Dabar 19

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
- Osvetio koqivo i presjekao slavski kola~ te

~estitao krsnu slavu slu`benicima i radnicima
SOD Jahorina.
25. U hotelu Holidej-In pozdravio skup islamskih
vjerskih slu`benika iz Evrope i Azije
- primio u Vladi~anskom dvoru u Sarajevu predstavnike op{tine Ilija{ i Vogo{}a i razgovarao sa wima o rje{avawu pote{ko}a u tim sredinama
- razgovarao sa glavnim urednikom lista As o izno{ewu neistina od strane nepotpisanog novinara i da As objavi izviwewe
- razgovarao sa sve{tenicima i bogoslovima o teku}im poslovima i planovima.
30. Osvetio novosagra|enu crkvu Sv. Jovana Krstiteqa u Vi{egradskoj bawi i sluìo Sv. Arhijerejsku Liturgiju sa episkopom mile{evskim g. Filaretom i sve{tenicima iz mitropolije.
AVGUST
1. Prisustvovao ve~erwem bogosluèwu u hramu Sv.

Proroka Ilije u Sokocu uo~i hramovne slave i
presjekao slavski kola~ povodom krsne slave KSS
Carica Milica, crkvene op{tine Sokolac.
2. Sluìo Sv. Liturgiju i presjekao slavski kola~ u
hramu Sv. Proroka Ilije u Ilija{u o hamovnoj
slavi.
6. Sluìo Sv. Arhijerejsku Liturgiju u crkvi brvnari posve}enu Sv. proroku Iliji na Trebevi}u
(parohija paqanska).
7. Primio u Sarajevu generala {panske vojske iz sastava SFOR-a stacioniranih u Mostaru
- primio ambasadora Austrije u zgradi Vladi~anskog dvora u Sarajevu.
8. Sastao se sa predsjednikom u tripartitnom predsjedni{tvu BiH g. Alijom Izetbegovi}em.
9. Sluìo Sv. Liturigju u novosagra|enom hramu posve}enom Sv. Velikomu~eniku Pantelejmonu na
Vu~joj Luci, presjekao slavski kola~ i osvetio
koqivo.
13. Sluìo Sv. Liturgiju u Blagaju.
14. Primio u Sarajevu g. Gari Kolinsa, pravnika
OHR-a
- primio sekretara pogrebnog dru{tva Sv. Marko,
g. Slavka Koji}a
- primio ma|arskog ambasadora u BiH Wegovu Ekselenciju Kotià Kalmana.

17-20. Boravio u manastiru Krki kod Knina i sluìo
Sv. Liturgiju na praznik Preobraèwa Hristovog.
21. Posjetio g. Radoslava Risti}a, na~elnika Srpske
op{tine Ilixa
- na poziv ma|arskog ambasadora u Sarajevu u~estvovao na prijemu povodom hiqadu godina dràvnosti Ma|arske.
22. U Bawaluci u~estvovao na mo{tiju Sv. Sve{tenomu~enika Platona, episkopa bawalu~kog.
27. Sluìo Sv. Liturgiju u devastiranom manastiru
Vozu}a kod Zavidovi}a, izvr{io opjelo svim poginulim i postradalim, u~inio parastos svim `rtvama proteklog rata.
28. Na praznik Uspewa Presvete Bogorodice sluìo
Sv. Liturgiju u Travniku o hramovnoj slavi, osvetio slavsko koqivo i presjekao slavski kola~.
29. Odrào sjednicu nastavni~kog vje}a u bogosloviji
Sveta Tri Jerarha.
30. Izvr{io popravne ispite u~enika bogoslovije.
SEPTEMBAR
3. Sluìo Sv. Liturgiju u kapeli Duhovne akademije
i Bogoslovije u Srbiwu i rukopoloìo êdomira
\elmu u ~in |akona.
9. U~estvovao na sve~anoj akademiji povodom kanonizacije Sve{tenomu~enika Platona bawalu~kog
i odrào slovo o Sv. Platonu.
10. Sluìo Sv. Arhij. Liturgiju u hramu Sv. Trojice
u Bawaluci sa arhijerejima iz Republike Srpske.
11. Prisustvovao Sv. Liturgiji u sabornoj crkvi u
Sarajevu
- na sjednici Me|ureligijskog vije}a izabran za
predsjednika za godinu dana
- sastao se sa Visokim predstavnikom me|unarodne zajednice za BiH g. petri~em
- u Sarajevu je episkop g. Atanasije (Jevti}) posjetio mitropolita g. Nikolaja.
12. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beogradu.
14. Primio u Vladi~anskom dvoru u Sokocu gradona~elnika Srpskog Sarajeva g. Predraga Lasicu
- u Sarajevu se sastao sa rektorom Sarajevskog
univerziteta
- sastao se sa Princom od Arabije.
16. Povodom 115 godina hrama Ro|ewa Presvete Bogorodice u Zenici sluìo Sv. Arhijerejsku Liturgiju, odrào prigodnu besjedu i otvorio izlo`bu
ikona i slika u Srpskom domu.
17. Sluìo Sv. Arhijerejsku Liturgiju u Vojkovi}ima na dan Sv. Sve{tenomu~enika Petra i osvetio
slavsko koqivo i presjekao slavski kola~ za krsnu slavu Srpskog Sarajeva.
18. Odrào sastanak sa sve{tenicima podru~ne parohije oko nastavka izgradwe hrama Sv. Sve{tenomu~enika petra u Vojkovi}ima i dogovoren na~in
finansirawa radova.
21. Sluìo Sv. Liturgiju u Sabornoj crkvi u Sarajevu na praznik Ro|ewa Presvete Bogorodice, propovjedao o prazniku i osvetio slavsko koqivo i
prerezao slavski kola~ za hramovnu slavu.
22. Primio u Vladi~anskom dvoru u Sokocu predstavnike Partije Demokratskog Progresa OO Sokolac.
24. Sluìo Sv. Liturgiju u Borikama.
27. Sluìo Sv. Liturgiju u Srbiwu.
Evaneqe po Sv. Jovanu poiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Re ili Glagol znai osiromaiti smisao
toga izraza na grkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji. D A B A R - jevrejska re - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, ivoga
Prisustva Bojeg i koje izbija u Prologu etvrtoga Evaneqa kao Svetlost i ivot.
Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SRCE
Srce je koren svih dela na{ih. Ma
{ta ~inili unutar i izvan nas, srcem ~inimo, ili dobro ili zlo. Srcem verujemo ili ne verujemo; srcem
volimo ili mrzimo; srcem se smiravamo ili gordimo; srcem trpimo ili
rop}emo; srcem pra{tamo ili se qutimo; srcem se mirimo ili mrzimo;
srcem se obe}avamo Bogu ili odvra}amo; srcem blagosiqamo ili kunemo; u srcu je radost ili tuga, nada
ili o~ajawe, pokajawe ili raskala{an ìvot, strah ili sloboda; u srcu
je prostota ili lukavstvo. Srce uzdi{e, moli se, nada se, ili ~ini suprotno. Sledstveno, ~ega nema u srcu, to i ne postoji. Vera nije vera,
qubav nije qubav, ako u srcu ne postoje, onda je licemerje; smirewe nije smirewe, ako ne postoji u srcu, nego je pritvorstvo... Srce je centar
li~nosti ~ovekove. Zato Bog zahteva od nas srce na{e: Daj mi, sine, srce tvoje (Pri~e Solom. 23,26)...
(Tihon Zadonski).
Svako qudsko delo ne sudi se po
spoqa{nosti nego po unutra{wem
stawu srca i nameri. Jer ~esto spoqa{we delo kod dva ~oveka isto biva, ali unutra{we raspoloèwe i
namere mogu biti razli~iti. Na
primer: ...jedan ne krade zato {to ne}e, a drugi ne krade zato {to ne moè, nema priliku... jedan daje milostiwu radi Hrista, a drugi radi
svetske slave... jedan odlazi u crkvu
da se Bogu moli, a drugi da posmatra
ceremonije... (Tihon Zadonski).
Ko uzdràva usta svoja od ogovarawa i hulnih re~i taj ~uva srce svoje od strasti. A ko ~isti srce svoje
od strasti taj vidi Gospoda, wegovo
srce nasla|uje se otkrivewima. Ako
voli{ ~istotu, koja omogu}ava da u

sebi vidi{ Gospoda, ne dopusti da
preko tvojih usana pre|e ma kakva
zla re~: kleveta, osuda ili psovka,
niti slu{aj kad drugi to izgovara...
Nebo se nalazi unutra u tebi, ako
si ti ~ist. Tada }e{ primetiti u sebi Gospoda i an|ele Wegove...
Ko èli da u sebi vidi Gospoda,
stara se da o~isti srce svoje neprestanim razmi{qawem o Bogu i molitvom. [to se doga|a sa ribom izva|enom iz vode, isto se doga|a i umu
~ovekovu, kad prestane da misli o
Bogu i po~ne da bludi po predmetima i uspomenama ovog sveta. Ukoliko se ~ovek vi{e udaqava od ovog
prolaznog sveta, utoliko mu je Bog
bliì i vidqiviji (Isak Sirin).
Jedan brat rekao je starcu: Ja ne

prime}ujem nikakvu borbu u srcu
svome.
Na to mu je starac odgovorio: Ti
si sli~an odaji koja ima ~etvora vrata. Svaki koji ho}e da u|e u tebe,
ulazi, i svaki koji ho}e da iza|e, izlazi kuda ho}e, a ti ne zna{ {ta se u
tebi doga|a. Ako bi se tvoja vrata
zatvarala i zakqu~avala, i ti ne bi
dozvolio da kroz wih ulaze u tebe

gre{ne pomisli, tada bi ti video
one koji stoje spoqa i bore se s tobom (Nepozn.)
Ko èli da o~isti srce svoje, treba da ga raspaquje postojanim se}awem Gospoda Isusa Hrista. Onaj koji ho}e da se o~isti od svoje truleì
treba neprestano da bdi nad svojim
umom i da se moli, i to ne samo kad je
u hramu nego i van wega. Kao {to
onaj koji ~isti zlato u pe}i ne dopu{ta da se vatra u woj ugasi i da se metal ohladi i stvrdne; tako i mi ne
dopu{tamo da se plamen molitve u
na{em srcu ugasi i srce ohladi. Jer
ko se samo povremeno se}a Boga u mislima, a ostalo vreme bavi se sujetnim stvarima, ili provodi vreme u
lewosti, taj gubi ono {to je u molitvi stekao. Istinskom qubitequ dobrodeteqi svojstveno je da neprestanim se}awem na Boga ~isti srce svoje od zemqane naslage i uni{tava |avoqe zlo seme, a omogu}ava dobrodeteqima da se nesmetano razvijaju
pod dejstvom toplih zrakova Bo`je
blagodati (Isak Sirin).
Kao {to sunce ne moè da sija bez
svetlosti, tako i srce ne moè da se
o~isti od prqav{tine pogubnih pomisli bez molitve imena Isusovog.
Kad je to tako, onda ime Isusovo treba da izgovaramo tako ~esto, kao
{to di{emo. Jer je ono svetlost, a
one prqave misli su - tama. Ono je
Bog i Gospod, a ove su sluge demonske
(Isihije Jerusalimski).
Ukoliko se srce ~isti, utoliko
prima Bo`ju blagodat, i opet ukoliko ono prima blagodat, utoliko se i
o~i{}ava. A kad se zavr{i o~i{}ewe srca i primawe blagodati dostigne puno}u i savr{enstvo, tada
~ovek biva bog po blagodati (Simeon Novi Bogoslov).
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
KORISNO I DOBRO
ôvek se vrlo ~esto uverava u ìvotu
da zadovoqstva kojima teì nisu prava
zadovoqstva; on mnogo puta `rtvuje ono
{to je prijatno i {to ga zadovoqava onome {to je korisno. Ali i ono {to je korisno nije uvek moralno dobro ili po{teno. Hri{}ansko dobro niti je u zadovoqstvu niti u koristi, ono je nekad ba{ onde gde nema ni zadovoqstva ni koristi.
Kad hri{}anin pomaè bedne i sirotne, kad spasava ku}u svoga bli`wega
od poàra ili davqenika koji se davi, on
to ne ~ini radi neke svoje dobiti, ve} se
{ta vi{e izlaè {teti i opasnosti, i
ba{ zato ~ini dobro. Samopo`rtvovawe, velikodu{nost, milosr|e i druge vrline koje traì Hristov moral ne bi mogle postojati, kad bi hri{}ani traìli
samo svoju korist.
Qudima je svojstveno da traè za sebe
korist, i oni je ~esto traè onde gde se
wima dopada, ma se time prouzrokovala
{teta drugom. Korist je raznolika i
promewiva, a ono {to je dobro i po{teno jednako je za sve qude i uvek stalno i
nepromewivo. Gde je sebi~nost, tu nema
moralnoga dobra. Sebi~wak, koji traì
samo svoj li~ni intres i korist, nije dobar hri{}anin i za osudu je s hri{}anskog gledi{ta. U Jevan|equ se pomiwe
bezumni bogata{ koji je obdelavao vrlo
svoja poqa, dobio bogatu ètvu i rekao:"Du{o moja, jedi, pij i veseli se". O
tome bogata{u ne veli se da je u~inio kakvo zlo, ali se iz wegovih re~i vidi da je
bio sebi~wak. Sem svoje koristi i svoje
li~nosti on nije hteo da zna ni za {ta i
ni za koga drugoga; on nije hteo da zna za
najuzvi{enije blago, pa je zato, kako Jevan|eqe veli, izgubio svoju du{u (Lk.
12,17-20).
ôvek treba da radi, da gospodari nad
zemqom i da zavlada wom. Tako je Bog na-
redio i blagoslovio; ali hri{}anske zapovesti:"Qubi Boga i bli`wega kao samoga sebe" (Mt..22, 37 i 39) - ve}e su i uzvi{enije od gorwe naredbe.
Blago i korist potrebni su ~oveku,
ali postoje najuzvi{enije blago, carstvo Bo`je. Iznad zadovoqstva i koristi postoje drugi uzvi{eniji i pravi
ciq koji hri{}anin treba da ostvaruje u
ìvotu. Ovaj uzvi{eni i posledwi ciq
je ono {to se zove moralno dobro.
U obi~nom ìvotu vidimo da r|ave i
nepo{tene qude na spasava bogastvo; a
istorija svedo~i da bogastvo nije spasavalo ni ~itave narode od propasti kad su
moralno pali i odali se strastima i porocima.
Zato {to korist i moralno dobro nisu isto i {to u koristi nema spasewa,
Hristos je kazao svojim sledbenicima:"Ko ho}e za mnom da ide, neka se odre~e sebe. Jer kakva je korist ôveku, ako
zadobije sav svet, a du{i svojoj naudi"
(Mk. 8,34-36).
ODOLEVAJ
PROPAGANDAMA,
SRBINE!
Mnoge su verske propagande po zemqama u kojima ìve srpski emigranti.
Moramo im odolevati. Nijedna od svih
tih propagandi ne moè ubediti jednog
pravoslavnog Srbina, da je neka druga
vera ili crkva ili sekta istinitija i
svetija od Pravoslavqa. Ne moè ga ubediti ni Svetim Pismom ni svetiteqskom Tradicijom niti ma kakvom logikom suprotnom Pravoslavqu. Wihovi
su argumenti u yepu a ne u glavi. Iskori{}uju bedu i siroma{tinu i osamqenost
nekih emigranata pa im nude pomo} ali
i{tu du{u. Ne znaju, da se Srbin od starine zavetovao ne davati veru za ve~eru.
Te propagande polaze od adventista,
baptista, nazarena, Jehovinih svedoka,
tzv. evangelista, unijata i celoga roja
drugih. Moramo im odolevati. Ako neko
od Srba ne zna, kakva je nauka raznih otpadnika od Pravoslavqa i sekta{a, neka
pita najblièg pravoslavnog vladiku
ili sve{tenika, bilo Srbina ili Rusa
ili Grka, i oni }e mu jasno re}i. Re}i }e
mu da je Pravoslavna Crkva bila jedina
hri{}anska crkva na kugli zemaqskoj
oko hiqadu godina, a da su sve ostale postale odvajawem i otpadom od one univerzalne Pravoslavne Crkve, kojoj je
srpski narod pripadao od svog kr{tewa,
tj. preko dvanaest stole}a do danas. Odeliti se od te slavne Pravoslavne Crkve
zna~i odeliti se od zemaqske i nebeske
Srbije, i biti tu|in svome narodu i ovoga i onoga sveta. Zbog toga moramo odolevati do smrti svim onim propagandama, svi mi Srbi, kako ovi u emigraciji
tako i oni u Otaybini. Da bi nas Bog
blagoslovio kroz na{e krsne svetiteqe.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
TRI DRVETA OSLIKAVAJU TROJAKO STAWE HRI[]ANA

@elite li bra}o, da tako kaèm, jasno videti stawe Hri{}ana kod nas, da bi boqe razumeli wegovo savr{enstvo i wegove nedostatke. Obi~no nam je jasnije sve {to se predstavi kroz primere. A primera za razumevawe duhovnih stvari je mnogo u svetu koji nas
okruùje. Sada je npr. leto. Po|imo u bilo
koju {umu i pogledajmo drve}e. Evo tri drveta. Jedno je potpuno pokriveno li{}em i oki}eno plodovima, drugo je samo pokriveno li{}em bez plodova, a tre}e je pusto i suvo. Bez
li{}a i bez plodova. To je primer na kome
moèmo videti tri tipa (stawa) Hri{}ana.
Drvo sa li{}em i plodovima su Hri{}ani
koji i spoqa{wim i unutra{wim ìvotom
stvaraju i ìve veruju}i, koji ~uvaju Crkvene
zapovesti i sa usr|em ispuwavaju Hri{}anske dobrodeteqi (vrline), oni koji su i li{}em pokriveni - idu u crkvu, mole se Bogu,
po{tuju praznike, drè postove, poste i pri~e{}uju se Sv. Tajnama; i plodovima oki}eni - Hri{}anskim vrlinama koje su po re~ima Apostola: qubav prema Bogu i qudima,
radost zbog blagostawa u Crkvi i otaybini,
radost zbog uspeha bli`wih na{ih, mir sa
svima, ne samo onima koji nas vole ve} onima
koji nas ne vole, dugotrpqewe u blago~estivim podvizima, u bedi i bolesti, blagost ka siroma{nima i potrebitima, milosr|e prema nesre}nima i gre{nima, vernost u re~i i delu, krotost u pona{awu,
uzdràwe ne samo spoqa{we, ve} i unutra{we u mislima, èqama, strastima (Gal.
5:22,23). A drvo sa li{}em bez plodova, to su
oni koji su Hri{}ani vi{e re~ima, spoqa i
vidqivo, bez unutra{weg usr|a i vere, koji i
Crkvene Zapovesti ~uvaju samo tradicije i
obi~aja radi, obaveze vere ispuwavaju samo
kao du`nost, a za Hri{}anske vrline, blago~estivi ìvot, ~iwewe dela u Slavu Boìju
i na korist bli`wih ne brinu. Da, oni samo
imaju li{}e, bez plodova su. [ta je, zapravo,
drvo na kome ne samo {to nema plodova, nego
ni li{}a, koje je sasvim sasu{eno. To su Hri{}ani koji se samo tako zovu i koji se nalaze
me|u Hri{}anima, a ni~ega Hri{}anskog ne-
maju u sebi, koji u Crkvu ne idu, za praznike

ne znaju, postove ne po{tuju, koji za spasewe
du{e ne brinu, o o~i{}ewu svojih sagre{ewa
ne razmi{qaju, o svom budu}em ìvotu ne pomi{qaju, koji ìve samo za svet i uga|aju sebi, smatraju}i sve dozvoqenim za sebe, sve
{to zadovoqava wihove omiqene strasti. Takvi su mrtvi za sve dobro i sveto, oni su umrli za Boga, za svoju du{u, za ve~nost.
ni koji su sli~ni drvetu sa li{}em bez plodova, koji ostaju samo pri Hri{}anskoj spoqa{nosti bez unutra{weg duhovnog ìvota, bez
Hri{}anskih dela? Wihova po~ast predstavqena je smokvom koja tri godine nije davala
plodove i kojoj je vinogradar rekao: Posjeci
je! Za{to i zemqu da slabi? (Lk. 13:7). Treba
se pla{iti da ostaviv{i ih Boìjem dugotrpqewu jo{ do leta bez se~e, ne postanu
sli~ni smokvi, koju je Isus Hristos idu}i u
Jerusalim, video kraj puta, i na{av{i na woj
samo jedan list bez plodova li{io je rasta i
ona se sasu{ila (Mt. 21:19). Ah! Ti Hri{}ani, ako ne uzrevnuju i ne pokaju se bi}e li{eni Boìje blagosti i milosti, i ne naslediti
Carstvo Nebesko. âk i Sam Bog negoduju}i
takve, kaè: [ta }e mi mno{tvo va{e `rtve
(Isa. 1:11). [to me zovete: Gospode, Gospode,
a ne tvorite re~i Moje (Lk. 6:46). O po~asti
posledwih tj. onih Hri{}ana koji li~e na suvo drvo koji nemaju ni li{}e ni plodove, ni
unutra{wih ni spoqa{wih kvaliteta i Hri{}anskih dela, zar je potrebno i govoriti? O
wihovoj po~asti odlu~uje Sam Gospod. Svako
drvo, koje ne donosi dobre plodove se~e se i u
ogaw baca (Mat. 7:19). Ko u nemi ne ostane, izbaci}e se napoqe, kao loza i osu{i}e se i
skupi}e je i u ogaw baciti i spaliti (Jn. 15:6).
Razumete, kakva gorka ~ast wih o~ekuje.
Stra{no je bra}o biti neplodan u Boìjoj
Crkvi, hladan u veri, neradan i nebriàn za
svoje spasewe. Samo to {to se zovemo HriSloìmo se bra}o, da postoje sva tri tipa {}ani ne}e nas spasiti. Neizostavno je poHri{}ana i da je malo onih, koji su sli~ni trebno opravdati svoju veru, imati usr|e,
drvetu sa li{}em i plodovima, a mnogo onih revnost za spasewe, starati se, truditi se u
koji su sli~ni drvetu samo sa li{}em i jo{ popravqawu sebe, uzrastati u Boìjoj blagobezìvotnom, suvom drvetu.
dati, u duhovnom ìvotu i prinositi plodo[ta o~ekuje sve te Hri{}ane? O, blaèni ve na osve}ewe kako bi kraj bio ìvot ve~ni
Hri{}ani koji sli~no plodonosnom drvetu (Rm. 6:22). O neka bi Gospod po Svom milosrrastu u Boìjoj Crkvi, cvetaju verom u Spa- |u svakome od nas bra}o, dao da u Crkvi Bositeqa na{eg Isusa Hrista i prinose slatke ìjoj postanemo takvi kako blaènog muà
vrllinske plodove. Oni }e i u prenebesnom opisuje Car Prorok i bi}e kao drvo posa|edomu Boìjem tom ve~nom raju biti kao no kraj izvora vode, i plodove svoje dava}e u
plodna maslina (Ps. 51:10), oni }e se ve~no svoje vreme i listovi wegovi ne}e opasti
nasla|ivati ìvotom i blaènstvom, u sla- (Ps. 1:3). Boè na{, slava Tebi!
vu i hvalu Boìju (Flp. 1:11). A ti Hri{}aM. M.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NA[EG HRISTOFORA

O ovom prepodobnom Hristoforu Jovan i Sofronije, pisci kwige Limonar pi{u slede}e:
Kada bejasmo u Aleksandriji mi odosmo k avi Teodulu koji se nalaà{e u
Svetoj Sofiji {to je u Farani; i starac
nam ispri~a, govore}i: U kinoviji prepodobnog oca na{eg Teodosija, koja se
nalazi u pustiwi svetog Hristovog grada Jerusalima, ja se postrigoh u mona{tvo, i tamo sretoh velikoga starca, po
imenu Hristofora, rodom Rimqanina.
Jednoga dana ja mu se poklonih, govore}i:
Pokaì qubav, o~e, pa mi ispri~aj kakve si podvige imao od dana mladosti
svoje. Po{to ga dugo i veoma usrdno
moqah, starac uvide da ja to ~inim radi
du{evne koristi, pa mi stade pri~ati o
sebi ovako:
Kada se odrekoh sveta, ~edo, ja ima|ah
veliku qubav i usr|e k mona{kom podvigu: dawu sam obavqao poslu{awa, a kasno uve~e odlazio sam u pe{teru, u kojoj
su ranije imali obi~aj moliti se prepodobni Teodosije i ostali sveti oci. Ulaze}i u pe{teru, ja sam pravio sto metanija, i na svakoj stepenici padao ni~ice
pred Bogom; a stepenica ima osamdeset.
U{av{i u pe{teru, ja sam ostajao u woj
mole}i se, dok ne bi udarilo klepalo za
jutrewe bogosluèwe; i tada sam izlazio iz pe{tere i odlazio u crkvu.
U takvom podvigu provedoh jedanaest
godina, nikada ne mewaju}i ovo pravilo,
podvizavaju}i se s velikim po{}ewem i
~uvawem pomisli, trude}i se telom u poslu{awima koja su mi nalagana, i trpe}i
svaku oskudicu zbog siroma{tvoqubqa
mog. No jedne no}i, kada do{av{i k pe{teri obavih po obi~aju moja kolenopreklona moqewa na stepenicama, i stigoh do posledwe stepenice, ja stadoh:
neo~ekivano se na|oh u ekstazi, u zanosu,
i ugledah svu pe{teru punu kandila, od
kojih jedna gorahu a druga ne. Videh tako|e i dva svetlolika ~oveka u belim haqinama, koji ho|ahu i ude{avahu kandila, i ja ih upitah: Za{to ste postavili
ovde ta kandila, te ne mogu od wih da

u|em i da se pomolim? Oni mi odgovori{e: Ovo su kandila otaca koji se trude
u Bogu. A ja ih onda upitah: Za{to jedna kandila gore a druga ne gore? Oni
mi odgovori{e: Koji usrdno sluè Gospodu upali{e kandila svoja, a lewivci
ne upali{e. Ja im se onda ponovo obratih: Imajte qubavi pa mi kaìte: gori
li moje kandilo ili ne? Oni mi odgovori{e: Trudi se i moli se, pa }emo ga
upaliti. A ja rekoh: Ja se svagda molim,
i ni{ta drugo do ovog vremena ne radih.
Posle ovih re~i ja do|oh k sebi i vi{e nikoga ne videh. Onda rekoh sebi: O
Hristofore! potrebni su ti veliki trudovi, da bi upalio svoje kandilo! I sutradan ujutru ja iza|oh iz svog manastira
i krenuh na Sinajsku goru, ne ponev{i
ni{ta sa sobom sem ode}e koja be{e na
meni. I po{to provedoh pedeset godina
na Sinajskoj gori u mnogim trudovima i
podvizima, k meni do|e glas koji mi go-
vora{e: Hristofore, idi u svoj manastir u kome si se ranije podvizavao, da se

tamo upokoji{ sa ocima svojim. Ispri~av{i to o sebi, prepodobni Hristofor poìve posle toga malo, pa predade
svetu du{u svoju u ruke Bo`je.
Opet taj isti ava Teodul ispri~a nam,
vele Jovan i Sofronije, o istom ocu
Hristoforu da jednom prilikom, pre
svog prestavqewa, prepodobni Hristofor kaza ovo: Jednoga dana izi|oh iz manastira svog u sveti grad Jerusalim da se
poklonim i celivam @ivotvorni Krst
Gospodwi. I kada bih tamo i poklonih
se, izlaze}i ja videh nekog brata koji
staja{e na vratima sred crkvene porte,
pa niti ulaà{e niti izlaà{e. A videh i dva gavrana koji bez straha le}ahu
ispred wegovog lica, nale}u}i krilima
svojim na lice wegovo, i ne davahu mu da
u|e. Ja poznah da su ti gavrani demoni,
i rekoh tom bratu: Kaì mi, brate, zbog
~ega stoji{ nasred vrata, i ne ulazi{?
On mi odgovori: Prosti mi. o~e, ophrvale me pomisli; jedna mi pomisao veli:
idi i pokloni se êsnome Krstu i celivaj ga; a druga mi veli: ne, nemoj! nego najpre idi i svr{i posao svoj, pa }e{ drugom prilikom do}i i pokloniti se.
ûv{i to, ja uzeh tog brata za ruku i uvedoh u crkvu, i tog ~asa i{~ezo{e ona dva
gavrana; i predloìh bratu tom, te se pokloni âsnome Krstu i svetome Grobu
Gospodwem, pa ga otpustih s mirom.
Ovo mi ispri~a prepodobni Hristofor, re~e Teodul, po{to be{e video da
se mnogo bavim manastirskim poslovima
a malo revnujem za molitvu, da bih na taj
na~in saznao: da prvo treba svr{avati
duhovne poslove, pa onda telesne.
ûv{i ovo, blaèni oci Jovan i Sofronije zapisa{e to na korist onima
koji ~itaju i onima koji slu{aju, a u slavu Hrista Boga na{eg.
Prepodobni Hristofor podvizavao
se u {estom veku.
Iz @itija svetih
za avgust
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
BOGORODICI O
POKROVU
Nema nikoga na ovom svijetu da barem jednom u ìvotu nije doìvio, osjetio i iskusio
{ta zna~i za{tita majke. Kada odrastemo i
ostarimo razumijemo {ta u na{em odgajawu i
vaspitawu zna~i majka. Tek kad ostanemo bez
majke nedostaje nam wena qubav i toplina.
Pouke i savjeti, blage rije~i koje samo majka
moè izre}i govore nam ko je iskren prijateq
bez laì i podmi}ivawa. Kada samo izgovorimo rije~ majka ispune nam se i usta i srce.
Majka je ta kojoj pribjegavamo kada nam je te{ko i kad smo u nevoqi. Majka je tu, kad zatreba, da pred drugima ukrije na{e mane i pogre{ke, ali da nam u o~i kaè kao najstroìji sudija {ta i gdje smo pogrije{ili i zamoli da
otklonimo pogre{ku i da se popravimo. Kad
doìvqavamo uspjehe najprije im se sa nama
raduje majka, ali odmah ukazuje na mjeru radosti da se ne bi pogordili. Majka je su{ta dobrota. Sve vrlinsko {to moè posjedovati
iko od qudi skoncentrisano je u imenu majka.
Majka je plemenitost. Majka je qubav, jer od
maj~ine qubavi na zemqi nema ve}e. Zato je
qubav majke najsli~nija qubavi Bo`joj.
Zamislite, bra}o i sestre - pobo`ni pravoslavci, kad ovakvu qubav pokazuje svaka
majka prema svom djetetu, koliko qubavi ima
prema svima nama Majka nad majkama. Ona ko-
ja je u utrobi svojoj nosila, i grudima svojim

hranila Gospoda i Gospodara neba i zemqe.
Ona koja nije samo majka nego Bogomajka. Nije
samo sveta nego Presveta. Poslije Boga, naj-
vi{e se po{tuje i proslavqa Mati drugog lica Svete Trojice, Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica Marija. Osim praznika Ro|ewa
Presvete Djeve Marije koji proslavqamo 21.
septembra, poznatiji u narodu kao Mala Gospojina, praznika wenog Uspenija, 28. avgusta
ili Velike Gospojine, dana kada je uvedena u
hram koji proslavqamo kao Vavedewe 4. decembra. Proslavqamo Majku Bo`ju u toku godine vi{e puta: u januaru, drugi dan Boì}a
posve}en je Saboru Bogorodice, o Blagovijesti slu{amo od Arhan|ela radosnu vijest i
kli~emo s wim: Raduj se Blagodatna, Gospod
je s Tobom. Trinaesti septembar posve}en je
Wena neprestana briga i starawe za hri{}ane ustanovi na{a Sveta Pravoslavna Crkva
ovaj praznik - Pokrov Presvete Bogorodice.
Brza pokroviteqica i za{titnica bolesnih i nemo}nih. Pomo}nica svima onima koji joj se mole i wenu za{titu i zastupawe kod
Sina Bo`jeg mole. Zabludjele i tvrdokorne
na pravi put izvodila i izvodi. Maj~inskom
molitvom kod Sina svoga za gre{nike prosi
milost i opro{taj. Premnoga su wena dobro~instva i ne podlijeù sumwi, jer su to iskusili svetiteqi i u~iteqi Crkve i potrebiti
kojima je pomogla Presveta i ispunila wihove molbe i molitve. Zato se i u molitvama poslije Boga najprije obra}amo Majci Bo`joj.
Znano je tako|e, da Presveta i Pre~ista najprije pomaè majkama, jer je i wenu du{u probo no` àlosti i bola kad je na krstu ugledala prikovana onoga koga je rodila bez bola.
Ispratila je Sina sa velikim bolom u srcu i
pla~em. Zato Gospod i prima molitve Svoje
majke, a Ona razumije na{e boli, muke i nevoqe. Stoga nas {titi svojim pokrovom i zaklawa od isku{ewa i patwi.
Molitvama Bogorodice skupqeni smo danas prinose}i joj iskrene molitve da nam pomogne i u ove te{ke dane po na{ rod, umoli
Sina svog da nas spasi i pomiluje. Pokojnicima i poginulim vojnicima i vojskovo|ama izmoli, Presveta Bogorodice i Majko, miomirisno i rajsko naseqe. Nama ìvima posreduj
i moli Gospoda da nam podari opro{taj grijehova, najprije li~nih koje smo u~inili svjesno i nesvjesno. U strahu i bojazni, u lewosti
na{oj i zaboravnosti. Kad zaboravismo Tebe
Majko i sina Tvoga, Ti nam oprosti jer bijasmo zauzeti brigama i poslovima ovoga svijeta. Kad se drznusmo da se pouzdamo u sebe i
jim ra{irenim pokrovom pokriva i {titi svoju mo} i snagu, a ne u Tebe Bogoroditeqko
sve prisutne. Pokazala se Bogorodica sa apo- i Sina Tvoga Svemogu}eg. Sve nam oprosti i
stolima, svetiteqima i an|elima, iznad vjer- pomozi nam Tvojim Pokrovom da djeca na{a
nika sabranih na molitvu, koji su toga dana u iza|u iz ovoga lavirinta lutawa i patwi. Da
velikom broju ispunili crkvu. To je bilo nam djecu i potomke ogrije toplina Qubavi
ta~no prije 1088 godina, na dana{wi dan 14. Tvoje i Sina Tvoga, te da nas nikada ne ostaoktobra po novom, a 1. oktobra po starom ka- vqa{ bez za{tite brige i starawa Tvoga. Molendaru. Vidio je Andrej Caricu i gospo|u limo te Majko Boìja pomozi nam. Moli Sikako se moli za sav svijet. U spomen na ovo na Tvoga i Boga na{eg da spasi du{e na{e.
vi|ewe i dan kada se pokazala Majka Bo`ja u
protojerej Momir
carigradskom hramu, ali da se proslavqa i
Vasiqevi}
polagawu Pojasa Presvete Bogorodice, 22.
decembra Za~e}e sv. Ane, a to je dan kada je
kod vreme{nih i bezdjetnih roditeqa za~eta
Bogorodica i Djeva Marija, koju Blaènom
zovu svi nara{taji kako re~e Pismo.
U nizu praznika posve}enih Woj, danas
proslavqamo Bogorodicu kao pokroviteqicu i za{titnicu roda hri{}anskog. Proslava ovoga dana ustanovqena je 911. godine kada
su Sveti Andrej Jurodivi i wegov u~enik
Epifanije za vrijeme Liturgije u crkvi Vlaherni u Carigradu, ugledali Presvetu Bogorodicu kako svojim Omoforom, odnosno svo-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
ZAMUKLA ZVONA
Bilo je to na nave~erje Uspenija Bogorodice, hramovne slave manastira
[..., koji je nadaleko ~uven zbog svoje ~udotvorne ikone Bogorodice i svoja tri
milozvu~na zvona, ~iji je zvuk celu plodonosnu udolinu, kojom vlada manastir
usred svojih belih zidina i planine naovamo, osvajao i pobo`no blagosiqao.
Prema drevnom obi~aju ova zvona su
zvonila samo o Uspeniju Bogorodice i o
Vaskrsu i uvek ih je prvi povukao svojom
rukom stare{ina manastira. Tada se nadaleko razlegao melodi~ni zvuk sa zvonika, snaàn, glasan i sve~an, kao da je
dolazio pravo s plavoga neba, {irio se
sna`nim talasima, spu{tao se do sela,
uzdizao du{e Bogu i prisiqavao svakoga
da upire o~i gore, pravo do carstva
Bo`jeg - prostrani, sjajni nebeski svod.
I pobo`ni iz novih naseqa velike
udoline i iz daqine, kuqali su ka ulazu
stare lavre, da se pomole pred ~udotvornom ikonom Bogorodice, da prinesu darove i izmole zdravqa telu i du{i.
Starac iguman otac Joakim bio je unutra - u tom upre svoj pogled u sunce koje je
ve} doprlo iza velikog orahovog drveta
u manastirskom dvori{tu, - tako da je
senka duga~kog doksata prekrila dopola
malenu crkvu; obuze ga uzrujanost. Skoro
je ve} bilo vreme ve~erwu, trebalo bi da
ide da zvoni.
Da li je bio spreman?
Pogledao je svoje ruke, da li su i one
~iste, baci pogled na pometeno dvori{te
i qude koji su naokolo stajali u grupicama i upirali poglede u zvonik. Pope se za
jednu stepenicu vi{e, kora~a{e du` {irokog doksata zgrade, gde su se pore|ale
}elije sabra}e, sa|e brzim koracima niz
nekoliko visokih drvenih stepenica i
izgubi se ponovo negde u dvori{tu. Ve}
dva dana dobri starac nije imao nijednog

minuta mira. Trebalo je da sve blista i
da je na svom mestu. Trebalo je da sve odi{e ~isto}om. Na}i }e se svakojakih qudi, skromnijih i uglednijih. I episkop bi
mogao do}i. Svaka pau~ina bila je bri`qivo obrisana, pregledao je svaki kutak. Kamene plo~ice su bile sveè oprane i ugla~ane. Neobi~na radost obuze
igumana zbog zlatnog oreola koji je jedan
bogomoqac darovao, da se ukrasi glava
~udotvorne Bogorodice. Darovao je i zavesu za Bogorodi~in presto.
Vi{e puta je odlazio otac Joakim
pred ikonu Bogorodice, ispravqao nabore zavese i divio se oreolu od ~istoga
zlata.
Sve je bilo spremqeno. Pribliàvao
se sve~an ~as. Bratija po svojim }elijama
se spremala za bdenije. Ali stare{inu je
kopkalo da se uveri jo{ posledwi put, da
li je odista bilo sve u redu. [ta bi bilo
ako bi se zaboravilo ne{to, ako bi se
previdelo? I ponovo u|e u staru crkvicu, za koju niko nije znao kada je sagra|ena. U unutra{wost crkve ve} se spu{tao
mrak i izgledao je kao da se moli u podno`ju zapaqenih kandila, ~iji su se plami~ci sjedinili s blagim osmehom svetiteqa. Predstoje}i veliki praznik davao
im je naro~iti, o~aravaju}i sjaj.
Stari iguman zastade na pragu zaprepa{}en, jer se pred ~udotvornom ikonom
nazirala tamna silueta jedne ène, koja
je dràla dete u svome naru~ju. Starca
popade bes. Na dana{we bdenije nije
smeo niko u}i u crkvu pre prvog sve~anog udarca zvona. Takvo je bilo predawe.
Polako je pri{ao onoj koja je prodrla
i posmatra{e je izbliza. Bila je prqava
i podrpana, jedna poderana marama je pokrivala weno lice, ispod koje su virile
samo o~i. Wene bose, okorele od prqav{tine noge ostavqale su tragove, i to je
bilo dovoqno da razjari starog fanati-
ka ~isto}e. @ena ga nije primetila. Glasno se molila i suze su joj lile. Ona je
stavila na stepenicu prestola Majke
Bo`je svoje dete, koje je bolesno i bledo
li~ilo na pro{logodi{wi uveli cvet.
Imalo je zatvorene o~i, te{ko je disalo
i cvilelo, da se ~oveku saàli.
Odrì mi ga, sveta Majko Bo`ja, spasi mi ga! To je jedino {to ja imam mrmoqila je èna i presavijala se gorwim delom tela tako jako kao drvo koje trese
bura. Wene suze su kapale po hladnom kamewu kao rastopqeni vosak od sve}a.
Ma{i se grudi i izvu~e iz svoje ko{uqe
jednu obi~nu ~iodu s glavi}em i zabode je
u novu skupocenu svilenu zavesu. Primi
ovo od mene, Majko Bo`ja, to je sve {to
ti mogu dati!
[ta traì{ ovde? qutito re~e
starac. Jo{ nisu ni zvona lupala. Ne
zna{ li ti za obi~aj?
Ne znam, o~e, odgovorila je sva zbuwena èna.
Izlazi odmah napoqe. Do|i docnije,
docnije!
Smireno se okrenula èna, pritisla
je ~vrsto svoje dete u naru~je i izi|e.
Otac Joakim je pratio pogledom. I kako
je ona kora~ala ponovo je primetio u
senci od svetlosti otvorenog dovratka,
kako je bila odrpana i prqava.
Iguman je sa zgraàwem gledao kako
su na kamenim plo~icama, gde je ba{ ona
stajala, ostali tragovi od blata. Video
je na zavesi prostu ~iodu s plavim glavi}em. Ovaj glavi} je odudarao od lepe zavese kao neka stenica i strahovito je naruìo. Otac Joakim istrè ~iodu i baci
je negde u }o{ak. Tada se prekrsti pred
~udotvornom ikonom, pa`qivo ispravi
zavesu i izi|e. Sve ostalo je bilo u najve}em redu.
I prostosrda~an kao {to je bio, ve} u
tom trenutku je zaboravio na svoju qutwu ugledav{i na okupu mno{tvo sveta u
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
manastirskom dvori{tu sa sve}ama u rukama a koji je uporno ~ekao da zvona zazvone, da bi svi zajedno mogli u crkvu. I
pobo`ni monasi su sa{li iz svojih }elija i pri{li narodu da porazgovaraju o
predstoje}em ~inu punom svetosti.
Kada se iguman pojavio nastalo je kome{awe me|u prisutnima. Qudi su mu se
duboko klawali a ène su se svrstale da
mu celivaju ruku. Do{ao je i sve~ani
trenutak. Pobo`no uzbu|ewe ispunilo
je du{u star~evu i glasom koji je odjekivao nadaleko, podelio je blagoslov.
Sunce je ve} niè sa{lo a slabiji povetarac je }arlijao s brda, lepr{ao je
li{}e orahovog drveta i hitao je u dolinu da ustalasa povr{inu reke.
Stari iguman je prao ruke ispod bunarske lule. Mladi crkvewak pruìo mu
je ubrus kojim se on dobro obrisao. Otac
Joakim se sve~ano oseni krsnim znakom i
po{ao je na zvonik, uspiwu}i se stepenicama. Bratija se svrstala u najboqem redu pred crkvenim ulazom, dok se za wima
svrstao sav narod, pun nestrpqewa, u poredak kao {to je na litijama.
Iguman se prekrsti gore jo{ jednom,
dohvati kraj konopca, koji je istovremeno pokretao sva tri klatna zvona, i po~e
da vu~e. I istovremeno se pokrenu{e
tri jezika tu~ana u umilnim, zvucima
blagoslovenim, ustima te{kih zvona. Jedanput, dvaput, triput.
Ali, zvona su bila zaglu{ena i nisu
davala od sebe ni najmawi zvuk. Zanemele su bronzane majke nebrojenih milozvu~nih poziva.
Stra{no je bilo pogledati kako su te{ki tu~ani jezici svom silinom udarali
o plemeniti metal, ne izvarav{i mu ni
jednog jedinog glaska. Bio je to uàsan i
mu~an prizor. Tri zvona su se klatila
kao luda i upiwala se na jedan na~in dostojan saàqewa prema gluvonemima,
koji bi hteli da najave uàsnu opasnost
10
od poàra, a ne znaju kako bi se mogli

sporazumeti.
Starac je vukao svom snagom sagibaju}i se i opruàju}i se uz konopac, ali
zvona su }utala neumoqivom uporno{}u.
Samrtan uàs spopade monaha. Dah ga izdade, bilo mu je crno pred o~ima. Konopac mu iskliznu iz ruku i on se opruì
du` uskog poda od dasaka.
Dole u dvori{tu stajali su qudi i ène kao da su si{li s uma, biju}i se u prsa,
ne usu|uju}i se da puste glaska od sebe.
Pometwa je ovladala svim du{ama. Bratija potr~a na zvonik, da vide {ta je sa
starim. Podigo{e ga onako skqokanog i
pomogo{e mu da sa|e sa zvonika. On se
naslawao na wih, samrtni~ki bled, slomqen du{om i telom, uni{ten od ovog
neshvatqivog ~uda, i mrmoqio je bez
prestanka:
Znamewe Bo`je, znamewe Bo`je! Molite se, molite se moja bra}o u Hristu,
jer smo navukli teàk greh na sebe.
Odveli su ga u crkvu. A za wim je povrveo sav svet i svi pado{e na kolena, prekrsti{e se i {aputahu molitve. @ene su
na glas jecale, a deca smrtno upla{ena
uàsno su plakala.
Otac Joakim je metanisao pred ~udotvornom ikonom, do ludila uznemiren i
pun o~ajawa. êlom je dodirivao kamene
plo~ice i ostao je duè vremena tako.
Lice mu je bilo ovlaèno suzama.
Svestan je bio toga, da se ne{to strahovito moralo dogoditi, {to je u ovakvoj
meri izazvalo gnev Bo`ji, da je nekakav
teàk greh morao navu}i na sebe i da se
ovaj odrazio na ceo skup kao neko prokletstvo. Nije znao {ta bi zapravo moglo to biti, i nije mogao da na|e pogodne
re~i da izmoli milost Bo`ju.
Bespomo}no je uzdizao o~i Majci
Bo`joj, koja se iz svog okvira od ~istog
zlata blago osmejkiva{e, izme|u oba
krila qubi~astog svilenog zastora...
I iznenada se podiè, brzo se prekrsti, dohvati se kao u snu zavese i wegov
pogled je nesvesno bludeo po ikonama,
stolovima i kamenim plo~icama. U kutku
postoqa ikone sjajio je glavi} ~iode, koju
je on bacio. Saè se, podiè je, nesvestan
svega {to je ~inio, vrati se opet i zabode
je na weno staro mesto na zavesi.
U tom trenutku razleè se zvuk zvona,
koja proslavqahu Boga, razlegao se sve~ano tutwe}i preko poqa i ulazio je u
crkvu, da bi je ispunio ìvim prisustvom Bo`jim.
Oni koji su se molili izlete{e napoqe, tiskahu se u manastirskoj porti i pado{e kao poko{eni na kolena.
Uop{te se nije micala ìva ruka na
torwu. Ali te{ka zvona su se klatila
tamo i amo, slobodno, punim zvukom, lako i kao s neopisanom rado{}u. Ona su
sasvim sama od sebe najavqivala veliki
praznik.
Elin Pelin
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
RELIGIJA
DUÎ]EVA

, o
.

.

: , .

.
:
.
:
,
,
. .
,
:
.
,

.
, ,
?
.
,
.
( )

.

. -
:"
:
".

.
,
.

.

:
!.
Testament Du~i}ev
U slu~aju da umrem iznenada èlim da
se sav moj novac zajedno sa hartijama od
vrednosti razmeni u gotov novac i razdeli na dva jednaka dela. Prvi deo ovog
novca da se da Srpskom kulturnom dru{tvu PROSVETA u Sarajevu u svrhu
podupirawa srpskih te`wi i vaspitnih svrha u Bosni i Hercegovini. Drugi
deo ovog novca da se upotrebi za izgradwu krasne pravoslavne crkve u Trebiwu
u stilu one u Kosovskoj Gra~anici i da

se moje telo prenese i sahrani u istoj.
Moje poku}stvo i kwi`nica neka se
proda u Americi putem sposobnih i po{tenih proceniteqa i sav novac koji se
dobije iz prodaje da se doda gore navedenoj glavnici, a isto tako da se obe parcele u Beogradu prodaju i dobijeni iznosi dodaju gore navedenoj glavnici. Moji
naslednici su: moja sestra g. Soka Andri} koja se sada nalazi u Trebiwu, majka pokojnog ministra dr Vlada Andri}a, kojoj namewujem u slu~aju da je na ìvotu 100.000 dinara. Imam ne}aku g. Leposavu A. Maksimovi} ro|. ]elovi} u
Beogradu, Celopo~ka ul. br. 18, kojoj
isto tako namewujem 100.000 dinara.
Ovi legati su u dinarima, a to po kursu
razmene koji je bio pre rata 1941. Ostali naslednici su petoro dece mog polubrata Rista Glogovca kojima namewujem po 20.000 dinara svakome, u istoj dinarskoj vrednosti kako je gore spomenuto.
Za izvr{ioca ovog testamenta imenujem Mihajla Du~i}a, industrijalca u
Teri Indijana, Sjediwene Ameri~ke Dràve, i Uro{a Du~i}a, direktora Ameri~ko-srpske banke u Sarajevu i molim
da se obrazuje u Sarajevu ili Trebiwu
Komitet iz drugih dobrih i pametnih
Srba koji }e se starati za to da budu
ovi legati pametno i bez odlagawa izvr{eni. Preporu~ujem slede}e moje prijateqe: univ. profesora Slobodana Jovanovi}a, dr Vladimira ]orovi}a, dr
Nikolaja Velimirovi}a i advokata dr
Nikolu Stojanovi}a iz Beograda. Molim gore navedene prijateqe da rade
ozbiqno i sa zalagawem prilikom izvr{avawa testamenta jednog srpskog patriota koji je u posledwim momentima
uo~io prigwe~enu poziciju srpske rase
sa shvatawima koja potresaju i negativnim idejama u kojima se nalazi u
ovom momentu.
Verujem u Boga i srpsku rasu.
15. jula 1941.
Jovan Du~i},
kraqevski ministar u
Madridu
11
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
NE ÎNI PREQUBE
Jeste li kadgod, Hri{}ani, posmatrali zoru, kako pomaqa glavu svoju, na ruì~astom oknu istoka i pozdravqa svet,
koji se otima zagrqaju no}nog sna, tiho
trepere}i: dobro jutro!
Jeste li se kadgod zaustavili, posmatraju}i rumeni pupoqak ruè, koji u nedrima svojim krije tajanstveni ~ar lepote svoje i miomiris svoj?
Ali {ta su sve te ~ari, istina divne,
ali bezsvesne prirode Boìje, kada ih
uporedimo sa ~arima jednog we`nog i nevinog srca devoja~kog. Ako èlite da saznate kolika je mo} i sila te ~ari, a vi
pogledajte one prekrasne vence, koje su
najve}i pesnici od najlep{eg cve}a
spleli devoja~koj nevinosti. Ili se divite onim divnim slikama, ~ije je slikare mogla nadahnuti samo lepota i milota devoja~kog srca. O, pa kada to nevino
srda{ce na|e drugo sebi srodno srce, kako }e to da bude jedna sveta i sre}na veza,
dostojna da se uporedi vezom izme|u
Hrista i Crkve!
Ali ne biva uvek tako!
Ima qudi, kojima danas ni{ta sveto
nije: ni na nebu gore, ni na zemqi dole!
Ima qudi, ~ije srce obuhvati samo jedan
jedini ose}aj, ose}aj satanske strasti, da
upropasti to nevino ~edo prirode Boìje i da ga li{i najve}eg blaga wegovog
- nevinosti.
I tako mnogo i mnogo siroto devoj~e,
pre nego {to je i po~elo da naslu}uje tajnu ìvota, zapada u zamke groznih ruku
~ove~ijih. Da su se svi zli demoni sjatili u ~opor beslovesnih divqih zveri i
nasrnuli na wega, ne bi mu mogli toliko
napakostiti, koliko jedno podmuklo i
pokvareno srce ~ove~ije.
Ali Bog nikom duàn ne ostaje! Ne
varajte se - dovikuje sv. Apostol Pavle
12
svima zavodnicima, bludnicima i prequbnicima. Ni bludnici, ni prequbo~inci Carstva Boìjega ne}e naslijediti (1 Kor. 6,9).
Pogledajte je samo, kako u bolnom i

rawenom srcu svome ose}a sada stra{ni
ponor, pred kojim se zgraà. Sve {to je
najlep{e imala, ono {to je do an|ela dizalo, izgubila je. Wojzi bi trebalo utehe, da ne propadne, ali u svetu utehe nema. Onaj krvnik, koji joj je upropastio
du{u, a ostavio telo sada je vi{e ne poznaje. Sraman ìg gre{nice utisnuo joj
je u wezin do skora rumeni obraz za sva
vremena. I gle, zluradi svet, kao da je jedva do~ekao, sklawa joj se s puta; preziru
je svi. Gde god se pojavi, okre}u glavu od
we i zlobno se smeju wezinoj nesre}i. I
taj nesretni, prezreni i osramo}eni
stvor, bez i~ije podr{ke i oslonca,
ostavqen sam sebi, osu|en je da se kroz
ceo ìvot svoj previja kao zmija po trwu, i da iz dana u dan sve vi{e tone u glibu onoga blata, {to su ga smesile gre{ne
i prqave ruke najve}eg pakosnika - ~ove-
ka. Dosta joj je! Ne moè ve} vi{e daqe!

Moralno upropa{tenoj, a telesno ve}
iznemogloj preostaje jo{ jedan jedini
izlaz: kraj, svemu kraj! I izbor je vrlo
lak! Hladan zagrqaj reke, ~a{a otrova,
tanko uè ili èqezni~ka pruga, uvek
spremni ~ekaju `rtvu svoju. Jedan skok,
jedaj gutqaj, jedan prevrtaj o~iju ili jedan krik i `rtva je gotova!
Daleko bi me odvelo, pobo`ni slu{aoci, kada bi se upustio da nabrajam sve
one stra{ne slu~ajeve i jo{ stra{nije
posqedice ovog gadnog i odvratnog greha
protiv 7. zapovesti Boìje. Patilo je od
wega ~ove~anstvo jo{ onda kada je bilo u
povoju svome, pa evo pati i dan danas.
Razrivena doma}a ogwi{ta, oskrnavqena najsvetija, Bogom blagoslovena
bra~na veza, osramo}ena i okaqana supruànska ~ast, za navek upropa{tena i
bolesna deca, gadne i odvratne bolesti
stalni su pratioci ovoga zla od koga toliko pati qudsko dru{tvo.
Pa kako da se stane tom dru{tvenome
zlu na put? Ko je taj pozvani lekar, koji
bi trebao ovo zlo da le~i? Spasiteq kaè: Ne sudite, da vam se ne sudi (Mat.
7,1). Pa ko je taj, koji }e mo}i pravo da
presudi? Qudi?! Recite mi jednog nevinog ~oveka, ~iji prsti nisu okaqani ma
kojim grehom! Nema ga u ovom podnebesnom {aru zemaqskom!
Ali jedan je ipak bio, i danas je me|u
nama!
Eno Ga! Si{ao je ba{ posle prebdivene cele no}i u molitvi, sa Maslinove gore. Umiven jutarwom rosom i ozaren svetlo{}u ve~ne svetlosti, ~istiji od svakog heruvima, Nebeski Lekar, ulazi u
zbornicu da dade Svoju uobi~ajenu pouku. Prate Ga Apostoli i radoznala svetina. Vi{e ih je, koji Ga uhode, nego, koji
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
ga iskreno slu{aju! Zna On to dobro! Seda na svoje mesto, i tek {to otpo~e, prvu
re~, nastade mete`! Tiskawe i vreva!
Jedna grupa fariseja, vodila je na silu
jednu gre{nicu. Uhvatili su je u prequbi! Znali su oni, vrlo dobro, da je nevidqiva ruka Svemogu}ega, u kamenu isklesala one poznate re~i: Ne ~ini preqube! îtali su oni Zakon i jo{ im u
u{ima zvu~e wegovi propisi. Se}ali su
se oni saveta iz kwige pri~a Solomonovih: Sine moj... sa usana tu|e ène kapqe med, i grlo joj je mek{e od uqa; ali
posqedak gorak kao pelen, o{tar kao
ma~, sa obe strane o{tar (5,3-4).
Znali su oni da je i Hristos osudio
prequbu! Ali jedno su zaboravili, da ni
oni nisu boqi. Zaboravili su da su i oni
rod prequbotvorni i da je Hristos dobro poznavao wihovu pokvarenu i prqavu - gre{nu du{u.
I eno vuku je! Tro{no i ispijeno telo
gre{nice, ne moè da se otme gruboj sili, koja ho}e da joj sudi. Drh}u}i od stida, kao srna, koju ho}e da stigne povorka
razdraènih pasa, pognute glave i raspletenih vlasi, dolazi ona pred Gospoda. I svi u jedan glas povika{e: U~itequ! Ova je èna uhva}ena sad u prequbi;
A Mojsije nam u Zakonu zapoveda, da takove kamewem ubijemo, a ti {ta veli{?
(Jov. 8,5).
I nastade grobna ti{ina!
Hristos je osudio prequbu jedanput za
svagda. Ali On jo{ vi{e osu|uje nisko i
podlo uho|ewe, nemilosrdno gowewe
slabih, ogavnu i odvratnu bestidnost
gre{nika, koji misle da su ba{ oni pozvani da sude.
Ni pogledom svojim nije ih hteo udostojiti! Ne gledaju}i na wih, saè se
dole i pisa{e prstom po zemqi (Jov.
8,6). Prqavi i odvratni porod aspidin,
okre~eni, truli i smrdqivi grobovi ho}e da sude! I samo jedna re~ U~iteqa bi-
la bi dovoqna, da se sru~i oblak kamewa

na gre{nicu, da padne krv i is~ezne jedan ìvot! Ali Hristos i daqe pisa{e.
A kad Mu vikom svojom ve} dosadi{e, re~e im: Koji je me|u vama bez greha, neka
najpre baci kamen na wu. Pa se opet saè dole i pisa{e po zemqi" (Jov. 8,7-8).
Kao neo~ekivani grom iz vedra neba,
pale su ove re~i Spasiteqeve, na pokvarena srca farisejska. Ni slu{ati nisu
mogli, da }e prva i posledwa re~ Velikog proroka, tako te{ko pogoditi ba{
wih. Posti|eni i posramqeni iza|o{e
jedan za drugim, najpre stariji, pa za wima mla|i. Hristos i ona ostali su sami.
I tek tada podiè glavu svoju, ispravi
se, pa joj re~e: @eno, gde su oni, {to te
tuàhu? Ni jedan te ne osudi?... Nijedan
Gospode! Ni ja te ne osu|ujem, idi, i od
sada vi{e ne gre{i (Jov. 8,10-11).
Qubazni moji! Prevelika je mudrost
i milost Boìja! Mi je uvek ne shvatamo
i ne razumemo. Onaj, koji je bio jedini
nevin i jedini pozvan da sudi gre{noj
èni, bezgre{ni Nebeski Lekar, nije je
osudio. Za{to? Zato, jer je hteo da pokaè i woj i svima drugim gre{nicima, da
i ova bolest ima melema. Od najve}ih
gre{nica, prezrenih nevaqalica Hristos je stvarao ponovo, zdrave, ~estite i
moralne ~lanove qudskog dru{tva. Samo nekoliko sna`nih re~i Wegovih:
Idi i od sada vi{e ne gre{i behu dovoqan lek da u du{i jednog gre{nika ili
gre{nice nastane jedan takav preobraàj, da ona zasija u svoj ~isto}i svojoj,
onakva, kakva je iza{la iz ruku tvor~evih. Jedna ~vrsta i odlu~na re~: Ja ne}u
vi{e da gre{im privedena u delo, dovoqna je da se oprostimo tog najgoreg neduga, od koga toliko pati i du{a i telo!
Jedno, samo istinsko kajawe dovoqno je
da spere svu ne~isto}u, svu prqav{tinu
i svu rugobu du{a na{ih. Jer milosr|e
Boìje neizmerna je pu~ina, navezimo se
na wu, u ~istom i raskajanom srcu svom, i

mi }emo sti}i, za isvesno, tihom pristani{tu ve~ne ~asti i ve~ne slave. Amin!
O AVVI FOKI
Govorio je avva Foka iz op{teì}a

prvoga avve Teognija, Jerusalimqanima:
- Dok bejah u Skitu, be{e u Kelijama
nekakav mlad avva po imenu Jakov, kome
telesni otac be{e istovremeno i duhovni otac. A u Kelijama su dve crkve: jedna
je pravoslavna, gde se on i pri~e{}ivao,
a druga raskolni~ka. A avvu Jakova, po{to ima{e dar smirenoumqa, voleli su
i jedni i drugi, i pravoslavni i raskolnici.
Govorili su mu, dakle, pravoslavni:
- Pazi avvo Jakove, da te kako ne prevare raskolnici i privuku te da se pri~esti{ sa wima.
Sli~no su mu govorili i raskolnici:
- Znaj, avvo Jakove, da zajedni~are}i
sa Difizitima, gubi{ svoju du{u; jer
oni su Nestorijanci i izvrgavaju istinu.
A avva Jakov, po{to be{e ~ist ~ovek,
i po{to ga zabrinu ono {to mu govorahu
i jedni i drugi, na|e se u nedoumici pa
odlu~i da pomo} zatraì od Boga. Povu~e se on kradom u jednu tihu keliju izvan
lavre, obukav{i svoju pogrebnu ode}u
kao da be{e na samrti. Jer egipatski oci
imaju obi~aj da mantiju u kojoj su primili sveti obraz i kukuq sa~uvaju sve do
smrti i da u wima budu pogrebeni, obla~e}i ih ina~e samo nedeqom za sveto
pri~e{}e, a odmah zatim ih ostavqaju}i,
na stranu. Oti{av{i, dakle, u onu keliju, predade se on molitvama i postu, te
padne na zemqu i ostane leè}i. Pri~ao
je kako tih dana be{e mnogo pretrpeo od
demona, i to naro~ito u pomislima. A kada pro|u ~etrdeset dana, ugleda jedno dete kako radosno ulazi ka wemu i kaè mu:
- Avvo Jakove, {ta radi{ ovde?
A on se odmah prosvetli pa, stekav{i
snage iz toga {to je video, re~e:
- Vladiko, Ti zna{ {ta me mu~i. Ovi
mi govore: Ne ostavqaj Crkvu, drugi
mi kaù: Obmawuju te Difiziti, a ja
na{av{i se u nedoumici i ne znaju}i {ta
da ~inim, na|oh se u ovakvom stawu.
Odgovori mu Gospod:
- Tu gde si, dobro je.
I odmah nakon tih re~i obrete se Jakov pred vratima svete crkve Pravoslavnih, pristalica sabora.
13
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
WEGOVA MOLITVA
Jednog jeseweg dana dok je napoqu padala sitna ki{a, a nebo tmurno i te{ko
izgledalo kao da }e se svaki ~as sru~iti
na raskaqanu zemqu, na tro{ne ku}e i
blatwave ulice, u{ao je u kancelariju
on, u pohabanom seqa~kom odelu, u starim, zakrpqenim opancima, ali sa vedrim, mladala~kim izgledmo u o~ima, u
kome se mogla da pro~ita neka ~udna postojanost i sigurnost, neki divni, unutra{wi sklad, koji je te{ko re~ima opisati, a koji su ga od prvog ~asa u~inili
simpati~nim, bliskim i dragim bi}em.
Kao da nije u{ao u sobu seqak, ve} kao da
se odnekud probio zrak sunca i obasjao
prostoriju.
Ustao sam i pri{ao mu u susret.
On je skinuo {ubaru, otresao je od ki{e i stavio na ~iviluk, a zatim se okrenuo prema ikoni i prekrstio, pa se tek
onda obratio meni:
- Pomozi Bog, o~e!
- Bog ti pomogao. Koje dobro?
- Dolazim po duhovnoj potrebi svojoj,
o~e. Ne{to }u te zamoliti - po~e on raskop~avaju}i kaput i izvla~e}i iz wega
jedan ove}i, poùteli papir. - Evo, ovo
da prepi{e{. Ako moè{, dobro i hvala
ti. Ako ne moè{, opet dobro i hvala.
Vidim da ima{ pisa}u ma{inu.
- Da, na{a crkvena op{tina ima.
- E, a meni ba{ to i treba. Imam ovde
jednu molitvu koju èlim da nau~im napamet. Zamolio sam da mi je napi{u.
Prepisali su je, dodu{e, ali pisanim
slovima. A ja, kukavac, ne znam da ~itam
do samo {tampana slova. [ta }e{, doselio sam se iz Bosne. Nemoj da mi {to zameri{, o~e. Nije ti kod nas za vreme rata bilo redovnog {kolovawa. Pa i ovo
malo {to znam, nau~io sam posle rata, na
jednom te~aju. Sve {to je {tampano ~itam lako, ali pisana slova vrlo te{ko.
14
A volim svetu Crkvu i molitve. Znam ih

oko deset, ali mi je ova za srce prirasla.
îm sam je ~uo, odmah sam rekao: moram je
nau~iti. Daj, tako ti qubavi Hristove,
prepi{i mi je, da ispunim svoj zavet.
- Lepo je od tebe kad se interesuje{ za
te stvari. Rado }u ti ispuniti èqu. Dozvoli samo da pogledam tu molitvu.
- Evo, o~e - re~e on i razvi papir ispisan olovkom krupnim, nepravilnim slovima. Po~eh s mukom da sri~em slova koja su li~ila na svra~ije noge, a onda rekoh do{qaku:
- Nije ni ~udo {to ne moè{ da ~ita{. Ne mogu, brate moj, ni ja. Ko ti je

ovo pisao?
- A, to je jedan moj dobar prijateq i
kom{ija. Ni on ti nije svr{io vi{e od
dva razreda. Nego te lepo molim nemoj da
me odbije{, tako ti Boga i svetog Jovana,
moje krsne slave. Ovu molitvu moram nau~iti.
- U redu je. I}i }e malo teè, ali nekako }emo je ipak prepisati. Koliko
primeraka èli{?
- A jel to komada?
- Da, koliko ho}e{ da ti prepi{em
komada?
- A moè li vi{e komada odjednom?
- Moè, brate.
- Pa, jedan za mene. Ako ho}e{ i ti jedan komad za tebe. Molitva }e ti se svideti.
- Dobro. Zna~i: jedan tebi, jedan meni,
a jedan tvom kom{iji - svega tri komada!
- Moè, o~e. E, tako, Bog te veselio i
sveta Bogorodica. Znao sam da me ne}e{
odbiti.
- Sedi, prijatequ, odmori se. Ako èli{ moè{ i da zapali{, dok ja budem
gotov.
- E, o~e, ali ja ne pu{im. Ni sveti Sava nije pu{io, ni Arsenije, ni Maksim,
ni Vasilije Ostro{ki, ni ostali svetiteqi i ugodnici Bo`ji. Duvan je, kaù,
|avolov izum. Ne bih ti ja to |ubre metnuo u usta pa da mi ko plati ne znam {ta.
A, da kaèm, i ne pijem. Samo kada se, na
priliku, pri~estim. Ina~e ne. Tako sam
i decu nau~io. A imam decu, o~e moj, da ih
treba traìti na daleko. Eto, ja tako, a
drugi kako ho}e. Ko zna boqe, {iroko mu
poqe, o~e. Tako kaè na{ narod. A zna
ti narod {ta je dobro, jer mu Bog kroz savest govori i upu}uje ga. Mene Bog nije
zaboravio, a i ja Wega ne zaboravqam,
neka mu je slava, Svemilostivom! Nzbavio me je On iz ~equsti lavovih, kako no
veli jedan prorok. U crkvi sam bio, o~e.
Saterali nas neprijateqi u wu, pa zapalili. Pogu{ilo se sve, ili izgorelo, a
mene je desnica Bo`ja izvela iz uàrene
pe}i kao sedam de~aka u crkvenoj pesmi.
E, tako ti je to, o~e moj...
Pri~ao mi je moj gost polako, ali stalno o neprijateqskim ofanzivama, o povla~ewu, o Kozari, pa o oslobo|ewu. Kako se vratio na spaqena ogwi{ta, a onda,
U 16. broju na{eg lista na strani 12 napravqena

je jedna gre{ka: u tekstu Ko su Srbi u 5. redu odozdo stoji wema~ki a treba da stoji ameri~ki. Ovom
prilikom se izviwavamo ~itaocima i autoru teksta
g. Milo{u M. Mo~evi}u.
Redakcija
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
jednog dana, sa svima ostalima krenuo u
ravnu Ba~ku, u svoj novi dom. Sada ima
tri sina i jednu k}er. Zadovoqan je i sre}an. A najradosniji je kada se posle dnevnih poslova povu~e u kut, pred ikonu i
po~ne da se moli... Tada mu je tako lako na
du{i, srce mu se odobrovoqi, zagrlio bi
ceo svet. Mnogi ne znaju za tu radost. Zato su oni siroma{ni i pored svega {to
imaju. Du{a je na prvom mestu bila i
ostaje. Da bi bila zdrava i napredna, ona
mora da se hrani. A du{evna hrana je:
post, molitva i pobo`na razmi{qawa...
Dok je on pri~ao, ja sam zavr{io prepisivawe molitve. Onda sam je naglas
pro~itao, a on je gutao svaku re~. Kada
sam bio gotov, pri{ao je i poqubio mi
ruku.
- Neka ti Bog plati za ovo. Hvala ti
od neba pa do zemqe. [ta kaè{ o~e? Da
li ti se svi|a?
- Molitva je divna. Ne znam ko ju je sastavio ali je vrlo lepa.
- Nije va`no, o~e, ko ju je napisao, ve}
ko se wome koristi, kome je ona nasu{na
potreba. Hvala ti jo{ jednom. Zbogom,
dragi o~e sve{teni~e!
- Zbogom po{ao, prijatequ!
Napoqu se razvedrilo, oblaci se razi{li i sunce je sijalo, odbijaju}i se od
povr{ine vode. Vrapci su radosno ~avrqali na telefonskim ìcama i po bagremovim granama u porti, rastresaju}i
mokro perje i izlaù}i ga toplim sun~evim zracima.
Pri{ao sam prozoru i ugledao moga
posetioca kako skida pokrovac sa kowa,
tap{e ga po vratu i ne{to mu tiho govori, a zatim seda na kola, krsti se, uzima
kajase i kre}e glavnom ulicom. Upalo mi
je u o~i da on nema kamxije. Kow ga dobro
razume i ide po wegovom glasu. Greh je
udarati ìvotiwu, jer je ona ~oveku od
velike koristi! - rekao bi on, sigurno,
kada bi ga zapitali za bi~.
Poguren, kao da je srastao za kola, on

je odmicao sre}an i zadovoqan, jer je
obavio velik posao. Samo da zadovoqi
svoju duhovnu potrebu on je danas do{ao
u grad, prevaquju}i desetinu kilometara po ki{i i nevremenu. U unutra{wem
xepu on je nosio veliku dragocenost, molitvu, koja }e ga u~initi jo{ sre}nijim,
jo{ bliìm Bogu. Da bi se uverio da li
je papir dobro stavio u xep, on bi s vremena na vreme zavla~io ruku pod guw i
ose}ao kako ga iz xepa ne{to toplo greje, razliva se po wemu kao poplava, skupqa mu se pod grlo i tera ga da kli~e Bogu i zemqi, i ki{i koja natapa poqa, i
suncu koje ga miluje svojim zracima:
- Hajde, Putko, hajde dobro moje! Vidi{ kako je lep dan, a krenuli smo po nevremenu. Griva ti je bila sva mokra, a
eto, suna{ce Bo`je osu{ilo te je i sada
si suv. Ko }e ko Bog, neka mu je slava!...
Dok su se wegova kola polako gubila u
daqini, razmi{qao sam:
- Blago porodici koja ima ovakvog doma}ina. Blago i du{tvu u kome se nalaze
ovakvi dobri, Bo`ji qudi, deca sa brkovima, kako ih je nazivao pokojni prota.
Svojim po{tenim ìvotom i radom oni
nas podse}aju na Boga, hrabre nas, bodre i
sveàvaju na{ umorni i klonuli duh. Oni
su uvek dobro raspoloèni, voqni da pomognu, spremni da ute{e i posavetuju. Oni
su sre}ni, koliko jedan ìv ~ovek moè
biti sre}an, jer su nau~ili da qube Boga i
bli`we. Ako ho}emo da budemo trajno zadovoqni, moramo nau~iti pre svakog znawa i iskustva: da volimo Boga i bli`we.
Treba pobediti sebe, pod~initi svoju voqu voqi Bo`joj i raj na zemqi }e biti mogu}. ôvek je zaista kova~ svoje sre}e. Ako
je bude potraìo u okriqu Crkve, u po{tenom ìvotu i radu i u qubavi Bo`joj,
on }e je sigurno na}i, kao {to ju je, besumwe, na{ao i ovaj moj dana{wi posetilac.
Ja ose}am da on svoj mukotrpni ìvot ne
bi zamenio za deset drugih, lak{ih ìvota, ako bi, za uzvrat, morao da se odrekne
Hrista. Ne bi, jer je iskusio da je prava
sre}a samo u blizini Bo`joj.
Pri{ao sam stolu, ponovo uzeo wegovu molitvu i pro~itao je. I pitao sam se:
{ta mu se najvi{e dopalo u woj?
Mo`da ovaj wen deo:
Gospode, daj da budem oru|e Tvoga mira: da tamo gde je mr`wa - sejem qubav;
gde je vre|awe - pra{tawe; gde je razdor slogu; gde je o~ajawe - nadu; gde je tama svetlost; gde je àlost - radost.
Ili ovo:
O Boànski U~itequ! Nemoj nikako

da mene te{e, nego da ja druge te{im; nemoj da mene razumeju - nego da ja druge
razumem; ne da mene qube - nego da ja druge qubim. Jer kada pra{tamo, onda nam
se pra{ta; kada dajemo, onda dobijamo, i
kada umiremo, onda se ra|amo za ìvot
ve~ni".
o. Uro{ Jovankin
Pri~ali su kako je avvi Teodoru, dok je boravio u skitu, do{ao demon pred vrata traè}i da
u|e unutra, a avva ga veè izvan
kelije. A zatim do|e i drugi demon traè}i da u|e unutra, a avva
veè i wega. Nakon toga do|e i
tre}i demon te na|e ovu dvojicu
vezanih, pa ih upita:
- Za{to stojite ovde napoqu?
A oni mu odgovore:
- On sedi unutra i ne pu{ta nas
da u|emo.
Tada ovaj poku{a silom da u|e,
a starac veè i wega. A oni, upla{iv{i se star~evih molitava stado{e da ga mole, govore}i:
- Oslobodi nas.
Starac im re~e:
- Odlazite.
I oni posramqeni odu.
15
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
VERA U BOGA
Nau~nici, koji se bave prou~avawem
ìvota i obi~aja raznih naroda, utvrdili su, da nema na zemqi naroda i plemena, koje nema veru u vi{e, mo}no Bi}e
{to upravqa svetom i sudbinom ~ovekovom. Ova prou~avawa i ispitivawa nisu
bila ograni~ena samo na jedan deo sveta,
ve} su ~iwena na celoj kugli zemqinoj, u
svima krajevima i predelima dokle je
mogao dopreti ~ovek gowen èqom, da
prou~i i ispita ìvot qudi na zemqi.
âk i najudaqenija ostrva u beskrajnoj
pu~ini Velikog okeana nisu ostala neispitana kao i neprohodne pra{ume i
divqi predeli Afrike, Ju`ne Amerike,
Azije, Australije, Polinezije i Okeanije. Svuda je stigao neumorni duh ~ovekov, ~esto po cenu najve}ih napora i `rtava, pa i smrtne opasnosti, da ispituje
i prou~ava ono {to interesuje wegov duh
ve~ito èqan novog znawa.
Svuda, gde god su ispitivawa ~iwena,
nailazili su nau~nici i ispitiva~i na
veru u vi{e, mo}no Bi}e. Nailazili su i
na èqu qudi, da s tim Bi}em budu u vezi. Ova op{ta vera, zajedni~ka svima qudima na zemqi, i belim i crnim i ùtim
i crvenim; na istoku i na zapadu, na severu i na jugu, dokazuje, da je vera u Boga zajedni~ka svima qudima, i da nema naroda, niti ga je bilo niti }e ga biti, kod
koga nema nikakve vere u Boga. Ova op{ta vera nam isto tako ukazuje na veliku
istinu, da je ~ovek stvoren da ne moè da
ìvi bez vere, kao {to ne moè bez qudskog dru{tva da ìvi i opstane.
Pa ipak bilo je, ima i bi}e qudi koji
nemaju vere u Boga. Kako to da se objasni?
Bezverje je nenormalna bolesna pojava u prirodi ~ovekovoj. Pravih i istinitih bezveraca ima vrlo malo. Kao {to
16
je mali broj qudi {to se ra|aju slepi

ili gluvi, tako je mali broj onih koji su
ro|eni bez religioznog ose}awa. Oni su
zaista sli~ni gluvim i slepim. Jer kao
{to slepome moète danima govoriti o
lepoti vidqivoga sveta, o sun~anoj svetlosti, o lepoti nebeskog plavetnila, o
veli~anstvenosti zvezdanog neba, o krasoti cve}a, o {arolikosti boja ne}e vas

razumeti, jer wegove o~i, koje treba da
mu posluè, da u du{i stvori sliku o svemu tome, mrtve su i wegovoj du{i javqaju
samo jedino ve~iti mrak. Isto tako gluvoro|enome moète obja{wavati lepotu pesme slavuja, strahotu grmqavine
groma, lepotu muzike, svirke i pesme.
Ni{ta ne}e razumeti i s nevericom }e
primati ono {to mu kazujete, jer o svemu
tome on nema pojma niti moè i{ta od
svega toga zamisliti, jer organ, koji tre-
ba da to javi umu wegovom umrtvqen je i u

du{i wegovoj vlada ve~na i neporeme}ena, gluva ti{ina. Isto tako ro|enom ~oveku bez religioznog instinkta te{ko je
objasniti pojam o Bogu, o duhovnom svetu
i svetu koji je van doma{aja na{ih ~ula,
kojima smo u vezi s materijalnim svetom.
Ove qude treba razlikovati od onih, koji imaju religiozni instikt, ali su ga
svesno i namerno iskvarili, i mesto Boga oboàvaju slepu materiju ili ma {ta
drugo iz materijalnog, vidqivog sveta.
Ima i visoko obrazovanih qudi, koji religioznu ùdwu zadovoqavaju na taj na~in {to usvajaju razna filozofska mi{qewa, ili druga ube|ewa, a naj~e{}e
se klawaju mrtvim predmetima. No oni
uvek ostaju prazna srca i du{e, jer religiju ni{ta ne moè zameniti u qudskom
ìvotu, i dati du{i ~ove~ijoj onaj mir,
spokojstvo i radost, kao {to ga daje vera
u Boga.
Ima jo{ i jedan razlog, zbog koga qudi odbacuju veru u Boga. To je greh. Gotovo po pravilu biva da qudi koji se predstavqaju kao bezbo`nici imaju kakav
tajni greh zbog koga beè od Boga i vere
u Boga. Wih moèmo lako poznati i po
grubosti, ne~ovekoqubqu, neumerenoj
mr`wi i zlobnom karakteru. Zato kad
neko, ko se ne stidi da kaè za sebe da je
bezbo`nik, da ne veruje u Boga, po~ne govoriti o qubavi prema qudima, o pravdi
i blagostawu, koje èli bra}i i o drugim privla~nim stvarima, budi oprezan,
i nemoj mu mnogo verovati, jer onaj koji
ne priznaje da ima Boga, koji je izvor qubavi, istine i pravde i svake dobrote, ne
moè biti istinski pobornik ni qubavi
ni pravde ni istine ni sre}e i radosti
me|u qudima.
K. T. Lukovi}
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O NEIZRECIVOJ LEPOTI PRESVETE DJEVE MARIJE,

KOJU JE VIDEO JEDAN BOGOBOJA@QIVI KLIRIK
U jednom gradu Galije ìveo je razuman i poboàn klirik koji se bavio prepisivawem kwiga. Ovaj blaèni ~ovek imao je veliku qubav
prema Presvetoj Bogorodici i èleo je da je ugleda jo{ na ovom svetu.
Zato se mnogo molio Bogu i Bog, Koji ispuwava èqe onih koji mu se
usrdno mole, ~uo je wegovu èqu i
poslao mu angela koji mu je rekao:
Nebeska Carica je usli{ila tvoje
molitve i poslala me da ti javim da
se pripremi{ jer }e rano u nedequ
do}i da je vidi{ u takvoj krasoti kakva moè biti dostupna telesnim
o~ima; znaj da }e{ i od te i tolike
krasote oslepeti. Kada je angeo to
rekao, oti{ao je, a ovaj klirik je po~eo da razmi{qa kako }e posle ìveti slep, kada ne zna da radi ni{ta
drugo osim da pi{e. Smislio je da zatvori jedno oko, a drugim da gleda
Svetu Bogorodicu i samo na to oko
da oslepi.
U odre|eno vreme mu se javila
Sveta Bogorodica u takvoj svetlosti i lepoti da qudski jezik to ne
moè izre}i. Gledaju}i jednim
okom, on se ~udio takvoj slavi i krasoti, pa je otvorio i drugo, da boqe
vidi, ali se ona odmah izgubila, te
nije uspeo. On je odmah sebe po~eo da
ukoreva i da se kaje {to nije otvorio
oba oka, da se jo{ vi{e obraduje, pa
makar i potpuno oslepeo.
Potom se molio, govore}i: O,
Boè moj, udostoj me da opet vidim
Presvetu Bogorodicu, makar posle
toga sasvim obnevideo. Isto tako
se molio i Majci Bo`joj i postio, da
bi mu se Ona javila. Tada je angeo
Bo`ji opet do{ao i rekao mu: Ca-
rica Sviju se smilovala zbog tvojih

usrdnih molitava i opet }e do}i da
je vidi{, zato {to, zbog qubavi prema Woj, èli{ da oslepi{. On re-
dicu sa oba oka sve dok ona nije i{~ezla. Zatim je ovaj klirik nastavio da
ìvi bogougodno, blagodare}i Bogu
i Svetoj Bogorodici i oti{ao je u
ve~na obitavali{ta.
Iz kwige
ûda Presvete
Bogorodice
~e: Blagodarim Joj zbog Wene blagodati i klawam Joj se, slave}i Weno
Sveto Ime. I ne samo vid da izgubim,
nego i ruke i noge i celo svoje telo da
izgubim, samo da mogu jo{ jednom da je
vidim. Angeo mu kaza slede}e: Izjutra da se spremi{ i da bude{ gotov,
i ne}e{ oslepeti, nego }e ti se i ovo
oko {to ti je prvi put oslepelo progledati i srce tvoje }e se obradovati. Kada mu se opet javila Presveta
Bogorodica u prevelikoj svetlosti
on je pao licem na tle, kao apostoli
na Gori Tavoru, i du{a mu se prosvetlila, pa je gledao Presvetu Bogoro-
Poseti jedan monah avvu Siluana

na Sinajskoj gori, pa kada vide bra}u
kako rade, re~e starcu:
- Nemojte raditi oko hrane koja
propada. Jer Marija je dobar deo izabrala.
Starac re~e svome u~eniku:
- Zaharije, podaj bratu kwigu i
smesti ga u praznu keliju.
A kada be{e oko devetog ~asa, on
stane da motri na vrata, ne}e li do}i da ga pozovu za trpezu. A po{to
niko ne dolaà{e da ga pozove, on
ustane i do|e pred starca, pa re~e:
- Jesu li bra}a obedovala, avvo?
Re~e mu starac:
- Da.
A on }e na to:
- Za{to mene ne pozvaste?
Re~e mu starac:
- Jer si ti ~ovek duhovan i nema{
potrebe za ovom hranom. A mi, budu}i da smo telesni, ho}emo da jedemo i
zbog toga radimo; a ti si, ~itaju}i
celog dana, izabrao dobar deo i ne
èli{ da jede{ telesnu hranu.
A on ~uv{i to, na~ini metaniju,
rekav{i:
- Oprosti mi, avvo.
Re~e mu starac:
- Svakako da je i Mariji potrebna
Marta; jer se Marija kroz Martu
proslavi.
17
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
DA LI STE POSTOJANI?
Ni{ta nije tako tragi~no kao
smrt. Kada ~ovek dobije re{ewe o
promeni stana, on oseti veliku nelagodnost. Treba pakovati stvari,
treba sve iznositi i prenositi. Treba se privikavati na novu sredinu,
na nove qude. Mo`da se treba odre}i i nekog komoditeta, stesniti se i
sabiti. Sve je to veoma neprijatno.
Ali kudikamo je neprijatnije promeniti svetom: preseliti se sa zemqe na nebo. âk i oni qudi koji ~itavog ìvota pate, kao {to su te{ki, neizle~ivi bolesnici, - i oni
strepe i drhte pred senkom smrti.
Smrt je u izvesnom smislu na{ pomaga~ i na{ neprijateq broj jedan.
îme nas smrt moè pomo}i? Tu|a
smrt moè da nas pou~i, da nas popravi, da nas u~ini mek{im, ~ovekoqubivijim. Ali bauk smrti moè i
da nas demorali{e.
- [ta vredi {to se uzdràva{ od
greha i ìvi{ po naredbama
Bo`jim, kada }e{ ipak umreti? - tako govore poneki razo~arani nesre}nici, koji su izgubili veru u Boga. Tu|a smrt wih ne popravqa, nego
ih jo{ kvari. Naime, pred hladnim
vratima smrti oni se opredequju za
uìvawa, za kori{}ewe sviju ìvotnih zadovoqstava, jer, ionako,
kako pesma kaè - ovaj ìvot ne
traje hiqadu godina. I eto o toj la`noj filozofiji ìvota èlimo da
kaèmo nekoliko re~i.
Nije redak slu~aj da se i najboqem
~oveku desi neka nesre}a u ìvotu.
Jedan se oklizne i padne, drugi slomi ruku. Tre}i i{~a{i nogu i tako
daqe. Uzrok tim nesre}ama treba
traìti pre svega u nepa`wi samog
~oveka kome se desio takav slu~aj.
18
Me|utim, {ta vidimo u ìvotu? Qudi povr{ni i gre{ni u takvim prilikama obi~no imaju obi~aj da kaù:
- Eto, taj i taj je ba{ bio po{ten,
pa {ta mu vredi?
Ili, razboli se neki crkvono{a,
a me|u poznanicima se na|u qudi koji ovako rezonuju:
- Siromah! Ba{ je i{ao u crkvu i

molio se Bogu, a eto, sad je na umoru.
Za{to ga Bog nije sa~uvao?
Zar ne ose}ate da se iza ovakvih
re~i ne krije samo gre{an ~ovek, ve}
da iza takvog ~oveka stoji stari, zakleti neprijateq Boga i ~oveka - sotona? On zna koga treba da uzme za
svoje oru|e - slabe i kolebqive u veri! - a zna i kakav }e utisak na~initi
kod prostih qudi kada tako postavi
~itavu stvar. Me|utim, mi odmah moèmo re}i da je takvo razmi{qawe
potpuno gre{no i bogohulno. Svi qu-
di su du`ni da ìve po voqi Bo`joj,

bez obzira na sre}u, ili nesre}u u
svom ìvotu. Nesre}a i nevoqa ne bi
smeli da nas odvrate od Boga. Hvala
Ti, Boè! - treba da Mu blagodarimo kada nam {aqe blagoslov Svoj.
Hvala Ti i za nevoqu! - treba da mu
blagodarimo, jer je sasvim sigurno da
smo i nevoqu zasluìli, ina~e nam je
Bog ne bi ni poslao. Bog je jedini
pravi~an i On se nikada ne vara. Wegova presuda je uvek pravedna.
Mi ne bismo smeli da o~ajavamo u
nevoqi, niti da sumwamo u Bo`ju
pravi~nost, jer su to veliki gresi.
Bog zna {ta je za nas najkorisnije i
ono nam {aqe. Ako je za nas kazna korisnija od nagrade - pomirimo se sa
Bo`jom voqom i primimo je mirno.
Ni isku{ewa ne bi trebalo da nas
bune. Ona su besumwe delo sotonino.
Ako Bog ponekad dopusti da budemo
stavqeni na probu, ne smemo roptati
na svoju zlu sudbinu, nego i najve}u
neprijatnost moramo primiti sa zahvalno{}u, svesni da nam se u woj
pruà prilika da se pou~imo, popravimo i jo{ vi{e Bogu pribliìmo.
Uvek bi trebalo da nas te{i saznawe:
da niko na zemqi nije po{te|en zla.
I svetiteqi su ~esto bili ku{ani.
Pa i sam Hristos nije imao mira u pustiwi od ku{a~a. Isku{ewa, koja
nam sotona name}e, bezbrojna su. Ako
pomo}u Bo`jom ve}ini wih odolimo,
ne likujmo i ne preuznosimo se, jer }e
nas |avo novim prepadom iznenaditi
i uvu}i u zlo. Ako ni{ta drugo, on }e
makar uznemiriti misli na{e i sablazniti srce na{e. A u greh }e nam
se, kao {to znamo, upisati ne samo
r|ava dela, ve} i zle pomisli. Zato se
nikad ne ponosimo svojom bezgre-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
{no{}u i ne mislimo da smo nepogre{ivi u ocewivawu tu|ih postupaka i tu|eg ìvota. Sud prepustimo
Bogu, jedinom i bezgre{nom.
Trebalo bi da znamo jednu stvar:
svi qudi koji se rode na zemqi moraju da umru. I sam Gospod Isus Hristos je umro na krstu. I Wegovi sveti
apostoli su mu~eni~ki ìvot zavr{ili. Pa i na{ najve}i svetiteq i
prosvetiteq Sv. Sava je umro, ma da
je za sobom imao velike zasluge i podvige. Prema tome, smrt nije kazna za
r|av ìvot. Kad se na{ organizam istro{i, kada dogori sve}a na{ega ìvota, svi }emo umreti. Blago onima
koji smrt do~ekuju sa ~vrstom verom
u milosr|e Bo`je! Veru u Boga treba
do kraja ìvota zadràti ~istu i nepomu}enu. Na muci se poznaju junaci!
Onaj koji odoli isku{ewima, koji
pobedi svoje gre{ne strasti i èqe,
taj se jedino moè nadati nagradi
najvi{eg Sudije. Slabi}i i kolebqivci ne mogu se nadati ni~em dobrom. Jer oni, koji su se poùrili da
se pribave utehu na zemqi, ne mogu je
o~ekivati i na nebu. Ili ovde, ili
tamo! Zemaqska su blaga brzo prolazna, a nebeska traju uvek i doveka!
@elimo da naglasimo: ma koliko
trajao na{ vek i ma {ta nas u ìvotu
snalazilo - uvek bi trebalo da idemo
pravim, Bo`jim putem. Samo je to ispravno i samo je to potrebno. Ako Bog
vidi da se trudimo, On }e nam dati
snage da izdrìmo do kraja. Ne obazirimo se ni desno, ni levo! Ni na one
koji govore: Kratak je ìvot - jedi,
pij i veseli se! Ni na one druge, koji
kukaju: Kakva mi je korist {to postim i molim se Bogu, kada me nevoqa
stiè za nevoqom! Oslonimo se na
Boga, Wemu predajmo brige svoje i
probi}emo se do Wega uprkos svim
protivnim strujama i vetrovima.
U ÊMU SE SASTOJI
UNUTRA[WI MIR I NEMIR
Ni{ta tako ne donosi mir, kao poznawe Boga i sticawe vrline, koji uni{tavaju unutra{wu borbu strasti i ne dopu{taju ~oveku da vodi rat sam sa sobom.
Zna~i, da je onaj, koji se ne nasla|uje mirom, iako ga ina~e okruùje najdubqi
mir, nikakav neprijateq ga ne napada,
nesre}niji od svih u celoj vasioni na koje napadaju neprijateqi. Ni divqi narodi tako svirepo ne vojuju po svom obi~aju, kao nepristojne misli koje se gwezde
u du{i, kao poro~ne èqe, kao qubav
prema bogatstvu, kao èqa za vla{}u,
kao privezanost za poslove svakodnevne.
Jer istina je: ova prva borba je spoqa{wa, a ova druga unutra{wa. A nesre}a
koja se ra|a unutra, mnogo je gora od nesre}e koja dolazi od spoqa, i obi~no je
{tetnija, {to se moè videti u svemu.
Sastavu drveta vi{e {tete crvi, koji se
razvijaju u wemu, nego oni koji se nalaze
na wemu; i gradovi ru{e ne samo spoqa{wi neprijateqi, nego i doma}i; tako
isto du{u kvare ne samo nesre}e spoqa,
nego i bolesti, koje se javqaju u woj. Ali
ko ima strah Boìji, odmah }e prekinuti ovaj rat, obuzdati strasti, ugu{iti
razne zveri - poro~ne misli, ne dozvoliv{i im da skrivaju unutra, i samim
tim }e se nasla|ivati naj~istijim i najdubqim mirom. Taj mir nam je podario
Hristos, koji je do{ao k nama (Jov.
14,27); takav mir poèleo je veruju}ima
i Pavle, ponavqaju}i u svakoj poslanici: Blagodat vam i mir od Boga Oca na{ega (Kor. pos. 1,3; Gal. pos. 1,3). Jer ko
ima taj mir, taj se ne boji samo neprijateqa i varvara, nego i samog |avola, i
postaje najblagodu{niji ~ovek, koji se
ne optere}uje nesre}ama, ne iznurava se
bolestima, i ne ~udi se nikakvim drugim
qudskim nesre}ama, koje se doga|aju nenadano. On ima du{u, koja je sposobna da
sve to podnese hrabro i sasvim lako, du{u jaku i zdravu. Da se uverite da je sve
to istina, da}u vam primer. @ivi neki
~ovek, koji svima zavidi, zavistnik, i

niko se ne buni protiv wega. A da li on
od toga ima ikakve koristi? On se buni
sam protiv sebe, o{tri na sebe misli,
koje su opasnije od svakog ma~a, razdraùje ga sve {to vidi oko sebe, mu~i se kada vidi bilo koga ~oveka, i ne ose}a ni
prema kome dobro raspoloèwe, nego
svakoga smatra svojim neprijateqem.
Onda, kakva mu je korist od spoqa{weg
mira, kada on sam besni, kao najve}i neprijateq roda ~ovekovog i hoda okolo,
nose}i u sebi takav rat, bezbroj kopaqa
i ma~eva, èle}i vi{e hiqadu svojih
smrti, nego da vidi nekoga da se koristi
dobrim mwewem ili da ìvi sre}no. Tako je isto i sa onim, koji se predao strasti za boga}ewem. On tako|e u du{i nosi
bezbrojne ratove, bitke i pometwe, nalazi se u strahu i nemiru i ne moè se nikada ose}ati dobro. Ali tako nije sa ~ovekom, koji je uspeo da se oslobodi od
strasti. Naprotiv, on ìvi u tihom pristani{tu, nasla|uje se mudro{}u i ne
podvrgava se nikakvim neprijatnostima.
Za ~oveka, koji nema taj mir, nije otvoreno ni pristani{te dostupno svima a
to je pristani{te sna i no}i. Ono je wemu nepristupa~no. Jer strasti naru{avaju odmor, koji nam je podarila priroda
i savr{eno nadja~avaju snagu sna svojim
surovim nasiqem. Oni koji su predani
zavisti, mr`wi, gramzivosti, grabeì,
nose sa sobom svuda rat, a imaju}i u sebi
uvek neprijateqa, ma kuda po{li, oni ne
mogu da izbegnu borbu. Ni onda kada su u
ku}i, ni onda kada se odmaraju u posteqi.
I tada na wih lete oblaci strela, dolaze
pometwe ja~e od svih talasa, doìvqavaju ubistva, krike i druge nesre}e, mnogo
surovije od onih koje se doìvqavaju u
ratu. Ali nije tako sa pravednikom: on
bdi i nasla|uje se spokojstvom, a no}u
mirno spava.
19
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SPASONOSNO
ZNAWE
Svaki hri{}anin treba i mora da zna
kakav je ciq wegovog ìvota na zemqi.
Mnogi o tome ne misle. Mnogi isti~u razne ciqeve koji nisu bitni i glavni. No
pre nego {to bi odgovorio na to pitawe,
svaki mora da bude na~isto sa svojim pogledom na svet i ìvot, da bi mogao pravilno i dosledno opredeliti svoj ìvotni ciq. Jer, danas svet se deli na dve velike grupe. Na qude materijalisti~kog
pogleda na svet, koji smatraju i veruju, da
posle smrti nema nikakvog duhovnog ìvota, nego ~ovek umire kao i svaka druga
ìvotiwa, i drugo, na qude koji veruju u
Boga i zagrobni ìvot. Prvi se nazivaju
ateisti, bezbo`nici. Posledice takvog
wihovog stava primewenog u ìvotu danas gotovo svi znaju. ôvek wihovog tipa
pretvara se prosto u ìvotiwu, i jo{ gore od toga. Duhovna sadrìna te savremene ìvotiwe u qudskom obliku jeste:
strahovita mr`wa, koja dejstvuje kao
eksploziv, okrutnost, èstokost, nemilostivost, licemerje, la`, obmana, nemoral i poro~nost svake vrste, do bezumnog sadisti~kog mu~ewa svoga bli`weg
na razne usavr{ene na~ine i ubistva sve to - kao duhovna hrana upropa{}ene
du{e nesre}nog ~oveka-ìvotiwe. Wihov ciq, kod mnogih ~ak i nesvesno, je sejawe nesre}e i stradawa oko sebe i nezadrìvo otiskivawe - wih samih i dru{tva koje ostvaruju - u ad.
Veruju}i ~ovek ima drugi, bitni ciq spasewe. Od ~ega spasewe? Od greha, od te
stra{ne sadrìne, koja ispuwava ~oveka-ìvotiwu bezbo`nog tipa. I eto, tu
~ovek hri{}anin, naro~ito pravoslavni,
Svetosavski ~ovek, koji sebe tako naziva,
i ho}e to da bude, pre svega treba da zaustavi svoju pa`wu, uvidi i sazna taj svoj
bitni ìvotni ciq. Hri{}anin ima i
drugih ìvotnih ciqeva, no oni su drugostepeni, i po normalnom toku stvari treba da isti~u iz ovog glavnog.
20
Ceo problem je u ~ove~ijoj prirodi.

Treba da se zna da je ona stvorena ~ista i
da je ~ovek zbog toga prebivao u zajednici sa svojim Tvorcem. No grehom prvih
qudi po slobodnoj voqi, otvoren je ulaz
greha u tu ~istu prirodu, koji je naru{io
stvorenu harmoniju s Bogom, razru{io
bogopodobnu prirodu ~oveka, doneo
smrt. I ta ogrehovqena priroda odvela
je ~oveka do mnogobo{tva, bezboìja i
|avolopodobija, {to mi danas vidimo u
svetu u stra{nim razmerama.
I otuda jasan i logi~an zakqu~ak: da
je glavni zadatak ~oveka - spasewe, spasewe od greha i |avola, kao tvorca i nosioca zla, i vra}awe u svetu zajednicu s
Bogom. No oslobo|ewe od greha ne ostvaruje se bez borbe. Jer, kao {to smo napomenuli, prvorodni greh iskvario je ~ovekovu prirodu, du{u ~oveka. ôvek se
ra|a sa takvim grehovnim ustrojstvom
du{e, sa kojim se mora boriti i pobe|ivati ga. I ukoliko se vi{e pobe|uje to
grehovno ustrojstvo, utoliko se vi{e
pribliàvamo Bogu i stupamo u blaènu
zajednicu s Wim. Ukoliko pak nas greh
pobe|uje, utoliko se vi{e udaqujemo od
Boga, pribliùjemo |avolu i stupamo u
zajednicu s Wim. Zbog toga su{tina hri{}anskog ìvota jeste stalni unutra{wi proces duhovne borbe sa grehom u
sebi tj. sa na{im grehovnim ustrojstvom
du{e, da bi ga postepeno pobe|ivali,
pribliàvali se Bogu i do{li u blaènu zajednicu s Wim. Bez te i takve borbe
spasewe ~oveka je nemogu}e. No ~ovek
sam svojim silama, bez Boìje pomo}i,
ne moè da pobedi greh. Zato je Hristos
i do{ao u svet, kako saop{tava an|eo, da
nam daruje to oslobo|ewe: Jer }e On izbaviti svoj narod od greha wihovih
(Mat. 1,21). Radi toga je On i osnovao
Crkvu Svoju, koja daruje sredstva i pomo} za pobe|ivawe greha i |avola, i vodi
spasewu.
Tako, ko ne usredsre|uje svoju pa`wu
na sebi i u sebe, ko ne vodi duhovnu borbu
sa grehom, ve} wemu robuje, taj je samo
formalni hri{}anin, hri{}anin po
imenu. Po tome se moè znati i opredeliti ko stoji na Hristovom, Svetosav-
skom putu a ko ne. Svetosavski put to je

Hristov put. Sveti Sava Srpski i{ao je
Hristovim putem, pobe|ivao i pobedio
greh, zato je on svet i zato je mogao da {iri svetost oko sebe i Srbe da prosve}uje
i osve}uje. On nam je utro put koji izvodi na Hristov put, kojeg je kraj - spasewe
~oveka.
I sveti Sava poru~uje re~ima apostola Pavla: Ugledajte se na mene kao ja na
Hrista. I ako mi istinski stanemo na
wegov put on nas privodi Hristu,
ve~nom spasewu.
Zato svaki svetosavski ~ovek, koji se
tako naziva, koji to ho}e da bude u stvari, mora da istakne kao zastavu osnovno
geslo - borba sa grehom i strastima u sebi, oslobo|ewe sebe od strasti i greha,
pribliàvawe Bogu. U protivnom, svaki
onaj koji se ne bori sa grehom u sebi, nego mu sluì i robuje, wegovo srce je ispuweno mr`wom, la`ju, licemerjem, obmanama, slavoqubqem, sladostra{}em,
vlastoqubqem, i bezbrojnim drugim porocima, koje on ne samo {to ne suzbija,
nego ih kultivira i veli~a, - on se ne nalazi na Svetosavskom putu, pa ma koliko
on to trubio, jer Hristos je rekao: Po
rodovima wihovim pozna}ete ih (Mat.
7,16). Ako sam nije na tom putu, ne moè
tome putu u~iti, po re~ima Spasiteqevim: Lekaru, izle~i se sam.
Dakle imaju dva puta: Hristov i |avoqi. Na prvom se pobe|uje greh, a na drugom greh je pobednik. A ko tvori greh od
|avola je ( Jov. 3,8).
Ponavqamo, su{tina hri{}anstva i
Svetosavqa je: borba sa grehom i pribliàvawe Bogu. Hristos je pobedio
greh. Sveti Sava na Hristovom putu, pomo}u Wegovom, svojom slobodnom voqom, trudom i naporima, tako isto pobedio je greh i postao svet, Sveti Sava. I
on zove Srbe, decu svoju, tom putu, toj
borbi, i toj pobedi. A posle, posle pobede nad sobom, Gospod }e dati potrebne
pobede i nad drugim.
A.S.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
[TA SRBI
IMAJU DA NAUÊ U TU\INI
Da nije bilo posledwih sto godina
r|avog vaspitawa, od takozvanih u~enih
qudi, Srbi u oblasti vere i morala ne bi
imali {to nau~iti od drugih naroda. I
vera i moral srpskoga naroda bili su izraèni kroz evan|elsku nauku. No desilo
se ne{to neprirodno. Do{li su na{i
modernisti, pa su oglasili sve ono,
{to su Srbi za sveto i ~estito kroz vekove dràli, za glupost i nazadnost. Tako
za veru u Boga su govorili, da je to stvar
prostih i primitivnih qudi. Narod su
nagovarali da ismeva sve{tenike i sve
pobo`ne qude koji crkvu pose}uju. Svoju
nakaznu nauku su sejali po selima i gradovima, po dru{tvima i {kolama. U narodu je postala pometwa, jer je ta nauka
dolazila od onih koje je narod za u~ene i
pametne smatrao. Teìlo se da se kod naroda stvori ube|ewe, da je napredan samo
onaj ~ovek koji ne veruje u Boga. Onda je
bilo lako sejati nemoralna shvatawa i
stvarati ru{evine u du{ama qudskim.
Nakazno {kolovani qudi postado{e
nosioci nakaznog ìvota. Pa ipak su
oni imali uticaja. To se danas najboqe
vidi. Obmawivawe naroda i{lo je tako
daleko, da se verovalo, da su kulturni
narodi ve} ras~istili sa crkvom i verom u Boga. Tamo kao da crkva pripada
pro{losti. Ovakvo shvatawe je bilo lako stvoriti, jer su na{i modernisti
dolazili sa zapada gde su {kole svr{avali. Srpski narod je verovao da su oni
to tamo videli i nau~ili.
Me|utim, Srbi koje je danas sudba bacila u sve strane sveta, a naro~ito me|u
kulturne narode, zadivili su se kad su
videli, da je vera u Boga kod ovih naroda
prva i najglavnija stvar u wihovom ìvotu. No ne samo da su se za~udili, nego i
zastideli da narodi koji stoje u civilizaciji stotine godina ispred wih, stoje u
crkvenosti daleko ispred Srba, odnosno
ispred naprednih Srba. Danas Srbin u
tu|ini vidi da je obmawivan od onih ko-
ji su se za wegove vo|e naturali. On vidi

da su ovamo najkulturniji i naj~uveniji
qudi, u isto vreme i najubedqiviji u
istinitost crkvenog u~ewa. Ovamo se samo glupaci i prostaci ra~unaju u neveruju}e qude. Oni koji crkvu ne pose}uju, ne
uìvaju nikakav ugled u dru{tvu. Du`nosti prema crkvi spadaju u najglavnije ~ovekove obaveze. Dakle, sve obratno
od onoga kako se nekada kod nas propovedalo.
Koji se Srbin na primer kod koga je
vera bila labava nije zamislio, kada se
nedeqom ili praznikom pre podne na{ao u nekom nema~kom gradu ili selu,
kada je video reke naroda kako hitaju u
svoje crkve. Tu su stari i mladi, u~eni i
neu~eni, bogati i siroma{ni, studenti i
radnici. Sve wih nosi jedna misao - vera
u Onoga bez Koga se ne moè ni{ta posti}i i od Koga sve zavisi.
Na{i univerziteti su bili pre rata,
ne samo danas, legla bezbo`nog duha. Ko
se god izjasnio protiv takvoga duha,
ogla{en je za nazadnog i nesavremenog, i
to ne samo od komunista. Na nema~kim
univerzitetima je obratno shvatawe.
Ne}emo tvrditi da nije nekada bilo i
kod zapadnoevropskih naroda neznaboàca i da ih i danas nema, ali su oni zapostavqeni i wihov se glas ne ~uje. ûdnovato je, da su se Srbi lepili ba{ na
ove otpatke zapadnoevropskog dru{tva i
svoj duh zaraàvali ovim neznaboà~kim duhom, a nisu se odu{evqavali
onim {to je li~ilo na verski duh srpskoga naroda.
Dana{wi Srbi koji se nalaze u tu|ini treba da usredsrede ceo svoj ìvot,
rad i borbu na odràwe vere svoje pravoslavne. Zbog we i u odbranu we oni su po{li ovim te{kim putem. Oni mogu svoju
veru samo oja~ati, gledaju}i narode u ~ijoj se sredini nalaze i u~e}i se na wihovom primeru, ukoliko nau~eni nisu bili
da veru svoju cene.
Onako kako drugi kulturni narodi

vole svoje crkve, po{tuju svoje, pa ~ak i
tu|e sve{tenike, treba i Srbin da se nau~i da svoju crkvu voli. To vaì za one
koji su u tome bili labavi. Srbin bi trebao vi{e od drugoga da voli svoju crkvu,
jer malo je koja crkva zaduìla svoj narod u onoj meri u kojoj je Srbe zaduìla
wihova crkva.
V.V.
Pri~ao je opet avva Foka:
Kada avva Jakov pre|e u Skit, stane ga silno napadati demon bluda; pa
na{av{i se u blizini opasnosti do|e ka meni, sve mi ispovedi, pa re~e:
- Kroz dva dana odlazim u onu pe}inu. Molim te, Gospoda radi, nikome ne govori, ~ak ni mom duhovnom
ocu; ve} izbroj ~etrdeset dana, pa kada se ispune, u~ini to meni za qubav
pa do|i ka meni i ponesi sa sobom
sveto pri~e{}e. Pa na|e{ li da sam
umro, pogrebi me; a ako jo{ budem
ìv, pri~esti}u se svetim pri~e{}em.
A ja ga poslu{am, pa kada se navr{i ~etrdeseti dan, uzev{i sveto
pri~e{}e i ~istoga zajedni~kog hleba sa malo vina, po|em ka wemu; i tek
{to se pribliìh pe}ini, osetih veliki smrad koji izlaà{e iz wegovog tela. Pa rekoh u sebi:
- Upokojio se blaèni.
Me|utim, kako u|oh, zatekoh ga na
samrti. A on kako me vide, pomaknuv{i malo svoju desnu ruku, koliko
je mogao, pokaè znakom na sveto
pri~e{}e. Ja rekoh:
- Imam.
Htede on, dakle, da otvori usta
ali ona behu stegnuta; a ja, ne znaju}i
{ta da ~inim, iza|em napoqe te prona|em jedan suvarak od grma, pa uz
mnogo napora otvorim malo wegova
usta. I uspem mu unutra ~asne krvi i
tela, sitne}i ga {to sam vi{e mogao. On zadobije snage uzimaju}i sveto pri~e{}e. A ne{to kasnije, kvase}i malo mrvica od prosfore, ja mu
ih dam da pojede, a malo zatim jo{
malo, koliko je mogao da primi. I
tako, blagoda}u Bo`jom, nakon jednog dana on po|e sa mnom, odlaze}i u
svoju keliju, oslobo|en, uz pomo}
Bo`ju, pogubne strasti bluda.
21
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
HRI[]ANSKA BORBA
Kakav je ìvot prili~an i svojstven
Hri{}anima na sedam svetova? Da li je
svetovni - sre}an, prijatan, spokojan?
Ne. Zar je Hristos sre}no, prijatno i
mirno ìveo? Zar su Apostoli i mu~enici bili sre}ni, radosni i spokojni? Zar
su podvi`nici borave}i po planinama,
jazbinama i ponorima mogli likovati,
nasla|ivati se i ìveti kao u izobiqu?
Pa ako je Hristos, ako su svi Wegovi
ugodnici trpeli i stradali, kako onda da
isto tako ne bude i sa svim Hristovim
sledbenicima? Ho}e li Hri{}ani biti
sli~ni Hristu ili }e rasko{no ìveti,
veseliti se? Ne. Hristos je rekao: Ko
ho}e za Mnom da ide, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj (Mark. 8:34). Na bitku, na borbenost nas poziva Hristos:
Evo vas {aqem kao ovce me|u vukove
(Matej 10:16), kaè On Apostolima, {aqu}i ih u sveti. Ti se dakle zlopati, kao
dobar vojnik Isusa Hrista (2 Tim. 2:3),
pi{e Sv. Apostol Pavle, svom u~eniku i
saradniku Timoteju. Nije bra}o svet kojim svet laska svojoj deci, odre|en Hri{}anima na zemqi, ve} borba svakog dana, svakog sata i svakog minuta, borba do
kraja na{eg ìvota - a s kim? (protiv koga) s neprijateqima na{eg spasewa, sa neprijateqima koji su uvek sa nama i oko
nas, koji neprestano ustaju na nas i ho}e
da nam otmu veru i uzdawe u Hrista, sa nevidqivim neprijateqima. Neprijateq
na{ je |avo, na{e telo i sveti.
[ta je ta borba?, naravno da }e te se
pitati. Oko ~ega mi imamo da se borimo
sa tim neprijateqima? Evo ~ujte.
Da ne govorimo o otvorenoj borbi sa |avolom. Ta borba je nama mirskim i slabim
Hri{}anima, tajanstvena i nepoznata. Sa
wim otvorenu bitku vode savr{eni Hri{}ani, veliki podvi`nici, koji su sebe
potpuno posvetili Hristu. Na nas taj neprijateq napada tajno i za nas gotovo uvek
neprimetno. On ustaje na nas, na{u prirodu i mir vi{e od svih drugih nama bliìh
i srodnijih neprijateqa me|u kojima ìvimo, i deluje kroz wih. Tako glavni za nas,
22
vi{e od svih uticajni na nas i vi{e primetni i vidqivi neprijateqi jesmo mi sami sa svojom izopa~enom plotskom prirodom, kao i razvratni svet, koji nas okruùje. S tim neprijateqima mi treba da vodimo bitku, u kojoj smo du`ni ili da padamo
pod wihovim udarom i gubimo blagodatni
mir i svoje spasewe ili da pobe|ujemo i tako zadobijamo mir sa Bogom, unutra{wi
mir sa sobom i time zasluìmo od Hrista
Boga na{eg vence pravde.
Nije lako bra}o boriti se sa svojim

strastima i sloènom prirodom. Ona nas
napada i sa desne i sa leve strane. I umesto toga, {to bi nam po Boìjoj voqi bilo potrebno kloniti se zla i tvoriti dobro (Ps. 33:15) ona nas zadràva od dobrodeteqi i podsti~e na greh. Ko se ne
ose}a kao u nekom ograni~enom poloàju,
kada smo pozvani da ispunimo Hri{}anski dug, ili u~inimo bilo kakvo dobro delo? Evo, npr. do{lo je vreme za molitvu, a
jesam li ja za to raspoloèn? Je li mi lako i prijatno? Ne. Te{ka du`nost - molitva. Telo mi govori: ostavi sada molitvu. Zvoni na prazni~no jutrewe: {ta raditi? Potrebno je i}i, a ne ide se. Ostavi-
ti mirnu loù je te{ko, te{ko. Danas

kaè telo moè da se i ne ide. Po~iwe
post: kako tuàn period. Posna hrana je
neprijatna, {tetna za na{e zdravqe. No
dobro, govori telo jede{ skromnije, to
je daleko jeftinije. Potrebno je postiti, celu nedequ i}i u Crkvu, ispovedati
svoje grehe: ne opet kaè telo to je jako
dugo, sada nemamo vremena za to; imamo poslu{awe, idemo na slu`be - a to se moè
odloìti za drugi post. A kada se bude{
ispovedao reci samo: sagre{io sam, gre{nik sam; sagre{ila sam, gre{nica sam; a
sama, posebno te{ka sagre{ewa ne govori. Tu je stid, a potrebno ti je da sebe razobli~i{ (razotkrije{). Potrebno je
truditi se, raditi, i}i ka du`nosti, a neprijatno je i te{ko. Danas kaè telo
odustani od odlaska na slu`bu jer si bolestan, ili idi ali ne dugo, i u~ini kako
bilo ono {to je potrebno. A ve} sutra
}e{ povi{e uzvratiti. Pozivaju na po`rtvovawe za crkvu, na prehrawivawe siroma{nih. Ne opet telo govori ima{
mnogo svojih potreba, tebi je potreban novac za to i to, nemogu}e je a da se ve} ne
po~ne sa stvarawem zaliha. A evo {ta je
sa druge strane. Desio se neuspeh, gubitak,
nesre}a: istog ~asa nas telo navodi na tugu,
negodovawe, malodu{nost, roptawe. Svratilo nam je nekoliko qudi zajedno: po~elo
je praznoslovqe, pri~e o tom i tom, a sve
ni za {ta i ni~emu. Kako to ploti odgovara! Slu{ati o bilo kome lo{e vesti, saznavati wegove nedostatke, gre{ke, propuste: po~etak je uga|awa telu, osu|ivawa,
optuìvawa, o{trih podrugivawa. A o
onome koji je dobio kako dobro mesto, kome
se desilo ne{to {to ga je u~inilo
sre}nim, koji je dobio kakvu nagradu; o kako te{ko biva o wemu slu{ati! Istog ~asa
plot u nama raspaquje zavist i ve} evo po~iwe da poniàva tog ~oveka i pori~e (negira) te koji ga uznose. Stvara se mogu}nost da mi sami dobijemo neko dostojanstvo ili korist: sa àrom hitamo ka tome,
nije va`no ako smo toga i nedostojni, ako
ustreba i da se ponizimo, povredimo svoju
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
~ast i savest. Neko nas je oàlostio, uvredio, obes~astio: te{ko nam je, na{a plot
ustaje, quti se, trudi se da vrati neprijatequ. Odmah imamo u vidu gozbu, mesto gde
se moèmo razveseliti; idemo tamo, slastoqubiva plot nas na to poziva, i pijmo i
napijmo se do samozaborava i samoosramo}ewa. Gotovo da nije potrebno ni govoriti
i sladostrasnim i plotskim pohotama koje
ustaju na nas. Jer nema toga koga one ne bi
pobedile i do krajwe mere grehovno oskrnavile i um i srce.
Razumete li bra}o, kakav doma}i neprijateq je na{a plot? Vidite kako nas
savetuje i na kakve postupke nas nagovara? A sve to je i protiv Boìjeg Zakona i
neprili~no Hri{}anina. Sve su to, gresi za koje bismo u tamu mogli oti}i. Vide}i sve ovo, potrebno je protiviti se,
svom telu, boriti se sa wim i pobe|ivati
ga. Potrebno je ne obaziru}i se na laskave savete tela i na grehovnu sladost, stati na molitvu kada je potrebno i u Crkvu
i}i, i post dràti, postiti i ispovedati
se iskreno bez tajni, potrebno je truditi
se i du`nost obavqati postojano, verno i
ta~no i od svog imetka usrdno udeqivati
za Boìju Crkvu i siroma{ni narod. Ne
treba padati duhom i roptati na sudbinu
(ìvot), praznosloviti, osu|ivati i koriti bli`we, ne treba zavideti uspehu
drugih i nepravedno se domogavati ~asti
i koristi, nije potrebno gneviti se na
one koji su nas uvredili i svetiti se neprijateqima, ve} zlo dobrim pobe|ivati
(Rm. 12:21). Ne treba se predavati slastoqubqu, pijanstvu i sladostra{}u. Eto,
kakva nam borba predstoji sa telom (prirodom). Eto kako smo du`ni raspiwati je
sa strastima i pohotama? (Gal. 5:24).
A spoqa{wi na{ neprijateq - svet
oko mene, da li je za nas opasan? Ne isku{ava li nas i on? Ne sabla`wava li nas i
ne poziva li nas na greh? Zar nam ne predstoji i borba sa wim, isto kao i sa sobom?
Vidimo bogatstva i bogate - i evo u nama
se ra|a èqa za istim. Vidimo dragocenosti i nova dostignu}a i na{e srce bi da
se zalepi za to. Vidimo rasko{an ìvot
drugih, ~iste domove, sve spoqa{we u sjaju - i u nama ni~e briga da sledimo u tome
za drugima, koliko je to mogu}e. Vidimo

skupu ode}u po posledwoj modi i nama se
~ini naumesnim zaostajati za drugima.
Vidimo slobodan i raskla{an ìvot drugih i nama se ~ini te{ko sedeti kod ku}e.
ûjemo da }e tamo negde biti nekakva
predstava, zabava i igra i ne}emo da se
odri~emo tog zadovoqstva. Saznajemo da
}e negde biti ve~era i da }emo se dovoqno mo}i naveseliti kartawem, muzikom,
igrom i ve} ùrimo (tr~imo) tamo, kao u
raj ostavqaju}i i ku}u i porodicu. Da li
je mogu}e izbrojati sve prelesti i sablazni sa kojima se sre}emo u svetu i u dru{tvenom ìvotu? Nije Spasiteq uzalud
rekao te{ko svetu od sablazni (Mat.
18:7). Kako se braniti od tih sablazni?
Kako se odricati od ovoga ili onoga? Kakvu je borbu potrebno izdràti i sa sobom i sa svojim èqama? Te{ko nam je
bra}o boriti se i sa sobom i sa svetom, a
neizostavno je. To treba na{em hri{}anskom pozivu i Svetoj veri. Mogu}e li je
(potrebno li je) Hri{}anima da skupqaju bogatstvo prolazne dragocenosti
(vrednosti), voditi veseo i razvratan
ìvot, tra}iti vreme na igre i zabave?
Ne, ne. Du`ni smo da vodimo razuman, uzdràn, postepen, blagougodan ìvot, da
se bavimo pristojnim i korisnim zanimawima, a pri samom odmarawu i kori{}ewu zemaqskih blaga da budemo bez zanosa,
strasti, da imamo pristojnu i razumnu
meru. Ina~e la`no sebe smatramo Hri{}anima. Ina~e, nas ne}e ~ekati ono
{to ~eka blaène, ve} ono kojima je Hristos rekao: Te{ko vama bogatim, te{ko
vama koji ste se ovde nasitili, te{ko vama koji se ovde smejete (Lk. 6:24,25).
Borba bra}o Hri{}ani - celog ìvota
borba s na{im neprijateqima, sa |avolom, s na{om ostra{}enom prirodom i
razvratnim svetom. Pustimo neka se oni
koji nisu hri{}ani koriste trule`nim
bogatstvima ovog sveta, prividnim mirom i spokojstvom, neka likuju i neka se
vesele. Oni ne veruju i ne o~ekuju budu}u
nagradu. Nama je potrebno da zasluìmo
vence, da imamo u vidu nebesko blaènstvo i slavu. Potrebno je starati se kako
bi bili dostojni ìvota sa Hristom. A
to moèmo posti}i samo dobrim hri{}anskim podvigom samo ako dostojno

sledimo Hrista. Nije Apostol uzalud rekao: Hristos postrada za vas, ostavqaju}i vam primer kako da sledite Wegovim
stopama (1 Pet. 12:1,2). Zar su uzaludno
stradali Apostoli i Sveti mu~enici ~uvaju}i veru, odricali se prolaznih svetskih blaga i vremenog (prolaznog) ìvota. Zar su uzalud pustiwski podvi`nici
ostavili svet, naoruàli se protiv strasti i izabrali bezuslovno smirewe, savr{eno celomudrije i svecelo (potpuno)
odricawe. Smirewem su pobedili zamke
|avola, celomudrijem - telesnu pohotu,
odricawem - svetske prelesti.
Budimo i mi Hri{}ani, koji se odu{evqavaju molitvom, u~vr{}uju Boìjom
blagoda}u, podraàvajmo i mi u trpqewu
i podvizima Hristu, Svetim Apostolima,
mu~enicima i svim Boìjim ugodnicima,
kako bi od pravednog Sudije Boga dobili
pobedni~ke vence. Boè na{, slava Tebi!
M. M.
Pri~alo se o tome kako Teodor,
kada je trebalo da postane |akon, nije hteo da se prihvati slu`be i beào je po mnogim mestima. Starci ga
opet vrate, govore}i mu:
- Nemoj da izbegava{ svoje sluèwe.
Veli im avva Teodor:
- Ostavite me i pomoli}u se Bogu,
da vidim ho}e li mi saop{titi da zauzmem mesto svoga sluèwa.
I on se pomoli Bogu, govore}i:
- Ako je Tvoja voqa da ostanem u
svome mestu, obavesti me.
I ukaza se pred wim ogweni stub
od zemqe do neba i glas koji je govorio:
- Ako moè{ da bude{ kao ovaj
stub, ti po|i i primi se slu`be.
A on, ~im to za~u, zakqu~i da jo{
uvek ne treba da se prihvati sluèwa. I tako, kada do|e u crkvu, bra}a
na~ine metaniju pred wim i kaù:
- Ako ne èli{ da sluì{, drì
makar putir.
Ali on to ne prihvati, rekav{i:
- Ako me ne pustite na miru, beìm odavde.
I tako ga oni puste na miru.
23
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
DOGA\AJ
Grobqe. Ose}a se miris istopqenog
voska od sve}a. Iznad drve}a lete gavranovi rascepqenih krila u me|usobnim
sva|ama, i kre{tavim glasom smeju se sudbini qudskoj. Kre{tali su uvek gladni.
Razgranate kro{we drve}a, oblila je
ki{a i padala na zemqu dugo i neumorno,
ve} dosadno.
Kraj malog groba nepoznate devoj~ice,
stajao je gologlavi mladi} u ko`noj vindjakni i prepisivao re~i sa nadgrobne
plo~e, dok je ki{a jo{ uvek padala i kvasila mu ruke i hartiju po kojoj je pisao:
Draga Miro
Ti nisi umrla Ti si daleko.
Umrli su oni
koji su zaboravqeni.
- Mama i Tata,
pro~itao je glasno.
Bolno lelekawe neke starice, koje se
u obliku pla~a daleko razlegalo izme|u
izgubqenih krstova, prolazilo je kroz
gomile sakupqenog suvog cve}a sa grobova i trulog grawa, i prelazilo preko zemqanih humki zasi}enih svega, ostavqaju}i pokislog mladi}a da razmi{qa o
umrloj devoj~ici koja nije imala vi{e
od 10 godina, i ~ine}i mu, zajedno sa laveòm pasa u blizini i udarawem zvona
koje je upravo po~elo, pogodne uslove za
razvijawe wegovih misli, formirawe i
nestajawe, istih ili sli~nih, koji su
imali weni roditeqi ispra}aju}i je za
uvek, ispra}aju}i je da je nikad vi{e ne
bi videli, ve}, samo odlaze}i do te, avaj,
lepo ure|ene grobnice, pro~itali metalnim slovima ispisano weno ime i potresne re~i isklesane posledwim naporom voqe i razo~arewa majke i oca.
Mladi} se okrenuo i po{ao. Besciqno i lagano prelazio je preko tu|ih grobova i gledao ih, àle}i {to uop{te qudi umiru.
Nikoga nije bilo. I{ao je sam i gledao kako sve obavija mrak, lagano, i sve
nestaje gube}i se u neprovidnosti tame.
24
Najednom je zastao. Desno od wega, na

klimavom i ve} trulom stolu, leàla je
neka kwiga, crna da se jedva mogla primetiti.
Pogledao je napred, pa pozadi, i sa
strahom pri{ao stolu. Nije dodirivao
kwigu jer je bio po{ten, smatraju}i da je
ne sme dirati. Dugo ju je gledao, i uprkos
tami, zapazio da ima crveno obojene bokove.
Kolebao se dugo, i najzad je otvorio
korice. Pisalo je: BIBLIJA.
- Nisam ~itao ovu kwigu - pomisli, i
priznade da nikada nije ~uo za wu.
Umeo je da ~ita, ali nikada nije ~itao
nijednu kwigu, sem u {koli iz ~itanke
{to su ~itali.
Posle velike unutra{we borbe, odlu~i se, i sa obe}awem da }e je vratiti kad
pro~ita, uze kwigu sa stola i stavi je
pod kaput. Jo{ uvek sa strahom, po{ao je
ka izlazu iz grobqa, i izi{ao.
Iza velike nadgrobne plo~e pojavio
se sve{tenik, veli~anstven u svojoj mantiji. Sve je on to posmatrao. On je i stavio tu kwigu na sto.
Sve{tenik je znao tog odraslog de~aka, ali nije znao za{to on dolai svaki
dan na grobqe. De~ak nikoga nije imao
sahrawenog na tom grobqu. Sve{tenik
ga je gledao kako samo luta izme|u grobova i krstova izra|enih od ve~itog kamena ili toplog drveta {to nestaje.
- Uzeo je - uzdahnu sve{tenik sa olak{awem, pa pun neke svetle nade izi{av{i na stazu po|e ka izlazu, i iza|e i on.
Bio je star i i{ao je lagano, i sre}an.
U ku}i de~ak nije nikom pokazivao
kwigu. Videli su ga da ~ita, ali ga ni{ta
nisu pitali.
U po~etku kwige, sve ga je zbuwivalo.
Ni{ta nije razumevao. Po nekoliko puta je po~iwao ~itawe iz po~etka, ali nije vredelo, najzad ju je ostavio.
Ostavio ju je sa dubokim àqewem i
kajawem {to nikada ni{ta ranije nije
~itao, jer bi sada sigurno ovu kwigu razumeo. U~inio je posledwi poku{aj. Uzeo
ju je jo{ jednom i po~eo da ~ida opet.

Znao je ve} napamet ali ni{ta nije razumeo.
Te ve~eri, kada je legao da spava, i dok
je ose}ao hladno{}u pokriva~a, a obrazi
mu ve} ugrejali hladni jastuk, i dok je prste na nozi provla~io kroz pocepani
~ar{av, seti se onih pisanih re~i u kwizi koje su mu sada neobja{wivo i wemu
za~u|uju}e postale shvatqive, i tako razumqive da se ~udio kako ranije nije mogao razumeti. Zahvaqivao je sebi i bio
sre}an {to je bio tako uporan da sada zna
skoro napamet. Zato je sada uìvao,
upravo likovao {to najzad razume ono
{to pi{e u onoj kwizi. Pomisli i za~as
re{i da ustane, i nastavi sa ~itawem,
ali ga brzo obeshrabri glasno hrkawwe
wegovog gojaznog oca.
No} je lagano odmicala, a on je uporno
mislio o kwizi, ali mislio je sve sporije dok duboko u no}i nije opet zaspao.
Rano ujutro, probudilo ga je glasno
ka{qawe i psovawe wegovog oca. Brzo je
ustao i u ùrbi se obukao. Uzeo je kwigu
i ne ~ekaju}i doru~ak, izi{ao napoqe.
Vla`no od ju~era{we ki{e jutro ~inilo ga je neodlu~nim kuda da po|e da ~ita kwigu. Najzad je odlu~io i po{ao prema parku u kome je toliko puta bio. Seo
je na klupu najudaqeniju od skoro svake
staze, kao da se hteo i od samoga sebe sakriti, pa nestrpqivo otvori kwigu:
U po~etku stvori Bog nebo i zemqu.

A zemqa be{e bez obli~ja i pusta,
i bje{e tama nad bezdanom; i duh
Boìji diza{e se nad vodom.
I re~e Bog: Neka bude svjetlost,
i bi svjetlost.
Opet re~e Bog: Neka pusti zemqa
iz sebe travu, biqe, {to nosi sjeme,
i drvo rodno, koje ra|a rod pod svojim
vrstama, u kojem }e biti sjeme wegovo
na zemqi. I bi tako.
I pusti zemqa iz sebe travu, biqe
{to nosi sjeme po svojim vrstama,
i drvo koje ra|a rod, u kojem je sjeme
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
wegovo po wegovijem vrstama.

I vidje Bog da je dobro -
Kako mu je sve jasno i razumqivo. Kako

je mogao uop{te pomisliti ju~e da je to
nejasno. To je toliko razumqivo da o~arava. Osetio je veliku radost; kakvu nikada do sada nije. Jednom kada je bio mali
obradovao se tamburici koju je dobio za
Boì}. înilo mu se da nikad u ìvotu
ne}e biti radosniji, kao tada {to je bio.
Zato je taj sre}ni dan dugo pamtio, kao jedinu toplinu u svom srcu u razmenu za sve
muke i patwe u ìvotu koji zna.
I grobqe je postalo takvo. Bilo je

obojeno ùto, a grobovi su slu{ali {u{tawe suhog li{}a pod nogama prolaznika i onih koji ispra}aju svoje mrtve.
Svakog dana jedan grob vi{e pridruìo
bi se tim slu{a~ima i zajedno sa wima
~ekao novog druga, da im se pridruì u
slu{awu.
ôvek u duga~koj crnoj mantiji, i{ao
je sada grobqem u nadi da }e sresti onog
de~aka {to je uzeo Bibliju. Znao je da ga
dugo ne}e videti, ali se ve} po~eo bojati
da ga vi{e uop{te ne}e videti.
Ali, sada mu se ~inilo da je sre}niji

nego onda. Bio je toliko zadovoqan, da je
~itao uvek neumorno, da pro~ita {to vi{e, da bude jo{ sre}niji.
Prelazio je ve} uveliko stranice,
pro~itao je skoro pola debele kwige, a
vreme je tako lagano, milo i ne`no, miluju}i mu hladne obraze i kosu, miluju}i
wegovu svest koja postaje zrelija, svest
mladoga ~oveka koji postaje svestan svoga postojawa.
Prolazili su dani, nedeqe... Napoqu
je padalo suvo ùto li{}e i bojilo lice
i trotoare sumornom jeseni, vla`noj od
ki{a i umornoj od sparine kojom dolazi.
Umorna jesen potiskivala je dobra raspoloèwa qudi, bude}i u wima zlu voqu
i nervozu.
Pro{lo je ve} dva meseca od tada. Me|utim, nada ga nije napu{tala. ^vrsto je
verovao da }e de~ak, ako je kwigu pro~itao, do}i i vratiti je.
I stvarno. Jednoga dana, {etaju}i onom
stazom, sa ~udnim predose}ajem da }e ga
sresti, ugleda sve{tenik daleko na ulazu
jednu malu priliku koja se svaki ~as gubila i javqala iza drvoreda velikih razgranatih lipa. Nije bilo sumwe: bio je mu{karac, a wegov rast je podse}ao na rast
onoga de~aka. Pomisao da bi to mogao biti ba{ taj de~ak upla{i malo sve{tenika
i trè ga. Prilika je iz daleka dolazila,
bila sve bliè i postajala sve ve}a, u kojoj je prepoznao istog de~aka.
Drè}i jednu ruku na starom stolu,
stajao je sve{tenik miran i dostojan-
stven i gledao de~aka koji je dolaze}i zastao. De~ak je stezao pod rukom kwigu, i
upla{en stajao kao ukopan. Ose}ao je
pod pazuhom debelu kwigu i stegao je jo{
vi{e kad je video da sve{tenik gleda u
wu. Skupio je hrabrosti i lagano prilazio stolu. Na dva koraka je zastao. Sada
je znao da je u celoj toj stvari u~estvovao
taj ~ovek, u duga~koj tamnoj mantiji. - Da
- pomisli, on je stavio kwigu na taj sto.
Dok je de~ak mislio kako da mu zahvali,
gledao ga je sve{tenik uveren da je de~ak
kwigu pro~itao, i davao mu iskrenu zahvalnost proètu qubavqu i razumevawem kao da je ve} unapred znao budu}nost
tog de~aka. I on je dugo i otvoreno, iskrenih o~iju punih dobrote i snage, gledao sedu kosu i bradu starca pred sobom,
wegove o~i i wegovo staro izborano lice. Gledali su se dugo i postajali sve
bliì, prisniji.
De~ak je, najzad, izvadio kwigu i stavio na sto, na isto mesto gde je i ranije
stajala. Sve{tenik se odmakao jedan korak i posmatrao ga, a de~ak je gledao sve{tenika.
Spu{tala se ona ista tama koja je toga
de~aka, kada je sa crnom kwigom ùrio
ka izlazu iz grobqa, skrivala od o~iju i
pogleda starog ~oveka.
Sve{tenik upita samo:
Za{to si vratio kwigu?
De~ak je mislio da }e se onesvestiti.
Jo{ nikada nije ~uo ovakav glas; izgovoren lagano i smireno, a wegova dubina je
prodorna. No brzo se smiri i odgovori
kratko:
Da je i drugi pro~itaju.
Ve} se slabo videlo. Sve je obavio gusti i crni mrak. Sve{tenik je spustio
ruku na de~akovo rame i rekao: Hajdemo
sine.
Kroz gusti crni mrak, videle su se dve
tamne prilike kako nestaju me|u tamnim
oblicima drve}a {to nadvisuju iskrivqene krstove na usamqenim grobovima
u no}i.
Borislav
Dmitrovi}
25
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
HRISTOS KAO PRIMER

HRI[]ANSKE VRLINE
Obrazac i primer hri{}anskog ìvota je ìvot Isusa Hrista. On je ne samo
propovedao moral i moralna pravila,
nego je u Svome ìvotu dostigao ono moralno savr{enstvo i uzvi{eni ideal koji On traì od hri{}ana. Hristos je
propovedao: Budite savr{eni, kao {to
je savr{en Otac va{ nebeski (Mt. 5,48).
A u vi{e prilika govorio je: Ja i Otac
jedno smo.
Takvo savr{enstvo nedosti`no je za
hri{}anina, ali je on duàn da wemu teì. Na putu ka tome idealu hri{}anina
krepi i podràva misao da je Spasiteq
sveta na zemqi, pri istim pogodbama i
ìvotnim prilikama u kojima se mi nalazimo, dostigao uzvi{eni ideal hri{}anskog savr{enstva. @ivot Spasiteqev na zemqi uliva nam veru da je pravi
moralni ìvot ostvarqiv. Taj ìvot
privla~i na{u voqu i ose}awa uzvi{enim vrlinama.
Sam Isus Hristos ukazivao je na Svoj
zemaqski ìvot kao na primer i obrazac
na{eg moralnog ìvota. U Jevan|equ
pi{e: Ja vam dadoh primer da i vi tako
~inite kao {to ja vama u~inih (Jn.
13,15). A na drugom mestu veli: Ko meni
sluì, za mnom neka ide (Jn. 12,26).
I apostoli su govorili o ugledawu na
Hrista. Apostol Petar veli: Hristos
postrada za nas i nama ostavi ugled da
idemo wegovim tragom ( Petr. 2,21).
Sveto pismo, koje ukazuje na Isusa
Hrista kao na primer za ugledawe, naro~ito isti~e dva bitna svojstva u ~ove~anskom ìvotu Isusovu, a to su: potpuna moralna sloboda i uzvi{ena qubav.
Moralna sloboda ogleda se u tome,
{to je Isus bio slobodan od sviju nedostataka i strasti, {to je bio bez greha i
jednostranosti.
Qubav pak Hristova ispunila je celokupan wegov ìvot. Ona se vidi i kad
obratimo pa`wu na wegov odnos prema
Ocu, i kad posmatramo kako se On odno-
26
sio prema svetu i qudima. Hristos je govorio da ne vr{i Svoju voqu, nego voqu
Oca koji ga je poslao (Jn. 5,30). Stupiv{i na trnoviti put ìvota, On se neiskazanim samoodricawem trudio za spasewe qudi i trpeqivo je snosio sve wi-
hove napade i uvrede. Ceo svoj tegobni

posao Isus je vr{io s potpunim po`rtvovawem govore}i:"Jaram je moj blag, a
breme je moje lako" (Mat. 11,30).
Savr{enu poslu{nost voqi O~evoj i
prekomernu qubav prema qudima Isus je
najboqe posvedo~io nezasluènom smr}u. Tu, u smrti Wegovoj, najo~itije se vidi ona bezgrani~na qubav na koju hri{}ani treba da se ugledaju, jer se bez we
ne mogu zamisliti hri{}anske vrline:
smernost, krotost, trpeqivost, odva`nost i samopo`rtvovawe.
O AVVI SERAPIONU
Putovao je jednom prilikom avva Serapion pa prolaze}i kroz jedno selo u

Egiptu, ugleda nekakvu bludnicu kako
stoji pred svojom ku}om; i starac joj re~e:
- Sa~ekaj me do ve~eri; jer ho}u da do|em kod tebe i provedem no} sa tobom.
A ona mu odgovori:
- Dobro avvo.
Pa se pripremi i prostre postequ. A
kada do|e ve~e, do|e starac kod we i ulaze}i u wenu sobu veli:
- Jesi li pripremila postequ?
A ona re~e:
- Da, avvo.
On zatvori vrata pa joj veli:
- Pri~ekaj malo dok svoje molitveno
pravilo zavr{im.
I starac zapo~ne sa svojom slu`bom;
pa po~ev{i od psaltira, kod svakog psalma u~ini prozbu, mole}i se Bogu za wu, da
se pokaje i da se spase. I usli{i ga Bog.
I stoja{e èna kraj starca tresu}i se i
mole}i. A kada starac zavr{i ceo psaltir, èna pade na zemqu. Tada starac stade da ~ita apostol i pro~ita mnogo iz
wega; i tako okon~a svoju slu`bu. A èna
ushi}ena i shvataju}i da starac ne be{e
do{ao ka woj zbog greha, ve} da spase wenu du{u, pade pred wegove noge govore}i:
- U~ini mi uslugu, avvo, i povedi me
tamo gde mogu prona}i Boga.
Tada je starac povede u manastir devica pa je predade majci i re~e:
- Primi ovu sestru i nemoj joj navaliti jaram ili zapovest kao ostalim sestrama, ve} {to ho}e, podaj joj, i dozvoli
joj da provodi ìvot kako ho}e.
A kada pro|o{e dva dana, ona re~e:
- Ja sam gre{na, ho}u da jedem svaki
drugi dan.
A nakon nekoliko dana re~e:
- Ja imam mnogo greha, ho}u da jedem
svaki ~etvrti dan.
A nakon nekoliko dana zamoli ona
majku rekav{i:
- Po{to sam mnogo oàlostila Boga
svojim bezakowima, u~ini mi uslugu pa
me stavi u keliju i zagradi je, pa mi samo
kroz jedan otvor donosite malo hleba i
rukodeqe.
I majka joj tako i u~ini. A ona uga|a{e Bogu u ostalo vreme svoga ìvota.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
ZAVET
Zavet je iskreno, svesno, dragovoqno obe}awe ili davawe re~i Bogu da }e se vr{iti neko delo koje
ina~e nije obavezno za svakoga.
Zavet se zasniva na jevan|elskim
savetima. Apostol Pavle savetovao je
hri{}anima bezbra~ni ìvot, a Isus
Hristos savetovao je bogatom mladi}u da proda sve svoje imawe, pa da novac razda sirotiwi. I jevan|elski saveti davani su radi ispuwavawa voqe
Boìje. Za one qude koji su savet prihvatili on je isto {to i du`nost. Razlika je izme|u du`nosti i saveta u tome, {to du`nosti vezuju sve hri{}ane, a saveti samo one kojima se daju i
koji ih dragovoqno primaju po sposobnostima svojim. Kad hri{}anin
primi savet, onda je taj savet za wega
du`nost. Monasi, po{to su primili
savet apostola Pavla o bezbra~nom
ìvotu i savr{enoj pokornosti, krivi su ako ne ispuwavaju te savete koji
su za wih postali du`nost.
Zavet se razlikuje od obi~ne odluke da se ìvi savre{enije, jer se u
zavetu ~ovek obavezuje Bogu. Zavet
se odlikuje i od zakletve, jer ona biva po zakonu, a zavet po dragoj i slobodnoj voqi, li~nom naho|ewu i dubqem razmi{qawu.
Hri{}anin se obi~no zavetuje da
}e vr{iti onu stvar koja se u Jevan|equ ne zapoveda nego samo zavetuje,
ali koja mnogo pomaè ~oveku da se
moralno usavr{i i postigne posebni svoj ciq.
Dakle, zaveti se osnivaju na jevan|elskim savetima a ne na zapovestima. Prema tome zavet nije neophodno
potreban za spasewe ~ovekovo.
Zaveta ima i u Starom i u Novom
zavetu. Jakov se u Vetiqu zavetovao
da }e prineti na `rtvu deseti deo

svoga imawa ( Moj. 28,20); Ana, mati
Samuilova - da }e posvetiti svoga
sina Bogu ( Sam. 1,11); Prete~a - da
ne}e piti vina ni sikera (Lk. 1,15);
Sveta Djeva Marija - da }e ostati devojka.
Verni i pobo`ni hri{}ani i sad

se zavetuju:neki da }e postiti i u dane koje crkva nije uvrstila u posne
dane; drugi da }e i}i u sveta mesta
ili da }e dati svoje imawe na crkve i
{kole; tre}i da }e na ra~un svoga
imawa podi}i dom milosr|a za bedne i nevoqne. Oni koji èle da postignu najve}e savr{enstvo u duhovnom ìvotu daju zavet mona{tva, pri
~emu se odri~u svojine i obvezuju na
bezuslovnu poslu{nost i ~ednost.
Oni koji èle da posluè bolnim
daju zavet da }e biti bolni~ari, sestre milosr|a i dr.

Kao `rtva koja se vr{i dragovoqno, a ne zbog zakonskog traèwa, i
koja je izliv pobo`nog i blagorodnog
srca punog qubavi, saàqewa i milosti, zaveti imaju veliku vrednost u
hri{}anskom moralu. Tako zavet da
}e se u~initi u moralnom pogledu vi{e nego {to moralni zakon od svakog
traì, odvra}a od greha, utvr|uje pobo`nost, pobu|uje na dobra dela.
Davawe i ispuwavawe zaveta je velika zasluga pred Bogom, kao {to je
gaèwe zaveta veliki i neoprostivi
greh. Dati zavet Bogu sveti je dug
pred Wim, i ne ispuniti ga zna~i
slagati pred Bogom. Ako smo se zavetovali da `rtvujemo neki deo svoga
imawa, onda taj deo prestaje biti na{a svojina, i zadràti ga zna~i
ukrasti od Boga, izvr{iti greh svetotatstva.
Sveto pismo veli: Kad u~ini{
zavet Bogu, ne oklevaj ispuni ga. Boqe je da se ne zavetuje{, nego li da se
zavetuje{ pa ne ispuni{. (Prop.
5,4-5; Moj. 30,3; Moj. 23,21). Va`nost zaveta zahteva da se ozbiqno
razmisli, da li }e obe}awe biti dostojno Boga i da li se moè ispuniti
ono {to se obe}a.
Ima slu~ajeva da ~ovek moè biti
oslobo|en zaveta, kad izmewene pogodbe ili prilike ~ine ispuwavawe
zaveta nepotrebnim, nemogu}im ili
nedopu{tenim. Zbog bolesti na primer moè ~ovek da bude oslobo|en
zaveta da posti. Hri{}anina moè
osloboditi zaveta i crkvena vlast,
koja je to pravo dobila od Isusa
Hrista preko apostola kad je On
ovima rekao da mogu vezati i dre{iti (Mat. 18,18).
Zavet se moè zameniti ve}im zavetom.
27
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
POMOZI BOG I ZDRAVO

je, objavqen je u Sabranim delima
Episkopa Nikolaja, kwiga H, str.
689-690:
Smireni molitvenik U boga sveti

Epsikop Nikolaj, u svojim brojnim
besedama, pozivao je svoj narod i
sv{tenstvo na po{tovawe tradicije
svojih predaka, savetovao i duhovno
uzdizao. Po~esto je i raspise sve{tenstvu slao i kroz wih korio narod i wegove pastire zbog izobli~avawa ustaqenih i vekovima po{tovanih obi~aja. U vreme kada je srpskom rodu, i pravoslavqu uop{te,
zapre}eno sa svih strana, kada se sa
Op{te poznati i op{te upotrebqavani pozdrav kod srpskog naroda

jeste: Pomozi Bog! To je poznato.
Poznato je to ~ak i strancima. Kada
je turski predsednik vlade dolazio u
Beograd i Kragujevac, on je pozdra-
uztezawem i stidqivo vra}amo svetoj majci Crkvi i duhovnim vrednostima, jedan ve} zaboravqeni raspis
Episkopa Nikolaj dobro }e nam do}i da shvatimo svu teìnu stranputice u koju nas gone civilizacijske
norme pona{awa i pomodarstvo
potro{a~kog dru{tva. Taj raspis,
upu}en sve{tenstvu @i~ke eparhi-
vio masu naroda na stanicama pozdravom i na srpskom jeziku: Pomozi

Bog! Istim pozdravom pozdravio je
{ef francuskih ratnika okupqeni
narod svuda, od Beograda do Kajmak~alana.
Me|utim, iskusili smo, u vi{e
prilika, da se taj klasi~an srpski
pozdrav izlobli~ava i zaboravqa
28
O narodnom srpskom pozdravqawu i

otpozdravqawu
Pomozi Bog i Bog ti pomogao!
kod na{e omladine. U vi{e prilika,

pri dolasku na neku crkvenu sve~anost, mi smo pozdravqali {kolsku
decu sa Pomozi Bog!, na {ta su na{a
deca }utala (jer nisu umela da odgovore), ili pak odgovarala sa Dobar
dan ili Zdravo!. I tako doìvqujemo jednu anomaliju da ono {to je kod
nas dobro stranci cene i drè, a mi
sami zaboravqamo i odbacujemo.
Ovo neprijatno iskustvo pobu|uje
nas da raspi{emo sve{tenstvu
@i~ke eparhije slede}e:
1. Neka se sve{tenici sami {to
~e{}e u susretu s qudima sluè sa
ovim pozdravom: Pomozi Bog! Neka
to naro~ito ~ine kad oslovqavaju
mase i grupe naroda.
2. Neka sve{tenici pou~avaju svoje parohijane, a naro~ito omladinu,
kako seosku tako i varo{ku, osobito
{kolsku, da se sluè ovim dobrim
pozdravom.
3. Neka sve{tenici, verou~iteqi
prime ovo k srcu i nau~e |ake na pozdrav: Pomozi Bog!, odgovaraju: Bog
ti pomogao!
4. Tamo, gde svetovna lica predaju
veronauku, neka nadle`ni parosi
upoznadu ih sa svim na{im raspisom,
i podestvuju da se i oni potrude u
ovoj stvari u istom pravcu.
Raspis ovaj Episkopa Nikolaja
izaslat je pred Drugi svetski rat.
Do{lo je do velikog postradawa
srpskog. Bratoubila~ki rat desetkovao je srpski puk. Namesto jednog
do{ao je drugi oblik dràvnog ure|ewa, stran patrijarhalnoj svesti i
pravoslavqu. Tradicionalan porodica, zasnovana na dostojanstvu ~oveka, po{tovawu obi~aja i Hristovom u~ewu, polako je raslojavana.Pod svakovrsnim pristiscima
bezboà~ke vlasti, uz devizu Industrijalizacija povla~i proleteri-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
zaciju seqa{tva, selo i weni ìteqi, poznati po svom rodoqubqu, veri i po{tovawu obi~aja, polako su
nestajali. Zla kob tog nakaznog dru{tva, komunisti~kog ili socijalisti~kog, prati i danas srpski rod.
Pedeset i vi{e godina trajao je, i
jo{ istrajava, ateisti~ki na~in ìvqewa, razaraju}i ìvot narodni
kao hram najvi{e nauke, kao {to kaziva{e Episkop Nikolaj. Taj hram
Gospodwi, gde vlada strah od Boga,
stid od qudi i ponos zbog ~ojstva i
vite{tva predaka... u krajwoj samodisciplini, u razlo`nosti i odmerenosti svoga postupka, u skru{enoj
pobo`nosti, u po{tovawu ~oveka,
uzdrman je do pada bez povratka. Narodni ìvot, u sferi etnologije ili
folklora, vi{e nije onako kompaktan i stamen, poput istine iz Svetog
pisma i srpskog duhovnog nasle|a.
Sve je poreme}eno do bezna|a.
Sveti Nikolaj, u vreme pisawa
ovog raspisa, ni slutio nije da }e porodicu, kao nepomi~ni kamen temeqac dru{tenog i dràvnog ìvota
kroz stoqe}a, koja je nadìvela i vekove carovawa i vekove robovawa,
kow blijedi, sa kowanikom kome je
ime smrt, preturiti srpski dom, potabati ogwi{ta, pogasiti slavsku
sve}u, rzdvojiti i razjuriti ~eqad
na sve strane...
U predve~erje Drugog svetskog rata raspis episkopa Nikolaja, pisan
sa pastriskom brigom za svoju decu,
dotakao se samo jednog klasi~nog
srpskog obi~aja. Svakako i najdoli~nijeg srpskom narodu. Druge nije
ni pomenuo. Ovo bezboì~ko Zdravo, u vreme komunisti~ke strahovlade, potpuno je izobli~ilo sve srpske
pozdrave. Komunisti~ke pisane i
nepisane norme, u skladu sa nau~nim
dostignu}ima, nisu priznavale ni
Boga ni Hristovu nauku. Proglasili su sve, {to nije u skladu sa nau~nim socijalizmom (a socijalizam
je samo teorija), nazadnim i {tetnim, prosta~kim atavizmom.
Umesto Dobro jutro, Dobar dan i
Dobro ve~e do{lo je Zdravo! Stare{ina svoje vojnike pozdravqa sa
istim pozdravom, umesto Pomozi
Bog junaci! Sportisti se pozdravqaju sa ~ak triput Zdravo! Ovaj jedino dozvoqeni pozdrav zamenio je i
Laku no}, Dovi|ewa i Zbogom! Ta no-
va civilizacija je sve mewala, pa i

pozdrave. Izobi~ajio se i pozdrav
pri susretu poznanika. U to staro
vreme umesto pitawa: Gde }e{ ili
gde si po{ao?, govorilo se Ako Bog
da! [to bi zna~ilo isto uz dobru èqu i za sre}na puta. Uz pomo} Bo`ju.
Pri rastajawu na pitawe: kad }emo

se videti, odgovarano je: Ako Bog da
zdravqe... tada i tada. Ostalo je samo: Vide}emo se, û}emo se, Oti{ao-la sam, ]ao i Ajde.
U posledwe vreme a i do{lo je zadwe vreme, uobi~ajeno je pozdravqawe
bez avaza. Bilo kako da pozdravite
prolaznika, on, kao da je bez jezika,
odgovara klimawem glave ili podizawem ruke, poput nacista. Taj novi
pozdrav nazvasmo klimoglav!??
Koji bi raspis danas trebao da po{awe Sveti Sinod, Patrijarh Srpski ili episkop? I da li }e biti po{tovan?
Sveti episkop Nikolaj govori da
}e i tome do}i kraj, kada druga nastane sudija. Tada }e, kada tome do|e
kraj, i kad se na ru{evinama po~ne
zidati, porodica }e opet morati biti kamen temeqac svega dru{tenog
ìvota. Da, porodica srpska, kao
osve{tani hram Gospodwi. Ako se
povrati stari srpski porodi~ni ìvot u svim svojim detaqima... u duhu i
istini stare srpske porodice, na kojoj je po~ivao blagoslov Bo`ji, ona
zlokodna sudija, koja je udarila
o{trom sekirom u koren ìvota organizma narodnog, na zamagqenom
nebu ateizma, ne}e se pojaviti ni
zra~ak svetlosti, spasewa za pravoslavni rod srpski.
Jedan od detaqa iz starog porodi~nog ìvota je, svakako, stari srpski pozdrav. O wemu treba govoriti
u svakoj prilici. Jer, dobro je poznato, da ni jedno od pomodarskih navika nije bilo duga veka.
Daj Boè, da i ovom zlu do|e kraj!
Uvaàvawa i po{tovawa vere na{e, osobenosti i identiteta srpskog
radi.
Velibor Berko
Savi}
29
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O AN\ELIMA
An|eo je bi}e obdareno razumom,
stalno u pokretu, slobodno, bestelesno,
koje sluì Bogu, besmrtno po blagodati:
samo jedini Tvorac zna lik i kakvo}u
(definiciju) toga bi}a. Bestelesnim i
nematerijalnim naziva se u pore|ewu s
nama. Jer sve, u pore|ewu sa Bogom, jedinim neuporedivim, pokazuje se i grubim
i materijalnim, zato {to je samo jedno
Boànstvo u strogom smislu nematerijalni i bestelesno.
I tako, an|eo je razumna priroda, obdarena umom i slobodnom voqom, izmenqiva po èqi, to jest svojevoqno izmenqiva. Jer sve {to je stvoreno, to je i izmenqivo; samo ono {to je nestvoreno, neizmenqivo je, i sve {to je razumno obdareno je slobodnom voqom. Prema tome,
an|elska priroda, kao razumna i obdarena umom, ima slobodu; a kao stvorena, izmenqiva je, u vlasti joj je i da ostane i napreduje u dobru, i da se priklawa ka zlu.
An|eo nije sposoban za pokajawe, zato
{to je bestelesan. A ~ovek je dobio pokajawe zbog nemo}i tela.
An|eo je besmrtan, ali ne po prirodi
nego po blagodati; jer sve {to je po prirodi imalo po~etak, ima i kraj. Samo jedan Bog je ve~an, ili ta~nije: On je iznad
ve~nosti; jer tvorac vremena ne zavisi
od vremena, nego je iznad vremena.
An|eli su - druge svetlosti, razumne,
koje svoju svetlost pozajmquju od prve i
bespo~etne Svetlosti, nemaju potrebe
za jezikom i uhom, jer i bez izgovorene
re~i saop{tavaju jedan drugom svoje misli i odluke.
Daqe, svi an|eli stvoreni su Re~ju i
dostigli savr{enstvo od Svetoga Duha
pomo}u osve}ewa, po meri dostojanstva i
~ina postali dostupni svetlosti i blagodati.
30
Oni su ograni~eni: jer kad se nalaze

na nebu, wih nema na zemqi; i kad ih Bog
po{aqe na zemqu, oni ne ostaju na nebu,
ali wih ne zadràvaju ni zidovi, ni vrata, ni brave, ni katanci, jer se oni ne mogu ograni~iti. A neograni~enima ih nazivam zbog toga, {to oni javqaju}i se po
Bo`joj voqi dostojnim qudima, oni se ne
javqaju onakvim kakvi su sami po sebi,
nego se preobraàvaju shodno tome kako
gledaoci mogu da ih vide. Jer po prirodi
i u pravom smislu neograni~eno je samo
nestvoreno, jer se svaka tvar ograni~ava
wenim Tvorcem Bogom.
Osve}ewe oni imaju spoqa, a ne iz

sopstvenog bi}a - od Duha; prorokuju po
blagodati Bo`joj; nemaju potrebe za brakom, po{to nisu smrtni.
Po{to su oni umovi, oni se i nalaze u
mestima koja se samo umom mogu shvatiti, na telesni na~in ne mogu se opisati,
jer po prirodi nemaju oblik, kao tela,
nego duhom prisustvuju onamo gde im je
zapove|eno, i ne mogu u isto vreme biti
ovde i tamo i dejstvovati.
Da li su oni jedini po bi}u (u su{tini), ili se razlikuju drug od druga, mi ne

znamo. To jedino zna Bog koji ih je stvorio, i koji zna sve. Ali se oni razlikuju
drug od druga svetlo{}u i poloàjem; ili
imaju stepen prema svetlosti, ili saobrazno stepenu u~estvuju u svetlosti, i
posve}uju drug druga prema prevashodstvu
svoga ~ina, ili prirode. Jasno je da vi{i
an|eli predaju i svetlost i znawe niìm.
Oni su mo}ni i spremni da ispune voqu
Bo`ju i zbog brzine uro|ene u wihovu prirodu javqaju se trenutno svuda, gde im Bog
naredi; i ~uvaju oblasti zemqe, i upravqaju narodima i dràvama (oblastima), kako
im Tvorac zapovedi, i rukovode na{im poslovima i pomaù nam. A uop{te, i po voqi Bo`joj i po odredbi Bo`joj, oni su vi{i od nas i uvek oko Boga.
Oni nisu lako skloni na zlo, mada i
ne neskloni, ali sad ~ak i neskloni, ne
po prirodi nego po blagodati i po privezanosti samo ka dobru.
Oni gledaju (sozercavaju) Boga, koliko je to wima mogu}e, i to im je hrana.
Budu}i vi{i od nas, kao bestelesni i
slobodni od svake telesne strasti, oni
ipak nisu bestrasni, jer je samo Bog bestrasan.
Uzimaju lik kakav im zapovedi Gospod Bog i u tom obliku javqaju se qudima, i otkrivaju im boànske tajne.
Oni ìve na nebesima i imaju jedno
zanimawe - da slave Boga i sluè Wegovoj boànskoj voqi.
Kako govori najsvetiji i veliki u bogoslovqu Dionisije Areopagit, celokupno bogoslovqe, to jest Boànsko pismo imenuje devet nebeskih an|elskih
~inova. Boànski sve{tenotajnik deli
ih na tri trojne klase. Prva, kako on veli, uvek je oko Boga i, kako mu je otkriveno, nalazi se u najblièm i neposrednom
op{tewu sa Bogom; - to je klasa {estokrilatih Serafima, mnogoo~itih Heru-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
vima, i najsvetijih Prestola. Drugu klasu sa~iwavaju Gospodstva, Sile i Vlasti, a tre}u i posledwu Na~ala (Po~eci), Arhan|eli i An|eli.
Neki govore da su oni stvoreni pre
svake tvari, kako govori Grigorije Bogoslov: Pre svega Bog zami{qa an|elske i nebeske sile, i ta misao postala je
delom. A drugi govore da su oni stvoreni posle stvarawa prvog neba. A svi su
saglasni da su oni stvoreni pre ~oveka.
A ja se sagla{avam sa Bogoslovom: jer je
pre svega trebalo stvoriti umnu su{tinu, potom ~ulnu, a posle iz ove dve su{tine - ~oveka.
A oni koji an|ele nazivaju tvorcima,
kakve bilo tvari, jesu usta oca wihovog |avola. Jer an|eli, kao stvorewa, nisu
tvorci. Tvorac svega, Promisliteq i
Svedrìteq jeste Bog, jedini nestvoreni, opevan i proslavqen u Ocu, u Sinu, i
Svetome Duhu.
Sveti Jovan
Damaskin
Jedan monah, kojemu drugi brat be{e u~inio nepravdu do|e ka avvi Sisoju pa mu veli:
- Jedan brat mi je u~inio nepravdu
i ho}u da mu se osvetim.
No starac ga stade moliti:
- Nemoj, ~edo moje; ve} boqe osvetu prepusti Bogu.
Ovaj govora{e:
- Ne}u se smiriti dok se ne osvetim.
A starac re~e:
- Pomolimo se, brate.
Pa po{to ustade, starac re~e:
- Boè, nije potrebno vi{e da se
stara{ o nama; jer se mi sami za sebe
svetimo.
A monah, kad to ~u, pade starcu
pred noge, govore}i:
- Ne}u vi{e biti u sukobu sa bratom, oprosti mi, avvo.
O HRI[]ANSKOJ VRLINI
Vrlina je svesna, slobodna, aktivna i stalna te`wa da se ìvi po moralnom zakonu Hristovu, kao i sam
ìvot i rad po tom zakonu.
Vrlina je ravna moralnosti, ali u
wenim vi{em stepenu.
- Vrlina je svesna, razumna; ona ne
moè da bude mehani~ki stvorena
slepa navika.
- Vrlina je slobodna; bez slobode
nema ni pojedina~nog dobrog dela, a
jo{ mawe vrline.
- Vrlina je ìva, aktivna te`wa.
Nije dovoqno da ~ovek zna {ta je dobro i da mu se divi kod drugih qudi,
nego treba da ga i sam vr{i i da savla|uje sve prepreke u ostvarewu dobra.
- Vrlina je stalna te`wa za ispuwavawem svih moralnih du`nosti i
ona obuhvata ceo moralni zakon. I
r|avi qudi mogu u izvesnim trenucima ose}ati i raditi dobro; ali ~ovek
koji ima hri{}anske vrline stalno
misli i radi dobro i po{teno. Stalnost vrline je wena bitna odlika i
~ini da je ona vi{i stepen moralnosti. Pored toga, ~ovek s vrlinama ne
ispuwava samo neke propise moralnog zakona, nego se stara da u svako
vreme, na svakom mestu, u svima prilikama pode{ava svoje misli i postupke prema svim zahtevima moralnog zakona. U Svetom pismu pi{e:"Ko sav zakon odrì, a sagre{i u
jednome, kriv je za sve" (Jak. 2,10).
- Vrlina je iskrena i nesebi~na.
ôvek s vrlinama daleko je od zemaqskih ra~una i sebi~nih pobuda;
wegova dobra dela poti~u iz ~iste
qubavi, poslu{nosti i zahvalnosti
prema Bogu.
- Hri{}anska vrlina uvek ima u
osnovi veru u Hrista Spasiteqa.
Vrlina, kao neprekidna te`wa da

se ~ini {to je Bogu drago, samo je
jedna; ali ako se uzmu u obzir mnogobrojni i raznovrsni doga|aji i dela
gde ~ovek u~estvuje kao maralno bi}e, onda i vrline mogu biti mnogobrojne. Izme|u mnogobrojnih vrlina Sveto pismo i Sveta crkva ukazuju na ove tri glavne vrline: vera, nada i qubav. Filozofi do Hrista spomiwu ~etiri vrline: mudrost, pravi~nost, hrabrost i umerenost. Iz
glavnih hri{}anskih vrlina proisti~u i razvijaju se sve druge hri{}anske vrline: smernost, krotost,
milosr|a, umerenost, samoodricawe
i druge.
Hri{}anska se vrlina odlikuje
od nehri{}anske i filozofske time: prvo, {to ima za obrazac Isusa
Hrista i Wegov sveti uzvi{eni ìvot; drugo, {to ima nadu na spasewe
i vodi carstvu nebesnom; tre}e, {to
kod we, osim ~ove~je slobode i savesti, deluje i blagodat Bo`ja koja se
hri{}aninu saop{tava u svetim tajnama.
U Svetom pismu pi{e: Blagoda}u
ste spaseni kroz veru; i to nije od
vas, dar je Bo`ji (Ef. 2,8). Ali treba znati da blagodat Bo`ja ne moè
doneti ploda, ako nema iskrene èqe da se ona primi i da se koristi
wome pri vr{ewu dobrih dela. Dav{i ~oveku razum i slobodu, Bog èli da se ~ovek sam opredequje u svome moralnom slobodnom delawu. On
nas zove k sebi, ali ne ograni~ava
na{u slobodu. U Svetom pismu pi{e:"Evo stojim na vratima i kucam:
ako ko ~uje glas moj i otvori vrata,
u}i k wemu i ve~era}u s wim, i on sa
mnom" (Otkr. 3,20).
31
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Vladimir P. \urovi}
nastavnik u penziji
SKORO CEO JEDAN VEK SLU@ILI U CRKVI U DOBRUNU

(nastavak)
I, nakon dugog vremena provedenog u austrijskom zatvoru, proto
Aleksa prvo bi osu|en na smrt pa odmah posle pomilovan na te{ku robiju koju je izdràvao u zloglasnom logoru u Aradu.
(Aleksa \urovi} je onaj pop
Aleksa koga Ivo Andri} spomiwe u
Rzavskim bregovima. Od 1914. godine austrijske vlasti sprovode ve}
otvoreni genocid nad Srbima. Tzv.
{uckori, sastavqeni od doma}eg
gradskog i seoskog olo{a, na jednom
mestu u ovoj Andri}evoj prozi drsko
poru~uju: Stara, eno ti gore Nedeqka i |evera, ~ekaju te da im zove{ pop
Aleksu da im ~ita molitvu.)
Dok je proto Aleksa bio u nemilosti, Austrijanci su wegovu popadiju
Milevu oterali od ku}e u Dobrunu
pa je neko vreme bila sa drugim prognanicima u jednoj ka~ari u Osojnici
(periferija Vi{egrada). Ovu srpsku popadiju mu~enicu sa maloletnim sinom Milo{em Austrijanci su
tri dana dràli vezanu za ]upriju
na Drini, i ko god je hteo da pre|e
preko mosta, morao je da pqune na vezanu popadiju (Austrijskim vlastima bilo je poznato da su ostala deca
prote Alekse za to vreme bila izbegla u Srbiju. Aleksa i Mileva imali
su ~etiri k}eri i ~etiri sina, od kojih je najstariji Savo umro jo{ kao
dete).
U zapisniku sa su|ewa proti
Aleksi u Sarajevu, u optu`nici se
spomiwe i wegov sin Petar, koji je
ro|en na Blagovesti, 7. aprila 1887.
godine u Trnavcima. Bogosloviju je
32
u~io u Prizrenu. Radio je kao sve{tenik u Dobrunu, sa prekidom od

1912 do 1918. godine. Oko 1930. godine odlazi u parohiju [ipovo (Bosanska Krajina).
Po~etkom svetskog rata bio je
zatvoren u Jajcu kao nema~ki taoc, a
u julu 1941. godine oteran je sa porodicom u usta{ki logor Caprag. Nakon progonstva u Srbiju, odlu~io je
da ode uzavi~aj, sluè}i u crkvi na
Bijelom Brdu i povremeno u Dobrunu. Posle rata vra}a se na svoju parohiju [ipovo, gde je i umro 17. avgusta 1949. godine.
Krajem 1914. godine, dok mu se
otac, proto Aleksa, nalazio u zatvoru i ~ekao su|ewe, mladi sve{tenik
Petar \urovi}, zvani pop Pero, biva uhva}en i dràn kao austrijski
taoc na mostu na Drini blizu Me|e|e. Po~etkom januara 1915., tre}eg
dana Boì}a, uspeo je da umakne
straì, prepliva ledenu Drinu (zajedno sa Savom Pjev~evi}em iz Mio~a) i ubrzo se sastane sa srpskom vojskom na Revawu. Bio je sve{tenik i
borac Dobrovoqa~kog komitskog
odreda vojvode Vuka. Dva puta je rawavan na Solunskom frontu pa se
kao rawenik na{ao za kratko vreme
u jednoj srpskoj sanitetskoj jedinici
~iji je na~elnik bio na{ istaknuti
lekar i nau~nik dr Aleksandar Kosti}. Na naslovnoj strani kwige
Vedrine u oluji, u kojoj dr Kosti}
beleì svoja autenti~na se}awa na
Srpsku golgotu u Prvom svetskom
ratu, je fotografija snimqena 17.
maja 1917. godine na Kajmak~alanu.
Vojnik sa krstom na {ajka~i (sedi do
dr Kosti}a) je Petar \urovi}. A u

Jugoslovenskoj kinoteci nalaze se
originalni snimci posve}eni srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu.
Pri snimawu filma Golgota Srbije kori{}en je deo tog dokumentarnog materijala. U tom filmu potomci solunca Petra \urovi}a mogli
su da prepoznaju svoga oca. To je onaj
srpski vojnik i sve{tenik koji, verovatno pred pokret, diriguje svojim ratnim drugovima dok pevaju o
otaxbini i zavi~aju, a malo potom
vidi se kako kora~a pored kolone
srpskih vojnika.
Ve}ina dokumenata o mom pokojnom ocu Petru \urovi}u izgorela su
1941. godine u [ipovu. Kao uspomenu
na svoga oca, wegovi potomci ~uvaju
jednu neobi~nu ikonu sa likom Gospoda Isusa Hrista, izra|enu od topovske ~aure na Solunskom frontu,
koju je on sa krstom i neophodnim
sve{tenim predmetima, nosio u
svom vojni~kom rancu sve vreme rata. Na pole|ini ove ikone nazire se
izbledeli tekst pisan svojeru~no:
Uspomena iz bitke na Kajmak~alanu - na Sivoj Steni - 19. septembar 1916. godine... od drugova iz ~ete
... dobrovoqa~kog odreda Vojvode
Vuka...
Koji ono dobar junak be{e
u naletu ispod Stene Sive,
pokoqewa ve~no mu se dive:
kad ~etnici juri{ u~ini{e...
Davno takvog ne be{e heroja
kao {to je Ota{evi} Voja.
Slava im!
U dosada{wem izlagawu dati su
neki momenti iz ìvota dobrunskih
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
sve{tenika \urovi}a, koji osvetqavaju wihov stvarni (istorijski) lik.

O vi{egradskom kraju u pro{losti dosta je pisano, da spomenem neke od autora: Pop Stjepo Trifkovi}: Vi{egradski Stari Vlah, Beograd 1903; Aziz Resulbegovi} - Defterdarevi}: Vi{egrad i okolina,
Sarajevo 1934; Dragi{a Milosavqevi}: Sredwovekovni Dobrun izme|u
istorije i legende, Uìce 1992;
Prof. D. J. Deroko: Drina, Novi Sad
1939; a o proti Jevtu \urovi}u pisao
je Ni}ifor Du~i}. Ivo Andri} je
posvetio neka kwièvna dela ovom
kraju, u kojima na umetni~ki (andri}evski) na~in slika istorijske
doga|aje i imena, zna~ajne objekte i
qudske sudbine u podnebqu sa kojim
je imao sre}u da se susretne jo{ u
svojim ranim godinama.
Pisac ovog teksta bio je te godine, 1963., upraviteq Osnovne {kole
Vuk Karaxi} u Vi{egradu, koja se
tada nalazila u nekada{woj zgradi u
kojoj je po~etkom ovog veka u~io
osnovnu {kolu de~ak Ivo Andri}.
Te godine, prilikom posete Vi{egradu i svojoj {koli, Andri} se
rado se}ao svojih |a~kih dana. Kada
sam mu se i ja predstavio prezimenom, nakon kra}e pauze dodao je: Da
li ste vi u kakvom srodstvu sa onim
\urovi}ima iz Dobruna? ... Kao siro~e, vodili su me o Velikoj Gospojini u Dobrun. Jednom me, tako, va{
predak, dobrunski proto (Jevto, primedba V. \.) posadio do sebe na svoj
krzneni }urak, na klupu uz trpezu, i
dao mi kolut pite. Istoga dana (23.
aprila 1963.) na akademiji u Domu
kulture u ~ast uvaènog gosta, obra}aju}i se Vi{egra|anima Ivo Andri} je rekao i ovo: Bez ove podloge, bez na{eg duha i jezika, i bez dodira sa ovom zemqom i ovim narodom
- nikada ne bih mogao stvoriti ovakvo kwièvno delo. I zaista, vi{egradski kraj je, sa svojim narodom
i wegovim jezikom, geografijom i
istorijom bio nepresu{no vrelo koje je ovom na{em poznatom kwièvniku sluìlo kao zna~ajna inspiracija. Kwièvna dela iz Andri}evog
tzv. vi{egradskog kruga su naj~e{}e
uspe{an spoj istorije (stvarnog),
tradicije i umetni~ke fikcije, a toponime oko Vi{egrada i Dobruna
pisac uspeva da poveè u prozu koja
se doima istinom, {to se odnosi i

na novelu Anikina vremena (v. iscrpnu studiju dr Radosava \urovi}a:
Istorijsko-filozofska osnova Andri}evih Anikinih vremena, Srpski kwièvni glasnik br. 3-4/95).
U Andri}evim delima iz vi{egradskog kraja istorija je reprodukcija (gde preovladava stvarno na ra~un tradicije i imaginacije) kada je
pokret masa (kao u nekim poglavqima u romanu-hronici Na Drini }uprija), dok je u Anikinim vremenima to stvarno samo ambijent za
razre{avawe pojedinih sudbina i
odre|ene filozofske teme (gde preovladava literarna fikcija), pa zato ova novela samo formalno deluje
kao hronika ({to podrazumeva istorijsku verodostojnost), u stvari, sve
je fikcija podre|ena odre|enoj temi. Toponimi (imena mesta) u Anikinim vremenima su stvarni i neizmeweni, i u takvu trajnu i istinitu
prirodu pisac ve{to utkiva qudske
sudbine, plod literarne imaginacije. Kako to dokumentovano i sistematski tuma~i dr Radosav \urovi} u
spomenutoj studiji, u Anikinim
vremenima pisac je preko nesvakida{wih sudbina i uveli~anih osobina eksplicirao odabranu filozofsku temu (...o transcedentnom koje vodi ènu prema ~oveku u zlo), pa
se moè tvrditi da se u takav filozofski okvir koji obuhvata li~nosti u kojima vladaju bolesni nagoni
i nekontrolisane strasti i koji se
upravqaju po transcedentnim impulsima izme|u svesti i podsvesti
ne bi mogle smestiti stvarne li~nosti sa imenima poznatim oko Vi{egrada i Dobruna, a {to se odnosi i na
dobrunske sve{tenike \urovi}e.
Jer prema onome {to su u istoriji
(stvarno) bili, oni nisu, niti bi mogli da posluè kao prototip za Andri}eve kwièvne likove dobrunskih sve{tenika u Anikinim vremenima. Razumqivo je {to pisac
ove nevesele novele dobrunskim sve{tenicima daje fiktivna (izmi{qena) imena (proto Melentije i
wegovi potomci), jer predstavnike
ovih triju generacija \urovi}a - i
prema istoriji, a i prema tradiciji
- veù mudrost i rodoqubqe i zdrav
duh naroda ovoga kraja, pa otuda ni
stvarni antroponim (vlastito ime)
\urovi} nije imao mesta u pomenutoj Andri}evoj noveli.
33
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
MANASTIRSKA TI[INA
MOLITVA ZA SVE
Lijep sun~an dan. Moju du{u zapquskuju talasi sre}e i ja lebdim u ovom trenu, na ovom svetom mjestu kao leptiri}
kome je duga poklonila svoje najqep{e
boje. Sva radost ovog svijeta razlila se u
plavetnilu mojih o~iju. Za{to sam tako
sre}na? Zato! Zato {to sam dijete i to
dijete koje stoji pred likom Majke Boìje i u svojim grudima ~ujem kako mi srce kuca po ritmu pravoslavqa, po ritmu
srpstva. To je najqep{a melodija ìvota
koja nas uznosi do vje~nosti. Zato, pred
ikonom stojim i molim se za sve nas, za
sve koji znaju note na{e melodije.
Kao srebrne pahuqice lepr{aju rije~i iz moje dje~ije du{e i iskazuju najprostiju molitvu za sve nas. Na{a molitva
je uklesana u krstu i ma gdje po{li mi
nosimo svoj krst, svoju molitvu. Molimo
za spas du{a, za ~istotu srca, jer samo tako moèmo uzletjeti do zvijezda. Na komadiju plavog neba da vje~ito sija sunce
slobode i da nikada vi{e nikakav tamni
oblak ne zakloni svijetlost pravoslavqa. Molim za sve nas, da ìvot bude pjesma, da pjesma bude rijeka koja se uliva u
sre}u. A {ta je sre}a? Sre}a je na{a vjera, na{a ikona i ozareno dje~ije lice koje svoje beskrajne poglede u koje je utkana
budu}nost poklawa ikoni, krstu, vjeri
pravoslavnoj.
Reski zvuk zvona sa crkve Lazarice
raznese moje rije~i na sve strane, da svi
~uju molitvu jedne male hri{}anke koja
ima malu prostranu du{u kao {to je i
wena vjera.
Ivana Ivanovi}
Sokolac
34
REÎ MOLITVE
U dubini du{e ~ujem taj glas,

samo u molitvi vidim svoj spas!
Svemo}ni Boè, Ti koji moju du{u vidi{
kao na dlanu
molim te, molim
zaceli mi ranu.
Vapijem Ti Gospode
isceli mi boli,
jer sigurno znam da si Ti jedini
koji me beskrajno voli.
O~isti Gospode du{u moju
i duhom Tvojim udahni joj sjaj
prolaze dani a gresi se niù,
Pomozi Gospode bliì se kraj!
Sama sam, sama
{ta se tu moè
nikoga nemam sem Tebe Boè.
Niko me ne shvata
niko ne razume,
niko ko Preblagi
ute{iti me ne ume.
Nek dobro pobedi zlo
i svetlost pobedi tamu
nek an|el moj nada mnom bdi
i ne ostavi me samu!!!
Ivana Veqovi}
Sokolac
No} je, svuda ti{ina.

Put do manastira prekrila je tmina.
Zvezde nebom lebde,
i na njega bacaju svoje ùte sjene.
A u tome ~asu
sa rajskih visina
u manastir se spu{ta
ta sveta ti{ina
Manastirske sobe
pune su monaha.
Svi se mole Bogu
s puno suza i uzdaha.
I Vaskr{nji posti
davno nastali su.
Pa svi èle sebe,
i du{u da spasu.
Da o~iste du{u
od svojih grehova.
Da zamole opro{taj
od Hrista Gospoda.
Drevnim manastirom
Sveti mir se {iri
sve se spaja s Bogom
i s Bogom se miri.
Manastirska ti{ina
prava je divota.
Sve je tako lepo,
ko rajska krasota.
Celi ìvot svoj
ja bih njemu dala.
Posvetila bih mu se
i ne bih plakala.
Tada bi u meni
novo sunce sjalo.
Tada bi i moje
srce zapevalo.
Volela bih ve~no,
tvoja sluga biti.
Volela bih tvoje
ime proslaviti. Svetlana ]erani}
Sokolac
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
GOSPOJINSKE
VEÊRI ROMANIJE
Tre}a je godina kako se na pjesmonosnoj i plodonosnoj, krvqu zaqevanoj ali i na{oj Romaniji odràvaju
Gospojinske ve~eri.
U ovim danima kada nas svaki tren
i doga|aj dira i vrije|a u nezalije~ene rane, u ove dane kada se ne volimo sa qudima sresti jer }e wihova
suza i tragi~na pri~a biti samo no`
u jo{ krvavoj rani, javilo se jedno
duhovno uto~i{te, lijek za uznemirenu du{u. U ove dane kada se ~ovjek
boji sopstevne misli jer zna da se
ona vratila u neka davna, uplakana
vremena, da ìvi u pro{losti, u ove
dane kada smo tako umorni, preporod
a onda i izgubqeni razlog za novu
borbu na|osmo u molitvi, Bogorodici, pjesmi i mladosti.
Hor Romanijska Lazarica dijelom svoga repertoara ispunio je prvo ve~e ove tradicionalne i vi{ednevne manifestacije, koju je i zvani~no otvorio protojerej Momir
Vasiqevi}. Ali ovaj nastup bio je od
vi{estrukog zna~aja za hor Romanijska Lazarica, jer ba{ to mirno,
avgustovsko ve~e bilo je po~etak ispuwewa na{eg ciqa i zavjeta datog
Gospodu i Bogorodici. Pored poezije i proze koju su gledaoci na otvarawu mogli ~uti, na iznena|ewe svih
kojima je poznato na{e unisono pojawe, za~ule su se svije kompozicije
Boè pravde i Slava u dvoglasnoj interpretaciji. Zahvalnost za

to i sve zasluge pripadaju Nemawi
Vasiqevi}u.
I naredno ve~e pro{lo je u znaku
poezije koja je uvijek bila na~in
borbe za pravdu ovog par~eta balkanskog tla, na~in izraàvawa bijesa i qubavi koju bi pjesni~ka du{a
osjetila u bezbroj tihih, besanih i
pijanih no}i.
I dok se izmu~eno srce odmara u
na|enom miru, otrgnu se tu samo jedna misao: Hvala ti Preblagoslovena Majko Boìja.
Milijana Koji}
NI[TA NIJE
KAO NEKADA
Stra{ni su ~asi i dani {to
dolaze
stra{no je vreme {to nas ~eka,
mnogo je muqa, {qama i blata
odne}e sve to ìvota reka.
Sve je danas druga~ije
mr`wa i zavist svetom vlada,
kora~am te{kim koracima
mnogo se bojim, strah me je sada.
I nigde nema pravog druga
poqima miri{e uvelo cve}e,
u srcima dobrim vlada tuga
sve je vi{e tame a mawe je sre}e.
Pro{lo je vreme velikih qubavi
sada se mr`wa u svima krije,
ose}am stra{an ishod u zvezdama
skriven
pa, moje srce jo{ ti{e bije.
Previ{e je laì, istine je malo
qudi vi{e nemaju stida,
sve je stra{no i mra~no postalo
od pomisli takve srce mi se kida.
Odgovor traìm u plavim
visinama neba
èlim se sakriti u oblacima
sivim,
strah me je jako, uteha mi treba
pla{im se sama, bez tebe da
ìvim.
Dragana Veqovi}
Sokolac
35
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
HOR ROMANIJSKA
LAZARICA
Dje~iji hor Romanijska Lazarica, koji je osnovan pri hramu S.
Proroka Ilije u Sokocu, postigao je
niz uspjeha. Svakako, u ovoj godini
jubileja kada proslavqamo 2000 godina hri{}anstva, osim svakodnevnih zadataka i redovne molitve, ispunili smo zavjet i obe}awe da }e
hor usavr{iti dvoglasno pojawe.
Ono {to svakako imponuje i raduje
su brojni pozivi i gostovawa povodom jubileja i drugih sve~anosti u
eparhiji dabrobosanskoj. Draga su
36
nam i zna~ajna i priznawa koja smo

primili, a oboga}uju ime hora i pruàju podstrek za daqi rad i usavr{avawe.
Ciqevi i zadaci koje smo ostvarili na najboqi na~in svjedo~e o
zrelom shvatawu vjere u na{em ìvotu, a to dopuwuje èqa da na skroman dje~iji na~in uqep{amo bar malo, teàk i patwom ispuwen ìvot
na{eg naroda. Mislimo da to postièmo na najboqi mogu}i na~in: pjesmom i molitvom Bogu. Zato je dje~iji hor 16. septembra posjetio hram
Ro|ewa Presvete Bogorodice u Zenici koji je proslavio 115. godinu
postojawa. Poslije Sv. arhijerejske
liturgije koju je sluìo visokopreosve}eni mitropolit g. Nikolaj sa
sve{tenicima, otvorena je izlo`ba
ikona i slika. Djeca su recitacijama
i veselim igrokazima osvjeìla i
ukrasila ovu proslavu.
Pozivu da dje~iji hor Romanijska
Lazarica gostuje na proslavi u
Kakwu sa rado{}u smo se odazvali.
U nedequ 8. oktobra je obiqeèna
75. godi{wica od izgradwe hrama
posve}enog Sv. Apostolima Petru i
Pavlu. Posjete ovim svetiwama sigurno su izazvala dodatni dio zalagawa svakog ~lana, vaqda i zbog prilika koje tamo vladaju. Trudili smo
se da do perfekcije izvedemo pripremqeni program. Mo`da je i zato
duhovna akademija u Kakwu bila do
sada najuspje{nija. Najboqe ali
istovremeno i najtu`nije priznawe
bile su suze u o~ima starica. Zadwih

godina osje}ali su se ostavqeni i
napu{teni od svih, pa ~ak i od svojih
najbliìh. Samo je Crkva ostala uz
wih i sa wima. Vjera im je davala
snagu da izdrè i najteè muke i isku{ewa. Sada kad je najteè pro{lo, obradovala ih je i do suza dirnula na{a posjeta i priredba. Nije
samo zato {to su u nama vidjeli svoju
djecu i unu~ad, nego {to su osjetili
da smo donijeli sa sobom ~istu i
iskrenu vjeru. Zato je svaka rije~ nalazila put do wihovih srca.
Milijana Koji}
Sokolac
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Autor: Milivoje Jankovi}
Sveta tajna:
VERU TREBA VI[E ÛVATI

NEGO @IVOT SVOJ
Budi veran do smrti, i da}u ti venac ìvota, govori Hristos
(Otkr. 2,10)
Po{to vera podleè raznovrsnim
isku{ewima, to je usred tolikih nevoqa treba tako paziti i ~uvati, kao du{u
svoju ili ìvot svoj, ili jo{ vi{e. Jer
i ìvot svoj mi smo u izvesnom slu~aju
du`ni da prenebregnemo, da bismo veru
sa~uvali. Jer ako du{u ili ìvot radi
vere izgubimo, zadobi}emo ve~ni ìvot
u budu}em veku, kao {to Hristos govori: ko izgubi du{u svoju mene radi i
evan|eqa radi, spa{}e je (Mk. 8,35).
Jer se u veri sve blaènstvo na{e sastoji. Verom u Hrista izbavqamo se od
grehova na{ih, gweva, prokletstva,
vlasti |avolske, ve~ne osude, pakla i
ve~ne muke, i udostojavamo se Bo`je milosti, blagodati, blagoslova, carstva
Bo`jeg i svih ve~nih blaga, po Wegovom
nela`nom obe}awu. Ako dakle, veru sa~uvamo, sva ova blaga na{a }e biti; a
ako veru izgubimo, svih ovih blaga li{i}emo se, i potpa{}emo pod sve nevoqe, gwev Bo`ji, prokletstvo, vlast
mraka, ve~nu osudu i mu~ewe.
ûvamo od lopova na{e trule`no i
prolazno blago; koliko vi{e treba da
~uvamo du{evno, ve~no blago, veru svetu, da to blago ne bi satana, kao lukavi
lopov, ugrabio. ûvamo telesno zdravqe i ìvot; mnogo vi{e treba ~uvati
du{evno zdravqe i ìvot, da ne bismo
umrli zanavek. ûvamo sebe od neprijateqa, koji na{e trule`no telo ho}e da
pogube i oduzmu nam ve~ni ìvot. Ovoj
predostro`nosti i starawu savetuje
nas apostol Petar: Budite trezveni i
bdite, jer neprijateq va{, |avo, kao lav
ri~u}i hoda i traì koga da pro`dere.
Branite se od wega ~vrstom verom, znaju}i da se ista stradawa doga|aju va{oj
bra}i po svetu (1. Petr. 5, 8-9). Vera se
~uva molitvom, ~itawem ili slu{awem
re~i Bo`je i drugim.
37
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SARAJEVSKE PAROHIJE
Mitropolija Dabrobosanska
13.
poginuo 02.08.1993.
Igman
poginuo 22.10.1994.
Turovi
poginuo 21.06.1993.
Kijevo
Sa{a (Jova)
]osovi}
8. Sretko (Sima)
Vuji~i}
14.
poginuo 05.08.1993.
Igman
poginuo 22.10.1994.
Turovi
poginuo 07.08.1992.
D. Kotorac
3. Nenad (Branka)
Dragi~evi}
9.
Mirko (Ostoje)
[ehovac
15.
ro|en 1945.
ro|en 1958.
poginuo 05.08.1993.
Igman
poginuo 23.08.1992.
Kijevo
4. Petar (Sava)
]osovi}
10.
Ne|o (Milivoja)
\urovi}
16.
ro|en 1957.
ro|en 1956.
poginuo 15.09.1993.
Dobriwa
poginuo 28.10.1992.
Kijevo
poginuo 21.08.1992.
Kijevo
5. Petar (Milivoja)
Pjevi}
11.
ro|en 1947.
17.
(Danice)
ro|en 1942.
poginuo 22.10.1994.
Turovi
poginuo 31.10.1992.
Kijevo
poginuo 15.10.1992.
Kijevo
Lalovi}
2.
ro|en 1972.
ro|en 1962.
ro|en 1934.
ro|en 1937.
Miro (Bogdana)
Papaz
ro|en 1961.
ro|en 1945.
Ne|o (Lazara)
Bojovi}
Borislav
]osovi}
ro|en 1954.
Milade (Vasa)
Paji}
ro|en 1953.
Borislav M.
Bjelogrli}
poginuo 21.08.1992.
Mom~ilo (Ne|a)
Maunaga
Vladimir
Lipi}
Savo (Toma)
Trapara
18.
ro|en 1960.
12.
(Borivoja)
ro|en 1955.
poginuo 22.10.1994.
Turovi
poginuo 04.06.1993.
Butmir
poginuo 24.01.1993.
6.
38
Bo{ko (@arka)
Vujadin
7. @arko (Sreta)
Samarxija
Neboj{a
1.
(Milorada)
ro|en 1962.
ro|en 1935.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SARAJEVSKE PAROHIJE
Aco (Bo{ka)
Kutla~a
19. Du{an (Jago{a)

Tu{evqak
25.
Zdravko (Branka)
Stupar
31.
ro|en 1947.
ro|en 1950.
poginuo 21.03.1993.
D. Kotorac
poginuo 01.12.1992.
Kijevo
poginuo 07.09.1992.
D. Kotorac
20.
Milorad (Vasa)
Remi}
26.
32.
ro|en 1945.
Drago (Radoja)
Zirojevi}
ro|en 1956.
ro|en 1941.
poginuo 10.07.1992.
Kijevo
poginuo 20.12.1992.
Kijevo
poginuo 07.09.1992.
D. Kotorac
21. Velimir (Sava)

Trgi}
27.
Ratko (Krsta)
Raki}
33.
ro|en 1940.
ro|en 1954.
ro|en 1967.
ro|en 1973.
poginuo 10.07.1992.
Kijevo
Ratomir
\uri~i}
umro 18.01.1993.
Milan (Milenka)
Cmiqani}
Jovo (Milo{a)
Vitomir
Du{an (\ura)
Latinovi}
poginuo 01.10.1992.
B. Poqe
Grujo (Bo{ka)
Kutla~a
22.
(Milanka)
ro|en 1943.
28.
34.
ro|en 1934.
ro|en 1953.
poginuo 03.10.1992.
Kijevo
nestao 15.06.1992.
poginuo 19.11.1992.
Kijevo
23.
Sreto (Ne|a)
Samarxija
29.
35.
ro|en 1940.
Dobro (Dobra)
Raji}
ro|en 1960.
ro|en 1966.
poginuo 03.10.1992.
Kijevo
poginuo 18.06.1992.
Pale
poginuo 19.11.1992.
Kijevo
24. Mirko (Lazara)

Todorovi}
30.
Rajko (Maksima)
Paji}
36.
ro|en 1927.
ro|en 1953.
poginuo 03.10.1992.
Kijevo
poginuo 27.06.1992.
D. Kotorac
poginuo 20.11.1992.
Kijevo
ro|en 1953.
Sini{a (Vasa)
Lalovi}
\uro (Slavka)
Prole
39
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SARAJEVSKE PAROHIJE
Predrag S.
Vitorovi}
43.
49.
ro|en 1937.
ro|en 1970.
poginuo 05.06.1992.
D. Kotorac
poginuo 24.08.1992.
D. Kotorac
Milorad (Mila)
Mijovi}
44. Nenad (Du{ana)

Paji}
poginuo 24.08.1992.
D. Kotorac
poginuo 31.10.1992.
Kijevo
39.
Savo (Milana)
@ivkovi}
45.
51.
ro|en 1955.
ro|en 1967.,
ro|en 1957.
poginuo 25.08.1992.
Kotorac
poginuo 28.10.1992.
Osmaci
ro|en 1949.
38.
ro|en 1952.
ro|en 1941.
Stojan (Krsta)
@arkovi}
poginuo 09.06.1995.
Neboj{a T.
Kulina
50.
ro|en 1962.
poginuo 01.10.1994.
Neboj{a Z.
Lizdek
poginuo 01.10.1994.
Predrag B.
Mandrapa
40.
(Zdravka)
ro|en 1951.
46.
Dragan N.
Grbovi}
52.
ro|en 1966.
ro|en 1951.
umro 18.11.1992.
poginuo 27.10.1992.
poginuo 19.07.1992.
41. Simo (Sima)

Bojovi}
47.
Sreto K.
Gutovi}
53.
ro|en 1954.
ro|en 1959.
poginuo 19.11.1992.
Kijevo
poginuo 14.07.1993.
poginuo 29.09.1992.
42. Stojan (Ratka)

Bursa}
48. Nenad M.
Golijanin
54.
poginuo 19.11.1992.
Kijevo
poginuo 30.10.1993.
poginuo 14.06.1993.
Milomir
Mati}
ro|en 1947.
ro|en 1942.
40
Branko (Pera)
Miov~i}
37. Du{an (Lazara)

Paji}
ro|en 1969.
Mladen B.
Mandrapa
Dragan M.
[iqegovi}
ro|en 1956.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SARAJEVSKE PAROHIJE
Sr|an S.
Veqo
Sa{a (Bo{ka)
Mihajlovi}
55. Du{an R.
Trifunovi}
61.
67.
ro|en 1964.
ro|en 1966.
poginuo 23.02.1995.
poginuo 22.12.1991.
56. Simo D.
Tutori}
62.
poginuo 1993.
poginuo 03.01.1993.
57.
Zoran S.
Mo~evi}
63.
69.
ro|en 1965.
ro|en 1952.
ro|en 1951.
poginuo 23.08.1992.
Ozrenska
poginuo 1993.
ro|en 1968.
ro|en 1948.
poginuo 19.11.1991.
Savo M.
Trgov~evi}
58.
ro|en 1963.
poginuo 19.11.1991.
Ne|o N.
[kobo
ro|en 1947.
Boro (Nedeqka)
Te{anovi}
Slavi{a
O~au{anin
poginuo 22.09.1992.
Nexari}i
Brane
68.
(Vladimira)
ro|en 1955.
Axi}
poginuo 07.12.1992.
Grbavica
Slobodan V.
Sa{a D.
Todorovi}
64.
(Stojana)
ro|en 1970.
70.
poginuo 10.01.1993.
Grbavica
poginuo 19.07.1995.
ro|en 1974.
59.
Radivoje M.
\ur|evi}
65.
ro|en 1961.
Branko S.
Xebo
ro|en 1956.
71. Slavenko T.
Stokanovi}
poginuo 27.06.1992.
poginuo 16.06.1995.
poginuo 24.07.1993.
60.
Mla|en B.
Golijanin
66.
72.
ro|en 1952.
Ratko T.
Borov~anin
ro|en 1952.
ro|en 19??.
poginuo 08.10.1993.
poginuo 09.10.1995.
poginuo 1995.
ro|en 1957.
Radovan
Galinac
41
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SARAJEVSKE PAROHIJE
Mijat N.
Gavrilovi}
79.
85.
ro|en 1956.
Milovan S.
Bulatovi}
ro|en 1953.
ro|en 1926.
poginuo 19.07.1995.
poginuo 30.05.1993.
poginuo 06.01.1994.
74.
Branislav G.
Novakovi}
80.
86.
ro|en 1954.
Niko S.
Vasi}
ro|en 1950.
poginuo 08.06.1994.
poginuo 08.04.1993.
ro|ena 1957.
Kalinovik
75. Novak (Vasa)

[uleti}
81.
ro|en 1950.
poginuo 29.10.1994.
Treskavica
Du{an M.
Vaskovi}
ro|en 1952.
poginuo 04.05.1993.
Mira (Qubana)
Trifkovi}
poginula 06.01.1994.
Ohridska
Milorad
Andri}
87.
(Mla|ena)
ro|en 1952.
Sarajevo
poginuo 01.10.1994.
Bjela{nica
Sr|an S.
Pandurevi}
76.
82.
88.
ro|en 1948.
Zoran S.
Trn~i}
ro|en 1958.
ro|en 1960.
poginuo 16.09.1993.
poginuo 04.06.1992.
Zoran (Borislava)
Lackanovi}
Rajko (Ne|a)
[kobo
poginuo 20.06.1994.
Ni{i}ka vis.
Dalibor S.
Pandurevi}
Mom~ilo R.
ê~ar
77.
83.
89.
ro|en 1972.
ro|en 1961.
Sarajevo
ro|en 1952.
poginuo 29.10.1994.
Vojo M.
Golubi}
poginuo 28.09.1995.
Radni~ka
poginuo 03.08.1992.
Goran (Mitra)
Moro
90. Milivoje S.
Antunovi}
poginuo 13.12.1994.
Mo}evi}i
poginuo 30.08.1992.
78.
84.
ro|en 1972.
ro|en 1971.
Sarajevo
poginuo 27.09.1992.
42
Manojle M.
Tu{evqak
73.
ro|en 1951.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SARAJEVSKE PAROHIJE
Aleksandar M.
Mi~i}
Ilija (Miladina)
Trifkovi}
91.
97.
ro|en 1970.
ro|en 1957.
Sarajevo
poginuo 12.09.1992.
Petar (Jovana)
Krsmanovi}
poginuo 21.04.1992.
Jevrejsko grobqe
Budimir K.
Obradovi}
92.
98.
ro|en 1950.
ro|en 1953.
poginuo 15.11.1992.
Kijevo
Miro (Milorada)
@drale
93.
ro|en 1965.
Sarajevo
poginuo 27.07.1992.
Grbavica
Bori{a
Laki}
poginuo 21.04.1994.
Milivoje
99.
(Vladimira)
ro|en 1950.
Sarajevo
ôli}
poginuo 12.05.1994.
Vrbawa most
Slobodan
Kre~ar
Nenad
103.
(Svetozara)
ro|en 1956.
Sarajevo
Mandi}
poginuo 13.12.1994.
[iqak
Delivoje
Rakovi}
104.
(Du{ana)
ro|en 1961.
Sokolac
poginuo 09.01.1995.
Travni~ka
@eqko
105.
(Qubomira)
ro|en 1961.
Sarajevo
Leka
poginuo 03.03.1995.
M. Jovanovi}a
Mirko (Ilije)
Maksimovi}
106.
94.
(Nedeqka)
ro|en 1958.
Sarajevo
100.
(Koste)
ro|en 1945.
Sarajevo
95.
Srboqub (Vlada)
Trifkovi}
101.
107.
ro|en 1939.
Sarajevo
Ne|o (Sava)
]osovi}
poginuo 11.08.1995.
Trnovo
ro|en 1949.
Trnovo
poginuo 24.05.1995.
Zlati{te
ro|en 1952.
Sarajevo
poginuo 09.07.1995.
Zlati{te
poginuo 10.11.1992.
Jevrejsko grobqe
umro 27.05.1994.
Maksim (@ivka)
Lu~i}
96. Vladimir (Bora)

Ze~evi}
102.
poginuo 25.08.1995.
Trnovo
poginuo 09.07.1995.
Vrbawa
ro|en 1968.
Sarajevo
ro|en 1948.
Sarajevo
ro|en 1952.
Sarajevo
poginuo 01.04.1995.
Jevrejsko grobqe
Obren (Rada)
Furtula
Slobodan
Malenica
108.
(Branka)
ro|en 1942.
Sarajevo
umro 05.01.1994.
bolnica Kasindo
43
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Rodoqub
Kneèvi}
109.
(Nikole)
ro|en 1950.
Sarajevo
poginuo 06.01.1994.
Qubqanska
Slobodan (\ura)
Vasi}
110.
ro|en 1955.
Sarajevo
poginuo 06.01.1994.
Trnovska
Nenad (Milana)
ê~ar
115.
Stevan (Todora)
Kara}
121.
ro|en 1932.
Kqu~
poginuo 17.12.1993.
Splitska
ro|en 1961.
Sarajevo
poginuo 12.08.1995.
Jevrejsko grobqe
Dragan
116.
(Milorada)
ro|en 1957.
Kalinovik
Jovovi}
poginuo 17.12.1993.
Grbavica
Zoran
122.
(Velimira)
ro|en 1962.
Sarajevo
Stani}
poginuo 01.07.1995.
Jevrejsko grobqe
Simo (Petra)
Popovi}
111.
Dragan (Milana)
Kotle
117.
123.
ro|en 1975.
Sarajevo
Vaso (Gruja)
Gaco
ro|en 1932.
poginuo 13.12.1994.
[iqak
ro|en 1959.
Sarajevo
poginuo 29.12.1993.
Jevrejsko grobqe
poginuo 08.10.1993.
D. Kotorac
Dragan (Sima)
Bavrli}
112.
@eqko (Nenada)
Kulina
118.
124.
ro|en 1963.
Sarajevo
@arko (Vojina)
Gojkovi}
ro|en 1935.
poginuo 13.12.1994.
[iqak
ro|en 1947.
Sarajevo
poginuo 29.10.1995.
Treskavica
poginuo 12.12.1993.
Olovo
Dragan (Sava)
Pandurevi}
113.
ro|en 1964.
Sarajevo
nestao 12.12.1994.
[iqak
Qubomir
Div~i}
114.
(Du{ana)
ro|en 1944.
Sarajevo
poginuo 02.07.1995.
Radni~ka
44
SARAJEVSKE PAROHIJE
Radomir
Dra{kovi}
119.
(Sretka)
ro|en 1962.
Sarajevo
Milovan (Sava)
Kneèvi}
125.
ro|en 1959.
poginuo 13.12.1994.
[iqak
poginuo 21.12.1993.
Dobriwa
120.
Vitko (Milana)
Petrovi}
126.
ro|en 1943.
Fo~a
ro|en 1963.
poginuo 17.06.1995.
Zlati{te
poginuo 22.10.1994.
Turovi
@eqko (Vasa)
Vasiqevi}
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Nikola (Mirka)
Bejat
SARAJEVSKE PAROHIJE
Nevenko (Gruja)
Tu{evqak
127.
133.
ro|en 1947.
ro|en 1960.
umro 04.11.1994.
VMA
Nenad
poginuo 02.06.1995.
D. Kotorac
Ratko S.
Sladoje
Aleksandar
[e{lija
139.
(Milo{a)
ro|en 1971.
Sarajevo
poginuo 09.12.1993.
Olovo
Dragan (Uro{a)
Div~i}
128.
(Milenka)
ro|en 1946.
134.
140.
ro|en 1966.
poginuo 08.02.1995.
Mladi~ko poqe
poginuo 10.10.1994.
ro|en 1964.
Sarajevo
[ehovac
poginuo 29.10.1994.
Treskavica
Svjetlana D.
Brankov
129.
(Mitra)
ro|en 1963.
135.
An|elko
]osovi}
141.
ro|en 1959.
ro|ena 1956.
poginuo 30.12.1993.
D. Kotorac
poginuo 22.10.1994.
Miroslav
Popovi}
Rade (Uro{a)
Jevtovi}
@ivko M.
Lubura
130.
136.
ro|en 1947.
ro|en 1946.
poginuo 04.01.1994.
Dobriwa
131. Reqa (Nikole)
Panxi}
ro|en 1937.
poginuo 12.03.1995.
B. Poqe
Branimir
Gavri}
poginuo 22.10.1994.
poginuo 11.06.1994.
Ni{i}ka vis.
Dragomir
Papaz
143. Vojin (Milo{a)

Div~i}
poginuo 22.10.1994.
poginuo 29.10.1994.
Rakitnica
137.
ro|en 1960.
Mirko M.
Cmiqani}
132.
(Maksima)
ro|en 1971.
138.
umro 03.05.1995.
poginuo 03.12.1995.
VMA
Nevenko
Div~i}
142.
(Veqka)
ro|en 1954.
Sarajevo
ro|en 1937.
ro|en 1947.
Pale
Marko
144.
(Miladina)
ro|en 1969.
Sarajevo
ê~ar
poginuo 20.12.1992.
Or~eve vode
45
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Kosta (Rada)
Plakalovi}
151.
Dragutin [.
Lon~ari}
157.
ro|en 1943.
ro|en 1942.
poginuo 20.12.1992.
Or~eve vode
poginuo 02.11.1993.
umro 28.10.1992.,
@eqko (Obrena)
Dubovina
152. \or|o (Milo{a)

Pandurevi}
158.
poginuo 20.12.1992.
Or~eve vode
poginuo 31.10.1992.
Debelo brdo
poginuo 31.10.1992.
Debelo brdo
Nenad
145.
(Vuka{ina)
ro|en 1968.
Sarajevo
âmur
146.
ro|en 1966.
Sarajevo
Goran (Manojla)
Joki}
ro|en 1940.
Pale
Pero V.
Vitkovi}
Jevrejsko grobqe
Goran (Ranka)
Draga{
ro|en 1968.
Sarajevo
Ranko (Bo{ka)
Kre{talica
147.
153.
159.
ro|en 1970.
Sarajevo
ro|en 1950.
ro|en 1939.
Sarajevo
poginuo 20.12.1992.
Or~eve vode
Boò (Du{ana)
Jovovi}
poginuo 12.11.1992.
Velimir O.
Obrenovi}
148.
154.
ro|en 1935.
Kalinovik
ro|en 1966.
poginuo 09.07.1993.
Trnovo
Momir (Sava)
Regoje
poginuo 27.06.1992.
Delivoje R.
Jovanovi}
poginuo 31.10.1992.
Zlati{te
Nedeqko
Jovan~i}
160.
(Mirka)
ro|en 1965.
Sarajevo
poginuo 03.01.1993.
Zlati{te
Stanko (Pera)
Topalovi}
149.
155.
161.
ro|en 1936.
Dobro poqe
ro|en 1942.
ro|en 1942.
Sarajevo
poginuo 17.08.1993.
Jevrejsko grobqe
Milorad
[ipovac
150.
(Marka)
ro|en 1948.
Pale
poginuo 11.09.1993.
Zagreba~ka
46
SARAJEVSKE PAROHIJE
poginuo 1993.
Predrag (Ranka)
Stan~evi}
156.
ro|en 1969.
Bawa Luka
poginuo 26.06.1993.
Nevesiwska
poginuo 31.01.1993.
Grbavica
Aleksandar
âvarkapa
162.
(Branka)
ro|en 1973.
Sarajevo
poginuo 27.03.1993.
M. Jovanovi}a
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
@eqko (Ranka)
Majstorovi}
SARAJEVSKE PAROHIJE
Slavko M.
Raj~evi}
Miqan (Ranka)
Pandurevi}
163.
169.
175.
ro|en 1968.
Sarajevo
ro|en 1957.
ro|en 1965.
Sarajevo
poginuo 09.10.1992.
Grbavica
Nikola
Majdov
164.
(Du{ana)
ro|en 1947.
Fo~a
poginuo 22.10.1992.
Qubqanska
165. Novo (Ranka)
@drale
ro|en 1950.
Sarajevo
poginuo 23.12.1992.
Zlati{te
Radomir
@drale
poginuo 16.05.1992.
Bori{a
[oji}
poginuo 01.08.1992.
Zlati{te
Obrad (Ne|a)
Pandurevi}
170.
176.
ro|en 1960.
ro|en 1958.
Sarajevo
poginuo 30.05.1992.
Doj~ilo
Trapara
171.
(Mom~ila)
ro|en 1957.
Sarajevo
poginuo 12.06.1992.
Zlati{te
Nedeqko
Tubin
poginuo 06.09.1992.
Zlati{te
Petko M.
Sladoje
177.
ro|en 1956.
poginuo 21.09.1994.
Branko M.
Bozalo
178.
166.
(Milorada)
ro|en 1965.
Sarajevo
172.
(Milana)
ro|en 1935.
Prijedor
167.
Ranko (Rajka)
Jovan~i}
173.
179.
ro|en 1957.
Sarajevo
ro|en 1941.
poginuo 31.12.1992.
Petrova~ka
ro|en 1962.
Sarajevo
poginuo 13.06.1992.
Jevrejsko grobqe
poginuo 26.12.1992.
Plato Osmice
168. Milorad D.
Raj~evi}
ro|en 1938.
poginuo 16.05.1992.
poginuo 12.06.1992.
Jevrejsko grobqe
Zoran (Vidaka)
Klari}
Grujo (Vlada)
Iki}
ro|en 1940.
poginuo 08.06.1992.
Vladimir Q.
Kosjerina
poginuo 09.06.1992.
Sla|an G.
Vukovi}
174.
180.
ro|en 1933.
Sarajevo
ro|en 1966.
poginuo 25.06.1992.
Veqine
poginuo 09.06.1992.
47
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Nedeqko
Kravqa~a
@eqko R.
Nikoli}
187. Predrag G.
Ni{evi}
poginuo 05.09.1992.
poginuo 16.05.1992.
182. Momir (\or|a)

Divqan
188.
Milinko D.
Kova~evi}
194.
ro|en 1937.
ro|en 1960.
poginuo 16.05.1992.
poginuo 16.05.1992.
181.
ro|en 1959.
ro|en 1934.
poginuo 08.09.1992.
S. Aerodrom
ro|en 1958.
193.
(Vojina)
ro|en 1975.
Sarajevo
poginuo 07.10.1992.
Debelo brdo
Dragan \.
Dragani}
Zoran (Gojka)
Jo{ilo
183.
189.
195.
ro|en 1944.
Miro (@arka)
Topalovi}
ro|en 1970.
Sarajevo
poginuo 18.06.1992.
Zlati{te
ro|en 1957.
Sarajevo
poginuo 21.04.1992.
Beogradska
Tane D.
Kulina
poginuo 06.11.1994.
Zdravko (Gojka)
Pandurevi}
184.
190.
196.
ro|en 1941.
Zoran (Spasoja)
Bogdanovi}
ro|en 1953.
Sarajevo
poginuo 19.06.1992.
Zlati{te
ro|en 1954.
Sarajevo
poginuo 21.04.1992.
Vodoprivreda
Mitar C.
Radowa
poginuo 25.05.1995.
Milivoje N.
Jevtovi}
185.
ro|en 1956.
poginuo 02.07.1995.
Ranko \.
[oji}
Milorad
Trifkovi}
191.
(Danila)
ro|en 1952.
Sarajevo
poginuo 17.09.1992.
Vranovina
Zoran (Marinka)
Pandurevi}
\oko (Vasa)
Div~i}
197.
ro|en 1951.
Sarajevo
poginuo 14.05.1992.
Jevrejsko grobqe
Rajko M.
Savi}
186.
192.
198.
ro|en 1958.
ro|en 1962.
Pale
ro|en 1947.
poginuo 16.05.1992.
48
SARAJEVSKE PAROHIJE
poginuo 04.10.1992.
Kijevo
poginuo 14.05.1992.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SARAJEVSKE PAROHIJE
Stojan P.
\ur|evi}
199.
205.
211.
ro|en 1935.
Sarajevo
Mladen O.
Brati}
ro|en 1934.
ro|en 1934.
poginuo 04.05.1992.
poginuo 08.09.1992.
206.
Savo (Sava)
\ur|evi}
212.
ro|en 1954.
Sarajevo
ro|ena 1954.
Rajko (Branka)
Stupar
poginuo 14.05.1992.
Jevrejsko grobqe
Vladimir
Petrovi}
200.
(Miroslava)
ro|en 1944.
Sarajevo
poginuo 02.05.1992.
Vrbawa most
Mile (Vlada)
Simeunovi}
201.
ro|en 1948.
Sarajevo
poginuo 10.05.1992.
Mojmilo brdo
poginuo 20.06.1992.
Prqevo brdo
Milorad
Mi{i}
207.
(Miladina)
ro|en 1967.
Travnik
poginuo 20.06.1992.
Zlati{te
Zora T.
Risti}
Miodrag S.
Kova~evi}
213.
ro|en 1967.
poginuo 28.06.1992.
Ranko R.
@muki}
202. Pero V.
Pikuli}
208.
Slavko J.
Vu~ini}
214.
ro|en 1954.
ro|en 1969.
poginuo 16.05.1992.
poginuo 14.06.1992.
poginuo 30.06.1992.
209.
Ranko M.
Brezar
215.
ro|en 1947.
ro|en 1943.
poginuo 19.06.1992.
poginuo 05.07.1992.
210.
Mile (Mirka)
Moravac
216.
ro|en 1955.,
ro|en 1962.
poginuo 19.06.1992.
Aerodrom
poginuo 11.01.1993.
ro|en 1950.
Vojko Radovi}
203.
L.
ro|en 1952.
poginuo 16.05.1992.
Nedeqko
Grani}
204.
(Uro{a)
ro|en 1953.
Pale
poginuo 25.05.1992.
Zlati{te
Gli{a S.
Kova~evi}
Miroslav V.
Pavlovi}
49
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Sreten V.
\ogovi}
217. Dragi{a S.
Lemez
223.
Zdravko N.
Krsti}
229.
ro|en 1959.
ro|en 1951.
poginuo 11.01.1993.
poginuo 26.06.1992.
poginuo 11.07.1992.
218.
Momir S.
Vitkovi}
224.
230.
ro|en 1942.
Nikola J
Lu~i}
ro|en 1931.
ro|en 1950.
poginuo 18.02.1993.
poginuo 26.06.1992.
poginuo 31.07.1992.
219.
Sini{a N.
\ur|i}
225.
231.
ro|en 1965.
Predrag S.
[iqevi}
ro|en 1963.
ro|en 1962.
poginuo 29.08.1992.
poginuo 24.11.1992.
poginuo 17.03.1993.
220.
Vukan A.
Jovanovi}
226.
232.
ro|en 1954.
Brane M
Joci}
ro|en 1954.
ro|en 1935.
poginuo 10.09.1992.
poginuo 15.12.1992.
poginuo 08.08.1993.
221.
Sreto A.
Jovanovi}
227.
233.
ro|en 1949.
Dragan M.
Kulina
ro|en 1964.
ro|en 1944.
poginuo 14.01.1993.
poginuo 03.01.1993.
poginuo 07.01.1993.
222. Rajko D.
Vukajlovi}
228.
Radivoje M.
Koki}
234.
ro|en 1950.
ro|en 1954.
poginuo 23.06.1992.
poginuo 07.07.1992.
poginuo 25.02.1993.
ro|en 1957.
ro|en 1952.
50
SARAJEVSKE PAROHIJE
Ne|o S.
Kneèvi}
@eqko V.
Vuli}
An|elko G.
Avramovi}
Ratko T.
Vi{wi}
Nenad M.
Kuki}
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SARAJEVSKE PAROHIJE
Nedeqko V.
[u}ur
235.
Kosta G.
Prùq
241.
247.
ro|en 1970.
Vlado M.
Jaredi}
ro|en 1957.
ro|en 1948.
poginuo 1993.
poginuo 10.06.1993.
poginuo 15.03.1993.
236. Stevan M.
\okanovi}
242.
poginuo 22.04.1992.
poginuo 22.04.1992.
237.
Goran N.
Guwak
243.
249.
ro|en 1967.
Radivoje R.
Markovi}
ro|en 1973.
ro|en 1951.
poginuo 06.06.1992.
poginuo 23.05.1992.
poginuo 05.11.1993.
238.
Nenad M.
Milo{evi}
244.
250.
ro|en 1972.
Dragan M.
Lojanica
ro|en 1973.
ro|en 1942.
poginuo 07.07.1992.
poginuo 31.05.1992.
poginuo 23.08.1994.
239.
Sa{a B.
ê~ar
245.
251.
ro|en 1969.
êdomir M.
Popovi}
ro|en 1939.
ro|en 1959.
poginuo 04.12.1992.
poginuo 10.11.1992.
poginuo 10.06.1992.
240.
Radovan M.
Golubovi}
246.
252.
ro|en 1948.
Miodrag P.
Komneni}
ro|en 1966.
ro|en 1967.
poginuo 06.01.1993.
poginuo 04.01.1993.
poginuo 14.05.1992.
ro|en 1952.
Zoran M.
Markovi}
ro|en 1957.
Milorad
Moravac
248.
(Mirka)
ro|en 1960.
poginuo 13.09.1993.
Kijevo
Milivoje G.
[kobo
Luka K.
Dubqevi}
Goran B.
Milinkovi}
Dragan M.
Mileti}
51
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Ne|o B.
Kova~evi}
253.
Sa{a J.
Kiza
259.
265.
ro|en 1968.
Sr|an N.
Ga}e{a
ro|en 1975.
ro|en 1956.
poginuo 05.06.1992.
poginuo 05.10.1994.
poginuo 17.09.1994.
254.
Dragan R.
Krstovi}
260.
266.
ro|en 1960.
Sawin M.
Lalovi}
ro|en 1963.
ro|en 1942.
poginuo 23.09.1992.
poginuo 21.06.1995.
poginuo 01.10.1994.
255.
Budimir S.
Gari}
261.
267.
ro|en 1959.
@eqko (Veqka)
Mijovi}
ro|en 1955
ro|en 1948.
poginuo 19.05.1992.
poginuo 21.06.1995.
Trnovo
Slavko M.
Ni{i}
Slobodan Q.
Miji}
poginuo 20.07.1993.
Savo D.
Golijanin
256.
Vaso V.
Govedarica
262.
268.
ro|en 1945.
Miodrag B.
Raji}
ro|en 1967.
ro|en 1945.
poginuo 08.06.1992.
poginuo 21.06.1995.
poginuo 08.08.1992.
257.
Dragutin M.
Vidovi}
263.
269.
ro|en 1954.
Risto R.
Jagli~i}
ro|en 1945.
ro|en 1971.
poginuo 31.07.1992.
poginuo 21.03.1993.
poginuo 22.12.1992.
258. Milenko D.
Gavrilovi}
264.
poginuo 07.09.1994.
poginuo 21.03.1993.
ro|en 1961.
52
SARAJEVSKE PAROHIJE
Zlatan I.
Stankovi}
ro|en 1955.
Du{ko R.
Vu~ini}
Dimitrije
Telebak
270.
(Damjana)
ro|en 1967.
poginuo 20.07.1993.
Troskok
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Branko (Spasoja)
Vasiqevi}
SARAJEVSKE PAROHIJE
284.
A.
ro|en 1974.
poginuo 21.12.1993.
285.
ro|en 1967.
277.
ro|en 1974.
ro|en 1960.
poginuo 20.07.1993.
Troskok
Danilo @ugi}
@arko P.
Kova~evi}
271.
poginuo 20.07.1995.
Aleksandar M. Serdarevi}
poginuo 24.07.1992.
Panto Savi}
272.
Spasoje M.
Gulija
278.
286.
A.
ro|en 1936.
ro|en 1958.
Nenad M.
Pandurevi}
ro|en 1972.
poginuo 21.12.1992.
poginuo 16.06.1995.
poginuo 10.04.1994.
287.
M.
ro|en 1946.
Predrag J.
Radovi}
@eqko S.
[ali}
288.
ro|en 1944.
ro|en 1970.
poginuo 21.12.1992.
poginuo 11.11.1994.
poginuo 29.04.1994.
289.
M.
ro|en 1956.
274.
Boban S.
Moravac
280.
290.
V.
ro|en 1948.
ro|en 1954.
Savo V.
Kre{talica
ro|en 1951.
poginuo 14.07.1993.
poginuo 18.12.1994.
poginuo 26.09.1994.
291.
M.
ro|en 1972.
275.
Milorad M.
Kevac
281.
292.
ro|en 1953.
ro|en 1956.
Luka D.
[kobo
ro|en 1956.
poginuo 31.10.1992.
poginuo 14.06.1993.
poginuo 26.12.1995.
293.
O.
ro|en 1958.
279.
273.
ro|en 1970.
Jovan ôbovi}
Stojan V.
Mrdovi}
282.
G.
ro|en 1954.
poginuo 21.12.1993.
283.
ro|en 1968.
276.
ro|en 1968.
poginuo 07.11.1994.
Slavi{a S. Div~i}
poginuo 13.06.1993.
Novo
Tadi}
poginuo 15.04.1993.
Milorad M. Kova~evi}
Milan
Pe~enica
poginuo 18.12.1992.
Savo Novakovi}
@eqko
Deli}
poginuo 10.07.1992.
Nedeqko O. Lemez
Veqko Radovi}
poginuo 15.05.1992.
Slavko Galinac
294.
B.
ro|en 1949.
poginuo 23.05.1992.
Sa{a Lu~i}
295.
V.
ro|en 1972.
poginuo 23.05.1992.
53
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Ne|o Slavni}
296.
S.
ro|en 1956.
poginuo 02.02.1993.
Ranislav M. Ninkovi}
297.
ro|en 1940.
poginuo 14.07.1992.
Tihomir \. Milanovi}
298.
ro|en 1973.
poginuo 01.08.1992.
Milorad D. Petri~evi}
299.
ro|en 1957.
poginuo 16.12.1992.
Milomir R. Mojsilovi}
300.
ro|en 1972.
poginuo 14.05.1992.
Vlastimir M. Petrovi}
301.
ro|en 1972.
poginuo 14.05.1992.
Miqan Savi}
302.
A.
ro|en 1964.
poginuo 05.06.1992.
êdo Kraji{nik
303.
B.
ro|en 1954.
poginuo 12.06.1992.
Dmitar A}amovi}
304.
S.
ro|en 1940.
poginuo 04.08.1992.
Miro Mali}
305.
V.
ro|en 1966.
poginuo 05.08.1992.
Dragan Kokot
306.
N.
ro|en 1971.
poginuo 13.05.1994.
Mirko Bjelica
307.
V.
ro|en 1943.
poginuo 24.06.1993.
54
Milenko Q. Ristovi}
308.
ro|en 1952.
poginuo 04.07.1993.
Sla|an Motika
309.
B.
ro|en 1972.
poginuo 19.08.1992.
Dragan Mojevi}
310.
S.
ro|en 1957.
poginuo 17.07.1992.
Milivoje S. Glava{
311.
ro|en 1935.
poginuo 30.12.1992.
Stojan \ur|i}
312.
\.
ro|en 1968.
poginuo 16.06.1995.
Dragan Rakovi}
313.
B.
ro|en 1960.
poginuo 05.12.1992.
Nenad ]iri}
314.
\.
ro|en 1959.
poginuo 19.11.1993.
Miroslav \uri}
315.
ro|en 19??.
poginuo 25.04.1992.
Slobodan M. Tunguz
316.
ro|en 1957.
poginuo 06.08.1993.
Mla|en ê~ar
317.
P.
ro|en 1948.
poginuo 07.04.1995.
Darko \or|evi}
318.
S.
ro|en 1963.
poginuo 27.03.1995.
Bo{ko Pandurevi}
319.
N.
ro|en 1954.
poginuo 09.07.1995.
SARAJEVSKE PAROHIJE
Sreto ôlovi}
320.
N.
ro|en 1941.
poginuo 28.05.1993.
Milisav D. Stiki}
321.
ro|en 1937.
poginuo 18.11.1994.
Milinko R. Kova~evi}
322.
ro|en 1938.
poginuo 28.03.1993.
Rade Mati}
323.
R.
ro|en 1951.
poginuo 18.09.1995.
Boò Novakovi}
324.
S.
ro|en 1932.
poginuo 25.10.1995.
Grujo Tu{evqak
325.
D.
ro|en 1939.
poginuo 22.11.1995.
Nenad Kova~evi}
326.
R.
ro|en 1971.
poginuo 20.12.1993.
Savo Elez
327.
S.
ro|en 1935.
poginuo 16.05.1992.
Milan
328.
M.
ro|en 1942.
Vukli{
poginuo 04.08.1992.
Tihomir N. Vasi}
329.
ro|en 1969.
poginuo 04.09.1992.
Pero Bjelica
330.
P.
ro|en 1966.
poginuo 17.06.1992.
Slavko Simani}
331.
D.
ro|en 1928.
poginuo 16.05.1992.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Obren
332.
M.
ro|en 1937.
Pantovi}
poginuo 09.03.1992.
Tihomir Brati}
333.
ro|en 1943.
poginuo 16.03.1992.
Branko Jeremi}
334.
K.
ro|en 1941.
poginuo 16.05.1992.
Sreto Ma}arevi}
335.
ro|en 1935.
poginuo 16.05.1992.
Vukadin Mijovi}
336.
V.
ro|en 1943.
poginuo 22.10.1992.
\or|e Bjelica
337.
S.
ro|en 1970.
poginuo 22.04.1992.
Milivoje I. Lalovi}
338.
ro|en 1951.
poginuo 22.04.1992.
Kazafer M. Roti}
339.
ro|en 1959.
poginuo 14.05.1992.
Miloje Jelovac
340.
J.
ro|en 1945.
SARAJEVSKE PAROHIJE
Borislav M. Golijanin
344.
ro|en 1966.
poginuo 23.05.1992.
Mirko
345.
Q.
ro|en 1972.
Avram
poginuo 12.06.1992.
Milan Todorovi}
346.
G.
ro|en 1960.
poginuo 12.06.1992.
Petar Petkovi}
347.
L.
ro|en 1973.
poginuo 12.06.1992.
Slavko Vu~ini}
348.
J.
ro|en 1954.
poginuo 15.06.1992.
Ratko Antunovi}
Miladin J. Vukomanovi}
poginuo 22.04.1992.
Aleksandar D. Gluhovi}
343.
ro|en 1971.
poginuo 02.05.1992.
Savo Purkovi}
358.
B.
ro|en 1967.
poginuo 27.06.1992.
Neboj{a B. ûbrilo
359.
ro|en 1958.
poginuo 20.07.1992.
Mladen Markovi}
360.
I.
ro|en 1965.
poginuo 21.05.1993.
Milenko Q. Bo{kovi}
poginuo 24.12.1993.
Vojislav S. Kalacanovi}
351.
ro|en 1946.
poginuo 02.12.1992.
An|elko S. Bjelica
352.
ro|en 1950.
353.
M.
ro|en 1972.
342.
ro|en 1957.
poginuo 23.10.1995.
350.
ro|en 1961.
341.
M.
ro|en 1971.
poginuo 21.07.1992.
Dragomir R. Golijanin
357.
ro|en 1974.
poginuo 17.06.1992.
poginuo 18.06.1992.
Malba{i}
poginuo 12.09.1992.
349.
L.
ro|en 1951.
poginuo 23.05.1992.
@ivko
Goran Kiti}
356.
S.
ro|en 1975.
Zoran
Gaji}
poginuo 14.05.1992.
Robert Ko~i{
354.
A.
ro|en 1973.
poginuo 14.05.1992.
Milan Todorovi}
355.
S.
ro|en 1972.
Podatke o poginulim vojnicima sarajevskih parohija

smo prikupili pod veoma oteàvaju}im okolnostima pa su
mogu}e sitne gre{ke kod istih.
Izviwavamo se porodicama
poginulih vojnika kao i ~itaocima na{eg lista.
Redakcija
poginuo 05.06.1992.
55
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
ZA[TO MI NE VIDIMO POJAVU

VASKRSLOG HRISTA
Danas je bra}o kraj velikog i svetlog
praznika Hristovog Vaskrsewa. Taj praznik praznujemo neuporedivo duè od
bilo kog drugog praznika. No, on sam i
jeste neuporediv, to je praznik nad praznicima. Me|utim, nije samo to razlog
wegovog dugog praznovawa. Stvarni razlog je u tome {to je Sam Gospod po Svom
vaskrsewu tako re}i dugo propovedao
Svoje vaskrsewe. U produètku od 40 dana On se javqao mironosicama, Apostolima, a izme|u wih jednom pa nekolicini, sve ukupno mnogima i svaki put je u
wihove du{e sejao radost i veru u istinitost Wegovog vaskrsewa. Eto zato, mi
praznujemo svih 40 dana. Vaskrs, prise}amo se i proslavqamo vaskrslog Gospoda i Spasiteqa na{eg sve do Wegovog
Vaznesewa na nebo koje je usledilo na
40-ti dan po vaskrsewu, za vreme Wegovog posledweg javqawa Apostolima.
Tako su bra}o Sv. Apostoli vi{e puta videli vaskrslog Hrista, a mi praznuju}i Wegovo vaskrsewe, i kroz ceo svoj
ìvot nijedan put Ga nismo videli. Gde
je uzrok toga? U nama ili van nas? Vaàn
uzrok toga smo mi bra}o, mi sami. Gospod
se u Svojoj Boànstvenoj pojavi nikog ne
odri~e. U Jevan|equ On kaè: uzmi zapovesti moje i drì ih, to jeste, qubi
me, a onaj koji qubi Mene, bi}e qubqen
od Oca Moga i Ja }u qubiti wega i javqa}u mu se Sam (Jn. 14:21). ûjete {ta kaè Gospod? On obe}ava da }e Sebe objaviti svakome ko ga bude voleo i zapovesti Wegove ispuwavao. A mi volimo li
Wega, volimo li Ga onako kako je potrebno, kako nam je zapove|eno, svim srcem, svom du{om, svakom mi{qu? (Mk.
12:30) Ostvarujemo li svoju qubav ispuwavaju}i Wegove zapovesti? Priznajmo
da u nama nema puno}e ni jednog ni drugog. Pa je li Bog tako mnogo i neobi~no
milostiv prema nama, da bi mi i daqe
ostajali u svojoj grehovnoj i strasnoj
prirodi i odatle gledali na{eg Gospoda
56
i Spasiteqa na{eg? Glavni razlog {to

Gospoda ne vidimo je to {to sada ìvimo
u Wegovoj blagodati, a ne slavi. Verom
ìvimo, a ne vi|ewem (2 Kor. 5:7) kaè
Apostol. A vera je bra}o ve}a od vi|ewa.
Vera bez vi|ewa moè spasiti, a vi|ewe
bez vere ne donosi nikakvu korist. Spasiteq je na zemqi bio vi{e od 30 godina.
Koliko je bilo onih koji su ga li~no videli? A, da li su mnogi imali korist od
toga? Ne mnogi. Za{to? Zato {to nisu
verovali. Eto zato Gospod uvek zapoveda
i od svih traì veru. Zato kada se On po
vaskrsewu javio Apostolima, jedan put
je neke od wih nazvao bezumnim i sporog srca za verovawe (Lk. 24:25) kada
oni koji su razgovarali sa Wim, govore o
Wegovom vaskrsewu jezikom sumwe; drugi put - pokazav{i nevernom Apostolu
Tomi Svoje rane, re~e mu ti si poverovao uvidev{i, a blaèni oni koji ne vide{e a poverova{e (Jn. 20:29). Zna~i, da
se Gospod i Apostolima javqao prvenstveno zato da bi ih uverio kao vaseqenske propovednike Jevan|eqa, u Svoje
istinsko vaskrsewe.
Budemo li bra}o i mi verovali u Vaskrslog Gospoda i Spasiteqa na{eg, ne
predavaju}i se u nerazumne èqe da Ga
vidimo ~emu jo{ nije vreme i ~ega mi
jo{ nismo dostojni. Verujmo u Wega, volimo Ga i tvorimo Wegovu svetu voqu, a
On Blagodateq i Iskupiteq na{ ne}e
nas ostaviti ne ute{enima, Svojom pojavom, u Wemu znano i Wime odre|eno vreme. Vide}emo bra}o, svi }emo Ga videti
kako silazi sa neba i uzlazi na nebo, uvide}emo i zaradova}e se srce na{e, i radost na{u niko ne}e mo}i uzeti od nas
(Jn. 16:22). Tada }e biti istinski Vaskrs,
praznik kome ne}e biti kraja. Boè na{,
slava Tebi!
M. M.
KAKO SU STARI
ZOGRAFI UÎLI
CRKVENO
SLIKARSTVO?
Ikonografija pravoslavne crkve je nauka, a ujedno i umetnost. Nauka je zato, jer
je potrebno da slikar ikona zna pravoslavno bogoslovqe: Sv. pismo, ìtija svetih, crkvenu istoriju, bogoslu`bene kwige i liturgiju, apokrife itd., a uz to je potrebno i da je umetnik. A osim svega ovoga
potrebna je i pobo`nost. Dakle mnogo se
traì od jedno ikonografa, i zato u starini izu~avawe ovoga posla nije bila laka
stvar i zato i danas nije laka stvar na}i
dobroga ikonografa, koji }e ta~no naslikati pravoslavnu ikonu, koja izaziva molitvene ose}aje i pobo`nost gledalaca.
Slikar koji ho}e danas da radi ikone
mora poznavati i svetogorsku slikarsku
kwigu jeromonaha Dionisija, u kome su
detaqni propisi o tehnici boja, materijala i slikawa ikona i zidnog ìvopisa
i kompoziciji wihovoj, a na ~elu ove
kwige imamo jo{ i op{ta uputstva kako
treba u~iti ikonografiju. Na ~elu, dakle, ove kwige uputio je Dionisije pozdrav i uputstvo onima koji su èqni da
izu~e crkveno slikarstvo.
Dionisije kaè da onaj koji ho}e da
u~i crkveno slikarstvo mora biti prvo
pou~en, mora dakle u~iti i ve`bati se u
jednostavnom slobodnom crtawu i slikawu, dok se ne pokaè da }e od wega ne{to
biti, tj. da ima talenta za slikara. Iza
pouke i ve`bawa u crtawu i slikawu, vr{i se nad kandidatom za ikonografa jedan crkveni obred, ~in, akolutija, i to
pred ikonom presv. Bogorodice Odigitrije. Ne treba zaboraviti da su slikari
ikona u starini ve}inom bili monasi.
în je imao ove molitve i pesme: Carju
nebesnij, Veli~it du{a moja Gospoda,
tropar preobraèwa i zatim molitvu
koja glasi:
Gospode Isuse, neograni~eni Boè
na{, koji si po prirodi Bog i koji si naj-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
posle radi spasewa qudi na neshvatqiv
na~in od Djeve i Bogorodice Marije put
primio i dozvolio sebe opisati (slikati); ti koji si crte svoga pre~istoga lica otisnuo na sv. ubrusu kada si wime bolest cara Avgara iscelio i wegovu du{u
prosvetio za poznawe Tebe, istinitoga
Boga na{ega; Ti, koji si kroz Tvoga sv.
Duha sv. apostola i evan|elista Luku
prosvetio da je mogao opisati krasotu
tvoje pre~iste matere, kako te kao malo
~edo drì u svome naru~ju i govori:
Blagodat Onoga koji je od mene ro|en, je
sa vama kroz mene. Ti boànski Gospode svega {to postoji, prosveti i obasjaj
moju du{u, srce i du{u Tvoga raba N.
(ime kandidata), vodi wegovu ruku da bi
on dostojno i savr{eno Tvoj lik, pre~iste Matere i sviju svetih mogao opisati
(naslikati), na slavu i radi uveli~awa i
ukrasa tvoje sv. crkve, radi opro{taja
grehova onih koji ih po{tuju i koji ih sa
strahom celivaju i prenose po{tovawe
na praobraz. Izbavi od svakog demonskog
isku{ewa koje je protivno Tvojim zapovestima, molitvama Tvoje pre~iste Matere, slavnih apostola i evan|elista
Luke i sviju svetih. Amin.
Iza molitvi dolazila je jektenija i
otpust, kojim se svr{avao ~in. Tek iza
ovoga ~ina u~i po~etnik odnose i oznake slika. To zna~i da u~i kako treba pojedine doga|aje iz sv. pisma i drugih tekstova i likove svetiteqa slikati, koje
su oznake wihove itd. I zatim slika i
radi sa razmi{qawem dugo vremena i sa
Bo`jom pomo}u shvati}e dobro, o ~emu
se jeromonah Dionisije uverio kod svojih u~enika.
U pogledu u~ewa ikonografije jeromonah Dionisije daje i ovo uputstvo:
Po~etni~e, ako ho}e{ da se poosveti{
ovoj nauci, mora{ na}i jednog dobrog
majstora, koga }e{ shvatiti za kratko
vreme, ako te vodi kako mi upu}ujemo. A
ako na|e{ majstora koji nije upu}en i
nije umetnik, radi kao i mi: Potraì nekoliko originala slavnoga Manuila
Panselina (solunskog slikara H veka).
Radi po wima dosta vremena skiciraju}i
ga, dok ne shvati{ odnose ovoga slikara
i oznake wegovig figura. Zatim idi u

crkve, koje je on slikao, da tamo uzme{
kopije. Nemoj raditi svoj posao jednostavno i slu~ajno nego sa strahom
Bo`jim i pobo`no{}u kao delo Bo`je.
Posledwe re~i su veoma va`ne i bez toga
se ne moè naslikati ikona. Slikar
ikona mora biti uveren da on slikawem
ikona vr{i delo Bo`je. Jo{ mora ikone
slikati bez straha od truda, {to je mogu}e sa ve}om bri`qivo{}u i istrajno{}u, da bi svoju umetnost savr{eno nau~io.
A da je slikawe ikona doista delo

Bo`je, vidi se iz toga - kaè Dionisije {to je ono predano od Boga, {to je sam
Gospod Isus Hristos na sv. ubrusu dao
otisak svoga lika i poslao ga caru Avgaru. A ova umetnost je ugodna i pre~istoj
Bogomateri, jer je ona blagoslovila sv.
Luku zbog ove nauke, mole}i se za wega:

Blagodat onoga koga sam ja rodila je
zbog mene na vama. Najposle da je ova
umetnost Bogu ugodna vidi se i iz toga,
{to su bezbrojna ~uda u~iwena ikonama
i jo{ uvek se ~ine.
Najposle jeromonah Dionisije kaè
da oni koji rade ovu umetnost iz qubavi
prema novcu i radi dobitka a bez pobo`nosti i bri`qivosti, treba da se pre
smrti sete kazne lakomoga i wima
sli~noga Jude u ogwu, od koga se nadamo
da }e svi biti oslobo|eni molitvama
Bogorodice i apostola Luke.
Dakle monasi su morali raditi ikone
kao podvig, kao delo pobo`nosti, kao delo Bo`je, a ne kao zanat koji donosi novac.
Kada sve ovo znamo onda nam je jasno
za{to su stari slikari mogli slikati
divne stvari i da su mogli udahnuti u
svoje radove izraz pobo`nosti, koje izraze bude i danas wihove slike kod onih
koji ih gledaju, po{tuju i celivaju.
Iz svega ovoga izvu}i }emo zakqu~ak
i za dana{we u~ewe crkvenog slikarstva. Ko dakle danas ho}e da izu~i crkveno slikarstvo
1) mora se u~iti i ve`bati u prostom
i slobodnom crtawu i slikawu, dok ne
pokaè svoj slikarski talenat;
2) treba se pomoliti Bogu za onoga koji ho}e da slika ikone, a naro~ito lik
Spasiteqa i Bogorodice, da Gospod obasja du{u i srce wegovo i vodi wegovu ruku, da bi dostojno i savr{eno slikao lik
Spasiteqa i Bogorodice;
3) mora zatim u~iti kompozicije i
oznake ikona;
(Izloèno u slikarskoj kwizi).
4) mora raditi sa Bo`jom pomo}u i uz
blagoslov Crkve;
5) mora u~iti kod dobrog majstora,
ako ga nema, neka po|e u na{e stare crkve i neka studira boje, kompozicije,
oznake itd.;
6) mora raditi svoj posao sa strahom
Bo`jim i pobo`no{}u kao delo Bo`je.
Samo tako se postaje dobar crkveni
slikar.
L. Mirkovi}
57
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
POUKA O SMRTNOM ÂSU

I O TOME KAKO SE MOLITI ZA POKOJNE
U~enik oca Makarija Aleksandrijskog pripoveda... kako je jednom, idu}i
pustiwom sa svojim duhovnikom video
dva an|ela kako idu zajedno s wim - jednoga s desne a drugog s leve strane. I dok su
oni tako i{li, pripoveda on, nai|osmo
na le{, koji je ispu{tao veliki smrad.
Otac Makarije zbog tog smrada zapu{i
svoje nozdrve, a i angeli isto to u~ini{e. Starac ih upita: A zar vi ose}ate
zli smrad ovoga sveta? Oni reko{e:
Ne, ali, videv{i tebe, u~inismo to
isto. Mi ne ose}amo taj smrad, ali ose}amo smard gre{nika, kao {to se i ti sada
odvra}a{ od ovog le{a. Starac se za~udi, pa ih upita: A ose}ate li smrad gre{ne du{e dok je ona jo{ u telu, ili tek
posle smrti, i kako se odvajaju od tela
du{e veruju}ih, a kako du{e neveruju}ih
qudi?
Angeli reko{e: Du{a je sama po sebi
svetla i ~ista, no dok je u telu, ~esto se
prqa od greha, neka vi{e, neka mawe. A
evo kako se odvajaju du{e vernih i nevernih od tela... Kada angeli budu poslani
po du{u bilo pravednika bilo nepravednika, svaka se du{a uàsne od straha.
Gre{na du{a tada vidi svoje srodnike
koji su oko we, razume wihove suze i
pla~, ali im ne moè ni{ta re}i, ~ude}i
se neo~ekivanom pozivu an|ela. Ona se
pla{i nepoznatog puta koji joj predstoji, obuzima je i àlost {to ostavqa la`no bogatstvo. Jedinu utehu ima od svojih dobrih dela, ako ih je imala u ìvotu.
Ali, ako nije ~inila dobro, takva du{a i
pre odgovora Sudije neprestano biva
osu|ivana od svoje savesti.
Otac Makarije ih upita: Zbog ~ega
Crkva daje parastos upokojenima tre}eg,
devetog i ~etrdesetog dana i kakva ko-
58
rist biva du{i od tih molitava? Angeli reko{e: Tre}ega dana po smrti Bog
daje utehu du{i, koja je mnogo pretrpela
pri razlu~ewu od tela i du{a shvata i
saznaje od angela koji je vodi, da se za wu
prinose molitve i postaje radosna. Pre
toga, dva dana du{a sa angelom ide po zemqi gde ona ho}e. Poneka ide svojoj ku}i, u kojoj je umrla, a poneka ide grobu u
kome leì telo, iz koga je iza{la. I tako luta kao ptica koja traì svoje gnezdo. To biva sa du{om nebogoqubivom. A
dobrodeteqna du{a ide po mestima na
kojima je imala obi~aj da ~ini dobro.
Tre}ega dana biva vaznesewe svake hri{}anske du{e, kao {to je i Gospod na{
Isus Hristos vaskrsao tre}ega dana.
Prema obrazu Vaskrsewa Wegovog, tre}eg dana du{a ide na poklowewe Hristu.
Tako da je dobro tog dana moliti se za
umrloga.
Nakon poklowewa Hristu, On zapoveda angelima koji vode du{u da joj pokaù
sve rajske krasote, obiteqi svetih i rajsku lepotu i blagouhawe. To sve du{a
gleda narednih {est dana, ~ude}i se i
slave}i Boga Koji je sve to stvorio i
ukrasio... I zaboravqa du{a muku koju je
ose}ala pri razlu~ewu od tela. A ako je
du{a gre{na i nedostojna, zadesi}e je
druga muka, kada - videv{i slavu i krasotu svetih, koji su posluìli Bogu po~ne da tuguje i prekoreva sebe, govore}i: Avaj meni, kako sam se polakomio u
sujetnom svetu onom, ìve}i u pohotama
wegovim i ne staraju}i se da posluìm
Bogu, a mogao sam i sam da se udostojim
ove slave i radosti. Avaj meni, jer kao
bezuman proìveh dane svoje... Kakva mi
je korist od sticawa blaga na zemqi?...
Kakvu mi utehu moè pruìti propa-
dqivo zlato?... Avaj meni, jer, zavolev{i malu slavu, stekoh ve~nu propast!
I nakon toga du{a vidi sve krasote i
radosti pravednih i rajsko veseqe. Posle tih {est dana, opet biva privedena
Bogu na poklowewe, tako da je dobro na
taj dan se za pokojnika moliti. Posle
ovog drugog poklowewa dolazi naredba
od Vladike svih, Boga na{eg, da se du{a
povede u ad i da joj se pokaù tamo{wa
mu~ewa... I ona tamo vidi mnogo du{a
koje sede i neprestano ridaju i {krgu}u
zubima, sami od svoje savesti osu|ivani.
Po takvim raznim mu~nim mestima du{a
biva vo|ena trideset dana, sva u ridawu
i strahu da i ona ne bude osu|ena na takve
muke. A ~etrdesetog dana se du{a opet
privodi na poklowewe Gospodu, kada joj
pravedni Sudija odre|uje mesto, na kome
}e da prebiva. Zato je dobro da se ~etrdesetog dana Crkva moli za pokojnika, kao
{to se i ~ini za sve kr{tene du{e. A sa
nekr{tenima nije tako, ve} angeli takvoj du{i prete i biju je govore}i: Evo,
ne~estiva du{o, vidi ko je tvoj Vladika
i Gospod svih. I privode angeli tu du{u
do prvoga neba i postavqaju je da izdaleka vidi slavu svetih angela, govore}i:
Ovo je Gospod Isus Hristos, Sin Boga
@ivoga, Koga ti nisi htela da pozna{ i
da Mu se pokloni{, nego si u pokoju provela svoje dane na zemqi. Zbog toga ide{
ka tebi sli~nima, ne~astivima, sa kojima si du`na da nasledi{ ve~ni ogaw, uz
demone i wihove sluge, kojima si posluìla kao bog u ovom ìvotu."
I ovo rekav{i an|eli i celivav{i raba Bo`jeg Makarija, posta{e

nam nevidqivi. A mi smo nastavili
da idemo svojim putem, hvale}i i
slave}i Boga zbog ovoga. Amin.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
NA[ TELESNI @IVOT, POKAZATEQ JE

ODSUSTVA DUHA SVETOGA U NAMA
Ispri~a}u vam bra}o, jedan doga|aj iz kwige Dela Apostolskih. Kako nam je i poznato Sveti Apostol
Pavle propovedao je Jevan|eqe na
gotovo svim stranama sveta. Jednom
je stigao u Efes i tu na{ao nekoliko u~enika. Obi~no su u~enicima
nazivani veruju}i. Pavle ih je pitao
jesu li primili Svetog Duha? Oni su
odgovorili: Mi ~ak ni ~uli nismo
{ta je Sveti Duh (Dap. 19:1,2). Primetimo, da su se tada veruju}i krstili jo{ uvek ne u ime Gospoda Isusa,
ve} samo Jovanovim nesavr{enim
kr{tewem!
[ta kada bi takvo pitawe bilo
postavqeno nama Hri{}anima? Mi
ve} verujemo u Gospoda Isusa, osve}eni smo savr{enim kr{tewem u
ime Svete Trojice i dobili smo naro~ite darove Duha Boìjeg, kao
ro|eni od vode i Duha (Jn. 3:5) i
primili pe~at tajanstvenog pomazawa od Svetoga (1 Jov. 2:20). [ta
bi mi rekli, ako bi nas pitali, da li
smo primili Svetog Duha? O mi, mi
bi bili bez odgovora, ili bi odgovorili sli~no veruju}im iz Efesa koji nisu primili potpuno Hri{}ansko prosve}ewe. Tu`no, ali istinito, bra}o! Predstavite to sebi da li
se mnogi od nas se}aju ili se uop{te
trude da se sete ~ega smo se udostojili primiti u ranom detiwstvu? Da
li mnogi razumeju i cene tu neprocewivu blagodat koju smo primili od
svoje Majke Crkve istog ~asa, kada
smo je pojavili na ovaj svet? Da li
mnogi sa pa`wom i usr|em razmi{qaju o tome da su od prvih dana svog
bivstvovawa zapisani u kwigu
ve~nog ìvota, usinovqeni Bogu i
dali obe}awe sluìti Mu kroz sve

dane svog ìvota, i slede}i sve to
sve vi{e i vi{e upoznavati Boga i
Wegov Sveti Zakon, svojim ìvotom
svedo~iti, da su rod izabrani, carsko sve{tenstvo, narod sveti, narod
zadobijeni (1 Pet. 2:9). O, vi. Kuda
god pogleda{ na prosve}ene ili

obrazovane ili na prostodu{ne svuda je vi{e ili mawe mra~na slika.
Svuda je ona ìtejska sujeta, briga o
zemaqskom, sve jedno te isto uga|awe telu i strastima. Svi, kao da ìve, da bi ìveli i hranili sebe svakakvim, kakvim ko moè, ose}ajnim
zadovoqstvima. O Bogu, o du{i, o
blago~e{}u i ne ~uju: o smrti, o budu}em ìvotu ni spomena nema. [ta
je to Hri{}ani? Da li je u nama bla-
godat Svetog Duha? Nismo li mi od

sebe udaqili tog Boànstvenog
Ute{iteqa smradom svojih grehova?
Nije li oduzeo Bog od nas Duha Svetoga? Ne bi vaqalo, a o~igledno je
da smo mi Hri{}ani koji se nalaze u
ne bezopasnom poloàju u odnosu na
svoje spasewe. Zato nam se daje i blagodat i sila Boànstvenog Duha, da
bi bili ~isti, novi, duhovni qudi,
da bi sebe krasili vrlinama, tim nebeskim plodovima Duha i na takav
na~in, pripremali od sebe sinove,
dostojne Carstva Boìjeg. Jer, kako
svedo~i Apostol Pavle: Koje vodi
Duh Boìji, oni su sinovi Boìji
(Rm. 8:14). Nikakve sad dakle osude
nema onima koji u Hristu Isusu ne
ìve po tijelu nego po Duhu (Rim.
8:1). A tijelo i krv ne mogu naslediti Carstvo Boìje (1 Kor. 15:50).
Razmislimo bra}o, pa`qivije o
sebi, {to ~e{}e mislimo o tome, kakvo zvawe imamo, za {ta smo predodre|eni od Tvorca i Spasiteqa na{eg Boga, kako smo du`ni ìveti da
ne bi bili posramqeni tog dana, kada se svakom po delima bude davalo.
A da bi imali verniji i blagonade`niji uspeh u sopstvenom duhovnom
ìvotu, prizovimo i uvek prizivajmo boga na{eg pomo}nika i molimo
Ga da nam po{aqe Wegovu svemogu}u
blagodat, po Davidovom primeru:
Srce ~isto sazdaj u meni, Boè, i
duh prav obnovi u meni. Ne odbaci
me od lica Tvoga i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Daj mi radost spasewa Tvoga, i Duhom vladala~kim u~vrsti me (Ps. 50:12,13,14).
Boè na{, slava Tebi!
M. M.
59
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
PRIKAZ KWIGE
sve{teniku. Ako se `rtvovala ptica, onda je

sve{tenik uvrtao wenu glavu, isce|ivao krv
noktom na `rtvenik i polomiv{i joj krila,
bacao je u ogaw.
@rtva paqenica se smatrala svetiwom, a
tako isto i wen pepeo, koji su sve{tenici
skupqali sa `rtvenika u svoje sve{tene haqine i iznosili van mesta stanovawa i ostavqali na nekom ~istom mestu.
Zna~aj ove `rtve je u tome da se ~ovek, koji
je prinosi, potpuno predaje Bogu.
Obred se vr{io ovako: Izraiqac dovede
tele, ili jagwe, ili jare, na vrata ulaska u
dvori{te i svoju ruku drì na glavi svoje `rtve, kao da stavqa sebe umesto `rtve za o~i{}ewe od grehova. Zatim koqe `rtvu na severnoj strani `rtvenika i krv predaje sve{teniku, koji tom krvqu kropi `rtvenik sa
svih strana. Prawe delova `rtve i spaqivawe vr{io je sve{tenik.
2. @rtva za greh
(Glava 45.)
Stevan M. Veselinovi}
Lekcije iz Svetoga Pisma

Staroga Zaveta
Starozavetne `rtve
Sve starozavetne `rtve dele se na dve grupe: na `rtve krvne i beskrvne.

a) Krvne `rtve su imale ~etiri razna oblika, i to:
1. @rtva svespaqenica
(vseso`èn)
(Glava 1.)
To je najstarija `rtva uop{te i jedina `rtva do Potopa. Ona se zove `rtvom vseso`èn zato {to je cela sagorevala na `rtveniku.
Za ovu `rtvu upotrebqavale su se sve `rtvene ìvotiwe, ali mu{koga roda. @rtva se
rasecala na delove; unutra{wost `rtve i noge marqivo su prane vodom i zatim spaqivane
na `rtveniku. @ivotiwska koà ustupana je
60
Prino{ena je kao znak kajawa za grehe

u~iwene slu~ajno, po slabosti, ili iz neznawa. [to je lice bilo ve}eg poloàja, to je i
`rtva bila ve}a. Prvosve{tenik je za ovu
`rtvu davao tele; stare{ina narodni - jare;
siromasi su mogli doneti dve grlice, ili dva
golubi}a.
Obred se vr{io ovako: Sve{tenik uzima
tele}u krv i unosi je u svetili{te, i tu,
umo~iv{i prst u krv, kropi wom sedam puta
pred Gospodom, tj. pred zavesom svetili{ta, a
posle kropi rogove kadionog oltara; ostalu
krv iznosi i izliva u podno`je `rtvenika u
dvori{tu. Drob i mast tele}u spaqivali su
tu, a meso izvan stani{ta. Od prinosa drugih
qudi krv se nije unosila u svetili{te; wome
su se kropili rogovi velikog `rtvenika, a
`rtveno meso jeli su sve{tenici u dvori{tu
skinije. Sve{teni~ke ène i deca nisu smeli
jesti ovoga mesa, jer je ono bilo sveto. Ode}a
zabrizgana `rtvenom krvqu prana je na svetom mestu. Sud u kome se `rtva pekla ili varila morao se razbiti ako je bio od zemqe; bakarni - morao se bri`qivo o~istiti.
MOLITVA ZA
UPOKOJENE,
NAÎN SUSRETAWA
SA WIMA
Volite li bra}o va{e srodnike? Imate li vezu sa wima? Pi{ete li im kada su
odsutni? Nemogu}e je ne voleti ih. Srodnike vezuje sama priroda. Kod srodnika je
jedna krv, jedna du{a, jedan ìvot. Nemogu}e je ne ute{iti se sretawem sa wima.
Koliko je tuàn i oàlo{}uju}i rastanak, toliko je prijatan i radostan sastanak sa wima. Mirno, spokojno i veselo je
u du{i kada se posle rastanka vidimo sa
srodnicima ili dobijemo od wih prijatnu vest. No, ne govorim o takvim susretima koji su kod nas uobi~ajeni, govorim o
jednom drugom ose}ajnijem i va`nijem susretu. Sutra je bra}o dan za na{e susretawe sa srodnicima koji su od nas oti{li u
drugi svet, i sa kojima se u sada{wem ìvotu ve} ne moèmo videti. Sutra{wi
dan je Sv. Crkva odredila kao dan se}awa
i molitve za upokojene.
Pa eto bra}o, kako nam ose}ajno susretawe sa bli`wima predstoji. Ko od nas
ne bi poèleo da vidi one sa kojima se zauvek oprostio, otac sina, sin oca, mu`
ènu, èna muà, brat sestru, sestra brata. Obi~no, smrtni rastanak sa svojim
krvnim, bliskim srcu srodnicima, razdire sama na{a srca, pa je zato i susretawe
sa wima posle smrti, nepojmqivo vi{e
slatko i radosno. Ute{imo sebe i ute{imo bra}o na{e oti{le srodnike tim ponovnim sustretom. Ne teretite se mi{qu
da wih ve} nema sa nama, u na{em sada{wem ìvotu ovde na zemqi, da su oni
ve} umrli. Nismo mi mnogobo{ci, stari
i novi sadukeji, koji ne veruju u vaskrsewe, mi smo Hri{}ani, za koje su umrli,
umrli samo telom, a du{om ìve u drugom
zagrobnom ìvotu! Ute{imo se, kaèm, i
ute{imo srodnike na{e susretom sa wima. Ne pitajte kako to? Mi smo ovde, a
oni tamo - za grobom? Kako se videti sa
wima, kako im poslati vest? Molitvom
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
bra}o, molitvom. To je jedinstveno i najboqe sredstvo na{eg op{tewa sa wima.
Kroz molitvu mi moèmo ragovarati sa
wima, kroz molitvu im slati svoja ose}awa i èqe, molitvom isprositi opro{taj i milost od Boga za wih, i na takav
na~in ute{iti i sebe i wih. Sutra kaèm
Sv. Crkva }e se moliti za sve pravoslavne Hri{}ane, koji su iz ovog vremenog
ìvota oti{li u ve~ni. Ujedinimo i mi
svoje usrdne molitve za nama bliske srcu.
Posluìmo se (iskoristimo) tim blagoprijatnim vremenom za ute{an susret sa
wima. Pustimo da se za wih izliju slatke
suze, pustimo da se od puno}e qubavi na{ih srca istrgnu vapaji, no ne neobuzdani i o~ajni~ki vapaji kao za nepovratno
izgubqenim na{im voqenima, ve} vapaji
koji }e Boìju blagodat umoliti za wihovo spasewe, vapaji kao znak odu{evqewa za budu}i blaèni susret sa wima. Kako }e lako, kako }e radosno biti tada u
na{oj du{i. Kako }e biti prijatno na{im srodnicima {to ih ne zaboravqamo,
{to ih se se}amo, volimo ih, molimo se za
wih. Setiv{i ih se, pomoliv{i se za
wih, mi im upravo {aqemo pozdrav, vi|amo se sa wima.
Ne zaboravimo bra}o i bli`we na{e,
sve Pravoslavne Hri{}ane. I kao kad se
li~no vi|amo sa ro|acima, ne zaboravqamo da izjavimo qubavi i po{tovawe, i
kao {to u pismima onima koji su odsutni
obi~no izjavqujemo po{tovawe i pozdrave; tako i u molitvi za na{e umrle srodnike ne ostavimo po Hri{}anskom usr|u
i qubavi a da se zajedno sa Crkvom ne setimo svih Pravoslavnih Hri{}ana, koje
poznajemo ne samo mi, ve} i onih srodnih
duhom, prisnih u veri, bra}e u Hristu.
Eto bra}o, {ta nam sutra vaqa ~initi. Pomolimo se Gospodu za spasewe po~iv{ih srodnika na{ih i svih Pravoslavnih Hri{}ana. Opra{taju}i se sa
wima recimo im: Sveblaèni oci, bra}o i ~ada na{a, po~ivajte u miru, u nadi
na vaskrsewe i ìvot ve~ni. Da nas Gospod udostoji sustreta s vama u novom
ìvotu u Carstvu Nebeskom! Do blaènog susreta! Boè na{, slava Tebi!
M. M.
SJE]AWE
SJE]AWE
Velisav Jovanovi}
Radenko Pjev~evi}
Dana 26. januara 2000.

god. upokojio se u Gospodu Velisav Jovanovi}.
Svoju plemenitu i
pobo`nu du{u ispustio
je u Sarajevu u ulici Splitskoj b.b. da bi
wegova bra}a prenela posmrtne ostatke i
sahranila u porodi~noj grobnici u Zub~u
parohija [trba~ka.
Osnovnu {kolu zavr{io je u [trpcima, a sredwu u Sarejevu, pobo`nost i versko vaspitawe od pobo`nih roditeqa Milosava i hayi Marije - poklonika Hristovog groba.
Wegov ìvot pun bola od Sarajeva do
Francuske i Austrije dele sa wim supruga
Mileva ro|. Risti} sa sinovima Aleksandrom i Nikolom obadva ma{. tehni~ari i
wegova bra}a: Radivoje, Sreten monah Gligorije, Qube i Milun osta}e mu zahvalni
za sve {to je za wih u~inio, a djeca iz kom{iluka jer ih je zapo{qavao i materijalno
pomagao. Zato nosi epitet Mali biro za
zapo{qavawe. Sveta crkva blagodari jer
je bio li~ni voza~ Mitropolita Dabrobosanskog Nektarija i Vladislava.
Protojerej
Obrad Tasi}
Dana 26. jula 2000. g.

prestalo je da kuca srce
biv{eg predsednika crkvene op{tine Rudo, Radenka Pjev~evi}a, sina
Milorada i majke Mare ro|ene \urovi} iz
sela Gojave kod Rudog. Poznati nacionalni
borac, sav svoj ìvot posvetio je srpstvu i
svetoj pravoslavnoj crkvi. Progowen za vreme Drugog svetskog rata, ìvot sa porodicom provodi u Kalinoviku proteran kao nacionalni borac, i pripadnik svetom pravoslavqu. @ewen Qubinkom Peri{i} sestrom Ranka Peri{i}a ~uvenog borca gde je
narodna pjesma opjevala Ko neznade Kraqevi}a Marka, neka vidi Peri{i}a Ranka.
Sa Qubinkom ra|a sinove: Dragana,
Dragoquba, Radojka i Slavenka, k}eri
Dragicu i Maju, o ~ijoj brizi preduzima
wegova druga supruga Mileva Arsi}. Wegovi sinovi i k}eri kao i bra}a Milenko,
Dragoqub i Dragi{a, snahe, unu~ad i unuke osta}e mu zahvalni za sve {to je za wih
u ìvotu u~inio pok. Radenko, a CO na radu kao predsednik u najteìm danima za
crkvu i pravoslavqe.
Protojerej
Obrad Tasi}
1922-26.07.2000.
12.03.1931-6.01.2000.
SJE]AWE
Dana 30. avgusta navr{ava se 5 godina

od kada je od NATO bombardovawa na Ravnoj planini - Jahorina
poginuo na{ voqeni sin i brat
Vrijeme prolazi a bol i tuga za
tobom se ne mogu izbrisati. Po~ivaj u miru Bo`jem dragi sine i brate i neka te an|eli ~uvaju, a mi }emo te vje~no voqeti i ~uvati od zaborava.
Dragan Paji}
24. 6. 1973. - 30. 8. 1995.
Tvoji otac Gojko, majka Du{anka,

brat Mom~ilo, sestre Gordana,
Biqana i Qiqana sa porodicama
61
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SJE]AWE
SJE]AWE
Jo{ sve li~i na lo{ san

i tuàn je svaki dan
Al nas sunce ipak grije
Bog miluje, kao prije
Radenko
Slavi{a
Zorica - Zora Cvijovi}

1978. - 26. 07. 2000.
Tvoji
Vojka i Vojislav
SJE]AWE
SJE]AWE
Nedeqko Spahi}
14. 6. 1931. - 11. 3. 1991.
Milka Danilovi}
17. 8. 1921. - 14. 7. 1996.
Sowa
supruga i majka
Dobrila Bjelakovi}
PRILO@NICI DABRA
SJE]AWE
Petar Stojanovi}
6. 7. 1926. - 19. 12. 1999.
Vjernici iz [tutgarta
1. Jagoda Simovi}
2. Olga ]irovi}
3. Qubica Mikavica
4. Zora Jagodi}
5. Sla|a Langovi}
6. Zorka Miqevi}
7. Slava [quka
8. Milena Glavini}
9. Mila Blagojevi}
10 Miroqub Stanojlovi}
10 DM
10 DM
13 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
7 DM
Aleksandar i Miroslav Starovlah
20 KM
Dragan i Borka Jawi}, Vi{egrad
30 KM
Velemir Peri{i} sa porodicom
50 KM
Du{anka i Gojko Paji}, Sokolac

za pokoj du{e sina Dragana
50 KM
Na naslovnoj strani: Novopodignuta crkva Hercegova~ka Gra~anica u Trebiwu

u kojoj su poloèni zemni ostaci Jovana Du~i}a
62
Man. Bawa 1341.
Man. Dobrun 1343.
Broj 19
Bratski sastanak sve{tenika

Eparhije Dabrobosanske
vije Sveta Tri Jerarha u Srbiwu 8. jula

ove godine odràn je bratski sastanak
sve{tenika Eparhije Dabrobosanske.
Tom prilikom Mitropolit Nikolaj je
sluìo svetu arhijerejsku Liturgiju uz
TRI POLUGE
sasluèwe dvanaest sve{tenika i
VJERONAUKE
dvojice |akona, a svetu tajnu ispovesti, kao i pro{le godine, obavio je arhimandrit Simeon Biber~i} iz manaU prostorijama Duhovne akademije stira Dobri}eva (eparhija zahumsko Svetog Vasilija Ostro{kog i Bogoslo- hercegova~ka).
Bratski sastanak sve{tenika, koji se

odràva jedanput godi{we, otvorio je
Mitropolit Nikolaj i tom prilikom se
osvrnuo na neke od aktuelnih problema
s kojima se suo~ava savremeno dru{tvo i
na ulogu Crkve u wihovom re{avawu. Govorio je i o pravoj najezdi sekti, kao velikom dru{tvenom zlu, koje poku{avaju
da zatru sve {to je okrenuto ka Bogu.
Kad je re~ o tako velikom zlu kao
{to su sekte, istakao je Mitropolit
_____________________________________________DABROV INFORMATOR 19_____________________________________________
Nikolaj, postavqa se veliko pitawe {ta nam je ~initi da na{e qude, naro~ito omladinu, spasimo od onih koji
ho}e da im uzmu i vid, i sluh, i du{u, a
time i veru u Boga. I odmah da kaèm,
da bi se odbranili od tih nakaza koje
ispra`wuju srca, isu{uju umove i qude
guraju u bezdan bezna|a, nema boqeg,
svetijeg i sigurnijeg na~ina od ~vrste
vere u Hrista. To je jedini put da se
na{ narod za{titi od ovakvog zla, pa i
od ove velike najezde satanista, jer taj
put vodi do Boìje za{tite kojom qudi, kako nas istorija u~i, nisu bili za{ti}eni kad god su se masovno odricali Boga i udaqavali od Wegove Rije~i.
Zato je na{ najpre~i posao i najve}a du`nost da svojim radom, slu`bom, kroz
vjeronauku i vaspitawe i obrazovawe
dece uop{te, polako ali sigurno, idemo putem na{ih svetih otaca, da premostimo prazninu u du{ama qudi nastalu
u posledwih pola veka, kada su se na{i qudi masovno odricali Boga. To je
veliki izazov za na{u Crkvu, ali i za
dràvu od koje, tako|e, zavisi kako }emo imati versko obrazovawe i vaspitawe. Treba imati na umu da versko
obrazovawe i vaspitawe po~iva na crkvi, porodici i {koli. A ako labavo
stoji i jedan od ta tri oslonca onda je
te{ko o~ekivati da }e nam duhovni
preobraàj i povratak veri biti onakvi kakve èlimo.
Protojerej Danilo Crnogorac govorio je o temi"Sekte u na{im {kolama",
pri ~emu je posebno istakao zna~aj veronauke u {kolama i ulogu Crkve, {kole i porodice u vaspitawu i obrazovawu dece.
Na skupu sve{tenika bilo je re~i i o
tome kako Crkva moè da uti~e na smawewe broja zavisnika od droge, da odvrati qude od raznoraznih nadrilekara, la`nih vidovwaka i vra~ara koji
se bogate na qudskoj nesre}i. Istaknuto je da su to zabriwavaju}e pojave koje
se, zahvaquju}i dugogodi{woj ekomnomskoj krizi i posledicama rata, dramati~no {ire.
Mitropolit Nikolaj je i na ovom
bratskom sastanku skrenuo pa`wu sve-
{tenicima da je i u protekloj godini u

Eparhiji bilo slu~ajeva samoubistava.
Na sebe su dizali ruku i bogati i
siroma{ni, i doma}ini i besku}nici,
ali svi oni su o~ajnici koji nisu znali
da je izlaz iz svake nevoqe u Hristu,
odnosno u nama, u na{em srcu, u kome
ima dovoqno mesta za qubav prema na{em Spasitequ. Zbog toga, deo krivice
za svako samoubistvo leì i na du{i
sve{tenika ~iji je pastirski rad izostao ili zadocnio u slu~aju nekog o~ajnika, istakao je Mitropolit Nikolaj.
Mitropolit Nikolaj govorio je i o
te{ko}ama s kojima se suo~avaju Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostro{kog i Bogoslovija Sveta tri Jerarha u
Srbiwu, istakav{i, prije svega, te{ko}e oko sme{taja i ishrane studenata i bogoslova, kao i odràvawe objekata. Iako rukovodstvo ovih dveju veoma zna~ajnih ustanova ~ini velike napore da sopstvenim radom odrì dosada{wi standard studenata i u~enika,
u tome te{ko uspeva.
Mitropolit Nikolaj je ponovio pro{logodi{wi apel sve{tenicima da se
vi{e zanimaju za rad studenata i bogoslova koje su uputili na {kolovawe u
Duhovnu akademiju, Bogosloviju ili bogoslovski fakultet, te da ih za vreme
raspusta vi{e ukqu~uju i upu}uju u pastirski rad. Stim u vezi, sokola~ke
parohije je naveo kao veoma dobar primer.
Na sastanku je dogovoreno da se za
slede}i bratski sastanak pripreme
spiskovi svih upokojenih sve{tenosluìteqa koji su slu`bovali na parohijama eparhije i da se tom prilikom pomenu na Liturgiji. Tako|e je dogovoreno da se uradi {ematizam Eparhije Dabrobosanske u kome }e biti sadràni i
podaci o svim poru{enim hramovima u
vremenu sada{wem.
Jedna od tema za naredni bratski
sastanak bi}e"Negativni uticaj sredstava informisawa na ~ovekovu
li~nost".
protojerej
Ranko M. Bilinac
SEKTE U NA[IM
[KOLAMA
Po{to je Crkva tjelo
Hristovo, a Hristos wena glava, to je i Crkva
jedna. Sam Spasiteq je
rekao da }e osnovati
Crkvu, dakle jednu Crkvu, a ne vi{e razli~itih crkava.
Crkvu vodi i blagodatno osve}uje Duh Sveti,
te je onda i sama Crkva sveta.
Crkva nije organizacija koja je namjewena samo jednoj dru{tvenoj klasi,
niti samo jednoj qudskoj rasi, niti samo jednoj naciji - kao {to su to razne
politi~ke partije - niti samo jednom
uzrastu kao {to su to razne dru{tvene,
sportske omladinske organizacije.
Neodvojivo svojstvo Crkve je to, da je
ona namjewena svim qudima, svih vremena, svih uzrasta, svih rasa, klasa i
nacija, svim qudima cijelog svijeta.
Ona ho}e i treba da sabere u sebe sve
qude. Weno dogmatsko i moralno u~ewe, weno bogosluèwe i weno ustrojstvo i organizacija su vaseqenski pa
se jo{ od najstarijih vremena Crkva naziva sveop{tom ili vaseqenskom.
Crkva je apostolska jer su apostoli
bili svaki posebno i svi zajedno svjedoci Hristovi pred ~ovje~anstvom, tako je Crkva kolektivni svjedok Hristov pred istorijom. Ona je ta koja kao
konkretna ~iwenica i konkretna kolektivna li~nost svjedo~i o Hristu: i
da je postojao, i da je vaskrsnuo, i da se
uzneo u nebeski svijet i da je poslao
Svetog Duha. Ona je ta koja je ~ovje~anstvu sa~uvala i predala Sv. Pismo Novog Zavjeta. Crkva je apostolska i po
tome {to su wu apostoli {irili, i {to
je apostolska vlast u woj predata apostolskim naslednicima, episkopima.
Ove ~etiri bitne osobine Crkve nagla{ene su i u Nikejsko-Carigradskom
Simvolu vjere ~iji deveti ~lan glasi:
Vjerujem u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.
Ovaj kratki uvod mi je neophodan da

bi u daqwem izlagawu mogli prepoznati one {to èle da budu Crkva, a to u
stvari nisu i ne mogu biti i nazivamo
ih pravim imenom - sekte.
U naslovu ovog mog rada stoji - Sekte
u na{im {kolama - Ja sam imao namjeru
da obradim ba{ to, konkretuju}i mjesta, pojave, oblike tih pojava, ali nisam do{ao do podataka o bilo kakvim
slu~ajevima pojedina~nog ili masovnijeg angaòvawa. Dakle jedino {to mogu
da uradim je da izloìm koja je to opasnost koja neminovno prijeti ako se
prihvati na~elo, Biblija bez Boga hri{}anstvo bez Crkve.
Mi na àlost ìvimo u vremenu velikih isku{ewa na{eg naroda koji {to
sopstvenom krivicom, a {to po voqi
mo}nika ovoga svijeta strada vi{e nego ikad u svojoj istoriji. Pored rata,
ekonomske bjede, raspada li~nog i dru{tvenog morala, porasta kriminala,
politi~kih za|evica i raskola, pojavilo se zlo gore od svih zala, zlo koje
nasr}e na duh srpskog naroda - zlo la`nih vjera i opasnih duhovnih zabluda.
Spoqa - iz istog svijeta iz koga su do{le sankcije i bombe - do{la je i nezvana vojska propovjednika raznih sekti, parareligijskih i pseudoreligijskih pokreta, okultnih u~ewa, magijskih obreda, sujeverja, vraybina, sve
do uàsne teorije i prakse satanista.
Su{tina sekte se sastoji u wenoj opoziciji prema crkvi, u poricawu crkvene
vjere, crkvene organizacije i crkvene
vlasti. Sekta to obi~no ~ini u ime duhovnosti u ime pravog Hrista u ime
istinitog Tuma~ewa i shvatawa Sv.
Pisma. U stvari svaka sekta ~ini ogromnu uslugu ateizmu bilo svjesno ili nesvjesno. Ateisti i ne hri{}ani mogu da
budu spoqa{wi protivnici Crkve, a
sekta{i su weni unutra{wi protivnici. Zajedni~ko svim sektama je uni{tewe prave i istinske vjere, mada se one
na izgled me|usobno ne slaù i ne trpe.
Ciq im je jedan i jasan uni{tewe Crkve
Hristove, uni{tewe istine.
Svako ko bira jeres na neki je na~in
odgovoran za svoju propast, jer jereti~ka mi{qewa nisu ni{ta drugo do
kamewe koje }e ubiti samu osobu koja je
izmislila zla u~ewa, veli Sv. Grigorije Nisijski.
Nije nimalo ~udno {to ovi qudi bolesne vjere postaju i qudi bolesnog
ìvota - upla{eni (u apokalipti~ko-armagedonskim sektama), ispra`weni od osje}awa i zdrave reakcije
na okolinu (u dalekoisto~nim grupama), pretvoreni u hodaju}e mrtvace (u
totalitarnim sektama kakva je sajentologija), spremni na svako zlo i zlo~in
(u satanisti~kim kruòcima). To su bolesni i psihi~ki i fizi~ki, raweni i
jadni qudi, koji su krenuli za svjetlo{}u, a obreli se u tami.
Crkva se od najranijih vremena starala da za{titi svoje ~lanove oslawaju}i se na Sv. Pismo i Sv. Predawe. Veliki doprinos tom predawu daju i spisi uvaènih Otaca i Staraca. Ti Boìji qudi upoznaju nas sa vjerom na{ih
predaka, tj. onih koji su prije nas hodili u pouzdanom poznawu istine.
Crkva je la|a spasewa. U wenom naru~ju mi nalazimo na{eg Gospoda i svoj
pouzdan, smjeran put ka vje~nom spasewu. Zar je onda ~udo {to }e |avo u~initi sve {to je u wegovoj mo}i da sru{i
crkvu i {to teì da potkopa kako wen
autoritet, tako i wenu osvje{tanu
mo}? Ipak, mi imamo sve~ano Hristovo
obe}awe da ni{ta ne}e nadvladati
Crkvu. Mada je ona napadana i progowena u ovom svijetu wena misija se ne
moè sprije~iti.
Sva upu}ivawa na Sv. Pismo i izreke Svetih Otaca, kazuju da }e Antihrist koristiti surovost i nasiqe u
istoj mjeri kao i prevare i la`na ~uda
da bi iskorijenio na{u vjeru u Gospoda
Isusa Hrista.
Nemojte misliti da }ete o~uvati
istinsko Jevan|eqe Hristovo, ako odlu~ite sebe iz stada Hristovog (Sv.
Kiprijan Kartaginski).
I ovo prvo znajte da nijedno proro{tvo Pisma ne biva po li~nom tuma~ewu, jer nikada proro{tvo ne nastade
~ovjekovom voqom, nego pokretani Duhom Svetim govori{e sveti Boìji qudi (2 Petr. 1,20-21).
Jeretici misle i u~e pogre{ne
stvari o Bogu i vjeri, a onda to nazivaju
novom vjerom (Bl. Avgustin).
Nikada se ne odvajaj od Crkve, jer
od we ni{ta nije ja~e. Tvoja nada je jedino Crkva; tvoje spasewe je jedino
unutar Crkve i Crkva je tvoje uto~i{te. Ona je vi{a od nebesa i prostranija od ~itave zemqe. Ona nikada ne
stari i uvijek je puna bodrosti i ìvotne snage. Sv. Pismo (koje ne bi ~ak ni
postojalo da nije Crkve), ukazuju}i na
wenu snagu i postojanost, naziva je nepokolebqivom planinom (Sv. Jovan
Zlatoust).
Sv. Jovan Damaskin u~i: Prvi progoni Crkve kada su hri{}ani pod prijetwom izgona, mu~eni i smrti primoravani da prinose `rtve idolima,
sprovo|ene su nasiqem. Drugi progon
koji Crkva podnosi dolazi od la`nih
u~iteqa i la`ne bra}e, a izvodi se nesumwivo, uz vje{tinu i prevaru. Tre}i
progon, do}i }e od Antihrista i bi}e
najopasniji od svih jer }e biti propra}en nasiqem, vje{tinom i obmanom.
Svoju snagu koristi}e da bi nametnuo
svoju voqu, a wegova ~uda bi}e kori{}ena za obmanu. I ponovo on kaè:
To }e biti posledwi progon, koji }e
predhoditi Stra{nom sudu; {irom svijeta, Sveta Crkva bi}e izloèna svim
slugama |avolovim.
Sv. Jefrem Sirin osobito sna`no
izraàva posledwi progon hri{}ana
od strane Antihrista i kaè da }e sa
onima koji ne budu povjerovali u wega
postupati na: Surov, okrutan, svirep i
krvoèdan na~in, tako da }e - u to vrijeme djeca umirati na krilima svojih
majki i da }e majke umirati nad svojom

djecom; o~evi }e sa svojim ènama i
djecom, umirati na tr`nicama i ne}e
biti nikoga da ih sahrani.
Pa ipak:
Na tome kamenu sazida}e Crkvu
svoju i vrata pakla ne}e je nadvladati (Mt. 16,18).
Istinita je rije~ i ~vrsto je obe}awe.
Crkva je nesavladiva pa ~ak i ako se
protiv we okrene i sam pakao, ~ak i
ako gospodar tame (protiv we) pokrenu
pobunu.
Ovih nekoliko citata Sv. Otaca nam
do~aravaju sliku stradawa Crkve, ali
i {ta predhodi tome stradawu, a to je
dragovoqno qudsko prihvatawe laì
za istinu.
Sveta Crkva zna za la`na - jereti~ka u~ewa iz najranijih vremena, ali
oni u vremenu ja~aju, broj la`nih u~iteqa se pove}ava tako da se danas pouzdano ne zna koliko ih ta~no ima.
ôvje~anstvo je padalo u jeres masovno, to pokazuje istorija mnogih naroda, dok se obra}awe od jeresi u Pravoslavqe moè zapaziti u malom broju
pojedina~nih slu~ajeva i to rijetko.
Jeres je grijeh uma.
Su{tina toga grijeha jeste bogohuqewe.
Kako se radi o grijehu uma, jeres ne
samo omra~ava um, nego i srce zarobqava okameweno{}u, ubijaju}i ga
vje~nom smr}u.
Kroz ovaj grijeh ~ovjek se najvi{e
upodobqava palim dusima, ~iji je glavni grijeh protivqewe Bogu i hula na
Boga.
Gordost je su{tinska odlika palih
duhova; su{tinska odlika jeretika tako|e jeste gordost, koja se najo~iglednije projavquje kroz prezriv odnos i
osu|ivawe sviju koji ne pripadaju odre|enoj sekti, neprijateqstvo i sna`nu mr`wu prema wima. Ali najzna~ajnije projavqewe gordosti u jeretika i
raskolnika sastoji se u tome {to oni,
odbaciv{i Bogopoznawe i Bogosluèwe, otkrivene i saop{tene qudima od
Samoga Boga, nastoje da ih zamjene samovoqnim, bogohulnim i bogoprotivnim bogopoznawem i bogosluèwima.
Onoga ko je pobje|en grijehom jeresi i
raskola, |avo ne ku{a drugim strasti-
"
ma i o~iglednim grijesima. I za{to bi,

uostalom |avo ku{ao i borio se sa
onim ko je smrtnim grijehom jeresi ve}
ubijen vje~nom smr}u i ko je ve} dospeo
u stawe demonsko?
Ba{ naprotiv, |avo podràva jeretika i raskolnika u uzdràwu i drugim
spoqa{wim podvizima i oblicima dobrodjeteqi, da bi ga na taj na~in drào
u samozadovoqstvu i zabludi i da bi
tom maskom svetosti kojom se pokriva
jeretik privukao pravovjerne ili makar zadobio od wih priznawe, opravdawe i izvjesno odobravawe jeresi,
sumwu u pravu vjeru i ravnodu{nost
prema woj.
Su~eqavawe, raspravqawe predstavqa najslabije oru`je protiv jeretika, oru`je koje donosi vi{e {tete
nego koristi, {to je posledica samog
karaktera jeresi. Gorda jeres ne trpi
optu`be, izobli~avawe, ne podnosi da
bude pobje|ena. Optu`be je ~ine jo{ surovijom, pobjede ispravnog u~ewa je dovode do bjesa. To su pokazala brojna iskustva.
Jeres se da pobjediti samo krotkim
savjetovawem; jo{ boqe - }utqivim pozdravom, smirewem, qubavqu, trpqewem i dugotrpqewem, usrdnom molitvom, ispuwenom sau~e{}em prema
bli`wem i milosr|em. ôvjek nije u
stawu da pobjedi jeres, po{to je ona
izum demonski. Pobjediti je moè samo

Bog, koga ~ovjek, smiren pred Bogom i
ispuwen qubavqu prema bli`wem
priziva na borbu sa wom i pobjedu nad
wom.
Kratak pregled jeresi kod nas Srba
i na na{im prostorima.
Prva jeres za koju znamo je bogumilska ili babunska jeres koja se pro{irila iz Bugarske. Bili su pod jakim uticajem gnosticizma i manihejskih vjerovawa drevnosti, kao i mesalijanske jereti~ke askeze koja se uzda u ~ovjekovu
mo} samospasewa. Daqe ova sekta, a i
sve nastale posle we sli~no u~e, tako
da |avo iz vjekova u vjekove ponavqa
na~in ru{ewa Crkve i nije uvek originalan. Nave{}emo glavne wihove pogre{ke koje su uglavnom svima zajedni~ke pa evo ih redom:
1. Hule predawa i ustav svetih Crkava (baptisti, adventisti, jehovisti,
tvrde}i da se drè samo Biblije, odbacuju}i Sveto Predawe u potpunosti,
smatraju}i ga qudskom izmislicom);
2. Ne po{tuju ~asni krst (poznati
stav jehovista: Zar da po{tujemo sredstvo kojim je Hrist razapet?, pri ~emu zaboravqaju da je Krst oru|e na{eg
spasewa, obasjan i osmi{qen Vaskrsewem);
3. Ne klawaju se ikonama i ne po{tuju svetiteqe (traìte od adventista i
jehovista da poqubi ikonu, i vide}ete
da on od we bjeì);
4. Hule na Boìja ~udesa i vele da
ih |avo ~ini (kad sekta{ima navodite
primjere ~uda pravoslavnih Svetaca,
od Svetog Nikole do Svetog Vasilija
Ostro{kog, oni isto to kaù);
5. Bog nije stvorio nebo i zemqu;
6. Preziru Pri~e{}e i kaù da ga
nije Bog ustanovio (za protestantske
sekta{e, Pri~e{}e nije stvarno; to je
puka komemoracija vezana za Tajnu
Ve~eru);
7. Preziru Svete Tajne crkvene, Liturgiju, molitve, i tome sli~no;
8. Preziru sve{tenike i nazivaju ih
farisejima (jehovisti propagiraju mr`wu prema Crkvi, tvrde}i da ju je osnovao |avo);
9. Hule Mojsija i ostale proroke, ne
po{tuju}i wihove kwige (u~ewe o
zlom Bogu Starog Zaveta prisutno je
kod kroulijevskih satanista);
10. Ne po{tuju Svetog Jovana Krstiteqa, i nazivaju ga antihristom (kroulijevci tako|e imaju ritual `rtvovawa petla, koji simvolizuje Svetog Jovana);
11. Ne po{tuju Svetu Bogorodicu i o
woj ru`no govore (kao i protestantski
sekta{i, koji je zovu Marijom i od kojih neki vele da je, uz Isusa, imala jo{
Djece s Josifom);
12. Vele da je |avo stvorio nebo, zemqu, sunce, zvijezde, vazduh, ~ovjeka,
crkve, i sve {to je na zemqi;
13. \avo je dozvolio èniti se, jesti meso i piti vino (kri{naisti brak
smatraju nu`nim zlom, a zabrawuju
upotrebu mesa i alkoholnih napitaka;
protiv mesa i alkohola su, tako|e,
adventisti i wima sli~ni, iako se zna
da je sam Gospod Hristos jeo pashalno
jagwe i pio vino.);
14. Odbacuju sveto Kr{tewe i gnu{aju se djece koja se kr{tavaju (baptisti,
adventisti, jehovisti smatraju da se
mogu i smiju kr{tavati samo odrasli
jer djeca, tobo`, ne znaju {ta ~ine);
15. Ne ispovjedaju Hrista Koji je tvorio ~udesa, govore da On nije slijepa
progledao, ni hroma iscjelio, ni mrtvaca vaskrsnuo, i ne vjeruju u Wegovo
~udo sa pet hqebova (ve}ina wu-ejy
sekti, kao bogumili nekad, smatra da je
Isus iz Nazareta bio obi~an ~ovjek
koji je imao tzv. hristosvijest, a tu
svijest okultnim tehnikama moè zadobiti svaki ~ovjek);
16. Ne svetkuju praznike ni uspomena na mu~enike, niti vjeruju u mo} svetih mo{tiju (kao ni protestanti);
17. U~e da se ne treba pokoravati
vlastima, preziru bogata{e (jednom
rje~ju ne priznaju dràvu, poput jehovista, koji odbijaju sluèwe vojske i odbranu dràve, dok pokazuju lojalnost
bruklinskoj centrali u Wujorku);
18. Smatraju da ne treba raditi jer
to ne dolikuje hri{}anima, nego se treba neprestano moliti, dok |avo ne iza|e iz ~ovjeka (Ovo je sli~no modernom
sekta{kom ispirawu mozga, zasnovanom na potrebi za apsolutnom ~istotom i duhovno{}u).
Na{i prostori su dakle opsjednuti
jeresima od samog osnivawa Srpske dràve, i prava je sre}a {to je na prestolu bio tako uman ~ovjek kakav je Ste-
fan Nemawa, koji je znao kako se obra~unati sa tom opakom jeresi jer da to
nije u~inio ko zna kako bi se sve daqe
odvijalo.
Ta~no da su i daqe na{e prostore
opsjedali razni sekta{i i da su stalno
u ekspanziji, da im je ciq uni{tewe
duhovno nacionalnog identiteta naro~ito pravoslavnih naroda. Crkva i sve
dobronamjerne dru{tvene snage moraju
da se spregnu u borbi za du{u pravoslavnih. îwenica je, i daqe da sekta{i rade na prodirawu u dràvne,
zdravstvene i {kolske ustanove. Pouzdano se zna da je u vladi Milana Pani}a bilo ministara (Ppr. Qubi{a Raki}) saradnika Munove unifikacione
Crkve; a u Rusiji je ministarstvo prosvete dalo 2000 ruskih {kola da se u
wima djeca obu~avaju po sekta{kom
obrascu; Oleg Lobov, biv{i sekretar
Savjeta bezbjednosti Ruske federaci-
i vlastitosti, dehumanizuju svaku

qudsku aktivnost, vuku qudsko bi}e
doqe u nequdsku i demonsku atmosferu, odvla~e ~ovjeka od Boga. O tome govori i ova strofa iz pjesme Zamisli,
koju je napisao Yon Lenon, biv{i ~lan
Bitlsa:
Zamisli da nema nebesa
Lako je ako poku{a{
Ni pakla ispod nas
A iznad nas samo nebo...
I zamisli da nema ni religija, tako|e.
Zamisli da svi qudi
Provode ìvot u miru.
Ove misli su upu}ene mladima {irom svijeta, a ciqem da se indoktrinacijom stvore mase mladih, kloniranih
i degenerisanih.
âsopisi kao - Zona sumraka i Tre}e
oko - su prepuni naslova o smaku svijeta, o katastrofama, proro{tvima i sl.,
a sve u slu`bi sekta{a i obmane. Ubr-
je, pustio je u Rusiju sektu Aum [inrikjo, koja je kasnije potrovala putnike u
tokijskom metrou. Ima najava dobro
upu}enih qudi da se na na{im prostorima R. Srpske i biv{e BiH èli uvesti nekakav zajedni~ki program za sve
{kole gdje mjesta ne bi bilo pravoslavnoj vjeronauci, srpskoj istoriji
ve} ne~emu umjesto toga {to nam nudi
zapad, a ve} smo rekli i vidjeli {to
nam nude osim rata, bombi i sl. Televizija, {tampa, pop i rok muzika su u
slu`bi novog svjetskog poretka, satanizma i narkomanije.
Vladika Nikolaj je u Besjedi o
omladinskom pesimizmu rekao da su
to qudi koji nisu sposobni za tri bitne
stvari: 1. da podnose ìvot, 2. da zavole ìvot i 3. da `rtvuju ìvot. Dvojnici kao qudi bez sopstvenog ja, bez minimuma originalnosti, personalnosti
zano se radi da se umawi uticaj Crkve,

i da Weno mjesto zauzme neka nova religija, novog svjetskog poretka. Kad }e
to biti mi ne znamo i ne istraùjemo
da znamo, ali moramo biti budni. Trebamo pratiti u svojim mogu}nostima
sve negativne pojave i ukazivati kroz
propovjedi u crkvi, kroz predavawa u
{koli, ali dosta obazrivo i oprezno.
Smatram da je to pokadkad i opasno,
ali mi smo tu pozvani i mora}emo dati
jednog dana odgovor {ta smo mogli i koliko smo mogli, {ta smo i kako uradili. Molimo se Gospodu neprestano da
istrajemo u ~asnom sluèwu Wemu i samo Wemu do kraja vjeka.
Povodom zavr{etka {kolovawa tridesete generacije kr~kih bogoslova u
Srbiwu
protojerej
Danilo Crnogorac
i duhovnoj vezi s manastirom Krka

u kome su se {kolovale generacije
i generacije Boìjih pastira.
Svaka od tih generacija, kao i vi
koji ste {kolovawe zapo~eli u manastiru Krka, rekao je prota Crnogorac", u svom srcu nosi svoje za{titnike - Sveta Tri Jerarha, a to
Trideseta generacija u~enika je ono {to je sna`nije i trajnije od
Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u svih isku{ewa i progona. Vi ste
Srbiwu, naslednica ~uvene Kr~ke trideseta generacija bogoslova od
bogoslovije, 26. juna ove godine zavr{ila je petogodi{we {kolovawe. To je prva generacija u~enika
bogoslovije Sveta Tri Jerarha koja
svoje {kolovawe nije zapo~ela u
manastiru Krki, jer je ta najstarija
regularna {kola SPC te godine, na
brutalan na~in prognana sa svog
ve~itog ogwi{ta.
Bogoslovi tridesete generacije
{kolovawa su zapo~eli {kolske
1995. / 1996. godine. u manastiru
Kaoni kod Vaqeva, a proterani
kr~ki bogoslovi prvo uto~i{te su
na{li na Div~ibarama. Naredne
{kolske godine i jedni i drugi pre{li su u Srbiwe, gde su nastavili
i zavr{ili {kolovawe. Ova generacija bogoslova upam}ema je po
broju odli~nih i vrlodobrih u~enika (50 odsto), ali i po broju ura|enih i nagra|enih svetosavskih obnavqawe Kr~ke bogoslovije, iatemate. Od 32 nagra|ena rada, su ko niko od vas jo{ nije bio u manauradili bogoslovi tridesete gene- stiru Krka, ali, da}e Bog, da }e taj
racije.
na{ manastir ponovo postati veliSve~anost povodom zavr{etka ka {kola pobo`nosti".
{kolovawa otvorio je svr{eni
Obra}aju}i se svr{enim bogou~enik Bogoslovije Slobodan Tija- slovima, izaslanik SAS-i protojeni}, a svr{enim bogoslovima se rej dr Qubivoje Stojanovi} je, izobratio i wihov razredni stare- me|u ostalog rekao:" Danas ste kre{ina protojerej Danilo Crnogorac, nuli na jedan novi put, ali taj novi
nekada{wi u~enik Kr~ke Bogoslo- put nije ne{to {to zna~i prekidavije.
we s radom, jer u na{oj veri uvek
Prota Crnogorac je veoma nadah- iznova po~iwemo i uvek ~inimo po
nuto govorio o ~uvenoj Bogosloviji daru Onoga koji kaè:" Gle, sve no-
NOVI SVE[TENOSLU@ITEQI
IZ NAJSTARIJE
BOGOSLOVIJE
vo tvorim". Dakle, za hri{}anina

je svaki novi dan ne{to novo, a posebno za hri{}anina bogoslova teologa koji ulazi u tajnu veliku.
Iz va{ih odgovora za ovo kratko
vreme na kraju va{eg {kolovawa
moglo se zakqu~iti, da se zaista
radi o ozbiqnim qudima. âk i onda kada neko ne{to nije znao on je
to po{teno priznavao. To je te{ko
i gorko za ~oveka na{eg doba, ali
ste i tu pokazali jednu veliku qudsku vrlinu. Upravo to obavezuje da

se trudite, da vi{e saznajete. Nije
stra{no pasti, stra{no je ne ustati. Boè daj, vi }ete biti episkopi,
profesori, ali morate jo{ sad,
ovog trenutka, shvatiti jednu stvar
- teìnu vremena u kome ìvite i
va{u odgovornost. Jednom narodu
je mnogo bitnije kakvi su mu sve{tenici - sve{tenosluìteqi nego kakvi su mu vojnici. Jer, mi danas ìvimo u vremenu kada su vrednosti poreme}ene, kada je sve{te-
nosluìteq od razli~itih qudi

razli~ito shva}en, ali mi moramo
prvo shvatiti odgovornost svoje
slu`be da bi nas podràli, prihvatili i zajedno sa nama u~estvovali u tajni vere, oni koji su rasto~eni ideologijama. @ivimo u vremenu te{kih sukoba. Vi{e nije samo re~ o neprijateqima spoqa, kako nam to ~esto govore politi~ari
ideolozi, re~ je o sukobima unutar
jednog naroda. Zato moramo na}i
put, da kroz Hrista pomirimo razbra}enu bra}u... Nikada nije bilo
lako biti hri{}anin. Moramo biti
svesni Hristovih re~i:"Te{ko vama ako vas qudi hvale". A mi ho}emo samo pohvalu samo za sebe, a ne
da Boga slavimo zajedno sa blago~estivim narodom. To ne zna~i sada da nas treba biti briga {ta qudi misle o nama, jer i svedo~anstvo
onih napoqu je bitno. Ako nam u
svemu Hristos bude prvi, mo}i }emo na}i svoje mesto u svetu.
Ovom prilikom izraàvamo radost {to je na{a pomesna crkva u
ovoj godini dobila jednu generaciju
mladih qudi koji }e mo}i da se suo~i sa svim tim isku{ewima".
Zavr{avaju}i svoju besedu protojerej Stojanovi} je svr{enim bogoslovima ukazao na neke predrasude svojstvene mladim qudima.
Nemojte da se pogordite, da mislite da sve znate. Mlad ~ovek misli da sve zna. Jedino smirewem
moète da do|ete do pravog znawa
i jedino ~istim srcem moète sluìti Bogu i ~oveku.
êstitaju}i bogoslovima na zavr{enom {kolovawu Mitropolit
Dabrobosanski Nikolaj, jedan od
obnoviteqa Kr~ke bogoslovije i
sada{wi rektor Bogoslovije je, izme|u ostalog rekao:"Za ovih pet
Centralna proslava Vidovdana u

proteklih godina svi smo se trudiEparhiji Dabrobosanskoj
li da steknete {to vi{e znawa.
Znam da je me|u vama dosta odli~nih i vrlodobrih u~enika, da
NEPROLAZNE
vam je ova {kola prirasla za srce,
RADOSTI
ali sam ìvot }e pokazati koliko
ste ovde nau~ili. O~ekujem od vas
da i daqe ozbiqno razmi{qate o
U Eparhiji Dabrobosanskoj - u cronome za {ta ste se {kolovali. Da
bi bili {to uspe{niji u ovom sve- kvi Svetog proroka Ilije u Sokocu
(Romanijska Lazarica), 2. jula ove
godine, po sedmi put, odràna je
centralna sve~anost posve}ena vidovdanu.
Sve~anosti su zapo~eli 24.juna,
kada je u hramu Svetoga proroka
Ilije po tre}i put do~ekana ~udotvorna ikona Presvete Bogorodice
Trojeru~ice Hilandarske, a zavr{ene su 10.jula, ispra}ajem ~udotvorne ikone.
Slavqe, koje se odràva ve} sedam godina, oboga}eno umetni~kim
programom u ~ast Vidovdana, po~elo je sluèwem parastosa izginulim junacima (od Kosova do danas)
i svetom arhijerejskom Liturgijom;
nastavqeno sve~anom litijom oko
svetog hrama, a zavr{eno sve~anom
akademijom. Svetu arhijerejsku Liturgiju sluìli su: episkop zvorni~ko - tuzlanski Vasilije, episkop biha}ko - petrova~ki Hrizosto i episkop mile{evski Filaret
tom pozivu potrebno je da i daqe u prisustvu mitropolita dabrobootvarate i otvarate svet Hristove sanskog Nikolaja uz sasluèwe arVarnave iz manastira
nauke, da teìte visokom bogo- himandrita
Mile{eve, jedanaest sve{tenika i
slovskom obrazovawu koje }e vam trojice |akona. Liturgiji su pored
osvetliti jo{ mnoge neosvetqene ostalih prisustvovali i ministar
puteve. Jer, vi ste pozvani da Bo- vera u vladi RS Jovo Turawanin,
ìju re~ pronesete kroz ovaj svet i narodni poslanik Milan Tupaji} i
da je saop{tavate. Na{ narod je du- pukovnik Luka Dragi}evi}, pogo bio gladan re~i Boìje, a gladan mo}nik za moral i informisawe u
je i danas. On o~ekuje da pred so- komandi petog korpusa.
Po zavr{etku svete Liturgije u
bom vidi dobar primer sve{teno- svojoj
besedi, episkop zvorni~ko sluìteqa, dobar primer znalca tuzlanski Vasilije je rekao: Na{
jevan|eqa Boìjeg".
narod trpi, trpeo je i verovatno }e
protojerej
trpeti. Zbog ~ega? Zbog te{kih sagre{ewa. U te{kim isku{ewima,
Ranko M. Bilinac
vrlo ~esto Srbin postavqa pitawe: gde si Boè? A ne}e da se seti

pa da kaè: Gospode Boè, bezakonovah, gre{ih, lutao sam, pquvao
sam te Boè, ~inio sam nepravdu,
ismevao sam se svetiwama, progonio sam moju jednovernu i jednokrvnu bra}u koja su hvalila Tebe Oca
nebeskoga...
Setite se vi, na prostorima biv{e BiH, ko je ~inio zlo Srbinu? Ne
osu|ujmo druge. Srbi su ~inili zlo
jedni drugima. Srbi su Srbe prokazivali. Setimo se samo zavr{etka
drugog svetskog rata. Koliko je majki ucveqenih ostalo zbog toga {to
su Srbi prokazivali Srbe. Bili
dva brata na dve strane, u dve vojske borili se i brat brata izdaje i
majka ostaje bez sina.
Zato, kolektivno bra}o i sestre,
kada dolazimo srpskoj Romanijskoj
Lazarici, pred velikom svetiwom
srpskog roda, presvetom bogorodicom - Hilandarskom Trojeru~icom,
vapimo i molimo se: Oprosti Gospode, grehe predaka na{ih, oprosti Boè, nama sagre{ewa na{a i
pomozi nam Gospode, da idemo stazama Tvojim..."
Posle lomqewa kola~a u krugu
porte, pozdravqaju}i prisutne,
Mitropolit Nikolaj je istakao:
[ta je potrebno dana{wim srpskim generacijama? Potrebno je da
kaù: treba verovati u sebe i u Boìje rukovodstvo vi{e nego na{i
preci. Optimizam je bio jedina filozofija svih onih vrsnih genaracija koje su ispijale vidovdansku
~a{u gor~ine od Kosova do danas.
Evo, Kosovo postaje ponovo jedna
crna tragedija na{a. [esto jedanaest vidovdana do~ekalo je Kosovo
pod crnim velom, a evo danas se crnim velom ponovo pokriva. Kosovo
nas je u~inilo velikim narodom u
svakom pogledu. Ono nas u~i i danas. Ono je na{a narodna Golgota,
ali u isto vreme i na{e vaskrsewe,
duhovno i moralno. Daleko nam je
galerija vitezova vere, po{tewa i
&
po`rtvovawa. Ono nesumqivo vi- istorija - istorija beskrajne quba{e vrede od ma koje galerije merm- vi Boìje. To je ono {to obavezuje
da se podignemo iz onih prizemnih
ernih kipova po belome svetu...
odnosa, poraza i uni{tewa i u|emo
***
U popodnevnim ~asovima odrà- u smisao pobede. I to je ono {to je
na je sve~ana akademija kojom pri- pokretalo vekovima stvaraoce velikom je protojerej dr Qubivoje re, da se bore za krst ~asni i sloStojanovi} u svojoj besedi nagla- bodu zlatnu, a ne u onu besmislicu
sio: Upitajmo se, da li je pobedio izbora izme|u dva zla: groba i roponaj koji je kao okupator poginuo na stva. Jer kroz Carstvo nebesko
svetoj zemqi? Da li su bili slo- prepoznali smo da grob nije kraj
`ni oni koji su se sloìli kao nego kroz grob Hrista vaskrsloga
koji je smr}u pobedio smrt mi se
groba ne pla{imo nego ose}amo radost budu}ega veka. To su znali i
prepoznali mu~enici i sastradalnici kneza Lazara i obeleìli
svetokosovsku zemqu, Wihove mo{ti i wihova nevina krv vapi, i
bezbo`nici koji ho}e da se zovu
vernici u ime nekih svojih religija
kada prepoznaju to, pobje}i }e, ne}e oni mo}i da okupiraju svete mo{ti i svetiwe kosovske. Jer iako
danas u 611-om Vidovdanu, i Kosovo Poqe, i Dalmatinsko Kosovo,
okupirani su, ali ovo nam daje nadu, ova ikona Bogomajke, ikona Trojeru~ica i ovo sabrawe na Romanijskom Kosovu, koje ako se gleda qudskim merilima i brojkama, nije
mnogo brojno, ali ako se gleda saborom svih onih kroz vekove koji su
ovde sa nama, u hramu Boìjem sabrani i zajedno u bogomisliju prinose molitve Gospodu @ivotodavcu, i zajedno se opredequjemo sa
wima za Carstvo nebesko koje doIrod i Pilat da Hrista razapnu? lazi i koje je ovde i sada po~iwe.
Da li je ta sloga blagoslovenija od E, upravo to je ono {to imamo, {to
na{e nesloge? Ali mi imamo oko nosimo, ~ega se ne smemo odre}i. To
~ega i oko koga da se sloìmo u taj- je ono {to se moè razbra}ene poni Carstva nebeskoga. On je radost novo vratiti Hristu. To je ono gde
koja sabira nas kroz sve vekove. On imamo smisao svoga postojawa."
U umetni~kom delu programa u~eje neprolazna radost koju je video
sveti knez Lazar i zato ga zovemo stvovali su: hor beogradskih svecar. Ne {to je imao zemaqsko car- {tenika kojim su dirigovali gospostvo nego {to je prepoznao nebesko din Georgije Maksimovi} i otac
carstvo, i to nije begstvo iz isto- Miodrag Ne{i} i u~enici Osnovne
rije nego ose}awe, prosve}ewe jed- i Sredwe {kole iz Sokolca.
nog naroda u istoriji kada po~iwe
protojerej
da ta istorija bude bogo~ove~anska
Ranko M. Bilinac
VIDOVDAN
2000. GODINE
Dana{wi praznik je
bu|ewe svesti i savesti. Se}awa na velike
doga|aje i li~nosti iz
na{e srpske istorije,
na{ je zadatak na ovaj
veliki Srpski dan. Bu|ewe svesti i savesti,
to je raspaqivawe na{e
blagodarnosti Bogu i
precima na{im, za sve doga|aje kojima
ukrasi{e pro{lost na{u. Svima nam je
milo, kada se svetac Bo`ji, ~estiti
Car Lazar, pred kosovsku bitku pouzda
prvo u Boga, i po|e u boj za i s Krstom
âsnim za slobodu zlatnu. Radosni smo
i za ono {to ~esto Srbi Bogu kaù blagodarni za sve: Sve je sveto i ~estito
bilo i milome Bogu pristupa~no.
Ali bra}o moja i sestre, kada bi
hteo da izre|am sve doga|aje iz na{e
istorije, te imena onih velikih junaka
i heroja koji u wima uze{e u~e{}a, ja to
ne bih znao ni mogao sve pomenuti. Nije
sve ni istorija srpska zabeleìla, a
hvala woj i za ovoliko zabeleèno.
Samo veliko nebo Bo`je, ima mesta za
ispisivawe tih doga|aja i imena iz
svih tih doga|aja.
O tome nam svedo~i sveti Jovan Bogoslov u Otkrovewu svome. On ovako
opisuje vizije: Video sam kako stoje
pred Gospodom Bogom, pred Velikim
Jagwetom bezbrojne ène, deca, starci
u divnoj ~istoti, u svojoj besmrtnosti.
Bra}o i sestre, u tom narodu koji je on
video, tu su mnogi na{i znani i neznani
junaci. Mnoga deca na{a, tu su stari i
novi i mili prijateqi, koji su pre nas
oti{li na onaj svet. Sve ih je sveti Jovan video u ogromnom Carstvu Bo`jem, a
mi ih u molitvama danas pomiwemo i ne
zaboravismo ih. Neka im je slava i hvala za sve podvige wihove, za date ìvote wihove i prolivenu krv.
Mi moèmo biti ponosni na{om
istorijom. Ona je velika, ve}a od nas.
[iroka je, visoka je, duga~ka je i duboka je kao Vidovdan, kao ovaj dan Gospodwi. Mi moèmo biti zadovoqni
{to je od nas Bog stvorio sud ~asti. Ta
na{a istorija je jedno veliko umetni~ko delo, a Vidovdanska drama u toj
umetnosti zauzima prvo mesto. Za{to
ba{ ona zauzima prvo mesto? Zato {to
je ona narodna. Nije to nikakav vodviq, ili novela, no drama, duboka po
sadrìni, klasi~na po jasno}i i lepoti forme.
Ko ima o~i da vidi velike poteze i
puteve na{e pro{losti, taj mora pred
ovim velikim danom Vidovdanom zastati i duboko se pokloniti pred wegovom
veli~inom i svetiwom. Hod Boìjeg
provi|ewa u na{oj pro{losti, nije ste{wen u uske granice, nego je prostran
sve do u ve~nost. Samo se maloverni
pla{e da mali i veliki vetrovi obaraju na{u narodnu ku}u. Ne, ona je uvek u
pijale vidovdansku ~a{u gor~ine od

Kosova do danas. Evo, Kosovo postaje
ponovo jedna crna tragedija na{a. Pet
stotina dvadeset i tri Vidovdana do~ekivalo je Kosovo Poqe pod crnim
florom, a evo i danas se crnim velom
ponovo pokriva.
Kosovo nas je u~inilo velikim narodom u svakom pogledu. Ono nas ~ini i
danas. Ono je na{a narodna Golgota,
ali u isto vreme i na{e vaskrsewe duhovno i moralno. Dalo nam je galeriju
vitezova vere, po{tewa i po`rtvovawa. Ono ne sumwivo vi{e vredi od ma
koje galerije mermernih kipova po belom svetu.
Pozdravqaju}i vas sve danas, ho}u
jo{ ne{to re}i: Vidovdan je najve}a
slava srpskog naroda. On je dan, a nije
no}. On nas opomiwe na moralnu pobedu i vaskrsewe. Seme Carstva nebeskog je posejano bogato Svetim Savom.
porastu. [to je lep{i na{ mermerni

stub istorije, u wega ~eki}i sve ~e{}e
udaraju i on postojan izdràva.
[ta je potrebno dana{wim srpskim
generacijama? Potrebno je da kaù:
Mi trebamo verovati u sebe i u Bo`je
rukovodstvo vi{e nego na{i preci.
Optimizam je bio jedina filosofija
svih onih srpskih generacija koje su is-
Bogati plodovi toga semena uzabrani

su na Kosovu poqu 1389. godine.
Skinimo kape na ovaj sveti dan Vidovdan i poklonimo se svetim du{ama
krstonosnih praotaca i otaca na{ih i
poèlimo jedni drugima Bogom blagosloven ovaj srpski praznik - Vidovdan.
Mitropolit
Nikolaj
'
SVETI
VELIKOMUÊNIK
PROKOPIJE
U VISOKOM
Srpski pravoslavni hram u Visokom sagra|en je 1857. godine i posve}en je svetom velikomu~eniku
Prokopiju. Ove godine 21.jula na
dan svetoga velikomu~enika Prokopija i hramovnu slavu pravoslavnog
hrama u Visokom, wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski g. Nikolaj sluìo je
svetu arhijerejsku liturgiju u tom
prelepom Viso~kom hramu. Sav narod je bio odu{evqen {to }e se za
hramovnu slavu sluìti slu`ba Boìja i prese}i slavski kola~. Kum
crkve i slavskog slavqa bio je Boro \oki} iz Visokog koji je kao i mali broj Srba pravoslavnih ostao na
svome ogwi{tu i u svome rodnom mestu. Ono {to je nas prijatno iznenadilo je to, {to je do{ao autobus iz
Br~kog, Bjeqine i Zvornika pun
prije ratnih stanovnika op{tine
Visoko. Sav taj blago~estivi narod
okupio se oko svoga svetoga hrama
da zajedno sa sve{tenicima do~eka
svoga arhipastira i Mitropolita.
Prije svete liturgije sve{tenici
zajedno sa narodom i crkvenim zvonima do~ekali su wegovo visokopreosve{tenstvo prilaze}i i uzimaju}i
blagoslov od wegovog visokopreosve{tenstva. Sveta arhijerejska liturgija po~ela je u 10.00 sati, a zajedno sa Gospodinom Mitropolitom
sasluìvali su slede}i sve{tenici: Arhijerejski namjesnik Sarajevski protojerej Momir Vasiqevi},
protojerej êdo \ureinovi}, protonamjesnik Milomir Kova~, protonamjesnik Jadran Danilovi}, jerej Ne|o Jawi} i jerej Goran @ivkovi}.

Pobo`ni narod slu{aju}i svetu

slu`bu, molio se svetome ugodniku i
mu~eniku Prokopiju da izmoli pred
prestolom svevi{wega bratsku qubav, slogu i razumjevawe me|u qudima. Narod sa suzama radosnicama
slavio je Boga {to opet moè prisustvovati svetoj slu`bi Boìjoj u velikom i ikonopisanom Viso~kom
hramu. Svi su u hramu veli~ali ime
Boìje, jer su svi verovali i nadali
se da }e ovaj crkveni ìvot opet i
pored svih neda}a koje su zadesile
na{ rod na ovim prostorima vratiti
u makar pribli`no stawe kao nekad.
Hram svetoga velikomu~enika Prokopija koji je pretrpeo svoju golgotu
ru{ewa i razarawa nije se posle obnove vratio u svoje prvobitno stawe
svojim izgledom, ali se vratila kod
onih koji u wemu molitvu prinose
prava i istinska vera za sutra boqe
svojoj svetoj crkvi i svome mnogostradalnom rodu. Veliki mu~eni~e
i pohvalo roda pravoslavnog izmoli u Gospoda wegovu veliku milost
da se smiluje na nas gre{ne sluge
svoje ~ula se tiha molitva vjeruju}ih blago~estivih pravoslavnih
hri{}ana.
Wegovo visokopreosve{tenstvo
obra}aju}i se vjernicima u svojoj besjedi istaknuo je ìvot i mu~eni~ku
smrt svetoga Prokopija, za vjeru u
Sina Boìjeg Gospoda Isusa Hrista. Svojom qubavqu prema Hristu,
sveti Prokopije je svojoj krvqu posvjedo~io i ispovedio veru u Hrista. Zbog tog svoga velikog mu~eni{tva Gospod ga je nagradio vjencem
nebeskim i neprolaznim. Gospodin
Mitropolit je tako|e govorio i o
povratku na svoja ogwi{ta, rekav{i da sunce nigde ne moè grejati
kao kod svoje ku}e i u svome rodnom
mestu. Narod slu{aju}i besjedu svoga Mitropolita u sebi je {aptao re~i koje su vredne zahvalnosti Gospodinu Mitropolitu {to je do{ao podràti one koji su ostali u
federaciji BiH, te pokazati put povratka onim Srbima koji se èle

vratiti. Posle besede koja je na
narod ostavila snaàn utisak, g.
Mitropolit zajedno sa sve{tenstvom, kumom i ostalim vernicima
osvetio je slavsko ìto i presekao
slavski kola~. Blago~estivi narod
koji se duhovno okrepio i nahranio
hranom neprolaznom sa strahopo{tovawem je prilazio i uzimao
blagoslov od svoga arhipastira i
duhovnoga vo|e.
Posle Liturgije u Domu svetoga
Save koji se nalazi pored hrama
svetoga Prokopija, bio je pripremqen slavski ru~ak za G. Mitropolita, sve{tenstvo i narod.
Znatno je pomenuti da su pored
srba koji se sada nalaze u Visokom
u slavskoj trpezi qubavi u~estvovali i Srbi koji su sticajem okolnosti napustili svoje rodno mesto
i svoju op{tinu Visoko. Ovde se pokazala hri{}anska i bratska qubav prema svome hramu i svojoj rodnoj grudi. Tako|e na svetoj liturgiji i na bratskoj trpezi qubavi bili
su i pripadnici Gr~koga SFORA,
koji su itekako svojim prisustvom
potvrdili bratsku qubav izme|u
dva pravoslavna naroda Srpskog i
Gr~kog.
Neka svi mi sa vjerom u Boga i u
Wegovu svetu Crkvu, istrajemo na
jedinom pravom putu a taj put nam je
Hristos Gospod. Da nam bude èqa
sviju nas da ponovo i ovde na ovim
prostorima Federacuje BiH, zaìvi u punoj meri crkveni ìvot. Molimo se i nemojmo prestajati da se
molimo svemogu}em Gospodu da nam
podari duhovne snage, kako bi se
istinski vratili veri svojih pradedova i dedova.
Molitvama svetoga velikomu~enika Prokopija Gospode Isuse Hriste pomiluj nas gre{ne. Amin.
Paroh kakawski
jerej Boris Banduka
PRENO[EWE POSMRTNIH OSTATAKA JOVANA DUÎ]A

U WEGOV RODNI KRAJ TREBIWE, 22. OKTOBAR 2000. GODINE
JOVAN DUÎ]
~ovek vere u Boga
On ne spada me|u one qude koji potpisuju stranice kratke i malodu{ne,
boje}i se Carstva nebeskog a qube}i
carstvo zemaqsko. On se nije bojao
Carstva nebeskog kome ni verom nije
mogao sagledati po~etak niti carstva
zemaqskog {to mu nije mogao sagledati
kraj. Od detiwstva pa do kraja ìvota
Bog ga je u~io da su slast i wen ponor
obu~eni u isto ruho. Prijateq carstva
zemaqskog, ceni samo brze uspehe i za
wega su toliko ve}i i zna~ajniji, {to
su jeftinije dobijeni. @ivot je kao vododelnica. U svakome od nas ima Hrista, zato {to je On Savr{eni ôvek.
Ima ga u svakome od nas, makar onoliko
koliko ga svako u sebi donosi u ovaj
svet. To no{ewe Hrista u sebi, bogolikom bi}u je radost neiskazana. Ovo je
sasvim prirodno za ~oveka koji do kraja ostaje ~ovek, po meri svoje du{evne
~istote, tj. po revnosti za Bogo~oveka u
veri i wenim dobrodeteqima.
A Du~i}? On ne spu{ta svoj prst u
hladni i tu|i pakao, niti taj sin na{e
Crkve, okre}e svoje o~i od toplog lica
Gospodweg. Kwiga srca wegovog, ispisana verom, nadom, qubavqu i drugim
Bo`jim blagodarnim vrlinama, stalno
mu je na kolenu otvorena, ~ita je i is~itava, pa je svaki beli dan veliki za wega. On se u svakom danu svojim spisateqskim nadahnu}em moli: Pokaì mi
Gospode, put svoj, i i}i }u istini Tvojoj;
u~ini neka se mili srcu mojemu bojati
se imena Tvojega. Slavi}u Te, Gospode
Boè moj, svijem srcem svojim, i po{tova}u ime Tvoje do veka (Ps. 86,11-12).
Tako, vera u Boga po wemu ne stari u
grobu, no se podmla|uje. To se na vidan
na~in danas de{ava, povratkom Du~i}a
u Domaju. Ponovo vaskrsavaju brojni
Mno{tvo naroda oko kov~ega Jovana Du~i}a u svom zavi~aju
Liturgiju je sluìlo 13 arhijereja dio neba na zemqi

duhovni kvaliteti wegovi, nastojawem gov iza{ao je iz sveta ovog ìvota i
umnih qudi roda na{eg. To je retka po- ovozemaqskih stvarnosti. Oslobo|en
java za jednu li~nost, izvrsnog pesni- svega li~nog (subjektivnog) pjevao je o
ka, proznog pisca i diplomatu. Duh we- veli~ini i neprolaznim vrednostima.

Na taj na~in je uspeo da se oslobodi raznih strasti i bolova, dav{i nam pesme pune mira i lepote. U tome moè
samo Bogom uveli~ani duh ~ovekov ~initi op{te dobro, koji je Bo`ji dar i
koga Bog stalno podpomaè i bogati.
Kao Bo`jeg saradnika, interesuje ga:
ra|awe i umirawe ose}awa, trag i pusto{ koji velike emocije ostavqaju za
sobom. On vi{e peva pred dolazak
Bo`je vrline qubavi, a jo{ vi{e o du{i, nego {to peva o qubavnoj sre}i i jadu. Wegove ideje i ose}awa, pore|ewa
i metafore, duhovitost i filosofska
ose}awa, sposobnost da ozna~i vrednost svakom ose}awu, duboko razmi{qawe i unutra{we posmatrawe, a zatim i spoqa{we forma, darovi su
BO`ji koje je posedovao u inspiraciji.
Verovatno je i on ponekad izgovorio
re~i proroka Jeremije: I rekoh, ne}u
ga vi{e pomiwati... ali bi kao ogaw
razgoreo i zatvoren u kostima mojim, i
umorih se zadràvaju}i ga, i ne mogoh
vi{e (Jer. 20,9). Tu Bo`ju pomo, duboko
je doìveo Du~i} kao ~ovek, kome je Bog
podario mnoge darove. On ose}a u sebi
Bo`ji nalog da putem re~i i spisateqstva iznosi na svetsku trpezu i posebno na trpezu svog naroda Srpskog, onu
duhovnu hranu, kojom }e se hraniti savremenici wegova doba i oni u budu}nosti. Govorio je: Ja ne mogu da pi{em dok se ne okruìm kwigama, i dok
mi sve stvari oko mene svojim ukusom
ne dadu duhovnog mira. Kakav je to duhovni mir o kome on govori? To je onaj
mir u Bogu, koji je inspirisan Duhom
Svetim za najuzvi{enije, najvrednije i
nikada podcewuju}e vrednosti.
On zna, Bog i Hri{}anska religija,
tj. vera u Boga, doìvquje se i doìvqava samo onda, kada sama po sebi ~oveku postaje razumqiva i jasna. Izgovorila su Bo`ja usta: Ko ~uva ìvot
svoj, izgubi}e ga, ko izgubi ìvot svoj
Mene radi, sa~uva}e ga. Ovo je velika
Bo`ja misao (preporuka), i odnosi se
na razna vojevawa ~ovekova u ~oveku.
Taj ~ovek u ovome svetu neprestano se
nalazi izme|u dve duhovne stvarnosti:
Boga, Oca dobra i svake istine; i Satane, oca zla i svake neistine. Ko ovo
shvati, taj je u stawu ovo doìveti po

opredeqenosti voqe svoje i u tome
stalno ìveti. Ovo je tajna Jevan|eqa,
koja do Hristovog dolaska nije u potpunosti na{la svoje mesto u du{i ~ovekovoj. Ona je u Srpskom narodu odkada su
se na{i pretci privoleli Hristu i
Wegovom Jevan|equ pa do danas mnogo
puta posvedo~ena. Narod Srpski, ~esto
je gubio ovozemaqske ugodnosti Car-
Patrijarh Pavle
za vreme Liturgije
stva radi nebeskog. Ovu tajnu Jevan|eqa svetosavci su pomno ~uvali i gr~evito se za wu borili, isti~u}i i streme}i najvi{em idealu Bogu i Krstu Wegovom. Da to nije ~inio ne bi ni opstao.
Bio bi zgaèn bez odbrane, {to je stra{no i pomisliti. Sve ovo i mnogo {ta
drugo, Du~i} je shvatio i na mesnatim
tablicama srca svoga zapisao.
Iz takvog naroda je ponikao slavni
Du~i}. Bilo je wemu jasno, treba se privoleti verom Bogu ìvom i istinitom,
a to zna~i nositi sobom i u sebi celokupnu religiju Hri{}anstva. Ta religija danas je veoma potrebna i dobro bi
svakome do{la, kao {to dobro narodu
na{em dolazi potrebni povratak Du~i}ev u rodno mu Trebiwe. Ta religija
ozna~ava Hrista koji uvek dolazi, tu je
me|u nama, koji pobe|uje i Pobedilac
je. Nema sumwe, religioznost Du~i}eva
na svojim krilima vere, nade i qubavi
prema Bogu i svome rodu donose pesnika u wegovu rodnu Hercegovinu. To je
istoriska stvarnost, onako kao {to je
Du~i} istoriska li~nost, ponajvi{e u
istoriji srpske kwièvnosti. Ko ume
da ~ita ove doga|aje, uvide}e ovo je delo Bo`je, i izraz ispuwewa wegove posledwe èqe. Wegov posmrtni put od
Gere preko Libertvila do rodnog mu
Trebiwa traje 57 godina i ovo je tre}a
sahrana wegovih posmrtnih ostataka.
Retki su qudi koji su toliko ceweni i
od svog naroda toliko voqeni. On se
vra}a u svoju ~udnu Hercegovinu, koja
mnoge krajeve naseli, ali sebe ne raseli, oboga}ena kostima mu~enika, velikomu~enika i umnih qudi velikog duha. Ova je zemqa bila, i daqe ostaje
zemqa Bo`ja, u kojoj }e se slaviti i
blagosiqati ~eda srpska mislima, delima i re~ima velikih qudi. Ovo nije
ni{ta novo za pleme Srpsko, tako su
~inili i pretci na{i.
Du~i} je postao i ostao veliki mislilac, pesnik, prozni pisac i diplomata. Ostao je u trima najve}im molitvama ìvota, ispovesti i ume{nosti:
o Bogu, Qubavi i smrti. Pojam Boga kod
wega je istovetan sa Qubavqu, jer je
Bog Qubav. To je Gospod Hristos - Bogo~ovek na{. Da, Bog je za wega Istina srca. Zato Ga ne}e i ne moè ubiti razum,
a misao o Bogu u ~oveku, nesta}e samo
onda kada grehom padne nisko. Dakle, u
ovom svetu prepunom te{ko}a, nevoqa
i zla, Du~i} ose}a uvek mo}nu ruku
Bo`ju. Bez Mene ni{ta ne moète ~initi i Ako Gospod ne sazida dom uzalud se trude zidari, govori Gospod.
Znaju}i to i u Du~i}u je vera ~udotvorila, i uzdigla ga u nebesa i iznad
smrtnih qudi. On molitveno pita i veli~a Boga:
Gospode, koji me poseja i zali,

Za{to bejah nuàn u svetu i puku?
Pro|oh put i videh sve sem Tebe. Ali
Kad god moj brod nagne, na|em Tvoju
ruku.
Wega je zaokupqala celog ìvota

jedna velika i potresna misao. Narodu
mome nije odredio Bog da ide pli}akom, nego velikom dubinom ìvota, kojom je plovila na{a narodna la|a, kroz
sve vekove istorije na{e. Oluje su je
tukle sa svih strana ali je nisu mogle
razbiti. Na{om la|om nije upravqao
fantasti~ni Neptun, nego isstinski za
nas postradali Bog - Bogo~ovek Hristos. Na{i sveti pretci poloìli su
sudbu svoju u Wegove ruke, a On nas je
vodio istim putem, kojim je On i{ao
dok je bio na zemqi. Uskom i trnovitom
stazom vodio nas je, da bi nas u~inio
Pri~asnicima svojih muka i svoje Slave. Zato na razne na~ine pita Du~i},
ho}emo li se sada u~iti u {koli od
onih, koji su se br~kali u pli}aku kraj
obale velikog mora? Ne, jer kada smo
stradali mi smo }utali, a to na{e Srpsko }utawe je put mudrosti, gomilaju}i
narodna stradawa i bolove pod Krst
Hristov. Da, wegove pesme sro~ene u
Americi nisu vi{e pesme radosti i
bleska, nego tuge i molitve u osami:
Samotan svuda i pred svima u strahu
Stranac u svome telu i svetu,
I smrt i ìvot u istom dahu
Ve~no van sebe traè} svoju metu.
Zna desi li se, a de{avalo se wegovom narodu Srpskom, da se svim bi}em
svojim ustremi na odbranu pravde,
ostavqeni i porugani od sviju, mr{avi
i ismejani. Du~i} je stajao uz narod svoj
uspravno i postojano, i time se privoleo Carstvu nebeskom. Pevao je u onoj
uzbudqivoj pesmi Ave Serbija:
Ti si znak u nebu i svetlost u no}i,
Kolevko i grobe, u ode}i sunca;
Ti si gorki zavet stradawa i mo}i,
Jedini put koji vodi do vrhunca.
Ali, on ovako govori, ugledav{i jedan nesagledivi sjaj vere svoje u Boga,
ni~im na zemqi zamenqiv, on i daqe
plete nove pohvale Domaji svojoj:
Zna}e da je samo ona zemqa svetla

Gde nikad jo{ nije pala suza srama;
Gde su deca na ma~ ime oca metla
[to ìvi u himni i u molitvama.
ide odavde? Ima li on ovde boànski

zadatak? i odgovara:
Gospod me seja celom {akom
U ~asu svetlu i golemu,
Da budem jutro danu svakom
I Wegov glas i kqu~ u svemu.
Nema sumwe, Bog je uzdanica wegova,

kojim se Srpski narod pri~e{}ivao i
me{ao sa nebesima. pevati Bogu, vrhovDa, ali on ne zaboravqa i nezaobinom predmetu pesni{tva, Ocu poezije laznu izvra}enost lika Bo`jeg u ~ovekako veli genijalni Wego{, je i vizio- ku. I tu se molitveno obra}a Bogu:
Jesmo li kao u iskonske sate
Nalik na Tvoje obli~je i danas?
Ako nismo, kakva tuga za nas;
Ako li jesmo, kakva beda za Te.
Dubok u mislima i jasan u veri, on se

svome Stvoritequ i Promislitequ ispoveda:
Ja od Tebe se nikad nisam odvajao,
S toga i ne bih samac u dnu svih
osama.
Zbog Tebe sam se kleo i za Te kajao
Kad padne gorsko ve~e po gorskim
kosama.
U ma{ti sam Ti svud crkve zidao
I na molitve sam Tvoje u zvona
zvonio,
Za Tvog blagog Sina i ja sam ridao
I |avola crnog s krsta mu gonio.
Du~i} je bio ne samo pesnik nego i

pesma sam po sebi. Pod svoje stare dane, u tre}em periodu svoga ìvota, po~eo se okretati od sveta zemqi Srbiji
i svojoj rodnoj Hercegovini. To se naro~ito osetilo od propasti Jugoslavije
pa do smrti wegove 1943. godine. U
ovom periodu, prezrev{i svoju starost, hvatao se u ko{tac sa grubom
Ktitor, koji se i sam iznenadio stvarno{}u, sa kojom se wegov narod
stalno hrve. Krvava tragedija wegovog
toplinom svoje bra}e,
naroda Srpskog, odigrala se pred wekoje na zapadu nema...
govim o~ima tako jasno, gde vidi svoje
narski nagon svih velikih svetskih pe- sunarodnike u Otaxbini, kako za svaku
snika. Takvim pevawem ostali su be- kap otaxbinskog mleka pla}aju svojom
smrtni u svetu: Valmiki u Indiji, krvqu.
Lao-tce u Kini, Homer u jeladi, Dante u Mi smo tvoje trube, i vali
Italiji, Milton u Engleskoj, pisac Luogwenog mora i sun~anih reka,
~e Mikrokozme me|u Srbima. Me|u Tvog
Mi smo, dobra majko, oni {to su dali
wima je i Du~i} sin Vojvodine Svetog Svagda kapqu krvi za kap tvoga
Save. U svojim pesni~kim mislima, on mleka.
se bavi tajnom ~oveka i pita od kuda je
Sada se sav povra}a svome narodu i
do{ao, koji mu je zadatak ovde i kuda
svojoj Crkvi. Po wemu, Bog i narod, to
!
povedao lestvicu, koja povezuje nebo

sa zemqom: Za Krst ~asni i slobodu
zlatnu. Ali na àlost, op{tu i na{u,
kada smo po{li putem hri{}anske demokratije, ku}e su nam bile ispuwene
vriskom majki i piskom dece pred neumitnim ubicama i mu~iteqima. Kao raweni lav, ne misle}i na svoje godine,
Du~i} je ustao u odbranu naroda srpskog sna`nom poezijom i molitvom Bogu. To je i bila posledwa poezija veruju}eg Du~i}a, napisav{i i ovu misao:
Nije mogu}e voleti paganizam i biti
savr{eno dobar Hri{}anin.
Mitropolit
Nikolaj
Sve~ana akademija duhovno sjediweni i nebo se raduje
Ja do|oh, vi me zvaste, pa ne}u vas ostaviti... obe}ao si, a Bog sve vidi
su dve velike stvarnosti, sve ostalo je nutu visoko, iz koje izlaze pesnici,
sitnica, neistina i licemerstvo. On kwièvnici, diplomate, geniji koji se
licem u lice stoji pred ovim dvema digo{e do u Bo`ju svetiwu i do narodstvarnostima: Bogom i narodom Srp- ne du{e.
skim. Sem toga, do{ao je do saznawa, da
Doìveo je Evropu koja favorizuje
je narod wegov pesnik nad pesnicima, novog svetskog idola - demokratiju bez
mudrac nad mudracima, junak nad svim du{e, a Srpski narod je daleko pre
junacima, i tvorac ogromnog duhovnog znao za hri{}ansku demokratiju. Weblaga. On ga doìvqava kao goru uzdig- gov narod je danima u suzama i krvi is-
"
Uno{ewe posmrtnih ostataka

Jovana Du~i}a u hram do grobnice
èqa stara 57 godina
SVETA LITURGIJA U
KPD-u ZENICA
Zenica grad sme{ten u sredwoj bosni
poznat je po te{koj metalnoj industriji
i KPD-u ( kazneno popravnom domu). Dana 26. februara 2000. godine (Sv. Simeon miroto~ivi) uz veliko razumevawe
uprave KPD-a u zatvorskoj kapeli sluèna je sveta liturgija kojoj je prisustvovalo 15 zatvorenika pravoslavne
veroispovesti. Ovo nije prvi put nego
se i ranije bogosluìlo u ovom domu i
zajedni~ki prinosile molitve Svevi{wem a posebna pa`wa se iskazala u
vreme stradawa naroda u predhodnom
periodu od pokojnog o. Miroslava Drin~i}a koji je kao vrli i dobri pastir pomagao sve one koji su dospeli u ovu KP-u
instituciju gde je pored duhovnog starateqstva i materijalno veoma puno pomagao u one dane nema{tine organizuju}i narod da pomognu sve one koji su dospjeli u ovaj KP dom. Bez obzira na sve
okolnosti i razloge iz kojih su dospjeli
tu, vidqivo se moglo zapaziti ozarenost na licima svih prisutnih {to mogu
i u tim uslovima da zadovoqe svoje
vjerske potrebe i da se zajedno pomole
sa svojim sve{tenikom za milost Boìju i da se {to prije vrate svojim domovima svojim porodicama. Da se pokaju za
svoja sagre{ewa uz ispovest i pri~e{}e koje je dogovoreno uz Veliki âsni
post (odnosno 8. aprila 2000. godine).
Sveta liturgija u KPD-u u Zenici predvodio je paroh Zeni~ki Protonamesnik
Jadran Danilovi} a sasluìvao je paroh Kakawski jerej Boris Banduka. Uz
skromne darove kojima smo darivali
ove zatvorenike i veliku zahvalnost
zatvorskim vlastima i razumevawa oko
poseta u KPD-u Zenica i bogosluèwa u
zadwe dve godine pozdravili smo se i
dogovorili slede}e bogosluèwe.
Paroh zeni~ki
protonamesnik
Jadran Danilovi}
HRAM RO\EWA
PRESVETE
BOGORODICE U
ZENICI
Po narodnom predawu hri{}anstvo je vrlo rano uhvatilo korijene

u Zenici nekada zvanoj Bistua jer
1892. godine prilikom obra|ivawa
poqa preko Bosne od strane kaznionice (kazneno popravnog doma)

prona|ena je stara hri{}anska bazilika pod breùqkom zvanim Hamida koja se sastojala od uobi~ajenih delova hrama: oltara, la|e, dozidane priprete - levo i desno. Kakve su daqe verske okolnosti bile
kasnije ne moè se sa sigurno{}u
potvrditi do sredweg veka, a on je
slabo prou~en i osvetqen.
Pozitivno se zna da je sedi{te

bosanskih episkopa bilo u Jawi}ima (10 km od Zenice prema Sarajevu), na pruzi Sarajevo - B.Brod. Za
bosanske episkope zna se da su bili: Teodor 1068, Vladislav 1141 1150, 1150 - episkopi Milovan, Radigost i Danil.
Ovi podaci su registrovani u Dabrobosanskoj eparhiji u Sarajevu
1884., 1885 - 6. godine. Ostaci od
crkava sa~uvani su do danas: u Drivu{i, Putovi}ima u Vranduku - varo{i{te (pribeleèno u Isto~niku 1894. godine i Bosanskoj vili
1901. godini. U Vranduku postoje
ru{evine crkvi i danas ~iji su temeqi visine 1,5 - 2m i crkva okrenuta prema istoku.
Sve{tenik Jevrem Petroni}
prilikom obilaska parohije nai{ao je na ru{evine dvora Kulina
Bana na kome je pisao povequ dubrov~anima koja se pomiwe kao prvi spomenik srpski.
U slavu sv. @ivona~alne i nerazdeqne Trojice - Oca, Sina i
Svetoga Duha blagoslovom arhiepiskopa i mitropolita Dabrobosanskog G.G. Save Kosanovi}a, trudoqubqem sve{tenika Stevana
Savi}a i blago~estivog roda srpskog ove parohije zapo~e se gradwa
ovog hrama 1883. godine. Pri kraju
gradwe 1884. godine prestavi se u
Gospodu ovaj vrli sve{tenik Stevan Savi}. Crkva je zavr{ena i na
Malu Gospojinu 8./21. septembra
1885. godine osve}ena u slavu i
~ast Ro|ewa Presvete Bogorodice.
Osve}ewe izvr{io Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit
dabrobosanski g. Sava Kosanovi}.
Po narodnom predawu do 1800. godine nema ni{ta pisano ali se kaè da je Zeni~ku parohiju opsluì-
15
vao sve{tenik iz Travnika, prvi

se pomiwe sve{tenik @ivko Rac
~uven i po tome {to mu niko nije
bio ravan u Travni~kom vezirluku
u bacawu kopqa u trku.
Kasnije se posebno isti~e o. Stevan Popovi} 1833 - 60. godine od
Bawa Luke koji je 1837. godine iz
ni{ta podigao CO u Zenici.
Sve{tenik Stevan Popovi} je
stanovao u Biqe{evu - Sopotnici
sve je prodao: ku}u, pomo}ne objekte pa ~ak i vodenicu da bi preselio u Zenicu da bi 1837. godine otkupio ku}u jove Dun|erovi}a i tu
na~inio crkvu i {kolu. Ovo crkvi{te je postojalo prije gradwe sada
postoje}eg hrama koji je podignut i
osve{tan 1885. godine.
Hram Ro|ewa Presvete Bogorodice u Zenici je za vi{e od vek trajawa na ovim prostorima ~esto puta stradavao i bio obnavqan, paqen i ponovo iz pepela vaskrsavao. I u na{e vreme nije bio po{te|en razarawa, ostao bez ukrasa
svoga, bez svojih vjernika koji su se
raselili po svim kontinentima zemaqske kugle.
Pred ovaj stravi~ni rat a u slavu stogodi{wice hrama blagoslovom Mitropolita Vladislava, velikom èqom i trudom paroha Zeni~kih o. Milojka Topalovi}a, o.
Miroslava Drin~i}a i o. Jadrana
Danilovi}a uz svesrdnu pomo} blago~estivog Srpskog Pravoslavnog
naroda ovog podru~ja pristupi se
ìvopisawu unutra{wosti ovoga
hrama 1984. godine rukom akademskog slikara Dragomira Ja{ovi}a Ja{e iz Beograda a radovi zavr{eni 1990. godine.
Paroh zeni~ki
protonamesnik
Jadran Danilovi}
16
ZENI^KE
SVEÂNOSTI
Praznik Ro|ewa Presvete Bogorodice ove godine je posebno sve~ano proslavqen u Zenici. Obiqeàvaju}i jubilej 2000 godina hri-
{}anstva i 115 godina od izgradwe

sada{weg hrama posve}enog Bogorodici, potrudili su se Zeni~ani
da dostojanstveno i pobo`no proslave hramovnu slavu. Poznavaocima prilika u ovom dijelu Srpske
crkve u Mitropoliji dabrobosanskoj ne treba napomiwati da je samo zadwim ratom protjerano i iz
Zenice iselilo 35.000 Pravoslavnih Srba. Sada ovdje ìvi oko
3.000, prete`no starih, iznemoglih i oboqelih. Zato je kao melem
na ranu dobrodo{la organizovana
duhovna i kulturna manifestacija

u sklopu proslave navedenih jubileja.
Ukupnoj radosti dosta je doprinio dobronamjeran i hvale vrijedan gest Skup{tine op{tine Zenica, koja je vratila i predala na kori{tewe Crkvenoj op{tini srpski
dom Sokolanu. Ovo bi moglo i
trebalo da posluì kao primjer da
se Crkvi povrati sva oduzeta i
uzurpirana imovina.
Duhovne radosti i sve~anosti
odpo~ele su, kako i dolikuje, Sv.
Arhijerejskom Liturgijom koju je
sluìo Wegovo Visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj sa sve{tenicima. Za pjevnicom su pojala djeca
iz hora Romanijska Lazarica iz
Sokoca. Djeca iako pjevaju jednoglasno, obogatila su srca mahom
starijih vjernika. Po zavr{etku
Sv. Liturgije uprili~ena je izlo`ba ikona i slika, koju su priredili prof. Qubinko Jovi} i Blagoje
Mari}, a blagoslovio je i otvorio
mitropolit g. Nikolaj. Najqep{i
ukras bila su djeca, koja su {aqivim ali primjerenim i dobro uigranim programom razgalili du{e zeni~ana.
Drugoga dana, u nedjequ 17. septembra, sluèna je Sveta Liturgija, propovjedao je protojerej, prof.
dr Qubivoje Stojanovi}, a pjevao je
iz Sarajeva hor Saborne crkve
Sloga, kojim diriguje prof. Branka Bo{wak. Hor je pripremio i otpjevao program duhovne muzike i
pokazao svu qepotu pravoslavnog
pojawa. Vrijeme upornog i uzornog
rada svih ~lanova utro{eno je na
najboqi na~in, na proslavqawe
Boga i sluì na ponos ne samo dirigentu i ~lanovima hora nego cijeloj Eparhiji. Dobro je {to ih je organizator angaòvao i ovom prilikom. Uve~e je prire|ena tribina sa
temama: Dvije hiqade godina hri-
{}anstva, Ro|ewe Presvete Bogorodice i Sekte i Pravoslavqe. Po

uvodnim napomenama koje je prisutnima prezentovao protojerej Momir Vasiqevi}, predavawe je drào o. Qubo Stojanovi}. Profesor
je zainteresovao prisutne, koji su
sa pa`wom pratili izlagawe, da je
na svaku temu bilo dosta pitawa.
Na ovom mjestu treba re}i da se i u
drugim sredinama o hramovnim
slavama prire|uju i pripremaju
propovjedi i predavawa, a ne samo
da se ~uju talambasi i preglasna
muzika, te postavqaju {atre i to~i
pi}e. Ima mnogo prete`nijih i va`nijih stvari koje smo du`ni ispuniti.
U ponedjeqak su umjetnici Zenice imali svoj dan koji su proveli u
druèwu sa akademskim slikarom
g. Tomislavom Perazi}em. Osim
planova za budu}nost, druèwe je
iskori{teno i za analizu i pregled dosada{weg rada. Sutradan
su ~lanovi Srpskog prosvjetnog
dru{tva Prosvjeta izveli kulturno-umjetni~ki program, sa narodnim pjesmam i igrama. Tako su
na trenutak odagnali prisutnima
sve te{ko}e i breme, kojim su optere}eni u ovom vremenu.
Na dan Ro|ewa Presvete Bogorodice sluèna je Liturgija, presje~en slavski kola~ i osve}eno koqivo, propovjedao je paroh kakawski jerej Boris Banduka, a pojao je
zeni~ki crkveni hor De~anski.
Po prvi put poslije ratnih stradawa u~iwena je litija - trokratni
ophod oko hrama sa pojawem tropara i kondaka Bogorodici. Zaigralo
je i kolo i nastavilo sa narodnim
veseqem. Sve~anostima su prisustvovali i predstavnici Op{tine
Zenica koji su obe}ali da }e ubudu}e gajiti dobru saradwu i pomo}i u
radu.
Blagodare}i Bogu i Bogorodici
zeni~ke sve~anosti su imale i su-
{tinu i smisla i mjeru. Trudom protonamjesnika Jadrana Danilovi}a

i wegovih najbliìh saradnika,
~lanova crkvenoop{tinskog odbora, dobronamjernih i pobo`nih qudi dostojanstveno je i ~estito proslavqen 115. ro|endan Bogorodi~ine crkve u Zenici. Plaketom hrama odlikovani su: Mitropolit g.
Nikolaj, dugogodi{wi paroh zeni~ki protojerej-stavrofor Milojko Topalovi}, Arhijerejski namjesnik sarajevski protojerej Momir
Vasiqevi}, dje~iji hor Romanijska Lazarica, hor Saborne crkve
Svo vrijeme dok se molimo Bogu
i Bogorodici prinosimo molitve i
za tvoju du{u. Kao da se i sada ~uje
umilno i tiho pojawe tvoje u hramu
i rije~i istinskog pastira koji voli svoju pastvu i spreman je i ìvot
da `rtvuje pomaù}i drugima, i
`rtvovao je. Govorio si: Ne mogu,
ne idem iz Zenice sve dok ima jednoga Srbina pravoslavca. Potreban sam im i osta}u, a Bog }e pomo}i. Znam, siguran sam da je Bogorodica sa ra{irenim rukama primila u naru~je i tebe i tvoga sina.
Gospode, molitvama Tvoje Pre~iste i Preblagoslovene Majke
primi i upokoj sa svetima du{u
vjernog sluìteqa protojerejastavrofora Miroslava Drin~i}a.
Sloga iz Sarajeva. Podjeqeni su

i prikladni medaqoni, razglednice zeni~kog hrama, privjesci, publikacije. Odràvawe ovih sve~anosti finansiralo je Ministarstvo za prosvjetu, kulturu i sport
ZD Kantona, a vjernici su u mnogome
doprinijeli, svojim prinosima i
prilozima, da se gosti i svi prisutni pogoste za trpezom qubavi.
protojerej
Momir Vasiqevi}
BLAGOVESTI
U BLAGAJU
Pred crkvom Svete Trojice u Novom Selu kod Kupresa sve je mirno.
Nebo nad Kupre{kom visoravni je,
kao nekada plavo, bez ijednog oblaka, ali ovde se vi{e ne ~uju crkvena zvona i pastirska frula koju je
nekada, za vreme slu`bovawa u
ovom kraju, posebno voleo da ~uje
jeromonah Lavrentije. Pri~ao je
jednom prilikom da ga je, svakodnevno, dok se u predve~erje vra}ao u parohijski dom, uvek pratila
ta mila i setna ~obanska simfonija.
Trinaesti je avgust 2000. godine.
Uskoro }e i Preobraèwe Gospodwe, ali ove godine, tog dana, ovda{wi Srbi ne}e mo}i da do|u na bogosluèwe u crkvi Svete Trojice.
Taj prelepi Sveti hram, koji je sagra|en 1886. godine, od 1995. godine, postoji samo u na{im srcima,
koji smo ga obnavqali, odràvali,
~uvali i pohodili. Sada je to samo
gomila kamewa u unutra{wosti
porte koja je jo{ minirana.
Te devedeset pete godine, kada
je ovda{we srpsko stanovni{tvo
proterano sa svojih ogwi{ta, zdawe crkve Svete Trojice dignuto je u
vazduh, a oni koji su to u~inili postarali su se da, posle svega, miniraju i ru{evine koje se danas ne mogu razminirati bez pomo}i
stru~waka me|unarodne zajednice.
Oko gomile kamewa jo{ stoji
ograda porte, bez èqeznih vrata
koja je neko odneo posle minirawa.
Unutar porte jedino raste korov i
bori}i {to smo ih sadili osamdesetih godina dok sam slu`bovao u
17
ovoj parohiji. Staro grobqe pored

crkve ostalo je neokrweno, ali na
àlost, pored wega je u toku rata
otvoreno novo. Tu su sahraweni poginuli Srbi iz Kupresa, Vukovskog,
Ravnog i Malovana.
Parohijski dom, u neposrednoj
blizini crkve, je spaqen. U toj gareì prepoznao sam one nedogorele grede koje sam, na po~etku sve{teni~kog poziva, zajedno sa kupre{kim majstorima, podizao na
zidove. Dok sam sjedio ispred svog
nekada{weg doma, nisam se mogao
oteti ~udnim utiscima. Kad za trenutak zatvorim o~i i vratim se u
ono vreme, sve je kao nekada; tu je
crkva Svete Trojice, tu su i oni
stari glasovi, de~ija vika od {kole, tu je sav onaj ìvot koji je bio
prepoznatqiv pred Preobraèwe
Gospodwe, kada je sve bilo u znaku
praznika. Ali kad otvorim o~i, tu
prelepu staru sliku odjednom zasjene ru{evine i neka te{ka, nedefinisana seta, koja se, ~ini mi se,
spu{ta odozgo sa Vitoroge, Stra`benice i Hrbina. A onda se u meni
ponovo javqa nada: danas se ovde,
po prvi put posle progona i povratka Srba, odràva sveta arhijerejska Liturgija.
S tom nadom po{li smo jutros iz
Sokolca sa Mitropolitom Nikolajem koji ~vrsto ube|en da }e u Novom Selu, gde se do sada vratilo
oko 120 doma}instava, uskoro biti
obnovqeni i crkva i parohijski
dom. Mitropolit je ovde u toku
1995. godine boravio vi{e puta.
Pred sam pad Kupresa u crkvi Svete Trojice sluìo je svetu arhijerejsku Liturgiju, a u jesen iste godine, kad su i ova sela pala i kad su
ovde vladali strah i bezna|e, Mitropolit je, da li igrom slu~aja
18
ili putem Boìjeg promisla, opet

bio ovde - s narodom.
Danas je ovde ponovo praznik.
Mitropolit Nikolaj, s nama sve{tenicima, u prisustvu podosta
vernika, sluì svetu arhijerejsku
Liturgiju. Liturgija se odràva u
skromnoj kapeli, u nekada{woj u~ionici ovda{we obnovqewe {kole
koju je poha|alo svega tri |aka. Dok
se ne obnovi crkva Svete Trojice i
parohijski dom ovo }e biti privremeni sveti hram.
wi{ta... Vra}ajte se svojim ku}ama.

Svoja ku}ica je svoja slobodica. Tu
se ~ovek najboqe ose}a. Nemojte se
mnogo sikirati ni àliti {to nemate. Glava mrtva ne stvara ni{ta,
a ìva }e stvoriti. Hvala Bogu da
je ostala ìva glava. A kad ima ìve glave bi}e svega pa i materijalnih dobara. Na{ narod je ~estit narod, pogotovo narod ovih krajeva.
Wihove vredne ruke urade ono {to
o~i vide..."
Posle liturgije Mitropolit je
Po zavr{etku svete liturgije

Mitropolit Niolaj drì propoved
i se}a se svog boravka u Novom Selu u najteìm danima po ovda{we
Srbe:" Pred ovaj veliki nesretluk
koji se desio odsluìo sam ovde u
ovome svetome hramu, koji je eto poru{en, svetu boànstvenu liturgiju, a i posle toga sam dolazio dosta
puta. Na{ao sam se i onda kada je
sav narod iz ovoga na{eg kraja ovde
kretao nekuda, a nije ni sam znao
kuda. Svi su se ti qudi zabrinuti
pitali: gde }emo sada sa svojih og-
razgovarao sa doma}inima. Do sada

se iz raseqeni{tva vratio jedan
broj Srba u [emenovce, Novo Selo,
Mr|enovce (Republika Srpska),
Blagaj, Vukovsko, Ravno i u Malovan (Federacija BiH). Povratnici
u Federaciju su zabrinuti {to im
slabo stiè materijalna pomo} i
{to jo{ ni struju nisu dobili.
Ovda{we vlasti spremne su da
pomognu obnavqawe crkve i parohijskog doma. Ovi nekada bogati qudi, a danas siromasi materijalno
ne mogu mnogo da pomognu, ali imaju
voqe da, prema svojim mogu}nostima,u~estvuju u obnovi svog svetog

hrama. Na~elnik SO Gojko [ebez i
direktor {umarstva Risto Mili{i}, ra~unaju da ve} za mesec dana
mogu da obnove parohijski dom.
U ku}i smo Mitra i Danice Mili{i} u Novom Selu. Tek su uspeli da
obnove zapaqenu ku}u. Jo{ spavaju
na podu. Wih dvoje su 1995. godine,
beè}i ispred xelata, kowskom
zapregom petnaest dana putovali
do Bawaluke.
- Tih petnaest dana - pri~a Danica - bilo nam je kao petnaest godina. Po tri dana bili smo bez kapi
vode. Mitar je bio uzeo pu{ku da
ubije i kowe i nas, a ja mu kaèm, e
ne}e{ vala, kad nas je Bog pazio do
sada pazi}e nas i od sad.
Posle Bawa Luke Mitar i Danica
idu u Bjeqinu i nastawuju se jedno
vreme, ali ~im su ~uli da se mogu
vratiti u Novo Selo, vratili su se.
Raduje me {to vidim stare dobre
prijateqe, dobre vjernike i nekada ~este posjetioce hrama i parohijskog doma: Staku Mili{i}, Vlada, Slavka, @erana, Baju, Ila, Milo{a, An|elina... Prepoznajemo se,
iako je vreme u~inilo svoje.
Svi ti qudi su zaista izgubili
mnogo, ali, ~ini mi se, nada ih jo{
napustila nije. Svi kaù i ~esto
ponavqaju onu na{u staru mudrost:
Boè zdravqa, a sve ostalo }e do}i samo po sebi.
Zvona crkve Svete Trojice uskoro bi mogla da ponovo zvone. Boìjom sre}om, imaju kome.
Prvi uslov za obnovu crkve Svete Trojice u Novom Selu jeste da
stru~waci me|unarodne zajednice
razminiraju ru{evine stare crkve.
protojerej
Ranko M. Bilinac
DESET
GODINA...
Nema nijednog naroda na svijetu

da su wegove majke, sestre i ène
izlile toliko suza za svojim izginulim sinovima, bra}om i muèvima. Nijedan narod na svijetu nije
prolio toliko krvi brane}i ono
{to mu po pravu pripada i pred Bogom i pred qudima ovoga svijeta.
U ovoj dolini pla~a (kako ìvot

na zemqi nazivaju mnogi u~iteqi
Crkve) najvi{e smo mi Srbi prolili krvi i izlili suza. Najvi{e, jer
smo malobrojan i neznatan narod u
odnosu na druge.
Zato su svi na{i jubileji zna~ajni i va`ni. Pogotovo ako su vezani
za spas i opstanak naroda SRPSKOG. Ako su, a jesu {titili i branili neja~ od fanatika, rod od izroda i odroda, vjeru od fundamentalista i iskvarenih hri{}ana; ako
su, a sigurno jesu stajali na braniku

Otaybine i branili je svojim ìvotima, od neprijateqa, ginu}i za
KRST ÂSNI I SLOBODU ZLATNU.
Kada nas je ginulo 1.400.000, kao
{to je bilo u prvom svjetskom ratu,
ili 1.200.000 u drugom svjetskom
ratu, O KOJE IRONIJE, mo}ni i
silni su nas progla{avali svojim
saveznicima i pobjednicima. Sad
kada smo uspjeli da se odbranimo,
da sprije~imo genocid i smaknu}e,
da sa~uvamo ovo malo {to nas je
ostalo, progla{eni smo agresorima i fa{istima, okupatorima sopstvene zemqe.
Nude nam zapadnu demokratiju i
namje{tene - frizirane izbore, a
kada izaberemo svoje narodne
predstavnike odmah ~ujemo povike
i prijetwe, prazne fraze o promjenama i boqitku.
Prvo nam name}u komunizam, pa
nas onda spa{avaju od wega. Donose
nam natovarenu demokratiju i vra}aju silno bratstvo i jedinstvo.
Miliji im je jedan izdajnik srpski
nego cijeli narod.
Bog se dragi na Srbe razquti, za
wihova smrtna sagre{ewa. I mi,
brate doprinosimo svojoj nevoqi.
Navikli kroz vijekove na tu|e, nikako da se opametimo. Mi jednom
moramo nau~iti da po{tujemo sami
SEBE. Mi moramo nau~iti da nije
grijeh kad ~ovjek najprije, poslije
Boga, voli svoje dijete i pogotovo
ro|enog brata. [to prije uo~imo
razliku izme|u pameti i svojeglavosti, prije }e nam naboqe po}i.
Kad prvi put, poslije pobjede u ratu,
ne izgubimo za zelenim stolom posta}emo svoji na svojoj svetoj zemqi
i kada prvi put od srca zapjevamo i
zapqe{}emo svom srpskom predsjedniku kao {to smo znali nekada
19
tu|em, pa i izdajicama roda, ima}emo tada i dràvu i mir, jer smo i zasluìli.
Danas, kad u zadwoj deceniji
drugog milenijuma ~estitamo svima
onima koji su ~inili iskrene napore, ali samo wima, ne i onima koji
su se skrili ovamo, dakle ~estitke
onim Srbima koji su smogli snage
da poprave mnoge pogre{ke, da se
izbore u stra{nom i neravnopravnom a Srbima - zapamtite to - nametnutom ratu, da iako se nisu ni
spremali za politiku i diplomatiju iza|u na kraj sa svim svjetskim
diplomatama i politi~arima. Neki su od wih i engleskog lorda u~ili pravilnom izgovarawu engleskog jezika, nekima su salutirali
generali, mnogi se divili mudrosti i u~enosti na{ih qudi. Danas
smo u mislima sa svima wima. Poginulima blaèni i vje~an pokoj u
carstvu Boìjem; nestali da se
prona|u i smire; zarobqeni i zatvoreni da sami odlu~uju kud }e i
{ta }e; jer je to wihovo jedino i
osnovno qudsko pravo. Naravno da
paze da zalud i u bezcjewe ne prodaju svoja imawa ku}e i stanove.
U srcima na{im napravqeno je
mjesto qudima koji danas fizi~ki
nisu sa nama, ali mi znamo da jesu!
Za{to se samo meni brani da pomiwem imena srpska. Ju~e sam imao
veliku ~ast da krstim deset mladih sokolova srpskih. I hvala Bogu
da ne moram kriti, nego da mogu javno i sa ponosom da kaèm: Krstio
sam - Novaka, Radovana, Mom~ila,
Ratka, Radoslava, i krstio sam,
bra}o i sestre, Stanislava, Milo{a, Lazara, Bogdana, Marka - sve ih
je Srpkiwa rodila majka.
Protojerej
Momir Vasiqevi}
20
GOSPOJINSKE
VEÊRI ROMANIJE
Draga bra}o i sestre,

Dame i gospodo,
Ve~eras po tre}i put otpo~iwemo sa duhovnom i kulturnom manifestacijom Gospojinske ve~eri Romanije. Evo doga|aja koji u ovoj na{oj prolaznosti ima za ciq da doku~i i odgonetne dio vje~nosti, a
koju revniteqi duha i umjetnosti
ovdje u Sokocu, posveti{e Presvetoj Majci Bo`joj - Nebeskoj Carici.

Dobro je da proslavqaju}i Veliku
Gospojinu, okupqeni duhom, mislima i molitvom oko odra Bogorodi~inog prinosimo najboqe darove
koje mi i na{a djeca ovdje na Romaniji i na Glasincu imamo. Nije li
nas udostojila Presveta da i wena
~udotvorna ikona Trojeru~ica svake godine pohodi Romanijsku Lazaricu, te da miluje, blagosiqa i moli se za nas. Nije potrebno mnogo
isticati Maj~insku qubav, brigu i
za{titu koju je pokazala Majka nad

Majkama. U to su se uvjerili svi oni
koj su traìli za{titu i pomo} Bogorodice za sebe i svoje najdraè.
Zato su najqep{e pjesme i rije~i
posve}ene Djevi, najve}i i najqep{i hramovi podignuti su i posve}eni imenu Bogorodice Marije.
Postoji oblast u kojoj je Bogorodica najqep{e predstavqena, a to
je slikarstvo i Sv. ikona. Osnov
ikonopo{tovawu postavio je Gospod Isus Hristos poslav{i nerukotvoreni lik svoj na ubrusu caru
Avgaru. Zna se da je Sv. Luka bio
slikar na glasu i da je naslikao
tri ikone Presvete Bogorodice, a
da je ona sama blagoslovila wegov
rad kada je vidjela ikone. Ikona i
slika je tihi govor, misleno i }utqivo razumjevawe, zadovoqstvo
duha ~ija je vrijednost neprocjewiva. Otuda nije ni ~udo da danas na
praznik Uspewa Presvete Bogorodice, poslije Sv. liturgije i ovog
skromnog programa upravo sa slikama na{ih umjetnika otpo~iwu Gospojinske ve~eri Romanije. Prepu{tam Vas na{im umjetnicima i wihovom djelu. Krasoti likova i simvola, koje }ete najboqe sami doìvjeti i protuma~iti. Sve su to svjedo~anstva onoga {to nas okruùje i
{to u ovovremenom ìvotu svom i
velikim te{ko}ama za Srpski narod preìvqavamo.
Molim se Bogu i Presvetoj Bogorodici da do~ekamo jo{ mnogo godina, znaju}i ko smo i kuda idemo,
èlim Vam svima dosta lijepih dana i ve~eri na ovom par~etu blagoslovene zemqe koja se gorom Romanijom zove. Blagodare}i onima koji
mi ukaza{e ~ast i povjerewe, pozdravqam Vas naj~e{}om molitvom kod nas Srba: POMOZI BO@E
I BOGORODICE! I progla{avam
tre}e Gospojinske ve~eri Romanije
i slikarsku izlo`bu otvorenim.
Protojerej
Momir Vasiqevi}
KRATKA ISTORIJA
MANASTIRA SVETA
TROJICA, VOZU]A
Srpska pravoslavna (parohijska)

crkva Sveta Trojica (401 m.) - biv{i
manastir Vozu}a u Vozu}ici op{tina Zavidovi}i, zadu`bina je svetog
kraqa Dragutina Nemawi}a. Podignut je po~etkom 14. vijeka u dolini
sredwebosanske rijeke Krivaje, na
lijevoj obali doweg toka, nadomak
{iroke me|u brdima duboke i kru`no razvu~ene vozu}ke kotline.
Nemawi}i su gradili crkve i manastire izvan {irokih rije~nih dolina i glavnih puteva, vizionarski
ih sklawaju}i od najezde budu}ih
neprijateqa srpskog naroda. I manastir u Vozu}i od krivajske doline i sredwevjekovnog karavanskog
puta Tuzla-Banovi}i-Vozu}a-Vare{... uvu~en je 5 km. uz rje~icu Vozu}icu na jugozapad. Ta~nije, do ulaska u usku, duboko usje~enu i izlomqenu dolinu sredweg toka Vozu}ice, koju nizvodno sa lijeve strane, od naseqenog podru~ja Vozu}a,
zaklawa izduèna krivudava kosa
pravcem sjeverozapad-jugoistok, od
brda Visovi (749 m.) ranije zvano
Vozu~a (Austro-ugarska vojnogeogr.
karta @ep~e, 6260, R=1:75000),
Prosine (604 m.), Kr~evine, Li{wak, Jovin brijeg, Sastavci
(U{}e) Plavu{nica u Vozu}icu
(380), a sa desne strane, paralelno,
spu{taju se Stolova{a (580 m.) i zavr{avaju na istom u{}u, u podno`ju
jugoisto~nog Papratwa (872 m.).
Odatle 500 metara nazad, uzvodno, do izvor-vrela; Kalu|erica (pod
Stolova{om), ali sa lijeve strane
Vozu}ice na ju`noj padini Li{wak
kose zvane Luka, sagra|en je manastir Sveti Nikola. Ovaj manastir je
bez sumwe odigrao sjajnu i veliku
ulogu duhovnog (vjerskog), prosvjetnog i kulturnog centra, a u periodu
turskog ropstva (od 1463. god.) bio je

siguran faktor usporavawa islamizacije. Dokaz tome je neprekinuti
red srpskih sela koja su se odràla
u Vozu}oj lijevoj strani Krivaje od
Prisjeka do Jawila. Ova srpska sela su bila i ostala pravoslavna sve
do kraja qeta 1995. godine - do propasti Vozu}e.
Predawe svjedo~i da su zbog u~estale turske prijetwe oko 1690. kalu|eri napustili manastir i pobjegli. Pust je stajao preko 160 godina
i zub vremena ga je sru{io do iznad

prozora. Vozu}ki sve{tenici i srpski narod su ga obnovili
(1856-1859) i na ru{evini podigli
manastirsku crkvu. Osve{tana je
na Duhove - Trojice 1865. i od tada
posve}ena Svetoj Trojici (Milenko
S. Filipovi}: Manastir Vozu}a u
Bosni, Skopqe, 1940). Naàlost,
manastirska crkva je u HH vijeku vi{e puta stradala i pqa~kana. Krajem februara 1917. Austro-ugarske
vojne vlasti su sa zvonika skinule
zvono ( zv. iz 1894.) i odnijele za
ratne svrhe, u petak 5. septembra
1941. vozu}ki NDH àndari su iz
crkve opqa~kali: odjejanija, crkvene barjake, ikone, bogoslu`bene
kwige i druge crkvene utvari. Bukvalno su opusto{ili crkvu.
U subotu 14. februara 1942. (na

Trifundan) muslimanska usta{ka
milicija je zapalila: zgradu osnovne {kole (1858. god.) koja se nalazila ispred crkve, drveni zvonik
zatvorenog tipa iz 1907. koji je bio
uz crkvu (rad majstora Ilije Blagojevi}a 1860-1942. iz Mari~i}a) i na
Crkvenoj luci preko 20 drvenih
(rodovskih) koliba. Veoma glasno
drugo zvono (1924.), teìne 236 kg.
u vatri se pregrejalo, otka~ilo i
na zemqi raspalo na tri komada.
Sutradan na Sretewe u crkvenoj
porti i na Crkvenoj luci osvanula
je sablasna pusto{ i zgari{te.
Poslije svjetskog rata (1945.)
crkveni odbor je, uz veliko angaòvawe svog predsjednika Cvijetina
R. Peji}a (1908-1975) iz Vozu}e, na
istom temequ 1949-50. podigao novi, kameni zvonik visine 12 metara
(neimar Mato Mikuli} sa 11 zidara
iz Posu{ja). Zvonik i () veliko i
gluvo zvono osve{tani su u nedequ 24. septembra 1950. godine.
Docnije (1963/64.) uz Vozu}icu je
izgra|en {umski (kamionski) put,
pa je i manastir po prvi put u tom
smislu povezan. Kasnije, 20. novembra 1970. godine Zavod za za{titu
spomenika kulture BiH je proglasio manastir spomenikom kulture
i stavio ga pod za{titu dràve
(Reg. br. 574). Ali, na prijedlog
ovog Zavoda i uz saglasnost Mitropolita dabrobosanskog vladike
Vladislava (Mitrovi}a), zbog nesimetri~nog izgleda zvonik je sru{en u jesen 1979. godine. Sa manastira je skinut stari pocin~ani
lim iz 1928. i pokriven bakrom u
vrijeme posledweg vozu}kog paroha Hayi popa Milo{a A. [arenca
(1975-1994) i predsjednika Crkvenog odbora (1978-1984) pisca ovih
redova.
Posledwi zvonik (na slici) pokriven bakrom izgradio je 1988.
Janko D. Pani} i sinovi iz Vozu}e,
a 1989. god. u wemu je postavqeno
novo () zvono, poklon Borke N. Lu-
21
ki}a i supruge Radojke iz Vozu}e.

Ne{to kasnije (1990/91.) odlukom
Crkvenog odbora i posledweg
predsjednika Svetozara Ost. Blagojevi}a (1984-1994), a uz svestranu
pomo} i organizaciju Stojke I. Peji}a i drugih elektro stru~waka iz
Vozu}e kao i dobrovoqnog rada
(akcija) parohijana, u manastir je
(prvi put u wegovoj istoriji) uvedeno elektri~no osvjetqewe.
U sklopu manastira nalazi se
ure|eno srpsko-pravoslavno Manastirsko grobqe, staro koliko i
manastir. Svojom povr{inom od 2,6
hektara (20.657 m2) svrstava se u
red najve}ih seoskih grobaqa u
Eparhiji dabrobosanskoj. Sa zapada, sjevera i istoka okruèno je gustom i visokom {umom bijelog i crnog bora, a iznad Crkvene luke
(5.776 m2), odvaja ga, 1974. god. zasa|eni, drvored smr~e ispod kojeg
se vidi gorwi red drvenih (rodovskih) stolova u Luci.
Na prijedlog Boè B. Stani}a
(predsjednika Grobqanskog odbora
Vozu}a) grobqe je 1990/91. ogra|eno
betonskim direcima i pletenom ìcom. Tradicionalno, vijekovima zajedni~ko nikad napu{tano grobqe
svojina je brojnih srpskih vozu}kih
sela od Krivaje do Vo}kovca i od Lipovca pa do Cjelova{a. Manastir i
grobqe su izvan naseqa, prirodno
skriveni od qudskog pogleda u dubokoj zavjetrini i ti{ini, a vidqivi tek onda kad im se pribliì.
Ali sve bje{e uzalud, jer u nedjequ 10. septembra 1995. (uo~i Usjekovawa) neprijateqska vojska Muslimansko-hrvatske federacije
BiH zauzela je i okupirala srpska
sela u dolini Krivaje i ju`ni dio
Ozrena. Stanovni{tvo je protjerano sa vjekovnih ogwi{ta i ti krajevi su etni~ki o~i{}eni. Manastir
je ponovo pust. U zarobqeni{tvu je
bez svojih vjernika i slu`be Boìje - svete Liturgije.
Stevo M. Mrkaqevi}
Novi Sad
22
Vijesti iz Sarajeva
VIJESTI
CRKVA U PA[TAN BRDU,

PAROHIJA RU\ANSKA
PROSLAVILA I OVE GODINE
HRAMOVNU SLAVU
SV. MAKARIJA
U nedequ, 17. septembra 2000. god. crkva

u Pa{an Brdu kod Rudog proslavila je svoju
hramovnu slavu Sv. Makarija.
Svetu Liturgiju sluìli su protojerej-stavrofor Novica Jawi}, stare{ina Hrama i
sin|el Jovan (Gardovi}) sabrat manastira Dobrun, a wima se pridruìo na sje~ewu slavskog kola~a i litiji protojerej Obrad Tasi}
penzionisani prota pobla}ki i biv{i prota
ru|anski. Za pjevnicom odgovarali su u~enici
koji redovno poha|aju vjeronauku.
Hram je bio pun vjernika iz mjesta i okoline Vi{egrada, Rudog i Dobruna. Posle
sje~ewa kola~a i ophoda oko crkve sva tri
sve{tena sluìteqa osvetili su spomen
plo~u stavqenu na parohijski dom, koja je
po blagoslovu W.V.P. g. Mitropolita Nikolaja progla{ena kao spomen zgrada prote
Slavka Popovi}a ktitora crkve i same
zgrade koju je podigao svojim trudom prota
Slavko Popovi}, biv{i prota ru|anski.
Posle obreda i osve}ewa plo~e postavqen je ru~ak za sve vernike, goste i prilo`nike ove sv. Crkve. U crkvi je propovedao
jeromonah o. Jovan Gardovi} i pohvalio
trud i rad o. Novice i wegovih vjernika.
Zapaèn je za ru~kom govor o Novice koji
je iscrpno govorio o crkvi, pobo`nosti i
~istoti pravoslavqa kao i radu prote
Slavka. Wemu se nadovezao prota Obrad i
istakao te{ke godine wegove parohijske
slu`be u posleratnom periodu, borbom protiv adventista, spiritista i protivnika
crkve i svetog pravoslavqa izme|u ostalog
da je za wegovo doba dobijena na~elna dozvola za podizawe crkve od strane blaèno po~. Mitropolita Dabrobosanskog Nektarija koju je realizovao i u djelu sproveo
prota Slavko Popovi}.
Posle ru~ka po lepom i sun~anom danu
produèno je narodno veseqe.
Sretna slava vjernicima crkve u Pa{an
Brdu ~estitao je prota Obrad u ime svoje i
bra}e slu{a{~ih sve{tenika.
Proto Obrad Tasi}

paroh u penziji
PRAVOSLAVNI SRBI
U NOVOM SARAJEVU
Svake nedeqe i prazni~nim danima u crkvi

Sv. Preobraèwa Novo Sarajevo, vr{e se bogosluèwa i obavqaju vjerski obredi. Prisustvo pravoslavnih Srba iz nedeqe u nedequ
na svetoj liturgiji je sve brojnije.
Duhovne besjede protonamjesnika Zoran
na vjernike imaju veliki uticaj. One se slu{aju sa pa`wom i pobo`no{}u.
Poslije nedeqne liturgije vjernici zajedno odlaze u parohijski dom, gdje uz malo
posluèwe razmjewuju mi{qewa o praznicima, vjerskim obi~ajima i èqama za obilazak svetih Manastira.
Vjernici crkve Sv. Preobraèwa Novo Sarajevo, do sada su obi{li manastire: Sv. Vasilije Ostro{ki, Pivski, Duì, Sv. Petra i Pavla kod Trebiwa, te crkve u âjni~u i Trebiwu.
Prisustvovali su proslavi Vidovdanski dani na Sokolcu crkva proroka Sv.
Ilije Sokolac i obi{li vojni~ko grobqe
palih srpskih vojnika-ratnika i odali du`no po{tovawe.
Dana 29. i 30. jula posjetili smo Crkvu u
âjni~u Presvete Bogorodice i prisustvovali osve}ewu Crkve Za~e}e sv. Jovana Krstiteqa u Vi{egradu, nakon ~ega su
posjetili i manastir Dobrun. Ve} su izvr{ene sve organizacijske pripreme za proslavu krsne slave Crkve Sv. Preobraèwa (19. avgusta) koja se sa rado{}u o~ekuje.
Mali crkveni hor, sa prisutnim vjernicima
zajedni~ki duhovnim pjevawem, doprinosi
da Boìji Duh i blagodat obuhvati prisutne, oja~a pravoslavnu vjeru u wima i ispuni
ih duhovnim darovima. Nedavno smo imali
i vjen~awe mladenaca, koje je obavio protonamjesnik Zoran Perkovi} {to govori da
ima i mla|ih vjernika koji su odani svojoj
veri i obi~ajima pravoslavqa.
Sada u sve ve}em broju u Crkvu se vide i
Srbi povratnici, a i oni koji do sada iz raznih razloga nisu dolazili. Svi su rado prihva}eni jer smo svi Boìji sinovi i k}eri.
Mi, pravoslavni vjernici pri hramu Sv.
Preobraèwa Novo Sarajevo, trudimo se da
ìvimo po rije~i na{eg Mitropolita Dabrobosanskog gospodina Nikolaja koji je rekao: Crkva je Gospodom Isusom Hristom produèna
kroz vekove u svu ve~nost... ôvek u woj, tako|e
je Crkva i sve ono {to je pre wega stvoreno.
^lan CO Radovan P.
Novo Sarajevo
VIJESTI
Pripremio Radoje Tasi}
OSNOVANO UDRU@EWE
ZA ZA[TITU ÔVJEKOVE
OKOLINE
Vi{egrad, 8. sept. U Vi{egradu je danas

odràna osniva~ka skup{tina udruèwa
gra|ana za ekologiju i za{titu ìvotne
sredine Drina-Tim koja okupqa oko 40
~lanova svrstanih u 10 razli~itih sekcija.
Ciq osnivawa ovog dru{tva je za{tita i
o~uvawe prirode u slivovima rijeka Drine,
Rzava i Lima koja je u posledwe vrijeme
ugroèna qudskom nepa`wom i bahato{}u rekao je, nakon izbora za predsjednika
udruèwa Dobrivoje Stojanovi}.
Udruèwe }e, prema statutu i ostalim
aktima biti nevladina, nestrana~ka i neprofitabilna organizacija a weni ~lanovi
mogu biti svi gra|ani Republike Srpske,
Federacije, Jugoslavije i inostranstva.
Novinar Hanes Kajzer iz Wema~ke, qubiteq Drine i wenih kawona, poklonio je
udruèwu na osniva~koj skup{tini 500 wema~kih maraka i putni~ko vozilo Mazda.
NAÊLNIK
PRIMIO PORODICE
POGINULIH BORACA
Na~elnik Op{tine Vi{egrad, Aleksandar Savi}, povodom Male Gospojine, krsne

slave Op{tine Vi{egrad, priredio je danas prijem za oko 460 predstavnika porodica poginulih boraca u zgradi Op{tine.
Ova Op{tina i weni gra|ani ne smiju
zaboraviti likove wenih heroja ~ije su kosti razasute {irom Republike Srpske....
Kad bi zaboravili wih koji su ìvote dali
za Republiku Srpsku i ona bi nestala sa
karte svijeta, rekao je Savi} i dodao da
Srbin doma}in na svoju krsnu slavu uvijek
poziva najboqe goste a najboqi su oni koji
ve~eras ovdje sjede.
Prijemu su prisustvovali i zamjenik na~elnika Op{tine Draèn Perendija, komandant garnizona vojske Republike Srpske pukovnik Milenko Jev|evi}, predstavnici bora~ke organizacije i sve{tenik Rajko Cvjetkovi}.
Mala Gospojina je i krsna slava crkve

Presvete bogorodice na Megdanu i preduze}a Terpentin.
OTVORENA
LIKOVNA KOLONIJA
VI[EGRAD
26. avgust. Ovdje su ma|ioni~ari koji su

~etkicom i bojom izbrisali sve barijere i
granice i do{li u Vi{egrad da za trenutak
zaustave vrijeme i na svojim platnima zauvijek ostave impresije sa pejzaà iz grada
Andri}evog djetiwstva, rekao je, sino}, na
otvarawu sedme likovne kolonije slikar i
direktor Gradske galerije Branko Nikitovi}.
Ova likovna manifestacija koja je nastala u toku rata, prije sedam godina, okupila je ove godine oko 30 slikara, kerami~ara i vajara koji }e narednih sedam dana u
kawonima Drine i Lima, pored mostova na
@epi i Drini i manastira i crkava u Dobrunu i Bawi stvoriti umjetni~ka djela i pokloniti ih Gradskoj galeriji.
Ovogodi{wi saziv likovne kolonije
ima i me|unarodni karakter jer na wemu
u~estvuje slikar Aleksej Jaku{enko iz
Ukrajine i vajar \ula Hadik iz Ma|arske.
Na woj su i poznata imena iz svijeta likovne umjetnosti kao Biqana Vukovi}, Divna
Jelenkovi}, Mihajlo Rakita, êdomir Kesi}, Nikola Petronijevi}, Vlada Terzi},
Branislav Markovi}, Jagoda [esti}, Marko Milovi} i mnogi drugi.
Umjetni~ka djela nastala na ovoj likovnoj koloniji bi}e prikazana prvi put na
otvarawu kulturne manifestacije Vi{egradska staza u oktobru ove godine.
Odràvawe kolonije pomoglo je Ministarstvo za nauku i kulturu u Vladi Republike Srpske, Skup{tina op{tine Vi{egrad i mnoga vi{egradska preduze}a.
DUÎ]
ANDRI]U U POHODE
Vi{egrad, 6. oktobar. Vi{egradska staza, kulturna manifestacija posve}ena

uspomeni na ìvot i djelo Ive Andri}a, koja se po 21. put odràva od toga 8 puta u Republici Srpskoj, po~ela je danas polagawem cvije}a na spomen-obiqe`je Nobelovcu kod ]uprije na Drini. Bukete ruà na
znak kraj puta, rad akademskog vajara Qupka Antunovi}a, stavili su u~enici sredwe
{kole koja nosi ime velikog pisca.
Na~elnik Op{tine, Aleksandar Savi} i
predsjednik bora~ke organizacije su, za-
tim, poloìli vijence na spomenik braniocima Vi{egrada na Trgu palih boraca.

U Domu kulture ve~eras su ~lanovi
dramskog studija Doma kulture izveli pozori{nu predstavu za djecu êkaju}i vuka
koju je napisao Mihajlo ]upovi} a reìrao
Savo [kobi}.
Direktor Doma kulture u Vi{egradu Milan [u{war otvorio je ve~eras u ku}i u kojoj je Andri} proveo djetiwstvo izlo`bu
kwiga Du~i} Andri}u u pohode.
Ovdje je samo dio bogate zaostav{tine
najve}eg srpskog pjesnika poslije Wego{a u
kojoj se nalaze i vrijedne kwige koje je Andri} poklonio Du~i}u, rekao je [u{war
dodav{i da su me|u nama i prva djela Nobelovca {tampana 1920. i 1922. godine Eks
ponto" i Put Alije \erzeleza.
Staza se sutra nastavqa izlo`bom slika sa likovne kolonije Vi{egrad 2000", susretima bibliotekara Republike Srpske i
kwièvnom ve~eri.
ODR@ANI TRE]I SUSRETI BIBLIOTEKARA RS
Drugog dana kulturne manifestacije posve}ene uspomeni na ìvot i djelo Ive Andri}a Vi{egradske staze odràni su tre}i susreti i skup{tina bibliotekara Republike Srpske.
Skup{tina je usvojila zakqu~ke sa nedavnog savjetovawa bibliotekara na Tari a
koji se odnose na novu zakonsku regulativu
u bibliote~koj djelatnosti.
Na ovim susretima done{ena je odluka o
uspostavqawu nagrade na najboqu biblioteku i bibliotekara koja }e se u Vi{egradu
na Vi{egradskoj stazi dodjeqivati svake
godine. Nagrada }e se zvati \or|e Pejanovi}, po imenu istaknutog bibliote~kog
radnika, pisca, kwièvnog kriti~ara i javnog radnika.
Usvojen je i novi kodeks Dru{tva bibliotekara RS kao i izvje{taj o finansijskom
poslovawu.
Sa skup{tine, kojoj je prisustvovalo 47
~lanova, upu}en je apel Ministarstvu za nauku i kulturu za poboq{awe materijalnog
poloàja bibliote~ke delatnosti. Dogovoreno je da se sli~no pismo po{aqe i na~elnicima op{tine za nabavku neophodnih novih izdawa za svih 45 biblioteka u Republici Srpskoj.
SVEÂNA AKADEMIJA,
IZLO@BE, KWI@EVNO VEÊ
Vi{egrad, 8. okt. Na sve~anoj akademiji

u Domu kulture u Vi{egradu sino} je rektor
23
Univerziteta u Srpskom Sarajevu dr Bori{a Starovi} otvorio Vi{egradsku stazu,

manifestaciju posve}enu imenu i djelu Ive
Andri}a koja se po 21 put odràva u ovom
gradu a 8. put u Republici Srpskoj.
Grad Andri}evog djetiwstva vi{e od
dvije decenije poku{ava da se oduì svom
biv{em sugra|aninu na tome {to mu je od{krinuo vrata u svijet, rekao je dr Starovi}, naglasiv{i da je tako bilo i u toku rata kad su na ovim prostorima topovi grmjeli
a muze }utale.
Istakav{i da i daqe neki poku{avaju da
omalovaè djelo velikog nobelovca na~elnik Op{tine Vi{egrad Aleksandar Savi}
se podsjetio vremena kad su macolama probali da sru{e Andri}evo djelo.
Macola je italijanska rije~, srpska je
maq a na turskom jeziku se ovo sredstvo za
rad zove tokmak. U kontekstu ovoga {to govorim ova rije~ ujedno ozna~ava i izvr{ioca i sredstvo za izvr{ewe radwe, rekao je
Savi} dodav{i da se i tada, i uvijek pokazalo da je pi{~evo pero teè od macole.
Predsjednik Udruèwa kwièvnika Srbije Slobodan Rakiti} konstatuju}i da
svaka kwièvnost iz nacije proizilazi
rekao je da u woj slaba{no postaje sna`no,
malo se pretvara u veliko ilustruju}i to
mi{qu kako je nepoznata varo{ pored Drine zahvaquju}i Andri}u postala ime u
svjetskim razmjerama.
U kulturno-umjetni~kom dijelu akademije
u~estvovao je hor studenata Univerziteta u
Beogradu i dramski umjetnik Gojko [anti}.
Nakon toga prire|eno je kwièvno ve~e
na kome su u~estvovali Momir Vojvodi},
Slobodan Rakiti}, Dobrica Eri}, Milica
Lili}, Tiodor Rosi}, Ilijana Ursul, Vuk
Milatovi}, Jovanka Nikoli}-Stoji~inovi}, Milan Nenadi}, Slobodan Stojadinovi} ûde, Zorica Arsi}-Mandari}, Ranko
Pavlovi}, Nada Komar, Miroqub Jokovi},
Milisav Savi}, Petar A{kraba, Milenko
Jev|evi}, Ruìca Komar i Ne|o \evi}.
***
U Gradskoj galeriji, je otvorena izlo`ba

umjetni~kih radova nastalih na likovnoj
koloniji Vi{egrad 2000" koja je odràna
krajem avgusta.
Izlo`bu je otvorila likovni kriti~ar i
istori~ar umjetnosti Vidosava Grandi} koja je istakla da je priroda kao povod ponudila umjetnicima na ovogodi{woj koloniji
kawone rijeka Lima, Drine i Rzava i manastir Dobrun iz koje je nastalo oko 60 vrijednih djela za riznicu vi{egradske kulturne
ba{tine.
24
Program Vi{egradske staze nastavqa

se danas nizom promocija kwiga i pozori{nim predstavama.
PROMOCIJE KWIGA
Tre}i dan kulturne manifestacije posve}ene uspomeni na ìvot i djelo Ive Andri}a Vi{egradske staze po~eo je posjetom wenih u~esnika srpskom vojni~kom grobqu na Megdanu gdje su na grobovima boraca
otaxbinskog rata prisluène svije}e i stavqeno cvije}e.
Grupa pjesnika zatim se sa ~lanovima literarnih sekcija u osnovnoj {koli Vuk Karaxi} druìla ~itaju}i poznate pjesme mladih
talentovanih literata.
^lanovi op{tinskog odbora kulturno-prosvjetnog dru{tva Prosvjeta iz Vi{egrada koje je organizator manifestacije
sa u~esnicima staze prisustvovali su ~asu
podsje}awa na nedavno preminulog potpredsjednika i jednog od osniva~a Prosvjete profesora Mihajla Jeremi}a iz Srbiwa. O wegovom ìvotu i aktivnostima u
dru{tvu govorio je profesor Vojislav Topalovi} naglasiv{i da je on bio jedan od
najzaslu`nijih za izlaèwe Prosvjetinog" Kalendara.
U maloj sali Doma kulture zatim je promovisana kwiga Radoslava Brati}a Besjeda o
Andri}u. Govore}i o svojoj kwizi Brati} je rekao da je pisawe za Andri}a bilo mona{ki poziv i isposni{tvo.
On je uvijek bio na strani poniènih i
uvrije|enih a razumio je i silnike i uzvi-
{ene. Ovim drugim nikada nije pisao posvete i hvalospjeve, bar u djelima, osim kada
bi u ìvotu svakodnevnom u~inio neki sitan gest kada bi ga pritisli uza zid, rekao
je Brati}. Govore}i o wegovoj skromnosti i
isticawu u javnosti Brati} je naglasio da
je veliki pisac mrzio novinarska pitawa
koja sugeri{u odgovore, wihovu intonaciju
smatrao je nasiqem, pa se ~ak i pred pitawem kako si" osje}ao nelagodno".
Imao bi Andri} {ta da kaè i u ovom
vremenu. A mo`da je mnogo toga ba{ o wemu
rekao i zato mu se stalno treba vra}ati,
zavr{io je Brati}.
Kwièvni kriti~ar Miroqub Jokovi}
promovisao je danas kwigu Vojislava Maksimovi}a Andri}evo sarajevsko me|uvrijeme,
po{to je autor kwige bio odsutan, Jokovi} je
pro~itao neke wene dijelove koji govore o
malo poznatom Andri}evom ìvotu i aktivnostima dok je, vjerovatno po nalogu tada{wih vlasti iz Beograda, preselio u Sarajevo i tu ìveo od 1945. do 1949. godine. Maksimovi} je za ovaj period pi{~evog ìvota prikupio niz neobjavqenih dokumenata i tekstova iz novina kada je on radio kao kulturni radnik i poslanik u Narodnoj skup{tini
Narodne republike Bosne i Hercegovine.
Na ovogodi{woj Stazi promovisane su i
kwige dr Vojislava Maksimovi}a Stari
Srpski pisci, zatim zbornik Vi{egradska staza!, a o liku i djelu svetiteqa Svetog Petra Mitropolita sarajevskog govorio
je dekan Duhovne akademije iz Srbiwa dr
Predrag Puzovi}.

Dabar 19

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dabar 19

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

- Osvetio koqivo i presjekao slavski kola~ te

1. Prisustvovao ve~erwem bogoslu`ewu u hramu Sv.

- primio ma|arskog ambasadora u BiH Wegovu Ekselenciju Koti`a Kalmana.

voli{ ~istotu, koja omogu}ava da u

Jedan brat rekao je starcu: Ja ne

dozvolio da kroz wih ulaze u tebe

TRI DRVETA OSLIKAVAJU TROJAKO STAWE HRI[]ANA

maju u sebi, koji u Crkvu ne idu, za praznike

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NA[EG HRISTOFORA

ovde ta kandila, te ne mogu od wih da

vora{e: Hristofore, idi u svoj manastir u kome si se ranije podvizavao, da se

ja je u utrobi svojoj nosila, i grudima svojim

je s Tobom. Trinaesti septembar posve}en je

dva dana dobri starac nije imao nijednog

od po`ara, a ne znaju kako bi se mogli

u stilu one u Kosovskoj Gra~anici i da

Pogledajte je samo, kako u bolnom i

ka. Dosta joj je! Ne mo`e ve} vi{e daqe!

la bi dovoqna, da se sru~i oblak kamewa

na wu, u ~istom i raskajanom srcu svom, i

Govorio je avva Foka iz op{te`i}a

A volim svetu Crkvu i molitve. Znam ih

- Nije ni ~udo {to ne mo`e{ da ~ita{. Ne mogu, brate moj, ni ja. Ko ti je

U 16. broju na{eg lista na strani 12 napravqena

Poguren, kao da je srastao za kola, on

O Bo`anski U~itequ! Nemoj nikako

je mali broj qudi {to se ra|aju slepi

veli~anstvenosti zvezdanog neba, o krasoti cve}a, o {arolikosti boja ne}e vas

ba da to javi umu wegovom umrtvqen je i u

O NEIZRECIVOJ LEPOTI PRESVETE DJEVE MARIJE,

rica Sviju se smilovala zbog tvojih

Poseti jedan monah avvu Siluana

- Siromah! Ba{ je i{ao u crkvu i

di su du`ni da `ive po voqi Bo`joj,

~ovek, koji svima zavidi, zavistnik, i

Ceo problem je u ~ove~ijoj prirodi.

skom putu a ko ne. Svetosavski put to je

ji su se za wegove vo|e naturali. On vidi

Onako kako drugi kulturni narodi

Nije lako bra}o boriti se sa svojim

ti mirnu lo`u je te{ko, te{ko. Danas

za drugima, koliko je to mogu}e. Vidimo

to mo`emo posti}i samo dobrim hri{}anskim podvigom samo ako dostojno

Najednom je zastao. Desno od wega, na

ju je jo{ jednom i po~eo da ~ida opet.

U po~etku stvori Bog nebo i zemqu.

wegovo po wegovijem vrstama.

Kako mu je sve jasno i razumqivo. Kako

I grobqe je postalo takvo. Bilo je

Ali, sada mu se ~inilo da je sre}niji

HRISTOS KAO PRIMER

hove napade i uvrede. Ceo svoj tegobni

Putovao je jednom prilikom avva Serapion pa prolaze}i kroz jedno selo u

da }e prineti na `rtvu deseti deo

Verni i pobo`ni hri{}ani i sad

daju zavet da }e biti bolni~ari, sestre milosr|a i dr.

POMOZI BOG I ZDRAVO

Smireni molitvenik U boga sveti

Op{te poznati i op{te upotrebqavani pozdrav kod srpskog naroda

vio masu naroda na stanicama pozdravom i na srpskom jeziku: Pomozi

O narodnom srpskom pozdravqawu i

kod na{e omladine. U vi{e prilika,

_DABAR_

_DABROV INFORMATOR 19_

_DABROV INFORMATOR 19_

_DABROV INFORMATOR 19_