"'-1 r r

'-",4"\ '._ r--y " / ! '-Ii

,-_. -... .... \ ..... ...-' ( 1.>- -~ t< l-/' . . •

,/r'l 1-

CJu1~l/ ;f:: .'

GRADEVtNSKI FAKUl TET UNIVERZITETA U BEOGRADU

tnerna prrrlavanjima / '

plOf dr MILANA BURICA I dipL;inz. ". . ., .~~

BEOGRAD, 1980.

Dr Milan Durie, dipl.inz., redovni profesor

ST ABILNOST I DINAMIKA KONSTRUKCUA

Recenzenti

Dr Nikola Hajdin, dipl.inz.iredovni profesor

Dr Natalija Naerlovic-Veljkovic, dipl.inz., redovni profesor

Izdaje

Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Bulevar Revolucije73

Odobreno za stampu od strane Komisije za izdavacku delatnost Gradevinskog fakulteta u Beogradu po preporuci Zavoda za tehnicku mehaniku i teoriju konstrukcija sa sednice od 23. aprila 1980. godine

Odgovomi urednik

Prof. Dr Milan Gojkovic, dipl.inz,

Tehnicki urednik Bozidar Stamenkovic

Tiraz: 1000 primeraka

Stampa: Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog fakulteta, Beograd, Karnegijeva 4

- ---- ----'----

S TAB I L N 0 S T

K 0 N S T R U K C I J A

-----,--_._-'-_.

~_~· _ __.,_~·. __ ·_·~'·'r~,~"- .... ,~~~ _

1.. OSNOVNE Pf,EDIJO:3TAVKE I JEDNAC',INE TEOHIJE KONAtNIH DEFOR~ACIJA I TEORIJE DRUGOG REDA

1.l. 1.2. 1. 3.

Teorija kona~nih deforrnacija .••.••••.•••••

Teorija drugog reda .••••.•••••••••••••••••

Linearizovana teorija dru~og'reda_ .....••••

'"

2. POJ AM ELASTICNE ;3TABILN03TI

2.1. Dinarni~ki i stati6ki kriterijum

stabilnosti .... So _ G • & DO, •• II". G •• lie III ,a. e •• ~ ••• $ • iii

2.2. Analiti~ka formu1acija stati6kog kriterijuma stabilnosti .••••••. , ••••.•••••

30' DIFERENCIJALNA I INTEGRALNA JEDNACINA FH.AVOG STAPA PO TEOHLTI DEUGOG REDA

Strana

1 "'/
4 ./
6 -./ 7 / 9/

,.1. Diferencija1na jednacina pravog stapa

po teoriji drugog reaa.................... 12 3.2. Integralna jedna~ina pravog stapa po

teoriji drugog reda....................... 14 3.3. Us10vi ravno.te~e stape konacne duiine

po t e o r-ij i drugog red a. . • • . . • • • . • • . . • . • • • • 15

4. TEORIJ A DRUGOG REDA PRAV('G r'J'AFJl SA I~m~3TA}TrrNnl PO'::'RECNIM PRESE?Ol": I KONSTANTNOM AKSIJALNOM SILOM

4.l. 4.2.

Hetoda po c e t n i h parametara ..••••••..•.•••• Prosta greds optere6ena knncentrisBnom

silorn .•. ~ •...•••••••••••••••••••..••...•• 4

U't.i.c s j ne linije ••...•••.•.......•......•.•

Frimer superpozicije dejstva .••......•••.•

5 ... STABILNOST PRAVOG [TAPA SA Ym~STAN'I'!:nr:

POPRJ:;CNIH PH.ESEKOM I KONS"I'~<',T\<Clrm~ AKSIJAINOM SILOM

.-;

v 5.l. . 5.2.

Sopstvene vrednosti i sopstvene funkcije •. Euler-ovi zadaci stBbilnosti •..•.•.•.••.••

17

2lt 26 28

29 33

i

6. BTAP SA SKOKOVITIM POPRECNIM PRESEKO~l

6.1. Proracun uticaja po teoriji drugog reda........ 40 5.2. Stabilnost stapa sa skokovitim poprecnim

presekom •••.••.••• lIP .............................• ' • • • 45

7. STAP SA PHOl"iENJIVlM POPRECNIM PRESEKQM 7.1. Primena integro-diferencnog postupka ~a

proracun uticaja po teoriji drugog reda......... 52 7.2. Primena integro-diferencnog postupka na

pro~lem stabilnosti ••••••••••••••••••• o........ 55

8. PRlMENA METODE DEFORMACIJE NA PRORACUN SISTEMA 8TAPOVA PO TEORIJI DRUGOG REDA I NA ODREDJIVANJE KRITICNOG OPTERECENJA

8.1. Odredjivanje "ko n s t an t i." stapova o..il<. ) 6,1t.) -C.i~ .Oidi e , i m0I!1~~ata uk1jestenja m'I<,O) m ... " .. , )'1't",o

a Wli\pU teor~J~ drugog reda..................... 57 8.2. Proracun sistema stapova po teoriji drugog

-r-ed a •••••••••••••••••••••••• e 65

8.3. 9dredjivanje kriticnog opterecenja za sisteme

stapova ' ,.,. 4' ;to •••••••••••• ct.. 73

9. IZVIJANJE STAPA U PLASTICNOJ OBLASTI

9.1. Schanley-eva analiza stabilnosti stapa

u plssti6noj oblasti •••.••• o................... 77 .9.2. Engesser-Karman-ovo resenje.................... 81

9.3. Definicija pajama kriti5ne sile u plasti~noj

oblasti........................................ 85

DIN A M I K A

KONSTRUKCIJA

I. OSNOVlm JEDNACnm DINAMIKE LINIJSKIH NOSACA

U R ¥NI Strana

L. UVOD-DINMUCKO OPTEHECENJE .•••••••• 0 • &. • • • • • • • •• • • • 86

2", OSNOVlifE JEDNACINE DINAr-11KE LINIJSKIH NOSACA

U RA VNI .. " tI;I 0 • B • $ .. oJ. 0 •• 0, • " •• ,. CI 0 • III! • .. • • 88

II" SIS'l'El'U SA JEDN1I"I" STEPEKmlf SLODODE

1", SLOBODNE OSC1LACIJE SIS'I'EI':A SA J]~DNnl STEPENOM SLOBODE

1~1. Slobodne neprigusene oscilacije •••••• ft........... 98 1.2. Slobodne prigu§ene oscilacije sa viskoznim

otporima. • • . • • • • • • • • • • • • . • • • .. • • • . • • • • • • • • • • • . • • • • 103

2 .. PRINUDNE OSCJLAC1JE SIS'l'EMA 8A JEmHM STEPENOM mDBODE

2.1. Prinudne osci1acije sa barrnonijskom poreme6ajnom

s i Lom , lI ·s.o IIO •••• IIO •.••• 112

2.2. Slucaj naglog opterecenja........................ 117

2.3. 1mpu1sno opterecenje •••••.•••••••••••.••••••..••• '119

2.4. Slu~aj kada je sile F/t/ proizvoljna funkcija

vremena " I!I 0 ••••••• ljo Q. y c ., '" eo e !II ill :,10 lit II • • .. • • 122

III. 81 STEl'lI SA VrEE SThPENT ':;LOBODE

-----

1. SLOBODNE NEPH1GU2ENE OSCILACIJE sr 3r~'Er-1A

101. Diferencijalne jednacine kretanja................ 124 1.2. Resenj e problema slobodnih n e p.r.i gu s erri h asci ra- .

cij a s i. sterna. • • • • • • • • • • • • • • • • • • . • • • • • . • • . • • • • • • • • 12(;

1.3. Iterativni postup8k za resavanje homogenih

a1gebarskih jednacina....... •.•.•••••...•• ...•••• 134

~ # ~

2. PRINUDNE NZF.RIGULi~NE OSCJIJAC1JE ."318' EflfA SA VI::.'E

S'l'EPEN1 SLOBODE

2.1. Resenje putem razvijanja optere6enja u red prema sopstvenim formama oscilovanja •.••..• ~ •.•.•••.••• 2.2. Resenje za slucaj de su prinudne sile harmonijske sinhrone i sinfazne funkcije •....•..••••••

138 141

3. DINANICKO POHERANJE nSLONACA...................... 144-

PHI LOG

Privremeni tehnicki propisi za

gradjenje u seizmickim podrucjima ••••• 148

S TAB I L NOS T

K 0 r S T ~ U K C I J A

;,_. >.", i".

1. OStTOYNE T'RED::FOS'.rAVKE I JE0i:ACIFE ·TEO:.\IJE KONACNIH DEl"OR1'lACIJA I TE(')RIJE ~?_LiGOG REDA

r=>;

l '\

i 1.1 Yreorij a konac.nih deformacij a

. /

\ -, ",~-_..,

statika konstrukeija zasnovana je na sledecim pretpostnvkama:

(1) J:_retpostavka 0 nalim deformaci,l ar:1a. Prema ovoj pretpostavei su speeific.na promena du~ine, odnosno, dilataeija ose §ta~ pa c ,kao i obrtanje poprecnog preseka stapa 'f ,tako male velicine da je opravdano pretpostaviti zanemarljivo malim njihova kvadrate i vise stepene E.« 1 ; 'P« 1 w'

(2) Pretpostavka 0 malim velicinama pomeranja napadnih tacaka

. -\

spo1jnih 8ila. Ova pretpostavka povlaci za sobom ispisivanje

uslova r-avno t ez e na nedeforElisanom e Leuien t u stapa. !);/.

(3) Pretpostavka 0 linearnoj vezi izmed,ju dilataci,ja i napona~ odnosno temperaturnib promena (Hukov zB_1con).

Frve dye pretpostavke su obezbedjivale geometrijsku linearnost zadataka statike konstrukcija, dok je tretom pretpostavkom sacuvana fizicka linearnost pornenutih zadataka.

Definisu6i zadatak statike konstrukcija grupom linearnih jednacina dobijali smo jednoznacna resenja, pri c.ernu je vazio zakon

superpozicije uticaja.

Razmotricerno teoriju konacnih deformacija, odbacujuci prve dve pretpostavke 0 geometrijskoj linearnosti a zadrzavajuci samo trr ec u pretpostavku 0 fi~ickoj linearnosti problema. ::_'ri tome posmatramo sarno takve stapove cija je tezi:::na osa pre deformacije bila prava linija.

sL t. 1

_ 2 -

Izmedju pomeranja i deformacija postoje sledece veze:

dX-I"du = (1.f.0 ;l')O:dx f_f

('

dv

= (I.;. c) sin )odx

12

U okviru linearne teorije pravog stapa, gornje veze su znatno jednostavnije, pa imamo njihov slede6i oblik:

du = Edx dv :: "Pdx

Ako odbacimo i pretpostavku (2) 0 malim velicinama pomeranja napadnih tacaka spoljnih sila,to cerna us love ravnoteze postaviti

stapa. Pri tome cerna definisati

J

r..:J<C;-r_ 1·:)-1~ ;,---'- /

st .

1.2

~,...( .. / C( ~/l~/·.'·· i':~."

. i r . ;,-·,~:·tL {_'~.::.-'~ ~: (l.~~ ~

I~, I

pojam "mrtvog" opterecenja kao takvu vrstu konzervativnog opterecenja koje se u toku deformacije ne menja po pravcu i'velicini, a moze se smatrati da je zadato po elementu duzine nedeformisanog stapa.(Pojarn konzervativnog odnosno nekonzervativnog opterecenja je uveden prema tome da Ii radovi ne zavise iIi zavise ad putanja).

dil + Px dx = 0 1. 3

l:" ,r • .I"

c" . ./ -' '.' .,' . - .... :,.

.~V+f!:tdx =0

. art- V (dx f- ou) + /ldv_:= 0

1.1 15

U poredjenju sa uslovima ravnoteze linearne teorije, ovde uocavarno dodatne clanove -Vdu kao i Hdv.

Treb~ napomenuti daizmedju kooponenata prirodnog sistema koordinata vektora unutrasnjih sila i Dekartovih koordinata istog vektora, postoje poznate veze transformacije:

IV =/lcos'f+ V.:;i77'f T = -J..Isi7?~+ Vcru Y'

1.,:; fb

~.' ,

- 3 -

Izmedju deformacijskih velicina s jedne strane i sila u presecima i temperaturnih promena s druge strane, postoje odredjene veze. Napisa6emo ove veze zadr~av2ju6i pretpostavku (3) 0 fizickoj linearnosti zadatka, uzim3juci da su saglasno Hukovorn zakonu dilatacije linearn~ praporcionalne naponima i temperaturnim promenama. Taka dobijamo:

. r1/ z: d'P === _ 11 _ cit .6.t 1. 6

(j(j dx £I ;,

E = c~ . -r eXt t = 5~ (Hcos 'P+ V~~'7? 'f') r ~ t 17

. ,Ovaj sistemod 7 diferencijalnih jednacina, zajedno sa odgova-

, rajucim granicnim us1ovima, definise zadatak teorije kon.acn i.h deformacija. Na raspolaganju imamo 7 j edn ac i.na , kojima su odredjene nepoznate ve Li.c i.n e r I/, V, /'1, u . V, 'P, E ,ukupno 7 nepo z enatih. Kako je jedD.acina (1.7) data u konacriom o~lilCli., to mo z emo

. .

smatrati da je njome odredjena velicina E , pa imamo sistem

od 6 dife.,rencijalnih jednacina sa 6 nepoznatih ve L'i.c i.n a ,

Resimo 1i jednacinu (1.1) 'po du ,kaa i jednacinu (1.2) po dv,to unose6i pomenut e ve1icine u jednacinu (1.5) i resavajuci jednaci-

nu (16) po M, unose6i takodje i N u jednacinu (15) Jdobivamo najopstiji slucaj - diferencij alnu jednacinu elastike (1.9)

----~---:. ~_:::- ... ;-:-::...:._:_.:__:;-. ::.,'.:..... .' .'..__~_' ~ -~ r' ~ ... ~ ...... ~~:.;;;-.:--,.. ... _:._;

/8

19

U jednacini (1.9), pored nepoznate r.p figurisu jos i ve Ld c i.ne

" H i V. Kako 5e vrednosti ovih velicina razlikuju od vrednosti istih velicina odredjenih linearnom teorijom sarno za konstantu, to ih ne moramo smatrati nepoznatim veliCinama.

Ovu diferencijalnu jednacinu mozemo naci-u literaturi u nesto izmenjenom obliku. Otsustvom transverzalnog opterecenja p =0

-- ... y .. _._-

sledi V=const.

-----------_._. __ ._, .. " .~.,.._~.- _ ... -'"

_ 4 -

Aka BU granicni uslovi takvi da je ova konstanta jednaka nuli V==O, i neka je zadato sarno aksijalna opterecenje na krajevima tj. Px==o, adnasno H==-S, (slucaj pri tisnutog .!H;apa na kraj evirna), to 6e u slucaju da je At == canst iIi L;.t = 0, diferencijalne jednacina (1.9) pastati:

: (6ICP'/ -I- (1 -I- c) 5 si-n '1'.= 0 1.10

Aka je dilatacija zanemarljivo mala: c =0 :;':. II S .. -....'\

! 'P -I- - Sl.·n 'P = 0 \

: .. , E I "".)

i EIcconst,doblcemo:

fit

Prema Kirchoff-u, diferencijalna jednacina je analogna jednaci-

-,-- ,--_._,. ---.-~-----~----~--------

ni konacnih oscilacija klatna.

1.2 Teorija drugog red a

Teorija konacnih deformacija je izvedenE). pod pretpastavkom fizicke linearnosti zadatka (3), i adbacivanjem pretpostavki 0 malim deformacijama (1), kaa i 0 malim pomeranjima napadnih tacaka zadatih 8ila (2). Treba napomenuti da su u najvecem broju slucajeva deformacije zaista male pa je uvodjenje pretpostavke (1) opravdano. Sto S8 tice pretpostavke (2), uvericemo se na nekolika primera 0 potrebi njenog odbacivanja.

a) Neka je data prosta greda, opterecena poprecnom koncentrisap-om silom P i silom S na krajevima grede.

st. 1.3

Ukoliko razmatrarno r-avno te au nedeiormisanog stapa, sila S n e c e dati momenat. Ukoliko razmatramo ravnotezu na deformisanom stapu dobicemo:

I1'c = !'1co -I- S· V

Kako je S cesto veoma velika 5ila, to i pored m.ale vrednosti po-
meranja v, proizvod Sv moze biti koriac an , a cesto i veoma zna-
cajan jer i on utice na dalje povec an.i e W:;i ba v. - 5 -

b)

,.,

rl v

,,/ -(-

It ",/' /' I

- 7T7 TTT _.:'J___

.!f

Sl... 1.1

/I

He = Nco - Jlyc

I'1c ::= /'1co - 1/ (Ye - v)

Za plitruc luk su sile horizontalnog potiska H velike pa ce i uticaji svih sila na velicine momenata pri pomeranjima v biti veoma znacajni~ Ovde ce tacniji proracun dati vece velicine momerratra ,

c)

"

sL. 15

, ,

Ne = I1co - II Yc

He = Nco - )! f.:fc -r V )

U slucaju viseceg mosta, vrednosti momenata koje daje teorija drugog reda, bice znatno manjih od vrednosti rno~enata prema linearnoj teoriji. Kako su obicno u pitanju veorna veliki rasponi ovakvih mostova, to ce tacniji proracuni d~ti i ekonomicnij a resenj a.

Prihvatajuci pretpostavku 0 ma1im deformacijama (1), iz sistema jednacina teorije konacnih deforrnacija dobicemo sledeci sistem jednacina teorije drugog reda:

du = £dx dv =:: 'Pdx dll+ P. dx =0

~

dV +I?t a« = 0

dl1- v t ax:» ot/) r Jldv == 0 d'f __ 1'1 _ 0{ L!.t

dX - cI t h

E . = d + ~ t = E~ (f.I + V~'f)r 0( t t i

",,,,,, .. .,0:,

(I) (2 } (3 ) (Lt ) (5)

( 6)

. t t. 1'2 )

(7 )

- 6 -

!~elinearnost ovog sistema. j edn.ac i.na je ocigledna buduc L da su rnedjusobno pomnozene nepoznate sile V i H sa nepoznatim diferencijalima du i dv.

- - ~--~"'

Linearnu teoriju dobijamo kada pored pretpost;avke 0 malim deformacijama uvedemo i pretpostavku 0 malim pomeranjirna, tj.uslove ravnoteze ispisemo na nedeformisanom elernentu. Tada otpadaju clanovi vdu i Jldv u jednacini (5), kao i clan II'? u jedn-ttcini (7). I

~-- -- -~-- -.-·._~--I

U najvecem broju slucajeva mozemo zanemariti uticaj dilataci-

j e E na velicinu pomeranja, pa imamo e Led ec.i sistem diferencijalnih jednacina:

du::::: 0 dv == 'r ao:

dJI -I- ;Ox dx == 0

(2 )

(3)

!,..- s: .

dv -I-/0.,y dx :;:- 0 <, dl1- Vdx ~l';dv=O

\.-~ .

d'P H 4t

dx =-EI -oLt77 (6)

Oi_7 ..

(4)

(1/3)

, ,

(S)

Zanemarujuci dilataciju £, izostala je i sedma jednacina.

Pri resavanju ovog sistema diferencijalnih poznatc mozemo birati velicine pomeranja iIi mornenata /'1 • :.:jto se tice si1a I-! i V

jednacina, za v , obrtanja , kod pravih

ne-

sta-

pova ce njihovo odredjivenje uslediti iz granicnih uslova za-

.. datka.

iTreba napomenuti da se sistem od ses·t diferencijalnih jednaciIna teorij e drugog reda (1. r3,) razlikuj e od odgovarajucih difejrenqij alnih j ednac Ln a linearne teor:iJlO e samo za clan IIdv u

j

ij edn ac ini broj (5). j

1., Linearizovana teorija drugog reda

::Sistem jednacina po teoriji drugog reda mo z e se linearLzovati,

I!

j!bar po nepoznatim ve Li.c i.riama , po Laz eo L od pretpostavke da je • ~

- 7 -

proizvod staticke i deforL1acij ske nepoznate j ednak proizvodu

~is tih-;;P;;~~:tih;'-~d e-O~j~ e-' s t-~ti~ k·~~~;; 0 z~~ t a____QQ,r~gjf;~~~~;';-;;;;~~-

., ~~;t e _~~~_~ j -:~~<?i~~ii-:.- ""---~---. _:._,- . .,,--,,-_', ..;;..;=_.' '- --,'_ -"=. ~~--_~~--,--~-<-- -, --_.,

su = So U

Na taj nac i,n dobijamo lin.earizovanu teoriju drugog reda, ci'ji sistem jednacina glasi:

du ==£ dJ': dv = .Y'dx

dll +I!c. ace = 0 dV.f-~ dx =_0

r -'.;.

dl1- Vdx -I~_?~_:""~od~ = 0

d'f' __ M _ c1.-t L!.-t

dx - EI h

Iv' I ~-----~,'

c=-+oL ,1:°::_ (Ii"l-Vo,'fJ)+~t'

EF -t EF '~_--::::::_ . .':.

;4

(1 )
(2 )
(3 )
(4 ) (1. /-1)
(SJ
(6 )
\
i
t" I (7)
I
~,~ Ako je ree 0 jednom pravom stapusa zadatim granic~im uslovi-

i

rna, tada mozemo odrediti silu ~, pa je problem nelinearnosti

resen. Za probleme kod sistema stapova, odredjivanje normalnih sila ne mozemo odv~jiti od odredjivanja transverzalnih sila, a ove pak zavise od momenata u susednim stapovima. Zato urnesto sile H stavljamo lio.

2.1 Dinamicki i statiCki kriterijum stabilnosti

Pojam stabilnosti poseduje sirok spektar znacenja. Tako r.;ovorime 0 stabilnosti kretanja, ,stabilnosti resenja diferencijalnih jednacina, i najzad i 0 stabilnosti konstrukcija. ~~ nost moiemo shvatiti kao odredjeno svojstvo kretanja nekog

. -,~~~--~ .. ----.------- ... ........ __ ....... _~ ..... ~~ __ . .- _,.,.. ... r_. ~_-_ po--"" ~

sistema: termodinarnickog, bioloskog ili pak mehanickog •

....... _----- .. _- .....

Kretanje sistema zavisi od odred~en~h_j'?aI'arnet_?-ra. l_r~ne~i~

parametara daj_u o,j~e...dj_!?A~ .. Yrf'it~. __ Rot'emec.aj_a_,_l:oj.L.,9.~Q_Y..Q_de do

___ ~. , .. _.~_~, __ ~_ ....... __ ............... . 'M~. __ • _

- 8 -

izazivaju mala odstup~~ja sistema ad neparemecenog kretanja,

;;.iP ~_ ._ =' .... __ -........,-:- ....... .,..-:::- ... ~ ....... ..:. - __ ~_,,· .... ~· .. __ ·_~,r~_·_- _';:.- .. ?~ -=:~.- - ~ "'~--- .. --------- ... = ::~~"""-~- ....... ---_;; .~~~

onda su u pitanju stabilna kr-e t an j a , Hestabilna_k:r~_tq_nja_se __

---~- ;;;-~ _"_'- - ,- _.---- - -- - ---_. _ - --- ---

j ~','lj aju kada ma Le pr-omen e por emec aj a izazi vaju osetna odstu-

. . --.....--'~~: .. _ ... -:- .-~~ ~-- ...... -~----_--------'---"'---

pan.j a sist-ema ad ne-ooremecenoC"'o kretanJ·a.

---=----~~ .--~__'-----~~-~'. ~..._ "-"_'--.'"--~ -.... ~ _" ._., .... -'--~.- _ .. -- ~

U teoriji konstrukcija ispitujemo stabilnost inzenjerskih kon-

strukcija, 'tj. us love koji ;noraju da budu zadovoljeni da bi one bile u stabilnom r-avuo t e z nom po Loz a.ju , Pri tome _!F__?Z:!-IDO na.jman j e , t ako av ano k r i t i.c nc op t e r-ec en j e pri kome prvobitni

~-.--~.- ~ - - _._-_ .... -._ ~ - . - --- --- -- - -

s t ab i.Lan r-avno t ez n i, po Lo z a.j pastaje n e st ab i.Lan, Po Laz ec L od

-----~~~-- -- ~---- - ~- - - .. - , .

op§te definicije stabilnosti, mote da se defini~e i kriti~no opterecenje.

'.' Eriticno opterecenje konstrukcije je najl~anje opterecenje te konstrukcije pri kome odgovaraju6i poremecaji izazivaju kretanje konstrukcije koje nije ograni~eno na neposrednuokolinu ravnotezno~ polozaja.

Ovo j e ki.nematri.cka ili dd.nami.cka definicija kri ticnog opterece-

~-~ ---------.-.---~-- -----_._----_._--- --~--.-. , .. ' _ .. - -- --_. --~-- -_..__ ---- -- -

nja, iIi kaka se to cesto govori kinematicki il:L 'dinamicki kri-

- .. -- . _ _ --- --. . .-~--."".:o~--' ,~ ..... - ' - . - .' _

terijum stabilnosti kan§truk~ije.

r';edjutim, jos ad Ojlera (Euler, 1744-) u praksi je odomac eria druga, staticka definicija kriticnog opterecenja, odnosno staticki

~-~------....--.,..-

kriterijum stabilnosti:

- ---------.-- .. -~-~"----~- ..... ~-- - ---

\/(Kriticno oDterecenje je najmanje opterecenje konstrukcije pri kome pored prvobitnog (osnovnog) ravnoteznog polozaja postoji rna i jedan drugi ravnotezni poloza,j konstnL'k:cije.

Staticki kriterijum stabilnosti nije ekvivalentan dinamickom kl'iterijumu i ne dovodi u svio slucajevima do istih zakljuca- 1::a i rezultata. Ne upustajuci se detaljnije u to pitanje,treba napoBsnuti da kada je rec 0 elasticnom sistemu ooterecenom kon-

.. ~ _:: ,.-.'- _>' __"__..s-...,,' , _".-:: _; •. __ ,,--=..____ --::. --;:_~_-~-..... - --- - - -

zervat_:l,.Yllim silama (silama koje imaju potencijal) st_a~tc_ki krit;;j_j;;- j_~_~e;y.i vale~t~-'-din~mIck:_:o~~S - ~ bzi~-o~-cl;-·~~-j~eci- br;-j

_--,- ~ .. _ jI.,,_ ,_. - -' -.-.~--_,..,.., .... ,~~~. - ,:,_"C._~'--- .• =-""',

'-pr6blema stabilnosti gradj evinskih konstrukcij a spada U ovu

grupu, a da je staticki kriterijum, ipak, znatno jednostavniji od dinamickog, u teoriji stabilnosti konstrukcija u prineni je staticki kriterijum stabilnosti.

\

I

I

I

I

~, - .

~,"'>

- 9 -

2.2 Analiticka formulacija statickog kriterijurna stabilnosti

Neka je dato takvo opterecenje da njegov porast linearne zavisi od j ednog j edinog parametra.~ m__ale v~edn_~~_t_iy~rametra opterecenja postojace samo jedno ravnotezno stanje. Takav ravnotei!~i-p'~-i-~-i~j-na~'i varno osno~i-;-;;vnotezn-:Lmpolozaj e-m. -

AkOSepove{a-~-je~-p~;~-~tr...?-~ ;Ri~_e_G§~j_a jay.i=j._o_8_j;d-an·-~~-;;o-

--.--~-.---- .. --- . --

tezni polozaj, tada odgovarajuci parametar opte~ece~~a n~z~~

_-"-'--- -------- .- .. _._-- ---_--_.- ------- - -.

~vamo kriticnim.

-------~-.- ---~-.-----.-.- I . R == a, P

st: 21

«Neka s Led ec L sistem od 7 velie ina He' Vo' I\, uo' Yo' to i 'Po , ,~~!~O:~__9.~~~=~,;~~~£}e~~o!!l,=J?-o-~p~aj-~~ Aka j e u pi tanju prvobi tno pray stap, tada pz-ema teorij i J:;g}1_a.cniJt __ _(Lef.Q~m.a,c.ij a, gore

~~-,-~.,________..---~- -~~-.~. ,~-, _ .. ---

navedeni sistem velicina pretstavlja re~enja sledeceg sistema

jednacina:

/

dx ~ duo = (!-rEo) C05 'Po dx

'-t.:~ Q~-'_ , r. :-, i

\ ' .f!

'/r"~' r, <:, r·tA· '/

(;~ . Ci-'? if u_ ,

dJlo+ 11 c/x = 0 dVo -r At dx:=O

dl10 +t1o dv;, - Vo (dx-rdUo) =0 EF Co = /./0 = 1-/0 cos Yb ..,.. Va 51:' n 'Po

(A)

£I d~ = -1'10 dx

Ako pored osnovnog ravnoteznog polozaja postoje i drugi ravnotezni polozaji, to ce sve velicine osnovnog ravnoteznog

po Lo z a j a dobiti cdgovar-a.j uc e prira3taje: Ho+H,Vo+V'~~o+M, uo+u,vo+v, Eo + E , i ~o + ~ • Ako je novi ravnotezni polozaj veoma blizak osnovnom, to ce sve ove razlike biti male velicine.

No~r~~_<>__tezt:l,! __ p.Q]._oj_<!t j e odredj en s Led.ec Lm sistemom j ednacina:

- 10 -

ao: -I- ao; i- d~ = (l""E~i-£) cos (<<Po + 'i') dx

,

dVo -I- dv.= (!+£~+-E) s7..'n ('fb-r~)d.x

d ( No + II) -f I?c dx = 0

d (I.{, +- V) + A, dx:= 0

c/(l'for/'1/+( flo +J.I} (dVo rdv)- (Va -{-V)r dx +duo .... clu) =0 eF (EoT-E) = (110 +h')cos ('/b+"P) ,.. (Vo,..V) st"71('f'o,.. Y')

E I ( dCf'o ..;- O''I') = - ( !'fa -I- 1'1) ace

Velicine o sriovncg r-avno t ezriog polozaja ne moraju bi ti male, pa imaju6i u vidu male vrednosti velicina prirastaja koje karakterisu navi ravnotezni polozaj, mozemo napisati slede- 6e veze:

cos ('1'0 -I' r..p) = cos 'Po - Y; sin \Po st» /~ t- 70) zz: sin 'Po r )PC05 Stb

Zanemarujuci praizvode malih velicina, to posle oduzimanja sistema jednacina (A) od poslednjeg sistema jednacina, dobijamo:

du = c cos 1"0 c/a: - 'f'(t-rco) 5i'17 )lb dx dv =- Esz:n:Po c/a: 7- 'I'(f+co) cos 'f'o c/o:

d!l= 0 dV=O

dH -I- /ldv" - V (dx -r duo) +- Ho dv - Vo du ;:; 0

EFc = /.Ic05 'Po -I- V si77 )Po -I- If' [- flo 57.:77 ~ +- Va COS \Po J EI d'P= -1'1 c/a:

(B)

Kako sve uticajo u sistemu jednacina (B) sa indeksima "a" mo z emo smatrati poznatima, to su u sistemu (B) jedine nepoznate ve Li.c i.ne s H, V, j'l, u, v, 6. i 'P • Nabroj ane velicine su odredjene sistemom linearnih homogenih jednacina.

- 11 -

Sada mazemo dati i analiticku formulaciju statickog kriteri-

-__...__~ . --.~......_~-~ ~-'- ---~~--- .. ---~---~.,--._~-<'-

juma stabilnosti, odnosno kriticnog opterecenja: Krit~~Dq __

_ ......--. ... --

opterecenje je ona najrnanja vrednost opterecenja, _.pri kome

-ho~;g~-n~i~t-~~- linearnih-~j-~d;;:'~ci~~ JB") ~-~~_J~"'j ~~.C> __ ~~s .. e~j·_e_

-razlic'i to-od-··tr:Cvij aln~g-~"'-R~'z~~t-~~j~6i mogucno s td, za res ava-

• _ ••.• ~ .'1 •• __ "-'_. ...... .--:.r ..... '.'-< .. _._.. .... ~~.¥. _ .... ,_ ..... ~-

'nje ovog sistema mozemo se lako uveriti da je osnovna tesko-

ca u tome sto je sistem jednacina (A), koji treba da da sve velicine osnovnog ravnoteinog stanja, ne1inearan.

uVPrihvaticemo pretpostavku (1) i (2) 0 malim velicinama pomeranja, kao i 0 malim velicinama deformacija, U osnovnom ravnoteznom po1ozaju. Na taj nacin razmatramo osnovni ravnotezni polozaj izucavajuci ravnotezu nedeformisanog stapa. Gada

, sistem j ednac i.na (A) prelazi u sistem j edriac i.na (A'):

duo == Eodx dvo == ~dx dllo =- P. dx

.It

dVo =-p dx !:I

d/'!o ~ _~_~~ _

-------- -

A_··· .. ~ • 1,..,-

----

/ :' .' ..•. , .r>,

,

. ,

I

(. ( ( ........ ," / / ... ~. , : " I

-

:~ ~"" ( - ( C;" 0,,4 _,

(A ')

£FEo = #0

.---.._~~--:= --

Razmotricemo sada sistem jednacina (B). Pclazeci od pretpostavke 0 rnalim velicinama deformacija Eo i ~ , to imaju6i na umu da su ve Lf.c i.n e 6. i "f , po definiciji male ve Li.c i.n.e , mozemo zanemariti sve njihove medjusobne proizvode kao male velicine viseg reda, pa dobijamo sledeci sistem jednucina:

du -:=£ a«: dv = 'Fdx dll = 0

ov : o

dl1- vdx .f- 110 dv- Vo o/v:;::' 0 EFt = J-I +- Y'Va

EId'f::: -/1 c/zc

."_ .. (-.-~ { ..

(B')

(-._

(

i

~ 12 -

Poredjenjem sistema jednaeina (B') sa linearizovanim jednacinama teorije II reda (Vidi poglavlje 1.3), mozemo zru~ljuciti da sistem jednacina (B') pretstavlja homogen dec sistema j edn ac ina t eorij e II reda. Pr-ema tome, kri tieno opter~.e:.

i nje mozemo definisat-i kao najman,ju vrednost opterecenja,pri ~ kome homogen zadatak linearizovane teorije II red a ima rna i

t ... . .

i~ ,jedno resenje izuzev trivijaln..2£..!_

...

3 a DIFERENCIJ ALNA I IIH'EGRAL...lfA JEDNACINA

PRAVOG STAPA PO TEORIJI DRUGOG REDA

2:.1 Diferencij alua j ednacina pravog s·tapa EO teori,j i d.:u~ reda.

Jednacine teorije drugog red a za pravi stap cija je nedeformisana osa usvojena za X OSU koordinatnog sistema xOy date su sistemom jednacina I~ • Time je dobijen sistem ad pet diferencijalnih jednacina 1.13 (2-6) sa pet nepoznatim v ,''f , Ii ,

V , M

\\ Kada jednacinu 11J-5diferenciramo po X-7..I i u dobijenu jednacinu ~! unesemo j ednac i.nu /.13-1, a za M prema j ednac i.nama UJ-i i f./J-G ',1ne-

1

semo:

J.1

dobijamo diferencijalnu jednacinu elasticne linije pravog stapa po teoriji drugog reda:

.~ ~

t _:j_'1- (EI d2v)_ .d (It dv) = P. - _£e /er« 6.1::") ;

~ d.x2. dX2. ax ax r!I d.x2 (I tTl

"-- :~

,.....~ .. -3

32

Kada iz j edn ac Ln e t.ts-s i odgovar-a j uc eg gr-an i.cnog uslova sr-acunamo silu H i unesemo j e u j ednac i.nu .3.2 , integrisanj em te linearne diferencijalne jednacine uz odgovarajuce granicne uslove nalazimo pomeranj e v • Iz j ednac i.ne 113-2 dobij amo sada

(~

Iij.

_ 13

obrtanj e 'f , iz j edn ac i.ne 3.1 momenat M. i konacno iz j ednacine f~-S silu V . Normalnu i transverzalnu silu sracunavamo iz j ednac Lna fBib koj e za pr-av s t ap glase:

N= 1/ r V- If T = - fl· 'P 1- V

Aka uvedemo oznake:

II = + S f"(x) = ;;: S ~

.: 'j

3. 3

( )'

gde su ~ i 5 unapred izabrane konstante, a 7j.I(x_) i f(x) funkci-

f r • (

je koje definisu prornenu momenta inercije ~tapa, odnosno opt ere-

cenja stapa u pravcu x o se , tada j edriac i.nu .3. Q , mo z emo napisa-

ti U obliku:

Jednacina 3.1 predstavlja diferencijalnu jednacinu pravog stapa po teoriji drugog reda.

GQ._r_p,j_:i".~n.~ __ ~Yl:1,~~ za sluc.aj -pritisnutog , .. e. donj i. zn ak za slucaj za~~n~!~J$._ s~aE.~_~_

- 14 -

3.2 Integralna jednacina pravog stapa EO teoriji drugog reda.

Sistem jednacina f~ razlikuje se od odgovarajuceg sistema jednac i.na po teoriji pr\'03 reda po tome sto uslov r-avno t ez e momenata /.13-5 s ad.r-z L clan Ifdv koji u uslovu ravnoteze momenata po teoriji prvog reda ne postoji. Medjutim, ako na stap pored datih sila p~ i P nanesemo joe i raspodeljene spoljasnje

!:I

momente:

f

m dx = Jldv

.3.5

odnosno:

Uslovi ravnoteze elementa tog stapa po teoriji prvog reda (slika 3.1 ) isti su kao uslovi r-avno t ez e tog s t apa opterecenog samo silama Px i ~ po teori,ji drugog reda. Odatle sledi stay:

;"»~ Utica,i i u j ednom pravom stapu po teoriji drugog reda j ednaki BU uticajima u tom §tapu po teoriji prvog reda kada je on pored zadatih spoljasnjih 8ila opterecen JOB i i'iktivnim raspodeljenim momentima tll = It· "P

V PydX

/'1 f ~ 1'1+ dH

fI +- m~' d: __3dX 1- flrdll

~>'l

VrdV

I \

sL. 0.1

~- M~ _"'4;

~-~r:?·

- 15 -

Ako sa 'f(u) odnosno 'firS) obelezimo obrtanja preseka na ime s t u

U , odnosno na mestu 5 po teoriji drugog reda, sa" ~t.I) obelezimo obrtanje preseka ne mestu 'tI usled datog optere6enja PoX. i R.7 po teoriji prvog reda, a sa 'f'j\f (v,s) obrtanje na mestu -u usled jedinicnog momenta na mestu 5 po teori-

j i prvog red a , tada u~19'y __ g..?, _j~,,_?_'Q,,~~<tJl,ll,j;~_ po __ t_e_orij L_dr,u,g91;?; .~_e.-: __ ,~ da jednako obrtanju Po __ ~~?rij.i _P1'Y..Q,g._red~.usled op_t_~re6.enja

-----p~~i?b'-' i -;~~'enta 7lJf moze da se prik~ze j~,~acinom: '

- -- .-- ~- -~~.---,. -~ .., ~."_~"'___ _ _ .~...._., .. 'n ~ ~ ~ ,.,,'_ '.

/

r~(V) ~ ~ (;;) ;- J '1'" (u, 6) t!_0'!;!:(:! ~ "\

.. ~._ " _;.. ).,.~~,!r~

.af,

3.6

Ova je integralna ,jednacina pravog stapa po teorirji rlrugog ",E,eda.

,I,

;> ,,3Usl ovi ravnoteze stape konacne duzine po t_eorij_i drugog red a

-\. '

"

Integracija uslova ravnoteze ispisanih na diferencijalno elementu stapa, deje us love ravnoteze ispisane za slucaj konacne duzine. Tako integracijom j ednacLna If!> (.3,1 i 5) jamo sledece izraze:

malom stapa dobi-

, c

fie "" fI i;,: -/ ~ dx

z

c

Vc = Vtt: -! ~ dx

1.

57

C c

Me - /'1~ - J Vdx -1'/ /-fdv = 0

z' t

Imajuci u vidu parcijalnu integraciju, to poslednju jednacinu mozemo napi.sati U obliku:

c

. Me -!1iJ.:- Vcxc r Vz:t,xi .;-jf-?,y)xdx rlfc"C-

c 1.

- fliN. Vi - J (-.Pa:) vdx =0 'i

3.8

, '

111

, _, . ,

- 16 -

Kako j e prema prvim d vema j ednadd.n ama odno sno Vc Xc

I 3.7

proizvod #c ve

3.9

c

Vcxc = V~ XC - f~x(' d.x t.

Izraz za momenat He moz emo odrediti u d~finitivnom obliku, koji je lako izvesti na osnovu slike 3, Q

.: t C k
_L Nix
Y }-v,
II: \1:
Zk' Vb( t


ec. 3.2
+-- Xc - JCi f- (E.;;;{O) Treba napomenuti da koriscenjem numerickog postupka mozemo takodje resavati zadatak teorije drugog reda, polazeci pri tome ad izraza za momenat na kraju stapa konacne duzine i odgovarajuceg definicionog izraza za momenat:

z·

h'Z'k: (~- Vi) .;. c

+ I ~ (lf~V) ao:

3.11

_<' (t'

f(;' t( ',-, ' r

, .

,~, .:-; {-

,"

. ,

_ 17 _

'4~\TEORIJA DRUGOG REDA PRAVOG STAPA SA KONSCPANTNIM POPRECNIN PRESEKOM I KONSTANTNOM AKSIJALHOM SILOM

/:,

:4.1} Metoda pocetnih parametara

4.1.1 Pritisnut stap

"

Diferencijalnu jednacinu pravog stapa konstantnog poprecnog preseka (EI=collst) koji je optiez-ec en popr-ecn i.m opterecenjem prx) i aksijalnom silom pritiska S na kraju, dobijemo kad u j ednac i.n.i, 3.1 stavimo 'f/= 1 , f <= 1 i D.t ~O :

/i¥ 2 /I Pf;;c)

V -I-IGV ~--

ere

Opste resenje gornje jednacine jednako je zbiru iz opsteg resenja homogene diferencijalne jednacine i partikularnog resenja nehomogene diferencijalne jednacine.

4.1

v -::; '"'h +- Vp

Opste resenje homogene diferencijalne jednacine mozemo ndpisati u sle<;lecem obliku:

1:3

Ako partikularno resenje~'usvojimn U obliku:

x

V. ... j,r,t (X-'S) - SinlG (x- s) P (5) d5

»>: ",·5

a

Konst~te Gl, C2, C3 i C4 odredjujemo iz granicnih uslova na pocetku stapa gde je x = o.

VrX_O) "" v to: = C1 +- C~ +- \jo (0)
v'(x .. ", " 'P(o) = Cz k. r CJ k: +- ~ (OJ 4.5
-EIvPf:;c .. o) ... M(o) 2 "
s: Clf N!. EI- cIvp (o) _ 18 _

Za usvojeno partikularno resenje lako se moze pokazati (vidi

jednacine 4.9 ) ,da je:

Vp (0) ::= 0 vp' (0) == 0 -cIv);'ro) = 0

EI"" S I

- ~ (0) - . ~ (0) = 0

-9-.6

Tako sistem jednacina

4.5

predstavlja sistem od cetiri

jednacine sa cetiri nepoznate, cijim resenjem nalazimo:

C1 = vro) - tJ!g) C ~ .: vc» .~-:~\
5 2 s« 4.7
cJ= 'Pro) V(o) C-9 = "1(0)
-f- --
~ 5·K. 5 Kada eva resenja un.esemo u jednacl.uu 4.2 dobijamo:

1.8

V=V{O)+-'p(o)SinKX _ /'1(0) /-COSIGX _ V(O) ~.x.-6z;-nK:x 1- V;o

I(. 5 e- s

iJ)'

/

Time sme u gornjem resenju presli sa konstanti Cl" C2' C3 i

04 koje nemaju odredjena, jednostavna fizicka znacenja na

konstante yeo) ,YYO) ,/'1(0) i V(o) koje ta znacenja imaju.

Taka V(O) znaci ugib na poc e+ku stapa, l.{J(o) obrtanje na pocetku stapa, f\1 (0) momenat na pocetku stapa i V(o) sila normaIna na pravac nedeformisane ose stapa na pocetku stapa. Ove velicine nazivamo pocetnim parametrima stapa.

Da bi. dokazali da usvojeno partikularno resenje vp zadovoIjava nasu nehomogenu diferencijalnu jednacinu, potrebno je potraiiti odgovaraju6e izvode. Pri tome 6emo primeniti Lajbnicovo pravilo diferenciranja, kada granice integrala nisu konstantne.

". ,.

~ ..

_ 19 _

(\ .

x

~ =j /- cask: (.x:- .s) p (5) dg

o S

.x.

V;' =/ Ir::Sz:nk(~-:S) p(5)dg

o S

oX ,

~/// =/ ",2.wok.:(<X:- '55 p(s) dj

o 5

X

IV j 3 ~

~ :::- _ R. Sl7Jk (X-.J)

o 5

Kada resenje za ,v~v i V;/ unesemo u diferencijalnu jedna'cinu "'1:1 vidimo da je ona Lnd en t i.dkf, zad.ovolj ena, cime smo

dokazali da je V1" nj en partikularni integral.

i\ Opste resenje priinenom metode pocetnih parametara noz emo sada \ \1

\L~r~~_~z_::ti ~~ __ ~~~!-k~.: t', ~._ . rz/

_'. <. .. - . '-- ... -J., "" . ( ;;c

V(x) }~(~)-rWO) S{77ki::. _ /-1(0) /-cosk.:x ~ VIOl kx-sr"n~:x f-j .e(X-J)- Sl-nk.(X-Oprr:)d5

I ~, 'S ~5 ~s )

l . " 0

a:

'P(x.) =v'(X) := '/tto/C05Jb::..-!1(oJ ~·Sl.·7JI.c:c _ V(o) f~coSk.x -1-/1- C05k.(.r.-S) ?(f}d5

-_.?-- S .s 0 s

a:

l'1(x)=-EIv'rxJ-= 'f(o)EIk.st-nk'..X+ l1{o)coskX.,.. V(O)Sl.'-nkX -r=: (X-5) p(j)o'.5

k k..

o

a:

.V(x)=-eIvl//(x) - SV'rx) = V(o} -J P(J}riS

o

Radi kra6eg pisanja uvodimo sledece funkcije:

1j rX) = 1

~ (X) = I 5l:77k.x ~

h. (x) = - At.x- S(nk'x

~ ~·5

+.11

~ (ix) = _ /- WS/r:!X "

( S

- 20 -

tako da jednacine

410

sada pi~emo u obliku:

oX

v (X) = vros + 'f(O)~ (X) rl1 (0)1 (x) + Y(o) 7-1 (X) - J r;, (x- J) P (5) dJ o

x

\f(X) := 'f(o)Coskx-l1fo)/(.5l7JJc:x -r V{O)~(.r)-J1J(X-5)P(5)dJ

S .

o x

M(x);: lP(o)EIksr.:7?k:x 1-/'1(0) C05kx !- V(o) ~(:x) - J t=;, (x- 5) p{fJdS o

oX

: = V(o) -j}?(j)015

o

4.12.

..

4.1.2 Zategnut stap

Diferencijalna jednacina pravog stapa konstantnog poprecnog preseka koji j e op t e r ee en popr-ecn.im o p t er-ec en j em piX) i aksi.jalnom si.lom zatezanja 5 na kraju s t apa , d.)bija se kada u

jednacini

4.1

urnesto znaka "+" unesemo znak

II ,.

- .

Do op s t eg resenja ove j ednac i.ne moz emo do c i, na analogan n.ac i.n kako j e to pokazano z a pri tisnut s t ap u pog Lav Lj u 4.1.1. fJledjutim, mi cerno se ovde zadovoljiti time sto cerna koristiti vec gotovo resenje za pritisnut stap u kome c emo umesto.)~L)~_t:_~_vi ti -S, umesto K stavi ti K·.i i ume s t o _(.J.' staviti_. cs-: • -Uno-

- ,- - ---""._- - ~: - ~ _----- - -~.. .--_. ~ ...

senjem ovih veza u izraze za pritisnuti stap dobijamo trigono-

metrijske funkcije imaginarnih argumenata. Izmedju ovih funkcija i hiperbolicnih funkcija realnih argumenata postoje 81edece veze:

chz. =

cos e.z

5hz.

:

'. . i

= - t sa 77 t..-<;: .

4·/4

_ 21 -

Sada mozemo odrediti funkcije Fl! F2, F3 i F4 za zategnuti stap:

~ "

.. ' ,

-_ .. _ ......

;:; (X) = 1

~ (x) = r: 1- cosik.x = -s

f- chK.;:C S

1i, (X) ==

- iA::x + 5 z:7?i.Jtx

-5Jc!.i

=

KX - shk'-X S"<-

- .t::r - 1,. sin iJl:::'x 51-(..

=-

Uticaji u stapu mogu se prikazati u obliku:

/ .<;-==-

.z

V(X) ;:V(oJ + 'P(o)~(x)f-M(o)I3(X) -r V(O)~(X) - J 0,. (.x-"5 )p(5)dJ o

x

'f(X) = "P(o)ch «x: -H(o) ~ S; kX .,.. Via) FS (tx) - / IS (x-J) pfJ } dJ

o

x

l1(x) ==-'f(o)EIl(.shK.x-{-/t1(o) chKX -r WO)F2. (X)-j If (x-f) prg) d5

o

x

V(x) = Vro) - J p(§) «s

o

4.16

1'":

,to" •

, l

l c:

\ v

,

• - 22 _

. .",.(,r'l>(r

!( _ ,/' l"f-_!! ,~__ :~" ~- \-0·

I I' 1_ .. •

..------~>

I <',

: 4.1.3 Primena metode poc e tn i.h parametara na slucaj

\ ;

", .- prekidnog opterecenj a

Razrnotri6emo takav slucaj optere6enja, slika ~1 kada se on~ menja cluz. no sac a , pa je u tackarna x~a1 odnosno x=Q.2 zadata koncentrisana sila PI odnosno P2' koncentrisani momenat M1 odnosno 112 , i uvedena dodatna podeljena opterecenja A odnosno R . Irnaju6i u vidu odredjeni karakter fw ... .kcija 'i , 1i,

G i i% , koje d ef Ln i su vrednost jedinicnog uticaja u tacki sa apc i som x izazvanog j edinicnim dej stvima respekti vnih generalisanih 8ila i pomeranja, koje deluju u tacki x = 0, mozemo napisati sledece izraze:

I

I"

5

v(o)

r--

Slika 1-.1

V(X)=V(O)+"Pro)0(X.)+M(O)rs(X)+-V(O)~(X) -t-F;q, (x).,.,. (1)

~.17

,

rjM,6(x-a.1) -q~[X:9-f) +-_F/?(x-a,) r / .. ,

~>a., . ', --, x> Q.'2

\.' '_V:_C::.!='P(Q)C05k.:x:::/·!(r:)ks~nkX r-vro)'j(x)r-F;o (;:X:)-f- (2)

+/-11 KSz'7Jk.(:X-Q.1) ,_ EF. (ix-a: )-rc7=:/ rix-:a. )-/" / .........

=<_1 S 7 .3 1 l' f _

x') a 1 ' • x> a. 2.

, i

23 -

/

/t;~_y:(X) = Vro) - Po cc +-/- P, - ~ (x-a,) or/ .. -

_- '- - X) a~ ~ >a..z

Clanovi iza prve vertikalne crte uzimaju se sarno za pres eke za koje je ~::> 0..'1 ,clanovi iza druge vert:lkalne crte same za preseke za koje je X)CL2 i'td.

Partikularni integral Fp(x). za pri tisnuti stap op t ez-ec en jednako podeljenim op t e r-e c en j em ,to ,saglasno jednacini 4"1" iznosi:

"t. !8

. Izrazi za uticaje u zategnutom stapu opterecenom transverzalnim op t e r e c en j em na slici 41 lako je nap i.sabd. na osnovu jednacina 4. /7-1 do 4: f7-4" pri c emu j e za zategnuti stap opterecen j ednako podeljenim opterecenjem:

P k2XZ

IFp (x) = -'-2 (c~ e a: - 1;;,. -_ -)

Sk -~"-. 2

~f9

Polazeci ~d opstih resenja izvedenih u ovom poglavlju lako mogu da se odrede uticaji u proizYo1jno oslonjenom stapu, pritisnutorn i1i zategnutom silom S, a opt ez-ec enom proizvo1jnim transver-zalnim opterecenjem.

- 24 -

4.2 Prosta greda opterecena koncentrisanom silom

Razmotricemo dejstvo pokretne koncentrisane ciji polozaj na gredi odredjuju koordinate odmeravane od levog odnosno desnog oslonca

pcpr-ecne sile P, Q...odnosno a' gr ede (sl. 1. e ).

a'

st. 4. e

Ugib i momenat na levorn kraju su jednaki nuli, a velicina ver-

a.'

tikalne reakcije iznosi V{o) =Pr . Tako nam je jedini nepo-··

znat pocetni parametar na levorn kraju obrtanje oslonackog pre-

seka ~{oJ • Da odredimo ovo obrtanje napisacemo predhodno, '

na osnovu j edriac i.ne "'1. (7-5 , izraz za momenat u proizvoljnoj tacki tezisne ose stapa za koju je Xve6e od Q

M = 'P(o) tc EIsZ:nk.x-r ,~a.1 SZ:;:kX _ /p Si"~r.x-a) )

4.20

Iskoristi6emo zatim uslov da momenat na desnom kraju grede mora biti jednak nuli.

AA( . Pa'. pS?'·7')~a.'

/,1 (.) = Y'(o)R. E:I5Z77(J -I- -- SZ7}t.J - = 0

CV - .k

Iz gornje jednacine sracunavamo vrednost nepoznatog pocetnog parametra 'fro)

!..prO) =.!::_fSi:,ka'_ al]

.5 SZ?1tJ c

-9.122

I ._l_

, - 25 -

Sa sracunatim vrednostima pocetnih parametara, koristeci jed-

n ac Ln e 4.17 dobij arno za dec leva od sile P

X<Q..

'f(X) = p (sink.~/cos ..ex. _ a I )

5 51,:nw T

4.2.3

I1(X) = =c (5i71l{,a'stnkX) W Si7J4J

Izraze za uticaje desno ad sile P dabijamo iz gornjih izraza

kada u njima X zamenimo sa

Xl

, a

a' sa

o:

4.24

11(x.') = P(

Si??lia.si-nA!x' (.J S'Z-nf.t.)

I

'I

- 26-'

,

'/4.3 Uticajne ~inije

.. ,

: ~ . ,'-

Velicine ugiba, obrtanja preseka i momenta savijanja zavise linearno od velie ine po pr-ecne sile P, i n e Lt.ne a rno -od veli-

... ~ ." . " .....

cine aksijalne sile S. ~~oliko je sila S=O, tada je i veli-

c i.n a Jd '" 0 ,pa vr-ednos t i ugi.ha,.", 9.brtapj·a\odnosu,o. momenata j esu odredj ene teo~ij~m ";p;vog' ~;d~)::to" j est- ·~iin~;rn~m teorijom. Ukoliko p ak sila S tezi svojoj kriticnoj vrednosti,tada ve l i c i.n a k.L tezi v e Ld cd.rri, 3,14, p.a c e sve pomenute ve Li.c Ln e

. ~" . f;_j ,:':.":',,';'_ ":->J,",::"'1 ,~;'\'~ •. ,'~'''''~~' .. ,': \t """' __ OM. ! ~1!~''''''.''-'

postati b e skonacn e , Ove',beskonacpe::'vredrfosti-;su" d:ft~ktna pos-

~ . .. . .. _- . . . .

ledica linearizacij e nelinearnih j edn ac Lna teo_rij e .konacnih

deformacij a. Da, odr~dimo promenu momenata savij anj a z~ _.s:1:ucaj da je ve Li.c i.n a i!.G konacna velicin·a:_'izanedJu ,nulte,fvr.ednosti i vrednosti kriticne ~t = 3,14, ist;~~ivacem~- ekstremum funkcije M(x)~ smatraju6i x manjim od a •

X<Q

. :'

!1(x) == Pi 5i-nka'sinkx lJ Si?? 4.J

)'--- q;. - -_J._

I I

Sl.43

'~: ',:.~, - "~

. _._--_ •.... __ ._.-

~. c .~.~

Razlikova6emo dva slucaja:

Slucaj a).

Ako je tada je:

odnosno

.5<

.~I-

- 27 -

Kako apscisa preseka u kojoj traiimo momenat, x, mora biti manja od apcise koja odredjuje po Lo z a.] s i.Le Qo , to c e ekstrernum bi ti za x = Qo •

Oblik uticajne linije za momenat u preseku odredjenom veli~inom apcise ~ , Lz.g Led ac e kao na skid_:

x

x

t.)=o

z: r~~~~~_:_4J < 2

Slu~aj b) Ako j e LJ >:_-

odnosno 5> 1; S~

tada J- e : a';::- JI (. < t o 26)

I

Velicina ao ne zavisi od apc i.s e x.

Oblik uticajne linijeza momenat u preseku x dajemo na sledecoj skici:

-_ -.- _- _>,

Ukoliko je X manj e od polovine raspona grede, a s i La S ve c a od jedne cetvrtine Eu1erove kriticne si1e, to ce uvek postojati odredjeno podrucje D u okolini sredine grede u kojem 66

sila P izazivati veei momenat u preseku oX , ne go kada s i.La p

stane iznad. samoga preseka X •

Gornji z'ak1jucci ilustrovani su primerom na sliei 4·6 ,gde su prikazane utieajne linije za momenat proste grede u prese-

ku X=O,2{ kada je (.,.)=0 CU=I,S<:[ i kada je 4h=2,S">f ,

i u preseku ;x~q5-2 za 1ste vrednosti w.

i:

- 28 -

oX = 0,(2 t.

X~0,5l.

_~ 0,372 (_ I

! a2-l~' ---t f-----.--¥--

, . I

I

I qst

1-~'-'--~-'---1--

o.3{ O,LI( ast 06t o.71

01t

au

03l Of( t

5L 4.6

4.4 Primer superDozicije dejstva

Iz jednacine elasticne linije savijeno-izvijenog stapa pri dejstvu konstantne aksi.jalne sile duz stapa, mozemo utvrditi ogz-and.c enu vrednost principa superpozicije .,_U~i_c_~.t~_~k~ijalne 5i1e se pojavljuju'preko trigonometrijskih funkcija ar-

---"----~ .. ~~.-----.-~--'x_'-- ---.----.-:-"-- _. --,.---.---- ... --'

~~enta .1C_x;_, ' gde j~. fL = 5jEI , dok se uticaj i popr-e cnog op-

~ere6enja prikazuju preko odredjenih integrala. Velicine svih deformacija i momenata linearno zavise ad poprecnog opterecenja ukoliko se aksijalna sila stapa ne menja. Prema tome mozemo princip superpozicije forrnulisati u sledecem vidu:

- Deformacione velicine i momeuti proizvoljnog poprecnog preseka, pri konstantnoj aksija1noj 8i1i S, izazvani proizvo1jnim s i s t emom pop r ecn Lh si1a Pt.' , su jednake sumi deformacija odnosno momenata dobivenih sukcesivnim posebuim dejstvirna svake'poprecne sile uz prisustvo iste aksijalne sileo Nacin na koji se u teoriji drugog reda uticaji mogu, i nacin na koji se oni ne mogu da superpouiraju prikazan je ua slici

+7 ~

~~--------~------------~--~--------~----------------------------------~~'~~~.---------

_ 29 _

sL. 4.7

;/) /.

'/5~' STABILNOST PRAVOG STAPA SA KONS1'Al';-TrHl'l

FOPRECNH1 PRES ETW r'1 I KO NS'l'lJJT 1';0 r'j AK81- J ALNOM .SILON

5.1 Sopstvene vrednosti i sopstvene funkcije

Kriticno optere6enje definisali smo kao najmanje ad svih

_,i';;;~ (~(,. f_-'::

optere6enja za koje homogen sistern jedna5ina linearizova-~

ne teorije II reda ima rna i jedno resenje razlicitc od trivija1nog. Tako 6e zadatak odredjivanja kriticnoS" opterecenja biti identican zadatku odredjivanja sopstvenih vrednosti sistema diferenci,j alnih j edrrac i.na /'

Razmotricemo diferencijalnu jednacinu po pomeranjima v

5.1

Neka au avoj diferencij alnoj j edn ac i.n L propisani i homor-en i granicni'uslovi sledecih oblika:

a) Slobodno oslanjanje v=O M-=O,od-T1os-no v"""o

b) Ukljesteni kraj v==o, v'=O

c) Slobodni kraj 1'1=0, od71o.s7JO v"_"..o

- 30 -

1z algebre je poznato da jedan sistem linearnih homogenih jed-

- -~ ~-- - - -- -~--,___ . - . -.-'-'~--

na~ina ima re~enje razlicito od trivijalnog sarno ako mu je determinanta jednaka nuli. Zadatu diferencijalnu jednacinu moze-

,

rna zadovolji ti u n taeaka r-azma t r-anog elementa konstrukcij e , pa.

taka dobijarno sistem od n linearnih homogenih jednacina& Ovakvi postupci su priblizni jer je diferencijalnu jednacinu trebalo zadovoljiti u beskonacno mnogo tacaka, sto znaci pre6i na jedan sistem od beskonacno mnogo linearnih hornogenih jednacina. Prelazak na sarno n jednacina pretstavlja uvodjenje izvesnih vrsta dodatnih veza stvarnom elementu konstrukcije.

Netrivijalno resenje sistema linearnih homogenih jednacina daj e vrednosti parametara op t e r e c en.ja , l::oj e nazi v am 0 ~oj s};veni_!£

_ ._. _~_-.-:,~",r"" ~,.. __ . ............ ._.., __ .- ~::_ -_""'--;::-~,- .,~-.~_~._,."" __ _. ... ~~-_._-.-

, vrednostima. Sa druge strane rnoiemo tvrditi da svakoj od ovih

., ,

svojstvenih vrednosti odgovara jeili'1a odredjena funkcija v,koja

zadovoljava kako diferencijalnu jednacinu problema, tako i graniene uslove. Ove funkcije nazivamo svojstvenim funkcijama pr9_blema.

. ...._

/ Neke osobine svojstvenih funkcija

., f _~~=_~.- -'-~~ -~ __ --_.///

Neka su poznate svojstv;U9' vrednosti J!1/C2.),,,/cm) )A:?? i neka

~''''''____' -- .. -~~-

nj ima odgovaraj u s~y,~_~_~_ ~u.n~.?2-.~.~- .. ~':S~it.::..J~::~.X77 • Kao sto

sma vee malo ranije kazali, svojstvene funkcije moraju zadovoljavati kako diferencijalnu jednacinu zadatka, tako i granicne us love istog zadatka. Prama tome mo~emo pisati sledece jednakosti:

52

Pomnozimo 1i prvu jednacinu sa v~dx ,te posle integracije od kraja i do kraja t-t razrnatranog elementa konstrukcije, dobijamo sledece inte~rale:

~ ~

I ("If'vn/,') /I V7J c/x -rK.'n./j(fv.;,)" Vndx. :: 0

Z i

5".3

-----~

- 31 -

"

,t ~

J1 = J Vn (7.f/V?7/)ddx = /1/7] d("Pv-m Ij I

, ~

k ..t '

J1 "'" / Vn (}V V-m II):{ - / V7)' ('f/ Vm I'r dx t

54

Vracajuci se na pocetak i unoseci vrednosti integrala II i 12, dobicemo sledecu jednakost:

_ - ..t

/v-n!_(pv;;» k.;,,z_(fv_;)} - v_'; ('f/V-n/J/t -f

k .t

+ / ]//v-d V",II o'x: - krn2J l v~ V"; azc "" 0

t l

55

Lako je pokazati da su integrisani clanovi ove jednakosti uvek

jednaki nuli, buduci da su dati homogeni granicni uslovi. Ako

je r-ec 0 ukljestenom kraju, tada je V""O iv'=:o • Ako je

ree 0 slobodnom o s lan j an ju , t ad a je v""O i v"..,o • I kada

je ree 0 slobodnom kraju tada j e v 1/=0 i (Y/v"j'.;- k/fv <; 0

Kako Sil svi integrisani elanovi jednakosti ravni nuli, to cerna za rezultat imati sledeci izraz:

~ k

f II 1/ 2. f' / I

yl'Vm v." dx - km ' fV-m v7J dx = 0

. Z

t:

56

.

Sprovode6i sliean postupak i primenjujuci ga na drugu jednaci-

nu po svojstvenoj funkciji v-n ,dobijamo takodje: / ...........

k ..t

f II U 21 I I

)VV717V-n dx -k7] . TV71JV7,1 a'x=o

t l

£7

/

,

I

il

1

1:.: - J

- 32-

Oduzimanjem ove dYe jednaeine anuliramo njihove prve clanove pa nam preostaje sledeci izraz:

:: 1. .t'

(k..", - 1;'f7)/ fv~v~' ~ = 0

1.'

58

_-

Kako z a m v n mora biti i -t:ml'k.??, to c e biti:

4:

! Iv"'; vn' o'a: =0 5.9

z

Lako je uveriti se da i za prvi deo jednacine vaii izraz: k

I Ji-'vml/ v-n 1.1 dx =" 0

S. 10

AVO bi bile generalisane osobine ortogonalnosti prvih i drugrhi-zvo-ci~ ~~pstvenih funkcij a V~, v~ .

_.. .-. --_-

Ovim osobinama ortagonalnosti moz erno dati i odredj ene _E!:e~~.~eko tum_ac eI?-j e: Ako diferencij a.Lnu j ednac Lnu nap i aemo u sledecern vidu:

/<"1.

I'

I ") t" ) I ., •. ( .

I

\

(Y-' v /I) /1 _ _ k. 2 ( f v ") I

511

Desnu stranu mozema shvatiti kao izvesno opterecenje podelje-

nim momentima:

£:0:~-': ,. "J! '~!"~-.!}::: ./)

Ifv/;:::; - Sfv' = - EIc (k./lvl)

5. 12

pa 6e prema tome leva strana pretstavljati diferencijalnu jednacinuelasticne linije za takvu vrstu optere6enja. Da objasnimo ovo malo detaljnij e treba po.ci od prvobi tne diferencijalne jednacine:

(EIvll)"=- (IiV')' $.13

Prema Betti-jevoj teoremi a uzajamnosti radova, rad momenata

I

Vn mozemo izracunati kao vrednost inte-

/Iv_;' na obrtanj ima

grala: (

~

= jllV-r:, vr: dx

z

=I_'''~' .'~_ ~~~_ ~. _

- 33 -

pa ga izjednaciti sa radom momenata Hv~ na obrtanjima ciji je ukupni zbir takodje dat integralom:

.t: A:.

I Jlv.,,' dx· v~ =//1 v; v~ aa:

z· !

s. 15

Ocigledno je da 6e ova dva integrala biti jednaka na osnovu Bettijeve teorerne 0 uzajamnosti radova, pa smo OYU vaznu 050- binu ortogonalnosti izvoda svojstvenih funkcija mogli dobiti i neposredno, mehanickim trumac en.j em c lana IIv I kao fikti vnog

-.~ .. "-.!::::':""-=--====--

podeljenog momenta.

::=;:-,,-;.;;; .• :::;: .. ,;;;..---_

5.2 Euler-ovi zadaci stabilnosti

Razmotricemo cetiri Eulerova slucaja aksijalno opterecenog stapa sa razlicitim granicnirn uslovima.

Neka je stap konstan~nog poprecnog preseka izlozen dejstvu konstantne sile: If/::= 1 f =:: 1 • Diferencijalna jednacina

~ab~lnosti 6e glasiti:

_- -.--~--.~~ . ....--..--

IV 2. II

V rkv:::O

Opste resen~e ove homogene diferencijalne jednacine pi~emoJ primenom metode pocetnih,parametara:

V(X) = vt o) of- v'(0)(5inkx)/k -1'1(0)(1- coseoo/s-: V(O) ( lex - si-nk.x)/ k5

I

V(X) ==

v/tor cosscx

-M(O)(KSi7l.k:x)/S - V(O) (1- C05kX)/5

I"1(X) z:

Vro)EIk.5inkx +1'1(0) cosecc

r1

·il

......_,..-----.--~

- 34 -

Prvi Eulerov slucaj

V(o};: 0 I. v'to: =:: a

51... 5:1

V(O) =0

M(L) :;0

Velicinu V(o) smo odredili iz uslova r-avno t ea e , Prema tome sve velicine mozemo iskazati pomo6u jednog jedinog pocetnog par ame t r-a 1'1(0) •

v (tx) = - 1'1(0) (1- COSkX)/S v fix) = -1-1(0) (ksink:X) / S I1(X)'" 11(0) COSkX

Uslov za odredji vanj e poc etmog parametra /'1(0) j este /1(£..),;:0. Take cemo dobiti:

MfO) coSk L = 0

Kako ve Li.c.i.na /vro) nije nula izuzev trivijalnog s Luc a.j a pravolinijske forme ravnoteze, to mora biti:

;

\}/·coskL =0

.\_

Ovo je karakteristicna jednacina stabilnosti* Njeni koreni jesu svojstvene vrednosti:

- .. ,- . .tn == (2-n-1)T/2L·

~ ,

Svojstvene funkcije dobijamo unoseci u izraz za V(X) odgovarajuce svojstvene vrednosti:

v., == - 1'1(0)(1- COS.b X./2L)/S, Vz= - 1'1(0) (1- cos J7Ix/9.L.) /52

v.: = -1-1(0)( 1- cos (21?-f).J/X)/S

n U-n

-- ~--'-'---

1

_J

- 35 -

Svpjstvene funkcije pretstavljaju forme izvijanja pritisnutog stapa, i odredjene 8U sa tacnoscu do na konstantu. Svojstvenim vrednostima odgovaraju vrednosti kriticnog opterecenja. Za nas ce redovno biti najvaznija vrednost najmanje kriticne sileo

5, = 5IJF2/(2L)t.

2 'Z

52 = EI971 ! (2L)

5'T} =<" EI (2-n-1) z.Ji / (U) 2

t

,. - - - 5

:_ ---=-=--l--.!.

Drugi Euler-ov slucaj.

5/... SJ

v(o)::> 0 M(O) =0 V(O) == 0

V(LJ=O H(L):: 0 V(L) = 0

Poslednji parametar V(O)

smo odredili iz uslova ravnoteze.

Preostaje. sarno jedan par-aine t ar , a to, j~ ve Ld.c Lna obrtanja o s Lonackog popr-ecnog preseka v'toi 'I'ako mo z erno napisati:

V(X):=: V'fO)(Si7?kXJjk. v'(x)== vro) C05k:x H(X):= v'(o)£Iks~'77tX

._.;.-._----- -----~-

- 36 -

Uslov za odredjivanje poc e triog parametra v/(OJ jeste V(L)-.=O

Kako velicina V '(0) nije jednaka uuli izuzev u trivijalnom slucaju pravolinijske forme ravnoteze, to mora biti:

5tnkL:= 0

Ova kar-akt e r-Ls t Lcna j ednacana s tab.i.Lno s t L daj e s Led.ec e kore-

ne, -us-t,,:,a:;;:C~E;~·~·;t-;~~e- -~~·ed~osti: kn;: -nJiiz· 77'"' :'2/ •..

Svojstvene funkcije sada mozema pisati unoseei odgovarajuee sopstvene vrednosti:

L.j = V'(OJLIJ/ (.sin.J/xlL-) Vz == v '(O)Lj'2Jt- (Sin 2.71x/ L)

Treba napomenuti da sop st ven e Yunkc.i j e pretstavljaju forme izvijanja elasticne linije stapa i da su adredjeue sa tacnoseu do na kanstantu.

Svojstvenim vrednostima odgovaraju odredjene vrednosti kriticnih sila odnosno kriticnog opterecenja:

.,,--2 I 2

51"'" vI tiI I L

52= Lt;.2.£I / L2

5&. 5.4

I

I

;1

I

1

- 37 -

Treci Euler-ov slucaj

-------- ~S

st. $5

V(O).:;;O V '(0) ="-0

V( L) <=.0 M(L) <=.0

Nepoznati poc e tn i parametri su MfO} i V(o) • Lspd.aac emc : v(X}, v roc) i l1(x) u funkciji od ova dva poc e+na parametra:

ViI) "'" -11(0)(f- coSk.:::c)/S - V(O)(k.x-5initx)/k..S V'rx) ,::;-11(0)( k-Si77i::.X)/S - V(O) (1- coskx)/ S

l1(x)= H(O) COSk:.x

r VtO)( sink: X) / k:

Ispisacemo uslove za odredjivanje nepoznatih pocetnih parametara:

I1(L) = /11(0) cossa.

I- Viol fSl.77k..L)/k:-

=0

-"7. Dslov za postojanje netrivijalnog r-e s en.j a zahteva jednakost nuli determinante ovog sistema jednacina:

Karakteristicna jednacina stabilnosti glasi:

,L~ .. - {, .. "

tgkL = A:..L

Odavde dobijamo sledeca resenja za sopstvene vrednosti:

77='2,.3,4,

Za ispisiv~~je sopstvenih funkcija v1,v2 treba eliminisa-

ti jedan od pocetnih parametara. Tako na pro ~oiemo pisati:

\UI-a.;:r.J(~.f1..I5.

~

VtO) = - /'1(0) kd:gkL

iIi obzirom na kar-akt er-t s ti.cnu jednacinu: 1'1(0)= - V(O) L

- 38 -

.Bada funkciju V(X) mozema pisati u obliku:

V'T} (X) = V(o)L (t- CDSAc17 'X - _f_ (K-n X- 51.·7)k."X)]

Sn K.."L

Vrednosti kriticnih sila iznose:

2

S 4,4934 EI

,= L2.

5 = 25.J7ZEI

2 ~L2.

- - - - ---=::z....~5

-=-

st. 5'".6

Cetvrti Euler-ov slucaj

51.. 5.7

VfOI=O v'fD> =0

V(l..) =0 v'(t...)=0

Prema uslovima na levorn kraju vidimo da su nepoznati pocetni pa r-arae t s i, MfO) i VfO) • Njinovo" odredjivanje treba ostvariti iz uslova na drugom kraju. Tako cerna irnati sledece usl~ve:

v tt.) = -/1(0)(1- C05kL)/S - VfO)(Ir!L -SZ·7?KL) / kS ~O v,(L)=-/'1(O)(!cS(nlt.L)/5 - Vfo) (I-C05k.L)/5 =0

. ...;;__.:.;.;. .:....:._ ~_~~c...._~_.~ __ •• ,

- 39 -

Izjednacavaju6i determinantu ovog sistema sa nulom dobijama karakteristicnu jednacinu stabilnosti:

J

/

(

Imajuci u vidu sledecu transformaciju:

karakteristicna jednacina postaje:

, IGLj" . kL /CLy"

5z77- 4527)- - 21<.-1. cos- = 0

2 . 2 2.

";:,L . ':2. 2

Ako je sen __ . =0 to mora biti IdJ:::2J/ ; 51 = 4':;; EI/L

2 "._"" . _"~,~ __

Ovim slucajem je odredjena simetricna forma izvijanja.

Ako je 4sin k-L -kL 2coSlt!L '" 0 tj. co(k'..L)/2:= (£1.)/2-

2. 2 J

Najm8Jlji karen jeste kL/2 ~ 4,L/Q34 [__.;c::"/

Ovoj vrednosti odgovara kriticna sila izvijanja:

/

1-5;~ 4><4, 49:542E7 /L2 ~

Tada ce u pitanju biti antisimetricna forma izvijanja.

51., 58

-

f.----.--L--- -_._--+

,

Ir::-\ - 40 \!

( )

\ 6., D'r.A-.p SA StWKOVITOH F'ROI'-EHON POPRECNOG FRESEKA . _7

6.1 Proracun uticaja po teoriji dru~og reda

Posmatra6emo ~tap sa skokovitom pramenorn poprecnog preseka

. ,.

(slika 6.1), ciji momenat inercije ria delu 01 iznosi E; ,

na delu /-2 iznasi I2. ' i td •

c t ap je o p t e r-ec en sarno u tackarna 0, 1 ,2 , •.. konc errt rt sa-

nim silama u pravcu o s e st apa J?" ~, Pz ... , a upravno na pra-

V"lC ose silama t.ifc, ,LV, ,W2 , •••

en

I~ !W;

-p_, Po i----_

, ~4---------==1----u--------

o I 1

1 Iz.. 2 ..LJ ..3

-r--··-·--_!L_- -- - +: .. L~ . --+ ---.--. ~_~l_. +._ .

b}

Cj

1'1117-1/ r V71l-1 r: tEtv'm

__ ~rl._- .. -. -------._- __ -_-_- .. -.~n?~.~ ._!

5m

m- f 7J7

~!J, S rn, ,.em, tUm

(-m _. __ .~ ,

I

st. 6.1

•

Aka sa \/. d 'f ob e Lez i.mo pome rrin j e i obrtanj e p r ene ka t7i-1 ,

n?-1 . "'-1 _

a so. 5m, V777-J ~ I1m-1, ~~~~_rnO sil~_0_:_omen~~sk?_~~~no ~}i-

sko.desno od tor:; oreseka (;;lika6.f.6), tada na osnovu .i edriac i na Iq ) ~-·~~1.fo- ----···-~-~-~t~j~- - V-m , 'Pm , 11?Y) i V"" c b e alccn ac no bli-

I. . s ko levo od p.r-e s elta m dobijamo:

- 41 -

1- COS (.,)777 S-m

61

!

gde je:

62

Iz uslova z-avno't ez e elemenata s t apa na slici 6.1. C ,dobijamo:

~----.. "<, -,

F <, \

lr lr lr I I • 1r W \

"~" Yrn = Ym a " vm.c - J!vm = .rrn-r - . m 6..3

Ve Ld c Ln e v, 'f, M i V irnaju razlici te dimenzij e. ZboC to-

ga i koeficij enti u j edn ac Ln ama 6.1 imaju r-az.Li.c L te d.i.me nz i>-

je, a i razlicit red velicine, sto otezava njihovu numericku prirnenu.To moze da se izbegne time sto cerna urnesto v , 'f' , M i V uvesti u r-ac un velic{ne:

r: J

~ v;::::: cIc kc v

- , 2

'f -= c i, kc '-P

;9 =kc N V""V

'gde su ~ i kc konsta.nte, od koj ih prva ima dimenziju mo-

menta inercij e [m;;; 1 a d r-uga reciprocnu vrednost d uz i.n e [m"] •

.J

Kada prvu j edrrac i.nu s i.s t ema 6.1 r..p.=}'Il..Ozimo sa ETc Kc ,drugu

sa '£Ic k: ,trecu Sa ~ a sa . .4m~:' o an ac i mo tzv. prenosnu

matricu od .cvo r-a m-1 do cV'Ora ;;;-:<.,~, -.=.-,-=----.-:::-~. ---=-~:--t

- 42-

1

(kc )J( .) i

- (Jm-SI7Jt.)m:

k.,." I i

I

o

kc sin t.Jm

:em

toSt..Jm

o

I I I

I ~_j

o

o

1

o

6.5

j edriac Lne 6.1 i 6.3 mogu da se nap i au U obliku:

VI1J v'm-1 0
- "fm-t
'-Pm 0
AI?? 6.6
-
l ~m Mrn-1 0
Vm Vm-1 Wrr) Folazeci od polja 0-1 SUkC8Sivno pisemo:
\i, Vo 0
~ 'Po 0
= At
- HI) 0
":!1
'4 Yo 1../'1
v'2. ~ a 6.7
. 'f:z. Az 'if 0
;::.
- - a
1'12 M1
Yz. V;. Wt /
Vo a 0
Ifo 0 0
::: A2.Af Az.
- 0 0
110
~ w; W2
.J~/ ;:!t· \ ---::;:;> i

I

- 43 -

,

\:1

o

... ---"

68 /

o

Vo 0 0 ;l
f>o 0 0
:=: An· An-t '., At. - 4T] An-I"" 42 - ... An
1'10 0 0 l ~nJ,
- '"
110 ~ W'n_1
_.:' .-- ! Iz granicnih uslova na kraju 0 vrednosti poc e tn i.h parametara VQ ,Yp ,110 u Va , a s a nji-

r '

rna iz predhodnih jednacina sracunavarno utic8je po teoriji c!ru-

i na kraju 17

odredj u.j erne

5~g reda U ostalim cvorov~ma ~tap~.

Na osnovu izraza ita uticaj e u z atrermu t om tt'1pU (vidi ~.lo'-··13.v-

Ije 4,1.Q ), mo s e se pokazati daLre~S)f":~~ l}_a~:!:'_i_c_~! z a :::;ate:':-

nuto polje glas1:

kc sht..Jm i(;;)(f-Ch~m) J
1 Ic ~kc ) (07TJ- 5hwm)
/(17] Irn -f177
0 ch t.Jrn "_ Ie -tc sh 0777 r; (t)2 (1- ch~m)
-
ITlJ km Im
4tn= 69
0 - ki:......, sh tv"' ch 0.,.,., Kc sA t.J....,..,
~ -tc IC-m
0 0 0 1 - 44 -

Za pol,j e u korne n ema a::sij alne 811e 5rn - 0 ,tal(O da paj e-

........ ___.._______ .~-

dini c1onovi prenoone matrice postaju neodredjeni. Da bi ih

odredili pot~a~i6emo gr8ni~ne vrednosti tih elemenata kada kn7 tezi nuli. Tako dobij arno:

/ /' , < .

{;

~ . .(.1 (_ "

"

r; (kC)2( tIe ( ~ )1.

- - 1- Cost.J,.,,);:::: 2 - .tc t7n

r.; 1(.,." r.;

6.10

Tako do o i ] arno da pr-eno sn a matrica AI7] za polj e u kome je aksij alna a i La 51??"'0 , c;lasi:

. f

" f

o

\

I

\

c

c

, .-,./-

./ :"' i_.1 I r /

6.11

o

J

o

o

1

o

o

o

1

!~ I; t >

._- ---\

\

n , " , \: .-~~-' ,'! I I .\ !( . . f, ., ~\ I

J

( t,

',r/ ." ,

, .

'/ ,I" t .

•• J c;

t : r'

, .

. - •. / F r

I~ . r r /' /"1

• ... 1,. - _,.' ,'1(

-r I

,-J'CU .. ./.:t.,f_ ;'J

-".:-:1'-

ti . tt I. .( oJ ~'-' J {

()

,

i

_,

, ~'

- 45 -

6.2 Staoilnost stapova sa skokavitim poprecnim presekom.

Pri razmatranju problema stabilnosti stapa sa skokovitom

promenom pcpr-ecncg pr-es eka., popr-ecne sile W'o , kI., , W:z

j ednake su nuli, tako de matricna j ednac Lna 6. B

sada r:lasi:

Vn V" r~
-
'f7'1 'Po 'Po 6.f2
= An' An-'1 .... A 1 = B
Hn Ho l~
-
V" ~
• f Kako matrice A imaju oblik:

1 QfZ at" Q,'t
0 Q2:2 Q23 Q24 6. 13
4=
0 Q,}t Q33 QJ.1
ft'
0 0 0 1 to ce matrica 13 , koja predstavlja matricu proizvoda svih prenosnih matrica A ,imati oblik:

.., 6ff Pf3 -6f4.
0 62'2. bZJ 624 6 '1-
E ... h~2 bJ+
0 6J3
0 0 0 1 - 46 -

Matri~na jedna~ina 6~ predstavlja sistem od ~etiri jednacine sa. osem nepoznatih v., , ~ ,110, V;; , \177 , Yf" , fi.,., i Y-.,., • Ako sada iskoristimo granicne uslove, kojih na kraju stapa

o i 11 sms po dva i koj i su pri r.3jzmatranju problema stabilnosti homogeni ~ranicni uslovi, pa ih unesemo u matricnu jednacinu 6,12 ,dobijamo homogen sistem od cetiri jedna-

v • v. .I

Clne sa cetlrl nepoznate.

Sobzlrom na uvedenu definiciju kritickog optere6enja (vidi stranu 12. ), za ;tap sa skokovitim poprecnim}2resekom do kriticne

--.----~~ .. ---.---- ... --.-.- - - - - --

vrednosti opt.e r ec enj a d.olazirno trazeci najrnanju vrednost opte-

--- _- _" - -_..' _. -_-,. ~ _._ .. ~. --- ~-----=---.---- . - ~ - -

re6en-J a p'i::j_ kame sornj i hornogen sistem ad cetiri j edriaci.ne sa

6-~ti;i;-;9~~~~;t-;-i-;~-;'a -i -j-~'d~o resenje-o-siffi- -trivijalnog. jv1ate-

• ~ - • _._ - ... _," __ ........ _. - • • - - ~_ I

maticki formulisano, to znaci da trazimo najmanju vrednost op-

---_. - _. . - -.-- . -- . . . - -

t er-e c en.j a pri kojoj je determinanta matrice B jednaka nuli:

."'"

1 b,z 6,;:;. 6/~
0 6'1.2 623 62.1
d:.r B = 6:'1- - 0 6.15
0 6y2.. b3~
a 0 a 1 Postupak odrerijivanja kriticnog opterecenja za stap sa skokovitim poprecnim presekorn prikazacemo za stap iz dva dela na aetiri karakteristicna slu~aja.

/

/

- 47 -

r

Primer 1. - Konzolni stap

Homogeni granicni us Lova na kraju 0 i 2 glase:

No == 0

Vz_ :: 0

'Pz = a

Iz uslova r-avnot ez e dobijamo talcodje da je

", Ii

Kada ih unesemo u j edrrac.i.nu 6. f2

, sledi:

I 0

r- i
Vo
B 'Po
==
0
, 0
L o

gde je:

Uslov da j e o'et 15= 0

cine:

svodi se na uslov:

U ovom slucaju3 na osnovu druge jedna-

J"'i

o

>

~:

- 48 -

Do vrednosti ovog koeficijenta dolazimo mnOzenjem matrice

gde je:

1

COS UJ2

I.. (K ):2.

__ 1 _1 (1-c_oSW-2.)

72. _-t:'? ~~.

o

l:

Iz 1.:2. 5i?74Jz cos {,,}z. .f:f j
L, ~1 ~2 Sz'?"')4/'2. J
0 0 1 tv ={.'I0P

1 1 lEI

1

sa matricom A 1 :

1 Si-n (".), - (1- cos tJ,) - (cu, - si-n £.:.', ) l
I
a cos co, - Sin {,.)J - (1- COS w1)
4.,==
0 Sin tJ7 cos co; Si7J w1
0 0 0 1 Tako konacno dobijamo karakteristicnu jedllacinu stabilnosti u obliku:

odnosno:

.-

- 49 -

Primer 2. - Slobodno oslonjena greda

Homogeni granicni uslovi glase:

Vz = 0

Mz=O

Kada ih unesemo u mat r-Lcnu j edn ac i.nu 6.12- 6e jednacine dobijamo:

Q

I

'i· .

, iz prve i tre-

Vz = 61'2 Yio r bf"f if; = 0 \ /1'2. = £32 ~ 1'- 6:3Lt Vo = 0

Kako determinanta gornjeg sistema mora biti jednaka nuli~ kar-ak t e r-Ls t i.cn.a j edriac i n a stabiJnosti irna ob Li.k :

- 50 -

Primer :3 - Greda slobodno oslonj ena na j ednom, a ukljestena na drugom kraju

Na osnovu poznatih granicnih uslova na krajevima stapa:

v" = 0

\ ~.' ..

dolazimo do dve jednacine oblika:

Vz "" b,'l. Y'o 1- 6f~ Yo = 0
~ = 6'2'2 ~ + 61!.4 Yc; = 0 i do karakteristicne jednacine stabilnosti:

- 51 -

Primer 4 - Greda uklje~tena na eba kraja

Hemegeni granieni uslovi na eba kraja stapa oblika glase:

..

-

V2 =0

~ =0

1 daju nam, kad se une su u mat r-Lcnu j ednac mu 6 12 ,prvu i drugu jednacinu u obliku:

V2 = 613 Mo -I- 61.t'f Va = 0 'Pz =- 6'2.3 ;\10 + 6U.4 Yo = 0

U ovom slucaju karakteristii5na jednacina stabilnesti glasi:

, '

, , .

_ 52 _

7. STAP SA PROI'1ENLJIVII'-1 POPRECNU1 PRESEKOM

7.1 Primena integro-diferencnogpostupka na proracun uticaja po teoriji drugog reda

Posmatracemo prav stap promenljivog poprecnog preseka koji je opterecen podeljenim opterecenjem ~ i;y duz ose stapa (slika 71 ).

____l_

I tv V'

-vif -+= ~

I~

st. 7. 1

Izraz za momenat u proizvoljnoj tacki C na deformisanoj osi stapa, glasi:

c

11 ~ Hi of" V; (x-xt) - Hi. (V-Vi) - (p r x- j )dJ +

.J Iy

~ c 7.1

+j'P.:c (V~Vf)dJ

z.'

Kada u gornju jednacinu unesem.c izraz za momenat prema jednacini .J. 1 ,zatim. uvedemo oznake:

, ..

F(x) u>

72

,

I

1

v

(

~__,......--~----:----~--___:_~~.--,,'--.- ---- .•... -

.....

- 53 -

i podelimo j ednac i.nu sa cZc. , dobij amo : c

IIf /I f{ ! f

'[v - CT (V-Ve) i - . f/,z- (V-V,r) «s =

C-.J.c EIc t:

c

=E~ [l1i- V;_(X-XiJT!1 (x-J)dJj-F(X) z:

J' r

. :>

73

Ovo je integro-diferencijalna jednacina pravog stapa promenIjivog poprecnog preseka. Resavacemo je numerickirn putem deLec i, stap na 77 delova, kako je to prikazano na slici 72

I Wo

, 7?

.H· (=0 "

t- ----

r\- L~.

L

1

! vm-VI,.

SC 72

Ako podelj eno opterecenj e!,x i r'y zamenimo koncentrisanim silama P i W u svakoj tacki usvoj ene podele, izrazi za ove sile uz predpostavku da se opterecenje linearno menja, glase:

p{ = ~ (;Ox. t-t .;- 41'z_t .". .Pee, t~1 ) ~_ ~ : (Py,C-1 i- 4Py.t r: f3,.., c:«)

(t == 0. 1, R, .. , -n )

- 54

Vrednosti integrala U j ednacini 7. 3 U obliku:

IDOgu se sada prikazati

C lll-f
./?z(V-V])dJ ._ L i1 (Vm-V.e) ;
t (.=0
c m-/
/Py {X-J )dJ == L l-vj_ rXm-X(.J
, (_=o Kada gornje dve jednacine unesemo u jednacinu 73 i u is-

toj jednacini difere~cijalni kolic:nik zamenimo diferencnim ~g}?-cnikom, dobij amo koriacno .integro-dii'erencnu j'E;d~acinu oblika:

Vrn-1 - 2 v17J -r Vm,.., )2

Ovakvih jednacina mozemo napisati u svakoj tacki usvojene podele 0,1,2 ••• n; dakle ukupno n71 • Zajedno sa cetiri gra-

nicna uslova istim brojem

dobijamo sistem od nr5 linearnih jednacina sa nepoznatih: 7lrj nepoznata ugiba V-I ,Va" V, , ,V1?+f i dve nepoznate l1i i Vi

75

76

_L

- 55 -

7.2 Frimena integro-diferencnog postupka na problem stabilnosti

'f Pri razmatranju problema stabilnosti __ P~QP.:r§.§I)._<?_g_p_terec_enj e i temper_atur~i ut_icaj i su j ednaka .. nul_:i,__;

( t = 0, 1, :2, _ _ n )

77

tako da integro-diferencna jednacina ima oblik:

~ vm-f - 2 V'rn + V-m,.t _ IIi (v: -v.) i _!_

71) A 2. E Ie m t E.Lc

/

: - EIc [Hi r Vi (J::m -Y-i J)

17l-/

L .Pc (VrrrVc) == t=o

78

(",ot.£,._- '17

Gornji sistem od n+f jednacinom zajedno sa eetiri homo gena granicna uslova predstavlja homogen sistem od n~5 jednaeina sa istim brojem nepoznatih. Do kriticnog_~ptere6enja

..... ._ ... -- -

dolazimo traze6i najm_anju vrednost parametra op t e r-ec en.j a za

'-ko;fi ovaj homogen sistem od n + 5 j edn.ad.i.na ima rna i j edno

......... -~__..- ... --.. ~

resenje osirn trivijalnogv

Homogeni granieni uslovi koje koristimo na kraju L i na kraju k kod primene integro-diferencnog postupka; glase:

a) slobodan kraj

f

"-1

7",.'

Vp_7 - 211'7'] ~ V-n,.." = 0 :]2

- 56 -

b) slobodno Oslonjen kraj

1

K.."'"7'7 : 41+-1

"----h._-". - - - - - -:

'fJ-f

I ....J

v~=> v77,.. 0

V"+1 f- VTl-1 0 II.: _-. _ V"'_1

= I n.,..1 .,

A2.

c) ukljesten kraj

-I, H. l~o ., ' .~

L __

I· ,

, I

n-r ,(1""17 17.,...,

'--f i

:--~I

, I

v~ = v~ =0 'it

'/0' -_. 1.1- V-1 0 ,/ , ....

V. = I Vt "'" "-1

/

~=

_..- .-_:::

----~-~.-

- 57 -

.' / ......

8. '.PRIMENA METODE DEFORMACIJE NA PRORACUN SISTEMA STAPOVA PO TEORIJI DRUGOG REDA I NA ODREDJIVANJE KRITICNOG OPTERECENJ A

i eis ± momena't a uklj estenj a lUiK.,o, ;ti1Gt.',o

8.1 Odred,jiva.nje "konstanti" stapova Q£..e ,

u teoriji drugog reda.

Stapovi tipa "K1I

Razmotricemo prvo stapove tipa K, tj. takve stapove koji su elasticno ukljesteni na oba kraja, a pored dejstva poprecnog opterecenja i temperaturne razlike izlozeni su i dejstvu aksijalne sileo Ako je velicina ove aksijalne sile konstantna pri razlicitim opterecenjima, bilo okretanjima ukljestenih preseka, okretanjima tetive .stapa, dejstvu temperaturne razlike ili pak poprecnog opterecenja, to imajuci u vidu princip superpozicije, mozemo napisati:

.""

8.1

Treba napomenuti da velicine aw , btIL . , ct.~ ,a.~i. i C~i izracunavamo uvek same za j~dnu odredjenu velicinu 9ile·S.

Da definisemo ove velicine posmatracemo obostrano kruto ukljesteni stap, opterecen aksijalnom silom S, ciji se kraj i okre-

ne za ugao "Pz: •

F

~-------~~--~

sL. 8.1

vto) ~O "frO) ~ 'lOt" 11(0) ~ 0 V(O) ",0

I/{{) ..: 0 vrc) = 0

58 -

Imamo dva nepoznata pocetna parametra /fro) i V(O;j z a cije odredjivanje nam na raspolaganju stoje dva uslova:

Va] """ 'Pi Sr.'7Jt.) _ Nro) 1- COSlJ _ VIO) . t..J- Sz"7Jt..J = 0

;e 5 ~5

'P(O = 'f.:. cos ca - /VI (0) IGSinUJ _ ViOl r-cos ai = 0

z, S 5 .r:

I

8.2

Posle Sredjivanja ove jednacine glase:

/'1(0) 7/ (. 1"'.

-C- (J (1-CD5W) -r r (0) CJ-SZ-77cu) =;:;,"P7; Sl..--n(,J

/'1(0) t.;St.·nW.r Y(O)(I-COSCJ) = S~· COS{J

e .

8.3

Poslednj e dvejednacine mo z emo resiti po 11(0) i VIol , pa na taj nacin od.redi ti momenat na kraju :1 stapa i.k. U funkciji od ohrt"anj a "Pi :

8.4

, z.

Ii. - tJ.s l1? {.J - tv cos IV

et r-cosco) -·wsi-n l.J

B.5

Veli6ina ai~ j este mornenat na k,raju ,i kruto uklj eS.t_eno_g_ stapa (.~

8.6

- 59 -

izazvan jedinicnim obrtanjem oslonackog preseka t, • rsto

_- -- --.- -~. - .. ~- - -. --,. .~--"_ - .. -. - ....... -,-~~---,~.-~----

'obrt'anje izaziva i momenat na drugom kraju ~ljestenog sta-

---pa.-OVu~ veii~inu obelezavamo sa _6i1(. . , i mozemo j e odredi ti

-rz-'-usio~a ravnoteze. Buducd, da znamo velicinu vertikalne 5i-

Le Y(O) ,to j e mozemo napisati i u funkciji od momenata izazvanih jedinicnim obrtanjem oslonackog preseka:

2

V(O) = t.) (C054J-1)

2 (f-CD5f.AJ) - CVS"l.:-nt.,;

B.7

a: 6'

V(O) =- lK.. -+ 1..1r!..'~.

t z.

8.8

porade6i ova dva izraza za silu V(o) ,odredjuj emo 6iK.

GI - I/;.. ==-6 t.~ t.

a. .

- tV - WG'l'?7lV

6 :=" 2ft-C05t..J) - (,iJst-nlJ

6.9

V~licinu CiJt.. dobijamo sabiranjem ail(., i tt.·1(..

6I -

""-c

t

a.10

J

Momente na krajevima kruto ukljestenog stapa, opterecenog poprecnim teretom ;brx) i aksijalnom silom 5, odredjujemo iz

slede6ih uslova:

P(X)

1-

I

;' / 1/

-:

vtt» =0

'f(O) = 0 11(0) t.: 0 v to) ~ 0

vrC):= 0 'pro ... 0

st. 8.2

- 60 -

'./

l

~J/ vrt) = - /1(0) 1-~stJ_ VrO) t.)~~7JtJ -J~ rl-J)-P(J )df.:::o

o

-" '

-:.:. ttF;

~--

'-~ _--

t " / 8.1 __ 1

-eto = - /'1(0) k. S;7.){J - ViOl 1-r:S4.J _ J 15(t-J) "PfJ )dr ==0 /~ /_~)' " : .

o ,

Ove dve jednacine, u kojima figurisu dva nepoznata pocetna parametra H(o} i Y(O) , mozemo napisati u nesto sredjenijem obliku:

t I1(OJUJ(1-W5CU)+V(O)t (CV-SZ'-77CU) r 4JS./~ ft-jJP(f) 0/1=0

o 8.1.'2.

-1>;~u'l.r t

MfO)WCOSWrV(O}{(f-COS(J) -I-t'S/1J (t-S)PfJ)clJ =-0

- 0

Poale eliminacije velicine. ViOl ,ima6emo izraz za momenat na levorn kraju stapa, koji predstavlja trazenu velicinu:

11(0) ::: /Ii i.;:: 0 .

, ,~ . -

8./3

Velicinu 11(t). odredjujemo na slican nacin, polazeci opet od izraza za momenar u proizvoljnom presekuj datog j ednacino_m pocetnih parametara:

'/

,/

t

H(t)= /v t o icos co i" rio} 5i-n/.J -j;r:; (t-J )-P(fJdJ I ~ 0

gde je:

B.IS

.. _---

--~~~--~-.

------

..

- 61 -

Stapovi tipa "g"

Na osnovu principa superpozicije, koriste6i pri tome poznate veze linearne teorije, mozemo pisati:

8,(6

~.' 'P, ~ 9 s

~ ~~

L

5L. B.3

Kako je:

8.17

..

do izraza za koeficij ent 011.1 dolazimo resavaju6i zadatak na slici B.4

11(0) = tim ..

\

sL. 8.1

t

V(O) cO 'i(t; =0
WO) =01..1,9 M(t)=: 0
. .-
/'1(0) = 1 ///1 !:-!C /;.
"~-.-- ....... -
:_"y ,.s._..' /
v(o) I: 0 .._,r - 62 -

Iz uslova ravnoteze dobijamo da je V(o) == - f/~ ,tako de

je jedini nepoznat pocetni parametar t.p(o) ,koji odredjujemo iz uslova:

8.18

Resenje gornje jednacine daje:

8z;-?'J~- 4JCOS 0 t

t.J!2 5 ?"7} W EI

8.f9

tako da je:

:2

d = tv S,:77W

5Z71 CU - c.vC05t..J_

8.20

Momenat ukljestenja odredjujemo iz uslova, slika 8.5'

pra) r

',nIl j j WI! 1]~

+ t J

I

&.B.S

V(O) =0

1711.) = 0 MtO :::0

'P(O) = 0 /1(0)#=0 Y(O) t= 0

t !

v(e) = - '/'1(0) f- cosca - V(O) t.J- SZ7')t.) -J ~ t c- J) prf) dJ = 0 ./~ (~- ~'&'-' ,;

5 ,"'·S 0 ' /

( I' 8. '21

11(t):::: Mfo) C05tJ f Y"l'o) Si-nw -./;:e (t-J) PIJ) df == 0 /. hi r:

I(. / ... 1;f

o /

>,

~ttc.t"';'."."

1

- 63 -

odnosno:

t

11(0) CJ( 1- C050) -r Y(O)t (41- Si77UJ) -;- UJ· 5 I ~ r c- J) prj) df = 0 t 0

l1(o}4)cosCJ f- Y(O)t Sz'-nCJ - 4.J IF; rt- J) ,PrJ) -r =0 o

8.22

Kada eliminisemo yr(O) dobijamo trazenu velicinu momenta:

Konzolni stapovi - stapovi tipa "811

.. l-

, Pri razmatranju metode deformacije u teoriji prvog reda nismo

uvodili pojam konzolnih stapova, smatrajuci da ovi stapovi

mogu na

,~:, tikalne i I smatrali zadatim velicinama. U t_eoriji drugog redl:l. __ 9y_i_ stapo-

i vi imaju drugaciji tretman, -_~:-kakO:-'c-EfmO--kaS~ij'~ videti, 'obr-

H_~._c_._ .,.-,,- ".--."--._. __ .... ~--. __ . .,._. ... _ .~ --_.~. ~ _ . ----"

'i tanj e cvora u koji_ j e_ ovakav _s_tap uklJesten .dovodi do promene

t~.m_enta-~k_ije~\~~-j~:~_l:(;F . .

U /f

r(f't

~~~

cvorove gde su pricvrsceni preneti same momente i verodnosno horizontalne sile, koje sma u daljem pastupku

t t-~------r--

SL.8.6

v (0) ""0 -et» '" 'Pi VfQ) =0 M(O} #0.

M(t) :::0 Y/O"'O

Izraz za momenat u cvoru

i mozemo pisati u abliku:

- 64 -

Velicina C',:.s j este momenat u cvoru t stapa es izazvan jedinicnim ob:.-tanjem oslonackog preseka -r.:

Koristeci uslov:

/ l1(t) = 6Ik~' St-nCd of- /11 /o) CDS&) = 0 ,

dobijamo:

M(o) = - cvto ca E.7~. - e· 'P,'

. 0' t z - ZS "t

8.26

e - EI r.'s =e -

e

8. '27

U slucaju proizvoljnog popr eenog op t ea-ec en.j a na slici 8,7 , jedini nepoznat pocetni parametar je I1(Oj •

f1(X)

l-

------rr I I n·

i ~ 1TIWl ! 1 L 5 5_

~ t

~ . _ ___::C__-_-t-

SL.8.7

vtoi = 0 Nft) = 0

<-

'frO) = 0 Via} =0

t

Yto; := f -pff) dJ

a

1:1(0) '1:0

Iz uslova na kraju S stapa, dobijamo:

a odatle lako nalazimo

t

_!!_!~L;;:: JI1(O)WCOSu'} t-Y(O) tSi7?W- CJ/~ re-j )P(5)aJ_~ 0

o "

8.1'28 )

11(0)

, pri cemu je:

fi1 (OJ "'" Itt.is,o I

, , -"=~~~~"':"'~-:-.-~~"=-;=-'?-

- 65 -

- ----/ -- ---

\./

8.2 Proraeun sistema stapova po teoriji drugog reda

U predhodnom poglavlju definisali sma izraze za momenat po teoriji drugog reda na kraju stapa tipa I(, , tipa J i tipa 5 :

hi;( == Qu >"t r: 6Ut ~k' - CZ-ti Pz';,:: r- '}t{_Z_/G I1tj = dtj ('1£ - 'Fzj) T- itt ~

t%s == eis 'Pi .;- l/(_Z5

830

Pri tome smo takodje odredili izraze za koeficiente stapova konstantnog preseka Qlk. ,th~ ,eil( , dz~ , et.s • Treba napomenuti da su ovi koeficienti konstantne velicine za slucaj kon-

---- --

stantnog popr-ecnog p r-e s eka v ako je ree 0 teoriji prv.2.g_red_a~ dok

-u s'iucaju teorije drugog reda, ave ve Li c i.ne pored geametrijskih

';~:;:i-se- i od drugih faktora, kao st'o j e normalna sila //(/ -

:/'j"

Buduci da cemo i ovde zanemarivati uticaje normalnih sila na ,skracenja stapova, to ce prema tome i ovde biti reci 0 pribliz-

';~-~-j '_~~·t~di-deforn?a.cij a.

Osnovne de'formacij ske nepoznate su uglovi obrtanj a cvorova, U kO,jima se sus t Lcu bar dva kruto vezana stapa ~ , 102 , ••• '-Pm gde j e 'YYJ brbj ever-ova sa bar j ednim krutim -ug Lom , i parame-

tri pomeranja .0.1 , L'.Q ~ ••• D.'T) , gde smo sa n ob e Le a i.Li.

broj stepeni slobode resetke sistema.

v/ Ako sa indeksima a 6 obe Le z i.mo sve vrste stapova izuzev konzol-

..

nih stapova, tada ukupno _ obrtanje ovakvog s t ap a moz emo pretsta-

piti ~ao obrtanje izazvane nekim ad parametara pomeranja, tem/' pe::atu!'D:_im p romenama i !31egB:l1jim.a _9s_lop.aca-:.

- 66

Prema tome izrazi za momente na krajevima stapa sada glase:

Ovde smo sa got skim momentima obelezili odgovarajuce momente obestrano kruto ukljestenih, jednestrano kruto ukljestenih ili pak konzolnih stapova, izazvanih uticajima od opterecenja, temperaturne razlike, promene temperature i sleganja 08- lonaca:

8.33

-

?tt.z's = ?tiis.o -r 'Jt<.,'s,,4t

Time sma izrazili momente na krajevima stapova preko izabranih deformacijskih nepoznatih velicina. Da odredimo sve deformacijske nepoznate treba ispisati_ m:.:,_.jednacina~ Ispisacemo' -m jednacina cvorova., pos.tavljajuCi zahtev da u svakom cvoru, 'koj i sadrzi barj eden krut ugao , bude iSPl!Il.j_en

... - .~. - . -

uslov 0 ravnotezi momenata, i_ 17 j ednac ma pome.:ranja.,_ posta-

._.-- "_- - p- ~ '-~. • • -_._.

vljajuci zahtev da kinematicki Lab i.Lna resetka sd sbema.. __ pri

_.

bile ko_j.e_m~ virtualnom pomeranju ispunjava uslov 0 anuliranju

algebarskog zbira. radova svih spoljnih _sila. )Jk.oliko je pak

;,1 ~-r·e.setk=a- §"-i"::§-t-=ema,-ciC-i"nematicki stabilna, to 6e ona staj ati u

ravnotezi pod bilo kakvim spoljnim optere6enjem, pa primena principa'virtualnih pomeranja, tj. zahtev za ravnotezom spoljnih sila pri nekom virtualnom pomeranju nema smisla.

j i

i

- 67 -

Jednacine obrtanja

Pri ispisivanju jednacina obrtanja, tj. kod postavljanja usleva 0 r-avno't ez L cvor.ova sa krutim uglovima, nema su s t Ln.ake razlike izmedju prilaza teorije prvog i teorije drugog reda •

. ___

Pomenute sume po .t

se odnose na sve obostraIlo ukljestene

stapove sistema, po!J na sve jednostrano uk Lj e s t en e stapove sistema i sume po 5 na sve kpnzolne stapove sistema. Unoseci u jednacine obrtanja izraze za momente, videcemo da

u m j edn ac Ln a obrtanj a, pored m nepoznatih uglova obrtanj a 'Pi figurisu JOG i n nepoznatih parametara pomeranj a .4j' j= -/. .' 77

t. = 1, 2, . .. 17J:' ~

__ --

// Jednacine pomeranja ... /

Kod ispisivanja jednacina pomeranja, odnosno kod postavljanja uslova ravnoteze pri bilo kojem virtualnom pomera~ju, treba voditi racuna 0 tome da se ne smeju z~emariti pomernnja napadnih tacaka spoljr:i~_. ~.?:.l,a; Por-ed ec i, o snovrie j edn ac i.n e ravnoteze diferencij a.Lnog element;a stapa ispisane po teoriji II r.eda i odgovarajuce jednacine teorije I reda, formulisali smo~~~a~ (vidi stranu 11 ) da se uticaji po teoriJi II reda mogu sracunati po teorijiI reda aka. se razmatrani element no s ac a , pored zadatog opterecenja opte_:r:eti jos ~ s~._~~ktiynim_ pode.~jenim.

·-lnomeritima. -( 5/.,. 8.7JY-

8.36

>.,

~l"~!

_' :6R

"Bto se tice velicine aksijalnih sila u stapb:iiimfL:zadat6t.i~~:£~'j telf1,a, :~jil?-.m9.zE3II10 ; . .o.dredi ti.P9,.r.t;~oJ;'ij,~ ~r:e~1:?, ~~i ,pe!L.~ ,.ne!{:im

I . - .--,.. .• ~ .. _~~ oJ .", .; ... ~J. -: :. ,_ ;.;.~</._;!,;:~-..: ';'__!'.: ~-L'J •• , ~_~_·.D_ .. _"_;__.·.;"1 :., ~e;.~~:':·~ _;_:".',.,.~::::",:r k'~'-1. .: ..

sl,1J.~~.j.e.Y:ima i iz resetk:e sis'tema~ ako ova :t'esetka 'Ood'datim.

". '.J ~~. J t. ,,"-,~ :._~ .• '. ~ ~::I."; '.~' ,~i t'.s ~~! .1: ';' ~ ":' _~ __ :: ~ ~~\ ..' .. : .. L; I}': ,;.j ;~; ~ -; \"'-~ :~ '.' :::: -: .:,... ~.? :~;. CJ' ~·_~.:!:'7.:':; '--:-f ~":~ ! ~ >;;-.' ;'~~ _., .

, opte::r;e¢e:qjem moze .. st;aj.ati makar- i u labilnoj ravnotezi (~l. 8.9).

l-----. /". : .: :.~i -J. _-.l ~-L ',:: ; 1"-:~ -:-- - .-~ _~ '~.; ... ~. ~.~ .' [~r;:~~:-r ':~ ~~.-' .. " __ ; - .. ";__-:t.~,---::-:-,:- .. :i '_' L';" : .. ~.:~: ','.! 'J,:. '~7~_~: L ,_~:,,~~':,'. ~"f

".' tPd~:,

da:

m~x~f~s, -,

dx

~.; .;

: ... /''"; -;. ,. ". ~

~.! ;: ~'·T;.r C: l"":'" ::'" ~'.;'l:f·: :::\ ~:: - ;.; .:>- -.» ._:;_ '-'j

c.u:: .. ·:-·:-t'·R

-p, p .

~ ;:";'~~;~'~~~~'S~.:::

" · '<Ai" ' .' "-t- .. ~ ~. :' f.lo· . ,.'

" ~ , .'-. , . '... '" ~ , • ~ .'" ''1. \ ~

... ~ - _. ~ J -

777?7T ?TItm

;_'. (- : .. ,

, 1.L '.

')

rr::

·\~J_edna§~ne_.po.m_erar~.Ja pretstavljaju us love koje moraju ispuniti

l spoljne sile da bi resetka no s aca bila' u ravnotez~" U spoljne \ ~-iie j-edne resetke nosaca , _p~_~Sl:_~~a~_og_j:ipj;E3.re6.erijaE~~ia.2[~.~;1 lrnQIIJentj, .,.nSl-"kr~j,eyiJ;!1a..~tapo-"a,. kao .. i _ uved_eno.~_d_opunsko "fik:tivpo

I:i!;f~~!~~~ :~~:~~~~!!~:~~;~~~~,'>1f~g{¥:,'f,fri~~~i~~,~~¥f3?~:

.. ,.I.~~B7W,~t.~~~~ ,A~~fl~:.:~~~t e~ ~~;g:~.~::~i ~t ~::L r;TIt?!~~·~'-' E~i~~·~.~j ~i~

l .. ?:t:varI;litLI?P91jnih::;P·p. §.l<9 j~, :J:.'~d O\T;i~, yil~~'~a_)om~ranjQ., koje

f·l_,... .: .. L~~-'-·U.';- '_',_ '" :....',., •.. ::l;"':~'L'-~ '{~:'''', ,,~-~' .. ~r .. _ .. ::! ~)'-_.i ~ ... :.:'~:.~~:.~ .. :] r·~'.n.~,I<'}";'~I~"~.~.r.:.~_:i"',;':,;--.,,,~-,":~: .:::\;--~

:,4_QPu~t;aju '"ye~e ~Jstem?r.j ~dnak,_J?,}}J~: .. .

>:: ........... ' ' ~ . ,;- \q~ I, :.- • .L..~ ~~ .' ;._! ' .. ' .• l~·· :., ... L: •.• t: <., _: ::" .'~, ,A." ." ,j ..' .: :;} C ,i~.h :: ,~'L~~<~; t· ':.: :.': :;;' :: .... ~-:. ','! .;::~:"!/ c't~. ~',>,: ;,

,:'~ .:) ie, 'iJ'Y:,.~: c :~~~:(j~':~;~~YT1~:/: ~'~ :'~~'_~i:j, !:_~ ~~ ,~~~~:ff.~m f) ~~.\): ',. "J~,:'~ 7

(J' = .;'f.\~ ;,:: ;~.j:'" v = 'j' n,:' :j~.; ::,.

Posle unosenja izraza za momente na krajevima stapova, dabi-' cerna sistem od n j ednac i.na pomeranja, u kame f'iguris~l pored nepoznatih n parametara pomeranja JOB i m uglova obrtanja.

j

~='--'"~-----'~--------'-'--'-------'---.----'~"~-'--"'"-'

- 69 -

Od.r ed.Lc emo izraz za rad Ejrmi) na taj riac i n s t o c emo razmatrati prvo j edan stap tipa ah , op t e r ec en podelj enim moment'ima mf • Pri stanju odredjenom jedinicnom vr-edno s c u parametara pomeranja t1,j , t:../= 1 , s t ap a6 se o b r-c e z a ugao ~h"i, a op t ez-e c en j e mfdx vrsi rad m'd.x Pabj • Ako sa L obele-

., -4b----- ----

zimo zbir po svim _st._q.p_o_vi.m~_§JJ?_t~~ __ o bq"§1,~an..o .. _ukl.te§_t,,e,rl_ih K,

--j-~d~~~t;a~~--l~kijesteni~ _G, .:-:i~:ri~~ib~ kraj~~--_z_gi~-b~.~·~~e~~ni~_ymo-

zemo napisati izraz za rad Pi (m ) : ------.-

8. 38

U gornju sumu ne ulaze konzalni stapovi 5, jer sma pretpostaviIi da se ani translatorno pameraju pri rna kajem parametru

of

pomeranja. Aka uzmema u abzir izraz m = ~a6 oV/dx, to dalj e 81e-

di:

I 6 dv

::e;j (rn ) = - L l/{'a6 ao: o'a: 'Wa.6,,i 0.6 a.

839

Kaka je ve Li.c i.na ~~ konstanta duz j ednog s t ap a , imamo:

f 6

;e-rm)=-L IV ~a6 _/dV = -L ~_J ~6 . rv., - Va) 840

;; a6 oa6 ,J a 06 uo ,J 0

Kako su ve Li.c i.n e Va i v6 narmalne na pravac o s e s t apa, razliku pomeranja v6 - va.. mo z erno izrazi ti preka ve Li.c i.ne Va6

~----

SL. 8.10

- 70 -

8.11

kojapredstavlja stvarne uglove obrtanja stapa. Unosenjem vrednosti za ~ah dobijamo:

8.12

Ranij e smo imali i zraz L a.6 k.a.6 = L.Ja.6 gde j e :

2 CIa.6 f..I L =.r tVa.!

00.6 at. (] L.a.b

8.13

Znak + vazi za slucaj de je ~~ sila zatezanja, a znak - za slucaj da je u pitanju sila pritiska.

. I

Aka sa La_6 ob e Lez i.mo redukovanu duz i.nu s t.apa , dobijamo:

Konacno mozemo pisati:

8.15

! L

- 71 -

, ,

:- : .

TU-POSlednjem izrazu za rad fiktivnog o p t e r-ec en j a £.j(....-nf) i

. znak + vazi za slucaj sile pritiska, dok je znak - za slucaj

: s i Le zatezanj a .

. Kada u jednacine porneranja unesemo izraze za momente na krajevima odgovarajuce vrste stapova, kao i izraz za rad fiktivnih podeljenih momenata, tada dobijamo sledeci oblik jednacina pomeranja:

77J / n

L B/ z' Y'i 1- L Cit. ~( 1- cia = 0

t=: [.=1

Sisteme od m jednacina cvorova i n jednacina pomeranja mo~erno pretstaviti i u matricnom obliku, ako iskoristirno pojam biok matrica i blok matrica kolona:

A

Ao

=0

847

lSI C

Razmotri6emo pojedinacno sve matrice koje figuri§u u gornjoj matricnoj jednacini i odrediti ~jene elemente.

~ A IA

q = {I(.

A l.'rc. = bz'-'G

i, iC. = f, 2, . . m

818

Matrica A je kvadratna matrica sa m vrsta i m kalona. Njeni vandija_gonalni elementi su "konstante" 6'~ a dijagonalna su-

rna "konstanti"

a, z...o.:

i el.6

\ /

i === 1, 2, .. .rn " ;" ee- 1, :2 ... ' n

849

- 72 -

B j e pravougaona matrica sa ill vrsta i h.. ko Lorra , B'" j e matrica transponovana od rnatrice B.

/= 1, 2, '" n

l=t2, ... 7J

8.50

Matrica C ,ie kvadratna, e... odredjivanje njenih elemenata se naJvlse razIikuje od elemenata teorije I reda:

8.51

l"iatrica kolona slobodnih clanova Ao i Co pretstavl.jaju iIi

• L__________~- ......._

ZbllQ:I[.~. momenata usled o"I?t_~_~~.c.e!}j-.?- onih s t apo va koji su su-

C.§Jj_~P.t;~JYE~~~~=~._, ~~_.-_-.. ._-_- ._ ~'-'----. -,-~~ -""'-~~'''---'-----.--.._

/

'I A

f "10

= I Az"o !

t.' = f,:2, ' .. 7n

8.52

ilL algebarski . zbir. radova pri j edinicnoj ~~_~.dnosti_parame-

tra pomer~~;j;~'-k~;ji ~'i~'~'rie~'b~"i~~i n~ k-;aj-evima _svihj.!~;?~9.~··

va'''koJr·~<~~':p"r.rC"~dat~O'fu'parru:iie·t.:i-u ob;;;:u, s:po"lJ"r{e zadate sile

i s:';'i·ak~·ij·al~~"··~·apr~gn~ti stap~';'i" izuze;··l~onzb'ini .. )]..; uk'~li.-

._ '. __ -'''' ..... L'w't ,_, >_', .. ,"_ _ - ~ _... •. . _ _. .,.--. - ~~.- •. - •.. -. -- - ' .... ~' ..... ".,,-.~ ~.". • ......,_

ko usTed ~tvar~ih izduze~j~ , usled temperature iIi slega-

nja-~;'l'O'~';;+~post;j~Wo-b"rtanja :lstih stapova. _, -- ,,-~- --

- - -_.~ - • '" "!" ~""'. :~....-~-. ....~ .... ,., ~~

..J/

'/

. ...

8.53

._ ---:-: . ......._-.""'-....-"- .... -~~-

- 73 -

o toku proracuna po metodi deformacija treba napomenuti sarno s Led ec e r Posle odredj i vanj a normalnih sila #oa6 ,treba sracunati ve Li.c i.ne La6/(.0..1:> pa iz njih s r-acun at i. sledece "geome-

trij ske konstante" stapova kao s t o su ai~ ,6ziG , O'~ i E.'i.s

Posle odredjivanja momenata ne. krajevima stapova~ treba imati na umu da i sve momente duz pojedinih opterecenih stapova treba takodje racunati po teoriji II reda.

,"-"/

, 8 .3) Odred,i ivanj e kri ticno~ opterecenj a za sisteme stapova.

/ ,/

Kriticno opterecenje definisali smo kao najmanju vrednost opterecenja pri kome bomogen problem linearizovane teorije drugog recta ima rna i jedno resenje osim trivijalnog.

Homogen problem teorije drugog reda izra~en preko metode deformacije, slieno kao i u teoriji prvog reda, dat je sistemom jednacina obrtanje. i pomeranja u obliku: f,

77

Azi 'f'i r- L AtloC ~ ".. ~ lSi)~' = 0

-t' .]=7

'" I n

L",~ Bii ~. '..;- L. CJt LJ.t. = 0

. t="1

"{.'=1-2". -rn

i =;; 2" 77

851

Homogen sistem od m jednacina obrta.nja i n jednacina pomer<:lnja mo~emo predstaviti i u matricnom obliku:

fl A

8'

8.55

~.j,

,",'

- 74 -

Uslov za netrivijalno resenje matricne jednacine (8.65) glasi:

]Jet

c

A B

- 0

8.56

Time se problem odredjivanja kriticne sile primenom metode deiormacije svodi na odredjivanje najmanje vrednosti opt erecenj a za koj e j e ispunj en uslov 856. .

- 7S -

STAPA U FLASTICNOJ OBLASTI

Do sada smo istrazivali zadatke stabilnosti predpostavljajuci da je veza izmedju napona i deformacija linearna, ~ime sme se zadr~aIi u elasticnom podrucju ponasanja stapa.

Porastom napona iznad granice proporcionalnosti veza izmedju napona i defarmacija postaje ·nelinearna :i, ireverzibilna, pa ce nastupiti neelasti~no ponasanje stapa. Poznato je takodje da aka se od neke tacke iznad granice proporcionalnosti napon poene smanjivati, veza izmedju napona i deformacija postaje ponovo linearna

i to sa istim koeficijentom proporcionalnosti kao i u elasticnoj oblasti (slika- 9. Z).

G

A (pr)

E..

5L. 9.2

st: 9.1

Polazeci ad Euler-ave kriticne sile za stap zGlobno oslonjen na oba kraja, mozemo odrediti izraz za kritican napon predstavljajuci ga u funkciji vitkosti stapa i modula elasticnosti:

(q 1 )

n:

=-=

F

- 76 -

Kao sto j e poznato j edn ac i.na ove hiperbole (slika 9.0 vazi sve dok j e ()~r manje od granice proporcionalnosti ( bpr ). Kada je ova granica prekoracena, imamo vise predlozenih resenja za vezu izmedju blt::r i A

Tetmajer je predlozio linearnu vezu u obliku:

r;:,... = a » 6· A

Rankin je predlozio hiperbolicnu vezu

dok je Jonson dao predlog sa parabolicnom vezom u obliku:

Gornji predlozi nastali gU kao rezultat brojnih eksperimenata iz kojih su dobijene i vrednosti odgovarajucih koeficijenata koji se javljaju u predlozenim resenjima.

I pored brojnih predlozenih resenja, disperzija teorijskih i eksperimentalnih rezultata u plasticnom podrucju je dosta velika. Osnovni razlozi su velikm broj faktora koji uticu na vrednost kriticne sile u plasticnom podrucju: ekscentricitet pri opterecenju, struktura materijala, istorija opterecenja i drugo.

- 77 -

9.1 Schan1ey-eva analiza stabilnosti stapa u plasticnoj oblasti

Posmatramo stap zglobno oslonjen na.gornjem i donjem kraju ciji poprecni presek ima jednu osu simetrije (81.9.3). Bila izvijanja se neprekidno po vec ava za Pi- AP • Stap je takvib dim enzija da do savijanja dolazi tek kada napon predje granicu proporcionalnosti Opr •

...

/

"1'

/1

/ I~E I I

E A.E(Z} ~

tl" ( .. erd "z'",,) !Ao(Z)

st. 9.3

! ·1 !

"·1"

."

I

J

I I

;!

j ~~~

l

-->-

E

Pri savijanju stapa posmatracemo sta se desava sa dilata.cijarna na konkavnoj i konveksnoj strani stapa. Dok se na konkavn6j strani duz celog stapa dilatacije povecavaju, na konveksnoj strani mozema razlikovati dye oblasti duz stapa prema tome da

Ii je na toj strani nastupilo smanjenje dilatacije, odnosno rasterecenje iii nije. Do pojave rastere6enja doc.i ce prvo u blizini sredine stapa, na nekoj duzini akoja zavisi od velicine prirastaj a sile L:!P , odnosno momenta (P-l-~ P ). v Zadrzavaju6i predpostavku 0 r-avnom preseku, za promenu dilatacije proizvoljnog vlakna dobijamo:

4E

(9.2 )

gde je:

.615 Tlii. - promena dilatacij e u tezistu preseka e -v=_ctv

Z. - odstoj anj e od tezista preseka, Ql.. o/;:r:.2

Promenom dilatacije vlakna dola.zi i do promene napona. Za konkavnu atir-anut povr-s i.na F, ) vazice a Led.e.c a veza:

(9.5 )

gde je.:

Et - tangentni modul ·elasticnosti.

Ako posmatJ~:~-;;;:~c.~e·~:~:~:-bliZi~~ - s'redine 'st-apa u kome j e d.o s Lo do

rasterecenja (povr-s Ln a F2 ), promena napona iznosi:

(9. Lf )

Daljim povecanjem opterecenja i deformacija dolazi do srazmerno malih povecanja napona na konkavnoj strani i znatnog smanjenj a napona na konveksnoj strani, pos t o j e E » E T

Uslov r-avno t ez e sila u preseku noz emo napisati u obliku:

.Cl. P = 14b dF =jFr (4.CT~2 r ;;Y':Z)dF~C(L:>.C7F;C r- ;y. 2) dF

F;; Fz

a uslov ravnoteze momenata spoljnih i unutrasnjih sila u obliku:

(9.5)

( Pf-.c.P) v = J 4fi· Z dF 'l Er (LJ.c7l'? t-O'fZ.)Z.dF.f. )E(LlCTE<'" ;;('Z)ZdF

F '7 "2 r9.6 )

:it~ -'m'" ._.'_. __ . ."

1

1 ...

1 1

~

- 79 -

Uvodeci pojam statickih momenata ( S1 , S2 ) povrsina 0 i ~ u odnosu na tezisnu osu, kao i pojam momenata inercije (r, ,~ ) istih po vr-s i.na u odnosu na tezisnu o su , gornj a dva uslova revnoteze pisemo u sledecem vidu:

L),.P= A cTEi (Er·F, rE-~) t- X (ErS7 t- E02) (Pr4P)V=LJcTC.i(Er 0trES2) t- X(ErI,,.,..cI2)

(97)

Mozemo sada uvesti i pojam geometrijskih karakteristika popreenog preseka~· Si i Ii ' koj e se odnose na idealan presek:

Er·51 + ES'2 = Er r5_, ..,.. 7} 52.) = ErSi = Er·,If· . e e= Sr: ;Z.

(98 )

Iz gornjih izraza jasno je da j e Fz' povr-s i n a idealnog popre-

}n.o.g~pr_~~;;k9-~J ·~d.~osno·· t-;-kvog' --p;pre~~~g--pr~~'ek~ ~13i~-~-' ;~~'t:;;~:-'--' 6eni deo. pov~6_;-;a:-" z-b"og - uv-e6;~~g ~-;;duia -~la-~tit~;-sti~-~- r=: -od: nosu n-a ~~~~~t"ni "'~~-~~i -~-i-~~'ti~~~-~ti--~E-- --:'" -- _------- .. -

... __ .. _ ... _ ... ._ ....... _ .. ., . .. _. _. _ .. - - .. - .. ,._ ._, .-- __ ,,7: ....

0i jeste staticki momenat idealne povrsine poprecnog preseka

U odnosu na teziste stvarne povrsine.

lTFi)

Velicina ~i predstavlja momenat inercije idealnog poprecnog

preseka u odnosu na tezisnu osu stvarnog poprecnog preseka, i jednaka je zbiru momenta inercije idealnog poprecnog preseka u odnosu na tezisnu osu idealnog poprecnog preseka 1:z' ,kao i polozajnog momenta inercije idealne povrsine poprecnog preseka U odnosu na tezisnu osu stvarnog poprecnog pres~ka ~·e2.

.: .. '-~Mr..i.9

- 80 -

1 .--...~,

-r

Sa ovim uvedenim oznakama jednacine 9.7 glase:

Pomnozimo Ii prvu jednacinu sa-e, posle sabiranja sa drugom jednacinom dobijamo:

E T' Iz' . (}t = ( P i- .c. P) V - b. p. e

(9.10)

odnosno diferencijalnu jednacinu sa promenljivim koeficijentirna U obliku:

Gornja diferencijalna jednacina vazi za dec stapa gde je nastupilo rasterecenje. Na osnovu nje mozemo doci i do diferencijalne jedna:cine :i. za ostali dec st:apa gde nije doslc do raster-ec en j a , Po s t o su sv e velicine ~. , 0-i ,Ii i e funkcije poduzne koordinate staps i zavise od toga do kojeg dela stapa je nastupilo rasterecenje, za de love stapa gde nema rastere~enja ove velicine sa indeksima "ill prelaze U odgovarajuce velicine bez indeksa:

0.. = F ..

Si = S

(9.12 )

Diferencijalna jednacina sada glasi:

t-a ii-a ~>X?2

Sada mozemo konstatovati da je prema Shanley-u problem stabilnosti stapa u plasticnoj oblasti definisan jednacinama /9.11/ i /9.13/ uz odgovarajuce granicne i prelazne uslove. Mi se ovde necemo baviti slozenim problemom resavanja ovih

.

dife:encijalnih jednacina sa promenjivim koeficijentima U opstem

obliku, vee cemo potraziti resenja same za dva karakteristicna slucaja:kada se rasterecenje prote~e dul citavog §tapa.i kada se

(9./3 )

rasterecen,je javlja sarno u jednoj tacki.

l~",·

9.2 Engesser-Karman-ovo resenje

9.2.1 Druga Enges8er-Karman-ova kriticna 8ila

Za razliku od Shan1ey-a koji trazi onu silu P iznad koje moze da nastupi savijanje stapa, sto znaci da se 8ila izvijanja neprekiili~o povecava za AP ,Engesser-Karman-ovo resenje od~osi se na izyijanje zglobno oslonjenog stapa u plasticnoj oblasti pri konstantnoj s11i izvijanja P (slika 9.4-).

sL 9-1

Ova r-e s en j e je znatno starijeg datuma od Shan1ey-ovot~ r-e s en j a , i dugo je smatrano jedinim ispravnim resenjem problema izvijanja stapa u plasticnom podrucju.

Mi cemo ga ovde izvesti iz Shanley-evof, resenja (9.11) stav1jaju6i da je L1P=O • U tom s Luc a j u r-a s t e r-ec en j e se p r-o t e z e po celoj duzini stapa, a diferencijalna jednacina ima oblik:

(914)

Ako uvedemo o~naku:

p

(9.15)

£.I,

T l

dobijamo diferencijalnu jednacinu (9.14) u obliku:

(9.16)

Opste resenje glasi:

v = A sin kt . X r 13 COSkt . X

(q.l7)

Koriscenjem granicnih uslova:

.<a x =0

v=o

v=o

dobijamo:

v = -4 sz nkt . 'JC it' . ( =..J

(9. ie ) (9.19 )

Unoseci izraz 9.15 u pos1ednju jednacinu (9.19) na1azimo:

II

~r =

('120)

Ovo je takozvana 1IDruga Engesser-Karman-ova kriticna sila1l• Uvedemo li pojam Engesser-Karman-ovog redukovanog modula e1as t i c no s t i, T U obliku:

e; 'I,' (9.21)

T= __ Z

I

izraz za kriticnu silu identifikuje se po ob1iku sa izrazom za Eu Le r--ovu kriticnu silu:

(9.22 )

- 83 -

-:

L/ 5~

Primer proracuna Engesser-Karman~ovog modula elasticnosti

Nacin proracuna prikazacemo na dva primera

I profi1 (cije rebro zanemarujemo)

J;z

(:j I=r-;;-

01

~ ~
~ l(
~~21 "1 ~
~
I
T : hI ,.. ?7: /;:z == 0 /;7 .t- h2 :;; J7

Pravougaonik

L = ,643 n.

z J (Ir:-Yii)2

T = .., __g-.:t__ (ff;l-fE;) 2

= E. 277 t '?l.f-1

.:: ~ 0,66 r e 7; = 0,687£

I i

'f

I

i

1 I

'i: i

., i; ..... ~,"'""'~

rtA-·· - 84 - -VI,

9,2.2 Prva Engesser-ova kriticna 8i1a

Do izraza Z8 "Prvu Engesser-ov kr i tri.c nu si1u" J[ mo z e mo doci preko Shan1ey-evog resenja smatraju6i da se rastere6enje j~v1ja sarno u jednoj tacki / a • 0, 51.9.3./. Zna5i ostaje u vaznosti sarno jednacina 9.13.

Ako uvedemo obelezavanjB

I

P + Li p:c p

jednacina 9.13 glasi:

I

Er· Iv II -I- p. V = 0

(9. 23)

Resenje ove diferencija1ne jednacine daje izraz za prvu Engesser-ovu kriticnu silu:

Uporedjujuci resenje 9.22 i9.24 mozemo konstatovati da je prva Engesser-ova kriticna sila manja od druge, jer je Et manje od T.

X

Pre svog drugog resenja,Engesser je izveo izraz z a takozvanu

"Prvu Engesser-ovu kriticnu sd Lu!", r-1edjutim, u tom resenju on je nacinio gresku, ne vodeci racuna 0 rastere6enju, tako da je modul e1asticnosti uzet isti i na konkavnoj i na konveksnoj strani Stapa. To resenje je svojevremeno kritikovBO Jasinski, pa je Engesser izvrsio ispravku svog prvog resenja ·i dobio drugo resenje, koje je Karman kasnije ispitivanjima potvrdio.

~---.----.-

-------.-.----,._-----"_ .. --

_'

- 85 -

9.3 Definicija pojma kriticne sile u plasticnoj oblasti

Shanley je pokazao da klasican prilaz problemu stabilnosti u plasticnoj oblasti, kako je to prikazano u Engesser-Karman-ovom resenju, nije korektan. Nairne, treba traziti onu silu P iznad koje moze da nastupi savijanje stapa praceno povecanjem sileo

To znaci, da se ne postavlj a uslov d/'dv = 0 , vee uslov

df7'dv =1= 0

Na slici 9.5 prikazane su prva i druga Engesser-ova kriticna

, .

sila c=' z' p" ),

-_

-

.:L_ 95

v

Shanley je ukazao da tacno definisan pojam kriticne sile u plasticnoj oblasti ne postoji. Svaka sila izmedju pi i =" moz e biti kriticna, uz odredjeno poveeanje sileo

Moguee je takodje zamisliti slucaj kada se sila P umanjuje za velicinu .L!.P • Ako se ovako r-as t e r ec en j e prosiri na celi s t ap izuzev _jedne jedine tacke, mozemo ovakvu silu identifikovati kao Euler-ovu

"R::r = pIli = r42EI _ p_

(2 G"ule;-

(92S)

DIN A M I K A

K 0 N S T R U K C I J A

- 89 -

I

OSNOVNE JEDNACTNE DINAMIKE LINIJSKIR NOSACA U RAVNI

UVOD - DINAMICKO OPTERECENJE 1.

statika konstrukcija razmatra optere6enje cija je promena intenzi teta take spora d a moz emo 3-~~~ar_~_~i_s.~.e ine!'.~_ija~_. ne si],ll"_ •. Za r!azliku od toga Dinamika konstrukcij a bavi se -<~;vim opterecenj ima cij a j e promena tokom vremena znatna (slika 1.1) .fTo su takozvana dinamicka. op t ez-ec en.j a , us led kojih se deformacija nosaca tako menja da se uticaj ubrza-nja deli6a nosaca, odnosno inercijalnih sila vise ne maze ianemari ti • PIt)

s: "

t

Pri proracunu konstrukcija na dinamicke uticaje znacajna su slede6a dinamicka opterecenja:

periodicna opterecenja, (slika /2 ), ciji je specijalan slucaj harmonijsko periodicno opterecenje

r

Pm=Pltt-T)

Pit)

T

+-__L __ ~ 1--

,x_ 1.:Z

. ,

- 90 -

Udarna oEterecenja - takva opterecenja koja au naglo naneta na konstrukciju i ostaju na njoj duze ili krace vreme. Pr-i.kaz ac emo ih na slici 1.3 preko Hevisajdov&

funkcije

P(t)

Pft)

tt

t

t

Pic) = Po -1/ ft-tt)

i ...... ._, _

#(t-c) =(0

! /

s/: /0

Od drugih vrsta opterecenja navescemo i pokretna opterececenja, koja nastaju od pokretnih tereta, naprimer od raznih vrsta vozila.

Naglo izlaganje konstrukcija dejstvu temperature, takozvanim dinamickim temperaturnim uticajima, izaziva takodje oscilovanje konstrukcije.

Na kraju cerna pornenuti dinamicko pomeranje oslonaCB. To je slucaj kada temelji nasih konatrukcija dobijaju pomeranja odnosno ubrzanja usled seizmickih talaaa koji se javljaju

.-' . -

u zemljinoj kori. Ova vrsta opterecenja je veorna znacajna za nase konstrukcije, i zbog toga je Dinamika konstrukcija u poslednje vreme toliko dobila u vaznosti,

- 91 -

2. OSNOVNE JEDNACIN.It~ DINA!1IKE LINIJSKIH NOSACA IT RAVNI

Osnovne nepoznate u Dinamici konstrukcija iste su kao i u statici konstrukcija. Kada je ree 0 linijskim nosacima u ranvi to su: pomeranj a tacaka ose s+apa u i v u pravcu koordinatnih o sa sistema O:xy, obrtanja preseka 'f-)Or , i sile u presecima N, T, 1'1 odnosno It, v ,J1 • Ra.zlika. je u tome sto su u _n..?:~_~~~i kons_t_~u;kc~j1l: .. ~~::-._y_e_~i~ine f_\lIl"::kcij e r.e sarno koordinata -s , k~_j.2--_codredj"ll.j e .polozaj prese-

-:-:-:-- -: - - _~ ----7:---'-- - --~', .. -!, " .:_~ ,.;.---:::.. •• ,- '.~." .......... - .0.

ka , _ve_c_ ~ __ vremena t .

Ove nepoznate, kao i u Statici, odredjujemo iz sistema jednac Lna koji se sastoj i od osnovn~hdiferencij_alnj,h j ednac_i-

._:_~._.-: __ ._ •• ~. __ ._._. ~_r-- __ ~_" ' • - _. - -~

ns. stapova i od osnovnih jednacina s_;i_$_tem.a, . tj. granicnih

"--- '-.- -, . ....; ,_. ," '" •••. ~ .... -: ":'""'=.-,'~-:-'-~-.'~~,:,-- ------ •• - --_._._- -- •• -~.---~:.:------

u s l.ova i uslova med j uaobne veze stapova po pomeranjima i

"",,=>._.,;;-c.o:.:~~~ - ~. . . . - - -

.po si1a.ma.

Prvu grupu osnovnih diferencijalnih jednacina stapova pre~-: stavljaju veze pomeranja i. obrtanja s jedne strane i .deJ.9_r-

~;;;ij-~kih-:~-ii~i·~~-;"~i~-;~d~·~Ugl;-~~b;t~i~~.I;r_;;ek~' oX ~ _dil~-

~~---~----:-'-'-""'~~ ----~ .. ~------ _._-- --,-_ -~- _,--

_tacija £. , _ _i ._~l;i._z8!l_ja izmedj~_ pOP_:J:'_~_g:nih_p_reseka stapa L. _

- -~~--.....---~ - - . _.-_- - ..,-~~ --~-,~--.,----"""""-

nj eg()_:ve __ ~s.e Y}_ , s druge strane:

r,

/-4/

(JU= c.coso(_- 'PS{no( (i5

av .A

as = C sz.·7') 0( -t- r: cos o{,

ar,!,-Y'r) = _ iK

'as

" 1 l ....

gde"'je :....<X. __ ugao koji tangenta na osu stapa zaklapa sa

.x -osom sistema O..x..,y • Grupa jednacina 1-4/ razlikuje se od odgovarajucih jednacina Statike konstrukcija sa-

mo po tome sto umesto yot_alnj,h izvoda pomeranja i obrta-

nj a preseka dola~~' pa~cij ~l~i i';~~-di--tih;~li~i~a po .$ •

- 92 -

Deformacij ske velicine stapova £, E , 'fir su pomo6- ne nepoznate problema koje su za elastic an nosac i u Dinamici date poznatim jednacinama koje neposredno slede iz Hukovog zakona:

. )../ 0( to

c::-"" C I

f3F

/ ..

_.;;1( Razlika izmedju Statike i Dinamike konstrukcij a j e u dru-

goj grupi osnovnih diferencijalnih jednacina stapa, gde

~~,.-~~"_"""--

umesto uslova r avno+e ae elementa stapa, u Dinamici do_la-:

- + • - - ." _.. - - .~ • - --~ - , _. ~.---~~--.--. • ~ --

ze diferencijalne jednacine kretanja elemenata: ~~

/13/

all r: P; _ D F~' = 0

116 .:t..J

;}V r A - 0 Pv = 0

(}s • ~ J

:; r /I S{7/o( - Vcos 0::: r.pI (';,P - 'PrJ =0

!

I "

a u koje pored velicina cije je znacenje poznato iz Stati-· ke ulazi gustina stapa ..f ' odnosno inercija~n_~~s_i_le .. -:!!!:"i:_~, -pFv po jedinici 'duzine o s e stapa u pr-avcu koordinatnih

_ ~.,....--=-~ .. =·.r~J'.bt_,.:.-- .yr"",_""""-'-·'__=--7_N .------..; -

osa i momenatm--=YI(.,o- Y>r) ine!cijalnih sila po jedinici

duzine ose stapa. Tackama nad u , v , 'P i 'IT oznaceni su, kao sto je uobicajeno, izvodi tih velicina po vrB~ menu.

6l.2..1

j

- 93 -

~Inte5racione konstante koje dobijamo integraljenjem jedJ ne.cina /A! i /8) , tj. deformac_~_js.ki i stat~cI:=i ne:~ay-'iil sE_7 __ ~&g__:i:.~~--§_t2-p_()y_a.~-~re-d.j_0~~o iz osn-ovnih j e-dnacina '-lll-s~~_t.e.m_a, ~j_.- grani~nih_uslova _i u_slo.va m_e~_j_~sob_n_e veze __ \ ~ta.pova po pomeranjima i ~ilam.a, r,

jL-~ - ~--'- ---- ------ '--'-

'---prve. grupa tih uslova, uslovi kompatibilnosti pomeranja.

..- -__._~ .. ~ -~~ ...

cvorova,_ ista je kao i u Statici konstrukcija:

,__,.----.~-----

)e)

~ r c, X) = .6lt,iC I

~ (t', e) -12 (t~r) = 7& - Zl~ , U( COS,!3i rll!' Sh7;<3i = Coi J ~(t_k.) = Ct/i- Tzlc.

r: ~

/. . r .

J ) :"_ / ( .• ( ••

,

:..... ... '.,<1:.. ..._

"

.j. .

. .

r

( r»;

~ ,

.., ; "'- .

..

U ovim jednacinama su Jjk<Ji Fz(l. k') poznate linearne ho-

mogene funkcij e pomeranj a cvorova i i A::: ; .6tilC = a.lt.K (~S :?)

promena duzine teti ve s t apa u; ZZ·~ = lzA:' (~e, >j-) deformacioni ugao na kraju i stapa lk: , a lzr = tzr ~E,y?) deformacioni ugao na kraju (_ st apa VI:' koj i j e na kraju i kru-

to vezan sa stapom t.k;' •

I U osnovnim jednacinama sistema bitna razlika izmedju Statike i Dinamike konstrukcija je u drugoj grupi uslova, gde us love ravnoteze cvorova u Dinamici konstrukcija za-

menjuju dii'erencijalne jednacine kretanj_?-_ c_~or_ova:

.. _'-'-=~·i~_"'-=--_'__""-· -----.-. _- - __ .• --~-- --- ~ -_ ..... - -------

,

L h'itt:' COSQ(z1:: - L ~Sz·.7lQ'tk' ,..CotCOS,!&i ~ Pz;;c ,-77le' vi =-0,

/])/ LiliA: Sino(iK ,..1: l1~ cosdiK + COi 5tn,(Ji. +'.JY_r mi ii· =0"

2 .'

L atZA;: 1'1~ _,._ Cvi ?' l1i r mi Afoz' (~- 'PrJi - 0 I

- 94 -

. a u koje pored velieina eijeje znacenje poznato iz

" Statike ulazi masa cvora mi , odnosno inercijalne s i.Le

, -mr;' zii . - mt V{ u pravcu koordinatnih osa i momenat

) • ••• q. - -"_, -,. ,.....-. ~ "'-"'--~ •• - - •

-T7]i~:C, 60- .;oT)i inerci'j alnih sila u cvoru ._~o~~~_cp_~~~tpr.~_-

cnik inercij_e ~a;p~_emine evora U odnosu na osu normalnu,

I?-a __ ~_av~E_osa_q_~" ,u cvoru" t

l~7

Jednacinama 14/ , 18/ , iC/I- fIJI definisan. j e problem Dina-

mike linijskih nosaca u ravni. Da bismo problem resili treba najpre reai ti problem stapa definisan diferencij alnim jednacinama /AI i 1&/ , tj. sJ:_I~_l.l presecima ~ __ ~e!_o!,macij~ stapa_ iZ,r~_z~ ~i _1..1 funkciji sila i,_po~~ranja na kr_aj evima stapov_~., 'Taj zadatak j e komplikovaniji od odgovarajuceg zadatkau Statici, jer iako je uvedena i pretpostavka 0 malim deforiHacijama i pretpostavka 0 malim pomeranjirna, jednacine IA! i /8/ na su medjusobno nezavisne i moraju

_------ -- .. ~ -- _,

~', da se resavaj~_kao sistem simult_?llilJ, parcijalnih di.feren~J.~

.~ -- - -.~ _.- - ~,- .-~~----". _. ~- -. - . ..- ---~--_

j al:n~~?_, .j_~,<i?_~~i~B:..; Sile i pomeranja na kraj evima stapova od-

redjujemo i u Dinamici konstrukcija iz jednacina leI i /D/ • Resitiovako definisan problem za jedan slozeniji noeae je cestovrlo tezak zadatak. Zato se zadovolj avamo y_~~b_?_i~_n_?:,!ll __ . resenjima.

,'f Zadatak postaj e .znatno j ednostavnij i kada raspodelj enu ma-

_, _

BU stapova zamenimo koncent±.isanim masama u nizu tacaka. ko_,:,

je ubrajamo u cvorove nosaca. U ·tom slucaju su raspodelje-

ne sile pFi; i ._pFv i raspodelj eni momenti pIf)i>- >4-) u

.jednacinama/BI jednaki nuli,,_pa se stapovi, i ako BU optereceni silama koje se menjaju s vremenom, saglasno jednacinama fA/ i IBI ponasaju U osnovi staticki. Uticaji u njirna u proizvoljnom trenutku vremena zavise same od sila koje u tom trenutku dejstvuju na stap. Inercijalni uticaji

_ ulaze tOada s amo u jednacine /D/ kao koncentrisane sd Le i k-o'ncentrisani momenti pa sledi da sile i deformacij a nosaea mogu da se odrede poznatim metodama Statike konstruk9,i,ja pod uslovom da je nosao pored datog opterecenja opterec en JOB i fiktivnim koncentrisanim s i.Lama -mt'i/~' i -ll1iVz' ,

_~ ,,~ik~ivni~ koncentrisanim momentima -l1ltRo; (~- !PrJi_. j/

,-,

I

....

~ 95 -

Broj parametara koji odredjuju polozaje svih masa jednog nosa~a, a time i sve inercijalne uticaje u n6e~u, naziva-: mo _il Dinarn~ci .kon s t r-ukc Lja _!?roj em step~l].~i slobode "tog;-;--' sata. Kada r acunamo sa raspodelj-enom ma scm s t apcva t ad a

je broj stepeni sloboda no aac a be ako nac an , I1edjutim, z a sistem sa koncentrisanim masama broj stepeni slobode je kon ac an i jednak z ba ru bro.ja obrtanja cyorova. ('f-'f}Ji i

broja pomer~~ja cvorova

Vi . i vL • S obzirom da mome-

nti inercijalnih sila postoje s amo u cyorovima u Kojima postoji .kr-ut a veza stapova, broj nepoznatih obrtanj a ('?-Y'rh jednak je broju koji je u Stat.iei o b e Le z en sa m. Broj nepoznatih pomeranja Vz_ i Vi manji je od dvostrukog broja. cvorova z a broj pomeranja koja mogu de se sracUJ.la,ju iz uslava c s Lan j an j a , tj. jed.."""J.ak je broju koji je u Statici ko:nstrukcija obe Le s en sa 2 k'-- -Za • Pr-ema tOIDe} broj stepeni .slobode sistema jedna..."k.:: je 777f"21C-zo. tj. broju deformacijske neodredjenosti no s ac a , ,~/,

Broj s t epen.i, slobode s i.e t ema , kao i broj nj egove deformacij ske nedoredj eno s t i., smanjuj e s e aka z anem ar-i.mo pz-ome ne duzina stapova. U tom slucaju je broj stepeni s Lo bo d e sistema jednak deformacijskoj nedaredjenosti sistema u pribliznoj teariji deformacije ri?1-17 "" 771 r- 2/t;;-iV(Zr;;; t'~6)

_ Ako mase u cvorovima ahv a t i.mo kao materij alne t ack e cij i

. au mornenti inercije U odnosu ns cyorove jednaki nuli,tada su i momenti inercij a Ln i.h sila -m<rtO;;~ ('f>-'f'rh j ednaki nuli. Da bismo odredili inercij a In e uticaj a nij e nam tada potre'bn o da poznajemo obrtanja (,!,-Y'rJi , paje broj stepeni slobode sistema 1.1 tom s Luc a j u j ednak 12/( -N(Z" r.l,s)

Broj stepeni slonode sistema moze de bude mfu~~i i od ovog bz-o j a ako mase rie postoje u svirn cvorovirna n o s ac a , tj. ako 8U mase kao materijalne tacke koneentrisane same u odredjenim cyorovima nasaea. U tom slucaju hroj stepeni slobode sistema j ednak je minimalnom broju elemenata koj e t r e'o a dodati resetki sistema da bi se sprecila pomeranja sarno onih cvorova u kojirna su vezane mase nosaea.

I-