
ruku na glavu wenog sina.
U slavu Svetog Save recitovao je Pupin u ovom hramu na dan velikog srpskog

prosvetiteqa i u~iteqa. Jednom mu je

majka pomogla da za Svetog Savu nau~i
jednu prigodnu besedu. Uspeh je bio silan,pi{e Pupin u svojoj autobiografiji, majka moja, ona je plakala od radosti.
Mnogo lepih trenutaka proveo je Pupin u ovom hramu i wegovoj porti. I kada
je posle jedanaest godina provedenih u
Americi prvi put posetio roditeqski
dom u Idvoru, naro~ito su ga potresla
dva susreta. Voze}i se kolima kroz pa{wake i vinograde na domak Idvoru,
odjednom se ukaza poznati toraw na
idvorskoj crkvi, pi{e Pupin, a zatim
zabruja{e za ve~erwe zvuci crkvenih
zvona, bude}i u meni bezbrojne uspomene. Ose}ao sam da me potresaju duboki
ose}aji. Kada je u{ao u selo i pribli`io se rodnoj ku}i, ugledao je na klupi
pred ku}om majku, koja je sama na klupi
sedela i ~ekala. Docnije je Pupin o
ovom susretu pisao: Kakvu ~udnu mo}
imaju suze! Kako na{a du{a zasvetli,
kad potoci suza pro~iste uzburkanu atmosferu na{ih ose}awa! Materinska
qubav i qubav prema majci najsla|e su
poslanice koje Bog {aqe `ivima na zemqi. Posle toga, nastavqa Pupin, ona
mi pokaziva{e mnoge stvari koje me podse}ahu na detiwstvo. Tako na primer, pokaza mi jedan put i re~e: Evo, ovuda si
i{ao u {kolu, a tamo je crkva u kojoj si
nedeqom i svecem ~itao Apostol". kada
je kasnije Pupin sa majkom posetio crkvu, bele`i on daqe svoja se}awa, celivasmo ikonu na{eg sveca i Svetog Save i
pripalismo dve vo{tane sve}e, koje je
majka bila ponela sa sobom.

Protojerej
Branislav
Nestorov

11

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

NE KRADI!
Bo`je zapovesti su nam date radi toga, da bismo po wima `iveli i bili
sre}ni. Ogre{imo li se o wih, ~eka nas
kazna Bo`ja. Evo jedne istinite pri~e
iz prvog svetskog rata u kojoj je opisana
odmazda Bo`ja jednom kradqivcu i krivokletniku.
Be{e to novembra 1914. godine - kazuje pri~a. - Zati{je. Napoqu duva silna
vetrina, a sneg veje pravo u o~i i zasipa
staze i na{e zemunice. Mi sedimo u velikom {atoru oko razgorelih mengela.
Neka nas seta obuzela, pa smo svi nekako
omlitavili i zaneli se mislima.
- More, qudi, ovako }emo zaspati! re~e kapetan Stojan - Nego, dede pri~ajte ne{to {to ste pre`iveli.
- Dobro, po~ni ti prvi! - slo`i{e se
nekoliko wih. On po~e:
- Ja sam u mojoj ~eti imao jedan interesantan slu~aj, a istinit. Ve} du`e vremena prime}ivao sam da mi prema trebovawima za vojnike uvek nedostaju
dva-tri tajina (vojni~ka hleba). Kontrolisao sam i komesara, i pekara; i onoga
koji prima, i onoga koji izdaje hleb. Pa
sve uzalud. Pri deobi tajina uvek
dva-tri hleba nema. [ta da radim? Sazovem zbor i ka`em svima da me|u wima
ima jedan koji krade hleb. Neka se taj sam
javi, ili neka ga drugovi proka`u, a ja
dajem svoju oficirsku re~ da }u mu krivicu oprostiti, samo daqe da ne krade.
Ako se - rekoh - krivac ne javi, ja }u vas
sve zakleti i lopova }e sti}i kazna
Bo`ja.
Niko se ne javqa. Ni{ta, pristupamo
mi zakletvi:
- Podignite svi tri prsta u vis - naredim ja - i ponavqajte za mnom: Zakliwem se Svemogu}im Bogom i svim onim
{to mi je na svetu najmilije i najsvetije,

12

KO SU SRBI

da nisam krao hlebove namewene mojim

drugovima. Ako se krivo zakunem, neka
mi obe ruke otpadnu. Amin! I voqno!
Sutradan posle zakletve o`ivela
borba. Moja ~eta je bila u drugom borbenom redu. Tukla nas je stalno neprijateqska artiqerija, ali sre}om niko nije poginuo. Granate su padale ili ispred
nas, ili iza na{ih rovova.
U jedan mah jedna granata zviznu po nama! ^usmo stra{an tresak i pucaw. Granata se zarila u sam grudobran na{eg rova i mnoge vojnike zasu zemqa. Kada se
pucwava uti{ala, upitam da nije neko
rawen, ili poginuo. Odgovori{e mi da
niko nije poginuo, niti rawen, osim kaplara Petronija, kome je granata odnela
obe ruke. U trenutku kada je granata pala
on se nalazio na rovu i ne{to popravqao.
Ja se odmah setih ju~era{we zakletve.
Do|em do wega, a on se previja u mukama.
Kad me spazi, re~e isprekidanim glasom:
- Gospodine kapetane, ja sam ... krao
hlebove. Bog me je ... kaznio.
Wegovo priznawe i pretrpqena kazna
duboko su me dirnuli. Rekoh mu nekoliko ute{nih re~i i uputih ga na previjali{te. A svi koji su to videli, reko{e:
- Sam ga je Bog kaznio za greh i krivokletstvo!...
Ova pri~a nam savetuje da ne po`elimo ni{ta {to je tu|e. Neka se oko na{e
nikada ne sablazni tu|im dobrom. Neka
se prsti na{i nikada ne opogane prqavim dobitkom. [to god nam treba stecimo na po{ten na~in. Najpre~e i najpotrebnije nije nam ni jelo, ni odelo, ve}
du{a! Boqe nam je izgubiti glavu, nego
svoju ogre{iti du{u.

o. Uro{ Jovankin

(Ovo je deo propovedi koju je protestanski pastor, Fridrih Grisendorf, odr`ao u maju 1945.
godine u Everburgu, kod Osnabrika u Wema~koj).

... Nema~ka je izgubila rat. Pobijedlili su Rusi,

Amerikanci, Englezi. Imali su, vaqda, boqe oru`je,
ili vi{e vojnika, ili, mo`da boqe vo|stvo. Ali, to
je ustvari, izrazito materijalna pobjeda. Takvu pobjedu su oni izvojevali.
Me|utim, ovdje me|u nama ima jedan narod koji je
izvojevao jednu druga~iju i mnogo qep{u pobjedu: pobjedu du{e, pobjedu srca i po{tewa, pobjedu mira i
hri{}anske qubavi.
Taj narod su Srbi! ...Mi smo wih ranije samo donekle poznavali. Ali, dobro smo znali, {ta smo ~inili
mi Nijemci u wihovoj zemqi: za jednog ubijenog wema~kog vojnika, koji je tamo bio okupator, ubijali
smo stotinu Srba, koji su u stvari branili svoju zemqu. I ne samo da smo to ~inili, nego smo blagonaklono posmatrali kako na Srbe pucaju sa svih strna: i
hravtske usta{e i Arnauti, i Italijani, i Ma|ari i
Bugari.
Znali smo da se ovde, uz nas, u logoru, nalazi pet
hiqada Srba, oficira, koji su u svojoj zemqi bili
dru{tvena elita, a ovde su postali `ivi kosturi, iznemogli i malaksali od gladi.
S razlogom smo se pla{ili wihove osvete. Bojali
smo se da }e oni, poslije wema~ke kapitulacije, ~initi ono {to smo mi kod wih ~inili. Vidjeli smo jasno
tu na{u tragediju i ve} gledali na{u djecu kako plivaju kanalizacijom. Bojali smo se ubijawa na{ih qudi, vojnika, silovawa na{ih `ena i djevojaka i razarawa na{ih domova.
Me|utim, kako je bilo? ... Kad su pukle logorske
`ice i kad se pet hiqada srpskih zarobqenika na{lo
slobodno u na{oj sredini, ti izmu~eni qudi milovali su na{u wema~ku djecu, davali im ~okolade koje su
dobivali od wema~kih vojnika. Razgovaralai su i sa
nama starijim. Srbi su milovali djecu onih koji su
wihovu otaxbinu u crno zavili. Tek smo tada razumjeli {to je na{ najve}i pjesnik Gete u~io srpski jezik
i {to je tako visoko cijenio srpske narodne pjesme.
Priredio Milo{ M. Mo~evi},
biv{i wema~ki ratni zarobqenik, kgf no: 220.900

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

KAKO JE NASTAO MED?

(Francuska legenda)
Kad su Adam i Eva isterani iz raja bili su vrlo `alosni. Iako im je
bilo lako da se naviknu na ono malo
rada, neute{ni su bili zato {to su
li{eni prijateqstva Bo`jega. To
trpqewe podnosili su te{ko i u
trenutcima velike nevoqe upirali
su svoje pokajni~ke o~i k nebu, mole}i Svevi{wega za sa`aqewe nad wihovom sudbinom. Bog je bio na wih
qut zbog neposlu{nosti, ali, kao i
svaki dobri otac, nije mogao zaboraviti sasvim na svoju decu, koja su tako patila zbog neposlu{nosti i lakoumqa.
I jednog dana javi im se nebeski
Otac i re~e im: vi patite, ali budite strpqivi iako ste izgubili zemaqski raj. Ja }u vam poslati svoga
sina, koji }e iskupiti va{e pogre{ke i otvoriti vama i va{im potomcima put za raj na nebu.
Vi ose}ate fizi~ke bolove, i ja
}u zato biqkama, koje su oko vas i koje pokrivaju zemqu, dati dar da vas
mogu le~iti od svake bolesti".
I oni su se brzo navikli na upotrebu lekovitog biqa i blagodare}i
tome, bolesti su se izgubile i oni su
potpuno ozdravili.
No ni |avo nije spavao, pa vide}i
to, u wemu se pojavi zavist. Razmi{qao je kako da Adama i Evu ponovo
odvoji od nebeskog Tvorca.
Bojao se da im {to savetuje, jer su
ve} imali sli~na iskustva, pa zato
ukrade sa neba jedan xak semena od
r|avih - otrovnih trava i brzo ih zaseje na zemqi, isto na svim stranama.
Za kratko vreme poni~e i izraste
to biqe, i Adam i Eva, ne poznaju}i

ga, jeli su ga, te se razbole{e opasno

i oni i deca wihova.
No ovoga puta oni se pokaza{e trpeqivi u svojoj nesre}i, koja ih je zadesila, i ne gun|ahu protivu voqe
Bo`je.
Gospodu se ovo wihovo strpqewe
dopade i po`uri se da ih ponovo vidi
i ute{i.

Po{to im je povratio zdravqe i

objasnio pakost |avolovu on im re~e
da }e im pru`iti jednu hranu, kojoj
pakost |avolova ne}e nikad da pokvari dobro dejstvo, i toga trenutka,
po zapovesti Svevi{wega, jedan roj
p~ela si|e s neba i uhvati se za granu
nad glavama Adama i Eve. Odmah su
te bubice zlatnih krila po~ele da
grade neke zlatne kola~i}e i da ih
pune nekim prekrasnim, zlatnim sokom.

U Monografiji manastira Ostroga ponovo se susre}emo sa p~elama,

kojima delom treba zahvaliti {to su
svete mo{ti sv. Vasilija sa~uvane od
mogu}eg spaqivawa. Naime, u poznatoj devetodnevnoj odbrani manastira
Ostrog januara 1853. god., Turci su zapalili Dowi manastir i opseli Gorwi, u kome je bilo pedesetak vi|enih
Crnogoraca, vi{e vojvoda, kapetana i
drugih glavara, na ~elu sa vojvodom
Mirkom Petrovi}em. Kada su Turci
zapretili da prodru u Ggorwi manastir i do{li do wegovih vrata, branioci su na wih bacali kamewe i
ko{nice sa p~elama. To je izazvalo
veliku pometwu me|u Turcima. Istovremeno je prispeo odred sa tri stotine izabranih boraca koje je predvodio Petar Tomov Petrovi}, predsednik Senata, tako da su opsednuti bili
oslobo|eni ponev{i sa sobom i svete
mo{ti svetog Vasilija.

Gospod Bog uze jedan kola~i} i

pru`i Adamu, Evi i deci wihovoj da
jedu.
Osetiv{i slatki sok, svi su bili
iznena|eni, a mali Aveq, sme{e}i
se pru`i ru~ice Gospodu.
Nebesni Otac bio je zadovoqan i
re~e: taj zla}ani, slatki sok, koji
jedete, zove se - med, on se kupi iz
krunica raznih cveti}a i napaja se
mirisom cve}a iz koga je. On }e vama
i va{im potomcima biti najboqa i
najbogatija hrana, a u isto vreme, i
najboqi lek u svemu.
I zaista, svi se lekari sveta sla`u da je med najboqa, najzdravija i
jednovremeno najlekovitija hrana
kako za decu, tako i za bolesne, pa za{to se qudi ne slu`e ovim vrednim
darom Bo`jim?
P~elar 1/2000
priredio sve{tenik
Milo{ Antoni}

13

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

\ED BO@IN UNUK MILE

Od svih unuka, |edo Bo`o je najvi{e
volio malog Mila. Wih dvojica su bili
nerazdvojni. Gdje god bi |edo krenuo vodio je sa sobom malog unuka. Ako je pazarni dan wih dva zajedno uzja{u na kowa
i odo{e u varo{. Ako je Sveta ne|eqa,
porane obojica skupa crkvi, ali ne kowom nego pje{ke jer deda je Milu govorio da je svaka slu`ba svetiwa i da je
grota i}i kowom nego pje{ke truda radi.
Mali Mile je mnogo voleo zvuk zvona.
Kad ih ~uje sve skaku}o i poigravao od
radosti. Deda Bo`o ga je sjetovo;
- Nuto, nuto, Mile!, ne tako snago moja, tako se samo }ifuti raduju svetiwi, a
mi pravovjerni, kad ~ujemo zvono stanemo i pobo`no se prekrstimo. Deder se
prekrsti. Ali uzalud pri~a. Mile je nastavio po svome. ^im bi ~uo zvona on
po~ne skakati, pqeskati rukama, poigravati, kao da }e poleteti. Samom |eda
Bo`i, vide}i takvu Milovu radost, neko
umiqewe bi se razlilo po du{i, pa presta sjetovati svog malog unuka, nego po~e
~ak i u`ivati u wegovoj bezazlenoj radosti.
Osvanuo je dan kada je trebalo kupiti
sjeno. Deda Bo`o poranio i polako se iskrao da ga mali Mile ne vidi. @ao |edu
bi unuka da se pe~e po jakom suncu. Taman
stavi Bo`o grabqe i vile na rame, kad se
za~u Milov pla~ :
- ^ekaj me |edo, molim te.
- Ne Mile, danas |edo ide sam, ti nemo`e{.
- Molim te |edo mogu li po}i i ja, pa
}u donositi vodu kada ti o`edni{.
-Ne mo`e, danas ti ne ide{.
I taman Bo`o odlu~no krenu, kad se
za~u pla~ Miletov. On kora~a, ne osvr}e
se, a srce mu se cijepa. Najednom stade,
skoro zaplaka. Okrenu se i pozva Mila.
- O Mile!, ajde po|i i ponesi |edu ~uturu. Tek tada neka tuga obuze Bo`a a suze mu udari{e. Osje}aje zadr`a kada se
pribli`i Mile. On uhvati |eda za ruku
i poskakuju}i klikta{e od sre}e.
Stigav{i u livadu malo se odmori{e,
a onda |ed Bo`o po~e polako prigrabqavati dok je Mile dr`e}i ~uturu ~avrqao
i skakutao pored |eda.

14

Nije imao mira |edo Bo`o, sve je pogledo gdje li mu je unuk, nekakav strah ga
spopao. U mislima je prekorevao sebe, za{to je po ovoj `ezi poveo Mila. Rade}i
tako oznoji se |ed Bo`o i u podne rje{i
da malo prilegne kako bi izbjegao najve}u `egu. Sjeli su u ladovinu stare lipe,
malo prezalogajili i odmorili. Najednom mali Mile vrisnu iz sveg glasa.
- Jaoj |edo, guja, joj ujela me |edo.
Sko~i |edo Bo`o, ali nemo`e da makne, noge mu se uko~ile. Napravi korak
dva uhvati vile i wima usmrti gada.
- Mile |edova snago, |e te ujela sokole moj.

- Spremi mi odjelo, Mila je ujela zmija, mora qekaru.

- Jaoj mene crni Bo`o.
- Prekini da kuka{ daj spremaj odjelo.
Brzo se opremio |edo Bo`o, uzjahao
kowa, Mila stavio u krilo pa odgalopira prema varo{i. Baka Doka je ostala
skamewena, sjela na prag i pla~u}i gledala dugo za wima. Kad se malo pribra,
u|e u sobu, prislu`i kandilo i stoje}i
ispred ikone pomoli se Bogu. Do{av{i
pred bolnicu u varo{i, Bo`o hitro uze
Mila u naru~je i unese ga unutra.
Mila je ve} bila uhvatila groznica.

Vide}i |eda izbezumqenog i skrhanog

Mile ga je smirivao.
- Nije stra{no |edo.
- Kako nije stra{no snago moja, otrovnica, odmah moramo qekaru?
- O Bo`e moj, {ta me ovo danas sna|e.
Brzo je stavio Mila na le|a i tr~e}i po|e ku}i.
Baka Doka taman pomuzla krave pa kada vidje Bo`a kako tr~i i nosi Mila, ispade joj kravqa~a iz ruku, sva se zgrozi i
zapita.
- Crni Bo`o {ta je Milu?
- Ni{ta me ne pitaj sijeda.

Do|e doktor i sestra, a kad sazna{e da se

radi o ujedu zmije samo slego{e ramenima.
- Mi nemamo seruma |edo.
- Kako nema, mora biti?
- Zaista nemamo, nego da se ne gubi
vreme, mora se odmah i}i u drugu varo{.
Strpa{e Mila u neka kola nekako se
i Bo`o utrpa i odo{e za drugu varo{.
Kada su stigli Miletova lijeva ru~ica
ve} je bila poplavila. Bolni~ari brzo
stavi{e Mila na kolica i odvuko{e.
Bo`o bje{e zanjemio samo se krstio prizivaju}i Boga; O Bo`e moj, {ta me ovo
danas sna|e.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Pro{lo je nekoliko sati. Bo`o je bio
kao na iglama. Niko ne izlazi, niko ni{ta ne javqa, {ta se de{ava? Bo`o je hodao neprekidno gledaju}i u vrata iza kojih je bio wegov mali unuk.
Ve} se smrkavalo, Bo`o bje{e sav iscrpqen ~ekaju}i da se ko pojavi. Da mu
ka`u, da je wegov Mile dobro. Malo ga
ujela guja pa }e prezdraviti. U`ivio se,
pa se sje}a Milovih nesta{luka, i blagi
osmjeh se ukazao na wegovom licu i to bi
jo{ potrajalo da se ne otvori{e vrata i
pojavi qekar. Bo`o sko~i i pogleda u
wega o~ekuju}i dobre vjesti. Qekar je
bio ozbiqan, }utao je kao da je ne{to
krio.
-Ma progovori bolan nisi mutav, vikao je Bo`o.
- Kako je Mile?
- Mora li ostati u bolnici?
- Reci ne{to. Qekar mu pri|e, stavi
mu svoju ruku na rame pa progovori.
- Zna{ |ede moram ti re}i ne{to.
- Ma govori bolan kako je Mile.
- Polako sve }u ti re}i, samo se umiri.
- Ajde. Miran sam, nego govori gdje je
Mile? Nemaju}i vi{e snage Bo`o po|e
prema vratima, ali ga drugi qekar zadr`a i re~e.
- \ede Mora{ biti jak. Tvoj Mile je
podlegao. Kasno ste do{li. Serum mu nije pomogao. - Ma {ta mi to pri~a{? klonu Bo`o, pade na koqena, qekari ga
pridr`a{e. Pod wim se zemqa prolomi.
Pa se prekrsti govore}i - Bog da mu du{u prosti. Sti`e ostala rodbina. Nasta
kukwava, jauci. Bo`o pri|e do be`ivotnog dje~ijeg tjela. Grunu{e mu suze kao
nikad do tada. Potoci od suza. Ni{ta nije govorio. Milovao je kosicu svoga Mila i zaljevao je suzama. - \edova snaga.
... Pro{lo je nekoliko dana od ovog
tragi~nog doga|aja, svo selo je utihnulo,
svo selo je oplakivalo Mila. Nije se vi{e ~ula pjesma kosaca, ni graja dje~ice
svi su utihnuli. Nekako ni ptice nisu
vi{e pjevale kao prije.
Bo`o, posle onog sloma u bolnici sasvim se umirio. Svi su mislili da on ne}e
pre`iviti ovaj rastanak sa svojim omiqenim unukom. Me|utim on je i za vreme
sahrane bio miran samo je malo zaplakao
kada se opra{tao. Po selu se pri~alo da
je skrenuo od velike `alosti. Wegova Do-

ka - sjeda, od sahrane le`e u postequ, a on

je ~esto odlazio na grobqe sa velikim
smirewem, i odlazio i vra}ao se. Svi su
se ~udili tom wegovom mirnom pona{awu. Kad se baka Doka malo pridigla i po~ela da u ku}i privre|uje, skupi hrabrost, pa jednom zapita |eda Bo`a.
- ^uj Bo`o ne{to bi te priupitala,
ako smijem?
- Pitaj sjeda, pitaj, - vidim ti si malo
prizdravila pa odmah bi da zanovjeta{.
- Ama Bo`o, doma}ine moj, ne bi da zanovjetam, kome je u ovom jadu do besposlica. Nego bih te ne{to drugo pitala.
- Ajde, pitaj.

- Je li Bo`o {to si se ti izmjenio?

- Pa zna{ ti {to sam se ja izmjenio.
- Isto zato {to si i ti bila bolesna.
- Ama Bo`o ti se ~udno pona{a{. Svo
selo o tome pri~a, kako si bio mnogo vezan za pokojnog Mila, a od kako je on, rano moja, o{o ti nisi mnogo tugovao.
Osje}a{ li se dobro? Tu Bo`o malo po}uta , malo se zamisli, pogleda u Doku,
pa vide}i je onako staru i ucvijeqenu sa`ali mu se. Osjeti da je bio grub prema
woj skide kapu pa otpo~e.
- E moja sjeda, vidi{ ja sam ti kad se
ono sve sa pokojnim Milom izde{avalo

bio u gorem stawu nego ti. Svo vreme mi

se srce cjepalo. Me|utim, kada sam se
vra}ao iz bolnice ku}i ne{to se dogodilo {to ti ne mogu re}i. Ni tebi niti
ikome drugom. Re}u ti samo to da sam u
du{i dobio takav mir, a u glavi takav razum, koji mi je dao snagu da sve {to se dogodilo primim mirno. U Bo`ju milost i
dobrotu nisam nikad sumwao ni u tim
najte`im trenucima. Ja sam o~ekivo da
}e sve to biti san, ja sam tako `eleo, tra`io sam izlaz sa vjerom da }e Bog promisliti i ne}e svoga slugu ostaviti, ja sam
u to vjerovao, mora biti izlaza nije to
kraj, moj Mile ne mo`e tek tako oti}i.
Za{to, za{to, tra`io sam odgovor. Bog
mi mora dati obja{wewe. Ja sam u to vjerovao jer ga volim. On me nikada nije
ostavio, ama ba{ nikada i kada su sve la|e bile potonule ja sam vjerovao ima izlaza, ne {to ga ja vidim, nego {to je Bog
svemo}an i On }e na}i izlaz i odgovor,
ali ja sam vjerovao i... Tu malo Bo`o zastade umiri svoja osje}awa, o~i mu ovla`i{e, Doka ga je gledala sasvim mirno
osje}aju}i da ove suze nisu suze o~aja nego suze ushi}ewa. Nikad ona nije vidjela
Bo`u da suzi i ... nastavi Bo`o - i kada
sam se vra}ao iz varo{i Bog mi je dao odgovor. Da ga qudi ne mogu shvatiti. To se
ne mo`e vidjeti, opisati, to se mora do`ivjeti. Ja sam kroz taj Bo`ji odgovor
sve shvatio. Ja `ivim u vje~nosti i svi
mi `ivimo u vje~nosti, samo {to }e Mile vje~no da se raduje, skaku}e, i voli, a
mi, mi ... to se ne zna i ja bi vi{e tugovao
i plakao za svima, za svim qudima a za
Milom samo ~eznem. Ako bi za wim tugovao i plakao to bi bio grijeh, jer bi tom
tugom wegovu sre}u i radost umawivao.
Baka Doka je gledala u Bo`a netremice. Nikad Bo`o ovako nije pri~o, i nikad vi{e nije bio u pravu, i nikada se baki Doki rije~i Bo`ine nisu u~inile
istinitijim, kao ove rije~i. Prekrsti
se Doka i progovori: Falim te Bo`e, ko
bi to rekao.
Da, da, moja sjeda, nego spremaj se na
daleke pute. \edo Bo`o se di`e sa {tokrle uze iz kredenca nekoliko malih vo{tanica, pa nabaciv{i kapu na glavu i
iza|e.

J. J. G.

15

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

O BO@JEM DOBRO^INSTVU I QUDSKOJ NEZAHVALNOSTI

Poznato je da su nerazumna bi}a, `ivotiwe, u mnogo ~emu poslu`ile kao
u~iteqi razumnim bi}ima, qudima, na
primer: u tehnici gra|ewa stambenih
naseqa, vredno}i, trudoqubivosti i istrajnosti u poslu, celishodnoj delatnosti itd. Ali je malo poznato da nerazumna stvorewa mogu biti u~iteqi razumnima u zahvalnostima prema dobrotvoru.
Tako, dok je svaka `ivotiwa, bez izuzetka, zahvalna svome dobrotvoru, kod qudi
je to tek deseti. Ovu nam gorku istinu
otkriva dana{we sveto Evan|eqe.
Od deset isceqenih samo se jedan zahvalio. Na ulasku u neko selo Gospod
Isus nai{ao je na deset qudi obolelih
od stra{ne bolesti gube. Oni su mu jo{
izdaleka zavapili (po{to im je zakonom
Mojsejevim bilo zabraweno da dolaze u
dodir sa qudima) da se smiluje na wih.
On im je rekao da idu i poka`u se sve{tenicima, koji su obolele od ove bolesti izdvajali od zdravih. Oni su po{li i
usput osetili da su isceqeni. Jedan od
wih, i to Samarjanin, vratio se natrag,
pao pred noge Hristove i zahvalio Mu.
Na to je Gospod odgovorio: Zar se ne isceli{e desetorica ? Gde su dakle devetorica ? Zar se ne na|e me|u wima nijedan da se vrati i zahvali Bogu, nego samo
ovaj tu|in ? I re~e isceqenom:ustani i
idi, vera tvoja spasla te je.
Zahvalnost nerazumnih stvorewa svome Tvorcu. Svako `ivo stvorewe na svoj
na~in izra`ava svoju zahvalnost Tvorcu, ali najizrazitije to ~ine ptice. One
svojom zahvalnom pesmom Tvorcu pozdravqaju ra|awe novog dana. Slavuj to po~iwe da ~ini jo{ od pono}i, a {eva po vasceli dan uzle}e uvis i izvija svoje melodije. Petlovi svojim kukurikawem bez
~asovnika objavquju ~asove dana i no}i
i tako na svoj na~in slave Tvorca. Sve te

16

i druge pesme delovi su sveop{te simfonije kojom vaskolika priroda slavi svoga Tvorca.
Qudi su obavezniji na zahvalnost
Tvorcu od `ivotiwa. Kao razumna bi}a,
qudi su sposobniji da vide i osete dobro~instva Bo`ja, a time i obavezniji
na zahvalnost svome Tvorcu i Dobrotvoru. [ta }u vratiti Gospodu za sva dobra
koja mi je u~inio ? pita se Psalmopevac
(Ps 116,12). Ovako treba da se pita svaki

od nas. Sveti Vasilije Veliki nabraja

samo neka dobro~instva Bo`ja qudima,
za koja Mu oni duguju zahvalnost: Bog
nas je priveo iz nebi}a u bi}e; po~astvovao nas je razumom; daje nam hranu; dao
nam `ivotiwe na slu`bu; za nas su ki{e,
za nas Sunce; radi nas su ukra{ena brda i
ravnice; radi nas teku reke, za nas izviru vrela... pa izobiqe metala, na sve
strane pripremqene naslade, jer nam sva
tvar prinosi darove, po bogatoj i neoskudnoj milosti Dobrotvora prema nama. Za nas je Bog postao ~ovek, za nas postradao. On ti daje imovinu, i Sam prosi
od tebe milostiwu rukama siromaha; ma
da svoje uzima, ipak ti prinosi punu za-

hvalnost, kao za tvoju svojinu. Osim tolikih velikih i slavnih dobro~instava,

uzvi{enih po svome prevashodstvu, obe}ava nam jo{ ve}a nasle|a: rajsku nasladu u Carstvu nebeskom, po~asti ravne an|elima, poznawe Boga, {to predstavqa
najve}e blago, kakvo `eli svaka razumna
priroda. I po re~ima svetog Tihona Zadonskog, Bo`ja dobro~instva qudima su
ne samo neizbrojna nego i umom nedosti`na. Ona se kao velika raka dan i no} neprestano izlivaju na nas i pobu|uju na
zahvalnost.
Bogu nije potrebna na{a zahvalnost,
ali je potrebna nama. Svojom zahvalno{}u Bogu mi ni{ta ne doprinosimo Wegovoj slavi i veli~anstvu, niti nezahvalno{}u {ta oduzimamo. On je i bez
toga veli~anstven i slavan u svima delima svojim. Ali na{a zahvalnost Bogu koristi nama: raspaquje u nama qubav i
pribli`ava nas Wemu, najvi{em Dobru.
Na na{u qubav i zahvalnost On sa svoje
strane odgovara novim izlivima svoje
qubavi, milosti i svojih darova, kao
{to ~ine roditeqi prema dobroj i zahvalnoj deci. On svoje bogastvo ne ~uva
samo za Sebe, kao mnogi bogati qudi, nego u`iva u wegovom izlivawu na qude.
Zato sveti apostol Pavle u mnogim svojim poslanicama zapoveda hri{}anima
da kroz psalme, crkvene i duhovne pesme
neprestano zahvaquju Bogu u ime Gospoda Isusa Hrista (Ef 5,19,20). I sve {to
god ~inite rije~ju ili djelom, sve ~inite
u ime Gospoda Isusa Hrista, zahvaquju}i Bogu Ocu kroz Wega (Kol 3,17); da na
svemu zahvaquju, jer je to voqa Bo`ja u
Isusu Hristu (1 Sol 5,18).
Ugledajmo se na zahvalnost nerazumnih stvorewa i visoko - razumnih angela
i poslu{ajmo zapovest apostola, da bi
smo se udostojili jo{ ve}ih darova.

______________________________________________________DABAR ______________________________________________________

O PROSLAVQAWU NEPRAVOSLAVNIH PRAZNIKA

Srpski pravoslavni narod je stari
autohtoni, hristianizovan pre vi{e od
hiqadu godina. Ima lepe i idili~ne
obi~aje vezane za mnoge hri{}anske praznike. Samo }u neke od tih obi~aja navesti koji ovih dana prethode i prate najve}i hri{}anski praznik Bo`i}.
Detinci, Materice, Oci, kada se me|usobno ve`emo i dre{imo uz poklone
{to se prenosi na {iri krug rodbine i
prijateqa, simboli{u izmirewa i pra{tawa pred nastupaju}i praznik Ro|ewa
Hristovog.
Posebno su lepi obi~aji na Badwi dan
i Bo`i}. Uno{ewe badwaka i lo`ewe,
uno{eweslame i igra dece po slami, dolazak polaznika i wegovo blagosiqawe.
Sve to stvara ambijent svete pe}ine; mesto ro|ewa Bogomaladenca.
Me|utim u na{em narodu postoje i
obi~aji koji nisu ni srpski ni pravoslavni. Te nehri{}anske praznike zadwih pedeset godina mnogi su slavili, a i danas
to mnogi ~ine, ostaviv{i i zaboraviv{i
svoje lepe praznike i obi~aje. Ti strani
obi~aji i praznici su ~esto bezbo`ni,
nakaradni i besmisleni, a vi{e puta i
protiv interesa na{ega naroda.
Slavqewe ro|endana je dosta rasprostraweno i to ne samo kod djece nego i
kod nekih odraslih. Taj dan bi trebalo
prislu`iti kandilo pred ikonom i svje}u u crkvi za onog ko je tog dana ro|en.
Uputiti molitvu Bogu i svetitequ koji
se praznuje tog dana da nas sa~uvaju, blagoslove i prate kroz `ivot. Mnogi spremaju}i razna jela za ro|endansko slavqe
i ne sete se Boga pa od ro|endana naprave pravi pir i - idolsko slavqe. Slavimo ro|endane jednom ili dvome djece, a
tre}em, ~etvrtom i petom nismo dali ni
da se rode. Kakav paradoks i nepravda.

Slavqewe me|unarodne nove godine

je posebna pri~a. Kako je jo{ nazivaju i
najlu|a no}, zaista adekvatan naziv. Te
no}i orgijawe i raskala{enost potsje}aju na Sodom i Gomor. Uz sve to, ludilo,
tro{ewe i rasipawe dolazi do vrhunca.
^ak i oni koli jedva pre`ivqavaju nekako za{tede za taj dan da bi se dokazali i
pokazali.
Sve se to ~ini u dane posledwe nedeqe posta pred Ro|ewe Hrista Spasiteqa.
Zamislimo koliko bi se izgnanika i
onih koji tra`e hranu po kontejnerima,
usre}ilo da se bar polovinu sredstava
potro{enih za Najlu|u no} preto~ilo u
priloge. I tako taj provod pretvorilo u
dobro djelo koje donosi pravu i istinsku
radost i zadovoqstvo u qubavi Hristovoj. Dobar dio navika iz najlu|e no}i
prenelo se i za Pravoslavnu Novu godinu, gdje se gasi onaj prastari obi~aj prezivawa polaznika i proslavqawa narodnom igrom i kolom u srpskim domovima.
Postoje u nekim srpskim krajevima a
pomalo dopiru i do nas obi~aji slavqewa Mladenaca, 22. marta. Tada se slavi
godi{wica braka, svadbe, i to na dan ^etrdeset Sevastijskih mu~enika. To sve u
dane Velikog ^asnog posta, kada trebamo postom, molitvom, pra{tawem, ispovje{}u i pri~e{}ivawem da o~istimo
du{u i telo. Sevastijski mu~enici su za
Hrista i Istinu svoje `ivote dali ne
`ele}i naru{iti ni u ~emu zakon Bo`ji
a na{i mladenci ne mogu biti blagosloveni ni sre}ni kad u taj dan prave pir
gre{e}i i moraju im se de{avati nesre}e u `ivotu jer su kr{e}i zapovjest crkvenu |avolu dar prinjeli. Osma crkvena zapovest glasi: Svadbe i veseqa ne ~initi u dane posta.

Svi ovi obi~aji i proslave su povezani sa velikim materijalnim tro{kovima i gresima. Sve ovo tro{ewe je besmisleno kao i drugi ~inioci i ide na {tetu
nataliteta tj. ra|awa dece. Mnoge bezbo`be proslave, koje prati rasipni{tvo, zavr{e sukobima i razdorima,
pucwavom, te rawavawem pa i ubistvima.
Treba sami da razmi{qamo o svemu
gore izlo`enom. Da kao hri{}ani pravoslavni sami donesemo sud i odluku
{to je boqe i spasonosnije i racionalnije i za du{u i telo.
Apostol Pavle nam poru~uje (nego
se) preobra`avajte obnovqewem uma da
biste mogli razumeti {ta je dobra i
ugodna i savr{ena voqa Bo`ja (Rim
12,2). Dobo je da se oslobodimo lo{ih navika i okova koji prete da zarobe i obesmisle na{ `ivot. Nije izraz na{e slobode to {to pristajemo da uz dane posta
pirujemo vi{e puta bez povoda, ve} ropstva, jer robujemo grehu i telu.
Potrebno je da se za{titimo od nama
stranih negativnih uticaja, kvazikulture i nazovi prosperiteta novih svjetskih valova. Moramo dr`ati svoje obi~aje i praznike, slaviti u skromnosti
Krsne slave, a na{i obi~aji su puni hri{}anskog smisla topline radosti i idile.
Sveti Jovan Zlatousti ka`e: Na{e
nije da ube|ujemo, na{a du`nost je samo
da izlo`imo, a ubediti se - to je stvar
onih koji slu{aju - ~itaju. Bi}e sasvim
dovoqno ako ovaj skromni tekst nekoga
podstakne na razmi{qawe.

Protojerej
Milosav Vidakovi}

17

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

O TELESNOM I DUHOVNOM SLEPILU

Qudi u ovom `ivotu u`ivaju mnogobrojne darove Bo`je kao ne{to sasvim
prirodno, ne misle}i o wima niti o wihovom Darodavcu i zahvalnosti koju Mu
duguju. Tek kad budu li{eni nekog dara,
onda uvide vrednost wegovu i po~nu da
jadikuju i `ale se na svoju sudbinu. Tako,
na primer, zdrav ~ovek ne misli o svome
zdravqu i ne ceni ga; tek kad ga izgubi,
on uvidi wegovu vrednost. Pa i tada retko se ko obra}a Bogu za pomo} ve} `uri
lekarima.
Svaki organ dar je Bo`ji. Ali nije samo zdravqe, op{te uzeto, dar Bo`ji: svaki
organ ~ovekova tela predstavqa poseban
dar i ima poseban zna~aj za ~oveka. Na
primer: ruke kojima se slu`imo u svakodnevnom `ivotu; pa noge koje nose celo telo kuda um za`eli; pa u{i koje nam omogu}uju da ~ujemo {ta se oko nas doga|a; pa
o~i pomo}u kojih vidimo lepotu Bo`jeg
sveta i predmete oko sebe. I tako daqe.
Koji je organ najva`niji? Te{ko je
re}i koji od ovih organa za ~oveka predstavqa najve}u vrednost: da li ruke, ili
noge, ili u{i, ili o~i? Te{ka je sudbina
~oveka koji izgubi noge ili sluh, jo{ te`a onoga koji izgubi ruke, ali, meni se
~ini, da je najte`a sudbina onoga koji je
li{en o~iweg vida.
Slep ~ovek - najnesre}nije qudsko bi}e. O, kako je te{ka sudbina slepog ~oveka! Ako me|u qudima ima nesre}nih bi}a, onda su to nesumqivo slepi. Da bismo
bar pribli`no shvatili te`inu stawa u
kome se slep ~ovek nalazi, zamislimo da
se sad odjednom smrkne i zavlada neprozirna tama, bez zra~ka svetlosti, i potraje do kraja na{eg `ivota! Kako bismo
se u woj ose}ali? Te`e nego mrtvaci u
grobovima: jer oni ni{ta ne ose}aju, a
mi i ~ujemo i ose}amo - a ni{ta ne vidi-

18

mo! Posle ovog upore|ewa bar pribli`no mo`emo da zamislimo i da sa`alimo te{ku sudbu slepog ~oveka. Koliko
onda treba qudi da se raduju, kad neki
slepac progleda!
Pored telesnog postoji i duhovno slepilo. Dana{we sveto Evan|eqe otkriva
nam istinu, mnogima nepoznatu, da u svetu, pored telesnog, postoji i duhovno
slepilo. Naime, u wemu se pri~a kako se
Gospod Isus smilovao na jednog slepca
od ro|ewa i darovao mu vid, i kako su
protiv ovog postupka Gospodweg veoma
negodovale jevrejske stare{ine, zato
{to se to delo Bo`jeg milosr|a prema
ovom jadnom pa}eniku dogodilo u - subotu! Umesto da se iz sveg srca raduju {to
se jedno qudsko bi}e izbavilo iz stra{ne tame, i zbog slave wegovog Izbavioca, oni negoduju i javno kritikuju Gospoda! Time su pokazali da su oni bili slepi kod o~iju - duhovni slepci.
Duhovno slepilo - te`e od telesnog.
Telesno slepilo je prolazno: ograni~eno samo na ovaj prolazni `ivot, a duhovno slepilo, ako se ne izle~i, mo`e da bude ve~no - i u ovom i u onom svetu. To je
slepilo du{e ~ovekove koja ne vidi Boga
i ne zna da On postoji. A ko ne zna za Boga, taj provodi `ivot u duhovnoj tami, i
wu }e naslediti i posle telesne smrti.
To je jasno iz re~i Spasiteqevih: A ovo
je `ivot ve~ni da poznaju Tebe, jedinoga
pravoga Boga, i koga si poslao Isusa
Hrista (Jn 17,3). Bog je svetlost (Jn
8,12), Bog je ve~ni `ivot (Jn 14,6;
6,35,48). Van Wega je mrak, van Wega je
smrt. Zato du{a koja ne zna za Boga `ivi
u duhovnoj tami i zagrqaju ve~ne smrti.
Uzro~nici duhovnog slepila? Kao
{to je telesno slepilo, ako nije od ro|ewa, posledica prele`anih bolesti ili

povreda, tako i duhovno slepilo nastaje

kao posledica duhovnih bolesti, a to su
gresi. Oni kao gusta tama padaju na du{u
~ovekovu i pomra~uju wen razum te ne vidi Boga ni u sebi ni u prirodi oko sebe;
oni prqaju srce i onemogu}uju Bogu da
stanuje u wemu; oni izopa~avaju voqu i
bune je protiv Boga. Gresi su zid koji
odvaja ~oveka od Boga i onemogu}ava du{i da vidi i oseti Boga. Zato je Gospod
rekao: Blago onima koji su ~istoga srca, jer }e Boga videti (Mt 5,8). Samo du{a ~ista od grehova mo`e Boga videti i
~isto srce osetiti Ga.
Od slepila mo`e da izle~i samo Bog.
Qudi nisu u stawu da izle~e ni telesno
ni duhovno slepilo. To mo`e samo Bog,
koji je jedini Darodavac i telesnog i duhovnog vida. Po{to je slepom podario
telesni vid, On mu se otkrio kao Sin
Bo`ji i time mu otvorio i duhovni vid.
On je zato i do{ao na Zemqu da qudima
otvara vid (Lk 4,18). On je i sad prisutan
u svetu - u Crkvi svojoj svetoj, i vazda gotov da pritekne u pomo} svakome koji Mu
se za wu obrati.
Kao {to marqivo ~uvamo telesni vid
od o{te}ewa i ~istimo o~i od svakog
truna koji upadne u wih tako ~uvajmo i
svoj duhovni vid i pokajawem ~istimo
du{u svoju ~im se grehom uprqa, da bi
ona jasno videla i gledala Boga i u ovom
i u budu}em `ivotu.

Za{to je danas tako mnogo zla u svetu?

Zato {to su qudi odbacili najsigurnije
oru`je, svepobedno oru`je, kojim se na
svim boji{tima nasigurno pobe|uje svako
zlo, svaki greh, svaki |avo. A to oru`je jeste molitva.
Bog stostruko vra}a zajam, koji se wemu
pozajmi kroz siromahe.
Ko sav zakon ispuni a sagrije{i u jednom, kriv je za sve i wegova se dobra dela
ne}e spomenuti. Ovde se misli, ko stalno
kr{i jednu Bo`ju zapovest ili stalno ~ini neki smrtni greh.
Sve volite i ima}ete neiskazan mir i
neiskazanu radost.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SV. TEODOR STUDIT O PRI^E[]U

Du{a koja je pobo`no pro`ivela ovaj
`ivot ne}e se upla{iti kada u ~asu napu{tawa svoga telo po wu bude poslan s
neba an|eo, naprotiv, ona }e se obradovati i radosno oti}i svome Gospodu na
nebo. Me|utim, gre{na i nepokajana du{a zbuni}e se i upla{iti kada napusti
svoje telo, jer niotkuda ne}e imati utehe.
Mo`e biti da ovakva re~ izaziva
strah, ali tako treba i da bude, jer u Svetom Pismu pi{e da }e svaka du{a stati
pred Hrista kao Sudiju. I sv. Danilo
opisuje taj sud ovako: Ogwena reka izla`a{e i tecija{e ispred Wega, hiqade
hiqada slu`ahu Mu i tu{ta i tma stajahu
pred Wim; sud zaseda i kwige se otvori{e (Dan 7,10). Tada se mora dati odgovor za svaku praznu re~. Kako }e du{a
mo}i sve to da podnese? I zaista je
stra{no upasti u ruke Boga `ivoga
(Jevr 10,31). Ali je jo{ stra{nije ako du{a ~uje od Gospoda da se On we odri~e
(Mt 25,41) i da je predaje na beskrajno
mu~ewe. Zbog svega ovoga sve vas molim
da se pomirimo sa Bogom pre na{e smrti
i da se sprijateqimo sa angelima koji
treba da do|u po na{u du{u. Treba da
na{ um bude nepobediv, nepokolebiv, da
se ne poda privla~nim strastima. Ali
ako i malo pokliznemo, treba da odmah
ustanemo i da mnogim suzama gasimo plamene strele lukavoga protivstavqaju}i
im kao {tit ogwenu qubav prema Hristu. Mnogo mo`e pomo}i molitva pravednoga (Jak 5,16), a to zna~i da imamo
veliku potrebu da se drugi mole za nas i
svi me|usobno jedni za druge.
Mnogo pred Bogom zna~e suze pokajawa i skru{eno srce, pre svega - pri~e{}e Svetim tajnama. Gledaju}i vas kako
se nemarno odnosite prema Svetom pri~e{}u, ja se prosto ~udim. Kad osvane
vaskrsni dan Gospodwi (to jest nedeqa),
vi jo{ nekako pristupate Svetoj ~a{i.
Ali na svakodnevnim liturgijama, kad
nije praznik, vi uop{te ne dolazite na
pri~e{}e. ^ak i u manastirima moglo se
ranije pri~estiti svaki dan, ali sada i
tamo to biva sve re|e. Ovo ja vama govorim ne zato da biste vi i{li na pri~e-

{}e bilo kako i kao po obi~aju. Napisano je: neka ~ovek ispituje sebe, pa onda
od Hleba da jede i od ^a{e da pije; jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i
pije, ne razlikuju}i Tela Gospodwega
(1 Kor 11,28-29). Ne daj Bo`e, da se ovo
dogodi! Nego ja vama govorim, da bismo
svi mi morali da gorimo silnom `eqom
za Pri~e{}em i da se prethodno o~istimo tako da budemo dostojni svetih Darova, Hleba nebeskoga kao pri~e{}a @ivota. Gospod je rekao: Ja sam hleb @ivota koji si|e s neba; koji jede od ovoga
Hleba `ive}e ve~no i Hleb koji }u ja dati je Telo moje, koje }u dati za `ivot sveta (Jn 6,51). I opet: Koji jede moje Telo
i pije moju Krv stoji u Meni i Ja u wemu
(stih 56). Vidi{ li koliko je bezgrani~an ovaj Dar. Hristos je ne samo umro za
nas, nego je i samoga sebe nama dao za
Hranu. [ta bi jasnije moglo da poka`e
Wegovu silnu qubav prema nama? I {ta
je spasonosnije za du{u od te Wegove `rtve? Ako doma}in ponudi i obi~nu hranu
i pi}e, niko ne}e otkazati da uzme u~e{}a za wegovom trpezom; i ako je neko
odbijen sa obeda, to wemu veoma te{ko
pada. A kada sam Hristos Bog nudi ne
obi~an hleb, nego Hleb @ivota, i ne
obi~nu ~a{u, nego ^a{u Besmrtnosti,
mnogi se prema tome odnose nemarno i
hladno. Zar takav stav ne otkriva veliku
nerazumnost? No ako se ovo i de{avalo
do danas, molim vas da se ~uvamo da do toga u budu}e ne do|e, po{to znamo silu
svetih Darova Bo`jih. Zato treba da koliko je god mogu}e vi{e o~istimo sebe
da bismo ~esto i{li na pri~e{}e Svetim tajnama. I ako se desi da smo na poslu, a zvona pozivaju na Liturgiju, du`ni
smo da ostavimo svoj posao i sa najve}om
spremno{}u primimo nebeske Darove
Hristove. I ovo }e nam biti na veliku
korist ako se mi ~estim pripremama za
Pri~e{}e ~uvamo u ~istoti. Ukoliko se
nemarno odnosimo prema Pri~e{}u, kako mo`emo izbe}i robovawe strastima?
Sveto Pri~e{}e bi}e nam predukus @ivota ve~noga.

Du{a na{a po prirodi je dobra, ali se u zlu pretvara po svojoj

slobodnoj voqi. Strasti su neprirodne, one se nakalemquju i razvijaju zlom voqom, a navika - to je
voqa. Voqa, budu}i slobodnom, jeste kao kakav zemqoradnik, koji
na na{u prirodu kalemi r|ave i
dobre navike, kako mu se svi|a.
Priroda - to je zemqa koju mi obdelavamo. Voqa je - zemqoradnik.
A Sveto Pismo - savetnik i
u~iteq, koji u~i na{eg zemqoradnika kakve r|ave navike treba da
iskorewuje a kakve dobre da zasa|uje... Ma koliko na{ zemqoradnik bio trezven i revnostan, ipak
bez u~ewa Svetog Pisma on nije
ni mo}an ni u~en. Zakoni u Svetom Pismu daju mu razum i mo}, a
istovremeno od svojih grana pru`a mu i vrline, da bi ih nakalemio na drvo prirode, naime: veru,
nadu, qubav, znawe, prile`nost i
sli~no.
Sveti Jefrem
Sirijanac
Apostol Pavle bio je po zanimawu
}ilimar, to jest, izra|ivao je potrebnu materiju i od we pravio {atore. Na
vi{e mesta on ponavqa, kako je i na
misionarskim putovawima obavqao
svoj zanat, da je, propovedaju}i Jevan|eqe, dan i no} radio, da bi zaradio za
`ivotne potrebe svoje i onih koji su
ga pratili. Da nikome ne bi bio na dosadi, potrebama wegovim i onih koji
su s wime bili, poslu`ile su, veli, samo ruke wegove. Ovo je napomiwao kao
primer onima koji su neradnici bili
i zapovedao: Ako ko ne}e da radi, onda
da i ne jede (Dap 20,33-34; 1 Sol 2,9; 2
Sol 3,7-9; 1 Kor 4,12)

19

______________________________________________________DABAR ______________________________________________________

JEDAN UZVI[EN PRIMER

Na Badwi dan 1943 godine nad guzenskim kamenolomom le`ali su nepomi~ni sivi oblaci. U reskom vazduhu
ose}ao se neprijatan miris iz mathauzenskog krematorijuma. Iako o{tar i
nepodno{qiv, ostajao je samo u slepqenim nozdrvama, ne prodiru}i dubqe, u
svest, otupqenu neshvatqivom bezizlazno{}u.
Lagano je silazio u jamu. Zgr~en i povijen, drhtao je od studi, koja mu je ispijala i ono malo preostale snage u izmo`denom organizmu. Stepenice su bile
nejednake, strme i klizave, a lisni mi{i}i wegovih izmr{avelih nogu sasvim
mlitavi. Zbog toga je svaki korak predstavqao veliki napor. Bolela su ga i ramena, nagwe~ena kamewem. ~uo je monaha
Varnavu, koji je i{ao za wim, kako ga bodri da ne posustane.
- Srbo, ne daj se.
Glad mu je nesnosno ~upala praznu
utrobu. Svuda unaokolo pra{tale su mine, razlegala se tutwava odvaqenih stena, pi{tale su drobilice, odjekivali
ritmi~ki udarci ~eki}a i histeri~na
vika stra`ara. Poku{ao je da po|e br`e, ali je taj napor bio uzaludan, jer se
wemu spavalo - onim dubokim snom krajwe iscrpqenosti. Dok ga je malaksalost
sve vi{e omamqivala, setio se svojih u
dalekoj Srbiji. Mo`da pretprazni~kih
ve~eri kraj doma}eg ogwi{ta, one spontane radosti i smeha mla|e sestre Sawe.
Zaokupqen ovim ponirawem u pro{lost
koja je izlu~ivala iz wegove neo{te}ene
du{e ~itave pregr{ti uspomena, on kao
da ubrza korak, govore}i starcu iza sebe.
- Ne mogu vi{e da izdr`im. [ta li
rade na{i kod ku}e.
^im su dospeli na dno, pri{ao je da
uzme kamen. U~inilo mu se da je mnogo te`i od propisanih 50 kilograma. Poku{ao je da ga digne iznad prsiju i stavi na
vredovno rame. Malaksale ruke bile su
nemo}ne. Jedva ga je zadr`ao da mu ne ispadne iz pomodrelih {aka. Pritiskaju}i ga uz stomak, krenuo je, posr}u}i pre-

20

ko jedrog snega, prema stepenicama. Snaga ga je napu{tala. Svakim korakom sve

vi{e. Ose}ao je da mu kamen izmi~e iz
prstiju. Iza wega je zjapio ponor, a do
ivice je bilo beskona~no mnogo. Kada je
napokon iza{ao s teretom napoqe, osetio je o{tar bol pod rebrima. Dok su mu
merili kamen, spazio je Miku Dulkana.
I{ao je iz bolnice s komadom hleba. Nije mogao da se uzdr`i. Koraknuo je prema
wemu.
- ^ika Miko, samo zalogaj, umirem od
gladi.

benzinom. Dva plava, buqava oka gledala

su ga cini~ki. I on shvati da su mu to posledwi trenuci. Okrete se starom Varnavi. Na wegovom skamewenom licu bile
su `ive samo suze, koje su kapale niz duboke bore. Srba se odjednom prenu. U wemu zaiskri onaj posledwi atom `ivotne
snage i o~i mu planu{e. Ispravi se naglo i gordo.
- O~e, je li se ovako gine za krst ~asni
i slobodu zlatnu.
Starcu zadrhta brada, zajeca i pri|e
mladi}u. Podi`e suvowavu ruku i prekrsti ga.
- Tako Srbo, odvajkada...
Vi{e nije mogao da govori, jer mu tuga
ste`e srce. Gu{io se suzama.
Srba prezrivo pogleda Nemca i prkosno mu poturi ruku, u koju on svirepo zabode {pric. Samo za trenutak uskipe u
uga{enom organizmu neka ~udna `ivotna snaga, uskovitla wime i skr{i ga na
devi~ansku belu prostirku. Mu~nu ti{inu prekidali su koraci i {kripa kolica u koje su bacali nepomi~na tela. U
jedna ubaci{e i dvadesetogodi{weg Srbu Popovi}a. Wegovo jo{ `ivo srce progutao je plamen u velikoj pe}i.

(Prema kazivawu pre`ivelih o~evidaca: gorwa~kog monaha Varnave i Mike Dulkana iz sela
Leskovca, kraj Petrovca na Mlavi)

Jedno par~e tvrdog hleba nije moglo

da mu povrati snagu. Bio je svestan toga.
@vakao ga je dugo. Posle zavr{enog posla, vra}eni su u barake. Spu{talo se ve~e. Postrojili su se. On nije mogao da
stoji uspravno. Na wegovom izmu~enom
licu videlo se da je potpuno iznemogao.
Primetio je ugojenog {vabu kako mu prilazi s velikim {pricom, napuwenim

Hri{}anine brate i sestro

hri{}anko, nemoj da zaboravimo
da smo mi ovde na zemqi u ratu i
to te{kom ratu, sve dok nam du{a
ne do|e pred Gospoda. Apostol
Pavle u poslanici Efescima blagovesti: Jer ne ratujemo protiv
krvi i tijela, nego protiv poglavarstva i vlasti i gospodara tame
ovoga svijeta, protiv duhova zlobe u podnebesju... Zato uzmite sveoru`je Bo`je da bi se mogli odupreti.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SLOVO NA NOVU GODINU

U svetu postoji pohvalni obi~aj da ispra}amo sa dobrim `eqama nekoga ko odlazi na daleki put... Poznato vam je da
qudi ~esto u tim prilikama svo svoje srce izlivaju kroz najrazli~itije lepe re~i i izraze. I {ta sve ne po`ele?!
Obi~no `ele sre}u i napredak. A {ta
se podrazumjeva pod ovim izrazima? Ne
vi{e od uspeha u porodi~nim i dru{tvenim poslovima, obilovawa u prolaznim
dragocenostima, sklopa dobrih okolnosti, na na{u korist, slavu i ~ast...
Ho}ete li biti zadovoqni ako vas samo sa ovakvim dobrim `eqama ispratimo?Zar nam ne}ete re}i: Svemu ovome je
kraj na zemqi, na kojoj }e po na{oj smrti
ostati sva ta blaga. Ali nama posle smrti nedostaje cela ve~nost. I zato mi sebi `elimo ne vremenska, ve} ve~na dobra. Zar nam nije ve} poznato, doda}ete,
da zemna i vremenska dobra za mnoge postanu prostrana vrata i {iroki put `ivotni koji uvode u ve~nu pogibao?
[ta vam po`eleti? Dobroga zdravqa? Da zdravqe jeste takvo blago, koje
ne smemo ne tra`iti i ne voleti. Bez
zdravqa ~ovek... postaje te`ak i sebi i
drugima.
Kad smo zdravi mi slobodno raspola`emo sobom i svojim poslovima, radimo
ono... {to nam je ugodno da radimo. Ali...
ne telesno zdravqe, bez unutarweg mira
u du{i i bez spokojstva savesti, ne ~ini
~oveka sre}nim na zemqi. Zar je to sre}a
da, nasla|uju}i se krepkim zdravqem
mnogi i celog svog `ivota... zaborave na
svoju savest, na Boga i na svetu Crkvu,
uga|aju svojim grubim pohotama, preziru
bli`we - i kroz sve to povre|uju svoju
du{u neisceqivim grehovnim ranama?!
Jasno je, dakle, da ni zdravqe ne mo`e
biti prvi i jedini predmet na{ih dobrih `eqa vama upu}enih.
Da nije mo`da boqe po`eleti vam
mnoga qeta, dug `ivot? Naravno da je
`ivot, posebno dug `ivot, bescen dar
Bo`ji. To je takav talant, kojim je mogu}e kupiti sebi bla`enu ve~nost, ste}i

mesto u domu Oca Neboskog u Koga su

mnoge obiteqi. Ali... mnogi {to vi{e
`ive, vi{e i gre{e, piju bezakowa kao
vodu, ceo svoj `ivot pru`aju bezakowima svoje `edne ruke, pa i onda kada su im
du{e spremne da `ive si|u u ad! Da li je
u takvom slu~aju koristan dug `ivot? S
druge strane... na{ `ivot je stranstvovawe s kojim su nerazdvojne muke i patwe
razne vrste. Zbog toga su najve}i pravednici smatrali za sre}u brzo razre{ewe
od uza (okova) telesnih. Sveti David, dugo nevide}i kraja mukama svog `ivota,
vapio je:- Avaj meni, jer se dani moji pro-

du`i{e. Sveti apostol Pavle stalno je

imao `equ umreti i s Hristom biti i
smatrao je to najve}im blagom za sebe.
Sada vidite da vam i ta `eqa: -Da `ivite dugo nije ni najboqa, ni posledwa...
Nije li mo`da pravilnije... po`eleti
vam da vam se ispune sve va{e `eqe? ^ini se da ni{ta drugo ne mo`e biti do-

stojnije i boqe {to bi smo vam mogli po`eleti. Ali, na`alost, na{a voqa je tako iskvarena, tako ogrehoqubiva da ona
po svojoj prirodi vi{e stremi ka zlu nego ka dobru. I zbog toga ne daj Bo`e da se
ispune sve na{e `eqe! Koliko bi bilo
samo zla me|u qudima kada bi se na{e
`eqe ispuwavale! Ne, za nas hri{}ane
je da `elimo da se u svemu ispuni ne na{a
voqa, ve} sveta voqa Bo`ja. i mi, po svojoj blago~estivoj veri i predanosti Promislu Bo`jem, svako ve~e treba da uznosimo molitvu Preblagoslovenoj Materi
Bo`joj, da ona Pre~ista, ne dopusti da se
vr{i voqa na{a i da moli Samoga Gospoda svako jutro, da nas On udostoji da u
svemu tvorimo samo Wegovu voqu.
Ne vozqubqeni, mi }emo vam po`eleti ono {to vam ni najiskreniji prijateqi u svetu ne bi po`eleli.
Mi vam `elimo spasewe du{e, {to je
jedino potrebno i bez ~ega ni{ta ne zna~e sva svjetska blaga i sre}a, pa ni sav
svet, kad bismo wime ovladali. Ali. Kad
nam je na prvom mjestu spasewe du{e onda spoqa{wa sre}a, zemaqska odli~ja,
zdravqe, dug `ivot... sve postaje prijatno i dodaje se kao uzdarje za duhovni
trud, po obe}awu Bo`jem: I{tite najprije Carstva Nebeskoga i pravde wegove, a sve ostalo }e vam se dodati (Mt
6,33).
No, na `alost... u svetu mawe od svega
se misli na spasewe du{e, to se smatra
neprili~nim i qudi se stide o tome uop{te o tome govoriti... i malo razmi{qaju o nebu- kao da za wih uop{te ne postoji drugi `ivot. Spasiteweve re~i: -Kakva je korist ~ovjeku da sav svjet zadobije, a du{i svojo da naudi (Mk 6,36-37). sasvim se ispu{taju iz vida...
Tra`ite Carstvo Bo`je, a sve ostalo,
kao: blagoslov va{oj porodici i obiqe
zemnih blaga - doda}e vam se, po bogatstvu milosti i blagosti Bo`je.

Arhimandrit Soloveckog manastira Porfirije

S ruskog prevela R. B.

21

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SVETI SAVA
Sveti Sava je neuporediva i neponovqiva li~nost na{e svetovne i duhovne
istorije. Neiscrpna je pri~a o wegovom
uticaju, wegovim zaslugama i inspiracijama svim pokolewima. U svakom stole}u
on je uvjek aktuelan i uvjek savremen i
stoji na raskr{}ima, usmjeravaju}i rod
na{ na put kojim treba da krene.
Kada je stupio na duhovnu i svetovnu
pozornicu na{e istorije, prilike u Srbiji i oko Srbije bile su veoma te{ke.
Sa severa pretila ugarska invazija,
slavna i mo}na Vizantija se raspadala, a
u wenim granicama zapadni hri{}ani
osnovali Latinsko carstvo. Posle podele Hri{}anske crkve Vatikan sawa o
Bo`joj dr`avi na zemqi, pru`aju}i prste prema Srbiji. Sa istoka Arapi i muhamedanci nasr}u na hri{}anske zemqe,
a u Srbiji me|usobna nesloga me|u velmo`ama, borba za vlast i sva|a. Crkva
koja je tada bila pod tu|im uticajima nije bila duhovno dovoqno sna`na da se
svim tim uticajima suprotstavi. U takvoj situaciji Sveti Sava je stupio na
pozornicu na{e istorije. Pre ovoga
proveo je izvesno vreme u Svetoj Gori,
toj duhovnoj ko{nici gde se od iskusnih
svetogorskih staraca nau~io duhovnom
`ivotu i bogomisliju, podigao manastir
Hilandar - tu duhovnu oazu srbskog naroda - da bi se potom pod pritiskom spomenutih uticaja vratio u Srbiju, kao zreo
monah, iskusan duhovnik i vje{t diplomata. U Srbiji je veoma te{ko stawe.
Bra}a i velmo`e zava|ene oko vlasti,
privredno i ekonomsko stawe naroda na
najni`em stupwu, a narod duhovno i prosvetno u potpunosti zaparlo`en. U takvoj situaciji Sveti Sava je brzo uvidjeo da bez sloge u dr`avi nema `ivota, a
bez samostalne crkve i prosve}enosti
nema napretka. Miri zava|enu bra}u, dobija samostalnost Srpske crkve, podi`e
crkve, {kole i u wima postavqa svoje
narodne sve{tenike i u~iteqe. Na crkveno-narodnom saboru u manastiru @i~i Sveti Sava zajedno sa bratom kraqem

22

Stevanom odredio je strategiju i put kojim treba po}i u izlaz iz pomenute situacije. Odlu~io je da se previ{e ne oslawa ni na zapad ni na istok, da narod povede samostalnim putem, a za vjeru svoga
naroda opredelio se za Pravoslavqe.
Taj put se ubrzo pokazao ispravnim.
Prosve}ivawe i hri{}anizacija se {irilo i po~ela je da cveta pismenost,
kwi`evnost, umetnost, zanatstvo, kultura i dr`avotvornost. Srbski narod

da nas porobe, odnarode i privedu u svoju

vjeru. U svim tim te{kim i okrutnim danima na ~elu srbskog naroda stajao je
Sveti Sava kao duhovni i nacionalni
lu~ono{a i svim pokolewima poru~ivao: Dr`imo vjeru pravoslavnu, dr`imo se za ruku Bo`ju.
I danas na{ narod suo~en sa opasno{}u raznih antisrpskih sila ponovo se
na{ao na raskrsnici svoje istorije.
Vreme sli~no vremenu Svetog Save. U
igri akteri isti i sa istoka i sa zapada,
a mi kao narod i kao nacija prepu{teni
sami sebi, kao slamka me|u vihorovima,
u svetu nigdje prijateqa da za`ali, kao
da bi i pomogao.
I danas u liku Svetog Save imamo najsna`nijeg ~uvara vere i morala, najverodostojnijeg svedoka na{ih prava i braniteqa narodne svesti i imena, najsvetijeg prosvetiteqa, u~iteqa, apostola i
molitvenika pred Prestolom Bo`jim,
ulivaju}i nam nadu da sve ovo izdr`imo
i neskrenemo sa wegovog svetosavskog
puta, a sve ostalo da}e Bog molitvama
Svetog Save i svih svetih Srba mirnija
i sre}nija vremena, slogu i qubav i svaki Bo`ji blagoslov.

Protoj. stavrofor
Savo Bradowi}

oblagoro|en Jevan|elskom naukom Gospoda Isusa Hrista u svim segmentima

vere, kulture i `ivota postao je ravnopravan sa ostalim narodima iz okru`ewa. To mu je dalo snage da izdr`i kasnije
osvaja~ke sile Turske, Austrougarske i
Wema~ke, koje su svim silama nastojale

Ovo troje: vera, molitva i

post sa~iwavaju bogo~ove~anski,
evan|elski svelek za svaku bolest
duha i tela. Kada je ~ovekoqubivi
Gospod hteo da skrati svoje Evan|eqe On ga je sveo na ovu trojednu
vrlinu: Veru, molitvu i post.
Dok je ~ovek u ovome `ivotu na
zemqi, samo dotle mu se mogu
opra{tati gresi. No kad ode sa zemqe opra{tawa prestaju. U onome
svetu nema opra{tawa za gre{nike koji su se bez pokajawa preselili iz ovog `ivota.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

[TA GOSPOD TRA@I OD MENE

Za svakog ~ovjeka na zemqi vjera sama nije dovoqna za wegovo spasewe. Vjera je mati svih dobara i ona
je jedan od uslova da bi se ~ovjek spasao i zadobio
@ivot vje~ni, odnosno Carstvo Nebesko. Nije dobro
samo vjerovati u Boga, jer kako ka`e Sv. apostol Jakov: I |avoli vjeruju i drhte. Dakle, vjera u Boga
navodi i |avole na drhtawe, tj. na strah od Boga. Tako
da ako vjerujemo u Boga a pri tome mu vjeru ne sprovodimo u djelo onda je ta vjera, vjera bez djela, mrtva
vjera. Zato svaki ~ovjek treba da svoju vjeru o`ivi dobrim djelima kroz zapovjesti Bo`je i kroz druge hri{}anske vrline. Svih deset Bo`jih zapovjesti, od kojih prve ~etiri reguli{u odnos izme|u Boga i ~ovjeka
a ostalih {est izme|u ~ovjeka i ~ovjeka, svaki ~ovjek
treba da ispuwava sa najve}om qubavqu, jer proklet

Qubav... Bog `eli da ~ovjeku da do znawa da On upravqa wegovim `ivotom, da On rje{ava sve wegove probleme i o ~ovjeku promi{qa na lijep na~in kao o najqep{em, najsavr{enijem i jedinom bogolikom bi}u na
zemqi. Svi drugi bogovi su la`ni i wih ~ovjek nalazi
u nekoj li~nosti, predmetu ili nekom drugom stvorewu
i tada dolazi u veliku zabludu. Ova zapovjest je u stvari glavna i osnovna jer ~ovjek treba prvo prihvatiti
wu da bi prihavtio i sve ostale zapovjesti.
Bog pored toga {to nam je rekao da je On pravi i
istiniti Bog, On nam zapovjeda da ne pravimo sebi
druge (la`ne) bogove i da wima ne slu`imo. Svaki
~ovjek po svojoj slabosti `eli da vidi Boga, svoga
Stvoriteqa, {to je nemogu}e jer ne mo`e ~ovjeka
Boga vidjeti, i `iv ostati. To je isto kada poku{amo

je, svedo~i Sveto Pismo, onaj ko tvori djelo Bo`je

sa nemarom. Zapovjesti su most koji vodi ka Carstvu
Nebeskom. One su jedini zakon koji Bog tra`i od nas
da ga ispuwavamo sa qubavqu. Ispuwavaju}i zapovjesti ~ovjek postaje Bog po blagodati, jer kako ka`e Sv.
Atanasije Aleksandrijski: Bog je postao ~ovjek, da
bi ~ovjek postao Bog.
Bog od svakog ~ovjeka tra`i i jednim dijelom mu nare|uje da je On wegov Bog, wegov Za{titnik, wegova

da pogledamo sunce u vrelom letwem danu i samo {to

bacimo pogled na Sunce istog ~asa budemo primorani
da glavu okrenemo u suprotnom pravcu, jer su sun~evi
zraci prejaki za na{e zemaqske o~i. Kad ne mo`emo
da vidimo Sunce, kako tek mo`emo da vidimo Boga u
svoj Wegovoj slavi jer Wegova slava ima nebrojivo
puta ve}u i ja~u svjetlost od sunca. Zbog toga {to su
qudi u staro vrijeme `eqeli da vide Boga, iz te `eqe su pravili razne idole i druge la`ne bogove ali i

danas qudi robuju u velikoj mjeri svojim idolima,

kroz novac, rasko{an i moderan `ivot, kroz stomakouga|awe jer je re~eno: Budi gospodar stomaka, prije
nego {to on zagospodari tobom. ^ovjek da se nebi
grije{io protiv ove zapovjesti treba da se pomiri sa
~iwenicom da Boga ne mo`e vidjeti. Jedino se Bog
mo`e vidjeti kroz Gospoda Isusa Hrista, jer i On sam
ka`e: Ko vidi mene, vidi Onog koji me posla. A Gospoda Isusa Hrista ne mo`emo vidjeti na{im ovozemaqskim (smrtnim) o~ima, nego o~ima ~istog srca i
du{e i to kroz molitvu, post i druge vrline.
Bog od nas tra`i da samo jedan dan u sedmici posvetimo Wemu. ^ovjek mo`e ako ho}e da radi svih
{est dana veoma naporno i dan i no}, ali zato treba
da samo jedan posveti Bogu radi odavawa zahvalnosti
Wemu - Izboru Qubavi. Na taj dan ~ovjek ne bi trebao da radi nijedan drugi posao osim proslavqawa
Boga. Samo taj dan treba da se odmara tjelesno a duhovno harni. Za hri{}ane dan odmora, radosti i pobede je nedeqa jer je sam Bog u nedequ vaskrsao iz mrtvih. Nedequ ~ovjek treba da proslavi u pravom smislu: da tog dana posjeti Sv. hram i prisustvuje Sv. Liturgiji, da tog dana ~ita Jevan|eqe ili druge kwige
Crkvom odobrene i da tog dana u~ini neko posebno
dobro djelo kojim bi ugodio Bogu... Tako|e ~ovjek treba da praznuje dane Crkvom ustanovqene, posve}ene
nekom Bo`jem ugodniku (svetitequ).
Prva zapovjest Hristova obuhvata sve zapovjesti
kojima se reguli{e odnos izme|u Boga i ~ovjeka i prvom zapovje{}u Hristovom je u stvari re~eno {ta zaista Bog tra`i od sviju nas. Da volimo Boga svim srcem ba{ onako kao {to On voli nas i brine se za nas.
Zar da ne ispunimo ovaj zakon radi Onoga koji je prihvatio krst i stradawe radi nas i na{ih grijehova?
Zar to Bog ne zaslu`uje? Zaslu`uje On to, ali mi zaslijepqeni ovozemaqskim slijepilom ne mo`emo da
vidimo i prihvatimo Boga. Od ovih nam zapovjesti zavisi Carstvo Nebesko, koje mo`emo zadobiti ispuwavaju}i ih. Svaki ~ovjek treba da se zapita da li je
ovaj svijet vrijedan pa`we i {ta ~initi daqe kada
nas smrt opkoqava sa svih strana, a vremena za pokajawe je sve mawe?
Xindo Zlata, #
Vi{egrad

23

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

POBEDA HRI[]ANSTVA
Ceo hri{}anski pravoslavni svet,
svi hri{}anski pravoslavni narodi, i
sve {to je me|u wima staro i mlado, zaboravqaju}i svoje li~ne i nacionalne
ra~une, svako ispoqavawe mr`we i egoizma, jednim ustima i jednim srcem kli~u na Uskrs i o uskr{wim danima: Hristos vaskrse - Vaistinu vaskrse.
Ovim svetim usklikom, punim radosti i ushi}ewa, hri{}ani manifestuju
sve~anost jevan|elskog ideala, praznik
qubavi, dan svoje religiozne pobede.

sta~kog obo`avawa prirode, do malo

finijeg obo`avawa pojedinih pojava ~ove~jeg duha, dohri{}anski narodi na tome putu svoga usavr{avawa i tra`ewa
ideala do{li su u oblasti svoga religioznog `ivota do indiferentizma, a u
filosofiji do skepticizma, kada su
ustima Pilata pitali `ivu Istinu,
Isusa Hrista: [ta je istina?.
Dohri{}ansko ~ove~anstvo bilo je
izgubilo svoju stvarala~ku mo}, svu svoju sposobnost da otkrije zajedni~ki ide-

Vaskrsewem Isusa Hrista zavr{ena

je velika evolucija ~ovekovog duha u tra`ewu istine, dobra i pravde, u stvarawu
op{teg ~ove~jeg ideala.
Ceo dohri{}anski svet, u licu kulturnih naroda - Jevreja, Misiraca, Grka,
Rimqana, i dr., u licu svojih boqih pretstavnika - proroka, reformatora, filosofa i religioznih u~iteqa, trudio se
da stvori i prona|e jedan ideal, koji bi
doneo sre}u ~ove~anstvu i ujedinio sve
qude izme|u sebe - slobodne i robove, Jevreje s Grcima i s Rimqanima itd. Ali
svaki rad i svaki napor u tome pravcu
ostao je bez uspeha.
Prelaze}i od jednog stadijuma svog
duhovnog razvi}a ka drugome, od pro-

al, koji bi mogao biti svima i svakome

blizak, drag, prijem~iv i dragocen; ideal, koji bi bio ovaplo}ewe onih uzvi{enih potreba i te`wi ~ove~jeg duha koje
su bile razasute kao divne svetiqke neba u eti~koj filosofiji Sokrata i Platona, u pri~ama Solomona, u poeziji Hesioda i Homera, u religioznomesijanskim proro{tvima i nadama velikog
proroka Isaije.
Ali tim mukama ~ove~anstva do{ao je
kraj. Bog se sa`alio na qude i da bi ih
spasao od moralnog pada, poslao im je u
pomo} svoga Sina Gospoda na{eg Isusa
Hrista. Kad je do{lo vreme Wegovom dolasku, u siroma{noj Judeji, a u jo{ siroma{nijoj pe}ini vitlejemskih pastira

24

rodio se On Koga su tako `eqno o~ekivali proroci i istaknutiji pretstavnici

svih kulturnih naroda u dohri{}ansko
doba. On je doneo s neba na zemqu izmu~enome ~ove~anstvu ve~ni i nepobedivi
ideal. On je dao qudima onu `ivu vodu
od koje se nikad ne `edni, kad se ona pije.
Taj ve~iti ideal i ta `iva voda, to je Wegova sveta propoved o novoj qubavi za koju ~ove~anstvo pre Wega nije ni ~ulo, a
jo{ mawe da je o woj mislilo. Ta qubav
sru{ila je sve nacionalne i religiozne
ideale i pokazala se silom, koja osvaja i
koja pobe|uje. Propovednik ove qubavi Gospod i Bog na{ - svojim li~nim primerom pokazao je, da se samo u qubavi sadr`i najve}a sre}a ~ove~anstva, najve}e
blago za sve qude i najve}e savr{enstvo
za ~oveka. Toj qubavi, tome najsavrenijem idealu sve je podre|eno, sve je pot~iweno, pa i na{ `ivot, pa i na{a li~na
sre}a, radi blaga svoga bli`weg.
Ali nije bila dovoqna samo propoved
o qubavi. Potrebno je bilo sa tom qubavqu nadahnuti ~ove~anstvo, koje je bilo
duhovno palo; potrebno je bilo pokazati
qudima stvarnost te qubavi, wenu `ivotvornu silu i unutra{wu mistiku; bila
je potrebna o~ajna borba na `ivot i na
smrt te qubavi sa qudskim egoizmom; potrebna su bila stradawa na krstu i smrt
na krstu za spas qudi, ali ne kao reklama, nego kao ovaplo}ewe qubavi radi pobede wene i radi pobede ideala. Zavr{ni akord te pobede bilo je vaskrsewe pobeda nad pobedama, sve~anost iznad
svih sve~anosti.
Sve {to je potrebno bilo izvr{iti i
u~initi za spas qudi, za pobedu ideala,
izvr{io je Isus Hristos. Ceo Wegov `ivot, sva Wegova stradawa, Wegova smrt i
Wegovo vaskrsewe - to su putevi hri{}anskog ideala i hri{}anske pobede.
Ono, {to nisu mogli qudi izvr{iti i
dati i zato su se borili i mu~ili, mogao
je samo Bogo~ovek Isus Hristos. Samo je
On sve to dao, sve izvr{io i sve pokazao
primerom svog li~nog podviga pobedo-

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
nosnog i zanosnog za ~ove~anstvo i ne
ponovqenog u istoriji.
Putevi Isusa Hrista i na{i su putevi. Wegovi ideali i na{i su ideali. Wegova pobeda i na{a je pobeda. Ko ho}e za
Mnom da ide, neka uzme Krst Moj. Ko veruje u Mene ne}e umreti - ja }u ga o`iveti.
Za svakog hri{}anina, ako on nije samo formalno Hristov - drugi put ne postoji nego onaj kojim je i{ao Hristos i
na koji nas On zove. Samo se takav put zavr{ava pobedom. Wegovim putem i{li
su apostoli, svi hri{}anski mu~enici,
svi propovednici hri{}anskog ideala,
sveti oci crkve i svetiteqi weni, koji
kao divne zvezde sijaju na plavetnom nebu hri{}anstva i hri{}anske Crkve.
Jo{ malo pa }e se zavr{iti dvadeseti
vek istorije Hristovog dela i Hristove
Crkve. Prohujali su dani i vekovi od
onog vremena kada su Golgota i Getsimanija - smrt i vaskrsewe - izvr{ili preokret ~ovekove istorije. Ni jedan od nas
nije bio svedok, ni u~esnik u toj tragediji ~ove~anstva. ALi ona nam je ipak draga i dragocena, jer smo se na Golgoti
kroz Wegove rane iscelili, a u Getsimaniji Wegovim vaskrsewem i mi smo vaskrsnuli za `ivot ve~ni i za `ivot u zajednici sa Bogom.
Ako Hristom `ivimo i odr`avamo se,
ka`e ap. Pavle, treba sa Wim i da stradamo i da umremo. U tome je zagarantovana pobeda i na{a i svih na{ih pokolewa. Mnogi hri{}ani, na `alost ne svi,
odu{evqavali su se borbom za Hristov
ideal i za Hristov zavet. Oni su prolivali krv na gubili{tima, na arenama, na
trgovima, raskrsnicama, loma~ama i wihovo delo krunisano je pobedom hri{}anstva. Svojim stradawima ratnici
Isusa Hrista stvorili su progres istorije, a stradawa Isusa Hrista otkrivaju
tajnu istorijske besmrtnosti hri{}anskog ideala i Hristovog rada. Jasno ona
svedo~e i onu osvedo~enu istinu, da se
samo kroz stradawa dolazi do pobede, a
kroz smrt do vaskrsewa.

Episkop Vladimir

BOGOQUBIVA DU[A
Du{a instinski bogoqubiva i hristoqubiva ma
izvr{ila hiqade pravadnih dela, po nenasitom svome
stremqewu ka Gospodu misli o sebi kao da jo{ ni{ta
nije u~inila.Ma iznurila telo svoje postovima i bdewima, ima takva ose}awa kao da jo{ nije po~ela da se
trudi u vrlini. Ma se udostojila da dostigne razli~ite duhovne darove ili otkrivawa i nebeske tajne, po
bezmernoj i nenasitoj qubavi svojoj prema Gospodu sama u sebe nalazi kao da jo{ ni{ta nije stekla, pa zato
svakodnevno `edna i gladna, sa verom i qubavqu pro-

stiv{i se Duhom o osvetiv{i se du{evno i telesno,

da }e se udostojiti da postane ~isti sasud za primawe
u sebe nebeskog mira o obiteli{te nebeskoga i istinitoga Cara Hrista.
Tek tada ona postaje dostojna nebeskog `ivota, postav{i jo{ ovde `ili{te Svetoga Duha.
Du{a ako nije posoqena Duhom Svetim, smrdi i
raspada se, kao i meso bez soli
Kao {to meso bez soli po~iwe da truli i zbog nesnosnoga smrada svi be`e od wega; i u trulom mesu gami`u crvi, koji u wemu nalaze hranu; ali ~im se meso
pospe soqu, crvi uginu i smrada nestaje (zato {to so
ima svojstvo da istrebquje crve i uni{tava smrad).
Na isti na~in i svaka du{a, neposoqena Svetim Duhom... po~iwe da truli i puni se smradom lukavih pomisli. Zbog toga se lice Bo`je okre}e od stra{nog
smrada sujetnih pomisli tame i strasti, koje `ive u
takvoj du{i. Po woj gami`u zli i stra{ni crvi, zli
duhove i tamne sile, hrane se, gnezde se, gami`u i razjedaju je. Jer je re~eno: Zasmrde{e i trule rane moje
(Ps 37,6).
Ali ~im du{a pribegne Bogu, poveruje i isprosi
sebi so `ivota, blagog i ~ovekoqubivog Duha, nebeska
so uni{tava u woj stra{ne crve, uni{tava smrad i
o~i{}ava du{u dejstvom sile svoje. Na taj na~in, kada
so u~ini du{u zdravom i ne{kodqivom, ona se ponovo
uvodi u upotrebu i slu`i nebeskom Gospodaru. Zato je
u zakonu, za oznaku ovoga, Bog zapovedio da se svaka
`rtva posoli soqu (3 Mojs 2,13).
Sv. Makarije Veliki

vodi u molitvi i ne mo`e da se nasiti blagodatnim

tajnama i dobrim upu}ivawem sebe na svaku vrlinu.
Ona je rawena qubavqu nebeskog Duha i pomo}u blagodati neprestano pobe|uje u sebi plameno stremqewe prema Nebeskom @eniku, `udi da se potpuno udostoji tajnoga i neiskazanog op{tewa sa Wim u svetiwi Duha, sa otkrivenim licem da gleda Nebeskog @enika lice u lice, u duhovnoj i neiskazanoj svetlosti,
sa svom izvesno{}u da ulazi u zajednicu sa Wim, sa
velikom `udwom neprestano o~ekuje smrt za Hrista,
nesumqivo veruje da }e kroz Duha primiti potpuno
izbavqewe od greha i mno{tva strasti, i tako o~i-

Pao je stra{nim padom prvovrhovni apostol Petar i ustao pokajawem. I to za ugled svima nama,
iz svakog pada ustaje se pokajawem.
Jo{ ne{to: kada je najve}i apostol pao u tako veliki greh, a pokajawem se izbavio od wega onda
neka se niko ne pla{i greha.
Razume se pod jednim uslovom:
da se pokaje.

25

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Prof. Jovo Turawanin

BOSANSKO-BAWALU^KA BOGOSLOVIJA
Doga|aji
uz ^asni post 1869. godine
I sami Turci su ve} odavno vrebali pogodnu priliku da se obar~unaju
sa najve}im rodoqubom i nacionalnim radnikom Vasom Pelagi}em, pod
~ijim pokroviteqstvom je Bogoslovija zaista postala koliko prosvjetni, toliko i politi~ko - vaspitni
zavod. Turci su tako iscenirali sukob izme|u u~enika Bogoslovije i
turskih zaptija kako bi se do~epali
Pelagi}a, {to se ubrzo desilo i {to
su bawalu~ki Srbi do`ivjeli kao
katastrofu.
U katalogu razreda Bogoslovije
za {kolsku 1868/69 godinu stoji zapisano: Zbog katastrofe u po~etku
1869. godine je prekinuto predavawe. U avgustu opet nastavqeno. O
kakvoj je katastrofi rije~ vidi se iz
kazivawa onda{weg svjedoka Riste
Mili}a, koji govore}i o toj katastrofi ka`e: Uz ~asni post, Gluvne
nedjeqe, kada se u glovo doba odr`avaju bdenija po pravoslavnim crkvama, do{li su bawalu~ki bogoslovi
po svojoj du`nosti na bdenije u tada{wu crkvicu (keliju). Nakon svr{enog obreda po|u bogoslovi, predvo|eni nastavnikom Petrom Mitrovi}em, na kona~i{te. Iza{av{i na
ulicu, udare na karakol (no}na stra`a), koga je predvodio jedan juzba{a
(kapetan klase). Zapovjednik stra`e iznenadi se vide}i toliki skup
qudi u neka doba no}i na ulici, bez
fewera (ulice u ono doba nisu bile
osvjetqene) propisno upita: kimder o? (ko je?). Ne kimder, nego ja,
odgovori nastavnik. Ovaj wegov neumjesni odgovor dade juzba{i povoda

26

te zapovjedni stra`i da bogoslovce

pohvata i vodi u orfiju (policijsku
upravu). Stra{ivi se |aci razbego{e, kao upla{eno stado, a neustra{ivi zajedno sa nastavnikom ostado{e da se raspravqaju sa stra`om.
Nastade galama. Kako je kelija bila
upravo pred ku}om gdje je stanovao
Pelagi}, ~uv{i galamu on poznade

glas svojih qudi, iza|e na kapiju, pa

upita: [ta je to? Juzba{a je dobro
poznavao Pelagi}a, pa mu pristupi i
po~e obja{wavati: Iza{la je zapovijest Wegovog Veli~anstva Sulata,
da se mora svak iskazati (legitimisati) ko god no}u bez fewera sokakom hoda. Ko nema teskera (legitimacije) ni fewera, mora po}i u stanicu. Pelagi} povika na juzba{u
govore}i: Kakvo Veli~anstvo? Veli~anstvo je samo jedini Bog, a ne
onaj va{ sulata, koji ima ~itav kupleraj. Do|ite vi sebi, gospodine
rektore, vi ste pre{li mjeru dozvoqenog, vrije|ate halifa sviju vjernih. Ja ostajem pri svome, za mene

nije veli~anstvo ~ovjek koji dr`i

~itav kupleraj! Juzba{a ga ostavi
na miru pa po|e daqe, vode}i sa sobom pohavatane bogoslovce u policiju. ^im je do{ao u stanicu sastavio je prijavu i predao je pa{i. Pa{i je to bilo vrlo neugodno jer se
pazio sa Srbima, ali morao je uredovati. Pozvao je predsjednika Srpske
crkvene op{tine Savu Mili}a, pa
mu na lijep na~in razlo`i {ta se dogodilo pro{le no}i sa Pelagi}em
govore}i: Gospodin arhimandrit je
sino} vaqda malo vi{e potegao, pa
je u tome neura~unqivome stawu do{ao u jarost i uvrijedio padi{aha
(cara). Koliko ga poznajem, on to nije u~inio pri ~istoj svijesti, s toga
budite dobri pa ga po{aqite k meni
nek se izvini, pa }u ovu prijavu smatrati kao da ni{ta nije bilo.
Do{av{i Pelagi} pred pa{u, ~uje
svoju optu`bu, nakon ~ega mu pa{a re~e: Ja znam da vi to niste rekli, gospodine arhimandrite, samo treba da
to izjavite, pa }e stvar biti svr{ena!
Jesam, pa{o! I ti si takav, kao i
tvoj car, samo {to ti ima{ mali, a
on veliki kupleraj. Tako je Pelagi}, ne pokoriv{i se, oti{ao u zatvor gdje je neko vrijeme bio pod istragom, nakon ~ega je sproveden u Sarajevo i tu ostao oko osam mjeseci.
Nakon sprovedene istrage i saslu{awa, vlasti proglasi{e Pelagi}a
opasnim po dr`avu i 6. novembra
1869. otpreme ga u Carigrad, a odatle u Kjatahiju, odakle je iskoristio
priliku i sa ruskim haxijama prebjegao u Rusiju.
Pelagi} je bio po izgledu vrlo otmena li~nost, dobar rodoqub i rije-

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

~it ~ovjek. Kao takav u`ivao je simpatije bawalu~kih Srba i po{tovawe mnogih uglednih muslimana. U
ona vremena nesigurnosti po `ivot
vladalo je u narodu pravilo: Idi
mudro, ne pogini ludo. Samouvjereni i hrabri Pelagi} se nije dr`ao
toga pravila, tako da wegovo rodoqubqe, patriotizam i odanost svome
narodu nisu imali granica.
***
Iako je Bawalu~ka bogoslovija
hap{ewem Pelagi}a mnogo izgubila, ona je i daqe lijepo napredovala
sve do svr{etka {kolske godine
1874/5. Od 1869. do 1875. godine svr{ilo je ovu bogosloviju 56 mladi}a
koji su se razi{li po narodu raznose}i iskru prosvjete. Stariji bogoslovi bi se odmah rukopolagali i zauzimali upra`wene parohije, a mla|i bi bili u~iteqi po tek otvorenim srpskim {kolama u Bosni. U doba ustanka 1875. godine mnogi su se
na{li me|u ustanicima, marqivo
poma`u}i ono {to su mogli i znali.
Kad su u vrijeme ustanka plemenite
Engleskiwe osnovale {kolu za izbjeglu srpsku djecu oko Pakraca u
Slavoniji, pa u Dalmaciji u Kninu i
Benkovcu, za u~iteqe su uzimale iskqu~ivo ovo bogoslove. Neki od
ovih su kao u~iteqi do{li u Sarajevo, kada je mis Irbi poslije okupacije 1878. godine svoje siroti{te
prenijela u ovaj grad.
Ogromne su i nemjerqive zasluge
za srpski narod kako u trinaestogodi{wem radu bogoslovije i {kolovawu |aka, tako i u nacionalnom i
kulturnom radu wenog upraviteqa
Vase Pelagi}a. Bogoslovija je imala
zadatak da sprema u~iteqe i sve{tenike koji }e buditi narodnu svijest
i raditi na osloba|awu i ujediwewu
srpstva. U po~etku rada Bogoslovije

Pelagi} je pisao jednom svom prijatequ u Beograda da je Bogoslovija u

stvari narodna srpska {kola u srpsko - bosanskoj krajini i u Bawaluci, koju namjerava pomo}u srpskih
slavnih rodoquba malim sveu~ili{tem na~initi. Sre}an {to narod
voli i vodi Bogosloviju i naziva je
prete~om svijetle budu}nosti, on

izra`ava nadu da }e Bogoslovija

rastur~iti svoje sjeme i najdaqe
krajeve Bosne da narod krene duhom
i, razru{iv{i duhovno ropstvo,
lance o zemqu tresne da mine jednom
gadni ropski mrak, eda bismo tako
do{av{i do vidjela zapjavali svetu
pjesmu ujediwewa i oslobo|ewa svekolikog srbstva
Srpsku nacionalnu i politi~ku
aktivnost u Bosni i Hercegovini
nije sprje~avala samo turska vlast
nego i sve aktivnija katoli~ka propaganda. Postepeno su se na ovim
prostorima ujedinile katoli~ka
propaganda i austrijska politika
~ija je o{trica u prvom redu bila
uperena prema Bosni i Hercegovini
i nacionalnom bu|ewu Srba s posebnim te`i{tem na Bosansku Krajinu,

gdje su poslije pod austrougarskom

okupacijom sagra|eni i neki katoli~ki manastiri sa jasno sra~unatim ciqem.
Sve ovo kao i ne{to ranije ubistvo kneza Mihajla Obrenovi}a i
sqede}e godine hap{ewe Vase Pelagi}a zaustavi}e privremeno nacionalni srpski zamah. Narod u Krajini
je bio o`alo{}en i duhom klonuo
zbog ovih doga|aja. naro~ito je bio
pogo|en ubistvom kneza Mihajla, ali
se i uzdao u nove vo|e Srbije da }e nastaviti kne`eve planove. U Krajini
je ina~e dugo `ivjelo sje}awe na kneza Mihajla i wegove rije~i upu}ene
jednoj kraji{koj deputaciji: Mnogo
`alim Bosnu i u snu mislim.
***
Kod Srba u Bosni i Hercegovini
vjera je uvijek imala glavnu ulogu.
Pojam narodnsoti vi{e je bio poznat po tome {to se svaki Srbin ponosio svojim imenom. Kad bi ~ovjek
zapitao koga pravoslavca: Po ~emu
si ti Srbin?, on bi se mirne du{e
prekrstio sa tri prsta govore}i:
Evo po ovome. Tek otvarawem srpskih {kola, a naro~ito otvarawem
Bogoslovije, po~ela je buditi i sna`iti nacionalna svijest, tako da su
mnogi nacionalno probu|eni Srbi
smatrali sebe duplim Srbima i po
vjeri i po narodnosti.
Spisak literature:
1. Sava, episkop {umadijski Srpski jerarsi od
H - HH vijeka, Evro Beograd 1996.
2. Stoja Bijeli} Kazivawa nametara, Biblioteka Ba{tina, Bawa Luka 1995.
3. \or|e Miki} Bawa Luka na Krajini hvala,
Biblioteka Ba{tine, Bawa Luka 1995.
4. Aleksa Jokanovi}, sve{tenik, Prvi {ematizam pravoslavne srpske mitropolije Bawalu~ko biha}ke za 1901., ~lanak Bawalu~ka bogoslovija".

27

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

O VE^NOM @IVOTU I WEGOVOM IZBORU

Od svih dobara na ovom svetu `ivot
je, nesumqivo, najve}e dobro. Samo {to
~ovek ovoga nije svestan u mla|im godinama, nego to po~ne da uvi|a kasnije, u
zrelijem dobu, a osobito pri kraju svoje
`ivotne staze. Ukoliko se wen kraj sve
vi{e bli`i, utoliko ~ovek sve vi{e
uvi|a da je `ivot najve}e blago, a kao posledica ovog saznawa javqa se sve ve}a
`e| za `ivotom bez kraja. Pred bliskim
krajem svoga ovozemaqskog `ivota ~ovek je, po re~ima starozavetnog pravednika Jova (2,4), gotov dati svu svoju imovinu, samo da produ`i `ivot svoj.
Otkuda u ~oveku `e| za ve~nim `ivotom? To je bledo se}awe du{e na prvobitnu besmrtnost ~ovekovu, ali izgubqenu, i `udwa da wu ponovo stekne. Zato du{a ne mo`e da se pomiri sa smr}u i
svom snagom otima se od we.
Vaskolika pro{lost roda qudskog je
uzaludno otimawe od smrti. Otkako su
qudi, svojom krivicom, izgubili besmrtnost, sav duhovni napor bezbrojnih
qudskih generacuja, u licu wihovih najmudrijih predstavnika, bio je zaokupqen tra`ewem leka od smrti. Ali sav
wihov napor ostao je bez uspeha: generacije su smewivale jedna drugu, poko{ene
smr}u, a od leka protivu we - ni traga.
Wega na Zemqi nije bilo, na woj je carevala smrt. Videv{i da na Zemqi nema
ve~nog `ivota, car David Uzdi`e svoj
pogled Bogu i vapije Mu: u Tebe je izvor
ve~nog `ivota (Ps 36,9). To je zaista
ta~no: izvor ve~nog `ivota je u Boga, ali
kako da ~ovek do|e do toga izvora?
Izvor ve~nog u ligu Isusa Hrista,
Sina Bo`jeg, si{ao je na Zemqu. Kad qudi nisu mogli da se duhovno uzdignu do
Izvora ve~nog `ivota, onda je taj Izvor,
u licu Sina Bo`jeg, si{ao na Zemqu.

28

Qudima posustalim od tra`ewa izvora

besmrtnosti On je objavio, i mi smo te
Wegove re~i ~uli u dana{wem svetom
Evan|equ: Ovo je `ivot ve~ni, da poznaju Tebe, jedinoga pravoga Boga, i koga
si poslao, Isusa Hrista. A to zna~i da
se do ve~nog `ivota dolazi verom u Boga
i Sina Bo`jeg Isusa Hrista.

Vera u Boga spasava od smrti. Otkako

su se qudi odvojili od Boga, izvora
ve~nog `ivota ili besmrtnosti, oni su
pali u plen smrti. Vera je nit koja ih sa
Izvorom besmrtnosti ponovo povezuje.
Ona je isto {to i u`e spasewa spu{teno
iz helikoptera brodolomnicima na moru. Ona je dar Bo`ji qudima, dar koji se
svakome ~oveku nudi, ali se nikom silom
ne name}e.

Koja i kakva vera spasava. Ne spasava

svaka vera u Boga nego samo ona koju je
otkrio u qudima objavio Sin Bo`ji, Gospod Isus Hristos, a koja se neizmewena
~uva u svetoj Crkvi Wegovoj - Pravoslavnoj. Toj veri qudi ne smeju ni{ta
svoga ni dodavati niti od we {to oduzimati. Na to je sveta Crkva strogo pazila
i sve poku{aje kvarewa vere suzbijala, i
tako sa~uvala ~istotu vere sve do na{ih
dana. Ba{ danas ona proslavqa svoju prvu pobedu nad krivoverjem - uspomenu na
Prvi vaseqenski sabor, odr`an u maloazijskom gradu Nikeji (325. god.). Ali ni
prava vera ne spasava. To je kao kad bi
~ovek dobio lek od smrti, ali ga ne bi
upotrebio nego ga dr`ao u yepu; ????,
slobode (2 Kor 3,17), duhovne ~istote,
devi~anstva, milostiwe, posta i molitve (Sv. Kirilo Jerusalimski), prozorqivosti, qubavi, svetosti, snage, mu~eni{tva (Sv. Zlatoust), bogopoznawa, re~i, radosti (atonski starac Siluan) itd.
Wegovi darovi ne mogu se izbrojati, oni
neprestano izviru kao reka, u~i sveti
Zlatoust.
[ta sve ~ini Duh Sveti u svetu. Kao
{to se darovi Duha Svetoga ne mogu izbrojati, tako se i putevi Wegovih delovawa ne mogu uhvatiti (Rm 11,33), jer bi
to bio poku{aj mrava da u|e u trag letovima orla. Ipak, iz Otkrivewa i spisa
svetih otaca, koje je On prosve}ivao i nadahwivao, znamo dosta o delovawima Svetog Duha u svetu. Tako, on: u~i svakoj
istini (Jn 16,3), u~i {ta treba re}i pred
goniocima vere (Lk 12,11-12), postavqa
sve{tenike (1 Kor 12,28; Dap 20,28), upravqa Crkvom (sv. Vasilije Veliki), svr{ava sve svete tajne, ukresava veru (o. Jovan Kron{tatski), obnavqa um i umiruje
pomisli, ~isti du{u i wene rane (sv. Ma-

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
karije Veliki), ~isti srce kao ogaw gvo`|e (sv. Simeon Novi Bogoslov), uliva
dobre pomisli (sv. Kirilo Jerusalimski), poma`e du{i da pobedi zle misli i
strasti i da gospodari nad ~ulima (sv.
Antonije Veliki), u~i ~oveka trpqewu i
ukazuje mu put u Carstvo nebesko i raj (sv.
Kirilo Jerusalimski), otkriva ~oveku
koji je put dobar a koji nije, i {ta je pripremqeno na dobrom putu a {ta je skriveno na r|avom (sv. Jefrem Sirin), podsti~e ~oveka na podvig pokajawa i otvara du{i o~i za lepotu duhovne ~istote, kakva
je du{a bila pre greha (sv. Antonije Veliki), ure|uje u du{i Carstvo Bo`je i daje joj neobi~an mir, sladost, radost i neobi~nu toplotu (sv. Serafim Sarovski),
svemu daje `ivot, sve ispuwava i pro`ima, prosve}uje, osve}uje, o~i{}ava, o`ivquje, ukrepquje, pobu|uje na molitvu,
to~i suze pokajawa, upu}uje na put spasewa, uzvodi savr{enstvu i spasava (o. Jovan Kron{tatski) itd.
Za{to je si{ao na apostole u obliku
ogwenih jezika? - Da simvoli~ki poka`e
svoje delovawe na apostolima i qudima
uop{te. Svojstvo plamena je: da svetli,
~isti i zagreva. On je ozario um apostola i oni, dotle prosti i neuki, postali
su mudriji od svih zemaqskih mudraca i
znalci jezika koje pre toga nisu znali.
Kao ogaw, On je o~istio srca wihova od
qudskih grehovnih strasti, osvetio ih i
ispunio svojom bo`anskom qubavqu prema Bogu i delu spasewa qudi. Kao toplota, On ih je zagrejao, odu{evio, ulio hrabrosti i snage da istraju u apostolskoj
slu`bi i savladaju sve te{ko}e na koje
budu nailazili. Posle silaska na wih
Duha Svetoga, oni su postali drugi, preporo|eni qudi. To isto On ~ini i sa svakim hri{}aninom koji Mu se preda i poveri Wegovom rukovo|ewu.
Svi smo mi na kr{tewu primili Duha
Svetoga i odonda na{a srca postala su

Wegovim hramovima (1 Kor 3,16; 6,19; 2

Kor 6,16). Ali, da li su ona to i sada Jer
Duh Sveti ne podnosi smrad greha i ne
ostaje u srcu grehom zaprqanu. Gle, ni
p~ele, te male `ivotiwice, ne}e da stanuju u prqavoj i smradnij ko{nici. Zato
sveti apostol Pavle opomiwe hri{}ane: gresima svojim ne o`alo{}avajte
Svetoga Duha Bo`jega, kojim ste zape~a}eni za dan izbavqewa ili spasewa (Ef
4,30). Zato ispitajmo u kakvom se stawu

nalaze srca na{a, pa ako na|emo da su zaprqana, suzama pokajawa operimo ih i

potom se obratimo Bogu Duhu Svetome
molitvom: Care nebeski, Ute{itequ,
Du{e istine, koji si svuda i sve ispuwava{, Riznico dobara i `ivotodav~e, do|i i useli se u nas, i o~isti nas od svake
grehovne prqav{tine, i spasi, Dobri,
du{e na{e!.

DU[A
Du{a treba da se suprostavqa,
da se bori i da odbija. Voqa na{a,
bore}i se i provode}i `ivot u
trudu i nevoqi, po~iwe najzad da
pobe|uje. Ona i pada i ustaje; greh
opet pobe|uje. U desetoj i dvanaestoj borbi pobe|uje du{u, ali i
du{a po~iwe u ~emu bilo da pobe|uje greh. Ako du{a stoji ~vrsto i
ni u ~emu ne popu{ta, onda dobija
prevagu nad grehom i pobe|uje ga.
[ta biva sa du{om ~ovekovom
kad stupi u jedinstvo sa Svetim
Duhom?
Kad du{a uzi|e do savr{enstva
Duha, o~istiv{i se potpuno od
svih strasti, i do{av{i u neizre~enom op{tewu u jedinstvo i zajednicu sa Duhom Ute{iteqem, i
pro`eta Duhom, sama se udostojava biti duhom. Tada i ona postaje
sva svetlost, sva oko, sva duh, sva
radosna, sva uspokojewe, sva qubav, sva milosr|e, sva blagost, sva
dobrota. Kao {to je kamen u morskoj dubini odasvud okru`en vodom, tako i ovi qudi, koji su potpuno pro`eti Duhom Svetim, upodobqavaju se Hristu, imaju}i u sebi vrlinu duhovne sile, provode
`ivot u neporo~nosti i ~istoti.
Sv. Makarije
Veliki
Avva Isak je do{ao ocu Pimenu i zatekao ga da on pere svoje noge. Po{to mu je bio blizak usudio
se da ga zapita (kalu|eri se
obi~no nisu prali): Za{to su se
neki sveti oci strogo odnosili
prema svome telu, ne {tede}i ga?
Avva Pimen mu je odgovorio: Nas
su u~ili da treba umrtviti ne telo, nego strasti.

29

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

PRED IKONOM
STOJIM SAM
U{av{i u sveti hram,
pred ikonom stojim sam.
Sa puno pa`we Bogu se molim,
jer ja hri{}ansku vjeru volim.
Ikonu gledam i razmi{qam duboko,
gdje li je Bog tako visoko?
Bog je za hri{}ane Otac sveti,
koji `eli da prijateqstvo vlada,
na ~itavoj planeti.
Iz misli se prenuh, molitvu o~itah,
pa iz crkve mirno iza|oh.
Pravoslavqe je hri{}ansko veseqe,
koje ve} mnogo vijekova traje, pa
i qudima puno toga obe}ava i daje.
Vladan Jefti}
# Sokolac

SVETI SAVA

MOLITVA ZA
OPRO[TAJ
Kandilo gori ... u tihoj no}i
neko tu`no jeca i srce ga boli,
toliko toga u `ivotu zgrije{i,
pa Gospoda milog za opro{taj moli.
Oprosti Gospode, Svemo}ni, Blagi,
oprosti meni, iskreno te molim.
Utjeho jedina, i ako grije{im,
ja Tebe najvi{e, najvi{e volim.
Daj mi Gospode suze, da wima
operem grijehe svoje.
Sa~uvaj Bo`e, spasi i pomiluj
sve qude i sve bli`we moje.
Mnogo je onih koji nas mrze,
na{a se dobrota uvredama pla}a,
al Neko odozgo vidi sve,
dobro se dobrim uvijek vra}a.
Ivana Veqovi}
" Sokolac

30

Sava je bio najmla|i sin velikog `upana Stefana Nemawe i wegove `ene
Ane. Ro|en je oko 1175 godine dobiv{i
ime Rastko, a novo ime Sava dato mu je
kada se zakalu|erio u manastiru Svetog
Pantelejmona u Svetoj Gori. Roditeqi
su mu bili pobo`ni, pa je i Sava u roditeqskom domu stekao kwi`evno i vjersko obrazovawe. Iz qubavi prema Bogu
Rastko se zakalu|erio u Svetoj Gori. Kasnije je podizao manastire i {kole, pa se
sa pravom ka`e da je Sv. Sava bio najve}i
u~iteq i prosvetiteq srpskog naroda.
Svake godine, pa i ove za Sv. Savu pripremaju se sve~anosti u, manastirima,
crkvama i {kolama. Moja {kola Vuk Karaxi} iz Dobruna Svetog Savu je proslavila u manastiru Uspewa Presvete Bogorodice. \aci ove {kole su pripremili skroman program posve}en liku i djelu Sv. Save. Posle zavr{ene slu`be dje-

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

~iji hor otpjevao je pjesmu o Svetom Savi.

Sve~anost je nastavqena recitalima,
svi u~esnici su odrecitovali po jednu
recitaciju a u svakoj pjesmici pomenuto
je ime Svetog Save. Vjernici koji su do{li na slu`bu, bili su odu{evqeni. Svi
u~esnici su dobili Svetosavske paketi}e i Diplome dar manastira. Djeca su se
radovala poklonima i Svetom Savi, koji
svake godine donese nove radosti, u sve
manastire, crkve, {kole i domove. Posle litije oko hrama do{lo je ono najsve~anije lomqewe Slavskog kola~a. Slavqe je nastavqeno uz slavski ru~ak. Kada je slavqe zavr{eno oti{li smo ku}ama da bi svako u svom domu po starom srpskom obi~aju pomenuo Svetog Savu.

Nikolina Mar~eti}
11 godina, Dobrun

PROSLAVILI SMO
SVETOG SAVU
Pre Svetog Save, koji je jedan od
lep{ih, proslavili smo mnoge praznike.
Za vreme zimskog raspusta nestrpqivo smo ~ekali Savindan. Moje
Drugarice su dobile recitacije.
Ba{ tada ja sam bila bolesna, a napadao je i veliki sneg, sve to me je spre~ilo da i ja budem u~esnik svetosavske proslave. Zbog toga sam bila tu`na. Malo po malo pribli`avao se
Savindan. Djeca su i{la u manastir
na probe. I tako do{ao je dan Svetog
Save. Ujutru sam se obukla sve~ano i
krenula u crkvu. Dok sam i{la bilo
je jako hladno sneg je {kripao pod
nogama. Nos i u{i su bili crveni i
studni od mraza. U tim trenucima
sam mislila da li }e biti hladno u
crkvi. Kada smo do{li ispred crkve
je gorela velika vatra. U{li smo u
crkvu sve{tenici su dr`ali slu`bu. Posle besede o Svetom Savi nastupila su djeca sa recitacijama. Kada se to svr{ilo obi{li smo sa litijom oko crkve. Potom su prelomili slavski kola~. Narod se gurao da
ga cjeliva. Na kraju smo uzeli naforu, kola~ i slavsko `ito.
Milica Mileki}
11 godina, Dobrun

DJE^AK AN\ELAK
Ve~e se polagano spu{ta ... Krupne
pahuqice sporo, trapavo padaju na zemqu. Negdje u daqini ~uje se bezazleni
dje~iji smijeh. To je ono {to ~ini `ivot
ispuwenim. Mladost ra|a ideale nesalomqivog i sre}nog `ivota. Pusti, neka
traje do vremena kada }e ga uni{titi jake me}ave ogoqelih visokih planina.
Za{to nam stradawe djece prostorno
udaqene od nas ne nanosi bol? Kao da ona
pripadaju nekom drugom svijetu? Kao da
ona nisu ~uvala tajne i svoje ciqeve? Pravu vrijednost `ivota upoznamo tek onda
kada neko blizak nama, bude li{en `ivota i sopstvenog sna. Tek tada ostane
mra~no saznawe, kakva je dra` osjetiti
mraz na obrazima, pahuqe na licu koje tope}i se ostavqaju vla`an trag, grudvu snijega na ramenu, dospjelu iz ruke prijateqa.
I u momentu kada si svjestan da ovaj `ivot
mo`e lako da ode, a da nisi jo{ stavio svoj
pe~at na stub vremena, kaja}e{ se {to nisi slu{ao rije~i majke. A majka je ~vrsto
pritisnula uz grudi pletenu kapu i sliku
svog poginulog sina, i pustila samo jednu
suzu: ^edo materino.
Zato moje pri~e izgledaju tu`ne! Zato
{to govore o istini i realnosti. Ali ja
znam Gospode i ~vrsto vjerujem da je MALI[A ~uo Tvoj poziv i glas: Pustite
djecu neka dolaze meni... u|i u radost
Gospodara svoga, a to je ono {to mi daje
snagu i utjehu i bla`i moju tugu i bol.
I za materice je tako|e pripremqen
program

31

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

put pokajale i pri~estile. Dobro je

{to ste sa suzama tra`ile opro{taj
od Gospoda za sebe i svoju djecu.
Sretan vam dana{wi praznik i
primite ove rije~i kao istinske
zvuke zahvalnih dje~ijih srca. Molite se Bogu za svoj narod, jer va{e molitve su materinske i ~iste. Obratite se Majci Bo`joj, Bogorodica }e
vas shvatiti, jer su woj iz naru~ja
oteli Sina i razapeli na krstu pred
wenim o~ima.
Raduj se danas majko moja i hvala
ti {to si se `rtvovala za mene. Gospod je jutros primio moje molitve
za tebe i primio radosnice iz mojih
o~iju. Budi mi bla`ena i spokojna,
majko moja mila i sre}an ti tvoj praznik materice.
Milijana Koji}

PROSLAVA
MATERICA
Sve~anost uprili~ena u hramu Sv.
proroka Ilije povodom proslave materica ove godine protekla je sa izvanrednim uspjehom i pohvalom.
Tog jutra u prepunom hramu slu`ena je
Sv. liturgija ~ijoj veli~ini je osim
usrdnih maj~inskih molitvi i pjesme hora Romanijska Lazarica doprinijelo
prisustvo Mitropolita Nikolaja. Propovjed koju je ovom prilikom izrekao sadr`ala je hvalu prema li~nosti i qubavi majke, majke koja zna da oprosti, da
pru`i cijelu sebe za dijete, da umre za
wega. Nakon zavr{enog pri~e{}a i Sv.
liturgije ~lanovi hora Romanijska Lazarica kao skroman dar svim majkama izveli su prigodan program. Te~e pjesma za
pjesmom, stih za stihom

... Oprosti grobe mome nerazumu

Oprosti majko mome nerasudu...
}utim al suze iz dubine vi~u
o blago onom kom je majka `iva.

Teku maj~inske suze i tek tada postajemo svjesni wihove `rtve i bola koji
sakrivaju u sebi, a sve u ciqu na{e, dje~ije bezbri`nosti. Za wih je ovaj na{
skroman dar bio veliki. Koliko malo
qubavi tra`e, a koliko puno daju!
Dok se polako qudi u miru udaqavaju
od hrama u wemu je ostala mo`da samo
jedna majka sa djetetom u naru~ju koje neshvataju}i gleda u nepomi~ne o~i svoje
majke koje su upravqene samo ka jednoj
ikoni.

Milijana Koji}

32

BOLNA MATI
Srpske majke - sretan vam dana{wi praznik materica. Vama koje
ste na dana{woj Sv. liturgiji Gospodu molile zajedno sa nama. Sretan praznik i onoj majci koja se sada
uplakana krsti na grobu svog poginulog sina. I tebi majko koja si svoj
`ivot posvetila te{kom radu, budu}i blaga i krhka nisi dorasla, ali se
`rtvuje{ i trpi{ teret da bi ishranila svoju porodicu. Sretan praznik
i vama majke, koje ni jutros, kao ni ju~e niste ru~ale, ve} ste iznemogle
od rada, posledwu koricu hqeba pru`ile svome sinu. ^estiti praznik i
vama majkama koje ste se danas prvi

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

PUTOVAWE U
SRBIWE
Na poziv Mitropolita dabrobosanskog gospodina Nikolaja, ~lanovi dje~jeg hora Romanijska Lazarica
posjetili su Bogosloviju Sveta Tri
Jerarha u Srbiwu na dan wihove slave 12. februara 2000 godine.
Svetu Arhijerejsku liturgiju slu`ili su: mitropolit crnogorsko-primorski gospodin Amfilohije, mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj i episkop budimqanski gospodin Joanikije sa sve{tenstvom. Na liturgiji su pojali
hor Bogoslova i dje~iji hor Romanijska Lazarica sa Sokolca.
Poslije Sv. Liturgije ~lanovi
dje~jeg hora Romanijska Lazarica
uprili~ili su prigodan program u
amfiteatru bogoslovije kome su
prisustvovali svi gosti.
Sam program bio je podjeqen u dva
dijela: duhovno-pou~ni i {aqivi
dio.

U duhovno-pou~nom djelu izvedeno je nekoliko recitacija i otpjevano nekoliko duhovnih pjesama, kao i
dva gluma~ka komada.
Program je po~eo pjesmom Dobrice Eri}a Ponosna pjesma koju je
odrecitovala Tijana Ma~ar. Publika je bila odu{evqena tekstom Ispovjedam se, koji je kod mnogih probudio i suze, a napisala ga je i izvela
Ivana Ivanovi}. U scenskom prikazu Prgava narav, koji su izveli
Nata{a Tomovi}, Milijana Koji} i
Branislav Vasiqevi}, pokazano je
kako se pravilno krsti. Posle ovog
dramskog komada jo{ jednu pjesmu
Dobrice Eri}a odrecitovala je Vesna Deli}. Na kraju prvog djela programa dva najmla|a u~esnika Slobodan Pandurevi} i Bo`idar Vasiqevi} odrecitovali su pjesmicu o Svetom Savi.

Drugi dio programa sadr`avao je

tri dramska komada Pokondirena
tikva, koju su izveli Nata{a Tomovi}, Qubica \eri} i Nenad Simeunovi}, odlomak iz romana Pop ]ira i Pop Spira, lik babe Savke u
izvo|ewu Nine Pr`uq i Audicija
u fantasti~noj interpretaciji Nenada Simeunovi}a.
Dokaz da je ovaj program imao veliki uspjeh bile su suze na licu gostiju i ~esti aplauzi u toku i na kraju programa. Svi u~esnici programa
odlikovali su se krajwom ozbiqno{}u i odgovorno{}u, tako da su izgledali kao pravi profesionalci.
Jer, vidjev{i ih kasnije za trpezom
qubavi onako dje~a~ki razdragane u
kontaktu sa wima, mnogi nisu mogli
da povjeruju da su to ta djeca Romanijske Lazarice.
Nina Pr`uq
Sokolac

33

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

7. Milan Timotija
ro|en 1958.

13. Milo{ Vla~i}

ro|en 1966.

2. Savo Trgov~evi}
ro|en 1963.

8. Janko Bjelica
ro|en 1971.

14. Milisav Pr`uq

ro|en 1960.

3. Sr|an Veqo
ro|en 1964.

9. Radmila Bjelica
ro|ena 1974.

15. Petar Golijanin

ro|en 1931.

4. Dragoqub

10. Dragan Bjelica

ro|en 1967.

16. Radomir

1. jerej Nedeqko
Popovi}

ro|en 1955.

poginuo 10.06.1992.
Godiwa

poginuo 19.11.1991.
Vukovar

poginuo 22.12.1991.
Vukovar

Kne`evi}

ro|en 1953.

poginuo 21.04.1992.
Trnovo

poginuo 03.06.1992.
Barice

poginuo 15.06.1992.
[estaqevo

poginula 06.10.1994.
^akqe

poginuo 03.08.1992.
Rogoj

poginuo 16.06.1992.
[estaqevo

poginuo 30.07.1992.
[estaqevo

poginuo 30.07.1992.
Rogoj

Trgov~evi}

ro|en 1955.

poginuo 30.07.1992.
[kipov gaj

5. Zoran Joki}
ro|en 1969.

11. Sini{a Bjelica

ro|en 1965.

17. Obren Samarxija

ro|en 1933.

6. Milorad Ivanovi}
ro|en 1952.

12. Tawa Bjelica

ro|ena 1973.

18. Spasoje Popovi}

ro|en 1939.

poginuo 31.05.1992.
Trnovo

poginuo 03.06.1992.
Lisovi}i

34

TRNOVSKA PAROHIJA

poginuo 04.07.1992.
Gra~anica

poginula 06.10.1994.
^akqe

poginuo 30.07.1992.
Vrbovnik

poginuo 30.07.1992.
[kipov gaj

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

TRNOVSKA PAROHIJA

Mitropolija Dabrobosanska

25. Pero Bjelica

ro|en 1964.

31. Milojko Drobwak

ro|en 1957.

20. Savo Pr`uq

ro|en 1957.

26. Novak Golijanin

ro|en 1958.

32. Jovo Vukovi}

ro|en 1958.

21. Du{an Joki}

ro|en 1958.

27. Ratomir

33. Marko Ivanovi}

ro|en 1931.

19. Prvoslav
Dragovi}

ro|en 1972.

poginuo 30.07.1992.
Rogoj

poginuo 02.08.1992.
Previ}

poginuo 02.08.1992.
Osija

poginuo 02.08.1992.
Osija

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

Golijanin

ro|en 1941.

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

poginuo 03.08.1992.
Rogoj

poginuo 11.12.1992.
Orlovac

poginuo 03.06.1992.
Lisovi}i

22. Todor Gavrilovi}

ro|en 1957.

28. Velibor Vla{ki

ro|en 1973.

34. Gojko Axi}

ro|en 1938.

23. Radovan Simani}

ro|en 1942.

29. Rajko Klepi}

ro|en 1962.

35. Sreto Axi}

ro|en 1953.

24. Sla|an Glogovac

ro|en 1966.

30. Slavko Obu}ina

ro|en 1957.

36. Vidoje Prorok

ro|en 1937.

poginuo 02.08.1992.
Osija

poginuo 02.08.1992.
Osija

poginuo 02.08.1992.
Osija

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

poginuo 07.01.1993.
Zabr|e

poginuo 27.01.1993.
Zabr|e

poginuo 12.01.1993.
Vogo{}a

35

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

TRNOVSKA PAROHIJA

Mitropolija Dabrobosanska

37. Zoran Popovi}

ro|en 1959.

poginuo 10.01.1993.
Ilixa

38. Rade Maqukan

ro|en 1933.

poginuo 10.06.1992.
Ilovice

39. Milenko
Te{anovi}

ro|en 1960.

poginuo 10.06.1992.
Quta
40. Rade Te{anovi}
ro|en 1964.

poginuo 10.06.1992.
Quta

Te{anovi}

ro|en 1956.

poginuo 10.06.1992.
Quta
44. Zdravko Lalovi}
ro|en 1951.

poginuo 07.07.1992.
Krupac

49. Stana Vuji~i}

ro|ena 1955.

poginula 30.07.1992.
Rogoj

50. Darko
Pare`anin

ro|en 1963.

poginuo 30.07.1992.
[kipov gaj

45. Savo Klepi}

ro|en 1950.

51. Mi{o Mili}

ro|en 1968.

46. Pero Bjelica

ro|en 1956.

52. Milivoje

poginuo 07.07.1992.
Strai{ta

poginuo 17.06.1992.
[estaqevo

poginuo 31.07.1992.
Vis

Bjelica

ro|en 1928.

poginuo 31.07.1992.
Vis

41. An|elko Mili}

ro|en 1951.

47. @eqko Popovi}

ro|en 1968.

53. Pero Popovi}

ro|en 1950.

42. Rajko Bjelica

ro|en 1959.

48. Mile Pr`uq

ro|en 1957.

54. Simo Anxi}

ro|en 1932.

poginuo 15.06.1992.
[estaqevo

poginuo 15.06.1992.
[estaqevo

36

43. Milorad

poginuo 23.07.1992.
[irokari

poginuo 30.07.1992.
[estaqevo

poginuo 30.07.1992.
[estaqevo

poginuo 31.07.1992.
Vis

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

TRNOVSKA PAROHIJA

Mitropolija Dabrobosanska

55. Milorad Xilit

ro|en 1940.

poginuo 03.08.1992.
Godiwa

61. Gligor Dra{ki}

ro|en 1941.

poginuo 14.09.1992.
Dogladi

67. Dragan
Samarxija

ro|en 1962.

poginuo 23.04.1993.
Kratine

56. Ne|o Veqo

ro|en 1951.

62. Radomir Bjelica

ro|en 1956.

68. Radenko Vla{ki

ro|en 1971.

57. Nikola Popovi}

ro|en 1937.

63. Pero Vitkovi}

ro|en 1950.

69. Ilija [ehovac

ro|en 1950.

58. Radovan Popovi}

ro|en 1967.

64. Sini{a Lalovi}

ro|en 1966.

70. Dragan Vla{ki

ro|en 1953.

59. Dragan Vitkovi}

ro|en 1961.

65. \or|o Bjelica

ro|en 1952.

71. Milan

poginuo 03.08.1992.
Rogoj

poginuo 03.08.1992.
Rogoj

poginuo 20.09.1992.
Papratna wiva

poginuo 05. 1992.

Grbavica

60. Vide Vitkovi}

ro|en 1968.

poginuo 14.08.1992.
Zebina {uma

poginuo 19.10.1992.
Dobriwa

poginuo 12.11.1992.
Kucin

poginuo 19.11.1992.
O~a|elo

poginuo 05.12.1992.
Kasindolska ul.

poginuo 15.05.1993.
Jahorina

poginuo 03.05.1993.
Lukavac

poginuo 03.05.1993.
Lukavac

Golijanin

ro|en 1938.

poginuo 11.05.1993.
Glava~a

66. Jovica

72. Milorad

Filipovi}

Vitkovi}

ro|en 1955.

poginuo 07.12.1992.
Mje{aja

ro|en 1949.

poginuo 28.02.1993.
Nevesiwe

37

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

73. Novo Golijanin

ro|en 1951.

79. Rajko Ivanovi}

ro|en 1937.

85. Dane Timotija

ro|en 1958.

74. Mla|en Vitkovi}

ro|en 1966.

80. Slavi{a Vla{ki

ro|en 1956.

86. Vide Andri}

ro|en 1953.

75. Momir Bjelica

ro|en 1953.

81. Vitomir Regoje

ro|en 1956.

87. Milorad

poginuo 10.06.1993.
Nik{i}

poginuo 21.06.1993.
Ilixa

poginuo 12.08.1993.
Orahovice

76. Davor Dragovi}

ro|en 1968.

poginuo 23.09.1993.
Ogoreli kuk

poginuo 18.10.1994.
Nexari}i

poginuo 29.10.1994.
Hojta

poginuo 29.10.1994.
Hojta

82. \oko Dragovi}

ro|en 1950.

poginuo 13.12.1994.
[iqak

poginuo 13.12.1994.
[iqak

poginuo 13.12.1994.
[iqak

Kova~evi}

ro|en 1945.

poginuo 13.12.1994.
[iqak
88. Slobodan
Bjelica

ro|en 1943.

poginuo 13.12.1994.
[iqak

77. Veqko Ra{evi}

ro|en 1942.

83. Milorad Popovi}

ro|en 1955.

89. Boro Vujadin

ro|en 1953.

78. Goran Ivanovi}

ro|en 1966.

84. Du{an Popovi}

ro|en 1937.

90. Pero Krstovi}

ro|en 1975.

poginuo 28.10.1993.
Ivan~i}i

poginuo 01.10.1994.
[i{an

38

TRNOVSKA PAROHIJA

poginuo 13.12.1994.
[iqak

poginuo 13.12.1994.
[iqak

poginuo 13.12.1994.
[iqak

poginuo 18.06.1995.
Brda

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

TRNOVSKA PAROHIJA

Mitropolija Dabrobosanska

91. Du{an Vla{ki

ro|en 1946.

poginuo 27.11.1992.
Tuhaqi

92. Nedo Vaskovi}

ro|en 1958.

poginuo 07.07.1992.
G. Presjenica

93. Jovo Vaskovi}

ro|en 1960.

poginuo 07.07.1992.
G. Presjenica

97. Branko Mili}

ro|en 1949.

poginuo 06.10.1994.
^akle

103. Aleksandar
Vidakovi}

ro|en 1956.

poginuo 06.10.1994.
^akle

98. Stojanka

104. Nenad

Golijanin

Golijanin

ro|ena 1961.

poginula 06.10.1994.
^akle
99. Velemir Popovi}
ro|en 1971.

poginuo 06.10.1994.
^akle

ro|en 1955.

poginuo 06.10.1994.
^akle
105. Vojin
Golijanin

ro|en 1950.

poginuo 15.07.1992.
Bistro~aj

94. Stanko

100. Mom~ilo

106. Velemir

Vi{wevac

Krstovi}

Te{anovi}

ro|en 1956.

poginuo 31.07.1992.
Vis
95. Milomir Beli}
ro|en 1934.

poginuo 24.08.1993.
[qemena

96. Risto Anxi}

ro|en 1954.

poginuo 06.10.1994.
^akle

ro|en 1949.

poginuo 06.10.1994.
^akle
101. Novak Krstovi}
ro|en 1956.

poginuo 02.08.1992.
Ru|ice

102. Dalibor Bjelica

ro|en 1973.

poginuo 13.12.1994.
[iqak

ro|en 1958.

poginuo 02.11.1994.
Proskok
107. Marinko
Mojevi}

ro|en 1936.

poginuo 13.12.1994.
[iqak
108. Mi}o Mojevi}
ro|en 1946.

poginuo 13.12.1994.
[iqak

39

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

109. Marinko
Dragovi}

ro|en 1938.

poginuo 13.12.1994.
[iqak
110. Mirko Mo}evi}
ro|en 1950.

poginuo 16.05.1995.
Zlati{te

TRNOVSKA PAROHIJA

115. Nikola Vasi}

ro|en 1950.

poginuo 10.06.1992.
Vraca

117. Sreten Klepi}

ro|en 1940.

poginuo 15.11.1992.
Crvene stijene

116. Radoslav
Miov~i}

ro|en 1923.

poginuo 10.06.1992.
Ledi}i

111. Predrag
Vla{ki

ro|en 1961.

poginuo 25.08.1995.
Ruwavica
112. Nedeqko
Timotija

ro|en 1940.

poginuo 03.10.1995.
Ruwavica
113. Jovan
Golijanin

ro|en 1937.

poginuo 05.07.1995.
Ozrenska ul.
114. Nemawa
Mandi}

ro|en 1969.

poginuo 07.01.1994.
Kula, Ilixa

40

Trnovo je jedna od rijetkih op{tina u Republici Srpskoj koja je do`ivila strahovit genocid i materijalna razarawa u proteklom gra|anskom ratu. Trnovo je bila jedna mala varo{ica u
kojoj je ve}insko stanovni{tvo bilo muslimansko, i samim tim
su prije izbijawa ratnih sukoba dr`ali apsolutnu vlast u op{tini Trnovo. Muslimani su se sistematski naoru`avali i zajedno u sadejstvu sa Hrvatima (HOS) u aprilu 1992. godine po~eli progon srpskog `ivqa ~ine}i strahovit genocid (ubijawe,
mu~ewe, zarobqavawe, paqevine i pqa~ke) i totalno uni{tavawe svega {to je srpsko. Srpski narod se, iako je bio mawinski na
podru~ju op{tine Trnovo, organizovao na odbranu koliko je bilo u wegovoj mo}i, ali nije mogao da za{titi srpski `ivaq u selima na ~itavoj op{tini tako da su muslimani i Hrvati u~inili
genocid na tim neza{ti}enim qudima u selima: Ledi}i, Trebe~aj, Deseci, Miqe, Pandi~i}i, Lisovi}i, Barice, Maxari, Ilovice, Presjenica, Um~ani, Kijevo, Crna Rijeka, Bistro~aj, Godiwa, To{i}i, [irokari kao i samo mjesto Trnovo, kao i pogibije
i zvjersko mu~ewe nad pripadnicima VRS u rejonima: prevoja Rogoj, Dobrog poqa, Osija, pl. Treskavice, ^akle, pl. Bjela{nica,
pl. Igman, Ruwavica, Vis.
Op{tinska bora~ka organizacija Trnovo

______________________________________________________DABAR ______________________________________________________

O SREBROQUBQU
Ono {to su bolesti za telo, to su
strasti za du{u ~ovekovu. Kao {to
postoje mnoge i raznovrsne bolesti,
koje razaraju i umrtvquju telo, tako
postoje i mnoge strasti, koje mu~e,
nagrizaju i ubijaju du{u. I kao {to
je svaka bolest, ako se odmah ne le~i,
opasna po zdravqe i `ivot ~oveka;
tako je i svaka strast opasna po du{u, ako se ni{ta protiv we ne preduzme. I, najzad, kao {to u slu~aju telesnog obolewa, ~im se ono ispoqi,
tr~imo lekaru i tra`imo leka, tako
treba da postupamo i u slu~aju obolewa od neke du{evne strasti.
[ta su strasti? Wihov roditeq je
greh. Ovaj, ponovqen vi{e puta, prelazi u trajno grehovno raspolo`ewe
ili naviku. Po{to je greh neprirodan i nesaglasan sa prirodom ~ovekovom, onakvom kakvom ju je Bog
stvorio, on je uqez u prirodu ~ovekovu i Wen mu~iteq: Ko greh ~ini
rob je grehu, rekao je Gospod (Jn
8,34) - to svaka grehovna navika ili
strast mu~i ~oveka, kao svoga roba, i
on pod tiranijom strasti pati i
strada. Zato je takvo stawe dobilo
ime strast, {to na crkvenoslovenskom jeziku ozna~ava patwu, stradawe.
Koliko i kakvih strasti ima?
Wih ima mnogo: koliko i greha i grehovnih navika. Kako izme|u strasti
postoji izvesna sli~nost i organska
veza: jedne od wih pripremaju teren
i daju hrane drugima, sveti oci koji
su najboqi poznavaoci svih ovakvih
obolewa ~ovekove prirode, razlikuju osam glavnih strasti, iz kojih se
ra|a mno{tvo drugih. Po{to jedne
od ovih glavnih imaju svoje sedi{te
u telu, a druge u du{i, sveti oci raz-

likuju dve grupe strasti: telesne i

du{evne. U prvu grupu spadaju: uga|awe stomaku (~revougodije), blud i
srebroqubqe; u drugu: gnev, `alost
(tuga), klonulost du{e (uninije),
slavoqubqe i gordost. O jednoj od
onih iz prve grupe, o srebroqubqu,
govori nam dana{we sveto Evan|eqe.
Srebroqubqe - je opaka strast, po
re~ima svetog apostola Pavla: koren svih zala (1 Tim 6,10), zato {to
ono ~ini srce ~ovekovo surovim i
neosetqivim, podsti~e ~oveka na
mnoga zla: zavist, mr`wu, krivokletstvo, neprijateqstvo, gnev, otima~inu, kra|u pa ~ak i ubistvo. Ono
~oveka mu~i kroz sav `ivot: raspaquje u wemu sve ve}i plamen i sve ve}u `e| za novcem, mu~i ga i u ~asu
kad ga smrt odvoji od imovine, a mu~i ga i posle smrti. To je nenasito
pijanstvo: od pi}a se ~ovek otrezni,
a od srebroqubqa nikad, jer nikad
ne mo`e da ga se zasiti. Ono ~oveka
podvrgava vlasti |avola. Primer:
Juda izdajnik (Jn 13,27). Ono uvaquje
u napasti i zamke, i u mnoge lude i
{kodqive `eqe, koje potapaju ~oveka u propast i pogibao, u~i sveti
apostol Pavle (1 Tim 6,9).
Od ove strasti mo`e da isceli samo Hristos. U odeqku svetog Evan|eqa, koji ste danas ~uli, govori se o
nekom Zakheju, stare{ini carinika
i velikom srebroqubcu, koji se na
nepravedan na~in bio obogatio, ali
ga je Gospod Isus iscelio od ove opake strasti. Zakhej je bio ~uo za Isusa
iz Nazareta, ali Ga nije video. Po
neispitanim putevima Bo`jeg promi{qawa o spasewu qudi, u wemu se
pojavi `eqa da vidi Gospoda, makar

iz daqine, po{to, mo`da, kao veliki gre{nik nije smeo da mu pri|e.

Spaziv{i iz daqine masu sveta, koja
je okru`avala Gospoda i svuda Ga
pratila, Zakhej, po{to je bio malog
rasta, popne se na drvo, da bi sa wega
boqe video Gospoda. Sveznaju}i Gospod znao je {ta je u srcu ovog gre{nika, pa kad je nai{ao pored drveta, re~e mu: Si|i brzo, jer mi danas
vaqa biti u domu tvome. Iznena|en
i obradovan ovim re~ima, Zakhej je
po`urio ku}i, da do~eka Gospoda. A
kad je Gospod stigao i bo`anska svetlost obasjala wegovu du{u, Zakhej
re~e: Gospode, evo pola imawa svoga da}u siromasima, i ako sam {to od
koga nepravedno uzeo, vrati}u mu ~etvorostruko. Na to je Gospod odgovorio: Danas do|e spasewe domu
ovom, jer je i ovo sin Avramov. Jer je
Sin Bo`ji do{ao da na|e i spase
{to je izgubqeno. Kad Bo`anska
svetlost obasja du{u ~ovekovu, onda
paklena tama be`i iz we; a kad weni
topli zraci dotaknu srce, ono se zagreva, omek{ava, led i okovi strasti, koji su ga dotle stezali i zarobqavali, tope se i ono postaje slobodnim. To niko od qudi nije u stawu da u~ini nego samo Gospod. Samo
On mo`e da isceli ~oveka od greha i
strasti i da duhovno preporodi ~oveka.
Po{to je srebroqubqe opasna
zamka u koju Satana hvata du{e qudske i odvla~i na dno pakla, ~uvajmo
se dobro ove wegove zamke. A najboqe }emo se sa~uvati, ako Gospoda
Isusa i Wegove zapovesti u du{i
imamo i pamtimo re~i svetog apostola Pavla: Ni{ta ne donesosmo
na ovaj svet, pa ni{ta ne mo`emo ni
odneti. A kad imamo hranu i ode}u,
ovim
da
budemo
zadovoqni
(1 Tim 6,7-8).

41

______________________________________________________DABAR ______________________________________________________

PO@RTVOVANI PASTIR
(nastavak sa str. 9)
Wegov glas odjednom postade tvrd, neko nadahnu}e zasvetli u wegovim o~ima.
On ustade sa stolice.
- A savest? - pitam te ja - ponovi on kuda }u se skloniti od wenoga suda?... A
{to ona osudi - za to nema vajkawa. Ako,
ne daj Bo`e, Matvejevna umre bez pokajawa i to bude mojom krivicom - {ta }e tada biti?... Preda mnom }e uvek pred o~ima stajati pokojnica i krotko ali prekorno gledati u mene. Eh, ti pastiru
pravoslavni - ~itaju}i iz wenog pogleda
- koji si pozvan da polo`i{ du{u za ovce
svoje! Gde je tvoja vatrena i razmetqiva
propoved o du`nosti svakoga hri{}anina da pretpostavi zemaqsko, trule`no,
koje brzo prolazi - ve~nom, nebesnom
bla`enstvu u Hristu.
Gde je ta qubav ~ove~anska koja ni{ta
ne {tedi radi bli`weg, venac ~ega je `rtvovawe `ivota za svoje bli`we?!
Zna~i, sve {to si govorio, samo su prazne re~i? Za{to si, najzad, ti po{ao u
sve{tenike? Zbog ~ega si uzeo na svoja
ple}a te{ko breme spasewe pastve? Za{to, za{to, za{to?...
O. Andrej je gledao u `enu ali je nije
video. On se sav zaneo u`ivqavaju}i se u
sliku koju je predstavqao. O~i su mu sijale. On je podigao ispred sebe ruku i u
tom prizoru izgledao je kao nadahnuti
prorok. `ena je slu{ala wegov uzbu|eni
govor {iroko otvorenih o~iju. Bez obzira na ozbiqnost trenutka ona ga je zavolela; tako dobar i tako drag joj se u~inio tog momenta.
O. Andrej za}uta! Zatim, kao da se tr`e iza sna, on se uspravi i odlu~nim tonom progovori: Idem.
Za momenat zaborav{i stra{nu stvarnost popadija se tr`e. Ose}aj opasnosti
ponovo silnom snagom progovori iz we:

42

- A ako se ti utopi{? [ta }u ja da radim? Pa pomisli, ima{ decu! [ta }e s

wima biti? - u`asnuto je pitala ona,
potpuno zapawena odlu~nim tonom mu`a.
- Ne, da}e Bog, ne}e biti ni{ta. Vrati}u se sutra ~itav... A odbiti - ti sama
razume{ - nemogu}e je. Starica je bila
veliki neimar za crkvu - vrlo, vrlo pobo`na.
Rekav{i to, o.Andrej se uputi u crkvu. Ovde, uzev{i daronosicu, pred carskim dverima s dubokom ose}ajno{}u pomoli se i iza|e iz crkve.
Kod ku}e, me|utim, sve je bilo spremno. Na stolu je le`ala stara krznena kapa, jer po tako jakom vetru staviti {e{ir bilo je nemogu}e. U kuhiwi na klupi le`ala je suknena mantija, rukavice i
vuneni ogrta~ - da zamota noge.
O. Andrej nekoliko puta se iskreno
prekrsti pred ikonama.
- Blagoslovi decu - rekla je popadija Ta, ne zna se {ta }e biti. Mo`da ih vi{e
ne}e{ ni videti.
U wenom glasu se opet oseti{e suze.
O. Andrej `urno blagoslovi svako dete, koja su sve vreme radoznalo posmatrala {ta se doga|a, ne razumevaju}i zbog
~ega su tako uznemireni otac i majka.
- Oprosti ro|eni moj! - baci se popadija o vrat mu`u.
Suze iz wenih o~iju poteko{e po rukama. Ona se tako pritajila na wegovim
grudima.
- Ne, dosta, dosta... - progovori on, mada je i wegov glas zadrhtao, ne `ele}i
jo{ vi{e da ra`alosti `enu.
Gusti mrak zahvati o.Andreja i wegove saputnike ~im su iza{li iz ku}e.
No}na tama jo{ vi{e se poja~avala
usled naglog prelaska iz svetlosti u
mrak. Vetar je `estoko duvao. Crni
oblaci jurili su po zemqi. Sipila je
sitna ki{a zasipaju}i putnike u sna-

`nim naletima vetra vodenom pra{inom.

Razgovaraju}i, putnici do|o{e do
obale i lako otisnu{e svoj ~amac. Krmar ga privu~e bli`e obali. Usko~iv{i
u ~amac, on pomo`ei o.Andreju da u|e u
wega. Za wim su u{li u ~amac i vesla~i.
Bri`qivo namestiv{i o. Andreja i
u{u{kav{i mu noge donetim umota~em
Semjon isko~i na obalu i odre{i lanac
od stuba. ~amac se sna`no odbi od obale
da umalo krmar ne slete u vodu. Me|utim, zajedni~kim naporom krmara i vesla~a wegovim ubrzo su ga postavili na
ranije mesto.
- No, Gospode, blagoslovi - progovori
Semjon i sko~i u ~amac. Ovaj se zaquqa i
otisne od obale. Prelazak preko reke
bio je veoma te`ak. Sna`an, pobesneli
vetar podizao je velike talase, koji su se
bu~no vaqali jedan za drugim.Talasi su
bivali jo{ ve}i tamo gde je bilo stalno
re~no korito...
Talasi su bacali ~amac ~as na jednu
~as na drugu stranu. Semjon, stoje}i na
krmi, budno je gledao postrance i u datom momentu je upravqao ~amac tako da
ga talasi ne bi prevrnuli.
Me|u vesla~ima nasta tajac. Wihova
natmurana lica svedo~ila su da su bili
potpuno svesni opasnosti prelaska. Oni
su se ravnomerno nagiwali napred i nazad, jo{ sna`nije navaquju}i na vesla
kad ~uju glas krmara Pazi!
O. Andrej je tako|e }utao. Misli su
mu se brzo nizale kroz glavu. Ose}awe
opasnosti gu{ilo ga je. U mislima je
pre`ivqavao ceo svoj protekli `ivot,
vide draga lica `ene i dece... Veoma jasno i brzo proletali su mu kroz glavu do`ivqaji wegovog detiwstva kod ku}e,
wegovog u~ewa, `enidbe i pastirskog
rada.
- O, Gospode! - odjednom kriknu jedan
od vesla~a.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O. Andrej se tr`e i okrete se. Desilo
se da je jednom vesla~u ispalo veslo iz
ruku. Odmah namesti{e rezervno veslo i
~amac kao i pre, lagano s te{kom mukom
produ`i da se~e reku.
U glavi oca Andreja ponovo preletahu slike pro{losti.
Pro{lo je mu~nih pola ~asa od kada
su na{i putnici seli u ~amac. Brzina
toka i strahoviti naleti vetra veoma su
ote`avali prelaz preko reke. Najzad,
druga obala je ve} bila blizu, sva razlivena vodom.
Tamo je bilo mawe opasnosti, mada je
reka isto tako vaqala svoje mutne talase prete}om brzinom. Vesla~i naprezahu
svu snagu, no wihovo naprezawe ne samo
da nije slabilo, nego je, kako izgleda, raslo sa opa{no{}u.
Krmar je kao prikovan stajao na svom
mestu i stalno uzvikivao: Pazi! kadgod bi ogromni talasi zapretili da potope ~amac. Wegove o~i zasija{e metalnim sjajem. On je, ~ini se, bio u svom elementu; borba sa razbesnelom rekom odu{evqavala ga je.
Odjednom razle`e se tresak. Vrh krme
se odlomi i voda ga odnese. Sve obuze
strah. ^amac koji je ostao bez upravqa~a, po~e se okretati kao iver. Vesla i
nehotice ispado{e iz ruku vesla~a.
Sti`e stra{an ~as. Boriti se sa razjarenom rekom bez krme bilo je besmisleno. Na svim licima sledio se izraz
u`asa.
[ta sad!? - promrmqa krmar. Videlo
se da je gubio samopouzdawe.
- Podavi}emo se! - tmurno primeti jedan od vesla~a i ta re~ kao da otrezni
sve.
O. Andrej glasno po~e ~itati Kanon
na ishod du{i, koji je on tako voleo i
znao napamet. Wegov glas jedva se mogao
~uti u stra{noj buci usled razbesnelih
naleta vetra.

Svi su se molili. Svi su se kajali za

svoje voqne i nevoqne grehe.
Me|utim, borba se privodila kraju.
Razbuktala stihija po~e slabiti. ~amac je
opet po~ela bacati ~as na jednu ~as na drugu stranu i samo zahvaquju}i o~ajni~kim
naporima vesla~a odr`avao se jo{ na vodi. Zavozno veslo nije moglo u potpunosti
da zameni krmu, a uz to snaga vesla~a bila
je znatno istro{ena u protekloj borbi.
Svi su uvi|ali blizinu kraja.
O. Andrej, zane{en molitvom, glasno
je zavr{avao Kanon. Ribari su se iskreno molili, spremaju}i se da bez straha
pogledaju smrti u lice. Oni su bili prekaqeni u `ivotnoj borbi. Smrt im je iznenada zapretila... Takvim qudima ona
nije naro~ito stra{na.
O. Andrej je zavr{io molitvu. Tek sada uvide kako im je smrt blizu. U mislima on se opra{tao od porodice, nijedna
suza ne kanu iz wegovih suvih usplamtelih o~iju.
- Vidite, prijateqi, sti`e nas smrt! viknu on, trude}i se da nadvi~e postoje}u buku - Pokajte se dok ima vremena...
- A ja, nedostojni jerej, opra{tam vam
sve grehe.
O. Andrej ih {iroko oseni krstom.
- Oprosti... - zausti on, no ne uspe da dovr{i. Talasi koji su kidali ~amac ~as vamo
~as tamo, najzad ga prevrnu{e. Svi popado{e u vodu... A vetar je postojanom silinom
duvao nad rekom. Ogromni zapenu{ani talasi u naletima vaqali su se rekom...
Za wihovu pogibao saznali su sutradan. Uve~e na|o{e sva tela. Voda ih je
odnela tri vrste. Gusto `buwe, izraslo
obalom reke i svuda poplavqeno vodom,
zadr`alo ih je tri vrste. ^amac nisu mogli prona}i.
^im su javili popadiji da su telo o.
Andreja prona{li, ona sko~i iz posteqe
gde je le`ala, i pla~u}i, istr~a iz ku}e.
Gologlava, neuredno obu~ena, potr~a pu-

tem prema reci, odakle se ve} kretala

prema woj tu`na povorka.
Uz o~ajni~ki krik koji du{u raskida,
baci se ona na telo mu`a, i primiri se
nad wim u neiskazanom bolu.
Gomila se zaustavi. Potre{ena tako
stra{nim prizorom, seqanke zarida{e naglas. Mu{karci obori{e glave. Wihova
surova lica, ogrubela od `ivotnih neda}a,
bila su jo{ stro`ija. Same suze kapale su
na mrke brade i brkove. Surova, neda}ama
prekaqena seqa~ka du{a ne moga{e podneti prizor od nesre}e onesve{}ene `ene!...
Onesve{}enu popadiju jedva odvoji{e od
tela i na rukama je pone{e ku}i.
Sahrani{e oca Andreja.
Ostav{i sama, po{to se rodbina i
prijateqi razi|o{e, mlada udovica oseti takvu usamqenost, takvu slabost da
strah i duboko o~ajawe wom zavlada{e.
- Gospode! Gospode! - poluglasno progovori ona, o~ajno lome}i uzdignute ruke. Zar }e{ nas ti ostaviti? Zar }e{ nas
odbaciti tu`ne, bespomo}ne, samohrane?
Wezine o~i tako se zagleda{e u ikonu
kao da je od we o~ekivala odgovor. Lik
Spasiteqa u~ini joj se surovo prekoran.
Kao da je hteo da prekine nerazumna pitawa `ene potre{ene stra{nom nesre}om - Ali, Ti si QUBAV! Ti si sam
stradao iz qubavi. A kako da nas Ti ne
sa~uva{, koji si tako|e `rtva qubavi!
Andrju{a je poginuo iz qubavi. Sve je to
tako, i sama znam - Ona se podi`e te{kom mukom, o~i zasvetli{e - Ne! skoro
povika ona - Ne! Ti ne}e{ dati da poginemo.
Verujem u to ... Ja te vidim... Surovo
prekorni lik Spasiteqa nestade. Sa
ikone je gledao na wu krotki, qubazni,
sastradalni Hristos. Na otvorenom
Evan|equ koje je On dr`ao u rukama,
upadqivo su zra~ile re~i: Do|ite k
Meni svi koji ste umorni i natovareni,
i Ja }u vas odmoriti!

43

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

O BRAKU
I BEZBRA^NOSTI
Gospod Bog iz Svoje neizmerne
qubavi stvara svet (Vsjakuju tvar), a
kao krunu Svog stvarawa re~ju stvara ~oveka, ~emu je prethodio preve~ni savet Sv. Trojice (sr. 1 Moj
1,28). No, stvoriv{i svet i sve u svetu ne na|e se Adamu drug prema wemu (1 Moj 2,20).
I re~e Gospod Bog: nije dobro da
je ~ovjek sam; da mu na~inim druga
prema wemu (1 Moj 2,18). Dakle, Bog
odlu~uje da Adamu stvori saputnika
na putu ka istoj, jednoj vrhovnoj
vrednosti, ciqu istom, ka ulasku u
radost Gospodara svojega (Mt
25,21) - Carstvo Bo`je.
Naime, u kwizi Postawa starozavetni mudrac Mojsije ne opisuje stvarawe `ene (Eve), nego weno ro|ewe
od Adama. Nije Bog stvorio neko
drugo bi}e, nego je uzeo od ve} postoje}eg bi}a jedan deo i iz wega sazdao
celo bi}e (Sv. Jovan Zlatoust).
Put koji je Adam trebao pre}i sa
Evom, svojim saputnikom, bio je veoma te`ak. No, sav je ~ovek, i du{om
i telom, radi Gospoda i za Gospoda
(o. Justin Popovi}). Dakle, sve stvoreno od Boga jeste da poslu`i ~oveku na {to lak{em ostvarewu ciqa;
da se sav ~ovek jo{ sada, na zemqi i u
ovom svetu, ispuni Bogom i ispuni
Gospodom Hristom (sr. Kol 2,10).
^oveku su data sva sredstva da to postigne i ostvari.
Sve zakone i zapovesti, date od
Boga, imali su i ~ovek i `ena da po{tuju i ispuwavaju; za wih je sve bilo podjednako va`no i obavezno.
Mu` i `ena treba sve u braku da reguli{u vrhovnim ciqem celog svog
bi}a: i jedno i drugo su za Gospoda

44

i da slu`e Gospodu - ka`e nam ava Justin Popovi}.

Iz svake svete tajne zra~i sveta i
osve}uju}a bo`anska sila. Bo`anska
sila u svetoj tajni braka jeste da u
braku ~ovek i `ena postaju jedno telo, jedna du{a, a `ive}i jevan|elskim `ivotom ve`u se u neraskidivu
vezu kako i ulaze u ve~ni `ivot. ^oveku je najbli`i saradnik na ostvarewu bo`anskog `ivotnog ciqa na
zemqi `ena; a isto tako i `eni ~ovek - pou~ava nas o. Justin Popovi}.

U bra~nom su`ivotu, simbiozi,

~ovek i `ena se vezuju i sjediwuju
jedno sa drugim kroz svete vrline.
Upravo jevan|elski `ivot (a i samo
jevan|eqe) sastoji se iz svetih vrlina u kojima i le`i sva sila bogopodobnog `ivota jo{ i ovde na zemqi.
Osvrnimo se na sastavni deo svakog
istinski hri{}anskog, jevan|elskog
i bogougodnog braka.
Od po~etka Bog ima posebnu brigu o tom savezu (braku) (Sv. Jovan
Zlatoust). Dakle, iz qubavi Bo`je i
izvire ovo starawe i briga o braku.

Brak, zapravo, bra~na qubav je najja~a i ona je sna`ni tip qubavi. Kao
te`wa, ona ima takvu silu koja ne popu{ta nikada. Jer, ni{ta tako ne
ulep{ava dvoje supru`nika koliko
qubav izme|u samih sebe. Naime, qubav koja je po~ela na ~astan na~in, u
braku, ostaje stalno kao qubav prema
du{evnoj misli. Jer, nebo~e`wivi i
bogo~e`wivi supru`nici - mu` i `ena kroz zemaqsko hitaju nebeskom i
kroz qudsko Bo`jem (o. Justin Popovi}); od nesavr{enog - Savr{enom, od
stvorenog - Nestvorenom. Kako? najpre pogru`avawem ~oveka u `enu sa
svojom biti i `ene u ~oveka svojom biti, ostvaruju}i tako jedno, istinsko
zajedni~arstvo da kona~no supru`nici uzrastu u meru rasta puno}e (visine) Hristove (Kol 2,9; Ef 4,13). Jer
~ovek je bi}e koje treba da se izgradi da se uve`ba u vrlini sa bra~nim drugom, ostvaruju}i pritom zajednicu
kroz Crkvu sa wenom glavom Gospodom Isusom Hristom. najdubqa karakteristika ~oveka je ~e`wa za zajednicom i qubavqu u zajednici. Promi{qaju}i o tome, Bog i ustanovqava
brak kao jedan od putova ~oveka ka Bogu u zajednici sa svojom `enom - dakle,
zajednica mu`a i `ene i ulazak u Carstvo Bo`je. Ka`em, u zajednici, jer
tako se i izgra|uje li~nost - zajednicom. Ovo sjediwewe (zajednica mu`a i
`ene u braku) svoje osnove zasniva na
prirodnom afinitetu li~nosti, i na
pozivu ka ispuwewu Bo`je zapovesti:
ra|ajte se i mno`ite se i napunite
zemqu (1 Mojs 1,28).
Monogamijska priroda braka podrazumeva neodvojivo telesno i du{evno jedinstvo dve li~nosti. Dakle, brak odra`ava zajednicu izme|u
Hrista (@eniha) i Crkve (neveste)
i izme|u Jehove i Izraiqa i kao takav mo`e biti samo jedan ve~ni sa-

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

vez koji ne razre{ava ni sama smrt;

naprotiv, sa ve~nim savezom ulazi se
u ve~ni `ivot (Najupadqivija razlika izme|u vizantijske (isto~ne) i
latinske (zapadne) teologije braka
je u tome da pravoslavni Istok nepokolebqivo nagla{ava da je hri{}anski brak jedan i da je bra~na veza ve~na - Jovan Majendorf).
Brak kao tajna podrazumeva izliv
Bo`je blagodati, ali da bi ova blagodat bila delotvorna, potrebno je
qudsko sadejstvo (sinergija). Tako
da, kada ~ovek shvati da sam po sebi
predstavqa jedan dar Bo`ji, taj dar
mo`e pru`iti Bogu. Tvoje od tvojih
prinosimo Ti ka`e se u Sv. liturgiji. A u tu svoju `rtvu on (~ovek) unosi
i svoje voqeno bi}e i u rascvetavawu
svoje radosti vra}a ga Bogu (Biblijsko shvatawe braka - Pravoslavni
misionar). Dakle, tek na visini novog ~oveka mo`e se razumeti qubav,
kao jedan od glavnih sastavnih delova
braka, i prodreti u wenu tajnu.
Ugledom na Bogo~ove~ansko Telo
- Crkvu, gde sve potrebno dolazi od
Hrista kao wene Glave, tako treba
da bude i u braku i u porodici koja je
crkva u malome. Ona je du`na (crkva
u malom) da se Hristu pokorava u
svemu, da se tako usavr{ava i raste
rastom Bo`jim... u meru rasta puno}e Hristove (Ef 4,13). Pokoravaju}i se tako i qubav u braku biva rukovode}a. [tavi{e, odlika takve qubavi je `rtvenost; a takva qubav je
osnov hri{}anskoga braka jer se iz
qubavi `rtvujemo za o~uvawe te zajednice. Jer, ka`e i ap. Pavle: tako
su du`ni mu`evi da vole svoje `ene
kao svoja tela; jer koji voli svoju `enu samoga sebe voli... tajna je ovo velika (Ef 5,28 i 32).
Tako|e, ugledaju}i se na Hrista i
Crkvu, ~ovek - mu` mora da se brine o

`eni isto kao i Gospod Hristos o

Crkvi. ^ovek se spasava `enom, kao
telom svojim o kome bo`anski svestrano brine, a `ena mu`em kao glavom svojom koju slu{a u svemu (Mitrop. Nikolaj, Tuma~. posl. Efes.)
No, postoji i drugi put ka Slad~aj{em Gospodu na{em Hristu. To je
devi~anstvo, odnosno mona{tvo, tako da i brak i bezbra~je imaju svoje
razli~ite oblike slu`be i slu`ewa
Bogu. Dok brak ima starawe mu`a
(glave porodice) o maloj crkvi - porodici i o zajednici porodice kroz
qubav, dotle bezbra~ni `ivot (dakle bezbra~nost) radi Gospoda pru`a ~oveku potencijal da sve svoje duhovne sile i mo}i posveti i upravi
ka Bogu i slu`ewu Bogu. ^ovek, bilo
o`ewen, bilo neo`ewen; `ena, bilo
udata ili ne - imaju isti ciq: da u
svetosti `ive sveto i bogougodno u
Bogu Gospodu. Naravno, na ~oveku
ostaje ono {to on u sebi ose}a - da li
mo`e spasewe ostvariti kao
bra~nik ili bezbra~nik. Put bezbra~nosti i devstvenosti svakako je
boqi i sigurniji put na kom su blagodatne sile dosta obilnije i koje se
po meri uzdr`awa neprestano daju i
dodaju.
Dakle, qubav je otkrivawe tajne
unutra{weg privla~ewa mu{karca
i `ene ka neslivenom sjediwewu u
jedno bogoliko bi}e sa dve ipostasi
- li~nosti, kako ka`e Sv. Jovan Zlatoust, dok je u devi~anstvu dosta vi{e omogu}eno: da se ~ovek ili `ena
direktno usredsrede na osnovu povratka u pradedovsko stawe odnosno
precizno duhovno usredsre|ewe na
bogougodni~kom `ivotu i naposletku dostignu}e Carstva Bo`jeg - spasewe.
Aleksandar Kova~evi}
razr. Bogoslovije u Srbiwu

O RODOSLOVU
ISUSA HRISTA
Kad ~ovek ~uje dana{we sveto
Evan|eqe, mora mu se iz du{e oteti
usklik divqewa, kao nekad apostolu
Pavlu, pred mudrosti Bo`jom, kako
Bog priprema i sprovodi delo na{ega spasewa (v. Rm 11,33-36). Duh Sveti, koji je nadahwivao apostole i
podsticao ih na pisawe Evan|eqa,
kao sveznaju}i Bog, znao je {ta }e
sve qudi govoriti o Hristu, pa je
unapred hteo da obesna`i wihova
pogre{na i zlonamerna shvatawa.
[ta su qudi mislili o Hristu? U
pro{losti bilo je mnogo pogre{nih
i zlonamernih shvatawa i u~ewa o
Hristu Spasitequ. Radi wih su sazivani mnogi crkveni sabori. Ali,
istina koju Crkva, kao stub i tvr|ava istine (1 Tim 3,15), ~uva i ispoveda, nadvladala je sve la`i i izopa~ewa. Ovom prilikom da spomenemo samo dva takva pogre{na u~ewa.
Jedni su, naime, u~ili da Isus Hristos nije bio pravi ~ovek nego neko
privi|ewe u qudskom telu (evioniti), a drugi da on uop{te nije postojao kao istorijska li~nost (moderni
kriti~ari).
[ta nam Evan|eqe govori o Hristu? Sveti evan|elist Matej, koji je
tri i po godine proveo pored Hrista
i bio svedok Wegovog `ivota, u~ewa
i delawa, u po~etku svoga Evan|eqa
govori o telesnom poreklu Hristovom, po~ev{i od Avraama, praoca jevrejskog naroda, i cara Davida, iz
~ijeg }e se potomstva, po obe}awu
Bo`jem (2 Sam 7,12-16), roditi Mesija. On navodi poimence ~etrdeset
rodona~elnika kolena od Avraama
pa do pravednog Josifa, mu`a Marije, iz koje se rodio Isus, prozvani

45

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Hristos. Posle ovoga evan|elist

navodi da je za~e}e Isusovo bilo
natprirodnim putem, od Duha Svetoga, kako je na stotine godina ranije
prorekao veliki prorok Isaija:
Eto, devojka }e zatrudneti, i rodi}e sina, i nadenu}e mu ime Emanuil,
{to }e re}i: s nama Bog ili Bogo~ovek (Isa 7,14).
Ovaplo}ewe Sina Bo`jeg - velika
tajna. Razum qudski ne mo`e da shvati natprirodni na~in ovaplo}ewa i
ro|ewa Sina Bo`jeg. To je velika
tajna vere ( ~lan simbola vere).
Ne upu{taju}i se u sam na~in kako je
Sin Bo`ji uzeo na Sebe telo ~oveka,
jer je to samo Bogu poznato, Sveti
oci, prosve}eni Duhom Svetim, ukazivali su samo na razloge takvog
Bo`jeg postupawa. Tako sveti Irinej Lionski obja{wava: Hristos je
sjedinio ~oveka sa Bogom. Jer ako ne
bi ~ovek pobedio vraga qudskog,
vrag ne bi bio zakonski pobe|en. I
opet, ako Bog ne bi darovao spasewe,
ne bismo ga sigurno imali. I ako se
~ovek ne bi sjedinio sa Bogom, ne bi
mogao biti u~esnik netruqewa. Jer
Posredniku izme|u Boga i qudi bilo je potrebno da kroz svoje srodstvo
i sa jednim i sa drugim oboje u zajednici i saglasnosti i da ~oveka predstavi Bogu, a Boga otkrije qudima.
Jer na koji bismo na~in mi mogli biti usinovqeni Bogu, ako opet ne bismo od Wega zadobili sjediwewe sa
Wim kroz Sina, ako Re~ Wegova ne
bi postala telom i ne bi se sjedinila s nama? Re~ Bo`ja postala je ~ovekom i Sin Bo`ji - Sinom ~ove~ijim, da bi ~ovek, sjediniv{i se sa Sinom Bo`jim i dobiv{i usinovqewe,
postao sinom Bo`jim. Jer mi nikako
ne bismo mogli dobiti netrule`nost i besmrtnost, ako ne bismo
bili sjediweni sa netrule`no{}u i

46

besmrtno{}u... Sin Bo`ji u~inio se

~ovekom zato, da bi pobe|eni pobedio. Svemogu}i je mogao da istrgne
~oveka ispod vlasti mu~iteqa (Satane) svemogu}om svojom vla{}u i
silom. Ali bi tada mu~iteq imao
razlog da se `ali kako je pobedio ~oveka, ali je pretrpeo nasiqe od Boga. Zato se milosrdni i ~ovekoqubivi Bog, koji je hteo da palog ~oveka
poka`e pobediocem, u~inio ~ovekom, da bi vaspostavio sli~no
sli~nim, to jest da bi ~ovek pobedio svoga pobedioca, Satanu.

Poklonimo se velikoj tajni i tolikoj qubavi Bo`joj prema nama. Verom, pokajawem i qubavqu o~istimo
srce svoje od svake grehovne ne~istote i na taj na~in ga pripremimo
za stan qubqenog Gospoda, koji silazi k nama na Zemqu, da bi nas uzeo na
nebo.

SLOVO O SEKTAMA
I OKULTIZMU
Iza}i }e mnogi la`ni prorci i
prevari}e mnoge (Mt 24,11). Ovim
re~ima je Gospod Isus Hristos najavio pojavu la`nih u~iteqa, koji }e
se predstaviti kao Bo`ji izaslanici i mnoge lakoverne prevariti i
odvojiti od spasewa.
Tako se polovinom devetnaestog
veka u Americi pojavio pokret pristalica skorog drugog Hristovog dolaska (Adventizam). Vo|a pokreta je
bio Viqem Miler koji je izra~unao
da }e Hristos do}i do 1. oktobra
1874. godine. Prodav{i imawa pristalice pokreta u belim haqinama
iza|o{e u susret Gospodu. Hristos
nije do{ao jer je rekao da danu i ~asu tome ne zna niko osim Oca
(Mt 24,36). Mnogi su razo~arani napustili pokret, ali je ^arls Teze
Rasel okupio nove pristalice pokreta. On je 1879. god. osnovao klub
Ozbiqnih istra`iva~a Biblije,
ubediv{i prstalice da se 1874. god.
Hristos zacario s desne strane Boga, {to je suprotno napisanom u Svetom Pismu ili Bibliji (Kol 3,1).
Tako je Hristos ponovo o~ekivan posle 40 godina tj. 1914. godine, ali ni
tada nije do{ao. Rasel je davao nova
obja{wewa Hristovog dolaska.
Adventisti~ki pokret se raslojio na vi{e samostalnih zajednica,
~ije se u~ewe bitno ne razlikuje.
Najpoznatije adventisti~ke zajednice su: Jehovini svedoci i Adventisti sedmog dana (Subotari).
Rasel je 1931. godine na skup{tini u Bruklinu (Wujork) pokretu dao
novi naziv - Jehovini svedoci (jahve
- ja sam onaj koji jeste). Iz zna~ewa
re~i Jahve, znamo da jedino On - Bog
postoji i kao takvom Mu nije potrebno ime. Druga bo`anstva su delo
ruku qudskih i wegove potrebe za
Bogom. Adventisti proizvoqno prevode i tuma~e Sveto Pismo. Svojim

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

~lanovima dozvoqavaju ~itawe samo

onih stihova Svetog Pisma koji su
upotrebqeni u wihovim ~asopisima. Uglavnom su to stihovi iz Starog Zaveta.
Suprotno re~ima Svetog Pisma (Jn
10,30 i 38; Kol 2,9; 1 Tim 3,16 itd.)
odabcuju Hrista kao sina Bo`jega; odbacuju po{tovawe krsta suprotno
(Mt 27,32; 1 Kor 1,17-18; Gal 6,14 ...),
obacuju praksu kr{tewa dece, zabrawuju transfuziju krvi, transplataciju organa (bubrega i dr.), bra~nu zajednicu sa licem koje nije u istini,
upotrebu svega {to je vezano za crkvu
... Od svojih pristalica sakupqaju
desetak, tj. 10% od svih prihoda, pa
su tako finansijski veoma mo}ni.
Prema viziji umobolne Helene Vajt,
subotu priznaju za dan odmora.
Adventisti su u po~etku pripovedali da je broj onih koji }e se spastiograni~en na 144.000 du{a, ali su tada izmislili replije u koje ulaze
oni koji upoznaju istinu. Naravno, samo je istina ono {to zajednica
dr`i za istinu. Tako na svojim skupovima obu~avaju svoje ~lanove kako
da pristupe neobra}enima i obrate ih u istinu. Nekoliko nau~enih
stihova treba kod slu{aoca da napravi sliku Bo`jega otkrovewa koje
se ponovo javilo qudima, od kojih ga
je vavilonska bludnica - Crkva,
krila vekovima.
^lanovi adventisti~kih i drugih
sli~nih zajednica pred Upravom daju sliku svoje aktivnosti u proteklom periodu, tako da ih to tera na
ve}u aktivnost u pridobijawu novih
pristalica. Besplatno dele svoje
bro{ure i ~asopise (iste su platili
~lanovi zajednice).
Adventizam je pokret nastao izdvajawem iz sabornog jedinstva Hristove Crkve, {to je posledica u~ewa
da je svim qudima dozvoqeno da tuma~e Sveto Pismo kako to sami `ele (la`no u~ewe, jeres, raskol, sekta{tvo). No, na na{im prostorima
deluju ogranci drugih religija, pokreta ili sekti ~ije je delovawe

prikriveno, ali je veoma ~esto, osim

za du{u, pogubno i za telo.
Okultizam podrazumeva skrivene
ili tajne nauke: Hermetizam (o prirodi), Kabala (npr. o duhovima), nauka o ~udima, Korespodencija - na jednoj, a na drugoj strani psihospiritualne i predskaziva~ke discipline:
alhemija, astrologija, magija, mantika (predskazawe) i okultna medicina. Postoje dve osnovne kategorije
okultizma: meki (soft-cor) i tvrdi (hard-cor). Meki okultizam je, u osnovi, pomodna obnova paganizma kroz
obo`avawe prirode, istra`ivawe
mo}i du{e, vra~awe, magiju i dr.

Tvrdi okultizam je svesno slavqewe satane, jer se veruje da je Bog

tiranin svemira i qudskog roda. Satana je simbol slobode, jer se prvi
pobunio protiv Boga. Zbog toga treba odstraniti hri{}anstvo, a uspostaviti carstvo satane. O.T.O. Red
isto~nih templara (satanisti) je
osnovao Alister Krouli, koji je
1909. god. stajao u iscrtanim znako-

vima kruga i trougla i molio Satanu

da ga primi u svoju slu`bu. Jedan ili
oba ova znaka nose mladi}i {irom
sveta dok slu{aju rok muziku koja od
wih tra`i pokornost Satani, a ona
se pokazuje kroz ~iwewe zla. Tokom
svojih seansi prinoje Satani na `rtvu najboqe me|u sobom, jer isti nisu bili iskreni Satanini sledbenici.
Istina je da je delovawe satanista najve}a nesre}a ~ove~anstva, ali
ni delovawe drugih okultnih dru{tava (masonstvo, magija - Zlatna
kora, {kola joge ...) ne}e dati boqe
rezultate po nas, jer im je ciq skoro
isti, ali je skriven prihvatqivom
maskom.
Spasiteqeva poruka: ^uvajte se
la`nih proroka, koji dolaze u odelu
ov~ijem, a unutra su vuci grabqivi
(Mt 7,15) opomiwe i nas pravoslavne
Srbe da za svoje putovo|e ne uzimamo
Milera, Rasela, Kroulija i dr. kada
se samo imenom Isusa Hrista mogu}e
spasti (Dap 4,12). Istina i spasewe
se nalaze u Hristovoj Crkvi, jer je
ona tvr|ava istine (Mt 16,18). Sada,
kada je Hristos na{ put, istina i
`ivot, sledimo Ga sa na{im uzorima
i na{im molitvenicima pred prestolom Bo`jim, a On }e nas nagraditi ve~nim Carstvom Nebeskim, koje
je pripremqeno svima koji veruju u
Wega (Jn 3,16; 1 Tim 2,4). Dobrim delima se spremimo za drugi Hristov
dolazak u slavi, jer la`ni proroci i
obmane ovoga sveta nude la`na spasewa. Spasewe je mogu}e samo ako se
`ivi po Bo`jim zakonima blagodatnih darova koje dobijamo u sv. tajnama. Neiskrivqena re~ Bo`ja i blagodatna sredstva se nalaze u Hristovoj Crkvi, koju je stekao svojom krvqu (Dap 20,28), kojoj je On glava, a
mi telo (Kol 1,18-24; Ef 1,22-23;
5,30-32).
Nema drugog imena kojim bi se mogli spasti osim imena Gospoda i Spasa Isusa Hrista, niti drugog znaka
kojim bi se mogli hvaliti osim Wegovog krsta (Dap 4,12; Gal 6,14).

47

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

O OPRA[TAWU
Grehovi su ~ove~iji prema Bogu neizmerni, pa ipak, ~im se ~ovek iskreno pokaje, po bezgrani~noj milosti Bo`joj, bivaju
opro{teni. Potrebno je pak, da i sam pokajani poka`e dela pokajawa svoga, a to je me|u ostalim, opra{tawe grehova koji su mu
drugi qudi na~inili, koji su, kako smo videli, neznatni u odnosu na grehove prema
Bogu. Nemilosrdni sluga nije imao samilosti i nije oprostio svome du`niku.
Kako se mi pona{amo?
Ako nam neko u~ini dobro, jo{ se ponekad i desi da mu dobrim vratimo. U~ini li nam neko zlo, me|utim, tada mu po
starozavetnom Oko za oko, zub za zub,
uzvra}amo, ako ve} nismo u stawu da mu
ve}im zlom vratimo. Zavirimo samo u sudove. Svakoga dana, iz godine u godinu,
otkako je ove civilizacije, od jutra do
mraka tamo se pretresaju dela uvreda,
kleveta, nepla}enih dugova, dela iz svih
slu~ajeva kada brat nije mogao da oprosti svome bratu. Ve}ina od svih tih dela
su zapravo najsitnije {tete i uvrede.
Procesi se vode godinama, na advokate i
sudovawa se tro{i novac, koji vi{estruko prema{uje nanesenu {tetu. Posledica svega je da raste mr`wa, ne samo
me|u wima, nego i me|u wihovim prijateqima, porodicama, a sa wom je ~esto
zara`eno i wihovo potomstvo.
Istovremeno, mnogi od nas i svakodnevno, ~itamo molitvu, O~e na{, i u toj molitvi: ... oprosti nam grehe na{e, kao {to
i mi opra{tamo du`nicima na{im..., pokazuju}i tako svoje licemerje, a zaboravqaju}i da Boga ne mo`emo prevariti.
Jedan takav vaspitni primer imamo u
`ivotopisu Svetog Jovana Milostivog,
aleksandrijskog patrijarha. U Aleksandriji `ivqa{e neki bogati velmo`a.
Velmo`a je imao jednog velikog neprija-

48

teqa. Sveti Jovan Milostivi je nekoliko

puta molio velmo`u da se sa neprijateqem izmiri i da mu oprosti. Ovaj nije
hteo ni da ~uje. Sveti Jovan Milostivi ga
pozove u pridvornu kapelu na Svetu liturgiju. On je do{ao. U hramu ne be{e drugih vernika. Patrijarh je slu`io. Pevao
je jedan pojac. Velmo`a je pri{ao da mu
pomogne. Kada je do{lo vreme da se peva
O~e na{, Sveti Jovan Milostivi je sam
po~eo da peva. Pratili su ga i pojac i velmo`a. Kada su otpevali re~i: hleb na{
nasu{ni daj nam danas, Patrijarh je namerno u}utao; u}utao je i pojac. Velmo`a
je sam nastavio: I oprosti nam dugove na{e kao {to i mi opra{tamo du`nicima
svojim. Ovde se Patrijarh okrenuo prema
nepomirqivom velmo`i i rekao mu:
- Vidi{ li, sine moj, u kakvom stra{nom ~asu i {ta ti govori{ Bogu: oprosti mi, kao {to i ja opra{tam... Da li govori{ istinu? Da li opra{ta{? Re~i su
toliko porazile velmo`u, da je pao na
kolena i kroz suze rekao:
- Sveti vladiko, sve {to mi zapoveda{ u~ini}u. Samo da mi Bog oprosti.
I nama je to jedini izlaz. Pohitajmo
da odmah oprostimo sve uvrede, neprijatnosti i grehe, koje su nam pri~inili
bli`wi i daqni. Mi ne znamo u kojem ~asu }e nas smrt pohoditi. Znamo, me|utim,
da iza groba nema milosti i opro{taja
onima koji sami nisu pokazali milost
prema drugima. Ako se pona{amo kao nemilosrdi sluga i nas }e Bog kazniti
ve~nim mukama. Da zavr{im re~ima svetog apostola: Ne varajte se, Bog se ne da
obmawivati; jer {to ~ovjek posije, ono
}e i po`weti. (Gal 6,7).

U Sarajevu, oktobra 1999. g.

Pripremio Nemawa Dra`i}, student
Duhovne akademije u Srbiwu

SILA BO@JA
Nau~iv{i nas molitvi O~e na{,
Gospod na{ Isus Hristos zapovedio nam
je da je zavr{imo re~ima: Jer je Tvoje
carstvo i sila i slava u vekove (Mt
6,13). Isus Hristos je Doma}in Svoga
Carstva Nebeskog i On je Izvor sile i
Svoje ve~ne slave.
Ali Hristos nije odneo tu silu sa sobom. Uznesav{i se na nebo, On ju je ostavio svetim apostolima, episkopima i sve{tenicima. On je razdaje kroz svete tajne
kr{tewa, pri~e{}a i druge, kroz bezbrojne redove svetiteqa i ugodnika Bo`jih,
kada im se mi obra}amo s verom i molitvom, i kroz an|ela ~uvara, kojeg je svaki
od nas dobio u svetoj tajni kr{tewa.
Isto tako sila Bo`ja pokazuje se i u
`ivotu svakog pojedinca. Nemogu}e je
nabrojati sve primere. Nave{}emo samo
jedan slu~aj:
Danas je obi~aj, kada se neko razboli,
da potra`i pomo} kod lekara specijalista. Ako oni dignu ruke, smatra se da je
slu~aj beznade`an i tako se obi~no ~eka
smrt. Tako je u svetu u kome se ne misli
na Boga i silu Bo`ju. Gde je vera jaka, tamo se ne gubi nada, ve} se tra`i siguran
oslonac u pomo}i Bo`joj. Mnogo puta
iskrena vera bivala je nagra|ena ~udesnim isceqewem, kao {to je ovo koje }emo sada spomenuti.
Neki starac bio je {logiran du`e
vremana i na samrti. Jedne ve~eri, kada
je bolest krenula na gore, lekar je rekao
wegovoj porodici:
- Pazite na staroga. On }e ve~eras,
ili no}as umreti!
Upla{ena `ena u{la je u wegovu sobu
i prihvatila ga za ruku. Puls se jedva
ose}ao i bivao je sve slabiji, dok su mu
o~i bile zatvorene. Ruke nije mogao da
pokrene. Bio je bez glasa. Tada wegova

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
pobo`na `ena skide sa zida ikonu Vaskrsewa Hristovog i prinese je wegovim
usnama. On otvori o~i i poku{a da se
prekrsti pred ikonom, ali ne uspe. Da bi
mu pomogla, `ena mu podi`e desnu ruku.
Ona je ostala i daqe kraj wega, mole}i
se tiho za wegovo ozdravqewe. Kada je
otkucala pono}, ona izi|e iz sobe. Bolesnik je zaspao snom pravednika.
Sutradan, sa zebwom u srcu, uku}ani
su se iskupili pred vratima i oslu{kivali. Stari se naka{qao. Obradovani,
oni u|o{e u sobu i zateko{e ga kako sedi
u posteqi. Zaprepa{}ewe i radost ogledali su se u wihovim o~ima.
- Ja ne ose}am bol. Meni je sasvim dobro, - re~e starac.
Tog dana lekar nije prekora~io prag
wihove ku}e, ra~unaju}i sasvim sigurno
da }e wegova pomo} biti izli{na. I zaista, wegova intervencija nije bila potrebna, jer je bolesniku bila ukazana pomo} od gore, od Najve}eg Lekara du{a i
tela na{ih, od Boga `ivog i svemogu}eg.
Sila Bo`ja si{la je s neba na bolesnika
i iscelila ga, pokazav{i jo{ jednom da
ona postoji. Ako je zai{temo sa jakom
verom i mi }emo je dobiti. Mo}i }emo i
gore da preme{tamo, gore zla i te{ko}a,
kao {to je ova koju smo ispri~ali.
Kada mu je toga dana u posetu do{ao sve{tenik, starac je bio raspolo`en i vedar:
- Jo{ malo, pa }u u {etwu, - govorio je
on. - Oduzetosti je nestalo. Vidite kako
pokre}em ruke i noge i ~itavo telo. Treba jo{ samo malo da prikupim snage, i
eto me u crkvi.
O tome doga|aju dugo se pri~alo u okolini. Mi ga spomiwemo da bismo se pou~ili. To isto mogli bismo da do`ivimo
i svi mi. Potrebno je samo da iskreno verujemo, da qubimo i nadamo se u Boga. Za
Boga nema prepreka. Sila Bo`ja sve mo`e da postigne.

o. Uro{ Jovankin

PRIKAZ KWIGE

Jeromonah i krstata jela

Ja sam kao mlad stalno i{ao za Nikolajem. Gde god se pojavi da dr`i govor, ja
bih i{ao da ga slu{am. U Mona{koj
{koli u Rakovici, kao jero|akon, gde me
je rukopolo`io upravnik, ruski vladika
Mitrofan, po`eleh da me vladika Nikolaj rukopolo`i u ~in sve{tenika jeromonaha. Ali je to bilo nemogu}e. Vladika Nikolaj je bio ohridski vladika, a
u mojoj eparhiji vladika je bio Jefrem
(Bojovi}). A ja sam `eleo da imam uspomenu na vladiku Nikolaja. Na saboru, u
Karlovcima, vladika Nikolaj zamoli
vladiku Jefrema da dozvoli da se ja rukopolo`im u Sremskim Karlovcima.
Vladika Jefrem po{aqe meni depe{u na
manastir, da hitno do|em u Karlovce.
Depe{a je preko op{tine kasno stigla
pa sam ja zakasnio na slu`bu. Javim se
vladici Jefremu.
- ^ekaj tu - ka`e.

Kad, evo ide vladika Nikolaj. Vladika Jefrem ka`e:

- Wegova Svetost je dozvolio da ga vi
rukopolo`ite gde ho}ete u Beogradu. I
da izaberete crkvu koju vi ho}ete.
Vladika Nikolaj je izabrao Voznesensku crkvu. Ja odem kod vladike Nikolaja da mu pomognem oko stvari, a on ka`e:
- Eto vidi{. Ja sam po{ao u Ohrid, a
Bog ka`e da ne putujem nedeqom. Slutim, ovo je promisao Bo`ja, da danas slu`im, i tebe rukopolo`im.
Ja ga otpratim u Patrijar{iju, u wegovu sobu, a on mi ka`e:
- Idi kod brata Lazara, no}i, i do|i u
osam sati u Patrijar{iju.
Ujutru uzmem taksi, sednemo nas dvojica, i pravo pred Voznesensku crkvu.
Silan narod nas je do~ekao. Ja pravim
red da pro|e vladika, ali te{ko. Da ste
me tada videli tamo. [teta {to nije bilo ovih aparata i kamera pa da se podsetimo. Posle rukopolo`ewa, vladika
Nikolaj je odr`ao govor. Po{to je bila
Krstopoklona nedeqa, govorio je o krstu. Ja sam upamtio ovo:
- U Makedoniji postoji jedno poqe koje se i danas zove Krstovo poqe. Tu je bila krvava ali ravna borba Srba i Turaka, tako da nije pre`iveo ni jedan Srbin
i ni jedan Tur~in. Narod je bio o~ajan.
Ne zna se ko je pobedio, da li krst ili
nekrst. Posle kratkog vremena na tom
poqu, u toj crkvi, iznikla je krstata jela. Narod je bio odu{evqen, radostan.
Krst je pobedio!
Vladika Nikolaj je meni dao naforu
da delim Beogra|anima koji su mi sa obe
ruke ~estitali rukopolo`ewe. A sam
vladika je davao deci. Mili Bo`e moj, jedini, kakva lepota!

49

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

Vitomir Papowak

Milomir Papowak

ro|. 1950 - 1968

ro|. 1953 - 1961

Predrag (Slobodana) Guwak

Boris (Sava) ]osovi}

ro|. Papowak

ro|. 1963 - 1998

PRILO@NICI DABRA
Iz [tutgarta:

ro|. 1959 u Brezi

pog. 16.06.1995., ^ekr~i}i

Mileva Stani}

1. Zora Jagodi}
2. Jagoda Simovi}
3. Olga ]irovi}
4. Sla|a Langovi}
5. Zorica Miqevi}
6. Qubica Mikavica

10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM

7. Mila Jovanovi} 10 DM
8. Vidoje [quka
10 DM
9. Veqko [quka
10 DM
10. Milka Trifkovi} 10 DM
11. Vesna Motika
10 DM
12. Nada Tu~ev
10 DM
13. Pero Tu~ev
10 DM

^edomir i Borika Papowak iz Rudog, za pokoj

du{a svoje djece Milomira, Vitomira i Mileve
Slobodan Guwak, Pale
za pokoj du{e sina Predraga
Porodica Vuji}, Srpsko Sarajevo
Dejan i Ivan Toti}, Dobrunska Rijeka
Jelica i Savo ]osovi}, Bjeqina
za pokoj du{e sina Borisa

100 KM

ro|. 1975 - 1998.

Tu`ni su dani bez tebe al se
Bogom tje{im, Wemu }u se
moliti, jer On me ~uje, da tvoja
du{a radost zadobije.

50

Na naslovnoj strani: Hram Svetih Apostola

Petra i Pavla u Kakwu, nakon obnove 1998.

20 KM
90 KM
20 KM
20 KM

Broj 17

MOLITVA
GOSPODU HRISTU

O~e An|ela i Spasitequ qudi,

Gospode Isuse Hriste Bo`e na{,
probudi nas da bi Te ~uli, kada
zvezde zvone Tvoje ime. Ti nisi jedan, jer da si to bio bi ograni~en.
Ti nisi mnogi, jer da si to znao bi
se Tvoj broj. Ti si van broja, a svi
brojevi su sme{teni u Tebi. Ti se
ne da{ smestiti ni u jedan broj.
^ovek je jedan me|u mnogima i mora da broji i da se broji. On je ta~ka
usred ta~aka. Ti, Gospode, ne spada{ u na{u matematiku. Ti li~i{
na broj, no nisi broj. Ti nisi vreme,
jer da si pro{ao bi. Ti svojom prostotom okre}e{ to~ak vremena i
nasla|uje{ se bojama vremena. Vreme je u Tebi, ali ne dohvata Tebe.
Ti si van vremena kao i van broja.
Ti si kru`ewe oko broja i vremena,
- mo}ni Okean oko ostrva od pene.
Ti si prisustvo, o najbli`i i najudaqeniji. Mi te o~ima na{im ne
vidimo, niti ~ujemo, niti miri{emo - no ipak ose}amo Tvoje prisustvo. Mi ose}amo Tvoje prisustvo -

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

u nama je jedno ~ulo harmonija - {to

ose}a Tvoje prisustvo.
Ti si vanimeni, vanvremeni,
vanbrojni. Ime je Tvoje neiskazano.
Sve na{e re~i o Tebi nisu ni po~etno slovo Tvog imena. ]utawe u
Tvom prisustvu bli`e je istini
Tvog Imena, no ma koja re~.
Qudski dokazi vapiju za dokazima. Qudska pitawa pretrpana su
odgovorima, a qudsko qubopitstvo
sve `ednije putuje po bezvodnoj pustiwi. Ako Ti nisi dokaz svim dokazima, onda su svi dokazi pitawa.
Zato ni jedno pitawe nije puno pitawe dok ne kucne na Tvoja vrata.
Mi Ti se molimo, sa trepetom du{e svoje, Izvore mira i dobre voqe me|u qudima, pribli`i nas k
Sebi. Ne najmawe koliko mo`e{ shodno grehovima na{im - no najvi{e koliko mo`e{ - shodno dobroti
Tvojoj. Na{a civilizacija, na{a
najgordija re~, nije ni{ta drugo no
pro{wa hleba i Tebe, hlebodav~e!
Na{a civilizacija kopa mnoge bunare u pustiwi da bi napojila `edne. No ako Ti ne si|e{ u te bunare i
bunari }e biti `edni, a kamoli mi
koji stojimo oko tih bunara sa preplanulim ustima od `e|i.
Molimo Ti se, svi mi, bra}a Tvoja po ro|enosti, da nam podari{
mir Bo`ji, da nam oplemeni{ srca,
kako bi i mi sa Tvojim svetim an|elima mogli zapevati: Slava na visini Bogu, a na zemqi mir me|u qudima dobra voqa.
Amin.
E. Nikolaj

SVETOSAVSKA
POSLANICA

NIKOLAJ
PO MILOSTI BO@JOJ, SVEMU
SVE[TENSTVU, MONA[TVU I
BOGOQUBIVOJ PASTVI NA[OJ,
BLAGODAT, MILOST I MIR VAM
OD BOGA I SVETOGA SAVE SRPSKOG, SA SVERADOSNIM POZDRAVOM NEKA VAM JE SVIMA
BOGOM BLAGOSLOVENA OVA NA[A ZAJEDNI^KA KRSNA SLAVA
SVETI SAVA
Mnogi sveti qudi svojim `ivotom, verom i qubavqu prema Bogu i
bli`wima svedo~ili su o ve~nim
Bo`jim vrednostima na zemqi. Takvih qudi bilo je i u rodu Srpskom.
To su svetiteqi Srpski, a majka na{a Crkva Srpska, privodila ih je
isto onako kao {to je duhovnik iz
Rusika priveo Svetog Savu na mona{ewe.
Taj mladi} iz loze Nemawi}a,
jo{ u roditeqskom domu zapalio je
svetlost qubavi prema mona{tvu i
rodu Srpskom u srcu svome. Nije to
bilo slu~ajno niti po nekom planu
oca mu Nemawe, majke ili bra}e.
Bio je to promisao Bo`ji da preko
tog mladi}a, kao nekada preko trojice mladi}a u za`arenoj pe}i, koje
An|eo Bo`ji oro{ava{e rosom blagodati Bo`je i proslave ime Bo`je.
Tako je Bog oro{avao Svetog Save i
du{u, i srce i telo za neke uzvi{enije planove sa Srpskim narodom.
Setimo se samo te svete porodice Nemawi}a, kako su i koliko su
revnovali za Jevan|eqe Bo`je. Bila je to srpska ku}a, koja je gorela
ogwem qubavi prema Bogu i narodu
svome. Ali ne samo to, ona je gorela
qubavqu i prema drugim narodima,
naro~ito kom{ijama. Nisu to bila
vremena kao ova danas, kada niko
nikoga ne voli i raduje se {to je
kom{iji gore nego wemu. Ne zna jadnik, da je to ba{ wegova najve}a ne-

voqa, dovode}i sebe u opasnost i

da je pred Bogom mali po dobru. Ne
zna da nema onaj aspekt koji izgra|uje, stvara i umno`ava me|usobnu
qubav i sve objediwuje jedino dobrim delima.
Ovo je na{e vreme mnoge u crno
zavilo, suzu mnogu prolilo i mr`wu mnogu izlilo prema svima i
svakome. A onaj ko to ~ini, ne ~ini
samo drugome nego i sebi samom. Re~eno je davno jo{ u Starom Zavetu:
Kako je lepo i krasno kada bra}a
`ive zajedno. To zajedni{tvo, ta
sabornost, to me|usobno s qubavqu razmewivawe misli je velika
stvar. Donositi korisne zakqu~ke,
jeste ono {to je Bog rekao: Gde su
dvoje ili troje skupqeni u ime moje, onde sam i Ja me|u wima. [ta
ima lep{e od toga? [ta zna~ajnije
i po qude korisnije nego kada je
Bog sa nama i kada je On presedateq svakog dogovora i u~esnik blagoda}u Svojom u svakom re{avawu
problema `ivota.
Sveti Sava svojim `ivotom, umno{}u i delima, visoko se uzdizao
iznad svih na{ih qudskih individualnosti i li~nih interesa. On je
bio ~ovek nebeski i zemni an|eo,
koji je gasio po`are u interesu dobra gde su se pojavqivali. Povla~io se u samo}u i molio, u~io i razmi{qao, prevodio i pisao, obnavqao i zidao, i{ao u diplomatske
misije i haxiluke, nosio se sa bra}om vladarima, govore}i im istinu
u o~i, iz zemqe qut odlazio i opet
se u wu vra}ao, jer je voleo svoj narod i trudio se svim snagama da ga
u~ini narodom Bo`jim. Olak{avao
je i ulep{avao `ivot drugih. Time
je pribavqao sebi onu veliku radost `ivota. Mudro i pa`qivo
provodio je svoj mona{ki, docnije
put stare{ine manastira Hilendara i Studenice, kao i put poglavara Srpske Crkve. Bog mu je na tom
putu bio stalni pomaga~, a on je
ose}aju}i desnicu Gospodwu, pomno
slu{ao Gospoda i izvr{avao voqu

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

Wegovu. Kako su krasne staze svetih Tvojih Gospode, pisao je psalmopevac David, i kako je divan Bog
u svetima svojim!
Put Svetoga Save prvenstveno je
bio put Bo`ji i nije hteo da zna za
nekakav drugi put, poput apostola
Gospodweg Pavla koji re~e: Ne}u
da znam niza{to, sem za Hrista
raspeta i vaskrsla Zamislite, kako je toplo prostrujao blagodatni
`ivot kroz Svetog Savu, kada je tako istinski i tako duboko `ivotom
svojim slu`io Bogu svome? Koliko
je puta osetio mo}nu desnicu Wegovu, kako ga miluje i uliva mu sve ve}u i ve}u snagu za daqa pregnu}a na
delu Crkve svoje i ota~astva svoga.
Kako mu je samo u tim trenutcima
bio blizak Bog wegov? Neka vas ne
zbuwuje sve ovo {to vam govorim,
jer tako `ive i delaju sveti u domu
Bo`jem, a dom Bo`ji je i ovaj svet
koji je On stvorio.
Kao {to se uvek treba se}ati `ivota po Bogu i u Bogu, koji naro~ito
struji u svetima Wegovim. Tako
treba imati na umu i onaj drugi `ivot koji nije po Bogu, i na koji je
Sveti Sava sa punom ozbiqno{}u
ukazivao deci svojoj svetosavskoj.
Zagledajmo se malo u svoj `ivot.
Zar smo i mi malo puta zaneti sobom zaboravili na Boga i na qude
oko nas? Koliko smo puta prezreli
siromaha i namr{tili se na wega,
kada nam se sa puno nade obra}ao
za pomo}? Setimo se koliko smo puta pro{li kao onaj sve{tenik i levit pored pretu~enog do smrti ~oveka iz Spasiteqeve pri~e o milostivom Samarjaninu. Setimo se samo koliko smo puta skoncentrisali se sami na sebe, na svoje planove, zahteve i zadovoqewa, ne mare}i za druge koji bi bili zadovoqni sa malo na{e milosti i `rtve? Jo{ se setimo koliko smo puta
naneli bol, nekada namerno, a nekada ne namerno, onom na{em najbli`em i onom koji je daleko? Rawavali smo srce svoje i wihovo,

ostajali mirni i uvereni da smo u

pravu, da je to i po Bo`jem zakonu.
Veliki na{ svetiteq Sava, protivio se takvoj nemilosrdnosti i
li~nim zadovoqewima, koja su pogubna za du{u na{u. Treba znati,
ukoliko je samozaborav i samopregorewe potpunije, utoliko je qubav
ve}a. Ukoliko je predavawe sebe
Bogu usrdnije, utoliko je u du{i toplije. Ukoliko se li~nost ve}ma
pro{iruje i bogati `ivotnim snagama, utoliko se vi{e posti`e i
dela su trajnija i ja~a.

Nema ve}eg bla`enstva i radosti u ~oveku nego osetiti Hrista u

sebi i nema ve}eg zadovoqstva nego u~initi dobrim drugoga. Ko to ne
oseti, `ivot wegov je prazan, bez
sadr`aja i radosti nema u wemu.
Pomenu}emo, retki su oni u ~itavoj istoriji sveta koji nisu {tedeli sebe radi dela Bo`jeg, a radi
op{teg ~ovekovog dobra. Takav je
bio apostol Pavle. Treba ~itati
wegove poslanice pa videti, {ta je
sve ~inio i pretrpeo za delo Bo`ije. Taj, rastom mali i bole{qiv ~ovek, pomo}u Bo`jom sru{io je ~itav
stari mnogobo`a~ki svet, sa svima
wegovim shvatawima, verovawima
i zabludama i na wihovim ru{evi-

nama podigao jedan nov svet ~ija je

atmosvera zra~ila blagodatnim
ozarewem du{a.
I u na{em narodu Srpskom, niko
tako istinski nije `iveo i toliko
bogougodno kao mladi princ Rastko, On je potowi monah i na kraju
prvi srpski prosvetiteq i u~iteq, osnivalac Crkve na{e, {kolstva na{eg i izvr{ilac dr`avnih
planova oca svoga Stevana Nemawe
u mona{tvu Prepodobnog Simeona.
Pre wega, u wegovo vreme i posle
wega, koliko je samo vladala~ke
dece ~uvalo svoj udoban `ivot i
od`ivelo svoj besplodan vek, ne
ostaviv{i ~ak ni imena za sobom?!
Sveti Sava je `rtvovao svoj li~ni
`ivot. Podvizavao se, mu~io se, tr~ao, u~io, pou~avao. Bosonog svetogorske isposnike pose}ivao i ono
malo nasu{ne hrane nosio im. Tako
on poma`e, miri sa~uvav{i `ivot
svoj po Bogu za sebe i ve~nost.
Mo`da Bog nije dao svakome da
~ini dela koja su ~inili sv. apostol Pavle i sv. Sava. Ali mi ~inimo ono {to nam je Bog dao po meri
vere i duhovne mo}i na{e, pa }emo
opet u~initi mnogo i pred Bogom
bi}e veliko. To sve biva onda kada
Bogu, kao dete majci svojoj prilazite. Kada ose}ate u molitvi, kako
vam prisustvo Bo`je zagreva du{u.
Kada sve {to primate iz ruke
Bo`je, primate sa zahvalno{}u.
Kada radite Wegovo delo i vr{ite
voqu Wegovu, stoje}i uvek na strani istine i pravde. Kada gore}i od
`eqe da ~inite dobro i kada ste i
gde ste god mogli sejali radost, onda ste deca Bo`ja i Svetog Save i
imenom svetosavci.
Molitveno od Boga i Svetog Save `elimo svima u domovima va{im, i u wima naro~ito de~ici va{oj, blagodat, milost i mir. Bogu
Duhu Svetom, pozdravqaju}i vas
pozdravom: Sre}na vam Krsna slava Sveti Sava.
Mitropolit
dabrobosanski Nikolaj

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

BO@I]NI PRIJEM
U SARAJEVU

Najradosniji praznik Ro|ewa

Bogomladenca Hrista proslavqen
je u svim hramovima Mitropolije
dabrobosanske veoma sve~ano. Najsve~anije je ipak bilo u Sabornom
hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Sarajevu gdje je Sv. Arhijerejsku liturgiju slu`io Visokopreosve}eni mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj. Poslije sedam godina slu`ena je o Bo`i}u Sv.
liturgija u obnovqenom katedralnom hramu. Sarajevski Srbi su sa
suzama radosnicama do~ekali Ro|ewe Spasiteqa.
Drugog dana Bo`i}a Sv. Arh. liturgija slu`ena je u hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu. Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit
dabrobosanski Gospodin G. Nikolaj
proizveo je u ~in ~teca petoricu
u~enika i jednog studenta i tako ih
nagradio u ove dane bo`i}ne radosti za wihov trud i redovno u~e{}e u bogoslu`ewima.
Istoga dana na Sabor Presvete
Bogorodice uprili~en je bo`i}ni
prijem u Sarajevu. Prijem je odr`an
prvi put u obnovqenoj zgradi Vladi~anskog dvora i skladno ure|enim salonima namjenski opremqenim i stilski ukra{enim upravo za
ovakve proslave. Atmosfera ovoga
prijema nije bila uobi~ajena. Sve je
odisalo rado{}u Hristovog dolaska na zemqu, ali propra}eno lijepim srpskim obi~ajima. U tronu mitropolita dabrobosanskih doma}in
Gospodin G. Nikolaj do~ekao je i srda~no pozdravio sve goste i zvanice, a zatim pozdravio biranim rije-

~ima dobrodo{lice i najradosnijim hri{}anskim pozdravom: Mir

Bo`ji! Hristos se rodi! i Vaistinu
se rodi! Prijemu su se odazvali i
~estitke Mitropolitu uputili
predstavnici svih religija u BiH.
Sa rimokatoli~ke strane kardinal
Vinko Puqi}, a Jevreje i muslimane su predstavqali izaslanici.
U~e{}e su uzeli i predstavnici
vlasti, kulturnog i javnog `ivota

samo prijem ve} istinska agapa Bo`i}ne radosti. Mo`da je mawe poznato da Srbi u ovim krajevima prire|uju Bo`i}ne trpeze qubavi. Nesebi~no djele}i duhovnu pravoslavnu i hri{}ansku su{tinu praznovawa Bo`i}a sa drugima, spremio se i potrudio doma}in da sve
goste poslu`i i pogosti ~esnicom,
veselicom, gibanicom. Osta}e tako
upam}en ovaj Bo`i}ni prijem, ne sa-

iz Republike Srpske i Federacije

Bosne i Hercegovine. Kompletan
dipolomatski kor ambasadora ili
wihovih zamjenika akreditovanih u
Sarajevu, na ~elu sa Visokim prdstavnikom za BiH, Wegovom Ekselencijom Volfgangom Petri~em te
Ambasador UN @ak Klajn prisustvovao je ovom slavqu. Ni po svom
trajawu, jer su se svi gosti, bez izuzetka, du`e zadr`ali, ovo nije bio

mo po tome {to je bio prvi, ve} po

svom zna~aju za pravoslavne Srbe u
Mitropoliji dabrobosanskoj i nastojawima majke Crkve da ih okupi
pod svoj krov. I obnova Sabornog sarajevskog hrama kao i zgrade Mitropolije u Sarajevu i organizovawe
bogoslu`benog i vjerskog `ivota,
koje prakti~no polazi ispo~etka,
samo su osnovni i polazni koraci u
cjelokupnom planu Crkve.

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

Ina~e ve} du`e vremena traju

pripreme u Eparhiji dabrobosanskoj za proslavu 2000 god. hri{}anstva. Proslava je prakti~no otpo~ela jubilejom 780 godina od osnivawa Mitropolije, obiqe`avawem
480 godina gora`danske {tamparije, a bi}e nastavqena u ovoj dvomileniumskoj godini hri{}anstva
proslavama 385 g. bogoslovije Sveta Tri Jerarha, 120.g. sarajevske
bogoslovije koja je svoj rad nastavila u Duhovnoj akademiji u Srbiwu, 110 g. muzeja Stare pravoslavne crkve u Sarajevu i 120 g. postojawa i rada crkvenog hora Sloga
koji poje pri Sabornoj crkvi u Sarajevu.
Ispunili su se kona~no i svi
uslovi da Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Dabrobosanski Gospodin G. Nikolaj, u ovoj jubilarnoj godini hri{}anstva, bude
ustoli~en u tron Mitropolita dabrobosanskih.
Tre}eg dana Bo`i}a i na praznik
Sv. apostola, prvomu~enika i arhi|akona Stefana, po ve} ustaqenoj
praksi slu`io je Gospodin Mitropolit Sv. liturgiju u hramu Uspewa
Presvete Bogorodice u Palama i
~estitao dan dr`avnosti i Krsnu
slavu Republike Srpske.
Sva bogoslu`ewa i proslave Bo`i}a bila su izuzetno dobro i profesionalno propra}ena od sredstava informisawa, pogotovo televizije, pa im ovim putem zahvaqujemo. Sveta Arhijerejska liturgija slu`ena u Sabornoj crkvi u Sarajevu preno{ena je direktno i mo`e se vidjeti na internetu.
Protojerej
Momir Vasiqevi}

U DVORU SARAJEVSKE MITROPOLIJE

Kako se sudbina gradova odre|uje
prema ratovima ili vremenskim kataklizmama, tako se one najvi{e ogledaju, na sakralnim objektima, na vjerskim
svetiwama, koje ili potpuno nestaju,
ili ponovo vaskrsavaju na putu Bo`je
pravde i qubavi.
U proteklom, tre}em ratu u Sarajevu, pored hiqada nenadoknadivih
qudskih `ivota, naro~ito Srba, stradale su ponovo srpske pravoslavne crkve i srpska pravoslavna grobqa.

sarajevske mitropolije u{le su u program oporavka i sanacije ratnih {teta,

u ~emu je u~estvovao i kanton Sarajevo.
Radovi su trajali skoro dvije godine, a o Maloj Gospojini, na slavu, 1999.
godine, Saborna crkva Ro|ewa Presvete Bogorodice otvorila je, poslije sedam godina, carkse dveri, za svoje vjernike, kojih u Sarajevu jo{ uvijek ima
mali broj, ali Bog }e dati da bude svake godine vi{e.
Sanirani i ure|eni zidni vitra`i u

Odmah poslije rata, Bo`jom voqom i

donacijom evropskih zemaqa, oporavqene su djelimi~no: prvo, crkva Sv.
Preobra`ewa u Novom Sarajevu, a zatim stara crkva Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila, na Ba{~ar{iji, kao i kapela sa kriptom - Vidovdanskim junacima - na starom pravoslavnom grobqu.
Tek po~etkom 1998. godine, zahvaquju}i na{im prijateqima, Saborna crkva Presvete Bogorodice, kao i Dvor

~ijim su staklima ispisana imena bogatih sarajevskih Srba, ktitora crkve,

jo{ iz pro{klog vijeka, obasjali su crkvu i Sveti oltar, a svjetlost, ne samo
zapaqenih sivje}a, kristalnih lustera i kandila, nego i Bo`ja svjetlost,
skinula je dugogodi{wu tamu sa qepote velike ikone Presvete Bogorodice,
za sre}u i du{u sarajevskih pravoslavnih vjernika da se ~e{}e mole Bogu i u
ve}em broju dolaze na Svetu liturgiju.

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

Isti dan, otvoren je zvani~no i Dvor

sarajevske mitropolije, a Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj, kona~no je u{ao u svoj pravi dom poslije
{est godina boravi{ta na Sokolcu,
gdje je bila privremeno smje{ena rezidencija Mitropolije dabrobosanske.
Ovaj dvor, prema pisawu sarajevskog
arhitekte mr Bore Spasojevi}a, sagra|en je 1899. godine, po projektu arhitekte Rudolfa Tonniesa. Objekat je
smje{ten u apsidalni dio Saborne crkve. Povezuju}i s wom stilsku vezu,
Tonnies se opredijelio za neoromanski izraz, ali neki elementi na objektu (platna, otvori lizene, frizovi)
u{li su u direktne romanske elemente
De~ana i Studenice. Tako ansambl trobrodne crkve prekrivene sa pet vizantijskih kupola sa objektom Mitropolije ve} u pro{lom vijeku ozna~io je svoju
konfesionalnu (ortodoksnu) pripadnost... u gradu, u kome je tada bio veliki broj Srba pravoslavaca.
Dana{wi obnovqeni i otvoreni
Dvor sarajevske Mitropolije sa Wegovim visokopreosve{tenstvom mitropolitom dabrobosanskim gospodinom
Nikolajem, najqep{i je Bo`ji dar koji
je sarajevski pravoslavni narod dobio, ali i ~itava dabrobosanska eparhija, kao i sam grad - kanton Sarajevo.
Poznato je, da i danas, u starim
evropskim gradovima, bar jedan konfesionalni dvor obiqe`ava doti~ni
grad daju}i pe~at i vremenu i sopstvenoj istoriji... za{to da ne budemo i mi
Srbi, posebno iz Sarajeva, ponosni na
svoj Dvor sarajevske mitropolije, i na
svoju istoriju...
Ure|ewe rezidencije i wenih prostorija, prema vremenu u kome je gra|ena, povjerena je poznatom srbskom profesoru istorije umjetnosti Aniki Skovran koja je na nenametqiv, duhovan,
srpsko-pravoslavan, estetski znala~ki na~in, istan~anim ukusom za
vrijeme i mjesto, uredila sve prostorije dvora (koje, ipak se mora re}i, nisu u potpunosti dovr{ene, zbog materijalnih razloga).
Marica Buzan~i}

PRIJEM HORA SABORNE CRKVE SLOGA

U DVORU SARAJEVSKE MITROPOLIJE
U nedequ 16. januara 2000. godine,
uprili~en je prijem hora saborne crkve
Sloga u Dvoru sarajevske mitropolije kod Wegovog visokopreosve{tenstva
mitropolita dabrobosanskog gospodina Nikolaja, a povodom 120. godi{wice
od osnivawa - kako se u po~etku zvalo Srpskog pjeva~kog dru{tva Sloga. U
almanahu pi{e da je Dru{tvo osnovano
zbog srbskog naroda u Sarajevu sa ciqem da svojim pojawem uqep{ava blagoqepije crkveno i da kod Srba pravoslavnih razvija `equ za poha|awem
crkve, da prire|ivawem ~isto srpskih
zabava koristi materijalno srbskoj
{koli, srbskoj sirotiwi, dru{tvenoj
blagajni, a da {iri u srbskom narodu u
na{oj varo{i prenebregnutu slogu i
qubav.

Gligorija Gli{e Jeftanovi}a (Gli{a

je bio poznat i kao vlasnik sarajevskog
hotela Evropa, sagra|enog 1882. godine). On je li~no donirao i u~estvovao u
organizaciji kad je gostovalo slavno
mostarsko dru{tvo Gusle, ~iji je
predsjednik i dirigent hora bio jo{
slavniji srpski pjesnik Aleksa [anti}. Wihov dolazak u Sarajevo, wihov
koncert u zgradi Sloge, zajedni~ki
nastup i sa drugim horovima, zapisale
su tada{we novine ne samo u Sarajevu
nego i {ire. Bilo je to 1896. godine.
Pjeva~ko dru{tvo Sloga uzvratilo je
posjetu Pjeva~kom dru{tvu Gusle, tako|er sa slavqem na do~eku u Mostaru,
ali tek poslije 26 godina, odnosno
1922. godine.
Dana{wi hor saborne crkve Sloga

U dugoj istoriji ovog dru{tva i hora,

~ija delatnost je u tri rata bila prekidana i ponovo nastavqana, upisana su
imena najpoznatijih sarajevskih, srpskih trgovaca i gra|ana, imena sve{tenika kao i imena najpoznatijih dirigenata i muzi~ara.
Jedno od velikih imena sarajevskih
bogatih i vi|enih trgovaca i donatora
Pjeva~kog dru{tva Sloga, bilo je ime

pod dirigentskim rukovodstvom profesora Branke Bo{wak koja je imala vjere,

snage da u najte`im ratnim uslovima okupi prvo mawi broj pjeva~a koji se svake
godine pove}avao (ali nikad u dovoqnom
broju kao {to je nekad bilo), nastavqaju}i zavjet svoga upokojenog brata, gospodina Branka Glumca, koji je, prije ovog rata,
vodio veliki hor saborne crkve, danas
produ`ava tradiciju starog Pjeva~kog

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

dru{tva Sloga na onim ciqevima koji

su bili upisani prije 120 godina.
Izme|u ostalog, u~estvovawe u Svetim liturgijama, koncertnim priredbama, sopstvenim ili zajedni~ki sa
drugim konfesionalnim horovima, u
dru`ewima, u gostovawima.
U analima je upisano da su u Pjeva~kom dru{tvu bili ~lanovi iz drugih vjera, i katolici i baptisti i jevreji.
Dana{wi hor Sloga ima mali broj
~lanova ali, ako Bog da, kad bude vi{e
srbske pravoslavne populacije, pa kad
se do{koluju budu}i muzi~ari i dirigenti koji poha|aju novoosnovani odsjek za crkveno pojawe i dirigovawe u
sastavu Muzi~ke akademije u Lukavici
(jedinstvena na ovim prostorima) onda
}e se stawe izmjeniti. Hor saborne crkve Sloga }e se pove}ati a bi}e i
drugih mawih horova.
Velikom broju nagrada koje su date u
dugoj istoriji, da istaknemo Orden
Svetog Save stepena Pjeva~kom dru{tvu Sloga, 1928. god., zatim druge
nagrade horovima izme|u ratova, od
kojih je veoma uspje{no djelovao, i
ostao nezaboravan me|u starijim sarajevskim Srbima i pjeva~ima, hor PSC
Sloga, pod rukovodstvom bla`enopo~iv{eg prote Milorada Ajvazovi}a,
pridru`ila se i nagrada dana{wem horu saborne crkve Sloga, Zahvalnica
od Wegovog visokopreosve{tenstva
mitropolita dabrobosanskog gospodina Nikolaja, povodom 120. godi{wice.
U prijatnom dru`ewu na prijemu koji
je bio najqep{a nagrada ~lanovima hora u prigodnoj besjedi, Mitropolit Nikolaj istakao je ulogu kroz 120 godina
rada iako u prekidima u raznim uslovima ovaj hor, kao i Dru{tvo Sloga, pronijeli su svoje slavno ime kroz cijelu
Jugoslaviju, i onda{wu staru, i novu, i
svojim radom ovjen~ali sebe onoliko
koliko je bilo potrebno i dostojno.
Na prijemu ~lanovi hora saborne crkve Sloga izveli su tri pjesme: Ot~e
na{ - Nikolajev, Bo`e vo imja Tvoje - F.
Sinika i Mnogaja qeta.
Marica Buzan~i}

SRPSKA NOVA
GODINA

Dostojno ispra}amo staru godinu,

molitvama i blagodarewem Bogu za
sve {to nam je podario. Znamo da sa
starom godinom odlazi i dio nas samih. Rastaju}i se sa wom sa sjetom
prelistavamo sve {to nam se dogodilo i {to je pro{lo. Minu godina, kao
{to odu mili i dragi srodnici i presele se u vje~nost. Kao kad vrijedni
ora~ doore jo{ jednu brazdu na svojoj
wivi, ili usrdna pletiqa otpo~ne
novi red na xemperu koji plete. Ne~ujno kao kad trava raste i cvije}e
cvijeta, kao smjena dana i no}i, kao
godi{wa doba, tako se ni`u i prolaze godine na{ega `ivota. [ta je dakle va`no, kakve pouke da nau~imo
od stare godine koja se vi{e ne mo`e
vratiti? Da iskreno analiziramo
sve svoje pogre{ke i grijehove, pokajemo se i ~vrsto obe}amo pred sobom
i Bogom da ih vi{e ne}emo ponavqati. Pravoslavni hri{}ani bi morali
da budu svi zajedno u vjeri i jednodu{ju kao {to su wihovi predstavnici bili za Bo`i} u Jerusalimu u crkvi Ro|ewa Hristovog. Pravoslavni
Srbi trebaju da znaju da su kao Hristonosci i potomci Sv. Save, dok su
se Bogu molili i Boga bojali imali
sve. Danas kada svodimo bilans svih
na{ih zabluda i pogre{aka, uvi|amo
da se na po~etku novoga milenijuma
nalazimo i sami na po~etku, osu|eni
da ponovo sti~emo ono {to smo imali i {to nam pripada.
I kao {to je protekla godina, tako su brzo pro{la dva mileniuma,
pa i ~itav stari vijek. Ukupno qudi
- putnici na zemqi broje 7500 godina od stvarawa svijeta. Brzo prolazi vrijeme i sve kratko biva: jer je
dan pred Gospodom kao hiqada godina, i hiqadu godina kao jedan
dan. Po ta~no odre|enom toku svoga Tvorca evo sad otkucava 2000.godina. Te godine brojimo od Hristo-

vog Ro|ewa. A za{to? Hristos je donio sve novo. Staro pro|e, gle sve
novo postade (2 Kor 5,17). Nova je
iskupiteqska `rtva Hristova, jer
dolazi na zemqu i `ivi kao ~ovjek,
razapiwe se na krstu da bi nas tako
izbavio od grijeha, ali i vaskrsava.
Pamti}emo pro{lo vrijeme i godinu
pro{lu po progonu pravoslavnih
hri{}ana i Srba. Pamti}emo ih po
stradawima na{im. Favorizuju
mo}nici i vladari ovoga svijeta
bezbo`nike i ponovo ubijaju svete,
ponovo zatiru sledbenike Hristove. Opomiwu nas dodu{e ovi doga|aji na vremena koja predstoje?
Zato je dobro i pohvalno draga
djeco, bra}o i sestre {to smo se ve~eras na rastanku od stare godine i
dva milenijuma nove ere i do~eku
Nove dvije hiqadite godine sabrali u hramu Bo`jem na{oj Romanijskoj
Lazarici. Pomolimo se Bogu za vreme dobro, zdravqe, mir i slobodu,
ali se molimo Darodavcu i Stvoritequ svega za vje~na i neprolazna
dobra, za spasewe du{a na{ih za
carstvo nebesko i za vje~ni `ivot.
Znamo i vjerujemo da si Ti jedini
istiniti Bog. Znamo da i mi no}as
u~estvujemo po 2000 - diti put kao
svjedoci Istine, jer si ti Hriste na{a Istina. Ni{ta nas ne mo`e
odvojiti od qubavi Bo`je, koja je u
Hristu Isusu Gospodu na{em (Rm
8,35). Zato ispunimo srca i du{e qubavqu Bo`jom i iskupqujmo vrijeme
svoje, jer je svaki dan dat za spasewe. Vrijeme `ivota svoga ispunimo
molitvom, qubavqu, blago{}u i vrlinama, postanimo u Novoj godini
novi i boqi qudi. Sa vjerom pokajawem i duhovnom rado{}u u ime bratije sve{tenika i u svoje ime pozdravqam vas blagoda}u Gospoda
Isusa Hrista i majke na{e crkve:
Mir Bo`ji! Hristos se rodi!
Sre}na i Bogom blagoslovena nova godina! Sre}na srpska nova godina!
Protojerej
Momir Vasiqevi}

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

SVETOSAVSKI PRIJEM U ZGRADI

MITROPOLIJE U SARAJEVU
Povodom proslave velikog srpskog praznika Svetog Save Wegovo Visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski Nikolja, u obnovqenoj zgradi mitroploije dabrobosanske u Sarajevu, 27. januara ove godine, priredio je prijem za predstavnike
diplomatskog kora u BiH i ugledne li~nosti iz politi~kog, kulturnog i javnog `ivota.
Prijemu su, pored ostalih zvanica, u~estvovali: ministar vawskih poslova BiH,
Jadranko Prli}, savjetnik potpredsjednika Federacije, dekan rimokatoli~kog bogoslovskog fakulteta u Sarajevu Josipovi},
ambasadori (u BiH): Rusije, Kine, Portugalije, Rumunije, Hrvatske, Irana, [vedske i
Egipta.
Pozdravqaju}i goste i zahvaquju}i im
se {to su se odazvali pozivu Mitropolit
Nikolaj je rekao:
Dobro je Ekselencije, ostaviti s vremena na vreme svakodnevna zanimawa, i o praznicima od svega toga odahnuti. Praznici
su zato od Boga dati i od qudi uspostavqeni, da bi se pogruzili u velika dela Bo`ja i
probrali duhovnu snagu za daqe `rtve i uzdizawa.
Tako, danas na{a sveta Crkva i na{ narod srpski proslavqaju Svetoga Savu, prvog srpskog prosveteiteqa i u~iteqa. Dana{wi praznik nama Srbima pru`a misli
koje osve`avaju, kod dece, naro~ito {kolske, oboga}uje znawem i zagreva srca sviju
za daqa bogougodna pregnu}a poput dana{weg Svetiteqa. To su misli koje nas vra}aju prvim svetlim danima samostalnosti
na{e Crkve, prosvete, kulture, crkvene arhitekture, svetim bogoslu`ewima na na{em jeziku, ikonopisawu, i drugom plemenitom poslu.
Samo dva dana ranije od dana{weg
proslvqawa Svetog save, po voqi Bo`joj,
wegov odlazak 1236. godine iz ovog sveta,
Bogu na istinu. Bilo je to u Bugarskom gradu
Velikom Trnovu, prestonom gradu Bugarskog
carstva. Ovaj svetac Bo`ji do{ao je ovdje
sa drugog pokloni~kog putvawa po Istoku, a
tamo je i{ao radi poklowewa svetiwama,
koje obznawuju uspomene na `ivot i rad Gospoda Hrista i wegovih sledbenika. Taj ~ovek raspolagao je uzornim, svetim `ivotom,
pa ne samo Srpski, nego i Gr~ki i Bugarski

narod, te hri{}ani Egipta, Jerusalima, Palestine i drugi, smatra{e ga svetim ~ovekom. I onda su qudi bili `edni ne~ega dubqeg, plemenitijeg i `ivotnijeg, kao i danas.
Izlazio je on pred svet i objavqivao ne
sebe nego nauku Bo`ju, tako potrebnu ovom
svetu. On je nosio Bo`je blago u sebi, dato
mu s neba i bio ga je uvek svestan. Zato ga je
Bog postepeno duhovno uzvi{avao, wemu u
du`nost dao, da pre 780 godina izdejstvuje
samostalnost Srpske pravoslavne Crkve i
bude, po voqi Bo`joj, wen prvi Arhiepiskop. A u toj Crkvi, on je svakome prilazio u
wemu jedan svet lepote, poput jednog nepo{tenog Zakheja, gre{nice Marije Magdadele, apostola Petra i u raspetom razbojniku.
Objavqivao je, da sva nesre}a u ovom
svetu le`i u tome, {to qudi zauzimaju pogre{an stav, {to sluge, pronalaze i vide jedan u drugome ono r|avo, a ne ono {to je dobro. [to tra`e ono {to hrani mr`wu i ubija duh, a ne ono {to podi`e duh i ra|a qubav
i radost. Govorio je: Prestanite da tra`ite ono {to je r|avo u va{im bli`wima, potra`ite i zavolite ono {to je dobro i spasi}ete sebe i wih. To govorim radi toga, jer
svaki ~ovek voli svoju dobrotu i svaki ose}a bo`anski zov ka savr{enstvu. Trebalo
bi ga u tome podr`ati, poverovati mu i pomo}i da se dobro, koje `ivi u wemu i koje on
ceni u sebi, razvije, oja~a i odnese pobedu
nad zlom.
Konstatcijom: Samo se dobro u ~oveku
mo`e voleti i samo se s qubavqu u ovom
svetu mo`e `iveti. Ovom istinom danas
`elim da Vas pozdravim i zahvalim na odzivu, na na{ poziv za ovaj svetosavski prijem.
Neka bi Bog i Sveti Sava u~inil sve najboqe, da i kod nas u Bosni i Hercegovini i
jo{ {ire na Balkanu, {to pre zavlada mir i
dobra voqa me|u qudima, sa blagodarnos{}u svima koji na tome rade. Da se svi
izbegli brzo vrate svojim domovima, jer se
bez toga ovde ne mo`e iza}i pred svet, a
Sveti Sava nije izlazio pred svet oru`jem
i nije koristio silu, nego s qubavqu, a ona
je spasewe i radost `ivota", rekao je mitropolit Nikolaj.

Protojerej
Ranko M. Bilinac

SRBIWSKE
SVETOSAVSKE
SVE^ANOSTI

U Srbiwu su u ~ast Svetoga Save

odr`ane brojne, crkvene, kulturne,
prosvjetne i zabavne manifestacije.
Svetosavske srbiwske sve~anosti po~ele su 26. januara ove godine u popodnevnim ~asovima, kada je
u sali kluba Vojske Republike Srpske u Srbiwu odr`ana tradicionalna Svetosavska akademija, kao
centralna manifestacija Srpskog
Prosvjetnog i kulturnog dru{tva
Prosvjeta, ~ije se sjedi{te glavnog odbora nalazi u ovom gradu.
Potpredsednik Glavnog odbora
SPKD Prosvjeta i predsjednik crkvene op{tine u Srbiwu, profesor
Mihailo Jeremi}, odr`ao je prigodnu
besjedu o Svetom Savi, dok je svetosavsku poslanicu mitropolita dabrobosanskog gospodina Nikolaja pro~itao protojerej Ranko Bilinac.
U okviru kulturno-zabavnog dijela programa izveden je recital savremene poezije o veliko srpskom
Svetitequ, u kojem su u~estvovali
~lanovi recitatorske sekcije pod
rukovodstvom profesora Branke
Stani}. ^lanovi dje~ijeg hora Muzi~ke {kole pod rukovodstvom dirigenta Aleksandre Ivanovi}, a uz
klavirsku pratwu magistra Rada
Radovi} - profesora Bogoslovije
Sveta Tri Jerarha, izveli su vi{e
prigodnih horskih pjesama.
Na kraju svetosavske akademije
nastupio je i narodni guslar iz Srbiwa Milorad ^an~ar epskom pjesmom o Svetom Savi.
Istog dan, nave~e, u motelu Brioni odr`an je Svetosavski bal u
organizaciji SPKD Prosvjeta na
kome se obratio predsjednik SPKD

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

Prosvjeta akademik Vojislav

Maksimovi}.
BESEDA MITROPOLITA
Na dan Svetog Save u Crkvi SveNIKOLAJA
tog Nikole u Srbiwu, nakon Liturgije i obreda lomqewa slavskog
U KATEDRALI
kola~a, odr`an je recital posve}en velikom Svetitequ i Prosvetitequ, u kojem je u~estvovalo vi- Du{a koja `eli pou~avati se iz
{e od dvadesetoro djece pred- zakona Bo`jeg dan i no}, ni~im se
ne mo`e tako koristiti kao ~ita{kolskog uzrasta.
wem Svetog Pisma. Ovde su skrivene od premudrih, a otkrivene
prostima, namere blagodati Svetoga Duha koje, kad se postignu, proizvode u du{i nasladu. To uzdi`e
du{u iznad svega zemaqskog na nebo, poma`u}i woj da misli samo na
bo`ansko, samo to da `eli, a na zemqi da `ivi an|elskim `ivotom.
Ima i me|u hri{}anima takvih
koji veruju da mnoge tajne u qudima
i me|u qudima mogu ostati neotkrivene i nesaznane. Takvo verovawe stoji u suprotnosti sa Jevan|eqem, ali ne i u vezi sa premudrima ovoga sveta. Ovo je jedna od
velikih istina, koja se lako mo`e
dokazati `ivotnim iskustvom, a
su retki qudi koji mogu dr`aSvoju {kolsku slavu dostojan- vrlo
ti
tajnu
stveno su proslavili Sredwo- za sebe. u sebi, pa ~ak i neprijatnu
{kolski centar, Osnovne {kole i Bitno svojstvo tajne je da ho}e da
Srpsko Prosvjetno i kulturno dru- se objavi. O~i izdaju la`qiv jezik.
{tvo Prosvjeta.
pona{awe izdaje kradqivca,
U Galeriji Srpske centralne bi- Celo
kao
i
sveca i heroja. Da se tajna ne
blioteke Prosvjeta u Srbiwu u 12 da sakriti,
narodna tradicija je tu
~asova otvorena je izlo`ba slika istinu uzdigla
do neba i ispiakademskog slikara Mi{ka Mrdaka sala s kraja do~akukraj
onom
iz Podgorice. Ove slike slikar je pri~om kako je kum kumuneba,
krao
slaotkrio u svojoj du{i. I ni{ta nije mu. Nije uzalud narod (ti prosti)
mijewao. Samo ih je onako, nepatvo- prikovao za svod nebeski, ne tako
rene, sna`nim potezima pretvorio golemo delo, lopova kuma koga niu slike na platnu. Taj krik koji se ko nije video u kra|i. Zna narod da
di~i svojom harmonijom - to je onaj naramak ukradene slame, koju je loznak koji ove slike ~ini i poznatim pov kum prosipao, ne mo`e to nedei tajnovitim, istakao je pjesnik lo obele`iti s kraja do kraja neba.
Ranko Jovovi} iz Podgorice u kata- [ta je narod onda uzdizao na nebo?
logu pripremqenom za ovu izlo`bu. Uzdizao je moralni zakon. PosluProtojerej
`io se ogwenim zvezdama da ispiRanko M. Bilinac
{e po svodu nebeskom zapovest

Bo`ju: Ne ukradi! A danas se mnogo krade!

Bog je upotrebio zvezde, da iznad
glava svih qudi na zemqi ispi{e
ovu Bo`ju zapovest. Ta prosta, veruju}a narodna du{a, pozvala je vasionu da poslu`i Hristovom Jevan|equ, a jevan|eqe je ve}e od vasione i
moralni zakon ve}i od svega ostalog {to se naziva zakonom.
Mo`e li neko posumwati, sem
neveruju}ih - onih razumnih, da je
ovo narodno tuma~ewe sazve`|a,
vi{e donelo koristi od svih
astronomskih kwiga {to opisuju to
sazve`|e. Kakvu bi korist imalo
jedno dete, kome bi majka pokazivala zvezdani svod govore}i: toliko
i toliko ima zvezda u kumovoj slami; ili wihov tok je takav i takav?
Ili one se pojavquju na toj i toj
strani u to i to vreme? Kakvu bi korist imali mi kada bi ta~no znali,
koliko je gradova i sela u Evropi,
i {ire od Evrope i koliki je broj
stanovnika svakoga grada i sela ?
Jedva - ikakvu.
Ali ako bi majka pokazuju}i detetu, onaj divni roj zvezda na nebu
kazala: kroz taj roj zvezda `iva nebesa objavila su kra|u Kumove slame i to je wegov kum u~inio, to svedo~i o, dete moje, da ni{ta qudi na
zemqi ne mogu u~initi tajno {to
ne}e nebesa objaviti. Time bi majka ~edu svome, dala nezaboravnu
pouku za ceo `ivot wegov, i to ne
samo u dobu detiwstva, nego i de~a{tva i mladi}stva, pa i kada bude
zreo ~ovek i u godinama starosti
wegove.
[ta Spasiteq misli kada ka`e:
Nema ni{ta tajno {to ne}e biti
objavqeno? Svakako, On ne misli
na prirodne tajne u vasioni, koje bi
kao trebalo da budu jednog dana,
bez izuzetka znane i javne qudima.
Kako to mo`e biti, kad su qudi, neprestani saradnici Bo`ji i Bog neprestani stvaralac ovoga sveta?

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

Bilo je u Evropi nekoliko

ozbiqnih nau~nika, koji su iskazivali svoje uverewe, da se mnoge tajne prirode - i to najkrupnije - nikada ne}e otkriti qudima. Iskrenost i skromnost tih nau~nika, koji
su se po~eli hraniti najpre
mle~nom hranom, tj. osnovnim istinama vere, uzrasli su do veliki
istina, i oni su me|u prostima.
Oni znaju i misle, kada bi znawe
svih podnebesnih tajni bile otkrivene i bile od presudnog zna~aja za
~ovekovo spasewe, Bog bi wih otkrio. Otkrio bi ~ak i one za koje
ovi umni qudi priznaju da su nedosti`ne za um ~ove~iji. Na `alost,
evo u na{e vreme gledamo, kako qudi svoja otkri}a upotrebqavaju na
svoju nesre}u, na {tetu svojih bli`wih, na uni{tewe svoji bli`wih
i daqnih.
Jasnije je danas nego ikada, da
karakter ~ovekov ne biva boqi od
mno`ine znawa. Da se razumemo,
nismo, i nikada nismo bili protiv
intelektualnih dostignu}a, ali se
sla`emo sa objektivnim nau~nicima, da su neka nau~na dostignu}a po
~ove~anstvo opasnija sada, nego
pre dok nisu bila otkrivena. Pa
kada je u ovom na{em, Duhom
Bo`jim, siroma{nom vremenu, u kome se najvi{e oslawamo na razum
qudski sve neizvesno, ka`ite mi
vi roditeqi, da li je izvesno, mo`ete li tvrditi i biti uvereni, da
}e brak va{e k}erke sa zetom matemati~arom, ili astronomom, ili
svetskim putnikom, biti trajniji i
sre}niji nego sa zetom zidarom, piqarom ili te`akom? Pa kada je jasno da qudi ne bivaju boqi od mno`ine znawa, tj. od mno{tva informacija u prirodi fizi~koj i u
svetu materijalnom, onda je shvatqivo {to Gospod Hristos nije mislio na fizi~ke tajne sveta, niti
na spoqa{wa znawa, kada je izgovorio re~i: nema ni{ta tajno {to

10

ne}e biti javno. U tom istom smislu treba shvatiti i re~i pro~itane na ovom molitvenom skupu, iz Jevan|eqa apostola Luke 10. glava
od 21-24 stiha. Na re~i odu{evqenih Apostola, uspehom svog propovedawa izgubqenin ovcama doma
Izraiqeva, Hristos je uzviknuo:
Hvalim te O~e, Gospode neba i zemqe, {to si ovo sakrio od mudrih i
razboritih, a otkrio si bezazlenima. Da O~e, jer je tako bila voqa
Tvoja (Lk 10,21).

Pozdravqaju}i vas ve~eras sa

ovih nekoliko jevan|elskih, a ne
mojih li~nih misli, `elim svima
Vama Bo`ji blagoslov i bezbolno
putovawe kao veruju}ih qudi, ovim
svetom u naru~je Gospoda na{eg
Isusa Hrista.
Mitropolit
dabrobosanski Nikolaj

RUKA KOJA
UVIJEK DAJE

Bogoslovija Sveta Tri Jerarha u

Srbiwu, 12. februara 2000. godine,
proslavila je svoju krsnu slavu.
Uo~i praznika slu`eno je bdenije,
a na sam praznik svetu Arhijerejsku
liturgiju slu`ili su mitropolit
crnogorsko-primorski Amfilohije, mitropolit dabrobosanski Nikolaj i episkop budimski Joanikije, uz saslu`ewe protojereja-stavrofora Novice Jawi}a, Milojka
Topalovi}a, dekana Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostro{kog
protojereja dr Predraga Puzovi}a,
dekana Bogoslovskog fakulteta
protojereja dr Radomira Popovi}a,
protojereja dr Qubodraga Stojanovi}a, protojereja Danila Crnogorca, protonamjesnika Milorada
Sredojevi}a, jeromonaha Lazara
Lazarevi}a, proto|akona Radomira Raki}a i jero|akona Danila Pavlovi}a.
Za vrijeme Liturgije o svetim jerarsima Vasiliju Velikom, Grigoriju Bogoslovu i Jovanu Zlatoustu
i ~uvenoj Bogosloviji u Krki govorio je u~enik petog razreda Milivoj Paji}.
Na slavi Bogoslovije, pored mnogobrojnih gostiju bili su: specijalni izaslanik visokog predstavnika
me|unarodne zajednice za BiH za
Srbiwe Georgios Vlahojanis, dekan
Medicinskog fakulteta Univerziteta u Srspskom Sarajevu akademi
prof. dr Olga Blagojevi}, izaslanik ministra vjera u RS gospodin
Du{ko Anteq, predstavnici lokalne izvr{ne i zakonodavne vlasti,
jedna grupa u~enika Bogoslovije
Sveti Petar Cetiwski, veliki broj
sve{tenika i mnogi drugi gosti, koji su pomogli da krsna slava ovog
duhovnog rasadnika bude dostojanstveno proslavqena.

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

Nakon Svete liturgije, u anfiteatru Duhovne akademije Svetog VaBESJEDA

silija Ostro{kog, u~enici osmogoBOGOSLOVA
di{we {kole iz Sokolca, sa svojim
sve{tenikom protojerejem Momirom Vasiqevi}em, izveli su bogat
Vi ste svjetlost svijeta; ne mo`e se grad sakulturno-zabavni program. Ovo je
kriti kad na gori stoji (Mt 5,14)
ujedno bila i poruka u~enicima Bogoslovije, {ta i oni sjutra kao sve- U zlatnoj epohi hri{}anstva za{tenici mogu i treba da ~ine sa sijale su tri zvijezde, tri sjajne
mladima za dobro i naroda i Crkve. svjetlosti pred prestolom Bo`jim.
Horovi an|ela proslavqaju ime
Bo`je slave}i tri velika jerarha:
Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog.
Vasilija koji je an|eo u tijelu,
~ovjek koji je zapovijesti Hristove
pretvorio u pravila svoga `ivota.
Slugu Bo`jeg koji sija kao ogaw
pred licem Gospodwim. Svetiteqa koji je jevan|eqe Hristovo pretvorio u mona{ka pravila.
Slavimo i Grigorija, Bogom obdarenog pjesnika i Bogoslova. Bogoboja`qivo stvorewe Bo`je koje s
pravom nosi naziv Bogoslov, jer je
svojim bo`anstvenim stilom pobijedio sve u nauci i dogmatima vjere.
Wegov sveti `ivot je uzor svima
nama koji nastojimo da zadobijemo
carstvo Bo`je.
Tre}i u redu velikih jeraraha
koji slavi Svevi{wega Boga jeste
Zlatousti. Svetiteq sa anU zdravici za ru~kom, mitropo- Jovan
|elskim
glasom, rab Bo`ji koji je
lit Nikolaj zahvalio se Bogu i dosta progawan
mu~en u zemaqSvetim Jerarsima na ovako lijepo skom `ivotu. Alii koji
trenutak
do`ivqenom danu. Zahvalio se i nije poklekao pred ni
zemaqskim
svima koji su uzeli u~e{}e u ovom vladarima. Bo`anstveni proposlavqu.
koji je svojom re~ito{}u
Govore|i o uspjehu u~enika Bogo- vjednik
prevazi{ao
mudrace i retore
slovije i profesora, Mitropolit gr~ke. On je,sve
kao
drugi, objaje istakao: Za sada uspje{no radi- snio i protuma~ioniko
Sveto
Pismo i
mo, i od sebe dajemo ono {to treba. ostavio mno{tvo svojih besjeda.
A ovo {to smo u~inili i {to ~ini- Svaki od ova tri bogonosna oca
mo, i {to na{i profesori ~ine i praznuje se zasebno, a razlog zbog
daju od sebe, to je ta otvorena ruka koga je ustanovqen praznik Sv. Tri
koja uvjek daje, ali zato i primamo, Jerarha, bio je ovaj:
i Bog daje dobro. Bogu hvala, idemo U jedanaestom vijeku za vrijeme
dobro naprijed.
Aleksija Komnena nastao je me|u
Protojerej
u~enim i vrlinskim qudima u CaRanko M. Bilinac
rigradu spor oko toga ko je od ova

tri svetiteqa najve}i. Zbog toga su

se i obrazovale tri struje: Vasilijani, Jovaniti i Grigorijani.
Vasilijani su govorili da je Vasilije Veliki najve}i: jer je duboko
za{ao u tajnu bi}a; jer se vrlinama
upodobio Angelima, jer nije lako
opra{tao gre{nicima, nego je bio
strog po naravi, jer nije imao u sebi
ni~eg zemaqskog.
Jovaniti uzdizahu bo`anstvenog
Zlatousta, jer je veoma ~ovjekoqubiv, jer razumije slabost qudske
prirode, jer svojim slatkore~ivim
i jasnim u~ewem sve nas vodi, i gre{nike pokajawu privodi.
Grigorijani najvi{e veli~a{e
Grigorija Bogoslova jer svojim divnim i kitwastim stilom, uzvi{eno{}u i dubinom misli, i svje`inom izraza, prevazilazi sve stare
mudrace gr~ke i sve nove mudrace
crkvene.
No promislom Bo`jim ovaj spor
bi rije{en na korist Crkve i na jo{
ve}u slavu trojice svetiteqa. Jerarsi su za to odredili episkopa
evhaitskog Jovana, kome su se u snu
javila sva tri svetiteqa, najprije
zasebno a zatim zajedno. Na{i du{ebri`nici su mu rekli: Mi smo
jedno u Boga, kao {to vidi{, i ni{ta
nema u nama protivre~no, nego smo
svaki u svoje vrijeme, pobu|ivani
Duhom Bo`jim, pisali razne kwige
na spasewe qudima. I ~emu nas je
u~io Duh Sveti, to smo i predali
qudima radi wihovog spasewa. I
me|u nama nema prvog i drugog, nego
ako jednoga spomene{ odmah su i
druga dvojica tu. Zato naredi da se
prestanu dijeliti oni {to spore
oko nas. Jer, i za `ivota na{eg na
zemqi a i sada, na{a je glavna briga i nastojawe: miriti i u jedinstvo
i saglasnost privoditi svijet, a ne
dijeliti. Osim toga, ustanovi nama
trojici zajedni~ki praznik, i sastavi nam slu`bu po tvome razumijevawu, pa je predaj hri{}anima, jer smo
mi jedno u Boga. A nema sumwe da }emo mi priticati u pomo} spasewu

11

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

onih koji budu praznovali na{ zajedni~ki praznik, jer o~igledno je

da i mi imamo izvjesnu slobodu i silu pred Bogom.
Ovaj bo`anstveni mu`, prepodobni Jovan, pokazao je mnogo mudrosti odrediv{i trideseti januar kao zajedni~ki praznik triju
svetiteqa.
Nebeski jerarsi su se u svom `ivotu dosta borili i pisali protiv jeretika i la`nih u~iteqa kojih je bilo u
apostolsko vrijeme. Tada{wi Arijevci, Makedonijevci, Nestorijevci i
Evtihijani su svojim jeresima, odnosno la`nim u~ewima skretali qude
s pravoga puta koji vodi u Carstvo
Bo`je. Na`alost, i dana{wi Arijevci i drugi jeretici, u vidu raznih satanisti~kih i drugih sekti odvajaju
vjerne od svete Pravoslavne crkve.
Obmawuju qude ~ine}i im razne
usluge ili ih poma`u materijalno
dok ih ne privedu sebi. A kad upadnu
u wihovu mre`u polako ih iskori{}avaju radi ostvarewa svojih ciqeva. Wihove du{e se otu|uju od Boga i
postaju gnijezdo satanisti~kih grijehova i `eqa.
Zato, ~uvajmo se la`nih proroka, koji dolaze u odijelu ov~ijem, a
iznutra su vuci grabqivi (Mt
7,15). ^uvajmo se |avolovih poslanika koji se predstavqaju kao razna biblijska dru{tva ili novoosnovane crkve Hristove, jer oni
ho}e da nas obuhvate svojim kanxama i predaju na{e du{e Gospodaru
Tame. A ugledajmo se na Sv. Vasilija, Jovana i Grigorija koji su se borili protiv la`nih u~iteqa. Ugledajmo se na te tri bo`anske zvijezde i borimo se protiv onih koji
du{u qudsku ubijaju. Ne dozvolimo
da nam bli`we odvla~e i otu|uju
od Pravoslavne vjere da bi smo i
mi zasijali pred prestolom Bo`jim
kao i ova nebeska tri jerarha.
Sjetimo se da se Sveta Tri Jerarha u bogoslu`benim molitvama
nazivaju najve}ima me|u u~iteqima. U wihovom troparu se ka`e da

12

su istog zna~aja kao i apostoli. Da

li je to ta~no? Da li je istina da su
oni jednaki apostolima? Naravno
da jeste! Jer svaki od wih je doprinio da se vjerske istine utvrde i
rastuma~e. Jer su se oni, kao i apostoli, opomiwali rije~i: Slu`ite Gospodu sa strahom, i radujte se
Wemu s trepetom (Ps 2,11).
Veliki svetiteqi Bo`ji postali su veliki time {to su Spasiteqa uselili u sebe, u svoje bi}e.
Wihov `ivot predstavqa primjer
upodobqavawa Gospodu. Wihova

djela ozna~avaju vje~no `ive istine koje im je objavio Duh Sveti.

Budite vi, dakle, savr{eni,
kao {to je savr{en Otac va{ nebeski (Mt 5,48). Savr{enstvo je dakle ideal, koji je Gospod postavio
~ovjeku, ideal na kome su ugodnici
Bo`ji Sveti Vasilije, Jovan i Grigorije i{li, ideal ka kome i mi
treba da idemo. Trudimo se da odbacimo sve strasti, grehoqubive
pomisli i `eqe i budimo u stal-

nom duhovnom postu da bi umilostivili Milostivoga da nas spasi

od grijeha, smrti i |avola.
Milo{}u Bo`jom na{a {kola nosi naziv Sveta Tri Jerarha i nalazi se pod duhovnom za{titom ova
tri bogobojazna mu`a. Ova Bogoslovija je osnovana jo{ davne 1615. godine u manastiru Krki; i ovo je prva stru~na regularna {kola koja se
zvani~no spomiwe u srpskoj kulturnoj istoriji. Radi stalnog progawawa ona je radila sa prekidima.
Me|utim, predava~i i |aci nisu poklekli pred tiranskim vlastima
nego su se kao lavovi dr`ali pred
wima, sje}aju}i se Hristovih rije~i: Blago vama ako vas uzasramote
i usprogone i reknu na vas svakojake r|ave rije~i la`u}i, mene radi
(Mt 5,11). Kad god je zaprijetila
ozbiqna opasnost {kola se selila
u Zadar, [ibenik ili Benkovac, a u
novije vrijeme i na Div~ibare da
bi na kraju do{la ovdje gdje }emo uz
molitve upu}ene Bogu ove godine
proslavili jubilarnih 385 godina
postojawa ove {kole.
Treba ista}i da je iz ove {kole
iza{lo dosta Bogom odabranih i
pravednih mu`eva koji su dosta
u~inili za Crkvu Hristovu.
Neka bi veliki svetiteqi
Bo`ji, Sveti Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust,
Gospoda molili i za nas gre{ne dana{we hri{}ane, naro~ito za nas
gre{ne, mnogogre{ne Srbe, da idemo wihovim putem. Da nas oni vode
putem jevan|elske vjere, putem jevan|elske Qubavi, Pravde i Istine, da ne posr}emo u stra{ne i smrtonosne grijehe, nego da i sami podsti~emo sebe i pripremamo sebe za
@ivot Besmrtni i Vje~ni u Nebeskom Carstvu. Wihovim svetim i
slavnim molitvama neka Gospod
Bog pomiluje i nas gre{ne. Amin
(Arhim. Justin Popovi}; Prazni~ne
besjede; Beograd 1998.).
Milivoj Paji} u~enik razreda
Bogoslovije u Srbiwu

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

STUDENTI U
MONA[KOM ^INU

Rukopolo`ewa

U nedequ 28. novembra 1999.

godine, za vrijeme Svete arhijerejske Liturgije posve}ene 800
godi{wici Eparhije zahumsko-hercegova~ke i primorske,
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u ~in jero|akona
rukopolo`io je oca Danila (Pavlovi}a).
Dvije nedeqe kasnije, Vladika Grigorije je 12. decembra rukopolo`io u ~in jero|akona oca
Lazara (Lazarevi}a), a na dan
Svetog Nikolaja Mirlikijskog u
~in jeromonaha.
Za Duhovnu akademiju Svetog Vasilija Ostro{kog u Srbiwu, na dan
wenog osve}ewa, na Pokrov 1994.
godine, jedan od wenih osniva~a
Mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj, je rekao da je to {kola
pobo`nosti i prozor kroz koji }emo, pojedina~no i svi zajedno, mo}i
da vidimo daqe. Ta {kola }e, kako
je tada govorio Mitropolit Nikolaj, nau~iti svoje studente da otvaraju prozore uma, du{e i srca i dolaze do jevan|elske istine. Nau~i}e da Pravoslavqe nije samo nauka
koja se u~i umom, nego i nauka kojom
se svakodnevno `ivi i postupa.
Za {est godina postojawa Duhovna akademija Svetog Vasilija
Ostro{kog, kao jedina visoko{kolska ustanova Srpske Pravoslavne Crkve u BiH, pokazala se
kao jedna od va`nih duhovnih gra|evina koju su Srbi otvorili u novije vreme. Po ugledu na Svetog Savu otvorili su jo{ jedan prozor u

13

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

svijet nauke Bo`je, koja nas u~i

istini o Bogu, o svijetu, o nama samima, po kojoj saznajemo ko smo, za{to smo na ovom svijetu i kakav je
ciq na{eg `ivota.
Na dan osve}ewa Duhovne akademije Mitropolit crnogorsko-primorski gospodin Amfilohije je rekao:
Neka Gospod svojom ve~nom mudro{}u obasja um svakog od nas i
neka svako znawe ovde bude za~iweno tim svetim kvascem te neprolazne i ve~ne mudrosti. Neka Gospod obasja i Duhovnu akademiju i
ceo Univerzitet, i sve du{tvene i
prosvetne ustanove u RS i svim
srpskim zemqama. Neka taj sveti
kvasac zakvasi i sve nas koji smo s
one strane Drine.
Nije snaga u broju, nego je snaga u
Gospodu, istakao je Mitropolit
Amfilohije, a zatim dodao: Snaga
je ondje gdje je Bog. A sna`ni i
mo}ni su oni koji imaju Boga sa sobom, koji su ostali vjerni pravdi
Bo`joj.
Govore}i tada o zna~aju osnivawa Duhovne akademije Episkop zahumsko-hercegova~ki i primorski
gospodin Atanasije, prvi dekan rektor Akademije, za`eleo je da ta
{kola bude {to su bile {kole u
vrijeme Nemawi}a, Lazarevi}a,
Brankovi}a, Hrani}a i Crnojevi}a,
u vrijeme ropstva - oslobo|ewa - da
se vratimo tom jedinstvu, tom sabornom karakteru, bi}u i bitisawu
na{em.
Mi ho}emo sabornost ~ovjeka.
Nema ve}e vrijednosti za Boga, za
~ovjeka, za nas, od qudske `ive bogolike - hristolike li~nosti i za
wu radimo. Zbog toga je uloga Duhovne akademije veoma va`na, istakao je Episkop Atanasije.
O Duhovnoj akademiji Svetog Vasilija Ostro{kog, za {est godina
wenog postojawa, ne govore samo podaci o uspjehu wenih studenata na
kraju godine i wihovom stvarala-

14

{tvu, nego i ~iwenice koje naprvi

pogled nisu mnogo va`ne, ali u duhovnom smislu izuzetno zna~ajne.
Krajem minule godine, uo~i Svetog Jovana Zlatoustog, Vladika zahumsko-hercegova~ki gospodin Grigorije postrigao je u angelski obraz
trojicu studenata srbiwske Duhovne akademije Svetog Vasilija
Ostro{kog: Slavoquba Gruji~i}a,
dav{i mu ime Petar, po Novomu~eniku Svetom Petru Hercegova~kom
i Sarajevskom; Sergija Pavlovi}a,
dav{i mu ime Danilo, po Svetom
Danilu Humskom, drugom Arhiepiskopu srpskom; i Predraga Lazarevi}a, ~ije je novo ime Lazar, po
Svetom Velikomu~eniku caru Lazaru Kosovsko-Metohijskom.
Prije wih, kao prvi student Duhovne akademije koji se opredjelio
za spasewe u mona{kom ~inu, bio je
Slobodan Miri}, iz ^ekr~i}a kod
Visokog. Zamona{io se na Vavedewe 1998. godine i dobio ime Sava.
U Duhovnoj akademiji Svetog Vasilija Ostro{kog o mona{ewu ~etvorice studenata govori se s rado{}u. Nije rije~ o obi~nom broj~anom podatku koji }e uticati na
uspjeh {kole, nego o ~inu ~ija je veli~ina u potpunom posve}ewu Bogu
i svome spasewu a time i dobru
svih qudi. Taj ~in koji su ~etvorica studenata, na isteku dvadesetog
vijeka, odlu~ili da idu jevan|elskim putem, putem na{ih Svetih
Otaca, govori i o putu kojim ide srbiwska Duhovna akademija.
Studenti - monasi rijetko govore
o tome ko je na wih presudno uticao
da spasewe potra`e u mona{kom
~inu, ali iz wihovih kratkih iskaza mogu se nazrijeti uticaji wihovih profesora koji se nikako ne
mogu zanemariti.
Protojerej
Ranko M. Bilinac

O VJERSKOM
OBRAZOVAWU

Na{ odnos prema vjerskom obrazovawu je optere}en razli~itim

razumjevawem velikih promjena
evropske civilizacije, koje su se
na poseban na~in odslikale na
ovim na{im prostorima.
Da podsjetimo: tok je i{ao od
prihvatawa vjere kao na~ina `ivota i pune tematske i motivacijske
vezanosti za sadr`aje Svetog pisma - u obrazovawu i svim umjetnostima wenog autoriteta u pravu i
ekonomiji, sve do polovine 18. vijeka - da bi se u savremenosti vjerski uticaj povukao u domen aktivnosti crkvi.
Vjersko obrazovawe se, na Zapadu, naj~e{}e praktikuje kao dopunska nastava za one koji to `ele, rje|e kao obavezan nastavni predmet.
Da bismo se pravilno odredili
prema tako zna~ajnom pitawu, veoma
je uputno ~uti spontani glas same
djece koja su ve} imala praksu toga
obrazovawa. U velikom broju osnovnih {kola u RS, od januara 1994. g. do
juna 1996. godine, provedena je anketa u kojoj su u~enici pismeno izrazili utiske o nastavi vjeronauke.
Stariji su ispisali ~itave eseje, ovdje nudimo nekoliko odgovora
onih najmla|ih:
Ja tako mislim, koja {kola ne
u~i vjeronauke, ta se {kola pokajala.
Kad ne bi bilo Boga, ne bi bilo
`ivota.
Vjeronauka nas u~i i izvodi nas
u veliku pamet.
Ja imam lo{u ocjenu, ali je smatram najboqim predmetom.
Vjeronauka nas u~i - kad sve izgubimo (na primjer ku}u, ili bli`we svoje), da se ne trebamo predavati, jer je Bog uz nas i On je na{e
svjetlo budu}eg puta.

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

Vjeronauka vodi pobo`nosti i

miru.
Bez vjeronauke ~ovjek mo`e biti opasan.
Najpotrebnija je vjeronauka.
Vjeronauka je jedan dobar ~as,
koji prou~ava dobro, a zlo ne upotrebqava.
Ja volim vjeronauku, ona se javqa svake sedmice, u ~etvrtak.
Jedan je prva~i} sve utiske o vjeronauci iskazao u tri rije~i: da je
bude
Kona~ni pokazateq ankete bio
je: da je od 77.777 anketiranih, 26%
u~enika zadovoqilo kriterije izuzetnog interesovawa, 55% nadprosje~nog, 15% prosje~nog interesovawa, 1% ih je bilo kriti~nog
odnosa, a 2% u~enika nije odobravalo u~ewe vjeronauke u {kolama.
Name}e se nedvosmislen zakqu~ak: djeca vole vjersko obrazovawe
i svojim ~istim srcima razumijevaju te sadr`aje kao ono {to je najva`nije; ono {to daje osnov moralu,
istinsku ciqevitost i smislenost
`ivqewu.
Obiqe raznolikih pojava du{evnih kriza koje je proizvela savremenost, kultovima ostvarenim
na podila`ewu qudskim slabostima svih vrsta i kulturom u kojoj dominira na~elo zadovoqstva u jedinom, smr}u ograni~enom `ivotu daje puno pravo opredjeqewu da se
vjersko obrazovawe izvodi na na~in afirmacije `ivog prisustva
Bo`jeg, a ne tek kao istorija religije i wom odre|ene kulture.
Iz odgovornosti pred istinom o
qudskoj prirodi, pred budu}no{}u
i du{ama ove djece, neophodno je na
svim planovima kultivisati tradicionalnu maksimu - da je du{evni
`ivot jedini spasonosni proces,
promjena od grijeha ka bestrasnosti
i da je bezgre{nost stawe najvi{ih
do`ivqajnih mogu}nosti, ali i saznajnih, u pitawima du{evnog.
Pale, jula 1999. god.

HRONOLOGIJA DOGA\AJA
U C.O. SOKOLAC U 1999. GODINI
KABINETSKA
NASTAVA VJERONAUKE

Od samog uvo|ewa vjeronauke u obrazovni sistem Republike Srpske u na{im osnovnim {kolama osje}ao se problem nedostatka prostora (kabineta) za izvo|ewe nastave. Ove {kolske 1999-2000. godine taj nedostatak je otklowen u O[ Sokolac i nastave
se izvodi u kabinetu muzi~kog vaspitawa i
vjeronauke. Zbog srodnosti i zajedni~kog
ciqa obadva predmeta, duhovnog i kulturnog oplemewivawa mladih nara{taja, ve}
od samog po~etka rada osjetilo se spontano
zadovoqstvo djece i nastavnika. Ubrzo su
se pokazali prvi pozitivni rezultati i pomak naprijed. Novi kabinet jo{ nije adekvatno opremqen, {to slijedi odmah poslije renovirawa {kole, koje je predvi|eno u
qetnom periodu ove godine.
DOLAZAK TROJERU^ICE

Narod Glasinca imao je i ove godine veliku radost, da u Sokocu ponovo do~eka ikonu Trojeru~icu. Mjesec dana ranije po~ele su
pripreme za do~ek Trojeru~ice u kojima je
bio zadivquju}i odziv vjernika svih uzrasta, od djece iz vrti}a, osnovaca, omladine,
vojske, sportista. Sve~ana litija kretala
se glavnom gradskom ulicom od Mitropolije
prema crkvi, do~ekana molitvama vjernika
i sve~ano ukra{enim gradom. Na radost mnogih du{a Ikona je u na{oj crkvi ostala du`e
vremena, do 6. jula kada je pripremqen ispra}aj. Za sve vrijeme boravka Trojeru~ice,
slu`ene su svakodnevne Svete liturgije i
molebni Presvetoj Bogorodici. Narod iz ~itave na{e Mitropolije i {ire, dolazio je
organizovano i samoinicijativno na poklowewe. Prilikom ispra}aja Trojeru~ice zaiskrila je mnoga suza u o~ima prisutnih sa
`eqom da nam opet do|e jer se osje}amo sigurniji i spokojniji kad je ona me|u nama.

nijskoj Lazarici na Sokocu. Kao i prethodnih godina odslu`ena je Sveta liturgija uz

u~e{}e ve}eg broja sve{tenstva, a potom je
odr`ana akademija. Op{toj duhovnosti Liturgije i akademije naro~ito je doprineo
svojim u~e{}em hor Stare crkve u Sarajevu.
SVETI PROROK ILIJA - SLAVA CRKVE I OP[TINE

U ~ast proroka Ilije koji je slava sokola~ke crkve i op{tine, prire|ene su brojne
kulturne manifestacije u gradu. Na sam dan
slave Svetu liturgiju su slu`ili sve{tenici sokola~kih parohija i presjekli slavski kola~, a potom je slijedila litija do
zgrade Skup{tine op{tine gdje je tako|e
obavqen obred sje~ewa slavskog kola~a.
Dru`ewe doma}ina i gostiju uz skromni ru~ak trajalo je do poslepodnevnih ~asova.
SVETI OTAC NIKOLA

Ve} nekoliko godina se o Nikoqdanu

priprema za na{e najmla|e prolazak Svetog Nikole kroz grad, na wihovo sveop{te
zadovoqstvo. Uz divno opremqene ko~ije,
sve~anoj atmosferi je doprineo i snijeg koji je nekoliko dana prije obilno pao. Djeca
su u pratwi starijih ispunila gradske ulice, a za trud su nagra|eni skromnim poklonima koje je Sveti Nikola dijelio. Naravno, poklone su dobili i kod svojih ku}a u ~arape koje su za tu priliku naro~ito pripremili.
DJETINCI, MATERICE, OCI

Ovi tradicionalni praznici koji se u

na{em narodu slave vjekovima u posqedwe
vrijeme su zamjewivani nekakvim bjelosvjetskim (me|unarodnim) slavqima koja su
na `alost uhvatila dubok korijen u Srba.
Ipak, oni koji su ostali vjerni pravim vrijednostima i tradiciji sa nestrpqewem i
ugodnim i{}ekivawem svake godine ih proslavqaju sa velikim `arom. Pogotovo jer
CENTRALNA PROSLAVA
nam oni najavquju skori dolazak praznika
VIDOVDANA
Centralna proslava Vidovdana za na{u Hristovog ro|ewa. Za svaki od wih ~lanovi
Eparhiju odr`ana je ve} po tradiciji u Roma- hora Romanijska Lazarica pripremili su
skroman ali dostojan program slavqenici-

15

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

ma. Tih dana su, naro~ito djeci, dijeqeni

skromni pokloni kako to ve} obi~aj i tradicija nala`e. Najmla|i eparhioti i ove godine ~estitali su praznik Otaca Wegovom
visokopreosve{tenstvu u wegovom domu
ve`u}i ga i na taj mu na~in iskreno `ele}i da nas jo{ puno godina mudro vodi u Hristovoj nauci.
BO@I]

Predbo`i}no slavqe na Badwi dan, po~elo je ve~erwim bogoslu`ewem poslije koga su u porti nalo`eni badwaci. Narod se
ubrzo poslije toga razi{ao svojim ku}ama da
u toplini svoga doma i porodi~noj atmosferi provede Bo`i}nu no}. Ujutro u 6 sati je
slu`ena prva Sveta liturgija na kojoj se ve}ina prisutnih i pri~estilo, a druga liturgija je slu`ena u 9 sati. Na ovoj se liturgiji
osjetilo ve}e prisustvo vjernika jer su u ranim jutarwim ~asovima obavili ku}ne bo`i}ne obi~aje, a poslije po`urili u svoju
crkvu da se Bogu pomole kako je to kod pravih Srba i red. Prazni~na atmosfera se
osje}ala u cijelom gradu.
NOVA GODINA

SVETI SAVA

Uspomenu na prvog prosvjetiteqa i duhovnog pastira Srpskog naroda ove godine

su obiqe`ile obadvije sokola~ke {kole,
osnovna i sredwa. Poslije Svete liturgije
pre{lo se u {kolske prostorije gdje su zvanice imale priliku da pogledaju izlo`bu
dje~jih radova, plod zajedni~kog truda i zalagawa u~enika i nastavnika. Najboqi literarni i likovni radovi nagra|eni su
skromnim nagradama, zahvaquju}i dobrotvorima iz Sokoca. Uslijedile su priredbe
koje su djeca sa svojim vrijednim nastavnicima i profesorima spremila da uveli~aju
proslavu. Poslije sje~ewa kola~a i ru~ka,
doma}ini i gosti su nastavili dru`ewe.

Uobi~ajeno je u Sokocu godinama da oni

koji `ele Novu godinu do~ekati u mirnoj i
molitvenoj atmosferi, budu u pono} u svojoj
crkvi. Tako je bilo i ove godine, kada smo
do~ekali i posqedwu godinu ovog vijeka.
Molitve zahvalnosti Gospodu za proteklu
i `eqe za blagoslovom u idu}oj godini, misti~no su odjekivale u ti{ini no}i, da bi
zavr{ile ta~no u pono}. Tada su se oglasiPOKLONI^KO PUTOVAWE
la zvona te pozdravqeni wihovim rado^LANOVA HORA ROMANIJsnim i raspjevanim zvucima u|osmo u Novu
godinu mirno i dostojanstveno, a opet radoSKA LAZARICA
sno. Istoga dana je hor sokola~ke crkve
Poslije temeqitih priprema ~lanovi
skromno i dostojanstveno proslavio svoju crkvenog hora hodo~astili su mnogim naKrsnu slavu primaju}i ~estitke od prijate- {im svetiwama u Crnoj Gori. Manastiri:
qa i saradnika.
Ostrog, Piva, Mora~a Dajbabe i duhovna
prestonica - Cetiwe za mnoge od wih su po
POSJETA BOGOSLOVA IZ SRprvi put otvorili svoja vrata. Poklonici
BIWA
su imali priliku da se poklone svetim moPrijatno su osvje`ili atmosferu u na- {tima i ~udotvornim ikonama na bistrim
{em svetom hramu bogoslovi Bogoslovije izvorima pravoslavqa. U svakoj prilici je
Sveta Tri Jerarha iz Srbiwa svojim sklad- otpjevan tropar hrama i po jo{ koja prinim i molitvenim pjevawem na Svetoj li- kladna duhovna pjesma. Vrativ{i se svojoj
turgiji. Toga dana su bili gosti na{e CO i Romanijskoj Lazarici, duhovno okrijepqeproveli prijatne trenutke u molitvi i dru- ni i osvje`eni, nastavili su svoj rad slave`ewu sa omladinom koja se okupqa oko sve- }i Boga i u~vr{}uju}i vjeru u na{em narodu.
tog hrama.

16

VIJESTI
PRIJEM U OBNOVQENOJ
ZGRADI MITROPOLIJE DABROBOSANSKE U SARAJEVU

Povodom obiqe`avawa praznika

Hristovog ro|ewa i dva milenijuma
hri{}anstva, Wegovo Visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski
gospodin Nikolaj, drugog dana Bo`i}a,
priredio je sve~ani prijem u nedavno
obnovqenoj zgradi mitropolije dabrobosanske u Sarajevu.
Prijemu su, pored ostalih prisustvovali: Episkop Zahumsko-hercegova~ki i Primorski gospodin Grigorije
sa gospodinom Jovom Mari}em, Wegova
uzoritost nadbiskup vrhbosanski Vinko kardinal Puqi}, izaslanik Reisu l
Uleme Mustafe efendije Ceri}a, sarajevski muftija Smaji}, zatim specijalni izvjestilac generalnog sekretara UN za BiH gospodin @ak Klajn, visoki predstavnik me|unarodne zajednice
gospodin Volfgang Petri~, predsjednik Federacije BiH gospodin Ejup Gani}, ministar za civilna pitawa BiH
gospodin Marko A{anin, predstavnici
ministrastva vjera RS Du{ko Anteq i
Vojislav Topalovi}, na~elnik sarajevske op{tine Centar Igor Gaon, guverner sarajevskog kantona Mustafa Mujezinovi} i drugi predstavnici javnog,
kulturnog i politi~kog `ivota iz RS,
Federacije i inostranstva. Prijemu su
prisustvovali i ambasadori (u BiH):
Gr~ke, [panije, Bugarske, Ma|arske,
Rusije, Slovenije, otpravnik poslova
austrijske ambasade, predsjednik sarajevske op{tine i izaslanik papskog
huhcija.
Prigodnim rije~ima Mitropolit Nikolaj se zahvalio visokim gostima {to
su se odazvali wegovom pozivu i izrazio radost {to ih do~ekuje u obnovqenoj zgradi mitropolije.
Protojerej
Ranko M. Bilinac

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

U UNDRUQI KOD BIJELOG BRDA

PODIGNUT SPOMENIK @RTVAMA 1946.
Prijateqstvo izme|u C.O. Bijelo
brdo i S.O. Kragujevac traje vi{e godina. S.O. Kragujevac je svojim prilozima
pomogla izgradwu nove crkve Sv. Petke na Bijelom brdu.
Na predlog S.O. Kragujevac, gradona~elnika Veroquba Stevanovi}a, a inicijativom bora~ke organizacije Rudog i
naroda bjelobr|anskog kraja postavqen
je spomenik u Undruqi, mjestu gdje je
uhva}en general Dragoqub Mihailovi}
a ubijeni major Dragi{a Vasiqevi},
Blagoje Kova~ i Nikola Majstorovi}.
Sve tro{kove je snosila S.O. Kragujevac, a osve}ewe je uprili~eno uo~i same godi{wice tragi~nog doga|aja.
U ~inu osve}ewa, kao i parastosu
`rtvama, u~estvovalo je {est sve{tenika. Na malom, prepunom platou goste
je pozdravio predsjednik bora~ke organizacije Rudo, Predrag Ostoji}, rekav{i:
Pozvao bih sve prisutne da zaborave strana~ka opredjeqewa, da shvate
da smo danas svi u istoj koloni, do{li
na ~as istorije i poklowewe ovom spomen-obiqe`ju i sjenima pravednika
koji po~ivaju u ovoj dolini. Na dana{wi dan prije 54 godine s nestrpqewem i zebwom ~ekao je general Mihailovi} susret sa Nikolom Kalabi}em,
komandantom Gorske garde.
Samo par sati poslije susreta u praskozorje 13. marta 1946. g. generala Mihailovi}a uhvatila je OZNA i sprovela
ka Beogradu na put bez povratka. Na
ovom mjestu, u ovoj dolini, ostala su tjela wegovih ravnogoraca: Dragi{e Vasiqevi}a, Blagoja Kova~a i Nika Majstorovi}a. Tu nedaleko odavde oni su i sahraweni i evo danas mi smo se okupili
da im odamo pomen i da osve{tamo ovaj
spomenik - krajputa{, da bi vje~no svjedo~io o srpskom stradawu i golgoti.
Ovaj kraj je u poslijeratnom periodu
stradao zbog svoje pripadnosti ideji
ravnogorstva. Neka ovo bude mali do-

prinos rehabilitaciji svih nevino

stradalih `rtava ovog kraja od komunisti~kog terora..."
Zatim se skupu obratio gradona~elnik Beograda Vojislav Mihailovi},
unuk Dra`e Mihailovi}a, zahvalio se
svima za istrajnost na otimawu od zaborava tragi~nog doga|aja, te da vjeruje da
}e srpski narod i pored svih neda}a i
pritisaka opstati. Skupu su pored ostalih prisustvovali Vladan Mihailovi},
Milija Sekuli}, Rato Rajak predsjednik S.O. Rudo, Dra`en Perendija predsjednik B.O. Vi{egrad, brat Dragi{e
Vasiqevi}a i drugi.
U nastavku ovog skupa prire|en je ru~ak u sali C.O. Bijelo brdo gdje su se
svi okupqeni kroz sadr`ajne govore
podsjetili na dijelo i lik `rtava tragi~nog doga|aja.
Posebnu pa`wu izazvao je govor gradona~elnika S.O. Kragujevac Veroquba Stevanovi}a, koji je naglasio da }e
Srpski narod uz sve neda}e nastaviti
da ~uva svoju vjeru i naciju i raditi na
zbli`avawu, kao {to je to slu~aj sa
S.O. Kragujevac i C.O. Bijelo brdo.
jeromonah Jovan

O HRI[]ANSKOM
KARAKTERU
\ENERALA DRA@E
MIHAILOVI]A
Bio sam izuzetno dirnut izrazima
velike simpatije i dubokog po{tovawa, koje su u ameri~koj {tampi iskazali pet stotina hrabrih avijati~ara
(pilota) prema |eneralu Dra`i Mihailovi}u.
Po{to je |eneral Mihailovi} ro|en
u mojoj eparhiji, u malom gradu Ivawici, smatram svojom pastirskom du`no{}u da ka`em {ta znam o hri{}anskom
karakteru toga |enerala.
Roditeqi su mu bili pobo`ni qudi.
U wihovoj ku}i danono}no je gorelo
kandilo pred ikonom. Odrastav{i u
takvoj religioznoj atmosferi, na{ |eneral nikada nije napustio veru. Naprotiv, wegova vera u Boga vremenom je
ja~ala, i postala kao granitna stena,
posebno posledwih pet godina krvavog
rata i stalnih borbi.
Wegovi ~etnici, koji su kao zarobqenici nad`iveli Mathauzen, pri~ali su
mi u Salcburgu i Minhenu u toku moje posledwe godine boravka tamo, slede}e:

17

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

Na{ |eneral je nosio krst koji je

nasledio od svoje majke. ^esto je prime}en, da se no}u, tajno, u svojoj sobi
moli Bogu. Opomiwao je svoje vojnike
da se mole Bogu pre svakog jela, pa makar da imaju i samo par~e hleba, pre
svakog posla, puta, ili borbe. Bez Boga
ni preko praga - ~esto je ponavqao poznatu poslovicu.
Kao nevidqivi duh, kre}u}i se godinama kroz {ume i planine, no}u je pose}ivao na{e drevne svetiwe, da bi se
molio i pri~estio nad mo{tima na{ih
svetih kraqeva i mu~enika.
Jednoga dana, se}a se komandant
wegovih gerilaca |eneral i ja smo bili opkoqeni od Nemaca. Istr~ali smo
na jedno brdo gde smo primetili dve
seoske ku}e. - U koju }emo ku}u i}i - upitao je |eneral. - U levu - rekao sam ja.
Zastali smo na momenat, prekrstio se
i rekao: Ne u levu, ve} idemo u desnu,
s Bo`jom pomo}i!"
Kad smo u{li u ku}u, qudi koji su bili
tu gledali su nas upla{eno i za~u|eno.
- Za{to ste sada do{li? Ovog momenta Nemci su pretresli ku}u tra`e}i Vas.
- Gde su oni sada?
- Pretresaju onu drugu ku}u!
\eneral je uzdahnuo i rekao: Bog
nas je opet spasao!
\eneral Dra`a je pokazao veliko
po{tovawe prema sve{tenicima. O~evici su mi govorili o ~uvenoj Skup{tini odr`anoj po~etkom 1944. godine u
selu Ba, na kojoj je doneta kratka deklaracija o principima za koje su se gerilci borili i koji mogu biti osnova
budu}ih demokratskih institucija Jugoslavije. Pred otvarawe Skup{tine
|eneral je rekao: Neka sve{tenici
do|u napred i pro~itaju molitvu.
Kongres (Skup{tina) je zavr{en vatrenim govorom |enerala:
- Bra}o - rekao je - budimo dostojni
na{ih predaka mu~enika i idimo wihovim stopama bez straha. Borimo se kao
{to su se oni borili - Za Krst ~asni i
slobodu zlatnu! Neka nam Bog pomogne!"
Episkop Nikolaj
Velimirovi}

18

STI@E LI ANTIHRIST
Do}i }e Antihrist i rodit }e ga gre{na `ena i la`na devica (pri~a za
Hrista i Antihrista od Sv. Ipolita
Rimskog).
Svedoci smo prelomnih svetskih
istorijskih doga|aja karakteristi~nih
za borbu jedne me|unarodne snage i wenih nacionalnih elita sa grupom nacija.
Ova me|unarodno organizovana snaga arogantno pretenduje da bude svetska elita i daje sebi pravo da upravqa
svim narodima sveta. Ova snaga, pripremana i planirana desetqe}ima, danas uvodi u praksu svoju ideologiju uz
pomo} masovnog ispirawa mozgova pravoslavnih naroda.
Poku{avaju}i da unapred unificira pravoslavne narode prema svojim
standardima ONA fakti~ki ho}e da
uni{ti wihovu samobitnost, a posle
toga i wihovu nezavisnost. Ova me|unarodna snaga i wena elita, koja je najgroznija kompilacija judeizma, baptizma i masonstva potpuno je suprotna i
ipoilarna istinskom pravoslavqu u
kojem ona vidi svog glavnog i smrtnog
protivnika.
Ona je stvorila mo}ni me|unarodni
kreditno - bankarski sistem uz pomo}
kojeg dovodi u ekonomsku, a posle toga
i u politi~ku zavisnost, monarhe, aristokrate, religiozne li~nosti, velike
slojeve stanovni{tva dr`ave.
Takozvane civilizovane dr`ave
Evrope i Amerike: Engleska, Francuska, Wema~ka i SAD (koje igraju vode}u
ulogu) okosnica su ove nove, agresivne,
zlo}udne me|unarodne snage.
Elite koje upravqaju ovim dr`avama, elite wihovih satelita: (Bugarska,
Rumunija, Makedonija, Ma|arska, ^e{ka, Poqska), deo elite Rusije, prihvatile su kao svoju obavezu da poma`u
denacionalizaciji i unificirawe
svojih vlastitih naroda. Oni tako poma`u stvarawe jedine svetske elite,
klawaju se ideologiji i moralnom kodeksu novog svetskog poretka. Ova, da-

nas nam tu|a snaga, ima brojne pojave

nastupawa: kao mo}na dr`avna formacija (npr. SAD), kao vojno politi~ki savez, (vojni blok NATO), kao me|unarodne me|uvladine i nevladine organizacije (OUN, OEBS, Bilderberski klub,
Rimski klub), kao me|unarodni ekonomski savezi (MMF).
Da ~ak i ne govorimo o hiqade kulturnih i religioznih fondacija. Sve
one su stvorene sa jedinim i jedinstvenim ciqem da u svim razlozima guraju
nos u sve, da bi mogle da dr`e sve pod
kontrolom, koriste}i sva mogu}a sredstva, (od nosa~a aviona i Tomahavk pa
do ekumenizma). Po svaku cenu ONI ho}e da odbrane novi svetski poredak
koji su ONI uspostavili - i na kraju da
postanu gospodari celog sveta. Na wihovom putu stoje pravoslavni narodi,
PRAVOSLAVQE sa svojim suprotnom
ideologijom, moralom i kulturom.
Za{to PRAVOSLAVQE toliko uznemirava novu svetsku elitu, za{to riteri novog svetskog poretka toliko uporno rade na uni{tavawu pravoslavqa?
Pre svega zbog toga jer je pravoslavqe moralni kodeks, koji protivure~i
finikijskoj etici, a koja je ispovedana
od Jevreja, finikijaca, kasnije od romanske i anglo - saksonske grupe, za koje
materijalno na~elo ima vode}u ulogu.
Na racionalisti~ko - individualisti~ku zapadnu tendeciju suprostavqa
se misti~ko - kolektivisti~ka pravoslavna civilizacija. Pojava prvih apostola crkve di`e na noge protivnike
Hrista. Od tada po~iwe stvarawe la`nih hri{}anskih u~ewa i wihovi
falsifikati. U jedanaestom veku, zbog
principjelno razli~itih shvatawa,
hri{}anstvo se deli na dva velika dela.
Razmimoila`ewa su bila po dva
osnovna pitawa: jedan je vezan sa ulogom prvosve{tenika prema glavi dr`ave ili Cezaru.
U Konstatinopoqu tada je sa~uvan
Cezaro - papizam, a katoli~ki sve{te-

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

nik prima papo - cezarizam. Katolici

di`u u kult papu kao namesnika Boga na
zemqi, {to je ozbiqno otklowewe
Hristovog u~ewa. Sva otklowewa od
pravoslavqa poku{avaju da negiraju
Isusa Hristosa kao Sina Bo`jeg i kao
nedeqivog dela od Svete Trojice: Bog
Otac, Sin Bo`ji i Sveti Duh. Moderna
la`na u~ewa kao {to su okultizam, teosofija, masonstvo sugestiraju, da je
Hristos samo jedan od u~iteqa koji su
silazili na zemqu. Oni tako poni`avaju Bo`ijeg sina do nivoa obi~nog propovednika, maltene, obi~an joga.
Mnogo dana{wih politi~ara iz pravoslavnog sveta ({to je posebno izra`eno u
Bugarskoj) otvoreno se stide od provincijalnog pravoslavqa.
Bez presedana i bez stida oni prihvataju i hvale katolicizam, protenstatizam, denominacije i sve nove imitacije hri{}anstva. Istim putem se
predla`u i pokreti za ekumenizam, koji se finansiraju od ameri~kih institucija kao {to je Baptiska konvencija
ili Me|uuniverzitetsko hri{}ansko
udru`ewe, izdava~ka ku}a Paulist
prest. Sve one tvrde da je greh ako
hri{}ani ne podr`e novi privredni
red i novi svetski poredak. A taj
novi svetski poredak ve} se ubedqivo demonstrira avionima i tomahavk
raketama NATO-a, jedne opredeqene
antipravoslavne organizacije.
Nove moralne vrednosti novog svetskog poretka koje se nama sada proklamiraju imaju duboke biblijske korene.
Objavquju}i nare|ewe za raketne napade na pravoslavnu Srbiju, izdatu 24.
marta 1999. godine, Klinton je izjavio:
Sa sada{wim dejstvima mi potvr|ujemo na{e vrednosti. To je bilo u tre}oj
nedeqi velikog posta, zvanoj krstupoklowena. Prve bombe o{teti{e Manastir Gra~anicu iz ~etrnaestog veka.
Bo`ji hram ne be{e sru{en od Vavilonske imperije - ru{iteqa Jerusalimskog
hrama, niti od Rimske imperije, koja je
nalo`ila svoj novi red Palestini 63
godine pre Hrista, a sru{i ga Ameri~ka
imperija. Na dan kada je papa pozdravqao katolike po svetu, na Vaskrs, SAD
raketira{e pravoslavnu Srbiju. Posle

toga do|o{e na red putni~ki voz, kolone {iptarskih izbeglica na Kosovu, nacionalna televizija, rezidencija glavnog ~oveka dr`ave, jedan autobus, drugi
autobus, rafinerije i hemijska industrija, nacionalni elektrosistem...Nezna se jo{ kolika su zverstva nama pripremile infatilne psihopate NATO
alijanse.

Svi misle}i qudi u svetu sa zaprepa{}ewem se pitaju kakve su su{tinske moralne vrednosti novog svetskog
poretka, NATO - a i wihovog duhovnog
vo|e - Amerike. No, otvorimo Bibliju.
Gospod posla Hristosa na zemqu da bi
spasao ~ove~anstvo, da plati krivicu
za wegove grehe, da `rtvuje sam sebe.
On je Mesija o kojem pi{u starozavetni
proroci. Judejski duhovnici po~iwu
borbu sa Hristosom odmah po wegovom
ulasku u Jerusalim. Kad su videli wegova ~udesa oni su rekli Ako ga ostavimo takvog svi }e wemu poverovati i
do}i }e Rimqani, i oduzet }e nam dr`avu i narod. To je prvi primer mo-

ralnog imperativa u slu`bi kowukture i interesa kasti, koji se suprostavqa Bogo~oveku, da bi sa~uvao pare i
svoju vlast.
Dana{wi u`asni doga|aji sasvim
logi~no potvr|uju da smo svedoci dolaska Antihrista, {to se sprovodi sa
intezivnim ispirawem mozgova qudi u
~itavom svetu. Danas se sprovodi totalno pod~iwavawe materijalnom, telesnom razumu i potpuno zamra~ewe
istine. Bez logike su tvrdwe koje ho}e
da spoje pravoslavqe sa drugim verama, po{to je, kako oni ka`u, slabo. Ciq
pravoslavqa nije da se name}e svetu
jer je to protivno wegovom smislu.
Onaj ko ho}e da se name}e celom svetu
vidi se i prostim okom. On to demonstrira sa silom svojih bombi i raketa.
Jedan svetiteq je prorekao da }e se
posle velikog rata pojaviti potreba za
novim ure|ewem zemqe. Zapla{eni
doga|ajima svi narodi }e primiti svoju
unifikaciju i sistem za jedinu kontrolu i upravqawe.
Pojavi}e se Antihrist tajno odgajan
do tada - kako prori~e Sveti Jovan Damaskin.
Slaga}e on ceo svet da je Mesija i
vlada}e nad svakim kolenom, jezikom
i narodom. Tron wegov, razume se, bi}e u novom Jerusalimu - Americi. Mesto wegove pojave bi}e vazduh u kome
}e ON prikazati stra{nu i velelepnu
predstavu. O{amu}eni wegovim ~udesima milioni budala aplaudira}e kao
danas raketama tomahauk.
Ali, dolazak Hrista ne}e biti takav. On }e biti iznenadan, istovremen
za ceo svet. Do tada - vodi}e se bitka
protiv wega, da bi se videlo ko su sluge Antihrista.
Zbog toga, danas, u ovim epohalnim
odlu~uju}im vremenima, sve~ani dug i
obaveza svakog pravog pravoslavca je
da se odmah ukqu~i u zajedni~ku borbu
protiv Antihrista za za{titu svih
pravoslavnih naroda, za za{titu i
o~uvawe Pravoslavqa.

Dr Mihail Nikolov
izbegli~ki logor Okoli{ta
Vi{egrad

19

_____________________________________________DABROV INFORMATOR 17_____________________________________________

SJE]AWE

SLAVKO KONTI]
1920-1997

Bolovao je kratko. Moglo bi se re}i

da nije ni bolovao, jer otkako je u novembru mesecu 1997. godine osetio znake umora, po savetu lekara petog januara je oti{ao u bolnicu, gde je konstatovano da sr~ane tegobe nisu skora{we.
Slavko Konti} je ro|en 1920. godine
u Bijeqini u srpskoj patrijarhalnoj porodici, u kojoj je od ranog detiwstva
vaspitavan u nacionalno patriotskom
duhu. Odrastao je u tradiciji borbe protiv stranih uticaja, naro~ito onih levokrilnih, i wegovawa kulta juna{tva,
hrabrosti i rodoquba, {to je uticalo i
na wegovo `ivotno opredeqewe. Bio je
ponosan na svoje poreklo i srpstvo, dostojanstven i veliki idealista, a iznad svega mio i dobrodu{an.
Tako vaspitan i odrstao, ratnim
strahotama o~eli~en, on nije tim te{ko}ama pridavao pa`wu. ^ak je sa
svojima razgovarao o skorijem izlasku
iz bolnice. Nije bio svestan da te sr~ane te{ko}e nisu bolest od koje se boluje nego posebno odabranom terapijom
prati i le~i.
I tako, ovoga pute wegovo veliko i
plemenito srce, umorno od te{kih ratnih prilika, mukotrpnog `ivota u tu|ini, stalno progawano nostalgijom za
zavi~ajem ne izdr`a, nego se 15. januara 1998. godine ugasi u prevelikoj, ali
na`alost neispuwenoj `eqi, da se
vrati u svoju voqenu otaxbinu.

20

@ivot prema wemu nije bio nimalo

ne`an. Otrpeo je mnogobrojna ratna
stradwa, hap{ewa, zatvor i logor u
i{~ekivawu i onog najgoreg gubitka `ivota. Nosio je punih pedeset godina te{ko breme izbegli{tva u tu|em svetu u
dalekoj zemqi Braziliji.
@iveo je neugasivom qubavqu prema svom narodu i dubokom ~e`wom za
svojom otaxbinom, Bosnom ponosnom i
nadasve rodnom Semberijom. Pisma koja je slao drugovima i prijateqima u
domovinu su mu bila pune tuge i bola i
iskrenog saose}awa sa patwama srpskog naroda. Svojim `ivotom i radom
bio je misionar srpke pravoslavne crkve, neumorni borac za srpsko istorijsko pam}ewe i to ba{ u pravo vreme, u
vreme kad smo na putu da izgubimo
istorijsku i nacionalnu patriotsku
svest, uz to i izvanredan apologeta
hri{}anskog i srpskog indentiteta.
Kao li~nost bio je oplemewen izuzetnim vrlinama, a one su se u wemu temeqile na ~vrstoj veri u Gospoda `ivota, velikoj qubavi prema otaxbini i
istrajnoj nadi u boqe dane vaskolikog
srpstva i pravoslavqa.
Tako je iz na{ih prore|enih redova,
oti{ao jedan od najboqih bogoslova
zadwe generacije sarajevske bogoslovije. Iz ovozemaqske generacije maturatnata preselio se nebesku generaciju koja je po veli~ini brojnija, a po
kvalitetu boqa, jer na ~elu ima kao
predvodnika Slavka, koji je jo{ kao
|ak (bogoslov) nadma{io svoje drugove
po znawu i ume}u. Da ga rat nije omeo
izrastao bi u vrsnog bogoslova i apologetu Jevan|elskih istina i pravoslavqa. Iz skromnosti on to nije isticao ni vidno pokazivao, ali je polako i
sigurno kora~ao putem koji je vodio u
krug visokih intelektualaca bogoslova. Sa pravom se mo`e re}i da wegov
`ivot nije pro{ao uzalud. Bio je to zaista pun `ivot, dostojan pravog hri{}anina i velikog humaniste. Poslovno uspe{an, vredan i marqiv. ^ovek
koji svojim radom i moralnom ~istotom
nije stvorio veliko imawe, ali je, i u
tu`oj zemqi postao veliko ime uva`avano u tamo{wem poslovnom svetu.

Vest o wegovoj smrti je potresla sve

koji su ga poznavali, a veoma o`alostila nas, wegove {kolske drugove, sa kojima je rastao od de~aka do punoletnog
mladi}a, dele}i me|usobno zgode i nezgode internatskog i {kolskog `ivota.
Zajedni~ki smo se radovali uspehu, a
jadikovali zbog neuspeha. Hristova nauka, zajedni~ki internatski i {kolski
`ivot toliko nas je zbli`io, da smo
zaista `iveli i voleli se kao (ro|ena)
slo`na bra}a.
Slavko i wegov verni saputnik, uzorna
supruga Jelena, svoj dom ukrasili su najlep{im darom sinom Branislavom i k}erkom Qiqanom. Oni su prava hri{}anska
srpska pravoslavna porodica, ~ija su vrata i srca uvek bila {iroko otvorena za
sve dobronamerne posetioce. Wihov dom
rado pose}uju crkveni dostojanstvenici i
brojni vi|eni Srbi iz zemqe i rasejawa.
Veliki su prilo`nici crkvama i manastirima, crkveo {kolskim ustanovama i
crkvenim listovima. Svojim prilozima
darovali su i brojne pojedince.
U znak zahvalnosti Slavku i Jeleni za sve {to u~ini{e za Srpsku crkvu i svoj Srpski narod, Slavko 4. jula 1993. godine bi odlikovan Ordenom Svetog Save stepena.
Tu veliku ~ast i priznawe on je zaslu`io i svojim skromnim i bogougodnim `ivotom, svojom ~vrstom verom u
Gospoda i velikom hri{}anskom qubavqu prema svojoj veri pravoslavnoj i
svetim hramovima i manastirima, koje
je {iroke ruke darivao.
Imaju}i to u vidu sa punim pravom se
mo`e re}i da smrt takvih qudi kao
{to je bio on, nije i kraj, jer se grobom
ne mogu pokriti wegova velika dela
(qubavi i humanosti) i uspomene, koje
nastavqaju da `ive. Zato on ostaje u
srcima svih nas, wegovih {kolskih
drugova, ako divan svetli lik, da `ivi
u najlep{im uspomenama.
Taj i takav Slavko morao je da se voli, ceni i po{tuje kao {kolski drug,
brat Isusu i veliki prijateq.
Wegov {kolski drug
Diko D. Lazarevi}
sarajevski bogoslov

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

TUGA OVOG SVETA SMRT JE ZA DU[U

Koji ima imovinu, kad do`ivi {tetu
gorko tuguje, a koji prezire imovinu bez
tuge je.
Slavoqubiv se `alosti kad ga sramote,
a smireni prima brukawe kao svoga druga.
Ko prezire svetsko zadovoqstvo, toga
ne}e uznemiriti svetske pomisli (Nil
Sinajski).
Tuga ne vlada onim ko je pobedio strasti, a strasti je pobedio onaj koji je pobedio `eqe.
Tako, uzdr`qiv ne tuguje {to nije do{ao do hrane, ~edan ne tuguje {to nije
u~inio sramno delo. Negwevqiv ne tuguje {to mu se nije dala prilika da se osveti, smireni ne tuguje {to je li{en
qudske po~asti, onaj koji ne mari za
sticawe imovine ne tuguje {to je pretrpeo neuspeh i {tetu. Oni su u sebi potpuSVET I SVETSKO

Na pitawe jednog brata:

[ta je svet? - starac je odgovorio:
Svet je bavqewe ni`im
prirodnim poslovima i ispuwavawe svoje voqe; svet
je kad se neko vi{e stara o
telu nego o du{i i hvali se
materijalnim bogatstvom.
Zato je qubqeni u~enik
Hristov Jovan rekao: Ne
qubite svet ni {to je u svetu (1 Jov 2,15).
Svet je prostor greha...
ispuwavawe svojih telesnih `eqa; svet je mi{qewe da }e{ ve~no prebivati
u ovom svetu; svet je ve}e
starawe o telu nego o du{i
(ava Isaija).
Svet je zbirna imenica,
koja sobom obuhvata ono {to
se zove strastima. Kad skupa
ho}emo da imenujemo strasti, nazivamo ih svetom, a
kad ho}emo da ih razlikujemo po wihovim imenima, nazivamo ih strastima...
Svet je telesni `ivot i
telesno mudrovawe (Isak
Sirin).

no ugasili sve takve `eqe, pa zato i ne

ose}aju tugu, jer onoga bez strasti ne mo`e raniti tuga, kao {to ni strela ne mo`e raniti onoga koji je obu~en u oklop...
Ne daj svome srcu da tuguje, nego te{i
sebe Gospodom...
Ne misli da samo ti trpi{ nevoqe vi{e od svakog. Kao {to `ivome na zemqi
nije mogu}e da izbegne vazduh, tako ~oveku
koji `ivi u ovom svetu nije mogu}e da bude
bez isku{ewa `alostima i bolestima...
Ne treba biti malodu{an u isku{ewima, ve} bodriti se molitvama i dobrim
delima, podra`avaju}i one koji plove po
moru. Oni, kad se podigne bura, pa`qivo
gledaju na sve, bdiju i prizivaju Boga u
pomo}. Gospod ne prezire one koji Ga prizivaju u nevoqi... More nije uvek mirno, i
ovaj `ivot nije mogu}e preplivati bez
TUGA

Postoji tuga po Bogu

13
i tuga ovog sveta.
Prva je - tuga koja odvodi pokajawu zbog grehova i vatrenoj
`eqi savr{enstva, odnosno budu}eg
bla`enstva. To je tuga po Bogu, o kojoj govori apostol Pavle: @alost
po Bogu proizvodi spasonosno pokajawe, za koje se nikad ne `ali, dok `alost ovoga sveta donosi smrt (2 Kor

16

DU[A

Du{a ne mo`e biti sama:

ili je u zajednici sa Bogom i an|elima, ili sa demonima (Makarije Veliki).
Du{a ako nije stan Bo`ji, onda je
stan satanin (Vasilije Veliki).
Qudi se brinu o domu u kome `ive: ~iste ga, ukra{avaju, odr`avaju,

isku{ewa. Ali ako se budemo dr`ali vere u Boga kao kormila, ono }e nas odvesti
u pristani{te `ivota...
Ako je na nas nai{la tuga, o~ekujmo
pribli`avawe radosti. Uzmimo za primer one koji plove po moru. Kad se na wih
podigne vetar i silna bura, oni se bore sa
talasima, o~ekuju}i tiho vreme. A kad nastane ti{ina, oni o~ekuju buru. Zato su
uvek budni, da ih iznenadni vetar ne bi
zatekao nespremne i ne bi svalio u more.
Tako i mi treba da ~inimo. Kad nas zadesi `alost i nevoqa, o~ekujemo olak{awe i pomo} Boga... A za vreme radosti,
o~ekujemo `alost, da pri izobiqu radosti ne zaboravimo na suze.

7,10). Ova tuga po Bogu je pokorna,

smirena, krotka, prijatna, trpeqiva,
jer ona proisti~e iz qubavi prema
Bogu... i ima u sebi plodove Duha Svetoga: qubav, radost, mir, dugotrpqewe, blagost milosr|e, veru, krotost,
uzdr`awe (Gal 5,22).
Druga tuga, to je tuga ovoga sveta,
koja je ropotna, netrpeqiva, surova,
puna prgav{tine i... pogibeqnog
o~ajawa; ona onemogu}ava molitvu i
uni{tava sve duhovne plodove... (Jo-

opravqaju. Malo wih brinu o du{i,

koja je, kako u~i apostol Pavle, dom
Bo`ji, hram Duha Svetoga (1 Kor
6,15,19; 2 Kor 6,16).
Ali du{a mo`e da postane i pe}ina razbojni~ka, kad se u wu usele
razbojnici - zle `eqe i strasti, a za
wima zli demoni.
Roditeqi treba svim silama da
nastojavaju da du{e wihove dece budu uistinu hram Duha Svetoga (Zlatoust).

15

SMRT

Prava je smrt
kad se du{a odvoji od bo`anske blagodati i udru`i
sa grehom. Takvu smrt treba izbegavati i pla{iti se
vi{e nego muka paklenih
(Grigorije Palama).
Smrti telesne ne treba
se bojati, ve} se bojati du{evne pogibije, koja je neznawe Boga. Eto to je u`asno za du{u (Antonije Veliki).
Smrt je stra{na za gre{nike, a radost za pravednike (Jefrem Sirin).
Smrt za pravednike je
prelaz u boqi `ivot (Vasilije Veliki).
Posle Gospodweg vaskrsewa smrt nije vi{e stra{na za one koji veruju u
Hrista (Zlatoust).
Smrt za hri{}anina
treba da bude radost, jer iz
ovog `ivota prelazi u
Carstvo Nebesko i ve~ni
`ivot (Teodor Studit).

51