GR Biobanka BL SC f3

Institut za graevinarstvo IG d.o.o.
Banja Luka
Kralja Petra I Karaorevia 92-98, 78 000 Banja Luka; tel: +38751348367, fax: +38751348372
KNJIGA br. 5
MAINSKA FAZA
PROJEKAT br:
IZ-IGBL-IN-PV-1399/13
SVESKA 1: IZVEDBENI MAINSKI PROJEKAT GRIJANJA, VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE

SVESKA 2: IZVEDBENI MAINSKI PROJEKAT PROTIVPOARNOG SISTEMA
OBJEKAT:
BIOBANKA I ARHIVA KLINIKOG CENTRA BANJA LUKA, RS, BiH
LOKACIJA:
Dvanaest beba bb, Petrievac, k.. 400/31 K.O. Banja Luka 7
INVESTITOR:
UNIVERZITETSKI- KLINIKI CENTAR BANJA LUKA
UGOVOR br.:
Banjaluka
Jun.2013
PROJEKAT IZRADIO:
Dipl.ing.ma. Dragan Tadi
Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Sadraj projekta:
KNJIGA 1 - GLAVNI ARHITEKTONSKI PROJEKAT:
1.
OPTA DOKUMENTACIJA
2.
TEKSTUALNI DIO
3.
NUMERIKI DIO
4.
GRAFIKI DIO
KNJIGA 2 - GLAVNI KONSTRUKTIVNI PROJEKAT
1.
OPTA DOKUMENTACIJA
2.
TEKSTUALNI DIO
3.
NUMERIKI DIO
4.
GRAFIKI DIO
KNJIGA 3 - GLAVNI PROJEKAT VODOVODA I KANALIZACIJE
1.
2.
3.
4.
OPTA DOKUMENTACIJA
TEKSTUALNI DIO
NUMERIKI DIO
GRAFIKI DIO
KNJIGA 4 - GLAVNI PROJEKAT ELEKTRO INSTALACIJA

1.
2.
3.
4.
OPTA DOKUMENTACIJA
TEKSTUALNI DIO
NUMERIKI DIO
GRAFIKI DIO
KNJIGA 5 - GLAVNI PROJEKAT MAINSKIH INSTALACIJA

1.
2.
3.
4.
OPTA DOKUMENTACIJA
TEKSTUALNI DIO
NUMERIKI DIO
GRAFIKI DIO
KNJIGA 6 - GLAVNI PROJEKAT VANJSKOG UREENJA

1.
2.
3.
4.
OPTA DOKUMENTACIJA
TEKSTUALNI DIO
NUMERIKI DIO
GRAFIKI DIO

SADRAJ KNJIGA 5, Sveska 1

1
2
3
OPTA I PRAVNA DOKUMENTACIJA

1.1 Podaci o INVESTITORU
1.2 Rjeenje (LICENCA) preduzea
1.3 Rjeenje o imenovanju projektanta
1.4 Licenca projektant
1.5 Izjava projektanta
PROJEKTNI ZADATAK
TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA
3.1 TEHNIKI OPIS
3.1.1
Tehniki opis objekta
3.1.2
Tehniki opis sistema ventilacije
3.1.3
Tehniki opis sistema grijanja
3.1.4
Tehniki opis sistema klimatizacije
3.2 OPTI I TEHNIKI USLOVI ZA IZGRADNJU
3.2.1
Opti uslovi
3.2.2
Tehniki uslovi
3.3 PRILOG MJERAMA ZATITE NA RADU I ZATITE OD POARA
NUMERIKA DOKUMENTACIJA
4.1 PRORAUNI
4.1.1
Ulazni podaci
4.1.2
Analiza graevinskih konstrukcija
4.1.3
Dimenzionisanje sistema ventilacije
4.1.4
Toplotni gubici i dobici
4.1.5
Dimenzionisanje grejnih/rashladnih tijela
4.1.6
Dimenzionisanje sistema klimatizacije
4.1.7
Dimenzionisanje cjevovoda
4.1.8
Dimenzionisanje pumpi
4.1.9
Dimenzionisanje elemenata toplotne podstanice
PREDMJER OPREME, MATERIJALA I RADOVA
SPISAK KORITENE LITERATURE
GRAFIKA DOKUMENTACIJA
GVK 00. 00. 00

GVK 00. 01. 00
GVK 01. 01. 01
GVK 01. 01. 02
GVK 02. 01. 03
GVK 02. 01. 04
GVK 03. 01. 11
GVK 03. 01. 12
GVK 03. 01. 13
GVK 04. 00. 11
GVK 04. 00. 12
GVK 04. 00. 13
GVK 05. 10. 11
GVK 05. 10. 12
GVK 05. 10. 13
GVK 06. 20. 00
Situacioni plan
Tehnoloka ema
Vrelovod- situacija
Vrelovod- detalji
Dispozicija opreme toplotne podstanice
Elementi toplotne podstanice
Dispozicija opreme- podrum
Sistem grijanja i hlaenja- podrum
Sistem ventilacije- podrum
Dispozicija opreme- prizemlj
Sistem grijanja i hlaenja- prizemlje
Sistem ventilacije- prizemlje
Dispozicija opreme- sprat
Sistem grijanja i hlaenja- sprat
Sistem ventilacije- sprat
Dispozicija opreme- krov
3

OPTA I PRAVNA DOKUMENTACIJA

1.1
Podaci o INVESTITORU

Naziv
Sjedite
Kliniki centar Banja Luka

Ul. Dvanaest beba bb, Banja Luka, RS, BiH
Vlasnik
ifra
KCBL
Napomena
Direktor
Telefon
Fax.
E-mail
www
+387 51 31 05 30
+387 51 34 21 00
administracija@kc-bl.com
http://www.kc-bl.com/

1.2
Rjeenje (LICENCA) preduzea o ispunjenosti uslova za izradu Tehnike dokumentacije



1.3
Rjeenje o imenovanju odgovornog projektanta
10

Institut za graevinarstvo IG d.o.o.

Banjaluka
Banjaluka
24.03.2013
Broj:
IZ-IGBL-IN-PV-1399-I/13
Na osnovu Zakona o preduzeima i Statuta firme Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banjaluka

donosim:
RJEENJE
o imenovanju projektanta mainske faze
Ovim Rjeenjem imenujem diplomiranog ininjera mainstva Dragana (Duana) Tadia iz Banjaluke,
licenca br. 1741/98 za:
PROJEKTANTA
Mainske faze sistema grijanja, ventilacije i klimatizacije i protivpoarnog
sistema
Na objektu:
Biobanka i arhiva Klinikog centra Banja Luka u Banja Luci, RS, BiH;
Rjeenje stupa na snagu danom donoenja.
Protiv ovog rjeenja radnik ima pravo albe u roku od 8 (osam) dana.
-a/a
-imenovanom
-investitoru
M.P.
Direktor:
___________
11

1.4
Licenca projektanta
12

13

1.5
Izjava projektanta
14

IZJAVLJUJEM
Da sam se u toku izrade Izvedbenog mainskog projekta grijanja, ventilacije i klimatizacije i

protivpoarnog sistema br. IZ-IGBL-IN-PV-1399/13 na objektu Biobanka i arhiva Klinikog centra
Banja Luka u Banja Luci, RS, BiH pridravao zahtjeva iz projektnog zadatka i svih vaeih propisa i
standarda kojima je regulisana ova oblast.
Banjaluka
Jun.2013
Izjavu dao:
dipl. ing. ma. Dragan Tadi
15

PROJEKTNI ZADATAK
16

17

18

19

TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA
20

3.1
TEHNIKI OPIS
21

3.1.1
Tehniki opis objekta
Predmetni objekat je lociran u komplpeksu Klinikog centra Banja Luka. Lokacija izgradnje poslovnog
objekta je smjetena uz objekat Zaraznog odjela KC Banja Luka na parceli. Forma parcele je
pravougaona prosjene nadmorske visine 230 m. Geografska lokacija poslovnog objekta je
4447'6.55" N; 1710'50.6" E; elv.: 230,00 mNV.
Karakteristike objekta su:
Vertikalni gabariti:
Neto korisna povrina objekta
BGP objekta
Maksimalni horizontalni gabariti
Namjena objekta:
Karakter objekta:
Po+Pr+ 1;
1892,68 m2;;
2200,00 m2;
24x 36 m;
Zdravstvena i administrativna;
Stalni;
U prizemlju objekta je predviena biobanka, a na spratu arhiva za dokumentaciju i DATA centar.

Arhivski prostor planirati tako da dokumentarna graa bude zatiena od tetnog neposrednog
djelovanja temperature, vlage, suneve svjetlosti, zraenja, poara i ostalog na osnovu Pravilnika o
uslovima uvanja dokumentarne grae (Slubeni glasnik Republike Srpske broj 37/10).
Sadraji objekta po etaama: TABELA 1
ZAHTJEVANI UNUTRANJI USLOVI BAS EN15251
KC Banja Luka- BIOBANKA
ETAA:
PODRUM
Br.
Naziv prostorije
0000
0001
0002
0003
0004
0005
0006
0007
0008
0
Hodnik1
Hodnik2
Mainska
PP oprema
Radionica
Skladite
Skladite in.
Teh.osoblje
UKUPNO PODRUM
Povrina Temperatura Vlanost VENTILACIJA GR. VEN. KLI. RAS.

W/m
m2
LJ 0C Z 0C
%
n h-1 m3/h os.
2
0,00
0,0 0,0
0,0
0,0
0,0
0
0
0
10,00 30,0 20,0
70,0
1,0
50,0
DA NE NE
8
63,93 30,0 20,0
70,0
1,0
50,0
DA NE NE
8
46,12 30,0 20,0
70,0
2,0
50,0
DA DA NE 10
46,12 30,0 20,0
70,0
1,0
50,0
DA DA NE
8
48,01 26,0 20,0
70,0
2,0
50,0
DA DA DA 10
21,84 30,0 15,0
70,0
2,0
50,0
DA DA NE
8
20,47 30,0 15,0
70,0
2,0
50,0
DA DA NE
8
34,11 26,0 20,0
70,0
2,0
50,0
DA DA DA 10
290,6
m2

Br.
Naziv prostorije
0101Vjetrobran
0102Ulazni hol
0103Hodnik
0104WC enski
0105WC muki
0106FFPE Stock
0107Lab3
0108Lab2
0109Lab1
0110Stepenite
ETAA:
PRIZEMLJE

W/m
m2
LJ 0C Z 0C
%
n h-1 m3/h os.
2
11,33 30,0 15,0
70,0 0,5
18,0 NE NE NE
8
98,82 26,0 20,0
70,0 2,0
50,0 DA DA DA 10
64,97 26,0 20,0
70,0 2,0
50,0 DA DA DA 10
17,18 28,0 18,0
70,0 4,0
108,0 DA DA NE
8
19,69 28,0 18,0
70,0 4,0
108,0 DA DA NE
8
195,00 24,0 20,0
70,0 4,0
108,0 DA DA DA
8
96,70 20,0 18,0
30,0 4,0
50,0 DA DA DA
8
45,43 20,0 18,0
30,0 4,0
50,0 DA DA DA 10
205,10 24,0 20,0
70,0 4,0
50,0 DA DA DA 10
13,50 26,0 20,0
70,0 1,0
18,0 DA NE NE 10
UKUPNO PRIZEMLJE 767,7
m2
22


Br.
Naziv prostorije
1010Hodnik1
1020Kancelarija2
1030Kancelarija1
1040Hodnik2
1050WC enski
1060WC muki
1070Cajn.kuhinja
1080Sala
1090Kancelarija3
1100Arhiva
1110Data centar
1120DC.kancel.
1130Stepenite
UKUPNO SPRAT
ETAA:
I SPRAT

W/m
m2
LJ 0C Z 0C
%
n h-1 m3/h os.
2
10,73 26,0 20,0
70,0 0,5
18,0 DA NE NE
8
68,41 26,0 20,0
70,0 2,0
50,0 DA DA DA
8
51,04 26,0 20,0
70,0 2,0
50,0 DA DA DA 10
85,44 26,0 20,0
70,0 0,5
50,0 DA DA DA 10
17,18 28,0 18,0
70,0 4,0
50,0 DA DA DA 10
19,69 28,0 18,0
70,0 4,0
108,0 DA DA DA
8
37,06 28,0 20,0
70,0 4,0
108,0 DA DA NE
8
42,09 26,0 20,0
70,0 4,0
108,0 DA DA NE
8
37,08 26,0 20,0
70,0 2,0
50,0 DA DA NE 10
159,04 28,0 18,0
70,0 2,0
50,0 DA DA DA 10
105,25 25,0 20,0
70,0 4,0
50,0 DA DA DA 10
145,70 26,0 20,0
70,0 2,0
50,0 DA DA DA 10
13,50 28,0 20,0
70,0 0,5
18,0 DA DA DA
8
792,2
m2
NAMJENA FUNKCIONALNI KONCEPT OBJEKTA

Namjena objekta je zdravstvena i administrativna.
U podrumu je isprojektovane prostorije ija je namjena skladitenje i tehnika etaa. Ove prostorije su
korisne povrine Pk=273.39m2.
Do podrumske prostorije se dolazi dvokrakim stepenitem i liftom koje vodi iz ulaznog hola.
U prizemlju su smjetene laboratorijske prostorije i prostorije za skladitenje bio uzoraka. Ulaz na
etau prizemlja je preko predulaza. Iz hodnika ravno pristupa se: kupatilu, laboratorijama i prostoru za
skladitenje bio uzoraka. Takoe se nalazi i glavni ulaz u objekat preko kojeg se pristupa ulaznom holu
gde je smjetena ekaonica i info pult. Dalje se ulazi u glavni hodnik etae ili predprostor gde se nalazi
stepenite i lift i dalja komunikacija ka drugim etaama.
Na spratu se nalazi kancelarijski prostor, sala za sastanke, sanitarni vor, ajna kuhinja, data centar i
arhiva. Ulaz na etau je preko stepenita i lifta.
<parking- Krov je ravan i prohodan za vozila. Na krovu se nalazi parking, ulazni deo u objekat
(stepenite i lift) koji slui kao ulaz za zaposlene i prostorija za agregat.
Kao pokriva planirano je sledee:
1. granulisani ljunak /16-32mm/ min.6 cm
2. SECO INVERSO filc
3. termoizolacija 10 cm /EKSTRUDIRANI POLISTIREN/
4. hidroizolacija /3x varene ELASTOMERNE trake sa ulokom od staklene tkanine 200 gr/m2/
5. hladni bitumenski premaz
6. padni beton 2% 3-21 cm
7. AB. ploa MB40 20 cm
8. sputeni strop (60x60)
KONSTRUKCIJA I MATERIJALIZACIJA OBJEKTA
Objekat je zidan opekarskim blokovima d=25cm i AB platnima razliite debljine u sistemu sa AB
stubovima i gredama.
Temelji su uraeni po sistemu kontra ploe. Debljina kontra ploe je 50 cm. Fundirani su na dvije
razliite dubine jer je jedan dio objekta nii.
Podrumski dio objekta je temeljen na kontra ploi. Debljina kontra ploe je 50 cm. Sa obzirom na
denivelaciju terena, potrebno je izvesti nasiapnje terena do donje kote ploe prizemlja i izvrtiti zbijanje
mehanikim sredstvima kao i osiguranje terena sa ipovima i potpornim zidovim,a. Ispod ploe
prizemlja izvesti podloni beton d=20cm i nasuti ljunak u debljini od 10cm.
23

Betonska ploa je debljine 50cm i hidroizolovan je sa vanjske strane. Podrumska etaa je izolovana i
sa hidroizolaciom i epastom folijom sa vanjske strane.
Unutranje konstrruktivne grede su dimenzije 40/60cm.
Pored konstruktivnih geda u ulaznom delu i prostoriji za agregat javljaju se hirizontalni serklai
dimenzije 25/25cm.
Nosivi zidovi su zidani opekarskim blokom debljine d=25cm.
Unutranji pregradni zidovi su od gips kartonskih ploa od kojih su nkeke protivpoarne, gletovane sa
obe strane.
Fasada je termoizolaciona fasada u sistemu Demit sa slojem tvrde termoizolacije, a jednim delom
termoizolaciona fasada sa oblogom od aluminijumskih panela - alu bonda.
Posebno panju posvetiti hidroizolaciji podruma i suterena.
Krov je ravan i prohodan za vozila . Na krovu se nalazi praking prostor za 20 motornih vozila.
Odvodnja je rijeena preko rigola ispod kog se postavlja hidroizolacija i termoizolacija preko koje se
ostvaruje pad.
Vanjska stolarija je PVC (sa texturom po elji investitor) kao i unutranja. Sva vanjska bravarija je
izvedena od profila sa termomostom i staklenih povrina izraeih od niskoemisionog stakla u dva sloja
sa ispunom od argona. Koeficijent prolaza toplote vanjske bravarije je U=1,10 (W/mK).
U svim prostorijama je planirano grijanje i klimatizacija.
Sve ograde u objektu, su raene od standardnih profila u inox izvedbi.
Ambijentalni uslovi u pojedinim prostorijama su dati u dijelu 4 NUMERIKA DOKUMENTACIJA; 4.1
PRORAUNI; 4.1.1 Ulazni podaci i u skladu su sa odredbama standarda BAS EN 15251 Ulazni
parametri za dizajniranje i ocjenu unutranjih toplotnih karakteristika graevina koji se odnosi na
kvalitet vazduha prostora, temperature prostora, svjetlosti i akustike .
3.1.2
Tehniki opis sistema ventilacije
Sistem ventilacije biobanke je u potpunosti projektovan u skladu sa PRAVILNIKOM o Tehnikim

svojstvima sistema ventilacije, djelimine klimatizacije i klimatizacije u graevinama i standardima
vezanim za ovaj pravilnik.
Sistem ventilacije prostorija u objektu je sa prinudnom cirkulacijom i radom sa vanjskim vazduhom, sa
rekuperacijom i bez regeneracije. Ovim sistemom se vri odvoenje ambijentalnog zagaenog
vazduha i ubacivanje svjeeg vanjskog vazduha. Obrada svjeeg vazduha i rekuperacija toplote se
vri u klimakomori smjetenoj u mainskoj prostoriji u podrumu objekta. Kompletan sistem
ventilacionih kanala je smjeten u sputenom stropu prostorija a glavni ventilacioni kanali su smjeteni
u tehnikom ahtu uz okno lifta.
Zahtjevane koliine vazduha u procesu ventilacije po pojedinim prostorijama su date u dijelu 4
NUMERIKA DOKUMENTACIJA; 4.1 PRORAUNI; 4.1.1 Ulazni podaci. Odvoenje vazduha u
vanjski prostor se vri putem odsinih ventilacionih reetki kroz odsisne kanale odsisnim ventilatorima
a dovoenje svjeeg vazduha se vri dobavnim ventilatorima putem dovodnih kanala do anemostata i
ventilacionih reetki.
Dimenzije ventilacionih kanala i spojnih elemenata su u skladu sa EN 1505: 1997 Ventilacija u
graevinama- Metalni kanali i spojni dijelovi pravokutog presjeka za razdiobu vazduha (dimenzije) i EN
1506: 1997 Ventilacija u graevinama- Metalni kanali i spojni dijelovi okruglog presjeka za razdiobu
vazduha (dimenzije).
24

3.1.3
Tehniki opis sistema grijanja
Sistem grijanja objekta biobanke je toplovodni, dvocjevni, zatvoreni. Ovim sistemom se vri
zagrijavanje i dogrijavanje pojedinih prostorija objekta. Zahtjevane temperature po pojedinim
prostorijama su date u dijelu 4 NUMERIKA DOKUMENTACIJA; 4.1 PRORAUNI; 4.1.1 Ulazni
podaci.
Sistem grijanja se sastoji od:
Toplotne podstanice;
Sistema fan-coil grijanja;
Sistema radijatorskog grijanja;
Sistem vazdunog grijanja;
Koncept rada sistema grijanja je zasnovan na principu da se u toplotnoj podstanici zagrijava voda u na
temperaturu 70 0C.Putem razdjelnika i pumpi se topla voda distribuie cijevnim sistemom do pojedinih
grejnih tijela. Fan-coil ureaji i zagrija vazduha u klima-komori su snabdjeveni troputim regulacionim
ventilima koji ostvaruju reim rada zagrijaa 55/45 0C.
Toplotna podstanica je locirana u mainskoj prostoriji koja je smjetena u podrumu objekta biobanke.
Toplotna podstanica je spojena na vrelovodni sistem cijevnom instalacijom DN50 u toplotnoj podstanici
Zaraznog odjela KC Banja Luka.
U toplotnoj podstanici su smjeteni:
Ploasti izmjenjiva toplote kapaciteta 300 kW;
Zaporna, mjerna i regulaciona oprema na strani primarnog kruga (vrelovodni);
Razdjelnik i sabirnik toplovodnog sistema grijanja;
Cirkulacione pumpe;
Zaporna i sigurnosna armatura na strani sekundarnog kruga (toplovodni);
Zatvorena ekspanziona posuda.
Ploasti izmjenjiva je nazivnog pritiska NP16 i nazivnog kapaciteta od 300 kW.
Zaporna i mjerno-regulaciona oprema na vrelovodnoj strani je nazivnog pritiska NP16 nazivne
dimenzije DN50.
Razdjelnik i sabirnik toplovodnog sistema su izraeni od eline beavne cijevi u potpunosti prema
grafikom dijelu ovog projekta.
Za cirkulaciju tople vode u sekundarnom krugu predviene su posebne cirkulacione pumpe za svaku
vertikalu posebno u konfiguraciji 1 radna+ 1 rezervna. Predviene su trobrzinske cirkulacione pumpe.
Sistemom fancoil grijanja se vri zagrijavanje svih prostorija osim prostorija mokrih vorova i
prostorija hodnika u podrumu i vertikalnoj komunikaciji. Reim rada fancoil sistema grijanja je 55/45
0
C i regulie se putem troputih ventila za svaki fancoil ureaj posebno. Upravljanje fancoil ureaja
se vri putem signala dobijenog od ambijentalnog senzora postavljenug u grijanom prostoru. Fan- coil
ureji su etverocijevni (2x grijanje + 2x hlaenje), trobrzinski, stropni i postavljeni su u sputenom
stropu grijanog prostora. Cijevni razvod fancoil grijanja je dvocjevni i postavljen je u sputenom
stropu grijanih prostorija. Cijevi od kojih je izraen cijevni razvod fancoil grijanja su eline, beavne
karakteristika u svemu prema DIN2448.
Sistemom radijatorskog grijanja se vri zagrijavanje prostorija sanitarnih vorova, hodnika u podrumu i
vertikalnoj komunikaciji. Reim rada radijatorskog sistema grijanja je 70/60 0C. Grejna tijela
radijatorskog sistema grijanja su ploasti radijatori u 22KV i 12KV izvedbi. Cijevni razvod radijatorskog
grijanja je jednocijevni izraen od bakarnih cijevi sa PVC oblogom i postavljen je u cementnom estrihu
poda. Glavni razvod radijatorskog grijanja je dvocijevni i izraen je od elinih, beavnih cijevi
karakteristika u svemu prema DIN2448.
Sistem vazdunog grijanja vri dogrijavanje vazduha u klimakomori nakon rekuperacije i filtracije
svjeeg vazduha. Vazduno grijanje se vri toplovodnim vazdunim zagrijaem smjetenim u klimakomori. Reim rada toplovodnog zagrijaa vazduha je 55/45 0C. Cijevni sistem vazdunog grijanja je
dvocjevni i izraen je od elinih, beavnih cijevi karakteristika u svemu prema DIN2448.
25

3.1.4 Tehniki opis sistema klimatizacije

Sistemom klimatizacije se vri odravanje projektovanih ambijentalnih uslova u pojedinim prostorijama
objekta. U ljetnom periodu se odravanje projektovane temperature vri putem ventilacionog sistema i
fan-coil ureaja. U izmjenjivae toplote smjetene u fan-coil ureajima i klimakomori se dovodi hladna
voda putem cijevnog sistema. Radni reim hladne vode u procesu klimatizacije je 7/12 0C.
Podhlaivanje vode u sistemu hlaenja se vri u rashladnog ureaja.
Sistem distribucije hladne vode se sastoji od primarnog i sekundarnog kruga. Primarni cirkulacioni
krug se sastoji od toplotnih pumpi, kompenzatora temperaturnih dilatacija (bafera) i cijevnog sistema
sa cirkulacionim pumpama i prateom mjernom i regulacionom opremom. Sekundarni krug sainjava
cijevni sistem veze bafera i razdjelnika i sabirnika, razdjelnik i sabirnik sa pripadajuim cirkulacionim
krugovima do pojedinih potroaa.
Bafer sistema za hlaenje je smjeten u modulu rashladnog ureaja. Rashladni ureaj je smjeten na
krovu objekta trafostanice.
Klimatizacija DATA centra se vri odvojenim split sistemom koji se sastoji od rashladnih klima- ormara
postavljenih u prostoru DATA centra i kondenzatora smjetenog na krovu trafostanice. Kompletan
sistem klimatizacije DATA centra je udvojen odnosno sainjavaju ga radni i rezervni ureaj. Rashladni
klima ormari uzimaju zagrijan vazduh u donjoj zoni prostorije i nakon podhlaivanja ga putem
ventilacionih kanala i reetki distribuiu u zonu servera.
26

3.2
OPTI I TEHNIKI USLOVI ZA IZGRADNJU
27

3.2.1
Opti uslovi
3.2.1.1
Ugovor za izvoenje radova na izgradnji projektovanog objekta zakljuit e se izmeu

INVESTITORA i IZVOAA radova a na osnovu ovog odobrenog projekta. Projekat je
sastavni dio ugovora;
3.2.1.2
IZVOA radova je obavezan da odredi RUKOVODIOCA RADILITA odnosno fiziko

lice koje e rukovoditi radovima a ima zakonsko pravo na ovu funkciju;
3.2.1.3
INVESTITOR je obavezan da odredi NADZORNOG ORGANA odnosno fiziko lice

koje e sprovoditi nadzor nad izvedenim radovima a koje ima zakonsko pravo na ovu funkciju;
3.2.1.4
Instalacija i oprema odnosno mainska faza predmetnog objekta mora biti izvedena
tako da u svemu odgovara ovom projektu i vaeim propisima i standardima. Sva odstupanje
od projekta dozvoljeno je samo uz prethodnu saglasnost projektanta a sve izmjene se moraju
unijeti u graevinski dnevnik;
3.2.1.5
Radovima izgradnje objekta se ne smije pristupiti bez graevinske dozvole izdate od

nadlenih organa;
3.2.1.6
INVESTITOR je duan da prije poetka radova na izgradnji objekta IZVOAU

obezbjedi prikljuak elektrine energije i vode;
3.2.1.7
IZVOA ovog projekta duan je da prije poetka radova prekontrolie usaglaenost

projekta sa stvarnim stanjem na gradilitu. U sluaju ne usaglaenosti projekta sa stvarnim
stanjem na gradilitu IZVOA je duan da sa dovoljno obrazloenja trai da se projekat
prilagodi;
3.2.1.8
IZVOA je duan da :
radove izvede prema projektu;
radove izvede prema propisima, standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta koji
vae za ovu vrstu objekta;
blagovremeno preduzme mjere za sigurnost zaposlenih radnika, prolaznika, saobraaja,
susjednih bjekata, objekta i radova, opreme, ureaja i
postrojenja;
Izvoa radova je duan da o svom troku organizuje gradilite, izradi privremene objekte za
smetaj opreme, materijala, alata, prirune radionice i radne snage, zatim obezbedi
potrebnu mehanizaciju, obezbedi prevoz radnika i slino;
Izvoa je duan da o svom troku unese u grafiku i tekstualnu dokumentaciju sve izmene i
dopune koje su usledile u toku izvoenja radova u jednom primerku a na osnovu kojeg e se
izraditi projekat izvedenih radova bilo od strane Izvoaa radova ili projektantskog preduzea;
3.2.1.9
Garantni rok za kvalitet radova je rok predvien zakonskim propisima ukoliko u

ugovoru nije drugaije odreeno. Za ugraenu opremu vai garancija proizvoaa te
opreme. Garantni rok tee od dana tehnikog prijema izvedenih radova pod uslovom da
komisija da pozitivno miljenje;
3.2.1.10
U toku izvoenja radova IZVOA je obavezan da koristi materijal koji u potpunosti
odgovara vaeim propisima i standardima. Ugraeni materijal i oprema moraju imati svu
potrebnu prateu dokumentaciju predvienu zakonskim propisima (atesti, sertifikati itd.);
3.2.1.11
Ako NADZORNI ORGAN zahtijeva da se izvri ponovno ispitivanje materija IZVOA
radova e izvriti zahtijevano ispitivanje u ovlatenoj ustanovi. Ukoliko ispitivanje pokae da
materijal odgovara vaeim propisima i standardima trokove ispitivanja snosi INVESTITOR.
U sluaju da ispitivanje pokae da ma terijal ne odgovara vaeim propisima i standardima
trokove ispitivanja snosi IZVOA a predmetni materijal mora biti uklonjen sa gradilita i
zamijenjen drugim odgovarajuim materijalom;
3.2.1.12
Ukoliko INVESTITOR bude raspolagao odreenim materijalom i ukoliko ga ustupi

28

IZVOAU u cilju njegove ugradnje u postrojenje, IZVOA je duan da sav materijal

detaljno pregleda i neispravan odbaci. Ako NADZORNI ORGAN izriito zahtijeva da se ugradi
neodgovarajui materijal, IZVOA e ga ugraditi i u tom sluaju IZVOA ne odgovara
zaposledice uzrokovane ugradnjom ne odgovarajueg materijala a garancija se izuzima za
dio instalacije u koju je ugraen navedeni materijal. Sve prethodno navedeno se mora
konstatovati u graevinskom dnevniku i odgovarajuoj dokumentaciji u pisanoj formi
(zapisnik, aneks ugovora itd.);
3.2.1.13
Ako IZVOA izvede instalaciju u svemu po odobrenom projektu i sa materijalom
predvienim ovim projektom, snosi odgovornost za ispravno funkcionisanje sistema samo u
pogledu izvrenih radova, kvaliteta materijala i kapaciteta pojedinih elemenata. Samovoljno
mijenjanje projekta od strane IZVOAA zabranjeno je. Za manje izmjene u odnosu na
usvojeni projekat dovoljna je saglasnost NADZORNOG ORGANA. Ukoliko se ukae potreba
za veim izmjenama projekta, tada je potrebno da projektant preradi projekat. Tako preraen
projekat mora se ponovo uputiti investitoru na odobrenje;
3.2.1.14
IZVOA je obavezan, ukoliko prilikom izvoenja radova primjeti da je predloeno
rjeenje tehniki neispravno ili neusaglaeno sa graevinskim objektima i drugim
instalacijama,da o tome obavijesti INVESTITORA i trai izmjenu projekta;
3.2.1.15
IZVOA radova mora za pojedine strune radove imati na gradilitu rukovodee
tehniko osoblje koje ima zakonsko pravo za rukovoenje takvim radovima. Svi radnici
moraju imati odgovarajue kvalifikacije i struno znanje potrebno za izvoenje radova na datoj
instalaciji. NADZORNI ORGAN ima pravo i dunost da putem graevinskog dnevnika naredi
IZVOAU da sa gradilita odstrani nestruno osoblje;
3.2.1.16
Pri izvoenju radova IZVOA mora voditi rauna da ne doe do oteenja okolnih
objekata, samog objekta na kom se izvode radovi i ve izvedene instalacije. Svaku
uinjenu tetu koja je uzrokovana namjerno, nemarnou ili zbog nedovoljne strunosti od
strane IZVOAA, IZVOA je duan da otkloni ili da snosi trokove otklanjanja nastale
tete;
3.2.1.17
Sve otpatke i smee koje IZVOA sa svojim radnicima pri izvoenju radova naini,
duan je da o svom troku odnese sa gradilita na za to odreeno mjesto;
3.2.1.18
Mjere bezbjednosti zaposlenih radnika na ovom poslu duan je da preuzme IZVOA
radova po vaeim propisima;
3.2.1.19
Za vrijeme radova IZVOA je duan da na gradilitu vodi graevinski dnevnik. U
graevinskom dnevniku moraju biti upisani: uslovi pod kojima se izvode radovi, broj
radnika, opis izvedenih radova sa naznaenim izvrenim poslovima i ugraenim pozicijama,
promjene i odstupanja od glavnog projekta i evidencija ostalih dogaaja u toku graenja
(havarija, povreda na radu, posebni zahtjevi INVESTITORA i nadzornog organa itd.).
Graevinski dnevnik ovjeravaju nadzorni organ i predstavnik IZVOAA radova;
3.2.1.20
Nadzorni organ vodi graevinsku knjigu u kojoj evidentira sve izvedene radove.
Graevinska knjiga mora biti zapeaena i ovjerena od strane investitora a mora biti ovjerena
od strane predstavnika IZVOAA radova i nadzornog organa;
3.2.1.21
Zavreni objekat se ne smije upotrebljavati prije izvrenja tehnikog pregleda objekta.
Zahtjev za izvrenje tehnikog pregleda objekta podnosi INVESTITOR kod ovlatene
ustanove;
3.2.1.22
IZVOA je duan da po zavretku radova izradi i preda investitoru upustvo za
rukovanje instalacijom. Upustvo za rukovanje mora biti uraeno u tri primjerka od kojih jedan
mora biti zastakljen, uramljen i postavljen na mjesto dostupno rukovaocu objekta;
3.2.1.23
Tokom izvoenja radova INVESTITOR mora obezbijediti lice koje e vriti struni
29

nadzor nad izgradnjom. Ime nadzornog organa INVESTITOR saoptava IZVOAU u pisanoj
formi prije poetka izvoenja radova. Nadzorni organ mora ispunjavati uslove propisane
Zakonom o izgradnji objekata i posjedovati odgovarajue strune kvalifikacije.Nadzorni organ
vri nadzor nad izvoenjem radova, usklauje dinamiku izvoenja radova i daje potrebna
upustva IZVOAU radova. Nadzorni organ ovjerava graevinski dnevnik, graevinsku
knjigu, situaciju i ostala slubena dokumenta;
3.2.1.24
IZVOA je na gradilitu odgovoran nadzornom organu i sa njim komunicira putem
graevinskog dnevnika;
3.2.1.25
Nakon zavretka montanih radova cjelokupno postrojenje se mora ispitati. Ispitivanje
vri IZVOA radova uz obavezno prisustvo nadzornog organa;
3.2.1.26
O izvrenom ispitivanju moraju se sainiti zapisnici. Zapisnici ispitivanja treba da
sadre:
predmet ispitivanja;
popis lica koja su vrila i prisustvovala ispitivanju;
datum i vrijeme ispitivanja;
okolnosti pod kojima je ispitivanje vreno;
rezultate ispitivanja sa tano dobijenim vrijednostima ispitivanih parametara;
zakljuak u kojem se konstatuje da rezultati ispitivanja zadovoljavaju ili ne zadovoljavaju;
svojeruan potpis lica koja su vrila ispitivanje i koja su prisustvovala ispitivanju.
3.2.1.27
Zavretkom radova se smatra dan kada IZVOA podnese nadzornom organu
pismeni izvjetaj o zavretku ugovorenih radova i nadzorni organ pismeno potvrdi navedeni
izvjetaj u graevinskom dnevniku. Nakon zavretka radova nadzorni organ podnosi zahtjev
za izvrenje tehnikog pregleda u pisanoj formi INVESTITORU;
3.2.1.28
Nakon zavretka radova u sluaju da su na objektu izvrene znatne izmjene u odnosu
na glavni projekat potrebno je izraditi projekat izvedenog stanja. projekat izvedenog stanja se
izrauje u svrhu sprovoenja tehnikog prijema i izdavanja upotrebne dozvole objekta.
Ukoliko nije dolo do izmjena na objektu u odnosu na glavni projekat tada INVESTITOR i
IZVOA potvruju i ovjeravaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje u skladu sa
projektovanim;
3.2.1.29
Ukoliko se prilikom izvoenja pojavi vie radova nego to je koliina u pojedinim
pozicijama predmera radova u tehnikoj dokumentaciji predvieno i ugovoreno, onda e to
nadzorni organ i odgovorni izvoaa radova u graevinskom dnevniku konstatovati kao
viak radova; Ukoliko se prilikom izvoenja pojave radovi koji predmerom radova nisu
predvieni i ugovoreni onda e to takoe biti konstatovano u graevinskom dnevniku;
3.2.1.30
Za tehniki prijem objekta IZVOA odnosno INVESTITOR duni su komisiji za
tehniki prijem dostaviti sledeu dokumentaciju na uvid:
odobrenje za gradnju sa svim potrebnim saglasnostima;
kompletnu investiciono-tehniku dokumentaciju;
ocjenu izvedenih radova od strane ovlatene ustanove a sa aspekta zatite na radu i
protivpoarne zatite;
atestnu dokumentaciju ugraenog materijala;
zapisnik o izvrenoj kontroli i prijemu konstrukcije prije montae;
zapisnik i izvjetaj ispitivanja;
ateste zavarivaa;
dnevnik rada i graevinsku knjigu;
upustvo za putanje u rad i odravanje sa emom postrojenja.
3.2.1.31
IZVOA je duan da obezbjedi mjerne i kontrolne ureaje i instrumente i
neophodnu radnu snagu za obavljanje tehnikog pregleda i prijema;
30

3.2.1.32
IZVOA radova je duan da o svom troku otkloni sve nedostatke koje komisija za
tehniki pregled pronae i navede ih u pisanoj formi a koji su po ugovoru obaveza IZVOAA
radova;
3.2.1.33
Nakon dobijanja dozvole za upotrebu objekta, objekat se moe pustiti u probni rad.
Odobrenje za upotrebu izdaje organ koji je izdao odbrenje za gradnju i odredio komisiju za
tehniki pregled objekta;
3.2.1.34
INVESTITOR i IZVOA radova, nakon dobijanja dozvole za upotrebu objekta duni
su u zakonskom roku izvriti primopredaju objekta;
* ovi opti uslovi su sastavni dio glavnog projekta i u svemu su obavezni za IZVOAA i
INVESTITORA;
**ostali uslovi se reguliu izmeu IZVOAA i INVESTITORA Ugovorom o izvoenju radova.
31

3.2.2
Tehniki uslovi
3.2.2.1
Investicija se mora izvesti tako da u potpunosti odgovara projektu, tehnikom opisu,

predmjeru i predraunu, tehnikim i posebnim uslovima i uputstvima;
3.2.2.2
Izvoa je duan blagovremeno i prije poetka radova obavijestiti investitora o

terminima izvoenja radova kako bi se mogao napraviti usglaen termin plan sa ostalim
izvoaima;
3.2.2.3
Izvoa montanih radova ne smije ometati druge izvoae koji rade na predmetnom
objektu;
3.2.2.4
Prije poetka izvoenja montanih radova graevinske podloge i podovi moraju biti
gotovi do te mjere da se po njima moe kretati i transportovati materijal i oprema bez
opasnosti od oteenja tih podloga i podova;
3.2.2.5
Prije poetka montanih radova na instalaciji u objektima krov i zidovi objekta moraju
biti u potpunosti gotovi tako da naknadni graevinski radovi ne bi doveli do oteenja
postrojenja i instalacije;
3.2.2.6
Materijal za izradu postrojenja mora biti nov, konstrukcije i obrade u skladu sa

vaeim tehnikim propisima iz ove oblasti. Ugraeni materijal mora imati sve neophodne
ateste i sertifikate predviene vaeim propisima i standardima kojima je regulisana ova
oblast;
3.2.2.7
Projektant objekta kao i izvoa graevinskih radova moraju usaglasiti sa

projektantom i izvoaem instalacija dovoljno velike otvore u zidovima da bi se mogla izvriti
neometana montaa instalacija;
3.2.2.8
Izvoa montae instalacija grijanja mora koordinirati izvoenje instalacija grijanja sa

izvoaima ostalih instalacija tako da bi se izbjeglo eventualno ukrtanje instalacija;
GREJNA TIJELA
3.2.2.9
Kao grejna tijela mogu se koristiti radijatori, konvektori, kaloliferi, cijevni registri od
glatkih cijevi kao i ostala grejna tijela savremene konstrukcije;
3.2.2.10
Za sva grejna tijela koja se ugrauju mora postojati prospekt sa podacima o odavanju
toplote za toplovodno grijanje, dimenzijama grejnog tela, teini, sadraju vode i dozvoljenom
radnom pritisku;
3.2.2.11
Sva grejna tela moraju imati atest neke od nadlenih institucija za ispitivanje termikih
i tehniolokih kvaliteta;
3.2.2.12
Ukoliko se pri izvoenju pojedinana grejna tijela zamjenjuju grejnim tijelima drugog
tipa, obavezna je saglasnost investitora;
3.2.2.13
Grejno tijelo- radijatora treba po pravilu smjestiti slobodno na konzolu u parapetnom
zidu prozora;
3.2.2.14
Ukoliko se ispred grejnih tijela stavlja maska, ona mora omoguiti to bolje strujanje
vazduha i mora se lako demontirati;
3.2.2.15
Sanitarno- higijenski zahtjevi pri ugradnji tijela su preglednost i dostupnost svih
povrina i elemenata grejnih tijela radi uklanjanja neistoa;
3.2.2.16
Gabariti grejnih tijela ne smiju prelaziti gabarite prozora i prozorske nie;
32

3.2.2.17
Prikljuci grejnih tijela se trebaju izvesti bez suvinih savijanja;
3.2.2.18
Grejna tijela moraju biti ugraena u horizontalnoj ili vertikalnoj ravni u skladu sa
preporukom proizvoaa;
3.2.2.19
Odstojanje zadnje strane radijatora od zida treba da iznosi 20- 70 mm zavisno od
vrste radijatora;
3.2.2.20
Visina radijatora od poda treba da bude 100- 150 mm zavisno od visine parapeta;
3.2.2.21
Oslanjanje radijatora na konzole treba izvesti tako da radijator ne visi na njima;
3.2.2.22
Broj konzola treba odrediti tako da na radijator sa 10 (deset) lanaka dolaze 2 (dvije)
konzola i na svakih dodatnih 6 (est) lanaka jo po 1 (jedna) konzola odnosno izvesti
oslanjanje limenih grejnih tijela u skladu sa prporukama proizvoaa;
3.2.2.23
Nakon formiranja radijatorskih baterija od potrebnog broja lanaka, baterije se moraju
dobro oprati mlazom vode od unutranjih neistoa;
3.2.2.24
Ukoliko se koriste ve blokovani radijatori sa naneenom finalnom fabrikom bojom
mora se voditi rauna da ne doe do oteenja ovog sloja boje;
3.2.2.25
Nakon zavretka montae i nakon uspjele probe, grejna tijela treba demontirati, dobro
oistiti od hre i neistoa i zatiti temeljnom bojom. Lakiranje radijatora izvriti nakon
ponovne montae pri temperaturi radijatora od najmanje 50 0C. Za farbanje radijatora treba
koristiti specijalne boje i lakove otporne na visoke temperature. Upotreba razliitih bronzanih
boja ne preporuuje se zbog smanjenja koeficijenta zraenja povrine radijatora;
CIJEVNA MREA
3.2.2.26
Regulacija temperature, pritiska i protoka u toplovodnoj mrei vri se centralizovano u
toplotnom izvoru. Ona moe biti kvalitativna i kvalitativno - kvantitativna. Temperatura vode u
razvodnom vodu podeava se prema spoljnoj temperaturi vazduha i brzini vetra. Dijagrami ili
tabele temperature vode u toplovodnoj mrei zavisno od temperature spoljnog vazduha,
statiki pritisak u toplotnom izvoru, radni pritisci u razvodnom i povratnom vodu i toplotni
kapacitet daju se kroz uslove za projektovanje toplovodne mree;
3.2.2.27
Za izbor nazivnog pritiska opreme i armature merodavni su maksimalna radna
temperatura i maksimalni dozvoljeni radni ili statiki pritisak vode u toplovodnoj mrei;
3.2.2.28
Na mestima gdje se vri ispust vazduha ili odmuljivanje toplovodne mree i gde se
vri ugradnja armature ili aksijalnih kompenzatora predvideti komore;
3.2.2.29
Na mjestima pranjenja toplovodne mree obezbijediti odvoenje vode u kinu
kanalizaciju;
3.2.2.30
Na najniim takama izmeu dva pregradna organa moraju postojati mesta za
pranjenje- odmuljivanje, a na najviim takama mesta za ispust vazduha iz cjevovoda.
Organi za pranjenje- odmuljivanje moraju biti dvostruki. Dimenzije odmuljnih i organa za
ispust vazduha su:
TABELA 2
Za odmuljne organe
Prenik
cijevi DN
do 65
od 80 do od 150 do od 250 do od 350 do od 450 do preko 500

125
200
300
400
500
Odmuljni
organ DN
25
40
50
80
100
125
150
33

Za organe za ispust vazduha

Prenik cijevi DN
od 25 do 80
od 100 do 150 od 200 do 300 od 350 do 450 preko 450
Ozrani organ DN
15
20
25
32
40
3.2.2.31
Uspone, odnosno padove cjevovoda toplovodne mree prilagoditi terenu i grafiki
definisati. Nagibom cjevovoda mora se obezbjediti isputanje vazduha i pranjenje
toplovodne mree;
3.2.2.32
Toplovodna mrea moe da se postavi podzemno i nadzemno. Podzemna toplovodna
mrea polae se kanalno i beskanalno (predizolovane cevi ili cevi zalivene izolacionom
masom i dvoinim sistemom za dojavu curenja). Zatitni sloj zemlje iznad podzemne
toplovodne mree je najmanje 0.6 m a predviena je 1,2 m iznad gornje povrine zatitnog
sloja peska beskanalno postavljenog toplovoda;
3.2.2.33
Na izlazu toplovoda iz toplotnog izvora i na odvajanjima za naselja odnosno blokove
daljinskih sistema grejanja predvideti merna mesta za merenje:
temperature vode u razvodnom vodu,
temperature vode u povratnom vodu,
pritiska vode u razvodnom vodu,
pritiska vode u povratnom vodu,
protoka vode u razvodnom vodu,
Na daljinskim sistemima grejanja na kojima se predvia izrada centralnog sistema nadzora i
upravljanja sistemom (CENUS) predvideti ugradnju mernih instrumenata koji omoguuju
povezivanje navedenih merenja na CENUS;
3.2.2.34
Sve cijevi koritene pri izradi cijevne mree moraju imati ateste u skladu sa
standardima DIN 2440, DIN 2441 odnosno DIN 2448;
3.2.2.35
Dimenzije cijevi koje se koriste su :

DN 10- 3/8
DN 15- 1/2
DN 20- 3/4
DN 25- 1
DN 32- 5/4
DN 40- 6/4
DN 50- 2
DN 65- 21/2
DN 80
DN 100
DN125
DN150
DN200
DN250
DN300
DN350
DN400
DN500
- 17,2x2,3 mm
- 21,3x2,3 mm
- 26,9x2,3 mm
- 33,7x2,6 mm
- 42,4x2,6 mm
- 48,3x2,6 mm
- 57,0x2,9 mm
- 60,3x2,9 mm
- 70,0x2,9 mm
- 76,1x2,9 mm
- 88,9x3,2 mm
- 108,0x3,6 mm
- 114,0x3,6 mm
- 139,7x4 mm
- 165,1x4,5 mm
- 219,1x5,9 mm
- 273x6,3 mm
- 318x7,5 mm
- 406,4x8,8 mm
- 419x10 mm
- 521x11 mm
3.2.2.36
Horizontalnu cijevnu mreu treba vjeati o plafon ili oslanjati na zidne konzole. U
izuzetnim sluajevima horizontalni cijevni razvod se moe voditi kanalima u podu. Kanali
moraju biti dovoljnih dimenzija da omogue nesmetan smjetaj cijevi, njihove termike
izolacije, omogue njihovo voenje pod potrebnim nagibom i da budu pokriveni montanodemontanim ploama kojim e biti omoguena kontrola i intervencije tokom eksploatacije;
34

3.2.2.37
Trasa voenja cijevnih vodova i raspored oslonaca ne smiju se mijenjati bez
saglasnosti projektanta;
3.2.2.38
Na prolazu kroz graevinske konstrukcije cijevi ne smiju biti vrsto uzidane da bi se
omoguila neometana dilatacija usljed temperaturnih promjena;
3.2.2.39
zid;
Vertikalne cijevne vodove i prikljuke na grejna tijela treba voditi vidno, slobodno uz
3.2.2.40
Prikljuci za grejna tijela ne mogu biti krai od 300 mm;
3.2.2.41
Usponski napojni vod postaviti sa lijeve strane i fiksirati sa dovoljnim brojem
oslonaca;
3.2.2.42
Prilikom savijanja cijevi svijetli otvor se ne smije mijenjati;
3.2.2.43
Horizontalna mrea se cijelom duinom i u svim dijelovima vodi sa usponom, uz nagib
od minimum 0,5% u smijeru kretanja grejnog fluida ka najudaljenijim grejnim tijelima;
3.2.2.44
Horizontalna cijevna mrea mora biti tako poloena da omoguava poduno i
popreno pomjeranje i samokompezaciju toplotnih delatacija;
3.2.2.45
Kod pravih cijevnih vodova duine preko 30 m po pravilu se moraju predvideti U
kompezatori ili aksijalni kompenzatori;
3.2.2.46
Konzole i vjealjke na koje se oslanja cjevovod, moraju omoguiti njegovo slobodno
kretanje usled toplotnih dilatacija a bez mogunosti stvaranja ugiba. Maksimalno dozvoljeni
razmak izmeu pokretnih i nepokretnih oslonaca, odnosno jednodjelnih i dvodjelnih cijevnih
obujmica, vjealjki i konzola, da bi se sprijeila pojava ugiba cijevi iznosi za cijevi :
17,2x2,3 mm
2,0 m
21,3x2,3 mm
2,0 m
26,9x2,3 mm
2,0 m
33,7x2,6 mm
2,5 m
42,4x2,6 mm
2,5 m
48,3x2,6 mm
2,5 m
57,0x2,9 mm
2,5 m
60,3x2,9 mm
3,0 m
70,0x2,9 mm
3,0 m
76,1x2,9 mm
3,0 m
88,9x3,2 mm
3,5 m
108x3,6 mm
4,0 m
114,0x3,6 mm
4,0 m
3.2.2.47
Spajanje cijevi se vri zavarivanjem. Zavarena mjesta moraju biti dobro obraena, sa
dovoljnom debljinom vara, ali tako izvedenim da se presjek cijevi ne smanji;
3.2.2.48
Zavarivanje mogu vriti samo kvalifikovani varioci sa atestom. Kvalitet vara mora biti u
skladu sa propisanim zahtjevima;
3.2.2.49
Kod zavarivanja cijevi sa zidovima debljine do 3 mm cijevi se zavaruju sueno bez
zakoavanja ivica;
3.2.2.50
Za cijevi sa debljinom zida preko 3 mm cijevi se zavaruju sa zakoenim ivicama. Ugao
zakoenja treba da bude 60 stepeni i izvodi se turpijanjem.
3.2.2.51
Poslije zavarivanja sa izvedenih varova treba skinuti ljaku i zavarene avove oistiti i
zatiti antikorozionom bojom;
35

3.2.2.52
Zavarena mjesta cjevovoda ne smeju biti u meuspratnim konstrukcijama ili
pregradnim zidovima;
3.2.2.53
Ako je potrebno ostvariti rastavljivu vezu, spajanje se vri pomou prirubnica i
holendera;
3.2.2.54
Za spajanje cjevovoda treba koristiti gotove standardne fazonske komade: cijevna
koljena i lukove, s tim to se do prenika 1/2 oni mogu i izraivati savijanjem na toplo ali
iskljuivo od beavnih elinih cijevi dimenzija do 21,3x2,3 mm
CIJEVNA ARMATURA I FITINZI
3.2.2.55
Kao armatura na prikljucima grejnih tela obavezna je ugradnja radijatorskih ventila sa
mogunosti prethodne regulacije na gornjim vezama, a koji se moraju podesiti na pozicije
prethodne regulacije date u grafikoj i raunskoj dokumentaciji projekta;
3.2.2.56
Na horizontalnim vodovima razvodne cijevne mree na potisnim cijevnim vodovima
ugrauju se ravni prolazni ventili a na povratnim cevnim vodovima ventili za regulaciju
protoka sa prikljucima za difercijalni manometar;
3.2.2.57
Na mestima grananja horizontalne cijevne mree ugrauju se ravni prolazni ventili sa
mogunou prethodne regulacije protoka na povratu. Kod izmene tipa regulacionih
ventila moraju se za novi tip odrediti pozicije regulacije prema dijagramima proizvoaa;
3.2.2.58
Sva armatura mora biti postavljena tako da je obezbijeen prilaz prilikom intervencija i
servisa;
3.2.2.59
Montau ventila i slavina izvesti tako da vreteno ventila sa tokom bude postavljeno
vertikalno na horizontalnim cijevima;
3.2.2.60
Za svu armaturu moraju postojati prospekti proizvoaa sa svim potrebnim podacima
a kod regulacione i sa dijagramima za odreivanje pozicija regulacije. Takoe za svu
armaturu moraju biti obezbjeeni atesti i sertifikati;
3.2.2.61
Fitinzi i nastavci koji se koriste prilikom izrade cijevne mree od bakarnih cijevi moraju
biti izraeni od bakra;
3.2.2.62
Ugradnju armature izvesti tako da se vreteno sa tokom postavi vertikalno na
horizontalne vodove;
3.2.2.63
Na svoj ugraenoj armaturi mora biti strelica koja pokazuje smjer strujanja grejnog
fluida;
3.2.2.64
Automatsku regulaciju je potrebno montirati u potpunosti prema priloenoj emi a
pojedine elemente automatske regulacije postaviti na mjestima predvienim projektom;
3.2.2.65
Izvoa je duan da od isporuioca automatike pribavi detaljne eme povezivanja,
upustvo za montau, odravanje i rukovanje;
3.2.2.66
Nakon izvrene montae svih elemenata automatike potrebno je izvriti probni rad u
svim reimima i o tome zajedno sa nadzornim organom sainiti zapisnik;
36

PODSTANICA
3.2.2.67
Predajna stanica je deo toplovodne mree u kome se vri predaja toplotne energije,
mjerenje i regulacija protoka, pritiska i temperature vode i merenje ukupnog utroka
toplotne energije za potroaa. Predajna stanica je primarni, a kuno razvodno postrojenje
sekundarni deo toplo-predajne stanice (TPS-a);
3.2.2.68
Svi predvieni elementi u podstanice moraju biti pristupani za montau, rukovanje,
odravanje i oitavanje sa poda ili odgovarajue galerije koja obezbeuje stabilan rad na njoj i
ne smeta za rad u ostalim dijelovima podstanice;
3.2.2.69
Za sve cjevovode, kolektore, razmenjivae i rezervoare u podstanici predvidjeti
izolaciju odgovarajue debljine u zatitnom omotau;
3.2.2.70
Za sve cjevovovde i ostale metalne dijelove predvidjeti ienje do metalnog sjaja,
odnosno do kvaliteta SA 2.5 po vedskim standardima SIS 055900. Antikorozionu zatitu
predvideti premazivanjem oienih povrina antirostom, a zatim osnovnom zatitnom
bojom dva puta. Osim zatite osnovnom bojom predvideti i zatitu neizolovanih metalnih
povrina bojom otpornom na poviene temperature (za podstanicu 130C a za kuno
razvodno postrojenje radijatorskog grejanja 90C) i vlagu ;
3.2.2.71
Na najniim takama podstanice i kunog razvodnog postrojenja predvideti prikljuke
za odmuljivanje sa ventilima nazivnog otvora veeg ili jednakog 20 mm. Na najviim takama
podstanice i kunog razvodnog postrojenja predvideti prikljuke za ispust vazduha sa
ventilom nazivnog otvora veeg ili jednakog 15 mm. Kod kunog razvodnog postrojenja na
prikljucima za odmuljivanje i prikljucima za ispust vazduha iz instalacije mogu se primeniti
kao armatura i loptaste slavine;
3.2.2.72
Izrada podstanice mora da bude u svemu prema priloenim crteima, opisu,
predmjeru radova, ovim uslovima i postojeim propisima i normama;
3.2.2.73
Izbor opreme vriti na bazi potrebne koliine toplote i drugih, proraunima dobijenih
podataka, za propisane parametre grejnog fluida, a iskljuivo prema garantovanim
tehnikim karakteristikama opreme iz zvanine dokumentacije- kataloga proizvodaa,
izdatih na bazi atesta. Kod odredivanja izmenjivaa toplote mora se uzeti rezerva u
kapacitetu na zaprljanje cevnog registra ili broja ploa
Tehniki podaci o stvarnom kapacitetu za konkretan temperaturski reim, padovima pritiska na
primarnoj i sekundarnoj strani, nazivnim pritiscima dimenzijama prikljuaka, koji se moraju
unositi u proraune, predmer i grafiku dokumentaciju, tretiraju se samo po zvaninoj
dokumentaciji i katalozima proizvodaa.
Prilikom nabavke, ili uoi ugradnje, izmenjivaa toplote, uz atest za I.P.K., proizvoda
izmenjivaa toplote mora da dostavi i sledeu dokumentaciju:
Osnovne podatke o geometrijskim (konstruktivnim) karakteristikama izmenjivaa toplote.
Proraun toplotnih performansi i padova pritiska za reim spoljanjih projektnih temperatura (18C, -14C, -10C, -6C, -2C, +2C, +6C, +10C, i +14C)
Izvetaj o ispitivanju izmenjivaa toplote.
Izvetaj o ispitivanju izmenjivaa toplote mora da sadri podatke kojima se garantuju toplotna
snaga i padovi pritiska za date parametre grejne/grejane vode. Ovaj izvetaj mora da, na bazi
izvrenih ispitivanja prema JUS M.E5.100 (sa obaveznom primenom od 1980. god.) izvri
akreditovana laboratorija shodno grupi standarda JUS/ISO 9000 ili laboratorija koju za ovu
svrhu ovlasti vlasnik toplane;
Ovo ispitivanje je obavezujue za sve proizvodae izmenjivaa, pri emu se ispitivanje vri
za svaku osnovnu veliinu odreenog tipa izmenjivaa toplote. Sve naredne proizvedene
serije nije neophodno ispitivati, osim ako to izriito ne zahtijeva nadzorni organ;
3.2.2.74
Podstanica treba svojom veliinom da omoguava propisan smjetaj izmjenjivaa
toplote, razdjelnika, sabirnika i ostale opreme.
37

3.2.2.75
Pod podstanice mora biti suh, odnosno mora biti iznad nivoa podzemnih voda;
3.2.2.76
Predvideti mogunost hemijskog pranja izmenjivaa toplote korienjem ventila za
ispust vazduha i odmuljivanje;
3.2.2.77
Pod podstanice obraditi keramikim ploicama radi lakeg odravanja potrebne
isoe u podstanici;
3.2.2.78
Sva vrata na podstanici moraju se otvarati napolje, odnosno u smjeru izlaza;
3.2.2.79
Veliinu vrata podstanice odreuje gabarit najkrupnije opreme. Ukoliko se ne rade
vrata odgovarajue veliine onda treba izraditi odgovarajui montano- demontani otvor;
3.2.2.80
U podstanici po mogunosti treba obezbijediti prirodno osvjetljenje uz obavezno
vjetako;
3.2.2.81
U podstanici treba predvidjeti prirodnu ili prinudnu ventilaciju za dovod svjeeg i
odvod otpadnog vazduha i gasova;
3.2.2.82
Zidovi, vrata i tavanica podstanice moraju biti vatrootporni minimum 6 h;
3.2.2.83
U podstanici izvesti vodovodski prikljuak sa esmenom slavinom i esmenim
lavaboom;
ISPITIVANJE
3.2.2.84
Sve ureaje, cjevovode i armaturu potrebno je podvrgnuti punom tehnikom
ispitivanju na pritisak;
3.2.2.85
Prije ispitivanja na cijevnoj instalaciji nesmije biti naneena antikorozivna zatita,
postavljena termoizolacija niti naneen premaz druge vrste i namjene;
3.2.2.86
Puno tehniko ispitivanje se vri: spoljnim pregledom, ispitivanjem na vrstou,
unutranjim pregledom i ispitivanjem na zaptivenost;
3.2.2.87
Spoljni pregled se vri bez prekida u radu sistema grijanja. Spoljnim pregledom se
kontrolie cijevna instalacija, oprema, armatura i spojevi izmeu cijevne instalacije i
pojedinih komponenata sistema;
3.2.2.88
Ispitivanje na vrstou vri se prije putanja postrojenja u probni pogon;
3.2.2.89
Prije ispitivanja na vrstou sistem mora biti oien a svi elementi postavljeni;
3.2.2.90
Vrijednost probnog pritiska pri ispitivanju na vrstou treba da iznosi p pr=2,0+ pp+ pst,
bar gdje je pp- napor pumpe, pst- statiki pritisak vodenog stuba u instalaciji;
3.2.2.91
Mjerenje vrijednosti pritiska vri se pomou kontrolnog manometra;
3.2.2.92
Probni pritisak se odrava 180 minuta a potom se vri posmatranje sistema u
narednih 60 minuta;
3.2.2.93
Sistem zadovoljava ispitivanje na vrstou ako se u toku ispitivanja ne pokau znakovi
oteenja na cijevnoj mrei i elementima instalacije, ako za prvih 120 minuta ispitivanja po
postizanju ispitnog pritiska vrijednost ispitnog pritiska ne smanji za vie od 2%;
3.2.2.94
Ispitivanje na vrstou se na zahtjev komisije za tehniki prijem objekta moe vriti i
za vrijeme tehnikog pregleda;
38

3.2.2.95
Unutranji pregled se vri nakon izvrenog ispitivanja na zaptivenost na mjestima gdje
je to mogue izvesti;
3.2.2.96
Unutranjim pregledom se kontrolie stanje zidova, avova, veza i spojeva;
3.2.2.97
Ispitivanje na zaptivenost vri se neposredno poslije ispitivanja na vrstou;
3.2.2.98
Ispitni pritisak pri ispitivanju zaptivenosti sistema jednak je radnom pritisku;
3.2.2.99
Sistem zadovoljava ispitivanje na zaptivenost ako se u toku 24 asa po postizanju
ispitnog pritiska vrijednost ispitnog pritiska ne smanji za vie od 2%;
3.2.2.100
Nakon obavljene hidraulike probe i ispiranja instalacije potrebno je da se izvri
ukljuivanje cirkulacionih pumpi u kotlarnici i da se izvri merenje protoka grejnog fluida po
granama cijevne mree i usponskim vodovima. Ispitivanje se moe vriti i hladnom vodom u
letnjem periodu. Mjerenje se vri diferencialnim manometrom ili primenom ultrazvunog
mjeraa protoka.Nakon dobijanja optimalnih rezultata protoka grejnog fluida mora se sainiti
elaborat o izvrenim mjerenjima i regulaciji protoka i isporuiti u tri primjerka;
3.2.2.101
Po uspjeno zavrenom ispitivanju na hladan hidrauliki pritisak vri se u prisustvu
nadzornog organa probno grijanje. Sva grejna tijela moraju se zagrijavati jednovremeno i
ravnomjerno. Svako grejno tijelo mora grijati po celoj svojoj povrini. Grejni sistem mora
dejstvovati tiho, bez udara i umova;
SISTEM VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE
3.2.2.102
Sistem mora biti izveden tako da u sluaju pojave poara sprijei irenje vatre i dima
unutar graevine ili na susjedne objekte;
3.2.2.103
Sistem mora da obezbjedi propisan kvalitet vazduha u objektu i da sprijei pojavu
vlage;
3.2.2.104
Nivo buke sistema u radu mora biti na takvom nivou da ne ugroava zdravlje korisnika
objekta i da ne remeti javni mir u nonim asovima;
3.2.2.105
Oprema i ureaji sistema za ventilaciju i klimatizaciju moraju da ispunjavaju odredbe
propisa kojima je regulisana oblast proizvodnje prometa i kontrole ovih proizvoda;
3.2.2.106
Kanali za distribuciju vazduha u procesu zagrijavanja i klimatizacije i spojni elementi i
fitinzi moraju biti izraeni od elinog lima minimalne debljine 1,1 mm oblika i dimenzija
propisanih prema BAS EN 1505 Ventilacija u graevinama- Metalni kanali i spojni dijelovi
pravougaonog presjeka za razdiobu vazduha- Dimenzije i EN 1506 Ventilacija u
graevinama- Metalni kanali i spojni dijelovi okruglog presjeka za razdiobu vazduhaDimenzijea u svemu prema grafikom prilogu ovog projekta;
3.2.2.107
Razvod cijevi izvesti tako da cijevi budu postavljene sa potrebnim nagibom i
privrene vealjkama, obujmicama i konzolama. Razmak izmeu konzola, odnosno vealjki,
ukoliko u dokumentaciji nije drugaije odreeno, usvojiti prema sledeoj tabeli 3:
TABELA 3
Oznaka cijevi
Rastojanje izmeu oslonaca
DN 10
1,5
DN 15 - DN 20
2,0
DN 25 - DN 32
2,5
DN 40 - DN 50
3,0
DN 65 - DN 80
3,0
DN 100
4,5
DN 125 i vie
5,0
39

3.2.2.108
Za izradu ravnih i fazonskih dijelova kanala mora se upotrebiti pocinkovani lim
sledeih debljina, i to:
TABELA 4
Vea ivice kanala mm
Debljina lima mm
do 250
0,5
251 - 499
0,75
500 - 999
1,0
preko 1000
1,25
Za reducire i druge fazonske dijelove za odreivanje debljine lima vai dimenzija vee ivice na kraju
manjeg presjeka;
3.2.2.109
Za izradu prirubnica mora se upotrebiti valjani profilisani elik, i to:
a) za dijelove od lima debljine 0,5 do 0,75 mm , L 25 x 25 x 4 mm,
b) za dijelove od lima debljine 1,0 do 1,25 mm, L 30 x 30 x 4 mm.
3.2.2.110
Spajanje limova ravnih i fazonskih dijelova limenih vazdunih kanala treba izvesti
pomou dvostruko povijenog ava. Na krajevima ravnih i fazonskih delova treba postaviti
prirubnice od ugaonog gvoa. Krajevi lima pojedinih delova moraju biti povijeni preko
prirubnica (pertlovani). Izmeu prirubnica treba staviti zaptiva od grafitne pletenice 5 - 8
mm, ili od azbestnih lepenki debljine 3 - 4 mm.. Za spajanje prirubnica upotrijebiti zavrtnje 1/4
sa estougaonom glavom;
3.2.2.111
Vjealice i konzole za kanale moraju biti izraeni od valjanog elika d= 10 mm i L.
Profila dimenzije od 25 x 25 x 3 mm do 35 x 35 x 3 mm, sa upotrebom navrtke M10 i
podmetaa;
3.2.2.112
Kanali treba da su izvedeni sa to je mogue manje otrih skretanja. Svako koljeno
treba da bude izvedeno sa lopaticama za usmjeravanje, a isto vai i za ravanje. Kanali sa
dunom dimenzijom presjeka veeg od 500 mm treba da budu napanovani, kako bi se
izbjegla pojava intezivnije buke usled rezonantnog vibriranja oplate kanal;
3.2.2.113
Klapne za regulaciju koliine vazduha moraju biti vrste konstrukcije sa ukruenjima
na donjoj i gornjoj ivici, da bi se izbjeglo njihovo vibriranje u bilo kom pravcu. Klapne imaju
osovine izvan kanala, odnosno komore i mogu biti runo pokretane ili sa motornim pogonom;
3.2.2.114
Svi ventilatori u instalaciji moraju biti kapaciteta statikog pritiska i broja obrtaja kao
to je naznaeno u specifikaciji, i takvih dimenzija da se mogu ugraditi u za njih predvien
prostor. Ventilatori moraju da spadaju u klasu beumnih, tj. da imaju najmanji mogui um
pri datom broju obrtaja. Ventilatori treba da budu spojeni sa elektromotorima preko klinastih
kaieva i preko spojnica. Klinasti kaievi i remenice moraju biti opremljeni titnicima;
3.2.2.115
Elektromotori za pogon ventilatora moraju biti izraeni za prikljuak na trofazni sistem
naizmjenine struje 380 V, 50 Hz. Elektromotori treba da budu potpuno zatvorenekonstrukcije,
sa kliznim kolutovima i moraju biti snabdeveni sa odgovarajuim rotorskim uputaima.
Elektromotori se postavljaju na klizne ine od livenog gvoa ili presovanog elika;
3.2.2.116
Rashladna postrojenja treba da su kapaciteta i karakteristika definisanih projektom,
opremljeni svim potrebnim ureajima za putanje u rad, regulaciju i odravanje radnih
parametara i sigurnosno-zatitnim elementima. Rashladno postrojenje montirati u svemu
prema uslovima i zahtjevima proizvoaa;
3.2.2.117
Oprema koja zahtjeva fundiranje postaviti na odgovarajue temelje ije se definitivne
mjere odreuju prema dimenzijama isporuene opreme;
3.2.2.118
Opremu u mainskim salama montirati u svemu prema projektu, vodei rauna o
mogunosti pristupa pojedinim elementima i ureajima radi rukovanja i o mogunosti njihove
40

demontae. Posebnu panju posvetiti montai sigurnosno-tehnike i zatitne opreme, kao to

je povezivanje ekspanzionih posuda, ventila sigurnosti, postavljanje protivpoarnih klapni i
ostalih protivpoarnih ureaja, priguivaa zvuka i sl., pridravajui se pri tome projektne
dokumentacije i navedenih zakona i propisa korienih pri izradi projekta;
3.2.2.119
Ispitivanje hermetinosti vri se kako na vodenom, tako i na vazdunom dijelu
instalacije. Vodeni dio ispituje se hladnom vodom na probni pritisak koji se odreuje kao zbir
hidrostatikog pritiska i napora pumpe, uvean za 2 bar. Instalacija se dri na probnom
pritisku dva asa. Za to vreme ne smije doi do curenja i proputanja, odnosno do pada
pritiska na kontrolnim mjestima;
3.2.2.120
Hermetinost vazdunog dijela instalacija koje rade sa visokim pritiskom ispituju se
mjerenjem protoka na izlaznom prikljuku klima-komore i kod strujnih elemenata. Pri tome
bilans koliina vazduha ne smije da se razlikuje vie od 10%. Na instalacijama niskog pritiska
vri se samo pregled zaptivenosti vazdunog dijela instalacije;
3.2.2.121
Pri tehnikom ispitivanju instalacije provjerava se da li ugraena oprema, ureaji i
automatika odgovara projektu. Isto tako, utvruje se kvalitet montanih radova i provjeravaju
se projektovani parametri na instalaciji i klimatizovanim prostorijama;
IZOLACIJA
3.2.2.122
Dijelovi cijevi koji nisu predvieni za odavanje toplote a prolaze kroz negrijan prostor,
moraju se izolovati dobrom termikom zatitom. Termiku zatitu postaviti tako da ne doe do
oteenja prilikom dilatacije cijevi;
3.2.2.123
Za toplotnu izolaciju upotrijebiti savremene izolacione materijale u slojevima debljine u
zavisnosti od temperature fluida, prenika cijevi i temperature okoline;
3.2.2.124
Izolacija mora pored izolacionog imati i sledea svojstva:
da ne upija vodu i da onemoguava prolaz vlage do cjevovoda,

da ima visok elektrini otpor,
da je hemijski i fiziki stabilna u toku eksploatacionog perioda cjevovoda,
da je termiki stabilna u podruju radnih temperatura cjevovoda,
da je fleksibilna i elastina,
da se proizvodi u obliku koji omoguava lako i sigurno nanoenje na cjevovod,
da sa povrinom metala cijevi stvara vrst spoj koji je trajan i otporan na vodu i vlagu,
da se lako i brzo postavlja,
da je otporna na mehanike udare,
da estetski zadovoljava,
da poslije postavljanja ne zahtijeva dodatne radove,
Gotov izolacioni sloj na povrini cijevi treba da bude dovoljno vrst da je bez oteenja i da
moe izdrati naprezanja u transportu i manipulaciji pri polaganju cjevovoda. Pod uticajem
katodne zatite izolacija ne smije da gubi svoja svojstva;
BOJENJE
3.2.2.125
Sve cjevovode koji se ne izoluju, obujmice, konzole, vjealjke, grejna tijela, drae,
i armaturu treba oistiti od korozije, neistoe, prei sa dva premaza antikorozione boje i
obojiti masnom bojom, lakom postojanim na radnoj temperaturi, a u tonu po izboru
Investitora;
3.2.2.126
Lak boja mora biti postojana, da je ravnomerno naneena i da dobro pokriva bojene
povrine;
41

3.2.2.127
Priprema cijevi za nanoenje antikorozivne zatite obuhvata sledee operacije:
odmaivanje;
ienje;
otpraivanje;
prethodna zatita.
3.2.2.128
Radovi na premazivanju ne smiju se izvoditi ako je:
elina povrina vlana;

relativna vlanost vazduha iznad 80%;
pijesak ili praina nanijeti na svjee premazanu povrinu;
temperatura vazduha ispod +5 0C ili iznad +40 0C.
PROBNI POGON I TEHNIKI PRIJEM
3.2.2.129
Poslije uspjeno izvrene probe postrojenja, o emu se mora sainiti zapisnik izmeu
izvoaa radova i nadzornog organa, pristupit e se probnom pogonu;
3.2.2.130
Probni pogon postrojenja i cjevovoda poslije zavrenih radova izvodi se u cilju
ispitivanja rada postrojenja, pravilnosti odravanja, pravilnosti izvrenih radova u smislu
funkcionalnosti;
3.2.2.131
Funkcionalno ispitivanje postrojenja (probni pogon) vriti pri spoljnim temperaturama
niim od -5 0C;
3.2.2.132
Prilikom probnog pogona postrojenja i instalacija mora se utvrditi sledee:
potpuna zaptivenost svih elemenata i vodova,
funkcionalnost svih armatura i instrumenata,
da svi sigurnosni ureaji i instrumenti reaguju blagovremeno i pouzdano,
da su postignuti svi pritisci i temperature predvieni proraunom,
da li grejna tijela griju ravnomjerno po cijeloj povrini,
da li se mrea normalno ozrauje.
3.2.2.133
U toku probnog pogona postrojenja vri se mjerenje unutranje temperature u svim
zagrijanim prostorijama na visini od 1,2 metra od poda termometrom klase tanosti 0,5 0C a
nakon tri asa od poetka rada sistema grijanja;
3.2.2.134
Pri montai, ispitivanju i putanju u rad obavezno se pridravati Uputstava za
montau, ispitivanje i rukovanje koje je izdao proizvoa opreme;
3.2.2.135
Nakon izvrenog probnog pogona sistema instalacija se zapisniki predaje
investitoru;
3.2.2.136
Prilikom primopredaje sistema izvoa je duan da investitoru dostavi detaljno
upustvo za rukovanje i odravanje u 2 (dva) primjerka;
42

3.3
PRILOG MJERAMA ZATITE NA RADU I ZATITE OD POARA
43

3.3.1
Spisak opasnosti koje se mogu javiti u toku izgradnje i eksploatacije

- nepridravanja vaeih propisa iz oblasti zatite na radu i zatite od poara;
- nepravilno koritenje alata i opreme u toku izgradnje i eksploatacije;
- nepravilno izvreno dimenzionisanje opreme i cjevovoda;
- nepravilno postavljanje cjevovoda;
- nekvalitetno izvedeni radovi montae cjevovoda i armatura;
- mehanika oteenja usljed nestrunog i nepravilnog rukovanja;
- mogunost pojave korozije zbog nekvalitetno izvedene zatite;
- opasnosti havarija nastalih usljed koritenja nekvalitetnog materijala u toku montae;
- opasnost od poara;
- opasnost od el. energije;
- opasnosti u toku odravanja zbog ukrtanja sa drugim izvorima energije ili zbog njihove
blizine;
3.3.2
Spisak tetnosti koje se mogu javiti u toku izgradnje i eksploatacije

- hidro i termika izolacija su loe ili nikako izvedene;
- buka i vibracije;
- nedovoljan prostor za opsluivanje i odravanje opreme i instalacije;
- nemogunost regulacije i upravljanja opremom i instalacijom;
- iscurenje na spojevima;
- nedostatak protivpoarne opreme;
- loi mikroklimatski radni uslovi;
- nedostatak el. energije;
3.3.3
Opte napomene i obaveze

- Izvoa radova je obavezan da uradi elaborat o ureenju gradilita sa mjerama zatite naradu
i zatite od poara u toku izgradnje;
- Proizvoa orua i alata za rad obavezan je da uz isto dostavi upustvo za upotrebu i
odravanje, potvrdu da su na oruima i alatima primjenjene mjere zatite na radu;
- Investitor odnosno Izvoa su duni da u roku od 8 ( osam ) dana prije poetka radova
obavijeste inspekciju zatite na radu i zatite od poara o poetku radova;
- Izvoa radova je duan da se u potpunosti pridrava odredbi pravilnika i normativa o
zatiti na radu i zatite od poara;
- Izvoa je duan da izvri adekvatnu obuku radnika i da ih upozna sa njihovim pravima i
obavezama a u vezi sa pravilima i normativima zatite na radu i zatite od poara;
- Investitor je duan da se u potpunosti pridrava odredbi pravilnika i normativa o zatiti na radu
i zatite od poara;
44

NUMERIKA DOKUMENTACIJA
45

4.1
PRORAUNI
46

4.1.1
Ulazni podaci
OBJEKAT: Biobanka i arhiva Klinikog centra banja Luka u Banja Luci, RS, Bosna i Hercegovina;
Geografski poloaj lokacije predviene za izgradnju objekta:
TABELA 5
Latitude
`
47
44
Lokacija
Longitude
`
6,55
17
10
Grad Banja Luka, RS, BiH
50,6
Elv.
m
230,0
Ambijentalni uslovi pojedinih prostorija objekta:
Tip zgrade i
prostorije
Kancelarija
Kancelarija u
prizemlju
Konferencijs
ka sala
Sala
Restoran
Uionica
Vrti
Robne kue
Kategorija
Preporuene vrijednosti ventilacije nestambenih zgrada i prostorija prema EN 15251 (ANEX B)

Ventilacij
Za veoma nisko
Za uobiajeno
a po
Za nisko zagaenje
zagaenje
zagaenje
osobi
Zahtjevan
i prostor
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
qp
m2/osobi l/s, osobi

10,00
1,00
10,00
0,70
10,00
0,40
15,00
0,70
15,00
0,50
15,00
0,30
2,00
5,00
2,00
3,50
2,00
2,00
0,75
15,00
0,75
10,50
0,75
6,00
1,50
7,00
1,50
4,90
1,50
2,80
2,00
5,00
2,00
3,50
2,00
2,00
2,00
6,00
2,00
4,20
2,00
2,40
7,00
2,10
7,00
1,50
7,00
0,90
qB
qtot
qB
qtot
qB
qtot
l/s, m2
0,50
0,30
0,20
0,50
0,30
0,20
0,50
0,30
0,20
0,50
0,30
0,20
0,50
0,30
0,20
0,50
0,30
0,20
0,50
0,30
0,20
1,00
0,70
0,40
l/s, m2
1,50
1,00
0,60
1,20
0,80
0,50
5,50
3,80
2,20
15,50
10,80
0,80
7,50
5,20
3,00
5,50
3,80
2,20
6,50
4,50
2,60
3,10
2,20
1,30
l/s, m2
1,00
0,70
0,40
1,00
0,70
0,40
1,00
0,70
0,40
1,00
0,70
0,40
1,00
0,70
0,40
1,00
0,70
0,40
1,00
0,70
0,40
2,00
1,40
0,80
l/s, m2
2,00
1,40
0,80
1,70
1,20
0,70
6,00
4,20
2,40
16,00
11,20
6,40
8,00
5,60
3,20
6,00
4,20
2,40
7,00
4,90
2,80
4,10
2,90
1,70
l/s, m2
2,00
1,40
0,80
2,00
1,40
0,80
2,00
1,40
0,80
2,00
1,40
0,80
2,00
1,40
0,80
2,00
1,40
0,80
2,00
1,40
0,80
3,00
2,10
1,20
l/s, m2
3,00
2,10
1,20
2,70
1,90
1,10
7,00
4,90
2,80
17,00
11,90
6,80
9,00
6,30
3,60
7,00
4,90
2,80
8,00
5,80
3,20
5,10
3,60
2,10
Dodatak za prostorije za puae
TABELA 6
l/s, m2
0,70
0,50
0,30
0,70
0,50
0,30
5,00
3,60
2,00
5,00
2,80
q tot. =nq p + Aq B
n
Broj osoba u prostoriji;

2
A[m ]
povrina prostorije;
47

TABELA 7
Kancelarija
Kancelarija u prizemlju
Konferencijska sala
Sala
Restoran
Uionica
Vrti
Robne kue
Maksimalna za hlaenje
Stambeni objekti: ostale

prostorije
Minimalna za zagrijavanje
Stambeni objekti: dnevni

boravak, spavaa soba itd.
Kategorija
Tip zgrade i prostorije
Preporuene temperatura 0C prema EN 15251 (ANEX A)
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
21,00
20,00
18,00
18,00
16,00
14,00
21,00
20,00
19,00
21,00
20,00
19,00
21,00
20,00
19,00
21,00
20,00
19,00
21,00
20,00
19,00
21,00
20,00
19,00
19,00
17,50
16,50
17,50
16,00
15,00
25,50
26,00
27,00
25,50
26,00
27,00
25,50
26,00
27,00
25,50
26,00
27,00
25,50
26,00
27,00
25,50
26,00
27,00
25,00
26,00
27,00
24,50
25,50
26,00
24,00
25,00
26,00
Na osnovu preporuka EN15251 navedenih u TABELAMA br. 6 i 7 i zahtjeva investitora navedenih u

projektnom zadatku usvajam ambijentalne uslove prostorija kako je navedeno u TABELI br. 1;
48

GRIJANJE:
Reim rada sistema fancoil grijanja
Reim rada sistema vazdunog grijanja
Reim rada radijatorskog grijanja
Reim rada vrelovodnog prikljuka
niskotemperaturni 55/45 0C ;
130/73 0C;
Izvor toplotne energije
Toplotna podstanica- vrelovod iz objekta

Zaraznog odjela KC Banja Luka;
Grejna zona
Projektna vanjska temperatura
III Banja Luka ;

-21 0C;
Temperatura negrijanih prostorija

Spoljna relativna vlanost
5 0C;
Unutranja relativna vlanost
e =90 [%]
i =60 [%]
Broj stepen- dana/ grijanje SDG
2405;
TABELA 8
STEPEN-DANI GRIJANJE
Mjes. Jan. Febr. Mart Apr.
Maj
Jun
Jul
Avg. Sept. Okt. Nov.
SDG 465
342
285
86
22
8
2
13
60
209
382
*Podaci preuzeti iz baze podataka Meteorolokog istraivakog centra Evropske unije;
Dec.
531
God.
2405
600
500
400
300
SDG
200
100
0
Jan.
Febr.
Mart
Apr.
Maj
Jun
Jul
Avg.
Sept.
Okt.
Nov.
Dec.
49

HLAENJE:
Reim rada sistema hlaenja
7/12 0C ;
Izvor trashladne vode
Rashladni ureaj;
Klimatska zona
Projektna vanjska temperatura
Banja Luka;
34 0C;
Spoljna relativna vlanost

Unutranja relativna vlanost
e =65[% ]
i=60 [% ]
Broj stepen- dana/ hlaenje SDH
367;
TABELA 9
STEPEN-DANI HLAENJE
Mjes. Jan. Febr. Mart Apr.
Maj
Jun
Jul
Avg. Sept. Okt. Nov.
SDH
0
0
0
8
15
72
112
124
33
2
1
Dec.
0
God.
367
140
120
100
80
SDH
60
40
20
0
Jan.
Febr.
Mart
Apr.
Maj
Jun
Jul
Avg.
Sept.
Okt.
Nov.
Dec.
50

Meteoroloki podaci:
Jan
1170 1480 1650 1840 1750 1780
61
2,5
0,7
2,0
1,1
Feb 1960 2390 2610 2840 2500 2770
55
3,2
0,6
4,5
3,2
Mar 3140 3620 3840 4010 3060 3970
45
3,5
0,5
9,0
7,6
Apr
4380 4710 4810 4770 2960 4810
30
4,0
0,5
13,3 12,1
May 5400 5560 5530 5270 2710 5410
17
4,3
0,4
18,4 16,7
Jun
5970 6030 5920 5520 2550 5710
11
4,4
0,4
21,8 19,9
Jul
6210 6350 6270 5910 2790 6090
15
4,5
0,4
23,5 22,0
Aug 5400 5760 5850 5720 3220 5810
26
4,0
0,4
23,3 21,7
Sep 3690 4160 4360 4470 3180 4460
40
4,2
0,5
18,7 17,3
Oct
2480 3020 3300 3570 3050 3490
53
3,3
0,5
15,0 13,6
Nov 1450 1880 2120 2380 2270 2290
62
3,1
0,6
8,6
7,6
Dec 1030 1280 1420 1570 1480 1520
60
2,6
0,7
3,0
2,4
God. 3523 3853 3973 3989 2627 4009
34
3,6
0,5
13,4 12,1
465
342
285
86
22
8
2
13
60
209
382
531
2405
Stepen dani (SDH)
Stepen dani (SDG)
90
deg.
Prosjena temperatura
u toku dana
40
deg.
Prosjena dnevna
temperatura
25
deg.
Difuzno zraenje
15
deg.
Zamuenost atmosvere
0 deg.
Za opt. ugao inkl.
Mjesec
TABELA 10
Iradijacija za ugao inklinacije: (Wh/m2/dan)
Opt. ugao inklinacije

(deg.)
Za referentne vrijednosti u proraunu e se koristiti podaci navedeni u projektnom zadatku i sledei

podaci Meteorolokog istraivakog centra Evropske unije:
Prosjene vrijednosti insolacije za period 2007- 2010 godine:
0
0
0
8
15
72
112
124
33
2
1
0
367
51

4.1.2
Analiza graevinskih konstrukcija
Proraun koeficijenta prolaza toplote:
U=
d
1
1 1
+ j+ +
i
j e
i [W /(m2 K )]
e [ W /m2 K ]
[W /(m2 K )]
Koeficijent prolaza toplote koji se odnosi na granine povrine prema prostoru

unutar zgrade;
Koeficijent prolaza toplote koji se odnosi na granine povrine prema prostoru
izvan zgrade;
TABELA 11
i
e
Koeficijent prolaza toplote za granine povrine [W/mK]

Za zidove i unutranje prozore, podove i tavanice pri prolazu toplote ka gore
Za podove i tavanice pri prolazu toplote ka dole
Za spoljne prozore
Za vanjski sloj pri srednjoj brzini vjetra
Za dodatne visee fasade i za ravne krovove
8
6
12
25
11
d j [ m]
Debljina homogenog sloja "j" graevinske konstrukcije;
j [W /mK ]
Koeficijent toplotne provodljivosti materijala homogenog sloja "j" posmatrane

graevinske konstrukcije;
1
2
[W /m K ]
Otpor prolaza toplote kroz vazduni sloj;
Proraun difuzije vodene pare :

Specifina teina materijala pojedinog sloja konstrukcije;
[ kg/ m3 ]
d j [ m]
Debljina pojedinog sloja konstrukcije;
t i [ 0C ]
Temperatura unutranjeg vazduha;
t e [ 0C ]
Temperatura spoljanjeg vazduha;
p [ Pa ]
Pritisak zasienja vodene pare;
pp=pi [ Pa ]
Parcijalni pritisak vodene pare za unutranji vazduh;
pp=p e [ Pa]
Parcijalni pritisak vodene pare za spoljanji vazduh;
i =60
[%]
Relativna vlanost unutranjeg vazduha;
e =90
[%]
Relativna vlanost spoljanjeg vazduha;
Faktor otpora difuziji vodene pare;
ri =id i
Ekvivalentna debljina vazdunog sloja;
c i [ J /kgK ]
Specifina toplota pojedinog sloja konstrukcije;
52

53

54

55

56

57

58

59

60

61

62

63

64

65

66

67

68

69

70

71

72

73

74

75

76

77

78

79

80

81

82

83

84

85

86

87

88

89

90

TABELA 12
Oznaka u
proraunu
Koeficijenti prolaza toplote graevinskih konstrukcija EN ISO 13789
0
a
b
c
d
e
f
g
h
i
j
k
l
m
Koef.
pro.topl. U
Pozicija
Opis
ID
cm
PO1
ZT1
SZ1
SZ2
SZ3
ST1
ST2
MK1
UZ1
UZ2
UZ3-PP
UZ4-PPS
UZ5
0
Pod na tlu
Zid u tlu
Spoljni zid
Spoljni zid
Spoljni zid
Ravan krov iznad grijane prostorije
Ravan krov iznad grijane prostorije
Meuspratna konstrukcija iznad negrijanog prostora
Unutranja vertikalna konstrukcija
Zid prema negrijanom stepenitu
PP zid stepenite
PP zid server sala
Unutranja vertikalna konstrukcija
0,00
83,10
42,04
42,00
34,00
34,00
58,24
53,04
41,52
9,50
7,80
11,00
18,00
24,00
W/mK
0,00
0,468
0,328
0,274
0,302
0,326
0,347
0,220
0,471
0,580
0,590
0,578
0,291
1,600
TABELA 13
Oznaka u
proraunu
Koeficijent prolaza toplote pozicija bravarije i stolarije
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
Oznaka
irina b
Visina
h
ID
m
0,00
2,00
1,20
1,00
0,90
1,00
1,20
1,50
0,70
10,64
2,40
1,00
1,00
m
0,00
2,20
2,20
2,20
2,86
2,86
2,86
2,10
2,10
2,40
2,40
2,90
2,90
PPV1
PPV2
PPV3
V1
V2
V3
V4
V5
P1
P2
P3
P4
Povrina
ispuna Asj
Povrina
staklo As
m
0
4,40
2,48
2,04
0,87
1,01
1,08
0,73
3,15
3,98
0,69
0,38
0,38
0,00
0,16
0,16
1,70
1,85
2,35
2,42
0,00
21,56
5,07
2,52
2,52
Koeficijent
Koef.
Ukupna propusnosti
pro.topl.
povrina sunevog
U
zraenja b
m
0,00
4,40
2,64
2,20
2,57
2,86
3,43
3,15
3,15
25,54
5,76
2,90
2,90
%
0,00
0,00
0,40
0,40
0,40
0,40
0,40
0,40
0,40
0,40
0,40
0,40
0,40
W/mK
0,00
1,10
1,10
1,10
1,10
1,10
1,10
1,10
1,10
1,10
1,10
1,10
1,10
91

4.1.3
Dimenzionisanje sistema ventilacije
Protok vazduha u procesu ventilacije radnih prostorija:
V v =V f + V x [m3 /h ]
Ukupan protok vazduha u procesu ventilacije;
V f [m / h]
Protok vazduha prinudnom ventilacijom (Zahtjevani protok );
V x [m3 /h]
Protok vazduha infiltracijom usljed dejstava ventilacionog sistema;
Vn50e
V x=
1+
f V 1V 2
e Vn 50
[m 3 /h]
V 1 [m3 /h]
Dovedena koliina vazduha;
V 2 [m / h]
Odvedena koliina vazduha;
V 1=V 2=V v
Za ventilacione sisteme bez gubitaka (dobro zaptivanje ventilacionih

kanala);
Broj izmjena vazduha za P= 50 [Pa];
n 50 [h ]
TABELA 14
Broj izmjena vazduha za P= 50 Pa; n50 (h-1)

Stepen zaptivenosti
Visok (dobro brtvljenje) Srednji (normalno brtv.) Nizak (bez brtvi)
<4
>10
<2
2-5
>5
Graevina
Stamb. objekat
Ostali tipovi zg.
e, f ;
Koeficijenti zatienosti poloaja i objekta;
TABELA 15
Klasa zatienosti
Bez zatite
Srednja zatita
Visoka zatita
Koeficijent zatienosti; e
Grijani
prostor
bez Grijani prostor sa jednim Grijani prostor sa vie
otvora
vanj. otv.
vanjskih otv.
0
0,03
0,1
0
0,02
0,07
0
0,01
0,04
TABELA 16
Klasa zatienosti
Sve vrste zatite
Koeficijent zatienosti; f
Grijani
prostor
bez Grij. prostor sa jednim Grij. prostor
otvora
vanj. otv.
vanjskih otv.
0
20
15
sa
vie
Tipine vrijednosti protoka vazduha u procesu ventilacije:
V min=0,3V [m3 /h ]
3
Za stambene objekte;
V min=30,0[m /h , osob.]
Za nestambene objekte (objekti javne namjene);
n [h1 ]
Minimalan zahtjevan broj izmjena vazduha;

92

*EN 13779 Ventilacija nestambenih graevinskih objekata Zahtjevi za karakteristike sistema

ventilacije i ugradnje klima- ureaja;
*EN ISO 13789 Toplotne karakteristike graevina - Koeficijent gubitka toplotne provodljivosti - Metoda
prorauna (DODATAK C5);*Usvojen sistem ventilacije je bez recirkulacije.
TABELA 17
Br.
Naziv prostorije
0001
0002
0003
0004
0005
0006
0007
0008
Br.
0101
0102
0103
0104
0105
0106
0107
0108
0109
0110
Hodnik1
Hodnik2
Mainska
PP oprema
Radionica
Skladite
Skladite in.
Teh.osoblje
Naziv prostorije
Vjetrobran
Ulazni hol
Hodnik
WC enski
WC muki
FFPE Stock
Lab3
Lab2
Lab1
Stepenite
Br.
Naziv prostorije
1010
1020
1030
1040
1050
1060
1070
1080
1090
1100
1110
1120
1130
Hodnik1
Kancelarija2
Kancelarija1
Hodnik2
WC enski
WC muki
Cajn.kuhinja
Sala
Kancelarija3
Arhiva
Data centar
DC.kancel.
Stepenite
Povrina
m2
10,0
63,9
46,1
46,1
48,0
21,8
20,5
34,1
Povrina
m2
11,3
98,8
65,0
17,2
19,7
195,0
96,7
45,4
205,1
13,5
Povrina
m2
10,7
68,4
51,0
85,4
17,2
19,7
37,1
42,1
37,1
159,0
105,3
145,7
13,5
Visin
Zaprem. n
Vmin. Br. os.
a
m
m3
h-1 m3/hos.
3,0
30,0 1,0
50,0
2
3,0
191,8 1,0
50,0
2
3,0
138,4 2,0
50,0
2
3,0
138,4 1,0
50,0
1
3,0
144,0 2,0
50,0
4
3,0
65,5 2,0
50,0
1
3,0
61,4 2,0
50,0
1
3,0
102,3 2,0
50,0
5
Visin
Zaprem. n
Vmin. Br. os.
a
m
m3
h-1 m3/hos.
3,0
34,0 0,5
18,0
1
3,0
296,5 2,0
50,0 20
3,0
194,9 2,0
50,0
2
3,0
51,5 4,0
108,0
1
3,0
59,1 4,0
108,0
1
3,0
585,0 4,0
108,0
2
3,0
290,1 4,0
50,0
2
3,0
136,3 4,0
50,0
2
3,0
615,3 4,0
50,0 36
3,0
40,5 1,0
18,0
1
Vf
Vx
m3/h m3/h
100,0
6,0
191,8
38,4
276,7
27,7
138,4
27,7
288,1
28,8
131,0
13,1
122,8
12,3
250,0
20,5
Vf
Vx
Vv
m3/h
106,0
230,1
304,4
166,0
316,9
144,1
135,1
270,5
Vv
m3/h m3/h m3/h

18,0
6,8 24,8
1000,0
59,3 1059,3
389,8
39,0 428,8
206,2
10,3 216,5
236,3
11,8 248,1
2340,0 117,0 2457,0
1160,4
58,0 1218,4
545,2
27,3 572,4
2461,2 123,1 2584,3
40,5
8,1 48,6
Visin
Zaprem. n
Vmin. Br. os.
Vf
Vx
Vv
a
m
m3
h-1 m3/hos.
m3/h m3/h m3/h
3,0
32,2 0,5
18,0
2
36,0
6,4 42,4
3,0
205,2 2,0
50,0
6
410,5
41,0 451,5
3,0
153,1 2,0
50,0
8
400,0
30,6 430,6
3,0
256,3 0,5
50,0
2
128,2
51,3 179,4
3,0
51,5 4,0
50,0
1
206,2
10,3 216,5
3,0
59,1 4,0
108,0
1
236,3
11,8 248,1
3,0
111,2 4,0
108,0 16
1728,0
22,2 1750,2
3,0
126,3 4,0
108,0 12
1296,0
25,3 1321,3
3,0
111,2 2,0
50,0
8
400,0
22,2 422,2
3,0
477,1 2,0
50,0 15
954,2
95,4 1049,7
3,0
315,8 4,0
50,0
2
1263,0
63,2 1326,2
3,0
437,1 2,0
50,0 15
874,2
87,4 961,6
3,0
40,5 0,5
18,0
1
20,3
8,1 28,4
93

Dimenzionisanje elemenata ventilacionog sistema:

3
V f [m / h]
V s=
A=
Protok vazduha prinudnom ventilacijom (TABELA 17 );
Vf
[m 3 / s]
3600
Vs 2
[m ]
w
Zahtijevani protok u sekundi;
Povrina svijetlog otvora ventilacionog kanala;
w=7 [ m/ s ]
Usvojena brzina strujanjna vazduha u ventilacionom kanalu;
Raunski prenik ventilacionog kanala (Za kanale okruglog
d r=
4A
[ m]
poprenog presjeka);
Usvojeni prenik ventilacionog kanala;
d u [m]
a=
A
[m]
b
Raunska irina ventilacionog kanala (Za kanale pravougaonog
a u [ m]
poprenog presjeka)
Usvojeni irina ventilacionog kanala;
b [m]
Minimalna dozvoljena visina kanala (Usvojiti);
d u2 2
A=
[m ]
4
Stvarna povrina ventilacionog kanala (Za kanale okruglog poprenog
A =a ub [m ]
PU = P K + P L [ Pa]
presjeka);
Stvarna povrina ventilacionog kanala (Za kanale pravougaonog
poprenog presjeka);
Pad pritiska u ventilacionim kanalima;
l
P K = (w )2 [Pa ] Pad pritiska usljed trenja vazdune struje o zidove kanala;
d ekv 2
= f ( Re )=
0,3164
0,25
Re
w d
Re = ekv
w =
=
Vf
[m/ s]
A
( m 2 / sec )
=1,73105 [ Ns /m2 ]
Darcy faktor trenja u funkciji od Rejnoldsovog broja za nove

glatke kanale (Blazijusova jednaina) ;
Rejnoldsov broj za turbulentni reim strujanja;
Stvarna brzina strujanja;
Kinematska viskoznost vazduha;

Dinamiki viskozitet vazduha;
=M( P A + P iU )/ RuT [kg /m3] Gustoa vazduha;

94

=MP A /( R uT )=1,2[kg /m ]
Gustoa vazduha na atmosverskom pritisku;
M =28,95[kg /mol ]
Molekularna teina vazduha;
RU =8,314427[m3 Pa /molK ]
Univerzalna gasna konstanta;
T =293,15[ K ]=20 [ C ]
Prosjena temperatura ventilisanih prostorija;
l [m]
Duina ravnog dijela ventilacionog kanala;
P A=101325[ Pa]
Atmosverski pritisak;
PiU [ Pa]
Promjena pritiska za pojedine dionice usljed gubitaka;
d ekv =1,38
a 5b5
[m]
2
( a+b )
Ekvivalentni prenik ventilacionog kanala;
P L = (w )2 [ Pa ] Pad pritiska prouzrokovan lokalnim otporima;

2
Koeficijent lokalnog otpora;
N v =V f
PU
[W ]
v
v =0,50,7
Snaga ventilatora;
Stepen korisnosti ventilatora;
Klase pritisaka u ventilacionom sistemu:

TABELA 18
Klasa pritiska
Dozvoljen pritisak Pa
1
1000
2
2500
3
6300
4
-630
5
-1000
6
-2500
Preporuene dimenzije ventilacionih kanala:

TABELA 19
irina a (mm)
200
250
300
400
500
600
800
1000
1200
1400
1600
1800
2000
Visina b (mm)
100 150 200 250 300 400 500 600 800 1000 1200
1)
1)
2)
3)
3)
3)
3)
3)
3)
3)
3)
2)
2)
2)
2)
3)
3)
3)
3)
3)
3)
3)
1)
1)
1)
2)
2)
3)
3)
3)
3)
3)
3)
1)
1)
1)
2)
1)
2)
3)
3)
3)
3)
3)
3)
1)
1)
2)
1)
1)
2)
3)
3)
3)
3)
3)
1)
1)
2)
1)
1)
1)
2)
3)
3)
3)
3)
3)
1)
2)
1)
1)
1)
1)
2)
3)
3)
3)
3)
3)
2)
1)
1)
1)
1)
1)
2)
3)
3)
3)
3)
3)
1)
1)
1)
1)
1)
1)
2)
3)
3)
3)
3)
3)
2)
2)
2)
2)
2)
2)
3)
3)
3)
3)
3)
1)
1)
1)
1)
1)
1)
3)
3)
3)
3)
3)
3)
2)
2)
2)
2)
2)
3)
3)
3)
3)
3)
3)
3)
3)
1)
1)
1)
1) Preporueno, 2) prihvatljivo, 3) U izuzetnim sluajevima
95

Debljina stijenke ventilacionih kanala:

TABELA 20
BAS EN 10143
Nominalna veliina
Dimenzije
EN 1505
a
b
100
100
100
150
150
150
200
200
200
250
250
250
300
300
300
400
400
400
500
500
500
600
600
600
800
800
800
1000
1000 1000
1200
1200 1200
1400
1400 1400
1600
1600 1600
1800
1800 1800
2000
2000 2000
Tip F
Tip S
Debljina stijenke za Tip F

Klasa pritiska
1
4
2
5
Debljina stijenke za Tip S

Klasa pritiska
2
5
3
6
1,5
0,6
0,7
1,5
2,0
0,8
0,9
1,0
1,1
2,0
3,0
Dimenzije su u mm
Pertlovani kanali
Zavarivani kanali
96

Usvajam:
Za ventilaciju podrumskih prostorija:
Usvajam ventilacione potisne i odsisne reetke #325x125 kao TIP GAG300x100 Systemair.
Usvajam protivpoarnu klapnu za ugradnju u kanal dimenzija #250x250;
Dimenzije
#250x250;
Pad pritiska
1 Pa;
Usvajam:
Za ventilaciju prostorija u prizemlju objekta:
Usvajam ventilacione potisne anemostate #450x450.
Usvajam ventilacione odsisne reetke #825x225.
Dimenzije
#250x250;
Pad pritiska
1 Pa;
Usvajam:
Za ventilaciju prostorija na spratu objekta:
Usvajam ventilacione potisne anemostate #450x450.
Usvajam ventilacione odsisne reetke #825x225.
Dimenzije
#250x250;
Pad pritiska
1 Pa;
Dimenzije
#280x280;
Pad pritiska
1 Pa;
Dimenzije
#600x300;
Pad pritiska
1 Pa;
Dimenzije
#740x300;
Pad pritiska
1 Pa;
Dimenzije
#850x300;
Pad pritiska
1 Pa;
Usvajam:
Klima komoru sa odsisnim i dobavnim ventilatorima kapaciteta
Protok
20000 m3/h;
Sa filterom i vodenim grijaem/hladnjakom vazduha;
20000 m3/h;
97

Za ventilaciju sanitarnih vora usvajam ventilaciju sa odsisnim stropnim ventilima i cijevnim odsisnim
ventilatorima;
V v =nV p [ m3 / h]
Kapacitet odsisnog ventilatora;
n=10[1 /h ]
Broj izmjena vazduha za sanitarne vorove;
V p [m3 ]
Zapremina sanitarnog vora;
Usvajam:
Okrugli cijevni ventilator protoka 341 m3/h;
Kao TIP RVK 125E2-L1 Systemair;
Odsisni stropni difuzor 160;
Sistem ventilacije DATA centra:
P_A=
101325
M=
R_V=
T=
28,95
287,04
293,15
20
1,2550
0,0000173
1,37851260550157E-005
8
=
=
=
w=
Pa
kg/mol
J/kgK
0K
0C
kg/m3
Ns/m2
m2/sec
m/s
TABELA 21
Dio.
#
1
2
3
4
5
6
7
Ventilacija DATA centra

au dekv l
A w
Re
[m/s
[m3/sec] [m2] [m] [m] [m] [m] [m] [m2]
]
POTISNI KANAL
0,30 0,04 0,20 0,19 0,25 0,30 1,5 0,050 5,9 1,30E+005
0,59 0,07 0,25 0,30 0,30 0,37 1,5 0,075 7,9 2,15E+005
0,89 0,11 0,30 0,37 0,40 0,42 1,5 0,120 7,4 2,28E+005
1,19 0,15 0,30 0,50 0,50 0,46 1,5 0,150 7,9 2,62E+005
1,49 0,19 0,40 0,46 0,50 0,50 1,5 0,200 7,4 2,68E+005
1,78 0,22 0,40 0,56 0,60 0,52 1,5 0,240 7,4 2,82E+005
2,08 0,26 0,40 0,65 0,60 0,54 2,8 0,240 8,7 3,42E+005
VV
Usvajam:
Usvajam:
Potisnu reetku #800x200
Ventilator
PK
Pa
Pa
Pa
[m3/h]
0,02
0,01
0,01
0,01
0,01
0,01
0,01
2
2
2
2
1
1
3
0,9
1,3
0,9
1,3
0,9
1,3
0,9
20
51
31
51
31
45
42
22
54
33
53
33
46
46
1069,71
2139,43
3209,14
4278,86
5348,57
6418,29
7488,00
Koliina:
kom.
Protok
V=
Pad pritiska
Nivo buke
Koliina:
Protok
Pad pritiska
Snaga
P=
1
V=
P=
Nv=
PL PU
m3/
h
15 Pa
29 dBa
kom.
7488 m3/h
391
Pa
1626
W
VV
286
105
391
98

4.1.4
Toplotni gubici i dobici
Proraun toplotnih gubitaka BAS EN 12831:
=T + V [W ]
Ukupni toplotni gubici;
T =( H T , ie+ H T , ieu+ H T ,ig + H T ,ij )( i nt ,ie )[W ] Transmisioni toplotni gubici;

H T ,ie [W / K ]
Koeficijent transmisionih gubitaka prema vanjskom prostoru;
H T ,ie = AkU k f k + ll lf l = Ak(U k + U WB )f k [W / K ]

k
A k [m ]
Povrina konstrukcije kroz koju je ostvaren gubitak toplote;
fk
Temperaturni korekcijski faktor;
TABELA 22
Temperaturni korekcijski faktor
Prijelaz topline
Prema okolici
Prema negrijanoj prostoriji
Prema tlu
Preko krova
Preko montane podne plohe
Prema susjednoj zgradi
Prema susjednom stanu
2
fk
1,00
0,80
0,40
0,90
0,90
0,50
0,30
U k [W /m K ]
Koeficijent prolaza toplote za konstrukciju k;
l [W / mK ]
Linearni koeficijent prolaza toplote za toplotne mostove;
l l [m]
Duina linijskog toplotnog mosta;

2
U WB =0,10 [W /m K ]
Dodatak za toplotne mostove;
H T ,iue [W / K ]
Koeficijent transmisionih gubitaka prema vanjskom prostoru kroz

negrijane prostorije;
H T ,iue = AkU kb u+ ll lb u [W /K ]
k
b u=
i nt ,i u
i nt , i e
Faktor smanjenja temperaturne razlike;
u [ 0C ]
Unutranja temperatura negrijanog prostora ( usvojiti min. 5 0C ukoliko

temperatura nije poznata);
Koeficijent transmisionih gubitaka prema tlu;
H T ,ig [W / K ]
H T ,ig = f g1 f g2 AkU ekuiv GW [W / K ]

f g1=1,45
Korekcijski faktor uticaja oscilacija vanjske temperature na godinjem nivou;
99

i nt ,i m ,e
i nt ,i e
f g2=
Faktor smanjenja temperaturne razlike izmeu srednje vanjske i vanjske
m , e=11,6[ C ]
temperature;
Srednja vanjska godinja temperatura;
U ekuiv [W / m2 K ]
Ekvivalentni koeficijent prolaza toplote;
TABELA 23
B, m
Ueqiv, W/(m2K)- Pod na tlu

U, W/(m2K)
0,25
0,5
1
0,16
0,28
0,44
0,16
0,26
0,38
0,15
0,25
0,33
0,15
0,23
0,29
0,14
0,21
0,26
0,14
0,19
0,24
0,13
0,18
0,22
0,13
0,17
0,20
0,12
0,16
0,19
0,11
0,15
0,18
Bez
0
0,86
0,64
0,52
0,44
0,38
0,34
0,30
0,28
0,25
0,24
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
20
2
0,58
0,48
0,40
0,35
0,31
0,28
0,25
0,23
0,22
0,20
1
0,9
0,8
0,7
0,6
0,25
0,5
0,5
0,4
0,3
0,2
0,1
0
2
B=
Ak
[m]
0,5P
2
10
12
14
16
18
20
Karakteristini parametar;
A k [m ]
Povrina poda;
P [m]
Obim poda;
GW= 1 za hgw>3; 1,15 za hgw<3; Korekcijski faktor uticaja podzemnih voda;

hgw [m]
Dubina podzemnih voda;

100

H T ,ij [W / K ]
Koeficijent transmisionih gubitaka prema susjednim prostorijama razliite

unutranje temperature;
H T ,ij = AkU kf ij [W / K ]
k
f ij =
i nt ,i ads
i nt , i e
Faktor smanjenja temperaturne razlike vanjske temperature i temperature
ads [ C ]
susjedne prostorije;
Unutranja projektna temperatura susjednog prostora;
V [W ]
Ventilacioni toplotni gubici;
V =H V ,i( i nt ,i e )[W ]
H V ,i=V ivc pv [W / K ]
Koeficijent ventilacijskih toplotnih gubitaka;
Bez ventilacionog sistema:

3
V i =max (V inf ,i , V min , i)[m / h]
V inf , i
Maksimalan protok vazduha u prostoriju usljed infiltracije spoljanjeg

vazduha kroz zazore;
3
V inf , i=2V i ntn50eii [m /h]

TABELA 24
Broj izmjena vazduha za P= 50 Pa; n50 (h-1)
Stepen zaptivenosti
Visok (dobro brtvljenje) Srednji (normalno brtv.)
Nizak (bez brtvi)
<4
>10
<2
2-5
>5
Graevina
Stamb. objekat
Ostali tipovi zg.
ei
Koeficijent zatienosti (TABELA 18);
TABELA 25
Elevacija grijanog prostora
0- 10 m
>10- 30 m
>30 m
3
Korekcijski faktor za visinu; i

1,0
1,2
1,5
V min ,i=nminV i nt [m /h]
Minimalni higijenski protok vazduha;
n min
Minimalni broj izmjena vazduha;

3
V i nt [m ]
Zapremina prostorije;
101

Sa ventilacionim sistemom: V i =V inf ,i + V v f [m / h]
V v [ m3 /h ]
f =
Protok vazduha dovedenog mehanikim sistemom ventilacije (TABELA 19);
i nt , i v , i
i nt ,i e
3
v =1,20[ kg /m ]

vazduha dovedenog mehanikim sistemom ventilacije (sluaju rekuperacije);
Specifina teina vazduha;
c pv =1010 [ J / kgK ] Specifini toplotni kapacitet vazduha;

0
i nt , i [ C ]
v ,i =
Unutranja projektna temperatura grijanog prostora;
R
+e [ 0C ]
0,334V v
Temperatura ulaznog vazduha poslije rekuperacije;
e [ 0C ]
Vanjska projektna temperatura;
R [W ]
Povrat toplote rekuperacijom;
R=V fc pvv( i nt ,i e )V [W ]
V =0,450,70
Koeficijent povrata toplote u rekuperatoru;
V =0,50
Usvojen koeficijent povrata toplote u rekuperatoru;
Za prostorije sa prekidima u grijanju:
HL =+ RH [W ] Normalno toplotno optereenje;
RHi = Aif H [W ] Dodatna toplota za ponovno zagrijavanje;

TABELA 26
vrijeme
pon. zagr.
h
1
2
3
4
2K
m
18
9
6
4
s
23
16
13
11
fH, W/m2
pretpostavljeni pad temperature RH
3K
masa graevine
v
m
s
v
m
25
27
30
27
3
22
18
20
23
22
18
11
16
18
18
16
6
13
16
11
4K
s
27
24
18
16
v
31
25
18
16
102

TABELA27
ID.
0001 Hodnik1
NAZIV
-
Proj. temp.
0
C
20
0002 Hodnik2
20
0003 Mainska
20
0004 PP oprema
20
0005 Radionica
20
0006 Skladite
15
0007 Skladite in.
15
0008 Teh.osoblje
20
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
PODRUM
75,5
25,2
755,0
75,5
25,2
4826,7
63,0
21,0
2905,6
62,5
20,8
2882,5
72,0
24,0
3456,7
36,0
12,0
786,2
37,0
12,3
757,4
82,7
27,6
2820,9
19191,0
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
103

ID.
NAZIV
0101 Vjetrobran
Proj. temp.
0
C
15
0102 Ulazni hol
20
0103 Hodnik
20
0104 WC enski
18
0105 WC muki
18
0106 FFPE Stock
20
0107 Lab3
18
0108 Lab2
18
0109 Lab1
20
0110 Stepenite
20
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
PRIZEMLJE
125,0
41,7
1416,3
75,4
25,1
7451,0
75,5
25,2
4905,2
118,0
39,3
2027,2
118,0
39,3
2323,4
85,5
28,5
16672,5
78,0
26,0
7542,6
71,6
23,9
3252,8
75,3
25,1
15444,0
64,3
21,4
868,1
61903,1
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
104

ID.
1010 Hodnik1
NAZIV
-
Proj. temp.
0
C
20
1020 Kancelarija2
20
1030 Kancelarija1
20
1040 Hodnik2
20
1050 WC enski
18
1060 WC muki
18
1070 Cajn.kuhinja
20
1080 Sala
20
1090 Kancelarija3
20
1100 Arhiva
18
1110 Data centar
20
1120 DC.kancel.
20
1130 Stepenite
20
PODRUM
PRIZEMLJE
I SPRAT
UKUPNO
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
75,6
25,2
811,2
82,1
27,4
5616,5
85,7
28,6
4374,1
75,4
25,1
6442,2
108,0
36,0
1855,4
106,3
35,4
2093,0
106,2
35,4
3935,8
163,0
54,3
6860,7
71,3
23,8
2643,8
73,3
24,4
11657,6
114,2
38,1
12023,4
173,0
57,7
25206,1
75,2
25,1
1015,2
84535,042
I SPRAT
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
19191,02W
61903,14W
84535,04W
165629,205W
105

Proraun toplotnih dobitaka EN 12831:
=TH + VH + Imax + LJ , U [W ]
Ukupni toplotni dobici;
TH = H T ,ie(e i nt ,i )[W ]
Transmisioni toplotni dobici;
H T ,ie [W / K ]
Koeficijent transmisionih dobitaka od vanjskom prostoru;
H T ,ie = Ak(U k + U WB ) f k [W / K ]
k
A k [m ]
Povrina konstrukcije kroz koju je ostvaren dobitak toplote;
U k [W /m2 K ]
Koeficijent prolaza toplote za konstrukciju k;

2
U WB =0,10 [W /m K ]
Dodatak za toplotne mostove;
VH [W ]
Ventilacioni toplotni dobici;
VH =H V ,i( e i nt ,i )[W ]
H V ,i=V ivc pv [W / K ]
Koeficijent ventilacijskih toplotnih dobitaka;
Bez ventilacionog sistema:

3
V i =max (V inf ,i , V min , i)[m / h]
V inf , i
Maksimalan protok vazduha u prostoriju usljed infiltracije spoljanjeg

vazduha kroz zazore;
3
V inf , i=2V i ntn50eii [m /h]

3
V min ,i=nminV i nt [m /h]
Minimalni higijenski protok vazduha;
n min
Minimalni broj izmjena vazduha;

3
V i nt [m ]
Zapremina prostorije;
Sa ventilacionim sistemom:
3
V i =V inf ,i + V v f [m / h]
V v [ m3 /h ]
f =
Protok vazduha dovedenog mehanikim sistemom ventilacije (TABELA 19);
i nt , i v ,i
i nt , i e
3
v =1,20[ kg /m ]

vazduha dovedenog mehanikim sistemom ventilacije (sluaju rekuperacije);
Specifina teina vazduha;
106

c pv =1010 [ J / kgK ] Specifini toplotni kapacitet vazduha;
i nt , i [ 0C ]
Unutranja projektna temperatura hlaenog prostora;
e =34[ C ]
Vanjska projektna temperatura;
Imax =I maxAsb+ I difmaxA sjenab[W ] Toplotni dobici od sunevog zraenja;

2
I max [W /m ]
Maksimalna vrijednost ukupnog sunevog zraenja;
I difmax [W / m2 ]
Maksimalna vrijednost difuzionog sunevog zraenja;
TABELA 28
FASADA; (J 00; I -900; -180- 1800); 21 JUL
-90
180/-180
90
Orijen.
I
S
Z
Idif
Idif
Idif
Idif
h
e
Idmax Imax
Idmax Imax
Idmax Imax
Idmax Imax
max
max
max
max
C W/m2 W/m2 W/m2 W/m2 W/m2 W/m2 W/m2 W/m2 W/m2 W/m2 W/m2 W/m2
5 16,7
32
27
59
293
93
386
126
55
181
32
27
59
6 17,1
52
43
95
463
135
598
138
68
206
52
43
95
7 18,9
107
72
179
536
150
686
123
69
192
67
55 122
8 21,0
208
94
302
541
151
692
76
63
139
76
63 139
9 22,8
295
108
403
515
144
659
81
67
148
81
67 148
10 24,3
357
116
473
430
128
558
83
69
152
83
69 152
11 25,5
387
119
506
304
108
412
84
69
153
84
69 153
12 26,4
389
119
508
155
87
242
84
69
153
231
97 328
13 27,0
376
118
494
84
69
153
84
69
153
371
118 489
14 27,3
330
113
443
82
68
150
82
68
150
479
137 616
15 27,3
254
102
356
79
65
144
79
65
144
537
149 686
16 27,1
158
84
242
72
60
132
113
72
185
541
151 692
17 26,5
60
50
110
60
50
110
149
72
221
511
146 657
18 25,7
43
35
78
43
35
78
149
66
215
391
118 509
19 24,6
20
17
37
20
17
37
95
40
135
172
60 232
0
J
A s [m ]
Osunana povrina stakla;

2
A sjena [m ]
Zasjenjena povrina stakla;
A= As + A sjena [m2 ]
Ukupna povrina stakla;
Koeficijent propusnosti sunevog zraenja;;
Zasjenjeni dio prozora - - - Raunati samo difuziono zraenje;

Osunani dio prozora - - - Raunati direktno i difuziono zraenje;
107

LJ ,U = uklj + ukur + ukrs [W ]
Toplotni dobici od ljudi, ureaja i rasvjete;
uklj = os + lat [W ]
Toplotni dobici od ljudi;
os =n ljq osj [W ]
Osjetna toplota od ljudi;
q osj [W ]
Osjetna toplota po jednom ovjeku;
lat =nljqlat [W ]
Latentna toplota od ljudi;
q lat [W ]
Latentna toplota po jednom ovjeku;
n lj
Broj ljudi u prostoriji;
TABELA 29
Odavanje toplote ljudi
Laka aktivnost
Srednja aktivnost
Teka aktivnost
ukur [W ]
i
uk
os
lat
vl.
uk
os
lat
vl.
uk
os
lat
vl.
18
125
100
25
25
190
125
65
95
270
155
115
165
20
120
95
25
35
190
115
75
110
270
140
130
185
22
120
90
30
40
190
105
85
125
270
120
150
215
23
120
85
35
50
190
100
90
135
270
115
135
225
24
115
75
40
60
190
95
95
140
270
110
160
230
25
115
75
40
60
190
90
100
145
270
105
165
240
26
115
70
45
65
190
85
105
150
270
95
175
250
C
W
W
W
g/h
W
W
W
g/h
W
W
W
g/h
Toplotni dobici od ureaja;
TABELA 30
Odavanje toplote raznih elektrinih
Snaga
Kori.
Voda
ureaja
W
min
g/h
El. pisaa maina
50
60
/
Personalni raunar ( PC)
100150
60
/
Ekran/terminal
6090
60
/
tampa
2030
15
/
Ploter
2060
15
/
3000
60
2100
El. tednjak
5000
60
3600
Usisiva
200
15
/
3000
60
2100
Maina za ve
6000
60
4200
Centrifuga
100
10
/
Friider kompresorski
100 l
100
60
/
200 l
175
60
/
Pegla
500
60
400
Radio
40
60
/
Kvarcna lampa
1000
60
/
Televizor
175
60
/
500
30
100
Maina za kuhanje kafe
3000
30
500
Odavanje toplote
osjetna W
50
100....150
6090
7
15
1450
2500
50
1450
2900
15
ukupna W
50
100.150
60.90
7
15
3000
5000
50
3000
6000
15
300
500
230
40
1000
175
180
1200
300
500
230
40
1000
175
250
1500
108

500
2000
500
1000
500
1000
3000
1500
1000
Toster
Hauba za suenje kose
Ploa za kuvanje
Rotilj za meso
Aparat za mini val
Aparat za sterilizaciju
30
30
30
30
30
30
30
15
30
70
300
120
240
200
400
500
120
500
200
800
175
350
120
250
1200
300
175
250
1000
250
500
250
500
1500
375
500
ukrs =AP / A[W ] Toplotni dobici od rasvjete;

TABELA 31
Namjena prostora i vrsta djelatnosti
Skladita, stepenita i ulazni prostori, stambeni prostori,
pozorite, proizvodni pogoni sa povremenim manuelnim
prihvatanjem
Skladita za izdavanje sa oitavanjem, otprema, kantine,
primanja, ostave u hotelima i gostionicama, stalno zauzeta
radna mjesta u proizvodnim pogonima, grubi radovi,radovi
jednostavne montae, prostori za kontakt sa javnou.
Kancelarije sa radnim mjestima iskljuivo u blizini prozora
(
pojedinane
kancelarije),
vienamjenski
prostori,
biblioteke,uionice u kolama, pretkolski prostori, sale za
sastanke, prodajni prostori, srednje fini montani radovi,
alteri i kase
Kancelarije sa veim brojem radnih mjesta ( grupne
kancelarije), nastavni prostori sa nedovoljnim dnevnim
svjetlom ( za odrasle osobe, koji su za nono koritenje),
specijalni obrazovni prostori u kolama, fini montani i
mainski radovi, kuhinje u hotelima i gostionicama,
istraivaki laboratoriji, robne kue, sajamske i izlobene
hale, prerada koe i drveta
Velike kancelarije ( velika refleksija), crtaone, kontrolna
mjesta, bojenje, graviranje, ivenje, supermarketi, uionice
bez prozora,
Ispitivanje boja, montaa finih aparat u elektroindustriji, fini
mainski radovi, izrada nakita, velike kancelarije ( posebni
sluajevi)
Montaa najfinijih dijelova, obrada dragog kamenja,
optiarske i radnje za popravku satova, kontrola pri vrlo
visokim zahtjevima
RH [W ]
Jaina
lx
Rasvjeta
Topla
W
Hladna
W
100
20 do25
4 do 8
200
40 do 50
8 do 16
300
60 do 75
6 do 18
500
100 do
120
10 do
24(28)
750
15 do 30
1000
20 do 40
1500
30 do 60
Odvedena toplota rekuperacijom;
RH =V fc pvv( e i nt , i)V [W ]
V =0,450,70
Koeficijent prenosa toplote u rekuperatoru;
V =0,50
Usvojen koeficijent prenosa toplote u rekuperatoru;
109

TABELA 32
ID.
NAZIV
0005 Radionica
0008 Teh.osoblje
ID.
NAZIV
0102 Ulazni hol
Proj. temp.
0
C
26
26
Proj. temp.
0
C
26
0103 Hodnik
26
0106 FFPE Stock
24
0107 Lab3
20
0108 Lab2
20
0109 Lab1
24
Spec. Dobici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
PODRUM
58,0
19,3
2784,6
66,5
22,2
2268,3
5052,9
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
PRIZEMLJE
58,5
19,5
5781,0
43,5
14,5
2826,2
78,6
26,2
15327,0
127,0
42,3
12280,9
156,0
52,0
7087,1
113,0
37,7
23176,3
63652,3
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
110

ID.
1010 Hodnik1
NAZIV
-
Proj. temp.
0
C
26
1020 Kancelarija2
26
1030 Kancelarija1
26
1040 Hodnik2
26
1070 Cajn.kuhinja
28
1080 Sala
26
1090 Kancelarija3
26
1100 Arhiva
28
1110 Data centar
25
1120 DC.kancel.
26
PODRUM
PRIZEMLJE
I SPRAT
UKUPNO
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
Spec. gubici
48,1
16,0
516,1
44,1
14,7
3016,9
65,2
21,7
3327,8
48,3
16,1
4126,8
96,3
32,1
3568,9
116,0
38,7
4882,4
98,3
32,8
3645,0
38,3
12,8
6091,2
218,7
72,9
23020,6
84,3
28,1
12282,5
64478,178
I SPRAT
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
W/m2
W/m3
W
5052,90W
63652,25W
64478,18W
133183,323W
111

4.1.5
Dimenzionisanje grejnih/ rashladnih tijela
Usvojam reim rada radijatorskog sistema 70/60 (0C), T= 10 (0C) i brzinu strujanja grejnog fluida w=
0,5- 1,1 (m/s);
TABELA 33
Tip
12KV600
12KV900
22KV600
22KV900
400
564
815
790
1100
Toplotna snaga radijatora u zavisnosti od duine; za T=30 0C

500
600
700
800
900 1000 1100 1200
705
846
987 1128 1269 1410 1551 1692
1019 1223 1427 1630 1834 2038 2242 2446
987 1184 1382 1579 1777 1974 2171 2369
1375 1650 1925 2200 2475 2750 3025 3300
1300
1833
2649
2566
3575
1400
1974
2853
2764
3850
Za proraun radijatora je usvojeno da se na jednom cirkulacionom kruga nalaze 2 (dva) ili 3 (tri)
radijatora pa se dimenzionisanje vri koritenjem korekcije za drugo i tree grejno tijelo;
Q kor = kQr i [ W ]
1/ 3
[ ]
k=
60
Tr i
d ck =
Korigovana toplotna mo radijatora;
Korekcioni faktor za jednocjevni sistem grijanja;
4A
[ mm]
du[mm ]
Proraunski prenik cijevi cirkulacionog kruga;

Unutranji prenik usvojene cijevi cirkulacionog kruga;
A=
V106
2
[ mm ]
w
Povrina svijetlog otvora cijevi;
V=
m
3
[ m /s]
3600
Zapreminski protok grejnog fluda;
m=
3,6Qr i
[ kg/ h]
cT r
Masa grejnog fluida potrebnog za dovoenje proraunske koliine
[ kg /m ]
toplote;
Specifina teina grejnog fluida;
c= 4,2 [ kJ /kgK ]
Specifina toplota za vodu;
Tr i=T mT u [ C ]
T m=
TwiTw i+1 0
[ C]
2
Srednja temperatura na povrini radijatora;
Usvajam reim rada fancoil sistema grijanja 55/45 (0C), T= 10 (0C) i brzinu strujanja grejnog fluida
w= 0,5- 1,1 (m/s);
Usvajam reim rada vazdunog sistema grijanja 55/45 (0C), T= 10 (0C) i brzinu strujanja grejnog
fluida w= 1,0- 1,5 (m/s);
TABELA 34- Dimenzionisanje grejnih/rashladnih tijela;
112

ID.
NAZIV
Proj. temp.
20
0005
Potrebno
Instalisano
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
2785
3457
2785
3457
20
0008
Potrebno
Instalisano
m
0002
kg/h
413,7
413,7
413,7
m
0006
0007
kg/h
132,3
132,3
132,3
ID.
NAZIV
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
2268
2821
Potrebno
Instalisano
TW1
TW2
0
C
C
70,0
63,3
66,7
60,0
63,3
56,7
Potrebno 4826,72
0
TW1
TW2
0
C
C
70,0
63,3
66,7
60,0
63,3
56,7
Potrebno 1543,63
0
Proj. temp.
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
5781
7451
6680
8800
20
0103
Potrebno
Instalisano
m
0104
0105
kg/h
372,9
372,9
372,9
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
2826
4905
4660
6060
TW1
TW2
0
C
C
70,0
63,3
66,7
60,0
63,3
56,7
Potrebno 4350,66
0
20
0106
Potrebno
Instalisano
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
15327
16673
16200
20760
18
0107
Potrebno
Instalisano
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
12281
7543
13590
11370
18
0108
Potrebno
Instalisano
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
7087
3253
7620
9900
20
0109
Potrebno
Instalisano
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
PODRUM
50/40 0C
2
Karakteristike
Grijanje/hlaenje W
kom.
3030
2330
Fan-coil
Grijanje/hlaenje W
3030
2330
Fan-coil
str.
04
2 prikljuka
SK
575x575x275
50/40 0C
1
kom.
Tm
Qkor.
12
20
0102
Grejno/rashladno tijelo
Vrsta Dimenzija
str.
4 prikljuka
04
SK
575x575x275
23176
15444
23580
20100
C
66,7
63,3
60,0
W
0
Tm
C
66,7
63,3
60,0
W
0
C
51,7
48,3
45,0
Instalisano
0
C
51,7
48,3
45,0
Instalisano
0
TIP
W
1,1
1691 22KV600
1,1
1729 22KV600
1,1
1771 22KV600
5191,11
W
Qkor.
TIP
W
1,1
541 12KV600
1,1
553 12KV600
1,1
566 12KV600
1660,17
W
Duina
mm
1000
1000
1000
Duina
mm
500
500
500
Vrsta Dimenzija
str.
4 prikljuka
24
SK
575x575x275
Fan-coil
Grijanje/hlaenje W
3030
2330
Fan-coil
50/40 0C
2
kom.
Tm
Qkor.
C
51,7
48,3
45,0
Instalisano
0
PRIZEMLJE
Karakteristike
Grijanje/hlaenje W
kom.
4400
3340
4 prikljuka
SK
575x575x275
C
66,7
63,3
60,0
W
Radijator
Radijator
Radijator
50/40 0C
2
str.
04
Radijator
Radijator
Radijator
TIP
W
1,1
1524 22KV600
1,1
1559 22KV600
1,1
1596 22KV600
4679,11
W
Duina
mm
900
900
900
Radijator
Radijator
Radijator
str.
14
4 prikljuka
SK
575x575x275
50/40 0C
6
kom.
Grijanje/hlaenje W
3460
2700
Fan-coil
str.
36
4 prikljuka
SK
575x575x275
50/40 0C
3
kom.
Grijanje/hlaenje W
3790
4530
Fan-coil
str.
34
4 prikljuka
SK
575x575x275
50/40 0C
2
kom.
Grijanje/hlaenje W
4950
3810
Fan-coil
str.
26
4 prikljuka
SK
575x575x275
50/40 0C
6
kom.
Grijanje/hlaenje W
3350
3930
Fan-coil
113

ID.
NAZIV
Proj. temp.
20
1020
Potrebno
Instalisano
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
3017
5616
4660
6060
20
1030
Potrebno
Instalisano
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
3328
4374
4660
6060
20
1040
Potrebno
Instalisano
m
1050
1060
kg/h
338,4
338,4
338,4
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
4127
6442
5400
6920
TW1
TW2
0
C
C
70,0
63,3
66,7
60,0
63,3
56,7
Potrebno 3948,49
0
20
1070
Potrebno
Instalisano
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
3569
3936
3810
4950
20
1080
Potrebno
Instalisano
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
4882
6861
5400
6920
20
1090
Potrebno
Instalisano
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
3645
2644
4660
6060
18
1100
Potrebno
Instalisano
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
6091
11658
9320
12120
20
1120
Potrebno
Instalisano
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
12283
25206
20040
26400
20
1110
Potrebno
Instalisano
Hlaenje
Grijanje
Hlaenje
Grijanje
23021
12023
25000
25000
Vrsta Dimenzija
str.
4 prikljuka
04
SK
575x575x275
I SPRAT
50/40 0C
2
Karakteristike
Grijanje/hlaenje W
kom.
3030
2330
Fan-coil
str.
04
4 prikljuka
SK
575x575x275
50/40 0C
2
kom.
Grijanje/hlaenje W
3030
2330
Fan-coil
str.
14
4 prikljuka
SK
575x575x275
50/40 0C
2
kom.
Grijanje/hlaenje W
3460
2700
Fan-coil
Tm
Qkor.
C
66,7
63,3
60,0
W
0
C
51,7
48,3
45,0
Instalisano
0
TIP
W
1,1
1383 22KV600
1,1
1415 22KV600
1,1
1449 22KV600
4246,58
W
Duina
mm
800
800
900
Radijator
Radijator
Radijator
str.
34
4 prikljuka
SK
575x575x275
50/40 0C
1
kom.
Grijanje/hlaenje W
4950
3810
Fan-coil
str.
14
4 prikljuka
SK
575x575x275
50/40 0C
2
kom.
Grijanje/hlaenje W
3460
2700
Fan-coil
str.
04
4 prikljuka
SK
575x575x275
50/40 0C
2
kom.
Grijanje/hlaenje W
3030
2330
Fan-coil
str.
04
4 prikljuka
SK
575x575x275
50/40 0C
4
kom.
Grijanje/hlaenje W
3030
2330
Fan-coil
str.
24
4 prikljuka
SK
575x575x275
50/40 0C
6
kom.
Grijanje/hlaenje W
4400
3340
Fan-coil
RHO
2 prikljuka
YFCN
podni
50/40 0C
1
kom.
Grijanje/hlaenje W
25000
25000
Fan-coil
114

4.1.6
Dimenzionisanje sistema klimatizacije
Za sistem klimatizaciije usvajam:

Klima komoru protoka 20000 m3/h;
sa integrisanim izmjenjivaem toplote- rekuperatorom;
Vodenim zagrijaem/ hladnjakom vazduha
145,00/75,00 kW;
Modulom za preiavanje vazduha (filter jedinica);
Zvuno i termiki izolovana sa antivibracionim postoljem i spojnim dijelovima za kanale;
Sa kompletnom regulacijom u najmanje 3 (tri) reima rada;
Rashladni ureaj za vanjsku ugradnju rashladnog kapaciteta 136,00 kW;
Za klimatizaciju radnih prostorija usvajam Fan- coil ureaje prema odredbama take 4.1.5
TABELA 34- Dimenzionisanje grejnih/rashladnih tijela;
115

4.1.7
Dimenzionisanje cjevovoda
Usvajam brzinu strujanja grejnog fluida w= 0,5- 1,1 (m/s);

Usvajam brzinu strujanja rashladnog fluida w= 1- 1,5 (m/s);
d=
4A
[ mm]
Proraunski prenik cijevi;
du[ mm]
Unutranji prenik usvojene cijevi;
V10 6
A=
[mm 2]
w
V=
m
[ m3 / s]
3600
m=
3,6Q g
[kg/h]
c T
[kg/m ]
toplote;
c=4,2[kJ /kgK ]
R= f ( Re )=
0,3164
0,25
Re
w d u
Re =
w=1000
Darcy faktor trenja u funkciji od Rejnoldsovog broja za nove

glatke cijevi (Blazijusova jednaina);
Rejnoldsov broj za turbulentni reim strujanja;
V4
[m/ sec] Stvarna brzina strujanja;
d 3,6
2
u
Radni medij:
Materija
Plankova konstanta h
Avogadrov broj N
Taka kljuanja Tb
Molarna masa vode
VODA H2O
6,626E-034
6,02E+023
373,15
0,01801528
Js
Mol-1
0C
kg/mol
[ 21,482[( t281,435)+ (8078,4+( t281,435) )]1200 ]

2
[ Ns /m2 ]
= ( m2 / sec )
116

TABELA 35
Voda bez primjesa
Temperatura
-t0C
0,01
4,00
5,00
7,00
10,00
12,00
15,00
20,00
25,00
30,00
35,00
40,00
45,00
50,00
55,00
60,00
65,00
70,00
75,00
80,00
85,00
90,00
95,00
100,00
Gustina
-kg/m3
999,80
1000,00
1000,00
999,90
999,80
999,50
999,20
998,30
997,10
995,70
994,10
992,30
990,20
988,00
986,00
983,00
980,00
978,00
975,00
972,00
968,00
965,00
962,00
958,00
Mol. gustina
-mmol/m3
5,55E+004
5,55E+004
5,55E+004
5,55E+004
5,55E+004
5,55E+004
5,55E+004
5,54E+004
5,53E+004
5,53E+004
5,52E+004
5,51E+004
5,50E+004
5,48E+004
5,47E+004
5,46E+004
5,44E+004
5,43E+004
5,41E+004
5,40E+004
5,37E+004
5,36E+004
5,34E+004
5,32E+004
Mol. Zaprem.
-Vmm3mol-1
1,80E-005
1,80E-005
1,80E-005
1,80E-005
1,80E-005
1,80E-005
1,80E-005
1,80E-005
1,81E-005
1,81E-005
1,81E-005
1,82E-005
1,82E-005
1,82E-005
1,83E-005
1,83E-005
1,84E-005
1,84E-005
1,85E-005
1,85E-005
1,86E-005
1,87E-005
1,87E-005
1,88E-005
Viskozitet
Dinamika
-(N s/m2)
1,7819
1,5602
1,5117
1,4217
1,3021
1,2311
1,1358
1,0012
0,8905
0,7982
0,7204
0,6541
0,5972
0,5480
0,5052
0,4676
0,4345
0,4052
0,3791
0,3558
0,3348
0,3160
0,2989
0,2834
Kinematska
-(m2/s)
1,7822
1,5602
1,5117
1,4218
1,3024
1,2318
1,1367
1,0029
0,8931
0,8016
0,7246
0,6592
0,6031
0,5547
0,5123
0,4757
0,4434
0,4143
0,3888
0,3660
0,3459
0,3274
0,3107
0,2958
117

TABELA 36
118

1100
W
3030,0
6060,0
9090,0
12120,0
15150,0
18180,0
21640,0
25100,0
30050,0
36970,0
75490,0
90350,0
93380,0
99440,0
kg/h
259,7
519,4
779,1
1038,9
1298,6
1558,3
1854,9
2151,4
2575,7
3168,9
6470,6
7744,3
8004,0
8523,4
m
4,5
4,5
4,5
4,0
0,5
3,5
0,5
3,5
5,5
3,0
4,0
4,0
8,0
4,0
mm
11,6
16,4
20,1
23,2
25,9
28,4
31,0
33,4
36,5
40,5
57,8
63,3
64,3
66,4
mm
22,3
22,3
22,3
28,5
28,5
28,5
37,2
37,2
37,2
43,1
54,5
70,3
70,3
70,3
m/s
0,2
0,4
0,6
0,5
0,6
0,7
0,5
0,6
0,7
0,6
0,8
0,6
0,6
0,6
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,8
0,8
0,8
15
Fan coil
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Snaga pumpe
Voda
Ukupni pad pritiska
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
Arhiva
RxL
Brzina strujanja
Dionica
du
Cirkulacioni krug
sprat
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
32,5
109,2
221,9
114,5
169,2
232,8
89,1
115,5
158,2
113,0
129,3
52,8
56,0
62,5
P
31,4
21,0
47,2
31,4
49,1
70,7
34,5
46,4
66,6
55,9
91,2
125,8
134,4
152,4
P
146,0
491,2
998,7
458,0
84,6
814,7
44,6
404,2
870,3
339,1
517,2
211,4
447,9
250,0
Pa
177,5
512,2
1045,8
489,4
133,7
885,4
79,1
450,6
936,9
395,0
608,4
337,2
582,2
402,4
7300,0
8523,4
8004,0
7744,3
6470,6
3168,9
2575,7
2151,4
1854,9
1558,3
1298,6
1038,9
779,1
519,4
259,7
4,0
8,0
4,0
4,0
3,0
5,5
3,5
0,5
3,5
0,5
4,0
4,5
4,5
4,5
66,2
64,1
63,1
57,7
40,4
36,4
33,3
30,9
28,3
25,8
23,1
20,0
16,3
11,6
70,3
70,3
70,3
54,5
43,1
37,2
37,2
37,2
28,5
28,5
28,5
22,3
22,3
22,3
827,40
60C=
W
983,24
70C=
977,81
0,6
0,6
0,6
0,8
0,6
0,7
0,6
0,5
0,7
0,6
0,5
0,6
0,4
0,2
0,8
0,8
0,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
62,2
55,8
52,6
128,8
112,5
157,6
115,0
88,7
231,8
168,5
114,0
221,0
108,7
32,3
151,5
133,6
125,1
90,7
55,6
66,2
46,2
34,3
70,3
48,8
31,3
46,9
20,9
31,3
249,0
446,0
210,5
515,1
337,6
866,7
402,5
44,4
811,4
84,3
456,1
994,5
489,2
145,4
400,5
579,7
335,6
605,7
393,2
932,9
448,7
78,7
881,7
133,1
487,3
1041,4
510,0
176,7
h=
7,00
Statiki napor Pa
m
-372,88
UKUPAN PAD PRITISKA (Pa)
20967,85
119

1100
W
2330,0
4660,0
6990,0
9320,0
11650,0
13980,0
16680,0
19380,0
23190,0
28590,0
57950,0
69290,0
71620,0
76280,0
kg/h
399,4
798,9
1198,3
1597,7
1997,1
2396,6
2859,4
3322,3
3975,4
4901,1
9934,3
11878,3
12277,7
13076,6
m
4,5
4,5
4,5
4,0
0,5
3,5
0,5
3,5
5,5
3,0
4,0
4,0
8,0
4,0
mm
11,9
16,8
20,6
23,8
26,6
29,1
31,8
34,3
37,5
41,7
59,3
64,9
65,9
68,0
mm
22,3
22,3
22,3
28,5
28,5
28,5
37,2
37,2
37,2
43,1
70,3
70,3
70,3
70,3
m/s
0,3
0,6
0,9
0,7
0,9
1,0
0,7
0,9
1,0
0,9
0,7
0,9
0,9
0,9
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,8
0,8
0,8
15
Fan coil
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Snaga pumpe
Voda
Ukupni pad pritiska
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
Arhiva
RxL
Brzina strujanja
Dionica
du
Cirkulacioni krug
sprat
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
67,8
228,2
463,9
239,3
353,7
486,6
187,0
243,1
332,8
238,6
80,4
109,9
116,5
130,1
P
72,8
48,5
109,1
72,7
113,6
163,6
80,3
108,3
155,1
130,8
75,9
289,5
309,3
350,9
P
305,3
1026,8
2087,5
957,3
176,8
1703,0
93,5
850,9
1830,6
715,7
321,7
439,8
931,9
520,3
Pa
378,0
1075,3
2196,6
1030,0
290,5
1866,6
173,7
959,3
1985,7
846,6
397,6
729,3
1241,3
871,2
9400,0
13076,6
12277,7
11878,3
9934,3
4901,1
3975,4
3322,3
2859,4
2396,6
1997,1
1597,7
1198,3
798,9
399,4
4,0
8,0
4,0
4,0
3,0
5,5
3,5
0,5
3,5
0,5
4,0
4,5
4,5
4,5
68,0
65,9
64,8
59,3
41,6
37,5
34,3
31,8
29,1
26,6
23,8
20,6
16,8
11,9
70,3
70,3
70,3
70,3
43,1
37,2
37,2
37,2
28,5
28,5
28,5
22,3
22,3
22,3
2270,03
7C=
W
999,80
12C=
999,40
0,9
0,9
0,9
0,7
0,9
1,0
0,8
0,7
1,0
0,9
0,7
0,9
0,6
0,3
0,8
0,8
0,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
129,9
116,4
109,8
80,3
238,3
332,5
242,8
186,8
486,0
353,3
239,1
463,4
227,9
67,8
350,7
309,2
289,4
75,9
130,8
155,0
108,3
80,2
163,6
113,6
72,7
109,1
48,5
72,7
519,8
930,9
439,3
321,3
715,0
1828,6
850,0
93,4
1701,2
176,6
956,3
2085,2
1025,6
304,9
h=
7,00
Statiki napor Pa
870,5
1240,1
728,7
397,2
845,7
1983,6
958,3
173,6
1864,7
290,2
1029,0
2194,3
1074,1
377,6
m
27,47
37496,63
120

1120
W
4400,0
8800,0
13200,0
17600,0
22000,0
26400,0
32460,0
38520,0
75490,0
90350,0
93380,0
99440,0
kg/h
377,1
754,3
1131,4
1508,6
1885,7
2262,9
2782,3
3301,7
6470,6
7744,3
8004,0
8523,4
m
4,0
5,0
5,0
4,5
0,5
8,0
2,0
1,0
4,0
4,0
8,0
4,0
mm
14,0
19,7
24,2
27,9
31,2
34,2
37,9
41,3
57,8
63,3
64,3
66,4
mm
22,3
22,3
28,5
28,5
37,2
37,2
37,2
43,1
70,3
70,3
70,3
70,3
m/s
0,3
0,5
0,5
0,7
0,5
0,6
0,7
0,6
0,5
0,6
0,6
0,6
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
13
Fan coil
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
Snaga pumpe
Voda
Ukupni pad pritiska
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
DC. kancelarija
RxL
Brzina strujanja
Dionica
du
Cirkulacioni krug
sprat
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
62,3
209,7
132,9
219,9
91,7
126,2
181,1
121,4
38,6
52,8
56,0
62,5
P
66,3
44,2
37,3
66,3
35,7
51,4
77,7
60,7
32,9
47,2
50,4
57,1
P
249,4
1048,4
664,7
989,7
45,9
1009,2
362,2
121,4
154,4
211,4
447,9
250,0
Pa
315,7
1092,6
702,0
1056,0
81,5
1060,6
439,9
182,1
187,3
258,6
498,3
307,1
7300,0
8523,4
8004,0
7744,3
6470,6
3301,7
2782,3
2262,9
1885,7
1508,6
1131,4
754,3
377,1
1,0
4,0
4,0
4,0
1,0
2,0
8,0
0,5
4,5
5,0
5,0
4,0
66,2
64,1
63,1
57,7
41,2
37,8
34,1
31,1
27,8
24,1
19,7
13,9
70,3
70,3
70,3
70,3
43,1
37,2
37,2
37,2
28,5
28,5
22,3
22,3
743,99
60C=
W
983,24
70C=
977,81
0,6
0,6
0,6
0,5
0,6
0,7
0,6
0,5
0,7
0,5
0,5
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
62,2
55,8
52,6
38,4
120,9
180,4
125,6
91,3
219,0
132,4
208,8
62,1
56,8
50,1
46,9
32,8
60,4
77,2
51,1
35,5
65,9
37,1
44,0
65,9
62,2
223,0
210,5
153,7
120,9
360,7
1005,0
45,7
985,6
662,0
1044,1
248,3
h=
7,00
Statiki napor Pa
119,1
273,1
257,4
186,5
181,3
437,9
1056,1
81,1
1051,5
699,0
1088,0
314,3
m
-372,88
18854,05
121

1120
W
3340,0
6680,0
10020,0
13360,0
16700,0
20040,0
24700,0
29360,0
57950,0
69290,0
71620,0
76280,0
kg/h
572,6
1145,1
1717,7
2290,3
2862,9
3435,4
4234,3
5033,1
9934,3
11878,3
12277,7
13076,6
m
4,0
5,0
5,0
4,5
0,5
8,0
2,0
1,0
4,0
4,0
8,0
4,0
mm
14,2
20,1
24,7
28,5
31,8
34,9
38,7
42,2
59,3
64,9
65,9
68,0
mm
22,3
22,3
28,5
28,5
37,2
37,2
37,2
43,1
70,3
70,3
70,3
70,3
m/s
0,4
0,8
0,7
1,0
0,7
0,9
1,1
1,0
0,7
0,9
0,9
0,9
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
13
Fan coil
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
Snaga pumpe
Voda
Ukupni pad pritiska
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
DC. kancelarija
RxL
Brzina strujanja
Dionica
du
Cirkulacioni krug
sprat
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
127,4
428,5
271,7
449,4
187,4
257,8
371,7
249,9
80,4
109,9
116,5
130,1
P
149,5
99,7
84,1
149,4
80,4
115,8
176,0
138,0
75,9
108,6
116,0
131,6
P
509,6
2142,4
1358,3
2022,5
93,7
2062,3
743,4
249,9
321,7
439,8
931,9
520,3
Pa
659,1
2242,1
1442,4
2171,9
174,1
2178,2
919,3
387,9
397,6
548,3
1047,9
651,9
9400,0
13076,6
12277,7
11878,3
9934,3
5033,1
4234,3
3435,4
2862,9
2290,3
1717,7
1145,1
572,6
4,0
8,0
4,0
4,0
1,0
2,0
8,0
0,5
4,5
5,0
5,0
4,0
68,0
65,9
64,8
59,3
42,2
38,7
34,9
31,8
28,5
24,7
20,1
14,2
70,3
70,3
70,3
70,3
43,1
37,2
37,2
37,2
28,5
28,5
22,3
22,3
2122,27
7C=
W
999,80
12C=
999,40
0,9
0,9
0,9
0,7
1,0
1,1
0,9
0,7
1,0
0,7
0,8
0,4
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
129,9
116,4
109,8
80,3
249,7
371,3
257,5
187,2
448,9
271,4
428,0
127,2
131,5
116,0
108,5
75,9
137,9
175,9
115,8
80,4
149,4
84,0
99,6
149,4
519,8
930,9
439,3
321,3
249,7
742,5
2060,1
93,6
2020,3
1356,8
2140,1
509,0
h=
7,00
Statiki napor Pa
651,3
1046,9
547,8
397,2
387,6
918,4
2175,8
174,0
2169,6
1440,9
2239,7
658,4
m
27,47
35055,85
122

0107
W
3790,0
7580,0
11370,0
21270,0
38570,0
58670,0
kg/h
324,9
649,7
974,6
1823,1
3306,0
5028,9
m
6,0
0,5
2,5
12,5
0,5
18,0
mm
13,0
18,3
22,4
30,7
41,3
51,0
mm
22,3
22,3
22,3
37,2
43,1
54,5
m/s
0,2
0,5
0,7
0,5
0,6
0,6
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
Fan coil
8
9
10
11
12
13
Snaga pumpe
Voda
Lab3
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
1
2
3
4
5
6
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
prizemlje
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
48,0
161,5
328,3
86,4
121,7
83,2
P
49,2
32,8
73,8
33,3
60,8
55,1
P
288,1
80,8
820,8
1080,4
60,9
1497,2
Pa
337,3
113,5
894,6
1113,8
121,7
1552,3
7300,0
5028,9
3306,0
1823,1
974,6
649,7
324,9
18,0
0,5
12,5
2,5
0,5
6,0
50,8
41,2
30,6
22,4
18,3
12,9
54,5
43,1
37,2
22,3
22,3
22,3
355,80
60C=
W
983,24
70C=
977,81
0,6
0,6
0,5
0,7
0,5
0,2
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
82,8
121,2
86,1
327,0
160,8
47,8
54,8
60,5
33,2
73,4
32,6
48,9
1491,0
60,6
1075,9
817,4
80,4
286,9
h=
5,00
Statiki napor Pa
1545,8
121,1
1109,1
890,8
113,0
335,8
m
-266,34
15282,32
123

0107
W
4530,0
9060,0
13590,0
21210,0
34710,0
58290,0
kg/h
776,6
1553,1
2329,7
3636,0
5950,3
9992,6
m
6,0
0,5
2,5
12,5
0,5
18,0
mm
16,6
23,5
28,7
35,9
45,9
59,5
mm
22,3
22,3
28,5
37,2
43,1
70,3
m/s
0,6
1,1
1,0
0,9
1,1
0,7
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
Fan coil
8
9
10
11
12
13
Snaga pumpe
Voda
Lab3
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
1
2
3
4
5
6
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
prizemlje
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
217,1
730,4
463,1
284,7
335,0
81,2
P
275,0
183,3
154,6
129,8
192,8
76,8
P
1302,9
365,2
1157,7
3558,8
167,5
1462,4
Pa
1577,9
548,5
1312,3
3688,6
360,3
1539,2
9400,0
9992,6
5950,3
3636,0
2329,7
1553,1
776,6
18,0
0,5
12,5
2,5
0,5
6,0
59,5
45,9
35,9
28,7
23,4
16,6
70,3
43,1
37,2
28,5
22,3
22,3
1270,53
7C=
W
999,80
12C=
999,40
0,7
1,1
0,9
1,0
1,1
0,6
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
81,2
334,6
284,4
462,6
729,6
216,9
76,8
192,8
129,7
154,6
183,3
274,9
1460,7
167,3
3554,9
1156,4
364,8
1301,4
h=
5,00
Statiki napor Pa
1537,6
360,1
3684,6
1311,0
548,1
1576,3
m
19,62
27463,92
124

0106
W
3460,0
6920,0
10380,0
17300,0
38570,0
58670,0
kg/h
296,6
593,1
889,7
1482,9
3306,0
5028,9
m
4,5
4,5
3,0
7,5
0,5
18,0
mm
12,4
17,5
21,4
27,7
41,3
51,0
mm
22,3
22,3
22,3
28,5
43,1
54,5
m/s
0,2
0,4
0,6
0,7
0,6
0,6
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
Fan coil
8
9
10
11
12
13
Snaga pumpe
Voda
FFPE Stock
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
1
2
3
4
5
6
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
prizemlje
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
40,9
137,7
279,9
213,4
121,7
83,2
P
41,0
27,3
61,5
64,0
60,8
55,1
P
184,2
619,6
839,8
1600,6
60,9
1497,2
Pa
225,2
646,9
901,3
1664,7
121,7
1552,3
7300,0
5028,9
3306,0
1482,9
889,7
593,1
296,6
18,0
0,5
7,5
3,0
4,5
4,5
50,8
41,2
27,6
21,4
17,5
12,3
54,5
43,1
28,5
22,3
22,3
22,3
401,29
60C=
W
983,24
70C=
977,81
0,6
0,6
0,7
0,6
0,4
0,2
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
82,8
121,2
212,5
278,8
137,1
40,8
54,8
60,5
63,7
61,2
27,2
40,8
1491,0
60,6
1594,0
836,3
617,0
183,5
h=
5,00
Statiki napor Pa
1545,8
121,1
1657,7
897,5
644,2
224,2
m
-266,34
17236,23
125

0106
W
2700,0
5400,0
8100,0
13500,0
34710,0
58290,0
kg/h
462,9
925,7
1388,6
2314,3
5950,3
9992,6
m
4,5
4,5
3,0
7,5
0,5
18,0
mm
12,8
18,1
22,2
28,6
45,9
59,5
mm
22,3
22,3
22,3
28,5
43,1
70,3
m/s
0,3
0,7
1,0
1,0
1,1
0,7
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
Fan coil
8
9
10
11
12
13
Snaga pumpe
Voda
FFPE Stock
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
1
2
3
4
5
6
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
prizemlje
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
87,8
295,3
600,4
457,7
335,0
81,2
P
97,7
65,1
146,5
152,6
192,8
76,8
P
395,1
1328,9
1801,1
3432,9
167,5
1462,4
Pa
492,8
1394,0
1947,7
3585,5
360,3
1539,2
9400,0
9992,6
5950,3
2314,3
1388,6
925,7
462,9
18,0
0,5
7,5
3,0
4,5
4,5
59,5
45,9
28,6
22,2
18,1
12,8
70,3
43,1
28,5
22,3
22,3
22,3
1297,59
7C=
W
999,80
12C=
999,40
0,7
1,1
1,0
1,0
0,7
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
81,2
334,6
457,2
599,7
295,0
87,7
76,8
192,8
152,5
146,5
65,1
97,7
1460,7
167,3
3429,1
1799,2
1327,4
394,6
h=
5,00
Statiki napor Pa
1537,6
360,1
3581,6
1945,6
1392,5
492,3
m
19,62
28048,70
126

0109
W
3350,0
6700,0
10050,0
16750,0
20100,0
58670,0
kg/h
287,1
574,3
861,4
1435,7
1722,9
5028,9
m
5,0
4,0
5,0
0,5
3,5
18,0
mm
12,2
17,2
21,1
27,2
29,8
51,0
mm
22,3
22,3
22,3
28,5
37,2
54,5
m/s
0,2
0,4
0,6
0,6
0,5
0,6
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
Fan coil
8
9
10
11
12
13
Snaga pumpe
Voda
Lab1
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
1
2
3
4
5
6
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
prizemlje
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
38,7
130,1
264,5
201,7
78,3
83,2
P
38,4
25,6
57,6
60,0
29,8
55,1
P
193,4
520,5
1322,8
100,9
274,0
1497,2
Pa
231,9
546,1
1380,4
160,9
303,8
1552,3
7300,0
5028,9
1722,9
1435,7
861,4
574,3
287,1
18,0
3,5
0,5
5,0
4,0
5,0
50,8
29,8
27,2
21,0
17,2
12,2
54,5
37,2
28,5
22,3
22,3
22,3
357,76
60C=
W
983,24
70C=
977,81
0,6
0,4
0,6
0,6
0,4
0,2
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
82,8
78,0
200,9
263,5
129,6
38,5
54,8
29,6
59,7
57,3
25,5
38,2
1491,0
272,9
100,4
1317,3
518,3
192,6
h=
5,00
Statiki napor Pa
1545,8
302,5
160,1
1374,6
543,8
230,9
m
-266,34
15366,57
127

0109
W
3930,0
7860,0
11790,0
19650,0
23580,0
58290,0
kg/h
673,7
1347,4
2021,1
3368,6
4042,3
9992,6
m
5,0
4,0
5,0
0,5
3,5
18,0
mm
15,4
21,8
26,8
34,5
37,8
59,5
mm
22,3
22,3
28,5
37,2
37,2
70,3
m/s
0,5
1,0
0,9
0,9
1,0
0,7
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
Fan coil
8
9
10
11
12
13
Snaga pumpe
Voda
Lab1
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
1
2
3
4
5
6
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
prizemlje
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
169,3
569,6
361,1
249,1
342,7
81,2
P
207,0
138,0
116,4
111,4
160,4
76,8
P
846,7
2278,4
1805,7
124,5
1199,4
1462,4
Pa
1053,7
2416,4
1922,0
235,9
1359,8
1539,2
9400,0
9992,6
4042,3
3368,6
2021,1
1347,4
673,7
18,0
3,5
0,5
5,0
4,0
5,0
59,5
37,8
34,5
26,7
21,8
15,4
70,3
37,2
37,2
28,5
22,3
22,3
1224,31
7C=
W
999,80
12C=
999,40
0,7
1,0
0,9
0,9
1,0
0,5
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
81,2
342,3
248,8
360,7
569,0
169,2
76,8
160,3
111,3
116,3
137,9
206,9
1460,7
1198,1
124,4
1803,7
2275,9
845,8
h=
5,00
Statiki napor Pa
1537,6
1358,4
235,7
1920,0
2413,8
1052,7
m
19,62
26464,66
128

0103
W
3030,0
6060,0
14860,0
90350,0
93380,0
99440,0
kg/h
259,7
519,4
1273,7
7744,3
8004,0
8523,4
m
15,0
5,5
2,5
4,0
8,0
4,0
mm
11,6
16,4
25,7
63,3
64,3
66,4
mm
22,3
22,3
28,5
70,3
70,3
70,3
m/s
0,2
0,4
0,6
0,6
0,6
0,6
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
Fan coil
8
9
10
11
12
13
Snaga pumpe
Voda
hodnik
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
1
2
3
4
5
6
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
prizemlje
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
32,5
109,2
163,6
52,8
56,0
62,5
P
31,4
21,0
47,2
47,2
50,4
57,1
P
486,8
600,4
408,9
211,4
447,9
250,0
Pa
518,2
621,3
456,2
258,6
498,3
307,1
7300,0
8523,4
8004,0
7744,3
1273,7
519,4
259,7
4,0
8,0
4,0
2,5
5,5
15,0
66,2
64,1
63,1
25,6
16,3
11,6
70,3
70,3
70,3
28,5
22,3
22,3
487,00
60C=
W
983,24
70C=
977,81
0,6
0,6
0,6
0,6
0,4
0,2
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
62,2
55,8
52,6
162,9
108,7
32,3
56,8
50,1
46,9
47,0
20,9
31,3
249,0
446,0
210,5
407,2
597,9
484,8
h=
5,00
Statiki napor Pa
305,8
496,1
257,4
454,2
618,7
516,0
m
-266,34
12341,60
129

0103
W
2330,0
4660,0
11340,0
69290,0
71620,0
76280,0
kg/h
399,4
798,9
1944,0
11878,3
12277,7
13076,6
m
15,0
5,5
2,5
4,0
8,0
4,0
mm
11,9
16,8
26,2
64,9
65,9
68,0
mm
22,3
22,3
28,5
70,3
70,3
70,3
m/s
0,3
0,6
0,8
0,9
0,9
0,9
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
Fan coil
8
9
10
11
12
13
Snaga pumpe
Voda
hodnik
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
1
2
3
4
5
6
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
prizemlje
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
67,8
228,2
337,4
109,9
116,5
130,1
P
72,8
48,5
107,7
108,6
116,0
131,6
P
1017,5
1254,9
843,4
439,8
931,9
520,3
Pa
1090,3
1303,4
951,1
548,3
1047,9
651,9
9400,0
13076,6
12277,7
11878,3
1944,0
798,9
399,4
4,0
8,0
4,0
2,5
5,5
15,0
68,0
65,9
64,8
26,2
16,8
11,9
70,3
70,3
70,3
28,5
22,3
22,3
1247,10
7C=
W
999,80
12C=
999,40
0,9
0,9
0,9
0,8
0,6
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
129,9
116,4
109,8
337,0
227,9
67,8
131,5
116,0
108,5
107,6
48,5
72,7
519,8
930,9
439,3
842,5
1253,5
1016,4
h=
5,00
Statiki napor Pa
651,3
1046,9
547,8
950,1
1302,0
1089,1
m
19,62
20599,72
130

0102
W
4400,0
8800,0
14860,0
90350,0
93380,0
99440,0
kg/h
377,1
754,3
1273,7
7744,3
8004,0
8523,4
m
5,0
6,0
2,5
4,0
8,0
4,0
mm
14,0
19,7
25,7
63,3
64,3
66,4
mm
22,3
22,3
28,5
70,3
70,3
70,3
m/s
0,3
0,5
0,6
0,6
0,6
0,6
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
Fan coil
8
9
10
11
12
13
Snaga pumpe
Voda
Ulazni hol
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
1
2
3
4
5
6
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
prizemlje
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
62,3
209,7
163,6
52,8
56,0
62,5
P
66,3
44,2
47,2
47,2
50,4
57,1
P
311,7
1258,1
408,9
211,4
447,9
250,0
Pa
378,0
1302,3
456,2
258,6
498,3
307,1
7300,0
8523,4
8004,0
7744,3
1273,7
754,3
377,1
4,0
8,0
4,0
2,5
6,0
5,0
66,2
64,1
63,1
25,6
19,7
13,9
70,3
70,3
70,3
28,5
22,3
22,3
529,59
60C=
W
983,24
70C=
977,81
0,6
0,6
0,6
0,6
0,5
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
62,2
55,8
52,6
162,9
208,8
62,1
56,8
50,1
46,9
47,0
44,0
65,9
249,0
446,0
210,5
407,2
1252,9
310,4
h=
5,00
Statiki napor Pa
305,8
496,1
257,4
454,2
1296,8
376,3
m
-266,34
13420,75
131

0102
W
3340,0
6680,0
11340,0
69290,0
71620,0
76280,0
kg/h
572,6
1145,1
1944,0
11878,3
12277,7
13076,6
m
5,0
6,0
2,5
4,0
8,0
4,0
mm
14,2
20,1
26,2
64,9
65,9
68,0
mm
22,3
22,3
28,5
70,3
70,3
70,3
m/s
0,4
0,8
0,8
0,9
0,9
0,9
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
Fan coil
8
9
10
11
12
13
Snaga pumpe
Voda
Ulazni hol
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
1
2
3
4
5
6
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
prizemlje
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
127,4
428,5
337,4
109,9
116,5
130,1
P
149,5
99,7
107,7
108,6
116,0
131,6
P
637,0
2570,9
843,4
439,8
931,9
520,3
Pa
786,4
2670,6
951,1
548,3
1047,9
651,9
9400,0
13076,6
12277,7
11878,3
1944,0
1145,1
572,6
4,0
8,0
4,0
2,5
6,0
5,0
68,0
65,9
64,8
26,2
20,1
14,2
70,3
70,3
70,3
28,5
22,3
22,3
1375,78
7C=
W
999,80
12C=
999,40
0,9
0,9
0,9
0,8
0,8
0,4
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
129,9
116,4
109,8
337,0
428,0
127,2
131,5
116,0
108,5
107,6
99,6
149,4
519,8
930,9
439,3
842,5
2568,1
636,3
h=
5,00
Statiki napor Pa
651,3
1046,9
547,8
950,1
2667,7
785,7
m
19,62
22725,30
132

0101
W
7200,0
8046,0
8892,0
9738,0
28043,0
kg/h
617,1
689,7
762,2
834,7
2403,7
m
5,0
3,0
1,0
12,5
4,0
mm
17,9
18,9
19,9
20,8
35,3
mm
22,3
22,3
22,3
22,3
37,2
m/s
0,4
0,5
0,6
0,6
0,6
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
Vazduna zav.
7
8
9
10
11
Snaga pumpe
Voda
Vjetrobran
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
1
2
3
4
5
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
prizemlje
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
147,6
179,3
213,5
250,3
140,2
P
177,5
37,0
45,1
54,1
58,0
P
737,9
537,8
213,5
3129,3
560,8
Pa
915,4
574,7
258,7
3183,4
618,8
7300,0
2403,7
834,7
762,2
689,7
617,1
4,0
12,5
1,0
3,0
5,0
35,2
20,7
19,8
18,8
17,8
37,2
22,3
22,3
22,3
22,3
201,56
60C=
W
983,24
70C=
977,81
0,6
0,6
0,6
0,5
0,4
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
139,6
249,3
212,6
178,5
147,0
57,6
53,8
44,9
36,7
176,5
558,5
3116,3
212,7
535,6
734,9
h=
5,00
Statiki napor Pa
616,2
3170,2
257,5
572,3
911,4
m
-266,34
18112,25
133

1050
W
4937,0
10268,0
18305,0
28043,0
kg/h
423,2
880,1
1569,0
2403,7
m
4,0
6,0
22,5
4,0
mm
14,8
21,3
28,5
35,3
mm
22,3
22,3
28,5
37,2
m/s
0,3
0,6
0,7
0,6
1,8
0,3
0,3
0,3
Radijator
6
7
8
9
Snaga pumpe
Voda
Ukupni pad pritiska
1
2
3
4
WC enski
RxL
Brzina strujanja
Dionica
du
Cirkulacioni krug
sprat
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
76,3
274,7
235,6
140,2
P
83,5
60,2
71,7
58,0
P
305,0
1648,0
5300,7
560,8
Pa
388,5
1708,2
5372,3
618,8
2800,0
2403,7
1569,0
880,1
423,2
4,0
22,5
6,0
4,0
35,2
28,4
21,3
14,8
37,2
28,5
22,3
22,3
206,64
60C=
W
983,24
70C=
977,81
0,6
0,7
0,6
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
139,6
234,6
273,5
75,9
57,6
71,3
59,8
83,0
558,5
5278,7
1641,2
303,8
h=
7,00
Statiki napor Pa
616,2
5350,0
1701,1
386,8
m
-372,88
18568,91
134

1010
W
846,0
8046,0
8892,0
9738,0
28043,0
kg/h
72,5
689,7
762,2
834,7
2403,7
m
2,0
3,0
1,0
12,5
4,0
mm
6,1
18,9
19,9
20,8
35,3
mm
14,0
22,3
22,3
22,3
37,2
m/s
0,1
0,5
0,6
0,6
0,6
1,8
0,3
0,3
0,3
0,3
Radijator
7
8
9
10
11
Snaga pumpe
Voda
Ukupni pad
pritiska
1
2
3
4
5
hodnik
RxL
Brzina strujanja
Dionica
du
Cirkulacioni krug
sprat
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
31,8
179,3
213,5
250,3
140,2
P
15,8
37,0
45,1
54,1
58,0
P
63,5
537,8
213,5
3129,3
560,8
Pa
79,3
574,7
258,7
3183,4
618,8
2800,0
2403,7
834,7
762,2
689,7
72,5
4,0
12,5
1,0
3,0
2,0
35,2
20,7
19,8
18,8
6,1
37,2
22,3
22,3
22,3
14,0
131,73
60C=
W
983,24
70C=
977,81
0,6
0,6
0,6
0,5
0,1
0,3
0,3
0,3
0,3
1,8
139,6
249,3
212,6
178,5
31,6
57,6
53,8
44,9
36,7
15,7
558,5
3116,3
212,7
535,6
63,3
h=
7,00
Statiki napor Pa
616,2
3170,2
257,5
572,3
79,0
m
-372,88
11837,15
135

0003
W
148000,0
kg/h
12685,7
m
6,0
mm
55,3
mm
54,5
m/s
1,5
1,8
Klima komora
Snaga pumpe
Voda
Klima komora
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
podrum
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
420,0
P
2102,3
P
2519,9
Pa
4622,2
9400,0
12685,7
6,0
55,2
54,5
1078,05
60C=
W
983,24
70C=
977,81
1,5
1,8
418,2
2090,7
2509,5
h=
5,00
Statiki napor Pa
4600,2
m
-266,34
18356,02
136

0003
W
74600,0
kg/h
12788,6
m
8,0
mm
54,9
mm
70,3
m/s
0,9
1,8
Klima komora
Snaga pumpe
Voda
Klima komora
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
podrum
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
125,1
P
755,1
P
1000,9
Pa
1755,9
26900,0
12788,6
8,0
54,9
70,3
1801,65
7C=
W
999,80
12C=
999,40
0,9
1,8
125,0
754,8
999,8
1754,5
h=
5,00
Statiki napor Pa
m
19,62
30430,07
137

Grijanje
W
334153,0
kg/h
14320,8
m
2,0
mm
72,0
mm
82,5
m/s
0,8
1,8
Razdjelnik
Snaga pumpe
Voda
Razdjelnik
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
podrum
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
72,5
P
510,2
P
144,9
Pa
655,2
1000,0
14320,8
2,0
71,8
82,5
60C=
W
983,24
70C=
977,81
0,8
1,8
72,2
507,4
144,3
h=
5,00
Statiki napor Pa
651,8
m
-266,34
2040,57
138

Hlaenje
W
136060,0
kg/h
23324,6
m
14,0
mm
74,2
mm
82,5
m/s
1,2
1,8
Razdjelnik
Snaga pumpe
Voda
Razdjelnik
Ukupni pad pritiska
Brzina strujanja
Cirkulacioni krug
RxL
du
Dionica
podrum
Dio
Maseni protok
biobanka
Toplotni protok
Objekat
Pa/m
167,5
P
1324,3
P
2344,4
Pa
3668,6
1000,0
23324,6
14,0
90,9
82,5
7C=
W
999,80
12C=
999,40
1,2
1,8
167,3
1323,7
2341,8
h=
5,00
Statiki napor Pa
3665,5
m
19,62
8353,77
139

Proraun vrelovoda:
Ulazni podaci:
Radni medij cjevovoda
Gustina
Modul elastinosti fluida
Viskozitet fluida
Voda;
= 976,07 [kg/m3] za T= 73 [0C];;
= 934,80 [kg/m3] za T= 130 [0C];;
K= 2,2774x 109 [Pa];
= 0,6414x 106 [m2/s]
Radni uslovi:
Radni pritisak
Ispitni pritisak
Radna temperatura
Usvojena brzina strujanja vode
16,0 [bar];
20,8 [bar];
130/73 [0C];
1,7 [m/s];
Vrelovodni prikljuak DN50;
D[ mm]
Vanjski prenik;
s [mm]
Debljina stijenke;
d =D2s [mm]
Unutranji prenik;
d m=
D+ d
[mm]
2
Srednji prenik;
Karakteristike geometrije cijevi:
A= ( D2d 2) [mm2 ]
4
Povrina poprenog presjeka stijenke;
3
d ms
s 2
W=
[1+ ( ) ][cm3] Otporni moment;
4 D
dm
q [kg /m]
Teina cijevi sa izolacijom po jedinici duine;
Karakteristike materijala cijevi .1212:
E=21011 [ Pa]
Modul elastinosti elika;
=240[ N /mm 2 ]
Minimalna granica razvlaenja;
t =12106 [ m/mK ]
Koeficijent linearnog temperaturnog izduenja;
Cijevi su predizolovane sa termoizolacijom od poliuretana i zatitnog oklopa od plastine mase

visoke vrstoe PEHD u svemu prema odredbama EN253:2009;
140

Provjera debljine stijenke cijevi na dejstvo unutranjeg optereenja:

Podzemno postavljen cjevovod:
Provjera dimenzije stijenke cijevi:
s pr =
Dp
+ c 1+ c2 [mm]
Proraunska dimenzija stijenke cijevi;
K
20 + p
S
=1
Koeficijent oslabljenja za beavne cijevi;
K =240 [ N / mm2 ]
Proraunska vrstoa za .1212(St35.4) na temperaturi T= 20[0C];
S=1,5
Stepen sigurnosti za beavne cijevi sa atestom;
c 1 =0,085s0 [mm ]
Dodatak za dozvoljeno odstupanje mjera cijevi do 8%;
c 1=0,085
Dp
[mm ]
K
20 + p
S
c 2 =1[ mm]
Dodatak za koroziju materijala cijevi;
Usvojene dimenzije cijevi zadovoljavaju ako su ispunjeni uslovi:

Dimenzija stijenke usvojene cijevi vea je od proraunske dimenzije stijenke cijevi s> spr ;
p= p R p H [b ar ]
Maksimalan mogu pritisak fluida u cjevovodu (raunamo

maksimalan pritisak pri moguoj pojavi hidraulinog udara u
sluaju naglog zatvaranja ventila);
p R=16 [ b ar]
Radni pritisak cjevovoda u toku eksploatacije;
p H =cv105 [b ar]
Pritisak hidraulikog udara prema Joukovskom;
c=
K sE
v st =1000
[m/ s]
V max4
d 23,6
[m/ sec]
Brzina udarnog talasa;
Stvarna brzina strujanja vode u vrelovodu;
141

TABELA 37
Vrelovodni sistema 130/73 0C DN50
Toplotni Maseni
Dionica
protok
protok
W
kg/h
Polaz 334153,0 5024,86
Povrat
5024,86
TABELA 38
D
s
mm
mm
60,30
2,90
TABELA 39
pR
c
Af
v
pH
p
c1
c2
spr
d
mm
54,50
16,00
1333,50
0,0023
0,6404
8,3352
24,34
0,04
1,00
1,49
bar
m/s
m2
m/s
bar
bar
mm
mm
mm
73C
130C
m
260,00
260,00
kg/m3
976,07
kg/m3
934,8
-
mm
48,76
47,72
mm
60,30
60,30
mm
2,90
2,90
Brzina
strujanja
m/s
0,64
0,61
dm
mm
57,40
A
mm2
522,68
W
cm3
7,16
q
kg/m
16,20
1,00
K
N/mm2
240,00
S
1,50
Radni pritisak
Brzina udarnog talasa
Svijetla povrina
Brzina strujanja
Pritisakhidraulinog udara
Maksimalan pritisak
Dodatak za dozvoljeno odstupanje mjere
Dodatak na koroziju
Proraunska debljina stijenke
142

Provjera debljine stijenke cijevi na dejstvo vanjskog optereenja:
P p=
3P s
2 2,5
d
2
2C [1 ]
C
[ N / m2 ]
Pritisak na ukopanu cijev usljed vanjskog optereenja prema

Boussinesq- u
Ps
Saobraajnica
Pp
P s =G9,81 [N ]
Koncentrisana sila na saobraajnicu za osovinsko optereenje vozila G;
G=20000 [kg ]
Osovinsko optereenje od vozila;
C= H
D
[m]
2
Rastojanje gornjeg dijela oboda cijevi od saobraajnice;
d=0[ m]
Za sluaj kada vozilo prelazi preko cijevi;
P v =C9,81[ N /m2 ]
Pritisak usljed teine zemljanog nasipa i podloge

saobraajnice;
=2100[kg /m3 ]
Prosjena specifina teina nasipnog sloja;
Ukupno spoljanje optereenje na ukopanu cijev iznosi:

2
P v + P p [ N / m ] - TABELA 40
H
C
d
G
Ps
Pp
Pv
1,20
1,17
2100,00
0,00
20000,00
196200,00
68451,04
24100,08
92551,12
m
m
kg/m3
m
kg
N
N/m2
N/m2
N/m2
Rastojanje od ose cijevi do kote terena

Rastojanje gornjeg dijela oboda cijevi od kote terena
Prosjena specifina teina nasipnog sloja
Osovinsko optereenje od vozila
Koncentrisana sila na saobraajnicu
Pritisak na cijev uzrokovana saobraajem
Pritisak na cijev uzrokovana teinom nasipnog sloja
Ukupno spoljanje optereenje na ukopanu cijev
143

Maksimalno izduenje cjevovoda usljed temperaturnih dilatacija :
l=T mT min tl[ m]

0
T m=035[C ]
0
Kontrakcija;
Temperatura montae cjevovoda usvajam 5 0C;
T min=5[C ]
Minimalna radna temperatura cjevovoda;
l [m]
Maksimalna duina dijela cjevovoda mjerenog u jednom

pravcu (rastojanje izmeu fiksnih oslonaca);
l [ m]
Maksimalna kontrakcija cjevovoda;
l=T mT max tl [m] Izduenje;

0
T max=130 [C ]
Maksimalna radna temperatura cjevovoda;
Za kompenzaciju dilatacija TRASE 1/2 usvajam samokompenzaciju;
BIOBANKA
Podstanica
ZARAZNOG
odjela
144

Provjera dimenzija "x" prema "Roark and Young":
F=
3D l sE
x
A
2
F=8,173[ N /mm ]
Naprezanje temperaturne dilatacije;
A =f1,25 C 0,25 H [ N /mm 2 ]
Dozvoljeno naprezanje;
f =1
Koeficijent termalnih oscilacija za n<7000;
C = H =0,67 T =156,00[ N /mm 2 ]
Za radnu temperaturu t>120 [0C];
T=0,97
Faktor temperature za t>120 [0C] ASME B31.8,

Tabela 7-4;
A =234,00 [ N / mm2 ]
Iz "Roark and Young" uslova slijedi:
x=
3D l sE
360,316,5210 5
=
=798 [mm]
A
234
Uslov je zadovoljen. Cjevovod vrelovoda je samokompenzirajui u sluaju temperaturnih dilatacija i

hidraulinog udara;
Za dimenziju "x" kompenzacionog cijevnog "L" segmenta usvajam:
x=4100 [mm]
145

Napon usljed temperaturnih dilatacija u aksijalnom pravcu:
T
2
s (a , b)=C TED
[ N / mm ]
l
C= f ( n , )
n=
la
lb
Koeficijent korekcije u zavisnosti od ugla i omjera duina pojedinih pravaca

TABELA 10.5.5, Strana 497, TERMOTEHNIAR TOM2, M. Bogner;
Omjer duina pojedinih pravaca vrelovoda;
l a , l b [m]
Duine pojedinih pravaca vrelovoda;
=900
Napon usljed statikog pritiska tenosti u aksijalnom pravcu:
h=
PD
[ N /mm 2 ]
4s
Ukupan napon:
2
= s (a , b)+ h [ N /mm ]
USLOV
< doz
2
doz = f( 1,25C + 0,25 H )[N /mm ]
Dozvoljeno naprezanje;
f =1
Koeficijent termalnih oscilacija za n<7000;

2
C = H =0,67KT =156,00[ N /mm ]
Za radnu temperaturu t>120 [0C];
T =0,97
Faktor temperature za t>120 [0C] ASME B31.8,

Tabela 7-4;
2
doz =234,00 [ N /mm ]

TABELA 41
Materijal St35.6
indeks
a
b
n=
h=
la
m
5,00
T=
lb
m
7,00
1,40
12,65
VRELOVOD DN50
1,25E2,00E+00
m/mK
E=
N/mm2
005
5
0
90,00
90,00
0
0,00
0,00
C
4,90
4,90
Tmax
0C
130,00
130,00
Tm
0C
5,00
5,00
s
N/mm2
184,67
131,91
N/mm2
197,32
144,56
<doz ZADOVOLJAVA
TABELA 42
Oslonac
indeks
F01-a
F02-a
n
1,40
1,40
0
0,00
0,00
Sile u fiksnim osloncima VRELOVODA DN50

A
B
I
l
T
cm4
m
0C
12,50
9,00
21,59
5,00
125,00
12,50
9,00
21,59
7,00
125,00
Fx
Fy
N
N
3373,81 2429,14
1721,33 1239,36
146

Pad pritiska u vrelovodu:
p= Rl Z [ Pa ]
R[ Pa /m ]
Jedinini pad pritiska;

2
w
Z=
[ Pa]
2
Pad pritiska usljed lokalnih otpora;
TABELA 42
du
Brzina strujanja
W
334153,0
kg/h
5024,9
m
22,0
mm
42,6
mm
54,5
m/s
0,6
1,8
Razdjelnik
Ukupni pad pritiska
Cirkulacioni krug
RxL
podrum
Maseni protok
VRELOVOD
Dio
biobanka
Toplotni protok
Dionica
Objekat
Pa/m
83,1
P
329,9
P
1827,4
Pa
2157,2
2 Ploasti izmjenjiva
Snaga pumpe
Voda
1000,0
5024,9
22,0
42,5
54,5
73C=
W
976,07
130 C=
934,80
0,6
1,8
82,7
328,0
1819,8
h=
-9,00
Statiki napor Pa
2147,8
m
3643,73
8948,77
147

4.1.8
Dimenzionisanje pumpi
Proraun vrimo za grejno tijelo sa najveim otporom strujanja u cijevnoj instalaciji;
P=m
p
[W ]
Snaga pumpe;
p= Rl Z [ Pa ]
Pad pritiska u cijevnoj instalaciji;
R [ Pa /m ]
Jedinini pad pritiska;

2
Z=
w
[ Pa]
2
Pad pritiska usljed lokalnih otpora;
=0,6
Stepen iskoritenja pumpe.
148

ODABIR PUMPI- BIOBANKA KBC Banja Luka

Grijanje cirkulacioni krug 1-Fancoil (radna + rezervna)
Protok V= 6 m3/h;
Napor h= 5 m;
Standardna pumpa
DN 40/7 3~ PN 6/10
Klasa energetske uinkovitosti: C
Primjena za toplu vodu-grijanje svih sistema, klima ureaja, zatvorenih krugova hlaenja i industrijskih
optonih sistema.
Mokrookretna pumpa bez potrebe za odravanjem s navojnim ili prirubnikim prikljukom, odaberivim
brojem okretaja za prilagodbu snage. Za mreni prikljuak 1~230V, 50Hz ili 3~ 400V, 50Hz
Opremljenost i funkcije
- Runo prilagoavanje snage sa 3 brzine
- Pumpe sa 1~ motorom:
- P2 do 90W: Interna zatita protiv nedozvoljene
visoke temperature namota
- P2 od 180W: Puna motorna zatita pomou
zatitnih kontakata namota povezanim sa
iskljunim ureajem
- P2 180W: Integrirana puna motorna zatita
Elektronika za iskljuivanje
- Mreni prikljuak 3~230V sa opcionalnim preklopnikom
- Pumpno kuite premazanom KTL za optimalnu
zatitu od korozije
- Kombinirana prirubnica PN 6/PN 10 (kod DN 40 do DN 65)
- Toplinska izolacija za primjenu u grijanju
- Izolacija kroz dodatnu opremu izolacije Wilo-ClimaForm
za izbjegavanje stvaranja kondenzata
- Dodatne funkcije pomou dodatne opreme Protect Modul C:
- Dojava greke SSM kao potencijalno slobodni kontakt "otvara"
- Dojava rada SBM kao potencijalno slobodni kontakt "zatvara"
- Upravljaki ulaz "Vanjsko Isklj." pomou eksternog potencijalno
slobodnog kontakta ("Otvara")
- Prepoznavanje blokiranja
- Motorna puna zatita s integriranim iskljuenjem
- Resetiranje greke
Medij :
Voda 100 %
Koliina protoka:
6,00 m3/h
Visina dobave :
5,00 m
Dop. radna temperatura :
-20 ... +130C (kratkotrajno + 140C)
u spoju s Protect Modul-om od - 20 C do + 110 C
Radni tlak/Nazivni tlak :
/PN10
Vrsta struje: 3~400V/50Hz
Potronja struje P1 (maks.):
0,370 kW
Nazivni broj okretaja (maks.): 2600 1/min
Vrsta zatite
:
IP X4D
Cijevni prikljuak:
DN 40/PN10 bar
149

Hlaenje cirkulacioni krug 1-Fancoil (radna + rezervna)

Protok V= 12 m3/h;
Napor h= 5 m;
Standardna pumpa
DN50/7 3~ PN 6/10
optonih sistema.
iskljunim ureajem
zatitu od korozije
- Resetiranje greke
Medij :
Voda 100 %
Koliina protoka:
12,00 m3/h
Visina dobave:
5,00 m
Radni tlak/Nazivni tlak:
/PN10
Vrsta struje:
3~400V/50Hz
0,625 kW
Vrsta zatite
:
IP X4D
Cijevni prikljuak:
DN 50 (50/7)/PN10 bar
150

Grijanje cirkulacioni krug klima-komora (radna + rezervna)

Protok V= 14 m3/h;
Napor h= 5 m;
Standardna pumpa
DN50/7 3~ PN 6/10
optonih sistema.
iskljunim ureajem
zatitu od korozije
- Resetiranje greke
Medij:
Voda 100 %
Koliina protoka:
14,00 m3/h
Visina dobave:
3,00 m
/PN10
Vrsta struje:
3~400V/50Hz
0,625 kW
Vrsta zatite:
IP X4D
Cijevni prikljuak:
DN 50 (50/7)/PN10 bar
151

Hlaenje cirkulacioni krug klima-komora (radna + rezervna)

Protok V= 14 m3/h;
Napor h= 5 m;
Standardna pumpa
DN50/7 3~ PN 6/10
optonih sistema.
iskljunim ureajem
zatitu od korozije
- Resetiranje greke
Medij:
Voda 100 %
Koliina protoka:
14,00 m3/h
Visina dobave:
3,00 m
/PN10
Vrsta struje:
3~400V/50Hz
0,625 kW
Vrsta zatite:
IP X4D
Cijevni prikljuak:
DN 50 (50/7)/PN10 bar
152

Grijanje cirkulacioni krug 2-Fancoil (radna + rezervna)

Protok V= 10 m3/h;
Napor h= 5 m;
Standardna pumpa
DN50/7 3~ PN 6/10
optonih sistema.
iskljunim ureajem
zatitu od korozije
- Resetiranje greke
Medij:
Voda 100 %
Koliina protoka:
14,00 m3/h
Visina dobave:
3,00 m
/PN10
Vrsta struje:
3~400V/50Hz
0,625 kW
Vrsta zatite:
IP X4D
Cijevni prikljuak:
DN 50 (50/7)/PN10 bar
153

Hlaenje cirkulacioni krug 2-Fancoil (radna + rezervna)

Protok V= 14 m3/h;
Napor h= 5 m;
Standardna pumpa
DN65/7 3~ PN 6/10
optonih sistema.
iskljunim ureajem
zatitu od korozije
- Resetiranje greke
Medij:
Voda 100 %
Koliina protoka:
14,00 m3/h
Visina dobave:
5,00 m
/PN10
Vrsta struje:
3~400V/50Hz
0,550 kW
Vrsta zatite:
IP X4D
Cijevni prikljuak:
DN 65/PN10 bar
154

Grijanje cirkulacioni krug radijatorsko grijanje (radna + rezervna)

Protok V= 3 m3/h;
Napor h= 3 m;
Standardna pumpa
Wilo TOP-S 30/4 3~ PN 10
Klasa energetske uinkovitosti: D
optonih sistema.
iskljunim ureajem
zatitu od korozije
- Resetiranje greke
Medij:
Voda 100 %
Koliina protoka:
3,00 m3/h
Visina dobave:
3,00 m
/PN10
Vrsta struje:
3~400V/50Hz
0,159 kW
Vrsta zatite:
IP X4D
Cijevni prikljuak:
Rp 1 1/4/G 2/PN10 bar
155

4.1.9
Dimenzionisanje elemenata toplotne podstanice
Usvajam ploasti izmjenjiva toplote voda/voda 350 kW ;

Prikljuci :
Polazni vod DN50;
Povratni vod DN50;
Proraun razdjelnika i sabirnika:
Usvajam maksimalnu brzinu strujanja u razdjelniku/ sabirniku 0,5 [m/s];
Maksimalan radni pritisak 3 [bar];
d=
4A
[ mm]
Proraunski prenik cijevi;
d u [mm ]
Unutranji prenik usvojene cijevi;

6
A=
V10
2
[ mm ]
w
V=
m
3
[ m / s]
3600
m=
3600Q g
[kg /h]
cT
[kg /m ]
toplote;
c=4,2[ kJ /kgK ]
TABELA 43
GRIJANJE-Razdjelnik/Sabirnik 90/70 0C
Toplotni Maseni
Dionica
protok
protok
W
kg/h
Razdjelnik 334153,0 14320,84
Sabirnik
14320,84
70C
90 C
ds
m
1,50
1,50
kg/m3
977,81
kg/m3
959,81
-
mm
132,66
131,43
mm
139,70
139,70
mm
4,50
4,50
Brzina
strujanja
m/s
0,31
0,30
HLAENJE-Razdjelnik/Sabirnik12/7 0C
Toplotni Maseni
Dionica
protok
protok
W
kg/h
Razdjelnik 209170,0 35857,71
Sabirnik
35857,71
7C
12 C
ds
m
1,50
1,50
kg/m3
999,80
kg/m3
999,40
-
mm
159,35
159,32
mm
168,30
168,30
mm
4,50
4,50
Brzina
strujanja
m/s
0,50
0,50
Usvajam sabirnik- razdjelnik sistema grijanja dimenzija DN125 (139,7x4,5 mm);

Usvajam sabirnik- razdjelnik sistema hlaenja dimenzija DN150 (168,3x4,5 mm);
v st =1000
V max4
d 2u3,6
[m/ sec]
Stvarna brzina strujanja vode;
v st 0,50 [m/ sec]

Usvojena cijev zadovoljava;
156

Proraun zatvorene ekspanzione posude prema DIN 4807 dio 2 :
V n=
V eV v p e1
[l]
p e p 0
Nazivna zapremina irenja;
V e=
V An
[l ]
100
Zapremina irenja;
n=3,55
V v=
V A0,5
[l ]
100
Procentualno irenje vode u odnosu na 10 0C;

Dodatna koliina vode;
V A =V s V k V kot [l ]
Ukupna zapremina vode u postrojenju;
V s=Q12=35012=4200 [l]
Zapremina vode u toplovodnoj mrei;
V s=Q1=3501=350[l]
Zapremina vode u cjevnoj instalaciji podstanice;
V kot =20[l ]
Zapremina vode u izmjenjivau;
V A =4570[l]
V e =162,2[l]
V v =22,85 [l]
p e =p SV d PA [ bar ]
Krajnji pritisak u postrojenju;
p SV =3 [ba r]
Pritisak reagovanja sigurnosnog ventila;
d PA=0,5[ bar ]
Razlika radnih pritisaka;
p e =2,5[ba r]
p 0 = p sTG p D [ba r]
Prdpritisak u postrojenju;
p sTG =0,5[ ba r ]
Statiki pritisak na prikljuku ekspanzionog suda za h= 5 m;
p D =0[ ba r ]
Pritisak pare pri 90 0C;
p 0 =0,3[ba r ]
V n=
(162,2+22,85)(2,5+1)
=323,8[l]
2,50,5
Usvajam ekspanzionu posudu zapremine 300 lit.; radnog pritiska 5 bar.

Usvajam 2 (dva) sigurnosna ventila na povratnom vodu ekspanzije dimenzije DN25, pritisak otvaranja
3,0 bar;
157

Povratni vod- veza sa ekspanzionom posudom:
d p =150,93Quk /1000[ mm]
Prenik povratnog voda;
Quk =350000[W ]
Ukupna instalisana snaga kotlova;
d p=32,4 [mm]
Usvajam povratni vod izraen od eline beavne cijevi DN32 prema DIN 2448;
158

PREDMJER OPREME, MATERIJALA I RADOVA
159

PREDMJER I PREDRAUN RADOVA

A- PODSTANICA
Napomena: Sve stavke, osim ako to nije posebno naglaeno, obuhvataju dobavu i montau novog materijala i opreme
Poz.
OPIS RADOVA
Jed. mj.
Koli.
KM./jed. mj.
SUMA KM
1 Ploasti izmjenjiva toplote 350 kW
kom
1
6480,00
6480,00
2 Zaporni ventil DN50NP16
kom
4
562,00
2248,00
3 Bay-pass ventil DN32NP16
kom
1
377,00
377,00
4 Zaporni ventil DN20NP16
kom
4
126,00
504,00
5 Nepovratni ventil DN20NP16
kom
1
94,00
94,00
6 Turbinski mjera protoka DN20NP16
kom
1
756,00
756,00
7 Dvoputi regulacioni ventil DN50NP16
kom
1
1455,00
1455,00
8 Mjera protoka DN50NP16; 6 m3/h
kom
1
1865,00
1865,00
9 Senzor spoljne temperature
kom
1
322,00
322,00
10 Zatvorena ekspanziona posuda 300 lit; NP6
kom
1
189,00
189,00
11 Sigurnosni ventili 1" (DN25) Potv=3 bar
kom
2
95,00
190,00
12 Potopni temperaturni senzor
kom
1
110,00
110,00
13 Otporni termometar
kom
2
120,00
240,00
14 Y hvata neistoca DN50NP16
kom
1
532,00
532,00
15 Ventil DN80NP6
kom
4
267,00
1068,00
16 Y hvata neistoca DN80NP6
kom
2
556,00
1112,00
17 Ventil DN50NP6
kom
10
125,00
1250,00
18 Ventil DN65NP6
kom
20
137,00
2740,00
19 Ventil DN32NP6
kom
5
68,00
340,00
kom
4
101,00
404,00
kom
8
123,00
984,00
kom
2
48,00
96,00
23 Kompenzator vibracija pumpe DN50NP16
kom
4
98,00
392,00
kom
8
118,00
944,00
kom
2
64,00
128,00
26 Manometar 120; 0-25 bar
kom
2
263,00
526,00
27 Uronski termometar 1/2"; 0-150 0C
kom
2
110,00
220,00
kom
6
189,00
1134,00
29 Uronski termometar 1/2"; 0-120 0C
kom
4
96,00
384,00
kom
14
56,00
784,00
31 Cijevni uronski termometar 1/2"; 0-120 0C
kom
14
64,00
896,00
32 Ozraka DN80NP10
kom
14
89,00
1246,00
Cirkulaciona pumpa za sisteme grijanja i hladjenja
33
kom
2
2.890,00
5780,00
Protok V= 6 m3/h;
Radni napor h= 5 m;
34
kom
8
3.650,00
29200,00
Protok V= 10-14 m3/h;
Radni napor h= 5 m;
35
kom
2
3.650,00
7300,00
Protok V= 14-16 m3/h;
Radni napor h= 5 m;
36
kom
2
1.565,00
3130,00
Protok V= 3 m3/h;
Radni napor h= 3 m;
37 Ventil DN20NP6
kom
6
32
192,00
38 Razdjelnik sistema grijanja 139,7x4,5x2200
kom
1
560,00
560,00
39 Sabirnik sistema grijanja 139,7x4,5x1250
kom
1
280,00
280,00
40 Razdjelnik sistema hladjenja 168,3x4,5x1640
kom
1
380,00
380,00
41 Sabirnik sistema hladjenja 168,3x4,5x900
kom
1
220,00
220,00
Dobava i montaa beavnih cijevi prema DIN 2440, DIN
2441 odnosno DIN 2448 od St35.7 (ukljuen i sav
42
0,00
pomoni materijal za spajanje, ovjeanje, uvrenje,
probijanje rupa, koljena i drugo)
NO80 (88,9x3,2)
m
6
89,00
534,00
NO65 (76,1x2,9)
m
24
72,00
1728,00
NO 50 ( 60.3 x 2.9)
m
18
36,50
657,00
NO 40 (48.3 x 2.6)
m
6
21,30
127,80
NO 32 ( 42.4 x 2.6)
m
24
19,60
470,40
NO 20( 26.9 x 2.3)
m
6
16,00
96,00
NO 15 (21.3 x 2.0)
m
6
15,00
90,00
Isporuka i montaa elinih lukova, DIN 2616,
43
0,00
R=1.5D90o, dimenzija:
NO80 (88,9x3,2)
m
2
59,00
118,00
NO65 (76,1x2,9)
m
8
36,00
288,00
160
NO 50 ( 60.3 x 2.9)
m
6
25,00
150,00

44
45
46
47
26
ienje i zatita cijevne mree, razdjeljivaa i konzola

temeljnom bojom otpornom na povienu temperaturu
m2
Izolacija cijevne instalacije i razdjeljnika mineralnom

m2
vunom u oblozi od Al-lima debljine 0.6 mm ili drugom
zamjenskom izolacijom
Isporuka i postavljanje na zid protivpoarnog aparata
kom
S-9
Pripremno-zavrni radovi koji obuhvataju:
- otvaranje gradilita i pripremni radovi
- obiljeavanje i izrada prodora kroz graevinske
povrine
- izrada natpisa u podstanici te oznaavanje
cjevovoda po vrsti fluida i smjeru a sve u skladu sa
tehnikom regulativom
- koordinacija posla sa Investitorom i ostalim
uesnicima u izvoenju, a naroito sa graevinskim
izvoaima i inspekcijama
- izrada projekta izvedenog stanja u dva primjerka,
prihvaeno i ovjereno od strane nadzornog organa
- primopredaja objekta Investitoru i uee kod
pau
pregleda komisije za tehniki prijem
Trokovi ispitivanja i putanja u rad koji obuhvataju:
- ispiranje cijevne instalacije najmanje dva puta
- ispitivanje kvaliteta radova i spojeva vodenim
pritiskom
- priprema instalacije za probni rad
punjenje instalacije
odzraivanje
odmuljivanje
- funkcionalno i sigurnosno ispitivanje instalacije i
pau
regulisanje parametara instalacije
U K U P N O:
0
PDV
UKUPNO sa PDV
75
8,50
637,50
75
40,00
3000,00
220,00
440,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
5670,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
2.500,00
79.078,70
13.443,38 KM
92.522,08 KM
161

B) SISTEM GRIJANJA
Poz. OPIS RADOVA
Jed. mj.
Koli.
KM./j. mj.
SUMA KM
Radijator ploasti komplet sa spojnim ventilom,
1 termostatskim ventilom, fitinzima i ozranom pipicom kompl.
3
163,00
489,00
kao tip 22KV600x1000
4
148,00
592,00
kao tip 22KV600x900
2
137,00
274,00
kao tip 22KV600x800
3
89,00
267,00
kao tip12KV600x500
3
78,00
234,00
kao tip12KV600x600
Razvodni ormar za jednocijevni sistem grijanja za dva
kruga komplet sa zapornim ventilima DN20,
6 razdjelnikom,
sabirnikom,
ventilima
cirkulacionih kompl.
3
1652,00
4956,00
krugova,
automatskim ozrakama,
nosaima
i
konzolama.
Toplovodni etverocijevni fan-coil zagrija zraka kao
tip. SK04 Systemair komplet sa zapornim ventilima i
7
kom
15
1895,00
28425,00
troputim regulacionim ventilom, sistemom upravljanja i
kontrole.
tip. SK14 Systemairkomplet sa zapornim ventilima i
8
kom
9
2123,00
19107,00
kontrole.
9
kom
8
2456,00
19648,00
kontrole.
10
kom
6
2525,00
15150,00
kontrole.
11
kom
3
4580,00
13740,00
kontrole.
12
kom
3
6350,00
19050,00
kontrole.
Ventil za regulaciju diferencijalnog pritiska postaviti na
13
kom
1
585,00
585,00
vertikalne vodove u suterenu DN50NP6
Ventil za regulaciju diferencijalnog pritiska postaviti na
14
kom
3
647,00
1941,00
vertikalne vodove u suterenu DN65NP6
Ozrani elementi postavljeni na krajevima vertikalnih
15 vodova u sputenom stropu sprata. Crte GVK 02. 01.
kom
10
89,00
890,00
04
Crna elina cijev za centralno grijanje za horizontalni i
vertikalni cijevni razvod u objektu,
komplet sa
16
koljenima, svim pomonim, spojnim i ovjesnim
materijalom, dimenzija:
21,3x2
m
48
15,00
720,00
26,9x2,3
m
120
16,00
1920,00
33,7x2,6
m
64
18,00
1152,00
42,4x2,6
m
18
19,60
352,80
48,3x2,6
m
6
21,30
127,80
60,3x2,9
m
48
36,50
1752,00
76,1x2,9
m
96
41,40
3974,40
162
ienje i dvostruko premazivanje temeljnom bojom
17
m2
148
15,00
2220,00
elinih cijevi
Termoizolacija cijevi poloenih kroz sputeni strop sa
18
m2
148
35,00
5180,00
izolacijom kako je naznaeno u grafikom dijelu

19
20
21
22
Oznaavanje krugova podnog i jednocjevnog grijanja

polaza i povrata na aluminijskim ploicama. Oznaku
kruga utisnuti na ploicu. Broj kruga mora
pau
odgovarati broju na emi jednocjevnog grijanja. U svaki
ormar ubaciti emu jednocjevnog razvoda sa oznakom
krugova
Ispitivanje instalacije na nepropusnost hladnom vodom
pritiska 3 bara. Pritisak ne smije da opadne u vremenu
pau
od 6 sati. Zapisnik o ispitivanju potpisuje izvoa i
nadzorni organ.
Probni pogon,
topla proba,
sve do potpune
funkcionalnosti instalacije uz prethodno dvostruko
pau
ispiranje kompletne instalacije.
Nepredvieni trokovi
10,00%
UKUPNO :
PDV
UKUPNO sa PDV
450,00
1200,00
2350,00
1150,00
147.897,00
25.142,49 KM
173.039,49 KM
163

C) SISTEM VENTILACIJE
Napomena: Sve stavke, osim ako to nije posebno naglaeno, obuhvataju dobavu i montau novog materijala i opreme i
sav dodatni materijal potreban za vjeanje i oslanjanje ventilacionog sistema
Poz. OPIS RADOVA
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
Anemostat 450x450
Kupatilski ventilator sa nepovratnom klapnom, 160
DECOR-160 S&P ili BF 160 Systemair
Odsisna reetka 300x100
Odsisna reetka 825x225
odsisni_segment_1000_600
Potisna reetka 300x100
potisni_segment_1000_600
Protivpoarna_klapna_250_250
Protivpoarna_klapna_850x300
STROPNI_VENTIL 100
VK#1000x300
VK#100x300
VK#150x150
VK#150x200
VK#150x220
VK#150x250
VK#180x180
VK#180x200
VK#180x220
VK#180x240
VK#180x250
VK#180x280
VK#180x300
VK#190x300
VK#200x200
VK#200x220
VK#200x250
VK#200x280
VK#200x300
VK#220x220
VK#240x240
VK#240x300
VK#250x250
VK#250x300
VK#260x260
VK#280x280
VK#280x300
VK#300x400
VK#320x300
VK#350x300
VK#400x300
VK#500x300
VK#600x300
VK#600x860
VK#740x300
VK#80x300
VK#850x300
VK#860x600
VK#900x300
Ventilacioni kanal DN100
Jed. mj.
Koli.
KM./j. mj.
SUMA KM
kom
37
67,00
2479,00
kom
287,00
861,00
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m2
m
m
m
m
m
m
m
18
43
1
18
1
6
2
1
2
1
20
63,70
4,00
31,35
4,00
2,00
2,00
33,95
6,00
2,00
6,00
2,00
6,00
8,00
2,00
79,21
10,00
6,00
2,00
6,00
74,69
42,83
4,00
54,95
3,00
7,48
33,21
1,00
3,85
8,14
9,02
12,05
14,20
9,57
3,02
55,72
4,00
28,52
118,00
21,48
64,87
91,07
14,19
8,57
31,96
4,22
4,79
46,00
72,00
562,00
46,00
562,00
183,00
225,00
437,00
522,00
623,00
29,00
18,00
12,00
8,30
9,50
10,10
11,00
12,00
13,00
13,20
13,50
13,70
14,00
14,60
14,70
15,30
15,40
15,90
16,00
16,10
16,40
17,00
17,60
17,90
18,20
18,10
18,20
19,00
21,20
25,00
26,00
27,20
27,90
29,00
36,00
38,00
22,00
46,30
54,30
58,20
11,00
13,00
14,00
17,00
18,00
6,30
7,40
828,00
3096,00
562,00
828,00
562,00
1098,00
450,00
437,00
1044,00
623,00
580,00
1146,60
48,00
260,21
38,00
20,20
22,00
407,40
78,00
26,40
81,00
27,40
84,00
116,80
29,40
1211,91
154,00
95,40
32,00
96,60
1224,92
728,11
70,40
983,61
54,60
135,39
604,42
19,00
81,62
203,50
234,52
327,76
396,18
277,53
108,72
2117,36
88,00
1320,48
6407,40
1250,14
713,58
1183,87
198,60
164
145,64
575,35
26,57
35,43

60
Nepredvieni trokovi
UKUPNO:
PDV
UKUPNO sa PDV
10%
3693,60
40629,61
6.907,03 KM
47.536,64 KM
165

D) SISTEM KLIMATIZACIJE
Poz.
OPIS RADOVA
Jed. mj.
Koli.
KM./jed. mj.
SUMA KM
Rashladna maina-chiller sa vazduhom hlaenim
kondenzatorom, kao tip AQVSL 140 BLN proizvodnja
Systemair, kapaciteta hlaenja Qh=136.06 kW pri 35
C vanjske temperature i temperature medija 7/12 C.
Maina je u kompletu sa hidraulikim modulom koji se
sastoji
od
pumpe,
zatvorene
membranske
ekspanzione posude,
sigurnosnog ventila i
rezervoara
kapaciteta
325
l.
Maine
je
1
kompl.
1
mikroprocesorski voena sa kompeltnim oienim i
ispitanim elektro napojnim ormarom. Maina se
isporuuje komplet sa: Antivibracioni podloci Flow
sw itch Protusmrzavajua zatita Daljinska komanda
3fazni zatitni kontrolni relej smjera faza U cijenu je
uraunato servisno putanje maine u pogon uz
davanje atesta o ispravnosti ureaja od strane
35.381,00
35.381,00
ovlatenog servisa.
Klima komora za unutranju ugradnju, panel debljine 50
mm, spratne izvedbe, kao tip VS 300-200, proizvodnja
Sabiana koja se sastoji od sledeih funkcionalnih
jedinica: Kapacitet komore V=20000 m3/h Tlana
strana *fleksi veza * regulaciona aluzina * ploasti
rekuperator sa by-passom, panelnim filterom na
svjeem vazduhu * toplovodni grija kapaciteta
2
kompl.
1
Qg=148 kW, voda 80/60 C * vodeni hladnjak
kapaciteta Qh=75 kW, voda 7/12 C * ventilator 20000
m3/h. dP=300 Pa * fleksi veza Odsisna strana: * fleksi
veza * panelni filter klase G4 * ventilator 20000 m3/h.
dP=300 Pa * ploasti rekuperator sa by-passom *
regulaciona aluzina * fleksi veza Tehniki izbor je dat
31.637,00
31.637,00
u prilogu ponude
Set automatske regulacije Siemens koji se sastoji od

elemenata u polju: * kanalski senzor temperature - 3
kom * protusmrzavajuci termostat - 1 kom *
diferencijalni presostati: ventilatora, filtera i rekup. - 5
kom * troputi ventil grijaca sa pogonom, navojni sa
fitinzima * troputi ventil hladnjaka sa pogonom,
prirubnicki bezkontraprirubnica * pogon aluzina
kontinulani za rekuperator i mijeanje - 2kom * pogon
aluzina kontinualni sa povratnom oprugom - 2 kom *
DDC regulator - 1 kom * dodatni modul - 1 kom *
upravljacka displej jedinica-1 kom
kompl.
Frekventni regulator 11 kW, 400 V, IP 55
kompl.
Elektro ormar Elektro ormar za upravljanje radom klima

komore. Ormar jeizraden od obojenog dekapiranog
celicnog lima i profila,opremljen je vratima sa bravom,
kljucem i odjeljkom zaelektronacrte sa prednje strane
Elektro ormar je namijenjen za upravljanje radom klima
komore (tlacni ventilator, zastitna pumpa i sl.). Ormar
sadri potrebne kontaktere, releje, zatitne sklopke,
transformator i sva potrebna oicenja. Na vrata elektro
ormara su ugradeni prekidac za napajanje elektro
ormara i operatorska jedinica.
kompl.
4.722,00
2.534,00
4.722,00
5.068,00
1.812,00
1.812,00
166

Montaa i kabliranje Montaa elemenata automatike u

polju
obuhvata:
montausenzora
temperature,
presostata,
pogona
aluzina,
elektroormara,
frekventnog
regulatora
i
sl.Kabliranje
obuhvatapostavljanje i povezivanje kablovskih veza od
elemenataautomatike u polju do elektro ormara klima
komore
Putanje u pogon Putanje u pogon obuhvata:

programiranje regulatora klimakomore, podeavanje
potrebnih parametara, putanje u rad,obuku osoblja i
izradu potrebne dokumentacije za predajusistema
korisniku
Klima ormar za preciznu kontrolu temperature i vlage
za prostore Data centara, sa uzimanjem vazduha sa
eone strane i izduvavanjem sa gornje strane, sa
hladnjakom direktne ekspanzije, scroll kompresorima,
freon R407c, parnim ovlaivaem, alarmom curenja
vode i visokoefikasnim EC inverter
motorima
ventilatora bez etkica. Proizvodnja kao Systemair
sledeih tiopova i veliina: Tip MD 071 Kapacitet
hlaenja totalni Qh=24.3 kW Protok vazduha V=7488
m3/h
dPext=300
Pa,
N=1.2
kW
Dimenzije
DxxV=1258x860x1980
mm
Ormar
je
mikroprocesorski voen sa kompletnim integrisanim
oienim i ispitanim elektro ormarom.
Vanjska kondenzatorska jedinica za klima ormare,
predviena za vertikalnu montau, komplet sa
servisnim prekidaem, predvieno za spoj na MD 071
jedinicu, proizvodnja Systemair sledeih tipova i
veliina: kao Tip CG 035 Kapacitet 30 kW Protok
vazduha
V=6840
m3/h
Dimenzije
DxxV=1105x828x428 mm, Teina G=46.6 kg
UKUPNO bez PDV
PDV
UKUPNO sa PDV
kompl.
kompl.
kom.
kom.
1.275,00
1.275,00
630,00
630,00
15.239,00
30.478,00
2.940,00
5.880,00
116.883,00 KM
19.870,11 KM
136.753,11 KM
167

E) VRELOVOD
Poz. OPIS RADOVA
Jed. mj.
Koli.
KM./j. mj.
SUMA KM
Cijev elina beavna predizolovana DN50/125;
Izraena prema EN253, EN10220; EN10216-2 i
1 EN10217-2. Izolacija od poliuretana; Zatita cijevi je od
m
24,00
156,00
3744,00
polietilena visoke gustine (PEHD). Sistem za detekciju
vlage zaliven u izolaciju.
Cijev elina beavna DN50/60,3x2,9; Izraena
2
m
90,00
50,36
4532,40
prema DIN2448.
0
Predizolovano koljeno DN50/125 ugao 90 ; Izraeno
prema EN448; EN10220; EN10216-2; Izolacija od
3 poliuretana; Zatita koljena od polietilena visoke
kom
4,00
289,00
1156,00
gustine (PEHD). Sistem za detekciju vlage zaliven u
izolaciju.
4 PEHD spojnice sa termoskupljajuim rukavcem DN50
kom
4,00
48,00
192,00
PEHD zavrna kapa sa termoskupljajuim zavretkom i
5
kom
4,00
52,00
208,00
termoskupljajuim rukavcem DN50;
Elementi
cijevnih
prodora
kroz
graevinsku
6
kom
4,00
42,00
168,00
konstrukciju (zid) sa brtvama DN50
7 vrsta predizolovana taka DN50, EN448
kom
4,00
165,00
660,00
Prirubniki set DN50NP16 za prikljuenje na vrelovodni
8
kpl.
2,00
236,00
472,00
sistem u podstanici TARATNOG ODJELA
Ispitivanje vrelovoda u skladu sa vaeim propisima i
9
paual
1,00
500,00
500,00
tehnikim uslovima ovog projekta
Graevinski radovi
Iskop zemljanog rova mainskim iskopom zemlje III
kategorije u sraslom stanju dubine 1,2 m i irine 0,7 m.
Iskopanu zemlju odlagati uz rov na odstojanju od 2 m
radi obezbjeenja nesmetanog rada u toku izgradnje
10
m3
14,00
12,70
177,80
vrelovoda. U cijenu uzeti u obzir sve neophodne
zahvate u vezi izgradnje rova (razupiranje bonih
strana, odvoz vika iskopa, dodatni manipulativni
trokovi).
Planiranje i nabijanje dna rova i dna ahtova sa
11
m2
12,00
2,20
26,40
tanou 1 cm do zahtjevanog nivoa zbijenosti.
Nabavka, nasipanje, planiranje i zbijanje do
12 zahtjevanog nivoa zbijenosti sloja pijeska debljine 10
m3
3,00
28,50
85,50
cm (sloj pijeska ispod vrelovodnih cijevi).
Nabavka i ugradnja sloja pijeska oko vrelovodnih cijevi
13 a u svemu prema grafikoj dokumentaciji ovog projekta
m3
5,00
28,50
142,50
cr. br.GVK 01. 01. 02 Vrelovod- detalji.
Nabavka i ugradnja sloja ljunka debljine 10 cm iznad
14 sloja pijeska a u svemu prema grafikoj dokumentaciji
m3
3,00
32,50
97,50
ovog projekta .
Nasipanje, planiranje i zbijanje do zahtjevanog nivoa
15
m3
10,00
4,95
49,50
zbijenosti zemljanog iskopa.
ienje gradilita, uklanjanje otpada i ostali ne
16
m3
2,00
2600,00
1742,44
predvieni radovi 10%.
UKUPNO bez PDV
13.954,04 KM
PDV
2.372,19 KM
UKUPNO sa PDV
16.326,23 KM
168

REKAPITULACIJA
A- PODSTANICA
B) SISTEM GRIJANJA
C) SISTEM VENTILACIJE
D) SISTEM KLIMATIZACIJE
E) VRELOVOD
UKUPNO
KM92.522,08
KM173.039,49
KM47.536,64
KM136.753,11
KM16.326,23
KM466.177,55
169

SPISAK KORITENE LITERATURE
170

Institut za standardizaciju
Hercegovine
Bosne
i BAS EN ISO 6946 Graevinski dijelovi i graevinski elementiToplotna izolacija i provodljivost- Metode prorauna
BAS EN ISO 10077-1:2005 Toplotne karakteristike prozora, vrata i
otvora - Proraun prenosa toplote - Dio 1: Pojednostavljena metoda
BAS EN 12524 Graevinski materijali i proizvodi - Higrotermalne
karakteristike - Tabelarni prikaz raunskih vrijednosti
BAS EN ISO 13788 Higrotermalne karakteristike graevinskih
dijelova i elemenata graevine - Unutarnja temperatura prostorne
povrine za spreavanje kritine vlanosti povrine i stvaranja
kondenzacije u meuprostoru - Metoda prorauna
BAS EN 12831Sistemi grijanja u objektima Metod prorauna
projektovanog toplotnog optereenja
BAS EN ISO 13789 Toplotne karakteristike graevina - Koeficijent
gubitka toplotne provodljivosti - Metoda prorauna
BAS EN ISO 13790 Energetska svojstva graevina Proraun
energije potrebne za grijanje i hlaenje prostora
BAS EN 15251 Ulazni parametri za dizajniranje i ocjenu unutranjih
toplotnih karakteristika graevina koji se odnosi na kvalitet vazduha
prostora, temperature prostora, svjetlosti i akustike
BAS EN 15255 Toplotno-tehnike karakteristike graevina Proraun
optereenja hlaenja za osjetljive sobe Opi kriteriji i ispitivanje
validnosti
BAS EN 13053 Ventilacija zgrada Centralni aparati za ventilaciju
prostora Poznati podaci za optereenje aparata komponenti i
graevinskih jedinica i sekcija
BAS EN 12828 Sistemi grijanja u objektima Projektovanje vodenog
sistema grijanja
BAS EN 13779 Ventilacija nestambenih graevinskih objekata
Zahtjevi za karakteristike sistema ventilacije i ugradnje klima- ureaja
BAS EN 10143 elini lim i traka kontinuirano toplo prevueniTolerancije na dimenzije i oblik
BAS EN 1264-5 Povrinski sistemi za grijanje i hlaenje vodom Dio
5: Povrinsko grijanje i hlaenje ugraeno u podove, stropove i
zidove - Odreivanje toplotnog uinka
Norme Evropske unije- razni izdavai
EN 1505: 1997 Ventilacija u graevinama- Metalni kanali i spojni

dijelovi pravokutog presjeka za razdiobu vazduha (dimenzije)
EN 1506: 1997 Ventilacija u graevinama- Metalni kanali i spojni
dijelovi okruglog presjeka za razdiobu vazduha (dimenzije)
171

GRAFIKA DOKUMENTACIJA
172

GR Biobanka BL SC f3

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

GR Biobanka BL SC f3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Institut za graevinarstvo IG d.o.o.

SVESKA 1: IZVEDBENI MAINSKI PROJEKAT GRIJANJA, VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE

BIOBANKA I ARHIVA KLINIKOG CENTRA BANJA LUKA, RS, BiH

Dvanaest beba bb, Petrievac, k.. 400/31 K.O. Banja Luka 7

UNIVERZITETSKI- KLINIKI CENTAR BANJA LUKA

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

KNJIGA 4 - GLAVNI PROJEKAT ELEKTRO INSTALACIJA

KNJIGA 5 - GLAVNI PROJEKAT MAINSKIH INSTALACIJA

KNJIGA 6 - GLAVNI PROJEKAT VANJSKOG UREENJA

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

SADRAJ KNJIGA 5, Sveska 1

OPTA I PRAVNA DOKUMENTACIJA

PREDMJER OPREME, MATERIJALA I RADOVA

SPISAK KORITENE LITERATURE

GVK 00. 00. 00

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

OPTA I PRAVNA DOKUMENTACIJA

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Kliniki centar Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Rjeenje (LICENCA) preduzea o ispunjenosti uslova za izradu Tehnike dokumentacije

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Rjeenje o imenovanju odgovornog projektanta

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o.

Na osnovu Zakona o preduzeima i Statuta firme Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banjaluka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Da sam se u toku izrade Izvedbenog mainskog projekta grijanja, ventilacije i klimatizacije i

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Tehniki opis objekta

U prizemlju objekta je predviena biobanka, a na spratu arhiva za dokumentaciju i DATA centar.

Povrina Temperatura Vlanost VENTILACIJA GR. VEN. KLI. RAS.

KC Banja Luka- BIOBANKA

Povrina Temperatura Vlanost VENTILACIJA GR. VEN. KLI. RAS.

UKUPNO PRIZEMLJE 767,7

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

KC Banja Luka- BIOBANKA

Povrina Temperatura Vlanost VENTILACIJA GR. VEN. KLI. RAS.

NAMJENA FUNKCIONALNI KONCEPT OBJEKTA

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Tehniki opis sistema ventilacije

Sistem ventilacije biobanke je u potpunosti projektovan u skladu sa PRAVILNIKOM o Tehnikim

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Tehniki opis sistema grijanja

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

3.1.4 Tehniki opis sistema klimatizacije

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

OPTI I TEHNIKI USLOVI ZA IZGRADNJU

Institut za graevinarstvo IG d.o.o. Banja Luka

Ugovor za izvoenje radova na izgradnji projektovanog objekta zakljuit e se izmeu

IZVOA radova je obavezan da odredi RUKOVODIOCA RADILITA odnosno fiziko