BIZNIS PLAN

PODIZANJE ZASADA MALINE I

KUPINE
U K.O. PRNJAVOR NA UKUPNOJ POVRINI OD
15,40 HA
(k.p. br. 1053, 1116/9, 1069, 2316 i 2318)

abac, oktobar 2016.

1. OSNOVNI PODACI O PODNOSIOCU BIZNIS

PLANA

Ime:

ALEKSANDAR NIKOLI

Adresa:

Masarikova 135, 15000 abac

Telefon:

060 444 12 24

BPG:

746606015336

Osnovna delatnost:

poljoprivredna

Poljoprivredno gazdinstvo poseduje 15,40 ha zemlje u zakupu do 31.10.2016.

Na zemlji se u protekloj godini uzgajala penica s obzirom da je zakup bio
mogu na godinu dana. S obzirom da je ove godine povean rok zakupa do 30
godine, zainteresovan sam za vea ulaganja i podizanje zasada maline i kupine
u periodu od tri godine i to:
-

U prvoj godini investicije, podizanje zasada maline na povrini od 5

hektara
U drugoj godini investicije, podizanje zasada kupine na povrini od 5
hektara
U treoj godini investicije, podizanje zasada maline na povrini od 5
hektara

Od poljoprivredne mehanizacije, gazdinstvo poseduje traktor, motokultivator i

razne alatke za obradu zemlje.
Kao investitor, imam nameru da se, ulaganjem u podizanje zasada malina i
kupina, orjentiem na poljoprivrednu proizvodnju kao glavnu delatnost i na taj
nain obezbedim ekonomsku stabilnost za svoju porodicu.
Na osnovu dosadanjih rezultata u radu, mogunosti da se sve proizvedene
koliine prodaju, potranje koja je uvek bila vea od ponude, realno je oekivati
da e iz efekata planirane delatnosti uloena sredstva biti vraena ve nakon
dve do tri godine i da e se stvoriti temelj za funkcionisanje domainstva
na viem nivou i dalji razvoj iz sopstvenih resursa.

2. REZIME
PLANA

BIZNIS

U tabelama na narednoj strani dati su osnovni elementi investicionog

ulaganja i efekata ulaganja: investicije u osnovna sredstva, izvori finansiranja i
neki pokazatelji poslovnih rezultata.
Na osnovu izvrene ocene biznis plana utvreno je da projekat ispunjava
osnovne kriterijume za donoenje odluke o finansiranju, a to su: eliminacioni,
funkcionalni i deskriptivni.
U narednoj tabeli se daju pokazatelji proraunatih efekata investiranja po
odgovarajuim kriterijumima dinamikih i statinih metoda.

3.
OPIS
ULAGANJA

SVRHA

Investiciono ulaganje u podizanje zasada maline i kupine obuhvata:

-

zasade maline na povrini od 10 ha i

zasade kupine na povrini od 5 ha.

U strukturi ulaganja su sadnice, rad mehanizacijom i rad radnika.

Opredeljenje za ovu vrstu ulaganja proizlazi iz injenice da postoje vrlo dobri
klimatski i ostali uslovi za ovu vrstu proizvodnje u Mavanskom regionu, koji se,
uz Kolubarski region, smatra podrujem sa najboljim uslovima za proizvodnju
maline i kupine u Evropi. Dosadanja iskustva su pokazala da je ova proizvodnja
vrlo rentabilna i da tranja prevazilazi ponudu. Organizacija otkupa je stabilna
postoje otkupljivai koji ve niz godina organizuju prikupljanje i zamrzavanje
ovog voa.
Ulaganje u ovakvu vrstu proizvodnje predstavlja idealno ulaganje u ovom
podruju iz sledeih razloga:
- idealni klimatski uslovi za gajenje maline i kupine,
- jednostavna i lako savladiva tehnologija uzgoja i nege zasada,
- poboljanje kvaliteta ivotne sredine sa stanovita ekologije,
- ekonomina i visoko rentabilna proizvodnja,
- radno intenzivna proizvodnja, to omoguuje zapoljavanje radne
snage sa niim stepenom kvalifikacije,
- izvozna orjentacija, ime se doprinosi poboljanju deviznog bilansa
zemlje,
- relativno mala investicionog ulaganja.
Osnovni motiv kojim se investitor rukovodio prilikom donoenja odluke o
podizanju ovih zasada je injenica da naa zemlja jo uvek ne raspolae
zasadima maline i kupine sa adekvatnim asortimentom i odgovarajuim
kvalitetom prema zahtevima savremene nauke i prakse u ovoj oblasti voarske
proizvodnje.
3

Realizacijom ovog programa investitor e biti u mogunosti da u potpunosti

obezbedi visok nivo uzgoja i nege zasada, a samim tim i visok kvalitet
proizvoda, i na taj nain obezbedi adekvatan tretman na tritu, odnosno kod
otkupljivaa, to je garancija uspenog plasmana celokupne proizvodnje.

4.
ANALIZA
TRITA
4.1. ANALIZA
NABAVKE

TRITA

Za podizanje zasada maline i kupine neophodna je nabavka sadnica,

mineralnih ubriva i sredstava zatite. Svi navedeni inputi nabavljaju se u
zemlji, direktno kod proizvoaa ili trgovinskim organizacijama. Svi navedeni
proizvodi dostupni su svima kome su neophodni, tako da problem snabdevanja
repromaterijalom ne postoji.
Nabavno trite
nije
ograniavajui
funkcionisanja planirane proizvodnje.

4.2.
ANALIZA
PRODAJE

faktor

normalnog,

nesmetanog

TRITA

Plodovi jagodiastog voa, pre svega maline i kupine predstavljaju veoma

cenjenu sirovinu za preradu i sokove, vone koncentrate, elea, demove za
potronju u sveem stanju i sl.
S toga je potronja maline i kupine na domaem i inostranom tritu velika i
iz godine raste, te je njihovo gajenje pre svega na individualnom sektoru vrlo
rentabilno.
Prema zvaninoj statistici proizvodnja maline i kupine na teritoriji Srbije u
poslednjih 15 godina kree se izmeu 15 i 25 hiljada tona godinje.
Podruje Zapadne Srbije se nalazi na samom vrhu proizvoaa i preraivaa
ovih vonih vrsta. U poslednjih 5 godina proizvodnja maline i kupine u ovom
delu zemlje se kretala se izmeu 10 i 15 hiljada tona te moemo konstatovati
da se na podruju Zapadne Srbije proizvodi vie od 90% ukupne proizvodnje
ovog plemenitog voa u Srbiji.
Imajui u vidu injenicu da se radi o proizvodnji ija tranja na svetskom
tritu raste iz godine u godinu a da joj je i na domaem tritu potronja
znaajna, nema nikakvih opasnosti da se podizanjem novih zasada, doe u
situaciju da plasman ovih proizvoda bude ugroen.

5.TEHNIKO

TEHNOLOKA
4

ANALIZA
5.1. Koncepcija ulaganja
Poljoprivredno gazdinstvo namerava da u okviru sopstvenog razvoja, razvije
proizvodnju maline i kupine na podruju Optine abac. Ovo podruje je u
mogunosti da obezbedi i dovoljno radne snage za berbu. Postojea
mehanizacija, uz malu dopunu moe opsluivati i ovu proizvodnju. Nema
potrebe za investiranjem u ekonomske objekte i druge pratee objekte
infrastrukture.
Podruje je odlino povezano asfaltnim putevima, a nedaleko od apca se nalazi
i izlaz na auto put.
Imajui u vidu potranju plodova maline i kupine na inostranom tritu,
klimatske, zemljine i druge uslove kojima podruje raspolae, steene navike za
robnom proizvodnjom, odnose sa zemljoradnicima i
sopstveni
razvoj
opravdana je namera Poljoprivrednog
gazdinstva za investiranje u
proizvodnju maline i kupine i matinih zasada maline, jer e putem proizvodnje
sadnica maline znatno doprineti proirenju zasada mailne, odnosno
podmlaivanju ve dosta starih postojeih zasada.

5.2. Lokacija zasada maline, kupine i matinih

zasada maline

Predmetni zasadi maline zasnovae se na podruju Optine abac, u

katarstarskoj optini Prnjavor na nadmorskoj visini od 175 metara. Sve
parcele nalaze se u neposrednoj blizini lokacije gde se nalazi hladnjaa u
vlasnitvu firme iji sam suvlasnik. Lokacija zasada, magacina za repromaterijal
i hladnjae obezbeuje povoljan transport repromaterijala, ambalae i
plodova maline i kupine bez umanjenja kvaliteta.

5.3.
Prirodni
uslovi
5.3.1.
Klimatske
karakteristike
Parcele predvienje za podizanje malinjaka i kupinjaka, nalaze se na
nadmorskoj visini 175 m. Klimatski uslovi su veoma povoljni jer kao planinarsko
podruje ima neto vie padavina ime su o b e z b e e n i zahtevi maline i
kupine za dosta vlage u zemljitu i u vazduhu. Nema potrebe posebno
prikazivati klimatsku karakteristiku podacima meteoroloke slube poto se
na podruju mave ve vie godina na velikom broju poljoprivrednih
gazdinstava malina i kupina uspeno proizvodi. Ostvaruju se visoki prinosi i
kvalitet plodova.

5.3.2.
Zemljine
karakteristike
Zemljite na tretiranom podruju pripadaju tipu ernozema koji je jedan od
5

najplodnijih tipova. Viegodinjom obradom traktorskim plugovima oranini

sloj je produbljen a primenom mineralnih ubriva i stajnjaka obogaeno je
osnovnim makro elementima i humusom.
Prema podacima padoloske laboratorije Zavoda za poljoprivredu u
Valjevu , koji je vrio kontrolu plodnosti zemljita na tom podruju,
prosean sadraj humusa je 2.5-3 P2O5 na 100 grama suvog zemljita
< 10, K2O >15, pH u kC1 3.5-5.5.
Prema tome, zemljine karakteristike su takve da obezbeuju uspeno gajenje
maline i kupine. Prirodni indikatori su ve postojei malinjaci i kupinjaci koji se
uspeno gaje na ovom podruju zatim tehnologija gajenja maline i kupine koja
e biti data u ovom Programu daje nadu da e malina i kupina veoma uspeno
moi da se gaje.

5.4.
Tehnoloki deo
5.4.1. Izbor mesta
gajenje maline

poloaj

za

Kao biljka sa plitkim korenovim sistemom i gustim sklopom koja ostaje na

istoj povrini 8 do 10 godina, malina zahteva besprekornu i blagovremenu
pripremu zemljita. Priprema zemljita se sastoji od niza mera. ienje parcele
od korova i izrade ive ograde oko parcele. Eventualno vaenje zaostalih
panjeva i ila kao ostatka drvenastih biljaka, viegodinjih korova, ravnjanje
manjih depresija. Ako je parcela vie godina bila zaledinjena ili se kao korov javlja bagrem i
drugi viegodinji korovi, problem korova se najefikasnije moe reiti primenom nekih od totalnih
translokacionih herbicida na bazi glifosata u dozi 7-8 l/ha. Tretiranje izvriti u periodu avgustseptembar. Posle 15 do 230 dana, nakon tretiranja parcelu treba poorati na dubini 30-35 cm, a
pre oranja parcelu treba naubriti sa dobro zgorelim stajnjakom 40-50 t/ha.
Uporedo sa rasturanjem stajnjaka rasuti meana mineralna ubriva i to
kombinacije sa veim sadrajem kalijuma (NPK=8:12:26+3mg, 8:16:24, 4:8:20
ili 8:15:20) u koliini 600-800kg/ha. U sluaju da se ne mogu obezbediti
navedene kombinacije koristie se kombinacija 15:15:15 koje ima na tritu, ali
je to manje racionalno. Mineralno ubrivo dodati pre oranja a pre dopunske
obrade. Oranje treba obaviti na dubini 30-35 cm zavisno od karakteristika
zemljita. Za prolenu sadnju tokom jeseni i zime. Kako u uslovima ovog
podruja esto u toku druge polovine februara ima dosta toplih i suvih dana,
kada je mogue sadnja maline. Oranje treba izvriti blagovremeno (novembardecembar). Povrinsku obradu treba izvriti neposredno pred sadnju vodei
rauna da se ona izvede po relativno suvom vremenu jer se u protivnom
moe pokvariti njegova struktura.

5.4.2 Izbor sorte

Vilamet je sorta koja je u naim klimatskim i zemljinim uslovima nala
optimalne uslove. Uz primenu specifinog naina gajenja ispoljava veliku
rodnost, dobar kvalitet plodova kao i otpornost ili rezistentnost prema bolestima
i tetoinama, pa je iz tih razloga vodea sorta a to e i ostati u narednom
duem periodu.
6

5.4.3.
Sadni
materijal
Da bi se mogla ostvariti visoka kvalitetna i standardna proizvodnja maline,
neophodno je obezbediti kvalitetan sadni materijal, koji je proizveden u
registrovanim matinjacima i pod strunom kontrolom. U
tom
cilju
pojoprivredno gazdinstvo e organizovati proizvodnju sadnog materijala u
sopstvenim matinjacima na povrini od 1.00 ha.
Ovim programom razvoja proizvodnje maline, predvia se podizanje novih 3.00
ha matinog zasada maline. Izvorni sadni materijal za zasnivanje matinjaka
obezbedie se uvozom elitnog sadnog materijala.

5.4.4.
Podizanje
malinjaka
a) Vreme sadnje
Sadnja je planirana, ukoliko vremenske prilike dozvole, u toku zime, odnosno u
drugoj polovini februara i poetkom marta. Pri zimskoj sadnji treba voditi rauna
da sadnice ne budu izloene niskim temperaturama.
b) Izbor i priprema sadnica za sadnju
Za podizanje malinjaka, iskljuivo e se koristiti sadnice iz matinog
zasada poznatog porekla, identiteta sorte i zdravstvenog stanja. Sadnice e biti
odabrane od strane strunog lica. Koristiti iskljuivo sadnice I klase sa dobro
razvijenim korenovim sistemom, sa masom sitnih ila, zrelim stablom,
neoteenih pupoljaka, bez simptoma bolesti i oteenja od tetoina ili
grada i bez mehanikih oteenja.
Strogo voditi rauna da sadnice od momenta vaenjaa u matinjaku ne budu
izloene isuivanju i uticaju mrazeva. Ako se sade odmah posle vaenja, voditi
rauna da ne doe do isuivanja, kvaenjem i pokrivanjem. Ako se sadnja
odlae do prolea, sadnice se moraju obavezno utapati (razvezanih
snopova) u rastresito, ocedivo zemljite i da ne budu izloene jakim mrazevima.
Za zatitu od mieva, u kanal u zoni korenovog sistema rasturiti cinkfosfid ili
fadiran mamce.
Neposredno pred sadnju sadnice treba pregledati i pripremiti za sadnju,
rezidbom ukloniti polomljene ile i druge ile bez ilica. Posle toga, svaku
sandicu potopiti u meavinu svee govee balege i ilovae (1:1) sa vodom i
dodatak nekog od bakarnih preparata radi dezinfekcije.
c) Tehnika sadnje
Na pripremljenom zemljitu najpre izvriti razmeravanje i odrediti pravce redova.
Najboje je da pravac redova bude sever-jug, jer su tada najdue osunane u
toku dana. Po obeleenim pravcima napraviti kanale jednoobraznim plugom ili
7

raonikom zaprene kopaice sa daskama, dubine 18 do 20 cm. Prilikom sadnje

obavezno koristiti kanap, da redovi budu pravi. Na parcelu iznositi samo onoliko
sadnica koliko se za dva sata moe zasaditi kako bi se izbeglo isuivanje. Saditi
na dubini 12-15 cm. Najpre korenov sistem pokriti sa malo rastresite zemlje i
zemlju blago sabiti s tim da sve sadnice budu uvrene vertikalno.
U cilju zatite od tetoina u kanale rasturiti neki od granulovanih insekticida
(timet, geolin, galation ili neki dr.) u koliini 20-25 kg/ha. Posle toga u kanale
dodati dobro zgoreo stajnjak do 10 t/ha. Ukoliko se sa sadnjom zakasni i ako se
vri u prolee a nema dovoljno vlage, obavezno ih zaliti pre konanog zagrtanja.
Konano zagrtanje obavlja se posle dodavanja stajnjaka, mineralnih ubriva i
eventualnog zalivanja. Posle sadnje sadnice skratiti na 15-20 cm od povrine
zemlje kako bi se izbegao rod u prvoj godini i obezbedio bolji prijem i nicanje
novih broja izdanaka.
d) Sistem uzgoja
Predlae se palirni sistem uzgoja. Gustina sadnje mora obzbediti optimalni
prostor za biljke. Zbog toga, meuredno rastojanje treba da bude 3 m, a
odstojanje posaenih sadnica u redu 25-30 cm. Redove prvenstveno postaviti u
pravcu sever-jug. Time se postie maksimalna osunanost biljaka i smanjuju
uslovi za razvoj bolesti i tetoina. Na krajevima redova ostaviti odgovarajui
prostor za okretanje maina (3-4m). Predvien je i jedan prostor za praznu i
punu ambalau, repromaterijal i sl. (sabirno-distributivno mesto).
e) Postavljanje armature
Armatura e se sastojati od bagremovih stubova i pocinkovane ice. Bagremovi
subovi treba da budu duine do 2.20-2.50 m a najmanji prenik na tanjem
kraju 5-8 cm. ica mora biti pocinkovana, dovoljno elastina 2-2.5 mm.
Stubovi se pripremaju tako to se kora skine za deo koji ide u zemlju i 10 cm
iznad toga a ostatak se naparava. Naparavanje se moe zameniti hemijskom
dezinfekcijom, jaim rastvorom nekih od bakarnih preparata. Ako se donji deo
naprava onda preostalu duinu treba premazati preraenim uljem.
Stubove postaviti na svakih 6 m u pravcu redova. Predhodno napraviti rupe 5070 cm dubine (najbolje traktorskom builicom). Visina stubova iznad zelje treba
da je 1.70-1.80 m. Stubove postaviti strogo vertikalno, u istoj liniji po pravcu i
visini i dobro ih uvrstiti. Na krajnjim stubovima, sa unutranje strane redova
ostaviti stubove podupirae (kosnike) a u duim redovima kosnici se postavljaju i
na stubu u sredini ili na dva stuba u redu, zavisno od duine
reda.
Pocinkovana ica se postavlja u dva reda, jednostruko i to na 70-80 cm od
zemlje prvi red, a drugi, na 140-150 cm. Prilikom postavljanja ice, najpre kraj
ice privrstiti (obavijanjem oko pvog stuba) a zatim je na drugom kraju dobro
zategnuti aparatom za zatezanje ili autodizalicom. icu na svakom stubu
privrstiti ''U'' ekserima.

Obraun trokova podizanja malinjaka

R.br
.

VRSTA TROKOVA
A) MATERIJAL

JM
8

KOLIINA
ZA
1 HA

CENA/RSD

IZNOS
RSD

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

sadnice maline
stajnjak
meana mineralna
ubriva
KAN
bakarni krec s-50
Timet G-5
Bagremovi stubovi
Poc. ica 2.2-2.5 mm
''U'' ekseri
Prera.ulje (bak.prep.)

kom
t
kg
kg
kg
kg
kom
kg
kg
lit

R.b
r.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

B) MAINSKI RADOVI

JM

12.000
15
180.00
40
1.000
40.00
0
700
18
12.60
0
200
10.50
2.10
2
260
5200
20
120
2.40
0
580
300
170.40
0
240
150
36.00
0
10
120
1.20
0
120
100
12.00
0
SVEGA MATERIJAL RSD 457.220,0
0
SVEGA MATERIJAL EUR
3.747,70

Prevoz stajnjaka
Prevoz miner. ubriva
Oranje
Taniranje
Drljanje
Otvaranje kanala
Prevoz stubova
Buenje rupa
Ostali radovi

KOLIINA CENA/RSD IZNOS

ZA 1 HA
RSD
rad.dan
3
6.000
18.000
rad.dan
0.5
6.000
3.000
rad.dan
1
6.000
6.000
rad.dan
1
6.000
6.000
rad.dan
0.5
6.000
3.000
rad.dan
0.25
6.000
1.500
rad.dan
2
6.000
12.000
rad.dan
1
6.000
6.000
rad.dan
1
6.000
6.000
SVEGA MAINSKI RADOVI RSD 61.000,00
SVEGA MAINSKI RADOVI EUR
500,00

R.b
r.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.

C) RAD RADNIKA

JM

Priprema-kreenje na
Utovar stajnjaka
Rastur stajnjaka
Priprema min.ubria
Razmeravanje
Otvaranje kanala u
brazdi
Priprema
sadnica
Sadnja
Rezidba
Priprema insekcida
Zalivanje
Zagrtanje
Buenje rupa
Manip.stubovima
Postavka stubova
Postavka ice
Ostali radovi

KOLIINA CENA/RSD IZNOS

ZA 1 HA
RSD
rad.dan
3
500
1.500
rad.dan
8
500
4.000
rad.dan
4
500
2.000
rad.dan
1
500
500
rad.dan
2
600
1.200
rad.dan
2
500
1.000
rad.dan
5
600
3.000
rad.dan
18
600
10.800
rad.dan
1
600
600
rad.dan
0,5
500
250
rad.dan
2
500
1.000
rad.dan
4
600
2.400
rad.dan
1
600
600
rad.dan
4
600
2.400
rad.dan
12
600
7.200
rad.dan
3
600
1.800
rad.dan
5
500
2.500
SVEGA RAD RADNIKA RSD 42.750,00
SVEGA RAD RADNIKA EUR
350,00

R.b
r.
1.

D) OSTALI TROKOVI

JM

STRUNE USLUGE

KOLIINA CENA/RSD IZNOS

ZA 1 HA
RSD
rad.dan
2
1.500
3.000
SVEGA OSTALI TROKOVI RSD 3.000,00
9

SVEGA OSTALI TROKOVI EUR

R.b
r.
1.
2.
3.
4.

TROKOVI PO 1 HA
MATERIJAL
MAINSKI RADOVI
RAD RADNIKA
OSTALI TROKOVI
UKUPNO PO 1 HA

UKUPNO RSD
457.220,00
61.500,00
42.750,00
3.000,00
564.470,00

25,00

UKUPNO
EUR
3.747,70
500,00
350,00
25,00
4.622,70

f) Nega maline u uzgojnom

periodu
Malina raa ve u prvoj godini. Meutim, ovaj rod treba spreiti rezidbom kako
bi se obezbedio bolji prijem nicanja i porast veeg broja izdanaka. U drugoj
godini ukoliko se dobro obavi sadnja i nega u prvoj godini dobija se rod koji
moe, pri povoljnim uslovima na ritu, pokriti tekuie trokove. Punu vrednost
malina postie u treoj godini.
Iz navedenih razloga period nege-uzgoja (investicioni period) traje jednu ili dve
godine u zavisnosti od uslova (prirodnih i ekonomskih) i primenjene tehnologije.
Zalivanje:
U prolee prve godine, pogotovu ako je prolena sadnja, u sluaju sue
neophodno je malinu zaliti jedanput ili dvaput, zavisno od potrebe. Zalivanje bi
dobro dolo i u drugoj godini ukoliko nedostaje vlage u zemljitu.
ubrenje:
Poto se pripremom parcele i prilikom sadnje upotrebe dovoljne koliine
organskog i mineralnog ubriva, u prolee prve godine ne treba ubriti.
Pratiti razvoj novih izdanaka i ako treba izvriti prihranjivanje nitromonkolom u
maju. U jesen prve godine, pre oranja u redove i pored redova rasturiti 150-200
kg/ha mineralnih ubriva sa vie kalijuma kao to su 8:12:26:+3MqO 8:16.24,
10:20:30. U drugoj godini ubriti na isti nain stim to koliine treba poveati za
30%.
Odravanje zemljita:
Zemljite se stalno mora odravati u rastresitom i nezakorovljenom stanju.
Ukoliko se primeni herbicid pre sadnje problem korova je reen ili ublaen za 2
godine. Posle sadnje, prve 2 godine izbegavati primenu herbicida. Meuredni
prostor trba odravati oranjem u jesen i drljanjem u prolee. U toku
vegetacije povremeno se moe koristiri raofreza ili izbegavati esto freziranje
poto se njima kvari struktura zemljita i umnoavaju korovi iz podzemnih
organa. Unutar redova prve dve godine raditi runo.

10

Rezidba i vezivanje izdanaka:

U prvoj i drugoj godini krajem jula i poetkom avgusta rezidbom do zemlje
ukloniti prologodinje izdanke i spaliti ih. Sem toga, ukloniti i nove izdankle koji
su oteeni od pretenora, galice, didimele, leptosferne i dr. Ukoliko se u prvoj
godini ne prime sve sadnice, neprimljene iupati i na prazna mesta zasaditi
novim zasadima ili razmestiti ih sa mesta gde ih ima vie. Do kraja vegetacije u
drugoj godini treba obezbediti 8-10 biljaka po dunom metru za rod u treoj
godini. Ukoliko ima vie izdanaka obavezno ih izvaditi.
Visina izdanaka na kraju vegetacije druge godine bie takva da ih treba vezati.
Vezivanje obaviti PVC vezivom putem obavijanja veziva oko svakog izdanka i
ice naizmenino.
Vezivo ne sei ve ga ostaviti u jednom komadu za ceo red ili u 2-3 komada. Za
vezivanje izdanaka mogu se koristiti plastine kope, kojih ima na tritu, ime
se vri uteda u radnoj snazi a kope se sa sigurnou mogu koristiti vie
godina.
Zatita od bolesti i tetoina:
U cilju zatite od bolesti i tetoina (didimela, leptosferija, pegavost lista,
prstenar galica, lisne vai i sl.) u prvoj godini upotrebiti program od 3-5
prskanja. Poeti kada novi izdanci dostignu visinu 15-20 cm. A zavriti krajem
jula. U drugoj godini zatita se mora pojaati zbog pojave tetoina i bolesti
cvetova i plodova (malinova buba, trule plodova i dr.). Potrebu, rokove
prskanja i vrste preparata odreivae angaovana struna sluba.
Za suzbijanje tetoina mogu se koristiti jedan od insekticida: fenitrotion, reldan
ili fosfolid a za suzbijanje bolesti: bakarni kre, mankogal, bakracid i dr.

11

PREDRAUN TROKOVA U PRVOJ GODINI

Red
.

kol. za

12

broj
cena/din

Vrsta t rok ova

j.m.

c) Materijal
1.
KAN
2.
Meano ubrivo
3.
Bakarni kre
4.
Fosfalid E-40
5.
Kre
6.
Ostali materijal
Svega materijal:
12.405
d ) Main sk i trokovi
1.
Prevoz repromaterijala
2.
Osnovna obrada
3.
Dopunska obrada
4.
Dovoz vode
5.
Ostali radovi
Svega mainski radovi:
36.000
c) Ru n i radovi :
1.
Primena ubriva
2.
Primena krala
3.
Okopavanje 3x
4.
Zatita 4x
5.
Zalivanje
6.
Rezidba
7.
Popunj.prazn.mesta
8.
Ostali radovi
Svega rad radnika:
18.000
1.

1 ha

Iznos
kg
kg
kg
kg
kg
kg

rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan

rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan

15
20
0
08
1
50
0

10.5
180
260
650
5

1
1
1
2
1

6.000
6.000
6.000
6.000
6.000

1
1
15
1
6
2
2
2

d) Ostali trokovi
Strune usluge

600
600
600
600
600
600
600
600

1.57
3.60
5
0
2.08
0 650
2.50
0
2.00
0
6.00
6.00
0
0
6.00
0
12.00
06.00
0
600
600
9.00
0600
3.60
0
1.20
0
1.20
0
1.20
0

1.500
R E KA P I T U L A C I J A

a) Materijal
b) Mainski radovi
c) Rad radnika
d) Ostali trokovi
Ukupno:

1.405
36.000
18.000
1.500
56.905

g) Tehnologija redovne proizvodnje

ubrenje
Za visoke prinose i dobar kvalitet plodova neophodno je redovno i obilno
ubrenje. Svake druge godine u jesen, na kraju vegetacije, pored redova rasturiti

10 do 15 t/ha zgorelog stajnjaka. Mineralna ubriva se dodaju svake godine.

Prvenstveno koristiti magnifert (8:12:26:3 MqO) ili neko drugo ubrivo sa vie
klijuma. Stajnjak i mineralna ubriva u zemljite treba uneti obradom. U prolee
vriti prihranjivanje azotnim ubrivima. Norma za ubrenje mineralnim
ubrivima je 300-400 kg/ha kombinovanjm ubrivima i do 200 kg/ha azotni
ubriva. Medjutim, treba pratiti razvoj biljaka pa prema tome odreivati koliine i
kombinacije ubriva. Za prihranjivanje preko lista, koje se obavlja pri zatiti od
bolesti i tetoina treba koristiti folujarna ubriva Vuksal, Sal 12, Fertigal i dr.
Odravanje zemljita
Zemljite odravati u rastresitom i nezkorovljenom stanju u toku cele vegetacije.
U jesen, obavezno izvriti oranje ili podrivanje cele meuredne povrine a u toku
vegetacije, od prolea do berbe vriti kultiviranje po potrebi. Odravanje zemljita
u redovima vriti runo ili primenom nekih od granulovanih herbicida u periodu
mirovanja u prolee pre kretanja (pre listanja maline) kao to je kaosorang oko 60
kg/ha ako se tretiranje vri na povrini unutar redova. Pored ovoga, mogu se
kretanja vegetacije i posle osnovne i dopunske obrade, po celoj povrini, primeniti
Simozin 50 ili Atrazin 50,5 kg/ha uz utroak 300 litara vode po 1 ha. Prema
potrebi, posle nicanja korova, moe se koristiti kompleksni herbicidi uz strogo
uvanje rodnih izdanaka koji ostaju za sledeu godinu.
Rezidba i vezivanje izdanaka
Svake godine odah posle berbe ukloniti sve izdanke koji su doneli rod.
Takoe odstraniti i nove izdanke koji su napadnuti prstenarom, galicom,
didimelom i dr.bolestima i tetoinama. Sve iseene izdanke izneti van malinjaka i
spaliti.
U toku vegetacije izmeu redova unitavati sve izdanke im niknu. Unutar redova
ostaviti samo izdanke koji slue za zamenu a se ostale uklanjati im niknu. Za rod
u narednoj godini potrebno je ostaviti 8-10 izdanaka na 1 duni metar s tim to se
u prolee uklanjaju polomljeni i izmrzli. U pogledu skraivanja izdanaka pridravati
se pravila da one do 2 m visine treba skratiti 20% a preko 2-2.5 m 25% dok
due od 2.5 m skratiti 30%.
Optimalna duina izdanaka za rod u tekuoj godini je 160-165 cm. Izdanke
vezivati za ice PVC vezivom obavijanjem svakog izdanaka i oko ice. Vezivo se
ne see, ve koristiti neprekidnu duinu za svaki red posebno. Vezivo posle berbe
se skida i moe se koristiti u narednoj godiji.
Ako se za vezivanje koriste plastine kope, svaki izdanak se vee na prvoj i duroj
ici sa po jednom kopom. Vezivanjem sa plastinom kopom tedi se na radnoj
snazi, a kope se mogu koristiti vie godina.
Zatita od bolesti i tetoina
Malina je izloena napadu velikog broja bolesti i tetoina. Sve sorte su osetljive
na didamelu. Na pegavost lista dosta je otporna sorta Vilamet, dok su ostale sorte
dosta osetljive. U kinim godinama dolazi do trulei plodova.

Od tetoina nadzemnih organa redovno su prisutni: lisne vai, prstenar, galica a

na pupoljcima i cvetovima malinova buba, surlas, cvetojedi i dr. Korenov sistem
moe biti napadnut od grcica gundelja, injaka i poljskih mieva.
Da bi se malina zatitila od napada bolesti i tetoina nuno je vriti
zatitu.Potrebno je da se od strane proizvoaa i strune slube prati pojava i
razvoj bolesti i tetoina i da se prema tome odreuju mere zatite i zatitna
sredstva.
ORJENTACIONI PROGRAM ZATITE
Red.br. Vreme prskanja
1.

Pre listanja
Porast letorasta
do 10cm
Kad se formiraju
cvetni pupoljci

2.
3.
4.

Pre cvetanja

5.

Posle cvetanja

6.

Posle berbe

Preparati
Bakarni kre ili
Mankogal-80

Koncentracija
0.60%
0.25%

Mankogal-80

0.20% 0.25%
0.15%
0.20%
0.15%
0.20%
0.15% - 0.20%
0.07%
0.50%

Fenitrotion E-50
+ Mankogal-80
Fenitrotion E-50
+ Mankogal E-80
Ronilan
Galovit
Bakarni kre

Navodnjavanje
U sluaju sunog perioda navodnjavanje-zalivanje jedino obezbeuje visoke
prinose i kvalitet ploda.
Zbog toga je neophodno da se ova mera primeni u kritinim periodima.
Berba i transport plodova
Da bi se ouvao odgovarajui kvalitet i celina plodova, berba se mora obavljati
strogo po utvrenim pravilima. Ne sme se saekati da plodovi prezru pa se s
toga na istoj parceli berba mora obavljati svakog drugog dana a pri viim
temperaturama svakog dana. Berbu obavljati po suvom vremenu a izbegavati
velike podnevne ege. Ambalaa treba da bude zdrava i ista. Ambalau sa
plodovima do transporta, drati na hladnom mestu van direktne suneve
svetlosti. Obaveza je da se malina Iog kvaliteta bere u plitke holendere 2-3 reda.
Ubrani plodovi treba da se isporuuju dva puta dnevno. Prilikom utovara i
transporta strogo voditi rauna da se plodovi ne zaprljaju i otete.
PREDRAUN TROKOVA REDOVNE PROIZVODNJE
Red
.
broj
cena/din
a) Materijal

Vrsta t rok ova

Iznos

kol. za

j.m.

1 ha

1.
Stajnjak
t
15
2.
Komb.min.ubriva
kg
40
0
3.
KAN
kg
20
0
4.
Bakarni kre
kg
12
5.
Mankogal
kg
3
6.
Zolaks PM
kg
5
7.
Galovit E-50
kg
1.50
8.
Galovit
kg
1.50
9.
PVC vezivo (kope)
kg
3
10.
Ostali materijal
Svega materijal:
41.000
b ) Main sk i radovi
1.
Prevoz stajnjaka
rad.dan
1.50
2.
Prevoz ost. reprom.
rad.dan
1
3.
Osnovna obrada
rad.dan
1
4.
Dopunska obrada
rad.dan
2
5.
Zatita
rad.dan
2
6.
Prevoz ploda i amb.
rad.dan
5
7.
Ostali radovi
rad.dan
1
Svega mainski radovi:
81.000
c) Rad radnika
1.
Utovar I rast. stajnjaka
rad.dan
4
2.
Primena min. ubriva
rad.dan
2
3.
Zatita
rad.dan
5
4.
Rezidba st. izdanaka
rad.dan
16
5.
Rezidba nov. izdanaka
rad.dan
6
6.
Vezivanje
rad.dan
16
7.
Berba plodova
rad.dan
300
8.
Utovar plodova
rad.dan
10
9.
Ostali radovi
5
Svega runi radovi:
219.400

1.000
18
10.50
260
420
800
960
950
500

15.0
0
7.20
0
2.10
0
3.120
01.26
0
4.00
0
1.42
5
1.42
5
1.50
0
3.00
0

6.000
6.000
6.000
6.000
6.000
6.000
6.000

9.00
6.00
0
0
6.00
0
12.00
0
12.00
0
30.00
06.00
0

60
60
0
0
60
0
60
0
60
0
60
0
60
0
60
0
70
0

R E KA P I T U L A
CIJA
a) Materijal
b) Mainski radovi
c) Rad radnika
UKUPNO:

41.03
81.00
0
0
219.4
00
341.430

2.40
1.20
0
0
3.50
0
9.60
0
3.60
0
9.60
0
180.00
0 6.00
0
3.50
0

5.4.5. Tehnologija podizanja kupinjaka

a) Priprema zemljita za
sadnju
Po odabiranju lokacije i parcele za podizanje zasada kupine potrebno je izvriti
kvalitetnu pripremu zemljita koja se sastoji od ipenja terena od iblja,
panjeva i viegodinjeg korova, zatim dubokog oranja i tanjiranja i na kraju fina
priprema neposredno pred sadnju.
Po izvrenom ienju terena po celoj povrini rasturiti 30-50 t dobro zgorelog
stajnjaka to zavisi od utvrene koliine humusa u zemljitu. Takoe, ako
analize pokazuju da je zemljite siromanije od predvienih normi pre oranja
treba rasturiti i polovinu NPK ubriva predvieno za meliorativno ubrenje
odnosno 500 kg/ha ija formulacija treba da sadri vie kalijuma i fosfora a
manje azota (10:12:26 ili 8:4:24 ili 7:14:21).
Unoenje obe vrste ubriva moe se obaviti posle oranja, a pre tanjiranja i
frezovanja, mada je tada to tee izvodivo. Meliorativno ubrenje je naroito
potrebno ako su zemljita neto sabijenija, ilovasta ili pak suvie vlana.
Ako zemljite ima nisku kiselost (pH manje od 5) potrebno je izvriti kalcifikaciju
odnosno unoenje materijala alkalne reakcije na podizanje kiselosti.Da bi se
kiselost popravila za jedan indeksni poen- npr. sa 5 na 6 dovoljno je uneti 3-5
t/ha krenjaka (CaCO3) ili l.5 t/ha negaenog krea ili 1 t/ha ubriva ''tomasov
fosfat'' ili specijalno formulisana ubriva: Njval, Fertimag i sl. Sredstva za
kalcifikaciju treba unositi samo na osnovu analize zemljita i to postupno u dva
navrata: pre oranja i pred finu pripremu zemljita. Takoe ako elimo da
postignemo kiselost za dva poena, sredstva za kalcifikaciju treba unositi
postupno svake duge godine a nikako velike koliine odjednom.
Oranje izvriti u kasno leto ili ranu jesen. Oranje se izvodi do dubine od 30
cm a kod neto teih zemljita i do 40 cm. Po odleanju i raspadanju zemljita
(1-2 meseca) pristupa se finoj priprremi koja se sastoji u tanjiranju i frezovanju
uz korienje setvo spremaa u samoj zavrnici. Ovde treba voditi rauna da
zemljite nije suvie vlano jer se tada kvari njegova struktura.
Rastojanje sadnje neposredno pred sadnju treba izvriti razmeravanje
terena i odreivanje pravca redova, odrediti rastojanje sadnje i izraunati
broj sadnica potrebnih za datu povrinu. Praksa je pokazala da je
najoptimalnije rastojanje za sadnju kupine 3 m izmeu redova a 1.5 m u redu
odnosno izmeu sadnica (3 x 1.5). to podrazumeva 2.220 sadnica po 1 ha. U
obzir dolaze i neka druga slina rastojanja ali uvek treba imati u vidu bujnost
kupine kao vrste i njene zahteve za svetlou, vodom i hranljivim elementima.
Pravac redova treba po mogustvu da bude sever-jug.
Sistem gajenja kupine za koji se proizvoai najee opredeljuju su po tipu
palirski a najbolji i najproduktivniji od vie njih je horizontalni troini sistem
sa tri reda ice u jednoj ravni uz povijanje izdanaka i vezivanje za ice.

b)
Izbor
materijala

sadnog

Jedan od bitnih uslova uspene voarske proizvodnje pa i kupine je dobra i

kvalitetna sadnica besprekorne sortne istoe i zdravstvenog stanja. Sadnice
kupine koje se koriste za podizanje zadada treba da imaju razvijen sazreo
korenov sistem, obrastao sitnim korenovim ilicama , na preseku beo i sve.
Duina ica treba da je oko 10cm. Zrakasto rasporeene a nadzemni deo
duinu oko 20 cm.

Oivljena sadnica najee ima i vidljiv vegetativni pupoljak-budui izdanak koji

je naroito izraen u prolenoj sadnji kada treba voditi rauna da se on ne
lomi. Za sadnju ne bi trebalo koristiti slabo oiljene, nene i nedozrele
sadnice sa suvie kratkim ilicama.
Obratiti panju na vitalnost sadnica odnosno da nisu promrzle ili prosuene od
dugog stajanja. Kako su uupotrebi sadnice kupine najee proizvedene
oiljavanjem vrhova izdanaka ili oiljavanjem zelenim reznicama posebnu
panju obratiti na razvijenost korenovog sistema i njegovu zrelost.
Pri nabavci sadnog materijala voditi rauna da je on proizveden u matinim
zasadima, propisno upakovan i deklarisan, to znai da je kontrolisan od strane
nadlenih kompetentnih ustanova i strunjaka.
Izbegavati korienje izdanaka kupine sumnjivog porekla i ne proverenih
proizvoaa. Takoe nastojati da nabavljeni sadni materijal pre sadnje ne stoji u
nepropisanim uslovima jer se brzo sui i propada.
c) Izbor sorti za gajenje
Sortiment kupine za komercijalno gajenje u naoj zemlji se zasniva uglavnom
na sortama bez trnja i ine ga svega nekoliko dominantnih sorti: Tonfri, Blek
saten, Dirksen tornles, Harl tornles i u novije vreme aanska bestrna za koju su
proizvoai veoma zainteresovani.
Tornfri-poreklom je iz SAD-a. U proizvodnji je od l966. godine. A u naoj
zemlji od l976. godine i jedna je od najrairenijih sorti kod nas. Tornfri je bujna
sorta sa dugim izdancima i bez trnja. Cveta kasno u junu i poetkom jula.
Samoplodna je i vrlo rodna sorta. Relativno je otporna prema Verticilijumu i
pegavosti lista a osetljiva prema utoj ri. Osetljiva je i na zimske mrazeve.
Plod je srednje krupan do krupan oko 5 g, vrst zaseeno kupastog oblika,
tamno obojen i nakiseo. Sazreva kasno, krajem avgusta i u septembru pa esto
dobar deo plodova i neuzri, to je velika mana. Bere se u vie od 10 navrata.
Pri uvanju u zamrznutom stanju plod delimino vraa boju u crveno. Ova
sorta sezbog kasnog zrenja preporuuje samo zatoplija podruja.
Blek satin Amerika je sorta uvedena u proizvodnju kod nas krajem 80-tih
godina. Vrlo je rodna sorta iz grupe ranijih po vremenu zrenja. Blek satin jebujna
sorta sa izdancima bez trnja. Cveta 5-10 dana ranijeod sorte Tornfri a zri takoe
10 i vie dana ranije od iste sorte. Ima krai period dozrevajanja i esto svi
plodovi dozrevaju. Otpornija je na izmrzavanje od drugih sorti, delimino je
otporna i na utu ru pa se zbog svih ovih osobina preporuuje za gajenje i na
neto veim nadmorskim visinama. Plod je krupan (oko 7.5g) izduenokupastog
oblika, crne boje a u punoj zrelosti gubi sjaj, sladak je I prijatan za jelo. Meso
ploda je vrsto i kvalitetno a sok je intenzivno obojen.
Dirksen tornles je amerikasorta uvedena tokom 80-tih godina u proizvodnju u
naoj zemlji. Vrlo je rodna i kvalitetna sorta ranog vremena zrenja. Sazreva 1520 dana pre sorte Tornfri. Bere se u 5-6 navrata i celokupna dozri za manje od
mesec dana. bun je bujan, bez bodlji. Otporna je na mraz ali osetljiva na sivu
trule plodova i utu ru lista i izdanaka. Plod je srednje krupan, okruglastog

oblika, vrsti, tamnocrne boje sa violetnom nijansom i dobrog kvaliteta. Pogodni

su za sve vidove prerade i za zamrzavanje. Obzirom na njene proizvodne
osobine i rano zrenje moe se preporuiti proizvoaima za gajenje u manjem
obimu.

Harl tornles je poreklom iz SAD-a. Novija je sorta, bez bodlji, iji je bun
veoma bujan i rodan sa jakim uspravnim izdancima. Sazreva srednje radno
izmeu dorti Dirksen i Blek satin, odnosno u treoj dekadi jula. Plod je krupan(oko
6.5 g), vrst, tamnocrvene do crne boje, slatkog ukusa i veoma dobrog kvaliteta.
Pogodni su za sveu potronju i sve vidove prerade.
aanska bestrna je novija sorta stvorena u Institutu za voarstvo u aku.
Odlikuje se velikom bujnou i dobrom vitalnou izdanaka. Najee daje 4-5
bujnih uspravnih izdanaka koji se povijaju u gornjoj zoni. Bez bodlji je.
Preporuljivo rastojanje za ovu sortu je 3 x 1.5 m zbog bujnosti. Vrlo je rodna
sorta sa prinosima preko 25 t/ha. Poinje da zri u treoj dekadi jula meseca a
zavrava zrenje do kraja avgusta pa ak i na veim visinama ova sorta uspeno
dozreva. Plod je vrlo krupan (prosene mase 9g dok pojedinani plodovi dosiu
i 15g), izdueno cilindrinog oblika, crne boje, sjajni po povrini, slatki i
aromatini i po ukusu prevazilazi sve druge sorte. Lako se odvaja pri berbi.
Zbog velike krupnoe pod je relativn o mekan pa se mora paljivo brati i njima
manipulisati. Pogodan je za upotrebu u sveem stanju i za sve vidove prerade
ma da je uopeno da pri zamrzavanju i uvanju izvesna koliina plodova gubi
boju.
aanska bestrna je otporna na niskek temperature (do sada nije bilo
izmrzavanja) i na utu ru lista i letorasta. Zbog dobrih proizvodnih i tehnolokih
osobina i relativno ranog zrenja preporuuje se za irenje u svim podrujima
gde ima uslova za gajenje kupine.
U pojedinim lokalitetima osetljiva je na ljubiastu pegavost lia koju izaziva
gljivica Septocita
Ruborum.

d) Sadnja kupine
Sadnja se obavlja od sredine jeseni (poetak novembra) pa do sredine prolea po
principu to pre to bolje. Ona se uspeno moe obavljati i tokom zime ako
vremenske i zemljine prilike to dozvoljavaju. Ukoliko se sa sadnjom kasni to e i
prijem biti slabiji, porast izdanaka i njegov razvoj usporeniji to se sve odraava
na razvoj buna u celini i na visinu prinosa u narenoj godini. U svakom sluaju
jesenjoj sadnji uvek davati prednost. Sadnju ne treba obavljati kada je zemlja
suvie suva, suvie vlana, smrzla ili je temperatura ispod 0C. Naroitu panju
treba obratiti da sadnice ne budu due izloene suncu ili mrazu jer je korenov
sistem vrlo osetljiv. U svakom sluaju, pripremljene sadnice treba vaditi iz trapa
ili iz ambalae u kojoj su dopremljene i raspreivati ih pored rupa neposredno pred
sadnju.
Sama sadnja se obavlja po besprekorno isitnjenom i poravnatom zemljitu u
prvim redovima. Pre sadnje sadnice se pregledaju, na njima se odstranjuju
izlomljene i oteene ile a zatim se iste potapaju u pripremljeni kaasti rastvor
napravljen od vode, iskljuivo svee govee balege i sitne zemlje kako bi se to
due obezbedilo prisustvo vlage na presecima i povriniila i potrebna hrana za
poetno razvie ila sisalica.
Sadi se runo. Sama tehnika sadnje je vrlo jednostavna. Po uklanjanju markera

iskopa se rupa motikom ili aovom dovoljne veliine da u nju stane korenov sistem
sadnice, ili neto vea, to zavisi od pripremljenosti zemljita. Na dno rupe se
ubaci oko 50 do 100 g kompleksnog mineralnog ubriva NPK 10:12:26 ili slino
i izmea sa zemljom. Zatim se preko toga rasturi maalo (nekoliko grama)
nekog zemljinog insekticida (Galation, Geolin i dr.) u cilju suzbijanja zemljinih
insekata a potom stavlja sadnica na istu dubinu na kojoj su oiljeni izdanci ili
reznice bili u matinjaku pre vaenja (ili 2-3 cm dublje). Korenov sistem sadnice
se zrakasto rasporedi po celoj rupi a preko njega se stavlja sitna zemlja do
popunjavanja rupe. Sadnice se lagano prodrmaju da se nabaena zemlja oko
sadnice slegne. Zatim se rukama zemlja blago pritegne i po potrebi doda jo
zelju do izravnjavanja rupe. Na kraju sadnicu zaliti dobro sa vodom i oko svake
dodati po 50-100 g kompleksnog mineralnog ubriva NPK koje smo dodavali i u
dno rupe.
Ukoliko u pripremi zemljita nije unet stajnjak onda se pri sadnji moe uneti 1-2
kg po jednoj sadnici. Unosi se u momentu sadnje kada je korenov sistem pokriven
zemljom a pre popunjavanja rupe sa zemljom. Po stavljanju stajnjaka on se
prekrijesitnom zemljom i sve se lagano sabije rukama. Pri sadnji treba voditi
rauna da se zemlja ne nagaava nogama i preterano sabija naroito u jesenjoj
sadnji, jer moe doi do oteenja pupoljaka a i oteano je i izbijanje izdanaka iz
zemlje. U prolee pre kretanje vegertacije cadnicu skratiti na dva do tri pupoljka.
Treba napomenuti da je sadnju najbolje izvoditi po tihom i oblanom vremenu i sa
dobrom organizacijom posla. Jedan radnik moe da posadi od 400 do 500
sadnica za jedan radni dan. Sadnja ne sme biti plitka jer se sadnica lako isui a ni
preduboka jer je oteano izbijanje novih izdanaka i usporen prijem.
PREDRAUN TROKOVA PODIZANJA KUPINJAKA
Red. br.
Vrsta t rok ova
ha
cena/din
Iznos
a) Materijal
Sadnice maline
1.
2.
Stajnjak
3.
NPK
(8:12:26+mg)
4.
KAN
5.
Bakarni kre s-50
6.
Timet G-5
7.
Bagremovi
stubovi
8.
Bagremovi
podupirai
9.
Poc.
ica 2.2-2.5
mm ekseri
10.
''U''
11.
Prera. ulje
(bak.prep.)
Svega materijal:
339.970
b ) Main sk i radovi
1.
Prevoz stajnjaka
2.
Prevoz miner. ubriva
3.
Oranje
4.
Taniranje
5.
Drljanje
6.
Otvaranje kanala
7.
Prevoz stubova
8.
Buenje rupa

j.m.
ko
tm
kg
kg
kg
kg
ko
m
ko
m
kg
kg
lit

rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan

2.20
0 4
0
60
0
30
02
2
0
60
06
6
24
01
0
12
0
3
0.
15
1
0.
5
0.25
2
1

kol. za 1
20
1.000
18
10.5
0
260
120
300
150
150
120
100

44.40
40.00
0
0
10.80
03.15
0520
2.40
0
180.00
0 9.90
0
36.00
01.20
0
12.00
0

6.000
6.000
6.000
6.000
6.000
6.000
6.000
6.000

18.00
03.00
0
6.00
0
6.00
0
3.00
0
1.50
0
12.00
06.00
0

9.
Ostali radovi
Svega mainski radovi:
61.500
c) Rad radnika
1.
Pripremanje-kreenje
na parceli
2.
Utovar stajnjaka
3.
Rastur. stajnjaka
4.
Priprema min. ubriva
5.
Razmeravanje
6.
Otvaranje kanala brazdi

rad.dan

6.000

6.00
0

rad.dan

500

1.500

rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan

8
4
1
2
2

500
500
500
600
500

4.000
2.000
500
1.200
1.000

7.
Priprema sadnica
8.
Sadnja
9.
Rezidba
10.
Priprema insekticida
11.
Zalivanje
12.
Zagrtanje
13.
Buenje rupa
14.
Manip.stubovima
15.
Postavka stubova
16.
Postavka ice
17.
Ostali radovi
Svega rad radnika:

rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan

2
6
1
0.50
1
2
1
4
12
3
5

600
600
600
500
500
600
600
600
600
600
500

1.20
0
3.60
0 600
250
500
1.20
0 600
2.40
0
7.20
0
1.80
0
2.50
57.5 0

32.050

d) Ostali trok ovi

1.
Strune usluge
1.500

3.000

rad.dan

R E KA P I T U L A C
IJA
a) Materijal
b) Mainski radovi
c) Rad radnika
d) Ostali trokovi
UKUPNO:

339.97
061.50
0
32.05
03.00
0
436.520

e) Nega kupine u prvoj godini

U prolee kada se zemljite prosui, treba izvriti prvo plitko praenje da se
zemljite rastrese i provetri a ujedno i unite izbili korovi koji su naroito tetni u
vreme prijema i poetnog porasta. voditi rauna da ne doe do pmeranja
posaene biljke to obavezno rezultira njenim suenjem. U toku prve godine
neophodne su jo 4-5 praenja ili kultiviranja zemljita koja su i neto dublja od
prvog i uglavnom su namenjena odravanju zemljita u rastresitom stanju,
ouvanju vlage u zemljitu, unitavanju korova i unoenju ubriva u zonu korena.
Prihranjivanjem azotnim ubrivima (UREA ili KAN) obavlja se u dva navrata u
koliini 50 g samo oko sadnice. Prvo, u momentu kretanja vegetacije a drugo,
kada se na primljenim sadnicama razviju 3-4 bona letorasta sa po 3-4 lista a
to je najee krajem maja ili poetkom juna. Koje ubrivo e se koristiti zavisi
od tipa zemljita i njegove kiselosti.
I kod kupine kao i kod maline, poeljno je da se stara posaena biljka odstrani
ali tek po izbijanju novog izdanka iz zemlje i njegovog porasta od 15-20 cm.
Odstranjivanje se vri seenjem, otrim makazama do same zemlje. Time se
smanjuje iscrpljivanje biljke jer stara donosi rod a na tetu razvoja novih
izdanaka. Takoe, time se umanjuje mogunost prenoenja eventualno
prisutnih oboljenja ili tetoina na nove izdanke. Odseene stare bilje izneti i
spaliti.

U toku prve vegetacije vriti zatitu od bolesti i tetoina (najee lisne vai)
prema potrebi. Za tu svrhu moe se koristiti i lena prskalica. Koristiti sredstva
koja su navedena u programu zatite zasada
kupine u rodu. Zajedno sa ovim tretiranjem moe se primeniti i folijarna prihrana
preko lista ukoliko za
tim ima potrebe.
Meuredni prostor u novo podignutom zasadau kupine moe se iskoristiti ze
gajenje nekih povrtarskih biljaka. Najpogodnije su leguminoze: pasulj,
graak,boranija i sl. a nisu preporuljive okopavine tipa krompira i sl. zatim strna
ita i kukuruz jer su tetnije nego korisnije.
Tokom prve vegetacije iz posaene sadnice razvie se nekoliko novih izdanaka
(najee 2-3) koji mogu dostii duinu i nekoliko metara. Njih ne treba
proreivati a kad dostignu duinu od oko 1 m onda im treba zakidati vrhove
pinsirati. Time se pospeuje porast bonih letorasta koji donose rod u narednoj
godini a produnica obezbeuje potrebnu duinu lastara za narednu godinu.
Iste moemo iskoristiti za razmnoavanje potapanjem vrhova.
Navodnjavanje mladog zasada obavlja se po potrebi i sa koliinama vode
dovoljnim za normalan rast i razvoj mladog buna u formiranju. To su koliine od
5 do 10 lit. po bunu tokom avgusta i vie. Moe se izvesti i priruniom
sredstvima ili cisternama.
Tokom zime (decembar-januar) vri se ubrenje kompleksnim ubrivom NPK
10:12:26 (''Krtolin'') ili
7:14:21 ili neke druge sline formulaciji u koliini 150-200 g po mladom bunu
oko njega u preniku
20-30 cm. Rasturanje se moe obaviti i po
manjem snegu.
Po zavretku vegetacije i tokom zime vri se postavljanje naslona
stubova i ica.
Postavljanje naslona
Najei nain gajenja kupine je palirski tip a od vie njih horizontalni troini
sistem je najvie u eksploataciji. Podrazumeva postavljanje nosee konstrukcije
od stubova i ice za koju se vezuju izdanci koji nose rod.
Stubovi koji se koriste za pravljenje naslona za kupinu mogu biti od razliitog
materijala (drveni, betonski, gvozdeni, plastini)a u upotrebi su najee drveni
stubovi od bagrema. Duina stubova treba da je oko 3m od ega se 60-70 cm
ukopava u zemlju. Za formiranje naslona potrebno je da stub bude visok najmanje
220-240 cm i prenika najmanje 10 cm. Rastojanje na koje se kpostavljaju stubovi
najee je 5-6 cm zbog velike mase buna kupine tokom vegetacije. Vea
rastojanja su rizina jer mogu prouzrokovati krivljenje i padanja palira u punom
rodu. Na krajevima reda, eoni stubovi treba da su neto deblji i valjalo bi da se
neto dublje ukopaju u zemlju a takoe i podupru kosnicima neto manjih
dimenzija. Umesto kosnika moe se izvriti i ankerisanje stubova sa vie
uporednih debljih poluelinih ica. Radi lakeg prolaza i komunikacija,
preporuljivo je
pre podupiranje nego ankerisanje elinih stubova. Za 1 ha

zasada kupine potrebno je 600 stubova i 66 podupiraa. Pre postavljanja u zemlju

stubovi se mogu inpregnirati na razne naine raznim hemiskim sredstvima (ksilol i
dr.) ili nagorevanjem, ime se poveava njihova trajnost. Samo ukopavanje vri se
runo ili uz pomo motornih ili traktorskih burgija.
Pored drvenih mogu se koristiti i betonski, gvozdeni ili plastini stubovi koji su
dugoveniji ali i znatno
skuplji pa ih proizvoai
izbegavaju.
Po postavljanju stubova montiraju se ice. Broj redova ice zavisi od odabranog
sistema gajenja a za horizontalni troini sistem potrebna su tri reda ica na
visini od 70, 140 i 200 cm iznad zemlje. ica treba da je debela najmanje 3.4 do
3.8 mm. to znai da u 1 kg ima od 10 do 13 dunih metara ice. U praksi se
pokazalo da trei red ice ne bi trebalo postavljati ispod 200cm visine jer se
izdanci tokom zime lome i u narednoj godini nemaju dovoljnu visinu. Za zatezanje
ice koristiti razne zateae, klanfice, eksere i sl.
Najnovija iskustva pokazuju da je dobro da trei red ice bude dvojni tj.
paralelni sa rastojanjem 20-40 cm izmeu njih i da se izdanci uvlae izmeu
njih. Ovim se dobija slobodnije pomeranje vrhova izdanaka koji se esto
lome kada su fiksirani na treoj ici.
Pri postavljanju stubova i ica treba voditi rauna
kupine ne lome i oteuju.

da se bunovi

PREDRAUN TROKOVA U PRVOJ

GODINI
Red
.
Vrsta t rok ova
broj
cena/din
Iznos
c) Materijal
1.
KAN
2.
Meano ubrivo
3.
Bakarni kre
4.
Fosfalid E-40
5.
Kre
6.
Ostali materijal
Svega materijal:
12.405
d ) Main sk i radovi
1.
Prevoz repromaterijala
2.
Osnovna obrada
3.
Dopunska obrada
4.
Dovoz vode
5.
Ostali radovi
Svega mainski radovi:
36.000
c) Ru n i radovi :
1.
Primena ubriva
2.
Primena krala

kol. za

kg
kg
kg
kg
kg
kg

j.m.

1 ha

15
20
0
08
1
50
0

10.5
180
260
650
5

rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan

1
1
1
2
1

6.000
6.000
6.000
6.000
6.000

rad.dan
rad.dan

1
1

60
60
0
0

1.57
3.60
5
0
2.08
0 650
2.50
0
2.00
0
6.00
6.00
0
0
6.00
0
12.00
06.00
0
600
600

3.
Okopavanje 3x
4.
Zatita 4x
5.
Zalivanje
6.
Rezidba
7.
Popunj.prazn.mesta
8.
Ostali radovi
Svega rad radnika:
18.000
d) Ostali trok
1.
Strune usluge

rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan

15
1
6
2
2
2

9.00
0 600
3.60
0
1.20
0
1.20
0
1.20
0

1.500
R E KA P I T U L A C
IJA

a) Materijal

60
0
60
0
60
0
60
0
60
0
60
0

1.405

b) Mainski radovi
c) Rad radnika
d) Ostali trokovi

36.00
18.00
0
01.50
0

UKUPNO:

56.905

f) Nega kupine u drugoj godini po sadnji (II

vegetacija)
U tehnologiji podizanja zasada kupina sortama bez bodlji druga vegetacija je za
mnoge proizvoaa puna nepoznanica, poev od skraivanja izdanaka i
proreivanja pa do vezivanja, proreivanja, pinsiranja i dr.
U prolee druge godine, vri se proreivanje i rezidba pri emu se ostavljaju
samo 2 do 3 najdua i najbujnija izdanka. Izdanci koji su imali po nekoliko
bonih grana ili se pak celom duinom orezuju kao i u punoj rodnosti odnosni
boni izdanci letorasti se skrauju na 3 pupoljka ili oko 20-25 cm duine. Oni
se vezuju za postavljene ice u zrakasto-lepezastom rasporedu. Oni koji nemaju
dovoljnu duinu vezuju se do druge ili prve ice. Ukoliko je neki novi izdanak iz
nekih razloga skraen i iz njega se razvilo samo nekoliko bonih grana za
vezivanje se ostavlja najdui kao vrni a ostali ispod njega se skrauju na tri
pupoljka, odnosno oko 20 cm. Takvih izdanaka netreba ostaviti vie od 3. On e
dati neto manji rod u ovoj godini ali e dati veliki broj novih izdanaka.
U rano prolee po prosuivanju zemljita izvriti prvu plitku obradu za
rastresanje ugaenog i zbijenog zemljita i unitavanje izbilih korova. Ujedno
izvriti prvo prihranjivanje sa Ureom ili Kan-om u koliini 50 do 100 g po
bunu (200 kg/ha).
Najveu nepoznanicu predstavljajju mladi izdanci koji kreu odmah po otapanju
snega i kretanju vegetacije. Njih treba prorediti, ali ne uklanjanjem svih odmah,
ve do kraja maja selektivno. Ukoliko ima vei broj a neki od njih su u startu
snani i debeli, takve treba odmah ukloniti seenjem do zemlje. Oni su jako krti
pa se esto i sami lako odlamaju. Ostavlja se 5-6 izdanaka ujednaenogi
umerenog porasta za rod u narednoj godini. Oni tokom vegetacije mogu da
postignu duinu i po nekoliko metara (ak 5-6 m) pa ih je potrebno prekratiti
zalamanjem na 90-100 cm. time se potencijal razvijanja bonih grana izbojaka
koji e doneti rod u narednoj godini a produnica koja se zatim razvije
obezbeuje dalji razvoj izdanka. Boni izbojci grane, se po potrebi mogu
iskoristiti i za razmnoavanje potapanjem vrhova.
Bone grane esto predstavljaju problem zbog svoje bujnosti te smetaju pri
brebi, zasenjuju itd. One se ne smeju prekraivati naroito ne u ranijem periodu i
nikako na tri pupoljka. Tada bi dolo do kretanja sva tri pupoljka, uveao bi se
broj bonih grana pa dolazi do velikog iscrpljivanja buna koji bi potom imao
problema sa prezimljavanjem, komplikovanija je rezidba u narednoj godini itd.
Da bi manje smetale mogu se prikupiti. Usmeriti uz naslon gde manje smetaju a
po berbi i iznoenju starih izdanaka ove osloboditi od veza.

Drugo prihranjivanje azotnim ubrivima (KAN) obavlja se pred poetak a

najkasnije
u
poetku svetanja i to koliinama koje zavise od stanja
ishranjenosti buna, broja rodnih granica i potencijala rodnosti i dr. a kree se
od 50 do 100 g po bunu. Tako ukupna koliina prihrane u ovoj godini dostie
200-400 kg/ha. Sa prihranjivanjem se ne sme kasniti jer to produava
vegetaciju i poveava mogunost izmrzavanja tokom zime.
Kako u drugoj godini kupina moe da donese 30-50% od pune rodnosti to je
potrebno sprovesti zatitu prema datom programu.
Tokom vegetacije potrebno je izvesti jo 2-3 praenja ili kultiviranja uz
okopavanje i unitenje korova oko buna. Broj praenja ili kultiviranja zavisi
od stepena zakorovljenosti, padavina, ubrenja i dr. Prema praktinim
saznanjima ne preporuuje se primena herbicida u kupinjacima mlaim od
dve godine.
Navodnjavanje kupine u drugoj godini obavlja se kao i u zasadima u punoj
rodnosi jer je najee u ovoj godini velika razvijenost buna i ogromna lisna
masa a esto i obilan rod.
Na kraju vegetacije tokom zime (decembar-januar) izvriti osnovno
ubrenje kompleksnim mineralnim ubrivima NPK 15:15:15 u koliini 200 do
250 g po bunu to iznosi oko 500 kg/ha. Rasturanje ubriva se najee
obavlja runo u preniku 30-40 cm oko buna.
g) Nega kupine u III godini zasada u punom rodu
U treoj godini po sadnji, odnosno u troj vegetaciji, kupina u veini sluajeva
dostie pun rod pa su sve agrotehnike mere za treu i ostale godine identine.
Kupina je biljka sa snanim ali relativno plitkim korenoim sistemom, ogromnom
biljnom masom (list,granice, izdanci) gustim sklopom du reda ivelikim
rodom pa srazmerno tome ima i veliko iznoenje vode i hranljivih materija iz
zemljita. Zbog toga ona zahteva intezivnu negu, pravilnu rezidbu, obilno i
redovno ubrenje, besprekorno odravanje zemljita, redovnu i blagovremenu
zatitu od bolesti itetoina idr. Od naina nege zavisi visina prinosa,
kvalitet roda, duina
eksploatacije zasada i krajnji cilj profitabilnost
proizvodnje.
Nega
kupine
obuhvata:
rezidbu,
vezivanj
i
proreivanje izdanaka,
odravanje zmljita, ubrenje kupine, navodnjavanje i zatita od bolesti i
tetoina.
Rezidba kupine je obavezna mera koja ima za cilj da odri ravnoteu izmeu
rasta i rodnosti, donese visok prinos i dobar kvalitet plodova svake godine.
U toku vegetacije kupina obrazuje veliki broj izdanaka koji ive dve godine od
kojih se izvestan broj proredi i ukloni jo u toku vegetacije a ostali ujedneni
dovoljno dugi i razgranati ostavljaju za rod u narednoj vegetaciji. U rano
prolee po otapanju snega i prosuivanju zemljita pristupa se rezidbi kupine
na rod ili tzv. ''zimskoj rezidbi''. Od izdanaka koji su nam na raspolaganju
odaberemo 3-4 najbolja, ujednaena, zdrava i bez oteenja sa to veim brojem

bonih grana i pristupamo rezidbi.

Prvo uspravimo uizdanak i preseemo ga na visinu od 20 do 40 cm iznad
poslednje tree ice. Tako postupimo i sa ostalim izdancima i ujedno formiramo
palir na visini od 2.2 m do 2.4 m. Bone grane se skrauju na 3 pupoljka,
odnosno 25 do 35 cm ili neto due ako su pupoljci meusobno vie
udaljeni.

Ostale izdanke uklanjamo do osnove. Ako su izdanci formirali veliki broj grana sa
kratkim rastojanjem izmeu njih pa to pretivelikimoptereenjem izdanka rodom,
onda se vri proreivanje bonih grana do osnove tako da na svakih 10 cm
duine ostane po jedna bona grana. Time se izbegava i prevelika gustina i
zbijenost to opet direktno utie na visinu prinosa i loiji kvalitet plodova.
Vezivanje orezanih izdanaka kupine vri se kao i kod maline plastinim
vezivom ili specijalnim plastinim kopama. Svaki ostavljani izdanak se vezuje
za svaku icu, odnosno na tri mesta. Pri tome voditi rauna da se suve ne
stee a ni da bude labava veza pa da izdanci klize niz icu. Pri vezivanju
nastojati da se 3 ili 4 ostavljena izdanka lepezasto rasporede po ici.
Uklanjanje prvih serija mladih izdanaka kupine obavlja se na identian nain kao
i kod maline. Naime, i kupina kao i malina daju veliki broj novih izdanaka
poev od ranog prolea. Oni su veom bujni, snani i vrlo krti. Njihovo
uklanjanje vrei se sve do kraja maja, odnosno skoro do pred kraj cvetanja. Time
se raspoloive hranljive materije i voda usmeravaju na rodne izdanke, ime se
postie bolja oplodnja, porast plodova i konano bolji i kvaliteteniji
rod.Uklanjanje se vri seenjem makazama ili pri praenju otrom motikom.
Time se izbegava povreivanje korenovog sistema. Nije poeljno izvaljivati
mlade izdanke posebno ako su vei od 50 cm. Jer prave velike povrede na
korenovom sistemu i time i naseljavanje patogena. Izdanci koji se razvijaju od
kraja maja do kraja vegetacije bie sasvim dobri i kvalitetni s obzirom na snaan
korenov sisitem kupine i obezbeenu vodu.
Pinsiranje mladih izdanaka koji su ostavljeni za narednu godinu obavlja se kad
oni dostignu visinu 1 m radi podspeivanja bonog grananja. Pinsiranjem se
zakida nedozreli vrh izdanaka duine oko 10 cm ime se formira nova
produnica ali i razvijaju bone grane.
Uklanjanje starih izdanaka kupine koji su doneli rod vri se odmah posle
zavrene berbe. Time se otklanja mogunost zaraze patogenima novih izdanaka,
omoguuje boja osvetljenost, provetravanje i formiranje cvetnih pupoljaka za
narednu godinu. pri tome se uklanjaju oteeni i polomljeni mladi izdanci ili pak
prekobrojni izdanci iz tekue vegetacije. Odseene stare i nove izdanke
izneti van parcele i zapaliti.
h) Odravanje zemljita
Odravanje zemljita u rastresitom stanju, unitavanje korova i unoenje
ubriva u zonu korenovog sistema osnovne su namene obrade zemljita u
kupinjaku. To doprinosi boljoj ishrani aeraciji zemljita a i obavezuje da obrada i
ubrenje kupine budu usklaeni. Zemljite u zasadu kupine se moe odravati
na vie naina: jalovi ugar (ista obrada, tretiranjem herbicidima, kombinacijom
ova dva naina , multiarenjem i dr.).
ista obrada (jalovi ugar) podrazumeva odravanje istog zemljita bez korova
i u rastresitom stanju. To se postie sa etiri do pet obrada upotrebom
rotofrezera i tanjiraa. Neto dublju obradu (10-12 cm) treba obaviti u jesen i u
prolee po sredini meuredog prostora a ostale neto plie (5-7 cm). Prva se
obrada izvodi odmah po otapanju snega i prosuivanju zemljita (neposredno po

rezidbi i vezivanju), ostale, tri ili vie po potrebi zavisno od stanja zemljita,
razvijanja korova i sl. a poslednja u jesen po rasturanju stajnjaka i mineralnih
ubriva krajem oktobra ili poetkom septembra. Deo zemljita koji se ne
moe obraditi mainama naroito prva obrada u prolee, obrauje se runo,
paljivo motikom da se ne povreuju povezani izdanci. Takoe, treba voditi
rauna da zemljite pri ovakvom nainu obrade ostane ravno, da se ne prave
bankovi u redu i da se ne obavlja po suvie mekom ili suviem suvom zemljitu
kada mu se kvari struktura.
Primena herbicida u zasadu kupine opravdana je sa aspekta utede radne snage
ili kada se ne moe obezbediti dovoljno radne snage za obradu zemljita.
Takoe, ako se kupinjak u prolee ne moe obraivati mainama zbog suvie
raskvaenog zemljita mogu se primeniti herbicidi. Prema ispitivanju strunjaka
a i rezultatima u praksi u zasadu kupina uspeno se mogu primenjivati sledei
herbicidi: Simazin S-50, Kasoron G, Devrinol, Select super, Basta i
Gesaprim 50 (Atrazin), a od totalnih Herbatop ili Glifosat samo u pantljikama
izmeu redova i pod veoma strogim uslovima.
Simazin se moe koristiti u kasnu jesen ili rano prolee (kraj februara
poetak marta) pre kretanja kupine i pre nicanja korova jer blokira njihovo
nicanje. Koristi se u koliini 4 do 6 kg/ha i upotrebu 800 do 1000 lit.vode po
hektaru. Istu funkciju ima i Devrinol VP 50 da blokira nicanje korova iz semena
a koristi se u koliini 5 do 7 kg/ha. Oba su vrlo efikasna protiv veine
jednogodinjeg korova.
Kasoron G u koliini 60 do 70
godinje korove kako uskolisne
i rano u prolee a vrlo je
povrini. Da ne bi ispoljio
naizmenino sa Simazinom.

kg/ha pored jednogodinjih suzbija i neke vie

tako i irokolisne. Primenjuje se tokom zime
bitno da se ravnomerno rasturi po tretiranoj
fitotoksinost, poeljno ga je kombinovati

Herbicid novije generacije Select super namenjen je suzbijanju svih uskolisnih

korova kako jednogodinjih tako i viegodinjih (muhar,pirevina,zubaa i dr.) u
zasadima kupine. Primenjuje se u koliini 0.8 do 2.4 l/ha uz upotrebu od 600
do 800 lit.vode po hektaru. Ne oteuje kupinu ako padne po njenim listovima.
Basta, Gesaprim, Galokson i Gramokson su kontaktni herbicidi koji se
upotrebljavaju u zasadu uglavnom u pr9olee u meurednom prostoru za
suzbijanje irokolisnih korova u fazi 4 do 5 ili vie listova u razliitim
koncentracijama vode.Treba biti oprezan da ne doe do kontakta sa mladim
listovima ili izdancima kupine a takoe mana im je to posle 2 do 3 nedelje
korovi se oporavljaju i ponovo rastu. Tretiranje sa nekim od ovih herbicida se
moe ponoviti i u maju ili junu uz poveani oprez.
Totalni herbicidi se mogu upotrebljavati uz veliki oprez jer ne smeju doi u
kontakt sa lisnom masom ili stablom izdankom kupine i uz upotrebu
posebnih titnika i usmerivaa. Takoe mora biti tiho vreme a korovi visine
oko 20 cm to je nedopustivo u gajenju kupine. U tu svrhu moe se koristiti
Herbatop ili Glifosfat u koliinama 4-6 l/ha.
Treba napomenuti da veina hrebicida ima i negativnog uticaja na kupinu pa
treba nastojati da se tretira samo meuredni prostor a unutar reda korove

suzbijati okopavanjem ili plevljenjem. Takoe u prve dve godine podizanja

zasada uopte se ne preporuuje primena herbicida.

u br enje kupine
Savremeni zasadi kupine su visoko intenzivni i sa visokim prinosima pa ih treba
redovno i obilno ubriti. Time se direktno utie na rentabilnost proizvodnje,
dui eksploatacioni period i obezbeuje visoki prinos i dobar kvalitet plodova.
Koliko ubriva i koje vrste treba dodavati zavisi od plodnosti

zemljita, klimatskih uslova, meliorativnog ubrenja i dr.,a njihovo dodavanje

bi trebalo bazirati na uraenim hemijskim analizama zemljita.
Za ubrenje kupine koriste se organska i mineralna ubriva a po potrebi i
folijarna preko lista a po
tipu ubrenje moe biti osnovno i dopunsko
prihranjivanje.
Osnovno ubrenje obavlja se u jesen i izvodi se stajskim (organskim) i
kompleksnim mineralnim ubrivima. Stajsko ubrivo se dodaje svake druge
godine u koliini 30 do 40 tona po hektaru dobro zgorelog goveeg ili ovijeg
stajnjaka. Po rasturanju ovog ubriva obavezno je frezovanje ili plitko oranje.
Kompleksno mineralno ubrivo NPK rastura se u novembru ili decembru to
zavisi od tipa zemljita u koliini od 500 do 700 kg/ha. Kombinacije koje
najvie iodgovaraju kupini su NPK
10:12:26 ili NPK 8:16:24 ili NPK 7:14:21 a u krajnjem sluaju i NPK 15:15:15. U
godini kada se ubacuje stajnjak ove se koliine mogu smanjiti za 30%.
Dopunsko proleno ubrenje ili prihranjivanje obavlja se u prolee u dva
navrata. Prvi put u fazi kretanja vegetacije odnosno po vezivanju i rezidbi a
drugi put zavisno od potrebe u fazi cvetanja kupine. Koliine koje se
preporuuju su 200-250 kg/ha KAN-a ili 300 kg/ha amonijumsulfata ili
150 kg/ha UREA. Drugo prihranjivanje zavisi od stanja ishranjenosti kupine,
roda koji se oekuje. Predhodno upotrebljenih koliina ubriva a ukoliko ima
potrebe za njim ona je to u koliini od
200 kg/ha
KAN-a.
Podaci iz prakse govore da u godini u kojoj je upotrebljen stajnjak drugo
prihranjivanje apsolutno nije potrebno da se ne bi predozirao azot.
U sluaju pojave hloroze lia ili bilo kakvog drugog nedostatka hranljivih
elemenata moe se upotrebiti kompleksno folijarno ubrivo preko lista da
otkloni te nedostatke. Ono se najee primenjuje zajedno sa sredstvima za
zatitu i o njegovoj primeni najbolje bi bilo da odlue strunjaci.

Navodnjavanje kupine
Za gajenje, redovno i obilno plodonoenje, kupina zahteva dosta zemljine
vlage a naroito u periodu od cvetanja do kraja zrenja, odnosno od poetka
juna do kraja septembra. Samo u podrujima gde u toku vegetacije ima iznad
400 mm padavina moe se gajiti kupina i bez navodnjavanja i uz veliki rizik.
Kako tih porduja ima veoma malo to je skoro svugde obavezno navodnjavanje
na bilo koji nain. U protivnom, umanjuje se rod, plod je sitniji i nekvalitetan
usporava se razvoj izdanaka i dr.
Navodnjavati se moe na vie naina a u praksi se najvie primenjuje
navodnjavanje brazdi i varijanta
plavljenjem, zatim vetakom kiom to je manje poeljno i

sistemima ''kap po kap''.

Metoda navodnjavanja brazdama je dosta rairena, posebno u podrujima
gde imadosta vode pored reka i sl.U brazde 20 x 10 cm puta se voda koja
lagano natapa povrinu oko palira kupina a da pri tome ne kvasi listove i
plodove. Plavljenjem cele povrine se postie dobar efekat navodnjavanja ali
je upotreba vode ogromna. Za kvalitetan i dobar rod kupine, potrebno je 4 do 5
ovakvih zalivanja sa 400 do 500 kubnih metara vode po hektaru u rasponu od
oko dve nedelje, to odgovara 40 do 50 mm padavina. Posle svakog
navodnjavanja zemljite valja plitko obraditi radi razbijanja pokorice i uvanja
vlage.

Sistem ''kap po kap'' je najekonominiji i najpogodniji za veinu vonih vrsta pa

i za kupinu. Uteda vode je velika, lako se montira i demontira odnosno prenosi,
zavisno od spoljnih uslova odreuje se koliina vode koja moe biti od 1.5 do 8
lit.po kapljici. Uz vodu se moe dozirati i prihransko ubrivo ukoliko je to
potrebno, nema kvaenja lista i ploda i dr. U nedostatku stabilnog izvorita
vode ona se moe dopremiti i cisternama a da efekat navodnjavanja bude isti.
Ovi sistemi nisu skupi i vrlo brzo se otplauju. Sistem ''kap po kap'' obezbeuje
stalnu umerenost vlanost u paliru kupine bilo instalirano uz naslon na 50 cm
visine bilo poloen o zemlju.

Za ti ta kupi ne od boles ti i teto i na

Kupinu kao i druge jagodaste voke napada veliki broj bolesti, tetoina,
virusa i dr.koji joj mogu naneti znaajne tete i time umanjiti ekonomske
efekte gajenja a esto ugroziti i njen opstanak.
Najznaajnije i ekonomski najvanije
bolesti koje napadaju kupinu su:
narandasta
ra (uta ra); ljubiasta pegavost; anraknoza; pepelnica
izdanaka; venjenje izdanaka; siva trule plodova; rak korena i dr. viroze
kupine od kojih su najee kovrdavost
lia, mozaik oboda lia,
hlorotina pegavost lia, bunavost kupine i dr.
tetoina
koje
napadaju
kupinu
takoe ima
dosta
a
ekonomski
najznaajnije su: malinina buba, staklokrilac, malinin prstenar, malinina
muica galica, lisne vai, gundelj, titaste vai, pregljevi, grinje i dr.
Zatitu kupine treba sprovesti tako da ona bude efikasna i u saglasnosti sa
zahtevima stranih kupaca (s obzirom da se plod kupine uglavnom izvozi) i da se
pri
dobiju
bezbedno
zdravi
ivotna
R. tom
Faza
razvoja
i
Bolest i plodovi
tetoine i ouva
Preparati
koji sredina.
KonceKarenca
br.
1.
2.
3.
4.
5.

vreme tretiranja
Zimsko
mirovanje
Bubrenje i
pucanje
pupoljaka
Boni lastari
15-25 cm
duine
Pre poetka
cvetanja
Precvetavanje

koje se suzbijaju

se koriste %

tracija

Orjentacioni
program
titaste vai
Galpar zatite kupine:
0.5
Suenje stabla
i suenje izdanaka
uta ra
Bolesti stabla i
izdanaka, tetoine
Iste bolesti i
tetoine kao u
predhodnom
uta ra
trule
plodova
tetoine

Kupragin SC
Bakrocid
Bakroksihlorid
Tilt 250SC
Quadris SC
Nurel D
Quadris
Score
Zolone
Benfugin
Ronilan
Decis

0.6
0.7
0.7
0.015
0.07
0.1
0.07
0.015
0.2
0.1
0.15

dana
21
21
21
21
21
28
21
14

6.

Posle berbe

Demitan
Bakrocid

Bolesti lista i
stabla i
grinje -pauci

0.07
0.
7

Demitan

0.1

14
14

Navedeni program garantuje kvalitetnu zatitu kupine ali i ako pored toga
proizvoai uoe neke probleme treba blagovremeno da potrae pomo
strunjaka.
I ovde kao i u drugim sluajevima treba voditi rauna da se sredstvo tano
odmeri, prema koliini vode. Prakasta sredstva prvo sipati sa malo vode u
manju posudu, rastvoriti pa tek onda sipati u prskalicu. Ako je u pitanju smea
dva ili vie preparata valja prskati odmah po spravljanju rastvora a neutroenu
tenost prosuti i ne ostavljati za drugi dan. Posle svakog prskanja, prskalicu
dobro isprati a po mogustvu ne koristiti istu prskalicu za herbicide i pesticide.
PREDRAUN TROKOVA REDOVNE PROIZVODNJE
Red
.
Vrsta t rok o va
broj
cena/din
Iznos
a)
Materijal
1.
Stajnja
2.
Komb.min.ubri
va
3.
KAN
4.
Bakarni kre
5.
Mankogal
6.
Zolaks PM
7.
Galovit E-50
8.
Galovit
9.
PVC vezivo
(kope)
10.
Ostali
materijal
Svega materijal:
41.000
b ) Main sk i radovi
1.
Prevoz stajnjaka
2.
Prevoz ost. reprom.
3.
Osnovna obrada
4.
Dopunska obrada
5.
Zatita
6.
Prevoz ploda i amb.
7.
Ostali radovi
Svega mainski radovi:
81.000
c) Rad radnika
1.
Utovar i rast. stajnjaka
2.
Primena min. ubriva
3.
Zatita
4.
Rezidba st. izdanaka
5.
Rezidba nov. izdanaka
6.
Vezivanje

kol. za

t
k
g
k
g
k
g
k
g
k
g
k
g
k
g
k
g

j.m.

15
400
200
12
3
5
1.5
0
1.5
0
3

rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan

1.50
1
1
2
2
5
1

rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan
rad.dan

4
2
3
5
2
5

1 ha

1.000
18
10.5
0
260
420
800
960
950
500

15.0
7.20
0
0
2.10
0
3.120
01.26
0
4.00
0
1.42
5
1.42
5
1.50
0
3.00
0

6.000
6.000
6.000
6.000
6.000
6.000
6.000

9.00
6.00
0
0
6.00
0
12.00
0
12.00
0
30.00
06.00
0

600
600
700
600
600
600

2.400
1.200
2.100
3.000
1.200
3.000

7.
Berba plodova
8.
Utovar plodova
9.
Ostali radovi
Svega runi radovi:

rad.dan
rad.dan

150
10
5

R E KA P I T U L A C I J A
a) Materijal
b) Mainski
radovi
c) Rad radnika
UKUPNO:

600
600
700

90.000
6.000
3.500
112.4
00

41.03
81.00
0
0
112.40
0
233.4
30

Berba kupine
Plodovi kupine zavisno od sorte dozrevaju u rasponu od 30 pa do 45 dana tako
da se berba obavlja u vie navrata: 5 do 10 puta. Veinu puzajuih sorti bez
bodlji treba brati jedanput na 5 do 6 dana. Kupina se bere neposredno pred
punu zrelost (1-2 dana) ili u punoj zrelosti jer njeni plodovi po berbi ne
dozrevaju. U punoj zrelosti plodovi kupine su jo vrsti (vrstoa zavisi od
sorte), najkvalitetniji su, najaromantiniji i najobojeniji. Prezreli plodovi kupine
su manje ukusni, delom gube boju, vrstou i brzo propadaju. Ubrane, potpuno
zrele plodove treba odmah ili u toku istog dana dopremiti na trite ili na mesto
prerade.
Berbu treba organizovati tako, da jedni berai prvo oberu najkvalitetnije
plodove za trite i potronju u sveem stanju ili za zamrzavanje u
tzv.''rolend''.Drugi berai beru sve ostale zrele plodove za preradu. Berbu
obavljati po suvom i prohladnom vremenu a ako je veoma toplo onda brati
samo ujutro i predvee. Ubrane plodove odlagati u gajbice koje se nalaze u
hladovini a nikako iz izlagati direktno suncu. Nije preporuljivo brati po kinom
vremenu ili mokre i vlane plodove jer se veoma brzo kvare i propadaju.
Jedan radnik moe dnevno da nabere od 100 do 120 pa ak i do 150 kg kupina.
Zbog mekoe plodova, bera mora brati paljivo neuzimati vie plodova
istovremeno u ruku jer se gnjee.

Klasiranje i pakovanje kupine

Klasiranje plodova kupine najee se obavlja pri berbi ili
ako su
zamrznuti onda na traci za prebiranje. Naknadno prebirnje i klasiranje sveih
plodova bilo bi pogubno za kvalitet. Kupina se za potronju u sveom stanju
bere u male plastine posude zapremina 0.5 ili 1 kg. a za preradu i zamrzavanje
u plitko otvorene holandeze zapremine 2 do 2.5 kg.Prebiranje zamrznute
kupine obavlja se na trakama u hladnjaama kao i malina pri emu se odvajaju
kategorije: rolend, konfitura i blok.

Sva ambalaa za pakovanje mora biti ista. Neoteena i nekodljiva za ljudsko

zdravlje. Pakovanje zamrznute kupine obavlja se saglasno eljama kupca a
njea pakovanja su 4 kese sa 2.5 kg u kutiji od 10 kg (10/1).
Transport kupine je posebno znaajan. Zbog velike osetljivosti, plod kupine nebi
smeo da se due transportuje, naroito u uslovima kakvi su nai: loi putevi,
loa transportna sredstva pa sve to rezultira estom pojavom curenja kupine
pri transportu, to znai da je plod nagnjeen i loijeg kvaliteta. Naroito je
tetno transportovati kupinu po velikim temperaturama tokom podneva. Kupinu
bi trebalo transportovati u ambalai u kojoj je brana, u kamionimahladnjaama, po asfaltnim putevima. Izbor sredstava za transport zavisi od
duine transporta, spoljnih temperaturnih uslova, zrelosti plodova i njihove
namene i dr.

u va nj e p lod o va ku pi n e
Potpuno zreo plod kupine ne moe se uvati dugo u sveem stanju ak ni u
optimalnih uslovima (temperatura 0.5 do 1 C i rel.vlanost 90%) vie od
jednog dana. Due uvanje u ovim uslovima mogue je samo ako su plodovi
vrsti, koji nisu potpuno dozreli ili sorti sa vrim plodovima. Takoe, neto
due uvanje plodova kupine mogue jeu komorama sa kontrolisanom
atmosferom (ca).U naim uslovima plodovi kupine se uopte i ne uvaju u
sveem stanju ve se odmah prohlauju, potom zamrzavaju u tunelima sa
-35 do- 40C a zatim tako smrznuti uvaju u komorama na -18 do -20C do
prebiranja i prerade.

6.
DINAMIKI
IZVOENJA

PLAN

Ovaj plan obuhvata niz aktivnosti od momenta donoenja odluke o kretanju

u posao, do vemena
redovne
proizvodnje.
1. Izrada investicione
2.
Obezbeenje finansijskih
dokumentacije
sredstava
3.
Poetak sadnje
4. Zavretak sadnje
5. Poetak proizvodnje

jul
avgust
oktobar
novemba
r
jun

2004
2004
god.
god.
2004
god.
2004
god.
2005
god.
Kako su izvori finansiranja izvesni to je i terminski plan realan.

7. EKOLOKI ASPEKTI PROGRAMA

Podizanje svih vonih zasada pa tako i maline, poboljava kvalitet ivotne
sredine pa je po ovom
aspektu ocene Program apsolutno prihvatljiv za izvoenje.

8. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA

Svi prorauni u ovoj studiji izvreni su na bazi stalnih cena u julu 2005.
godine, u evrima. Zvanini
kurs evra u tom mesecu u proseku iznosi 72 dinara.
Pretpostavke na kojima se bazira projekcija proizvodnih rezultata jesu:
predvieni ekonomski vek 10 godina; iskljueno je reinvestiranje.
U ovom delu Studije dat je pregled strukture ulaganja, izvora finansiranja,
plan otplate kreditnih obaveza, zatim pokazatelji efikasnosti projekta.
Ekonomsko finansijska analiza izvrena je uz uvaavanje kriterijuma
sveobuhvatnosti, preciznosti i
pouzdanosti prezentiranih informacija i principa opreznosti.
Finansijsko vrednovanje svih inputa i outputa izvreno je na bazi podataka
i parametara datih u tehniko tehnolokom delu Programa, kao i podataka iz
analize nabavnog i prodajnog trita.

8.1. Struktura ulaganja u osnovna

sredstva
Na poetku ekonomsko - finansijske analize utvrena je vrednost ukupnih
investicionih ulaganja. Ona obuhvatajuulaganja u podizanje zasada maline i
kupine.
U tehniko tehnolokom delu Studije data je struktura i vrednost ulaganja u
podizanje zasada oba
proizvoda po 1 ha. U ovom delu daje se struktura i vrednost ukupnog ulaganja u
:
1. Investiciono ulaganje u podizanje zasada maline na povrini od 10 ha:
a) Materijal
b) Mainski radovi
c) Rad radnika
d) Strune usluge

63.510
8.550

5.940
420

Ukupno:

78.42
0

2. Investiciono ulaganje u podizanje zasada kupine na povrini od 5 ha

a) Materijal
b) Mainski radovi
c) Rad radnika
d) Ostali trokovi
Ukupno:

23.609
4.271

2.226
208
30.31
4

Rekapitualcija strukture ulaganja u osnovna sredstva:

1. Investiciono ulaganje u podizanje zasada maline na
2.
Investiciono
ulaganje u podizanje zasada kupine na
povrini
od 10 ha:
povrini
od 5 ha:
Ukupno:

78.420
30.314

108.73
4

8.2. Investicije u obrtna sredstva

Obrtna sredstva obuhvataju trokove ulaganja u zasad maline i kupine u prvoj
godini. Oni iznose:
1. Trokovi ulaganja u zasad maline u prvoj godini na povrini od 10 ha:
a) Materijal
b) Mainski radovi
c) Rad radnika
d) Ostali trokovi
Ukupno:

1.730
5.000

2.500
210

9.440

2. Trokovi ulaganja u zasad kupine u prvoj godini na povrini od 5 ha:

a) Materijal
b) Mainski radovi
c) Rad radnika
d) Ostali trokovi
Ukupn
o:

865
2.500

1.250
105

4.720

Rekapitualcija strukture ulaganja u

1. Trokovi ulaganja u zasad maline na povrini od 10 ha:
2. Trokovi ulaganja u zasad kupine na povrini od 5 ha:
Ukupno:

9.440
4.720
14.160

8.3. Izvori finansiranja investicije i proraun obaveza po

kreditima
Ukupna predraunska vrednost investicije je 122.894 .

Finansiranje investicije izvrie se iz dva izvora:

- sopstvena sredstva investitora 22.894
- kredit
- 100.000

18,63%,
81,37%.

Iz sopstvenih sredstava finansirae se deo osnovnih sredstava i obrtna

sredstva u celini. Iz kreditnih sredstava finansirae se osnovna sredstva,
odnosno podizanje zasada maline i kupine.
Uslovi koritenja i vraanja kredita su sledei:
rok vraanja: 5 godina,
kamatna stopa 3%,
grejs period 2 godine,
interkalarna kamata obraunata za vreme grejs perioda pripisuje se
glavnom dugu,
otplata kredita u jednakim polugodinjim anuitetima.
Plan otplate kredita banke daje se u sledeoj Tabeli:

8.4. Obraun trokova

Obraun materij alni h i nematerij alni h tro kova
Materijalni i ostali trokovi poslovanja obraunati su na temelju ulaznih
podataka, prikupljenih iz tehnoloko-tehnike analize, analize trita, analize
lokacije, te organizacionih i ostalih uslova proizvodnje.
Koristei podatke o planiranim ukupnim godinjim koliinama inputa, te
podatke o nabavnim cenama za te inpute, izraunati su trokovi materijala.
Ukupni godinji materijalni trokovi za planiranu
proizvodnju iznose:
1. Malina na 10
ha:
b) Mainski
a)
radovi
c)
Runi radovi

5.700
11.250

30.480

2. Kupina na 5
ha:
b) Mainski
a)
radovi
c)
Runi radovi

2.780
5.625

7.810

U projekciji bilansa uspeha mainski radovi obuhvaeni su u stavci Usluge s

karakterom materijalnih
trokova, a runi radovi u stavci
Bruto zarade. Godinji materijalni

34

trokovi e, dakle, iznositi:

35

- trokovi materijala
8.480
- usluge s karakterom materijalnih trokova 16.875 .
Nematerijalni trokovi - trokovi koji ne zavise od obima proizvodnje uglavnom
su procenjeni iskustveno, uz pomo ostalih elemenata i uslova poslovanja.
U ovoj grupi su trokovi premija osiguranja osnovnih sredstava, koji iznose
u proseku 2% na godinjem nivou, zatim trokovi PTT usluga i raznih
drugih neproizvodnih usluga, lanarine, takse, provizije i slino. Ovi
trokovi procenjeni su na ukupno 10.000 .
Rekapitulirano, godinji iznosi
nematerijalnih trokova su sledei:

osnovnih

- trokovi materijala
- usluge s karakterom materijalnih
-trokova
nematerijalni trokovi

kategorija

materijalnih

8.480
16.875

10.000
.

Obraun brut o zarada

Budui da se radi o sezonskim poslovima, za rad na odravanju i prikupljanju
plodova angaovae se
sezonska radna snaga.
Ukupne zarade koje su ukljuene u proraun, iznose 38.290 . To je iznos koji
smo preuzeli iz pregleda
Troskovi proizvodnje u tehniko tehnolokom delu studije stavka Runi
radovi.
Obraun amorti zacije
Za obraun amortizacije koriteni su podaci o nabavnoj vrednosti osnovnih
sredstava. Na te vrednosti
primenjene su zakonski definisane stope otpisa od 21 % godinje.
Godinja stopa amortizacije primenjena je na vrednost osnovnih sredstava
i tako dobijen iznos
godinjih otpisa u veku trajanja projekta 16.468 .

8.5. Formiranje ukupnog prihoda

Na bazi genetskog potencijala maline i kupine kao vonih vrsta i
primene najsavremenijih agrotehnikih mera, oekuje se ostvarivanje
sledeeg kapaciteta, odnosno obima proizvodnje:

36

malina prvog kvaliteta:

15.000 kg,
kupina prvog kvaliteta
30.000 kg

37

Na bazi cena od:

-

0,80 za 1 kg maline,
0,40 za 1 kg kupine,

dobili smo podatak o oekivanom

ukupnom prihodu:
Red. br.
Proizvo
d kvaliteta
1
Kupina prvog
2
Malina prvog kvaliteta
Ukupno

Koliina u kg
150.000
30.000

Cena po jed.
mere 0,8
0
0,4
0

-uVrednost
120.000
12.000
132.000

8.6. Projektovani bilans

uspeha
Na osnovu prethodnih prorauna - obima proizvodnje, odnosno stepena
koritenja kapaciteta, materijalnih trokova, amortizacije, bruto zarada i drugih,
izvrena je sinteza i sainjen pregled raspo- dele ukupnog prihoda, koji je
polazna informacija za ocenu finansijsko - trine uspenosti investicije.
Struktura u raspodeli ukupnog prihoda data je dinamiki, po godinama veka
koritenja investicije, u Tabeli na narednoj strani. U narednom pregledu dajemo
prosene vrednosti osnovnih elemenata iz te Tabele:
Red.
broj
1.
2.
3.

Opi
Ukupansprihod
Ukupni rashodi
Dobit

Iznos u
132.000
85.445
46.555

8.7. Plan novanih

tokova
Finansijski tok, kao sintetiki pregled svih podataka iz finansijske analize,
izveden je na temelju svih prethodnih obrauna. U njemu su obuhvaena i
vrednovana sva poslovna zbivanja od poetka realizacije projekta do kraja
njegovog ekonomskog veka
- investiciona ulaganja i finansiranje, te
poslovni rezultati investicije.
Pregled svih finansijskih transakcija, dat u Finansijskom toku, pokazuje da
projekat obezbeuje dovoljan finansijski potencijal koji dovodi investitora u
stanje likvidnosti tokom svih godina ekonomskog veka i u celini.
U pregledu finansijskog toka, u poslednjoj godini ekonomskog veka upisana je
vrednost ostatka vrednosti projekta. U toj vrednosti sadran je ostatak
vrednosti, odnosno neotpisana vrednost osnovnih sredstava na kraju 38
ekonomskog veka.

Stavke koje su sastavni deo rashoda poslovanja, preuzete su iz Bilansa uspeha,

s tim to je izuzet iznos
amortiz
acije.

39

Neto primici predstavljaju razliku izmeu ukupnih

izdataka. Po sadraju, to su
sredstva za reprodukciju u pojedinim godinama

primitaka

ukupnih

ekonomskog veka projekta. Finansijski tok dat je u Tabeli

na narednoj strani.

8.8. Bilans
stanja
Na temelju podataka iz Bilansa uspeha i Finansijskog toka, te drugih analitikih
podataka, uraen je Bilans stanja, koji predstavlja kumulativni izraz tekueg
poslovanja. Ovaj pregled omoguuje uvid u rast imovine investitora tokom
godina eksploatacije investicije. Bilans stanja daje se u Tabeli na narednim
stranama studije.

9. Ocena ekonomske efikasnosti

projekta
Na temelju prethodno izvedenih analiza trita, tehnologije, lokacije,
izvodljivosti, te finansijske analize, uraena je kompleksna finansijsko - trina
ocena projekta, i to:
- statika i
- dinamika.

9.1.
Statika
ocena
efikasnosti projekta

ekonomske

Statika ocena projekta izvrena je na bazi odreenih podataka iz Bilansa

uspeha i Finansijskog toka za reprezentativnu godinu u ekonomskom veku
projekta. Ova ocena (ekonominost, rentabilnost, reproduktivna sposobnost i
drugo), pokazuje visok stepen uspenosti investicije, kao to se vidi iz Tabelena
narednoj strani.

9.2.
Dinamika
efikasnosti projekta

ocena

ekonomske

U dinamikoj oceni utvrena je rentabilnost i

likvidnost projekta.

Analiza rentabilnosti polazi od Ekonomskog toka, koji ima istovetnu strukturu i

dinamiku primitaka i izdataka kao Finansijski tok, samo su iskljuene stavke
finansijske transakcije koje znae samo nain finansiranja, a ne utiu na
materijalnu osnovu projekta - "izvori finansiranja" na strani primitaka i
"anuiteti" na strani izdataka.
U analizi rentabilnosti koriteni su
sledei kriterijumi:
- razdoblje vraanja investicionih ulaganja;
- neto sadanja vrednost;

- interna stopa rentabilnosti projekta;

- relativna neto sadanja vrednost.
Ekonomski tok, koji predstavlja polazite za proraun rentabilnosti, prezentiran
je u Tabeli na narednim
stran
ama.
Razdoblj e vraanja investi cioni h ulaganj a , odnosno vreme, potrebno da
prihodi od projekta
pokriju sve investicione trokove, izraunato je iz
Ekonomskog toka zbrajanjem pozitivnih neto primitaka u razdoblju poslovanja
dok se zbir negativnih neto primitaka iz razdoblja izvedbe ne svede na nulu.
Kako je razdoblje vraanja uloenih sredstava krae od veka trajanja
investicije, (iznosi tri godine), zakljuuje se da je projekat opravdan sa ovog
aspekta ocene.
N eto sadanj a vrednost - ovom metodom utvreni su ukupni efekti
projekta u celom njegovom ekonomskom veku, uvaavajui pri tome
vremenske preferencije pomou tehnike diskontiranja, koja sve budue efekte
projekta svodi na njihovu sadanju vrednost.
Polazna informacija za proraun neto sadanje vrednosti je Ekonomski tok.
Sadanja vrednost neto primitaka iz Ekonomskog toka izraunata je
mnoenjem
vrednosti neto primitaka pojedinih godina veka projekta
odgovarajuim diskontnim faktorom i, konano, njihovim zbrajanjem.
Diskontna stopa, saglasno injenici da se celokupan postupak izvodi na bazi
stalnih cena, odreena je kao ponderisana aritmetika sredina realnih kamatnih
stopa na izvore finansiranja. Budui da se ovde radi o kreditnim sredstvima za
koja postoji obaveza vraanja uz kamatnu stopu od 3% godinje i koja
uestvuju u finansiranju investicije sa 81% predraunske vrednosti, a za
sopstvena sredstva rauna se sa stopom od 8% kao minimalnom cenom
kapitala, diskontna stopa sa kojom se ulo u obraun je 8%, jer je ekonomski
neopravdano uzimati manju stopu.
Neto sadanja vrednost, po sadraju, zapravo znai obim sredstava za
reprodukciju
koji projekat ostvaruje u ekonomskom veku, promatrano u
sadanjosti. Svaka vrednost ovog pokazatelja, vea od nule, dovodi projekat u
sferu prihvatljivosti.
Budui da je neto sadanja vrednost projekta vea od nule (iznosi 245.492
), projekat je, sa aspekta ovog kriterijuma, prihvatljiv.
Relat ivna neto sadanj a vrednost od 3,00 znai da se na svaki uloeni
investicioni dinar ostvaruje 3 dinara profita.
Interna stopa rentabilnosti
je diskontna stopa koja izjednaava sadanju
vrednost negativnih neto primitaka u Ekonomskom toku sa sadanjom
vrednou pozitivnih primitaka, odnosno koja neto sadanju vrednost projekta
svodi na nulu. Interna stopa rentabilnosti moe se definisati i kao prosena
godinja stopa prinosa investicije.

Kako je ovako izraunata interna stopa rentabiliteta vea od individualne

(diskontne) stope - iznosi
43%, proizlazi da je projekat sa aspekta ovog pokazatelja
rentabilnosti, prihvatljiv. Za analizu likvidnosti polazna
informacija je Finansijski tok.

Analiza likvidnosti, odnosno sposobnosti izmirivanja svih dospelih finansijskih

obaveza u pojedinim godinama ekonomskog veka projekta i u celini, izvedena
je iz podataka o konstrukciji finansiranja i iz Finansijskog toka.
Likvidnost u razdoblju izvedbe projekta je potpuna. Na strani izdataka u
Finansijskom toku u ovom periodu su iznosi ulaganja u osnovna sredstva, a ista
vrednost (u ukupnosti) je na strani primitaka, u stavkama izvora finansiranja.
Pozitivni neto primici u pojedinim godinama eksploatacije indiciraju da je
investicioni projekat likvidan u svim godinama ekonomskog veka. I ukupni
primici u Finansijskom toku dovoljni su da pokriju ukupne finansijske obaveze,
to znai da je projekat u celini likvidan.

ZAKLJU
AK
S obzirom na osnovne kriterijume prihvatljivosti projekta,
merene
pokazateljima rentabilnosti iz finansijsko trine ocene, te pokazateljima
likvidnosti, projekat ulaganja u nabavku poljoprivredne mehanizacije, je
investicija ija realizacija ima opravdanje.
Najvaniji
rezultati
ocene su sledei:

izvrene

- interna stopa rentabilnosti: 43%;

- vreme vraanja uloenih sredstava: 3 godine;
- neto sadanja vrednost: 245.492 ;
- relativna neto sadanja vrednost: 3,00
- likvidnost u periodu izgradnje i periodu eksploatacije.
Prema ostalim kriterijima, uglavnom izraenim putem pokazatelja iz statikog
pristupa oceni (produktivnost, ekonominost proizvodnje, reproduktivna
sposobnost, kratkorona likvidnost, kapitalna opremljenost, sigurnost
investicionih ulaganja i drugo), projekat se moe svrstati u red prihvatljivih.
Zakljuak je da investiranje u podizanje zasada maline i kupine, investitora
Miroslava Radojiia, ispunjava sve kriterijume prihvatljivosti investicije.

SADR
AJ

1. OSNOVNI PODACI O PODNOSIOCU BIZNIS PLANA

......................................................2
2. REZIME BIZNIS PLANA
........................................................................................................3
3. OPIS I SVRHA ULAGANJA
...................................................................................................3
4. ANALIZA
TRITA.........................................................................................................
.......4
4.1. Analiza trita nabave
........................................................................................................4
4.2. Analiza trita
prodaje......................................................................................................
..4
5.TEHNIKO TEHNOLOKA
ANALIZA...............................................................................5
5.1. Osnova motiva i koncepcija
ulaganja.................................................................................5
5.2. Lokacija zasada maline, kupine i matinih zasada
maline.................................................5
5.3. Prirodni uslovi
..................................................................................................................
..5
5.3.1. Klimatske
karakteristike.........................................................................................
.....5
5.3.2. Zemljine karakteristike
..............................................................................................6
5.4. Tehnoloki deo
..................................................................................................................
.6
5.4.1. Izbor mesta i poloaj za gajenje maline
......................................................................6
5.4.2 Izbor
sorte.......................................................................................................
..............7
5.4.3. Sadni
materijal.................................................................................................
............7
5.4.4. Podizanje malinjaka

....................................................................................................7
5.4.5. Tehnologija podizanja kupinjaka
..............................................................................15
6. DINAMIKI PLAN IZVOENJA
.......................................................................................31
7. EKOLOKI ASPEKTI PROGRAMA
...................................................................................32
8. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA
........................................................................32
8.1. Struktura ulaganja u osnovna sredstva
.............................................................................32
8.2. Investicije u obrtna sredstva
.............................................................................................33
8.3. Izvori finansiranja investicije i proraun obaveza po kreditima
......................................33
8.4. Obraun trokova
.............................................................................................................34
8.5. Formiranje ukupnog prihoda
............................................................................................35
8.6. Projektovani bilans uspeha
...............................................................................................36
8.7. Plan novanih tokova
.......................................................................................................36
8.8. Bilans stanja
..................................................................................................................
...37
9. OCENA EKONOMSKE EFIKASNOSTI PROJEKTA
.........................................................37
9.1. Statika ocena ekonomske efikasnosti projekta
...............................................................37
9.2. Dinamika ocena ekonomske efikasnosti projekta
..........................................................37
ZAKLJUAK ...................................................................................................
..........................39