_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

28. Slubeno posjetio Srpsku patrijariju u Beogradu

31. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Svete Trojice u Rogatici
OKTOBAR

20. Sa maturantima bogoslovije u Srbiwu posjetio: Kilkis, Sabornu

crkvu u Kilkisu i kolu i primili Blagoslov Mitropolita u Kilkisu
- posjetili Solun i uinili pomen
i prisluili svijee Srpskim
vojnicima na srpskom vojnikom
grobqu Zejtinlik
- posjetili crkvu Svetog Dimitrija u Solunu, manastir Vlatadon i patroloki institut
- posjetili crkvu u Asprovalti,
veerali i prenoili
- doputovali u Jerisos i poklonili se najveoj Svetiwi srpskom
manastiru Hilandaru
- poklonili se ruskom manastiru
Sv. Pantelejmona u Sv. Gori Atonskoj
- posjetili manastir Ormiliju
gdje je predsjednik optine priredio veeru za uenike i profesore
i prenoili
- sutradan posjetili crkvu u Ormiliji i nastavili put
- prenoili u Kalampaki
- poklonili se svetiwama manastira Meteora (veliki Meteori)
to je muki manastir posveen
Preobraewu Gospodwem
- posjetili manastir Sv. Arhiakona Stefana (. manastir)
- poklonili se manastirima i svetiwama u zemqi: manastiru Sv.
Prohora Piwskog, crkvi Lazarici u Kruevcu, manastiru Qubostiwi, manastiru ii i vratili se u Bogosloviju
21. Povodom prenosa posmrtnih ostataka, jednog od najveih pjesnika
srpskih Jovana Duia, iz Amerike u Trebiwe uestvovao u
sveanosti i sluio Sv. liturgiju

sa Wegovom Svetou Patrijarhom Srpskim G.G. Pavlom i drugim

Arhijerejima Srpske pravoslavne
crkve u novosagraenoj Hercegovakoj Graanici u Trebiwu
24. Povodom proslave dana Ujediwenih Naroda prisustvovao prijemu
koji je priredio ambasador UN gospodin ak Klajn
25. Prisustvovao prijemu kod g. Danijela Turka pravnog savjetnika vi sokog
26. Osvjetao spomen kapelu u Rogatici
- Prisustvovao Akademiji povodom
proslave
2000.
godina
hrianstva koja je prireena u
Pqevqima - Episkopija mileevska
27. Sluio Sv. Arh. lit. u crkvi Svete Petke u Pqevqima
29. Osvjetao kapelu u obnovqenom
parohijskom domu i sluio Sv. liturgiju u Blagaju - Kupres.
30. U svojstvu Predsjednika MRV BiH
prisustvovao predaji bogomoqe
muslimanima u Kozarui
NOVEMBAR

1-4. Uestvovao na sjednici Arhijereja Svetog Arhijerejskog Sabora

Srpske Pravoslavne Crkve
5. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. pr. Ilije u Sokocu
- posjetio manastir Dobrun i pregledao radove na dovrewu novog
manastirskog konaka
8. Sluio Sv. Arhijerejsku liturgiju u Staroj pravoslavnoj crkvi u
Sarajevu
- osvetio slavsko koqivo i prerezao slavski kola za Krsnu slavu
hora SLOGA i estitao slavu
horistima
10. Slubeno boravio u Srpskoj patrijariji u Beogradu
12. Sluio Sv. liturgiju u hramu
Presvete Bogorodice u Travniku
i osvetio parohijski dom

13. Uestvovao na sahrani po. Draga

Mre u Bosanskom Petrovcu

16. Odrao sjednicu nastavnikog vijea u bogosloviji Sv. svetenomuenika Petra sarajevskog u Sr biwu
17. Slubeno boravio u Srpskoj patrijariji u Beogradu
18. Izvrio pomen na grobu blaenopoiveg Mitropolita dabrobosanskog Vladislava u manastiru
Dokmir
19. Prisustvovao Sv. liturgiji u hra mu Sv. proroka Ilije u Sokocu i
propovjedao na jevanelsku priu:
O bogatau i ubogom Lazaru
20. Sastao se sa generalnim direktorom SOD Jahorina g. Ristom Jugoviem u Palama
21. Sluio Sv. liturgiju u hramu Sv.
Arhangela Mihaila i Gavrila o
hramovnoj slavi, presekao slavski
kola i osvetio koqivo u Staroj
pravoslavnoj crkvi u Sarajevu
25. Pozdravio uesnike simpozijuma
profesore bogoslavskog fakulteta SPC i Vrhbosanske bogoslovije
- pozdravio uesnike, zvanice i
goste na zajednikoj proslavi 2000
godina hrianstva, odranoj u
Sabornoj crkvi u Sarajevu
26. Sluio Sv. liturgiju sa episkopom mileevskim G. Filaretom u
Sabornoj crkvi u Sarajevu
- pozdravio prisutne na proslavi
2000 godina hrianstva u katolikoj katedrali u Sarajevu
DECEMBAR

2. Blagoslovom Mitropolita obavqena Sv. tajna ispovjesti i pokajawa profesora, studenata i uini ka Bogosl. u Srbiwu
3. Sluio Sv. liturgiju i priestio
profesore, studente i uenike bogoslovije u Srbiwu
4. Sluio Sv. liturgiju u hramu Sv.
proroka Ilije u Sokocu

Evaneqe po Sv. Jovanu poiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Re ili Glagol znai osiromaiti smisao
toga izraza na grkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji. D A B A R - jevrejska re - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, ivoga
Prisustva Bojeg i koje izbija u Prologu etvrtoga Evaneqa kao Svetlost i ivot.

Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

PORUKA O BOIU
Nalazimo se na samom poetku tree
hiqadugodiwice roewa Hristovog.
Od toga velikog dogaaja pod ovim nebom, ovim generacijama palo je u udeo, da
doive kraj dvehiqadite godine i da uu
sa svim svojim psihofizikim sposobnostima u trei hiqaditi period hrianskog ivqewa.
Ceo ovaj proces poeo je sa poslunou i smirewem. Stari svet je pogazio
poslunost prema svome Tvorcu i smirewe pred svojim Bogom. Time je poruen most izmeu neba i zemqe. Poslunost i smirewe ne mogu jedno bez drugog.
to se daqe odmiemo od ovoga velikog dogaaja, sve se vie pokazuje neposlunost i gordost qudska, kako meu
pojedincima, tako i u kui, selu, gradu,
dravi i meu dravama. To stvara haos
u dui, a zatim i izvan we. U trenutku
Adamove neposlunosti i gordosti, ceo
vidqivi svet se poeo okretati protiv
oveka. Kako i ne bi, kada je on svojom
neposlunou i gordou uzrok svih
protivrenosti koje su sve do danas, vi dqive i prisutne meu nama.
U ovaj svet dolazi Onaj koji je izobiqe poslunosti i smirewa i od tada se
ovaj svet zove novim svetom. Po emu je
on nov i zato se naziva tako? Po tome
to je Hristos - Bogoovek, slobodan od
greha, a greh je avolov izum. Otac zla je
avo, a danawi svet mu tako mnogo slu i i velia ga, kao nekakvo boanstvo.
Da, on se ovom svetu predstavqa kao bo anstvo, u punoj svojoj negaciji.
Hristos, smiren i posluan dolazi,
kao neko nov nevien do tada takav ovek meu qudima. Qudi vide dela Wegova i uju rei Wegove pune ivota i svake utehe. Pita On mnoge: Videli ste me
i poznali da neete i vi otii?, a oni
odgovaraju: Gospode, kome emo ii? Ti
ima re venog ivota. Evo dragi gledaoci i sluaoci jednog novog roewa u
duama qudskim! Jednog novog hrawewa
verom u obeanog Mesiju - Hrista, iji

roendan danas proslavqamo i pozdravqamo se: Hristos se rodi! Zaista se rodi!

Wegovo roewe u Vitlejemu, carskom
gradu i domu hleba, bilo je pre dve hiqade godina. Mi Ga malo poznajemo, zato
to smo malo s Wim. Bog se osea u mo litvi, a koliko ih se danas iskreno mo li? Ako Ga donekle poznajemo, znamo Ga
iz skromnih uybenika koje smo davno itali, a neki ni toliko. Boija kwiga Sveto pismo, doprla je do mnogih srca u
svetu. Nai e ona puta, zagrejae ona i
naa srca, bar preko nae deice koja
ue veronauku.

U ovom svetu ima mnogo crkava, ali

nije re o crkvi kao graevini. Pomenuu samo tri, koje su neophodne za duhovno
i fiziko uzrastawe naroito nae dece. Prva je crkva dom raawa, porodica;
druga je crkva osveewa - hram (bogomoqa), i trea je crkva prosveivawa kola. Hristos je doao meu nas da ne
samo nas lino uini crkvom, nego da ove
tri crkve spoji, kako bi bile trojica u
jedinici i jedinica u trojici. Da ih spoji ba onako kao to smo mi, od Boga
stvoreni, sa tri najvanije duhovne osobine: razumom, voqom i oseawem. Evo

opet jo jedne potvrde o Hristovom roewu i o naem roewu Hristom.

Da ne nabrajam vie o potrebi Hristovog dolaska, tj. dolaska Boga u qudskom telu u ovaj na ogrehovqeni svet.
U Wegovom roewu uestvuju nebo i zemqa, aneli javqaju sa neba Wegov dolazak, a qudi se raduju ispuwewu starozavetnih prorotava o ovom dolasku. Raduju se Onome koji ih Jedini moe osloboditi od greha, smrti i avola. Radost
je neizmerna, qudske rei su siromane
da izraze radost i slavu Bogomladencu.
On je onda poruivao, a i sada poruuje:
uvajte se greha, jer je on izum avoqi, on je neto najstranije pod ovim
nebom. Ne idite onima koji i danas vode
prazne razgovore i govore jeftine duhovitosti?Hoete li ii za onima koji se
lakomisleno igraju tuim ivotima?Da
li ii za onima koji uhode i potkazuju?Da li za onima koji ozvaniie neistinu kao istinu?
Rimokatolici nedavno proslavie
Hristovo roewe, Muslimani svoj veliki praznik Bajram, Jevreji svoj praznik,
uspomenu na doba Makaveja, Hanuku, mi
Pravoslavni danas proslavqamo Hristovo roewe. Na nama je da dobro shvatimo poruke pomenutih praznika, a one
su: Mir Boiji na zemqi i dobra voqa
meu qudima i narodima. Ovo bi bila
moja poruka o ovom velikom hrianskom prazniku svima, pozdravqajui sve
i svakoga pozdravom wegovog praznika.
Vernicima pravoslavne vere srdano
estitam Hristovo roewe drevnim pozdravom:
Mir Boiji, Hristos se rodi! Zaista
se rodi!
Svima gledaocima i sluaocima elimo Bogom blagoslovenu Novu 2001. godinu Gospodwu.

mitropolit
dabrobosanski
Nikolaj

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

DRUGOVI - BRAA
Iz qubavi prema bliwemu proizilazi dunost da se staramo o dobru bliwega, kako duhovnom tako i
materijalnom.
Duhovno dobro oveka saiwavaju
u glavnom razum i voqa, te je i nae
starawe upueno na razvijawe tih
dveju moi s krajwim ciqem da se postigne veno spasewe. Nae starawe
obuhvata sve bliwe; ali se naroito istie dunost vaspitawa omladine i prosveivawa naroda.
Razum treba da se obogati saznawem istine u veri, moralu i naukama. U tome se drugome moe pomoi
poukama, nastavom, kwigama, predavawima, prosvetnim ustanovama i
slino.
Starawe o voqi bliwega naroito je vano, jer od voqe zavisi karakter oveka. Na obrazovawu tue
voqe utie se savetima i opomenama,
pohvalama i prekorima, nagradama i
kaznama, qubavqu i autoritetom.
Svi se ovi naini moraju upotrebqavati oprezno i postepeno, da ne
bi doveli do protivnog delovawa.
Kako suvina blagost tako i preterana strogost mogu promaiti ciq,
a dugotrajna prebacivawa i savetovawa izazvati samo zlovoqu i upornost.
Jak uticaj na voqu ima primer, jer
u oveku, a naroito kod dece, postoji jak nagon podraavawa. Dobar
primer vie uini nego mnogobrojni saveti, jer se time dokazuje da se
moe i ostvariti ono to se drugom
preporuuje.
Zato je svaki ovek duan da vodi
rauna o svome ivotu. Naroito
moraju to initi osobe na istaknutim poloajima, u koje su uprte oi
mase i omladine (svetenici, uiteqi, obrazovani i vieni qudi, rodi-

teqi). Hristos kae: Tako neka

svetli svetlost vaa pred qudima
da vide vaa dobra dela i slave Oca
vaega koji je na nebesima (Mt.
5,16).
Isto tako treba obrazovati savest i oseawa bliwega. Sredstva

za to ista su kao i za obrazovawe svoje savesti i oseawa.

Kako je i ovde, kao u svakom poslu,
potrebna pomo Boja, hrianin
je duan da se za duhovni napredak i
spasewe bliwega moli Bogu.
Protiv dunosti o starawu za duhovno dobro bliwega grei se kad
se bliwi obmawuje, kad mu se neistina, zabluda ili la iznosi kao
istina, te se tako mesto prosveivawa wegov um zamrauje.
La je greh protiv istinitosti
kad qudi govore ne ono to znaju i
misle, nego neto drugo; kad govore

ono to e goditi wihovim linim

interesima. La je u svakom pogledu
nisko delo, bilo da se wome eli da
kodi, bilo da se wome izbegava kazna, bilo da se wome eli dobit itd.
U svima tim sluajevima oskudeva
qubav i potovawe prema bliwima koji se na taj nain tete. I kad
se lae bez zle namere, kad se istina
prikriva nerazmiqeno, grei se,
jer se to ne slae s karakterom hrianskim. U Svetom pismu pie:
Mrske su Gospodu laqive usne
(Prie 12,22). Na drugom mestu: Odbacite la i govorite istinu svaki
sa svojim bliwem, jer smo udi jedan
drugome (Ef. 4,25).
Naroito je sablazan teak greh
koji se vri davawem ravog primera svojim ivotom ili preko spisa,
slika i drugih sredstava (bioskop).
Greh je kad se ovo ini i nehotice,
ali je najtei greh namerna, hotimina sablazan, jer ona prelazi u hotimino navoewe na grehe. Isus
Hristos kae: Koji sablazni jednoga od ovih malih koji u mene veruju,
boqe bi mu bilo da se obesi kamen
vodenini o vratu wegovu i da potone u dubinu morsku. Teko svetu od
sablazni! Teko oveku kroz kojega
dolazi sablazan (Mt. 18,6,7).
Ako hvali samoga sebe nee biti pohvaqen od Boga. Smatraj za
ravu svaku onu re kojom bude sebe
hvalio.
ta moe biti nerazumnije, ne go traiti pohvale za svoja dela od
potiwenih i nemonih qudi, i
tim hvaqewem prezirati Onoga koji je moan da nagradi dela Wemu
ugodna.

Sv. Zlatoust

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

O SAVESTI
Savest je sposobnost oveka da razlikuje ta je dobro a ta zlo, primewujui
to saznawe na pojedine qudske postupke.
To je izraz unutraweg ili prirodnog
moralnog zakona koji je Bog usadio u
qudsku duu. U Svetom pismu veli se da
je Bog poloio oko Svoje na srca qudska
(Sir. 17,7). Neki definiu savest kao
iskru Boju u oveku ili kao glas Boji
u oveku; no te izraze treba shvatiti u
metaforikom smislu, jer glas zabludele savesti nije glas Boji.
Delovawe savesti je neposredno i
neodoqivo. im ovek namisli da uini
neto ravo, odmah se javqa savest wegova i opomiwe ga. Posle izvrenog ravog dela ona netedimice osuuje. Savest to ini i onda kad niko drugi ne zna
za ovekov greh. Neki rimski moralista
rekao je ovo o savesti: ovek nosi u grudima svojim tuioca i sudiju svoga. Svakoga drugoga nadzornika izbei, ali tvoj
najstroiji i najqui straar ivi u
tebi, i wegov glas ne moemo niim
uutkati.
Po svo joj pri ro di sa vest sa dr i u
se bi mo ral ne su do ve i mo ral na oseawa. Mo ral ni sud je akt ra zu ma, misao, ko jom se od re u je ma ral na ka kvoa de la: da li je ono do bro ili zlo. MoNaa savest naziva se suparnikom zbog toga, to se uvek protivi
naoj zloj voqi, i napomiwe nam
ta treba da inimo, no ne inimo.
I ako neto ne treba da inimo, a
mi to inimo - osuuje nas. Zbog toga je Gospod savest nazvao suparnikom i zapovedio: Miri se sa suparnikom svojim brzo dok si na putu s
wim (Matej 5,25), tj. dok si u ovome
svetu, kako govori sv. Vasilije Veliki.

Avva Dorotej

ral no ose awe, ko je se kod sa ve sti od li ku je na ro i tom si li nom, je unu trawe stawe ko je iz ra a va do pa dawe
pre ma do brom de lu ili od vrat nost
pre ma ra vom de lu.

Prema ulozi savest moe biti zakonodavna, koja se javqa pre dela, i sudska
i izvrna, koja se javqa posle dela.
Pre vrewa dela savest kazuje da je
delo dobro i da ga treba izvriti, ili
da je ravo i da ga ne treba izvriti.
Prema moralnom delu imamo oseawe
potovawe, a prema nemoralnom oseawe odvratnosti i moralnog gnuawa.
Savest pre dela nalae i zapoveda ili
odvraa i zabrawuje, zato se zove zakonodavna.
Posle dela, koje smo sami slobodno
izvrili, mi sudimo da smo postupili
dobro ili ravo i da smo za svoj postupak
odgovorni, tj. da smo zasluili priznawe ili kaznu.

Saveu sudimo i o svojim i o tuim

postupcima, procewujemo ih kao dobre
ili rave. Tua dobra dela prati oseawe moralnog dopadawa, divqewa ili
oduevqewa; tua rava dela prate oseawe nedopadawa, negodovawa, gnuawa.
Zato to ovde savest procewuje, sudi,
zove se sudska.
Posle sudske savesti dolazi izvrna
savest koja zasluenu nagradu ili kaznu
odmah izvruje. Ona se sastoji u ivim
moralnim oseawima. Ako smo uinili
dobro delo, oseamo radost koja se naziva mirna savest; ako smo pak uinili
zlo, oseamo nezadovoqstvo koje se zove
gria savest. Za dobro delo nema na ovome svetu boqe nagrade od radosti i zadovoqstva koje daje mirna savest; za ravo
pak delo nema tee kazne od grie savesti. U Svetom pismu pie: Blago onome
koji ima mirnu savest; on ima nebo na
zemqi, a teko onome koji ima nemirnu
savest, on ima pakao na zemqi.

Priao je avva Dul, uenik avve

Visariona:
Kada smo jednom ili obalom,
oednim i kaem avvi Visarionu:
- Avvo, vrlo sam edan.
A starac, pomolivi se Bogu, ree:
- Pij iz mora.
I voda postade slatka i ja se na pih. Te ja napunih i svoj krag, da ne
bih sluajno usput oedneo. Kada
to vide, starac mi ree:
- Zato si ga napunio?
Rekoh mu:
- Oprosti mi, uinio sam to da
ne bih usput oedneo. A starac ree:
- Bog je ovde, i svugde je Bog.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

UOI NOVE GODINE

Ponekad teko pada oveku da se
okrene unazad i pogleda u svoj minuli period ivota.
Preen je krivudavi put, a na ovekovom je srcu toliko tragova od
preivqenih radosti i alosti,
zlih i dobrih dela, unitenih nada,
slomqene vere, izgubqenog mira, sujetnih uspeha... i od ega li jo ne.
Prolost, utisnuta u nau svest,
predstavqa zaista veliko grobqe sa
krstovima i bez krstova, tunih i
dragih spomenika u zelenilu i cveu
pored grobova, sakrivenih trwem i
zaboravom. oveiji pogled esto
izbegava ove tune humke i ne eli
da misli o wima.
Blago onome koji je u spokojnoj
prolosti, u dugoj noi ivota, zapalio neugasivo kandilo dobrih dela pred venou, i nad svojim ivotom podigao znamewe svetog krsta
Hristovog - delo, koje e u budunosti vaskrsnuti i plamsati u carstvu
vene nebeske svetlosti po svretku zemaqskoga puta.
Blago onima, koji su ma i u posledwem trenutku ivota, stekli blago
koje ini kapital za ivot koji poiwe pokrivenom humkom sa krstom.
Oni e prekoraiti prag venosti, i
nee sagoreti sa grenom zemqom, o
kojoj sveto Pismo govori.
Blago onome, koji pomou uewa
Raspetoga pobedi u telu smrt i ne bude na listi grenika osuenih na
smrt, ve se u beloj odori pravednika pojavi u predvorje preobraenoga
sveta i sagleda nevienu lepotu novog neba i nove zemqe!

Blago onome, koji ue u novi svet

venosti, gde ne vlada zakon smrti i
raspadqivosti, gde sujeta i greh nemaju moi i bivaju sahraweni sa svojim rtvama na grobqu. Teko ono me, koji ne oseti lepotu ivotvorne
snage Vaskrsewa! Pribliava se
dan, i ve je pred nama, u kome e
pravda carevati. Pribliavamo se
kraju gde nema ni alosti, jer je alost plod nesavrenstva, ni bolesti
ni tuge, jer su one plodovi raspadqivosti i smrti, praha zemaqskog.
Blago onima, koji su u staroj godini od istih dela izatkali belu haqinu za dane nove godine. Nova godina dolazi. Vreme ne stoji, niti se
prostranstvo mewa. Sluajte i radujte se, qudi, istoga srca. Dolazi
Nova godina, koju pripremaju samo
ista srca, ispuwena verom u Raspetog Gospoda.
Praznik kalendarske Nove godine primqen od svete Hristove Crkve samo je dan opomene da se pribliuje posledwi as za pozitivno smirivawe i sticawe duevnih blaga, za
dela qubavi i milosra, za dela pokajawa i molitve.
Taj praznik pokajawa i molitve
praznuje u duhovnoj radosti svaka pobona dua, i to ne jednom u godini,
ve svakoga dana i asa. iva qudska
dua ne prestaje da strada od grehova svojih i svakoga trenutka trai
izvor ivota da se umije na wemu.
Svaki verni sin Crkve slavi Boga,
raduje se Wegovom savrenstvu i
trai pomo Wegovu, kroz pokajawe
i molitvu.

Saznawe da je svaki od nas neplodna smokva, o kojoj govori sveto Jevaneqe, koja zasluuje da bude poseena i u ogaw baena nikad ne naputa oveka, koji procewuje pravilno svoje dane proivqene u gresima.
I onaj koji sebe smatra slinim ne rodnoj smokvi, svakoga asa i dana
moli nebeskog Gospodara da mu podari novi rok za popravqawe; da ga
okrepi i pomogne, da bi i on mogao
dati dobar plod, i da ne bude poseen
i baen u ogaw.
Praznik Nove godine, ustvari,
treba da bude proet ovim duhom.
Svaki poboan i svestan hrianin kad baci pogled na svoju prolost i vidi sebe kao besplodnu
smokvu u bati duhovnog ivota, neka podigne svoj pokajni pogled tamo,
gde je bezgraninost i venost, i neka moli pomo od Onoga, Koji jedinca Sina dade da se raspne za nas, da bi
dobio snagu i blagodat, bez kojih nijedan smrtni ne donese plod dostojan
pokajawa.
Svucimo sa sebe odeu neistih
svojih dela i obucimo se u odeu novoga ivota, po uewu Onoga Koji
nas je stvorio.
Dolazi Nova godina! Zvona sa na eg svetog hrama svojim metalnim
zvucima opomiwe nas da zatreperimo pokajno kao davno nestala harfa
velikog Psalmopevca:
Uini mi, Boe, isto srce, i
duh prav obnovi u utrobi mojoj.
Sa verom, pokajawem i duhovnom
radou: Srena Nova godina!
Amin.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

SMRT NEMAWINA
U sedmi dan meseca februara poe neto malo da poboleva asna starost we gova. I odmah blaeni starac, gospodin
Simeon, pozvav mene nedostojna i uniena odasvud, s tihou poe mi govoriti svete i asne i slatke rei: edo moje slatko i uteho starosti moje, sine,
sluaj moje rei, k mojim reima prikloni svoje uho, i, da ne oskudevaju izvori ivota tvojega, sauvaj ih u svojem srcu. Jer su ivot svima koji ih nalaze.
Svakom hranom hrani srce, jer od wih su
izvori ivotu. Odbaci od sebe opora
usta, i uvredqive usne udaqi od sebe.
Oi tvoje neka pravo gledaju, a vee tvoje da se kreu na ono to je pravedno.
Pravo hodi svojim nogama, i putove svoje
ispravqaj. Ne sklawaj se ni na desno, ni
na levo, jer putove one s desne zna Bog, a
razvraeni su oni s leva. A ti ui onome
to je pravo, da ti ivot bude u miru.
Sine, sluaj moju premudrost, k mojim
reima prikloni svoje uho, da sauva
moju blagu misao, ono to oseam mojim
ti ustima kazujem.
uvaj, sine, zakon oca tvojega, ne odbacuj pouke matere tvoje. Jer je blaen
mu, koji poslua mene, i ovek koji putove moje sauva. Ne pomeaj se sa bezumnim. Ispravi znawa na razum, jer onaj koji kori zle navui e na se mrwu, a onaj
koji izobliava neastivoga, porei e
sebe. Ne izobliavaj zle, da te ne omrznu. Izobliuj premudra, i zavolee te.
Pokai premudrome krivicu, i bie mudriji, pouku pravednome, i produie ti
primati je. Poetak je premudrosti bojazan Gospodwa, a i znawe svetih stvari
je razum, a razumevati zakon pomisao je
blaga. Jer ovakvim vladawem mnogo ete
poiveti, i pridodae ti se godine
ivotu.
I, podigav ruke svoje, Blaeni ih poloi na vrat moj greni i poe plakati
alosno, i darujui mi svoje slatke poqupce, poe mi govoriti: edo moje
omiqeno, svetlosti oiju mojih, i uteho
i uvaru starosti moje, evo ve prispe
vreme da se rastajemo. Evo ve me otputa Vladika s mirom, po rei wegovoj,

da se ispuni to je reeno: jer si zemqa i

u zemqu e poi kao tu. A ti ne tuguj,
edo, gledajui moj rastanak, jer je ovo
aa za sve opta. Jer ako se ovde rastajemo, onde emo se opet sastati, gde vie
nema rastajawa.
I, podigav preiste ruke svoje i poloiv ih na glavu moju, govorae: Blagoslove, blagosiqam te. Gospod Bog bla-

osuen od Boga, oplakan od anela, bivajui na smeh besovima, oblivan svojom

saveu, posramqen zlim svojim delima. I pre smrti bivam mrtav, i pre Suda
sam se osuujem, pre beskrajne muke sobom sam muen od oajawa. Jer toga radi
padam k preasnim nogama tvojim, klawajui se, ne bih li ja, neispravqeni, radi tvojih preasnih molitava, dobio ne-

goslovqen pomoi e spasewe tvoje. I da

ti da umesto zemaqskoga blagodat i mi lost i carstvo nebesko. I da ispravi put
hoda tvojega, kojim iz mladosti od mene
poe, imajui sa sobom nerazdvojnu, ovde
i onde moju, ako i grenu, molitvu.
A ja, pavi niice na preasnu nogu
wegovu, sa suzama govorah: Mnogih i velikih darova nauivah se od tebe, blaeni gospodine moj Simeone, pa se pokazah ja, bedni i neblagodatni, da se ne se am svega, pomeah se sa stokom nerazumnom, i izjednaih se s wom, bivajui
ubog dobrim delima, a bogat strastima,
ispuwen sramom, lien boje slobode,

ko malo olakawe o onom stranom dolasku Gospoda naega Isusa Hrista.

A kad doe osmi dan toga meseca, ree
mi: edo moje, poqi mi po oca duhovnog i po sve asne starce iz Svete Gore
da dou k meni, jer se pribliuje dan ishoda mojega. I, poto se ispuni zapovest, doe mnotvo crnaca kao mirisni
cvetovi koji cvetaju u toj pustiwi. I,
kad dooe k wemu, primie jedan od
drugoga mir i blagoslov, i ne dade im
otii od sebe, govorae im: Prebudite
uz mene, dok telo moje svetim i asnim
molitvama vaim opojete i pogrebete.
A blaeni starac od sedmoga dana, pa sve

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

do smrti mu, ne okusi hleba ni vode, samo
se svaki dan prieivae svetih i preasnih tajni, tela i krvi Gospoda Boga i
Spasa naeg Isusa Hrista.
U dvanaesti dan toga meseca videh ga
da se sprema na odlazak i rekoh mu: O
blaeni gospodine Simeune! Evo se ve
sprema blagi tvoj ishod u pokoj tvoj. Ve
sam sluao kako si blagoslovio naslednike svoje, ali im i sad daj svoj posledwi
blagoslov. A on podigav ruke poe sa
suzama govoriti: Trojice Sveta, Boe
na, slavim te i blagosiqam te, i molim
te i zamiqam te, jer trei blagoslov
dajem naslednicima svojim. Gospode svedrioe, Boe otaca naih, Avrama,
Isaka, Jakovqev i semena pravednoga,
sauvaj ih i ukrepi u dravi, kojom sam
ja vladao, i pomo presvete Bogorodice
i moja, ako i grena, molitva neka je s
wima od sada pa do veka. A dajem im pre awu zapoved: imajte qubav meu sobom. Ako li koji od wih istupi iz onoga
to sam im ja ustanovio, gnev Boji neka
pojede i wega i seme wegovo. A ja sam na
sve to rekao: Amin!
A kad je proao dvanaesti dan toga
meseca, ree: edo moje, prinesi mi
presvetu Bogorodicu, jer takav zavet
imam, da pred wom ispustim duh moj. I
kad to bi izvreno, i kad bi vee, ree:
edo moje, uini qubav, metni na me rasu, koja je za pogreb moj, i spremi me potpuno na sveti in, kako u i u grob lei.
I prostri rogozinu na zemqu, i poloi
me na wu. I poloi kamen pod glavu mo ju, da tu leim, dok me ne pohodi Gospod
da me uzme odavde.
I svi mi gledasmo i plakasmo gorko,
gledajui na ovom blaenom starcu tako
neiskazanu Boju voqu. Jer kao to je
pree prosio u Boga, pa mu i dade u dravi wegovoj, tako ni ovoga asa ne htede se
liiti ni jedne tvari duhovne, pa mu Bog
sve i ispuni. U istinu, brao moja draga
i oci, udo bee gledati: onaj kojega se
bojahu i treptahu na sve strane, sad se
mogae videti kao jedan od tuinaca,
ubog, rasom obavit, gde lei na zemqi,
na rogozini, a kamen mu pod glavom, svi ma se klawa, i umiqava, i prosi od svih
oprotaja i blagoslova.
A kad nasta no, svi se oprostie i
blagoslovie od wega, pa otidoe u e -

lije da vre slube i da malo otpoinu.

A ja ostadoh, i jednoga jereja ostavih sa
sobom, i ostasmo kod wega svu tu no. A
kad bi pono, utia se blaeni starac i
vie mi ne odgovori. Kad bi jutro, i zapoe crkveno pojawe, namah se prosvetle
lice blaenome starcu, i podigav ruke k
nebu ree: Hvalite Boga u svetiwi Wegovoj, hvalite ga i na utvrewu sile Wegove. A ja mu rekoh: Oe, koga vide, kad
tako govori? A on, pogledav na me, ree mi: Hvalite ga i po silama Wegovim,
hvalite ga i po presilnom carstvu Wegovu. I to rekav odmah ispusti preboanstveni duh svoj i usnu u Gospodu.
A ja, pavi na lice wegovo, plakah
gorko za dugo asova, i ustavi zahvalih
Bogu to sam video takvu smrt ovoga
predostojnog mua.

Prialo se kako su neki doli

kod avve Agatona uvi da on ima
veliku mo, i elei da iskuaju da
li se on quti, kau mu:
- Ti si Agaton? uli smo o tebi
da si bludnik i gordeqivac.
A on ree:
- Da, tako je.
I kau mu:
- Ti si Agaton, brbqivac i ogovara?
A on ree:
- Ja sam. Opet mu kau:
- Ti si Agaton, jeretik?
A on odgovori:
- Nisam jeretik.
Oni ga stadoe prekliwati i
govoriti:
- Reci nam, zato si prihvatio
sve to smo ti rekli, a ovu re nisi
pretrpeo?
Ree im:
- Ono prvo pripisujem sebi, jer to
je na korist mojoj dui; ali biti jeretik znai biti odvojen od Boga, a
je na elim da se odvojim od Boga.
A oni, uvi to, zadive se wegovom rasuivawu i odu uvreni u
veri.

POVEQA STEFANA
NEMAWE O JEZIKU
uvajte, edo moje milo, jezik kao zemqu.
Rije se moe izgubiti kao grad, kao zemqa ,
kao dua . A ta je narod kad izgubi jezik, zemqu, duu?
Ne uzimaj tuu rije u svoja usta. Uzme li
tuu rije, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe
potuijo. Boqe ti je izgubiti najvei i najtvri grad svoje zemqe nego najmawu i naj neznatniju rije svoga jezika.
Zemqe i drave ne osvajaju se samo maevawem, nego i jezicima. Znaj da te je tuinac
onoliko osvojio i pokorio koliko ti je rijei potkrao i svojih naturio.
Narod koji izgubi svoje rijei prestaje
biti narod.
Postoji, edo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza tijelo. Pamtim ja takve zaraze
i morije jezika. Biva to najee na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda sa dru gim, tamo gdje se jezik naroda tare o jezik drugih naroda.
Dva naroda, milo moje, mogu se biti i miriti. Dva jezika nikad se pomiriti ne mogu.
Dva naroda mogu ivjeti u najveem miru i
qubavi, ali wihovi jezici mogu samo ratovati. Kad god se dva jezika susretnu, izmijeaju,
oni su kao dvije vojske u bici na ivot i smrt.
Dok se god u toj bici uje i jedan i drugi jezik,
borba je ravnopravna, a kad poiwe da se boqe
i vie uje jedan od wih, taj e prevladati.
Najposlije se uje samo jedan jezik. Bitka je
zavrena. nestao je jedan jezik, nestao je jedan
narod.
Znaj, edo moje, da ta bitka izmeu jezika
ne traje dan ili dva, kao bitka, meu vojskama,
niti godinu- dvije, kao rat meu narodima, nego vijek ili dva, a to je za jezik isto tako mala
mjera vremena kao za ovjeka tren ili dva.
Zato je, edo moje, jezik tvri od svakog bedema. Zato je, edo moje, boqe izgubiti sve
bitke i ratove nego izgubiti jezik. Poslije
izgubqene bitke i izgubqenih ratova ostaje
narod. poslije izgubqenog jezika nema naroda.
Jezik je, edo moje, tvri od svakog bedema.
Kad ti neprijateq provali sve bedeme i tvrave, ti ne oajavaj, nego gledaj i sluaj ta
je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne
boj se. Poaqi uhode i trgovce neka duboko
zau po selima i gradovima i neka samo sluaju.
Tamo gdje odzvawa naa rije, gdje se jo
glagoqa i gdje se jo, kao stari zlatnik, obre naa rije, znaj edo moje znaj da je to jo
naa drava bez obzira ko u woj vlada.
Carevi se smewuju, drave propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa e se tako
osvojen dio zemqe i narod kad - tad vratiti
svojoj jezikoj matici i svome matinom narodu.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAEG EMILIJANA MONAHA

U gradu Rimu bee neki ovek, po
imenu Viktorin, koji je od mladosti
ivot svoj provodio u mnogim gresima. On docnije u starosti svojoj doe
k sebi, i seajui se grehova svojih
treptae od Suda Bojeg. I ode u jedan sveti manastir i, umolivi igumana da ga primi, on se odree svih
stvari sveta, i postade monah. Kao
monahu bi mu dato ime Emilijan. I
odade se potpunoj pokornosti i posluawu, drei se izdatih mu zapovesti i iznuravajui telo svoje i dawu i nou. I imajui neprestano u
dui svojoj seawe na smrt, on se
stalno pripremae za Strani sud
Boji kakve e odgovore dati za grehe svoje u dan ispitivawa. I svagda
bee u strahu od venih paklenih
muka. Takvim strahom on toliko
ukroti i isui telo svoje, da se sva
bratija, koji su iz qubavi Boje
iveli u manastiru, divqahu wegovom tolikom umrtvqewu, smirewu i
trudu. I svi se starahu da podravaju wegovo itije i steknu u posluawima wegove podvige, da bi takvim
mnogotrudnim pokajawem oistili
grehe svoje. Jer ga gledahu kako iz dana u dan gladuje, euje i na zemqu
pada, i malo spava, i mui i sakruava telo svoje, i koriahu se veoma.
Manastir taj nalazio se na jednoj
visokoj planini, koja je na jednoj
strani imala peinu. Blaeni Emilijan imaae obiaj da kasno u noi kriom odlazi iz manastira u tu
peinu, i tamo se svu no moli sa suzama sve do jutrewa. No posle mnogo
vremena primeti jednom iguman gde
Emilijan kasno po noi izae iz manastira. Ne znajui kud on to ide,
iguman tajom poe za wim. I videv-

10

i ga gde ue u peinu, on ostade ispred we sa namerom da ga eka dok ne

izae, da bi ga ispitao zbog ega odlazi u tu peinu. No kroz kratko
vreme na jedanput nebeska svetlost,
silnija od sunca, obasja celu onu go-

ru, i iguman vide prepodobnog Emilijana kako stoji u peini sa rukama

uzdignutim k nebu i moli se Bogu, i
ona nebeska svetlost silazi na glavu
blaenog. Videvi to iguman se
uasnu, spopade ga strah, i on drui nae begati u manastir, dok su ga
noge jedva nosile od velikog uasa.
I kad stie pred manastirsku kapiju, on u glas s neba gde govori: Emilijane, oprataju ti se gresi tvoji! Iguman, jo vie uasnut od toga,
pobee u svoju keliju, i utei oekivae da svane.
Posle jutrewa, elei da se bratija duhovno koriste, iguman pred
svima upita prepodobnog Emilijana:

Brate, gde si bio noas? Prepodobni

se pokloni igumanu i odgovori: U
manastiru s bratijom svu no se odmarah. No ukoren od igumana i primoran da ne skriva milost koja se pokazuje grenicima koji se istinski
kaju, prepodobni Emilijan kaza, i
mimo voqe, celu tajnu svoj bratiji,
kako svetlost i glas s neba sie na
wega s prestola milosra.
Tada stade iguman govoriti bratiji: ujte, brao moja draga, svemoni Bog mogao bi i utke oprostiti grehe ovome bratu, ali nas radi
posla mu svetlozarnu milost svoju sa
glasom, da bi srca naa pobudio na
pokajawe, i da bismo znali, i divili
se milosti i ovekoqubqu naeg
Tvorca, kako On nije daleko od onih
koji se istinski kaju.
Posle takvog obavetewa da su mu
gresi oproteni, prepodobni Emilijan provede ostalo vreme svoga
ivota u radosti duevnoj, i ode ka
svetlosti nepristupanoj da slua
glas radosti i veseqa u naseqima
pravednih na nebesima koji likuju
vavek.
Priali su kako je episkop Oksirinha, po imenu Apfije, kada je bio
monah provodio vrlo teak ivot.
A kada je postao episkop, hteo je da
vodi isti teak ivot i u svetu,
ali mu to nije uspevalo. I on padne
niice pred Bogom govorei:
- Nije li moda, zbog toga to
sam episkop, blagodat odstupila
od mene?
I otkrije mu se:
- Ne; ali tada si bio u pustiwi, i
poto ne bee qudi, Bog je pomagao;
a sada si u svetu i pomau ti qudi.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

CARSTVO NEBESKO JE DOSTUPNO I GRENICIMA

Boanski uenik i apostol, Sv.
Jovan Bogoslov u divnom Otkrovewu, sagledavajui tajnu budueg suda
Boijeg video je na kraju Sveti grad,
novi Jerusalim, u kome Gospod Isus
Hristos sa izabranim svojim e veno carstvovati. Opisao je neizrecivu lepotu i slavu grada toga, rekao
je, da nita neisto ne moe ui u
wega, i da e samo pravda i svetiwa
obitavati u wemu. Ne moe ui nita neisto. Bez sumwe to je mesto
bez grehovne skverni. Da li su grenici dostupni da ive u tom bogosvetlom gradu, da carstvuju sa Hristom i da se naslauju slavom i blaenstvom zajedno sa Anelima i svetim pravednicima? Kako e to biti
brao! Znai li to da je za nas ve zatvoren ulaz u taj sveti grad, znai li
to da za nas ve nee biti mesta u buduoj slavi i blaenstvu. Svi smo
mi grenici. Svaki od nas po prirodi svojoj uinio je sebe uesnikom
grehovne neistote i u ovom ivotu
ne moe a da ne osea sebe neistim.
Ostaje li nam jedino da zavapimo:
Avaj, mi greni zauvek emo biti
odvojeni od Boga, zauvek lieni ivota i blaenstva venoga. Ne! Uvidite brao, milost Boiju, koja spasava grenike. Uteimo se nadom na
milost Boiju prema nama grenima. I mi nedostojni moemo ui u
divni i sijajui boanskom slavom
grad i mi moemo biti uesnici venog blaenstva sa Anelima Boijim i svima svetima. Kako? Oistivi se od neistote i greha. Mi smo
greni i neisti ali mi imamo i
sredstva za oiewe koja je Gospod,
koji eli svakom oveku da se spase,
ostavio u Svetoj Crkvi i ona su nam

data. To su: post, molitva, pokajawe,

priee Sv. tajnama. O kako mi
imamo mnogo sredstava i kako su delotvorna ta sredstva za nae oi-

ewe! Post isti telo, molitva

osveuje duu boanskom blagodau,
pokajawe brie grehe nae, prieem se sjediwujemo sa Bogom i postajemo sveti i neporoni.
Slavite brao! Mi moemo uiniti sebe nebeskim graanima, nama
je dostupan ulaz u veno Carstvo Gospoda naega i Boga. Od nas zavisi
koliko emo eleti i traiti milost Boiju i veno blagostawe.
Upotrebimo za oiewe data nam
spasiteqna sredstva. Post telesni i
duevni, umereno jelo i pie, uzdrawe od ravih misli, eqa, strasti, udaqimo se od svetskih prelesti
i sablazni, da pravilo naeg ivota
bude: molitva ista, svakodnevna
(neprestana) da osveuje naa usta i

srce, pokajawe i skruenost posle

svakog naeg velikog i malog pada
da neprestano molimo Boga da nam
oprosti grehe nae. I da tako postupamo u svako vreme, u svete poste kao
i u nastupajuem postu, potrebno je
biti uzdran i postiti, moliti se i
kajati se. Post je zato i ustanovqen
da bi mogli vie da radimo na oiewu od grehova i da budemo dostojni Carstva Boijeg. U to vreme Sv.
Crkva predlae nam ispovest i priee sv. boanskim darovima, to su
tajne velike i najdelotvornije za nae oiewe. Prvo, ispovedawe
grehova, u potpunosti nas oiuje
od grehova. Drugo, primawe sv. darova sutinski nas sjediwuje sa Hristom to je ve nerazruiv zalog
blaenstva naega i slave vene u
Hristu.
Ne oajavajte grenici, za svoje
spasewe ne mislite da je Carstvo
Boije zatvoreno za vas, ali se ne
predajte neradu i ne ostajite u grehu.
Od vas zavisi da li ete dobiti ili
izgubiti Carstvo nebesko.
monah Savo Q. G.

Ti se moe zatvoriti u tesnu pe inu - govori jedan bogoslov, - moe

imati zavezane ili izvaene oi; no sunce svakodnevno putuje po svodu nebeskom
u neobinom velianstvu i krasoti svojoj. To se moe kazati i o veri u Gospod
Isusa hrista. Neka bi Ga qudi i odbacivali, neka bi zatvarali srce svoje od
ulaska Wegove blagodati, a duh svoj od
Wegove svetlosti, - On je veran svojim
obeawima i caruje kroz sve vekove nad
svim vidqivim i nevidqivim svetom.

Sv. Filaret
Moskovski

11

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

POSLE
DEVEDESET GODINA
Jo onda kad su Zaroani zaturali
vilama orahe na tavan; kad su pojili vr bu i sejali so; kad su ili etomice u
planinu te sekli akalice da iakaju zube; kad su istezali gredu, skakali u
jarinu, unosili pregrtima videlo u kuu, i tako daqe... bila je u nekog ivana
Dumana, kmeta u Ovini, zaudo lepa
ki. Neki je ve poeli i prositi; ali
ivan ne da ni pomenuti. Priaju da se i
pobio s nekim proscima... Ko zna, lau,
moe biti!
Kako bilo da bilo, tek ivan poeo
od neko doba mnogo vrati na svoju ker.
On, istina, vie i na ostalu eqad po kui, ali se ni na koga ne oseca onako kao
na wu.
Jedno jutro, ba kad bee zajmila ovce da istera na popas, a ivan izlete iz
kue, pa se prodera:
- uje ti, more Radojka!
- ujem, tajo! - odgovori ona polako, a
neto pretrnu.
- Ako te jo jednom vidim s ovcama
pod onom luinom, slobodno ne idi mi
kui! ... ta e tamo? Zar nema pae i
po drugim brdima?
- Ta ... ono ... ima ... - zamuca Radojka.
- Ima, jakako! Ali nema onog drowe,
onog Strahiwe, to povazdan urlika u
dvojnice!... Ako li ga domam - oderau
ga!
Radojka samo obori oi, pa zadrhta
kao prut.
- Goni te ovce gore u gaj! - poviknu ivan, pa se vrati u kuu kao smuen.
Ona se uputi najlak s ovcama navie,
poav u gaj to bee odmah iznad kue.
Poesto se obzirala i oslukivala.
U kui se die itava vreva. ivan
praska i vie, rekao bi, sve pobi. Dvoje
dece pobee napoqe plaui.
Radojka okupi ovce malo bre, samo
da odmakne, da ne uje taj rusvaj. Bila je
to skromna i mirna devojka, kao jagwe.
ivan je bio naopak ovek, zato su ga
i prozvali - Duman. Voleo je svaditi se
s ovekom nego popiti au rakije. e -

12

sto hoe i da se pobije. Otkako su ga

okmetili - lepo ovek pobesne!...
Radojka ve izbi s ovcama iz gaja gore
na rudinu, pa ih pusti te se pasom spustie do bukvika s onu stranu brda. Tu ba
pored putawe seoske sede na travu, izvadi pletivo iz pletivaice i uze plesti.
Nije obila ni dve-tri igle, a bahnu
ozdo iz bukvika Strahiwa, te pred wu.
- Uh, Strahiwa, ala me uplai! - ree
Radojka i osvrte se plaqivo.
- A zar ti ovde izjavila ovce? - upita
Strahiwa smeei se.
- Proi me se, more; tajka da me u top
metne!
- Znam, ne da ti da se sastane sa
mnom.
- isto zebem da ne naie otkud...
Ostade kod kue. ini mi se pobi onu eqad... Ja pobegoh da ne sluam.
- Rin ovek!... - ree Strahiwa.
- Htede se jutros pobiti sa ia-Sredojem...
- A zar je dolazio? - upita Strahiwa
brzo i kao tre se malo.
- Ko?
- Pa ia Sredoje.
- Rano jutros; tajka se tek umio, a on
doe.
- Pa?
- Pa ne znam ta su razgovarali... Tek
tajka se bee neto razvikao. ika Sredoje izie, pa isto qutito ree: ta
drobi tu? Ako sam ti pomenuo, nisam
ti glavu razbio... I ode, a ne ree ni
zbogom!
- Odista veli? - upita Strahiwa kao
ne verujui.
- Bogami, odista.
- Ba bih voleo da mi to nisi kazala...
- ree i neto se okari.
- A to? - upita Radojka kao zaueno.
- Tako!... - odgovori Strahiwa, pa se
zamisli.
Taman Radojka zausti da ga neto upita, dok ti se pomoli ozgo putawom ivan, pa podviknu:
- A, tu li si, lolo!...
- Be, Strahiwa! - vrisnu Radojka, pa
pobee k ovcama u stranu.
- Kui se vuci! - dreknu ivan na wu,
pa polete k Strahiwi ciei kroza zube:
- Stanide, lolo, stani!

Strahiwa se bee u prvi mah isto zabezeknuo i zastao kao ukopan. Ali kad
vide da se ivan ne ali, nego jo spodbi i poveliki kamen da ga gaa, a on ti
zagrebe to igda moe kroz bukvik...
Srea wegova te se ivan spotae preko
neke klade i qosnu koliko je dug o ledinu... a ko zna ta bi bilo.
Istina, Strahiwa je bio vrlo kuraan i snaan momak. Muno bi ustuknuo
da je bio ma ko drugi; ali ivan je otac
Radojkin, pa voli skloniti se...
Dok je ivan ustao iz one klade, nigde Strahiwe, ni Radojke, ni ovaca! On se
onda uputi putawom preko bukvika, gunajui i psujui onako sam. Ode u neiju
wivu da oseca potru. Teko sad potriarima!...
Radojka je ve odavno stigla s ovcama
kui. Ni sama ne zna kud je prola i kako je dola. Kod kue je zatekla svu e qad zaplaenu. Ona iva premrla od
straha!... Ko zna ta je eka dok se ivan vrati.
Rano na Petrovdan, jo pre sunca, seo
je Strahiwa kod Zmajevca, najhladnijeg
izvora u svoj Ovini, to je ba pored
puta seoskog nie kue ivanove. Seo je
tu da se malo odmori i da zapali jednu, pa
e ve daqe. Spremi se da putuje nekud.
Za pojasom mu dva pitoqa i veliki
no. Torbu i guwac spustio pored sebe
na zemqu.
Taman je raspalio lulu, a eto ti ozgo
Radojke sa sudovima. Pola na vodu. Kad
vide Strahiwu, ona se isto tre i obazre se uzvereno.
- Ene, ti si, Radojka!... - ree Strahiwa, pa ustade i zaturi torbu i guwac preko ramena.
- A kud si ti tako poranio? - upita Radojka polako i snudeno.
- Ta ni sam ti ne znam - odgovori Strahiwa i slee ramenima.
- Ostade li, bolan, iv onomadne?
- Ja jedva... a ti? - upita Strahiwa isto bojaqivo.
- Ne pitaj!... - ree Radojka i zaplaka
se.
- Znam ve, onaj duman... - zausti
Strahiwa, pa samo odmahnu rukom.
- Nema mi ve ivota... - nastavqa Radojka kroz pla.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

- Vala, ni meni!... - prihvati Strahiwa. - Idem u svet, pa to bog da!
- Kuda, bolan? - upita Radojka i pogleda ga.
- Kud bilo... Idem dole u Posavinu...
- Blago tebi!... A ta u ja, jadna!
- ta zna, trpi! Vaqda e i tom zlu
biti jednom kraj.
- Barem da si ti ovde... Ako nita drugo, bilo bi mi lake da te samo viam
kato...
- Aja, Radojka!... Ja te volim kao svoje
oi... Ali ta u? Onaj rin ne da da se
uzmemo. Kazao mi je sve ia Sredoje.
Vie mi nije vajde ni pomiwati... Premiqao sam od svake ruke. Druga nije,
Radojka! Moram se ukloniti odavde... Barem dok se ti ne uda... A posle kako bude.
- Zar, bolan, odista hoe da ode?
- Bogami, Radojka, odista.
- A tvoja kua?
- Kuu sam zatvorio mrtvim kocem.
Boqe nek zaraste u zovu i koprivu kad ne
mogu biti veseo u woj! - ree Strahiwa
odseno.
- Ba sam ti ja nesrena! - uini Radojka, pa poutavi malo, dodade: - Kad
si ba tako naumio da ode, a ti nemoj,
bolan, daleko!... Eto, moe i u Zaroju
ostati. Ima i tamo svojih poznanika;
ima, hvala bogu, i rodbine... Tetka
Mirjana, pada ti, ini mi se, baba po majci, rodom je otuda...
- Sve je tako, Radojka, ali ba ne mo gu... Volim otii malo daqe!
Naposletku, Radojka ga poe prekliwati da ne ide, ili barem da ne ide daleko. Sve uzalud! Starhiwa naumio, pa ga
ne moe nikako namoliti ni odvratiti.
Ona se isplaka, to nikad dotle; izjada se Strahiwi na ivana; ree da se moda nee ni udavati kad joj nije bilo su eno da za wega poe; oprosti se s wim,
zahiti vode, pa ode plaui navie kui...
Strahiwa uzdahnu, raspali boqe lulu, odbi dva-tri gusta dima, pa opui putem nanie, a poesto se osvrtae za Radojkom - dogod nije ve zamakla gore u
vowak.
to je daqe Strahiwa odmicao, bivalo mu je sve tee. Na mahove ga tako stegne neto u grlu, rekao bi, uguie ga.

Osea kako su mu oi pune suza, pa ga to

isto naquti, te se mrgodi. Ispuio lulu bre nego obino, pa se i nehotice
maa za pojas, te vadi duvan i bre-boqe
puni drugu...
Kad bi navrh Gologa brda, stade malo
i pogleda onamo u Ovinu. Vidi se kua
ivanova, zgrade oko kue, gaj, po gore
rudina. Uini mu se kao da neko eqade
izie iz kue... Niko drugi ve - Radojka.
ini mu se, vidi je kako jo plae... Za tim pogleda malo daqe. Vidi se ona luina, gde je Radojka esto izgonila ovce
na popas i gde su se sastajali i slatko
razgovarali. Malo vie na brdacu vidi se wegova kuica; ini se odatle ko-

lik dobra peurka, nije vea. Naokolo

malo wivice, neto povra, livadica.
Sve lepo ureeno...
Strahiwa je jo u detiwstvu ostao siroe, bez oca i majke. Imao je, dodue,
neke daqwe svojte i u Ovini i u Zaroju, ali ga niko nije hteo k sebi uzeti
niti se postarati o wemu. Samo tetka
Mirjana raspitivala se kato za wega i
dala mu jednom nazuvice... Ele, Strahiwa se jo od malena poeo potucati po
tuim kuama. Sluio je po Ovini kod
boqih gazda, dok je malo odrastao i oja ao. Posle je otiao po majstoriji. Pristao je uz majstore Osaane i slazo s wima ak dole u Posavinu, te gradio kue,

vajate i ostale zgrade bogatim Posavcima. Kad je tako spealio neku paricu,
vratio se u Ovinu - na ono malo batinice to mu je ostalo iza oca. Staru kulau razvalio je, pa nainio sam onu kuicu i tu iveo kao vredan i skroman siromaak...
Sad e, eto, ostati sve pusto. Doi e
seoska stoka te potrgati ono malo wivice i utrti ono neto povra. Ona lepa
kuica obrae u korov, a onu belu indru pokrie mahovina.
Strahiwa uzdahnu, opet ga quto stee
u grlu; opet povue dva-tri gusta dima,
pa pohita nanie k zarokom hataru.
Presamari preko Gologa brda. Pred
wim pukoe duboke zaroke gudure, esti evari i stene, a vrlo retke wive i
jo ree kue.
Put ide ba kroz sred Zaroja, pored
vratnica kmetovih. Strahiwa pomisli i
nehotice da bi dobro bilo da se svrati
malo kod Purka i jo nekih poznanika,
te da se alali s wima. Ko zna kad e se videti. Ti su ga qudi veoma zapazili otkako se vratio iz majstorije. Dodue,
Strahiwu su sad voleli svi i po Ovini,
osim ivana i jo nekih, a i po obliwim selima. Samo su mu neki pomalo
zamerali to je propalio duvan, a jo
momak.
Onda se tamo vrlo retko palio duvan;
tek pogdekoji mogao se videti s ibukom
u zubima, pa i to samo od starijih qudi, a
momad - nikako.
Strahiwa se osvrte jo jednom. Od
Ovine se nita vie ne viae.

* * *
Brzo su stigli u Ovinu, pred vratnice ivanove. Tu zastadoe malo da se
dogovore ta e i kako e.
Odmah su se dogovorili. Strahiwa i
ebo preskoie preko plota, polako
uklonie neku grdnu kameninu kojom
behu poduprte vratnice, pa ih otvorie
irom. Purko, ia Mirko i ostali tu
kod vratnica. Strahiwa i ebo prikradoe se gore do vajata, to bee za dobru pustemicu od kue, i tu stadoe.

(nastavak na strani 48)

13

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

PELARSTVO
Crkva i wene ustanove, pa i dravne vlasti vojevali su protiv surogata, upotrebqavanih pri izradi
svea mesto istog peliweg voska.
Tu borbu potpomagali su i pelari,
jer je potiskivawe istog voska slabilo interes za pelarewem i smetalo unapreewu pelarstva. Tako je
prirodnim putem dolo do meusobnog potpomagawa izmeu Crkve i
pelarstva. Danawa velika oskudica u istome vosku ovu saradwu
treba da pojaa, a svetenici da bavqewe pelarstvom uzmu kao obavezu vere i poziva svog, pa da sav uticaj
svoj upotrebe na to, da se i u masi naroda do krajwe mogunosti umnoi
gajewe pela.
Nije pela korisna samo po tome,
to nam daje vosak i prijatno sladak, hranqiv, lekovit i u obiajno-molitvenom sluajevima upotrebqavani med. Ona je jo velika pomonica voarstva, vinogradarstva
i sviju rastiwa, koja preko cveta i
rese plod zameu. Hitra, vitka i od
sviju drugih insekata, to po cvetovima trae hranu, bra, pela prodre svakog dana u dno bezbroj cvetova
i raznoewem cvetnog praha na svojoj rilici, maqavom telu i nogama
vri oploavawe i ukrtawe. Naunici su u Americi ispitali, da
preko pedeset raznih rastiwa iskquivo pela oplodi. Dokazano je,
da voe i sve ostalo obilatije i savrenije plodove daje u blizini
peliwaka, a i cvee savrenije
cvetove.

14

Bavqewe ovim blagoslovenim poslom je najprirodnije sporedno zanimawe svetenika. Ono na lak nain,
bez sopstvenih poqa, bez pluga i motike, bez pomone snage (nadniara),
koja je dnas vrlo skupa, donosi obilatu materijalnu, za svetenika jo
i veliku moralnu dobit. Pela, wen
ivot i vrednoa daju pastirstvu
svetenika neiscrpni izvor tema za
besedovawe sa parohijanima, kad na-

iu prilikom rada wegova oko pela, ili kad ih bude pozivao, da bi jo

koga privoleo i oduevio za pelarewe. A bivalo je svetenika pelara, koji su dali podstreka i prva pelarska znawa mnogim docnije proutim pelarima. Neumorna radqivost pelina, savreni red, tanost
i pravilnost u konici u opte, a
naroito na sau i elijicama wegovim, apsolutna istota, stroga podela rada, okriqavawe matice i opta

pawa prema woj, budno straarewe

i uvawe zajednikog doma od neprijateqa, u otsudnim sluajevima gotovost za upotrebu aoke, s kojom e se
i ivot u odbranu zajednice dati, pa,
najzda, i izgowewe trutova, - sve su
ovo vrline, koje daju povoda sveteniku, da uz wih, kao oiglednih primera, razvija svoj pastirski razgovor u duhu uiteqskog poziva svog.
Takvi razgovori i rad oko pela
opitomquju oveka. Pasionirani
pelari mahom su u punom smislu dobri qudi. Razumno narod preko svojih umotvorina laska ovoj trudbenici: oj pelice, Boja ugodnice, jer
ona daje qudima med kao hranu i lek,
a Bogu ugaa voskom, najistijom molitvenom rtvom, koju je devianska
pela preradila iz nektara bezbrojnih cvetova.
Pored prijatnosti slatkog ukusa
i ispitane hranqivosti, med je u naem narodu jo i mnogostruki lek.
Kao takav, a i po istom i mirisnom
poreklu svome, on je kod nas Slovena
jo u staroj dohrianskoj veri naoj imao i ritualnog uvaewa i upotrebe. I danas mi Srbi tragove tog
potovawa naih prastarih predaka uvamo u lizawu uoi Boia meda sa badwaka na ogwita nastavqenog, a i za trpezom na Badwe vee mora ga biti i mora se okusiti. Kod Rusa se za Badwe vee kuva wihova kutja, negde uzvar, od meda i suvog voa,
a negde od meda i sviju vrsta pomeanog ita.
pripremio
o. M.V.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

OSMA ZAPOVEST BOIJA: Ne kradi (2 Moj. 20,15)

Kada je Boanski na Uiteq izlagao glavne osnove Svoga boanskog ue wa, u besedi Svojoj na Gori, On je proglasio zapovest svoju o qubavi prema Bogu i
prema bliwemu toliko vanom, da od
we zavise svi zakoni i svi proroci. Sve
ono to zakoni zapovedaju i sve ono to
su proroci propovedali i pisali svodi
se, u oima Velikog Uiteqa, na jedno qubav. Onaj ovek, koji Boga qubi i bliwega svoga, ve je time ispunio ceo za kon. Upotpuwujui ovu svoju zapovest govorio je Hristos: Sve to hoete da vama ine qudi, inite i vi wima (Mat.
7,12).
Pa ipak, pored svega toga, ti Boanskom svetlou prosveeni Hrianine, ne ini tako!
Da li se moe svega onoga setiti,
to si u ivotu svome uinio bliwemu svome, a da sebi toga ni poeleti ne
bi smeo. Teko bi bilo nabrojati sve
one nepravde, pakosti i tete, to qu di, iz dana u dan, ine jedan drugome. Mi
emo se zaustaviti samo na jednoj nepravdi, ali naalost vrlo estoj, koja u
osnovi rui ceo drutveni poredak, a
zove se kraa.
Promotriemo krau u pravoj svetlosti wezinoj i u svima oblicima wezinim, pa emo se na koncu uveriti kako su
istinite rei velikog proroka Jeremije: Teko onome, koji gradi svoju kuu
ne na pravdi (Jer. 22,13).
Ve u St. Zavetu rekao je Bog: Ne
ukradi! To je sveta zapovest Boija, koja je imala da zatiti lino pravo, sva kog oveka na posed. To je sveta uredba
Boija, bez koje ne bi bilo reda ni poretka u qudskom drutvu. No zato ipak
mnogi i mnogi qudi, i pored jasne i gla sne odredbe Zakonodavca Boga, diu ru ku svoju na tue dobro, i na tuoj muci
hoe sebi sreu da grade.
Prvi greh kojim se ovek ogreuje o
tue dobro jeste kraa i otimaina. Nije

samo lopov onaj, koji krade tue i otima.

Lopov je i onaj, koji sudeluje u tuoj krai, koji savetuje ili zapoveda da se bli wemu dobro oteti. Lopov je i onaj,
koji kupuje ukradene stvari ili ih sakriva i zadrava. Lopov je i onaj, koji
nae tuu stvar, pa je zadri sebi. Lopov
je i onaj, koji troi vie, nego to mu
prilike dozvoqavaju. Naposletku lopove je i onaj prosjak, koji prosi bez nude,

i time oduzima milodar onome, kome je

ovaj toliko potreban. Ne varajte se zato i veli sv. apostol Pavle - Ni lupei Carstva Boijega nee nasqediti
(1 Kor. 6,10).
Drugi greh protiv prava oveijeg na
linu imovinu jeste prevara. Prevara u
svima oblicima svojim i svima vrstama
svojim. Lopov i varalica su dva roena
brata! Krv od iste krvi! Ni za jednu jedinu dlaku ne razlikuju se oni jedan od drugoga. Qudima pre Hrista bilo je zapoveeno: Ne inite nepravde u sudu, ni mje-

rom za duinu, ni mjerom za teinu, ni

mjerom za stvari, koje se sipaju. Mjerila
neka su vam prava (3 Moj. 19,35-36). Bo e moj! Koliko je jo i dan danas savremena ova zapovest! Ko je u stawu da nabroji sve one prevare, koje je samo prepredeni lakomac prosveenog HH veka,
mogao da izmisli. Kriva i lana mera,
prodavawe loe i pokvarene robe a pod
firmom odline i svee, iskoriavawe tueg neznawa i neupuenosti,
pomicawe meanog kamena na wivi sve su to neznatne sitnice u oima savremenog morala.
A ta tek da kaemo o itavoj onoj
vojsci kajiara i zelenaa! O tim asnim i velikodunim dobroiniteqima
naroda svog, koji su u svakoj nesrei tu,
uvek pripravni da prue izobilnu pomo bratu svom stradalniku, ali s tim,
da ga konano sasvim upropaste! ujte
ovo - veli prorok Amos - Vi koji prodirete uboge i satirete siromahe, varajui lanijem mjerama i vi koji kupujete siromahe za novce i uboge za jedne
opanke: Zakle se Gospod slavom Jakovqevom: neu nikada zaboraviti ni jednoga djela wihova (Amos 8,4-7). A ta
mislite kakva e tek kazna biti i kletva
Boija za one Hriane, koji to ine?!
Narodna poslovica lepo kae Oteto, prokleto a premudri Solomon
Blagoslov
Gospodwi
obogaava
(Pri. 10,22).
Pa moe li blagoslov Boiji biti
nad onom stvari, koja je bliwemu na nepravedan nain uzeta? Ne! Bog je vena
pravda! On mrzi nepravdu, progoni je i
prokliwe je! U St. Zavetu pie: Ko sebi kuu tuim novcem zida, taj kupi kamewe za svoj grobni humak; a Dobra nepravednih presue kao voda u potoku i
odjeknu kao jaka grmqavina za vreme kie (Sirah). A dalekovidi Mihej naziva
dobra nepravednih vatrom, koja e im saei kuu i sva dobra wihova.

15

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

Zar sve opomene nisu dosta ozbiqne?
Zar ove pretwe nisu dovoqno jasne? Ili
moda lopovi, varalice i zelenai ho e takovu setvu iz koje e im iznii ne srea i kletva Boija? Ili hoe da skupqaju kamewe za svoj grobni humak? Ili
hoe da u svojoj vlastitoj kui potpale
vatru, koja e im saei sve i pravedno i
nepravedno steeno dobro? Ili hoe da
kroz ceo ivot svoj imaju nemir i griu
savesti, koja e im svako veseqe i svako
uivawe da pokvari?
Zar vas ivotno iskustvo vae ne ui
i bez svega ovoga, da nepravdom steeno
dobro nije nikada bilo trajno! Zar onaj
koji krade, vara i kajari ne pravi istovremeno i rupu u svome gospodarstvu i
to on gore skupi, to mu dole iscuri! Vi
ste sigurni svedoci ako se poneki lopov
i obogatio, da je kraa na wegovoj deci i
uniadima bila sigurno kawena. Zar
ne vidite da se na svakom koraku obistiwuje ona narodna: kako dolo, tako
prolo?!
Da, ali kraa nije samo greh i sramota, ona je i teka jedna bolest. Kraa je
bolest nasqedna! Bolest, koja prelazi
sa oca na sina, sa majke na ker.
Teko vama roditeqi ako ste lopovi!
Jer vi ete izroditi jedno novo pokoqewe, lupeko i lopovsko pokolewe, ija
e sva nedela ii na vau grenu duu.
Istina, moda je neki lopov ohrabren prolaznom sreom pojedinih lopova, u ovom grehu ve toliko ogrezao, da se
ne boji vie ni strane kletve Boije,
ni ovozemaqske pravde. Ali ja ih otvoreno pitam, koliko e samo dugo da traje
ta wihova srea? Sigurno ne due, nego
do kraja wihovog zemaqskog ivota!
Hteli oni, ne hteli, smrt e jednog dana
da im oduzme svo nepravedno steeno do bro wihov, a za izvesno i mnogo ranije,
pre nego to su mogli i oekivati. Sv.
Jovan Zlatousti lepo kae: Zar ne vidi svaki dan one, koji umiru, kako ih na
grobqe nose i predaju crvima, a da od
svoje kue nita ne ponesu, do mrtvakog pokrova svog (Omilije). Ili lepa
narodna pesma:

16

Kad ovjeku samrt doe

Nita sobom ne ponese
Do skrtene bijele ruke
I pravedna djela svoja.
Upamti dobro grenie ove mudre i
zlatne rei! Jer u samrtnom asu tvom
probudie se uspavana savest tvoja. Glas
e wezin sada u toliko da bude silniji u
koliko si ga ti celoga ivota svog pri guivao. I u samrtnom asu tom, otvorie se oi tvoje i ti e baciti mutan pogled svoj u crnu prolost svoju i videe u punoj svetlosti sva nepravedna dela svoja. Gle kako e od jednom da uskrsnu
sve one sitnice i malenkosti, koje posao sa sobom donosi, pa sve one sitne

prevare i krae tvoje i kako e jedna za

drugom da se niu, da se slau i uzdiu u
itava brda nepravdi! O kako e teko
da pritisnu samrtni odar tvoj! Ti e se
otimati, boriti i u ledenom znoju guiti! I u samrtnoj muci toj, ti e i nesvesno baciti pogled svoj u budunost svoju.
Gle, a tamo Veni Sudija tvoj, oekuje
due, koje se sa ivotom rastaju! I ti
e da uje strani glas wegov: Idite od mene prokleti u ogaw veni (Mat.
25,41).
Ovo je svretak svih lopova, svih va ralica, svih kajara i svih zelenaa!
Ko ima ui da uje, neka uje. Amin!

O BLAGODATI
Zahvaqujem svagda Bogu svome za
vas to vam je dana blagodat Boja u
Hristu Isusu, te se u svemu obogatiste u wemu, u svakoj rei i u svakom
znawu, kao to se svedoanstvo Hristovo utvrdi meu vama, tako da nemate nedostatka ni u jednome daru vi
koji ekate otkrivewe Gospoda naeg Isusa Hrista, koji e vas i utvrditi do samoga kraja da budete besprekorni na dan Gospoda naeg Isusa Hrista. Veran je Bog koji vas pozva u zajednicu Sina svoga, Isusa
Hrista, Gospoda naega.
Blagodat Boja sva je prisutna
u Hristu Isusu, kao ovaploenom
i ooveenom Bogu Logosu. I to zanavek prisutna u wegovom bogooveanskom telu, Crkvi. I dana svima
koji su u Crkvi. Zato sveti apostol i
veli: Zahvaqujem svagda Bogu svome
za vas to vam je dana blagodat
Boja u Hristu Isusu. A u blagodati je i spasewe, sva bogatstva boanska i vena. Zbog toga sveti apostol
i dodaje: te se u svemu obogatiste u
Wemu, u Hristu Isusu. Nema bogatstva, koje bi qudi mogli zaeleti, a
da ga ne nau u Wemu. Kao Bog, On je
svebogat. Hoete li bogatstvo istine? - Eno, u Wemu je svebogatstvo
Vene Istine. U Wemu i svebogatstvo Vene Qubavi, Vene Pravde,
Vene Mudrosti, Venog ivota;
jednom reju: sva bogatstva Trojinog Boanstva. To se bogatstvo kod
hriana izraava u svemu, i u
svakoj rei i u svakom znawu. Korinani, kao Grci, qubiteqi filosofskih pitawa i reitosti, nali
su u Hristu svebogatstvo i znawa i
reitosti. Istinsko, logosno, boansko znawe o svemu je u Bogu Logo-

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

su. Hoe li da obogati svoj um,

ili srce, ili voqu, - eno, sva su wihova neprolazna bogatstva u Bogooveku Hristu. Hoe li da obogati
telo svoje veitim bogatstvom? Eno
toga bogatstva u besmrtnosti, u vaskrslosti, u vaznesenosti tela wegovog bogooveanskog. Postanemo li
wegovi evanelskim ivotom, mi
postajemo sunaslednici wegovi (Rm.
8,17; Gl. 4,7): sunaslednici svih boanskih bogatstava wegovih. Jer je
On zato i postao ovek, da bi nam darovao sve to kao Bog ima. Iz bezgraninog ovekoqubqa On se spustio meu nas, uzeo na sebe nae siromatvo, da bi nas u sebi obogatio
svojim boanskim svebogatstvom.
Stoga sveti apostol i pie hrianima: On, bogat budui, vas radi osiromai, da se vi wegovim siromatvom obogatite (2 Kor. 8,9).

O VASILIJU VELIKOM
Priao je neko od staraca kako je
Sveti Vasilije, posetivi zajednicu,
nakon prigodne pouke, rekao igumanu:
- Ima li nekoga ko zaista ima po sluawa?
A ovaj mu veli:
- Svi su oni tvoje sluge i staraju se
da spasu duu, vladiko. On ga opet upita:
- Ima li nekoga ko zaista ima po sluawa?
A ovaj mu dovede jednoga brata i
Sveti Vasilije ga uzme za sluiteqa
pri jelu. I posle jela brat mu dade da se
umije. A Sveti Vasilije mu kae:
- Doi, i ja u tebi posuti da se
umije.
A ovaj pristade da mu Vasilije pospe vodu. A on mu veli:
- Kada uem u oltar, doi da te ru kopoloim za akona. I poto se ta ko zbude, on ga uini svetenikom i
povede sa sobom u episkopiju zbog wegovog posluawa.

E ZA MIROM
I na zemqi mir, meu qudima dobra
voqa.
Mi traimo opti mir: mir naim
uzburkanim duama, mir u naem pojedinanom i zajednikom radu, mir za sreu
dece nae i naih bliskih, mir naem
narodu i celom oveanstvu.
Taj arobni pokli uje se danas i rom sveta, jasan kao glas crkvenih zvona.
Qudi su eqni mira kao putnici vo de u pustiwi. eqni su mira pobedioci
i pobeeni, robovi i gospodari, yelati
i rtve. Svi trae mir kao nikada do sada kroz mnogovekovnu istoriju. Ali, mi
mira neemo nai, dok ne pronaemo
brata u svome bliwem i zajedno se ne
obratimo molitvenom himnom svome
Ocu nebeskom:
Slava Bogu na visini, na zemqi mir,
meu qudima dobra voqa! Slava roenome Caru mira! Slava Hristu Spasitequ!
Mira nee biti, dok su wegov temeq
gasovi, batine, bombe i strane maine
za istrebqewe - plodovi cara zlobe i dece wegove.
Oe na... neka bude voqa tvoja! treba da bude lozinka mira i bratstva
meu qudima. Ne naa sebina voqa, ve
Gospodwa, sveta voqa!
Uini mi, Boe, srce isto! (Ps.
50,10) - treba da bude druga lozinka mira,
jer se isto srce, kao plavo nebo, razastire nad celim svetom i grli sve qude.
Ako te istine budu primqene od oveanstva, mir vie nee biti nedostini
ideal, ve topla stvarnost.
oveanstvu nedostaje opti jezik za
razumevawe. Qudi danas govore raznim
jezicima kao na Vavilonskoj kuli i ne
razumeju se. Ta vavilonska pometwa nee
prestati, dok ne progovore jevanelskim jezikom.

Narodi lie na veliku, bunu umu,

ije se drvee bori meusobno za vie
zemqe, vode i sunca. Ali, na vrhovima
drvea te ume grane tiho govore jedna s
drugom.
Hrianstvo uzdie linosti i narode i stiava ih. Ono govori optim
jezikom, kojim se moralni voi sveta mogu sporazumeti izmeu sebe i oni tiho
razgovaraju o problemima, koji ih razdvajaju.
Valter Pater u svojoj uvenoj kwizi
o Mariusu Epikurejcu, opisujui krvavi boj gladijatora u starom Rimu, kae: Ono to ovde nedostaje jeste sunce,
koje nije u stawu da gleda predstave. Budunost pripada narodu, koji bude imao
ovakvo sunce.
Sila koja je nagnala qude da s gaewem odbace krvavu borbu gladijatora je
hrianstvo. S toga verujemo, da je ono
danas jedino mogue da uini kraj krvavim borbama savremenih civilizovanih
gladijatora.
Slava Bogu na visini, na zemqi mir,
meu qudima dobra voqa.
Ta pesma mira i dobre voqe meu qu dima doivee svoj trijumf tek tada, kada je novi apostoli sa verom i oduevqewem prenesu u krajeve, gde sve treti od yeza neznawa, razdora i nepravde.
S toplom verom da e blagodat roenog spasiteqa rukovoditi sve nas na putu mira i qubavi, i da e se naa mila,
draga domovina razvijati i cvetati pod
znakom aneoske pesme slave, pozdravqamo se toplo, bratski i srdano u novoroenom Mladencu, pozdravom: Hristos se rodi.
Neka bi se u svakom od nas, kao nekada
u vitlejemskoj peini, rodio Bogoovek
- Hristos, iveo i carovao veno. Amin.

17

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

O OVEKU
molitva i post:
dva krila due boje
Od svih ivih bia na Zemqi ovek je najudesnije, najtajanstvenije,
najkomplikovanije i najnedokuenije.
U duhovnu prirodu ovekovu od samog poetka duboko je usaena udwa za saznawem istine. Samo wemu,
oveku, izmeu svih ivih bia na
Zemqi, zadade Tvorac muni posao: da istrauje i ispituje sve
to biva pod nebom (Kwiga Pravednikova 1,13).
Ta udwa nema granica.
U poetku ovekovo interesovawe privlaili su predmeti oko wega: ivotiwe, biqe, rastiwe, potom
ono to se nalazi u utrobi Zemqe i
dubinama mora, zatim nebeska prostranstva - Svemir, sa bezbrojnim
sjajnim zvezdama, poevi od najblieg nam Meseca pa do daqih planeta
naeg Sunevog sistema: Venere,
Marsa, Jupitera, Saturna i daqe - u
beskraj.
Zato druga iva bia ne projavquju to interesovawe, tu udwu za
saznawem istine, koja pokree oveka na takve poduhvate? Zato wih ne
mue problemi postanka, smisla i
ciqa svega to postoji?
Oigledno, o vek u sebi ima ne to to ga, i pored izvesne telesne slinosti sa nekim drugim bi ima, duboko de li od wih i svih
drugih i vih bi a i uzdie visoko
nad svima.
To je duh, koji je neto nevidqivo,
nematerijalno, neopipqivo, nedostupno ispitivawu, ralawavawu
i analizi - a koji je na udesan i razumu qudskom neshvatqiv nain sjedi-

18

wen sa materijalnim telom u jedno

bie, jednu linost - oveka.
To je zaista udo i tajna najvia kako se u svome divqewu izrazio besmrtni vladika Wego u svome spevu Lua mikrokozma.
udo - jer su u wemu sjediwena u
jedno dva sveta: vidqivi i nevidqivi, materijalni i duhovni, prolazni
i veni. Telo ovekovo pripada Zemqi, od koje je stvoreno, a duh - Bogu,
od koga potie. Telo je ivo sve dok
duh boravi u wemu. Kad se zajednica
ova dva elementa raskine, prah se

vraa u Zemqu, kako je bio, a duh se

vrati Bogu, koji ga je dao, ui bogonadahnuti starozavetni mudrac Solomon (Kwiga Propoved. 12,7).
Tajna oveka plenila je najvee
qudske mudrace svojom tajanstvenou i nedostupnou i u wima izazivala divqewe prema premudrom
Tvorcu tajanstvenog oveka. Zadubqen u ovu tajnu, sveti Grigorije Bogoslov u svome ushiewu klie: Kakva je ovo tajna sa mnom! Ja sam mali
i velik, unien i uzvien, smrtan i
besmrtan, ja sam u isto vreme zemaqski i nebeski! Jedno je u meni zajedniko sa dowim svetom, a drugo sa Bogom; jedno sa telom, a drugo sa duhom. Sa Hristom treba da se pogre-

bem, sa Hristom vaskrsnem, sa Hristom da budem naslednik, da postanem sin Boji, ak bog.
Ceo ivot ovekov na Zemqi proe u tom veitom kolebawu i razstrzawu izmeu prolaznom i venog, izmeu zemaqskog i nebeskog, materijalnog i duhovnog. Telo vue oveka
zemqi i zemaqskom, a duh vue nebu i
nebeskom (Galatima 5,17). O ovekove voqe zavisi ta e u wemu preovladati: telo ili duh. Sveti apostol
Hristov Pavle, koji je i sam u sebi
ovu borbu vodio, savetuje hriane:
Duhom hodite, i pohote telesne ne
izvrujte... Ko seje u telo (to jest: ko
vri voqu tela na tetu duha ili
due), od tela e poweti pogibao;
a ko seje u duh, od duha e poweti
ivot veni (Galat. 5,16-17; 6,8).
Da se qudi ne bi varali pri izboru izmeu zemaqskog i nebeskog, Gospod ih je opomenuo da se opredequju
za nebesko: Itite najpre carstva
Bojega i pravde wegove... Jer kakva
je korist oveku ako sav svet zadobije, a dui svojoj naudi? (Matej 6,33;
Marko 8,36).
Sva blaga ovog sveta dui ovekovoj ne koriste, poto su ona materijalne prirode, a dua je duhovne prirode. Materijalna blaga koriste telu i pohotama wegovim, i sa telom
propadaju, dok dua ovekova udi
za Bogom, najviim duhovnim Dobrom.
Od kako je grehom prvih qudi prekinuta zajednica due ovekove sa
Bogom, odonda se kroz svu prolost
qudskog roda razlegao vapaj oveanstva, iznemoglog od lutawa i traewa Boga: Kao to kouta trai
potoke, tako dua moja trai Tebe,
Boe! edna je dua moja Boga, Boga
ivoga!... Boe, Ti si Bog moj, k Tebi ranim, edna je Tebe dua moja...

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

U Boga je mir dui mojoj i spasewe

moje (Psalam 42,1-2; 63,1; 62,1-2).
Poto svoje poreklo vodi od Boga, dua ovekova neodoqivo stremi
Bogu i u Wemu nalazi svoj ivot,
krajwi ciq, radost, sreu i blaenstvo. Po divnom uporeewu hrianskih svetih otaca, kao to riba ne moe da ivi bez vode, tako i
dua ovekova bez Boga. Riba ugine,
kad se izvadi iz vode; tako i dua ovekova umire, kad se odvoji od Boga.
Ili kao to odvajawe due od tela
znai smrt za telo, tako i odvajawe
due od Boga znai smrt za duu. Na
ovu opasnost Bog je upozorio prve
qude, poto ih je stvorio, rekavi
im da e umreti, ako prestupe zapovest Wegovu (1 Mojs. 2,17). Jer prestupawe zapovesti Boje znai odvajawe od zajednice sa Bogom, a ovo
povlai smrt due ovekove. Ali,
na nesreu roda qudskog, dogodilo se
ono od ega je Bog hteo da sauva qude: oni su svojevoqno otpali od Boga
i pali u ropstvo greha, Satane i smrti.
No Bog, koji je iz qubavi stvorio
oveka, iz qubavi je siao na Zemqu
kao ovek, rtvovao se i izbavio qude iz wihovog trostrukog ropstva,
povratio im slobodu i omoguio da
obnove grehom narueno jedinstvo
sa svojim Ocem nebeskim. Za tu svrhu
dao im je potrebna blagodatna sredstva, pomou kojih e due wihove,
kao na krilima, da se uzdiu ka nebu,
svojoj pravoj otaybini, gde pravda,
mir, qubav i blaenstvo veno caruju.
Bogomudri sveti oci na elo tih
blagodatnih sredstava stavqaju molitvu i post i wih nazivaju krilima
due, pomou kojih se ona uznosi u
nebeske visine.
ivan Marinkovi

VLADIKA I RAZBOJNIK
(istinit dogaaj)
Dugo su tragali za jednim razbojnikom. Jednom se on preobue i doe
u grad. U gradu ga policajci prepoznae i krenue u potjeru za wim.
Razbojnik je beao od wih i dospeo
do vladiinog dvora; kapija je bila
otvorena i on ue u dvorite.
Iskuenik ga upita: ta eli.
Razbojnik nije znao ta da odgovori, i nasumice ree: Moram da vidim vladiku.
Vladika primi razbojnika i upita
ga ta ga je navelo da doe k wemu.
Razbojnik odgovori: Ja sam razbojnik, potera mi je za petama, sakrij
me, inae u te ubiti.
Vladika ree: Ja sam star, ne bojim se smrti, ali mi te ao. Ui u
onu sobu, umoran si, predahni, a ja u
ti poslati da se malo prihvati.
Policajci nisu smjeli da uu u
vladiin dvor i razbojnik ostade tu
da noi.
Kada razbojnik predahnu vladika
doe k wemu i ree: ao mi je to
si se smrzao, to si izgledneo, to
te gone ko vuka, ali te najvie alim zbog toga to si tolika zla uinio i duu svoju ogreio. Mani se
zloinstva.
Razbojnik ree: Ne, ja se vie ne
mogu odviknuti od onog to je ravo;
iveo sam kao razbojnik i kao takav
u umreti.
Vladika ga ostavi, otvori sva vrata i lee da spava.
Razbojnik ustade nou i poe hodati po sobama. Bilo mu je udno to

vladika nije nita zakquao i to

je sva vrata ostavio irom otvorena.
Razbojnik se osvrtao oko sebe ta bi da ukrade, ugleda veliki srebrni svjewak i pomisli: Uzeu ovu
stvar - ona je veoma skupa - i otii u
odavde, a starca neu ubiti. Tako i
uini.
Policajci se nisu udaqavali od
vladiinog dvora i neprestano su
vrebali razbojnika. im on izae iz
kue, opkolie ga i naoe mu ispod skuta svjewak.
Razbojnik stade poricati, ali policajci rekoe: Ako ti porie
svoja ranija nedela, krau svijewaka ipak ne moe opovrgnuti. Hajdemo kod vladike, on e posvjedoiti tvoju krivicu.
Odvedoe lopova kod vladike, pokazae mu svijewak i upitae: Je
li to Vaa stvar?. On im odgovori:
Jeste. Policajci rekoe: Od Vas
je ukrao ovu stvar, znai da je lopov.
Razbojik je utao, samo je kao vuk
kolutao oima.
Vladika nita ne ree, vrati se u
sobu, uze onda i drugi svijewak,
parwak ovom, prui ga razbojniku i
ree: Zato si ti, dragi moj, uzeo
samo jedan svijewak? Ta ja sam ti
oba poklonio.
Razbojnik zaplaka i ree policajcima: Ja sam lopov i razbojnik, vodite me! Zatim ree vladiki: Oprosti mi, Hrista radi, i moli se Bogu za mene.
Lav Tolstoj

19

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

O BRANOM IVOTU
Apostol Pavle, propisivajui
Korinanima zakon o braku, dodao
je: Mu da ini eni dunu qubav
tako i ena muu (Korinanima
poslanica prva, 7,3). ta je on hteo
da izrazi ovim reima? Zar to da bi
on uvao za wu novane prihode, da
bi uvao wen miraz, da bi joj nabavqao skupocenu odeu ili probranu
hranu, ili omoguavao velike trokove ili veliki broj sluga? Ne, govori Apostol, nita od toga ne podrazumevam, ali govorim o ednosti i
estitosti. Telo mua ne pripada
muu nego eni. Neka on uva wenu
sopstvenost, neka je ne umawuje i ne
oteuje. A na ta je, ustvari, on
mislio kada je rekao: Qubav uzvraati, za to je on dodao: ena nije
gospodar od svojega tela, nego mu;
tako i mu nije gospodar od svojega
tijela, nego ena (Kor. poslanica
prva 7,4). Dakle, kada vidi bludnicu, koja te sablawava, privlai i
eli tvoje telo, ti joj reci: ovo telo
nije moje, ono pripada mojoj eni; ja
ga ne smem zloupotrebiti i dati drugoj eni. Tako neka i ena postupa.
U ovome je potpuna ravnopravnost
izmeu ene i mu, mada u drugim odnosima daje vee preimustvo muu
i govori ovako: Ali i vi svaki da qubi onako svoju enu kao i sebe samoga; a ena da se boji svoga mua
(Efescima poslanica; 5,33); i jo:
Jer je mu glava eni; i jo: ene!
Sluajte svoje mueve (Ef. poslanica; 5,23,22). Takoe u Starom Zavetu je reeno: I voqa e tvoja stajati
pod vlau mua tvojega, i on e ti
biti gospodar (Postawe; 3,16). Kako
je on ovde odredio pravu uzajamnost
podiwavawa i vladawa. Jer rei:

20

ena nije gospodar svoga tela, nego

mu; tako i mu nije gospodar od
svoga tijela, nego ena, znai odrediti nekakvu punu ravnopravnost.
Kako je mu gospodar wenog tela, tako je i ena gospodar wegovog tela.
Zato je on odredio takvu ravnopravnost? Zato, to je tamo potrebno preimustvo; a kada se radi o ednosti i istoti, onda mu nema nikakvo preimustvo pred enom, nego
se kawava isto kao i ona ako narui zakone braka: i to je pravilno.
Jer ena nije dola kod tebe, ostavila oca i mater i celu porodicu, da
bi bila podvrgnuta uvredama, da bi
ti uzimao nisku sluavku umesto we,
da bi joj inio mnoge neprijatnosti;
ti si u woj uzeo saputnicu, drugaricu
u ivotu, slobodnu i ravnopravnu.
Uistini, zar nije nerazborito - dobivi miraz pokazivati dobro raspoloewe i ne umawivati ga, a to
to je dragocenije i od miraza, ednost i istotu i telo svoje, koje pripada eni, razvraati i skrnaviti?
Ako ti potroi miraz, odgovarae pred tastom; a ako izgubi ednost, tada e odgovarati pred Bogom, koji je ustanovio brak i poverio ti enu. A da je to pravedno, posluaj kako govori Pavle o prequbi: koji dakle odbacuje, ne odbacuje
ovjeka nego Boga, koji je dao svetoga
Duha svojega u vas (Soluwanima poslanica prva, 4,8). Vidi li, kako
re Boija sugerie, da se prequba
ne sastoji samo u tome, kada ovek
oewen ini blud sa udatom enom,
nego i sa bilo kojom bludnicom? Kako za enu, koja ima mua mi govorimo da pravi prequbu, sa slugom li
zgrei, ili bilo s kim. Tako i za mu-

a mi moramo rei da ini prequbu,

kada on, koji ima suprugu, grei sa
svojom robiwom ili sa bilo kakvom
javnom bludnicom. Ne treba zanemarivati svoje spasewe i dati duu
svoju avolu zbog ovog greha. Odavde
dolaze mnoge nesree, koje razaraju
mnoge porodice, i mnogo razdora. Od
ovoga prestaje qubav i unitava se
dobro raspoloewe. Nemogue je da
edan ovek prezire svoju enu i da
je bilo kada zanemaruje, kao to je
nemogue da razvratan i razuzdan ovek voli svoju enu, pa bila ona lepa od svih. od ednosti se raa qubav, a od qubavi bezbrojno blago i
srea. Prema tome, smatraj da su druge ene od kamena, znajui da ako posle braka pogleda pohotqivim
oima na drugu enu, ini greh
preqube. Svaki dan ponavqaj u sebi
ove rei: i ako oseti da se u tebi javqa pouda prema drugoj eni, a
zbog toga se tvoja ena ini tebi neprijatnom, tada ui u unutrawu sobu, otvori ovu kwigu, uzmi za posrednika Pavla, neprestano ponavqajui ove rei, ugasi plamen. Tako e
opet poeleti svoju enu zato to
takva eqa nee unitavati tvoje
dobro raspoloewe prema woj. I ne
samo da e ena biti poeqnija, nego e i ti sam biti potovaniji i
plemenitiji. Ne, uistinu nema niega sramotnijeg za oveka od toga da
ini blud posle braka. On osea
stid ne samo pred tastom, prijateqima, neznancima, isto i pred robiwama. I nije ga snalo samo to zlo, nego i sam wegov dom mu se ini kao nesnosna tamnica u tom trenutku kada
mu je pred oima voqena i kada neprestano mata o bludnici.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

Hoe li da zna tano kako je

veliko to zlo. Zamisli, kakav ivot
vode oni, koji sumwaju u svoje ene,
kako im je neprijatna hrana, neprijatno pie. Wima se ini da je wihov
sto pun otrova, i kao od zaraze bee
oni od svoga doma punog bezbrojnih
zala. Oni nemaju sna, mir im ne donosi ni no, ni drutvo prijateqa, ni
zraci sunca. I sami beli dan nesnosan je za wih i to ne samo tada kada
vidi da mu se ena predaje prequbi,
nego i onda kada sumwa u wu. Pomisli, da i ena supruga trpi isto to.
Kada uje od nekoga, ili samo sumwa,
da si se predao bludnoj eni. Mislei tako, izbegavaj ne samo da ini
prequbu, nego ne daj povoda za sumwu. I ako ena sumwa bez povoda, ti
je umiri i razuveri. Ne radi ona to
zbog mrwe ili ponosa, nego zbog
brige i zbog toga to se boji za svoju
sopstvenost. Tvoje telo, kako sam ja
gore kazao, je wena sopstvenost, a
sopstvenost je dragocenija od svekakvog imawa. Ne vreaj je u najvanijem predmetu i ne nanosi joj samrtnu
ranu. Ali, ako je prezire, poboj se
Boga, osvetnika za takva dela i koji
preti nesnosnim kaznama za takve
grehe, jer o onima, koji se osmele da
to urade, On govori: Gdje crv wihov
ne umire, i ogawe se ne gasi (Marko
9,48). Ako se ti ne boji toga to dolazi, onda se uplai barem sadawosti, jer mnogi od tih, koji se vezuju za bludnice i ovde: zloince e
zlom smrti pomoriti (Matej 21,41) i
postradae od spletki razuzdanih
ena. Poto one, nastoje uvek da otklone oveka od wegove ivotne saputnice, koja je vezana sa wim brakom, a da bi ga podinile svojom qubavqu, pribegavale su inima, magijama i upotrebqavale su i mnoge ari. Podvrgnuvi ga na taj nain te-

koj bolesti, predajui ga truqewu

i dugotrajnom raspadawu i navukavi na wega hiqadu zala, liavale su
ga pravog ivota. Ako se ti, ovee,
ne boji pakla, a ti se boj wihovih
ari. Kada se ti zbog takve rasputenosti lii Boanske potpore
i viwe pomoi, tada e bludnica,
smelo te uzevi, prizivajui svoje
zle duhe, arajui i inei spletke,
veoma e lako nakoditi tvom spasewu i izloiti sramoti i podsmehu
celom gradu, tako da se niko ne saali na tvoju nesreu. Neu da govorim
samo o gubitku imetka, o svakodnev-

nim sumwama, o oholosti, o drskosti

i o vreawu koje ine bludnice glupacima; to je emernije od hiqadu
smrti. I ti se ne srami, ne crveni, ti ne eli u zemqu da propadne? Kako moe ui u crkvu i podii ruke ka nebu? Kako e prizvati Boga ustima kojima si qubio
bludnicu? A ti ne drhti, reci mi, i
ne boji se, da e nakada muwa, koja
padne odozgo, saei tvoju bestidnu
glavu? Iako si se ti sakrio od tvoje
uvreene ene, ne moe se sakriti
od svevideeg oka. Evo kako je Premudri odgovorio prequbniku, koji je
govorio: tama i stewe su oko mene,
koga da se bojim: oi Gospodwe su
bezbroj puta svetlije od sunca, i vide sve puteve oveije (Sri.

23,26-28). Na sve to i Pavle je rekao:

svaki da ima svoju enu, i svaka ena
da ima svojega mua. Mu da ini
eni dunu qubav, tako i ena muu
(1 Kor. 7,23). Jer s usana tue ene
kapqe med, i za vreme zaslauje grlo
tvoje, ali joj je poqedak gorak kao
pelen, otar kao ma s obje strane
otar (Prie Solomonove 5,3.4).
Poqubac bludnice nosi otrov,
otrov tajni i skriven. Zato ti juri za zadovoqstvima, koja te vode
ka osudi, ka propasti, nanosi ti neizleivu ranu, kada moe dobiti
zadovoqstvo i sigurnost i mir i
ast i lepotu i mirnu savest; a tamo
je veliki emer, velika teta, stalna osuda. I mada te niko od qudi nije
video, savest e te uvek progawati, i
ma kuda poao, ona e biti sa tobom
uvek, glasno te osuujui i izazivajui te. Na taj nain onaj koji trai
zadovoqstvo neka izbegava optewe
s bludnicama, zato to nema niega
emernijeg od te navike, niega neprijatnijeg od tog optewa, niega
poronijeg od takve naravi. Neka ti
je kao kouta mila i kao srna qupka;
blagosloven da je izvor tvoj (Prie
Solomonove 5,19. 18). Kada ve ima
ist izvor vode zato ide u movaru punu blata, koja mirie na pakao
i neizrecive kazne? Kakvo e nai
opravdawe, kakav oprotaj? Ako
osuujemo i kawavamo one koji se
preputaju bludu pre braka, slino
oveku obuenom u prqavu odeu,
tim pre emo osuivati i kawavati one koji to ine posle braka. Jer
tada je dvostruki i trostruki zloin. Zato to su se oni koji se naslauju zadovoqstvom upustili u takvu
raspusnost i zato to to nije samo
blud, nego i prequba, a to je najtei
greh.
P.D.

21

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

UNINIJE (MALODUNOST, KLONULOST, AMOTIWA)

Uninije je klonulost, malaksalost due, a malaksala dua, ne imajui ono to joj je svojstveno po prirodi (bodrost i sranost), ne opire
se hrabro iskuewima.
Uninije ne moe da zahvati ovrsle due, kao to se ni dobro uvreno drvo ne savija od napora vetrova.
Oi uniloga neprestano se osvru
na vrata, a misao wegova stalno mata o posetiocima. kripnu li vrata, i on skae; zauje li glas, i on
gleda kroz prozor, i ne odlazi od wega, dok mu se ne dosadi. itajui
kwigu, on esto zeva i drema, trqa
lice, protee se podiui ruke, odvraa oi od kwige, dugo gleda na
zid. Vrativi se da vidi kraj teksta,
broji stranice, ara po wima i, najzad, sklapa je i ostavqa...
Kao to bolesnik ne moe da podnese teko breme, tako i unil nije u
stawu da ispuni Boje delo, jer u
onoga su telesne sile u rastrojstvu, a
u ovoga je nestalo duevnih sila...
(Nil Sinajski).
Dua rawena ovom razornom strau uspava se za svako stremqewe ka
dobrodeteqi i kontrolisawe svojih
duhovnih oseawa (Jovan Kasijan).
Uninije - to je izdaja samog sebe
Ko se predaje uniniju (malodunosti, klonulosti, amotiwi) taj
izdaje samog sebe. Hrabro srce pomae dui u brobi protiv zla, a uninije, naprotiv, pomae zlu protiv due...
Neki se predaju uniniju, govorei:
Kako u da ispunim zapovesti Boje,
kad sam slab i grean? Ali ako se
ovek rei da ostavi grehove svoje,
pokaje se iskreno i zaprosi od Boga
pomo, pokajawe ga preporaa u nov,

22

sveti ivot, a Gospod ga ukrepqava

blagodau svojom, i wemu podvig postaje lak i prijatan... (ava Isaija).
Kako se uninije pobeuje
Seawe na smrt i kazne jeste ma
protiv demona uninija...
Budimo vrsta srca zato to je
slabost srca protivna dobrodeteqi.
Ne budimo maloduni, ako nas zahvati uninije, nego sami sebe prisiqavajmo, slino bodrom putniku.
Putnik kad pone da slabi na putu,
ne odrie se ciqa daqeg putovawa,
nego tei sebe reima: Jo malo, i
doi e do konaka, i odmorie
se. I Gospod, videi kako mi prinuavamo sebe, dae nam sange i olakati napore...
Koji se predaje uniniju daleko je
od trpqewa, kao bolesnik od zdravqa. Dobrodeteq se poznaje u trpqewu. A trpqewe se obnavqa i uvruje, kad je um zauzet boanskim
pouavawima. Ovim se um goji i stie snagu, kao telo od hrawewa zdravim jelima. A ako um odstupa od ove
blagodati, on e osiromaiti i onemoati. Zato hrani um svoj boanskim poukama i delima.
Blaen je onaj koji svagog asa neguje u sebi lepe i dobre misli i koji
je nadom pobedio lukavu strast uni nija, s kojom se bore podvinici Gospodwi.
Blaen je koji je sebe u delu Gospodwem upodobio hrabrom vojniku
koji se bori i pobeuje neprijateqa...
Jednom bratu pred bdenijem javila
se misao: Danas se odmori i nemoj
ii na bdenije. Ali joj on odgovori:
Ko zna, sutra, moda, nee ni ustati, zato treba ustati danas. I za vreme rada javila mu se ista misao: Od-

mori se danas, a sutra radi. A on joj

je odgovorio: Ne, danas radi, a o sutrawem danu brine se Gospod... (Jefrem Sirin).
Od uninija lei trpeqivost i
prisiqavawe sebe na vrewe
Bojih dela. U svakom delu odredi
sebi meru i ne ostavqaj ga pre nego
to ga zavri. Isto tako moli se
razumno i usiqeno, i duh uninija pobei e od tebe... (Nil Sinajski).
Glavno to u nama proizvodi duh
uninija jeste to to on raslabquje,
odbija od rada i ui lewosti i neradu. Zato e i glavno oruje protiv
wega biti: ne odstupaj od posla, dri se posla. U tom pogledu kao lek
od uninija moemo da primimo recept svetog apostola Pavla: Molim
vas, brao,... starajte se da ivite
vie u miru, da se bavite svojim poslovima i da radite svojim rukama
( Sol. 4,10-11).
Ovde se zapaaju tri momenta: 1.
iveti u miru - to znai izbegavati gungule i bune skupove; 2. baviti
se svojim a ne tuim poslovima; 3.
provoditi vreme u radu a ne u besposliewu.
Kao dopuna gorwem receptu svetog apostola Pavla slui Wegova
naredba Soluwanima da se odvoje od
svakog brata koji ivi neuredno (
Sol. 3,6); to jest u neradu. U tome sveti apostol daje sebe za primer (
Sol. 3,7-8)...
Lek protiv uninija je rad. Zato su
sveti oci toliko preporuivali rad.
Kod svetih otaca u Egiptu nastala
je izreka: Monaha koji radi iskuava jedan demon, a na neradnika napada bezbrojno mnotvo demona... (Jovan Kasijan).
A.P.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

O MORALNOM URAUNAVAWU QUDSKIH DELA

Moralno uraunavawe.- Qudska dela,
i unutrawa (misli, oseawe, eqa) i
spoqawa (rei, postupci), mogu biti
po moralnoj kakvoi dobra i zla. Dobra
su ona dela koja se slau s moralnim za konom, a zla su ona koja se protive moralnom zakonu.
Da bi se neko delo ocenilo kao dobro
u moralnom smislu, mora se pre svega
predmet (sadrina) radwe slagati s mo ralnim zakonom; inae je delo ravo, nemoralno.
Moralna kakvoa dela zavisi i od
prilika u kojima se delo vri. To su razne spoqawe okolnosti gde spada: svojstvo lica koje je izvrilo radwu, povod
i razlog koji je to delo doveo, vreme kada
je delo uiweno, mesto gde se to desilo,
sredstva koja su upotrebqena. Neko se
delo prema prilikama ceni as stroije
as blae. Tako i Hristos ceni vie
novi udovice nego dar bogataa. Jer
svi metnue od suvika svojega, a ona od
sirotiwe metnu sve to imae, svu hra nu svoju (Marko 12,44).
Najvie znaaja za moralno procewivawe dela ima namera iz koje delo proistie. Neko delo, po predmetu ili sadrini dobro, s moralnog gledita ne vredi, ako je uiweno radi nemoralnog ciqa. Ne ceni se na primer kad ovek ini
poklon nevoqniku u nameri da ga ismeje
i ponizi, a sebe istakne.
No i obrnuto, nije dobro delo, kad je
po sadrini ravo, makar uiweno i u
najboqoj nameri, na pr. kad se na jednoj
strani krade, da bi se na drugoj inila
milostiwa. Ciq ne opravdava sredstvo.
Apostol Pavle kae: Da ne inimo zlo,
da doe dobro (Rim. 3,8).
Za dela koja svesno i slobodno vri
ovek je moralno odgovaran. To znai da

se on smatra izvriocem i da ima da podnese posledice prema moralnoj kakvoi

dela. Za moralno dobro delo on se nagrauje, a za ravo se kawava. Upisivawe
dobrih dela u zaslugu a zlih u greh zove
se moralno uraunavawe.

vest nekad pomraena lanim suewem i

izopaenim oseawima.
Naa dela ocewuje i sudi i drutvo
kome ovek pripada i koje je duno da
titi istinu i pravdu. Drutvo sudi
qudska dela pomou Bogom danim vlastima: graanskih i crkvenih.
Uraunavawe koje vre graanska
vlast esto je nesavreno i neopravdano, jer ta vlast ne moe primorati krivce da iskreno priznaju svoja dela, niti
moe da zna sve pobude kojima se krivci
rukovode. Sem toga i pretstavnici vlasti esto su nejednaki, pa zato graansko
uraunavawe i biva nekad vrlo strogo, a
nekad suvie blago.
Crkvena ili duhovna vlast vre moralno uraunavawe pri presudama duhovnog suda i pri ispovesti. Ukoliko je
priznawe krivca u ispovesti iskrenije,
utoliko je ocena pravednija.

M.B.

Ko vri uraunavawe.- Uraunavawe

oveku wegovih moralno dobrih ili
ravih dela ili pravedan sud nad wim
vre: Bog, sama ovekova savest i qudi.
Sud Boga koji sve zna i sve vidi najsavreniji je. On se izrie unekoliko i u
sadawem ivotu, ali u potpunosti iz vrie se tek u buduem ivotu, na sve optem sudu, kad Gospod, pred ijim je
oima svaka stvar naga i otkrivena,
dade svakome po delima wegovim.
Posle Boga savest je drugi sudija naih dela. Ona neposredno kazuje oveku
da se dela koja je izvrio imaju pripisati samo wemu, ona ih odobrava ili ne
odobrava, nagrauje ili kazni moralnim
zadovoqstvom ili nespokojstvom. Ovaj
sud savesti nije nepogrean, jer je sa-

Svi sveti ceo svoj ivot

provodili su u tuzi, alosti,
strahu, trpqewu i gowewu. Ti li
jedan hoe da bude bez stradawa
i muke? Zar ti jedan hoe da bude
izbaen
iz
lika
izabranika
Boijih, kad nita nee da
pretrpi?! To da ne bude. Ne padaj
duhom. Nema tuge koja ne bi prola.
Nema ni radosti koja se ne bi
izmenila: Veerom dolazi pla, a
jutrom radost (Psal. 30,5). Sav je
ivot promenqiv. On je slian
trnovom
vencu
ukraenom
cvetovima. Tuga nije uvek tuga i
radost nije uvek radost. Nego i
jedno i drugo Gospod aqe svojim
slugama naizmenino, da bi se oni
uvek drali jednog Boga.

23

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

MATERINO
PISMO
Danas je stotinu dana, otkad je Nikolica u logoru.
Brojio je on dan za danom. Slagao
ih je jedan na drugi i sa svakim danom, kad je sunce zalazilo, Nikolica
je gubio po jednu nadu. Stotinu dana
i stotinu nada prolo je od onog dana, kad su ga doveli s drugom djecom u
logor.
Uhvatili su ga na livadi kraj krava. Zaspao je tog dana na livadi, ne
znajui ni sam kako.
San ga je prevario i zaveo: sawao
je svoj najqepi san u ivotu. Napravio je od ute vrbe sviralicu i
kad je zasvirao, iz we su izletjele
ute, zlaane sitne ptiice, itava
jata. to je due svirao, sve je vie
ptiica izlijetalo iz wegove sviralice. On je neumorno svirao, a nove
ptiice, sve jedna qepa od druge,
izlijetale su iz wegove sviralice i
natpjevavale glasove wegove svirke.
U tom snu, najqepem snu, koji je
upamtio u ivotu, on nije uo pukarawe i lelek u selu. San ga je zanio, a kad je namrgoeni ustaa prekinuo wegov san, nikako se nije mogao snai. Bio je sanqiv i da nije
opazio krv na ustainu rukavu, tko
zna, da li bi se tako brzo pribrao poslije svog lijepog sna.
Odveli su ga i strpali s ostalim
qudima u vagon. Maina je zazvidala i povezla ih u logor. Cijelim
putem Nikolici su pred oi dolazile one sitne ptiice, cvrkutale mu i
prekidale misli. I on se nikako nije mogao oduprijeti tom neobinom
snu.
Qudi su aputali u vagonu: nee s
nama biti dobro...
I danas Nikolica sjedi zamiqen, a sjeawa mu se niu u glavi.
On je nemiran od tih sjeawa, kao da

24

neto oekuje. Slino mu je, kao kad

je kod kue oekivao djeda, da se vrati sa sajma i donese mu bombona.
- Nikolice, hoe li s nama? Moda opet neto naemo. Zna, dijelili su pakete. Hoe li s nama? pozvao ga je Mile.
- Ne mogu danas - odgovori mu Nikolica, htio je jo neto rei, ali
je odustao. Spustio je glavu u dlanove i razmiqao je.
- Danas je stotinu dana - proaputa on sam sebi i opet se zadubi u misli.
- Daqe s tog smea, bagro prodrqiva! - prodera se ustaa.
Nikolica se tre od tog povika i
pogleda prema smeu: itav roj djece,
gotovo sva djeca iz wegove barake,
bjeala su ispred ustaina povika.
Djeca su dotrala pred baraku.
Mile je nosio nekoliko korica starog pokvarenog sira.
- Pogledaj, to sam naao! - aptom se pohvali Mile. - Ovo emo malo ostrugati i dati naim malim bolesnicima.
Nikolica ga samo zamiqeno pogleda, a on se okrenu i ode u baraku.
- Baci tu kost, razboqet e se opomiwe Duan malog Jovicu.
- Dobra je - brani se on i zavlai je
pod cowke kaputia.
- Pqesniva je. Zar ne vidi, da je
zelena? Baci je, otrovat e se - nastavqa Duan, ali se Jovica nikako
ne da nagovoriti. On je, gladan i izmuen, varao i samog sebe. Wemu
pqesniva kost nije bila pqesniva.
- Ma, nije pqesniva, to je od papira - uvjerava Jovica sebe i ostale.
Nikolica se zamislio... Zato
ustae dijele pqesnive pakete? Oni
nas ele otrovati. Ustae nisu qudi. Tako razmiqa mali Nikolica,
a srce mu se puni mrwom prema
ustaama.
Iznenada i neoekivano netko je
izgovorio wegovo ime. On se prenu i
nape uho. Netko je opet zvao, i opet

wegovo ime. Ili se to samo wemu

priinilo? Nikolica se trgnuo, i
licem mu je preletjelo iznenaewe.
Uspravio se i okrenuo prema mjestu,
odakle je dolazio glas. Opet je uo,
da wega zovu.
Pred baraku je doao ustaa i
zvao wega, ba wega, Nikolicu.
U wemu je zaas propupala nada.
Moda e ga pustiti kui? Da li je
wegov djed doao po wega? Djeda nisu ustae odvele, jer je bio u drugom
selu. Moda je ipak djed doao po
wega? Ili majka? Ako ga ona eka
pred vratima? I sino su odveli neku djecu... Rekli su, da ih vode kui.
Nikolica je, sav zbuwen, pun nada
i briga, doao pred ustau, koji je
drao u ruci pismo.
- Zna li itati?
- Znam, svrio sam osnovnu kolu
- zbuweno promuca Nikolica.
- De, proitaj ovo! - prui mu
ustaa pismo.
Nikolica uze uzdrhtalim rukama
pismo i na wemu proita svoje ime.
U prvi as nije vjerovao svojim oima. Proitao je jo jedanput. Dvaput. Triput. Bezbroj puta. I uvijek
je na papiru ostalo samo wegovo ime.
Ruka mu je treperila od radosti. Srce je ubrzano kucalo, a u oima se
razgarala iskra sree. Okrenuo je
pismo, polagano, bojaqivo i prepun oekivawa. Na drugoj strani
proitao je ime svoje majke.
- Moja majka! - izgovara Nikolica
sam sebi. Brada mu zadrhta od uzbuewa. Poslije stotinu dana, dugih
stotinu dana, opletenih bodqikavom icom i mukama, javila mu se
majka. Doznala je za wega. Pie mu
pismo! I misli se javqaju u glavi,
sve jedna bra od druge.
- Daj ovamo to pismo! - presijee
ustaa otrim rijeima wegovu
sreu. Nikolica je pruio pismo,
ruka mu je zadrhtala i inilo mu se,
kao da s pismom daje i samoga sebe.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

- A to je ovo? - izvue ustaa novac iz pisma.

- Sto dinara - jedva izgovori preplaeni Nikolica.
- Sto dinara, sto dinara? Tvoja se
mati usuuje, da u site ustake ruke
aqe prqave dinare, je li? - zarea
namrgoeni ustaa i udari djeaka
po glavi; on se zatetura, ali se s mukom odra na nogama.
Pred Nikolicom se ruio i mrvio u prah itav ivot. Ovih nekoliko minuta bilo mu je tee, nego
ostalih stotinu dana. Da mu bar nisu
pokazali to pismo. On se nikako ne
moe odvojiti od wega. Oi su mu se
prikovale za pismo.
- A bi li ga itao? - malo blae
upita ustaa Nikolicu i prui mu
pismo.
U Nikolici, ni on sam ne zna kako, pokrenu se nada, da e mu ustaa
dati pismo, i ruka, sama od sebe, posegnu za pismom, a ustaa zamahnu i
udari svom snagom Nikolicu po ispruenoj ruci, koja klonu od bola i
spusti se niz tijelo.
- to je to opet? - pojavi se logornik iza zida nosei, kao i uvijek, nekakve papire u lijevoj i debelu volovsku ilu u desnoj ruci.
- Dobio je pismo od majke. I jo u
wemu sto dinara - objasni zajedqivo
ustaa.
- Sto dinara? - udi se logornik,
kao da nita ne zna - Sto dinara! Lijepo, lijepo - to e mu biti za put.
Nikolica slua te rijei kao
kroza san. I one ga zbuwuju, kao i
zlatne ptiice, koje su izlijetale iz
wegove svirale na pawaku.
- Izvedite svu djecu! - planu logornik.
Ustae utrae u baraku, iz koje
se prolomi vrisak. Nekoliko asaka
iza toga oni dotjerae svu djecu pred
logornika. Djeca stoje, nepomina i
blijeda, samo im oi, utonule i pune
straha, priaju veliku patwu. On ih
gleda i odmjerava. U rubovima wego-

vih usta, koje uvijek pri susretu s

djecom siju mrwu i porugu, udubquje se sjena, dok mu se ruke nemirno trzaju i steu.
- Vidite li ovoga? - nagiwe se on
prema Nikolici.
- Vidimo - jedva se uje uplaeni
odgovor.
- On je dobio pismo i sto dinara.
Vi ste svi ovdje rodbina. Lijepo vam
je. Mi se o vama brinemo. Straari

vas uvaju, a ica brani. Je li tako

ili nije? - glasno izgovara logornik
svaku rije i primie se djeci da uje, to e ona odgovoriti.
Ali... sva djeca ute. Svako je dijete osjetilo i razumjelo i ovu wegovu uvredu. U maloj djeci rasla je velika mrwa prema wemu. I on je to
osjetio. Trgnuo je ramenima i zamikao zelenkastim oima, a lice
mu se presvuklo blijedoutom bojom.
- Kad vi utite, ja u nastaviti jedva je savladao svoju mrwu. - Za
ovih sto dinara mi emo vam dati jabuka, pa ih se najedite. Povedite ih
pred magazin! - uzrujano naredi logornik i brzim korakom poe prema

magazinu, udarajui ilom po izmama.

Djeca su gledala u Nikolicu. Wegovo se elo stegnulo i smrklo. U
wemu se sve uzburkalo i pobunilo.
Da je jai, on bi strgnuo ustai puku s ramena i prokrio bi put svima wima iz ovog tekog logora. Jedino, to moe i to mu je ostalo od
ivota u ovom logoru - to je velika
mrwa i prezir prema onima, koji
opasuju oko djece i qudi bodqikavu
icu i na svakom se koraku prijete
pukom.
- Krenite, jer ako vas ja pokrenem,
nekome e se pomaknuti rebra! - zaprijeti ustaa djeci, kad je opazio,
da se ne miu s mjesta.
Nikolica je krenuo prvi. Za wim
su pola i ostala djeca.
Logornik je nestrpqivo etao
pred magazinom i lukavo se smjekao na djecu.
- Doli ste, doli! Dobri ste vi
za ono, to smo vam dali. Otvorite
magazin, pa da ih poastimo!
Teka vrata zakripae; iz magazina je dopro do djece miris jabuka. Logornik je piqio u djecu, a ona
su mirno stajala pognutih glava, kao
da su ovog asa dola jo od vee hrpe jabuka. Nikolica je stajao ponosno u prvom redu. inilo mu se, da
raste u diva i da nadvisuje ustae,
krovove, pa ak i dimwak naputene
tvornice. Srce mu se irilo i bujalo. Iz wega je izvirala neobina
snaga, jaa od svega i draa od radosti. Pogledao je djecu pogledom punim plamena. I wihove su oi zablistale.
- Neemo ustakih jabuka! Neemo ih ni jesti ni gledati! Neemo!
Neemo - priinilo se Nikolici da
u poviku, slonom i odlunom, izgovaraju ove rijei sva djeca i svi qu di, koji vole slobodu.
Logornik je piqio u djecu. On je
proitao na wihovim licima mrwu, i od te mrwe zadrhtalo je we-

25

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

govo srce. Lice mu se zgrilo, on se

borio otimajui se od tekih misli.
Pokuao je da ih se otrese, i osmijeh
mu se javio na licu, udan i usiqen,
zaleen u strahu, koji je nezadrqivo stezao wegovo srce. to mi mogu
ta slaba djeca? Da hou, mogao bih
sve jedno po jedno zadaviti! - aputao je sam sebi, ali je strah i daqe
ostao u wegovu srcu. Pogled mu se susreo s Nikoliinim oima. Gledali
su se nekoliko trenutaka i sjekli jedan drugoga pogledom i mrwom.
- Hoete li jabuka? Ti ima novaca, pa ih moe platiti - isprekidano i uzbueno govori logornik, samo da neto kae i prekine utwu,
koja mu je zamutila glavu.
- Nisu te jabuke za nas - mirno, kao
da se razgovara s djecom, odvrati Nikolica.
- Zato? - tre se logornik.
- To su vae jabuke - jo mirnije
odgovori Nikolica.
Logornik poe prema wemu.
Djeca su u prvi mah pretrnula od
straha i oekivawa, to e logornik uiniti s Nikolicom.
To su vae jabuke - zvonilo je u
srcima djece; sva su djeca osjetila,
to znae te rijei.
asovi su puzali, oekivawe je razapiwalo srca.
- Daj mi to pismo! - prui logornik ruku prema ustai i istre mu
pismo iz ruke, pa kad ga dohvati, stade ga razdraqivo derati u komadie, kao da se u tom pismu skrivaju svi
wegovi neprijateqi.
- Na! - dobaci na kraju papirie
Nikolici u lice.
Nikolica se i ne pomae.
A logornik, pobijeen junatvom
malog djeaka, naglo se okrenu, dade
znak ustaama i poe prema izlazu
logora.
- U baraku! - povika ustaa i zamahnu kundakom na djecu, a djeca potrae ispred wega. Za djecom pourie ustae i kako dostignu koje di-

26

jete, udaraju ga nemilice, a djeca se

rue pod tim udarcima, diu se i
jo bre tre prema baraci.
Kad su djeca ula u baraku, straari su oima pretraivali po baraci.
- Ovamo, ovamo - pozvao je ustaa
prstom Nikolicu.
Nikolica je, modar u licu od udaraca, priao ustai i hladno ga pogledao. U wemu nije bilo nita
osim eline mrwe, koja je nadjaala i bolove i strah.
- Evo ti pozdrav iz pisma! - zamahnu ustaa i zasu udarcima djeaka.
On je stajao nekoliko trenutaka i na
kraju klonu pod udarcima u nesvjesticu. Ustaa ga odgurnu izmom, zamahnu rukom na drugu djecu i udracima prokri put iz barake.
Djeca su donijela vode i brino su
umivala Nikoliino lice, zgreno u
mrwi i modro od udaraca.
Wegove se oi otvorie, i u wima
planu snaga. On ustade i poe prema
prozoru.
Sva djeca gledaju u wega i dive se
wegovoj snazi.
No je navirala iz oblaka sa zapada. Nikolica je stajao na vratima barake i gledao u daqinu.
- Nikolica, je li ti ao pisma? primaknu mu se Dragiwica i toplo
ga pogleda izmuenim modrim oima.
- Nije! - odluno joj odgovori Nikolica i nastavi. - ao bi mi bilo,
da su vas namamili na jabuke. Wihove
su jabuke krvave, kao i oni... Ovako,
ne alim nita, jer smo veeras bili jai od ustaa!
- Ti si junak! Ti si junak! Pravi junak! Takvog te svi volimo!
- Nisam, nisam ja junak. Junaci su
tamo - isprui Nikolica ruku prema qubiastim rubovima planine, s
koje su dopirale vijesti o junacima.
Tihimir
Prodanovi
Djeca bez slobode
Zagreb, 1951.

ZNA LI...
Zna li, dete moje, za to se zatvaraju oblaci onda, kad su poqa
edna kie, a otvaraju onda, kad poqa kiu ne ele? Od zloina qudi
zbuni se priroda, i napusti red svoj.
Zna li, dete moje, za to wive ponesu teki plod u prolee, a u leto
daju jalovu etvu? Za to to i keri
qudske omrzoe na plod utrobe svoje, i ubijaju ga u cvetu. Zna li, dete
moje, za to izvori presuuju, i plodovi zemaqski za to nemaju vie
one slasti koju imadoe? Zbog greha
qudskog, od koga ue nemo u svu prirodu. Zna li, dete moje, za to po bedonosni narod trpi poraze od svoje nesloge i razdora, i jede hleb zagoran suzama i pakou? Za to to
pobedi krvnike oko sebe, a ne pobedi
ih u sebi. Zna li, dete moje, za to
majka hrani i ne moe da nahrani decu svoju? Za to to dojei ih ne peva
im pesmu qubavi no pesmu mrwe
prema susedu. Zna li, dete moje, za
to qudi postae runi i izgubie lepotu svojih predaka? Za to to
odbacie lik Boji, to iznutra iz
due deqa lepotu lika, i navukoe
obrazinu zemqe. Zna li, dete moje,
za to se bolesti umnoie i pomori strani? Za to to qudi poee
smatrati, da je zdravqe otmica od
prirode a ne dar od Boga. A to se
otima s mukom, s dvojnom mukom mora
se braniti. Zna li, dete moje, za
to se qudi bore za zemqu, i ne stide se svoga ravenstva s krticama? Za
to to im zemqa proraste kroz srce,

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

te oi vide samo ono to u srcu raste. I za to, dete moje, to ih greh suvie onemoa za borbu za nebo. Ne
plai, dete moje, skoro e Gospod doi i urediti sve.
Episkop Nikolaj
Molitve na jezeru

Pripovedao je avva Danilo o

wemu:
Nikada nije hteo da govori o
nekim pitawima iz Svetoga Pisma, iako je mogao, da je hteo.
Ali ni pismo nije lako pisao. A
kada je povremeno dolazio u crkvu, stajao je iza stuba, tako da
niko ne vidi wegovo lice, niti
da on posmatra druge. A wegov
lik bee aneoski, kao u Jakova,
potpuno beo, krasnoga tela; a
bio je suv. Imao je dugu bradu koja
je dosezala do stomaka; trepavice mu, pak, behu otpale od plaa.
Bio je visok, ali povijen od starosti. Doiveo je devedeset godina. Sluio je na dvoru blaenog Teodosija Velikog etrdeset godina kao duhovnik Arkadija i Honorija. I u Skitu je
proiveo etrdeset godina, i
deset u Troji iznad Vavilona,
nasuprot Memfisu, i tri godine u Kanopu u Aleksandriji, dok
je ostale dve godine proveo ponovo u Troji, gde se i upokojio,
poto je u miru i strahu Boijem proao svoj ivotni put;
jer bio je blag ovek, prepun Duha
Svetoga i vere. A meni je ostavio svoj koni ogrta, belu kouqu od kostreti i sandale od
palmova drveta. A ja, nedostojan, nosio sam ih da bih wima bio
blagosloven.

UDAQEWE OVEKOVO
OD PRVOBITNE SVRHE
Prvobitno savreno stawe oveje prirode pokolebano je i unekoliko izmeweno posle prvorodnog
greha. Od toga doba ovek vie tei
zemaqskom carstvu i svetskom ivotu, a mawe Bojem carstvu.
ovekovo telo, kome je odreeno
da bude prosto orue duha, esto zaeli da gospodari nad duhom. Mesto
da bude gospodar prirode, ovek je
esto wen rob. Mesto pribliavawa
Bogu razvijawem i usavravawem
duevnih sila, ovek se posle prvog
greha udaqava od Boga i esto pribliava ivotiwama.
Telo ovekovo posle prvorodnog
greha postalo je podlono nemoi,
bolesti i smrti. Duhovne sile wegove rastrojile se, i to je rastrojstvo
prelo u naslee celom potomstvu.
U Svetom pismu veli se: Kroz jednog oveka doe na svet greh, i kroz
greh smrt, i tako smrt ue u sve qude,
jer svi sagreie (Rim.5,12).
Moralna povreda, prelazei putem prirodnog raawa od roditeqa
na decu, uveava se jo i linim gresima. Ona obuzima sve qude i svekolike duevne sile wihove:razum,
voqu, savest i oseawe.
Povreda razuma vidi se u sporom i
povrnom razumevawu i obinih
stvari, a poglavito boanskih istina, zbog ega se i javqaju razne zablude, praznoverice, bezverje. U Svetom
pismu veli se da mi teko razumemo
to je na zemqi, i to je u rukama s
mukom nalazimo (Prem. Sol.9,1).
Povreda voqe ogleda se u qudskoj
sebinosti koja slui kao poetak
svih grenih sklonosti i strasti; a

i u tome to je voqa vie naklowena svetu i zlu nego Bogu i dobru, zbog
ega nastaju moralni pad i bezbrojni
gresi.
Povreda savesti pokazuje se u tome to ona ne otkriva jasno u oveku
Boju voqu i ne kawava u dovoqnoj
meri qudske prestupe.
Povreda oseawa ogleda se u udaqavawu od pravog duhovnog blaga i u
eqi za svetskim i telesnim blagom.
Ne samo mnogoboci nego i Judejci, izabrani narod Boji, pa i nae
savremeno hriansko drutvo,
svojim ivotom i radom jasno svedoe o povredi oveje prirode.

Veru moe imati svaki

koji hoe. Da bi nali veru i
verovali reima Bojim nema nikakve prepreke. Zbog
toga, ako od sve due zaelimo, da zadobijemo veru, to
je odmah i nalazimo bez svakog truda, zato to je vera
dar sveblagog Boga, koji je darovan naoj prirodi, i mi ga
imamo zavisno samo od nae
slobodne voqe - imamo kada
hoemo. To vidimo i po ovome, to Skiti i varvari i
svi narodi imaju veru, prirodno veruju reima jedan
drugog i pokazuju veru meu
sobom.
Simeon Novi
Bogoslov

27

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

GEORGIJE NIKOLAJEVI - mitropolit Dabro-bosanski

(1807-1896)

Pie:
dr Predrag Puzovi
O Georgiju Nikolajeviu je objavqeno nekoliko radova.1 Iz tih radova vidi se da je on bio izuzetan i
vredan ovek. Nikolajevi je bio
uiteq, svetenik, profesor Bogoslovije u Zadru, lan Konzistorije
Dalmatinske eparhije, rektor i profesor Sarajevsko-reqevske bogoslovije i lan Konzistorije mitropolije Dabro-bosanske. U poodmaklim godinama izabran je za mitropolita Dabro-bosanskog. Pokreta
je i lan mnogih dobrotvornih zadruga i fondova. Bavio se i kwievnim radom; ureivao je Srpski dalmatinski magazin. Posebno je ostao
upamen kao veliki narodni dobrotvor.
ore Nikolajevi je roen u selu Jasku (Srem) 20. aprila 1807. godine, u svetenikoj porodici oca
Simeona i majke Vasilije. Na
1 Tomo Krstov Popovi, Mitropolit ore
Nikolajevi, Orao, 1889, 8-16; ore
Nikolajevi,
Bosansko-hercegovaki
istonik, 1890, god. , sv. 9 i 10, 388-395;
Bosansko-hercegovaki istonik, 1896,
god. H, sv. 1 i 2, 1-9; ore Nikolajevi,
Bosanska Vila, 1896, god. H, br. 4, 49-53;
Jovan Vukovi, Mitropolit ore Nikolajevi, Letopis Matice Srpske, 1897,
kw. 189, 49-98; D. Ruvarac, ivotopis

28

urevdan krstio ga je jazaki

svetenik irilo Avakumovi.2
Osnovnu kolu je zavrio u mestu
roewa, a zatim je od 1817. do 1819.
uio nemaku kolu u Mitrovici.3
Po svretku nemake kole upisuje
se u gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Dobar ak ore, bio je omiqen i kod aka i kod profesora.
Meu profesorima koji su mu predavali bio je i Pavle Jovanovi, potowi mitropolit Srbije. Posle gimnazije upisao se u Bogosloviju u
Sremskim Karlovcima,4 koju je uio
pod budnim okom mitropolita Stefana Stratimirovia. U Bogosloviji su mu predavali: Pantelejmon
ivkovi, potowi episkop Temivarski i Jerotej Mutibari, potowi
episkop
Dalmatinski.
Svrivi Bogosloviju 1828. godine
radio je godinu dana kao uiteq u
Irigu.5 U jesen 1829. godine odlazi u
Petu i upisuje studije filosofije.
U Peti se kratko zadrao; prekinuo je studije odazivajui se pozivu
mitropolita Stratimirovia da bude uiteq u Dubrovniku.
U Dubrovnik je ore Nikolajevi stigao 22. decembra 1829. godiora Nikolajevia mitropolita dabro-bosanskog, Zemun, 1898.
2 D. Ruvarac, isto, 1.
3 Jovan Vukovi, isto, 53; M. Milievi,
Nikolajevi ore dabrobosanski mitropolit, dodatak Pomeniku, 1888, Beograd, 1901, 111; Ep. Sava, Georgije (Nikolajevi)
mitropolit
dabro-bosanski
1885-1896", Srpski jerarsi od devetog do
dvadesetog veka, Beograd-Podgorica-Kragujevac, 1996, 116.

ne.6 Odmah je poeo sa pripremama za

otvarawe srpske kole, koja je
poela sa radom na Novu 1830. godinu.7 Posle mesec dana vlasti su kolu zatvorile pod izgovorom da Nikolajevi kao svetenik ne moe
drati kolu. Poto je dokazano da
on nije svetenik, dozvoqeno mu je
da vri uiteqsku slubu, ali uz
uslov da ne sme osnivati kolu niti
decu skupqati, ve da moe ii od
kue do kue i davati djeci svojih
sunarodnika lekcije po propisanim
kwigama i tako ih za ispit pred
dravnim direktorom kolskim
spremati. I ova dozvola je brzo
ukinuta. Dubrovaki Srbi obraali
su se molbama svakome od koga su
oekivali da im moe pomoi da wihova kola nastavi sa radom. Preko
tri godine trajala su ta moqakawa, a
poto nije bilo izgleda da e kola
obnoviti rad, Nikolajevi se spremao da napusti Dubrovnik.
Upravo u to vreme dolazi u kanonsku posetu u Dubrovnik Dalmatinski episkop Josif Rajai, koji
predloi oru da se oeni i rukopoloi u in svetenika, obeavi
mu parohiju u Dubrovniku. ore je
4 Tomo Krstov Popovi, isto, 8; Bosanska
Vila, 1896, 50; Jovan Vukovi, isto, 56;
Ep. Sava, isto, 116.
5 Jovan Vukovi, isto, 60.
6 Na drugom mestu stoji da je Nikolajevi
stigao u Dubrovnik na Novu godinu 1830.
(Tomo Krstov Popovi, isto, 8; Bosansko-hercegovaki istonik, 1890; god. ,
sv. 9 i 10, 388.
7 Jovan Vukovi, isto, 59.

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

BOINI PRIJEM
2001. GODINE
Predhodnih dana (braa) Rimokatolici proslavie Hristovo roewe, (braa) Muslimani Bajram a
(braa) Jevreji praznik Hanuka. Mi
pravoslavni danas proslavqamo
Hristovo roewe. Tako, grad Sarajevo i sa wim cela Bosna i Hercegovina ovih dana je u prazninom raspoloewu, obasjana nebeskom svetlou i prazninom radou. Bogomladenac pre 2000 godina je pozdravqen darovima vitlejemskih
pastira i trojice mudraca, koji dooe sa dalekog Istoka. Ovo slavqe onda nije dugo trajalo.
Tek to je minula nebeska svetlost i prestao eho pesme Anela
Bojih, iezla je i nebeska zvezda, vodiqa poklonika sa Istoka.
Mudraci se vratie u svoju zemqu
drugim putem, a vitlejemski pastiri svojim stadima i pastirskim kolibama, razmiqajui o onome koga su videli, uli, doiveli.
Posle toga, iznenada je doao
drugi glas s neba: Ustani, uzmi dete i mater wegovu i bei u Egipat,
jer e Irod traiti dete da pogubi (Mt. 2,13). Brzo je po roewu
Hristovom i datom programu s neba

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

ovom svetu, poelo Wegovo stradawe, Wegovo progonstvo.

Boi je dan kad se moramo seati i onog treeg dela programske
poruke neba zemqi: da meu qudima vlada dobra voqa! Imati dobru
voqu prema qudima znai: razumeti svakoga, pomoi svakome, priznati svakome pravo na ivot, na
slobodu, na imovinu, na hleb, na
pravnu i drutvenu zatitu. Imati dobru voqu prema drugima znai
jo: nikoga ne odbaciti zbog wegovog imena i uverewa. Svakome narodu dati pravo na negovawe wegove kulture i tradicije. Prihvatajui ovaj boanski red stvari, prema
kome su cela vasiona, priroda i ovekova istorija izraz jedinstva,
mnotva i razliitosti.
Danas posle toliko vremena od
Hristovog roendana, u svetu je
mnogo nasiqa, zloina, otimawa i
progona. irom celog sveta mnotvo qudi i porodica moraju ostavqati svoja ogwita, svoja imawa,
zemqu svojih otaca i goloruki traiti sebi sklonite, esto u vrlo
dalekim krajevima sveta. Vrlo ih
mnogo umire od gladi, a najvie deca. Tako se i danas uje pla i ridawe i naricawe mnogo (Mt. 2,18)
kao nekada u Vitlejemu po prvom
Boiu, kada su mnoge majke oplakivale svoju poubijanu decu i niko
ih nije mogao uteiti.
Tragedija savremenog ivota oveanstva danas je najvie u tome,
to su se qudi podelili, stali na
bokove svog zajednikog istorijskog broda. Otili na wive gladi
i zbog toga je dolo do gubqewa
ravnotee, meusobne iskquivosti, sukoba i zla svake vrste. Meutim, i savremenom oveanstvu
Gospod poruuje isto ono to je u
davna vremena rekao Isusu Navinu:
Drite i tvorite sve po zakonu;

ne odstupajte od wega ni na desno

ni na levo (Is. Nav. 23,6).
Umesto da se ovek poviwava boanskom redu stvari, svedoci smo
estih pojava, meuqudske, meunacionalne i meudravne netrpeqivosti. Voqi Boijoj i naelima
humanosti prkose ruewa i skrnavqewa svetiwa i grobova naih
otaca. Svet se udaqio od one Boje
zapovesti o qubavi prema Bogu i
bliwima.
Ipak, slavei danas Boi, oseamo da nismo usamqeni. Vraa se
radost ovog Praznika u srca qudi,
saznajui najpre da su deca Boja i
meusobno braa po stvorenosti.
Ne treba nikada zaboraviti, a ko
ne zna treba nauiti, poruku svetog
apostola Pavla: Molim vas brao,
imenom Gospoda Isusa Hrista, da
ne bude meu vama razdora, nego da
budete utvreni u istom razumu i
istoj misli (1 Kor. 1,10). Ova je poruka proizala iz one poruke vitlejemske noi: Slava na visini
Bogu, a na zemqi mir, meu qudima
dobra voqa (Lk. 2,14).
Dozvolite mi da i ovo dodam:
Kao to sva voda istie iz suda,
ako postoji samo jedna mala rupica,
tako se nee zadrati u dui ovekovoj nijedna radost qubavi, ako u
woj bude nequbavi ma i prema jednom oveku.
Zavravajui ovo nekoliko misli upuenih na ovaj Boji dan, elimo svima Vama Eminencije, Ekselencije, Dame i Gospodo, Bogom
blagoslovenu Novu 2001. godinu.
Wu elimo, plodnu mirom i dobrom voqom meu qudima i narodima u Bosni i Hercegovini i u celom
ovom Bojem svetu.
HRISTOS SE RODI - ZAISTA
SE RODI!
mitropolit
dabrobosanski
Nikolaj

PORUKA
MLADIMA
Kako e mladi uvati put svoj? Vladajui se po Tvojoj rei
(Boe), Pokai nam,
Gospode, put naredaba Svojih, da ga se drimo do kraja (Ps.
119,9 i 33).
Ova misao davno je
izgovorena i uvek ostala snana i aktuelna. Obraamo se vama mladima na
poetku tree hiqadugodiwice Hrianstva, jer ste vi najimpulsivnija
snaga u ovom vremenu i ivqewu. Pred
vama su veliki zadaci i istovremeno
opasnosti. Vi to oseate i znate. Kao
da se i danas uju rei pesnika: Gde ja
stadoh ti produi, to ja ne mogoh ti
odui. Kormilo na poqu poziva i odgovornosti je pred vama. Mi vidimo vae ispruene ruke ka ivotu, da sve
to wega prati primate i uspeno nosite. Ovo je vera nas starijih, ija je
dua ispuwena qubavqu. Samo roditeqi ispuweni qubavqu prema deci i
deca ispuwena qubavqu prema roditeqima, radosno terete ivota primaju
i nose uvereni da im je Bog pomonik.
Tako se dolazi do vere, do neobjawive tajne qubavi roditeqa prema deci
i dece prema roditeqima, koju ozarava
Boja svetlost roditeqstva i Boijeg
sinovstva. Samo due prazne od qubavi ovo teko primaju.
Ima li svako meu vama dovoqno
snage, hrabrosti, znawa, sposobnosti i
voqe, ostaje da se vidi. Samo hrabro i
ne bojte se ivota i odgovornosti u wemu! Mladi su uvek bili i ostali stva raocima, istraiteqima novih puteva
i Boiji satrudnici u stvaralatvu.
Pred vama je 2001. roendan Sina
Bojeg i naeg brata po roenosti, Gospoda Isusa Hrista. Kada Ga savremenici pitae: Ko si Ti? odgovorio je:
Ja sam poetak (Jn. 8,25). To On i na ma danas odgovara na nae pitawe: Ko

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

si Ti? On, Jedinorodni, poetak je
svega stvarawa, poetak anelskih i
telesnih bia. Tako, ne moe se ni o
emu stvorenome govoriti, a da se ne
ukae na poetak. Sin Boji je poetak
svemu. To moe biti samo Onaj koji je
vean, pa je veno roditeqstvo Wegovo
i sinovstvo Wegovo. Otuda mi, braa
Wegova po roenosti, molitveno govorimo i ispovedamo: Verujemo u Jednoga Gospoda Isusa Hrista Sina Bojega,
Jedinorodnoga, od Oca roenog pre
sviju vekova.
Ovo je vera due ispuwene boanskom qubavqu. Mi verom moemo pojmiti, da ovakva qubav nije zemaqskog
porekla nego nebeskog. Ona je zapaqena na ogwitu vene roditeqske i si novske qubavi, koja je u Bogu. Otuda roditeqi, koji neodoqivo qube svoju decu
i deca koja neodoqivo qube svoje roditeqe, radosno prihvataju veru u Venog
Oca i savenog Sina na nebesima.
U ovim brojnim krizama morala i autoriteta, mnogi su i meu mladima
gladni i edni pravde. Teko da je
ikada ranije sve u svetu bilo izdrobqeno i izmeano, kao u ovom vremenu
velikih organizacionih nastojawa, na
svima podrujima ivota. Sloiete
se, nikada naa planeta nije bila toliko poznata kao sada. Ta saznawa u
svetu i sveta, nisu poveala pravednost, qubav i dobre meuqudske i me udravne odnose. Svedoci smo stvarawa sve veih zapleta meuqudskih i
meudravnih. Sve se to toliko razvilo i umnoilo da se ne stie, ak i najsposobniji, da to osete, a kamoli slede. Due su nam kao kue pretrpane
svim i svaim, pa ne stiemo stvari
oceniti ni na svoje mesto postaviti.
Ne umemo se naviknuti danas na red i
poredak stvari i dogaaja. Mui nas savest zbog sopstvene nesposobnosti i
ta vie otupqujemo, ravnoduni postajemo.
U svemu ovome izobilni su talenti i
kultura rei. Ovo je najvie prisutno
meu mladima. Ovo obogaivawe se ne
odnosi na jednu struku ili dar, ve na
mnogobrojne struke i darove. Mora se

priznati, i ovde ima mnogo nereda i nesposobnosti. Ima, jer se sve komercijalizuje i podvodi niim vrednostima.
Isto tako, u naem vremenu je rasprostrawena i kultura reii, a nikada
nam re nije bila slabija i beznaajnija. Ovladala je inflacija rei, i ne
mawe od one novane, koja hara celim
svetom. Novana inflacija zna da se
negde nalazi i zlato. Kada se ono iznese lako se procewuje wegova i druge
vrednosti. Naalost, u inflaciji rei, i ako se pojavi kakva zlatna re,
re neprolazna i trajno vredna, ne razlikuje se od hartije na kojoj je napisana. Nema sumwe, u naem vremenu je
mnogo i premnogo omlitavelog dobra, a
u rei zla jo sasvim nije izlapeo prisutni otrov.
Isto tako, nauka je razvila svoj kriticizam i u tom pogledu usavrila
svoje metode, a ivot nikada nije tako
malo teio Istini. Ono to je obuhvaeno teorijom, nije obuhvaeno praksom, a Hristos ree: Ja sam put, istina
i ivot. iwenica je, duhovna graa
se moe upotrebqavati i zloupotrebqavati. Naelo: ne ini drugome ono
to ne eli da tebi drugi ine, kao
da se pamti samo zato, da bi se izvratila u svoju suprotnost. ini drugome
sve ono to bi hteo da tebi drugi ine,
sve se mawe pamti. Po toj istoj nauci,
dok se materijalne sirovine toliko
cene, kao da se dolo do neke genijalnosti u preobraavawu i iskoriavawu svakojakih otpadaka. Dotle se na
duhovnost ovekovu, u kome saznawe
slui voqi za nepropadqivim blagom, gleda gotovo kao na tetne i neupotrebqive otpatke. Tako vam je, draga
deco, i u drugim pojavama nae savremenosti, za koju se vi spremate. Morate se nauiti kako razluiti korisno
od tetnog, dobro od ravog, trajno od
privremenog, korisno od beskorisnog,
nebesko od zemaqskog. Na vama je da
svakoj stvari date pawe i mesta samo
onoliko koliko woj pripada. Da bi to
mogli uspeno vriti i na optem dobru korisni biti i istrajavati, vi mo rate biti lino rastereeni svega

onoga bez ega moete biti. Bez onog

tetnog i negativnog, kako po va i vot, tako i po ivot onih, kojima e te
sutra sluiti i prestojnici biti.
Kada ovo pomiwemo, onda hoemo da
vam ukaemo na dva danawa prisutna
apsurda: individualistiki i kolektivistiki. Renesansno osloboewe
pojedinca, davno je negde zalutalo, otkinuvi ga od svete obaveze prema Kosmosu. Danas se tresu brda, a raa se
mi. Danas se vodi titanska borba za
navodnu plemenitu slobodu linosti,
za wenu hrabru samoupravu, a raa se
proizvoqna samoivost, telesno iivqavawe i sloboda iskoriavawa
bliweg i slabijeg od sebe. U naem
veku protiv individualizma digao se
kolektivizam, proglaavajui spasewe u unitavawu same ideje boanstvenog. U toj borbi kolektivizma ipak
se, i u glavnom, udara po ovekovim duhovnim kategorijama. Trai se klawawe nekoj relativnoj ideji, a to je idolopoklonstvo. Istini za voqu, nikada
u svetu nije bilo toliko kolektivizma
kao danas, razliitih verovawa i uverewa, a nikada mawe boanske qubavi
i svakog drugog dobra koje nebo daje.
Mi se obraamo vama mladima, jer
pred vama vidimo zadatke, da inite
vie dobra meu qudima nego to je
iweno. Opaamo u vama oseaj, da u
tuoj srei i dobru vidite svoju sreu i
dobro. To se postie stvaralakim radom i uewem, na delotvornosti i samoodgovornosti predaka. Mi vidimo u
vama gvozdenu voqu i snagu, sa kojom se
u sebi moe uguiti svaka niska sklonost. Mi verujemo da su sva prekomerna
uivawa i telesne naslade vrlo kodqive po qude. Svi niski prohtevi
donose, kako poniewa i bedu, tako i
duhovno rastrojstvo, gde se ivot tragino zavrava.
Ako niste do sada, potrudite se od
sada, da zavolite znawe, rad, red,
istinu, pravdu, bratoqubivost, estitost, dostojanstvo, oinstvo, materinstvo, pa ete biti sreni i ponosni,
to oseate da inite ono to je bogougodno, staloeno, dobro i oveno, pa-

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

metno i plemenito. Narod koji ima ovakvu omladinu, ide putem moralnog, in telektualnog, ekonomskog napretka i
dobitka. Kada ovo govorimo mislimo
na kolsku i drugu mlade, a ona je potrebna koli, crkvi, nauci, umetnosti,
jednom reju kulturi, narodu, dravi.
Mora se znati, ako se sve u ivotu zida
na istini, pravdi, potewu, karakteru
i mudrosti, ne moe biti promaaja i
neodgovornosti bilo koje vrste, kao
to ih je bilo do sada. U svemu ovome
potrebna su dva faktora: zdrav duh i
vera. Oni se stalno proimaju i jedan
bez drugog ne mogu. Jedan narod odrava vera u Boga, vera u postojawe veih
duhovnih sposobnosti. Vera u ovekovo
vie naznaewe, vera u pobedu Istine
i Pravde nad laju i nasiqem, pobeda
dobra nad zlom svake vrste, i duha nad
materijom. Vera u sud Boji i odgovornost ovekovu za sva dela wegova. Ta
vera odrae qude danas u nizu svih
brzih promena i nastojawa, od strane
raznih faktora, koji hoe da qude razjedine i dovedu ih do meusobnih raz mirica, kao to se to nedavno desilo.
Ipak, pogreili bi, ako ne bi naglasili da nae vreme ima i lepih tekovina. Nikada nije bilo toliko higijene
i porasta medicine, toliko pobedonosnih suzbijawa raznih bolesti. Ovo se
moe rei i za druga dostignua ovekovog duha. Pa ipak, pored vidnih uspeha u medicini javqaju se nove bolesti,
kojima se trai lek. Ali, treba rei,
nikada nije bilo toliko ludila, toliko nasmejanih fotografija, a ustvari
pornografije, niti toliko samoubistava. Nikada nije bilo toliko dobrotvorstva i socijalnih starawa, ali ni
toliko hladnog, raunyijskog, omalovaavawa ovekove patwe i oajawa,
sve do gaewa qudskog dostojanstva.
Propoveda se preporoajno odgajawe, a
valuta qudskog ivota nikada nije bila jeftinija. Moderni ratovi sa svim
svojim naoruawem, ni po emu ne lie
na davnawe ratove koje smo mi doiveli na brdovitom Balkanu. Dakle,
ostvaruju se stare rei: sad i najgora
ra moe ubiti najboqeg junaka.

Iznosei ovo, moto ove nae poruke

vama mladima, moglo bi biti: Kada se
raduju pravedni, velika je slava, a kada se podiu grenici trai se ovek. Ovim nismo imali nameru da
obezvredimo va mladalaki entuzijazam. Nismo imali nameru da vas obeshrabrimo ili zaplaimo. Sve to nije
svojstveno mladosti. elimo samo da
vas na poetku tree hiqadugodiwice Hrianstva podstaknemo na razmiqawa, shvatawa i zakquke, koliko je dostojanstveno biti ovek i sauvati svoje dostojanstvo. Ono e se sauvati zajednikim stvaralatvom dobrog i korisnog po vas i druge. Tako ete se radovati svom plodnom ivotu, a
uklawati se od svega to vam moe za
uvek uprqati obraz, i duu, i karakter, i voqu. Sve je to itekako vano,
jer vi hteli ili ne hteli, pisaete
istoriju svog vremena, a ona je kako su
stari rekli: uiteqica ivota. Ovo
govorimo i zbog toga, da bi mogli odgovoriti na mnoga pitawa mogli se pribliiti Bogu jo vie. Samo se tako
moe biti dobar sin i dobra ki svoga
naroda i svoje Otaybine. Samo se tako
moe stvarati dobra porodica za koju
je reeno: dajte nam dobru porodicu,
pa emo vam dati dobru Dravu. To
znai, dajte nam u svakom pogledu dobre i samoodgovorne roditeqe, pa e mo zajedno sa wima dati Otaybini do bru decu.
Ova godina je, kako rekosmo, poetak tree hiqadugodiwice Hrianstva. Sadawim generacijama je palo u
udeo, a naroito vama mladima, da zaorete ovu istorijsku brazdu, i da vas
podsetim, ta e brazda biti vaa i niija vie. Ovaj veliki istorijski dogaaj, naroito smo eleli obeleiti
ovom porukom vama mladima. Wu pamtite i da vam bar u malome bude putokaz vaeg kretawa napred. Neka vam je
srena i Bogom blagoslovena 2001. go dina Gospodwa, sa eqom, da u svemu
dobrom preizobilujete i napredujete.

mitropolit
dabrobosanski
Nikolaj

POZDRAV
DIPLOMATSKOM
KORU
prilikom posjete staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu 21. oktobra 2000. godine

VAE EKSELENCIJE,
MNOGOPOTOVANI I
UVAENI GOSTI,
GOSPOE I GOSPODO,
Radostan sam to imam ast i
priliku da zaelim dobrodolicu
i pozdravim Vas vrlouvaeni gosti Diplomatskog kora, rijeima:
Dobro nam doli! Ispred Svetosavske Mitropolije dabrobosanske
u ime Wegovog Visokopreosvetenstva Gospodina G. Nikolaja, svetenikog bratstva i vjernika, zahvaqujem na pawi koju ste nam
ukazali Vaom posjetom, ovom starodrevnom hramu. Nalazite se u velikoj srpsko-pravoslavnoj sveti-

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

wi. Stara crkva, kako je narod nazvao posveena je Sv. arhanelima

Mihailu i Gavrilu. Ovdje se svakodnevno slui Gospodu i pravoslavni Srbi mole Bogu skoro osam stotina godina. Ovdje je centar ive
istorije i slika kulturnih dostignua i veliine srpskog naroda.
Ovo je srce nae duhovnosti i svetosti.
Kratak pregled kroz istoriju nae crkve i naroda kazuje da je bilo
tekoa, ali i svijetlih trenutaka. Mnogo smo postradali na ovoj
balkanskoj vjetrometini! Poloaj
na raskrsnici izmeu Istoka na
Zapad i Zapada na Istok esto nas
je kotao. Nama je dodjeqena uloga
uvara kapije kroz koju su prolazili i jedni i drugi. Oiqci su vidqivi i na svetiwama koje su peati i tapije naeg neotuivog prava
na vjeru, ivot, postojawe i opstanak ovdje. Kada bi se stiavale bure, zalijeile rane, opet bi se u
ovoj svetiwi zajedno sakupqali i
pomo dobijali i vjernici drugih
vjera i naroda.
Dok sreni narodi uvaju staro i
grade novo, mi ovdje najee samo
obnavqamo ili iz pepela podiemo razrueno. Nerijetko su nam
uzronici nevoqe, bivali dobrotvori i pomonici. Danas na kraju
drugog milenijuma opet smo u prilici da pronaemo put za miran i
dostojanstven ivot i pored svih
tekoa. Uloga Vaa draga Gospodo nije ni mala ni laka. Naprotiv,
velika je odgovornost Vaa i pred
Bogom i ovim narodima koji ive
ovdje u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj. Tu ste da pomognete
da se izgradi istinski mir i dobri

odnosi meu narodima. Imajte na

umu prolaznost ivota i promjewivost funkcije i rukovodite se
principom jednakosti. Zahvaqujem
se svima koji ine sve da svim qudima ovdje bude boqe.

GROB
Iskopao sam grob. Nisam mogao nita.
Zar u srcu mome za weg mesta nema,
a moda sam jutros postao mu rob
videvi oveka to truli i drema.
O, maleni grobe nad tobom se grca.
Zar e on u tebi poiveti due?
Kradu mi se teki uzdasi iz srca
i goni me prolost do granice due.
Morao sam doi da potraim pomo
od wega koji me je napustio prvi
od dede koga crna ubila je no
u dahu munine i junake krvi.
Zar se we ne sea? Priseti se sada,
tog nonog govora, ti zna na ta
mislim
i greh wezin poee na tvoj krst pada
videe slobodu, osetie se ivim.
Znae da si ivot dao srpskom rodu
za ast i spasewe savio si vrat,
postao borac za hriansku slobodu
i na pawu asnom mueniki brat.
Ostani jo malo, obasjaj moje srce
pokloni mu radost nevine ti rtve
i grob e tvoj to uva mu lice
natapati mirom sve modre i mrtve.
Tad golub prhnu, prekide tiinu,
i zora svitawem proteruje mrak,
grob onaj bee prazan uistinu
jo kraj wega osta oveiji trag.

Markovi
Vladimir, Beograd
Sada Vas preputam Vaoj molitvi i prizivam zatitu Sv. prvomuenice Tekle, Sv. Jakova Persjanina, Sv. Trifuna, Sv. Pantelejmona
i Sv. Makrine, ije se moti (to su
posveena tijela svetiteqa) uvaju u Staroj crkvi, zajedno sa motima djeteta. Uivajte u qepoti iskonostasa, ikona, stare arhitekture, neobinih kujunyijskih radova i
doite opet. Mir Vam i zdravqe od
Gospoda! Na mnoga qeta!
protojerej Momir
Vasiqevi

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

JOVAN DUI
Konano zvona hercegovake
Graanice odzvawaju Leotarom
odajui slavu Bogu i ast velikom
Srbinu i pjesniku Jovanu Duiu,
ime mu vraamo samo djeli onoga
ime nas je zaduio.
Roen je 5. februara 1874. godine u Trebiwu, od oca Andrije, inae
trgovca koji e kao ustanik poginuti u Hercegovakoj buni 1875. godine i majke Jovanke. Tu zavrava
osnovnu kolu, a trgovaku kolu
zavrava u Mostaru. No budui, edan znawa odlazi na uiteqsku
kolu najpre u Sarajevo pa u Som bor gde je i zavrava 1893. godine.
Kao uiteq u Bijeqini, zapoqava se iste godine, gdje ostaje nepunu
godinu dana. Tu upoznaje i lijepu
Magadalinu, veliku qubav, koja e
biti inspiracija mnogih wegovih
djela. Zbog izraenog nacionalizma u dvjema pjesmama Oj Bosno i
Otaybina, tamowa vlast ga optuuje i zabrawuje mu uiteqski
rad na teritoriji cijele Bosne i
Hercegovine. U tim neprilikama
prihvata ga bratstvo manastira
itomisli gdje biva uiteq u
pravoslavnoj koli. Kako je manastirski ivot za Jovana bio teak, odlazi u Mostar, i tu sa antiem, oroviem i olom osniva
list Zora koji okupqa uene Srbe iz cijelog svijeta. Ali za um i
talenat kakav je posjedovao Dui
Mostar je bio pretjesan, te 1899.
god. odlazi u enevu. Iako daleko
od otaybine odrava veze sa prijateqima i saradnicima iz zemqe,
pre svega sa Aleksom antiem,
jo jednim borcem za ouvawe na-

cionalnog identiteta, sa kojim

razmjewuje kritike i miqewa.
U maju 1900. god. dobija vjest da
mu je umrla majka, to e ostaviti
veliku prazninu u wegovoj dui.
Ipak u zimu iste godine odlazi u
Pariz, koji ga oarava i za koga pie da je iva dua, a ne grad.
Studirajui prava upoznaje se sa,
lijepom francuskom kwievno-

u, pod ijim e uticajem daqe da

stvara. Zbog toga ga kritika naziva
pofrancuenim Srbinom. Posle
zavrenih prava odlazi u Beograd
gdje zapoiwe karijeru diplomate.
Ve 1910. god. poiwe wegov rad po
evropskim prestonicama, najprije
ide u Carigrad, pa u Sofiju, Rim
gdje ga zatiu Balkanski ratovi.
Stradawa Srba u svjetskom ratu
proivqava u Atini, stvarajui
najpatriotskije pjesme, od kojih je i
poznata Ave Serbia. Iz Atine odlazi u Madrid, enevu, Kairo, Budimpetu, Bukuret, pa opet u Ma-

drid, pred sam poetak svjetskog

rata. Zbog politikih prilika ne
vraa se u Jugoslaviju, ve odlazi u
Ameriku, grad Geri na Miigenskom
jezeru. Ni tu nije mogao da smiri
svoj duh nego na svaki mogui nain
pokuava da pomogne svom napaenom srpskom narodu. Nije doekao
slobodu, umro je 7. aprila 1943.
god. i sahrawen je u Geriju, odakle
wegove posmrtne ostatke prenose
13. septembra 1946. god. u manastir
Sv. Save u Libertvilu. A posle pedeset godina ispuwena mu je i posledwa eqa da poiva na breuqku iznad Trebiwa.
Dui je bio ovjek irokih pogleda, visoko obrazovan, u svoje
vrijeme najboqi poznavalac svjetske kwievnosti. Kao patriota
umeo je to znawe da iskoristi za
ouvawe nacionalne svijesti i
prezentaciju srpske kwievnosti
svjetskoj javnosti. Zahvaqujui pozivu, dosta je putovao i boravio po
dvorovima to mu je omoguilo da
bude izvrstan poznavalac estetike, filosofije, kulture i ivota
uopte. Sve ovo doprinjelo je da
Jovan Dui postane uzor mnogim
pjesnicima od kojih ni jedan nee
dosei tu visinu.
Wegov kwievni rad poeo je
pod jakim uticajem Vojislava Ilia, to se vidi u wegovoj prvoj objavqenoj pjesmi Samohrana majka,
koja izlazi u somborskom Galebu
1886. god. Kasnije ovaj uticaj slabi
i Dui kree tragovima pariskih
simvolista. Svoje pjesme pisao je
iz srca doivqavajui ih, to i talac moe lako da osjeti. Pisao je
istorijske, qubavne, pjesme o pri-

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

rodi, misaone i religiozne pjesme.

Neke od wih su sledee: Moja
otaybina, Pjesma o qubavi, Jutarwe pjesme, Mea, Pjesma o
Bogu i dr.
Kako je bio nenadmaan pjesnik
tako je stvarao i prozna djela, koja
se zasnivaju na pravilima francuske sintakse. Tu su prije svega wegovi putopisi Putopis iz vajcarske 1926. g. i djelo Blago cara Radovana koje predstavqa zbirku
pievih misli i sentenci o ivotu, napisano je u Kairu, a izalo iz
tampe 1930. g. Osim ovoga treba
napomenuti i wegove prevode sa
ruskog, francuskog i nemakog, kao
i pisma i eseje o srpskim piscima
tog doba. Zbirka tih eseja koje je
pripremio sam Dui zvala se Moji saputnici. Za wegova ivota
izala su i Sabrana djela u dva
navrata 1908. i 1929. g., monografija Grof Sava Vladislavi
1942. g., a na sam dan wegove smrti,
na Blagovjesti izlazi Lirika jedan primjerak su poloili na wegove grudi kada su ga sahranili, koji je neoteen leao tu 50 godina.
Wegovo djelo postalo je nae nacionalno blago, kojim se diimo i s
kojim, bez bojazni, moemo izai
pred najvee pjesnike Evrope.
Literatura:
1. Duan Dai: Istorija kwievnosti, Beograd, 1974. g.
2. Radovan Popovi: Kwiga o Duiu, Beograd, 1992. g.
3. Jovan Skerli: Pisci i kwige,
Beograd, 1968. g.
4. Miodrag Pavlovi: Pesnitvo
od Vojislava do Bojia, 1972. .g.
U Beogradu, 18. H 2000. god. Literarno vee u kapeli Bogoslovije
autor
Sando Radojo

SVJEDOEWE
Na dui naeg naroda do 21. juna
2000. godine je jedan mawi grijeh. Na
izgled pred qudima mali ali pred Bogom veliki. Nainie Srbi grijeh protiv Boga, Bogorodice i svih svetiteqa. Bacie u zaborav one koji Hristovu nauku posvjedoie svojom krvqu.
Zaboravie one koji Hristu bijahu
vjerni do smrti te im On dade vjenac
ivota. Ali Bog ne mogae utati nego
progovori kroz Crkvu svoju, te proslavi ugodnike svoje.

Mnoge qude u ivotu sam sreo ali

nijedna linost nije ostavila tako
upeatqiv utisak na moju duu kao Sv.
Petar Sarajevski. Nisam ga mnogo poznavao, svega nepunu godinu dana ali
sasvim dovoqno da se u mojoj dui
oslika lik ovog jevanelskog neimara.
Govoriti o Sv. Petru nezaobilazno
je pomenuti wegovog oca vojvodu Bogdana koji je mnogo uticao na formirawe
linosti mladog Jovana (u monatvu
nazvanog Petar). Bio je skroman ovjek

Evo i ja kao ivi svjedok ivota i

djela jedne velike linosti, uzeh pero
u ruku da neto stavim na papir ono
to vidjeh i uh o toj linosti, o kojoj
su mnogi pisali prije mene koja e zasigurno biti predmet istraivawa, i pisawa potowih generacija.

ali vrlo ponosan i dostojanstven.

Uivao je veliki ugled meu svim vje roispovjestima u BiH. Kada je iao
ulicom qudi su se wemu klawali do
zemqe. Posebnu brigu vodio je o bogosloviji. Lino je zahtjevao da svi ue nici imaju sve neophodne stvari za iz-

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

voewe normalne nastave ali i sam se
starao da obezbjedi za one ake koji nisu bili u mogunosti da nabave sve to.
Sav wegov ivot bio je ispuwen qubavqu prema sirotiwi koju je neobino
volio i nesebino pomagao. esto se u
ivotu sa neobinom radou sjetim
jedne anegdote sa Sv. Petrom. Po tadawoj uredbi o bogoslovijama 1940/41.
svaki ak je morao imati: Dva odjela
pristojna (za bogosluewe i za nastavu), uredne cipele, 4 para doweg vea,
4 para arapa, maramice... Poto potiem iz siromane porodice ja to sve
nisam mogao nabaviti i u bogosloviju
za razliku od svojih kolskih drugova
koji su u bogosloviju doli sa koferima, ja sam doao sa zaveqajem u ruci.
Kada me ugledao tadawi vaspita G.
Jovan Vukmanovi upitao me: Zato si
doao u bogosloviju kada nema potrebne stvari? Ja sam tada nijemo pogledao prijekoran izraz wegovog lica.
Ubrzo zatim zahvaqujui Mitropolitu
Petru sve neophodno sam imao.
Internat u bogosloviji stajao je tada 150 din., poto nisam imao odakle
da platim ja sam razmiqao: Ko ima
para a da mu nisu potrebne. Sjetih se
tada mitropolita Petra i odmah otrim u zgradu mitropolije. Utrao sam u
wegovu sobu a on tek ustao iz kreveta, u
piyami stoji zbuweno gledajui u mene,
svog pocrvenelog od trawa. On me ne no pogledao i oinski prekorio rekavi: Zar si od mene doao da trai. U kolu sam se vratio neobavqenog posla ali mojoj srei nije bilo
kraja jer sam bio ubijeen da moja ini cijativa nee ostati bez ploda.
Nekoliko dana je prolo, od moje
molbe naizgled nije bilo nita. Osim
kritika od strane profesora to sam
uznemiravao mitropolita, nita drugog nije bilo. Meni je prijetilo iskquewe iz bogoslovije zbog neplaenog
internata. Nekoliko mojih drugova po -

krenulo je akciju da se od aka pone

prikupqati novac za moj internat. Pored najboqe voqe svih aka jedva je
skupqeno 69 dinara, to nije bilo dovoqno. Na lino insistirawe Mitropolita Petra meni i svim drugim siromanim acima plaen je internat.
Mitropolit Petar brinuo se i za
kolsku biblioteku. Nabavqao je asopise koje je izdavala Srpska Patrijarija i druge eparhije. Na wegovo
lino insistirawe za vrijeme ruka
itano je Jevaneqe. Volio je bogosluewa. esto je sluio u bogosloviji,
ne samo Liturgiju nego, i veerwa, jutrewa... Na bogosluewima nikada nije dozvoqavao akonu da kadi, ve je on
lagano kadio klawajui se vernicima
i na taj nain ukazujui potovawe
svome narodu. Kada je sveti sluio pored duhovne qepote wegova bogosluewa su odisala i spoqawom qepotom. Volio je da propovijeda u svakoj
prilici. Wegove propovjedi odisale
su neobinom nadahnutou, preobilne bogoslovskog znawa, razumqive za
narod i pune oinske qubavi. Za velike praznike izdavao je poslanice koje
su itane vjernom narodu u Bosni i Hercegovini.
Tako je Sveti predano obavqao dje lo na koje ga je pozvao Gospod sve do poetka drugog svjetskog rata kada poiwe novo stradawe i nova Golgota Srpskog naroda i Crkve Hristove.
ivot i djelo ovog vrlog pastira
Crkve Hristove i daqe nas podsjeaju
i obavezuju na rijei hristonosnog Pa vla: Sjeajte se svojih Nastavnika, koji vam propovjedae Rije Boiju; gledajte na svretak wihova ivqewa i
odraavajte vjeru wihovu. Isus Hristos je isti jue i danas i u vijekove
(Jevr. 13,7-8).

Risto Lojpur,
profesor slovenskih
jezika, Beograd

SRBIWSKI
BOGOSLOVI U
SVETOJ GORI I
GRKOJ
MOLITVA U NEBESKOM GRADU
Prva generacija srbiwskih bogoslova
Bogoslovije Sveta Tri Jerarha, 14.oktobra
ove godine, uputila se iz Srbiwa u Svetu
Goru i Grku.Sa wima su krenuli rektor Bogoslovije Mitropolit dabrobosanski Nikolaj i profesori: protojerej-stavrofor Lazar Vasiqevi, Branislav Konarevi i
razredni starjeina protojerej Ranko Bilinac. U nastavnim programima ova ekskurzija se naziva nauno-vaspitnom, ali za bogoslove je to prije svega, prvi susret sa svetiwama Hilendara i nezaboravni doivqaj.
U nedequ 15-og oktobra u jutarwim satima stigli smo u Kilikis, pred kraj svete arhijerejske Liturgije. Tu smo primili blagoslov mitropolita Apostolosa, razgledali
sveti hram i na gradskom trgu prisustvovali smo pomenu borcima poginulim u posledwem ratu i razgledali grad. Za to vreme obili smo i kolu koju su prole kolske
godine zavrila etvorica uenika nae
generacije, od kojih su trojica sa nama na
ekskurziji.
U popodnevnim asovima u Solunu smo
obili Zejtinlik, odrali pomen izginulim soluncima, razgledali grobqe, crkvu
Svetog Dimitrija i grad a u veerwim satima se uputili u Asprovaltu - manastir Svete Lidije, gdje nas je doekala sestra Georgija. Obili smo hram i manastirsku tampariju. Upoznali smo se sa sestrama koje ovde ive i rade. Istina, nisu u monakom inu, ali ive kao monahiwe pomaui mnogima. U ovom manastiru posledwih godina qetovala su mnoga djeca iz Republike Srpske
i Jugoslavije.
U zoru 16-og oktobra iz Jerisusa smo zaplovili ka Svetoj Gori, jednom od najsvetijih i najpotovanijih uporita pravoslavqa i hrianstva uopte. Oko jedanest
asova po naem vremenu, stigli smo u pristanite manastira Esfigmen, a odatle putem pored kapelice, gdje prema predawu udotvorna ikona Majke Boije Trojeruice
sama iz Srbije, na leima magarca, pristi-

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

gla u Hilandar, pa pored skulpture Svetog
Simeona kroz sjeverni ulaz ulazimo u manastirsko dvorite. Ozarenih lica gledamo
crkvu, fijalu i dva ogromna empresa. Pje vajui tropar Svetome Savi ulazimo u hram,
celivamo udotvornu ikonu Majke Boije
Trojeruice, najveu svetiwu Hilandara
koja se nalazi na igumanskom tronu i Hilandarci wu smatraju igumanijom manastira. U
veerwim asovima prisustvovali smo ve erwem bogosluewu i Akatistu Presvetoj
Bogorodici, a posle toga celivali smo svete moti poklonili manastiru ikonu Svetog Petra mitropolita Sarajevskog, i otili na odmor.
U utorak 17. oktobra, sat i po posle ponoi, budi nas zvono i klepalo za ustajawe i
poetak bogosluewa koje traje est asova i dvadeset minuta. Ovo je za bogoslove
veliki dogaaj - prvi put prisustvuju ovakvom bogosluewu u Hilandaru. Za vrijeme
bogosluewa i svete arhijerejske Liturgije
koju je sluio Mitropolit Nikolaj uz sasluewe monaha i nas svetenika niko ne po miqa na umor. Uzor su nam svetogorski monasi za koje je protoakon Radovan Bigovi,
napisao:
ivot svetogorskih monaha je jedna ne prestana Liturgija. Stalno se mole i slave
Gospoda. U svako doba i vrijeme. Dawu i nou. Kad rade i kad spavaju.
Molei se Gospodu ovdje u Hilendaru, u
Svetoj Gori, Nebeskom Gradu, gdje je dio
Neba na zemqi i pare zemqe na nebu, ovjek moe potpunije da shvati i rijei vladike Nikolaja Velimirovia o Svetoj Gori:
Sveta Gora je carstvo bez krune, drava bez vojske, zemqa bez ena, bogatstvo
bez novca, mudrost bez kole, kuhiwa bez
mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umo ra, smrt bez aqewa.
U dogovoru sa bratstvom manastira i mitropolitom Nikolajem, posle ruka smo,
kod Krsta Cara Duana i Duanove masline, zasadili sadnice kiparisa kao znak naeg boravka u ovoj svetoj obiteqi. Inae,
car Duan je svojevremeno, pawom i darovima, Hilendar uzdigao do najuglednijeg i
najbogatijeg manastira.
Istog dana, u popodnevnim asovima etali smo do manastirskog pristanita,
razgledali kulu kraqa Milutina i utvreni manastir koga zovu kula Svetog Vasilija, smjetenih izmeu manastirskih vinograda, itnice i masliwaka. Nakon veerweg bogosluewa razgledali smo biblioteku i riznicu.

U srijedu 18.oktobra, posle jutarweg bogosluewa i svete Liturgije manastirskim

vozilima stigli smo u Jovawicu, a odatle
brodom plovimo ka ruskom manastiru Sve tog Pantelejmona. Usput posmatramo qepote zografskog pristanita i manastire Dohiar i Ksenofont. U sveti ruski manastir,
koji je osnovan 1169.godine, stiemo u popodnevnim satima. Bratstvo manastira doekuje istom onom srdanou i toplinom koju
smo osjetili kod naih monaha u Hilandaru.
Posle veerweg bogosluewa obili
smo ovu svetiwu i cjelivali svete moti, i
poklonili manastiru ikonu Svetog Petra
mitropolita Sarajevskog a ujutru, 19.oktobra u dva asa, prisustvovali smo svetom
bogosluewu na kome su uzeli uee i na-

i uenici i divili se qepoti horskog pjevawa monaha. Jedna grupa bogoslova sa profesorom Konareviem i razrednim starjeinom ocem Rankom, posle bogosluewa posjetili su Dafni i manastir Ksiropotam, a
negdje oko podneva napustili smo drevni
ruski manastir i brodom se uputili ka Uranopolisu. Tu smo se krae zadrali i zatim
smo, preko Kakova-metoha manastira Hilandara i Stagire autobusom stigli u Psakudiju grad koji se pobratimio sa naim Sokolcom.
U jutarwim asovima, 20.oktobra, stiemo u Ormiliju, enski manastir svetih Blagovjesti, metoh manastira Simonopetra. To
je mjesto masliwaka, mjesto za koje bi epi skop Lavrentije rekao kao za Vukovsko kod
Kupresa: Lijepo mjesto kao upisano. Po breuqku lei razbacano. Ko iz bajke da ga je
otela grena zemqa pa ovde donijela. Zna
prvo gdje da pogleda, gdje due da zadri
pogled.

Doekuje nas igumanija Nikodimi sa sestrama. Posle rijei dobrodolice i pjesama monahiwa, Mitropolit Nikolaj predaje
Sveto Jevaneqe i ikonu Svetog Petra Sarajevskog. U manastiru smo obili stolariju, radionicu za izradu ikona, tkaku radionicu i radionicu za izradu odedi. Monahiwe ovdje dosta rade, ali i dosta imaju.
Ovdje se ima ta vidjeti i ta nauiti.
Iz Ormilije smo se uputili ka Meteorima - monakom gradu na stijenama, najveem
i najznaajnijem pravoslavnom centru monatva grkog tla, posle Svete Gore. Od 24
manastira koliko ih je bilo u 14. vijeku ouvani su: Veliki Meteori (Preobraewe
Hrista Spasiteqa), Varlaam (Svi Sveti),
Sveta Trojica, Sveti Stefan, Rusanu (Sveta Barbara) i Sveti
Nikola
Anapafasa.
Konaili smo u Kalampaki, ispod Meteora,
a ujutru smo posjetili
manastire
Svetog
Preobraewa i Svetog Stefana.
Na putu ka Srbiwu,
prolazei kroz Srbiju, posjetili smo manastir Svetoga Prohora
Piwskog gdje smo naj qubaznije primqeni
od igumana Pajsija i
bratstva. Tu smo prenoili i nakon Svete
Liturgije uputili se
prema Kruevcu - crkvi Lazarici, zatim posjetili manastire Qubostiwu i iu, i u
Bogosloviju se vratili u noi izmeu 22. i
23. oktobra.
Kada se budemo odmorili i u miru razmiqali o ovom prelijepom putovawu u Svetu
Goru i Grku, vjerovatno emo u tom miru ponovo moi da ujemo zvuk klepala i zvuke
hilendarskih zvona, tu boanstvenu muziku
angelskih i svetiteqskih horova. Jer, manastir Hilendar je ostao u nama, u naim
srcima i duama. On sam govori o sebi qepotom svojih dvanaest crkvi, snagom utvrewa i pirgova, moima udotvorne ikone
Majke Boije Trojeruice, kwigama, Hrisovuqama, ivopisom, pojawem i molitvom.
Ali koliko smo mi nauili i koliko emo nauiti, koliko smo shvatili znaewe ovog
svetog mjesta, gdje se ukrtaju vrijeme i vjenost, pokazae vrijeme i na pastirski rad.

protojerej Ranko M.
Bilinac

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

SPOMEN KAPELA U ROGATICI

Kada putnik namjernik prolazi kroz
Rogaticu, wegov pogled zaustavie se
na jednom rijetko vienom i divnom arhitektonskom zdawu, smjetenom u
parku ispred zgrade SO Rogatica, u
centru grada. To je Spomen kapela podignuta u ast i spomen srpskim borcima sa podruja Rogatice poginulih u
Otaxbinskom ratu 1991-1995 godine.
Idejni projekat i projektnu dokumentaciju izradio je g. Zoran arki, arhitekta iz Rogatice, a organizacioni od bor po odluci II-So Rogatica saiwavali su: Milan Jankovi, Zoran arki,
Mile Xati, Mileta Limi, Miladin
Jovii, Goran Marjanovi, Slavko Vu kainovi i Miodrag Vukovi. Zadatak
Odbora je bio da izvri izbor izvoaa radova, prema usvojenom Idejnom
projektu, iznae mogunost finansirawa, prati izvoewe radova i rjeava
druge probleme koji nastaju pri gradwi.
Ubrzo zatim organizovan je i struni
tim za dopunu i razradu projektne dokumentacije i praewa ostvarivawa projekta u svim fazama izgradwe. Struni
tim, po rjeewu predsjednika SO-e Rogatica saiwavali su: Mile Xati, Zoran arki, Radomir Jovii, Duan Dutina, Goran Marjanovi, Zoran Bojovi,
Miroslav Gluhovi, Milenko Jovovi,
Milan Markovi, Milorad uras i Ranka Batini kao rukovodilac projekta.
Kamen temeqac za Spomen kapelu
poloio je gospodin Mirko arovi,
tadawi potpredsjednik Republike
Srpske, na Preobraewe 19. avgusta
1999. godine. U temeqe je poloena i
poveqa koja glasi:
ZAHVALNI SRPSKI NAROD OPTINE ROGATICA poloi KAMEN TE MEQAC za SPOMENIK Svojim borcima za Slobodu i wenu odbranu u ratu
1991-1995 g.
Na Preobraewe 19.8.1999. Predsjednik SO Rogatica, Zoran Kosori

10

Radove je zapoelo ODGP Standard Rogatica, a zavrio novi izvoa GP Primus Rogatica.
Radovi su zavreni u oktobru
2000.g., a osveewe Kapele i parastos
poginulim borcima izvrio je Wegovo
visokopreosvetenstvo Mitropolit
dabrobosanski Gospodin Nikolaj uz sasluewe paroha rogatikih protorejereja-stavrofora Milorada Novakovi-

Spomen kapela je realizovana kao

slobodno stojei objekat, graen tradicionalnim sistemom gradwe i sa materijalima koji su u datom vremenu bili najdostupniji i najekonominiji. Temeqnu konstrukciju od betona i armiranog betona, ini sistem temeqnih
traka i ukrutnih greda, meusobno povezanih po svim pravcima i karakteristinim osovinama. Zidovi, u horizon-

a i jereja Gvozdena Arambaia. Sveano otvarawe objekata izvrio je

potpredsjednik Republike Srpske G.
Mirko arovi. inu osveewa i otvarawu Kapele prisustvovali su predstavnici Skuptine grada Srpsko Sa rajevo.
U svojoj besjedi, posle osveewa Kapele, Gospodin Mitropolit je govorio
o rtvovawu za Otaxbinu i naoj oba vezi da se molimo Bogu za due poginulih boraca. Pohvalio je Rogatiane
to su podigli ovakvo zdawe koje nije
samo spomenik nego i mjesto molitve za
due palih boraca na braniku Otaxbine.

talnom smislu zatvaraju jednostavnu

kvadratnu osnovu sa zaobqenim sfernoozidanim uglovima...
Osnovna projektantska zamisao je
bila da objekat koji je memorijalnog
karaktera, poprimi prepoznatqive
elemente sakralno - pravoslavne arhitekture, arhitekture spomenika, ali
i arhitekture - simbolike rata i ratnog junatva poginulih. Na taj nain,
objekat se sklopom grae, konstrukcije
i materijala, doivqava i kao sirova
graevina sa prve linije fronta, kao
bajta na braniku Otaxbine, ali i kao
hram u kom u miru poivaju sjeni najhrabrijih...

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

Konstruktivni sklop koji je u osnovi
ponovo u vidu krsta ine AB stubovi i
AB grede, uvezani sa etiri centralna
nosiva stuba koji se kupaju u sopstvenoj bjelini i plaviastom odsjaju prozrane kupole, koja u pravoslavnoj ar hitekturi kroz vijekove, simbolizuje
nebeski svod. Kupola se zavrava krstom zlatne boje.
U unutrawosti Kapele, na wenoj
istonoj strani su tri ikone i tri kandila: Preobraewe Gospodwe, Sveti
arhangel Mihailo i Sveti knez Lazar,
kome je Kapela i posveena.
Na junoj strani zida je pano sa slikama poginulih boraca, wih dvjesta pedeset.
Prema usmenom dogovoru izmeu
predstavnika SO Rogatica i predstavnika Crkvene optine Rogatica, Kapela bi trebala da se preda u vlasnitvo Crkvene optine, a subotom bi se
u kapeli sluila Sveta Liturgija i drao parastos poginulim borcima.
Zanimqivo je prelistati i Kwigu
utisaka, kojih za ovo kratko vrijeme
ima prilino dosta. Naveemo nekoliko wih. Tako je jedan posjetilac zapisao: Oni su znali zbog ega su pali,
a mi to moramo potovati. Jedna djevojka sa Sokoca je zapisala: Neka Gospod Bog blagoslovi vae rtve i ne ka Vas se sjeti u Carstvu nebeskom. A
jedan posjetilac iz Rogatice je napisao sqedee stihove:

Vi odoste u boj slavni,

Ispuniste zavjet davni
to ga Milo dade Caru
Gospodaru svom Lazaru
I Hristosu ivom Bogu
asnije rtve bit ne mogu.
Pored ovih hrianskih i patriotskih razmiqawa ima i onih pesimistinih i tunih.

Protojerej stavrofor
Milorad Novakovi

VIJESTI IZ ROGATICE
U nedequ po Maloj Gospoini
2000 godine, Wegovo visokopreosvetenstvo mitropolit dabrobosanski Gospodin Nkolaj sluio je
Svetu arhijerejsku liturgiju u hramu sv. apostola Petra i Pavla na
Borikama. Sa G. mitropolitom sluili su protojereji-stavrofori
Milojko Topalovi i Milorad Novakovi, protojereji Milosav Vidakovi i Slobodan Lubarda. Na
Liturgiji je veoma skladno i lijepo
odgovarao oktet bogoslova iz Srbiwa.
Posle priasna G. mitropolit je
govorio o naim bogoslovskim kolama u Srbiwu i zahvalio Crkvenoj
optini i narodu parohije borike
na pomoi u namirnicama, koje su sakupili za pomo Bogosloviji i Duhovnoj akademiji u Srbiwu.
Posle Svete liturgije u dvoritu
parohijskog doma prireen je ruak
za goste i zvanice. Za rukom je G.
mitropolita pozdravio paroh boriki protonamjesnik Radoje Tuba.
* * *
U nedequ pred Boi, na Oce, G.
mitropolit je prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. Trojice u Rogatici. Iako je dolazak G. mitropolita bio neoekivan i nenajavqen crkva je bila puna naroda. Posle priasna G. mitropolit je odrao propovijed na temu iz Jevaneqa i poeleo narodu da u miru i duhovnom
raspoloewu doekuju i provedu
Boine praznike.
* * *
U Rogatici je sveano proslavqeno Badwe jutro i Badwe vee
kao i Boini praznici. Na bogo-

sluewima je prisustvovao veliki

broj vjernika.
* * *
Svetosavski dani kulture u Rogatici poeli su u etvrtak 25. ja nuara sveanom akademijom u ast
Sv. Save u sredwoj koli u Rogatici, koje je otvorio naelnik optine Rogatica g. Tomislav Batini. U
programu je uzeo uea i hor hra ma Sv. Trojice u Rogatici pjevawem
duhovnih pjesma.
* * *
Na dan Sv. Save Svetu liturgiju
u prepunom hramu Sv. Trojice u Rogatici sluili su parosi rogatiki protojerej-stavrofor Milorad
Novakovi i jerej Gvozden Arambai.
Na kraju liturgije proitana je
poslanica mitropolita Nikolaja i
izveden Svetosavski program. Domain slave bio je eqko Kovaevi iz Rogatice, a za iduu godinu
se javio Milovan Koji iz Gudeqa.
Istog dana u sali osnovne kole
Sveti Sava u Rogatici odrana
je duhovna akademija sa divnim duhovnim programom prikladnim djelu i liku Sv. Save. Sa uenicima
kole program su pripremili nastavnici Srpskog jezika Mira eri i Qubo Okiqevi i nastavnica
muzike Mirjana Ili.
Posle ovog sadrajnog programa
prerezan je slavski kola u osnovnoj, a zatim u sredwoj koli.
protojerej-stavrof
or
Milorad Novakovi

11

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

ISUS HRISTOS JE ISTI JUE I DANAS I U VJEKOVE

Mitropolija Dabrobosanska i
nadbiskupski ordinarijat Vrhbosanski u Sarajevu , 25 . i 26 . novembra 2000 . godine , zajedniki obiqeili 2000 godina hrianstva.
U subotu, 25. novembra, na Fakultetu ka tolike teologije u Sarajevu odran je simposion (ekumenski kolokvij) u ijem radu su
uestvovali poznati teolozi iz Pravoslavne i Rimokatolike crkve, a govorilo
se o temama: Odnos Srpske pravoslavne
crkve prema ekumenizmu (protojerej-stavrofor dr Dimitrije Kalezi), Isus Hristos je isti jue, danas i zauvijek - pravoslavni pogled (protojerej mr Dragomir Sando), Isus Hristos je isti jue, danas i zauvijek - katoliki pogled (Zdenko Tomislav
Tenek - Zagreb), Dogaawe Crkve u sakramentima - katoliko shvatawe (Tomo Vuk i - Sarajevo), Hrianin - Crkva - savremeno drutvo - pravoslavni pogled
(protojerej dr Qubivoje Stojanovi), Zadaa hrianina u savremenom drutvu - katoliki pogled (Miqenko Anii - Bawa
Luka).
Istog dana, u veerwim satima, u Sabornoj crkvi Presvete Bogorodice u Sarajevu
odrana je sveana akademija kojoj su, pored Mitropolita dabrobosanskog Nikolaja,
prisustvovali: kardinal Vinko Puqi,
nadbiskup vrhbosanski, episkop mileevski Filaret, Robert Beri, ef misije
OSCE-a i lanovi diplomatskog kora u Sarajevu.
Skup je pozdravio Mitropolit dabrobosanski Nikolaj i izmeu ostalog rekao:
Evo navrie se 2000 godina od roewa
Gospoda Isusa Hrista. To je najvei dogaaj
koji se desio u ovom svetu voqom Oca, qu bavqu Sina i sadejstvom Svetog Duha. Sve
to se desilo Gospodom Hristom i u Gospodu Hristu, koji qubi ovjeka a ne navodi
wegov greh, dejstvo je Boije qubavi na najsavreniji nain u vremenu.
Jedini uzrok wegovog roewa pre 2000
godina, bio je ovek - ta realizovana Boija qubav rekavi: Hajde da stvorimo ovjeka po slici i prilici Svojoj - (Boijoj). U
svemu tome ovekovim opredeqewem ka
grehu i za greh, stvorena je odvojenost i ne-

12

prijateqstvo grehom prema Tvorcu svome apsolutnom dobru u kome tame nema.
Potom se obratio kardinal Vinko Puqi izraavajui radost to mi hriani
zajedniki proslavqamo jubilej 2000 godina roewa i djelovawa Isusa Hrista uteme-

svetenika i dva akona, a propovijedao je

protojerej Qubivoje Stojanovi.
Istog dana u Katolikoj katedrali u Sarajevu nastavqena je zajednika proslava u
ast 2000 godina od roewa Gospoda Isusa
Hrista. Skupu su se obratili kardinal Vin-

qiteqa hrianstva i Osnivaa Crkve, i u

svojoj pozdravnoj rijei govorio o Hristu
kao Hqebu ivota, Svijetlosti svijeta i
dobrom Pastiru.
U prigodnom kulturno-umjetnikom programu uestvovali su hor uenika Bogoslovije Sveta Tri Jerarha iz Srbiwa, hor frawevakih bogoslova, veliki bogoslovski
hor Vrhbosanske bogoslovije iz Sarajeva i
recitatori: Tijana Maar i Nina Pruq iz
Sokolca i fra Miroslav Jurei bogoslov
iz Sarajeva.
U nedequ 26. novembra, u Sabornoj crkvi
u Sarajevu sluena je sveta arhijerejska Liturgija, a sluili su dvojica arhijereja (mitropolit Nikolaj i episkop Filaret), osam

ko Puqi, mitropolit Nikolaj i protojerej

Dimitrije Kalezi, koji je u svojoj propovjedi govorio o sveobuhvatnosti Crkve i mje stu ovjeka u vremenu istorije i wegovom
ciqu.
U kulturno-umjetnikom programu uestvovali su hor Muzike akademije iz Lukavice (Srpsko Sarajevo), hor Sloga iz Sa rajeva, Katedralni mjeoviti hor Josip
Stadler iz Sarajeva i recitatori Toni
Peji, bogoslov iz Sarajeva i Nataa Tokovi, uenica iz Sokolca.

protojerej Ranko M.
Bilinac

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

ULOGA
SVETENIKA U
DRUTVU
Jo od ranih vremena Staroga Zaveta
osetila se velika
potreba za duhovnim
voama u qudskom
drutvu. Te Bogom
odreene voe u prvim vremenima bili
su sveti Proroci kao
to je Mojsije. Osim duhovnih potreba
oveka kroz celu istoriju hrianstva
esto se pomiwu i potrebe qudi da
imaju za ovozemaqskog vou neko duhovno lice. Rekoh to jo poiwe u Starom zavetu a proiruje se i dostie
svoj vrhunac u Novom Zavetu dolaskom
na zemqu Sina oveijeg Gospoda Isu sa Hrista. On je stvarni i jedini osni va svetenike slube jer upuuje
svoje svete apostole davi im blagodat Sv. Duha da idu po celome svetu
propovedajui Jevaneqe o Sinu Boijem. Idite dakle i nauite sve narode krstei ih u ime Oca i Sina i Sv. Duha uei da dre sve to sam vam zapovedio.
U danawe vreme svetenika uloga u drutvu je ostala ista kao i u vreme svetih Apostola. Dok je Gospod Isus
Hristos boravio ovde na zemqi imao je
dobar broj qudi koji su ili za Wim.
Oni su mu pomagali i bili Wegovi ve liki prijateqi. Izmeu wih Gospod
Hristos je izabrao dvanaestoricu kojima je dao vlast da upravqaju Wegovom
Crkvom na zemqi, da propovedaju Wegovu nauku i da vre sveta bogosluewa. Nazvao ih je uenicima ili apostolima: Vi ete svedoiti, jer ste od poetka sa mnom, rekao je Gospod apostolima (Jn. 15,27), Ko vas prima i mene
prima (Mat. 10,40). Stoga se Hristova

crkva drugim reima naziva i apostolskom.

Hristovi apostoli posle Wegovog
Vaznesewa na nebo su putovali irom
celoga sveta i propovedali Wegovo jevaneqe. Svugde su osnivali crkvene
optine i parohije. Poto su morali
ii daqe u druge krajeve, rukopolagali su najboqe meu hrianima za episkope. Oni su od tada postali naslednici svetih apostola koji su im dali
vlast da propovedaju jevaneqe Hristovo, da upravqaju Crkvom i da vre
bogosluewa. Poto ni episkopi nisu
mogli stii u sva mesta svojih eparhija, oni su rukopolagali izabrane hriane za svetenike. Svetenici su
pomonici episkopa. Kao to su epi-

skopi dobili rukopoloewem od svetih apostola blagodat Svetog Duha da u

Hristovo ime vre svoju slubu u crkvi Hristovoj, tako su i svetenici
dobili blagodat Duha Svetog da slue
u mestu gde ih postavi episkop. Takvo
duhovno podruje kome slui jedan svetenik zove se parohija.
Svi qudi su pomonici Boiji, jer
Bog neprestano ini dobro i svi qudi
koji ine dobro su saradnici Boiji.
Ali svetenstvo je Hristos posebno
izabrao da na vidqiv nain produe

Wegovo delo na zemqi i da u Wegovo

ime propovedaju Carstvo Boije kroz
sva vremena: to god sveete na zemqi, bie svezano na nebu, i to god
razreite na zemqi, bie razreeno i
na nebu kae Gospod Isus Hristos
svojim apostolima (Mat. 18,18). Odatle je sveteniki poziv najuzvieniji, ali u isto vreme i najodgovorniji.
Sveti Jovan Zlatousti govori o svetanstvu sledee: Svetenstvo se
obavqa na zemqi, ali ono ima znaaj
nebeske uredbe. Slubu ovu nije usta novio ovek ni aneo, ni arhaneo, niti ma koja stvorena sila, ve sam Gospod, te je i prizvao one, koji jo u telu
borave, da oiglednom predstave slubu aneosku. Wima koji na zemqi stanuju i na woj ivot provode, nareeno
je da vre nebeske poslove; oni su dobili vlast kakvu Bog nije dao ni anelima ni arhanelima, to to svetenik dole radi, to Bog gore utvruje i
odluku slugu svojih utvruje kao gospodar. Preko wih mi se oblaimo u Hri sta i spajamo se sa sinom Boijim, i postajemo udovi ove svete glave, stoga ne
samo da moramo spram wih imati to
vie strahopotovawa, nego li spram
vladara i kraqeva, ve ih moramo potovati vie nego roditeqe jer ovi su
nas rodili od krvi telesne i voqe
(Jov. 1,13), a oni su nam oevi po Bogu,
za blaeni preporoaj, istinutu slobodu i blagodatno usinovqewe.
Sva sutina uewa qudi u veri i duhu Hrista svodi se na qubav prema bliwem. Dakle, dunost svetenika jeste da ivi po qubavi, da radi po qubavi, da ui dato mu stado u qubavi Boanskoj. Prva svetenika dunost jeste ta da ui parohijane reju. Da ta dunost uewa qudi o Bogu nije samo neophodna i lina potreba, ve i prevashodna, rekao je i Gospod Isus Hristos,
kada je zapovedio svojim apostolima,
ne samo da krste nego i da ue, najpre
da ue a onda i da krste. Zato grei
svaki onaj svetenik koji bi rekao da

13

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

ovo Hristos zapoveda samo apostolima
a ne nama jer je svetenik prejemnik
apostolski u delu krtewa, dakle i u
delu uewa, a ve smo napomenuli da
Hristos dajui zapovest apostolima
da ue i krste, dao je istu zapovest svima, kako episkopima tako i svetenicima sve do kraja veka. Rekao je i apo stol Pavle kad je govorio: Teko me ni ako jevaneqe ne propovedam! Duan sam to initi, sluba mi je predata ( Kor. 9,16-17).
Nakon uewa parohijana reju nezamislivo je uewe i delom. Ako je neznaboako govornitvo trailo od svo jih govornika dobar ivot, to tim vie
ga zahteva govornitvo jevanelske
propovedi. S toga je Hristos aqui
apostole da propovedaju nazvao ih svetlou sveta: Vi ste videlo sveta. A
u emu se to videlo sastoji, On je takoe objasnio: Tako da se svetli vaa
svjetlost pred qudima, da vide vaa
dobra djela i proslave Oca vaega koji je na nebesima (Mat. 5,16). Hristos
sam, opisujui svojstva dobrog pastira,
izmeu ostalih postavqa i ovo: I kad
svoje ovce istera, ide pred wima, i ovce idu za wim, jer poznaju glas wegov
(Jn. 10,4) tj. nije dovoqno da ovce poznaju dobrog pastira samo po glasu, ne go on treba da pred wima ide i svojim
dobrim ivotom, kako bi i ovce ile
za wim.
Trea svetenika dunost jeste
molitva, koja je obavezna za sve hriane uopte, tako i za svetenike.
Mi smo duni da se molimo svako za sebe i svi za sve jer i Gospod na Isus
Hristos je tako inio. Svetenika
dunost u drutvu jeste i ta da svojim
primerom ui druge pratati. Jer i Iskupiteq na je u najteim trenucima
svoga ivota sa qudima prikovan za
krst umeo pratati onima koji ine
greh govorei: Oe, oprosti im jer ne
znaju ta ine.
Ako je mogao Bog nama qudima oprostiti i ako nam On prata danonono

14

pitajmo se da li smo dostojni da mi greni inimo drugaije. S reima o pokajawu Gospod je poeo svoju nauku, a s reima pratawa zavrio je. Pokajawe je
seme, opratawe je plod. Nikakvu hvalu nema seme koje ne donosi ploda. Nikakvo pokajawe nema vrednosti bez
opratawa. ta bi bili drutvo qudi bez opratawa? Jedan zveriwak,
usred prirodnog zveriwaka. ta bi bi-

li svi zakoni qudski na zemqi do ne podnoqivi lanci, da ih ne blai

opratawe? Zar bi se bez opratawa
mogla majka nazvati majkom, i brat bratom, i prijateq prijateqem, i hrianin hrianinom?
Da ne postoje rei oprosti mi! i: neka ti je prosto! qudski ivot bi bio
savreno nepodnoqiv. Nemate mudrosti na zemqi, koja bi mogla zasnovati red i utvrditi mir meu qudima
bez primene opratawa. ta pomae
oveku sva wegova uenost, ako on nije
u stawu oprostiti drugome? Nita.
Kad bi mi znali koliko se nama svima preutno oprata svaki dan i svaki
as ne samo od strane Boga, nego i od
strane qudi, i mi bi sa stidom pouri-

li da drugima oprostimo. Brao u Hristu pourimo jo danas da oprostimo

jedni drugima za znana i neznana dela,
jer ko zna da li emo doiveti sutra.
Zato nas Gospod i opomiwe preko sluge
svoga apostola Pavla da ne gledamo ko
je ko: Nema Grka ni Jevrejina, roba ni
Slobodwaka... Gospod na nas opomiwe da smo svi braa po Bogu te da smo
pred wim jednaki, a u isto vreme i da
smo meusobno jednaki.
Postoji jedna molitva koju je Gospod
izrekao svojim uenicima a to je molitva Gospodwa, u kojoj nas ui da pratamo jedni drugima: ...i oprosti nam
dugove nae kao to i mi opratamo
dunicima svojim .... On nas ovom mo litvom ujedno i opomiwe da ako mi ne
oprostimo drugima grehe uiwene protiv nas ni On, Otac na nebeski nee
nama oprostiti grehe uiwene protiv
Boga i qudi. Na drugom mestu govori
Gospod: Kakvom merom merite, onakvom e vam se meriti i kakvim sudom
sudite onakvim e vam se suditi". Zato
nam je dunost da pratamo, bez obzira koliki je greh uiwen prema nama i
bez obzira ko ga je uinio. Jer i Gospod
na ne gleda na nas ko je ko ve nastoji
da nas vrati na pravi put, put spasewa,
put svoje Boanske qubavi.
im je hrianska qubav prema bliwima osnovana na ideji o bogopodobnosti oveka i o bratstvu meu svim
qudima zbog wihovog zajednikog nebeskog Oca i Iskupiteqa, ona je sveobuhvatna. To znai da se ona odnosi na
sve qude bez ikakvog izuzetka. Nema
oveka koji nije stvoren po Boijem
obrazu i da nije prednaznaen za bla eni veni ivot, za koga nije prinesena iskupna rtva na Golgoti. Prema
tome, nema oveka na zemqi koji nije
na brat u Gospodu i koji nije dostojan
nae qubavi. Prema Boijoj rei Bog
je stvorio ceo rod qudski od jedne krvi i svi smo mi rod Boiji (Dela
17:26,28-29). Ovo religiozno - metafiziko jedinstvo svih qudi projektuje

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

se i u moralnoj sferi: u odnosu jednog
prema drugom, qudi treba da ive kao
braa, da imaju qubavi meu sobom.
Preko hrianske vere izdie se
qudsko dostojanstvo svih qudi i oni
podjednako zasluuju qubav: Nema tu
Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara, nema mukoga roda ni enskoga;
jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu"
(Gal. 3,28).
Oci i uiteqi Crkve, istiui, da
su svi qudi dostojni qubavi, iz prin cipa trae da ih sve podjednako volimo. Ovo meutim znai da oni ne prave
razliku u konkretnim manifestacijama qubavi i ne doputaju nikakvo we no individualizirawe.
Sveti Vasilije Veliki trai podjednaku qubav prema svim qudima, jer
su oni stvoreni po Boijem obrazu i
eda su Boija. Blaeni Avgustin daje
neoborivo obrazloewe sveobuhvatnog karaktera hrianske qubavi prema bliwima. Prema wemu svi su qudi
dostojni qubavi. Ceo rod qudski, pi e on, tvorevina su Onoga, koji je stvorio zvezde i svod nebeski. On je otac
svih i voli podjednako svakog oveka,
bio on nieg ili vieg porekla... Pred
Wim su svi qudi jednaki. Meutim,
dostojanstvo svih qudi da budu voqeni i hrianska obaveza da se qubav
projavquje prema svakom oveku, ni u
kom sluaju ne znai, da u qubavi ne
treba da postoji red. On ini qude
pravednim i sve wihove vrline moralnim. Prema tome, iz principa hrianin je prizvan da voli sve qude, meutim, putem vaspitawa qubav treba po stepeno da se razvija i da iri svoj opseg i obim. Kao to vatra najpre zahvati ono to joj je najblie, a zatim
ono to je daqe, tako i ovek najpre
treba da voli brata, a zatim neprijateqa (Blaeni Avgustin).
Svetenik danaweg vremena teba
da ini i da se dri svega reenog ka ko bi poslanik bio dostojan plate
svoje....

Posle ovoga izlagawa, koje nadam se

koristi duama svih nas, elim da nekoliko reenica kaem i o sebi kao
poslaniku na wivi Gospodwoj.
Ja sam pravoslavni svetenik, a moja parohija je travnika sa seditem u
Travniku. Tamo u mojoj parohiji trenutno se radi na obnovi kako dua mojih
parohijana tako i na obnovi oteenih
hramova i kua povratnika. Koliko sam
u mogunosti, pomaem da se svi qudi
vrate svojim kuama, ne gledajui ko je
ko. Naravno, u prednosti sam kao sve-

tenik da se ponajvie brinem o povratku pravoslavnih, a ako mi se ukae mogunost spreman sam initi dobro i za one koji nisu pravoslavni. Moja uloga kao svetenika na prvom mestu
je ta da svoj ivot posvetim sluewu
Boga i narodu jer mi je zbog toga i dato
poverewe od mojih pretpostavqenih.
Dakle prva uloga je da brinem o duhovnom ivotu mojih parohijana, a druga je
ta da se staram i za wihovo ivqewe.
Jer greh bi bio da pastir koji ne pase
stada strie vunu sa wega.

Jerej Goran
ivkovi
Travnik 2000. godine

PROSLAVA BOIA
U SARAJEVU
Najradosniji pravoslavni praznik Boi i ove godine se proslavio u Federaciji
BiH. Na ovim prostorima ovaj najmiliji porodini praznik se proslavqa i u tekim
vremenima posledwega rata, onako kako je
to oduvjek inio na narod. U tom vremenu
patwe, muke i oajawa, na narod je izdrao i odrao se na ovom podruju jer su mu
vjera, nada i qubav prema Bogu davali nove
snage za ivot.
Crkva, koja je majka srpskog naroda, uvjek
je vodila brigu o svojoj duhovnoj djeci. Pred
Boi smo se sjetili, u parohiji kakawskoj,
svih onih kojima je pored duhovne podrke
potrebna i materijalna pomo za skromnu
ali ipak veselu boinu trpezu. Obili
smo povratnike i materijalno slabo stojee
parohijane darujui im skromne male pakete
sa osnovnim namirnicama za ovaj praznik.
Na licima se vidjela vedrina i osmjeh, jer
nisu zaboravqeni od majke crkve.
Zbog oteanih okolnosti u proslavqawu ovoga praznika, na ovom podruju gde su
Srbi u mawini, ipak se osjetila boina
radost i u crkvi a i u domovima vjernika.
Na Badwe vee sluena je veerwa slu ba sa Petohqebnicom, sa poetkom u 16
asova.
Potom je izvreno osveewe Badwaka
ije je granice narod nosio svojim kuama.
Na Boi ujutro u 6 asova, ila je litija
oko hrama Svetih Apostola Petra i Pavla
u Kakwu, a potom se sluila sveta liturgija sa prieem vjernika. Istog dana, sluila se u istom hramu veerwa sluba i
priredila boina deija priredba. Drugog dana na Sabor Presvete Bogorodice,
sveta liturgija je sluena u hramu Svetoga
Velikomuenika Prokopija u Brezi, a veerwa sluba uoi Svetog Arhiakona Stefana u hramu u Kakwu. Na sam praznik svetog Stefana, sveta liturgija je sluena u
hramu Svetoga Velikomuenika Prokopija u Visokom.
Ovim bogosluewima smo pomogli svojim vjernicima da doive punou ovoga
praznika u dui svojoj. Nastojaemo i daqe
da svoj narod ocrkvimo i ohristovimo, stoga vas sve pozdravqamo radosnim pozdravom: Mir Boiji Hristos se rodi!!!

jerej Boris Banduka

15

_____________________________________________ DABROV INFORMATOR 20_____________________________________________

STRADAWE

DRUGOVI BRAA

Bog doputa stradawa zato, da

bi se qudi popravili i opametili...
Bog moe da prekrati sva
stradawa; ali On ne prekrauje
nevoqe, dok ne uvidi da smo se mi
oistili, dok ne uvidi da se u
nama zbila promena i nastupilo
pokajawe vrsto i nepokolebqivo. I majstor zlatnih predmeta
ne vadi zlato iz vatre, dok ne vidi da se ono dobro oistilo. Ta ko i Bog nee da udaqi taj oblak,
dok nas potpuno ne popravi. On
koji je popustio iskuewe, Sam
zna i vreme kad e ga prekratiti... A mi da ivimo pobono i
da se molimo - to je naa stvar, a
prekratiti stradawe - Boje je
delo. On hoe da ugasi taj ogaw,
ali eka nae spasewe...
Stradawe u ovom ivotu spasonosno je ne samo za grene nego
i za pravedne...
Stradwa u ovom ivotu umawuju stradawa u onom...
(Zlatoust)

Dobro izabrati svoje drugove;

izabrati ih po potewu i po
obrazovawu, tako da u wihovu
drutvu nalazimo podsticawe
na dobro. Nita nije opasnije od
drugova samo za uivawe ili vesele brae koju su sjedinili poroci i strasti, a ne umerenost i
vrlina. Blago oveku koji ne
ide na vee bezboniko i na putu grenikom ne stoji i u drutvu nevaqalih qudi ne sedi
(Ps. 1,1).
Kad su ve drugovi izabrani,
onda treba meu wima da vlada
qubav i vernost. Osim toga drugovi su duni potpomagati jedan
drugoga u bedi i nevoqi, pa esto
i rtvovati se jedan za drugoga.
Prava druba i prijateqstvo
imaju veliki moralni znaaj.
Veran prijateq krepka je
odbrana, ko ga nae, nae blago;
dobar prijateq lek je ivotu
(Sir. 6,14-15).

SRCE
Srce ovekovo predstavqa sobom pozornicu: u wemu
se zli duhovi bore sa duom, a Bog i aneli posmatraju
podvig. Povrh toga, dua svakog asa raa mnoge nove
misli, a wih ulivaju i zli duhovi. Jer dua ima mnogo
skrivenih pomisli, i ona ih u taj as proizvodi i raa. I
zloba ima mnoge pomisli i predstave i svakog asa ona
poraa nove pomisli protiv due...
(Makarije Veliki).

16

Srce ovekovo ne moe biti prazno, nego neminovno zauzeto ili mrwom prema nekoj stvari ili
qubavqu. Ako je zauzeto mrwom, ono i plodove
takve donosi: izaziva svae, uvrede, borbu, osude,
ismevawa, uniewa, pa i ubistva. A ako qubav u srcu
ivi, onda se i plodovi qubazni javqaju, prijatni i
pred oima Bojim i pred mudrim qudima
(Tihon Zadonski).

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

prihvatio savet i oenio se Katarinom (Ekaterinom), erkom kotorskog trgovca Marka Berberovia i
Marije ro. Zlokovi. Venao ih je
16. aprila 1833. godine u Kotoru kotorski prota Jakov Popovi. Dalmatinski episkop Josif Rajai rukopoloio ga je 6. maja 1833. godine u
in akona, a 11. maja u in svete nika.8 Episkop Rajai mu je izdao
sineliju 1. juna za paroha dubrovakog a od vlade je potvren 16. oktobra.9 Kao svetenik otvara srpsku kolu kod crkve, koja se sad zvala katihizacija. Ova kola je radila do 1848. godine. Tada su Nikolajevi i crkvena optina iskoristili u Austriji proklamovanu versku
ravnopravnost i otvorili javnu srpsku kolu. Vlada je tu kolu priznala, a optina je dovela jo jednog
svetenika, koji je bio kapelan i
uiteq.10
Nikolajevieva kola je prokrila put srpskom kolstvu u Dalmaciji. Ugledajui se na wega mnogi
svetenici zavodili su katihizacije kod svojih crkava. Zahvaqujui
ugledu koji je Nikolajevi uivao, a
donekle i poloaju Dubrovnika, wegovu kolu su pohaala mnoga srpska
deca iz Dubrovnika, Metkovia, Mostara, Trebiwa i iz Sarajeva.11
Vana zasluga Nikolajevieve kole je i ta to su tu kolu pohaala i
enska deca, jer je do tada vladalo

miqewe da enskoj deci nije potrebna kola. Za pokazanu revnost

na poqu prosvete i kao uzornog
svetenika episkop Dalmatinski
Pantelejmon ivkovi ga je odlikovao 8. januara 1836. godine crvenim pojasom.12
Pored svetenikih i uiteqskih obaveza ore Nikolajevi je
nalazio vremena i da pie. Uredio
je od 1842. do 1862. godine 15 svezaka
Srpskog dalmatinskog magazina.
Najvanije mu je delo zbirka srpskih spomenika, starih hrisovuqa,
diploma, poveqa i snoenija bosanskih, srpskih, hercegovakih, dalmatinskih i dubrovakih kraqeva, careva, banova, despota i vlastelina.
Ove spomenike je ispisao u arhivu u
Dubrovniku i poslao ih Jevremu,
bratu kneza Miloa Obrenovia,
koji ih je 1840. godine izdao o svom
troku pod imenom: Srpski spomenici, sabrani trudom Karana Tvrtkovi-Pavla, svetenika, roenog
na Tvrtkovom brdu, bawaluke nahije u Bosni blizu grada Jajca. Iste godine objavio je moralno-pouni spis
Mladi kako treba da se izobrazi.13 Nikolajevi je radove objavqivao u kalendaru Grlica, Letopisu Matice Srpske i drugim.
Za doprinos na kwievnom poqu
izabran je 11. jula 1842. godine za dopisnog lana Drutva srpske slovesnosti u Beogradu. Wegov rad su

pratili dalmatinski episkopi i za

savestan rad odlikovali ga. Episkop
Jerotej Mutibari proizveo ga je 28.
aprila 1846. godine za protojereja,14
a car Frawo Josif I odlikovao ga je
7. jula 1850. godine zlatnim krstom
za zasluge.15 Za ureivawe Srpskog
dalmatinskog magazina ruski car
Nikola mu je darovao brilijanski
prsten u vrednosti od 500 rubaqa,
kojeg mu je na Novu 1853. godinu predao ruski konzul Jeremija Gagi.16
Prota Nikolajevi je bio savestan i uspean radnik na wivi Gospodwoj, ali je u porodinom ivotu
bio nesrean. Krajem 1849. godine
umro mu je otac Simeon,17 zatim 2.
februara 1850. sin edomiq u
esnaestoj godini ivota, a 20. maja
iste godine ki Sofija u trinaestoj
godini.18 Posle smrti dece po savetu lekara prota je sa suprugom proveo oko tri meseca u rodnom Sremu.
Tom prilikom je boravio u Beogradu, gde je obnovio stara i sklopio nova prijateqstva sa poznatim linostima. Preko ovih linosti slae
hercegovake mladie da se koluju
u Beogradu o dravnom troku.
Meu wima su bili i mladi monasi
manastira Dui Niifor Dui i
Serafim Perovi.19 Oni e se, kao
i mnogi drugi koje je on slao iz siromane Hercegovine, oduiti svome
dobrotvoru potenim i samopregornim radom.

8
9
10
11
12

14 M. Milievi, isto, 111; Jovan Vukovi,

isto, 92, napomena 2.
15 Bosanska Vila,1896, 50.
16 D. Ruvarac, isto, 41.
17 Srpski magazin,1850, 140. i 142.
18 Testament Dabro-bosanskog mitropolita
blaeno-upokojenog ora Nikolajevia
(20. aprila 1807. - 8. februara 1896), Bo-

sansko-hercegovaki istonik, 1896, god.

H, sv. 7 i 8, 221. U literaturi se na vie
mesta za edomiqa kae da je imao 17 godina kada je umro a kerka Sofija 14. Datum njene smrti se navodi 30. maj.
19 Jovan Vukovi, isto, 62.

Isto, 60, napomena 2.

Isto.
Isto.
Isto, 61.
Tomo Krstov Popovi, isto, 9; Bosansko-hercegovaki istonik,1890, god. ,
sv. 9 i 10, 389; Bosanska Vila,1896, 50.
13 Bosanska Vila, 1896, 51.

29

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

UEWE SV. APOSTOLA JOVANA O QUBAVI

(po wegovim poslanicama)
Uzrok stvarawa sveta, postojawa sveta i ovaploewa Hristovog jeste qubav.
Jer Bog tako zavole svet da je i Sina
svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima ivot
veni. (Jov. 3,16). Qubavqu je Sin
Boji postao sin oveji, da bi sinovi
oveji postali sinovi Boji. Iz Qubavi je Sin Boji siao sa neba na zemqu i
uzneo se na nebo, da bi sinovi oveji uzili na nebo.
Apostol Qubavi, sv. Jovan u svojim
poslanicama naroito nam je otkrio neiskazanu qubav Boju prema rodu qudskom. A to nam je otkrio zato, to je On
najpunije, najopitnije doiveo, ispitao,
osetio i poznao qubav Boju. To je ui nio za to to on bee uenik koga Isus
qubqae, i koji na Wegova prsa glavu
poloi. To je uinio na Tajnoj Veeri,
kada je Hristos otkrio Tajnu Svete Trojice kao tajnu qubavi.
I zato to je On najpunije, najopitnije ispitao, osetio, preiveo i poznao
qubav Boju; dao nam je najpotpunije
uewe o qubavi. Wegovo uewe o qubavi
u toliko je potpunije i jasnije od ostalih apostolskih uewa, u koliko Sunce
ima jau i puniju svetlost od ostalih nebeskih svetila. Kao to Sunce svojom
svetlou nadmauje sva ostala nebeska
svetila, tako isto i uewe wegovo o qu bavi nadmauje uewe ostalih apostola.
To nadmaivawe ne znai negirawe
ostalih apostola uewe ve smireno i
neophodno dopuwavawe. Smireno, zato
to potie od onoga, koji je na prsima jedino smirenog Hrista stavio glavu svo ju. Neophodno, zato to bez wegovog uewa o qubavi (Hrianstvo) ne bi imali
jasnog i potpunog znawa o Bogu, kao Bogu
qubavi. A poto nam je on otkrio toga u

30

hrianstvu ima. Hrianstvo ima jasno, potpuno i tano uewe i znawe o qubavi. A to je pojedinci ili veina ne maju, to je znak odsustvu wihove qubavi
prema Bogu, a ne Boje prema wima. Jer
po tom se pokaza qubav Boja k nama
to Bog Sina svojega jedinorodnoga po -

sla na svet da ivimo kroza w (1. p. Jov.

4,9). Nepoznavawe qubavi Boje posledica je grehopalosti i ivota u grehu.
Jer biti i iveti u grehu znai biti u
tami, jer je greh tama. A biti u tami znai biti van svetlosti. A biti van svetlosti znai biti van ivota, biti u
smrti, jer svetlost je ivot.
Bogoqubqe je uzrok Bogopoznawa.
Bez Bogoqubqa je nemogue Bogopoznawe i ovekopoznawe. Kroz pravilno Bogopoznawe dolazi i pravilno ovekopoznawe. ovekopoznawe je ustanovqeno
Bogopoznawem. A Bogopoznawe je uslovqeno Bogoqubqem. Kao to je bez Bogoqubqa nemogue Bogopoznawe, tako je
bez Bogopoznawa nemogue ovekopozna-

we. Kao to je nemogue trwu da rodi

groe i iku smokve, tako je isto ne mogue Bogopoznawe bez Bogoqubqa.
Jer koji nema qubavi ne pozna Boga; jer
je Bog qubav. (1. p. Jov. 4,8). Ovo je najizrazitije mesto u wegovim poslanicama.
Ovo je centar oko koga krui celokupno
izlagawe uewa o qubavi, kome hoe
apostol qubavi da nas privede. Ovo je
tiho pristanite u ovom burnom ivotu.
Poznati Boga a ne biti u qubavi
Bojoj isto je tako nemogue, kao to je
nemogue sazidati kuu u vazduhu. Poznawe Boga uslovqeno je ispuwavawem
zapovesti wegovih. Jer koji govori: poznajem Ga, a zapovesti wegovih ne dri,
laa je, i u wemu istine nema. (1. p. Jov.
2,4). A ispuwavawe zapovesti uslovqeno
je obitavawem u qubavi Bojoj. Jer koji dri re wegovu u wemu je zaista qubav Boja savrena, po tom poznajemo da
smo u Wemu. (1. p. Jov. 2,5). Imati qubav
u sebi znai imati Boga u sebi. Jer Bog
je qubav. Meusobna qubav vidqivi je
znak Boje qubavi u nama. Jer ako imamo qubav meu sobom, Bog u nama stoji, i
qubav je Wegova savrena u nama (1. p.
4,12 i 16).
Qubav je osnov portvovawa. Bez qubavi nema istinskog portvovawa. Hristos je qubio nas, i zato je rtvovao sebe
na krstu. Qubavqu je ispio au krsnih
muka na Golgoti, sa molitvom Ocu nebeskom: Oe, oprosti im jer ne znaju ta
rade. Ispivi au krsnih muka sa molitvom pokazao nam je primerom da nas
Boanski qubi i da krst vodi pobedi.
Kroz krst se ulazi u vaskrsewe. A kroz
vaskrsewe u ivot veni. Jer krst je
osveen jedino svetim Gospodom, pomou
koga mi postajemo sveti u onoliko u ko liko postanemo zajedniari Tela Wegovog. Krst je spasewe. Krst je portvovawe. Potom poznasmo qubav to On za

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

nas duu Svoju poloi mi smo duni polagati due za brau (1. p. Jov. 3,16).
Kao to je Hristos rtvovao sebe za
nas, tako smo i mi duni da se rtvujemo
za brau. To portvovawe ne sme da bude
iz straha, jer tada gubi pravu hriansku-moralnu vrednost; ve iz qubavi i
kao takvo donosi spasonosni i ivotvorni plod.
Bogoqubqe je osnov bratoqubqa.
Bratoqubqe je vidqivi znak Bogoqubqa. Qubiti Boga, a ne qubiti brata
svojega nemogue je. Ako ko ree: ja qu bim Boga, a mrzi na brata svojega laa je;
jer koji ne qubi brata svojega, koga vidi,
kako moe qubiti Boga, koga ne vidi?
Koji qubi Boga da qubi i brata svojega
(1. p. 4,20-21).
Qubav jezino-usneno hrianstvo
iskquuje. Da se ne qubimo reju ni je zikom, nego delom i istinom (1. p. Jov.
3,18). Jer nee svaki koji mi govori: Go spode, Gospode! ui u carstvo nebesko;
no koji ini po voqi oca mojega koji je
na nebesima (Mat. 7,21). Po qubavi se
poznaje koji je roen od Boga. Qubav
skopana s delom i istinom znak je roewa od Boga i poznawe Boga. Da qubimo
jedan drugog; jer je qubav od Boga, i svaki
koji ima qubav od Boga je roen, i poznaje Boga (1. p. Jov. 4,7).
Qubav i svetlost su nerazdvojni. Qubiti brata svojega hrianskom qubavqu znai biti u svetlosti i biti oslo boen sablazni. Jer koji qubi brata
svojega, u svetlosti ivi, sablazni u wemu nema (1. p. Jov. 2,10). Ne samo da sablazni u wemu nema, nego on slui kao
zvezda vodiqa ka Hristu. On je mali
kompas kroz ivot, koji vodi ka svetlosti venoj i ivotu venom. On je skromna kula svetiqa u ivotu. On je svetlost
za to to je u svetlosti. I za to to je u
svetlosti, qubi brau i privodi ih neizmenqivom Gospodu Hristu. Ne qubiti
brau znak je da je ovek van svetlosti. A
biti van svetlosti znai biti u tami,

treega nema. Jer koji mrzi na brata

svojega, u tami je, i u tami hodi, i ne zna
kuda ide, jer mu tama zaslepi oi (1. p.
Jov. 2,11). Zar danawa moderna Evropa
nije slepa, u koliko je van Hrista i protiv Hrista? Nema bratstva, nema jednakosti niti prave slobode bez Hrista.
Svetlost otvara oi za gledawe neizreenih tajni Bojih. Tama ih zatvara.
Svetlost otvarajui oi prosveuje um,
isti srce i oplemewuje duu. Tama zatvarajui oi stvara haos u umu, puni srce
neistim mislima i raspaquje strasti,
pripremajui dui i telu vene muke.
Ko qubi brau svoju pobeuje smrt, i
prelazi iz smrti u ivot. Mi znamo da
preosmo iz smrti u ivot, jer qubimo
brau; jer ko ne qubi brata ostaje u smrti (1. p. 3,14). Qubav je most preko koga
prelazimo iz smrti u ivot. Qubav ovekoveuje qubeeg. Ko ima qubav taj jo
na zemqi ivi venim ivotom; jer po staje obitalite sv. Trojice (Jov. 14,23).
Ko ima qubavi u sebi, ko ivi qubavqu taj je osloboen od Stranog Suda.
On ne ide na sud. Za wega on ne postoji.
Ne postoji, jer ga je qubav oslobodila,
koja je obitavala u wemu i kojom je iveo
(1. p. Jov. 4,17; 2,28).
Ko qubi Oca, taj neminovno qubi i
Sina. Qubav Sina uslovqena je qubavqu
Oca. Qubav Oca uslovqena je qubavqu
Sina. To je tako zato to Otac i Sin
imaju jednu prirodu, sutinu i Boanstvo. Zato koji god qubi Onoga koji Ga je
rodio, qubi i Onoga koji je roen od Wega (1. p. Jov. 5,1).
Qubav nas oslobaa od straha. U qubavi nema straha, nego savrena qubav
izgoni strah napoqe; jer strah ima muku.
Qubav se nieg ne boji, a ko se boji nije
savren u qubavi (1. p. Jov. 4,18). Qubav sve oivquje, sve privlai k centru
qubavi - Bogu. Privlai k Bogu i isti
nas od greha.
istei nas od greha uzdie nas iznad
greha. Uzdiui nas iznad greha ini

nas pobediocima smrti. A greh je uzrok

smrti. Qubav je uzrok ivota. Smrt je
posledica greha. ivot je posledica qubavi.
Bogoqubqe je izvog Bogopoznawa i
ovekopoznawa. Bogoqubqe je koren
bratoqubqa. Bratoqubqe je ispuwavawe zapovesti Hristovih. Ispuwavawe
zapovesti Hristovih je prelaz iz smrti
u ivot. Prelaz iz smrti u ivot je ovekoveewe sebe u Ocu kroz Sina u Duhu
svetome. Ovekoveewe u Ocu kroz Sina u
Duhu Svetom jeste plod qubavi i glavna
svrha svakog Hrianina.
Ko qubi izbavie ga qubav. Jer Bog
je qubav (1. 2. Jov. 4,8).

D.V.

O AVVI AHILU
Dou jednom avvi Ahilu u posetu tri
starca, a jedan od wih bee na loem
glasu. I ree mu jedan od staraca:
- Avvo, napravi mi jednu mreu.
A on odgovori:
- Neu je napraviti.
A drugi ree:
- Uini mi po voqi, da bismo te pomiwali u manastiru.
A on odgovori:
- Nemam vremena.
Ree mu trei, koji je bio na zlu gla su:
- Meni naini jednu mreu, da ima neto iz tvojih ruku, avvo.
A starac mu odmah odgovori:
- Nainiu ti je.
A dvojica staraca ga nasamo upitae:
- Kako to, mi smo te molili i nisi
hteo da nam naini, a wemu si rekao:
Nainiu ti je.
Starac im odgovori:
- Vama sam rekao: Neu vam napraviti, i niste se oalostili, jer nisam
imao vremena; ali ako ne uinim i wemu,
rei e sebi: Starac nije hteo da mi
uini jer je uo za moj greh", i tako od mah seemo ue. Razgalio sam wegovu duu, kako se ne bi taj ovek utopio od
alosti.

31

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

SVETI NIKOLA
U MOM DOMU
Nekako oko osamnaestog decembra, kau,
podignu se sa povrine mora ogromni talasi,
da na vrhovima svojih valova, isprate na dalek put svoga zatitnika Svetog Nikolu. Lagano ga donesu do obale i poele mu srean
put. Zatim ga predaju na krila monsuna, koji
ga iako zimi duvaju sa kopna na more dobrovoqno prenesu do planinski vjetrova, gdje
Sveti Nikola pree u koije, te pouri ka
ciqu.
Navee se, uoi toga dana, smjesti u blizini kue da se odmori od dugog puta. Pripremi
se, pa ujutro sa prvim pjetlovima, kada moja
mama krene po izvorsku vodu, da podmjesi kolae, Svetac se useli u na dom i zauzme svoje
mjesto koje mu po rodoslovu nae porodice
oduvjek pripada.
Toga jutra svi ustajemo rano, a kada bih
htjela priznati, rekla bih vam da skoro ni smo spavali. Silno uzbuewe zbog svega to
e se toga dana desiti najvie uhvati nas djecu, pa moj djed kae da nas svake godine na Nikoqdan treba braniti od batina. Sve bismo
da vidimo, imamo hiqadu pitawa, mada se svi
trude da na taj dan oprataju, i kao da namjerno izvodimo nestaluke i onda se sretnemo
sa maminim blagim i prekornim pogledom. A
to je sve zbog Slave.
Deda i tata se mole Bogu, dok majka i baka
araju kola, pripremaju kadionicu, tamjan,
svjee, vino i sve to je potrebno. Zatim porodica zajedno dorukuje okupqena sa svih
strana, smije se i uiva uz jutarwu kafu.
Negdje oko podne osjeti se porast uzbuewa. Svi se lijepo obuku i po rasporedu koji je
domain ranije dao zauzmu svoja mjesta. Domaice pripremaju jelo, a domain rakiju i bu kliju i zadaje jo po neko nareewe. Prvi gosti stignu, a ubrzo i ostali. Domain zdravi
tri puta svakom gostu, a on mu se zahvaquje jabukom i tako obiaji teku. Deda odlazi po kola i vraa se umoran sa dalekog puta, ali
stie sa slavskim kolaem i svi ustaju na no-

32

ge i s radou ga doekuju. Lice moje bake sija od sree dok prihvata kola u sito. Molitva Bogu i Svetom Nikoli je vrhunac slavqa,
dok nas Sveti blago posmatra sa ikone iznad
odsjaja svjee. Nestrpqivo pokuavam da u
toj guvi priem blie djedu i baki i okusim
sladkou krsnog hqeba. Kao opiwena posmatram, dok pokuavam da uhvatim i zadrim
mir ovog svetog trenutka, sve drugo postaje
nebitno, a svetost nas dotakne. To Sveti Nikola aqe svoj blagoslov i milujui blago
rukom moli se i kae: Bog vas blagoslovio.
Potom otpoiwe veseqe i pjesma. Nazdravqa se i priziva ime Svetog Nikole, zahvaquje se domainu to podie viwu slavu i
nebesku, slue se, gosti i popije rakija i vino. Polagano se i no prikrada i provlai
oko naih prozora, a Sveti Nikola kao da je
prima blagonaklono. Moda je vreme da se
uputi na povratak. Tu negde iza prvog umarka ostavio je koije, koje e ga vratiti wegovim talasima. Ali nas on nee zaboraviti.
Nikako! Preko cijele godine bie sa nama i
moliti se za nas. Eto Wega i dogodine i svake
godine dokle je god ikona i kandila u Srpskim kuama. Na putu prema moru svoj vladianski tap ostavie u hrastovim granama da
tu saeka one koji e doi po badwake za predstojee Boine praznike.

Darija Savi

ISTRAJNA DO KRAJA
Svetlost svetli u tami,
i tama je ne obuze
Koraam stazom trwa kroz ivot,
lijui gorke suze.
Teak put treba prei,
mada u biti istrajna do kraja
Neu se svog ciqa odrei
jer on vodi pravo do raja.
Plamenim maem braniu se sama,
qubavqu i pravdom u da se naoruam
Prei u preko otra kama
ruke ka raju uvek u da pruam.
Jaka u biti, Bog e mi pomoi,
anelima Svetim neka me okrui
Posledwu iskru snage u smoi
Wemu do kraja srce da slui.
Veru i qubav u sebe uliu,
postii u ono to najvie elim
Nadu nikad izgubiti neu
a qubav u svim srcem da delim.

Ivana Veqovi
Sokolac

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

ANEO
uje se tiina tajanstveni muk
blagouhan miris tamjana i smole,
kraj hiqadu svetaca prave straan luk
i nad glavom oveka to klei i moli:
uj Gospode vapaj moje grene due,
ne sudi mi grehe jer bi mrtav bio
u dubini srca dave me i gue
bezakowa mnoga to sam uinio.
ak i zemqa ova pogana je sa mnom
jer i ti si wome korao ko i ja,
gle nebo i zemqa su pod vlau tvojom
a pod mojom pesak, kameni i grobqa.
Pomozi Boe, molbu mi uslii,
raspiwem ti srce i stavqam u ruke,
podaj vaskrsewe napaenoj dui
pa joj onda aqi avole i muke.
Nek udare onda mnoge mrane sile,
nek rastrgnu ruke i noge od tela
i ma koliko jake one tada bile,
ima da ih stigne tvoga gweva strela.
Zasijae svetlost tad nad mojom glavom,
istorija stae, jer ja Tebe gledam
i u oku itam s ponosom i slavom
da trebam u ruke duh svoj da ti predam.
Neka suza ova pokae ti Boe
srce prostovidno slabo ali verno
jer te ono qubi i sledi dok moe,
u krotosti svojoj kao praslika smerno.
Tu molitva stade, jer gle teku suze,
kandilo se samo pred ikonom pali
ovaj jadni ovek posledwi dah uze,
i sati i dani za wega su stali.

Markovi T.
Vladimir
u. raz.
Bogoslovije
Sv. Save u Beogradu

POKLONIKO
PUTOVAWE
U subotu 28. oktobra krenuli smo put
Srbije u obilazak manastira. Ilo nas
je devetoro dece iz crkvenog hora.
Prvi manastir koji smo obili zove
se Vraenica. Manastir Vraenicu
podigao je 1428. godine Radi Postupovi, visoki elnik, sin vojvode gruanskog Milutina. Ovaj manastir je dobio
ime po tome kada je Radi Postupovi
krenuo na Kosovo on se molio Sv. oru
da e mu sagraditi manastir Vraenicu ako ga vrati iva i zdrava sa Kosova.
Zatim smo otili na Oplenac. Tu smo
obilazili crkvu Sv. ora, mauzolej -

zadubina Petra Karaorevia sa

grobnicom umrlih lanova dinastije i
zbirkom najlepih sredwovekovnih
fresaka Srbije i Makedonije izvedenih
u raskonoj tehnici mozaika.
Posle smo otili u manastir Draa
gde smo i prenoili. Ovaj manastir se
nalazi 10 km od Kragujevca. Uvee smo
bili na veerwoj slubi gde smo pevali
za pevnicom. Izjutra smo isto pevali na
jutarwoj i liturgiji, a zatim smo nastavili obilazak.
Sledei manastir u koji smo svratili
zove se Divostin. Tu ima Sveta voda na
kojoj smo se umili i nastavili daqe.
Peti manastir po redu zove se manastir Sv. Petke. Tu se nalazi Sv. kamen
koji lei sve bolesti. Mesto gde se on
nalazi je uvek otvoreno tako da se moe
ui u svako doba. Da bi se izleio mora
se prvo pomoliti Sv. Petki i dodirnuti
kamen oboqelim delom tela.
Predzadwi manastir u kome smo bili
zove se Qubostiwa. To je zadubina carice Milice. On je jedan od najlepe
uraenih manastira u Srbiji.
Zadwi manastir je ia. Wega su po digli Nemawii. On je crvene boje jer je
to bila kraqevska boja. Na wemu se nalazi sedam vrata, jer se sedam kraqeva krunisalo u tom manastiru i svaki je izlazio na razliita. Ta vrata sem wih niko
nije smeo da otvara, a ni danas dawu.
Bilo nam je lepo. Divno smo se proveli a voleli bi opet da idemo.

Ivana quka
b
trpca

33

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

O SVETENICIMA
Zaista, veliko je dostojanstvo
svetenika. Reeno je: kojima oprostite grijehe, oprostie im se. Zato i Pavle govori: povinujte se nastavnicima vaim i pokoravajte se
(Jevr. 13,17) i: imajte ih u izobiqnoj
qubavi ( Sol. 5,13). U samoj stvari
ti se brine samo o svojim poslovima, pa ako ih dobro uredi, nee
odgovarati za druge qude. A svetenik ako bi i dobro uredio svoj sopstveni ivot, no ako se ne bude s dunim usrem starao o ivotu tvome,
i svih ostalih, poverenih wegovom
starawu, to e on zajedno s poronim
otii u pakao; i esto - nevin u svojim delima on e propasti zbog vaih nedela, ako ne izvri kako vaqa sve to do wega stoji. Znajui,
dakle, kako velika opasnost grozi
svetenicima, ukazujte im veliku
qubav. Na to upuuje i Pavle, kada
kae: jer oni bdiju nad duama vaim, i to ne prosto nego kao koji e
dati odgovor (Jevr. 13,17). Zbog toga
im treba ukazivati veliko uvaewe.
Ako li ih i vi zajedno s drugima ponete vreati, to ni vai poslovi nee biti uspeni. Dokle je krmano
u dobrom raspoloewu, dotle su i
putnici na lai u bezopasnosti; a
im postane oaloen od uvreda i
vradebnih dejstava sa strane putnika, to on ve ne moe bditi kao ranije, niti dejstvovati svom svojom
vetinom; pa i nehotei izlae ih
bezbrojnim bedama. Tako i svetenici, ako budu kod vas uivali dunu ast, bie u stawu urediti i vaa dela kako vaqa. Ako li ih vi budete alostili, to ete oslabiti
wihove ruke, i uiniete, da i oni
zajedno s vama budu shvaeni talasi-

34

ma, makar oni bili i vrlo hrabri.

Seti se, ta je Hristos rekao o Judejima: na Mojsejevu stolicu sjedoe
kwievnici i fariseji; sve dakle
to vam reku da drite, drite i
tvorite (Mat. 23,2). A sada se ne moe rei da su svetenici seli na
Mojsejevu stolicu; ne, oni su seli na
Hristovu stolicu, zato to su primili Hristovo uewe. Zbog toga i
Pavle govori: mi smo poslani mjesto Hrista, kao da Bog govori kroz
nas ( Kor. 5,20). Zar ne vidite vi,
kako se svi podiwaju vlastima svetskim? I ako podiweni esto prevashode naalnike i znatnou roda, i ivotom, i mudrou, ipak iz
uvaewa prema onom ko ih je postavio oni ne pomiqaju ni o em takvom, nego potuju reewe carevo,
kakav je da je onaj ko je primio naalstvo nad wima. Eto takav je u nas
strah, kada naalnika postavqa ovek! A kada rukopolae Bog - mi preziremo rukopoloenog, i vreamo
ga, i gonimo ga bezbrojnim poniewima, i otrimo jezik na svetenika, i ako nam je zabraweno suditi i
svojoj brai. Kakvo emo mi onda nai sebi opravdawe, kad u svom oku ne
vidimo brvna a u tuem sa zlobnim
naporom primeujemo trn? Ili zar
ne zna, da kad takim nainom osuuje druge, sprema samom sebi
najteu osudu? Ovo govorim ne zato
to bi hteo da opravdam one koji nedostojno vre sveteniku slubu;
nikako - ja veoma tugujem i plaem za
wih. Ali zato ipak ne mawe tvrdim,
da i u tom sluaju podiweni, naroito qudi preprosti, nemaju prava
da ih osuuju. Neka bi ivot svetenika bio i sasvim grean, budi ti

oprezan prema samom sebi, i nee

pretrpeti nikakve tete u onome,
to je wemu od Boga povereno. Kad je
Gospod primorao magaricu da govori, i kroz vraara darovao duhovni
blagoslov - kad je On tako i kroz beslovesna usta magarice i kroz neist jezik Valamov delovao na neblagodarne Judeje, to tim pre na nas,
ako vi budete blagodarni. On e uiniti sve od Svoje strane to je nuno, i poslae Duha Svetoga, makar
svetenici bili veoma greni.
Ali, i isti (svetenik) ne privlai svojom sopstvenom istotom Duha
Svetoga, nego sve svrava blagodat.
Sve je vae, kazano je, bio Pavle ili
Apolo ili Kifa ( Kor. 3,22). Sve
to je dato sveteniku, jeste jedino
Boiji dar; i makoliko uspevala oveja filosofija, ona e vazda biti
nia od te blagodati. Ovo govorim
ne zato, da bi mi bezbrino provodili svoj ivot, no zato da vi podiweni kad vidite nemar kod kog bilo
od predstojateqa, ne bi tim povodom
umnoavali zlo za sebe. No to ja
govorim o svetenicima? Ni angle
ni arhangel ne moe nita protiv
toga to se od Boga daruje: ovde sve
ustrojava Otac i Sin i Sveti Duh, a
svetenik samo upravqa svoj jezik i
prua svoju ruku. A i nepravo bi bilo, da zbog poronosti drugog lica
trpe tetu oni, koji s verom pristupaju simvolima naega spasewa.
Znajui sve ovo treba da se Boga bojimo i da svetenike potujemo,
ukazujui im svaku ast, kako bi i za
svoja dobra dela i za uvaewe prema
wima primili od Boga veliku nagradu.
Jovan Zlatoust

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

UDA PRESVETE BOGORODICE

Bio je neki monah koji je bio mrzovoqan i nije se drao monakih pravila,
nego je iveo bezbrino, jeo i pio do sitosti. Meutim, imao je i jedno dobro veliku qubav i revnost prema Presvetoj
Bogorodici. Dnevno je po sto puta odlazio pred wenu ikonu i itao molitvu
Bogorodice Djevo, poto druge molitve nije ni znao.
Tako bezbrino je ovaj monah iveo
mnogo dugo, ne mislei ni o postu, ni o
bdenisawu, ni o dobrim delima, kakva
dolikuju monasima. Ali, Bog Koji eli
da se svi qudi spasu pokazao mu je jedno
strano viewe. Zaneo mu se um i video
je avole koji mu uzimaju duu i nose je
pred pravednog Sudiju, Hrista, traei
da ga osudi po delima i da im tu duu
preda. Hristos, znajui grehe wegove, ree avolima: Odnesite ga u silni ogaw,
jer ova dua nema udela sa Mnom, poto,
otkako se krstio i zamonaio, nita po
Zakonu nije drao. Kad su avoli to uli, dograbie duu poput qutih zveri.
Tada je Sveta Bogorodica ustala sa svog
prestola i rekla Hristu: Molim Te,
Gospode, posluaj me i opravdaj tu duu. Kada je to rekla, Majka Boja Mu je
i pokazala kwigu na kojoj je pisalo: Bogorodice Djevo, raduj se! Ona je tu kwigu stavila na jednu stranu tasa, jer su to
bile molitve koje joj je lewivi monah
stalno itao; na drugi tas avoli stavie kwige sa zabeleenim gresima wegovim, i ta strana pretee. Kada je Bogorodica videla da ta kwiga sa molitvama
ne moe da pomogne, jer su gresi ovoga
bili preveliki, ona se obrati Hristu:
Slatko Moj Sine! Seti se da si od Moga
tela uzeo Telo Svoje i da si Se ovaplotio; molim Te, podari mu jednu kap Svoje
mnogocene Krvi koju si prolio za grenike i podari milost toj dui, koja Me
mnogo qubqae i moqae Mi se sa veli-

kim smirewem i istom verom. A Hri stos Joj odgovori: Neka bude voqa Tvoja, Majko Moja, jer nije dobro da te ne posluam, ali znaj da je jedna kap Moje Kr-

O AVI ARSENIJU
Priali su kako je nekakav monah doao u Skit da vidi avvu Arsenija. I ue
on u Crkvu i zamoli svetenike da mu
pomognu da vidi avvu Arsenija.
A oni mu kau:
- Odmori se malo, brate, i videe ga.
A on ree:
- Neu jesti nita dokle ga ne susretnem.
I tako, poaqu oni jednoga brata da
mu pomogne, jer stareva kelija bee daleko. I pokucavi na vrata, oni uu, celivaju starca i utke sednu. Tada brat
koji bee iz Crkve, ree:
- Ja odoh, molite se za mene.
A strani brat, ne nalazei odvanosti pred starcem, ree bratu:
- Polazim i ja sa tobom.
I oni zajedno izau. A ovaj ga zamoli,
govorei:
- Povedi me i ka avvi Mojsiju, koji nekada bee razbojnik.

vi tea od sviju grehova svih qudi. I

tada Carica primi ono to je molila i
na tas stavi kap Krvi, od ega svi gresi
lewivog monaha postadoe laki kao
perce. avoli, kada to videe, posramqeni se razbeae, viui: Vladiica je mnogo milostiva prema hrianima, a nama ini zlo. Tada se monah osvestio, proslavio Boga i Svetu Bogorodicu, jer mu pokazae takvo viewe. Zatim
je pokajawem popravio ivot i iveo je
bogougodno i vrlinskije od drugih, u slavu Boga i Svete Bogorodice. Amin.

Iz kwige
uda Presvete
Bogorodice,
Venecija, 1808. god.

A kad oni dou do avve Mojsija, ovaj ih

sa radou prihvati, i poto ih lepo
ugosti, otpusti ih, i ree mu brat koji ga
bee vodio:
- Evo, odveo sam te kod jednog stranca
i kod jednog Egipanina. Koji od wih
dvojice ti se dopao?
A ovaj odgovori:
- Meni se, svakako, dopao Egipanin.
Kada je to uo jedan od otaca, pomoli
se Bogu govorei:
- Gospode, objasni mi tu stvar, odnosno, kako to biva da jedan izbegava qude
radi imena Tvoga, a drugi da ih srdano
prima, opet radi imena Tvoga.
I gle, ukazae mu se dve velike lae u
reci, i ugleda avvu Arsenija i Duha Boijeg kako u miru plove u jednoj lai, a
avvu Mojsija i anele Boije u drugoj, i
kako ga oni hrane.

35

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

O OVJEKU I IVOTIWAMA
ime se gordi? ime? ta si zadobio? Zlato, srebro, dragoceno kamewe?
Time se mogu hvaliti i razbojnici, i
ubice, i robovi u rudokopima. Znai muka osuenih za tebe je pohvala. Jo se
ti ukraava i gizda? I kowi se mogu
videti u krasnim amovima; u Persijanaca mogu se videti kamile, vanredno oki ene; a kod qudi - svi koji se pojavquju u
cirkusu. Nije li te stid, dakle, da misli mnogo o onome, to ima zajedniko s beslovesnim ivotiwama, i robovima, i ubicama, i razbojnicima, i stvoderima? Jo se ti gordi glasom? Ipak,
ti nikad ne moe pevati prijatnije od
labuda i slavuja. Gordi se raznostranou u umetnosti? No zar u tome ima
neko mudriji od pele? Koji je vetak u
stawu, koji ivopisac, koji geometar
podraavati wene radove? Gordi se
tananou odela? No u tome te prevazilazi pauk. Gordi se brzinom nogu? I u
ovome preimustvo pripada ivotiwama, zecu i srni; ak i mnogi iz domaeg
skota ne ustupa tebi u brzini nogu. Ti
putuje? No ne lepe od ptice; one mnogo udobnije prelaze put; nemaju potrebe
ni u putnom prtqagu, ni u tegleoj stoci;
- za sve su im dovoqna krila. Krila su im
i laa, i teglea stoka, i komora, i vetar, i u opte sve to je ugodno. Ti ima
otar vid? Ali ne tako otar kao srna,
niti kao orao. Ima fini sluh? Ali je u
magarca jo finiji. Ima oseawe mi risa? No pas ne da se prevazii u tom.
Sposoban si u spremawu zimnice? No u
tom mora da ustupi mravu. Nosi
zlatnu odeu? No ne takvu kao indijski
zlatni mravi. Ti si zdrav? No ivotiwe
nadmauju nas zdravqem, kao i sredstvima - gle, one se ne boje siromatine. Re eno je: pogledajte na ptice nebeske, niti awu, niti sabiraju u itnice
(Mat. 6,26). Rei e se: znai - Bog je
stvorio beslovesne boqim od nas? Vidi, kakav nerasudak? Vidi, kakva ne -

36

promiqenost? Ima, zaista ima u nas

neto, to ivotiwe nikako nemaju.
ta je to? Vera i dobrodeteqan ivot.
Mi znamo Boga; priznajemo Wegovo proviewe; mislimo o besmru. U ovome ivotiwe ustupaju. Mi rasuujemo o ovome
zdravo, i u ovom pogledu beslovesni ne -

se ravwamo s angelima; nama je obeano

carstvo i torestvo s Hristom. (Pravi)
ovek trpi udare i ne pada; on prezire
smrt, ne drhti i ne boji se od we, niti
eli neto suvie. Otuda svi, koji nisu
takvi, gori su od beslovesnih. Zaista,
ako ti ima mnogo telesnih preimustava, a duevnih nema, to kako da nisi
gori od beslovesnih? Zamisli sebi nekog vrlo poronog oveka, koji ivi u
izneenosti i u izobiqu: kow je sposobniji od wega za rat, vepar je jai, zec bri, paun lepi, labud milosrdniji, slon
vei, orao zorkiji, sve ptice bogatije.
ime je on dostojan asti vladawa nad
beslovesnim? Razumom li? Ali ne. Ako
ga ti ne upotrebqava kako vaqa, opet
si gori od wih, jer kad ti imajui razum
pokazuje se glupqi od beslovesnih, onda boqe bi bilo, da nikada nisi ni imao
razuma.

Jovan Zlatoust

maju nita zajedniko s nama. Budui

slabiji od svih ivotiwa, mi vladamo
nad wima. U tome se i sastoji preimustvo vlasti, to mi pri svim nedostatcima u sravwewu sa ivotiwama, gospodarimo nad wima; a ovo je zbog toga, da bi
ti razumeo, da nisi ti uzronik toga no
Bog, koji te je stvorio i razumom obdario. Mi ih lovimo u mree i kquse, go nimo ih, i ovlaujemo wima. U nas je ce lomudrenost, krotost, prezrewe bogatstva. No kako ti pripada broju oholica, te nema nijedne od ovih vrlina, to
ti stavqa sebe ili iznad qudi ili is pod ivotiwa. Takva je gordost i drskost: ona se ili suvie uznosi ili suvie uniava, nemajui mere ni u em. Mi

Kada je avva Arsenije bio na samrti,

wegovi uenici se veoma uznemirie. A
on im kae:
- Jo nije doao as, a kada doe taj
as, ja u vam to rei. Ali u se suditi
sa vama pred stranim suditem, ako
moje moti date nekome.
A oni mu kau:
- ta emo, dakle, raditi poto ne
znamo da sahrawujemo.
Starac im kae:
- Zar ne znate da stavite konopac
oko moje noge i da me podignete na goru?
A starac je i ovako govorio:
- Arsenije, zato si napustio svet?
Mnogo puta sam se pokajao zato to
sam govori, ali nikada zato to sam utao.
A kada mu se pribliila konina, vide ga braa kako plae, pa ga pitaju:
- Zaita, oe, zar se i ti plai?
A on im odgovori:
- Zaista, strah koji je sa mnom u ovome asu, sa mnom je od kada sam postao
monah. I tako se upokoji.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

SVETI SAVA, STARAC I PRAVDA

Bio jedan poboan ovek, pa ve i
ostareo, i svata se u ivotu nagledao,
samo nikad nije video pravde. to je god
znao, to je uo i video, sve mu se inilo
nepravo, pa se jednako molio Bogu, da mu
jednom da, da i pravdu vidi. Bog mu ispuni equ. Jednom poe on nekud, a to is krsne pred wega jedan kaluer (to je bio
Sveti Sava), pa ree: Stare, ta bi
najvoleo videti na svetu? - Pravdu,
ree starac. - Dobro, ree Sveti Sava,
popni se na ono drvo pa e je videti".
Starac se popne na drvo i ugleda pred
sobom veliko poqe i u tom poqu lepo,
bistro vrelo i jo nekakvu vodu to tee poqem. Dok u tom, eto ti nekaka oveka na kowu, odevena da ne moe lepe
biti. Kad doe do onoga vrela, sjai s
kowa, da se napije vode, pa u tom mu doe
voqa, da se u onoj vodi okupa, jer je bila
velika vruina. Premiqao je: kupao
bih se, a ne bih, jer je sa sviju strana bila
uma, pa se straio, da ga ko tu ne nae i
ne oglobi. Najposle se svue i poostavqa stvari sve daleko jednu od druge. Kowa je vezao za grm; haqine je ostavio na
jednom kraju; emer s novcem skinuo je i
zakopao na drugom kraju. Oruje metne
najblie do sebe, ako bi ko nasrnuo, da
sve ne odnese, a da bi se i sam mogao bra niti... Okupa se, izie iz vode i obue se.
Za to vreme nije nigde nikoga uo ni vi deo. Usedne na kowa i ode, a emer zaboravi da ponese.
Za malo, a proe tuda obanin, gonei
koze, i jedna koza, verui se tamo amo, doe do onoga mesta, gde je emer bio zakopan. Stade koza kopati rogom i nogom,
dok ne izvadi emer. A kad to vide obanin, on bre boqe tamo, zgrabi emer,
potera stoku, pa bei odande. Taman o banin zamae u lug, a uz poqe se pomoli
jedan stari prosjak. Izdrpan je, jadan je,
nema ga zato pas uhvatiti. Prie vrelu
i sede, da se malo odmori i umije. Sedei
tako, izvadi iz torbe nekoliko korica
hleba, pa ih stane u vodi kiseliti i jesti.
Setio se onaj kowanik, da je zaboravio eme, pa se vrati natrag. Kad doe

vrelu, zatee, prosjaka, nazva mu Boga i

zapita ga kad je stigao na izvor. - Ja, vala, ovaj as, odgovori prosjak. Onda kowanik potra bre boqe na ono mesto
gde je emer zakopao, al jest, ni emera
ni od emera traga. Kopaj, trai - nema,
pa nema. Odmah se vrati prosjaku, i opet
zapita: Ama jesi li ma koga video, kad
si ovde doao? - Nikoga, veli prosjak. E onda ti zna kud se deo moj emer; evo ovde sam ga ostavio! Zaudi se
prosjak, to ovaj govori, pe ree: Ostavi ti mene, dobri ovee, dosta mi je moje

muke i sirotiwe! ta ti ja znam za nekakav emer! Kad sam doao, ovde sam seo i
odavde se nisam pomerio.
Nee kowanik za to ni da uje, ve navali na prosjaka: Jali pare na sredu, jal
e sad poginuti! A kad se prosjak stane pravdati i kleti, da on o tim parama
nita ne zna, niti ih je oima video, naquti se kowanik pa ga stane tui, govorei: Kazuj gde su pare, jer ako ne kae gde su, nee odavde iv otii, uda-

viu te u ovom istom vrelu. Prosjak se

opet pravdao i branio, a kad ovome to dodija, on skoi na w i udavi ga...
Onda opet ode na ono mesto pa stade
kopati ali ne nae nita. Zae po poqu,
ali ni tamo nita. Prevrne prosjaka i
wegovu torbu, ali nita ni tamo. Najposle se poplai, ne smede vie u ovom poqu ostati: moe ko naii i videti, da je
ubio oveka. Zato, bre boqe baci se kowu na ramena, pa ode svojim putem...
Gledao sve to starac s drveta, pa kad
kowanik pobee, on se poboja da moe ko
otkuda naii, pa kad vidi mrtvoga oveka, moe pomisliti, da ga je on ubio, te
da postrada ni kriv ni duan. Zato bre
boqe sie s drveta, pa pobee u planinu.
Put je vodio preko onoga poqa, al on ne
smede putem, ve udari umom i tako zaobie ubijenoga.
Taman on malo odmakne, a Sveti Sava
izie pred wega, pa ga zapita: E, stare,
vide li ta u poqu? A starac odgovori:
Ama, duhovnie, ti mi ree, da u videti danas pravdu, a ja to videh nepravdu,
nikad je vie u ivotu nisam video. Nisi ti video nepravdu, ree Sveti
Sava, ve pravdu, samo jo ne zna.
Starac se uplai pa ree: Idi, Boga ti,
crna ti je ono pravda, kad pogibe ovek
ni kriv, ni duan! - E sluaj, pa onda
reci, da je nepravda, ree Sveti Sava. Jesi li video onoga kowanika, odevena,
naoruana, to jahae poqem, i to se
okupa u onoj vodi? Otac onoga kowanika
je otmiar (hajduk), pa je pokro jednog seqaka i tako se obogatio. Onaj obanin,
to je onud sa stokom naiao i emer iskopao, to je sin onog pokradenog seqaka,
te je tako obanin odneo svoje pare, a ako
ni sam za to ne zna. Otac udavqenog prosjaka bio je hajduk, pa je na pravdi Boga
ubio oca kowanikova, i sad se, eto, na
wegovu sinu vratio zajam. Sad reci: Je li
to pravda? - Jeste, pravda je! - ree starac. Zato ne uzajmquj nikada zlo, jer e
ti se kad tad vratiti! - ree starcu Sveti Sava, pa ga u asu nestade.

(narodna pria)

37

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

DOBROVOQCI RUSI

38

U EPARHIJI DABROBOSANSKOJ

1. Nimenko Andrej
Nikolajevi
r. 1971. Sankt Peterburg, Rus
poginuo 03.12.1992.
Holujac, Viegrad

7. Kotov Genadij
1960-1993.

13. Ostapenkov
Anatelij Sergejevi

2. Ganijevskij
Vasilij Viktorovi
roen 1960. Saratov
Moskva, Kozak
poginuo 12.01.1993.
Orahovci, Viegrad

8. Viktor
Nikolajevi Desjatov
roen 1955.,
Jekaterinburg
poginuo 06.01.1994.,
Ohridska

14. Tomilin Aleksej

Valerij
1961-1994

3. Konstantin
Bogoslovski
roen 1970. u
Moskvi, Rus
poginuo 1993. gora. brigada

9. Aleksandar
Vladimirovi
krabov
roen 1954., Latvija
poginuo 04.06.1994.,
Niika vis.

15. Bakarev
Aleksandar
Jurijevi

4. Popov Dimitrij
roen 1968.
Sant-Peterburg, Rus
poginuo 1993. gora. brigada

10. Bondarjec Oleg

Dmitrijevi
1962-1994.

5. Vladimir Sofanov
roen 1957.
Sant-Peterburg, Rus
poginuo 1993.- gora.
brigada

11. Viktor Valerij

Jengonjevi
1960-1995

6. Batalin Sergej
Julevi
roen 1961. u
Moskvi, Rus
poginuo 1993. gora. brigada

12. Maliev Pjotr

Antoqevi

16. Neumenko Boris Vladimirovi

1963-1994
17. Selivjorstova Elena Pavlovna
1963-1994
18. Petra Jurij Sergejevi
1967-1955
19. Petra Jurij Sergejevi
1967-1995
20. Miranuk Sergej Aleksandrovi
roen 1970.
poginuo 18.06.1995., Treskavica
21. Sergej Ostapenkov Anatolij
roen 1968., Rusija
pogin. 24.01.1994., uka-Anina kua
22. Aleksandar Jurijevi Bokarjev
roen 1971., Rusija
poginuo 10.02.1994., Ohridska
23. Petar Anatoli Maleev
roen 1967., Moskva
poginuo 03.10.1994., Niika vis.
24. monah Roman Sarafimovi Maliev
roen 1970., Rusija
poginuo 15.10.1994., Niika vis.
25. Dmitri Valeri Gavrilin
roen 1963., Belorusija
poginuo 06.04.1995., Radnika
26. Selivjorstov Aleksandar Borisovi
1952-1994

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

1. Radenko (Miladin) Markovi

1956. Sarajevo
poginuo Vlakovo 5. jun 1992.
2. Nikola uri
1921. Kralupa
ubijen 10. jun 1992.
3. Kosa uri
1922. Lepenica, Kiseqak
ubijena 10. jun 1992.
4. Mladen (Milorad) enadija
1958 itluk, Bosanska Dubica
preminuo Sredwe 14. jun 1992.
5. Milorad (Aleksa) Miji
1960 Sarajevo
poginuo Draga 16. jun 1992.
6. Sinia (Milan) elik
1966 Luka
poginuo Draga 16. jun 1992.
7. Rajko elik
1951 Luka
poginuo Draga 16. jun 1992.
8. Budimir (Miroslav) Stanii
1970 Brgule ,Vare
poginuo Qeevo 5. jun 1992.
9. Novo (Rajko) Raevi
1958 emerno, Ilija
poginuo Qeevo 5. jun 1992.
10. Boko (Petra) Antunovi
1932 Kralupa
ubijen ekrii 22. jun 1992.
11. eqko (Boko) Suboti
1964 Porijeani, Visoko
ubijen ekrii 28. jun 1992.
12. Dragan (aslav) Popovi
1949 Babunica, Srbija
poginuo Vlakovo 3. jul 1992.
13. Ninoslav (Slobodan) Macanovi
1974 Visoko
poginuo vrake 4. jul 1992.
14. Stana (Simo) Raevi
1925 Krevine, Ilija
poginula emerno 10. jun 1992.
15. Milinko (Risto) Trifkovi
1932 emerno
poginuo emerno 10. jun 1992.

ILIJAKA PAROHIJA

16. Jawa (Duan) Trifkovi

1943 etojevii, Ilija
poginula emerno 10. jun 1992.
17. Rajko (Milinko) Trifkovi
1975 emerno
poginuo emerno 10. jun 1992.
18. Mirosava (Risto) Bunijevac
1926 emerno
poginula emerno 10. jun 1992.
19. Milo (Aim) Bunijevac
1954 Debela Mea, Breza
poginuo emerno 10. jun 1992.
20. Ranko (Aim) Bunijevac
1961 Debela Mea, Breza
poginuo emerno 10. jun 1992.
21. Slavojka (Niko) Bunijevac
Debela Mea, Breza
poginula emerno 10. jun 1992.
22. oro (Jovan) Bunijevac
1936 Debela Mea, Breza
poginuo emerno 10. jun 1992.
23. Rajko (Jovana) Bunijevac
1949 Debela Mea, Breza
poginuo emerno 10. jun 1992.
24. Goran (oro) Bunijevac
1965 Debela Mea, Breza
poginuo emerno 10. jun 1992.
25. Koviqka Bunijevac
1935 Gajevi, Ilija
poginula emerno 10. jun 1992.
26. Miro (Milo) Panti
1967 Radva, Breza
poginuo emerno 10. jun 1992.
27. Tihomir (arko) Mari
1963 Visoko
poginuo Qubina 19. jul 1992.
28. Branko Duri
1945 Sovrla
poginuo Sovrla 25. jul 1992.
29. Ratko (Milojko) Nogi
1954 Gorwa Bioa
poginuo Quboje, Ilija 28. jul 1992.
30. Petra (ore) Duri
1960 Neprivaj
poginula Ilija 2. avgust 1992.

31. Radmilo (Petko) Koprivica

1957 Krivoglavci
poginuo Maleii 5 Avgust 92
32. Savo (Slavko) Suboti
1969 Breza
poginuo Vlakovo 6 Avgust 92
33. Vidoja (Radoja) oki
1955 Ribarii
preminuo Pale 12 Avgust 92
34. Dimitrije (Ostoja) Samarxi
1964 Kralupa
poginuo Haxii 12 Jun 92
35. Mitar (Cvjetko) Suboti
1957 Breza
poginuo Ravne, Vogoa 16 Avgust 92
36. Dragica (Milo) Cvjeti
1953 Koare
poginula Ravne, Vogoa 16 Avgust 92
37. Budimir (Todor) Raji
1937 Vrhovina
poginuo Ravne, Vogoa 16 Avgust 92
38. Spasoje (Todor) Raji
1938 Vrhovina
poginuo Ravne, Vogoa 16 Avgust 92
39. Predrag (Danilo) Raji
1967 Sarajevo
poginuo Ravne, Vogoa 16 Avgust 92
40. Branko (Milenko) Grabovac
1960 Neboaj
poginuo Ravne, Vogoa 20 Avgust 92
41. Savo (Janko) abak
1953 Gorwa Bioa
poginuo Bioka Kosa 21 Avgust 92
42. Milorad (Slavko) Draki
1948 Kralupa
poginuo Bioka Kosa 21 Avgust 92
43. Gordana (Spasoje) Spasi
1956 Vlakovo
preminula Blauj 21 Avgust 92
44. Neo (Danilo) Dragievi
1947 Misoa
poginuo Misoa 22 Avgust 92
45. Dobrica (Petar) Panti
1953 Slavin
poginuo Podlugovi 22 Avgust 92
46. Radovan Udovii
1951.

39

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

47. Milo (Momilo) Miri

1953 Zbiqe, Visoko
poginuo ekrii 21 Avgust 92
48. Ratko (Vojno) Skopqak
1941 Qeevo
poginuo Qeevo 23 Avgust 92
49. Petko (Andrija) Nikoli
1964 Visoko
poginuo Misoa 23 Avgust 92
50. Stojanka (Reqa) Lazi
1967 Maleii
poginula Ilija 25 Avgust 92
51. Milka (Todor) Lizdek
1928 Mokro
poginula Ilija 24 Avgust 92
52. Milorad (Risto) Kapetanovi
1944 Brgule
poginuo Ilija 26 Avgust 92
53. Anelko (Uro) Skoo
1940 G. Bioa
rawen-preminuo Sokolac 29 Avgust 92
54. Obrad (Mihailo) Zoloti
1966 Zenica
poginuo ekrii 29 Avgust 92
55. Zoran (Ratko) Zeki
1966 Sarajevo
poginuo Ravne 20 Avgust 92
56. Vojislav (Vladimir) Petrovi
Neboaj
poginuo Ravne 20 Avgust 92
57. Grujo (Risto) uri
1941 emerno
poginuo emerno 29 Avgust 92
58. Milan (Jovica) Panti
1941 Radiwa, Breza
poginuo emerno 29 Avgust 92
59. ore (David) Malianovi
1952
poginuo ekrii 29 Avgust 92
60. Janko (Vukain) Damjanovi
1961 emerno
poginuo emerno 29 Avgust 92
61. Gojko (Milo) Trifkovi
1950 emerno
poginuo emerno 29 Avgust 92
62. Nikola (Dimo) uri
1941 emernica
poginuo emerno 29 Avgust 92

40

ILIJAKA PAROHIJA

63. Boro (Boko) uri

1952 emernica
poginuo emerno 29 Avgust 92
64. Sinia (Novica) uri
1965 emernica
poginuo emerno 29 Avgust 92
65. Stanoja (Mitar) Trifkovi
1953 emerno
poginuo emerno 29 Avgust 92
66. Brane (Manojlo) Trifkovi
1958 emerno
poginuo emerno 29 Avgust 92
67. Jovo (Slavko) Balorda
1952 Qeevo
rawen- preminuo Beograd 29 Avgust 92
68. Luka (Rajko) Rosuqa
1961 Sarajevo
poginuo Vlakovo 23 Septembar 92
69. Velimir (Aleksandar) Baji
1966 Visoko
poginuo Vlakovo 23 Septembar 92
70. Vitomir (Nenad) ikuqak
1964 Visoko
preminuo Pale 26 Septembar 92
71. Predrag (Mirko) Bosiqi
1956 Visoko
poginuo Ilija 25 Septembar 92
72. Jovo (Lazar) Spasojevi
1950 Visoko
poginuo Ilija 25 Septembar 92
73. Slavko (Slobodan) Krajinik
1958 Zima
poginuo Vlakovo 25 Septembar 92
74. Dragi (Velimir) Luki
1961 Visoko
poginuo Misoa 25 Septembar 92
75. eqko (Marko) Trifkovi
1966 Vare
poginuo Ilija 25 Septembar 92
76. Rade (Luka) elik
1953 Luka
poginuo Vlakovo 25 Septembar 92
77. Spasoja (Marko) Mihailovi
1962 Visoko
poginuo Vlakovo 25 Septembar 92
78. Radoja (Mile) Duvwak
1934 Luka
poginuo Vlakovo 25 Septembar 92

79. Vasilije ivkovi

ekrii
poginuo ekrii 29 Avgust 92
80. Radovan (Boko) Trivuni
1943 Oxak, Qeevo
preminuo Sokolac 31 Avgust 92
81. Velimir (Veseqko) Dimitrijevi
1955 Dabrovine, Vare
preminuo Sokolac 29 Avgust 92
82. Savo (Momir) Keranovi
1955 Mraaji, Bugojno
preminuo Blauj 1 Septembar 92
83. Gojko (Maksa) Jefti
1954 Kunosii, Ilija
poginuo Mrakovo 2 Septembar 92
84. Saveta (Marko) Dragievi
1920 Paqevo
poginula Ilija 4 Septembar 92
85. Danica (Janko) Panti
1954 Ilija
poginula Ilija 4 Septembar 92
86. Nedeqko (Radoje) oki
1965 Ilija
poginuo Ilija 13 Septembar 92
87. Slaan (Mirko) Gorani
1968 Vare
poginuo Qubwika Kosa 15 Septembar
92
88. Nenad (Duan) Bokovi
1937 Oxak, Ilija
poginuo Oxak Ilija 16 Septembar 92
89. Kosa (Sretko) Bokovi
1943 Breza
poginula Oxak Ilija 16 Septembar 92
90. Slobodan (Neo) Balorda
1946 Sarajevo
poginuo Rajlovac 16 Septembar 92
91. Petko (Prokopije) Motika
1962 Krivajevii
poginuo u 18 Septembar 92
92. Milenko (Stojan) uki
1953 Tesli
poginuo Ilijau 21.septembra 92
93. Boro (Vojno) Stankovi
1954 Kakaw
preminuo Beograd 18 Septembar 92

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

94. Kojo (Milorada) Eski

1973 Luka
poginuo Misoa 22 Septembar 92
95. Nenad (ore) Kukovi
1972 Ilija
poginuo Misoa 22 Septembar 92
96. Mirko (Novica) Dabi
1936 Visoko
poginuo Kadarii 26 Septembar 92
97. Mladenko (Jovo) Vujinovi
1955 Ilija
poginuo Lakovo 22 Septembar 92
98. Cvjetko (Cvijana) Boti
1965 Visoko
poginuo u 22 Septembar 92
99. Cvijan (Lazar) Gorani
1920 ici, Vare
ubijen Vogoa 28 Septembar 92
100. Vojko (Samojko) Bosiqi
1968 Visoko
poginuo Hotoc 28 Septembar 92
101. Miodrag (Radoje) Duri
1971 Sarajevo
poginuo Beograd 26 Septembar 92
102. Slobodan (Cvijan) Golubovi
1977 Sarajevo
poginuo Ilija 1 Oktobar 92
103. Miomir (Stanko) Krkeqa
1966 Kakaw
raw. Qeevo, prem. Pale 22 Oktobar 92
104. Budimir (Krsto) uki
1960 Maleii
poginuo Krtine 24 Oktobar 92
105. Radinka (Dimo) Tanasi
1939 Krevine, Ilija
poginuo Ilija 27 Oktobar 92
106. Stojko (Neo) Mihajlovi
1939 Podlugovi
raw. Podlugovi prem. Sokolac 10 Nov.
92
107. Spasenija (Risto) Todorovi
1927 Draevii, Vara
poginula Ilija 14 Novembar 92
108. Neo (Milan) ukanovi
1948 Semizovac
poginuo Hotoc 23 Novembar 92

ILIJAKA PAROHIJA

109. Milorad (Zdravko) Era

1972 Podgora
poginuo Mrakovo 28 Novembar 92
110. Dragan (Boko) Rakovi
1960 Visoko
pog. Grebske ume, Trnovo 5 Dec. 92
111. Slobodan (Zdravko) Vanovac
1970 Visoko
poginuo Mlini 5 Novembar 92
112. Velibor (Rajko) Vanovac
1969 Visoko
poginuo Mlini 5 Novembar 92
113. Dalibor (Rajko) Vanovac
1974 Visoko
poginuo Mlini 5 Novembar 92
114. Lazar (Novica) Radosavqevi
1969 Visoko
poginuo Mlini 5 Novembar92
115. Mirko (Nikola) Radosavqevi
1970 Visoko
poginuo Milni 5 Novembar 92
116. Dejan (Boo) Topalovi
1972 Sarajevo
poginuo Salkanov Han 6 Nov. 92
117. Miroslav (Rajko) Bilal
1953 Qubnii
poginuo Qeevo 14 Novembar 92
118. Rajko (Miladin) Trifkovi
1958 Visoko
poginuo Kralupi 15 Novembar 92
119. eqko (ore) Krkeqa
1970 Kakaw
poginuo Qeevo 25 Novembar 92
120. Radenko (Savo) Rajak
1969 Zenica
poginuo Vogoa 18 Decembar 92
121. Krsto (Jovan) Prigvar
1946 Bawer
poginuo Blauj 20 Decembar 92
122. Mihajlo (Petar) Mirkovi
1970 Modriwe, Kakaw
poginuo ekrii 23 Decembar 92
123. Drago (Dragutin) Stevanovi
1966 Visoko
rawen, prem. Beograd 19 Decembar 92

124. Dobrica (Drago) Miri

1954 Visoko
rawen, prem. Sokolac 25 Decembar 92
125. Sreto (Radovan) Glii
1970 Visoko
poginuo Bioa 28 Decembar 92
126. Anelko (Marko) Krsmanovi
1940 Biskupii
poginuo Bioa 28 Decembar 92
127. Nenad (Savo) arenac
1954 Visoko
poginuo Bioa 28 Decembar 92
128. Mirjana (Nenad) Dragievi
1983 Sarajevo
poginula Bioa 28 Decembar 92
129. Rade (Jovan) Buwevac
1946 Debela Mea
poginuo Bioa 28 Decembar 92
130. Luka (Kosta) Todorovi
1926 Dobro, Visoko
poginuo Dobro, Visoko 3 Maj 92
131. Velemir (Qubo) Todorovi
1957 Dobro
poginuo Dobro 3 Maj 92
132. Todor (Neo) Todorovi
1938 Dobro
poginuo Dobro 3 Maj 92
133. Sran (Marko) Radi
1960 Sarajevo
poginuo 3 Maj 92
134. Ilija (Milenko) Gavri
1947 Vare
poginuo Dobro 3 Maj 92
135. Radomir (Boko) Bukarac
1964 Visoko
poginuo Bawer, Visoko 3 Maj 92
136. Petar (Ilija) Bilal
1949 Qubnii
poginuo Dobro 3 Maj 92
137. Tihomir (Rajko) Bujak
1965 Visoko
poginuo Dobro 3 Maj 92
138. Rado (Milan) Rosuqa
1942 Misoa
poginuo Dobro 3 Maj 92

41

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

139. Reqa (Vaso) Rosuqa

1943 Misoa
poginuo Misoa 9 Maj 92
140. Rosa (Lazar) Mii
1907 Sredwe
poginula Sarajevo 17 Maj 92
141. Krsto (Neo) Zeki
1912 Okruglica
poginuo Podlugovi 7 Jun 92
142. Momilo (Nikola) Moro
1946
poginuo Rajlovac 4 Jun 92
143. Sreto Paripovi
1963 Zenica
poginuo Bioa 16 Jun 92
144. Ostoja (Ilija) Lazi
1938 Vogoa
poginuo Podlugovi 8 Jun 92
145. Duan (Mirko) Bogdanovi
1954 Misoa
poginuo Misoa 24 Jun 92
146. Novak (Branko) Popi
1971 Muhaimovii
poginuo Ilija 24 Jun 92
147. Marko (uro) Kopawa
1948 Stenerovci
poginuo Misoa 26 Jun 92
148. Neboja (Ranko) Popi
1961 poginuo
Kralupi 28 Jun 92
149. Gojko (Branko) Zec
1948 Balbegovii
poginuo 28 Jun 92
150. Aleksandar (ivojin) urevi
1949 Vare
poginuo Qeevo 1 Jul 92
151. Janko (Ostoja) Stolica
1952 Visoko
poginuo Qeevo 1 Jul 92
152. Cano (Janko) Mojisilovi
1969 Visoko
poginuo Qubnii 1 Jul 92
153. Rajo (Branko) Stojanovi
1953 Visoko
poginuo Qubnii 1 Jul 92

42

ILIJAKA PAROHIJA

154. Ratko (uro) Bodiroga

1945 Mrakovo
poginuo Misoa 11 Jul 92
155. Janko (Branko) Joksimovi
1923 Oevqe
poginuo Mrakovo 11 Jul 92
156. Milo (Marko) Bogdanovi
1950 Misoa
rawen, preminuo Pale 15 Avgust 92
157. Niko (Neo) Pani
1938 Ilija
poginuo Ilija 25 Avgust 92
158. Vinko (Mihailo) Kaikovi
1941 erovaw
poginuo Kosa Qubnii 24 Avgust 92
159. Sinia (Slavko) Suboti
1964 Breza
poginuo Kosa Qubnii 25 Avgust 92
160. Slaana (ivko) Suboti
1969 Breza
poginula Ilija 25 Avgust 92
161. Sretko (Slavo) Samarxi
1950 Gorani, Visoko
poginuo Ilija 25 Avgust 92
162. Neo (Boo) Kravqaa
1949 Mrakovo
rawen, prem. Beograd 21 Avgust 92
163. Novo (Radomir) Boi
1953 Vogoa
poginuo Sovrle 24 Avgust 92
164. oro (Vukan) Kravqaa
1935 Mrakovo
poginuo Mrakovo 28 Avgust 92
165. Sran (Radoslav) Kalas
1962 Breza
poginuo Misoa 19 Jul 92
166. Miroslav (Mitar) Markovi
1957 Misoa
poginuo Misoa 19 Jul 92
167. Mladen (Mitar) Markovi
1961 Sarajevo
poginuo Misoa 19 Jul 92
168. Jovan (Neeqko) Nikoli
1949 Misoa
poginuo Qubina 20 Jul 92

169. Lazar (Ilija) Miji

1935 Vlakovo
poginuo Kadarii 31 Jul 92
170. Mirko (Neo) Ostoji
1942 Oxak
poginuo Oxak 31 Jul 92
171. Borislav (oro) Balorda
1960 Oxak
poginuo Oxak 31 Jul 92
172. Duan (Stojan) Narani
1943 Dowi abar, Oraje
poginuo Ilija 2 Avgust 92
173. Mitar (Manojlo) Jovaevi
1950 Gorwa Zima
poginuo 2 Avgust 92
174. oro (Bogdan) Panti
1937 Slavin
poginuo Kostraa 2 Avgust 92
175. Marica (oro) Markovi
1936 Vardite, Dabravine
rawena, prem. Beograd 31 Jul 92
176. Jadranka (Nenad) Samarxi
1976 Qubnii
poginula Qubnii 5 Avgust 92
177. Neo (Nenad) Nikoli
1919 Misoa
rawen, prem. Blauj 5 Avgust 92
178. Branko (oro) Perovi
1965 Zima
poginuo Oxak 7 Avgust 92
179. Dragan (Novak) Krajumovi
1970 Sarajevo
poginuo Sovrle 11 Avgust 92
180. Lazar (Milan) Damjanovi
1962 Vare
rawen, prem. Sokolac 15 Avgust 92
181. Rava (Vaso) Brati
1946 Slavine
pog. Ilija, Podlugovi 22 Avgust 92
182. Milka (Milo) urevi
1934 Visoko
poginula Podlugovi 22 Avgust 92
183. Pavle (Ilija) Mitrovi
1934 Balbegovii
rawen, prem. Blauj 25 Avgust 92

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

184. Maksim (okan) Kubatlija

1947 Kralupi
rawen, prem. Sokolac 27 Avgust 92
185. Kosta (Maksim) uri
1936 Podvinci
rawen, prem. Pale 5 Septembar 92
186. Srpko (Vladimir) Samarxi
1970 Visoko
poginuo Misoa 10 Oktobar 92
187. Nikola (Aleksa) oki
1955 Breza
poginuo ekrii 17 Oktobar 92
188. Aleksandar (Sekula) Laki
1975 Sarajevo
poginuo Misoa 25 Oktobasr 92
189. Milica (Ostoja) Duri
1955 Neboaj
poginula Qeevo 20 Novembar 92
190. Samojko (Mile) Luki
1931 Misoa
poginuo Ilija 26 Novembar 92
191. Milojka (Danilo) Mii
1935 Oxak
poginula ekrii 23 Novembar 92
192. Sreto (Nedeqko) Hrvaevi
1945 G. Zima, Visoko
poginuo Qeevo 30 Novembar 92
193. Mitar (Boko) Vuji
1947 Vratnica
poginuo Qeevo 14 Decembar 92
194. Dragan (Slavko) Kuva
1967 Visoko
poginuo u 14 Decembar 92
195. Dragan (Zdravko) Vuji
1955 Visoko
poginuo Podlugovi 15 Decembar 92
196. Stanimir (Samojko) Jankovi
1968 Srqenci
rawen, prem. Sokolac 15 Decembar 92
197. Dragia (Velimir) Vukovi
1960 Sarajevo
poginuo Kostre 17 Decembar 92
198. Pero (Juro) Karlovi
1959 V. Bukovica, Derventa
poginuo Kostre 17 Decembar 92

ILIJAKA PAROHIJA

199. Jovan (ore) Joksimovi

1962 Breza
poginuo Oxak 17 Decembar 92
200. Vidoja (Aleksa) Radovanovi
1956 Kakaw
poginuo Bioa 21 Decembar 92
201. Milutin (Mio) Studi
1962 Sarajevo
poginuo Sovrle 24 Decembar 92
202. Borislav (Milorad) Radii
1963 Sarajevo
poginuo Vrbovik 25 Decembar 92
203. Todor (Vojislav) Jefti
1948 Kadarii
poginuo Kosa, Kadarii 12 Okt. 92
204. Vojislav (Danilo) Mojsilovi
1935 Qubinii
poginuo Qubinii 5 Januar 93
205. Milenko (Stojan) Trifkovi
1979 Sarajevo
poginuo 18 Januar 93
206. Ana (Mijo) Dragutinovi
1940 Sovrle
poginula Podlugovi 20 Januar 93
207. Tawa (Zdravko) Bodiroga
1979 Sarajevo
rawena, prem. Beograd 19 Januar 93
208. ivko (Milovan) Popi
1954 Visoko
poginuo u 27 Januar 93
209. Vojislav (Rajka) Kokoru
1963 Visoko
poginuo ekrii 1 Februara 93
210. ivko (Savo) Lali
1946 Dolipoqe
poginuo ekrii 3 Februar 93
211. Finka (Rajko) Lali
1947 Bioa
poginula ekrii 17 Februar 93
212. Damir (Novica) uri
1969 Zima
rawen, prem. Beograd 30 Januar 93
213. Brano (Niko) Gorani
1956 ionici
poginuo ekrii 27 februara 93

214. Novak (Aim) Spasojevi

1955 Mrakovo
poginuo Mrakovo 3 Mart 93
215. Sran (Petar) Pavlovi
1968 Visoko
poginuo Mrakovo 3 Marta 93
216. Novica (Konstantina) Skopqak
1940 ekrii
poginuo ekrii 4 Marta 93
217. Mio (Ilije) Damjanovi
1933 emerno
poginuo Qeevo 6 Mart 93
218. Neboja (Borivoje) Dragutinovi
1965 Sarajevo
poginuo Mrakovo 10 Mart 93
219. Stanko (Luka) Zupur
1946 Qubnii
poginuo Kralupi 5 Mart 93
220. Radomir (Mlaen) Jovanovi
poginuo Kralupi 5 Mart 93
221. Bratislav (Milosav) Golubovi
poginuo Bawer 5 Mart 93
222. Aleksandar (Savo) Mitrovi
1971 Visoko
poginuo Bawer 5 Mart 93
223. Drago (Veseqko) Milanovi
1949 Kalotii
poginuo Bawer 5 Mart 93.
224. Sava (Panto) Pavlovi
1941 Mrakovo
poginuo Ilija 12 mart 93.
225. Tihomir (Sekula) Markovi
1958 Vare
poginuo Ilija 19 mart 93.
226. Mladen (arko) Nogi
1965 Visoko
poginuo Oxak 31 decembar 93.
227. Ranko (Mio) Vukievi
1939 ekrii
poginuo ekrii 5 januar 93.
228. Radisav (Mihajlo) Balorda
1968 Sarajevo
poginuo Oxak 15. januar 93.

43

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

229. Zoran (Duan) Miri

1958 Visoko
poginuo ekrii 19. januar 93.
230. Veselin (Milan) uki
1929 erovaw
poginuo Bawer 5 mart 93.
231. Danica (Lazar) uki
1927 Reqevo
poginula Bawer 5. mart 93.
232. Petar (Andrija) Bokovi
1962 Visoko
poginuo Qeevo 6 mart 93.
233. Miroslav (Neo) Marinkovi
1946 Vare
poginuo Kralupi 16 mart 93.
234. Tomislav (Aim) iqak
1936 Vare
poginuo Misoa 15 April 93
235. Qubomir (Kosta) Todorovi
1936 Kralupi
rawen, prem. Blauj 10 Jun 93
236. Slavko (Vaso) Stojanovi
1961 Vare
poginuo u 1 Januar 93
237. Vaso (Mitar) Bunijevac
1954 Vare
poginuo Semizovac 11 Januar 93
238. Milan (Bogoqub) Luki
1950 Neboaj
poginuo Nabo 19 Januar 93
239. Miroslav (Cvijan) Mari
1941 Maleii
poginuo Nabo 5 Februar 93
240. Lazar (Neo) Damjanovi
1933 Okruglica
poginuo Ilija 15 Februar 93
241. Veqo (Boko) Raevi
1957 Ilija
poginuo Nabo 16 Februar 93
242. Dalibor (Neeqko) uki
1974 Sarajevo
poginuo Nabo 16 Februar 93
243. Borivoje (Milan) Kneevi
1932 Gostiq, Travnik
poginuo Sarajevo 26 Februar 93
244. Petar (Strajo) Jevti
1960 Kunosii
poginuo ekrii 5 Mart 93

44

ILIJAKA PAROHIJA

245. Grujo (Miroslav) Andri

1966 Breza
poginuo Vogoa 5 Mart 93
246. Sneana (Branko) Miji
1977 Visoko
poginula Luka 5 Mart 93
247. Ranka (Uro) Pani-Lukievi
1944 ekrii
poginula Ilija 19 Mart 93
248. Reqa (Boko) Pustivuk
1936 Gorwa Bioa
poginuo Ratkovica 20 Mart 93
249. Zdravko (Nikola) Tui
1966 Ilija
poginuo Ilija 27 Mart 93
250. Bogdan (Gavrilo) Ateqevi
1929 Sarajevo
poginuo Vlakovo 18 April 93
251. Ranko (Niko) ivkovi
1935 ekrii
poginuo ekrii 21 April 93
252. Sinia (Duan) Balorda
1968 Sarajevo
poginuo Qeevo 22 April 93
253. Neo (Simo) Trivuni
1956 Qeevo
poginuo Qeevo 22 April 93
254. ivana (Ranko) Rosuqa
1955 Breza
poginula Ilija 24 April 93
255. Stojanka (Jovica) Bodiroga
1936 Mrakovo
poginula Vogoa 24 April 93
256. Strahiwa (Despot) Popi
1955 Visoko
poginuo Nabo 26 April 93
257. Neboja (Miroslav) piri
1965 Semizovac
poginuo Nabo 26 April 93
258. Qubomir (Milinko) uri
1953 Visoko
poginuo Nabo 27 April 93
259. Zoran (Ivan) Pecirep
1965 Breza
poginuo Nabo 27 April 93
260. Slobodan (Petar) Cvijanovi
1946 ekrii
poginuo Rajlovac 8 Jun 93

261. Dragomir (Radoqub) Vojnovi

1964 Visoko
rawen, prem. Zabre 16 Jun 93.
262. Radovan (Jovo) Vukovi
1965 Maleii
poginuo Glavica 3 Jul 93.
263. Dragia (Veseqko) Markovi
1960 Maleii
poginuo u 4 Jul 93.
264. Danilo (Reqa) Kubatlija
1956 Visoko
poginuo Qeevo 5 Jul 93
265. Mladenka (uro) Radi
1961 Vare
poginula Jahorina 9 Jul 93.
266. Radomir (Stanko) Perendija
1952 Sarajevo
rawen, prem. Beograd 10. Jul 93.
267. eqka (Marko) Milanovi
1971 Sarajevo
poginula Ilija 29 Jun 93.
268. Veqko (Vlado) Milanovi
1931 Visoko
rawen, prem. Pale 6 Avgust 93.
269. Mato (Jozo) Peri
1936 Kamenica
poginuo Vogoa 23 Avgust 93.
270. Mlaen (Neo) Popi
1934 Visoko
poginuo Ilija 16 Septembar 93.
271. ura (uraa) Bjeqac
1947 Drvar
poginuo Qeevo 21 Jun 93.
272. Mladen (Borislav) Ciganovi
1969 Visoko
poginuo u 30 Jun 93.
273. Duan (Mitar) Dabi
1939 Kralupi
poginuo Blauj 2 Avgust 93.
274. Mladen (Pero) Andi
1950 Visoko
poginuo Kaqina 5 Nov. 93.
275. Tomislav (Risto) Koprivica
1956 Mihajlovii
poginuo Brgule 8 Nov. 93.
276. Rajko (Makso) uri
1952 Podlugovi
poginuo Crna reka 10. Nov. 93.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

277. Rajko (Savo) Pavlovi

1950 Mrakovo
poginuo Kostrea 27. Novembar 93.
278. Drago (Petra) Ili
1962 Visoko
poginuo ekrii 22 Decembar 93.
279. Sran (Nedeqka) Joksimovi
1963 Sarajevo
poginuo Krivojevii 28. Dec. 93.
280. Slaan (Nikola) Okiq
1974 Vare
poginuo Vis 23. Okt. 93.
281. Aleksandar (Rajko) Dabi
1972 Visoko
poginuo G. Bioa. 29.Sept. 93.
282. Sran (Ratko) Maunaga
1969 Sarajevo
poginuo Ravna 10 Nov. 93.
283. Zoran (Rajko) Joilo
1969 Breza
poginuo Ravne 10 Nov. 93.
284. Srpko (Slobodan) Avlija
1953 Qubnii
poginuo Crna Rijeka 25. Nov. 93.
285. Jovan (Sreto) Golubovi
1939 Qubnii
poginuo Crna Reka 25. Nov. 93.
286. ore (Jovo) Rakovi
1970. Kakaw
poginuo Crna Rijeka 9.11.1993.
287. Dragutin (Duan) Vojinovi
1952. Visoko
poginuo Crna Rijeka
288. Dragutin (Boko) Vuji
1949. Vratnica
poginuo Bijombore 9.12.1993.
289. Veseqko (Veqko) Trifkovi
1970. emerno
poginuo Krivajevii 28.12.1993.
290. Mirko (Zarija) Bijeqanin
1949. Rogatica
poginuo Bokii, Niii 22.11.1993.
291. Nikola (Jovo) Vujadinovi
1935. Visoko
poginuo Visoko 12.12.1993.
292. Zoran (Veseqko) Ostoji
1956. Visoko
poginuo Qeevo 28.01.1994.

ILIJAKA PAROHIJA

293. Rajko (ora) Bogdanovi

1937. Breza
poginuo Podlugovi 8.02.1994.
294. Dejan (Janka) Suboti
1974. Visoko
poginuo Han Pijesak 6.03.1994.
295. Radomir (Neo) Mari
1938. Sovrle
poginuo Sovrle 10.03.1994.
296. Marinko (Borislav) urbat
1953. Qubnii
poginuo Bawer 10.03.1994.
297. Slavia (Sreten) Raevi
1969. Vare
poginuo Neyarii 23.04.1994.
298. Slaana (Danilo) Milanovi
1980. Vare
poginula Oyak 29.04.1994.
299. Vojislav (Slobodan) Miri
1969. Visoko
poginuo ekrii 1.05.1994.
300. Dragana (Veqko) Jovi
1959. Sarajevo
pog. (posled. raw.) Blauj 10.06.1994.
301. Nikola (Mitar) Pani
1931. Podlugovi
poginuo Niii 8.08.1994.
302. Tomo (Branko) Joksimovi
1932. Podlugovi
poginuo Niii 8.08.1994.
303. Milenko (Milutin) Mii
1975. Bratunac
poginuo Qeevo 8.08.1994.
304. Vitomir (Simo) Vukovi
1949. Visoko
poginuo Dolipoqe 8.08.1994.
305. Qubomir (Novica) Kokoru
1963. Visoko
poginuo Kopai 8.08.1994.
306. Justina (Nikola) Ostoji
1912. Qeevo
poginula Qeevo 8.08.1994.
307. Ilija (Aleksa) Popovi
1928. Kadarii
poginuo Kadarii 9.08.1994.
308. Sekula Bilorda
1917. Oyak
pog. (posled. raw.) Blauj 10.08.1994.

309. Pavle (Rade) Topali

1947. Brgule
poginuo Ravne 15.08.1994.
310. Soka (Ostoja) ulum
1920. Slivno
poginula Mrakovo 29.08.1994.
311. Bogdan (Milenko) Gorani
1964. Radowii, Vare
poginuo Zubeta 4.09.1994.
312. Velibor (Borivoje) Kapetanovi
1972. Sarajevo
poginuo Kunosii 1.08.1994.
313. Sretko (Blagoje) Marinkovi
1969. Letivci
poginuo Kunosii 1.08.1994.
314. Branko (Jovo) Kokoru
1934. Kopai
poginuo Kopai 8.08.1994.
315. Rade (Milinko) Miri
1956. Visoko
poginuo Kopai 8.08.1994.
316. Cvjetko (Pero) Cvijanovi
1951. Visoko
poginuo kawon Misoe 10.09.1994.
317. Milorad (Komqen) Zupur
1927. Qubnii
poginuo Podlugovi 12.09.1994.
318. Jovo (ore) Bogdanovi
1941. Breza
poginuo (posled. raw.) Qeevo
27.09.1994.
319. Dragan (Rastko) Marinkovi
1969. Vare
poginuo Kunosii 1.08.1994.
320. eqko (piro) Stankovi
1972. Sarajevo
poginuo 28.09.1994.
321. Borislav (Neo) ovi
1978. Vidotina
poginuo Qubina 7. 10.1994.
322. Ratko (Nikola) Mihajlovski
1941. Kriva Palanka
poginuo Podlugovi 12.10.1994.
323. Qubia (ore) Privor
1950. Visoko
poginuo N. Visoravan 14.10.1994.

45

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

324. Vasilije (Mitar) Bakovi

1936. Visoko
poginuo Ilija 8.03.1994.
325. Boro (Nikola) Bosiqi
1947. Lunica, Visoko
preminuo (posled. raw.) Blauj
2.03.1994.
326. Spomenko (Milorad) eki
1970. Vitez, Travnik
poginuo Ajdanovii 21.04.1994.
327. Branimir (Pavle) Topali
1971. Brgule, Vare
poginuo Vogoa 22.04.1994.
328. Miodrag (Milan) Panti
1975. Sarajevo
poginuo Kalinovik 7.05.1994.
329. Strajko (Neo) Okiq
1955. Toqenak
poginuo Blauj 6.08.1994.
330. Milinko (Uro) Lazarevi
1946. Slavin, Vare
poginuo Nasii, Breza 22.08.1994.
331. Stevan (Jovo) Maksimovi
1927. Neboaj
poginuo Neboaj 23.08.1994.
332. eqko (Sredoje) Gruji
1960. Ilija
poginuo Karleta 25.08.1994.
333. Savo (Todor) Dragi
1950. Ribarii
poginuo Kralupi 26.08.1994.
334. Stojan (Rajko) Kovaevi
1943. Foa
poginuo Kopai 8.08.1994.
335. Nedeqko (Rade) ai
1943. Popovii, Ilija
poginuo Kunosii 01.08.1994.
336. Mirko (Bogdan) Vujasin
1950. Crna Rijeka, Novi Grad
poginuo Zvezda, Ilija 14.07.1994.
337. Dragomir (uro) Radosavqevi
1961. Breza
preminuo (posled. raw.) Beograd
15.07.1994.
338. Branislav (Vaso) Stojanovi
1974. Kokoii, Vare
poginuo Toqenak 04.08.1994.

46

ILIJAKA PAROHIJA

339. Drago (Blagoje) Ikoni

1953. Gorwa Bioa
poginuo Kunosii 01.08.1994.
340. Gavro (Neo) Stanii
1931. Brgule, Vare
preminuo (posled. raw.) Sarajevo
07.10.1994.
341. Pero (Filko?) Mati
1949. Nasii, Breza
poginuo Bukova Kosa, Ilija 16.10.1994.
342. Marinko (Mirko) Balorda
1953. Oyak
poginuo Mrakovo 23.10.1994.
343. Risto (Jovo) Tadi
1939. Vladojevii, Ilija
poginuo Slivno 05.11.1994.
344. Rajko (Bogdan) Nikoli
1949. Kr
poginuo Niika visoravan 05.11.1994.
345. Savo (Vaso) Mari
1938. Sovrle
poginuo Sovrle 03.11.1994.
346. Aleksandar (Bogdan) Stanii
1959. Vare
poginuo Kunosii 02.08.1994.
347. Milan Todorovi
1938. Kralupi
poginuo Qubnii 16.11.1994.
348. Mirjana (Radosav) Kravqaa
1947. Neboaj
preminula (posled. raw.) Blauj
28.11.1994.
349. Nenad (Ratko) Dabi
1963. Visoko
poginuo Ilija 02.12.1994.
350. Sretko (Boo) Jei
1972. Luka
poginuo Jahorina 05.01.1995.
351. Milenko (Neo) Zeki
1942. Hayii, Ilija
poginuo Sredwe 16.06.1995.
352. Vidoje (Momilo) Kukovi
1941. Podlugovi
poginuo Misoa 17.06.1995.
353. Vojo (Dragutin) Kakua
1950. Bawer
poginuo Bawer 17.06.1995.

354. Dejan (arko) Lizdek

1975. Sarajevo
poginuo Bawer 17.06.1995.
355. Zoran (Todor) Trivi
1972. Sarajevo
poginuo Nabo 16.06.1995.
356. Nikola (Cvijan) Malentan
1952. Breza
poginuo Bogdanovii 15.06.1995.
357. Jovo (Nikola) Mirkovi
1945. Visoko
poginuo Radia Potok 16.06.1995.
358. Stanislav (Ranko) Ayi
1967. Sarajevo
poginuo Kralupska Kosa 17.06.1995.
359. Branislav (Nedeqko) Drini
1939. Sarajevo
poginuo ekrii 16.06.1995.
360. Drago (Radovan) Petrovi
1956. Visoko
poginuo Misoa 17.06.1995.
361. Dragan (Ilija) Nikoli
1951. Kr
poginuo Nabo 21.06.1995.
362. Ozrislav (Simo) Yali
1936. Bijeqina
poginuo Nabo 22.06.1995.
363. Petko (Zdravko) uri
1955. Vlakovo
poginuo Kralupi 23.06.1995.
364. Branko (Mihailo) Kretija
1939. Visoko
preminuo (posled. raw.) Beograd
25.06.1995.
365. Petar (Duan) Kajtazevi
1947. Kakaw
poginuo Ilija 01.07.1995.
366. Miodrag (Jovo) Nikoli
1957. Misoa
poginuo Nabo 30.06.1995.
367. Saa (Sreto) Zeki
1967. Sarajevo
poginuo Nabo 30.06.1995.
368. Tomislav (Pero) Nikoli
1931. Misoa
poginuo ekrii 02.07.1995.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

369. Goran (Boko) Antunovi

1960. Kralupi
poginuo Gradina, Niii 05.07.1995.
370. Nevenka (Jovo) Vukovi
1956. Maleii
poginula Maleii 13.07.1995.
371. arko (Pero) ain
1957. Kakaw
poginuo Nabo 14.07.1995.
372. Milenko (Petar) Cvijanovi
1953. ekrii
preminuo (posled. raw.) Pale 14.07.1995.
373. Radomir (Danilo) Teanovi
1962. Trnovo
poginuo Kostraa, Mrakovo 14.07.1995.
374. Miroslav (Gojko) Skoo
1963. Gorwa Bioa
preminuo (posled. raw.) Beograd
18.07.1995.
375. Slavko (Svetislav) uza
1965. Vare
poginuo ekrii 20.04.1995.
376. Zlatomir (Bogoqub) Babi
1947. Zrewanin
poginuo Podlugovi 13.05.1995.
377. Radovan (Jaka) Glii
1937. ifluk
poginuo ifluk 20.05.1995.
378. Ratko (Mladen) Novosel
1974. Visoko
poginuo Ilija 03.06.1995.
379. Ratko (Ostoja) Stosica
1940. Podlugovi
poginuo Podlugovi 15.06.1995.
380. Milenko (Neo) Macanovi
1957. Kadarii
poginuo ekrii 17.06.1995.
381. Vojislav (Radovan) Krsti
1950. Ratalice, Hayii
poginuo Vratua 25.02.1995.
382. Dimitrije (Ilija) Bilal
1941. Qubnii
poginuo Bawer 19.06.1995.
383. Goran (Radoslav) Eri
1976. Zenica
poginuo Bawer 17.06.1995.

ILIJAKA PAROHIJA

384. Ranko (Cvjetko) Dragievi

1944. Misoa
poginuo Bawer 17.06.1995.
385. Grujo (Rajko) Avlija
1955. Bawer
poginuo Bawer 17.06.1995.
386. Vlajko (Jovan) Savi
1949. erovaw
poginuo Bawer 17.06.1995.
387. Radivoje (Jovo) Prtvar
1946. Bawer
poginuo Bawer 17.06.1995.
388. Neo Zupur
1936. Qubnii
poginuo Bawer 17.06.1995.
389. Omiq (Neo) Zupur
1963. Visoko
poginuo Bawer 17.06.1995.
390. Ratko (ore) Mihajlovi
1957. Vare
poginuo Bawer 21.06.1995.
391. Zoran (Aim) Kosti
1952. Gorani, Visoko
poginuo Bawer 21.06.1995.
392. Tihomir (Boo) Mojsilovi
1958. Visoko
preminuo (posled. raw.) Beograd
24.06.1995.
393. Dragan (Boko) Radi
1949. R. Potok
poginuo Vlajii 24.06.1995.
394. Ogwen (Vojo) Popi
1975. Sarajevo
poginuo epako ratite 26.06.1995.
395. Vojin (Nikola) Ristanovi
1926. Dolipoqe
preminuo (posled. raw.) Blauj
30.06.1995.
396. Milenko (Duan) Bilal
1962. Visoko
preminuo (posled. raw.) Beograd
04.07.1995.
397. Dobrica (Rasko) Quboja
1965. Visoko
poginuo Trnovsko ratite 05.07.1995.

398. Milenko (Zdravko) Mitrovi

1961. Balibegovii
poginuo ratite Uboite
399. Bogdan (Marko) Stanii
1934. Brgule
poginuo Podlugovi 13.07.1995.
400. Dobrila (Borivoje ) Stanii
1936. Vare
poginula Podlugovi 13.07.1995.
401. Branko (Milenko) Jankovi
1938. Gole
poginuo Sovrle 13.07.1995.
402. Sretanka (uro) Laki
1934. Bioa
poginula Podlugovi 14.07.1995.
403. Petar (Vladimir) Bilal
1940. Qubnii
poginuo Bawer 21.07.1995.
404. Milo (Novo) Cvijeti
1950. Ilija
poginuo Niika visoravan 05.07.1995.
405. Branislav (Zdravko) Savi
1965. Sarajevo
prem. (posled. raw.) Ahen, Nemaka
09.09.1995.
406. Neeqko (Milan) Bokovi
1940. Ilija
poginuo Ilija 16.09.1995.
407. ivko (Borislav) Avramovi
1946. Glamo
poginuo iflik 29.08.1995.
408. Radoja (Stojan) Eski
1947. Buqetovina
poginuo ekrii 28.09.1995.
409. Milorad (Milinko) Burazar
1949. Meuvoe
poginuo Maleii 15.10.1995.
410. Vjekoslav (Jovan) Popi
1966. Visoko
poginuo Naboi 15.06.1995.
411. Nikica (Milan) Pani
1949. Misoa
poginuo Naboi 15.06.1995.
412. Milivoje (Savo) Skopqak
1953. Visoko
preminuo (posled. raw.) Beograd
24.11.1995.

47

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

POSLE
DEVEDESET GODINA
(nastavak sa strane 12)

- Zna li ti da je ona ba u vajatu? upita ebo apui.

- Tako mi je pre govorila - odgovori
Strahiwa.
- A ivan i kuani?
- Oni svakad spavaju u kui.
- De, zovni je!... Brzo!... - anu ebo,
pa se skloni za vajat.
Strahiwa se polako prikrade do na
vrata vajatska, zakloni se malo iz nekog
praznog bureta to bee tu, pa zovnu tiho:
- Radojka! Radojka!
Ne odaziva se.
Strahiwa oslunu. Nita se ne uje.
On pouta malo, pa opet zovnu:
- Radojka! Radojka!
- Ko je? - u se iznutra sanan enski
glas.
- Ja!... Strahiwa! Iziide asom! - odgovori Strahiwa brzo, pa prinese uvo uz
vrata.
Unutra se u ukawe, pa tih hod, pa
se polako otvorie vrata i izie Radojka sasvim obuena i obuvena.
- Otkud ti u ovo doba? - upita apui
Strahiwi.
- Pa dooh!... - poe Strahiwa, pa tek
dodade: - Nutode! kad se ti pre obue i
obu!
- Ne pitaj, moj Strahiwa! - odgovori
Radojka jo tie. - Tata mi ne da iveti!... Ula sam u ovaj pusti vajat. Ovako
obuena, kao to me vidi, pala sam na
krevet, pa plakala, plakala - miqah,
oi u iskapati. Tako me savlada san, te
zaspah. Utom ti zovnu...
- A on te jednako kiwi zbog mene, a?
- Vala, Strahiwa, dolo mi je da skoim u vodu ili da zamurim, pa da beim
i ja kud... Vie se ne moe durati.
- Pa hajde, Radojka, mi ba i doosmo...

48

- Ta ta inite vazdan! - anu ebo,

to se utom bee prikrao do wih.
- Ko je to? - uini Radojka i stuknu malo natrag.
- Ne boj se! - veli joj Strahiwa. - Na
poznanik iz Zaroja. Hajde, Radojka!
- Bolan, Strahiwa... kako u?... - poe
se ona kao ustezati.
- Lepo! Hajde s nama! - anu ebo br zo. - S qudma dobrim, potenim... Hajde,
hajde!... Brzo! Da nas ne opaze...
Radojka zausti opet da rekne neto;
ali Strahiwa i ebo navalie: Hajde,
hajde! te ona, gotovo i ne znajui kako,
izie iz vajata i pohita s wima.
U hitwi i zabuni zakai Radojka, na
pakost, ono bure, te se otite niza stranu, tutwei i udarajui a o drvo a o kamen.
- Ih, ta uini, bolan! - ree ebo. Izbudi eqad!... Bei, bei!
I svi troje pobegoe, to igda mogu,
na vratnice...
Dok, nita ti bog ne dade, izlete ivan pred kuu, pa podviknu:
- Lopovi! Puku amo! Ne daj!
Za wim ispadoe jo dvojica iz kue.
Grunu jedna puka.
Zaroani nagoe beati bez due,
samo da izmaknu iz sela i da se dokopaju
istine. Projurie ve pored Zmajevca,
i taman da se prime gore uza stranu poav Golome brdu, dok ti uestae puke
po Ovini i die se vika od kue do ku e: Haj, ne daj! Otee kmetu devojku!...
Zaroani samo grabe navie. Vika i puke, rekao bi, sve za wima.
Kad izbie na Golo brdo, zastadoe.
Svi jedva diu koliko su se zaduvali. Radojka se pribila uz Strahiwu, pa sva dre, a ne ume ni rei da rekne. Puke i
vika ozdo sve blie.
- Hajdemo, qudi! - rei e ia Mirko.
- Eto onoga s poterom, moe osakatiti
koga!
- Vala, ne beah mu vie - ree Purko
zaduvan - pa makar krv legla!
- Vala, ni ja! - prihvati ebo.
- A stanite, lopovi! - u se ozdo glas
ivanov.
- Eno ih, ivane! Udri! - u se drugi
neko i grunu puka.

- Strahiwa, sklonide to eqade amo

za bukvu! - ree ia Mirko. - Oni se ludaci ne ale!
- Hvatajte i vi busiju! - ree Purko i
ostalima.
I svi strae za pukomet nanie,
pa zapadoe - ko za bukvu, ko za kamen.
Utom izbi ivan s qudma na brdo, pa
podviknu:
- Amode, lopovi, da vidite ko je ivan!
- Odmii, more! - prodera se ebo iza
bukve. - Sad e krv lei!
- A ti li si, ebo! - podviknu ivan,
pa potee iz puke na onaj glas.
- Zar tako? - dreknu ebo, pa opali
pitoq.
- U vetar udrite, qudi! - vie kmet
Purko druini - da ne osakatimo koga!
- Zar si i ti tu, kmete? - viknu ivan,
jer u Purkov glas. - A stanide, more! - pa
skresa na onaj glas.
- Na na kuma i svetog Jovana! - uini
Purko, pa i nehotice opali pitoq.
Osue se puke i s jedne i s druge
strane. Digoe viku i jedni i drugi. Samo se uje:
- Dr se, Purko!
- Ha, pas li jedan!
- Ovamo, qudi, izgibosmo!
- Ne dajte, krv lee!
- Stanide, ivane!
- Uh, pogani ebo!
- Ujede me pas, ja!
- Na pekir, zavij!
- Nije nita.
- Ogrebao ga trn!
- Kurum, more!
- Ta trn!... Kakav kurum!
Utom se die graja dole u Zaroju:
Haj, qudi!... Potecite!... Pogibe nam
kmet!... Ne daj! Puke uestae ozdo iz
sela; graja i vika sve blie.
- Bete, qudi, izginuemo! - viknu
neko od druine ivanove.
I dok bi ovek okom trenuo, na brdu
gore ostade sam ivan. Ostavie ga wegovi. On zastade malo, pa doviknu:
- A neka te, kume, neka! Nai u ja tebe
i sutra!
To ree pa nestade i wega.
Zaroani bre opuie nanie u selo. Sretoe se sa svojima. I oni gosti od
Purkove kue i gotovo sav narod bee se

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

krenuo da se nae u nevoqi svom kmetu i
svojim qudma.
Kad ih tu vide zdrave i itave, die
se vika, graja, veseqe. Samo se uje:
Alal vam vera!... Tako mu i treba!...
Ba ste junaci!
I sva ta galama ode pravo Purkovoj
kui. Sad tek poe veseqe i pijanka, kao
na pravoj svadbi.
Sunce davno granulo i ve oskoilo s
dva-tri kopqa. Zaroani, kao qudi, po dremali malo, pa poustajali i nastavili
opet razgovor, veseqe i pijanku. Nedeqa
je, ne eka ih nikakav posao.
Kmet Purko, ia Mirko i jo neki
odabraniji qudi ve se behu dogovorili
da odu sa Strahiwom i Radojkom do popa nek ih vena. Kumovae Purko, jer ve
ionako pada Radojci kum; stari svat ia
Mirko, a dever Srdan, kao ponajmlai,
meu wima.
Taman se oni tako dogovorie, dok
zovnu neko ozgo s Golog brda:
- O, Purko!
- Ko to zove? - upita Purko i pogleda
onamo.
- ivan, bogami! - ree Srdan.
- A eno i nekih qudi s wim! - dodade
Strahiwa.
- O, Purko! - zovnu ivan jo jae
ozgo.
- Oj, more, oj! - odazva se Purko.
- Iziide, malo vamo, izii!
Purko izie onamo do vratnica. Svi
se uutae da uju ta e biti.
- to zove, more, to? - viknu Purko ivanu.
- More, vrati mi dete... bie belaja! viknu ivan.
- Okani se orava posla! - odgovori
Purko. - Odi da uinimo veseqe kao qu di!
- Aja! Nema od toga nita dok sam ja
iv!
- A ti idi otkud si i doao!
- More, vrati mi dete dok nisam doveo
narod, pa e biti uda!... Svima u vam
suditi.
- Sudi ti u svom selu, ovde jok! Ovde
mi sudimo!... Odosmo mi popu, neka ih
vena!
- Ne vredi to venawe, more i!
- A to, more, to? Zar na pop ne
vaqa?

- Va je pop lud!
- More, hej! Ne grdi nam popa!
- Lud vam je pop, lud! Ide te kopa vampire!
- E, ba da vidimo je li lud!... - viknu
Purko, pa se okrete svojim qudima: - Hajdemo, brao, naem popu. Neka ga nek zija koliko hoe, hajdemo mi odmah popu!...
- Ama, moe doi selo na nas, kakav je!
- ree Srdan.
- Kako selo, Srdane, bog s tobom! - ree Mirko. - Nema od toga nita.
- Pa neka digne! - prihvati ebo. - Bojimo se mi wih!

ivan jo jednako vie ozgo s brda,

preti, psuje.
Zaroani ba ni u uvo! Digoe se lepo sa Strahiwom i Radojkom, te odista
odoe popu na venawe...
I opet je veseqe kod kue Purkove.
Sleglo se sve Zaroje na svadbu. Tu ti se
peva, igra, pije, meu puke. Podne ve
uveliko prevalilo. Kad opet neko zovnu
ozgo s Golog brda:
- O, Purko!... O, Purko!
- Ko vie more, ej! - odazva se Purko i
prie malo napred.
- Ja, more, ja!
- Nutode! Ono je ia Sredoje!
- ta li e? - upita ebo, i svi se utiae da uju.
- Je li tu Purko? - viknu opet ia
Sredoje ozgo.
- Jest, more, jest! - odgovori Purko.

- Upitajde ga je li vera da nee biti

kavge?
- Aha, boje se! - ree ia Mirko.
- Imaju i koga! - dodade ebo.
- Ako nee, more... - vie ia Sredoje
- da mu doemo ko prijateqi!
- A je li tvrda vera, more, je li? - upita ga Purko.
- Jest, more, jest! - otee ia Sredoje.
- Pa kai ivanu nek doe! - viknu
Purko. - Vrata su mu otvorena!
- ta veli? - upita ia ozgo.
- Doite, brao, slobodno! - doviknu
mu Purko to igda moe.
ia Sredoje mahnu rukom onamo za
brdo. Malo postoja, a pomoli se odonud
ivan i s wim desetak qudi. Svi se uputie u Zaroje. Zaroani im izioe
podaleko na susret.
- Dobro nam doli.
- Sreno veseqe.
- Ta mi smo svoji!
- Kako si, ebo?
- Dobro doao, kume!...
Die se vesela graja me wima.
Zapratae puke od enluka.
Iqubie se tu svi kao prijateqi i dobri susedi, pa odoe pred kuu Purkovu.
ivan se jo malo mrgodio, pa najposle nemade se kud - nego se lepo izmiri i
sa Strahiwom, i s Radojkom, i sa svima...
Sad tek poe veseqe, kakvo se, vaqda
nikad, nije zapamtilo. Tri dana samo se
jelo i pilo, pevalo i igralo... Kad se ve
svak nadovoqi, rekoe neki da vaqa ii
kui.
ivan i Purko umalo se ne zavadie
oko Strahiwe. Purko ga ustavqa da ostane u Zaroju, prima ga u kuu i u zadrugu.
ivan ne da - ve ga zove u Ovinu, i on
ga prima u kuu i u zadrugu. Naposletku,
Strahiwa zahvali i Purku i ivanu, pa
ree da najvoli ii u svoju kuicu, jer je,
veli, svoja kuica - svoja slobodica...
I tako se Ovinci kretoe kui s
mladoewom i nevestom. Zaroani ih
ispratie ak gore do na Golo brdo. Tu
se lepo iqubie i rastae kao prijateqi. Ovinci odoe u Ovinu, pevajui i puke meui, a Zaroani se vratie u Zaroje - i oni pevajui i puke
meui.

Milovan Glii

49

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

KAKO SE OVEK SPASAVA?

Proroci, apostoli i sveti Oci su zapisali u svetim kwigama o snazi koju
ima pokajawe i kako moe ovek da se
spase kada se istinski pokaje. Sve zapovesti koje se nalaze u svetenim teksotivma, imaju za ciq da pomognu oveku da
se oslobodi svojih strasti i ue na put
spasewa.
Nae spasewe je velika stvar. Vea
od svih drugih. ta nam koriste, rekao
je Gospod, sva blaga ovoga sveta a izgubimo li duu? Dua naa je vrednija od
itavog sveta. Zato treba da imamo u sr cu svom strah Boiji i da provodimo
ovaj ivot mudro i paqivo.
Pawa u svemu, naroito prema telesnim strastima, koje izjedaju nau duu.
Bog je razorio Sodom jer su qudi bili samo tela i u wima nije bilo nita duhovno. Bili su ispuweni duhovnom neistotom i zato se Bog okrenuo od wih. Za blud
samo jednog oveka, usmreno je samo za jedan sat dvadeset pet hiqada Izraiqaca.
Iz kog razloga otpade i yinovski Samson,
koji je od majine utrobe bio posveen Bogu? Isprqao je telo svoje bludom i predao
udove svoje grehu. I premda je uinio toliko velika i strana dela, pao je jer be e upecan grehom. Posle toga, napustio ga
je Bog, uhvatie ga i vezanog predadoe
neprijateqima. Isto se desilo proroku i
caru Davidu, iz kojega je prosijao Hristos. Neoprezan za jedan trenutak, bi ulovqen lepotom jedne ene i pade u straan
greh preqube. Zato ga je Bog kaznio. Meutim, David se pokajao sa suzama za svoj
strani greh i Bog mu je oprostio.
Iz svega ovoga treba da shvati da
Bog ne ini izuzetak i kawava sve, bez
obzira da li su oni proroci, svetenici, sudije, carevi ili drugi osveeni qudi, odreeni da otkriju ime Wegovo qu dima. Bog se ne sveti, nego kawava na
vaspitni nain, tako da ovek uvidi svoju greku, da doe sebi, da se probudi iz
greha i zatrai milost Wegovu. Iz svega
ovog moe zakquiti da i svetiteqe
kawava Bog kada prestupe Wegove zapovesti. Prorok Jezekiq pie, da Bog
ne rauna ni na stare ni na mlade, da bi

50

pokazao da su istinski i Wegovi samo

oni koji imaju u sebi boanski strah i
ive pobono, u skladu sa voqom Wegovom. Za Boga, sveti su oni koji dre za povesti Wegove i imaju istu savest.
One koji preziru zapovesti Boije, wih
prezire i sam Bog, odvraa se od wih i
oduzima svoju blagodat od wih.
Zato je kaznio Valtazara? Zato to
se usudio da prezre one posveene stvari
koje je opqakao iz Jerusalima i da ih
upotrebi sa svojim nalonicima. Tako i
oni koji posvete svoje udove Bogu a kasnije se usude da ih koriste za grena dela, bivaju strogo kaweni od Boga.
Ne prezirimo dakle, boanske rei i
pretwe koje se nalaze u Svetom Pismu.
Ne gnevimo Boga neumesnim delima i bezakowima naim. Ne prqajmo telo svoje
koje je hram Boiji, kao to ree apostol Pavle.
Da bi se spasili, treba da omrznemo
stvari ovoga sveta, to jest greh i materijalna dobra. Dokle god smo vezani za
wih, nemamo nade za spasewe, jer Bog odlazi od nas, a bez Wega ne moemo initi nita.
Za spasewe nam mnogo pomae razmiqawe o smrti. Oci su ovo nazvali seawe na smrt. Kada razmiqamo da emo jednog dana sigurno napustiti ovaj
ivot, pripremiemo se za taj trenutak
kada emo odgovarati Sudiji.
Venac pobede daje Hristos samo onima koji su iznad svih svetovnih stvari
stavili svoje spasewe i bore se za wega.
Ako sluajno ovek bude pobeen od a vola i padne, ne treba da oajava, nego
ponovo da ustane i da se ponovo bori do
konane pobede.
Nikada ne misli da e iveti mnogo
godina, jer to ne zavisi od tebe, nego od
Promisla Boijeg. Samo Onaj, koji odreuje vremena i leta, zna kada je korisno za
duu nau da napustimo ovaj ivot. Ne
trai prolazna blaga, jer ona nestaju i
gube se kao dim. Ciq tvoj neka bude samo
spasewe due tvoje i nita drugo.
Zato ne budi rob grehu. Razmiqawe
tvoje neka bude stalno o buduem bla-

enstvu, i moli Boga da te uini naslednikom istoga.

Pazi da svoju mladost provede u vr linama, da bi imao blaenu starost.
Jo, pripazi da duom tvojom ne ovlada
eqa za bogatstvom, jer ona udaquje od
Boga. Za tebe, bogatstvo neka je - vrlina.
Porui qubav svoju prema svetu, kao
to plaha i estika kia lomi drvee.
Onima koji su inili nepravdu, kada
se smire i ispovede svoju greku, sudije
su snishodqivi a oni koji se ne kaju, dobijaju veu kaznu. Tako i ti kada ispoveda grehe svoje i zatrai milost Boiju, On e ti pomoi a kada si uporan u
sebequbqu, strogo e te kazniti. Kada
Bog dopusti, i dou nevoqe i brige, ne
budimo zlovoqni, nego sa smirewem is povedimo da smo dostojni kazne.
Ako se ne smirimo i ne osetimo svoju
bolest, Bog e nas napustiti a tada e
nevoqe, brige i iskuewa biti jo tei, jer neemo imati Boga za pomonika
u uzimawu naeg bremena.
Nemogue je da se ispravimo i spasemo ako se telo ne namui. Jo treba da
urimo esto na Tajnu ispovesti, da bi
se oistila dua naa.
Kada neko hoe da prinese neto na
poklon caru zemaqskom, ide kwemu vesela lica. A kada pristupa Nebeskom Caru
da mu zatrai neto, treba da se moli sa
suzama u oima.
Kao ovca, kada ode iz tora i luta tamo-amo, postoji opasnost da upadne u vuju jazbinu, tako i onaj koji naputa tor
Hristov, postoji opasnost da padne u
zamke avoqe.
Kao ovek koji na sebi ima skupoceni
biser, boji se da ga ne pokradu razbojnici, tako i onaj koji hodi putem duhovnog
podviga treba da uva sa mnogo pawe
biser vrlina Hristovih.
Kao to ovek u danima alosti pije
mnogo vina i opijajui se zaboravqa svoj
bol, tako i onaj koji se opije qubavqu
prema Bogu, zaboravqa sve prijatnosti
sveta i razmiqa samo o Bogu i spasewu
due.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

KAKAV TREBA DA BUDE PUT HRIANSKE OMLADINE

Ja sam put, istina i ivot...
Traei izvore za napajawe due
maloga oveka, naa Crkva pravilno je pola putem qubavi prema domovini, kao neophodnom vaspitnom
ciqu. Ovo je, i te kako, potrebno za
vaspitawe omladine, jer je ona bila
suvie zatrovana internacionalnim utopijama i parolama i beskrajno se udaqila od svojih neposrednih
zadataka i vekovnih ideala svoga naroda.
Uporedo sa linijom povratka na
zdravo nacionalno i religijsko podnebqe svesrdno se zastupa pravac
vaspitawa nae omladine idealima
rada, potewa i marqivosti. Ovo je
u potpunoj harmoniji sa najpozitivnijim crtama naega naroda. Dugo se
lutalo yunglom takozvane savremenosti. I ako sa zakawewem - nailo se na pravi put.
Potrebno je, da se u detetu jo od
najranijeg uzrasta formira ivi
hram Duha Svetoga. A to e biti samo tada, kada se dete neno i smerno
privede Hristu. Vaspitawem i sistematskim obrazovawem ono treba
da se upozna sa Hristovim zapovestima, da upozna duh hrianstva.
Sve Hristove zapovesti nadahnute
su linim primerom Onoga Koji iznad svega voli decu, te je i prirodno,
da e Gospod Isus od dece uvek stvarati bogolike likove, koji e ivot
uiniti lepim i dragocenim podvigom u slavu Tvorca i za dobro oveanstva.
Moni narodi i velike drave za
svoju snagu i kolosalni procvat i napredak duguju religiozno-moralnom
vaspitawu mladih narataja, koji

rastu i cvetaju, prodavaju dela pokolewa koja odlaze i prihvataju wihove brige i zadatke, idui novim stremqewima i novim uspesima uz pomo
Boju.
Glavna dunost svakoga naroda
koji eli da ivi i napreduje jeste
starawe za religiozno-moralno vas-

pitawe svoje omladine. On mora uiniti sve, da omladina upozna i zavoli Gospoda Isusa Hrista, da Ga usvoji, da Mu slui svom duom svojom i
ispuwuje sve zapovesti Wegove. Sluewe Hristu je sluba oveku i ovenosti, sluba velikoj Bojoj
premudrosti i qubavi na kojima poivaju drutvo, narod, vaseqena.
Praznik nae hrianske mladei ima vean zadatak, da deiju duu priblii wenom izvoru - Bogu.
Naa zemqa osea vapijuu neophodnost za viim i hrianskim nepokolebivim karakterima, koji e po
primerima boanske rtve sa Gol-

gote usvojiti zavet Onoga, Koji s

pravom, vlau i silom kae o Sebi: Ja sam put, istina i ivot.
I kad svetlost slave, koja dolazi
sa boanskog oreola Golgotskog krsta, dopre u iste i nevine deije due, biemo potpuno mirni za budunost roda naeg i zemqe nae, jer e
tada velike i svete
due, zagrevane,
rukovoene i oduevqene od iskrene i ive religiozne vere u Gospoda
Isusa Hrista, Koji nas toplo voli,
sluiti hramu crkve i otaybini, uzdiui duh narodni Bogu i oveku,
stvaralakom ivotu, savrenstvu
i besmrtnosti.
Pribliujui
omladinu Gospodu
Isusu uiniemo,
da na narod razumno i veselo ponese blagodatni
ogaw spasonosne Golgote i podigne
jake i neoborive temeqe budunosti,
koja e sve vie blistati iz dana u
dan i ii iz slave u slavu za dobro i
veliinu Crkve, naroda i otaybine.
Veliki znaaj, vanost i mudrost
skriveni su u reima Bogooveka.
Pustite decu k meni i ne branite
im, jer je takovih carstvo nebesko.
Neka bi nai mladi narataji poli stopama svete plejade onih koji
sagoree u slubi Bogu i narodu.
Amin.
O.M.

51

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

PRIKAZ KWIGE

TUMAEWE POSLANICA
JEVREJIMA SVETOG
APOSTOLA PAVLA
Stih 12:
Jer vi koji bi po godinama trebalo da ste
uiteqi, opet treba da se uite poetnim
osnovama rijei Bojih; i takvi postadoste
da vam treba mlijeko, a ne jaka hrana.
Iako su itaoci ve due vremena hriani i dugo bili pouavani u hrianskim
istinama, mogli bi ve i trebalo bi da budu
uiteqi drugima. Ipak, oni nisu napredovali mnogo, nego, ta vie, nazadovali su. Sada
bi bilo potrebno da ih kogod opet poui u poetnim osnovama, u poetnim i osnovnim
istinama hrianske nauke. Postali su takvi da im treba ponovo davati mleko, a ne tvrdu hranu. Svojim nazadovawem u veri postali
su kao malodobna deca, kojima jo treba mleka, a ne tvrda, jaa jela. Istine su za nau du u ono to je jelo i pie za nae telo. Svako
pravo pouavawe, svako saoptavawe hri-

52

anskih istina jeste hrawewe due; dakle,

svako primawe i shvatawe istine jeste duhovna hrana. Kao kod telesne hrane, tako i kod
duhovne, treba razlikovati hranu za decu od
one za odrasle. Stoga je razumqivo to Apostol Pavle naziva mlekom prve elemente hrianskog uewa, a jakom hranom one uzvienije i tee hrianske istine. U te prve elemente, u to mleko hrianske nauke, po
Apostolu Pavlu, spadaju: uewe o krtewu,
polagawu ruku, vaskrsewu, sudu venom i dr.
(Jev. 6,2). U jaku hranu on ubraja i uewe o
svetenstvu Hristovom po inu Melhisedekovu.
Duhovno uzrastawe je postupno, organsko.
Poiwe sa roewem u Hristu, pa se nadaqe
raste rastom Bojim (Kol. 2,19) postepeno u
oveka savrena, u meru rasta punoe (visine) Hristove (Ef. 4,13). Svako dobro u duhovnom uzrastawu ima svoju naroitu duhovnu
hranu. Za duhovnu odojad je duhovno mleko,
poetna i nena hrana. Za duhovne deake jaa hrana, za duhovne mladie jo jaa, a za duhovno zrele je tvrda hrana. Izraiqski hriani se pokazuju kao odojad duhovna. Tek
to su poeli da vode duhovni ivot, i daqe
su ostali u shvatawima telesnog oveka.
Nisu dorasli za jau duhovnu hranu, i zato im
Apostol ne moe govoriti kao duhovnima,
nego kao telesnima, kao maloj deci u Hristu
(sr. 1 Kor. 3,1). Duhovno uzrastawe biva pomou svetih jevanelskih vrlina, raste se molitvom, qubavqu, dobrotom, milosrem i ostalim vrlinama. Prestane li ovek da hrani sebe jevanelskim vrlinama, u wegovom duhovnom raewu nastaje zastoj, koji se postepeno pretvara u otupelost, i kasnije u potpunu
zakrqalost. ovek duhovno raste samo Bo gom i Bojim, a ne ovekom i ovejim. Hriani iz judejstva pate od starih starozavetnih navika, kao to su Korinani patili od
jelinskog duha. Zapravo Apostol i objawava adresatima ove poslanice, gde su uzroci
wihove zahladnelosti prema Jevanequ Hristovom. On im naglaava da se ne moe iveti po oveku i duhovno rasti u nebeske visine i biti blizak Bogu. inei tako, oni e
biti bespomono robqe smrti, pa ne mogu postati ni izvor ivota, ni izvor vrednosti ni
izvor besmrtnosti.

ZNAAJ, ISKUSTVA I
STAVOVI UENIKA O
VERONAUCI U
REPUBLICI SRPSKOJ
Pravoslavna veronauka u Republici Srpskoj, problemi i perspektive, zbornik radova, priredili: protojerej Momir Vasiqevi / dr Zoran Miloevi, Dabar, Sarajevo,
2001., str. 150.

Sa poetkom novog milenijuma u Republici Srpskoj izala je jedna znaajna kwiga, koja, zbog svoje tematike zasluje da je upozna ne samo javnost u RS,
vei i iri deo srpskog naroda. To je
kwiga Pravoslavna veronauka u Republici Srpskoj - problemi i perspektive.
Na samom poetku prikaza navedene
kwige, namee nam se sledea konstatacija: ono to jo uvek nije uraeno u zemqi matici, dravi Srbiji, uraeno je u
jednom wenom delu, koji je za sada razdvojen dravnom granicom, Republici
Srpskoj, uvedena je veronauka u osnovnim kolama. No, veronauka nije samo
uvedena, ona je ve prisutna osam godina u kolama RS. Ujedno, ovo je na neki
nain i povod da se sakupe odreena is kustva i saznawa o dosadawem radu, rezultatima i problemima koji su bili
prisutni tokom drawa asova iz veronauke u kolama. Navedena kwiga je za pravo zbornik veeg broja radova sa razliitim spektrom sadraja. Autori su
takoe po svojoj vokaciji razliitog
profila i struke, to kwizi daje prijemivost, razumevawe za problem koji
se obrauje i iskustveni substrat.

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

SJEAWE

NEKROLOG
NEKROLOG NAD ODROM POIVEG MOMILA KOMLENOVIA (AJNIE, 16. novembar 2000. godine)
DRAGA BRAO I SESTRE,
Okupili smo se danas na ovom tunom zboru, da bi naega brata u Hristu Momila is pratili sa osobitom qubavqu, proetom vjerom i naim molitvama za wegov rajski po koj. Okupili smo se u ovolikom broju mi sve tenici zajedno sa vama da se oprostimo od
ovjeka koji je po mnogo emu zasluio da se
ovako isprati. To je ovjek po mjeri rasta
Hrista Gospoda naeg i Spasiteqa i Wegovog Svetog Jevaneqa. ivio je, ne da bi se
pokazao da ga vide qudi, nego je ivio da ga
Bog i svi sveti imaju u svojoj milosti. Bio je
ovjek bogatog roda po Hristu Bogu naem i
bogatio se bogatstvom gdje moqac i ra ne mogu da nakode. Bogatio se u Bogu od malih nogu, jer je roen u porodici koja je samo i iznad
svega prvo Boga znala, pa onda sve drugo. Sve
je drugo u wihovoj porodici, ini mi se, a Bog
na prvom mjestu i ivot po Bogu. Zato je na
brat Momilo bio kao onaj bogati klas, koji
je od roda bio preget i esto se nije mogao vidjeti od onih turih koji su ga nadvisivali.
Ali mu to nije smetalo da bude postojan kao
na strai vojnik, da ostane vjeran u Hristu, i
da sa svima, svakim stvorewem na ovom svijetu podjeli qubav, da sa qubavqu i au svojom sve nas ini veim od sebe. Dakle kako je
potekao tako je, hvalim Boga i skonao. Kod
wega nije bilo promjena niti izmjena. Za wega je Hristos bio put, ivot i sada vaskrsewe,
ali i nada u vjenost, besmrtnost i svu qepotu koju je Bog pripremio onima koji Ga qube i
wegov zakon ispuwavaju. zato je vojevao i kao
pravi vojnik Hristov imao mnogo iskuewa.
Ali danas zajedno sa Sv. Pavlom moe da ka e: Dobar rat ratovah, trku svrih, ali iz nad svega vjeru ouvah. Jer onaj koji vjeruje
ima mnogo iskuewa i vjerujem da je on imao.
Jer nije zabadava u Svetom Pismu reeno, kada je Gospod poslao svete apostole da propovjedaju rije Boiju, ovim rijeima im se
obratio: Evo vas aqem kao ovce meu vukove, mnogo ete nevoqa imati, ali ne bojte se,
ja sam s vama u sve dane do skonawa vijeka.
Tako je na brat Momilo esto zbog vje re bio i preziran i omalovaavan, i ja znam
neke momente, ali je on kao i wegova majka i

otac, smatrao sve za trice da bi samo svome Bogu

ugodio i Wemu uvijek
bio u milosti. To je bio
ovjek nae sredine koji
je svojim ivotom oliavao i ispuwavao Sveto
Jevaneqe i koji je sve
nas mogao da upozori i da
kae: Ugledajte se vi na
mene, kao to se ja ugledah na Hrista. Znam
dobro, jer sam ga poznavao 32 godine, i kako
sam ga privi put vidio takvog sam ga stalno
sretao, i zato mi je bivao sve miliji i drai,
jer kae Sveto Pismo: Ono su braa moja i
sestre koji tvore voqu Oca nebeskoga. Govorim onako kako zaista osjeam, a znam da i vi
znate da je Momilo bio prijateq sviju i svakoga, od neprijateqa je gradio prijateqe, a
prijateqe uvrivao i nikada nije iznevjerio. Na wega smo se sa vjerom mogli osloniti
kao sami u sebe. Tu na ovome brijegu gdje je kua wegova prvobitno bila, dolazio sam kao da
idem u svetilite, jer sam znao da u biti sa
qubavqu doekan i biti aen, kako se a sti au Hristovom. Zato sam brata Momila kao i jo nekoliko qudi ovdje uvijek
stavqao ispred sebe. Eto, takvoga ovjeka danas ispraamo izmeu nas. Zato neka je wegovoj porodici i okolini na ast to smo ga
imali i to emo sada imati pred Bogom molitvenika za sve nas. Bog na nije Bog mrtvih nego ivih, zato e i Momilo nastaviti ivot u vjenosti Boijoj, a ostae da ivi u molitvama i uspomenama naim. Bog je
milostiv sledbenicima svojim, a naroito u
ovom vremenu, jo vie e razsvjetliti qepotu due wegove i od grijeha oistiti. Ja
Boga molim u ovom momentu rastanka, da Bog
wemu prigotovi qepotu rajsku koju je u Jevanequ obeao onima koji ga qube i zakon Wegov ispuwavaju.
Porodici elim da kaem da nastave sveti hod kroz ivot, putem svoga supruga, roditeqa, djeda i prijateqa, da nastave istim
onim potewem i qubavqu, istom vrstinom
vjere, pravde i estitosti.
Bog da upokoji sa svetima pokojnog Momila i podari carstvo nebesko.
AMIN!

Protojerejstavrofor
Novica Jawi

+ PETAR ERI
06.12.1999. - 2000. g.
S qubavqu te se u svojim molitvama uvijek sjeaju tvoji najmiliji.

UVEK SI VOQEN
Bio si voqen anele mali,
sunce si bio u mojim oima,
bio si radost u domu svome,
bio si qubav srcu mome.
Radost si bio brai i tati,
igraka svojoj seki maloj,
baki si bio razbibriga
i drago unue u krilu starom.
Anele mali i sad si radost
u srcima naim za sva vremena,
uvae te porodica tvoja
qubavi naa u duu utopqena.
Nikada edo bez tebe nismo,
jer si ti u srcima naim,
zauvijek e tamo ostati
zbog tog je nama bol laki.
Zavole te Gospod vie od nas,
uze te prerano anele mali,
a nama dade iskuewe
i pitawe da ne bi u greh pali.
Hvala Ti Gospode na pomoi Tvojoj,
jer sami ne bi mogli ovo,
bez Tvoje pomoi izdrati
i ovo iskuewe podnjeti.

Z.E.

53

_______________________________________________________ DABAR _______________________________________________________

SJEAWE
SAHRANA + RADMILE PRIBILOVI RO. VASIQEVI
Pozvao je Gospod iznenada slukiwu svoju Radmilu.
Tiho i brzo dok je obavqala
redovne poslove, brinui se
o kui svojoj i imawu kako je
svakodnevno cijeli ivot
inila. Radmila je bila vrijednica i kuenica. Pa ako
je ivot spoetka i potedio, kasnije je vrijedno i teko radei sve nadoknadila. Roena je 1936.
godine u selu Prvwu, optina ajnie, kao
peto dijete u domaina Milorada i majke
Zorke. Milo je, kako su ga svi zvali i tako
poznavali, bio domain na daleko uven i
priznat. Strogoi se nauio obavqajui a sno dunost andarma u Kraqevini Jugoslaviji. No, imao je i uroeni osjeaj za disciplinu i pravdu. Istanan osjeaj za procjenu
situacije koji mu je Bog podario, mnogima je
unosio strah u kosti. Tu strogou i disciplinu blaila je dobra i estita dua Zorkina.
Blaila je Zorka gromove i oluje i svojim
istim srcem, blagou i mudrou zadobijala prijateqe i simpatije i sebi i Milou.
Ovoga puta ovdje neu pomiwati o wima ni ta vie, naveu djecu kako su se raala:
- Saveta ro. 1923. + 1990. godine
- Dragomir ro. 1926. + 1964. g.
- Jefimija ro. 1928. +
- Radomir ro. 1930. iv
- Radmila ro. 1936. + 2000. g.
- Ikonija ro. 1938. + 1943. g.
- Sedmo dijete roeno mrtvo jer je Zorku
udario led pa je imala pobaaj.
- Momir ro. 1940. + 1943. godine
Nekako s proqea umiru nai srodnici.
1980. godine umrla je pokojna baka Zorka
osmoga maja, odmah poslije Krsne slave Sve toga ora. Pokojna Saveta umrla je na svoju
djevojaku slavu 6. maja 1990. godine, a Radmila evo pred Slavu djevojaku 17. aprila 2000.
godine umrije, a sahranismo je 18. aprila. Raala se djeca i umirala. Bog dao, Bog uzeo neka je blagosloveno ime Gospodwe. Ponavqala
se imena u porodici da ostane spomen i pod sjeawe. Umirale joj sestre i braa. Radmila

Prilonici Dabra

se druila i djelila mladost sa rodicom Marom, sa Canom, sa... Starost posvetila SLU EWU BLIWIMA. Svraala i gostila.
Doekivala i ispraala. Upuivala i trpila. Trpila kao Zorka to je znala trpjeti,
nikom da se ne poali. Boe koliko snage ovjeku odnese samo jedan jedini tren, jedan jedini dan.
ta Hristos kae za sve nas: da emo da
ivimo kao privremeni putnici, da umremo i
da odemo Bogu na istinu.

Protojerej Momir
Vasiqevi
Smrt i grob su neizbeni za svakog
oveka. Oni se ponavqaju pred nama sva kodnevno, i daju nam veliku pouku o vrednosti zemaqskog ivota i ivotnih
blaga. Smrt izjednauje sve qude, bogate i siromane, znatne i neznatne, uene i proste. Svi su pred smru jednaki.
Mrtvaki sanduk i grob sve izjednauju.
Ma kakve uspehe da postigne ovek na
zemqi, ma koliko bogatstvo da stekne,
sve e to na zemqi i ostati, a dobie
samo mrtvaki sanduk i grob. Sa nama
posle smrti ostae samo naa ista
ili neista savest, dobra ili zla dela
naa. U ta e se ovek pretvoriti u
grobu strano je i pomisliti! Trule,
smrad i unitewe. To je neizbeni udes
na posle smrti. A mi se gordimo na
zemqi, preuznosimo se, zaboravqajui da
e mrtvaki sanduk i grob pretvoriti
nas u trule i prah.
Pouimo se dakle nad grobovima naih bliwih i shvatimo na hrianski ivot zemaqski kao sredstvo za
sticawe venog ivota. Nauimo se da
zemaqskim blagom pokaemo qubav i dobro prema bliwima, a naroito prema
nesrenim i siromanim. A time ugaamo Bogu, koji nam za to obeava nagradu
na dan Stranog Suda.

Sv. Grigorije
Bogoslov

Na naslovnoj strani:
HRAM ROEWA PRESVETE BOGORODICE U ZENICI IZ 1885.g.

54

1. Jemenica Nada
za pokoj dua roditeqa Rada i
Mare Novakovi
prilae 10 DM
2. Mira Vasiqevi sa Sokoca
za pokoj due oca Momila
Komlenovia
prilae 50 KM
3. Mile Pribilovi iz ajnia
za pokoj due Radmile
Pribilovi
prilae 50 KM
4. Drago Eri iz Sokoca
za pokoj due sina Petra
prilae 50 KM

SJEAWE
+
Rade Novakovi
iz Mokronoga
1912-1977. god.

+
Mara Novakovi
iz Mokronoga
1913-1997. god.
sinovi i
kerka