UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU

Interdisciplinarne studije
Teorija umetnosti i medija

Doktorska disertacija:

Internet i umetnost na prostoru Srbije 1996-2013 Odlike umetnikih diskursa na

polju Interneta u Srbiji

autorka:
Vera Mevorah

mentor:
dr Nikola uica, van. prof.

Beograd, septembar 2015. godine

Zahvalnica

Posebno se zahvaljujem svom mentoru, profesoru Nikoli uici, na

motivaciji, kompasu i inspiraciji za pristupanje miljenju i nauci
kao uivanju i nainu ivota. Bez sledeih pojedinaca ovaj rad ne bi
bio mogu: Andrija Filipovi, Dragana Stojanovi, Marina Pejovi,
Andrija Despotovi, Gordana Grabe, Vesna Stevanovi, Bojan
Mari, Lukas Lestinski, Zoran Panteli, Jovana Popovi, enka
Mihajlovi, Marko Mrki, Jelena Rudan, Marija Tavar, Sonja
Vilii, Jasmina Milovanovi, Vesna Miki, Nevena Dakovi i
Miodrag uvakovi. Hvala mojim roditeljima, Zoranu i Ruici
Mevorah, na podrci, strpljenju i ulaganju u moju budunost.

SADRAJ
Apstrakt/Abstract / 4
Uvod: Ideja o stalnoj svetskoj enciklopediji / 6
I INTERNET
1.1 Informaciono drutvo, baza podataka, mreno drutvo, digitalna kultura, sajberprostor /
10
1.2 Internet ili internet / 17
1.3 Internet: istorijski konteksti / 21
1.4 Korisniki Internet: Ka prevazilaenju metafore mrenog drutva / 32
1.5 Svetska mrea, Web2.0 i mobilni Internet / 37
1.6 Industrija Interneta / 47
1.7 Digitalni jaz / 51
1.8 Regulacija Interneta / 56
1.9 Infrastrukture Interneta / 63
1.10 Razvoj internet tehnologije u Srbiji / 69
1.11 Virtuelni oznaitelji: Internet domeni na prostoru dananje Srbije / 84
II UMETNOST
1.1 Internet umetnost / 89
1.2 Postinternet umetnost / 109
1.3 Baza podataka kao nova estetika umetnosti / 113
III SRBIJA
1. Widewalls.ch: Srbija izmeu savremene umetnosti, kapitalizma i globalizacije / 120
2.1 Narodna biblioteka Srbije: u susret informacionom drutvu / 142
2.2 Nacionalna biblioteka: od javne biblioteke do Interneta / 144
2.3 Biblioteke XXI veka: copyleft i drugi tehnoloki problemi / 154
2.4 Nacionalni identitet u sajberprostoru i kulturne politike Interneta / 160
3.1 Muzej 2.0: Narodni muzej u Beogradu / 167
3.2 Virtuelni muzej / 177
3.3 Postmuzejsko doba: korisnici i edukacija / 180
4.1 Kuda.org: Internet kao radikalni medij / 188
4.2 Copyleft i kultura umreavanja / 192
4.3 Internet umetnost u Srbiji/Srbija i umetnike mree na Internetu / 197
4.4 Od neoavangarde do Kuda.org / 205
4.5 Internet kao radikalni medij u Srbiji? / 213
5.1 Digitalna umetnost u Srbiji: Muzej savremene umetnosti Vojvodine / 217
5.2 ta sa internet umetnou? / 230
Zakljuak / 236
Bibliografija / 242
Prilog I: Lista internet stranica projekata, umetnikih radova, organizacija i institucija / 265
Biografija / 272
3

Apstrakt
Sredinom 90-ih godina XX veka sa razvojem Svetske mree (WWW), Internet postaje
istinski globalni fenomen. Koncepti kao to su informaciono drutvo, mreno drutvo i
digitalna kultura nastaju da oznae promene u svim sferama drutva koje dolaze sa sve veom
primenom informaciono-komunikacionih tehnologija. Na prostoru Republike Srbije i pored
teke ekonomske situacije i politike nestabilnosti, od 1996. godine kada internet ulazi u
komercijalnu upotrebu do danas, sajberprostor se postepeno transformie od zasebne sfere
delovanja u deo svakodnevnog ivota graana. Transformacija medijske ekologije koja sa
Internetom dolazi u Srbiju nije zaobila svet umetnosti i kulture i upravo su primeri ovakve
prakse, kako u Srbiji, tako i u svetu, posebno znaajni za razvoj i promiljanje savremenog
informacionog drutva. Ova studija predstavlja mapiranje i analizu globalnog uticaja
Interneta, kao i njegovog uticaja na kulturne i umetnike prakse u Srbiji, mogunosti i
posledica bivanja u globalnom mrenom drutvu, ali i uloge umetnikih praksi, posebno
internet umetnosti, u razvoju i promiljanju granica, identiteta i politika sajberprostora. Kao
prva studija koja istrauje kontekste susretanja sveta umetnosti i Interneta na prostoru Srbije
od 1996. godine do danas, rad donosi rezultate istraivakog rada o uticajima informacionog
drutva na nosioce dominantnih diskursa kulture i umetnosti u Srbiji danas: Narodne
biblioteke Srbije i Narodnog muzeja u Beogradu. Primer Muzeja savremene umetnosti
Vojvodine donosi nam savremene pozicije umetnosti i otvara polje istraivanja internetskih
umetnikih praksi na prostoru Srbije. Istraivanje praksi kolektiva Kuda.org iz Novog Sada
mapira tokove razvoja digitalne kulture i umetnosti, kao i potencijala interneta kao alata za
transformaciju drutva, dok nas internet platforma Widewalls.ch uvodi u procese novih oblika
kapitalistike proizvodnje u sajberprostoru i pozicija savremene umetnosti, kao i srpskog
drutva, u poslednjem talasu globalizacije koji dolazi sa sve veim irenjem Globalne mree
(Interneta). U ovom radu pronalazimo i prvu sveobuhvatnu studiju na srpskom jeziku razvoja,
elemenata i diskursa Globalne mree od njenog nastanka do danas, kao i u kontekstu
dananje Republike Srbije.
Kljune rei: Internet, Srbija, umetnost, kultura, internet umetnost, digitalna kultura,
sajberprostor.

Abstract

In the middle of the 1990s World Wide Web marked the Internet as a truly global
phenomenon. Concepts such as Inforation Society, Network Society and digital culture
became signifiers of significant transformations in all aspects of society that came about with
ubiquitous use of information and communication technologies. On the territory of todays
Republic of Serbia in spite of difficult economic situation and political instability since 1996
when internet was commercialy available in Serbia, cyberspace slowly moved from a
seperate area of production to an integral part of every day life. Trasnformation of media
ecology in Serbia that came with the Internet did not baypass the world of art and culture and
its exactly these forms of practice in Serbia, as well as around the world, which came to be
especially significant for development and thinking about information society. This work
brings the mappings and analysis of global impact of the Internet, as well as the specific
impact it had on cultural and artistic practices in Serbia, opportunities and consequences of
being in a global network society, but also the role of artistic practices, especially Internet art
in deliberating the issues of borders, identities and politics of cyberspace. As a very first
study which analyses the crossings of the world of Art and Internet in Serbia this thesis brings
results of research about the impacts of information society on authoritative discourses of art
and culture in Serbia today: National Library of Serbia and National Museum in Belgrade.
The example of Museum of Contemporary Art of Vojvodina illuminates contemporary
positions of art world and opens up a field of research for Internet art practices in Serbia. The
analysis of collective practices of Kuda.org in Novi Sad frames the development if digital art
and culture in Serbia, as well as the potentials of the internet as a tool for cultural
transformation, while internet platform Widewalls.ch introduces us to new forms of
capitalistic production in cyberspace and positions of contemporary art and Serbian society in
this last wave of globalization that came about with colossal spread of the Internet. In this
paper we also find a first comprehensive study and analysis in Serbian language of paths of
development, elements and discourses of the Internet from its very beginnings until today
together with specific contexts of such development in todays Republic of Serbia.

Key words: Internet, Serbia, art, culture, Internet art, digital culture, cyberspace

Uvod: Ideja o stalnoj svetskoj enciklopediji

Poznati britanski pisac naune fantastike Herbert Dord Vels (Herbert George
Wells) 1937. godine, kao dodatak Francuskoj enciklopediji (Encyclopdie Franaise), pie
lanak pod nazivom Svetski mozak: Ideja o stalnoj svetskoj enciklopediji (World Brain: The
Idea of a Permanent World Encyclopaedia). Ovaj tekst predstavlja anticipaciju budueg
sveta digitalne tehnologije i kulture, a posebno Interneta i Svetske mree (WWW). Autor
poznatih dela kao to su Vremenska maina (Time Machine) iz 1895. godine i Rat svetova
(The War of the Worlds) iz 1898. godine, poinje svoj tekst isticanjem potrebe da
enciklopedije njegovog vremena prate svetske tokove i tehnoloki razvoj u kojem se nalaze.
Dok su stare enciklopedije pisane za malu grupu ljudi, on navodi kako [..]futuristiki
mislioci poinju da shvataju da je najbolji put razvoja nae kolektivne inteligencije kao
(ljudske) rase lei u stvaranju novog svetskog organa za sakupljanje, indeksiranje, saimanje
i oslobaanje znanja[..].1 On predlae da bi naziv Permanentna svetska enciklopedija dobro
ilustrovao sr ovakve ideje o svetskoj sintezi bibliografije i dokumentacije sa indeksiranim
arhivama sveta.2 Vels smatra da ne postoji prepreka (1937) stvaranju efikasnog registra
ljudskog znanja, ideja i stvaranja koji bi se konstantno dopunjavao i razvijao. Njegova
glavna teza koju izlae u ovom lanku jeste da bi ovakva tvorevina predskazala istinsko
intelektualno ujedinjenje ljudske rase, u kojem bi svakom pojedincu bila dostupna celokupna
memorija oveanstva. Kako navodi: [..]ovakva ideologija bazirana na ideji Permanentne
svetske enciklopedije za neke predstavlja jedini nain razreenja ljudskih konflikta.3 Iako
je realizaciju ovakve enciklopedije video u tehnologiji mikrofotografija koja se tada
pojavila, a ne u raunarskim bitovima koji pohranjuju informacije na globalnoj mrei
Interneta kao danas, Vels je smatrao da je samo pitanje vremena kada e ova permanentna
svetska enciklopedija u svojoj kompaktnoj materijalnoj formi i gigantskoj veliini i
uticaju postati stvarnost.
Pitanje da li su Svetska mrea (WWW) i Internet kao to se nadao Dord Vels
otvorili put ujedinjenju oveanstva ili razvijanju istinski demokratskog puta delovanja za
ljude irom sveta jo uvek je otvoreno pitanje za koje ne postoji jasan odgovor. Velsova
ideja bila je utopistika utoliko to je smatrao da bi nastanak takve jedne tvorevine, toliko
1

https://sherlock.ischool.berkeley.edu/wells/world_brain.html, pristupljeno 7. 7. 2015.

Ibid.
3
Ibid.
2

velike i znaajne, bio preputen i rezervisan samo za plemeniti cilj obrazovanja i

unapreenja oveanstva. Danas smo svedoci da je Internet, kao neto najblie Velsovoj
ideji Permanentne svetske enciklopedije, arite borbe za ekonomsku dobit, kulturne
identitete, privatnost i dostupnost informacija, razliitih ideologija, diskursa i politika na
globalnom nivou. Iako ne moemo rei da je Internet polje istog razvoja znanja i
ujedinjenja oveanstva, svakako elementi pristupanosti velike koliine informacija irom
planete i participacija miliona ljudi u stvaranju i odravanju sadraja Svetske mree i dalje
za mnoge odravaju Velsovu nadu za ujedinjeno oveanstvo. Danas govorimo o digitalnoj
kulturi, novim medijima, informacionom drutvu i sajberprostoru kao delovima kulture i
sveta u kojim ivimo. Ova teza nastaje u okviru upravo ovakvog konteksta, od tehnokratije
90-ih godina XX veka, masovne kulture prve decenije XXI veka, do momenta kada postaje
potpuno legitimno govoriti o postepenoj evoluciji ovih pokreta u stvarnost u kojoj ivimo.
Kako navodi arli Gir (Charlie Gere) u zavretku drugog izdanja svoje knjige, [..]doli smo
do take u kojoj digitalne tehnologije nisu vie samo obine alatke, ve, bilo to dobro ili
loe, sve vie uesnici, u naoj, sve vie participativnoj kulturi (Gere 2011, 212).
Internet je od samog svog nastanka bio opisivan esto previe jednostavnim ili
generalizujuim, optimistinim parolama stvarne demokratije, pluralnosti, slobode i
neogranienosti. Jo uvek je nemogue sprovesti takvo interdisciplinarno i opseno
istraivanje koje bi prodrlo u kompleksnost pojave Interneta i njegovog uticaja na
savremeno drutvo irem sveta, ali i u Srbiji. Zanimljivo je videti na koji nain umetnost
kasnog XX i XXI veka, ve preteno konceptualna, kritiki i drutveno-aktivistiki
orijentisana promilja ovaj problem. U tom smislu, kada govorimo ue o kontekstu
umetnosti i njenih diskursa povezanih sa Internetom u Srbiji, postavlja se pitanje na koji
nain se reforme i strategije razvoja informacionog drutva sprovode i na koji nain
uestvujemo na Internetu kao pre svega globalnom projektu. Internet je zanimljiv fenomen
za istraivanje zato to ne podrazumeva ak ni na tehnolokom nivou neku fiksnu i
sveobuhvatnu formu koju istraujemo. Svetsku mreu (WWW) ini u potpunosti njegov
sadraj i dinamika odnosa (komunikacija) tih sadraja. Znaajno je mapirati to vie
sajberprostor Srbije jer on predstavlja unikatnu mreu odnosa i diskursa koji sa jedne strane
reflektuju delatnosti i stanje u drutvu, a sa druge upravo sve prisutnije digitalne oblike
kulture i drutvenosti. Iako je vano imati na umu da je Svetska mrea bila poslednja faza u
kompleksnoj i dugotrajnoj evoluciji tehnologije, politike i drutva koja je dovela do nastanka
Interneta kakav analiziramo danas, ona je svakako za nas posebno znaajan deo te istorije,
zato to oznaava nastajanje Interneta kao istinski globalnog i masovnog fenomena
7

komunikacije i poetka koncepta, ideje umreenosti kao multimedijalnog projekta

savremene komunikacije u svetu. I jedan i drugi element Svetske mree poklapaju se sa
onim to nas zanima, a to su diskursi umetnosti na Internetu i aproprijacija ovog
komunikacionog sistema od strane umetnika i institucija kulture i umetnosti. Iako je arli
Gir izneo odlinu tezu koja postavlja diskurse umetnosti, posebno 60-ih i 70-ih godina
prolog veka u direktnu vezu sa razvojem svekolike digitalne kulture iz koje proizilazi
Internet, to nije ugao kojem emo se posebno posveivati u ovom radu. Nas pre svega
interesuje kako su umetnika praksa i miljenje u Srbiji prihvatili ovaj trend digitalne kulture
u momentu kada se brzo iri meu razvijenijim delovima sveta, i na koje naine umetnici
koriste potencijale umreenosti i hipertekstualni, multimedijalni sistem Svetske mree.
Kontekst srpskog drutva u kojem se 90-ih godina XX veka iri internet tehnologija i
umetniki odgovori na njega nemogue je u svojoj celini predstaviti. Ja to u ovom radu
inim pomou klastera razliitih diskursa i informacija, kako lokalnih, tako i globalnih, koji
nam pruaju platformu pomou koje moemo lake i bolje razumeti raznolike diskurse
Interneta i umetnosti u Srbiji. Ovo je skup kojim postavljamo temelje daljem istraivanju
digitalne kulture u Srbiji i savremene umetnosti u ijoj budunosti lei iroka primena novih
medija, a posebno Interneta. Ova teza ne samo da tei da postavi u lokalni kontekst razvoj
digitalne kulture u Srbiji i evolucije internet sadraja i korisnika, ve i jedinstveni kontekst
uticaja umetnosti na ovaj razvoj i odgovora razliitih umetnikih praksi na visokotehnoloko
digitalno drutvo od 1996. godine do danas. Zato je znaajno istraivati umetnost na
Internetu? Majkl Benedikt (Mihael Benedikt) dobro primeuje kada kae: svaka disciplina
moe imati korist u poduhvatu stvaranja (i teoretizacije) sajberprostora, doprinos koji moe
dati i istorijski narativ da to opravda (citirano u: Bell 2007, 9).

I
INTERNET

Informaciono drutvo, baza podataka, mreno drutvo, digitalna kultura, sajberprostor

Savremeni svet u kojem sve izraeniju ulogu igraju informaciono-komunikacione
tehnologije (IKT) postaje krajem XX veka bogato polje istraivanja u humanistici. Kako bi
bolje razumeli znaajne promene do kojih dolazi u skoro svim sferama drutva, savremeni
naunici/ce i teoretiari/ke doprineli su razvoju itavih mrea diskursa koji se ukazuju kao
kontekstualni okviri mnogobrojnih praksi u veoma razliitim sferama ljudske delatnosti, ali i
ideoloke osnove za njihovo razumevanje. Diskursi informacionog i mrenog drutva,
digitalne kulture i sajberprostora deo su upravo te mree dominantnih teorijskih platformi u
okviru kojih nastaju/postaju i u okviru kojih velikim delom razumemo prakse koje su usko
vezane za nae polje istraivanja: odnos izmeu Interneta i umetnosti. Iako emo videti da i
jedna i druga oblast esto izmiu vrstim okvirima pojedinanih naunih disciplina, i da se
temeljan interdisciplinarni/multidisciplinarni ili transdisciplinarni pristup izuavanju i analizi
Interneta, kao i savremenog sveta umetnosti pokazuje kao optimalni nain razumevanja ovih
drutvenih fenomena, znaajno je predstaviti platforme koje se fokusiraju na uzroke i
posledice promena koje dolaze sa razvojem visokotehnolokog drutva u poslednjih par
decenija upravo zbog toga i to se ukazuju kao dominantni diskursi savremenog tehnolokog
drutva.
Termin koji opisuje oblik drutvenog postojanja u ijem kontekstu nastaje i konano i
funkcionie Globalna mrea (Internet) jeste informaciono drutvo. On podrazumeva ideju da
je sa razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija dolo do transformacije svake od
osnovnih drutvenih sfera: kulturne, ekonomske, politike i drutvene. Ovakva ideja, kako
objanjava Frenk Vebster (Frank Webster) prisutna je irom sveta jo od 70-ih godina
prolog veka kod velikog broja mislioca (Webster 2006, 2). Vebster je celu svoju studiju
Theories of the Information Society posvetio problematizaciji i kritici stvaranja velike teorije
savremenog drutva koja postavlja u svoje sredite znaaj informacije, iako sam navodi da je
termin u odreenim sluajevima znaajan za razumevanje sveta u kojem ivimo (Webster
2006, 6). Danas se govori o pojmu informacija kao jednom daleko irem diskurzivnom polju
kakvo otvara prelazak na pozno kapitalistiko informaciono doba. U tom smislu govori se o
ekonomiji kao kretanju podataka (informacija) globalnom mreom i drutvenim subjektima
kao skupovima informacija u bazama podataka. Human Genome, projekat mapiranja
ljudskog genoma zavren 2003. godine, samu nau bioloku osnovu predstavlja i analizira
upravo kao skup informacija. Manuel Kastel (Manuel Castells) nas opominje da
informacijska revolucija predstavlja novu vrstu ekonomske organizacije u kojoj obrada
10

informacija zamenjuje manufakturu kao dominantni model proizvodnje. Kako navodi: Ideja
o informaciji kao univerzalnoj robi raunarskog doba danas predstavlja injenino stanje
(citirano u: Dewdney, Ride 2006, 266). Pored toga to u bazama podataka moemo nai
ogromnu koliinu kulturalnih artefakata, informacija postaje isprepletana sa naim telom i
sveprisutna u naoj ekonomiji. Strukture baza podataka ine ove bitne informacije
svakodnevnog ljudskog iskustva podlonim transformacijama i manipulaciji. Za Leva
Manovia (Lev Manovich) baza podataka predstavlja ne samo specifian nain strukturiranja
podataka, koja je toliko preovlaujua u drutvenoj sferi, ve pre svega ono to naziva
novom kulturalnom paradigmom. Za njega raunarsko doba donosi novi kulturalni algoritam:
realnost mediji podaci baza podataka (Dewdney, Ride 2006, 224). Baza podataka
moe biti u formi ogromne mree kakav je Internet, ali i manjih skupova podataka kakvi su
DVD i CD diskovi. Ovakav sistem je u osnovi nehijerarhijski i nelinearan, to su i dva
elementa koja po Manoviu karakteriu novu kulturalnu paradigmu. Danas se govori o
informacijskom preoptereenju (information overload) i Internetu kao informacijskom
superautoputu (information superhighway), gde ne samo da je informacija postala toliko
veliki deo naeg svakodnevnog iskustva da dolazi do preteranog stvaranja i irenja
informacija, ve je i Globalna mrea doprinela neverovatnom ubrzavanju protoka tih
informacija. Jezik novih medija koji je izrazito vidljiv u ovoj tezi odlika je znaajne promene
metafora kojima opisujemo svakodnevno iskustvo u informacionom dobu. Piter Emberli
(Peter Emberley) jo 1988. godine uoava ovu promenu posebnu u prelasku sa industrijskog
govora na informatiki: Njegovo mesto su zauzele organske metafore procesa, povratne
sprege, bio-moi, odlaganja otpada, obrazaca ivotne sredine podataka i entropije. Ili
metafore teorije polja premetanje, kruenje, diferencijalne jednaine pokreta, razmena i
odnosa (citirano u: Shields 2001, 161). Ne samo da dolazi do promene u svakodnevnom
iskustvu, ve u nainu na koji percipiramo i promiljamo stvarnost jezikom. Informacijska
revolucija shvata se kao znaajna promena naina na koji primamo informacije,
komuniciramo meusobno, razvijamo ekonomije, kreiramo politike i kulturu, dok se
informaciono drutvo postavlja kao posebno i znaajno merilo razvoja drutva kroz dravne i
meunarodne strategije.4
Za Kastela nije samo informacija ta koja prednjai kao simbolika osnova
savremenog drutva, ili kako je to Lev Manovi video, baza podataka, ve je za njega
nesumnjiva injenica da se ove informacije sve vie i vie organizuju unutar mrea iz ega i
4

Zanimljivo je da Japan od 60-ih godina XX veka meri razvoj informacionog drutva ili Joho Shakai (Webster
2006, 10).
11

izvodi svoje teorije mrenog drutva (Network society). Mrea se ovde pojavljuje kao epitom
nove konfiguracije drutva, kako u ekonomskom, tako i u organizacionom i identitetskom
smislu. Informacija i umreenost postaju u velikoj meri deo nae socijalne realnosti. Virtuelni
prostori internet foruma, drutvenih mrea, online obrazovanja itd., donose kontekste u
kojem mi sami putem raunarskog suelja5 (interface) primamo informacije, predstavljamo
se i doivljavamo svet posredstvom digitalnog koda. Kastel smatra da moemo uoiti tri
nezavisna procesa od 60-ih i 70-ih godina prolog veka koji karakteriu mreno drutvo:
revolucija informacionih tehnologija, ekonomska kriza kapitalizma i dravnosti, kao i
promene koje se unutar ovih sistema deavaju i irenje razliitih drutvenih pokreta od
feminizma, ljudskih prava, do zelenih pokreta (Bell 2007, 55). Po njemu informaciono doba
ne moe biti objanjeno tehnologijom samom, ona je uvek deo drutvenog, politikog i
ekonomskog procesa koji je okruuje. On tip kulture u kojoj ivimo definie kao stvarnu
virtuelnost (real virtuality), koja je, kako navodi, [..]virtuelna zato to je primarno
konstruisana putem elektronskih, virtuelnih procesa komunikacije. Stvarna je (ne zamiljena)
zato to predstavlja nau fundamentalnu realnost, materijalnu osnovu na kojoj ivimo svoje
ivote, gradimo sisteme predstavljanja, radimo poslove, povezujemo se sa drugim ljudima,
dobijamo informacije, formiramo svoja miljenja, delamo politiki i gajimo svoje snove
(Castells 2001, 203). Kastel smatra da je ova vrsta virtuelnosti toliko zastupljena u
dananjem drutvu da upravo [..]primarno kroz virtuelnost obraujemo nau proizvodnju
znaenja (Ibid.).
Analiza koju je napravio an Bodrijar (Jean Baudrillard) jo 80-ih godina XX veka,
posledica, naina konzumiranja informacija i prirode znaka u ovakvom drutvu, za njega,
sveta simulakruma, hipermedijskog spektakla u kojem postoji proliferacija znaka kao takvog
i gubitka znaenja, i dalje je podjednako aktuelno shvatanje informacionog drutva. Referent
znaka za Bodrijara zamenjuje simulacija oznaenog, koja donosi promenu u nainu na koju
pristupamo stvarnosti i naeg poverenja u informacije koje su nam dostupne. Ovaj problem
na dobar nain oslikava situacija u kojoj tradicionalni mediji ulaze u krizu nastankom i sve
veim brojem korisnika Interneta. Novi oblici korisnikog novinarstva, koju omoguava

U svojoj doktorskoj disertaciji Opta teorija medija zasnovana na funkciji interfejsa u interaktivnoj
komunikaciji, Oleg Jenki navodi kako savremeni hrvatski prevod engleske rei interface - suelje u potpunosti
odgovara smislu ovog novomedijskog pojma koji se u srpskom jeziku najee navodi u originalnu, odnosno
transkripciji - interfejs. Kako napominje: Smatramo da je to odgovarajui prevod i u srpskom jeziku jer ovaj
termin oznaava susret licem u lice (su-elje kao ono to postavlja elo u elo) to je upravo smisao
izvornika inter-face. Jenki, Oleg, Opta teorija medija zasnovana na funkciji interfejsa u interaktivnoj
komunikaciji, doktorska disertacija,Univerzitet umetnosti u Beogradu, 2009, str. 31.

12

jeftina tehnologija snimanja i diseminacije informacija oduzima panju potroaa

tradicionalnih medijskih sadraja, ali i ukazuje na veliki problem relevantnosti i
proverljivosti novih izvora podataka. Dostupnost informacija, mogunost za svakoga da se
izrazi na Internetu, primorava drutvo da reformulie i vrati se na postavljanje pravila
vrednovanja informacija koje primamo. Ne smemo zaboraviti da dok tira dnevnog lista
Politika u vreme SFRJ nije prelazio 80.000 primeraka, danas na mrei odreeni video snimci
na sajtu YouTube imaju i po milion pretplatnika. Umetnika praksa udaljena od sigurnih
konteksta institucija postaje deo ovog digitalnog krajolika u oku gledaoca.
Termin digitalno jedan je od nekoliko termina kojima opisujemo svet ubrzanog
tehnolokog razvoja koji je uticao na skoro svaku sferu ljudske delatnosti, kako u razvijenim
Zapadnim drutvima, tako i malo po malo i u zemljama periferije i poluperiferije. Digitalno
oznaava pre svega raunarski jezik jedinica i nula kojim predstavljamo informacije.
Digitalni signal itamo kao suprotan analognom. U pitanju su tipovi elektrinih signala koji
se razlikuju po svojoj uestalosti i nainu prenosa informacija. Analogni ureaji pretvaraju
informacije u kontinuirani elektrini signal koji predstavlja svojevrsnu analogiju fenomena
koji se belei, dok je digitalni signal niz impulsa jednakog intenziteta i trajanja, iji se sadraj
diferencira putem prisustva i odsustva impulsa, nizom jedinica i nula.6 Ova tehnologija
posledica je niza tehnolokih inovacija od perioda Industrijske revolucije do danas,
krunisanih potvrivanjem postojanja elektromagnetnih talasa7 od strane nemakog fiziara
Hajnriha Rudolfa Herca (Heinrich Rudolf Hertz) 1888. godine. Svi ovi pronalasci su
ukazivali na snanu tenju oveka za postizanjem mogunosti beleenja i reprodukcije teksta,
zvuka i slike. Znaaj tehnologije analognog elektrinog signala ne nestaje prelaskom sa
analogne na digitalnu tehnologiju. Upravo je kompleksni proces digitalizacije, u
kulturolokom smislu znaajan zbog brzine kojom se sprovodi u svim sferama ljudske
delatnosti tehnoloki razvijenijih drutava, kao i u Republici Srbiji, proces konverzije
analognog signala u digitalni, i nazad. Samim tim, iako je tehnologija digitalnih signala
znaajno promenila naine na koje baratamo medijima i medijskim sadrajima, analogna
tehnologija ostaje relevantno tehnoloko dostignue u svakom sadraju koji zovemo
digitalnim. Moda jedna od najznaajnijih karakteristika ove tehnologije, od posebnog
znaaja kada govorimo o digitalnoj i novomedijskoj umetnosti poznog XX i XXI veka, njena
karakteristika da fiziku pojavu tumai kao niz pojedinanih elemenata kojima je mogue
6

Gde jedinica predstavlja prisustvo impulsa, a nula odsustvo.

Teorijsko postojanje elektromagnetnih talasa dokazao je jo 1864. godine britanski naunik Dejms Klark
Maksvel (James Clerk Maxwell) na osnovu svojih matematikih razmatranja koja su proizvela niz jednaina
koje opisuju nain ponaanja i postojanje elektromagnetnih talasa.
7

13

manipulisati. Upravo je kako primeuje Aleksandar Luj Todorovi, mogunost spajanja

raunarskog programskog jezika, tekstualnih i glasovnih poruka i audiovizuelnih sadraja
urodio nastankom Interneta (Todorovi 2009, 47). Ali kako kae arli Gir, digitalno je danas
mnogo vie od tehnoloke inovacije u manipulaciji elektromagnetnim talasima, [..]govoriti
o digitalnom znai koristiti ga kao metonimiju za itavu mreu virtuelnih privida, trenutnih
komunikacija, sveprisutnih medija i globalnih mogunosti ukljuenja, koji ine dobar deo
naeg savremenog iskustva (Gere 2011, 16). Gir ovde govori o posebnoj vrsti kulture, kao
jednoj od definicija kulture Rejmonda Vilijamsa8 (Raymond Williams) digitalnoj kulturi.
Re je o posebnom nainu ivljenja i delovanja u drutvu koje sve vie koristi digitalnom
tehnologijom. Ovde se namee pitanje ta je to posebno u digitalnoj kulturi, koji su to
elementi koji ine moguim da je zasebno definiemo? Takoe u svetlu zasienosti pojma
kulture na koju ukazuje Vilijams znaajno je kritiki promatrati diskurse u kojima se razvija
Internet i digitalni svet koji nas okruuje.
Jedan istorijski momenat koji se koristi kao svojevrsna parabola u opisivanju nove
kulture i njenih posledica, usko vezan za digitalizaciju koju smo pominjali jeste Problem
2000. godine (Y2K problem) ili, kako je takoe nazivan, Milenijumska buba (Millenium
bug). Pria se odnosi na problem koji je nastao u mislima mnogih ljudi oko skraivanja
datuma pri unosu podataka u ranim godinama raunarske tehnologije i funkcionisanja
ovakvog sistema nakon ulaska u novi milenijum. Tako je npr. 1957. godina bila u
raunarskim sistemima oznaena sa brojem 57. Ovakva skraivanja su i danas evidentna,
iako u savremenom kontekstu ona oznaavaju samo preuzet standard iz vremena samih
poetaka raunarske tehnologije, mera koju je bilo neophodno sprovoditi zbog manjka
dragocenog memorijskog prostora. Naime, kako se pribliavala 2000. godina, rasle su brige
oko toga kako e raunarski sistemi da razumeju ovaj prelaz i da li e doi do kolapsa nekih
znaajnih javnih slubi koje se oslanjaju na digitalnu tehnologiju. Govorilo se o raspadu
bankarskog sistema, otkazivanja liftova, medicinskih oprema, sistema klimatizacije,
elektrinih mrea, pa ak i rizik od aktiviranja nuklearnih ratnih sistema. Naravno, nita od
8

Rejmond Vilijams u svojoj naunoj studiji, reniku termina od znaaja za kulturu i drutvo, Keywords: A
Vocabulary of Culture and Society iz 1976. godine detaljno prouava etimoloki i kulturno-istrorijski razvoj rei
kultura. On navodi da je re kultura (culture) jedna od moda najkomplikovanijih rei u engleskom jeziku i
poziva nas svojom studijom da ovaj lebdei oznaitelj shvatamo kao sukobljeno polje oznaavanja. On
predlae podelu na tri ire kategorije aktivnog korienja termina kultura. Prvo, od XVIII veka, kao opis
generalnog procesa intelektualnog, duhovnog i umetnikog razvoja. Drugo, u znaenju odreenog naina ivota,
bilo grupe, perioda, naroda ili oveanstva generalno. I na kraju, kao intelektualni i posebno umetniki rad i
praksu. Danas se susreemo sa proirenom upotrebom termina u vidu: popularne kulture, masovne kulture, folk
kulture, gej kulture, lezbijske kulture, crnake kulture, raznih etnikih kultura, kao i povezivanja koncepta
kulture sa ivotnim stilom, gde dobijamo korienja termina kao: potkultura, medijska kultura, potroaka
kultura, sportska kultura, digitalna kultura itd.
14

ovoga se nije desilo, ali je dovelo u iu panje rasprostranjenost digitalnih tehnologija u

svakodnevnom ivotu ljudi. Upravo je Internet, kao tema kojom se bavimo u ovoj studiji
jedna od nesagledivih posledica na razvoj i promene koje su nastale razvojem digitalne
tehnologije. I moda je jedan od najznaajnijih i najbogatijih prostora razvoja i mesta
deavanja digitalne kulture.
Bez ovog prelaza sa analogne na digitalnu tehnologiju, Internet ne bi mogao da se
razvije. Digitalna tehnologija, ne samo da je deo tehnolokog doba mehanike reprodukcije o
kojoj je govorio davne 1936. godine Valter Benjamin (Walter Benjamin), ve prirodom
predstavljanja i obrade podataka ini sve informacije jednakim i jednako podlonim
umnoavanju, manipulaciji i obradi. Internet je znaajan aspekt ovako shvaene digitalne
kulture utoliko to ogromnu koliinu digitalizovanih informacija u koje danas spada skoro
svaki element naeg ivota kao pojedinca, pa i sveta umetnosti, ini rasprostranjenom i u
stalnom pokretu. Karakteristika digitalnog koda, koja kvalitativno izjednaava tipove
informacija i sve medijske oblike komunikacije, igra znaajnu ulogu u ovoj drutvenoj
transformaciji. Mogunost koju je digitalna revolucija donela, skladitenja i pretvaranja
ljudske delatnosti na univerzalni, lako prenosivi kd, Internet, posebno sa kraja 90-ih godina
prolog veka, ini po prvi put istovremeno dostupnim. Sam primer rada na jednom ovakvom
naunom radu, pre samo 20 godina znaio bi provoenje velike koliine vremena po
arhivama, bibliotekama, neretko i na putovanjima, kako bi se dolo do osnovnih izvora
informacija. Danas, veliki broj strune literature, tekstova, debata, ali i preciznih informacija
gde moemo pronai odreenu knjigu ili izvor dostupni su preko Interneta, ako u sada ve
retkim situacijama ne moemo da je naruimo putem mree i da nam stigne na kunu adresu.
Umesto uvanja beleki na bezbrojnim spoljnim memorijama, sada sigurnost dolazi od
oblaka (cloud), nekog udaljenog objekta centra za skladitenje podataka, koji nae tekstove
ine dostupnim preko mree u svakom momentu i sigurnim od hardverskih kvarova i greaka
naih personalnih raunara. Znaajno je, kako navodi Todorovi, da prelaskom na digitalnu
tehnologiju pribliavamo tri do skora nezavisne oblasti tehnike: telekomunikacione,
raunarske i audiovizuelne. Upravo e se ovaj aspekt digitalnog koda pokazati kao
najplodonosniji u sferi umetnosti i njenog spajanja sa Internetom.
Moda najznaajniji pojam za analizu fenomena Interneta u kontekstu informacionog
drutva i digitalne kulture jeste sajberprostor (cyberspace). Termin je izveden od grke rei
kyber (navigacija) i u izvornom obliku znai prostor navigacije (Dodge, Kitchin 2001, 1). Pre
svega ovaj termin oznaava komunikacioni prostor, javnu sferu i oblike delatnosti koji se
odnose na virtuelni prostor Mree (Web, World Wide Web). Pojam nailazi na primenu u
15

kontekstu novih medija i Interneta preko romana Vilijama Gibsona (William Gibson)
Neuromancer, u kojem je opis sajberprostora kao beskrajne i ivopisne digitalne mree kroz
koju kormilarimo razliitim konzolama prepoznat kao savrena metafora prostora Svetske
mree (WWW). On sajberprostor opisuje na sledei nain: Sporazumna halucinacija koju
dnevno doivljavaju milioni legitimnih korisnika[..] Grafika predstava podataka izvuenih
iz baza podataka svakog raunara u ljudskom sistemu. Nezamisliva kompleksnost. Linije
svetlosti postrojene u ne-prostoru uma, klasteri i sazvea podataka[..] (citirano u: Bell
2007, 2). Iako je sam termin od objavljivanja Gibsonove knjige 1984. godine proao kroz
razliite primene, Dod i Kiin (Martin Dodge, Rob Kitchin) napominju kako je moda
najbolje objanjenje termina ono koje aludira upravo na konceptualni prostor o kakvom
govori Gibson, pre nego na samu tehnologiju koja stoji iza stvaranja tog prostora (Dodge,
Kitchin 2001, 1). Roman Vilijama Gibsona i uopte knjievni anr sajber panka, imali su
veliki uticaj na koncipiranje znaaja sajberprostora i dalje igraju znaajnu ulogu u
konceptualizaciji razvoja ove virtuelne sfere i naeg shvatanja njenih funkcija. Pojam je dalje
popularizovao Don Peri Barlou (John Perry Barlow) pri emu je kod ovog autora termin
poeo da oznaava zaseban virtuelni svet u kojem e pojedinci konano imati slobodu da se
izraavaju na nain na koji to ele bez ogranienja drava, granica i vojske (Bell 2004, 42).
Kako objanjava Dejvid Bel (David Bell), koncept sajberprostora iako samo jedan od
mnogih termina osmiljenih i korienih za tumaenje fenomena savremenog tehnolokog
drutva, ostaje znaajan pre svega ako ga veemo za znaenje kulture kakvo postavlja
Rejmond Vilijams kao naina ivota u nekom drutvu. Kako pie: Za mene, sajber kultura
je nain miljenja o tome kakva je interakcija izmeu ljudi i digitalne tehnologije, kako
ivimo zajedno[..] (Bell 2007, 5). I naa teoretiarka medija Divna Vuksanovi pie o
znaaju uticaja ovakve kulture na drutvo kad kae: Sajberprostor opte medijske kulture
konstitutivan [je] za dananje shvatanje stvarnosti, to znai da je poimanje realnosti, a
potom i svet na koji se ova paradigma odnosi, pod uticajem delovanja medija masovnih
komunikacija, Interneta i drugih komunikacionih tehnologija, bitno izmenjen (Vuksanovi
2007, 1). Pojam koji se takoe pojavljuje u tesnoj sprezi sa sajberprostorom jeste sajber
kultura, koja prema Dejvidu Belu se nuno mora razumeti kao sinonim rei sajberprostor. Jer
upravo takav prostor sutinski sainjavaju njegovi kulturalni aspekti (Bell 2001, 8). Kako
nastavlja Bel, sajber kultura moda jedino blie opisuje upravo meuzavisnost same
tehnologije koja omoguava virtuelni prostor i njene tehnike elemente i komunikaciju
korisnika sa samom tehnologijom (Ibid.). Bitno je naglasiti da je Internet danas, kao i 1996.
godine, samo jedan od moguih verzija Interneta. Njegovi sastavni delovi su samo neki od
16

puteva kojima je moglo da se krene u kreiranju virtuelnog prostora Globalne mree

(Interneta). Sajberprostor i sajber kultura postojali su podjednako i opisivali bitno razliite
svetove i pre Svetske mree. Internet bi se svakako mogao nazvati programiranom iluzijom,
ali ona koja sve vie upravlja naim identitetima i naim telima. Dozvoliemo da nas
prostorna metafora mree odvede korak dalje u formulisanju neega to bismo mogli nazvati
srpskim sajberprostorom. Analizirati prostornost Mree postaje komplikovano u svetlu
specifinog grupisanja ljudi na Internetu. Na neki nain moemo nazvati srpskim
prostorom one stranice i sadraje koje postoje na srpskom jeziku. Internet je sa druge strane
ipak sazreo kao globalni komunikacijski medij, iako se ta globalnost do skoro odnosila na
nekolicinu razvijenih i bogatih zemalja ili pojedinaca. Kao to emo jo videti u ovom radu,
nacionalne i u tom smislu i identitetske granice sajberprostora se esto opiru fiksiranju i
jasnoj odreenosti. Na Internetu se ljudi pre svega okupljaju oko interesnih polja koje, kao i
sama hipertekstualnost Mree, onda vode drugim zajednikim oznaiteljima. Izmeu ostalog,
sajberprostor kao koncept i virtuelna stvarnost na koju se odnosi nagnao je teoretiare da
preispitaju znaenje kategorija prostora, vremena, zatim javnog/privatnog u okviru kojeg su
se sva drutva (nacije) formirale i funkcioniu.

Internet ili internet

ta je Internet? Pre nego to u narednim stranicama pokuamo da ukaemo na niz
nama poznatih i znaajnih elemenata i konteksta koji ine ovu globalnu mreu mrea, treba
pomenuti znaajno ideoloko pitanje koje lei iza prakse pisanja ovog pojma. Izmeu toga da
li je u pitanju Internet ili internet nalazi se jedna od retkih mogunosti za neki zaokruen
odgovor na ovo pitanje. Pre nego to uemo dublje u kontekstualizaciju razliitih aspekata i
inilaca koji ine Globalnu mreu, pred nama je zadatak opredeljenja9 oko toga da li emo
re internet i skup znaenja koji ta re podrazumeva pisati velikim ili malim slovom.
Podela u interesnim krugovima koja nastaje poetkom XXI veka oko toga da li re internet
treba tretirati kao vlastitu imenicu ili ne, manifestacija je posebnog problema definisanja
ovog fenomena. Ovo pitanje danas moemo poistovetiti sa ideolokim problemom da li je
Globalna mrea samo oblik tehnologije, jedne od mnogih prisutnih u naem drutvu ili
jedinstven fenomen zasluan gramatikog tretiranja kao vlastite imenice.
9

Kaemo opredeljenje iz razloga to lokalno, kao i u meunarodnim krugovima ovo pitanje i dalje nije nailo na
konsenzus.
17

asopis Wired 16. avgusta 2004. godine na svojoj internet stranici (website)
objavljuje lanak pod nazivom Sada je samo internet (Its Just the internet Now). 10 Kako
pie autor Toni Long (Tony Long): Poevi od ove reenice, Wired News vie nee koristiti
veliko slovo i u rei internet. Istovremeno Veb postaje veb i Mrea postaje mrea [net].11
Kako autor nadalje objanjava, ovo stilistiko vraanje u realnost ima za cilj da ukae na
Globalnu mreu kao na oblik tehnologije koja nije razliita od radija ili televizije kada su
nastajale, koja je samo jo jedan medijum za slanje i primanje podataka.12 Dve godine pre
toga, The New York Times pie o profesoru Dozefu Turou (Joseph Turow) sa Univerziteta
Pensilvanija (University of Pennsylvania) u SAD-u, strunjaku o uticajima internet
tehnologije na svakodnevni ivot ljudi, koji je zapoeo sopstveni krstaki rat protiv pisanja
velikim slovom rei internet.13 U lanku se navodi da je stav autora da isputanje velikog
I alje duboku poruku svetu: Revolucija je zavrena, i Mrea je pobedila. Deo je svaijeg
ivota i esta koliko i vazduh i voda (ni jedno o kojih se ne pie velikim slovom). 14 Kolega
sa Univerziteta u Ilinoisu, tadanji predsednik Asocijacije internet istraivaa15 (Association
of Internet Researchers) Stiven Douns (Stiven Jones), uvidevi da su kroz istoriju koriena
velika slova i u drugim sluajevima tehnolokih pronalazaka, praksa koja bi se kasnije
izgubila (kao to je primer fonografa), deli ideju koju e nekoliko godine kasnije Wired
objaviti svetu, a poeo da propoveda Turou, da je moda dolo vreme da Internet tretiramo
na isti nain na koji se odnosimo prema televiziji, radiju i telefonu. 16 Od 2004. godine do
danas mnoge velike novinske agencije i listovi, kao to su Economist, CNN, BBC, The
Times, Guardian prihvatili su korienje malog slova. Naime, veina novinskih agencija i
listova u Evropi upranjava ovu praksu, to moemo videti i na primerima u Srbiji danas, dok
je u SAD-u jo uvek u velikoj meri prisutno korienje velikog slova. Sve znaajne Internet
organizacije kao to su IETF (Internet Engineering Task Force), Internet Society, W3 (The
World Wide Web Consortium) i ICANN (The Internet Corporation for Assigned Names and
Numbers), koriste inicijalnu verziju naziva mree Internet. U poetku Internet sa velikim I
korien je kako bi razlikovao veliku globalnu mreu mrea od interneta kao bilo koje
meupovezane mree (internetwork). Danas, kao i 2002. godine, veliko I oznaava tretiranje
10

http://archive.wired.com/culture/lifestyle/news/2004/08/64596, pristupljeno 18. 4. 2015.

Ibid.
12
Ibid.
13
http://www.nytimes.com/2002/12/29/weekinreview/29SCHW.html, pristupljeno 8. 5. 2015.
14
Ibid.
15
Nauna organizacija osnovana 1998. godine sa ciljem umreavanja naunika iz razliitih disciplinarnih oblasti
koji se bave studijama Interneta, promovisanju interdisciplinarnog pristupa istraivanju Mree i organizovanjem
godinjih naunih konferencija iz ove oblasti (http://aoir.org/).
16
http://www.nytimes.com/2002/12/29/weekinreview/29SCHW.html, pristupljeno 8. 5. 2015.
11

18

Globalne mree kao jedinstvenog fenomena, onog koji je promenio svakako Zapadnu
civilizaciju, a sve vie i globalni svet, sa sopstvenom istorijom i identitetom. Bil Tomson
(Bill Thompson), tehnoloki analitiar i dopisnik BBC-ja, u kritikom lanku kao odgovor na
proglaenje asopisa Wired navodi da [..]iako Internet svakako jeste internet, to nije bilo
kakav internet; to je onaj koji je stvoren januara 1983. godine kada su istraivaka mrea
Arpanet i CSNET povezane zajedno i kada su svi poeli da koriste TCP/IP protokol koji jo
uvek imamo danas.17 Potreba za ovakvim stavom oitava se i na samoj Mrei. Zanimljiv
primer je internet stranica www.internetisapropernoun.net iji je celokupni sadraj nekoliko
reenica na jednostavnoj beloj pozadini: Internet je vlastita imenica. Odnosi se na
odreenu stvar. To znai da se pie velikim slovom[..] Varijanta sa malim slovom, internet,
prihvatljiva je samo u retkim sluajevima kada govorimo o raunarskoj mrei koja koristi
tehnologiju umreavanja vie mrea kao to je Internet protokol (IP), ali koja nije povezana
na Internet[..].18 U potpisu teksta stoji Internet. Zvanini renici, kako prenosi The New
York Times ne vide kao svoju ulogu regulisanje ovog problema. Na njima je, po reima
Desija idlouera (Jesse Shiedlower), direktora amerike kancelarije Oksfordskog renika
engleskog jezika, da reflektuju ono to ve postoji u upotrebi. U tom smislu komentarie i
Alan Sigel (Allan M. Siegal), koautor prirunika The New York Times Manual of Style and
Usage, navodei da ga ne bi iznenadilo da u narednim godinama malo slovo u potpunosti
zameni korienje velikog slova, ali da to jo uvek nije sluaj. Primer ikakog prirunika za
stil (Chicago Manuel of Style) reflektuje donekle koliko je javnost podeljena po ovom
pitanju. Poslednje, 16. izdanje, preferenciju daje pisanju malim slovom rei mrea (web) i
internet stranica (website), ali navodi kako se velikim slovom moraju pisati rei Internet
i Svetska mrea (World Wide Web).19 Tendencija za definisanjem Interneta kao
generikog termina koji opisuje tehnologiju koja prevazilazi Svetsku mreu, pre svega dolazi
iz strunih, programerskih krugova. Ovakav stav na zabavan nain oslikava epizoda
britanske televizijske serije IT Crowd, u kojoj dva programera, ismevajui shvatanje
Interneta od strane manje tehnoloki pismenih pojedinaca kao nekakve magine i misteriozne
tvorevine, predstavljaju svojoj nadzornici odeljenja jednu crnu kutiju sa svetleom crvenom
lampicom kao Internet. Na ta ona pita: Ovo je Internet, ceo Internet?, a njene vickaste
kolege je uveravaju da je sasvim u redu da ga ponese na svoju prezentaciju, jer su se toboe

17

http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/3613594.stm, pristupljeno 16. 5. 2015.

http://internetisapropernoun.net/, pristupljeno 16. 5. 2015.
19
http://www.chicagomanualofstyle.org/about16_rules.html, pristupljeno 16. 5. 2015.
18

19

Internet stareine sa s tim sloile.20 Sa druge strane, tretiranje Globalne mree kao
zasebnog fenomena u savremenom drutvu i dalje preovlaujue u humanistici i mladom
polju studija Interneta (Internet Studies). Zanimljivo je da Endru Blum (Andrew Blum), koji
je proveo nekoliko godina istraujui fiziku infrastrukturu Globalne mree sam podrava
dalje korienje velikog slova. Kako objanjava: Zato to od momenta kada sam poeo da se
susreem sa fizikim prisustvom Interneta njegovim mestima on se ukazao kao
singularna stvar, koliko god ona bila neobina i amorfna (Blum 2013, 56).
Iako smatramo da momenat kada emo Internet zaista moi legitimno definisati kao
generiki termin za razgranatu informacionu i komunikacionu tehnologiju u svetu, uistinu
nije daleko, to u ovom trenutku, pogotovo na digitalnim periferijama i poluperiferijama ne
moe biti sluaj. Internet je i dalje po mnogo emu zasebni fenomen koji pokuavamo da
razumemo i sa ijom primenom i dalje kao drutva eksperimentiemo. Tako je u ekonomiji,
politici, drutvenoj sferi, kao i u umetnosti. Stoga, ne smatramo da je neophodno zadrati
vlastitu imenicu radi zatite aure Globalne mree, ve nunog priznavanja malih koraka
odmicanja u integrisanju i razumevanju ove tehnologije, njenih uticaja na globalnom nivou,
kao njenog i dalje prisutnog identiteta drugosti. Ne moemo poricati da je u mnogim
oblastima u svetu, a posebno u srpskom drutvu, Internet i dalje pozicioniran kao veoma
zasebna sferu drutvene produkcije. Sa druge strane, razvoj tehnologije i rasprostranjenost
mobilnog interneta kao nove i nezavisne prakse korienja Globalne mree (Internet), one
koja sve vie zasenjuje Svetsku mreu, kao i znaaj elektronskog poslovanja, sve prisutnije
ideje Interneta stvari (Internet of Things) tehnologije koja preti da u potpunosti
transformie svetsku industriju, kontekst Interneta sa njenim ranim vojnim i naunim
razvojem, kao i svetske slave koju stie protokolom Svetske mree, rapidno gubi na svojoj
celovitosti i upravo ukazuje vie na mnogobrojne efekte internet tehnologije, nego na
jedinstveni fenomen Interneta. Zanimljivo je u tom smislu naglasiti da je u periodu pre
ekspanzije Svetske mree, koja jo uvek stoji kao sinonim Interneta kao takvog, ovu ulogu
imao je Usenet, sistem elektronskih oglasnih tabli, koji su korisnici kasnih 80-ih i ranih 90-ih
godina XX veka esto meali sa Internetom kao globalnom mreom mrea (Gaffin, Kapor
1994, 43). Oblik i naa percepcija Interneta (ili interneta) konstantno se menja. Ove promene
u mnogome govore o tome ta Internet jeste za drutvo u datom trenutku. U ovom momentu
dva diskursa o kojima smo govorili podjednako su prisutna, kao i legitimna. Iz svega
navedenog u ovom radu koristiemo re Internet sa velikim slovom u sluajevima kada je

20

The IT Crowd, sezona 1, epizoda 6.

20

re o kontekstualizaciji i istorizaciji razumevanja uticaja i upliva ove nove tehnologije u svim

sferama drutva, kada govorimo o jednom i dalje u naim glavama zaokruenom fenomenu
koji tek uspostavlja veze sa naim bivanjem van mree, a re internet, pisano malim
slovom, kao i sinonim mrea, koristiemo u onim situacijama kada se govori o internet
tehnologiji kao takvoj, ime emo uiniti blagu izmenu u odnosu na najnovija pravila
pravopisa srpskog jezika obrazloena time [..]da je u svesti korisnika internet prestao da
znai ime kompanije i zato je ispravno pisanje malim poetnim slovom.21

Internet: istorijski konteksti

Zbog upoznavanja itaoca sa razliitim medijskim ekologijama od nastanka Interneta
do danas, koje smatramo neophodnim kako bi se razumeo kontekst umetnosti koji
istraujemo u razliitim razdobljima u okviru internet tehnologije, ovaj deo studije e
pokuati da prikae neke dominantne elemente koji su inili Internet kroz njegov razvoj. U
tom smislu, znaajno je razumeti da Internet, kao i Svetska mrea, nikada nisu bili, niti to
danas jesu, heterogeno telo koje se moe nekakvom istorizacijom predstaviti, to ovaj
sveproimajui fenomen u naem drutvu, a sve vie i globalno, ini specifinom i
komplikovanom temom za istraivanje. Pokuaemo da predstavimo, u tom smislu, neke
konstelacije koje smatramo znaajnim za diskurse umetnosti na Internetu i uopte
razumevanja promena kroz koje savremena umetnost prolazi pod uticajem Interneta sve do
dananjih dana. Druge emo elemente morati izostaviti, ili ostaviti povrno prikazanim, radi
odranja kontinuiteta i relevantnosti informacija za samu studiju. Kastel govori o jo jednom
tipu komplikacije na koju nailazimo u pokuaju da analiziramo i istraujemo Internet,
injenice da se on menja daleko bre od sposobnosti naeg razumevanja fenomena u bilo
kom trenutku (Castells 2001, 6). Mnoge naune discipline upravo iz ovog razloga izbegavaju
da se uhvate u kotac sa problematizacijom ovog znaajnog fenomena. Iako u takav poduhvat
ulazimo sa sveu o tekoama koje nosi, smatramo da je omoguavanje uvida u znaajne
istorijske i drutvene kontekste Globalne mree od kljunog znaaja za razumevanje
kompleksnih odnosa izmeu sveta Interneta i sveta umetnosti i kulture, kako globalno, tako i
u Srbiji.

21

Peikan, Mitar, Jerkovi, Jovan i Piurica, Mato, Pravopis srpskog jezika: Izmenjeno i dopunjeno izdanje,
Matica srpska, Novi Sad, 2010, str. 66.
21

Internet je, kao i svaki izum bio posledica itavog niza tehnolokih dostignua koji su
utrli put za takav razvoj. Izmeu ostalog, smatra se da prve naznake digitalne tehnologije
potiu jo od XVII veka kada je Frensis Bejkon (Francis Bacon) poeo da razmilja o
univerzalnom matematikom jeziku koji bi mogao da poslui za ifrovanje poruka u
gradovima pod opsadom. Takoe, Lajbnic (Gottfried Wilhelm Leibniz) u domenu
matematike pronalazi infitezimalni raun i postavlja osnove binarnog sistema. Prvi preokret u
nastanku masovnih medija vezuje se jo za 1453. godinu, kada Gutenberg (Johannes
Gutenberg) tampa prvu Bibliju pomou kompleta pokretnih slova koja se slau u okvir i na
taj nain stvaraju tekst i koji e se tamparskom presom otisnuti na listu papira. Prvi istinski
masovni medij vezan za izum tamparske prese, pojavljuje se skoro dva veka kasnije u
Engleskoj 1620. godine u vidu novina. Kako primeuje Aleksandar Luj Todorovi, Semjuel
Morze (Samuel Morse) je jo pre Marala Makluana (Marshal McLuhan) predvideo globalno
selo, kada je rekao: Povrina Zemlje bie premreena tim icama, iji e zadatak biti da
brzinom misli ire saznavanje svega onoga to se dogaa na Zemlji, koju e na taj nain
pretvoriti u jedan jedini kvart (citirano u: Todorovi 2009, 81). Ne samo to, ve kako
istoriar Luis Mamford (Lewis Mumford) u svojoj studiji Tehnika i civilizacija opisuje,
savremeno tehnoloko drutvo u kojem danas ivimo i u kakvom se konano razvio Internet,
direktna je posledica najrazliitijih faktora od ratova, razvoja industrije i nauke, i uopte
kompleksnog preplitanja odnosa maine i oveka od samih zaetaka civilizacije do danas
(Mumford 2009). U ovoj studiji se neemo baviti ue ovim mnogim kontekstima koji su
doveli do razvoja internet tehnologije, ve emo pokuati u kratkim crtama da predstavimo
znaaj nekolicine kljunih organizacija i pojedinaca u tom razvoju od sredine XX veka do
danas.
Moda je vie od svega drutvena klima u Sjedinjenim Amerikim Dravama dala
podlogu za razvoj revolucionarne tehnologije Interneta. Jo je Vanevar Bu (Vennevar Bush)
kao predratni tehnoloki savetnik predsednika Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt)
znaajno doprineo razvoju tehnolokog istraivanja koja e u narednih nekoliko decenija
rezultirati internet tehnologijom, pri emu je samoj ideji Interneta doprinos dao kroz svoju
viziju sistema Memex koji opisuje u lanku iz 1945. godine u asopisu Atlantic Monthly, kao
sistem za brzu diseminaciju i organizaciju naunih podataka, momentalno dostupnih svima
koji ih trae[..] (citirano u: Bidgoli 2004, 114). Ali pre svega kljuni faktor bila je
hladnoratovska klima pod kojom se tehnologija razvijala. Upravo je kljuna ideja koja je
izrodila internet tehnologiju bila doprinos tehnolokog inenjera Pola Barana (Paul Baran),
osmiljavanja i izgradnje decentralizovanog sistema komunikacije koji bi imao primenu za
22

vreme ratnog stanja i omoguio nastavak komunikacije i u sluaju kada bi neki element
(taka) komunikacione mree bio uniten. Kako navodi Doni Rajan (Johnny Ryan),
[..]koristei neuroloki model, svaki vor [node] u komunikacionoj mrei imao bi
sposobnost prenoenja informacije bilo kom drugom voru, bez potrebe upuivanja na
centralnu kontrolnu taku (Ryan 2010, 14). Najznaajniji aspekt Baranovog razmiljanja o
ovakvoj komunikacionoj mrei bio je sistem komutacije paketa (packet switching). Slinu
ideju u isto vreme u Velikoj Britaniji sprovodi Donald Dejvis (Donald Davis). Za razliku od
Barana, Dejvis je tehnologiju komutacije paketa u Velikoj Britaniji zamiljao kao mogunost
deljenja ogranienih raunarskih resursa u civilnom i naunom sektoru. Njega su pre svega
zanimale mogunosti koje raunar prua korisnicima, oblast interaktivnog raunarstva ili ono
to danas poznajemo kao softver (software). Kako navodi Denet Abate (Janet Abbate): On
je osmislio mreu koja bi nudila niz usluga poslovnim i rekreacionim korisnicima,
ukljuujui obradu podataka na daljinu, POS transakcije, baze podataka, narudbine,
upravljanje mainama na daljinu, pa ak i online klaenje (Abbate 1999, 29). Delei poruku
u vie manjih paketa, pri tom koristei autonomnu sposobnost mree da pakete alje preko
vorova koji u datom trenutku najbre mogu da prenesu poruku, sistem komutacije paketa
podrazumeva da e jedinstvena poruka u odvojenim delovima putovati razliitim vorovima
kroz mreu da bi bila konano sastavljena na svom odreditu. Korisna paralela koja
objanjava bazine principe ove osnove internet tehnologije Abate nudi u svojoj studiji
Inventing the Internet, uporeujui sistem komutacije paketa koji su razvijali Pol Baran i
Donald Dejvis u razliitim kontekstima, sa sistemom potanske razmene pisama. Kako
navodi: [..]svaka poruka (npr. pismo) obeleena je informacijom o polaznoj taki i
destinaciji i onda prenoena od jedne do druge take kroz mreu. Poruka se privremeno uva
u svakoj od tih taki (npr. zgrada pote) do momenta kada moe biti poslata na sledeu taku
ili na konano odredite (Abbate 1999, 11). Ono to je Baran uspeo da postigne prema
potrebama amerike vojske za razvijanjem decentralizovanog sistema komunikacije koji
nee imati jednu centralnu operacionu jedinicu, jeste da uini svaku od tih taaka u mrei
sposobnim za samostalno i automatsko slanje poruke (podataka) putem koji je najefikasniji i
najslobodniji, ili u sluaju unitavanja nekih od vorita, i dalje postojeih. Takoe je
znaajno da je Baran uvideo da bi mogunosti slanja podataka bile uveane ukoliko bi one
bile u digitalnoj formi, ne vie razmena poruka, ve razmena paketa digitalnih kodova. Na
ovaj nain, ne samo da bi bilo mogue bilo koju vrstu podataka poslati, ve i da bi se sama
poruka mogla podeliti na manje grupe podataka i tako slati kroz mreu, da bi poruka konano
bila sastavljena na svom odreditu. Sistem prenosa podataka, koji je proizaao iz istraivanja
23

ove dvojice naunika bio je revolucionaran, ne samo zato to je podrazumevao

decentralizovanu strukturu (koja moe da opstane ak i usled nuklearnog napada na deo
mree), ve i zato to je pronaen nain za iskoriavanje svakog dela prenosnog signala.
Godine 1958. osniva se ARPA (Advanced Research Projects Agency) Agencija za
napredne istraivake projekte, kasnije DARPA (Defence Advanced Research Projects
Agency) pri Ministarstvu odbrane SAD-a, koja je spajala naunike iz vojske, mornarice i
ratnog vazduhoplovstva. Ova agencija e imati ulogu izgradnje prve mree okosnice
(backbone) Interneta. Sa osnivanjem odeljenja IPTO, Kancelarije za tehnike obrade
informacija (Information Processing Techniques Office) u okviru ARPA 1962. godine
zahuktava se era visokog dravnog finansiranja razvoja mrene i raunarske tehnologije.
arli Hercfeld (Charlie Herzfeld), direktor ARPA od 1965. do 1967. godine, na sledei nain
objanjava status koji je ARPA imala u hladnoratovskom periodu i ulogu ove agencije u
razvoju raunarske tehnologije u SAD-u: ARPA je bila jedino mesto u gradu gde je neko
mogao da ue u moju kancelariju sa dobrom idejom i na kraju dana izae sa milion dolara
(Ryan 2010, 29). J. C. R. Liklider (J. C. R. Licklider) regrutovan je 1962. godine kao prvi
direktor IPTO-a. Kako navodi Abate, njegov rad Man-Computer Symbiosis iz 1960. godine
[..]postao je manifest za preorijentisanje raunarske nauke i tehnologije u slubu potreba i
tenji ljudskog korisnika, pre nego forsiranja korisnika da se prilagodi maini (Abbate 1999,
43). Ovom predvodnikom organizacijom rukovodili su pojedinci upravo ovakvog profila,
zbog ega se smatra da je pored hladnoratovskog konteksta i velike koliine dravnog novca,
razvoj Interneta pre svega oblikovao kredo nezavisnih inovatora i naunika. Nakon Liklidera,
od 1964. do 1966. godine IPTO-om je rukovodio Ivan Saderlend (Ivan Sutherland), pionir
raunarske grafike i izumitelj Sketchpad softvera, prvog programa koji je ukazao na grafike
mogunosti raunara. Bob Tejlor (Bob Taylor), inicijalno asistent Saderlenda, a direktor
IPTO-a od 1966. godine, nastavio je da sprovodi Likliderovu ideju o umreavanju velike
koliine raunara koji su u to vreme bili u vlasnitvu drave. 22 Rajan napominje da je to bio
logian potez za Tejlora upravo zbog toga to je u to vreme DOD, Ministarstvo odbrane
(Department of Defence) bio najvei nabavlja raunarske opreme u SAD-u (Ryan 2010, 26).
Ovakva mrea omoguila bi bolje iskoriavanje skupih raunarskih resursa u laboratorijama
irom zemlje. Iste godine kada Tejlor stupa na mesto direktora IPTO-a, predstavlja se
projekat ARPANET za ijeg rukovodioca Tejlor postavlja Lorensa Robertsa (Lowrence
22

Liklider je originalno imao zamisao o izgradnji Galaktike mree koju je razvijao 1962. godine na MIT-ju.
Ideja je bila o globalno meupovezanim grupama raunara kojima bi svi mogli sa lakoom da pristupe. Veoma
slina zamisao onome to danas postoji kao Internet.
24

Roberts). Leonard Klajnrok (Leonard Kleinrock) jo 1961. godine objavljuje lanak, a potom
1964. godine i knjigu na temu komutacije paketa i konano uspeva da uveri Robertsa u
mogunost postavljanja mree na toj tehnologiji. Robertsova uloga u ranom razvoju Interneta
ostaje posebno znaajna zbog njegovog naina rukovoenja i organizacije rada na projektu.
Poto je u projekat ukljuio mali broj pojedinaca za koje je znao da gaje interesovanje za
razvoj ove tehnologije, Roberts je smatrao da e najbolje rezultate dobiti ukoliko ostavi ljude
da rade svoj deo posla na nain na koji misle da je to najbolje. Zanimljivo je da e upravo
matine institucije ovih pojedinaca poslati i prva vorita ARPANET mree 1968. godine i to
na Istraivakom institutu Stanford (Stanford Research Institute SRI), Kalifornijskom
univerzitetu Santa Barbara (UC Santa Barbara), Univerzitetu Kalifornije u Los Anelesu
(UCLA) i na Univerzitetu Jute (Univesity of Utah). Tender za izgradnju infrastrukture ove
mree dobila je mala firma Bolt, Baranek i Njuman (Bolt, Baranek and Newman BBN) iji
je zaposleni bio Liklider pre nego to je pristupio IPTO-u, kao i Robert Kan (Robert Kahn) u
vreme realizacije projekta. Kompanija je bila poznata po jakom istraivakom kadru koji je
dolazio sa MIT-ja (Massachusetts Institute of Technology) i Harvarda (Harvard University).
Preko iznajmljene telefonske linije 29. oktobra 1969. godine ostvarena je prva mrena
komunikacija novonastale ARPANET mree. Do aprila 1971. mrea je imala 15 vorita
(Ryan 2010, 30). Nakon to je BBN napravio infrastrukturu mree, ono to je nedostajalo
bilo je softversko reenje za meusobno komuniciranje raunara komunikacijski protokol.
Ovaj zadatak dodeljen ponovno oformljenoj NWG, Radnoj grupi za mreu (Network
Working Group), u kojoj je najaktivnija bila grupa postdiplomaca povezanih sa projektima
Ministarstva odbrane i ARPA. Specifian je nain otvorene komunikacije koji je ova grupa
koristila i koja e kasnije karakterisati kulturu otvorenog koda i kolaborativni rad na razvoju
softvera, kao i u znaajnoj meri samu sajber kulturu. Grupa studenata (Stiven Kroker
/Stephen Crocker/, Vinston Cerf /Vinston Cerf/ i Don Postel /John Postel/ svi su bili
studenti Leonarda Klajnroka) putem zahteva za komentare (Request for Comments RFC)
objavila je otvoren poziv za uee na razvijanju ovog komunikacionog protokola. Princip
ovakvog otvorenog pristupa razvijanja softvera bio je [..]da se nijedan tekst ne sme smatrati
autoritetom i da ne postoji konano redigovanje (Ryan 2010, 33). Ovakav pristup,
karakteristian i za programersku zajednicu na MIT-ju, uestvovae u daljem stvaranju
onoga to poznajemo kao hakersku kulturu. Rezultat rada ove grupe pojedinaca je bio NCP
Protokol za kontrolu mree (Network Control Protocol). Iako je ovo prvi komunikacioni
protokol napravljen za mreu, jezik koji e omoguiti komunikaciju, ne samo razliitih
raunara u mrei, ve razliitih tipova mree i koji e lansirati internet tehnologiju na
25

globalnom nivou tek e biti osmiljen. Ova radna grupa bila je jo jedan element neformalne
organizacije rada na razvoju mree koju je negovao Roberts. Kako se prisea Cerf: Mi smo
bili samo amateri i oekivali smo da e neki autoritet konano doi i rei Evo kako emo to
da uradimo. Ali niko nikad nije doao (citirano u: Abbate 1999, 73). Bez obzira na to to je
ARPANET razvijan kao komunikaciona mrea namenjena primeni u vojne svrhe, nain na
koji je sama tehnologija mree stvarana pre svega je nosila vrednosti i bila orijentisana prema
korisniku tog vremena, programerima entuzijastima, studentima i strunjacima koji su radili
na projektu. Rad ovih pojedinaca bio je u velikoj meri zatien od agresivnih dravnih i
vojnih interesa.
U ovom periodu postojala je tendencija podstrekivanja raunarske zajednice da se
prikljui korienju mrene tehnologije. Jedna od takvih aktivnosti bila je prezentacija
pristupa na daljinu raunarima u okviru ARPANET-a na Meunarodnoj konferenciji o
raunarskim komunikacijama (ICCC) 1972. godine. Iako je korienje mree u ovim ranim
danima bilo vrlo ogranieno i kontrolisano, znaajan primer nezavisne aktivnosti na mrei u
ovom periodu je zaetak Gutenberg projekta (Gutenberg Project) Majkla Harta (Michael
Hart) 1971. godine, koji je imao za cilj omoguavanje dostupnosti putem mree znaajnih
istorijskih dokumenata i knjiga. Ovaj projekat je i dan danas aktivan i broji preko 40.000
besplatno dostupnih publikacija na Svetskoj mrei. Ve sledee godine Roberts se iskljuuje
iz ARPA tima i prikljuuje se jednoj od nekoliko tek osnovanih privatnih kompanija koje su
pruale mogunost pristupa mrei. Kompanija se zvala Telenet Comunications Corporation i
do 1975. godine pruala je usluge u sedam razliitih gradova unutar SAD-a (Abbate 1999,
80). Svakako da u ovom periodu, kako za lanove APRANET projekta, tako i za prve
korisnike komercijalnih mrea, korienje ove tehnologije bilo je sporo, komplikovano i
skupo. Tek e sa razvojem personalnih raunara, akademskog, civilnog i komercijalnog
uticaja na razvoj internet tehnologije, doi do ekspanzije primene mrene tehnologije i
konano stvaranja Globalne mree kakvu poznajemo danas.
Jedna od prvih mrea koja se razvila nezavisno od ARPANET-a, bila je Havajska
AlohaNET, koja je razvila znaajnu strategiju za kasnije funkcionisanje Globalne mree, tzv.
Aloha metod, koji je podrazumevao odstranjivanje mogunosti gubljenja poruke u prenosu,
prvo potvrdom primanja poruke, a onda i automatskih ponovnim slanjem poruke u sluaju ne
dobijanja potvrde. U isto vreme ve je bila razvijena jo jedna mrea pod pokroviteljstvom
ARPA, mrea koja je koristila tehnologiju radio prenosa paketnih podataka PRNET. Pored
ove mree bazirane na radio tehnologiji u isto vreme se gradi prva satelitska mrea
SATNET, tzv. Atlantska satelitska mrea, lansirana 1975. godine, koja je koristila civilni
26

satelit Intelsat IV i njene kontrolne punktove unutar SAD-a i Velike Britanije. Tri postojee
mree: ARPANET koja je koristila telefonske kablove, PRNET radio tehnologiju i SATNET,
satelitska mrea, bile su osnova za ideju koja e konano izroditi globalnu mreu mrea koju
zovemo Internet, povezivanjem ova tri potpuna razliita sistema komunikacije jedinstvenim
protokolom.
Robert Kan i Vinston Cerf 1974. godine objavljuju prvi nacrt TCP, Protokola za
kontrolu prenosa (Transmision Control Protocol). Razvoj ovog protokola, koji e u
potpunosti promeniti tehnologiju umreavanja i sam Internet, zavren je 1978. godine
spajanjem dva tipa protokola TCP-a, koji e sa jedne strane imati ulogu regulisanja
meusobne komunikacije raunara, a sa druge strane novog IP, Internet protokola (Internet
Protocol), koji e omoguavati komunikaciju izmeu razliitih mrea. Rezultat je bio
TCP/IP,

Protokol

za

kontrolu

prenosa/Internet

protokol

(Transmission

Control

Protocol/Internet Protocol). Kako navodi Grejam Najt (Graham Knight), Cerf je predvideo
(1972) da e u budunosti postojati potreba za povezivanjem nezavisnih mrea koje e biti
zasnovane na razliitim tehnologijama.23 Osnova ideje bila je da mree unutar svojih sistema
mogu da funkcioniu na bilo kojoj tehnologiji, ali da ako hoe meusobno da se poveu,
moraju implementirati posebnu arhitekturu umreavanja (internetworking architecture). Ova
arhitektura u saradnji dva naunika osmiljena je kao pomenuti dvostruki set protokola.
Znaajno je naglasiti ono to Najt pominje, a to je da ova tehnologija iz 70-ih godina prolog
veka i dalje igra kljunu ulogu u funkcionisanju Globalne mree u skoro neizmenjenom
obliku.24 Kako navodi Bidgoli, TCP/IP najlake je razumeti kao zajedniki jezik koji
omoguava razliitim sistemima da se meusobno razumeju.25 Sredstvo ovakvog
sporazumevanja predstavljaju IP adrese26, tj. internet adrese u vidu brojeva od 32 bita koji se
koriste da oznae svakog lana na mrei, tj. svaki tehnoloki ureaj koji je povezan na
23

Knight, Graham, Internet Architecture u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume II, John
Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 244-264, str. 244.
24
Ibid., str. 245.
25
Bidgoli, Hossein, Internet Literacy u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume II, John
Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 286-298, str. 286.
26
IP adrese se piu kao niz etiri decimalna broja u rasponu od 0-255 odvojeni takama (npr. 195.252.88.126).
Jedan lan moe imati vie internet adresa, ali svaki mora imati bar jednu. Ove adrese slue kao polazne take i
odredita sistema paketnog prenosa podataka (Bigdoli 2004, 179, 183). Holm Fribe (Holm Friebe) i Filip
Albers (Philipp Albers) u svojoj knjizi Tajni ivot brojeva napominju da je 2011. godine predvieni broj IP
adresa
predvien,
zbog
ega
je
uveden
IPv6
koji
omoguava
340.282.366.920.938.463.463.374.607.431.768.211.456 adresa na Internetu. Preneemo u potpunosti ovaj
neverovatan broj kako ga Fribe i Albers navode citirajui jedan blog na Mrei: Trista etrdeset sekstiliona
dvesta osamdeset dve kvintilijarde trista ezdeset est kvintiliona devetsto dvadeset kvadrilijardi devetsto
trideset osam kvadriliona, etiristo ezdeset tri trilijarde, etiristo ezdeset tri triliona, trista sedamdeset etiri
bilijarde, eststo sedam biliona, etiristo trideset jedna milijarda, sedamsto ezdeset osam miliona, dvesta
jedanaest hiljada etiristo pedeset est (citirano u: Fribe, Albers 2015, 26).
27

Internet. Pojavljivanje jedne mree za drugom, ne samo u SAD-u, ve i irom Evrope, kao i
nagli razvoj raunarskih sistema, proiruju interesnu sferu regulisanja i postavljanja
protokola za povezivanje mrea. To se ogledalo u uarenom sukobu oko zajednikog
protokola koji bi se koristio i unutar SAD-a i drugde u svetu u kojem pobedu odnosi TCP/IP
baziran na otvorenom fleksibilnom sistemu paketnog prebacivanja u odnosu na X.25 protokol
predloen od CCITT-a (International Telegraph and Telephone Consultative Committee),
dananjeg Biroa za standardizaciju telekomunikacija Meunarodne unije za telekomunikacije
(ITU).
Moramo razumeti da je razvoj fenomena koje nazivamo Internet iji je uspeh pre
svega zasnovan na kolosalnom odzivu korisnika i konstantnom poveavanju te grupe i dan
danas, neodvojivo povezan sa razvojem i sve veom prilagoenosti raunarske tehnologije
prosenom korisniku, pre svega evolucije personalnih raunara. Iste godine kada grupa
studenata oko Leonarda Klajnroka razvija prvi protokol za umreavanje vie mrea
(internetworking) NCP protokol, istraivaki centar PARC (Palo Aloto Research Center)
kompanije Xerox proizvodi personalni raunar Alto, koji je sa miem, grafikim ekranom i
sueljem danas poznatih fascikla i prozora koji karakteriu okruenje operativnog sistema
Windows, postavio okvir kretanja raunarske tehnologije prema lakem korienju od strane
korisnika.27 Najslavniji momenat ovog razvoja svakako govori i o istorijskom kontekstu
vrhunca popularnosti raunarske tehnologije, a to je pojavljivanja na tritu raunara Apple
Macintosh 1984. godine, raunara sa prvim grafikim korisnikim sueljem (GUI), iste
godine kada Dord Orvel (George Orwell) objavljuje svoj distopijski roman 1984, na ta i
kompanija Apple insinuira svojom danas ve ikonikom televizijskom reklamom. Ve
sledee godine izlazi prva verzija Windows operativnog sistema kompanije Microsoft. Danas
u daljem razvoju mikroprocesora i rasprostranjenosti pristupa Mrei i Internetu preko
mobilnih ureaja, vidimo u kojoj meri upravo hardverski (raunarski) aspekt mrene
tehnologije diktira ne samo razvoj, ve i nain korienja internet tehnologije. Robert
Metkalf (Robert Metcalfe) je upravo pomenuto irenje tehnologije personalnih raunara
iskoristio kako bi dalje razvio ideju umreavanja, osmiljavanjem mree koja bi povezala ne
samo razliite tipove mrea i raunara na udaljenim lokacijama, ve veliki broj ureaja
unutar istog prostora, Intraneta (Ethernet) i LAN (Local Area Networking) ili Mree
lokalnog podruja. Sada, ne samo da je razvijena tehnologija koja moe povezati razliite
27

Do ovog momenta personalni raunari nisu mogli da se kupe kao zavreni proizvod koji treba prikaiti na
struju i pritiskom na dugme zapoeti korisniki odnos, ve je pojedinac morao posedovati pozamano tehniko
znanje kako bi svoj personalni raunar sastavio od razliitih delova koji su se prodavali.
28

tipove mrea, ve i razliite ureaje meusobno gde god se nalazili. Kako Doni Rajan
objanjava ove godine razvoja tehnolokog drutva [..]do kraja 1977. godine telefonski
sistem je bio otvoren, postala je dostupna jeftina raunarska oprema i modemi, kao i softveri
koji su omoguavali njihovu meusobnu komunikaciju bez ikakve novane naplate (Ryan
2010, 68). Kultura koja se razvijala oko sveta raunara i mrene tehnologije u ovom periodu
dostigla je vrhunac u onome to arli Gir naziva digitalna kultura. Od pojedinaca unutar
ARPA koji su fleksibilni hijerarhijski model saradnje meu strunjacima iz razliitih
disciplina videli kao najproduktivniji model projektnog upravljanja, preko kulture otvorenog
koda koja se razvijala na MIT-ju, zatim, delatnosti unutar Laboratorije za vetaku
inteligenciju na Univerzitetu Stanford (SAIL Stanford Artificial Intelligence Laboratory),
meusobno se razvijala i sama tehnologija i sistem vrednosti koji e pre svega obojiti nain
korienja Interneta, bar u prvoj deceniji njenog postojanja.
ARPANET je privremeno predat nadlenosti amerikoj DCA, Agenciji za odbranu i
komunikacije (Defense Communication Agency) 1975. godine to se posmatra kao prvi put u
razvoju Interneta kada je mrea bila vre kontrolisana. Ova potreba DCA, podstaknuta
rapidnim razvojem mree koja u tom momentu ima preko 66 vorova, rezultirala je
konanom podelom ARPANET-a na civilnu i vojnu mreu 1983. godine. Vojna mrea
nosila je naziv MILINET. Smatra se da je DCA odgovorna za postavljanje TCP/IP protokola
kao standarda za celu mreu koji se pokazao kao kljuan element za povezivanje mrea u
globalni Internet (Ryan 2010, 90). Poznato je da je ARPANET pretea dananjeg Interneta,
ali ono to je manje poznato jeste da je zapravo akademska mrea po imenu NSFNET
oznaila slobodan (od ciljeva vojske i diktata drave) i munjevit razvoj Globalne mree.
Mrea Nacionalne fondacije za nauku SAD-a (National Science Fondation) bila je poslednja
taka plodotvornog razvoja tehnologije nezavisnog umreavanja akademskog sektora u
SAD-u. Prva ovakva mrea bila je CSNET (Computer Science Network) odobrena kao
projekat od strane Nacionalne fondacije za nauku 1981. godine. Iste godine koristei
tehnologiju komunikacije putem skretanja podataka (spooling) na daljinu i postojeu
infrastrukturu IBM raunarske opreme koja je preovlaivala na amerikim univerzitetima, u
saradnji izmeu Jejl univerziteta (Yale University) i Gradskog univerziteta u Njujorku (City
University of New York) nastaje BITNET mrea (Because its there28). Do 1991. godine ova
mrea je povezivala 1400 organizacija u 49 zemalja (Ryan 2010, 92). Osam godina nakon
osnivanja, 1989, BITNET i CSNET se spajaju u jedinstvenu mreu CREN, Korporaciju za
28

Zato to je tu, referiui na IBM-ovu opremu koja se preteno koristila na univerzitetima i dravnim
institucijama.
29

istraivanje i umreavanje u obrazovanju (Corporation for Research and Educational

Networking). NSFNET nastaje u sred ovog razvoja akademskih mrea 1984. godine, kao
mrea-okosnica (backbone network) koja bi povezivala regionalne istraivake mree na
nacionalnom nivou i obezbeivala brz protok informacija. NSFNET je takoe omoguavao
svim univerzitetima da se direktno prikae na njihovu mreu. Kljuni momenat uloge
NSFNET mree u razvoju Interneta dolazi 28. februara 1990. godine kada ve 30 godina
stara ARPANET mrea biva demontirana u korist mnogo bre NSFNET mree kao okosnica
celog Interneta. Kako navodi Rajan, ovim se zavrava vojna era Interneta (Ryan 2010, 93).
Od 1990. do 1993. godine, sa komercijalizacijom tehnologije umreavanja i razvojem
akademskih mrea van SAD-a, dva miliona raunara bilo je povezano na sad ve globalnu
mreu mrea (Ryan 2010, 94).
Prvi pretraivai i protokoli za pretraivanje mree nastaju u ovom periodu Archie
(1990), Gopher (1991) i Veronica (1992). Sa rastom mree i njenom decentralizovanom
strukturom nije doao i nedostatak kontrole vezane za taj razvoj. to se mrena tehnologija
vie irila, vie problema se pojavljivalo sa odravanjem sistema, kao i sa sukobima razliitih
interesnih grupa. Od 1979. godine do danas postojale su razne organizacije oformljene za
regulaciju, kontrolu i otklanjanje kvarova na mrei. Takvi su bili ICCB, Kontrolni odbor za
konfiguraciju Interneta (Internet Configuration Control Board) pri ARPA, IAB, Odbor za
Internet operacije (Internet Activities Board) osnovan 1983. godine; IETF i IRTF
Operativne grupe za Internet istraivanja i Internet inenjerstvo (Interenet Engineering Task
Force, Internet Research Task Force) osnovane 1989. godine; IS, Internet drutvo (Internet
Society) formirano 1992. godine. U najveem broju sluajeva ove organizacije nastavile su
da prate kredo otvorenog koda Klajnrokovih studenata i njihovih zahteva za komentarima
u smislu mogunosti doprinosa razvoju mree od strane bilo koga, sa naravno kontrolom
ueg tima unutar ovih organizacija. Posebno je ovakav princip pratila Operativna grupa za
Internet inenjerstvo (IETF) (Ryan 2010, 101). Ali, kako navodi Rajan, sve ove organizacije
bile su pre svega tehniki pre nego politiki orijentisane, a politika kontrola Interneta je bar
u nekim vidovima ostajala u rukama SAD-a (Ryan 2010, 101). Poetkom XXI veka
regulativni centar se donekle izmeta iz SAD-a. UN 2003. godine formira WGIG - Radnu
grupu za regulaciju Interneta (Working Group on Internet Governance).
Poslednja znaajna faza u razvoju Interneta predstavlja WWW (World Wide Web)
protokola ili Svetska mrea ser Tima Barners-Lija (ser Tim Berners-Lee). Kao zaposleni u
Evropskoj organizaciji za nuklearna istraivanja CERN (Conseil Europen pour la Recherche
Nuclaire), Barners-Li razvijao je 80-ih godina XX veka softver po imenu Enquire, iji je cilj
30

bio da mapira i povee informacije razliitih pojedinaca, maina i sistema na mrei. Ova
Barners-Lijeva ideja bila je pretea razvoju Svetske mree (World Wide Web). Inspirisan
idejama Teda Nelsona (Ted Nelson) i njegove vizije The Xanadu29 kao sveobuhvatne
hipertekstualne mree informacija, kao i istraivanjima Daglasa Englbarta (Douglas
Engelbart), on je zamislio izgradnju sistema hipertekstualnih dokumenata radi lakeg
pristupanja i pretraivanja podataka unutar CERN-a gde je bio zaposlen. Barners-Lijeva ideja
leala je u tome da ne samo pisani tekst, ve bilo koji tip digitalne informacije (video, audio
ili slika) se moe prizvati sa mree putem date specifine adrese URI-a ili univerzalnog
identifikatora resursa (universal recourse identifier). Sa ovim ciljem razvija hipertekstualni
univerzalni kompjuterski jezik HTML baziran na ve postojeem SGML programskom jeziku
koji se koristio na mainama kompanije IBM. HTML30 platformu Barners-Li razvija zajedno
sa HTTP-om, Hipertekst protokolom za prenos podataka (Hypertext Tranfer Protocol), ime
postavlja osnovu razvoja Svetske mree. Originalna svrha ovog protokola bila je da omogui
vidljivost postojeih internet stranica i povezivanje dokumenata na Internetu. Kako sam
objanjava opisujui svoj izum: Mrea je vie drutvena nego tehnika kreacija. Ja sam je
dizajnirao tako da ima socijalni efekat da pomogne ljudima da rade zajedno ne kao
tehnoloku igraku. Ultimativni cilj Mree jeste da podrava i poboljava nae Mreno
postojanje u svetu[..] Ono u ta verujemo, to podravamo, oko ega se sloimo i od ega
zavisimo je mogue predstaviti i sve vie jeste predstavljeno na Mrei (citirano u: Burnett
2003, 57). Hipertekst je, kako navodi Bidgoli, doneo mogunost istovremenog prikazivanja
ovih razliitih medijskih formata u jedinstvenom tekstu, kao i sposobnost interaktivnog
pristupa ovakvoj kombinaciji informacija.31 Svakako jedna od znaajnijih promena u
primanju informacija i medijskih sadraja, koje dolaze sa Internetom, tiu se nelinearnog
29

Projekat Xanadu iako lansiran 1998. godine, sa nadogradnjama 2007. godine i 2014. godine, otiao je u
istoriju kao sistem koji nije doiveo popularnost Svetske mree i koji se sa velikim problemima odrao u ivotu
do danas. Bez obzira na sudbinu ovog projekta, Nelsonov hipertekst osnova je revolucije pristupa informacijama
koja je dola sa Svetskom mreom.
30
HTML ili hipertekstualni markap jezik (hypertext markup language) kako mu ime napominje ima funkciju
obeleavanja informacija za ljudskog korisnika u vidu tehnikih karakteristika teksta (fonta, veliine), boje,
izgleda stranice. Ovakav digitalni dokument, kao proizvod je ono to nazivamo internet stranicom (web page).
Kljuna re ovde svakako je hipertekst koja oznaava mogunost protokola da pravi hiperlink veze za drugim
tekstovima na mrei kojima moemo pristupiti sa jedne internet stranice (Bigdoli 2004, 444). HTML protokol,
kao kima Svetske mree doiveo je od 1991. godine do danas mnoge verzije (HTML 2.0, HTML 3.2, HTML
4.0), od kojih je poslednji XHTML predstavlja pokuaj oivljavanja platforme koja postaje isuvie jednostavnog
dizajna da podri brzi razvoj tehnologije. XHTML ili Proirivi hipertekst (meta) jezik za oznaavanje
(Extensible Hypertext Markup Language) deo je stremljenja Konzorcijuma Svetske mree W3C (World Wide
Web Consortium) da odri Svetsku mreu relevantnom kroz razvoj internet tehnologije koja u mnogome
prevazilazi ovaj programski protokol.
31
Bidgoli, Hossein, Internet Literacy u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume II, John
Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 286-298, str. 287.

31

itanja teksta. Prvi put od izuma tamparske prese, nain strukturiranja podataka udaljava se
od linearnog i pravolinijskog kroz jednostavnost klika na raunarskom miu i pomeranja
sadraja ekrana (scrolling). Svetska mrea oznaava se i proirenim terminom hipermedija
jer njeno suelje podrazumeva upravo kombinaciju video, audio, tekstualnih i
hipertekstualnih formata od kojih se sastoje dokumenti na mrei. Bilo je potrebno nekoliko
godina pre nego to su mogunosti izuma prepoznate i kada poinju da se razvijaju nezavisni
softveri za pretraivanje Svetske mree. Prvi pretraiva ove globalne mree informacija po
imenu Cello razvio je Tom Brus (Tom Bruce), ali Svetska mrea nije doivela svoj konani
uspeh pre pojave Netscape (1994) i Mosaic (1993) pretraivaa. Kompanija Microsoft svoj
doprinos izgradnji Svetske mree daje tek 1995. godine izbacivanjem pretraivaa Internet
Explorer. U ovoj ranoj fazi civilnog Interneta, Svetska mrea nije jo dominirala Internetom.
Popularne aplikacije u to vreme bile su FTP, protokol za prenoenje podataka (file transfer
protocol), WAIS (Wide Area Information Servers), Gopher i elektronska pota, sve nezavisni
programi i protokoli, koji e u godinama koje slede biti inkorporirani u Svetsku mreu (Ryan
2010, 109). Svakako, od momenta kada je Tim Barners-Li uinio dostupnim protokol
Svetske mree, ona je svake godine beleila sve vei rast. Kako navodi Lejla Grin (Leila
Green) citirajui podatke Barners-Lija, u novembru 1992. godine broj servera na mrei bio je
26, dok je do kraja 1993. godine ovaj broj podignut na 500 (Green 2010, 34). W3C
Konzorcijum svetske mree (WWW Consortium) oformljen je radi promovisanja i
poboljanja veb tehnologije 1994. godine. U narednim godinama Svetska mrea e
ostvariti neverovatan rast i svojim mogunostima za pretraivanje sadraja na Internetu i
kreativnim uplivom korisnika predstavljae najdominantniji vid internet tehnologije i za
mnoge ljude irom sveta do danas ostati kao sinonim za ceo Internet.

Korisniki Internet: Ka prevazilaenju metafore mrenog drutva

Skoro da nema autora koji je istraivao/la ovaj fenomen, a da nije bilo naglaeno da
su korisnici, od pojedinca koji su radili na razvoju projekta, pa do prvih nezavisnih korisnika
mree, imali odluujuu ulogu u stvaranju Interneta. Abate napominje da jo od samog
poetka mrea nije koriena u svrhe za koje je bila namenjena, a to je deljenje ogranienih
raunarskih resursa putem upravljanja na daljinu koje je tehnologija omoguavala. Upravo se
komunikacijski potencijal mree pokazao kao najefektivniji i najire prihvaena primena
prvobitnih mrea (Abbate 1999, 104). Manuel Kastel pravi podelu na dva tipa korisnika
32

Interneta: proizvoai/korisnici i potroai/korisnici. Ova podela iako podrazumeva da obe

grupe imaju uticaj na razvoj mree istie posebnu grupu korisnika koji direktno utiu na
razvoj Interneta, tj. njegove infrastrukture, za razliku od konzumenata internet sadraja i
aplikacija koji svojim potrebama diktiraju razvoj tehnologije (Castells 2001, 36). Iz najranijih
godina kako mrene, tako i raunarske tehnologije bilo je mogue, iako je malo njih to
uspeno i uinilo, predvideti naginjanje internet tehnologije ka njenim komunikacijskim
mogunostima, to se ogledalo kako u zahtevima za komentarima (RFC) kao sistemu rada na
prvom mrenom protokolu, zatim u razvoju razliitih komunikacionih mrea i sistema
nezavisno od ARPANET-a i onoga to je dolo kao najvee iznenaenje unutar ARPA,
popularnosti koju je e-pota (e-mail), osmiljena 1974. godine kao zasebni protokol imala u
tim ranim godina razvoja Interneta. Koncipirana kao neunitiva vojna komunikaciona mrea,
sa ciljem omoguavanja korienja ogranienih raunarskih resursa istraivaima irom
zemlje, komunikacijski aspekt Interneta, koji je spontano doao od samih korisnika i
neverovatnom brzinom irio do onoga to danas posmatramo kao upravo revoluciju u
tehnologiji komunikacije, pa samim tim i drutva, nikada nije pao na pamet osnivaima
Interneta. Ovaj prelaz na komunikacione mogunosti Interneta u isto vreme predstavljao
neuspeh inicijalne svrhe ARPANET-a. Elektronsku potu osmislio je 1971. godine Rej
Tomlinson (Ray Tomlinson)32, inenjer u kompaniji BBN, koju je unajmila ARPA da sagradi
ARPANET mreu. E-pota je zamiljena kao nadogradnja CPYNET protokola koji je
Tomlinson razvijao za slanje podataka preko mree. Ve tokom prvih par godina, slanje
elektronske pote zauzimalo je 75% ukupnih informacija razmenjivanih na ARPANET-u.
Prva poruka poslata putem ovog protokola pripisuje se Reju Tomlinsonu, koji je tu poruku
poslao sam sebi.33 Za razliku od tehnologije komunikacije putem razmene pisama ili
telefonskog razgovora, e-pota omoguila je efikasnu i brzu asinhronu34 razmenu poruka,
kasnije i svih vrsta podataka. Komunikacija putem e-pote nije zahtevala da sagovornici
budu prisutni u isto vreme, a brzina kojom bi poruka stizala prevazilazila je mogunosti stare
potanske razmene. Tadanjem direktoru agencije ARPA Stivenu Lukasiku (Stephen
Lukasik) toliko se svideo Tomlinsonov izum, da je primorao zaposlene u celoj agenciji da
koriste elektronsku potu u komunikaciji sa njim (Abbate 1999, 108). Dim Grabs (Jim
32

Tehnologija razmene poruka preko mree po modelu e-pote zapravo je bila prisutna jo ranije. Ono to je
bilo novo jeste primena ideje aplikacija za razmenu poruka na mrei.
33
Grubbs, Jim, E-mail and Instant Messaging u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume I,
John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 660-671, str. 661.
34
Sinhrona komunikacija se odnosi na model komunikacije putem tehnologije koje se odvija u realnom
vremenu, dok asinhrona komunikacija podrazumeva slanje poruka napred nazad sa neodreenim periodom
ekanja izmeu. Internet obuhvata podjednako oba modela komunikacije.
33

Grubbs) navodi podatak da je 1996. godine broj poruka poslatih putem elektronske pote prvi
put nadmaio broj pisama i poiljki koje su cirkulisale dnevno u svetu.35 Upravo je ovaj
komunikacioni sistem bila kljuna karika za stvaranje najranijih modela virtuelnih zajednica
na mrei, unutar samih zaposlenih na ARPANET projektu kroz oformljavanje mejling lista,
tj. razmena grupnih poruka u okviru zajednikih interesovanja. Najranije mejling liste bile su
human-nets ili ljudske mree (na temu odnosa ljudskog korisnika prema mrei), networkhackers ili mreni hakeri (o protokolima i programskim pitanjima razvoja mree), sf-lovers
ili sf-ljubitelji (za ljubitelje naune fantastike) i wine-tasters iliti degustatori vina (o
probavanju vina).36
Veoma popularan model komunikacije korisnika u ranim godinama razvoja Interneta,
pored mejling lista bio je BBS, Sistem oglasnih tabli (Bulletin Board System). BBS-jevi su
bili popularne zasebne mree kojima se pristupalo pomou modema preko telefonske linije,
koji 1978. razvijaju Vard Kristensen (Ward Christensen) i Rendi Sues (Randy Suess). Sistem
oglasnih tabli znaajan je zato to zajedno sa elektronskom potom izgraenom etiri godine
ranije, nagovetava upravo formiranje mree od strane korisnika, koji preteno potencijal
Interneta vide u komunikaciji sa drugim ljudima. Ovaj sistem koji je i pretea internet foruma
kakve koristimo danas, dugo vremena predstavljao je dominantnu aktivnost korisnika na
mrei. Korisnici BBS mrea, pored velikog broja postavljenih tema za razgovor kojima su
korisnici doprinosili, mogli takoe da dele i preuzimaju podatke i alju elektronsku potu.
FidoNet bila je meunarodna mrea koja je povezivala razliite BBS-jeve. Iako se na
prostoru Srbije internet tehnologija razvijala u razliitim periodima sa zakanjenjem u
odnosu na SAD i razvijenije zemlje u Evropi, ove mree su bile popularan vid komunikacije
korisnika na prostoru Srbije sve do kraja 90-ih godina XX veka.
Prvi komunikacijski servis po uzoru na BBS mree razvijen u SFRJ bio je
Jugoslovenski Mailbox JUMBO, koji su zajedniki razvili redakcija asopisa Svet
kompjutera i radionica raunara Kompjuter servis. Ova mrea 1990. godine biva
preimenovan u BBS Politika. Kako se navodi u lanku iz 2004. godine: Na BBS-ju su se
mogli nai informativni bilteni vezani za asopis Svet kompjutera, korisni fajlovi koje su
korisnici mogli da preuzimaju i konferencije, tj. tematski grupisani nizovi poruka koji
korisnici piu na razne teme (Lina pota, Svet kompjutera, Politika situacija, Igre,

35

Grubbs, Jim, E-mail and Instant Messaging u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume I,
John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 660-671, str. 661.
36
http://www.livinginternet.com/l/li.htm, pristupljeno 22. 5. 2015.
34

Virusi itd.).37 Navodi se takoe da je u ovom periodu najaktivnija konferencija bila

Politika situacija zbog stanja u zemlji.38 BBS Politika bila je aktivna 14 godina. Takoe,
jedna od najranijih i najznaajnijih BBS mrea na ovim prostorima bila je BBS Sezam,
kasnije dobavlja internet usluga SezamPro koji osnivaju 1989. godine Zoran ivoti i Dejan
Ristanovi u okviru redakcije asopisa Raunari (19832000). Bio je jedan od najveih
evropskih BBS-jeva.39 Pored aktivnog pisanja o ovim mreama od 1990. godine nadalje,
redakcija asopisa Raunari je prva koja je u svom broju 56, 1990. godine objavila uputstvo
za korienje svoje mree.40 Iako je pristup tada ve popularnim modemima u Jugoslaviji bio
oskudan, postajao je veliki broj zainteresovanih za prikljuivanje ovim mreama u
Jugoslaviji. To pokazuje i njihov veliki broj. Na prostoru dananje Srbije je 1994. godine bilo
aktivno 50.41 Neki su zahtevali pretplatu, neki su imali ogranien pristup lanova, a veina ih
je bila povezana u mree BBS-jeva. Najvea ovakva mrea, po uzoru na FidoNet bila je
SETNet, Jugoslovensko udruenje South European Team Network, aktivna od 1992. do 1999.
godine, kada je veina BBS-jeva na ovim prostorima krenula da se gasi sa rastuom
popularnosti Svetske mree. Do sredine 90-ih godina XX veka SETNet je brojao 40 razliitih
BBS mrea iz Jugoslavije, Makedonije, Bugarske i Republike Srpske.42 Na YU Internetu,
koji se u najveoj meri sastojao od akademskih institucija i privatnih firmi, SETNet je inio
60% ukupnog prometa pote u mrei.43 Druge poznate BBS mree kod nas bile su DVNet,
ADNet (Amiga Dream Network) i DRKNet.44
Jo jedna popularna nezavisna komunikaciona mrea bila je Usenet mrea. Nazivana
APRANET za siromane, razvila se krajem 70-ih godina XX veka sa poveanjem
korisnika raunarskog operativnog sistema UNIX45 koji je napravljen u istraivakom centru
Bell Labs kompanije AT&T, gde je bilo mogue razmenjivati podatke izmeu raunara koji
su koristili ovaj operativni sistem. Sama USENET mrea, razvijena je iz UUCP programa za
itanje obavetenja o najnovijim informacijama i izmenama u softveru, koji su dvojica
studenata sa Djuk univerziteta (Duke University), Tom Traskot (Tom Truscott) i Dim Elis
37

BBS Politika ide u penziju, Svet kompjutera, br. 10, 2004, http://www.sk.co.rs/2004/10/skju09.html,
pristupljeno 1. 7. 2015.
38
Ibid.
39
Ristanovi,
Dejan,
100
brojeva
u
16
slika,
Raunari
143,
1999,
http://www.dejanristanovic.com/refer/rac100.htm, pristupljeno 1. 7. 2015.
40
BBS Politika ide u penziju, Svet kompjutera, 10, 2004, http://www.sk.co.rs/2004/10/skju09.html,
pristupljeno 1. 7. 2015.
41
Za spisak BBS-jeva videti: http://www.yurope.com/pub/news/various/o9.txt, pristupljeno 1. 7. 2015.
42
http://www.datavoyage.com/oreska/setnet.htm, pristupljeno 1. 7. 2015.
43
Ibid.
44
Mihajlovi,
Vojislav,
SETNet
preko
Interneta,
Svet
kompjutera,
br.
1.,
2001,
http://www.sk.co.rs/2001/01/skin07.html, pristupljeno 1. 7. 2015.
45
Operativni sistem Linux o kojem e kasnije biti rei razvijen je kao varijacija Unix operativnog sistema.
35

(Jim Ellis) 1979. godine prepoznali kao jedan od kljunih elemenata za ostvarivanje
komunikacije po razliitim kategorijama izmeu samih raunara. Sline mree po uzoru na
USENET razvile su se u Evropi (EUnet) i u Japanu (JUNET) (Abbate 1999, 202). USENET
su karakterisale, slino kao i BBS-jeve veliki broj njuz grupa, kao zasebnih tematskih
odeljaka gde su korisnici itali i postavljali komentare. Zbog ogromne koliine ovakvih
grupa, USENET je koristio klasifikaciju putem osam glavnih kategorija (alt: alternativne
teme, comp: teme vezane za raunare, misc: razne teme, news: informacije o samoj
mrei, rec: o rekreaciji, soc: drutvene teme i talk: generalni razgovori) (Whittaker
2002, 44). S obzirom da je tehnologija modema koji su bili neophodni kako bi se pristupilo
ovoj mrei postali jeftini i dostupni, broj korisnika posle samo nekoliko godina dostigao je
neverovatne brojeve i meunarodnu prisutnost. USENET je takoe u SAD-u korien u
kolama i univerzitetima koji nisu imali pristup dravnim mreama u tom periodu (Abbate
1999, 201).
Znaajan komunikacioni element rane mree koji se pojavljuje pre Svetske mree
Barners-Lija

bili

su

MUD,

Multi-korisnike

dimenzije/tamnice

(Multi

User

Domains/Dungeons) i MOO kao objektno orijentisan oblik MUD-a. Korisnici bi se preko

posebnog servera izmiljenim likovima kretali kroz tekstualno opisivana virtuelna okruenja,
reavali zadatke i komunicirali meusobno. Ovi modeli komunikacije pretee su danas
veoma prisutne kulture igranja (gaming) na Mrei. Inspiracija za ovaj vid delatnosti i dolazi
od veoma popularne drutvene igre Dungeons & Dragons osmiljene 1974. godine. MUD,
po uzoru na D&D predstavlja virtuelni svet unutar kojeg igrai iz celog sveta uivo uestvuju
u najee fantazijskom igranju uloga (role play). Svaki MUD ili MOO bio je proizvod
pojedinanog stvaraoca ili procesa razvoja korisnika. MUD program su stvorili dvojica
studenta Univerziteta u Eseksu, Riard Bartl (Richard Bartle) i Roj Trabo (Roy Trubshaw)
1978. i 1980. godine. Dejms Aspnes (James Aspnes) 1989. godine proiruje ve
rasprostranjen i razgranat model igranja na mrei sa TinyMUD koji je predstavljao sistem
multi-korisnikog razvoja svetova i komunikacije bez fantazijskog elementa. MOO
osmiljava 1990. godine Stiven Vajt (Stephen White) s akcentom na stvaranju virtuelnih
objekata unutar svetova. Interesantan primer MOO-a bio je Postmodern Culture MOO,
kasnije PMC2, osnovan kao satelit jednog od najranijih elektronskih asopisa Journal of
Postmodern Culture (1990) pri Univerzitetu Severne Karoline (University of South
Carolina). Ovaj MOO oformio je jedan od pokretaa asopisa Don Ansvort (John
Unsworth) sa ciljem omoguavanja itaocima i saradnicima dodatnu komunikaciju preko
mree (u vidu konferencija), kao i stvaranja interaktivnih okruenja za diskusije i
36

prouavanje teorija postmodernizma (Harrison, Stephen 1996, 146). Kako se navodi na

arhivskom sajtu Univerziteta Virdinije (University of Virginia): PMC2 je bio tekstualno
bazirana ustanova virtuelne realnosti, kombinacija konferencijskog centra i tematskog
parka.46 MOO kao i MUD sistemi otvorili su put mnogim poznatim masovnim multikorisnikim video igrama na mrei (MMORPG, Massively multiplayer online role-playing
game)47 od Diablo (1996), EverQuest (1999) do Counter Strike (2000), Second Life (2003) i
World of Warcraft (2004). Svet video-igara u fokusu je panje savremene umetnosti i veoma
prisutna delatnost na dominantnim drutvenim mreama na Internetu danas. Industrija videoigara 2013. godine dostizala je vrednost od 60 milijardi dolara godinje (Zackariasson,
Wilson 2012, 1).
Do kraja 80-ih godina XX veka veina ovih nezavisnih mrea postala je deo Interneta.
Iako su uivali ogromnu popularnost, USENET48, MUD i MOO sistemi, kao i BBS mree, sa
dolaskom Svetske mree (WWW) skoro potpuno nestaju sa korisnike scene. Aktivnosti na
ovim mreama dokumentovane su u raznim izvorima i bile su po mnogo emu kljune
prethodnice onoga to karakterie sajberprostor Svetske mree od njenog nastanka do danas.

Svetska mrea, Web2.0 i mobilni Internet

Period u kojem Internet preko Svetske mree (WWW) doivljava svoj neverovatni
rast, obojen je odreenim nainom razmiljanja iju je i ideologiju tih prvih dve decenije u
oima svojih korisnika i nosio, a to je ideologija otvorenog koda i kolaborativnog rada na
razvoju mrenih tehnologija. Moda najpoznatiji i najznaajniji primer ovoga jeste razvoj
operativnog sistema Linux ija je prva verzija izala 1991. godine. Linux je nastao kao
privatni projekat studenta Lajnusa Torvaldsa (Linus Torvalds). Baziran na ranije razvijenom
Unix operativnom sistemu, Tornvalds je svoj prvi nacrt sa 10.000 linija koda postavio na
mreu da moe da je preuzme bilo ko, besplatno je koristi i dalje razvija. Ovaj princip
otvorenog koda (open source), po kojem e kasnije mnoge kompanije razvijati svoje
softverske proizvode, a koji vue korene od prvih RFC-ja unutar ARPANET tima, dostigao
je neverovatnu popularnost kod korisnika. Kako navodi Rajan, do 1993. godine Linux je
46

http://pmc.iath.virginia.edu/pmc-moo.html, pristupljeno 6. 6. 2015.

Za vie o veoma kompleksnom svetu raunarskih i online video igrica videti: Taylor T. L., Between Wolrds:
Exploring Online Game Culture, The MIT Press, 2006; Crawford, Garry, Gosling, K. Victoria, Light, Ben (ur.),
Online Gaming in Context: The Social and Cultural Significance of Online Games, Routledge, 2011.
48
Za vie informacija o USENET mrei videti Lueg, Christopher, Fisher, Danyel, From Usenet to CoWebs:
Interacting With Social Information Spaces, Springer-Verlag, London, 2003.
47

37

koristilo 20.000 korisnika i od poetnih 10.000 linija koda, za samo dve godine operativni
sistem je nadograen na 100.000 (Ryan 2010, 113). Samo pet godina kasnije razvoju softvera
doprinelo je 10.000 programera, a sam operativni sistem je imao preko milion i po korisnika
irom sveta. Ideja slobodnog softvera (open source) utrla je put prvi put vienoj masovnoj
interaktivnosti izmeu stvaralaca i korisnika, gde se istinski ovakva granica gubila. Projekti
kao to e to kasnije biti kolaborativna svetska internet enciklopedija Wikipedia, pa i u
prenesenom znaenju YouTube video-kanali, blogovi, internet forumi, drutvene mree itd.,
elementi Mree kakve poznajemo danas, svi su potekli od ove specifine kulture saradnje i
uopte elje za stvaranjem sadraja, koju moemo pratiti unazad sve do 50-ih godina XX
veka i prvih raunarskih laboratorija. Uz razvoj operativnog sistema Linux kao znaajnog
raunarskog operativnog sistema koji je uneo u mladu kulturu personalnih raunara ideju
otvorenog koda, iao je i razvoj pretraivaa Apache, koji je i dan danas aktivan kao slobodni
softver za pretraivanje Svetske mree. Kastel smatra da je upravo ovakav otvoren,
nehijerarhijski model i ideologija neophodan uslov razvoja bilo kakve platforme na Internetu,
ali i Interneta samog, to se da zakljuiti u neverovatnom razvoju koji se i dalje odvija. Kako
pie: Kako bi se ova sekvenca dogaaja odigrala, tri uslova su neophodna: prvo, arhitektura
umreavanja mora biti otvorena, decentralizovana, distribuirana i viestrana u svojoj
interaktivnosti; kao drugo, svi komunikacijski protokoli i njihove implementacije moraju biti
otvorene, distribuirane i podlone modifikaciji (iako proizvoai mrea zadravaju vlasnitvo
nad nekim softverima); i kao tree, institucije koje reguliu mree moraju biti formirane u
skladu sa principima otvorenosti i kooperacije koji su ugraeni u sam Internet (Castells
2001, 28).
Koliko je 90-ih godina prolog veka Internet bio mesto razmene miljenja i
pronalaenja istomiljenika, bilo putem foruma, internet priaonica i uopte deljenjem
informacija za bolje i raznovrsnije krstarenje morem Svetske mree, toliko kraj prve decenije
donosi kulturu Interneta okrenutu pre svega razvijanjem naih digitalnih identiteta i
postavljanjem velike koliine informacija o nama samima na mreu. Razvoj i popularnost
blogova, drutvenih mrea i uopte velike koliine korisnikog sadraja, oslikavaju
narcistiku stranu sajber kulture u kojoj arli Gir ispravno doziva poznato proroanstvo
Endija Vorhola (Andy Warhol), po kojem e u budunosti svi biti poznati na 15 minuta
(Gere 2010, 56). Pitanja razvoja i definisanja sopstva savremenih korisnika Interneta, kao i
probleme koje se javljaju sa pitanjem zatite ogromne koliine podataka koje korisnici
postavljaju na mreu, sve vie je u rukama velikih kompanija i kontraobavetajnih agencija
irom sveta. Nastaje znaajan problem privatnosti i dostupnosti podataka, sa jedne strane
38

oliene u naim novim digitalnim identitetima, a sa druge u sukobljenom pitanju pravne

regulacije mree i zatite autorskih prava. Kako navodi Rajan, do 1995. godine WWW je
prevaziao FTP protokol za prenos podataka po broju korisnika. Svetska mrea u tim prvim
godinama svog postojanja bila je medijsko okruenje sasvim drugaije od onog kakav je
Internet bio 20 godina kasnije. Svetska mrea organizovana je putem nekoliko funkcionalnih
programskih reenja putem kojih komuniciramo sa Internetom i njegovim mogunostima.
Rajan objanjava kako od ranih 90-ih godine prolog veka do neke 2002. godine Svetsku
mreu moemo okarakterisati kao Ja-idem-uzmem Mreu (I go get Web), u vrlo bliskoj
analogiji sa surfovanjem Mreom beskrajnog mora informacija u kom se korisnik snalazio
bez kompasa (Ryan 2010, 116). Prvi pretraivai, kao to su Archie (1990) i Veronica
(1993), nisu kao danas veliki Google (1999) sortirali dobijene informacije prema nekom
standardu relevantnosti i potrebe, ve su informacije koje smo mogli dobiti preko
pretraivaa u prvom momentu bile na puno naina proizvoljne, i esto, ukoliko ne bismo
tano znali ta traimo i da to zapravo i postoji na Mrei, do te informacije ee ne bismo
nikad ni stigli. To se menja 1993. godine kada Metju Grej (Matthew Gray) razvija prvi
softver za prikupljanje informacija sa internet stranica po imenu WWW Wanderer, koji e
doneti novu generaciju pretraivaa kao to su AltaVista i Yahoo, a koji e umnogome
olakati pronalaenje informacija na Mrei. Pretraivai (browsers), koristei tehnologiju
prikupljanja podataka i indeksiranja sajtova na mrei (crowling) putem kljunih rei,
omoguavaju korisnicima da dou do informacija koje ele. Kompanija Google, osnovana od
strane Sergeja Brina (Sergei Brin) i Lerija Pejda (Larry Page) 1998. godine, pretraivanje
podie na vii nivo svojim sistemom indeksiranja internet stranica prema njihovoj citiranosti
na drugim stranicama, tj. proceni vrednosti sadraja i samim tim popularnosti kod korisnika.
Uspeh koji ima Google moe se meriti samo sa neverovatnim uspehom koji su do danas
postigle kompanije Microsoft, Apple i Facebook, i finansijski i po broju korisnika.
Pretraivai su doneli istinsku novost primene internet tehnologije i sve vee Svetske mree.
Upravo njihov model grafikog suelja, obeleie kako vizuelno, tako i praktino virtuelno
okruenje Interneta.
Modeli komunikacije koji su se razvijali paralelno sa pretraivaima i koji su i dalje
prisutni kao oblik komunikacije na Mrei jesu internet platforme ili veb portali (web portals).
Platforme su na samim zaecima svetske mree bili veoma potrebna ispomo u dobijanju
ustaljenih neophodnih informacija preko mree. Sakupljajui na jednoj hipermedijskoj
stranici podatke sa razliitih izvora na mrei, veb platforme su uvale dragoceno vreme (i u
vreme dial-up internet konekcija novac, koji je to vreme bukvalno predstavljao) i upuivale
39

korisnike na znaajne sadraje na mrei. Korieni kao polazna taka za pretraivanje mree,
prvu generaciju internet portala predstavljali su Yahoo, Excite i Lycos. Prema klasifikaciji
veb portala Artura Tatnala (Arthur Tatnall), ovi prvi portali pripadaju kategoriji megaportala
ili portala opteg sadraja. Danas poznati portali u ovoj kategoriji ukljuuju AltaVista, MSN,
AOL.com, Buzzle.com itd. Neke od ovih kompanija svoje platforme su razvijale upravo kao
polaznu taku za svoje pretraivae, ali raznovrsnost ovog tipa suelja govori o istinski
zasebnom obliku medijske ekologije na mrei. Kako Tatnal objanjava, iako postoje razliiti
sistemi klasifikacija, na mrei su prisutni portali sledeih tipova: opti mega portali,
vertikalni industrijski portali, horizontalni industrijski portali, drutveni portali, korporacijski
informacioni portali (EIP), portali e-pijaca, personalizovani/mobilni portali, informativni
portali i specijalizovani portali nia (Tatnall 2005, 7). Iako neemo ulaziti dublje u
predstavljanje svakog od ovih modela, pomenuemo jo podelu vrsta portala po nainu
pristupa organizaciji sadraja, tj. na horizontalne i vertikalne portale, prvi koji donose irok
spektar razliitih informacija i usluga na jednom mestu, dok vertikalni ili vortali orijentiu se
na uske tematske oblasti o kojima pruaju veliku koliinu sadraja (Tatnall 2005, 4). Portale
kao model prezentacije informacija koriste podjednako i korporacije i dravne institucije. Ovi
tipovi internet stranica najee nude usluge elektronske pote, forume, priaonica (chat
rooms), kao i online kupovinu. Na internet prostoru dananje Republike Srbije, razvijala se
popularna Internet Krstarica, koju je osnovao 1999. godine Ivan Petrovi, kako navode na
svom sajtu, kao hobi studija informacionih sistema.49 Sajt koji je poeo kao prvi
jugoslovenski pretraiva ubrzo je postao i prva internet platforma za korisnike u zemlji. Do
momenta pisanja ovog rada Krstarica ostaje jedini internet pretraiva na srpskom jeziku.
Ovi modeli komunikacije na Mrei su i dalje prisutni i govore o jednom znaajnom elementu
organizacije podataka u doba informacijskog preoptereenja. Posebno je bila popularna
usluga priaonice, IRC aplikacije za sinhronu razmenu poruka na mrei prvih godina
postojana portala. IRC (Internet Relay Chat) je izumeo student postdiplomskih studija u
Finskoj 1988. godine Jarko Oikarinen (Jarkko Oikarinen) inspirisan drugim programima za
razmenjivanje poruka koji su postojali u to vreme. Ovaj protokol podrazumevao je
svojevrsnu virtuelnu priaonicu u kojoj je veliki broj korisnika u isto vreme mogao sinhrono
da razmenjuje poruke na razliite teme. Popularni vid IRC-a 90-ih godina u Srbiji bio je
SerbianCafe. Slini modeli komunikacije bile su mree za instant razmenu poruka kao to su
MSN, AIM, ICQ, koji su svi bili popularni i kod internet korisnika u Srbiji. Ovi sistemi za

49

http://www.krstarica.com/info/o-krstarici/istorijat-krstarice/, pristupljeno 15. 4. 2015.

40

razmenu poruka podrazumevali su zasebne softvere i baze podataka, za razliku od otvorenih

IRC platforma na mrei.
Kao i svoji prethodnici Usenet, BBS mree i MUD sistemi, oblik asinhrone
komunikacije karakteristian za Internet od rasta popularnosti Svetske mree jesu pre svega
internet forumi. Ovi modeli komunikacije podrazumevali su podeljene teme grupisane po
oblastima: drutvo, politika, sport, umetnost itd., u kojima bi se lanovi, registrujui svoj
virtuelni identitet nadimak (nick) i avatar oglaavali (post) na razliite teme (topike). Teme
su se razlikovale u zavisnosti od tipa foruma. Znaaj foruma u periodu izmeu 1990. i 2005.
godine posebno istrauje Marija Bakardijeva u svojoj studiji Internet Society: The Internet in
Everyday Life. Bakardijeva definie korisnika kao obinog oveka (De Certeau, 1984) i
enu koji nisu ukljueni kao profesionalci (inenjeri, programeri, dizajneri itd.) ili donosioci
odluka u industrijskom, komercijalnom ili uslunim sektorima koji se bave razvojem
raunarsko-mrene tehnologije (Bakardijeva 2005, 9). U tom smislu, njeno istraivanje
zasnovano je na tipu korisnika kakvog Kastel naziva korisnik-potroa. Bakardijeva govori o
tome kako su se ljudi na samom poetku razvoja Interneta odluivali da se upuste u
interakciju sa ovom tehnologijom. Veina je bila zaintrigirana novim medijem o kojem su u
najveem broju sluajeva saznavali od prijatelja, porodice i kolega uz iju pomo bi
tehnologiju i savladali. Studija Marije Bakardijeve znaajna je zato to je to prva studija koja
govori o razvoju ovog medija u njegovim samim poecima od strane korisnika i stvarnih
uticaja koje je tehnologija imala na njihove ivote. Studija svedoi o razvoju drutvenih
aktivistikih grupa na mrei, ali i razvijanju i uestvovanju u virtuelnim zajednicama, bilo u
svrhu podrke, interesovanja ili samoodrivih modela edukacije o samoj mrei. Bakardijeva
navodi modele koje primeuje u svom istraivanju kao korisnike anrove meu kojima
pronalazi [..]uestvovanje u online grupama za podrku; odravanja fragmentiranog
nacionalnog i kulturnog identiteta; podravanje drutvenih i porodinih mrea; politiko
organizovanje iz svakodnevnog ivota; kritika komunikacija sa institucijama moi;
refleksija (racionalna) svakodnevnih aktivnosti; spajanje lokalnih i globalnih interesnih
grupa[..] (Bakardijeva 2005, 134). Prvi srpski internet forum nastao je pod pokroviteljstvom
medijske kue B92 1996. godine. Zajedno sa forumom internet pretraivaa i platforme
Krstarica nastale 1999. godine, forum B92 i danas je jedan od najposeenijih u Srbiji.
Forumi, zajedno sa mejling listama, BBS-jevima, njuz grupama pre njih, znaajni su zato to
predstavljaju prostore na kojima su se razvijale i u okviru kojih se i danas formiraju virtuelne
zajednice. Kako navodi Li Spraul (Lee Sproull): Virtuelna zajednica se definie kao veliki,
dobrovoljni kolektiv iji je primarni cilj dobro stanje lana ili grupe, iji lanovi dele
41

zajedniki interes, iskustvo ili ubeenje i koji ulaze u interakciju jedni sa drugima
prvenstveno preko Mree.50 Zanimljiv primer ovakve virtuelne zajednice okupljene oko
foruma Znak Sagite, nastalog 2002. godine (i dalje aktivnog), fokusiranog na ljubitelje
naune fantastike, fantastike i horora kod nas, analizirao je Ivan orevi.51 Jedan od
znaajnijih aspekata virtuelnih zajednica jeste da su bazirane na ideji altruizma, deljenja
informacija i graenja zajednice bez ikakve direktne koristi. Kako objanjava Bakardijeva,
upravo je ovakav otvoren pristup postavljanja line ekspertize na mreu omoguio brz razvoj
tehnologije. Veliki broj korisnika upravo je uz pomo postojeih virtuelnih zajednica stekao
neophodna tehnika znanja za korienje Interneta.
Prva faza razvoja Svetske mree zavrava se poetkom XXI veka i pojavljivanjem
termina Web 2.0, aludirajui na novu verziju Mree na nain na koji programeri po pravilu
izbacuju informaciju o nadogradnji (verzija softvera). Termin je 2004. godine osmislio Dejl
Doherti (Dale Daugherty), a iroko popularizovala kompanija OReilly Media kao promociju
novih interaktivnih drutvenih softvera na mrei. Web 2.0 oznaava momenat kada najvei
broj sadraja na mrei postaje otvoren korisnicima za manipulaciju, interakciju, stvaranje,
kao i vei stepen meusobne komunikacije. Sama tehnologija stvaranja sadraja na mrei
postaje dostupna i olakana obinim korisnicima i dolazi do erupcije multimedijskih sadraja.
Kako navodi Rajan, [..]informacije i sadraj na Internetu je plastian i promenljiv, otvoren i
beskrajno prilagodljiv korisnicima (Ryan 2010, 139). Ovaj jasno definisan prelaz kritikovan
je sa raznih strana, zato to se smatra da su elementi koji se istiu kao karakteristike nove
mree oduvek bili prisutni i aktivni i da je jedino to se promenilo tehnologija kojom se te
funkcije vre. Svakako modele kolaboracije, sve vee uloge korisnika u stvaranju i
oblikovanju sadraja, kao to smo i videli, moemo primetiti i u ranijim fazama
komunikacije na Internetu, ali XXI veka ovakvi sadraju postaju dominantni. Dimi Vels
(Jimmy Wales) 2001. godine osniva prvu kolaborativnu internet svetsku enciklopediju
Wikipedia52. Manje od godinu dana kasnije Wikipedia sadri 19.700 lanaka (Ryan 2010,
147). Ves Anderson (Wes Anderson), glavni urednik asopisa Wired, navodi da 2006. godine
Wikipedia na vie od 100 jezika ima oko 5,3 miliona lanaka, a poredi je sa Enciklopedijom
50

Sproull, Lee, Online Communities u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume II, John
Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 733-745, str. 733.
51
orevi, Ivan., Identitet u virtuelnoj zajednici - sluaj foruma Znak Sagite, Glasnik Etnografskog
instituta SANU, br. 53, str. 261-273, 2005.
52
Zanimljiv je podatak koji navodi Anderson u odbranu ove prve globalne Internet enciklopedije, da kako je
objavio asopis Nature 2005. godine, u 42 nauna lanka na sajtu Wikipedia u proseku e biti etiri greke, a na
Enciklopediji Britanici tri, to ne ini veliku razliku. Andersen zadirkujue navodi: [..]ukratko nakon izlaska
ovog izvetaja, lanci na Wikipediji bili su prepravljeni, dok Britanika mora da eka svoje naredno izdanje
(Anderson 2006, 69).
42

Britanikom, koja u istom momentu broji 120.000 (Anderson 2006, 66). Jedan od prvih
popularnih drutvenih mrea MySpace nastaje 2003. godine. Vano je shvatiti da se ovaj
posebno istaknut razvojni deo Svetske mree i Interneta bio usko povezan sa irim razvojem
tehnologije u tom periodu. Brzina protoka informacija prelazi sa sporog dial-up modela na
irokopojasne53 brze mree, zatim, inovacije u softverima, kakav je JavaScript, omoguavaju
stvaranje dinaminih sadraja kao to su igrice i animacije na stranicama koje su do tad
podrazumevale skormni audio-tekstualni svet. Upravo nagli razvoj jeftinih ureaja za
snimanje zvuka i slike, kao i pomenuta popularnost drutvenih sadraja na mrei raa 2005.
godine kompaniju YouTube. Razvoj novih audio i video formata, kao to je Mp3, kao i P2P
(peer to peer)54 softver, donosi kulturu razmene sadraja i otvara jedno od najkonfliktnijih
pitanja zatite autorskih prava u svetu konzumiranja informacija na Internetu. 55 Ovakvu
piraterijsku praksu na Internetu posebno je popularizovao internet sajt Napster, nastao 1999.
godine, koji je koristei P2P tehnologiju omoguavao korisnicima da meusobno dele
sadraje direktno iz svojih privatnih kolekcija. Sajt je nakon niza sudskih okraja morao da
prestane sa radom 2001. godine. Ovde govorimo o znaajnom aspektu mree koja se tie
slobode deljenja podataka i uopte ogromnim promenama u konzumiranju i vrednovanju
sadraja koji se mogu pronai na Internetu. Od Napstera, preko YouTubea, Wikileaks afere,
The Pirate Bay portala i ostalih sajtova koji koriste BitTorrent56 protokol za deljenje
podataka, copyright tj. pitanje zatite autorskih prava do danas ostaje jedno od znaajnijih
sukoba oko sajberprostora. Daleko od toga da ovu potrebu za lakom dostupnosti raznolikih
informacija na Internetu nije prepoznala i industrija. Znaajni primeri ovakve
komercijalizacije je iTunes platforma kompanije Apple i naravno internet platforma Amazon.
Korisnici Svetske mree pronalaze sve inovativnije naine meusobne komunikacije. Period
koji je oznaio sve veu prisutnost komunikacije na mrei, obeleio je i porast interesovanja
za video igrice na Internetu. Godine 2005. izlazi prva verzija online igrice World of Worcraft.
Kako navodi Rajan, do 2008. godine igrica je imala preko 11 miliona pretplaenih korisnika.

53

Razlika izmeu uskopojasnog i irokopojasnog opsega jeste u kapacitetu za prenos signala. Uskopojasna
mrea podrazumeva jedan fiksni signal koji zauzima kompletan opseg, dok irokopojasna mrea ima sposobnost
prenosa vie kanala i digitalnih signala (Bigdoli 2004, 261).
54
Peer to peer u slobodnom prevodu vrnjak vrnjaku je tehnologija koja je proirila mogunosti deljenja
podataka preko Interneta time to korisnici direktno jedni drugima prenose podatke, zaobilazei klasian model
klijenata sa jedne strane i servera sa druge koji koristi FTP Internet protokol za prenos podataka.
55
Rajan navodi zanimljiv podatak iz 1996. godine, kad je prva pesma prekopirana sa kompakt diska i ilegalno
postavljena na Mreu kao Mp3 fajl, u pitanju je bila pesma Until iz sleeps grupe Metalika koju je postavio
korisnik sa avatarom NetFrack (Ryan 2010, 151).
56
BitTorrent jedan je od najznaajnijih softverskih reenja meusobnog deljenja podataka izmeu korisnika i
bazira se na modelu gde se jedan fajl u delovima preuzima od razliitih korisnika (seeders and leachers).
43

Jedan od modela Web2.0 platforme koja dominira prostorom Svetske mree od 2000.
godine do danas jesu blogovi. Preteno tekstualne platforme, ove online dnevnike sastavljaju
pojedinci ili grupe na sve mogue teme i omoguavaju istovremeno itaocima da
komentariu na dati sadraj. Iako model komunikacije kao to je blog postoji i pre Web2.0
tehnologije, upravo je u ovom periodu ova platforma doivela neverovatnu popularnost. Ime
weblog (internet zapis) ovom modelu komunikacije dao je Don Barger (John Barger) 1998.
godine (Myers 2010, 16). Kompanije kao to su Blogger.com, Blogspot i Live Journal nudei
gotove i besplatne proizvode svim korisnica Mree dovele su do stvaranja na hiljade
razliitih online dnevnika. Blogerska zajednica (blogosfera) postala je sastavni deo
informativnog javnog prostora u svetu, ali i u Srbiji.57 Nedeljnik Vreme prenosi u broju od
22. decembra 2011. godine listu najposeenijih blogova u Srbiji, meu koje ubraja satirian
informativni sajt Tarzanija (tarzanija.com), blog specijalizovan za elektronsko poslovanje
Dragana Varagia (draganvaragic.com), online magazin sa vie autorskih blogova Wannabe
Magazine (wannabemagazine.com), blog o sajber kulturi i marketingu autora Istoka
Pavlovia (istokpavlovic.com), kao i izmeu ostalog zanimljiv primer bloga o avijaciji Petra
Vojinovia (tangosixblog.com).58
Dominacija platformi koje podstiu drutveno povezivanje i komunikaciju, kao i
stvaranje sadraja od strane korisnika od 2000. godine do danas karakterie sajberprostor.
Hert Lovnik (Geert Lovnik) upravo istie ove elemente kada definie Web2.0 stadijum
razvoja Svetske mree: Web2.0 ima tri prepoznatljive odlike: lako se koristi, olakava
socijalizaciju, i donosi korisnicima besplatne izdavake i proizvoake platforme koje im
omoguavaju da postave na mreu sadraj u bilo kom obliku, bilo to slike, video i tekst
(Lovnik 2012, 5). Kako prenosi Jose van Dejk (Jose van Dijck) [..]2011. godine 1,2
milijarde korisnika irom sveta 82% svetske Internet populacije starosti preko 15 godina
prijavili su se na sajt drutvenih medija, od 6% u 2007. godini (Van Dijck 2013, 4). Iako
danas po merilima ekonomske uspenosti, uticaja i broja korisnika moemo izdvojiti
nekoliko drutvenih platformi na Internetu, veliki je broj onih koje su postojale i nestale ili
potpuno promenile niu, kao to su Friendster (2002) i Myspace (2003). Kako objanjava
Van Dejk: Kompletan ekosistem meupovezanih platformi i aplikacija postoji u fluksu i
57

Za odlian pregled razvoja i analizu blogova na srpskom jeziku videti Milan Sitarski i drugi, Internet i javna
sfera u Srbiji, Beogradska otvorena kola, 2007. Iako u ovom radu postoji veoma malo podataka vezano za
blogosferu u Srbiji koju u tom trenutku autori opisuju kao skoro nepostojeu, postavljajui kao dominantan
primer pretenu popularnost blogova poznatih linosti na sajtu B92, autori pruaju odlian uvid u znaaj i
irenje fenomena bloga na Globalnoj mrei i njihov potencijal za razvoj graanskog novinarstva (citizen
journalism) na srpskom sajberprostoru.
58
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1026317, pristupljeno 6. 6. 2015.
44

ostae nestabilan jo sigurno neko vreme (Van Dijck 2013, 8). Popularnost drutvenih
mrea i njihova sveprisutnost otvorila su mnoga pitanja u nauci i teoriji, od mogunosti novih
politikih inilaca, najee analizirane na primeru uticaja drutvenih mrea tokom Arapskog
prolea i teroristikog napada 9/11 u SAD-u (Herrera 2014), posledica virtuelne drutvenosti
na Internetu po nae identitete i svakodnevne ivote (Turkle 2010), veoma prisutnog trenda u
razvoju softvera i analize drutvenih mrea (SNA, Social Network Analysis), kako iz razloga
razumevanja i istraivanja funkcionisanja mrea, tako i zbog povraaja korisnikih
informacija koje se dalje primenjuju u internet marketingu i razvijanju usluga na Internetu.
Van Dik (Van Dihk) nudi korisnu klasifikaciju drutvenih mrea: SNS ili sajtovi drutvenih
mrea (social networking sites) u koje ubraja Facebook (2004), Twitter (2006), LinkedIn
(2003), Google+ (2011) i Foursquare (2009), koji glavni cilj imaju meusobnu
komunikaciju ljudi putem razliitih sadraja kroz zajednike mree; UGC ili korisnikogenerisani sadraj (user generated content), grupa u koju spadaju YouTube (2005), Flickr
(2004) i Wikipedia (2001), platforme koje nude jednostavne okvire za stvaranje
multimedijalnih sadraja i njihovo razmenjivanje, ili u sluaju sajta Wikipedia59, zajednikog
stvaranja sadraja u okviru jednog projekta; TMS ili trgovaki i marketinki sajtovi kao to
su Amazon (1995) i eBay (1995). Na srpskom sajberprostoru ovi modeli drutvenih mrea
prisutni su kao partnerski sajtovi za aukcijsku i online prodaju Limundo (2006) i Kupindo
(2006); i PGS ili sajtovi za igranje igrica (play and game sites), grupa koju karakteriu
masovne online igrice kao to su FarmVille (2009), The Sims Social (2011) i Angry Birds
(2009). Drutvene platforme kao to su Facebook, Twitter i Foursquare primenjuju razliite
grupe korisnika, od dravnih i kulturnih institucija, preko privrednih preduzea, do grupa i
pojedinaca, u svrhu reklamiranja i pruanja informacija graanima o njihovim delatnostima.
Mree kao to su Craigslist, LinkedIn ili Academia.edu ogromne su baze podataka za
povezivanje ljudi radi nalaenja zaposlenja, zapoinjanja projekata ili linog reklamiranja na
tritu rada. Inicijalni optimizam strunjaka koji su prouavali razvoj Mree u periodu
dolaska na scenu Web2.0, sa idejama neverovatnih mogunosti uestvovanja korisnika u
oblikovanju i kreiranju svakodnevnog ivota, novih modela drutvene kolaboracije i do tad
nevienog stepena povezivanja, poslednjih godina je splasnula i zamenila ju je zabrinutost za
zatitu privatnosti, pitanja i problema nematerijalnog rada, stvarni stepen razumevanja i
59

Wikipedia u ovom smislu mogla bi se posebno kategorizovati u okviru porodice wiki softvera koji
omoguavaju nehijerarhijski model kolaboracije na stvaranju odreenog dokumenta ili projekta. Iako je
Wikipedia jedan od najpoznatijih wiki projekata, sam softver izumeo je ameriki programer Vord Kaningham
(Ward Cunningham) 1994. godine. Prvi wiki sajt bio je WikiWikiWeb osnovan 1995. godine kao sajt za razmenu
miljenja
o razvoju softvera.
Sa
listu nekih od
popularnih
wiki
platformi
videti
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_wikis, pristupljeno 6. 6. 2015.
45

mogunosti uestvovanja u znaajnim drutvenim pitanjima irom sveta. Ovu promenu

raspoloenja slikovito opisuje Van Dik kada uporeuje proglaavanje osobe godine Time
magazina 2006. i 2010. godine. Dok smo 2006. godine to bili mi kao korisnici (You), 2010.
godine ova titula odlazi Marku Zakerbergu (Mark Zuckerberg), direktoru i osnivau
kompanije Facebook. Ova drutvena mrea, koja je 2012. godine imala 835 miliona
korisnika irom sveta (Van Dijck 2013, 56), zajedno sa kompanijom Google najee je na
meti kritike zbog trgovine korisnikim podacima i monopolizacije sajberprostora. Kompanija
Facebook je od posebnog znaaja za analizu srpskog sajberprostora zato to 2012. godine 3,5
miliona korisnika ove platforme dolazi iz Srbije to je u datom trenutku nau zemlju
postavljalo na prvo mesto po stepenu korienja na Balkanu sa skoro 50% celokupne
populacije (blizu 100% samih korisnika Interneta).60
Ono to sve vie karakterie i dominira u svetskoj internet tehnologiji jeste mobilni
pristup Internetu. Godine 2003. prvi put broj korisnika mobilne telefonije premauje broj
korisnika fiksne telefonije u svetu (Castells i dr. 2007, 19). Iako su se mobilni telefoni koji uz
pomo GSM i 2G tehnologije imali mogunost pristupa Internetu pojavili jo krajem 90-ih
godina prolog veka, tek sa pojavom 3G, sada i 4G tehnologije i popularizacijom pametnih
telefona (smartphone), kao to je iPhone kompanije Apple, sredinom 2000-ih, mobilni pristup
Internetu postaje preovlaujui oblik savremenog korienja Globalne mree sve do danas.
Kako navodi Kastel, [..]kao elementi svakodnevne rutine, beine tehnologije, posebno
mobilni telefon, shvata se kao sutinski instrument savremenog ivota (Castells i dr. 2007,
89). Pored mogunosti pristupa Svetskoj mrei uz pomo razliitih pretraivaa na
telefonima, najvei broj internet usluga koji korisnici dobijaju na ovaj nain zapravo
zaobilazi Svetsku mreu, i koristei internet tehnologije direktno povezuje korisnike sa
odreenim servisom ili aplikacijom putem Interneta. Niz usluga koje se mogu dobiti, u
velikom broju besplatno, obuhvataju od popularnih platformi sa komunikaciju putem
interneta kao to su Viber, WhatsApp ili Skype, drutvenih mrea Facebook, Instagram,
Pinterest, Twitter i sl., do ogromnog broja organizacionih, poslovnih, zabavnih usluga i
sadraja koji se preuzimaju direktno sa telefona. U Republici Srbiji 2013. godine broj
korisnika mobilnih telefona znaajno nadmauje broj stanovnika sa brojem od 9,2 miliona.61
Znaajno je napomenuti da samu internet uslugu korisnici na ovaj nain ne dobijaju putem
60

http://www.slobodnaevropa.org/content/na-balkanu-facebook-koriste-najvise-u-srbiji-/24909738.html,
pristupljeno 6. 6. 2015. Za detaljniju kritiku studiju o Facebooku i drugim drutvenim mreama videti: Jose
van Dijck, The Culture od Connectivity: A Critical History of Soical Media, Oxford University Press, Oxford i
New York, 2013.
61
Ratel, Pregled trita telekomunikacija i potanskih usluga u Republici Srbiji u 2014. godini, str. 66.
46

kablovskih ili drugih dobavljaa internet usluga, ve od svojih telefonskih mobilnih

operatera, ako izuzmemo beini pristup internetu. U Srbiji su trenutno aktivna tri operatera:
Telekom Srbija u veinskom vlasnitvu Republike Srbije, danski Telenor (2006) i austrijska
kompanija Vip Mobile (2007). Iako su do 2007. godine i drugi operateri uestvovali na tritu
telekomunikacija u Srbiji, do danas ostaje dominantan poloaj Telekoma Srbije (do 2012.
monopolski) sa pokrivanjem 44,56% trita u 2014. godini.62

Industrija Interneta
Od 1995. godine skoro ista dominacija informacijskog i komunikacijskog aspekta
Svetske mree prestaje uplivom biznisa na Internet. Do 1995. godine odlukom Nacionalne
fondacije za nauku u SAD-u je bila zabranjena komercijalna aktivnost na Globalnoj mrei
(Ryan 2010, 120). Teko je poverovati da Internet, koji je uspeo tako velike industrije kao
to su filmska i muzika u svetu da baci na kolena, ali i napravi mrenu revoluciju u
poslovanju o kojoj nairoko govori Manuel Kastel u svojim studijama, zapoeo kao izrazito
negativno orijentisan prema uplivu kulture i diskursa poslovanja. Jedna od prvih kompanije
koje su iskoristile nove mogunosti koje prua Svetska mrea u svetu poslovanja bila je
kompanija eBay osnovana 1995. godine. Zanimljiva anegdota koju Rajan prepriava vezana
je upravo za novu logiku poslovanja koju donosi Internet, a koja se tie osnivaa kompanije
eBay Pjera Omidijara (Pierre Omidiyar), koji je prvoj muteriji/korisniku, oveku koji je
licitirao 14,83 dolara za pokvareni laser, pisao zabrinuto da li on razume da je ponudio
novac za laser koji je zapravo pokvaren, na ta mu je ovek odgovorio: Da, ja sam
kolekcionar pokvarenih lasera (Ryan 2010, 120). Internet je otvorio itava nova polja
poslovanja, omoguavajui povezivanje ljudi irom sveta. Sveukupno uzbuenje oko
mogunosti koje donosi nova tehnologija, koje je karakterisalo prve godine postojanja
Svetske mree, vrlo brzo se prenelo u svet kapitala i svetsku berzu. Otvaranje mogunosti za
komercijalne aktivnosti putem Interneta, sa formiranjem velikog broja inovativnih
preduzetnikih poduhvata (startup kompanija), velikim delom pozicioniranih u Silikonskoj
dolini, delu San Franciska u Kaliforniji, SAD, doveo je do takozvanog dot-kom mehura
(dot.com bubble), naglog ekonomskog rasta koji je doao sa munjevitim uzdizanjem do tad
nepoznatih visokotehnolokih kompanija. Ejmi Rej (Amy W. Ray) napominje kako jo od

62

Ibid., str. 70.

47

1993. godine nisu bile poznate granice (i ogranienja) ovog novog polja poslovanja. Kako
navodi: [..]svaka investicija bila je neverovatan rizik. I dalje, mnogi investitori su ovaj skok
napravili, verujui da e kada se isplati biti vredno toga.63 Ovaj neverovatni ekonomski rast
ve 2000. godine se kao baloni rasprio usled nepromiljenih ulaganja velikog broja ljudi
u mlade visokotehnoloke preduzetnike iskljuivo zbog preanjih uspeha na berzi slinih
kompanija, koje su velikom brzinom poele da propadaju. Smatra se da je najvea greka
ovih kompanija bila to su propustile da uvide da bez obzira to je Internet neverovatno
ubrzao protok informacija i mogunosti prodaje, najvei deo ekonomske realnosti vezane za
poslovanje su zapravo ostale nepromenjene. Kako navodi Rajan: Internet je imao uticaj
samo na digitalnu komunikaciju, a ne na fiziko dostavljanje (Ryan 2010, 127). Iako je dotkom period izdigao neke od najveih finansijskih magnata dananjice, to se pre da objasniti
time to su u kontekstu odreenih ekonomski isplativih elementa internet tehnologije,
pojedine kompanije stigle prve na bal ili ve u sluajevima kada su mogunosti koje nova
tehnologija prua bile dobro procenjene, pre nego maginom formulom koju donosi nova
tehnologija. Bez obzira na inicijalno otrenjenje, ova istinski nova industrija, koja iako nije
donela tako brz i ogroman uspeh svima koji su to eleli krajem 90-ih godina XX veka,
nastavila je do danas da stabilno raste i utie na ekonomije zemalja irom sveta. Zanimljivo
je za period tog kratkotrajnog rasta na berzi viskotehnolokih kompanija i popularisanje
figura ovih mladih programera. Kako prenosi Rajan, kada je pretraiva Marka Andrisina
(Mark Andreessen) Netscape dostigao najvii IPO ikada zabeleen u istoriji, naao se na
naslovnoj strani Time magazina sedei na tronu u polo majici, farmerkama i bez arapa i
cipela (Ryan 2010, 132). Pored znaaja hakerske kulture za razvoj Interneta, Kastel istie
upravo preduzetniki duh, olien u ovakvim nekonvencionalnim tehnolokim entuzijastima,
kao kljuan element sajber kulture. Po njemu je otvorenost tehnologije privukla veliki broj
ambicioznih preduzetnika koji su u Internetu videli mogunost razvoja koji nije kontrolisan
od strane drave i mogunost za veliku zaradu. Za Kastela njihov uspeh je ono to i dalje
diktira ogroman razvoj i irenje Interneta u svetu (Castells 2001, 61).
Znaajno je napomenuti da poslovne mogunosti na Globalnoj mrei, kao to se
esto deavalo sa novim tehnologijama, veliki igrai nisu inicijalno prepoznavali. Tako je
bilo sa Vestern junionom (Western Union) u sluaju Belovog izuma, zatim i na primeru

63

Ray, Amy W., Business Plans for E-commerce Projects u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet
Encyclopedia: Volume I, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 96-105, str. 96.
48

same tehnologije komutacije paketa kad je u pitanju telefonski magnat AT&T 64. Sa internet
preduzetnitvom dolazi u velikoj meri do prevazilaenja tejlorovskog modela organizacije
rada. Posebno u visokotehnolokim firmama, sve vie odgovornosti predaje se samom
radniku i stare rigidne hijerarhije poputaju. Novi modeli radnih prostora i radne etike se
pojavljuju i doivee vrhunac sa kompanijom Google koja svojim radnicima nudi ogroman
broj olakica i specijalizovan radni prostor okrenut maksimalnoj produktivnosti radnika.
Ovakav model danas moemo pronai i u Srbiji u IT kompaniji Nordeus.65
Moda najvei doprinos razumevanju poslovanja na Internetu i novina koja ova nova
industrija donosi globalnom neoliberalnom kapitalu dolazi od glavnog urednika asopisa
Wired Krisa Andersona (Chris Anderson) i njegove knjige Long Tail: Why the Future od
Business is Selling Less of More. Fenomen ili ekonomija dugog repa o kojoj govori
Andersen opisuje svet u kojem vie nije dominantna proizvodnja i konzumacija
najpopularnijih proizvoda, ve govori o dobu nia, proizvoda i informacija koje su
zanimljive manjem broju ljudi, i koje ipak u kontekstu milionskih korisnika Interneta donose
znaajno poveanje kako produkcije ovakvih alternativnih sadraja, tako i ekonomije koja
lei u njima. Anderson opisuje vreme i prostor u kojem dominira ekonomija izobilja do koje
dolazi kada sve postaje dostupno svima. Opisujui mogunost koju internet prodavci
dobijaju samom injenicom da je broj onoga to izlau za prodaju neogranien, uvodi nas u
svet gde se manje popularni artikli prodaju koliko i oni najpopularniji. Andersen je pre svega
ovaj ekonomski model analizirao vezano za kompanije koje su se bavile prodajom medijskih
sadraja muzike, knjiga i filmova. Navodi podatak da je 2006. godine kompanija Rapsody
imala u ponudi etiri miliona pesama, a da u istom trenutku apsolutni maksimum magnata
Wal-Mart u SAD-u iznosio 60.000. Kako navodi: Ovi biznisi sa beskrajnim-prostorom-napolici su efektivno nauili lekciju iz nove matematike: Veoma, veoma, veliki broj
(proizvoda u repu) pomnoen sa relativno malim brojem (pojedinanih prodaja) i dalje je
jednak veoma, veoma velikom broju. I, ponovo, taj veoma, veoma veliki broj samo postaje
sve vei (Anderson 2006, 24). Model i ideja dugog repa, na veliko iznenaenje samog
Andersona, naao je primenu u skoro svim sferama delatnosti na Svetskoj mrei. On navodi
kako se danas govori o pretraivau Google kao dugom repu marketinga, a o softverima
otvorenog koda kao to su Linux i Firefox kao dugom repu programiranja, online
univerzitetima kao dugom repu edukacije, zatim o pornografiji na Internetu, o kojoj sam
64

Amerikoj kompaniji AT&T koja je imala monopol nad telefonskom komunikacijom u zemlji ponuena je
mogunost preuzimanja i razvoj Interneta u njegovim ranim danima to je kompanija odbila.
65
http://mondo.rs/a769878/Mob-IT/Vesti/Forbes-hvali-Nordeus.html, pristupljeno 18. 8. 2015.
49

govori kao moda najveem dugom repu nepregledne koliine raznolikih seksualnih ukusa
itd. Anderson takoe uspeh platfrome Wikipedia objanjava upravo ovim principom. Zato
to nije ograniena prostorom (niti ljudstvom) ona ima mogunost da posveti podjednako
prostora manje popularnim temama, u ogromnoj koliini. Prosena duina lanka u
Enciklopediji Britanici 2006. godine bila je 678 rei, dok je 200.000 lanaka (to navodi kao
koliinu podataka vie od dva puta veu od celokupne Enciklopedije Britanike) na internet
platformi brojalo vie od toga (Anderson 2006, 82). Princip prodaje nia otkriva ne samo
mogunosti zarade na pojedinanim tritima ve i model globalnog poslovanja u kojem je
uvek neki proizvod u jednoj zemlji nia, dok je u drugoj matica. Anderson objanjava da
dugi rep oznaava revoluciju u stvaranju i konzumiranju medijskog (popularnog i
umetnikog) sadraja jer, dok tokom polovine prolog veka postojao je prostor i resursi
iskljuivo za mali broj sadraja koji su garantovali prodaju, danas hitovi vie nemaju
monopol nad kulturalnom proizvodnjom.
Dejvid Bel (David Bell) i Brajan Louder (Brian Loader) navode kako jedno od
osnovnih merila postajanja informacionog drutva moemo nai u koliini poslova koji se
baziraju na razmeni znanja i informacija, kao i doprinosom industrija koje se baziraju na
ovakvoj razmeni (Bell i dr. 2004, 95). Razliiti teoretiari od 60-ih godina XX veka na
ovamo su isticali pojavu ovakvih novih modela rada i proizvodnje. Naime, ne samo to su
teoretiari kao to je Vebster doveli u pitanje znaaj na velikom planu proizvodnje bazirane
na razmeni znanja i informacija (Webster 2002), obeanje nove mone visokotehnoloke
industrije kakvu danas oseamo jo kao ostatke tog prvog dot-kom mehura, italijanski
operaisti takav oblik proizvodnje vide kao mesto kritike i nove eksploatacije radnike klase
u drutvu. Italijanska postmarksistika kritika, okupljena oko ideje operaizma u kojem se za
razliku kod drugih marksistikih itanja poznog kapitalizma dosta govori o novom
mehanizmu proizvodnje koji upree ono to je Marks zvao opti intelekt66 pre nego fiziki,
materijalni rad, posebno dolazi do izraaja u informacionom drutvu. Kritika ekonomske
delatnosti vezane za Internet dolazi sa razliitih strana sa pojmovima nematerijalnog rada
(Hardt, Negri 2004, Lazzarato 2006), besplatnog rada (free labor) (Terranova 2004) i
digitalnog rada (Scholz 2013).
Pored znaajnih drutvenih pitanja koja se otvaraju i produbljuju uplivom krupnog
kapitala u svet Interneta, ova komunikaciona mrea izrodila je takoe inovativne ekonomske
66

Opti intelekt oznaava znanje kao glavnu proizvodnu silu. Pod znanjem ne mislimo samo na nauno i
tehniko znanje koji su uvek bili deo procesa proizvodnje, ve obinu ljudsku sposobnost razmiljanja
reima[..] verbalna misao, kognitivne sposobnosti, imaginacija, sposobnost uenja itd. (Virno 2008, 41).
50

modele novane razmene. Bitkoin (Bitcoin) je digitalna kriptovaluta ili decentralizovana

virtuelna valuta67, tj. elektronski sistem razmene novca po principu P2P tehnologije. Satoi
Nakamoto (Satoshi Nakamoto) u vidu kratkog naunog rada predstavlja ovu valutu svetu
2008. godine i 2009. godine je puta u cirkulaciju kao softver otvorenog koda. Nakomoto
objanjava bitkoin kao potrebu [..]da sistem elektronskog plaanja bude baziran na
kriptografskom dokazu, pre nego na poverenju, omoguavajui dvema dobrovoljnim
strankama da trguju direktno jedna sa drugom, bez potrebe za treom strankom od
poverenja.68 To znai da se pored sistemskog omoguavanja praenja porekla valute kojom
se vri transakcija, izbacuje potreba za bankama kao posrednicima transakcija. Od 2013.
godine veliki broj kompanija, ukljuujui i Microsoft prihvataju ovu kriptovalutu. Prema
Bitcoin Charts platformi koja meri globalna kretanja bitkoina, 2015. godine u svetu je
cirkulisalo preko 14 miliona bitkoina u vrednosti od 3.356.088.226 evra.69 Iako se valuta
smatra legalnom, problem za bitkoinpm postoji i u njegovoj popularnosti za trgovinu na
crnom tritu, ali i u nepoverenju u sigurnost trgovine na ovaj nain.70 Bitkoin je predstavljen
i u Srbiji u januaru 2012. godine, kada je u galeriji O3one gostovao Donald Norman (Donald
Norman), suvlasnik konsultantske firme BitCoinConsultancy.71 Beogradska firma Bitcoin365
otvorila je prvi bankomat za ovu valutu 2014. godine, a od 2013. godine beogradski restoran
Appetite prihvata bitkoin kao nain plaanja. Od 2011. godine prisutan je i forum bitcoin.rs
na kojem se diskutuje i trguje ovom valutom i u Srbiji. Vano je napomenuti da ova
kriptovaluta nije priznata kao zakonsko sredstvo plaanja u Republici Srbiji.

Digitalni jaz
Manuel Kastel geografiju Interneta deli na tri dimenzije: tehniku geografiju koja
se odnosi na fiziku infrastrukturu globalne mree mrea, zatim, prostornu podelu korisnika
Interneta, iliti mapiranje prostora u kojima je vea ili manja koncentrisanost korisnika
tehnologije i ekonomsku geografiju Internet proizvodnje, koja se opet odnosi na centre koji

67

http://www.fincen.gov/news_room/testimony/html/20131119.html, pristupljeno 1. 7. 2015.

Nakamoto, Satoshi, Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System, 2008, https://bitcoin.org/bitcoin.pdf,
pristupljeno 1. 7. 2015.
69
http://bitcoincharts.com/bitcoin/, pristupljeno 1. 7. 2015.
70
Bilo je vie sluajeva kraa i prevara. Videti: Vesi, Ivan, Ekonomija 2.0, Svet kompjutera, br. 7, 2011,
http://www.sk.co.rs/2011/07/skin06.html, pristupljeno 1. 7. 2015.
71
Vesi,
Ivan,
Svet
postaje
bogatije
mesto,
Svet
kompjutera,
br.
2,
2012,
http://www.sk.co.rs/2012/02/skin04.html, pristupljeno 1. 7. 2015.
68

51

imaju dominantnu kontrolu nad tehnologijom i njenom proizvodnjom u svetu (Castells 2001,
208). Ovi geografski aspekti internet tehnologije vode nas znaajnim pitanjima digitalnog
jaza (digital devide), regulacije Interneta i kontrole nad fizikim infrastrukturama Globalne
mree. Treba imati u vidu da je uopte globalni razvoj internet tehnologije omoguila
infrastrukturna decentralizovanost koja garantuje ravnopravnost i koliku-toliku autonomiju
svakog vorita mree. Istinski potencijal za brzo globalno irenje mree dolo je 1983.
godine stvaranjem TCP/IP protokola, kao i borbe koja je usledila za postavljanje ovog
protokola kao svetskog standarda za internet tehnologiju. Iste godine oformljen je DNS,
sistem imena domena (domain name system), koji nam donosi prepoznatljive oznaitelje
delatnosti na Internetu kao to su .com72, .gov, .edu, .mil, itd. Brzi razvoj mree koji se
dogaao 90-ih godina prolog veka kombinacija je vie faktora, ali pre svega tek 1990.
godine Internet postaje otvoren za javnost. Tim Barners-Li gradi Svetsku mreu 1993.
godine. Do kraja 90-ih godina XX veka veliki broj zemalja povezuje se na NSFNET
okosnicu. Do 1996. godine ostalo je samo 20 zemalja u svetu bez povezanosti na mreu
meu kojima su bili: Avganistan, Burma, Kongo, Irak, Mauritanija, Liban, Ruanda, Severna
Koreja itd. (Bidgoli 2004, 45).
Digitalni jaz je termin osmiljen kao pokuaj da se kritiki preispita globalnost
Interneta, definiu uticaji koje odreene zemlje, pojedinci i centri imaju nad razvojem i
odravanjem tehnologije, bilo da govorimo o koliini protoka podataka, polaganju prava na
regulaciju mree ili prednosti u irenju infrastrukture i zarade na ovom irenju. Pojam ulazi
u iru upotrebu nakon izvetaja u SAD-u iz 1995. godine Falling Through the Net: A Survey
of Have Nots in Rural and Urban America u kojem se, kako prenosi autor Babita Gupta
(Babita Gupta), digitalni jaz odnosi na [..]veliki disparitet u mogunostima pristupa
Internetu, kao i informacijskim i obrazovno-poslovnim prilikama povezanim sa takvim
pristupom.73 Pitanje nejednakosti u pristupu i korienju internet tehnologije nije samo
pitanje borbe za prednost i kontrolu odreenih kljunih elemenata sistema koji ine Internet,
ve se pre svega odnosi na zemlje, kulture i drutva ije siromatvo i nerazvijenost
onemoguava tehnoloke preduslove za ravnopravno uestvovanje u globalnoj mrei mrea.
Kako navodi Kastel: injenica da se rast Interneta dogodio u uslovima drutvene
nejednakosti u pristupu svugde, moe imati trajne posledice po strukturu i sadraj medija, na
naine koje jo uvek ne moemo u potpunosti da razumemo (Castells 2001, 255).
72

Prvi .com sajt na mrei nosio je ime Symbolic.com i registrovan je 1. marta 1985. godine (Bidgali 2004, 40).
Gupta, Babita, Global Issues u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume II, John Wiley &
Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 52-65, str. 56.
73

52

Govorili smo o tome da Internet svoj razvoj duguje ne samo pojedincima koji su ovu
tehnologiju stvorili, ve irenju i popularnosti personalnih raunara, zatim hakerske,
raunarske kulture koja se na Zapadu iri od 60-ih godina XX veka, ali moda pre svega
spremnosti samih drava i meunarodne zajednice da ovu tehnologiju unapreuju. Kako
navodi Nanet Levinson (Nanette S. Levinson) 2001. godine razvojni program Ujedinjenih
nacija po prvi put uvodi indeks tehnolokog dostignua TAI (technology achievement
index), koji meri stepen tehnoloke inovacije (stvaranje tehnologije), rasprostranjenost
postojee savremene tehnologije, rasprostranjenost starih, ustaljenih tehnolokih inovacija i
kapacitet ljudskih resursa u tehnologiji. Znaajni indikatori rasprostranjenosti tehnologije
mere se brojem internet domaina po glavi stanovnika i procenta izvoza visoke i srednje
tehnologije od ukupnog izvoza zemlje.74 Autori Nikile Dolakija (Nikhlesh Dholakia), Rubi
Roj Dolakija (Ruby Roy Dholakia) i Nir Ketri (Nir Kshetri) navode u svom tekstu podatak
da je 1993. godine broj zemalja u svetu sa pristupom Internetu bio 60.75 Prole godine broj
zemalja sa Internet vezom bio je 198, meu kojima 20 zemalja ima najvei procenat
korisnika globalno ili 75% (Kina, SAD, Indija, Japan, Nemaka, Francuska, Velika
Britanija,

Kanada

itd.).

Srbija

2014.

godine

prema

merenjima

sajta

www.internetlivestats.com76 se nalazi na 70. mestu u svetu po broju korisnika sa 4.705.141

korisnikom ili 49,69% populacije. Veliki broj ljudi koji danas nisu povezani na Internet deo
su svetske populacije koja ivi u siromatvu i koja belei visok stepen nepismenosti. U
istraivanju koje je sprovela agencija McKinsey&Company 2014. godine, navodi se da je
oko 900 miliona ljudi koji nisu prikljueni na mreu nepismeno.77 Neke zemlje u kojima
veina stanovnika nema pristup Internetu prema istraivanju su: Mijanmar sa 99,5%,
Etiopija 97,8%, Indija 84,9%, Iran 68,4% itd. Dodue, prema ovom izvetaju, ak i u SAD
50 miliona ljudi ne koristi Internet.78 Kastel u svojoj studiji takoe navodi podatke koji
pokazuju da faktori kao to su mesena primanja, stepen obrazovanja, kao i generacijska
razlika, ak i u ovim razvijenim drutvima utiu na stepen korienja. Ukupno je 2000.
godine bilo 378 miliona korisnika u svetu, to je tada predstavljalo 6,2% svetskog

74

Levinson, Nanette S., Developing Nations u Bidgoli, Hossein, The Internet Encyclopedia: Volume I, John
Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 434-444, str. 435.
75
Dholakia, Ruby Roy, Dholakia Nikhilesh, Kshetri, Nir, Global Diffusion of the Internet u Bidgoli, Hossein
(ur.), The Internet Encyclopedia: Volume II, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 38-52, str. 38.
76
Sajt prikuplja podatke iz sledeih izvora: Meunarodni telekomunikacioni savez ITU (International
Telecomunication Union), Grupa svetske banke (World Bank Group), Izvetaj Merenja informacionog drutva
ITU-a (ITU MIS report 2013), Centralna obavetajna agencija Sjedinjenih Amerikih Drava (CIA), Ujedinjene
nacije.
77
McKinsey&Company, Offline and falling behind; Barriers to Internet Adoption, oktobar 2014.
78
Ibid.
53

stanovnitva. Ne samo to, vano je napomenuti da je 78% svih sajtova na Mrei bilo na
engleskom jeziku (Castells 2001, 260). Sve do poetka XXI veka, nije postojala tehnika
mogunost za stvaranje sadraja na Internetu na jezicima koji nisu deo porodice rimskog
alfabeta, s obzirom da su ovi standardi bili ugraeni u HTML platformu Svetske mree. Sa
razvojem ove tehnologije javlja se mogunost primene novih jezika koji nisu latininog
porekla ime se omoguava pretraivanje Interneta i stvaranje sadraja svih pisama i jezika.
Tehnologija koje je ovo omoguavala do 2011. godine koriena je za uvoenje
Internacionalizovanih naziva domena (IDN), kao to je .. Razvoj IDN-eva potekao je od
meunarodne tendencije za ouvanje i promociju mnotva kultura i jezika na Internetu,
emu je usledila i preporuka UNESCO organizacije na sednici odranoj u Parizu 2003.
godine.
Problemski faktor pitanja digitalnog jaza u velikom broju zemalja vezan je za cenu
prikljuenosti na mreu, tj. protoka informacija. U mnogim zemljama internet se plaa po
modelu naplate telefonskih razgovora po minutu i ove tarife su izuzetno visoke. Znaajan
faktor, koji se odnosi i na razvoj Interneta u Srbiji, takoe je ekonomska i politika klima u
zemlji, tj. regulacija i lakoa sa kojom investitori i kompanije mogu da razvijaju
informaciono-komunikacione infrastrukture kroz svoja poslovanja. to je vea stabilnost
trita, prodor internet tehnologije e biti vei. Gupta navodi da kontrolna regulacija sadraja
na mrei, takoe ima negativan uticaj na razvoj IKT, kao i zastarele poreske prakse i
regulacije.79 Primer ovakvog zastoja rasta evidentan je i u Srbiji u kojoj usluge za
elektronsku trgovinu kao to je PayPal su dosta kasno uvedene (2013), kao i izuzetno
nepovoljnim poreskim tarifama na trgovinu i kupovinu preko Interneta.80
Znaajni podaci pre samo jednu deceniju govore u proseku na globalnom nivou o
velikom rascepu po pitanju ena korisnika u odnosu na mukarce. Dolakija, Dolakija i Ketri
navode sledee podatke samo deceniju pre dananjeg vremena po pitanju odnosa korisnika
mukarci-ene u svetu: 94:6 na Bliskom istoku, 78:22 u Aziji, 75:25 u Zapadnoj Evropi81,
62:38 u Latinskoj Americi i 50:50 u Sjedinjenim Amerikim Dravama.82 Ovi autori
smatraju da ne samo to ovaj rascep utie na razvoj tehnologije, ve i da brojana prednost

79

Gupta, Babita, Global Issues u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume II, John Wiley &
Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 52-65, str. 57.
80
U Srbiji se naplauje porez na svaki artikal kome je vrednost iznad 80 evra.
81
S tim to autori navode da u zemljama Zapadne Evrope procenti variraju od 70:30 na primeru Italije do 55:45
u Nemakoj. ak i na Bliskom istoku pronalazimo sline fluktuacije od zemlje do zemlje, te se navodi 66%
ena korisnika u Saudijskoj Arabiji i 50% u Kuvajtu (Bidgoli 2004, 13).
82
Dholakia, Ruby Roy, Dholakia Nikhilesh, Kshetri, Nir, Gender and Internet Usage u Bidgoli, Hossein (ur.),
The Internet Encyclopedia: Volume II, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 12-23, str. 13.
54

mukaraca u tehnolokoj industriji diktira u velikoj meri izgled i svrhu visokotehnolokih

inovacija. Autori pominju nekoliko grupa problema koji su vidljivi na mrei usled
nesrazmernog odnosa rodova meu kojima su: stereotipi enskih korisnika, agresivne video
igre orijentisane prema mukim korisnicima, velikim delom muki orijentisani forumi i
veliki uspeh i rasprostranjenost internet pornografije.83
Globalni razvoj mree potpomognut je od strane svetskih organizacija kao to su
Svetska banka i Ujedinjene nacije. Svetska trgovinska organizacija, WTO (World Trade
Organisation) sa 60 zemalja u razvoju 1997. godine potpisuje sporazum o razvijanju trita
telekomunikacija i suzbijanju monopola (Bidgoli 2004, 47). Pored meunarodnih institucija
i samih drava, na smanjivanju digitalnog jaza poslednjih godina aktivno rade velike
kompanije kao to su Facebook, Google, ali i Wikipedia. Project Loon (2008) pokrenula je
kompanija Google sa ciljem da pomou visinskih balona omogue beini pristup Internetu
ostatku sveta.84 Facebook Zero kompanija Facebook pokree 2010. godine u saradnji sa
dobavljaima internet usluga u sektoru mobilne telefonije omoguavajui zero-rating,
praksu povlaenih besplatnih usluga prenoenja podataka, za svoju platformu u zemljama u
razvoju.85 Ovu uslugu nudi preko 20 kompanija irom sveta, izmeu ostalog i iPKO na
Kosovu i kompanija Telenor u Pakistanu i Mjanmaru. Inspirisani ovim modelom projekte
pokreu Wikimedia fondacija 2012. godine pod nazivom Wikipedia Zero86 i kompanija
Google sa Google Free Zone87. Do 2015. godine njihovim sajtovima je mogue besplatno
pristupiti putem mobilnih telefona u Maleziji, Tajlandu, Pakistanu, ri Lanki, Jordanu,
Kosovu, Nepalu, Maroku, Gani, Mjanmaru, Filipinima, Junoj Africi, Nigeriji, Keniji i u
Indiji. Iako su svi projekti otro kritikovani naruavanje neutralnosti Interneta postavljanjem
ogranienih usluga korisnicima, najkontroverznija je poslednja kampanja kompanije
Facebook pod nazivom Internet.org pokrenuta 2013. godine, koja u saradnji sa
kompanijama Samsung, Ericsson, MediaTek, Opera Software, Nokia i Qualcomm i pod
sloganom Zakerberga da je konektivnost osnovno ljudsko pravo tei da omogui besplatne
osnovne internet usluge korisnicima u nerazvijenim zemljama, tj. pristup odreenom broju
sajtova i platformi na Internetu.88

83

Ibid., str. 17.

https://www.google.com/loon/, pristupljeno 7. 6. 2015.
85
https://www.facebook.com/notes/facebook/fast-and-free-facebook-mobile-access-with0facebookcom/391295167130, pristupljeno 7. 6. 2015.
86
http://wikimediafoundation.org/wiki/Wikipedia_Zero, pristupljeno 7. 6. 2015.
87
http://googlefreezone.com/, pristupljeno 7. 6. 2015.
88
https://internet.org/, pristupljeno 7. 6. 2015.
84

55

Broj korisnika Interneta globalno se u svakom trenutku se sve vie poveava, a

trenutno oko 40% celokupne svetske populacije ima pristup Globalnoj mrei.
Internetlivestats u poreenju, navodi podatak da je ovaj procenat 1995. godine iznosio 1%.
Zanimljiv podatak o brzini irenja internet tehnologije jesu istraivanja koja pokazuju da je
tehnologiji televizije bilo potrebno 13 godina da dostignu 50 miliona korisnika, dok je
Internet ovaj broj dostigao za tri (Bidgoli 2004, 38). I pored konstantnog rasta broja
korisnika Interneta u svetu, najvei deo problema koji se odnose na digitalni jaz ostaju
prisutni i znaajni za dalji razvoj Globalne mree.

Regulacija Interneta
Za pitanje slobode i demokratinijeg drutva za koje se smatra da je doneo Internet,
pre svega je kljuna istorija i tendencije vezane za regulaciju Interneta (Internet
Governance). Radna grupa za regulaciju Interneta ovaj pojam definie kao: Razvoj i
primenu, od strane Vlada, privatnog sektora i civilnog drutva, u skladu sa njihovim
ulogama, zajednikim principima, normama, pravilima, regulativnim procedurama i
programima koji oblikuju evoluciju i korienje Interneta (citirano u: Hill 2014, 35).
Zajedno sa ogromnim ekonomskim uticajem i interesima koji su doli sa irenjem Globalne
mree, javlja se sve vea potreba od strane drava, ali i privatnih preduzea koja se bave
ovom tehnologijom, za kontrolom i regulacijom mree. Pitanje globalnosti Interneta kao
tehnologije i komunikacionog medija je kompleksno pitanje sukoba koji se odnose na
geopolitiku, ekonomiju, pravnu regulaciju i kulturu i koji su prisutni od najranijih dana
razvoja internet tehnologije sve do danas.
Moda je jedan od prvih sluajeva borbe za kontrolu sajberprostora i internet
tehnologije bila borba za postavljanje univerzalnog komunikacionog protokola izmeu
TCP/IP i X.25 protokola, tj. izmeu ARPA i svetske telekomunikacione industrije. Naime,
1975. godine CCIT (Consultative Committee of International Telegraphy and Telephony),
jedno

od

odeljenja

ITU,

Meunarodne

telekomunikacione

unije

(International

Telecommunication Union) razvija komunikacioni protokol X.25 sa ciljem da postane

osnova sistema Globalne mree. Iako je X.25 protokol korien i u SAD-u, kao i drugde u
svetu, TCP/IP odneo je prevagu kao univerzalni protokol za izgradnju Interneta. Ovaj primer
ukazuje na ono to e do savremenog doba ostati borba meu sve mnogobrojnijim
interesnim stranama u regulaciji i kontroli internet tehnologije. Kasnih 70-ih i 80-ih godina
56

prolog veka to je bilo buenje telekomunikacionih kompanija i borba za ouvanjem

korisnika njegovih usluga, ali znaajno je razumeti da je pitanje meunarodnog
komuniciranja, kako ilustruju Miroljub Radojkovi, Branimir Stojkovi i Aleksandar
Vranje u svojoj studiji Meunarodno komuniciranje u informacionom drutvu iz 2015.
godine, od kad su tehnologije komunikacija poele da se razvijaju bilo par excellence
politiko pitanje. Tokovi u meunarodnom pravu i u meunarodnim odnosima u velikoj
meri odreuju status regulacije Globalne mree. Zanimljiv aspekt koji autori istiu, posebno
znaajan za istoriju ovog podruja, tie se jedne od prvih politikih konteksta borbe za
kontrolu razvoja i primene informaciono-komunikacionih tehnologija strategije
uspostavljanja Novog svetskog informacionog i komunikacionog poretka koju su sprovodile
lanice Pokreta nesvrstanih preko UN i Uneska od 1973. godine do 1985. godine. Kako
navode Radojkovi, Stojkovi i Vranje, jedan od ciljeva bio je prevazilaenje
neokolonijalne, zavisne pozicije njihovih informaciono-komunikacionih sistema u odnosu
na tehnoloki razdvojene Zapadne zemlje (Radojkovi, Stojkovi i Vranje 2015, 57). Ova
znaajna epizoda borbe za regulaciju meunarodnog komuniciranja, iji je dominantni deo
danas internet tehnologija, zavrio pretnjom izlaenja iz UN-a i Uneska lanica koje su
donosile najvei deo budeta ovih organizacija, ukoliko se nastavi sa promovisanjem
projekta. Kako objanjavaju autori: Okolnost da su socijalistike drave redovno bile na
strani zahteva zemalja u razvoju i nesvrstanih iskoriena je od strane protivnika za voenje
propagandne kampanje u kojoj se meunarodnoj i domaoj javnosti borba za Novi
informacioni poredak prikazivala kao zavera SSSR-a i socijalistikih drava (Ibid. 66-67).
Danas govorimo pre svega o pitanju da li e se naputati postojei multi-deoniarski
(multi-stakeholder) model upravljanja u korist stvaranja jedinstvenog meunarodnog
regulativnog tela. Zemlje kao to su Kina i Rusija posebno zagovaraju ideju globalnog
regulativnog tela kako bi se pojaala zatita sajberprostora (cybersecurity). Ovo pitanje
posebno postaje bitno sa otkrivanjem praksi meunarodnog pijuniranja uz pomo programa
Prizma (Prism) NSF agencije SAD-a i imajui u vidu koliko Kina radi na zatiti od
negativnog uticaja Zapada kroz veliki kineski sajber zid (Great Firewall). Kritika ovakve
ideje zatite Interneta dolazi sa Zapada sa opasnou ugroavanja prava slobode izraavanja.
Tendencija da se regulacija Interneta postavi pod okrilje UN-a jedna je od ideja zamene
multi-deoniarskog modela i manifestovala se kroz organizovanje WSIS-a, Svetskog samita
o informacionom drutvu (World Summit on the Information Society) odranog 2003.
godine u enevi i 2005. godine u Tunisu, sa ciljem postavljanja strategija i planova razvoja
informacionog drutva na celom svetu. Najvei broj problema sa regulacijom mree vezani
57

su za ekonomsku dobit. SAD, koji je prvi krenuo da razvija internet tehnologiju, u ovom
momentu prema mnogim parametrima najvie profitira od statusa quo. Trenutni otvoreni
pristup protoka informacija bez odreivanja posebnih tarifa, tzv. slobodnog protoka mree,
upravo najvie odgovara dobavljaima internet usluga u SAD-u kojima strani ISP-jevi
plaaju takse za prenos internet saobraaja (Hill 2014, 40). Tendencija u odreenim
zemljama, meu kojima se obino kao krivci nalaze nerazvijene zemlje periferije i
poluperiferije, lobiraju za mogunost selektivne naplate protoka odreenim velikim
dobavljaima i kompanijama kao to su Google, Facebook, Netflix itd., ideja koja je u SADu dovela do masovnih kritika pokuaja balkanizacije Interneta (Hill 2014, 39).
Iako je pitanje politike kontrole nad regulacijom Interneta jedno od znaajnijih
pitanja razvoja Globalne mree i naeg bivanja u mrenom drutvu, primat UN-a u ovom
sluaju morao bi da podrazumeva i znaajnija pomeranja u okviru meunarodnog prava.
Naime, veina dokumenata koje proizilaze iz ove meunarodne organizacije su u formi
neobavezujueg saveta dravama, a ne pravne regulative, to se pokazuje kao ograniavajui
faktor za univerzalizaciji razvoja Globalne mree. Ovo pitanje posebno postaje znaajno sa
pojavom sajber kriminala i borbe sa prekrajima koji prelaze granice i nadlenosti
pojedinanih zemalja. Gupta navodi grupu prekraja izvedenih iz spisa Konvencije o sajber
kriminalu (The Convention on Cybercrime), koja je odrana 2001. godine u Budimpeti, a
ija je i Republika Srbija takoe jedna od potpisnica. Sajber kriminalom preko ove
konvencije smatraju se svi prekraji koji se odnose na ugroavanje integriteta, poverljivosti i
dostupnosti raunarskih sistema i podataka; raunarske (virtuelne) prekraje; prekraje
vezane za sadraje na mrei (deija pornografija i sl.) i krenja autorskih prava. 89 Svakako
da je pitanje autorskih prava i privatnosti na mrei trenutno jedno od kljunih pitanja,
posebno nakon afera Wikileaks i sluaja Edvarda Snoudena (Eduard Snowden), zvidaa
koji su uinili dostupnim veliku koliinu tajnih dravnih informacija svetskoj javnosti putem
Interneta. Znaajan element tehnologije koja lei iza pitanja privatnosti podataka jesu
kolaii (cookies), digitalni markeri koje nai raunari automatski preuzimaju i iji je cilj da
prati nae ponaanje i preferencije na mrei. Ovo je samo deo veoma razvijenog trita
programa koji prate i belee nae online identitete i danas je retka aplikacija ili program koja
ne vri i ovu vrstu zadatka. U SAD-u je poznat primer Carnivore programa koji omoguava
FBI agenciji pristup kompletnom protoku elektronske pote koju skenira i filtrira uz pomo
kljunih rei. Pitanje oko zatite podataka, kako nas Kastel upuuje, deo je mnogo veeg
89

Gupta, Babita, Global Issues u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume II, John Wiley &
Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 52-65, str. 58.
58

pitanja kontrole medija koji postaje sve prisutniji i znaajniji za svakodnevnu delatnost. On
objanjava kako vlade drava pod izgovorom spreavanja sajberkriminala imaju cilj
onemoguavanje primene tehnologije enkripcije koja titi podatke pojedinca. Kako je
nemogue dobiti pristup podacima potencijalnih prestupnika, ideja je da je neophodno
dozvoliti praenje i beleenje informacija o svakom korisniku mree. Ova situacija, kako
navodi Kastel, dovodi nas u poziciju u kojoj [..]postoji uznemiravajua kombinacija
proimajue slobodarske ideologije sa sve vie kontrolisanom praksom (Castells 2001,
183).
Pored ideolokog sukoba koji nastaje sa sve veim pokuajem regulacije Interneta,
tehniki problem reavanja bilo koje vrste kriminala u sajberprostoru vezan je prvenstveno
za nedostatak koordinirane pravne regulative na globalnom nivou. U zemljama Evropske
unije, ovo pitanje je regulisano 1998. godine kroz Direktivu za zatitu podataka (Data
Protection Directive). Jedno od pravila ove direktive onemoguava slanje linih podataka u
bilo koju zemlju sa manjim sistemom zatite od onih koji postoje u EU (Bidgoli 2004, 58).
Problem sa meunarodnom regulacijom mree dolazi od same osnove pravnih sistema, tj.
legitimnosti njenih zakona koji dolaze sa teritorijalnou. Kako objanjava Dulija Alpert
Gledstoun (Julia Alpert Gladstone) sa ciljem da zatiti svoje interese i graane svaka drava
formulie sopstvene zakone koji se odnose na sajberprostor, to esto donosi komplikacije u
sluajevima koji se tiu meunarodnog prava. Ono to donekle olakava ovu kakofoniju
regulativnih sistema jeste osnova po kojoj bez obzira to se delatnosti odigravaju u neprostoru mree, njeni akteri ostaju fiziki vezani za teritorije zemalja u kojima ive, pa se u
najveem broju sluajeva pravna pitanja reavaju po principu meunarodnog prava gde
nadlenost ima zemlja u kojoj je delo poinjeno (u ovom sluaju iz koje je poinjeno). Istiu
se dve forme pravne regulacije prema pristupu problemu: samoreguliui i statutni pristup
zatite podataka.90 U tom smislu se izdvaja ameriki model kao samoreguliui, gde
prvenstvo u formulisanju pravnih normi imaju interesne grupe i trina logika. Gledstoun
navodi primer zakona o zatiti podataka korisnika, koji u SAD-u nisu Ustavom
zagarantovane i u kojoj dravne obavetajne agencije imaju otvoren pristup privatnim
podacima korisnika, kakav je primer primene programa za praenje internet prometa
Carnivore. Kako navodi Gledstoun: Pod USA PATRIOT aktom, da biste dobili nalog suda
o postavljanju programa, policijsko lice jednostavno mora potvrditi kod sudije da je

90

Alpert Gladstone, Julia, International Cyberlaw u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia:
Volume II, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004,, str. 216-233, str. 225.
59

informacija koju trai od znaaja za kriminalnu istragu u toku.91 U Evropskoj uniji, sa

druge strane, funkcionie model koji prate i Indija, Azija i Novi Zeland, po kojem je zatita
podataka uvrena u Ustave drava. Pri Evropskoj uniji regulative kao to su Briselska
regulacija (2002) i Direktiva o elektronskom poslovanju (Electronic Commerce Directive,
2000) dovode do tenzije izmeu firmi i dravnih organa jer otvarajui mogunost da svaka
zemlja unutar EU podnese tubu na osnovu svojih zakona, vlasnici kompanija koje posluju
na Internetu izloeni su velikom broju tubi sa svih strana. Postoji tenja da se usaglase
regulative meunarodnog saobraaja informacija putem Interneta, kakva je npr.
Meunarodni princip sigurne luke (Safe Harbor) koji regulie upravo problematiku etrgovine izmeu EU i SAD-a postavljajui da u sluaju saglasnosti stranaka da potuju
direktivu EU 95/46/EC moe se omoguiti razmena podataka. Iako je ovakav prozor
omoguio funkcionisanje globalnog ekonomskog trita na Internetu, kao to smo
napomenuli i same firme unutar EU, kao i SAD-u negoduju zbog oteavanja poslovanja na
mrei koje dolazi sa neuniformisanou pravne, kao i politike regulative. Srbija je pre
svega okrenuta politici EU po ovim znaajnim pitanjima. Kako navode Radojkovi,
Stojkovi i Vranje: S obzirom na geopolitiku i ekonomsku poziciju Srbije, ona sledi
najvanije principe i norme Evropske unije u komunikacionim aktivnostima, jer u njoj vidi
svoju budunost (Radojkovi, Stojkovi i Vranje 2015, 112). U tom smislu moemo
isitati i skoranji proces digitalizacije televizijskog signala u Srbiji, za koji je rok u okviru
direktive Televizija bez granica bio postavljen do kraja 2015. godine za sve zemlje lanice
EU. Takoe, znaajna prepreka u razvoju meunarodnih pravnih regulativa dolazi do
injenice da u SAD-u, za razliku od veine sveta telekomunikacija i Internet (informacijske
komunikacije) jesu odvojene i zasebno regulisane.
Borba za kontrolu i regulaciju Interneta aktivno se vodi izmeu drava, krupnog
kapitala i civilnih drutava. Jedno od glavnih pitanja svakako jeste zatita autorskih prava na
Internetu. Javljaju se sukobljeni interesi velikih industrija zabave, pojedinanih autora, ali i
institucija, sa mogunostima koje donosi Internet za brzo i besplatno deljenje sadraja, kao i
kulture koja je izvorno inspirisana idejom otvorenog koda. Jo od razvoja prvih tehnologija
za reprodukciju medijskih sadraja, dolazi do nekontrolisanog irenja podataka koji samo
dobija vei zamah na Internetu, kao i sa sve veom digitalizacijom sadraja. Pitanje zatite
autorskih prava na Mrei doivelo je zamah nakon zatvaranja 2001. godine prve popularne
platforme za P2P deljenje podataka preko Interneta, kompanije Napster, profilisane za

91

Ibid.
60

razmenu Mp3 muzikih fajlova. Cilj sajta Napster, kao i mnogih drugih torent92 sajtova,
kako navodi Din Kemp (Jean Camp), jeste da omogui bilo kome da ponudi podatke bilo
kome drugom.93 Od 1996. godine do danas, posebno u SAD-u postoji jasan cilj da se vrsto
stane na put daljoj primeni P2P tehnologije na ovaj nain: Digital Milennium Copyright Act
(DMCA, 1996), Stop Online Piracy Act (SOPA, 2011), PROTECT IP Act (PIPA, 2011),
Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja (ACTA, Anti-Counterfeiting Trade Agreement,
2011) neki su od primera.94 Riard Hil (Richard Hill) smatra da je pitanje zatite amerike
industrije zabave putem otrog zalaganja za potovanja zatite autorskih prava na Internetu
jedan znaajan faktor u otporu SAD-a prema meunarodnoj regulaciji mree. Kako navodi:
Ako bi se kontrola nad Internetom pomerila ka zemljama koje preferiraju manje zakona za
zatitu autorskih prava, nedostatak ideje pristupa Internetu kao osnovnog ljudskog prava, i
ogranienih kazni za pirateriju, to bi bila ozbiljna pretnja distributerima (Hill 2014, 39).
Znaajan korak ka reformaciji pravnih modela zatite autorskih prava napravila je
organizacija Creative Commons, koja nudi niz razliitih licenci koje omoguavaju autorima
da zadre prava na delo, ali i da dozvole drugima korienje dela pod fleksibilnim i
standardizovanim uslovima[..].95 Ova organizacija svoj ogranak u Srbiji osnovala je 2006.
godine kao Creative Commons Srbije, projekat iji je zvanini nosilac jo jedna organizacija
sa copyleft filozofijom, ogranak Wikimedia grupe u Srbiji Vikimedija Srbija.96
Znaajan aspekt informacionog drutva jeste pojava civilnih organizacija i pokreta
koji

komunikacijskom

(prenoenje

poruka

po

modelu

mnogi-mnogima)

vaninstitucionalnom okviru, neregulisanog i necenzurisanog sajberprostora vide mogunosti

za plasiranje svojih politikih ubeenja i ideologija i delanje u okviru njih u veoj meri nego
tradicionalnim pristupom masovnim medijima i politikim strankama u drutvu. Iako je
obeanje konane apsolutne demokratinosti novog medija bilo i preuranjeno i preuveliano,
Internet je proirio i primenio ideale demokratije na mnogim svojim modelima. Principi i
praksa otvorenog i slobodnog koda (open source, free source) jedan je od znaajnih takvih
92

Torent je naziv za fajl koji omoguava korisnicima da pomou BitTorrent softvera se poveu i dele podatke
putem P2P mree. Sajtovi koji indeksiraju liste dostupnih fajlova za deljenje nazivaju se BitTorent tragai
(trackers). Najpoznatiji sajt ovog tipa je The Pirate Bay.
93
Camp, Jean L., Peer-to-Peer Systems u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume III, John
Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 25-34, str. 28.
94
Od strane velikog dela internet korisnika ovi zakoni shvaeni su kao direktno ugroavanje slobode razmene
podataka preko Interneta, to je pruzrokovalo talas protesta irom sveta tokom prvih meseci 2012. godine protiv
SOPA, PIPA i ACTA sporazuma. http://en.wikipedia.org/wiki/Protests_against_SOPA_and_PIPA, pristupljeno
18. 4. 2015. Za vie podataka o multilateralnom sporazumu ACTA videti http://pescanik.net/opasne-pravneposledice-acta/., pristupljeno 18. 4. 2015.
95
http://creativecommons.org.rs/?page_id=54, pristupljeno 18. 4. 2015.
96
http://rs.wikimedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82
%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0, pristupljeno 18. 4. 2015.
61

elemenata. Razvoj otvorenog koda u programiranju oslanja se na ideju da svaki pojedinac

treba da ima pristup izvornom kodu (source code) softvera kako bi mogao da ga dalje razvija
i modifikuje za svoje potrebe. Dve grupe, zagovornici otvorenog koda i slobodnog koda,
razlikuju se po tome to ideja otvorenog koda ne negira potrebu da krajnji proizvod (softver)
bude naplaen korisnicima, ali da sa kupovinom softvera moraju imati pristup njegovom
izvornom kodu. Sa druge strane ideja slobodnog koda, kao olienje copyleft filozofije,
propoveda da informacija mora biti istinski slobodna, besplatna i dostupna svim
pojedincima, kao i da je zatita autorskih prava sistem regulacije koji je u potpunosti
nekompatibilan sa novim tehnologijama i Internetom. Otvoreni i slobodni kd omoguili su
razvoj posebne vrste kolaboracionog razvijanja softvera, ija je mantra uvek dve glave su
pametnije od jedne, nehijerarhijskog modela koji se pokazao toliko uspenim da ga mnoge
kompanije praktikuju u svom radu. Otvorenost razvoja programskog koda mnogim
pojedincima omoguava brz i efikasan razvoj programa prema potrebama samih korisnika i
predstavlja savren sistem za otklanjanje greaka. Kako navodi Stiven Henri (Steven J.
Henry), U krugovima otvorenog koda postoji izreka Sa dovoljno pari oiju, svi kvarovi su
plitki.97 Iako je ova ideja originalno bila pitanje slobode razvoja softvera, danas je
proirena na mnoga pitanja koja se tiu zatite autorskih prava na Internetu, protiv kojih se
bore razliite grupe, kao to su Piratske stranke (inspirisane poznatom platformom za
deljenje sadraja The Pirate Bay98) koje deluju izmeu ostalog u vedskoj, Nemakoj,
Australiji, pa i u susednoj Hrvatskoj. Pojavljuju se i drugi vidovi aproprijacije ovog medija u
politike i aktivistike svrhe. Izborna kampanja 2008. godine predsednika SAD Baraka
Obame, pokret Occupy Wallstreet, grupa Anonymous, zatim uloga drutvenih mrea u
sukobima Arapskog prolea samo su neki primeri uticaja koji je Internet imao na politiku
kulturu u svetu. I u Srbiji po prvi put na parlamentarnim izborima 2012. godine
primeujemo aktivno voenje izbornih kampanja putem mree.99 Ne samo to je Internet
potpomogao razliite oblike okupljanja oko neke politike ideje, ali i njihovog sprovoenja
u formalnim i alternativnim oblicima, takoe je izrodio i oblike politikog aktivizma koji se
iskljuivo odvijaju na mrei, sa delatnou hakera i razliitih oblika haktivizma koje Kastel
97

Henry, Stephen J., Open Source Development and Licensing u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet
Encyclopedia: Volume II, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 819-832, str. 825.
98
Sajt The Pirate Bay za P2P deljenje podataka osnovan 2003. godine, doao je u centar panje svetskih medija
nakon hapenja njenih osnivaa u vedskoj 2009. godine i osude koja je usledila za krenje autorskih prava
preko Interneta. Sluaj iako nije umanjio stepen razmene podataka na ovaj nain na Mrei, produbio je gorue
pitanje statusa zakona o autorskim pravima na Internetu.
99
Videti Duan Spasojevi E-kampanje u Srbiji 2012 u Politiki ivot: asopis za analizu politike, br. 5,
Centar za demokratiju, Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu, JP Slubeni glasnik, Beograd, str.
45-53.
62

smatra direktnim naslednikom digitalne kulture u kojoj se Internet razvijao. Om objanjava

kako otvorenost Interneta kao tehnologije vuemo do principa akademskih zajednica u
kojima tehnologija zapravo nastaje. Kako pie: Istorijski, Internet je proizveden u
akademskim krugovima, i u pomonim institucijama, zajedno, sa najviim profesionalnim
rankovima i u rovovima studentske delatnosti, odakle su se vrednosti, navike i znanja
proirile na hakersku kulturu (Castells 2001, 40). DOS (Denial of Service) napadi, jedne su
od prvih manifestacija ovog isto internetskog oblika politikog delovanja i podrazumevaju
preoptereenje odreenog sistema slanjem ogromne koliine zahteva istovremeno. Kastel
istie kako se Internet jo uvek nije pokazao kao savreni medij politike demokratije. Iako,
kako navodi, sa Internetom glasai postaju sve vie informisani kako vezano za same
regulative, tako i za pojedince koje biraju u slubu, imajui u vidu praksu politike
delatnosti tradicionalni mediji ostaju dominantni zato to se bolje uklapaju jedan-mnogi
obrazac komunikacije koji je jo uvek norma u politici (Castells 2001, 156).

Infrastrukture Interneta
Kako navodi Lin Denoja (Lynn A. DeNoia): Vano je upamtiti da Internet nije
zaista jedinstveni entitet, ve meupovezana grupa autonomnih mrea iji su se vlasnici
sloili da sarauju i koriste zajedniki set standarda kako bi osigurali interoperabilnost.100
Razumevanje ogromnosti te veoma fizike, geografske infrastrukture Globalne mree
saradnju koja omoguava postojanje Interneta ini jo impresivnijom. Endru Blum (Andrew
Blum) objavljuje 2012. godine putopis u kojem opisuje puteve nebrojanih cevi, zgrada i
ljudi koji odravaju mreu koju veina nas doivljava kao apstraktni i efemerni oblak. Kako
navodi: [..]mree koje ine Internet moemo zamisliti da postoje u tri preklapajua domena:
logikom, u smislu maginog i (za veinu nas) nerazumljivom nainu na koji elektronski
signali putuju; fizikom, u smislu maina i ica kroz koje ti signali prolaze; i geografskom,
oznaavajui mesta do kojih signali dopiru (Blum 2012, 15). Fizika infrastruktura
globalne mree sastoji se od pre svega hiljadama kilometara dugakih prekookeanskih
optikih101 kablova koji obavijaju nau planetu. Ono to Blum kategorizuje kao geografsku
100

DeNoia, Lynn A., Wide Area and Metropolitan Area Networks u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet
Encyclopedia: Volume III, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 776-792, str. 789.
101
Kablovi koji slue povezivanju ureaja na mreu mogu biti koaksijalni, dvojni i optiki. Koaksijalni i dvojni
su najee korieni za povezivanje unutar mrea, dok se optiki kablovi pre svega, zbog velike mogunosti
protoka podataka koriste za prekookeanska i povezivanja udaljenih vorova. Dok koalsijalni i dvojni kablovi
63

komponentu ove infrastrukture, zapravo su nove okosnice u okviru starih lukih centra kao
to su London, Frankfurt, Amsterdam, Tokio, Mumbai, Njujork itd., gde se prekookeanski
kablovi povezuju sa kopnom i dalje ravaju irom kontinenata. Na primer, podvodni
telekomunikacioni kabl sa nazivom SAT 3 zavren 2001. godine, prostire se od atlantske
obale Afrike, povezujui zapad evropskog kontinenta sa voritima u nekolicini
zapadnoafrikih gradova. TGN-Pacific obuhvata krug od Los Anelesa do Japana i nazad do
Oregona (Blum 2012, 98). Prema izvetajima agencije TeleGeography102, koja se bavi
mapiranjem telekomunikacionih mrea irom sveta i istraivanjima u toj oblasti, ruta sa
najaktivnijim internet saobraajem i dalje je veza Njujork-London. Kako pie Blum: Za
Internet, kao i za mnogo toga drugog, London je karika izmeu Istoka i Zapada, mesto gde
se mree koje se prostiru preko Atlantika povezuju sa mreama u Evropi, Africi i Indiji
(Blum 2012, 92). Pored ovih glomaznih cevi koje povezuju kontinente, stotine hiljada
koaksijalnih i optikih kablova povezuju gradove i korisnike na kopnu. MAN ili gradska
raunarska mrea (Metropolitan area networks) nude svoje usluge korisnicima unutar
teritorija grada ili irom celog grada, dok WAN ili mrea irokog podruja (Wide area
networks) pokrivaju regionalne teritorije ili na teritorije izmeu gradova i drava, kao i
prekookeanske veze. Mree na koje se mi kao svakodnevni korisnici oslanjamo u svojim
domovima i na poslu nazivaju se LAN ili lokalne mree (Local area networks) i povezuju
ureaje unutar jednog prostora ili uske teritorije. Sa razvojem tehnologije mobilnih telefona i
prenosnih raunara dolo je i do vee potranje za beinim internetom (wireless) koji putem
tehnologije rutera omoguava korisnicima pristup Internetu na bilo kom mestu na kojem
postoji pokrivenost. Prve internet dial-up konekcije bile su veze ogranienog trajanja koje su
koristile postojee telefonske linije i pomou aparature internet modema donosile za
dananje standarde veoma spor protok podataka. Iako inferiorna tehnologija u odnosu na
brzinu protoka podataka, putem recimo, optikih kablova, dial-up konekcije su i dalje
prisutne u nekim ruralnim i udaljenim oblastima gde nije uvedena irokopojasna mrea.
Internet do naih domova i kancelarija na ovaj nain stie ili putem kablovskih operatera ili
direktno od internet provajdera, koji koaksijalnim ili optikim kablovima povezuju nae
ureaje sa aparaturom svojih lokalnih dobavljaa internet usluga, zatim dalje sa okosnicama
irom planete. Blum napominje kako etajui Amsterdamom, koji je meu prvima
zakonskim regulativama omoguio lako postavljanje ove internetske infrastrukture, zamilja
prenose elektrine signale, optiki kablovi koriste daleko vee propusne mogunosti svetlosnih, optikih signala.
Takoe, optiki kablovi onemoguavaju bilo koji vid elektrinih smetnji.
102
https://www.telegeography.com/, pristupljeno 18. 4. 2015.
64

kako kad bi presekao ulicu ispod zemlje, ukazali bi se naizgled beskrajni kanali svetlosti, na
hiljade kablova kao nekakvo korenje umreenog drutva. Pored ove kablovske infrastrukture
Internet odrava nekolicina centara irom planete koje se nazivaju sedita za razmenu
internet protoka ili IXP (Internet exchange point) u kojima dobavljai internet usluga (ISP),
kao i velike kompanije povezuju svoje kablove sa ostatkom mree. Najznaajniji ovakvi
centri, u smislu najveeg protoka podataka danas su Equinix u Aburnu, Virdiniji, PAIX
(Paolo Alto Internet Exchange), DE-CIX (Deutscher Commercial Internet Exchange) u
Frankfurtu, AMS-IX (Amsterdam Internet Exchange) i LINX (London Internet Exchange).
Kako napominje Blum, [..]kao dodatak ovoj nekolicini globalnih mega-sredita, postoje na
hiljade regionalnih sredita, iji je cilj da obuhvate i redistribuiraju to vie saobraaja unutar
svojih teritorija to je mogue (Blum 2012, 58). Ovakav regionalni centar je i lokalni SOX
(Serbian Open Exchange) osnovan 2010. godine, koji snabdeva region Jugoistone Evrope i
preko 50 miliona internet korisnika.103 Svi objekti sa opremom ovog IX-a, nalaze se u
Beogradu na lokacijama: Palata Beograd, Raunarski centar ETF-a, Orion Telehouse u
Danijelovoj ulici, Telenor Telehouse u poslovnom centru Airport City, Orion Telehouse u
Gandijevoj ulici i Akton Telehouse u PC Ue. Korisnici njihovih usluga su svi najvei
dobavljai internet usluga u Srbiji danas: Telekom Srbija, SBB, Telenor Srbija, Radijus
vektor, Vip Mobile, Orion telekom itd.
Pored ovih znaajnih sredita koji omoguavaju cirkulisanje podataka Globalnom
mreom, moda najzanimljiviji element infrastrukture Interneta jesu mesta koja ine oblak
(cloud) na kojem lee nebrojive koliine podataka koji krue mreom centri za
skladitenje podataka (data centres). Blum napominje kako su ovakvi centri svuda. Navodi
podatak izvetaja organizacije Greenpeace iz 2010. godine, da 2% celokupne potronje
elektrine energije u svetu odlazi na ove graevine, kao i da potronja raste 12% godinje
(Blum 2012, 115). Ovi graevinski objekti projektovani su tako da podravaju masivnu
infrastrukturu servera, kablova i raunara za odravanje mree. Visoko klimatizovani,
najee imaju visok stepen zatite i ogranienu mogunost pristupa. Kako navodi Blum:
Po dananjim standardima, veoma veliki centar za skladitenje podataka mogao bi biti
objekat od 500.000 kvadratnih stopa104 koji zahteva 50 megavata struje, to je dovoljno da se
osvetli omanji grad (Blum 2012, 115). Celokupna infrastruktura Interneta obuhvata ne
samo ove fizike komponente ve, kao to smo videli i ekonomske, politike, ali i kulturalne
sisteme, koji esto diktiraju njihovo funkcionisanje. Blum navodi zanimljiv primer koji
103
104

http://sox.rs/, pristupljeno 18. 4. 2015.

Oko 50.000 kvadratnih metara.
65

oslikavaju ovu meupovezanost i njene posledice. U pitanju je anegdota koju Blumu

prepriava radnik po imenu Adelson u PAIX-u, gde su zbog neplaenog zakupa ukinuli
pristup Internetu u Australiji. Kako pie: Adelson se seao telefonskog razgovora koji je
primio kod kue te veeri koje su konano povukli kablove: Moja ena je bila u fazonu:
Neko je na telefonu, nisu sreni, u pitanju je neto vezano za to da Internet ne radi u
Australiji (Blum 2012, 45). injenica jeste, da ne samo to doivljavamo pristup Internetu
kao apstraktnu, maginu pojavu, ve i da u najveoj meri dostignua ove tehnologije
ogromnog kapaciteta skladitenja i razmene podataka shvatamo kao stabilni alat za razvoj
drutva, dugo oekivanu sposobnost pravljenja mnogobrojnih baza podataka, skladitenja
dostignua civilizacije/a. Vinston Cerf u intervjuu za BBC 2015. godine upozorava na
opasnosti digitalnog mranog doba, gde e ubrzo digitalni podaci ne samo na Internetu
ostati nedostupni i zaboravljeni zastarelou tehnologije. Kako kae: Mnogo bitnije pitanje
jeste, bez obzira na to u kojem medijumu su digitalni delii snimljeni, koliko emo dugo biti
u mogunosti da ih itamo i koliko dugo emo moi da ih razumemo[..] Ideja digitalne opne
nije samo pitanje fizikog medija, ve ekosistema koji ima sposobnost da se seti ta delii
znae na dugake vremenske periode, i ovde govorimo o vekovima i hiljadama godina.105
Kao to smo ve govorili, Internet nije jedna stvar, ve konstantno menjajui digitalni
ekosistem, ije obrise u odreenim periodima moemo definisati, ali koji nikada nisu
celokupna slika, niti (za sada) sredstvo trajnog zavetanja dostignua oveanstva.
Kada govorimo o prostornom mapiranju Interneta, vano je osvrnuti se na jedno
znaajno pitanje koje se ne odnosi na fiziku infrastrukturu Globalne mree, ve
geografiju samog sajberprostora. Naime, veina elemenata Interneta koji su dostupni i
vidljivi obinom korisniku ine izuzetno mali deo celokupnog sadraja mree. Smatra se da
dostupni sadraj danas predstavlja samo 4% celokupnog sadraja. Iako su razni termini od
poetka 90-ih godina XX veka do danas osmiljavani da definiu ovu ogromnu koliinu
podataka koja ostaje izvan domaaja ak i najveih pretraivaa: nevidljiva mrea (Invisible
Net), duboki net (Deep Net), mrani net (Darknet), sakrivena mrea (Hidden Web) itd.,
danas su najrasprostranjenija dva termina koja opisuju razliite aspekte ovog dubinskog
sadraja Interneta, a to su duboka mrea (Deep Web) i mrana mrea (Dark Web). Naime,
svi oni sadraji na Internetu koji su dostupni pretraivaima kao to su Google, Bing, Yahoo
itd, koji koristei hiperlinkove sakupljaju infromacije o sajtovima skaui sa jednog na
drugi, nazivaju se povrinskom mreom (Surface Web) ili Clearnet (ista mrea). Ovaj

105

http://www.bbc.com/news/science-environment-31458902, pristupljeno 18. 4. 2015.

66

povrinski Internet predstavlja se kao samo vrh ledenog brega onoga to zapravo postoji.
Najveem delu podataka na Internetu, kao to su privatne i dravne baze podataka, zapravo
nije mogue pristupiti preko pretraivaa, iako velike kompanije aktivno rade na razvijanju
tehnologije koja e moi da pristupi dubokoj mrei. Prema istraivanjima kompanije Bright
Planet specijalizovane za razvijanje tehnologije pretraivanja duboke mree, 2001. godine
koliina podataka na dubokoj mrei bila je 7500 terabajta, dok je WWW brojao 19 terabajta.
Takoe se pokazalo da su podaci koje sadre ovi sajtovi relevantni za svaku oblast,
uzimajui u obzir da je skoro polovina sadraja duboke mree unutar tematski
specijalizovanih baza podataka od kojih je velika veina javno dostupna.106 Mogunosti
pretraivanja duboke mree mogu se pokazati od kljunog znaaja za oblast umetnosti i
drutvenih nauka. U istraivanju sadraja 17.000 sajtova na duboko mrei, kompanija Bright
Planet 2001. godine ukazuje na to da je meu viim procentima sadraja duboke mree
upravo ovaj tip podataka (6,6% umetnost i 13,5% drutvene nauke).107 Ova kompanija
takoe podsea da sa ekonomskim znaajem informacija danas, duboka mrea predstavlja
ogroman netaknut trini potencijal. Od 1996. godine, kada tehnologija baza podataka ulazi
na mreu, ali i koliina informacija poinje drastino da raste, tehnoloka sposobnost
pretraivaa da mapiraju sve sadraje postaje veoma ograniena. Kako jo 2001. godine
obajnjava Majkl Bergman (Michael K. Bergman): Nevidljivi deo Mree e
eksponencijalno nastaviti da raste pre nego to alati za otkrivanje sakrivene Mree budu
spremni za optu upotrebu.108 Amerika agencija NASA u saradnji sa DARPA agencijom
radi na projektu pristupanja i mapiranja duboke mree kroz projekat Memex od 2014.
godine.109 Dok ove dve definicije povrinske i duboke mree na odreeni nain pokrivaju
celokupan sadraj Interneta, termin mrana mrea pojavio se sa potrebom oznaavanja
sadraja i aktivnosti na dubokoj mrei koje su namenski sakrivene i nedostupne
tradicionalnim pretraivaima. Mrana mrea sastoji se od grupa anonimnih mrea, koji
sakrivaju IP adrese svojih korisnika i kojima je mogue pristupiti samo uz pomo odreenog
softvera. Najpoznatiji takvi softveri su Freenet, Tor i I2P. Ovakva vrsta vieslojnog
kriptovanog pristupa Internetu vodi svoje poreklo takoe iz amerike vojne tehnologije,
projekta realizovanog izmeu 1995. i 1997. godine The Onion Router (TOR) u
Mornarikoj istraivakoj laboratoriji (Naval Research Laboratory), koji je finansirala
106

Bergman, Michael K., The Deep Web: Surfacing Hidden Value, 2000, http://brightplanet.com/wpcontent/uploads/2012/03/12550176481-deepwebwhitepaper1.pdf, pristupljeno 3. 7. 2015.
107
Ibid.
108
Ibid.
109
http://www.nasa.gov/jpl/deep-web-search-may-help-scientists, pristupljeno 3. 7. 2015.
67

DARPA sa ciljem razvijanja sistema anonimne komunikacije preko Interneta. Mornarica

SAD-a 2004. godine daje pristup softverskom kodu TOR-a, i 2006. godine kao druga
generacija onion softvera za usmeravanje poruka (routing) proizilazi projekat besplatnog
softvera i otvorene mree Tor.110 Ova mrea111 postala je poznata kao najpopularniji oblik
pristupa mranoj mrei. Kao sajberprostor anonimnog delovanja, mrana mrea stekla je
ugled centra razliitih ilegalnih trita, deije pornografije, droge, plaenih ubistava,
hakerskih napada itd., iako 2014. godine Tor objavljuje da pristupanje ovakvim sadrajima
predstavlja samo 4% aktivnosti njihove mree.112 Ova strana duboke mree dobila je svetsku
popularnost zatvaranjem jednog od poznatijih ilegalnih trita na Internetu, Silk Roada od
strane FBI agencije 2013. godine i optuivanja njenog vlasnika Rosa Vilijama Ulbrihta
(Ross William Ulbricht) za trgovinu narkoticima, visokotehnoloki kriminal i pranje
novca.113 Zanimljivo je takoe da se najvei broj novanih transakcija na sajtu obavljao
putem bitkoina, gde je u posedu Ulbrihta pronaeno 26.000 bitkoina u vrednosti od 3,6
miliona dolara.114 Mrana mrea takoe je mesto preko kojeg je bilo mogue izvesti do sad
poznate akcije otkrivanja klasifikovanih informacija, kao to su to inili Wikileaks i Edvard
Snouden (Edward Snowden) zbog ega ovu mreu podrava organizacija Electronic
Frontier Foundation115, kao i sakrivanje disidentskih aktivnosti tokom Arapskog prolea u
Egiptu i u Iranu, ali i u Kini. Predvia se da e sa sve veim pritiscima na P2P sajtove preko
kojih se dele sadraji esto u sukobu sa regulativama zatite autorskih prava u svetu, ovi
podaci u kritinom momentu samo prei na mranu mreu zatienu programima kakav je
Tor. Jedan od postojeih alata za pretraivanje mrane mree je Hidden Wiki koji
funkcionie po principu poznatog wiki sajta Wikipedia.

110

https://www.torproject.org/about/overview.html.en, pristupljeno 3. 7. 2015.

Tor predvia pored anonimnog pristupa sajtovima na celokupnoj mrei i anonimno postavljanje sajtova koji
ine samu Tor mreu.
112
http://motherboard.vice.com/read/most-tor-traffic-isnt-going-to-the-dark-web-data-suggests, pristupljeno 3.
7. 2015.
113
http://www.npr.org/sections/thetwo-way/2013/10/02/228491496/fbi-arrests-owner-of-black-market-site-silkroad, pristupljeno 3. 7. 2015.
114
http://www.theguardian.com/technology/2013/oct/02/alleged-silk-road-website-founder-arrested-bitcoin.
pristupljeno 3. 7. 2015.
115
https://www.eff.org/torchallenge/, pritupljeno 3. 7. 2015.
111

68

Razvoj internet tehnologije u Srbiji

Sam poetak razvoja internet tehnologije na prostoru Srbije vezujemo za 80-te
godine XX veka. U ovom periodu kao to smo ve pominjali, dolazi do osnivanja
raunarskih mrea u akademskom sektoru irom sveta, koji je prvi, nakon vojske i usko
istraivaa u okviru ARPANET projekta imao otvoreniji pristup daljem razvoju i primeni
internet tehnologije.
Prvu mrea sa otvorenim pristupom u SFRJ bila je JUPAK, Jugoslovenska mrea za
paketsku komutaciju koju je 1986. godine razvila PTT sluba. Ova mrea, pratei trendove
tadanjih telekomunikacionih institucija, koristila je X.25 komunikacijski protokol. Mrea je
razvijena po ugledu na ve postojee nacionalne mree u Evropi, kao to je bila francuska
TRANSPAC mrea sa kojom i 1987. godine JUPAK uspostavlja vezu. Upravo su ovakve
akademske mree u SAD-u (AlohaNET, NSFNET) igrale kljunu ulogu za stvaranje
Globalne mree kakvu danas poznajemo. Cilj JUPAK-a bio je da povee sve znaajnije
naune institucije u tadanjoj SFRJ u zajedniku mreu koja je u tom trenutku brojala oko
1000 raunara.116 Pri SFRJ razvoj akademske mree odvijao se u okviru projekta SNTIJ,
Sistema nauno-tehnolokih informacija koji su sprovodili Univerzitet u Mariboru i Institut
Joef tefan iz Ljubljane. Rezultat je 1990. godine, nakon dve godine razvoja, bila
YUNAC (Yugoslav Network for the Academic Community), mrea i organizacija koja je
prva u novembru 1991. godine povezala Jugoslaviju sa Internetom. U tom momentu
Jugoslavija je bila jedna od 16 zemalja u svetu povezanih na Globalnu mreu117 lanovi ove
mree su bili univerziteti i istraivaki instituti u zemlji. YUNAC mrea je bila deo RARE,
Evropske asocijacije istraivakih mrea (Rseaux Associs pour la Recherche
Europenne), COSINE (Co-operation for Open Systems Interconnection Networking in
Europe), projekta i organizacije RIPE i Evropske Internet mree (Rseaux IP Europens).
Bila je povezana iznajmljenom linijom od 64kpbs sa IXI, Internacionalnom X.25
infrastrukturom na liniji Be Ljubljana, kao i sa JUPAK mreom.118 Uprava YUNAC
mree takoe je sprovela 1991. godine registraciju prvog jugoslovenskog domena .yu.
Jugoslavija takoe 1989. godine postaje deo EARN-a, Evropske akademske istraivake
mree (European Academic Research Network) koja je predstavljala evropski deo svetske
116

http://maja.on.neobee.net/4.htm, pristupljeno 18. 6. 2015.

http://rhizome.org/editorial/2014/may/23/interview-Borka-Jerman-Blazic/, pristupljeno 30. 6. 2015.
118
Jerman-Blazic, Borka, Yugoslav Network for the Academic Community (YUNAC), ISOC News,
Vol. 1, No. 1, 1992., http://ftp.sunet.se/pub/Internet-documents/isoc/pub/isoc_news/1-1/n-1-1.txt, pristupljeno
30. 6. 2015.
117

69

BITNET mree, kao i EUnet mree. Aktivna prikljuenost svetskom Internetu preko EARNa funkcionisala je sve do uvoenja sankcija Jugoslaviji 1992. godine. YUNAC, nakon
proglaenja nezavisnosti Slovenije ustupa svoju liniju sa Beom slovenakoj akademskoj
mrei AMRES (Horowitz 2002, 36). Izbijanjem rata koji je doveo do raspada SFRJ 1992.
godine zajedno sa drugim sankcijama zaustavljen je protok informacija na mrei, iako kako
navodi Lazar Bokovi: Nezvanino, e-mail saobraaj je ipak odravan, preko prijateljskih
zemalja i elektronskih kozijih staza.119 Ovaj period obeleilo je pre svega snalaenje za
malobrojne mogunosti uspostavljanja veza sa svetom putem Interneta, ali i aktivnost
lokalne internet mree u zemlji. Tokom perioda sankcija korisnici na prostoru Srbije
oslanjali su se na X.25 mreu na koju je bila prikljuena JUPAK mrea kada je to bilo
mogue. Kako navodi Pavle Pekovi, tadanji saradnik asopisa PC Press: Oni koji su
imali sree da imaju pristup JUPAK mrei su zvali prijatelje irom sveta da im na Internet
raunarima kojima se moe prii i preko X.25 veze otvore korisnike naloge. 120 Poto je
veza bila spora najee je jedina mogunost bila razmenjivanje elektronske pote.121
Takoe, komunikacije se uspostavljala pomou UUCP122 veze koja je napravljena izmeu
Dravnog univerziteta u Kaliforniji (California State University) i Fakulteta organizacionih
nauka u Beogradu, odakle se dalje irila akademskom mreom u veini jugoslovenskih
zemalja. Veza je uspostavljena uz pomo profesora Milana Mijia iz Los Anelesa i Nikole
Malenovia iz ikaga koji su ustupili svoje korisnike naloge za pristup Internetu iz tadanje
Jugoslavije, dok su samu vezu uspostavili profesor Boidar Radenkovi sa FON-a u
Beogradu i Radivoje Zonji.123 UUCP veza je postojala je tokom celog perioda sankcija.
Poto je veza zbog ogranienosti brzine protoka bila koriena dominantno za slanje
elektronske pote, FON je koristei novu TCP/IP mreu unutar zemlje regulisao lokalni
protokol za prenos podataka (FON file server) i njuz servere. YU Internet je bila lokalna
mrea koja je proizala pridruivanju veeg broja akademskih institucija i privatnih firmi, na
manju BeoInternet mreu koju su inili ETF i FON u periodu meunarodnih sankcija
Jugoslaviji. Neto kasnije YU Internetu pridruila i SETNet mrea BBS-jeva. Prvi BBS na

119

http://www.domen.rs/istorija-srpskog-interneta-od-yu-do-srb/, pristupljeno 14. 4. 2015.

Pekovi,
Pavle,
1992:
Slepi
putnici
na
Internetu,
PC
Press,
januar
1992,
http://pc1.pcpress.rs/arhiva/20/umetak.html, pristupljeno 30. 6. 2015.
121
Ibid.
122
UUCP ili Unix to Unix Copy je protokol koji je postojao na UNIX sistemima koji je omoguavao razmenu
podataka izmeu raunara koristei modeme. Sistem je razvio Majk Lesk (Mike Lesk) iz kompanije AT&T
1976. godine (Bidgoli 2004, 497).
123
Pekovi,
Pavle,
1992:
Slepi
putnici
na
Internetu,
PC
Press,
januar
1992,
http://pc1.pcpress.rs/arhiva/20/umetak.html, pristupljeno 30. 6. 2015.
120

70

YU Internetu bio je Hobitton BBS.124 Pored razmene pote i retkih prezentacija, BBS mree
su na YU Internetu inili znatan deo aktivnosti. Na Svetskoj mrei je danas dostupna lista
internet domaina (hosts) koji su 1995. godine inili zatvorenu internet mreu YU Internet.
Listu je u decembru 1995. sainio Miroslav Hristodulo, osniva YUCCA, Jugoslovenskog
udruenja

za

raunarske

komunikacije

(Yugoslav

Computer

Communication

Association).125
Krajem 1995. godine, pre pojavljivanja prvih velikih komercijalnih dobavljaa
internet usluga, radio B92 omoguavao je pristup Internetu Opennet, preko iznajmljene
telefonske linije uz pomo holandskog dobavljaa internet usluga i aktivistike grupe
XS4ALL iz Amsterdama126 pod pokroviteljstvom Fonda za otvoreno drutvo.127 Internet
stranica B92 bila je jedina kojoj se moglo pristupiti van zemlje pre podizanja sankcija
(Horowitz 2002, 38). Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i ukidanja sankcija UN,
tadanja Jugoslavija, a sadanja Republika Srbija dobija pun pristup Internetu 27. februara
1996. godine.128 Prvi provajder internet usluga bila je beogradska firma Bits d.o.o., iako se
prvim komercijalnim dobavljaem internet usluga smatra jugoslovenska filijala tada
najveeg evropskog dobavljaa internet usluga, holandske firme EUnet International CS
Amsterdam, koju otvara firma MrSystems, kasnije BK Telekom.129 EUnet je nudio brzinu
protoka od 2Mbit/s, dok je u poreenju Oppennet imao protok od 128 Kbit/s. Ubrzo su
pratile i firme kao to su Beotel i nekadanja BBS mrea, dobavlja internet usluga
Sezampro. Akademsku mreu Republike Srbije AMRES, nekadanju AMREJ
(Akademska mrea Jugoslavije) 1996. godine Raunarski centar Univerziteta u Beogradu
povezuje na Internet preko dobavljaa internet usluga BeoTel Net. Mrea danas broji preko
150 institucija i 150.000 korisnika. Ova mrea imala je i prvu konekciju optikim kablovima
u Srbiji, sa najbrim protokom podataka. AMRES se 2001. godine povezuje se sa GRnetom,
Akademskom mreom Grke i evropskom akademskom mreom GEANT.130
Od ulaska komercijalnog interneta u tadanju Jugoslaviju 1996. godine stvaraju
uslovi irenje uticaja ove tehnologije koja sa popularnosti Svetske mree poinje da uzima
124

Pavle
Pekovi,
1992:
Slepi
putnici
na
Internetu,
PC
Press,
januar
1992,
http://pc1.pcpress.rs/arhiva/20/umetak.html, pristupljeno 1. 7. 2015.
125
YUCCA bila je organizacija koja je poela kao udruenje entuzijasta za raunarsku tehnologiju. Postojala je
od 1994. do 1999. godine, http://www.yurope.com/pub/news/various/o14.txt, pristupljeno 30. 6. 2015.
126
Danas jedan od najveih dobavljaa Internet usluga u Holandiji.
127
Slobodan Markovi, Country Report Yugoslavia, The APC European Internet Rights Project, 2001,
http://europe.rights.apc.org/c_rpt/yugoslavia.html, pristupljeno 6. 6. 2015.
128
Internet u Jugoslaviji, http://maja.on.neobee.net/4.htm, pristupljeno 18. 6. 2015.
129
Ibid.
130
https://www.amres.ac.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=23&Itemid=55, pristupljeno 30. 6.
2015.
71

zamah irom sveta. Nedeljnik Vreme te prve godine komercijalnog Interneta na prostoru
Srbije opisuje kao prvenstveno politiki orijentisane. Sa velikim graanskim protestom
povodom krae na lokalnim izborima, Internet je bio sredstvo brzog informisanja graana o
deavanjima iz sata u sat. Upravo u kontekstu tadanjih drutveno-politikih pitanja u zemlji
po prvi put dolazi u iu svetske javnosti ideja internet revolucije, posebno u vezi sa
korienjem internet servisa za amatersko novinarstvo ili veb novinarstvo tj. brzo
izvetavanje sa lica mesta o dogaajima od strane graana. Primer toga je direktan internet
prenos (live feed) petooktobarske revolucije grupe FreeSerbia koji je pratilo 200.000
ljudi.131 Internet se koristio kao pomo organizovanju studentskih i graanskih protesta
1996. godine, gde je ak grupa organizovana oko internet dobavljaa Sezam Pro, proteste
nazivala upravo internet revolucijom zbog njegovog znaaja za skretanje panje svetske
javnosti na dogaaje u zemlji, kao i informisanja i organizacije graana. 132 lanak Dejvida
Benahama (David S. Bennahum), novinara asopisa Wired, iz 1997. godine ilustruje
posebno uzbuenje tehnolokih krugova na Zapadu vezano za deavanja u zemlji. Kako
pie: Studentski protesti nam pruaju podatke o tome da li je proireni pristup
informacijama u potpunosti nekompatibilan sa autoritarnim vladama, da li je nemogue
imati modernu informacijsku ekonomiju i diktatora, i da li je, onda, Internet uroeno
predisponiran da potkopava takve reime. U Srbiji se ova pretpostavka testira po prvi
put.133 Takoe, veina politikih stranaka i pokreta u ovom ranom periodu formiralo
internet prezentacije pre nego to su to privatna preduzea i korisnici masovnije inili.
Period od 1998. do 2000. godine u kontekstu krize na Kosovu i bombardovanja Srbije od
strane NATO-a, kao i petooktobarske revolucije, bio je period kulminacije politike
aktivnosti na Internetu u Srbiji. Tokom ovog perioda srpski sajberprostor bio izuzetno
aktivan i glavno sredstvo pouzdanog informisanja o dogaajima u zemlji.134 Kako je
preneo Svet kompjutera u svom 4. broju 1999. godine: Kao protivtea informacionim
stranama stranih propagandnih medija formiran je itav niz strana koje su sluile kako za
informisanje domaih graana tako i za informisanje strane javnosti i uticanje na formiranje
negativnog stava prema agresiji na nau zemlju.135 Velika je bila aktivnost na mejling
listama, IRC priaonicama i forumima, kao i od strane hakerskih grupa Crna ruka i Srpski
aneli. Tokom 1999. godine odvijao se paralelni mali hakerski rat u kojem su uestvovali
131

http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=4677, pristupljeno 1. 7. 2015.

Bennahum, S. David, The Internet Revolution, Wired, Vol. 5, br. 4, 1997.
133
Ibid.
134
Ibid.
135
Dingarac,
Duan,
Internetom
protiv
bombi,
Svet
kompjutera,
http://www.sk.co.rs/1999/04/skak01.html, pristupljeno 1. 7. 2015.
132

br.

4,

1999,

72

pojedinci iz Jugoslavije, Rusije, Kine, Holandije i Albanije. Aktivnosti su se kretale od

unih rasprava, ruenja sajtova, postavljanja poruka do razliitih protestnih akcija vezanih
za elektronsku potu.136 Upravo je ovakav kontekst drutveno-politikog ivota nagnao
CePIT da se od 2002. do 2006. godine bavi empirijskim istraivanjem odnosa politikog
ivota graana u Srbiji, ali i u regionu i njihovih korisnikih navika na Internetu. Studije
koje su proizale iz istraivanja su Internet pregled: Beograd 2002, Globalni graani:
Empirijska studija korisnika Interneta u Srbiji 2003, Perspektive umreavanja: Internet u 8
gradova Jugoistone Evrope (2004), Mrea u razvoju (2005) i Internet u Srbiji 2006.
Takoe, znaajno je pomenuti da je veliki deo sadraja srpskog sajberprostora u ovom
periodu nastao je usled potrebe dijaspore za informisanjem o situaciji zemlji, kao i za
zabavnim sadrajima iz domovine (Horowitz 2002, 52).
Bez obzira na veliku aktivnost od strane srpskih korisnika, u ovom periodu
korienje Interneta u Srbiji je jo uvek bila aktivnost pojedinih grupa. U internet studiji137
nekadanjeg Univerziteta Braa Kari, kao glavni razlozi sporog razvoja IKT i uopte
korisnika internet usluga u tim ranim godinama razvoja Interneta na prostoru Srbije navodi
se pre svega nepovoljno politiko-ekonomsko okruenje u kojem je mali broj graana imao
dovoljno visoki standard da sebi omogui raunarsku opremu, kao i nezainteresovanosti
dravnih institucija da podri i promovie razvoj ovog, tada jo uvek slobodnog,
komunikacionog medija.138 Istraivanje kompanije Strategic Marketing & Media Research
Institute 1999. godine objavljeno u pomenutoj studiji pokazuje da je broj korisnika Interneta
u Jugoslaviji obuhvatao 10,8% stanovnitva. Poreenja radi, u istom periodu u Nemakoj
ovaj procenat je bio 21,7%, Sloveniji 23%, Maarskoj 6,4% dok je na Islandu bio 52,1%.139
U kontekstu procesa modernizacije u Srbiji u okviru kojeg je takoe analiziran razvoj
internet tehnologije u Srbiji, veina autora tek 2000. godinu smatra poetkom treeg talasa
modernizacije koji je usled ogromnog razbacivanja energije nije rezultirao znaajnim
zamahom sve do danas (Milanovi i dr. 2005, 57).
Ove prve godine Svetske mree u Srbiji karakterisali su internet kafei koji su se
mogli pronai u skoro svakom gradu, gde su korisnici imali mogunost da preko raunara na
odreeno vreme plate pristup Internetu. Sve do pojave i popularnosti prvih drutvenih
mrea, komunikacija preko Interneta odvijala se mahom putem elektronske pote, mejling
136

Pelemi,
Damjan,
Prvi
hakerski
rat,
Svet
kompjutera,
http://www.sk.co.rs/1999/09/skin01.html, pristupljeno 1. 7. 2015.
137
Internet u Jugoslaviji, http://maja.on.neobee.net/4.htm, pristupljeno 18. 6. 2015.
138
Ibid.
139
Ibid.

br.

9,

1999,

73

lista ili anonimno na forumima (virtuelnim zajednicama) i priaonicama (IRC programi, IM

servisi). Takoe jedna od primarnih aktivnost korisnika Interneta u ovom periodu bila je
surfovanje Internetom, tj. skakanje sa stranice na stranicu bez jasne ideje ta se trai, sa
jednostavnom eljom da se istrauje to ogromno more informacija. CePIT-ova studija
korisnika u Beogradu 2002. godine pokazuje da se 60% ispitanika bavilo ovom vrstom
aktivnosti na mrei (Milanovi, Baki i Golevski, 2002, 91). Kao nekome ko je bio aktivni
korisnik Interneta u ovom periodu, posebno su zanimljiva pitanja u CePIT-ovoj studiji koja
ukazuju na specifinosti korisnikog pristupa mrei poetkom XXI veka: Koliko sati ste
najdue proveli na mrei, bez prekidanja?, gde je 8% ispitanika odabralo kategoriju izmeu
deset i 20 sati, a skoro 40% izmeu dva i pet sati, kao i pitanje: Koliko esto vam se desi da
izgubite oseaj za vreme dok ste na Internetu? gde je preko 60% odgovora bilo u
kategorijama ponekad, esto i veoma esto (Milanovi, Baki i Golevski 2002, 94). Ve u
ovom periodu kod korisnika Interneta u Srbiji primeuje se znaajna promena u nainu
pristupa informacijama. Kako navode Milanovi, Baki i Golevski: Internet pokazuje
dimenziju vie u odnosu na tradicionalne medije: omoguava snanu potragu za
informacijama u oblasti nauke i obrazovanja, dakle pretragu onih informacija za koje je do
pojave mree bilo neophodno koristiti biblioteke, kulturne centre, referentne knjige i
asopise, dok se pored toga, korisnici okreu Internetu i kao klasinom mediju, pratei one
sadraje koje nam svakodnevno pruaju televizija, radio i novine (Milanovi, Baki i
Golevski 2002, 109). Prema svetskim statistikama Srbija i Crna Gora su 2002. godine, iako
u proseku u odnosu na region, bile daleko ispod proseka po stepenu razvoja i korienja
internet tehnologije u odnosu na razvijene zemlje EU SCG 6,1% stanovnitva prema npr.
Sloveniji sa 38,4% ili vedskoj sa 76,9% (Golevski, Milanovi ur. 2004, 96).140 Stoga je i
jedan od glavnih problema kojim su se bavile grupe za razvoj internet tehnologije na
prostoru Srbije bio vezan za mogunosti premoavanja digitalnog jaza u regulativnim,
ekonomskim i drutvenim okvirima. Prema razliitim istraivanjima od 2002. godine do
danas rodne razlike meu korisnicima Interneta u Srbiji je primetna, ali ne znaajna razlika,
gde je procenat mukaraca malo vei u odnosu na ene. Ovaj odnos je 2002. godine bio
53,78% prema 43,69% (Golevski, Milanovi ur. 2004, 113). Istraivanje iz 2014. pokazuje
da se ovaj odnos nije znaajno promenio. Prema merenju korienja interneta tri meseca u

140

Autori napominju problem nekompatibilnosti rezultata do kojih su dolazile domae agencije u odnosu na
statistike EU i UN-a u istom periodu gde su prvenstvo u svom istraivanju dali podacima meunarodnih
organizacija (Golevski, Milanovi ur. 2004, 103).
74

nazad odnos je bio 50,4% mukaraca u odnosu na 46,6% ena.141 to se tie starosnih
struktura, iako je 2002. godine bilo procentualno najvie studenata meu korisnicima
Interneta (22,27%), skoro sve starosne grupe su bile zastupljene (Golevski, Milanovi ur.
2004, 116). Sve do poetka XXI veka internet korisnici u Srbiji koristili su dial-up modeme
za pristup mrei. Ovo se promenilo pojavljivanjem na tritu kablovskog operatera SBB
2002. godine, iako je sve do 2007. godine dial-up pristup internetu i dalje bio dominantan.
Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji od strane drave odvija se
od prvih godina XXI veka, ali tek u poslednjih nekoliko godina ovakav razvoj ini sastavni
deo osnovnih strategija ekonomskog i drutvenog razvoja zemlje. Kao to smo pominjali,
uloga drave u razvoju internet tehnologije i poveanja broja korisnika je svakako jedan od
presudnih faktora razvoja Interneta u celom svetu. Opta strategija razvoja informacionog
drutva u Srbiji od 2006. godine danas podrazumevala je razvoj irokopojasne mree, razvoj
e-uprave, e-zdravstva i e-pravosua u smislu dostupnosti informacija i olakavanja
komunikacije u ovim sektorima, pospeivanje IKT u nauci i obrazovanju, podravanje rasta
elektronske trgovine i poslovanja, zatitu intelektualne svojine i razvoj informacione
bezbednosti u Republici Srbiji.142 Osnovni dokument kojim se Vlada Republike Srbije vodi u
razvoju IKT-a jeste Digitalna agenda za Republiku Srbiju u okviru koje se 2009. godine
usvaja Strategiju razvoja irokopojasnog pristupa u Republici Srbiji do 2012 koju zajedno
ine Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 20102020143 iz
2010. godine i Strategija razvoja informacionog drutva od 20102020144 iz 2006. godine.
Kao cilj Strategija razvoja informacionog drutva od 20102020 navodi se dostizanje
stepena razvijenosti kakav u proseku postoji u EU do 2020. godine. Prosek domainstava sa
pristupom internetu u EU 2009. godine iznosio je 65%.145 Sva strateka i akciona dokumenta
sprovode se na osnovu slinih planova u okviru EU, kao to je Evropa 2020: Strategija za
pametni, odrivi i inkluzivni rast sa generalnim ciljem jaanja konkurentnosti i stvaranja
odrive ekonomske budunosti. U tom smislu je i Digitalna agenda Republike Srbije i
Strategija razvoja irokopojasnih mrea i servisa u Republici Srbiji do 2016. godine praenje

141

Republika agencija za telekomunikacije, Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji u 2009. godini,
Beograd, 2010, str 91.
142
Strategija za razvoj informacionog drutva u Republici Srbiji do 2020, Slubeni glasnik RS, br. 55/05.
143
http://www.ratel.rs/upload/documents/Regulativa/Strategije/Strategija_razvoja_elektronskih_komunikacija_2
010-2020.pdf, pristupljeno 8. 6. 2015.
Strategija razvoja informacionog drutva u republici Srbiji, Slubeni glasnik br. 87/06.
http://www.ratel.rs/upload/documents/razno/Strategija%20razvoja%20informacionog%20drustva.pdf,
pristupljeno 8. 6. 2015.
145
http://www.paragraf.rs/propisi/strategija_razvoja_informacionog_drustva_u_republici_srbiji.html,
pristupljeno 8. 6. 2015.
75

znaajne inicijative u okviru strategije EU Evropske digitalne agende koja podrazumeva

razvoj jedinstvenog digitalnog trita u Evropi i omoguavanje irokopojasnog pristupa
internetu svim graanima. Kako se navodi u Strategiji razvoja elektronskih komunikacija:
Prema istraivanju OECD porast ulaganja u oblast elektronskih komunikacija za 8%,
uslovljava rast bruto drutvenog proizvoda za 1%, a na osnovu istraivanja Svetske banke
poveanje penetracije irokopojasnih prikljuaka za 10%, obezbeuje rast bruto drutvenog
proizvoda od 1,38% u zemljama u razvoju, odnosno 1,21% u razvijenijim zemljama.146
Razvoj irokopojasne mree u Srbiji postavljao se kao znaajan cilj poboljanja optih
ekonomskih uslova i zemlji, kao i dokazane strategije premoavanja digitalnog jaza koji
postoji unutar Republike Srbije i u odnosu na druge razvijenije zemlje. Kako je navedeno u
strategiji, irokopojasna mrea se definie na osnovu Evropske digitalne agende kao protok
informacija brzine od 30Mb/s, dok bi ultrabrzi protok omoguavao prenos od 100Mb/s.147
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku 2013. godine u Srbiji irokopojasni pristup
Internetu ima 43,4% domainstava. Samo u okviru Telekomunikacionog sistema
Elektroprivrede Srbije do kraja 2013. godine je postavljeno 6000 km OPGW (Optical
Ground Wire) kablova, AD SS (All Dielectric Self-Supporting) kablova i provodnih
podzemnih optikih kablova.148 Planira se da osloboene frekvencije (digitalna dividenda)
prelaskom na digitalnu televiziju upravo slue daljem razvoju irokopojasne mree. Prema
izvetaju konsultantske firme Europe Economics iz 2010. godine, procena neto vrednosti
osloboene digitalne dividende u Srbiji za period od 2012. do 2027. godine u sluaju
korienja slobodnog spektra za radiodifuziju iznosila je 3,1 milijardu evra, a sa
oslobaanjem dela ovog prostora u alternativne svrhe, pre svega za mree mobilnih
operatera, kompanija predvia rast dobitka izmeu 572 i 908 miliona evra.149 Izvetaj takoe
navodi podatak da je od 2005. do 2008. godine ukupan prihod od internet tehnologije u Srbiji
povean pet puta. Iznos je 2005. godine bio 20,1 milion evra, dok 2008. godine 111,5.
miliona. 150
Republika Srbija je od 2002. godine takoe potpisnica eSEE Agende + za razvoj
informacionog drutva u Jugoistonoj Evropi pri emu se takoe obavezala za praenje
razliitih svetskih i evropskih inicijativa za razvoj informacionog drutva: Goverment on-line
146

Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine, Slubeni glasnik
RS, br . 44/10, str. 1.
147
http://www.ratel.rs/upload/documents/Regulativa/Strategije/Strategija%20razvoja%20sirokopojasnih%20201
6.pdf, pristupljeno 8. 6. 2015.
148
Ibid.
149
Europe Economics, The Digital Dividend in Serbia, London, 2010.
150
Ibid.
76

initiative G7 iz 1995. godine, akcioni plan eEvropa iz 2000. godine, plan eEvropa+, i2010
Evropsko informaciono drutvo za rast i zapoljavanje kao i Milenijumskih planova i
strategija pri UN i drugim svetskim institucijama. Kao prioritetni ciljevi se postavljaju
oblasti: stvaranja jedinstvenog JIE informacionog prostora, inovacije i investicije u oblasti
IKT, obrazovanja i stvaranje inkluzivnog informacionog drutva.151 Izmeu ostalog poetak
procesa digitalizacije kulturnog i istorijskog naslea Srbije u ovoj strategiji odreuje se za
2009. godinu. Takoe treba pomenuti da je od 2003. godine izmenama i dopunama, kao i
donoenjem novih zakona zapoeta institucionalna borba u Srbiji protiv visokotehnolokog
kriminala. Kao drugi deo Digitalne agende RS, Strategija razvoja elektronskih komunikacija
u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine152 fokusira se na znaaj i razvoj infrastrukture
elektronskih komunikacija izmeu ostalog zavren proces153 prelaska sa analognog na
digitalni TV signal, zatim razvoj dostupnosti irokopojasne mree i pospeivanje uea
domae industrije u oblasti elektronskih komunikacija.154 Pored Zakona o elektronskim
komunikacijama, razvoj IKT u Srbiji pravno se regulie i kroz Zakon o radiodifuziji, Zakon o
planiranju i izgradnji kojim se izmeu ostalog regulie izgradnja telekomunikacione
infrastrukture, Zakon o zatiti ivotne sredine, kao potreba za zakonskom regulativnom i
praenjem CO2 emisija i potencijalnog ugroavanja ivotne sredine irenjem IKT, zatim
Zakon zatiti od nejonizujuih zraenja, Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o elektronskom
dokumentu, Zakon o optem upravnom postupku i Zakon o upravnim sporovima.155
Jedan od projekata kojim vlada Republike Srbije tei da usmeri razvoj Interneta u
oblasti kulture i umetnosti jeste projekat MINERVA, Ministarska mrea za valorizaciju
aktivnosti na polju digitalizacije. Zapoet 2003. godine, projektom su izmeu ostalog
definisani Principi kvaliteta za sajtove iz oblasti kulture. Kako navodi Olivera PoruboviVidovi u svojoj studiji o sajtovima arhivama na Internetu u Srbiji, kriterijumi za procenu
kvaliteta sajtova su prepoznatljivost, efikasnost, odravanje, dostupnost, korisnika

151

eSEE
Agenda
+
za
razvoj
informacionog
drutva
u
JIE
2007-2012,
http://www.digitalnaagenda.gov.rs/media/docs/esee_agenda-_za_razvoj_informacionog_drustva_-srb-.pdf,
pristupljeno 9. 6. 2015.
152
Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine, Slubeni glasnik
RS, br .44/10.
153
Poslednji izmenjeni signal bio je 7. juna 2015. godine ime se zavrio proces prelaska na digitalni televizijski
signal u Republici Srbiji sa 97,8% pokrivenosti. http://mtt.gov.rs/slider/srbija-od-danas-u-potpunostidigitalizovana/, pristupljeno 9. 6. 2015.
154
Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine, Slubeni glasnik
RS, br .44/10.
155
Ibid. Za spisak znaajnih evropskih strategija i direktiva koje RS prati u razvoju elektronskih komunikacija i
informacionog drutva videti: Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020.
godine, Slubeni glasnik RS, br . 44/10, str. 16.
77

orijentisanost, interaktivnost, viejezinost, interoperabilnost, zatita i ouvanje.156 Tek

emo videti u kojoj meri su dravne inicijative donele rezultate u ovim oblastima.
Od 2000. godine do danas, aktivno je vie organizacija i grupa sa ciljem promocije
Interneta i digitalne kulture u Srbiji koje su delale nezavisno od dravnih inicijativa i esto
su bile daleko ispred prema relevantnosti i uspenosti u odnosu na njih. Najvie istraivanja
vezano za Internet i njegovog razvoj u Srbiji sproveo je CePIT, Centar za prouavanje
informacionih tehnologija u okviru nevladine organizacije Beogradska otvorena kola, sa
ciljem podsticaja i doprinosa razvoju informacionog drutva u Srbiji.157 Iz njihovih
istraivanja i projekata od 2002. godine do danas proizale su publikacije Internet pregled:
Internet korisnici u Beogradu (2002), Globalni graani empirijska studija korisnika
Interneta u Srbiji 2003 (2004), Perspektive umreavanja Internet u 8 gradova Jugoistone
Evrope (2005), Internet i javna sfera u Srbiji (2007) i Bezbedno mesto na internetu vodi u
onlajn svet za roditelje (2010). Upravo najvei broj podataka o ovom periodu razvoja
digitalnog drutva u Srbiji pronalazimo u ovim izvorima. Nadalje su veliki doprinos razvoju
informacionog drutva dali RNIDS (Registar nacionalnog Internet domena Srbije), ali i
asopisi PC Press (1995) i Svet kompjutera (1984), Raunari (2010). Svet kompjutera u
svojoj dostupnoj online arhivi od 1998. godine nudi znaajan pregled srpskog sajberprostora
do dan danas sa brojnim tematskim predlozima zanimljivih sajtova koji su postojali u tom
periodu.158 Tokom prve decenije XXI veka bila je prisutna i organizacija Internodium koju
je pokrenuo 1998. godine Slobodan Markovi. Inicijalno pokrenuta kao mejling lista,
organizacija je imala za cilj promovisanje upotrebe Interneta u Srbiji. Bila je aktivna do
2009. godine. Slobodan Markovi takoe osniva i Centar za razvoj Inteneta 2001. godine,
organizaciju koja je pored BO-ovog Centra za prouavanje informacionih tehnologija
organizovala javnu raspravu 2005. godine povodom sastavljanja Strategije o informacionom
drutvu RS.159 U istom periodu kreativna primena novih tehnologija i Interneta odvijala se u
okviru odeljenja Cyberrex, KC Rexa, Galerije Remont, kao i medijske umetnike
laboratorije Kuda.org u Novom Sadu. U naunim krugovima u Srbiji polje studija Interneta
jo uvek je izuzetno mlado polje. Interesantna je stoga pomenuti studiju160 Darka Hinia iz

156

Porubovi-Vidovi, Olivera, Archives on the Internet: Serbian Case Study, Atlante, Vol. 20, Trieste 2010,
str. 389-399.
157
http://www.bos.rs/cepit/, pristupljeno 18. 6. 2015.
158
Videti: http://www.sk.co.rs/indexes/issues/skarhiva.html, pristupljeno 1. 7. 2015.
159
Boi,
Nikola,
U
korak
sa
svetom,
Svet
kompjutera,
br.
10,
2005.,
http://www.sk.co.rs/2005/10/skin01.html, pristupljeno 1. 7. 2015.
160
Darko Hini, Simptomi i dijagnostika klasifikacija internet zavisnosti u Srbiji, Primenjena psihologija,
2008, Vol. 2, str. 43-59.
78

2008. godine o rezultatima istraivanja internet zavisnosti kod srpskih korisnika, ve

pomenutu studija Ivana orevia Identitet u virtuelnoj zajednici: sluaj foruma Znak
Sagite iz 2003. godine, kao i doktorska teza Duana Stojakovia o internet marketingu u
beogradskim pozoritima odbranjena na FDU u martu 2014. godine.
Naime, kako navode Milanovi i njegovi saradnici, sa promenom vlasti 2000. godine
raste i zainteresovanost za razvijanje informacionog drutva u Srbiji (Milanovi i dr. 2005,
60). S obzirom na interes Srbije da pristupi Evropskoj Uniji postojala je potreba da se
razvijaju paralelne inicijative u okviru razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija.
Prema pregledu stanja razvoja informacionog drutva u Srbiji u periodu izmeu 2000. i
2005. godine skoro svi sektori dravnog pospeivanja informacionih sistema kao to su euprava, e-poslovanje, e-zdravstvo i e-kolstvo su se kretali izuzetno sporo. Elektronska
uprava se razvijala neujednaeno, a tek od 2007. godine poinje intenzivnije da se radi na
njegovom sprovoenju. Elektronsko bankarstvo i trgovina pre svega karakterie mali obrtaj
novca orijentisan pre svega oko BC (busseness to consumer) modela. Zakljuak studije o
elektronskom poslovanju u Srbiji iz 2008. godine161 jeste da je spor razvoj ove vrste
poslovanja posledica kanjenja od barem pet godina usvajanja i razvoja internet tehnologije
u Srbiji. Baze podataka i mree u zdravstvu u ovom periodu tek su bile u idejnoj fazi razvija,
a upotrebe IKT u kolstvu skoro da nije bilo (Milanovi i dr. 2005, 73). CePIT 2005. godine
sprovodi studiju o razlozima korienja i nekorienja interneta meu stanovnitvom na
uzorku od 1545 ispitanika iz 26 gradova u Srbiji. Glavni faktori digitalnog jaza unutar
zemlje bili su ekonomska situacija, gde su meu korisnicima interneta pre svega bili bolje
situirani graani; starosno doba, pri emu je najvei broj korisnika do 45 godina starosti;
stepena obrazovanja, ali i rodne razlike gde je pronaeno da je meu korisnicima vei broj
mukaraca nego ena (Milanovi i dr. 2005, 79). U ovom periodu znaajan faktor vezan za
stepen obrazovanja i ekonomsko stanje bilo je neophodnost posedovanja i poznavanja rada
na raunaru, koji je bio jedini oblik pristupa Internetu. Upravo je to bio jedan od nalaza
CePIT-ove studije (Milanovi i dr. 2005, 96). Takoe se pokazalo da pored razliitih
tehnikih ogranienja, 68,1% ispitanika koji nisu koristili Internet imali su nameru da u
narednom periodu ponu da ga koriste (Milanovi i dr. 2005, 98). Sa irenjem mobilne
telefonije od 2010. godine do danas ovaj faktor se znatno smanjuje. Treba imati u vidu da je
sve do 2005. godine 77% korisnika u Srbiji pristup imala preko fiksne telefonske
161

Janoov, Borislav, Vidas-Bubanja, Marijana, Vuksanovi, Emilija, Kajan, Ejub, Travica, Bob, The State and
Development of E-commerce in Serbia, u Rouibah, Kamel, Khalil, Omar E. M., Hassanien, Aboul Ella (ur.),
Emerging Markets and E-commerce in Developing Economies, Information Science Reference, 2008, str. 372408.
79

infrastrukture Telekom Srbije, tj. dial-up modema, iako je kablovski internet ve nekoliko
godina bio prisutan u Srbiji (Milanovi i dr. 2005, 60). Istraivanje CePIT-a iz 2006. godine
ukazivalo je i na izraene regionalne razlike po pitanju internet penetracije: 42% u
Beogradu, 19% u Vojvodini i 21% u Centralnoj Srbiji (Petrovi i dr. 2006, 37). Internet
platforma Krstarica je 2007. godine sprovela istraivanje o korisnicima interneta u Srbiji na
uzorku od 5013 posetilaca, u kojem iznosi sledee korisne podatke: 60% korisnika u ovom
periodu na prostoru dananje Srbije mlae je od 30 godina starosti; odnos korisnika prema
rodu roenja m/ je 54:46; prema koeficijentima stepena obrazovanja, izdvajaju se podaci o
43% korisnika sa visokim ili viim obrazovanjem i 20% korisnika na studijama. Nizak
postotak od 6,1% odnosi se na korisnike sa osnovnim i niim obrazovanjem; po pitanju
zaposlenosti 42% internet korisnika tokom ovog perioda je prema anketi zaposleno, dok je
41% studenata i uenika; Najzastupljenije profesije estih korisnika mree su tehnike 24% i
ekonomske, 20%. Najnii procenti u ovoj kategoriji su filozofija 1,3%, poljoprivreda 3,0% i
umetnost 3,7%; da 67% korisnika procenjuje svoje ekonomsko stanje kao dobro; geografska
pozicioniranost korisnika 33% u Beogradu, 23% iz Vojvodine i 44% iz Centralne Srbije.162
Iako sprovedeno na malom uzorku, ovo istraivanje ukazuje na vrlo sline parametre koji se
mogu videti u razvijenijim zemljama Evrope.
Sa dolaskom 3G ili mree tree generacije u Srbiji 2007. godine, koja omoguava po
prvi put neometan prenos podataka putem mobilnih telefona, korisniki pristup Internetu se
drastino poveava. Iste godine u Srbiji i dalje 52% ispitanika u statistikoj studiji nikad nije
koristilo raunar, dok je broj korisnika porastao na 850.000 to i dalje nije predstavljalo
znaajan porast u odnosu na situaciju u regionu i svetu.163 Znaajna aktivnost koja se u
ovom periodu javlja kod korisnika u Srbiji jeste preuzimanje igrica, muzike i slika sa mree,
ali i pojavljivanje aktivnosti kao to su video konferencije, internet bankarstvo, internet
televizija i trgovina. Jo 2006. godine oko 90% preduzea u Srbiji imalo je internet
prikljuak i sve vei broj ovih preduzea pravi internet prezentacije 61,8% u 2007.
godini.164 U periodu izmeu 2009. i 2010. godine znaajno opada broj korisnika povezanih
preko modema, ime zapravo poinje period kvalitetnog pristupa Internetu u Srbiji. Prva
komercijalna ponuda internet pristupa putem optikih kablova bila je 2009. godine.165 Iste
162

http://www.pretraga.rs/vets/im/Demografska%20struktura%20posetilaca%20-%20Krstarica.htm,
pristupljeno 15. 4. 2015.
163
Republika agencija za telekomunikacije, Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji u 2007. godini,
Beograd, 2008, str.59.
164
Ibid., str. 64.
165
Republika agencija za telekomunikacije, Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji u 2009. godini,
Beograd, 2010, str. 74.
80

godine broj redovnih korisnika Interneta u Srbiji bio je 40,9%.166 Prema izvetaju RZC-a
2010. godine 39% domainstva bilo je prikljueno na Internet i to najvei broj njih putem
personalnih raunara.167 Ovo je znaajno zato to isto istraivanje prua informaciju da
50,4% domainstava u Srbiji poseduje raunar, to bi znailo da je i dalje mogunost
pristupa Internetu prema nainu njegovog korienja u Srbiji 2010. godine skoro polovini
domainstava bilo nedostupno.
Od 2012. godine praktino zapoinje period dominacije Web2.0 tehnologije,
aktivnog uea krupnog kapitala na mrei i pre svega pristupa Internetu putem mobilnih
pametnih telefona i drugih prenosnih ureaja. Znaajno se menja aktivnost korisnika,
posebno po pitanju uestvovanja na drutvenim mreama. Ovo je posebno primetno kod
mlaih generacija. Kako je navedeno u izvetaju RATEL-a za 2012. godinu: Istraivanje
pokazuje da ak 92,1% populacije od 16-24 godine starosti ima nalog na drutvenim
mreama Twitter i Facebook.168 U 2014. godini 36,7% korisnika Interneta koristi mobilni
telefon za pristupanje Internetu van posla i kue, a 67,6% koristi drutvene mree.169
Zajedno sa korisnicima mobilnog interneta, korisnika Interneta u Srbiji bilo je 1,3
miliona.170 Dolazi do bitnog poveanja brzina protoka podataka koju dobavljai internet
usluga nude svojim korisnicima. Ve 2012. godine 98,5% svih internet prikljuaka bili su sa
irokopojasnih mrea (ADSL171, kablovski modem, optiki kabl, beini internet).172 Kroz
analize Republikog zavoda za statistiku tokom 2013. godine, pokazalo se da veina
korisnika u Srbiji mreu koristi za slanje i primanje e-pote, itanje online asopisa, uee
na drutvenim mreama, pretraivanje, igranje video igara, preuzimanje filmova ili muzike,
sluanje radija ili gledanje TV, VoIP, e-bankarstvo, prodaju robe ili usluga putem
Interneta.173 Ova analiza ukazuje na veoma visok stepen korienja Interneta u Srbiji, po
emu se ne razlikujemo posebno od drugih evropskih zemalja. Zanimljivo je istraivanje
koje internet platforma Krstarica sprovodi 2012. godine u kojem izlae podatke o
166

Republiki zavod za statistiku Srbije, Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji,

2010, str. 7.
167
Ibid., str. 3.
168
Republika agencija za telekomunikacije, Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji u 2012. godini,
Beograd, 2013, str. 91.
169
Republika agencija za telekomunikacije, Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji u 2014. godini,
Beograd, 2015, str. 90.
170
Republika agencija za telekomunikacije, Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji u 2012. godini,
Beograd, 2013, str. 79.
171
ADSL ili Asimetrina digitalna pretplatnika linija (assymetric digital subscriber line) koristi istu mreu
linija za slanje digitalnih podataka i odravanje analognog telefonskog sistema. Ovakav pristup Internetu
karakterie brz protok preuzimanja podataka sa mree, ali znaajno manji kapacitet slanja informacija.
172
Republika agencija za telekomunikacije, Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji u 2009. godini,
Beograd, 2012, str. 78.
173
Strategija razvoja irokopojasnih mrea u Republici Srbiji do 2016, Slubeni glasnik RS, br 55/05.
81

pojmovima koje pretrauju korisnici Interneta u Srbiji. Prema njihovim podacima u prvih 25
termina nali su se, sledeim redosledom: facebook, vesti, google, kurs, kurir, posao,
vremenska prognoza, sex, horoskop, svet, sanovnik, renik, gmail, veernje novosti,
youtube, kredit, igrice, politika, kuvar, rts, blic, loto, djokovi i tv program.174
Internet sve vie postaje svakodnevno sredstvo za rad, informisanje i zabavu velikog
dela stanovnitva u Srbiji koje ovu tehnologiju moe sebi da priuti. I dalje najvea prepreka
poveanju broja korisnika Interneta predstavlja loe ekonomsko stanje u zemlji. Prema
istraivanjima upravo domainstva koja nemaju pristup Internetu spadaju u kategoriju sa
prihodima do 300 evra. Iako se do 2014. godine znaajno poveava broj domainstava koji
poseduju raunar (80,8%), i dalje su najvei problem korienja raunara kao i dalje
prisutnog oblika korienja Interneta navode finansijska sredstva: 47,6% domainstava s
prihodom do 300 evra poseduje raunar.175 Iako ugroena grupa stanovnitva koja stanuje u
domainstvima sa prihodima do 300 evra meseno nema mogunost niti za posedovanje
raunara i internet prikljuka na raunarima u svojim kuama, najvei broj ovih pojedinaca
koristi Internet danas putem mobilnih telefona. Znaajan je porast korisnika Interneta putem
mobilnih telefona koji je iznosio 24% ukupnog broja korisnika u 2014. godini.176 Uopte od
2010. godine trite telekomunikacija stalno je beleilo rast. Kako se pokazalo i drugde u
svetu, pristup Internetu preko mobilne tehnologije pomae prevazilaenju problema
digitalnog jaza kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Ako uzmemo u obzir da danas
korisnici irom sveta veliki deo svoje aktivnosti obavljaju putem prenosnih ureaja, reklo bi
se da izuzetno mali procenat srpskog stanovnitva ne uestvuje na Globalnoj mrei. Prema
izvetaju RATEL-a za 2014. broj pretplatnika Interneta za dve godine poveao se na 1,5
miliona, dok je 47,5% domainstava prikljueno na mreu.177 Najvei broj korisnika 2014.
godine bili su studenti, dok je najmanje korisnika u kategoriji nezaposlenih. Broj redovnih
korisnika Interneta poveao se 2014. godine u odnosu na prethodnu za pola miliona lica.
Godine 2014. tek 21,6% korisnika kupuje ili naruuje robu putem Interneta, u odnosu na
6,1% 2010. godine.178 Internet sve vie postaje nezaobilazno sredstvo poslovanja, gde su
retki preduzetnici koji nemaju prezentaciju na mrei. Prema istraivanju iz 2014. godine,
174

http://www.mc.rs/najtrazeniji-pojmovi-na-internetu-u-2012-godini.3426.html, pristupljeno 15. 4. 2015.

Republiki zavod za statistiku Srbije, Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji,
2014, str. 14.
176
Republika agencija za telekomunikacije, Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji u 2012. godini,
Beograd, 2013, str. 88.
177
Republika agencija za telekomunikacije, Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji u 2012. godini,
Beograd, 2013, str. 87.
178
Republiki zavod za statistiku Srbije, Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji,
2014, str. 29.
175

82

1,16 miliona korisnika u Srbiji dnevno bavi se aktivnostima kupovine i prodaje, dok 99%
preduzea u Srbiji koristi Internet za svoje poslove.179 U Srbiji je 2013. godine 900.000 lica
kupovalo robu putem Interneta, to se navodi kao neverovatan rast u odnosu na 2012. godinu
kada je ovaj broj bio 600.000.180 Ne samo to, drutvene mree u Srbiji postaju takoe u
kontekstu internet marketinga znaajan trini prostor. Kada je re o srpskom
sajberprostoru, kao i istraivanjima koja se sprovode, posebno je znaajno imati u vidu da je
ovo tehnologija koju koriste preteno mladi ljudi. Statistika iz 2012. godine pokazuje da je
75,7% korisnika Interneta u Srbiji izmeu 18 i 39 godina starosti, dok je najvei postotak u
kategoriji do 29 godina starosti.181 Posledice svojevrsnog digitalnog jaza koji nastaje u
kulturolokom smislu sa generacijskim razlikama u odnosu prema Internetu prisutne su u
svim sferama drutva. Ovo je znaajno zato to bilo da govorimo o razvoju trita IKT-a,
javnog informisanja, delatnosti kulturnih i dravnih institucija, kao razliitih kreativnih
praksi na mrei, danas pre svega govorimo o mladim ljudima koji zbog drutvenoekonomske situacije u zemlji u najveem broju sluajeva ili ne privreuju ili ive u izuzetno
tekim uslovima.
Svakako se moe sa sigurnou rei da e broj korisnika Interneta u Srbiji u
narednim godinama sve vie rasti, kao i da e uticaj ove tehnologije na sve sfere drutva biti
sve vei, pri emu e rad na boljem razumevanju diskursa informacionog drutva u Srbiji
biti od izuzetnog znaaja za nae drutvo. Kastel smatra da kljuno pitanje digitalnog jaza
nije u broju internet prikljuaka, ve u neverovatnom razdoru koji nastaje u mogunostima i
razvoju drutava sa i bez te tehnologije i za njega posebno znaajnog uea u mrenom
drutvu (Castells 2001, 269). Tek emo videti na koji nain i u kolikoj meri se manifestuje
digitalni jaz na primeru odnosa Interneta i umetnosti u Srbiji. Svakako da treba imati u vidu,
da je i u Srbiji, pre svega sa nedostatkom jasne kulturne politike, upliv sajber kulture,
fenomen koji se ne uklapa uvek sa vrednostima i politikama koje se u drutvu gaje. Da li e
razvoj Interneta u Srbiji ultimativno zavisti od ideolokih vrednosti njenih graana, koje su
prema Milanoviu i saradnicima istorijski utemeljene kao dominantno tradicionalne, dok je
liberalna orijentacija, posebno u kontekstu participativne demokratije i kulturno otvorenog
drutva 2005. godine bila jo uvek marginalizovana pojava (Milanovi i dr. 2005, 98).
Internet kao par exellance proizvod neoliberalne zapadne kulture, nosi u sebi, kao to smo i
videli veoma snano takve principe. Sa druge strane, evidentno je da je Srbija u najveoj
179

Gerzic&Associates, Analiza bezbednosti nacionalnog domena, Beograd, 2014.

Strategija razvoja irokopojasnih mrea u Republici Srbiji do 2016, Slubeni glasnik RS, br 55/05.
181
Republiki zavod za statistiku, Statistiki godinjak Republike Srbije Upotreba informacionokomunikacionih tehnologija, 2012.
180

83

meri od poetka druge decenije XXI veka, pritisnuta talasom globalizma i politikoekonomskom orijentisanou prema Zapadu, bar to se tie primene informacionokomunikacionih tehnologija i posebno Interneta, krenula putem na taj nain orijentisanih
praksi. Koliko god da pitanje tranzicije u informaciono drutvo danas ostaje i dalje
neistraeno polje, ova studija i nastaje kao potvrda da digitalna kultura i informacionokomunikacione tehnologije postaju toliko prisutne u srpskom drutvu, kulturi i umetnosti da
se ne smeju prevideti. U kojoj meri i na koje sve naine informaciono drutvo postoji i
razlikuje se od nekadanjih struktura drutva ostaje pitanje na koje emo i u Srbiji morati
postepeno da odgovaramo, i kao i drugde u svetu, sa tim odgovorima pronai naine da
znaajan talas tehnolokog (komunikacijskog) napretka upregnemo u svoju korist.

Virtuelni oznaitelji: Internet domeni na prostoru dananje Srbije

Organizacija ICANN, Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (The

Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) je organizacija zaduena za
dodeljivanje

regulaciju

naziva

internet

domena.

Glavni

cilj

organizacije

je

[..]omoguavanje stabilnog i globalnog Interneta, kao i [..]uvoenje i promocije

konkurentnosti u registraciji imena domena, zajedno sa garantovanjem sigurnosti i
stabilnosti sistema naziva internet domena (DNS)182 DNS je raunarski sistem koji
omoguava prevoenje tekstualnih oznaka (naziva domena koje registranti korisnici
biraju) u numerike i obrnuto. Nazivi internet domena dele se u dve kategorije: Generike
internet domene najvieg nivoa (gTLD) kao to su .com, .org., .mil i Nacionalne internet
domene najvieg nivoa (ccTLD), tj. dvoslovne oznake koje predstavljaju imena drava i
teritorija rs., eu. i sl. Ideja za proirivanjem inicijalnih najviih nivoa imena domena (toplevel domains) sa prvobitnih .com, .net, .org, .edu, .int, .mil, .gov i .arpa183 koji su poeli da
se koriste 1985. godine na nove generike internet domene najvieg nivoa (New gTLDs)
182

https://www.icann.org/resources/pages/welcome-2012-02-25-en, pristupljeno 7. 7. 2015.

Prvi nazivi internet domena oznaavali su tip delatnosti na mrei. Tako je domen .com (komercijalno), bio
namenjen inicijalno poslovnim, komercijalnim internet sadrajima, ali je vremenom postao dominantni domen
najvieg nivoa korien u sve svrhe; .org (organizacija), iako, kao i .com otvoren svima za registraciju,
namenjen je bio neprofitnim organizacijama; .net (network) namenjen je oznaavanju domena vezanih za
raunarske mree; .int (internacionalne organizacije) je domen namenjen iskljuivo meunarodnim
organizacijama; .edu (obrazovanje), namenjen je zvaninim obrazovnim institucijama; .gov (vlada) namenjen je
iskljuivo dravnim telima unutar SAD-a; .mil (vojska) namenjen iskljuivo korienju vojske SAD-a i .arpa,
inicijalno dodeljen ARPA organizaciji, danas se iskljuivo koristi kao domen najvieg nivoa infrastrukture
Interneta (Bidgoli 2004, 288), http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Internet_top-level_domains, pristupljeno 14.
4. 2015.
183

84

poelo je jo 2000. i 2003. godine brojim testiranjem, pregovorima i planovima da bi

konano bilo realizovano 2013. godine kada je u potpunosti otvorena mogunost
osmiljavanja i dodeljivanja naziva internet domena sa odreenom sistemskom regulacijom
zatite brendova i autorskih prava. Kako se navodi u lanku VoA (Voice of America),
poevi od januara 2012. godine registranti e imati mogunost izmiljanja sopstvenih
sufiksa184 Ovi nazivi domena danas obuhvataju primere kao to su, .pink, .singles, .wiki,
.event, .voting itd. ICANN objanjava da u svetu sa 1,5 milijardi korisnika Interneta
diverzitet, izbor i konkurentnost su kljuni za dalji uspeh i domaaj globalne mree.185
Predsednik ICANN-a Pol Tvoumi (Paul Twomey) ovu inovaciju ije posledice korisnici
mree tek treba da osete naziva potencijalom da bude jedan od najveih uticaja na
budunost Interneta.186 Svakako je zanimljivo posmatrati kako prvi odgovori na nove,
skoro neograniene mogunosti naziva domena ukazuju na preovlaujue trinu prirodnu
mree, ali i osvetljavaju potrebu i spremnost i ve razvijenu infrastrukturu za organizovanje
domena kao centara interesovanja i komunikacije. Tako novi generiki domen .museum
nastaje u saradnji muzeja irom sveta kroz organizaciju MuseDoma, Asocijacija za
upravljanje muzejskim domenima (Museum Domain Management Association). U
pravilniku organizacije navodi se da samo zvanine institucije priznate od strane ICOM-a,
Meunarodnog saveta muzeja (International Council od Museum) mogu registrovati svoj
sajt na .muesum. Domen e garantovati svakom posetiocu da ima posla ba sa takvom
institucijom, a samim muzejima da budu identifikovani od strane globalne publike putem
jedinstvenog identiteta na Internetu, momentalno komunicirajui sadraj koji nude javnosti
kao bona fide muzejski.187 Takoe, znaajno je pomenuti primer .art domena za iju
regulaciju se prijavila ICANN-u umetnika organizacija iz Njujorka E-flux sa idejom
odravanja i razvoja umetnike zajednice i njenih vrednosti na mrei. Kako pronicljivo
navode na svom sajtu: Zbog znaaja imenovanja protokola za najosnovnije funkcije na
internetu, novi domeni najvieg nivoa mogu se uporediti sa proizvoenjem potpuno novog
oblika online nekretnina. To znai da e se mnoge kompanije[..] prijaviti da upravljaju
mnogim nazivima domena najvieg nivoa, kao to je .art sa nadom da e zaraditi brzi

184

VoA, New Internet Name Rule Opens Door to Huge Changes 19. 6.
http://www.voanews.com/content/new-internet-name-rule-opens-door-to-huge-changes124180874/141045.html, pristupljeno 13. 4. 2015.
185
ICANN,
New
gTLD
Program
Explanatory
Memorandum,
30.
5.
https://archive.icann.org/en/topics/new-gtlds/rrdrp-30may09-en.pdf, pristupljeno 13. 4. 2015.
186
http://archive.icann.org/en/topics/new-gtlds/draft-rfp-24oct08-en.pdf, pristupljeno 13. 4. 2015.
187
http://about.museum/benefits.html, pristupljeno 14. 4. 2015.

2011,

2009,

85

novac[..].188 Primer kao to je sve popularniji naziv domena .xyz, odaje ovakvu trinu
ambiciju svojih osnivaa. Nastao od ideje jednostavnosti i generikog pristupa imenovanju
domena, agresivna promotivna strategija evidentna je u sloganima tipa: Instinktivno je.
Prirodno je. Ima smisla ili u objanjenju proizvoda: .xyz je hrabri, svei izbor za korisnike
koji ude za kreativnou i mnogostranosti u imenu domena. Kratko je i lako se pamti bez
ogranienja etiketa i jezikih barijera tako da se moete skoncentrisati na povezivanje sa
vaom publikom bilo gde u svetu.189 Iako u sredini 2015. godine ovi novi generiki domeni
jo uvek donose veliki broj tehnikih problema i zastoja u pristupu domenima, tek ostaje da
se vidi kakav e uticaj imati ova u mnogome diskurzivna reorganizacija Mree. Postojei
ugovor o politici i delatnosti IANA sektora postignut izmeu SAD-a i ICANN-a istie
krajem 2015. godine.
Nain poslovanja ove grupe bazira se na ideji da nadlenost svakog dodeljenog TLDa prenosi sklapajui ugovor na odreenu organizaciju. Tako je upravljanje nacionalnim
internet domenima rs. i . dodeljeno RNIDS-u (Registar nacionalnog internet domena
Srbije), neprofitnoj, strunoj i nevladinoj organizaciji osnovanoj 2006. godine uz uee 34
firme i organizacije u Srbiji. Kako navode na sajtu ove organizacije, zvanina registracija rs.
domena zapoeta je 10. marta 2008. godine.190 Prema evidenciji RNIDS-a, 2015. godine
registrovano je preko 85.000 rs. domena i oko 3000191 irilinih . domena (irilini
domen uveden je 2011). Prvi internacionalizovan naziv domena na prostoru dananje Srbije
svakako je postojao pre 2008. godine. Kako opisuju na sajtu RNIDS-a, jo 1989. godine
kada se Univerzitet u Beogradu pridruuje Evropskoj akademskoj istraivakoj mrei192
(EARN), tadanjoj Jugoslaviji dodeljen je domen .yu. Dodeljivanje ccTDL domena SFRJ
povezuje se sa potrebom za razmenom elektronske pote i podataka preko putem
ARPANET-a. Nakon raspada SFRJ upravljanje .yu domenom ostalo je u nadlenosti SNTIJ
razvojnog projekta (Sistem naunih i tehnolokih informacija Jugoslavije), tj. njegovog
sedita u Sloveniji, organizacije YUNAC koja je inicijalno tokom 1990. i 1991. godine
razvijala .yu domen. Nakon to je Slovenija dobila .sl ccTDL, akademska zajednica na
prostoru dananje Srbije traila je od IANA da dodeli .yu domen tadanjoj FR Jugoslaviji u
iju korist je presueno 1994. godine, kada se nadlenost regulacije nacionalnog registra

188

http://www.artdomaincommunity.com/, pristupljeno 14. 4. 2015.

http://gen.xyz/about, pristupljeno 14. 4. 2015.
190
http://www.rnids.rs/cir/%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0, pristupljeno 14. 4. 2015.
191
Ovako mala zainteresovanost za registraciju ilirinog domena vezuje se za jo uvek nereene probleme
otvaranja adresa e-pote, kao i probleme sa prepoznavanjem ovakvih pisama odreenih internet pretraivaa.
192
Prva meunarodna veza putem ove mree uspostavljena je izmeu Beograda i Linca.
189

86

internet domena dodeljuje organizaciji YU NIC193 (Yugoslav Network Information Centre).

S obzirom na to da zvanino nijedna firma nije smela da posluje sa akademskom zajednicom
i firmama u zemlji pod meunarodnim sankcijama, odravanje .yu domena ostvareno je van
granica zemlje uz stvaranjem domena drugog nivoa (SLD) kao to su .co.yu i .ac.yu koji su
bili povezani na servere van zemlje. Uz pomo internet provajdera MCS.com i pojedinaca iz
naune dijaspore koji su administrirali ove domene .yu je preiveo do 1995. godine kada se,
nakon

potpisivanja

Dejtonskog

sporazuma,

ponovo

otvaraju

meunarodne

telekomunikacione mree sa FR Jugoslavijom. Od ovog perioda, .yu domen prvo je

skladiten u serverima u Holandiji firme EUnet, a neto kasnije premeteni na servere ETF-a
i FON-a u Beogradu.194 Organizacija je poslovala sa velikim pritiskom, bez finansijske
podrke drave (osnovne trokove odravanja domena pokrivali su ETF i FON). Od 2000.
godine radi se aktivno na poboljanju delatnosti YU NIC-a, iji je krajnji proizvod kao
saradnja 34 razliite organizacije bilo osnivanje RNIDS-a195. Broj registrovanih yu domena
1999. godine bio je 1.419, dok je 2002. godine ovaj broj porastao na 7675 sajtova (Horowitz
2002, 53). Uvoenjem .rs domena 2008. godine jo uvek je bilo aktivno 40.000 .yu domena.
Svi registranti konano prelaze na .rs 2010. godine sa potpunim gaenjem prvog .yu
nacionalnog internet domena najvieg nivoa. Yu domen 2010. godine postaje deo grae
Muzeja istorije Jugoslavije.

193

Organizacija je zapravo bila volonterska delatnost nekoliko entuzijasta sa Univerziteta u Beogradu (Mirjana
Tasi sa Matematikog fakulteta, dr Boidar Radenkovi sa FON-a, dr ore Paunovi, Berislav Todorovi i
Nenad Krajnovi sa ETF-a i nekolicina drugih).
194
http://www.rnids.rs/en/history-of-rnids/text/print/1, pristupljeno 14. 4. 2015.
195
RNIDS, History of RNIDS, 2006, http://www.rnids.rs/en/history-of-rnids/text/print/1, pristupljeno 14. 4.
2015.
87

II
UMETNOST

88

Internet umetnost

Internet umetnost je oblik umetnike prakse koja koristi kao svoj medijum elemente
internet tehnologije i Svetsku mreu. Od prvih primera ovakve prakse poetkom 90-ih godina
XX veka do danas, prisutni su bili razliiti termini koji opisuju ovakvu umetniku praksu:
mrena umetnost (Net art, net.art), veb umetnost (Web art), internet umetnost (Internet art).
Pratei Dulijana Salarbrasa (Julian Sallabrass), u opisivanju ovih oblika novomedijske
umetnike prakse koristiemo termin internet umetnost (Sallabrass 2002). Iako su razliiti
umetniki projekti na Mrei samo jedna od moguih konstelacija sveta umetnosti i Interneta,
samim tim to nastaju u okviru tehnolokih formi i drutvenih konteksta Globalne mree
predstavljaju posebno znaajno polje istraivanja kako savremene umetnosti, tako i samog
Interneta. Kako navodi Tatjana Bazieli (Tatiana Bazzichelli), u momentu kada internet
umetnost nastaje poetkom 90-ih godina XX veka, bilo je neophodno napraviti razliku
izmeu onoga to je bila umetnost na internetu, tj. internet prezentacije umetnikih dela koja
nastaju u fizikom svetu, od isto internetske umetnike prakse koju su sprovodili pioniri
internet umetnosti (Bazzichelli 2006, 182). Vano je razumeti da je internet umetnost
izuzetno mali deo prakse vezane za umetnike diskurse na Internetu. U najveoj meri
umetnost na Internetu prisutna je kroz poznate i popularne forme predstavljanja sadraja koji
su se razvijali kroz istoriju ovog medija, pri emu je preplitanje novomedijskih diskursa u
okviru kojih se internet forme razvijaju i sveta umetnosti takoe veoma znaajan ugao
razmatranja odnosa Interneta i umetnosti u poslednje dve decenije. Za razliku od umetnosti
na Internetu ili uticaja internet tehnologije i digitalne kulture na institucije i diskurse
umetnosti, njihovog preplitanja i konstelacija koje emo istraivati u kontekstu Republike
Srbije, internet umetnost predstavlja formu koja je neraskidiv spoj diskursa Globalne mree i
umetnosti. Bilo da nastaje kao komunikaciona platforma za istraivanje uticaja Interneta na
pitanja savremene umetnosti i drutva, hakerski politiki aktivizam, formalistika estetika
samog medija ili karnivaleskna kritika istog, internet umetnost je u isto vreme sastavni deo
Globalne mree, kao i zaseban oblik savremene umetnosti sa svojim predstavnicima,
izlobama, festivalima i estetikom. Sasvim je u tom smislu mogue, kao to je to uinio
Salarbras, napisati svojevrsnu istoriju i prikaz Globalne mree kroz prakse internet umetnost,
jer njeni su primeri uvek umetniki odgovor, dijalog, sa postojeim formama i diskursima
samog Interneta (Sallarbrass 2002). Internet umetnik se moe okarakterisati kao Kastelov tip
korisnika-proizvoaa, koji aktivno stvara i modifikuje strukturu i sadraj mree, u nekim
89

sluajevima marginalno, skriveno i alternativno, dok u drugim u direktnoj vezi sa glavnim

tokovima razvoja i milionskom publikom. Kako objanjava Margot Lavdoj (Margot
Lovejoy), specifino za internet umetnost jeste i to to kontekst u kojem je kao publika
doivljavamo, kao i u kojem nastaje, ini u isto vreme i sadraj same umetnike forme
(Lovejoy 2004, 223). Internet umetnost nikada ne moe pobei od tehnolokog okvira,
suelja u kojem nastaje, i konteksti tog okvira uvek su sastavni deo umetnikog dela. Takoe,
kako Marlena Korkoran (Marlena Corcoran) pie jo 1996. godine, fokus se mora prebaciti sa
ideje digitalnog umetnikog objekta, tj. umetnikog dela, na digitalne umetnike prakse, jer
bilo da govorimo o konzumiranju umetnikih dela na Internetu ili stvaranju internet
umetnosti, ova autorka smatra da u pitanju vie nisu nekakvi objekti u prostoru ve pre svega
aktivnosti u vremenu.196 Ne samo da nailazimo na problem sa koncipiranjem velikog broja
ovakvih praksi na Internetu kao zaokruene forme, ve nailazimo i na problem definisanja
same uloge publike ovakvih umetnikih praksi. Na Internetu dolazi do svojevrsnog
preplitanja koncepta publike umetnosti kakva je u galerijskom ili muzejskom prostoru i sveta
internet korisnika kao aktivnih stvaraoca sadraja na Mrei. Dok jo uvek postoji Umetnost
sa velikim slovom, sa svojim akterima, prostorima, festivalima, i publikom, u veoma
konzervativnom smislu te rei, zasigurno moemo pronai korisnike u internet umetnosti kao
drugaijeg oblika konzumiranja umetnosti u savremeno doba.
Jedno od najranijih umetnikih dela koja nastaju na Internetu bilo je La Plissure du
Texte: A Planetary Fairy Tale Roja Askota (Roy Ascott) iz 1983. godine. Pratei ideju
Rolana Barta (Roland Barthes) zadovoljstva u tekstu (La Plaisir du Texte), Askot koncpira
svoj umetniki projekat kao stvaranje kolektivnog teksta grupe umetnika pozicioniranih na
razliitim lokacijama irom sveta. U isto vreme kada su umetnici slali svoje tekstove putem
mree, publika je imala mogunost preko terminala u galerijama i muzejima da uestvuje u
pisanju ovog dela. Ovaj projekat koji nastaje u okviru izlobe Electra Muzeja moderne
umetnosti u Parizu (MAM, Muse d 'art moderne de la ville de Paris), karakteristian je za
ovu ranu fazu razvoja Interneta, kada je umetnicima, kao i korisnicima, pre svega bila
fascinantna mogunost prevazilaenja geografskih udaljenosti, kao i brzina komunikacije
preko mree. Askot je kroz ovaj projekat uveo u umetniku praksu mogunost kolaboracije
na stvaranju umetnikog dela koja e nastaviti da karakterie internet umetnost od nastanka
Svetske mree do danas. Slian primer pionirskog umetnikog projekta na mrei bio je
Electronic Cafe od 1984. do 2003. godine koju su razvili eri Rabinovic (Sherrie
196

Corcoran, Marlena, Digital Transformations of Time: The Aesthetics of the Internet, Leonardo, Vol. 29, br.
5, str. 375-378, 1996, str. 375.
90

Rabinowitz) i Kit Galovej (Kit Galloway) kao internacionalnu telekomunikacionu mreu

namenjenu umetnicima irom sveta za eksperimentisanje sa kolaborativnim radom i
globalnom komunikacijom.
Jedan od karakteristinih oblika komunikacije umetnika putem Interneta, ali i prostor
za razmenu miljenja i formiranje platformi savremene umetnosti, bile su razliite mejling
liste. Jedan od zanimljivijih primera jeste mejling lista Nettime. Kao prostor sa okupljanje
teoretiara, umetnika, programera i internet entuzijasta u doba dot-kom razvoja, Nettime je
predstavljao neformalni prostor za formulisanje teorija informacionog drutva i umetnikih
praksi na Internetu. Kako navodi Lovnik: Teme su bile kanon net.art-a, osnove medijske
estetike, uloga taktikih medija u protestima protiv korporativne globalizacije, borba protiv
cenzure, kao i politike Internet domena (Lovnik 2009, 91). Formirana 1995. godine od
strane Pita ulca (Pit Schultz), Nilsa Rolera (Nils Rller) i Herta Lovnika (Geert Lovnik), ova
poluzatvorena mejling lista u doba svog nastanka i slave do 2002. godine brojala je vie
grupa sa oko 3000 individua. Cilj je bio spajanje ljudi koji su ve razvijali projekte i
razmiljali o znaaju Interneta i omoguiti prostor u kojem e informacije moi da cirkuliu i
gde e biti mogue zajedno promiljati probleme informacionog drutva. Grupa je od poetka
smatrala da je neophodno imati kritiki stav prema Internetu, koji su suprotstavljali
tehnoutopistikom odnosu prema Globalnoj mrei asopisa Wired i Mondo 2000, posebno sa
opasnostima koje moe doneti uljuljkivanje u virtualne oblike aktivizma. Kritika se odnosila
na [..]aktivnu, subverzivnu proizvodnju diskursa, softvera, suelja i drutvenih mrea
(Ibid., 102). Kako prenosi Lovnik, za uesnike Nettimea bila je uvredljiva ista i svetla
ueerena povrina kalifornijskog postmodernizma oliena u odnosu prema Internetu
asopisa Wired. Njih je pre svega zanimalo gde je prljavtina? (Ibid., 99). Kljuna pitanja o
kojima se raspravljalo bila su u tom smislu pozicionirana na osi tehnoutopizma i kritike
Interneta, posebno u dijalozima izmeu amerikih i evropskih teoretiara i aktivista. U
razgovorima su posebnu ulogu imali i sami pioniri internet umetnosti kao to su Mark Trajb
(Mark Tribe), osniva jo jedne znaajne mejling liste Rhizome, Vuk osi, Hit Banting
(Heat Bunting), Aleksej ulgin (Alexei Shulgin) i drugi. Nettime 1997. godine organizuje
ZKP4 susret u Ljubljani u multimedijalnom centru Ljudmila u okviru susreta Beauty and the
East, na kojem je 120 lanova diskutovalo o strategijama za kritike diskurse u elektronskoj
umetnosti i (novo)medijskom aktivizmu (Ibid., 128). Za razliku od Syndicate mejling liste
koja je nastala u kontekstu uspostavljanja komunikacije izmeu Istone i Zapadne Evrope
nakon ruenja Berlinskog zida, Nettime je imao otvoreni problem sa politikama EU u odnosu
na digitalne tehnologije, koja je bila vie orijentisana prema novim mogunostima ouvanja
91

evropskog kulturnog naslea, nego na podsticanju savremenih stvaralakih praksi. Iako, kao
svojevrsni eksperiment izmeu teorije i prakse, pojedinca i kolektiva, anarhije i reda,
umetnosti i nauke, Nettime umalo nije doivela konani krah u sukobima ovih diskursa,
mejling lista je i dan danas aktivna, i pored informisanja korisnika o znaajnim dogaajima u
svetu i dalje predstavlja kolaboraciono jezgro za teoretizaciju odnosa savremene umetnosti i
Interneta. Andrej Tima, internet umetnik iz Srbije, aktivno je doprinosio sadraju Nettimea,
liste koja je prevashodno, kao to je sluaj i sa drugim oblicima komunikacije preko mree,
bila korienja od strane pojedinaca iz Zapadne Evrope i SAD-a. Zanimljivo je da se najvei
protok informacija, iako ne najznaajniji za kontekst same liste, deavao 1999. godine oko
teme rata na Kosovu gde je upravo Andrej Tima bio akter jednog od nekoliko internet
ratova (flaming wars) koji su se odigrali na Nettimeu. Mejling listu 7-ELEVEN stvorila je
grupa internet umetnika koji su imali potrebu za prostorom u kojem e komunikacioni
potencijali net.arta moi da se istrauju, to nije bio sluaj sa Nettimeom, na kojem je praksa
internet umetnika esto smatrana uznemirujuim i nepotrebnim prekidima toka razgovora.
Kako kae Hit Banting: Potreban nam je forum koji e predstavljati kontekst, a ne publiku
(citirano u: Greene 2004, 77). Listu je otvorio nemaki umetnik Udo Nol (Udo Noll), a sama
lista je kasnije smetena na servere slovenake medijske laboratorije Ljudmila.org. Druge
popularne mejling liste koje su bile aktivne od poetka 90-ih godina prolog veka, pa i danas
su eXchange, lista koje je takoe okupljala internet umetnike, zatim Rhizome.org koji je i
danas znaajna platforma za savremenu umetnost na Internetu zajedno sa E-flux platformom,
SPECTRE, AHA, lista koja se fokusirala na umetniki aktivizam na mrei, kao i daweb
koja je bila kolaborativna platforma za internet umetnike. Uesnici ovih komunikacionih
platformi od kraja XX veka da danas (sa primerima kakvi su The Well od 1985. i The Thing
od 1991. godine) u velikom broju sluajeva su se aktivno okupljali i van mree. Ako to nije
bilo organizovano u okviru samih listi kakvi su primeri sa Nettimeom i mreom Syndicate,
ovi pojedinci su se okupljali na velikom broju festivala i medijskih centara u svetu koji su se
razvijali paralelno sa novomedijskim umetnikim praksama na Mrei. Jedan od
najznaajnijih festivala umetnosti novih tehnologija, Ars Elektronica u Lincu odrava se jo
od 1979. godine. Drugi znaajni festivali bili su Transmediale, Next 5 Minutes i
Cyberfeminist Interntational. Festivali, kao i brojni medijski centri kao to su Ljudmila u
Ljubljani i C3 u Budimpeti, bili su jedinstveni prostori gde se u samim poecima mogla
videti internet umetnost. Veoma usporeno od 90-ih godina XX veka javlja se interesovanje
institucija umetnosti za prikupljanje i izlaganje internet umetnosti. Prvo ovakvo delo za svoju
grau naruio je Gugenhajm (Solomon R. Guggenheim Museum) 1998. godine od umetnika
92

u Le enga (Shu Lea Cheang) pod nazivom BRANDON. Meu prvima izlobe o internet
umetnosti, kao i akvizicije ovakvih dela vrili su ZKM, Tate Britain, Tate Modern, Whitney
Museum of American Art, San Francico Museum of Modern Art i Venecijansko bijenale.
Kako emo tek detaljnije videti dalje u ovom radu, odnos izmeu internet umetnosti, njenih
stvaraoca i institucija umetnosti ostaje do danas kompleksan i esto pun nesuglasica.
Razliite komunikacione platforme na Internetu omoguile su po prvi put ravnopravnu
razmenu miljenja izmeu umetnika, kustosa i teoretiara, formiranje slobodnih prostora za
promociju umetnika, kao i mesta informisanja o znaajnim deavanjima. Zanimljiva anegdota
koja govori koliko su i danas komunikacione internet platforme znaajne za svet savremene
umetnosti jeste razgovor kojem sam prisustvovala na konferenciji Fakulteta za medije i
komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu 2015. godine, u kojem profesor Fakulteta
muzike umetnosti u Beogradu, Nikola Dedi iznenaeno pita gostujueg Terija Smita (Terry
Smith) kako je mogue da je informisan o izlobi lokalnog umetnika Vladimira Miladinovia
koja se odigrala tek dva dana pre u Amsterdamu, na ta Smit kratko odgovara: E-flux. Kao
i 20 godina ranije, ove komunikacione mree sluile su upravo promovisanju, informisanju i
razmeni miljenja o dogaanjima na sceni savremene umetnosti i teorije irom sveta. Iako je
inicijalni entuzijazam za globalno ujedinjenje umetnika preko Interneta ubrzo bio ugaen, to
emo posebno videti na primeru mejling liste Syndicate drugde u ovom radu, Globalna mrea
omoguava brz protok relevantnih informacija akterima u svetu umetnosti danas, koje su
neophodne za funkcionisanje u mrenom drutvu kakvo jeste.
Nastanak internet umetnosti vezuje se

praksu grupe umetnika koji su u drugoj

polovini 90-ih godina XX veka eksperimentisali sa raunarskom i veb estetikom i koji su

delali pod okriljem imena net.art. U momentu kada praksa net.arta poinje da se iri, od kraja
90-ih godina do sredine prve decenije XXI veka, prestajemo da govorimo usko o grupi i
praksi net.art umetnika, ve ire o pojmu internet umetnosti. Sama geneza imena grupe koja
e osvetliti i popularizovati praksu internet umetnost dolazi iz mejla koji je slovenaki
umetnik Vuk osi primio u decembru 1995. godine od anonimnog poiljioca u kojem je cela
poruka bila sastavljena od neitljivog ASCII koda, ali u kojem su se dve rei pokazale
prepoznatljivim (...) J8~g#|\;Net. Art{-^s1 (...) (Bazzichelli 2006, 180). Ovoj grupi
inicijalno su pripadali Vuk osi, Hit Banting, Olja Lijaljina (Olia Lialina), Aleksej ulgin i
duo Dodi (Jodi), koji su ujedno i bili najaktivniji stvaraoci u ovoj prvoj generaciji internet
umetnika. Razvijajui poznanstva inicijalno preko mejling liste Nettime, ovi pojedinci su, za
razliku od teoretiara, istoriara i kustosa, zagovarali eksperimentalni i razigran (playful),
iako jednako kritiki, odnos prema digitalnoj kulturi i tehnologiji, ali i prema ozbiljnosti same
93

teorijske kritike. Upravo je na mejling listama ovaj aspekt rane internet umetnosti doao do
izraaja.
Kao uesnici liste, net.art umetnici sve ee su diskursu teoretiara suprotstavljali
kreativni grafiki svet raunarskog koda, pre svega ASCII jezika. ASCII kd (American
standard code for information interchange), tzv. lingua franca raunarstva, jeste
standardizovani osnovni tekstualni kd na raunarima koji je omoguavao korienje (u
poetku) slova engleskog alfabeta i znakova interpunkcije. Primer ovakvih poruka prenesen
je u antologijskom spisu Nettime liste ReadMe: ASCII Culture and The Revenge of
Knowledge: MUST KILL% C O N T E N T MUST KILL %CONTENT MUST
KILL%CONTENT MUST KILL %CONTENT MUST KILL % C O N T E N T MUST
KILL %CONTENT MUST KILL %CONTENT MUST KILL % C O N T E N T MUST
KILL %CONTENT MUST KILL %CONTENT MUST KILL % C O N T E N T MUST
KILL

%CONTENT

ili

!!!!!!!!!!!!!!!!%-UN-SUB-SCRIBE

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!-- % - U N - S U B - S C R I B E
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!%-UNSUBSCRIBE--!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!%UN-SUBSCRIBE!!!!!!!!!!!!!!!!!! (Nettime 374). Primeri su esto podrazumevali i
piktografske reprezentacije kakva je prikazana ASCII Mona Liza Leonarda da Vinija:

o8%8888,
o88%8888888.
8'-:8888b
8'
8888
d8.-=. ,==-.:888b
>8 `~` :`~' d8888
88
,88888
88b. `-~ ':88888
888b ~==~ .:88888
88888o--:':::8888
`88888| :::' 8888b
8888^^'
8888b
d888
,%888b.
d88%
%%%8--'-.
/88:.__ ,
_%-' --- 197
'''::===..-'
= --.

Veliki broj uesnika ovakvo poigravanje od strane internet umetnika nisu prihvatali
kao dobrodoao umetniki doprinos teorijskom diskursu na Mrei, ve kao destruktivno
ometanje toka razgovora, kao klasian spam (nepoeljne poruke na Mrei) ili trolovanje
(strategija namernog ometanja toka razgovora sa ciljem razljuivanja sagovornika). Vrhunac
ovakvog nerazumevanja meu lanovima mejling liste bio je period tokom 2001. godine kada
197

http://www.chris.com/ascii/index.php?art=art%20and%20design/mona%20lisa, pristupljeno 25. 7. 2015.

94

je umetnica ili grupa umetnika pod avatarima Netochka Nezvanova, antiorp i Integer,
nazvanom od strane novinarke Katarine Mizlovski (Katharine Mieszlowski)198 najopasnijom
enom na Internetu, poela da alje na stotine ASCII poruka i tekstova na internet argonu
leet ili 1337199 na razliite liste, izmeu ostalog i na Nettime i Syndicate. Dok je u sluaju
liste Syndicate bilo rei o kompletnom preotimanju liste, na Nettimeu NN/antiorp/integer
umetnica prouzrokovala je vatrene sukobe meu uesnicima po pitanju slobode govora i
otvorenosti komunikacije sa jedne strane, a sa druge strane nunosti filtriranja i moderiranja
sadraja koja je ve postojala u ovim krugovima. Kako objanjava Hert Lovnik: Tenzija
izmeu samovanosti sadraja i samoproklamovanog subverzivnog kvaliteta net.arta izbilo je
na povrinu (Lovnik 2009, 120). Posledice ovog sukoba bilo je uvoenje moderiranja lista i
formiranje novih mrea posebno namenjenim eksperimentima umetnika, izmeu ostalog 7-11
i eXchange.
Vuk osi jedan je od lanova grupe net.art koji je posebnu panju posvetio
mogunostima ASCII koda, pretvarajui u seriji projekata slike, filmove, pa ak i zvukove u
ovaj raunarski kd. Izmeu ostalog, svoje projekte razvijao je i u okviru umetnike grupe
ASCII Art Ensamble zajedno sa Valterom van der Krujzenom (Walter van der Cruijsen) i
Lukom Frelihom.200 Jedan od zajednikih projekata ove grupe bila je serija video snimaka
odabranih kultnih filmova predstavljenih u ASCII kodu, koji su nosili naziv ASCII History
of Moving Images. Grupa je na ovaj nain obradila delove iz filmova brae Limijer (Auguste,
Louis Lumire), Sergeja Ajzentajna (Sergei Eisenstein), zatim filmova King Kong, Star
Trek, Blow Up i Psycho. Moda najpoznatije delo ASCII pokretne internet umetnosti Vuka
osia jeste projekat iz 1998. godine pod nazivom Deep ASCII, u kojem kao materijal
umetnik koristi jedan od najpoznatijih pornografskih filmova Deep Throat iz 1972. godine.
Odluujui se da predstavi svoju kreaciju na istorijskoj konzoli Pong video igre, kao prve
uspene komercijalne igrice iz iste godine, osi svojim delom komentarie, kako sam
navodi, raanje nove civilizacije, u kojoj sakrivene industrije pornografije (koja ini i veliki
deo sadraja Svetske mree) i video-igrica igraju znaajnu ulogu (Greene 2004, 90).
Internet umetnost nastaje i kao pokuaj otvaranja novih pristupa informacijama na
Mrei. Kako objanjavaju Marko Dezeris (Marco Deseriis) i uzepe Marano (Giuseppe
Marano) komentariui net.art fenomen na Internetu: To je mogunost da se banalno
198

http://www.salon.com/2002/03/01/netochka/, pristupljeno 25. 7. 2015.

Internet argon leet ili u prevodu elitno aludirajui na programersku superiornost korisnika ovog jezika,
predstavlja i danas oblik enigmatinog simbolikog pisanja na Mrei koje umesto klasinog alfabeta koristi
kombinaciju ASCII koda. Potie iz hakerskih BBS krugova 80-ih godina XX veka, a danas je prisutan u
odreenoj meri u kulturi video igara na Mrei.
200
http://www.ljudmila.org/~vuk/ascii/aae.html, pristupljeno 24. 7. 2015.
199

95

iskustvo surfovanja pretvori u naraciju iji likovi i autori konstantno redizajniraju puteve
kojima hodamo (Bazzichelli 2006, 183). Takav je primer The Web Stalker iz 1997. godine,
kreiran od strane I/O/D 4, grupe umetnika iz Velike Britanije koji su sainjavali kritiar
Metju Fuler (Matthew Fuller), programer Kolin Grin (Colin Green) i umetnik Sajmon Poup
(Simon Pope). Ovaj softverski umetniki projekat ukazivao je na alternativne naine
prikazivanja informacija na Mrei, kritikujui dominantna suelja internet pretraivaa preko
kojih doivljavamo Svetsku mreu. Umesto poznatih hipertekstualnih prezentacija rezultata
pretraivanja, The Web Stalker prikazuje grafika i arhitektonska reenja pretrage, vizuelno
istiui mnogostrukost mogunosti za predstavljanje i itanje sadraja na Internetu. Takoe, u
periodu kada Svetska mrea jo uvek nije bila pretrpana sadrajima, i kada se interakcija
korisnika sa ovim medijem komunikacije odvijala kroz surfovanje, internet umetnost je
inila sam sadraj Svetske mree. Vuk osi prenosi svoje iskustvo u kojem nakon
inicijalnog entuzijazma za surfovanje mreom, koje se kretalo oko 18 sati dnevno, sa
internet umetnou upoznao preko sajta Hita Bantinga 1995. godine, koji je za njega, u tom
momentu, bio najbolja stvar koja postoji na Mrei (Greene 2004, 53). Internet umetnici su u
periodu veoma ogranienih estetskih mogunosti mrene tehnologije kojoj je bio izloen
korisnik, kroz kreativne eksperimente sa raunarskim kodom stvarali jedinstvene sadraje na
Internetu.
U isto vreme i umetnici i programeri, mnogi pojedinci koji su stvarali internet
umetnost u potpunosti su se orijentisali kreativnoj manipulaciji tehnike osnove raunarske i
internet tehnologije. Projekat The Web Stalker o kojem smo malopre govorili, predstavlja
jedan od prvih primera softverske ili generiue umetnosti, pravca koji e odreeni teoretiari
u godinama koje slede odvojiti od zajednikog imenitelja internet umetnosti u okviru kojeg
nastaje. Softverska umetnost usko je vezana za kulturu otvorenog koda i slobodnog koda. O
povezanosti sveta umetnosti i programerske softverske kulture svedoi i dodeljivanje
kompaniji Linux najprestinije nagrade Golden Nica na festivalu Ars Electronica 1999.
godine. Jedna od karakteristika ove, u najveem broju sluajeva, internetske umetnike
forme, upravo je u kolaborativnom razvijanju kreativnih programskih reenja, sa znaajnom
razlikom u odnosu na delatnosti u okviru kulture otvorenog koda, jer bi u ovakvim
kolaboracijama uestvovali pre svega korisnici/publika, pre nego drugi programeri-umetnici.
Estetika ove forme lei u raunarskom kodu, elementu koji je posebno bio interesantan ranim
internet umetnicima. Duo Jodi, Doan Himskerk (Joan Heemskerk) iz Holandije i Dirk
Pazmans (Dirk Paesmans) iz Belgije u svojim projektima eksperimentiu sa programskim
jezikom Interneta, ukazujui na taj (za mnoge) sakriveni element Mree. Ve u samom
96

naslovu svog projekta iz rane 1995. godine, http://wwwwwwwww.jodi.org201 umetnici nam

skreu panju na programsku osnovu svakog sadraja kojem pristupamo na Internetu
njegov HTML programski kd. Ovaj primer internet umetnosti donosi gledaocu
nepristupanu haotinu pristupnu internet stranicu, prikazanu jednostavnim grafikim
alfanumerikim jezikom hiperlinkova koji nikuda funkcionalno ne vode, a iji izvorni kd
(source code)202 krije kompleksne ASCII dijagrame i ilustracije. Njihovi projekti u najveem
broju sluajeva slikovito ukazuju upravo na bazinu low fi grafiku i numeriku osnovu
sadraja Mree. Kako objanjava Dulijan Stalabras: Njihov cilj je da prekinu naviku brzog
surfovanja, da potkopaju paradigmu stranice sadraja Mree, kao i da naprave pukotinu u
oekivanju da hiperlinkovi funkcioniu racionalno i transparentno (Stallabras 2003, 38). Kao
i veina uesnika Nettime liste, kolektiv Jodi svoje internet projekte sprovodi kao svojevrsnu
kritiku raunarske kulture u kojoj ivimo i sveopteg oduevljenja Mreom koje je bilo
prisutno krajem 90-ih godina XX veka. Raunarski kd inspirisao je umetnike na stvaranje
jo od sredine XX veka, posebno u periodu razvoja kibernetike. Jedna od znaajnijih teza
kada govorimo o odnosu digitalne kulture i umetnosti dolazi od teoretiara arlija Gira, koji
u svojoj studiji Digital Culture na vie problemskih mesta ukazuje na uticaj, ne samo
novonastale digitalne tehnologije ili ve sveopte tehnoloke atmosfere koja se uzburkava od
sredine XX veka, ve i znaajan uticaj koje su umetnike prakse tog vremena imale na razvoj
digitalne tehnologije i kulture. Naime, Gir govori dominantno o drutvenim i umetnikim
praksama koje nisu imale direktnu vezu sa tehnologijom, ve su bile deo jednog ireg
konteksta specifinog naina razmiljanja proizalog iz mehanizacije drutva, razvoja
raunarske tehnologije i televizije. On ovaj nain razmiljanja naziva kibernetikim i usko
povezuje sa razvojem kibernetike tehnologije i kulturalne logike tog vremena koju smatra
direktnom preteom digitalne kulture danas. Kao jednu od glavnih umetnikih figura on
pominje Dona Kejda (John Cage), svestranog avangardnog umetnika koji je delovao od
sredine sve do 80-ih godina XX veka. Gir, Kejdov doprinos razvoju digitalne kulture vezuje
za period kada je kibernetika bila usko vezana za kontekst hladnoratovskih nuklearnih pretnji
u kojem je Kejd svojom praksom otvorio ono to on naziva umetnika matrica, tj. jedan
sasvim nov i sve pogled na razvoj digitalnih tehnologija i njihovog znaaja za drutvo i
kulturu ire. Tako je izloba kustoskinje Dazije Rejhart (Jasia Reichardt) Kibernetska
sluajnost: Raunar i umetnost (Cybernetic Serendipity) u Londonskom institutu za
201

http://wwwwwwwww.jodi.org/, pristupljeno 23. 7. 2015.

Izvornom kodu svake internet stranice moemo pristupiti jednostavnom komandom CTRL+U na tastaturi ili
preko operacije untar samog pretraivaa View Source Code.
202

97

savremenu umetnost (Institute for Contemporary Arts) 1968. godine bila paradigmatian
primer ulaska raunarske tehnologije u mejnstrim umetnike prakse i bila je potrebna sledea
velika tehnoloka revolucija u nastanku Interneta i Svetske mree kada e umetnici ponovo
nai prostor i motivaciju za stvaranje uz pomo digitalnih tehnologija. Kao oblik savremene
umetnosti, internet umetnost naslednik je mnogih tenji i razmatranja avangardnih i
neoavangardnih pokreta XX veka kao to su fluksus, dada, situacionizam, pop art, mail art.
Kao sfera umetnike produkcije koja se udaljavala od umetnikog objekta kao osnove
umetnikog dela, Internet je omoguio umetnicima da nastave istraivanja ovih pokreta.
Kako navodi enken (Edward A. Shanken): Napreci u elektronici, raunarstvu i
telekomunikacijama posebno dolazak Interneta stvorili su alate koji su omoguili
umetnicima da istrauju konvencionalnu materijalnost i semiotiku kompleksnost
umetnikog objekta na naine koji nisu bilu dostupni pre 30 godina.203
Pored raunarskog koda, element Mree sa kojim su internet umetnici posebno
eksperimentisali bio je hipertekst. Naime, mogunost novog oblika itanja teksta posebno je
vezano za poststrukturalistike teorije evropskih mislioca druge polovine XX veka i u tom
smislu generacije umetnika koja je stvarala u duhu postmodernizma kao dominantnog
ideoloko-teorijskog okvira u Evropi 90-ih godina XX veka. Otvoreno delo Umberta Eka
(Umberto Eco), uitak u pisanju (jouissance) Rolana Barta i Deridin (Jacques Derrida) odnos
prema znaku koji uvek vodi samo drugom znaku, a ne oznaenom, Delezov i Gatarijev
(Gilles Deleuze, Flix Guattari) rizom, svi ovi teorijski modeli imali su uticaj na stvaranje
internet umetnika, ali posebno su se manifestovali u mogunostima hipertekstualne osnove
Svetske mree. Teodor Nelson osmiljava re hipertekst, kao i hipermediji 1963. godine. Kao
jedna od programskih struktura Svetske mree hipertekst se kontekstu umetnosti javlja kao
nova vrsta pristupa itanju teksta, ideju konstantno nedovrene forme, bez jasno odreenih
granica. Kako navodi Dord Lendou (George Landow): Digitalni tekst je beskonano
prilagodljiv razliitim potrebama i korienjima, i zato to se sastoji od kodova koje drugi
kodovi mogu da pretrauju, rasporeuju i generalno njime manipuliu, digitalni tekst je uvek
otvoren, bez granica, nedovren i nedovriv, sposoban za beskonano irenje (Landow,
2006, 196). Hipertekst u kontekstu savremene umetnosti pokriva znaajno polje novih
pravaca u knjievnosti i teorijama knjievnosti. Hipertekstualna fikcija (hypertext fiction)
odnosi se na literarna dela koja koriste hipertekstualne linkove ili sadre druge medijske
formate u sebi, kao to su video, audio ili slike (Bell 2010, 1). Hipertekstualna fikcija
203

Shenken, Edward A., Art in the Information Age: Technology and Conceptual Art, LEONARDO, Vol. 35,
No. 4, str. 433-438, 2002, str. 438.
98

strukturalno se sastoji od zasebnih leksija204 ili tekstualnih prozora preko kojih se italac
kree kroz delo. Kako navodi Alis Bel (Alice Bell), u nekim primerima ovog anra italac
moe komunicirati sa tekstom, pri emu, u zavisnosti od njegove ili njene reakcije, susree se
sa drugaijim tekstualnim strukturama (Bell 2010, 4). Prvi, kao i dalje veoma popularan,
softver za pisanje hipertekstualne fikcije, Storyspace, razvijen je 80-ih godina prolog veka.
Hipertekst fikciju koja je isto tekstualna razlikujemo od sajbertekst fikcije i hipermedijske
literature. Dok hipermedijska literatura podrazumeva primere meanih medijskih sadraja
koji stvaraju hipertekstualna narativna okruenja, sajber tekst se pre svega odnosi na primere
u kojima nije italac taj koji kontrolie puteve narativa, ve sam programirani tekst.
Najpoznatiji primer sajberteksta je delo Stjuarta Moultropa (Stuart Moulthrop) iz 1995.
godine pod nazivom Hegirascope.205 Hipertekstualna fikcija u svojim prvim analitikim
oblicima odnosila se na poststrukturalistika istraivanja Landoua, Barta, Deride, Deleza i
Gatarija, kao i teoretiarki treeg talasa feminizma, u smislu konane materijalizacije ovih
teorija u vidu Teksta, rizoma, enskog pisma itd. Dejvid Bel ovaj pristup teoretizaciji
hipertekstualne fikcije kategorizuje kao prvi talas ovog pravca miljenja, koji se vremenom
pokazao kao isuvie optimistian u pridavanju znaaja itaocu, dok je ve sledea generacija
teoretiara ovaj model pre svega tumaila kao izmetene, isprekidane vidove itanja koji vie
podseaju na igru nego na imerziju i kontrolu nad literarnim narativom, i iji je fokus na
analizi interakcije u okviru ovog anra (Bell 2010, 15). Hipertekstualna fikcija samo je jedan
oblik istraivanja hipermedijskog na Mrei od strane umetnika, i zapravo forma koja je vie
donela umetnikom problematizovanju knjievnosti nego Interneta samog i kao takva se
mora razumeti kao zaseban anr internet umetnosti. Ne samo to, ve i kako Stalabras prenosi
rei Roberta Kuvera (Robert Coover) koji upozorava da su hipertekstualni narativi u njihovoj
osnovi nekompatibilni sa Mreom: Ona ima tendenciju da bude buna, nemirna,
oportunistika, povrna, voena e-trgovinom, uopte haotino podruje, kojim dominiraju
hakeri, ulini prodavci i pretendenti, u kojem se tihi glas knjievnosti ne moe uti, ili se uje
sluajno, sa panjom na samo momenat ili dva. Knjievnost je meditativna, dok je Mrea
voena besprekidnim avrljanjem i bukom. Knjievnost ima oblik, dok je Mrea bezoblina
(citirano u: Stallabras 2003, 59). Internet umetnici izvan anra hipertekstualne fikcije, upravo
su haotini kontekst nelinearnog itanja na Mrei uzimali kao temu svojih projekata, u nekim
sluajevima koristei se i literarnim izrazom. Jedan od najranijih takvih primera je
Grammatron iz 1997. godine amerikog umetnika Marka Amerike (Mark Amerika) u kojem
204
205

Referenca na postrkutralistiku teoriju Rolana Barta (Roland Barthes).

http://www.cddc.vt.edu/journals/newriver/moulthrop/HGS2/Hegirascope.html, pristupljeno 25. 7. 2015.
99

on putem svoje hipermedijske prie o fiktivnom liku Abeu Golamu, preispituje mogunosti
stvaranja, ali i ivota (I link therefore I am) u digitalnoj kulturi: Njegov standardni
odgovor na sve te nasumine znakove bio je da mora sebe da izmesti u elektrosferu kako bi
neko mogao da izmeri njegove mere koju god vrednost one imale. Vrednost, ili mera, jeste
utanje podataka. On je bio jedina vrsta umetnika koja e moi da preivi dvadeset prvi vek:
on je bio info-aman (Amerika 2007, 90). Kroz 1100 tekstualnih prostora, 2000 linkova, 40
minuta originalnog audio sadraja, mnotva animacija i slika, ovaj umetnik istrauje
mogunosti hiperteksta kroz sam narativ, njegove forme, strukture, ali i putem teorijskog
hiperteksta u dodatku Hypertextual Cinsciousness kao istraivanja u kiborg-naratore206,
virtuelnu realnost i teleportaciju narativne svesti u elektrosferu....207 Ono to svakako ini
hipertekst kao takav kljunim za istraivanje odnosa Interneta i umetnosti jeste i kontekst
postojanja internet umetnosti u okviru same Svetske mree kao najveeg hipertekstualnog
sistema koji postoji.
Iako je internet umetnost za mnoge konano donela savren medij za uspostavljanje
interaktivnost u umetnosti, mnogi su ovakve aspekte Interneta uzimali sa rezervom, kako
vezano za umetnike prakse, tako i vezano za konstrukciju Svetske mree. Naime, veina
interaktivnih elemenata Mree ne podrazumeva istinsku saradnju vie aktera, kao ideala
interaktivnosti novih medija, ve unapred konstruisane i predodreene oblike aktivnosti
autora ili suelja, gde su korisnik ili publika orijentisani ka jednostavnom pritiskanju tastera
ili dodavanju teksta, akcija koje su i dalje u vrlo zatvorenom okviru. Stalabras prenosi u
svojoj knjizi preduslove interaktivnosti kako ih postavlja Endi Lipman (Andy Lippman), koje
u najveem broju sluajeva interaktivna internet umetnost ne zadovoljava: Proces mora biti
otvoren prekidima od strane svakog korisnika; mora da pokazuje gracioznu degradaciju (ako
doe do neega to sistem ne moe da rei, to ne sme zaustaviti dijalog); planiranje unapred
mora biti ogranieno (zbog prve take malo toga moe da se isplanira); putevi se moraju
razvijati iz interakcije; korisnik mora imati utisak da je baza podataka u okviru koje deluje
beskonana (citirano u: Stallabrass 2003, 65). Sami internet umetnici su vie pokuavali da
na kreativne naine dou do odgovora na razliita pitanja ili ve da ih sami postavljaju, kakvo
je i pitanje interaktivnosti na mrei, pre nego to su nepromiljeno insistirali na ideji istinske
interakivnosti koju pojedinac ima u okviru njihovih dela. Jedno od najranijih primera
internet umetnosti, ujedno najpoznatije interaktivno umetniko delo koje i dalje prisutno na
206

Hiperlinkovi u citatu su aktivni i vode internet prezentacijama hipertekstualne teoretizacije pojmova

umetnika.
207
http://www.grammatron.com/htc1.0/, pristupljeno 25. 7. 2015.
100

Mrei je The Worlds First Collaborative Sentence208 umetnika Daglasa Dejvisa (Douglas
Davies) iz 1994. godine. Ovo delo, koje od 1995. godine odrava Whitney Museum of
American Art zamiljeno je kao kolaborativni hipermedijski umetniki projekat sastavljanja
nikada dovrene reenice. Kada je projekat zapoet, Dejvis je pozvao korisnike Svetske
mree da alju putem telefona, mejla, faksa ili potom, audio i video sadraje, slike ili bilo ta
to bi im palo na pamet, kao doprinos prvoj svetskoj zajednikoj reenici. Daglas Dejvis na
uvodnoj internet stranici svog projekta sebe naziva privremenim autorom-umetnikom i
nakon navoenja razliitih pojedinaca kojima se zahvaljuje na doprinosu tehnike
konstrukcije projekta proglaava: [..]zasluga za THE WORLDS FIRST COLLABORATIVE
SENTANCE ide vama, kao to ete videti....209 Ova reenica predstavlja haotian,
nasumini i nekontrolisani niz hipermedijskih fragmenata, nikada dovreno otvoreno delo,
naizgled bez forme, reda i smisla. Od 2005. godine pojavljuje se nova verzija projekta, koja
je ostala nepromenjena u odnosu na original, s tim to vie nije mogue slati doprinose putem
faksa ili regularne pote. Posle 11 godina, koliko je nova verzija aktivna, to vai i za
originalnu istorijsku verziju reenice, nama kao korisnicima bilo da u projektu uestvujemo
ili isto posmatramo, jedina mogunost koju imamo jeste da pokuamo da zamislimo u svojoj
nedovrenoj celovitosti ovu ogromnu koliinu podataka koju delo sadri, jer kao i samom
sadraju Svetske mree, ovoj reenici moemo pristupiti samo prelazei sa stranice na
stranicu, u fiksnom okviru suelja naih ekrana i pretraivaa na Mrei. Kako objanjava i
Majkl Konor (Michael Connor) danas se moda najznaajnije pitanje koje otvara Dejvisov
projekat odnosi na probleme sa ouvanjem digitalne umetnosti, kako u kontekstu uloge
muzeja i drugih institucija umetnosti ija graa obuhvata i primere digitalne umetnosti, tako i
po pitanju tehnolokog zastarevanja, tj. ubrzanog napredovanja hardvera i softvera koje
koristimo da tumaimo digitalne podatke, opasnosti koje preti dolazak Cerfovog digitalnog
mranog doba.
Autorka Olga Gorjunova (Olga Goriunova) u svojoj studiji koja se bavi umetnikim
praksama na Internetu definie odreene fenomene na Mrei kao umetnike platforme, tj.
fleksibilne, interaktivne mrene platforme koje proizvode umetnost (Goriunova 2012, 2).
Ovakvo pozicioniranje umetnikih delatnosti koje esto prevazilaze funkcionalne okvire
institucije umetnosti, njenih autora, dela i publike, autorka teoretizuje oslanjajui se na teoriju
Bruna Latura (Bruno Latour) ANT ili teoriju aktera-mree (actor-network theory), poznate po
tome to proiruje analizu bilo kog fenomena u drutvu ukljuivanjem ne-ljudskih faktora
208
209

http://artport.whitney.org/collection/davis/Sentence/sentence1.html, pristupljeno 20. 7. 2015.

http://artport.whitney.org/collection/DouglasDavis/historic/, pristupljeno 20. 7. 2015.
101

kao ravnopravnih inioca (aktanata210) dogaaja, zatim, organizacione estetike kao postajanja
u smislu Delezove i Gatarijeve elee-mane (desiring-machine) i autokreativnosti kao
autopoietine, autonomne i automatske kreativnosti koja pokree pojavljivanje estetskog u
konstituciji ljudskog, kulturalnog i drutvenog[..] (Goriunova 2012, 42). Gorjunova kao
primere ovakvih umetnikih formi na Mrei postavlja nama dve posebno zanimljive
platforme, popularnog ruskog amaterskog knjievnog sajta Udaff.com pokrenutog 2001.
godine i platforme za softversku umetnost Runme.org, kreirane 2003. godine. Udaff.org je
repozitorijum opscene i pornografske muke knjievnosti (male lit) proizale iz aktivnosti
uesnika IRC kanala #flex i sajta Fuck.ru 1998. godine. Kao mree koje su podstrekivale
internet ratove (flame wars) i korienje materny ili mat argona koji odlikuje virtuozno i
obilno psovanje i koji je prisutan u ruskoj kulturi jo od sredine XX veka, bile su plodno tle
za stvaranje ove umetnike platforme na Internetu. Ovaj izuzetno popularan sajt koji je
2005. godine brojao 35.000 posetilaca dnevno, formulisan je kao specifina platforma za
stvaranje i diseminaciju oblika kratkih pria pisanih u mat argonu sa jedinstvenim
karakterom ortografskih greaka pod imenom kreativs (od engleske rei creative
kreativan), kao i rast mrene kulture i virtuelne zajednice oko ovakvog stvaranja. Kao
muka knjievnost, kako i sama autorka istie, oblici komunikacije i kreiranja virtuelnih
identiteta i konteksta orijentisani su oko esto ovinistikih tema mao promiskuitetnih
likova, brutalizma, antisocijalnog ponaanja, korienja droge i alkohola, stereotipnih mukoenskih odnosa i konflikta sa autoritetima. Pored injenice da je jezik platforme Udaff.com
naao svoj put i van Mree u Rusiji, Udaff.com organizuje takmienja sa novanim
nagradama za najbolje prie i proizvodi tampane antologije ovakvih dela. Za korisnike ovog
sajta koji sebe nazivaju pravim kretenima (real skumbags) kreativs i njihov jezik
predstavlja svojevrsan umetniki otklon od svakodnevne egzistencije, alternativni prostor za
kritiku elitizma, kapitalizma, korporativne kulture, i iznenaujue stereotipa. Za Gorjunovu,
upravo nastajanje ovakve potkulture i njeni kreativni mehanizmi ine glavna obeleja jedne
umetnike platforme na Mrei. Runme.org, sa druge strane, predstavlja repozitorijum
softverske umetnosti proizale iz komunikacije na mejling listama umetnika Ejmi Aleksander
(Amy Alexander), Florijana Kramera (Florian Cramer), Metjua Fulera (Matthew Fuller),
Olge Gorjunove, Tomasa Kolmana (Tomas Kaulmann), Alekse Maklina (Alex McLean), Pita
210

Kako navodi Ivana Spasi, Latur je imao za cilj da prevazie diskurzivno optereeni pojam aktera koji je u
drutvenim naukama i filozofiji primarno podrazumevao ljudskog misleeg subjekta kao jedinog i glavnog
delatnika, uvodei termin aktanat kao strukturne elemente narativa, pokretae radnje, integralne sastavnice
prie bez kojih ona ne bi bila ono to jeste ili citirajui samog Latura aktant je bilo koja jedinica diskursa kojoj
je dodeljena neka uloga (citirano u: Spasi 2007, 48).
102

ulca (Pit Schultz), Alekseja ulgina i grupe Yes Man, i koncipirane kao platforme za
kolaboraciju, teorijsku produkciju i slobodno stvaranje kreativnih softvera. Tatjana Bazieli
na slian nain kao Gorjunova govori o umreavanju (networking) kao obliku umetnike
prakse, tj. formiranja komunikacionih mrea i prostora, u kojima umetnici zajedno stvaraju
bilo razmenom miljenja, bilo kolektivnim delima. Kako navodi: Umetnost umreavanja je
bazirana na figuri umetnika kao kreatora kolaborativnih platformi i konteksta za povezivanje
i razmenu (Bazzichelli 2006, 26). Kao jedna takva platforma, Runme.org nosi veliki deo
zasluge za formulisanje softverske umetnosti kao zasebnog oblika umetnike prakse, kao i za
njegov razvoj. Zapravo, ideja umetnika koji stoje iza ovog projekta nije bila u formulisanju
autonomne savremene umetnike forme, ve u kreativnom spajanju umetnike i softverske
kulture koja bi rezultirala oblicima stvaranja izvan ovih kategorija. Kako navode na sajtu:
Softverska umetnost svoju ivotnu snagu i alate crpi iz ive softverske kulture i donosi
pristupe i strategije sline onima koji se koriste u svetu umetnosti. Softverska kultura ivi na
Internetu i esto je predstavljena putem posebnih sajtova zvanih softverska skladita.
Umetnost je tradicionalno predstavljana na festivalima i izlobama. Softverska umetnost sa
jedne strane uvodi softversku kulturu u svet umetnosti, ali sa druge strane proiruje umetnost
izvan njenih institucija.211 Sa 24 kategorije i 43 podkategorije meu kojima su vetaka
inteligencija, umetnost koda, digitalni folk i artizanstvo, politiki i aktivistiki softver,
aproprijacija i plagijarizam i preko 500 odabranih slobodnih softvera, Runme.org je zaista
fascinantan repozitorijum umea, alata i zabave orijentisanih na programske mogunosti
raunara i internet tehnologije. Zanimljiv je primer softvera Notepad Minus iz 2004. godine,
nepoznatog autora, koji je, kako je navedeno u opisu, jedini tekstualni urednik koji ima
manje funkcija od originalnog NOTEPAD.EXE koji dolazi uz Windows.212 Hans Bernhard,
koji je predstavio ovaj projekat na Runme.org, nastavlja u razigranom tonu njegov opis:
notepad minus [notepad-] jeste potena softverska umetnost za sve ljude[..] svi je razumeju
na istom emotivnom nivou.213 Takoe interesantan primer parodinog umetnikog softvera
je TelematicMix Sajdala eda (Sejal Chad), Beatris Gibson (Beatrice Gibson) i Adrijana
Varda (Adrian Ward), koji se sastoji od Human Capital programa za treniranje agenata call
centara u Indiji. Kritikujui poziciju radnika koji se bave bilo prikupljanjem podataka ili
telekomunikacionim uslugama, u najveoj meri na lokacijama veoma udaljenim od onih na
ijem tritu uestvuju, autori nude programsko reenje za lako obuavanje pojedinaca u
211

http://runme.org/about.tt2, pristupljeno 25. 7. 2015.

http://runme.org/feature/read/+notepadminus/+83/, pristupljeno 25. 7. 2015.
213
Ibid.
212

103

auditivnom sakrivanju svojih lokalnih identiteta na globalnom tritu. Softverska umetnost je

posebno dobar primer nestajanja granica izmeu umetnosti i (u ovom sluaju virtuelnog)
ivota koji odlikuje internet umetnost, a prema Olgi Gorjunovoj posebno umetnike
platforme na Internetu. Kako navodi: Bez obzira na termin, umetnike platforme deluju u
okviru takvih praksi koje esto sebe ne konceptualizuju kao umetnost per se, ali koje mogu
postati kulturalno znaajne. Takva umetnost u umetnikim platformama je upravo osnova
njihove snage: neto to postaje umetnost, to ne uspeva da postane umetnost, to tei da
bude umetnost, gde je umetnost avangardno stvaranje novih realnosti, jezika, naina ivota,
vienja i imaginacije (Goriunova 2012, 7).
Ovakvi karnevaleskni pristupi tehnologiji danas odlikuju i samu Svetsku mreu,
nezavisno od umetnikog kreda grupe internet umetnika. Tako na primer, ako u pretragu
google slike ukucate Atari Breakout, umesto niza fotografija povezanih sa tim reima
imaete mogunost da igrate jednostavnu grafiku verziju kultne video igre Pong. Na slian
nain, ako ukucate na sajtu YouTube Do The Harlem Shake, referiui na jednu od
poznatijih internet mema (meme) koja je bila neverovatno popularna 2013. godine, cela
stranica u odreenom trenutku poinje da se trese u stilu originalnog video rada. Sadraj
Svetske mree obiluje neverovatnim primerima kreativne upotrebe mrene tehnologije i
njenih suelja, koji nastaju od strane obinih korisnika i nestaju, tako da nikad ne dou u
dodir sa svetom umetnosti. Naime, odreene primere internet umetnosti teko je
konceptualno odvojiti od onoga to je kreativna, kolaborativna praksa u okviru same Svetske
mree. Internet umetnici, izvan institucija i diskursa umetnosti ukazuju se kao kreativni
stvaraoci sadraja na Mrei - korisnici. Ovakvi primeri posebno su postali izraeni sa
generacijom tehnologije Web2.0 i irenjem estetskih i komunikacionih mogunosti Interneta
od 2005. godine do danas. Pionirska praksa grupe net.art, kao i umetnikih krugova
okupljenih oko razliitih mejling lista, internet platformi i festivala, pripada zasebnom
istorijskom periodu razvoja mree prema kojoj su akteri bili u isto vreme kritika, kao i
istinska kreativna pokretaka snaga u sajberprostoru. Takoe, kako Aleksander Galovej
(Alexander Galloway) 1999. godine pie: Net.art (u stilu dodi-vuk-ulgin-banting) bila je
proizvod posebnog tehnolokog ogranienja: niskog propusnog opsega[..] To primeujemo u
ASCII umetnosti, form artu, HTML konceptualizmu svemu to moe lako da proe kroz
modem. Kako raunari i brzina Interneta napreduju, primarna fizika realnost koja upravlja
estetskim prostorom net.arta poinje da se raspada (Greene 2004, 131). Od sredine prve
decenije XXI veka pojavljuju se primeri internet umetnosti koji nas navode da postavimo
pitanje: Da li je to samo Internet? Jedan od ranijih primera ovakve prakse jeste umetniki
104

projekat They Rule214 autora sa Novog Zelanda, Doa Ona (Josh On), nastao 2001. godine,
koji je danas i dalje aktivan na Mrei. Projekat podrazumeva otvorenu bazu podataka u
okviru koje kao korisnici imamo pristup interaktivnim grafikonima koji opisuju korporativne
veze izmeu pojedinaca i najveih svetskih kompanija, tj. koji pokazuju profile ljudi koji su
lanovi odbora ovih korporacija. Kako se pokazuje da veliki broj pojedinaca ovu ulogu igra u
vie razliitih kompanija, Do On nam prua uvid u sakrivene mree moi u svetu
krupnog kapitala. Internet stranica projekta nas od poetka uvodi u ovaj kontekst sa
zloslutnom, ali ipak razigranom vizuelnom predstavom animacije kancelarijske stolice koja
se vrti, a ispod koje pie oni vladaju (They Rule). Korisnik ima mogunost da odabere ili
pojedinca, odreenu kompaniju ili trite u okviru koje e krenuti da pravi grafikon. Projekat
nudi i sauvane modele koji se odnose na odreena velika imena kao to je Apple ili Google
kojima moemo pristupiti kao gotovim reprezentacijama. Iako je u opisu projekta naveden
cilj transparentnosti moi u SAD-u, posledice globalizacije su takve da su informacije koje
ovaj projekat prua od znaaja za veliki deo planete. Do On se ukazuje kao posebna figura
internet umetnika, onog kojeg interesuju drutveno-aktivistiki potencijali Interneta (i
umetnosti),

interdisciplinarna

kolaboracija

otvaranje

umetnike

prakse

prema

svakodnevnom ivotu. Od 1995. godine deluje u okviru grupe umetnika i dizajnera Future
Farmers koji za sebe piu: Mi smo umetnici, istraivai, dizajneri, poljoprivrednici,
naunici, inenjeri, ilustratori, ljudi koji znaju kako da iju, kuvari i vozai autobusa sa
zajednikim interesovanjem za stvaranje praksi koje izazivaju postojee drutvene, politike i
ekonomske sisteme.215 Aktivizam u internet umetnosti posebno je porozna oblast za fiksno
definisanje umetnike prakse na Mrei. Kako navodi Bazielijeva, u Italiji, gde se internet
umetnost razvijala paralelno sa net.art mreom umetnika, ova praksa nosila je oznaitelj
hakerske umetnosti i haktivizma mnogo pre nego opteg oznaitelja internet umetnosti.
Internet umetnost deli sa Internetom afinitet prema DIY, uradi sam (Do it Yourself) kulturi.
U takvom kontekstu nastaje jedan paradigmatian primer propusne granice izmeu Interneta i
umetnosti, projekat 241543903, amerikog umetnika Dejvida Horovica (David Horovitz) iz
2006. godine. Projekat je koncipiran kao poziv na akciju koju je umetnik inicirao sa svog
profila pod pseudonimom SanPedroGlueSticks na drutvenoj mrei Flickr (platforma za
deljenje i organizaciju slika) sa sledeim tekstom: Napravite fotografiju svoje glave u
zamrzivau. Postavite ovu fotografiju na internet (kao flickr). Obeleite dokument sa:
24153903. Ideja je da kada krenete da pretraujete ovu kriptinu oznaku, sve fotografije
214
215

http://www.theyrule.net/, pristupljeno 26. 7. 2015.

http://futurefarmers.com/about/, pristupljeno 26. 7. 2015.
105

glava u zamrzivau e se pojaviti. Ja sam upravo napravio jednu. Ogromni odaziv korisnika
pretvorio je ovaj DIY projekat u jednu od popularnijih internet mema koja i danas nastavlja
da ivi, sa doprinosima ne samo u vidu fotografija, ve i video snimaka. Fenomen internet
mema potie od termina koji je 1976. godine opisao biolog Riard Dokins (Richard Dowkins)
u svojoj studiji The Selfish Gene, gde su meme definisane kao male kulturalne prenosne
jedinice, analogne genima, koje se ire od osobe do osobe putem kopiranja ili imitacije
(Shifman 2014, 9). Kako objanjava Limor ifman (Limoer Shifman), internet meme postale
su rasprostranjena forma irenja viceva, glasina, sajtova i videa putem Mree, iju kulturu
odlikuje kreativna aproprijacija originalnih formi kroz remikse i parodije, i ukazuje na
participativnu kulturu sajberprostora (Shifman 2014, 4). Viralno irenje projekta Dejvida
Horovica, rezultiralo je 2008. godine osnivanjem posebnog sajta 24153903.com na kojem u
opisu ove meme kao prva reenica stoji: Niko ne zna kada i gde je 24153903 zapoeo.216
Mema/umetniki projekat 24153903 je najveu aktivnost dostigla tokom 2011. godine, a
posebno je bila popularna u Brazilu i Japanu. Na slian nain na koji je Olga Gorjunova
govorila o ruskoj platformi Udaff.com, internet meme predstavljaju izraz kolektivne
autokreativnosti na Mrei koji se kreu od upotrebe razliitih softvera za aljiva izmetanja
znaenja popularnih sadraja (slika, filmova, pesama itd.), flash mobs ili organizovane
intervencije u prostoru vee grupe ljudi, pa do politikog aktivizma, kakav smo imali prilike
skoro da primetimo i u srpskom sajberprostoru sa brojnim memama vezanim sa spaavanje
deteta na auto-putu kod Feketia od strane premijera Aleksandra Vuia u februaru 2014.
godine.217 Projekat 24153903 ulaskom u svet internet mema, gubi svoj jasno definisan
identitet umetnikog dela, gde se autokreativnost internet kulture preplie sa svetom
umetnosti. Kao to smo pomenuli, sa Web2.0 tehnologijom, Svetska mrea je postala veoma
drugaije okruenje od onoga to je bila deset godina ranije. Internet umetnici u velikoj meri
poinju da iskoriavaju elemente izraene participacije korisnika u stvaranju sadraja, kao i
dominacije modela komunikacije putem drutvenih mrea. Primer toga moemo videti i u
projektu Dore Mautot iz 2012. godine pod nazivom Webcam Tears218 gde umetnica poziva
korisnike na Mrei da postave na profil projekta drutvene mree Tumblr (drutvena mrea za
mikroblogovanje) snimke sebe kako plau pred veb kamerom. Ovaj umetniki projekat
komentarie i u isto vreme uestvuje u kulturi stvaranja video sadraja koji su esto u formi
online dnevnika, posebno prisutnih od formiranja video platforme YouTube, ali i uticaju
216

http://241543903.com/about-241543903, pristupljeno 26. 7. 2015.

https://www.youtube.com/watch?v=dP1B84p_rFE, pristupljeno 26. 7. 2015.
218
http://webcamtears.tumblr.com/, pristupljeno 26. 7. 2015.
217

106

raunarske tehnologije na savremeno drutvo. Kako navodi u opisu projekta: Webcam tears
je projekat koji opisuje savremenu tugu u voajeristinoj internet eri putem medija veb
kamere. Webcam Tears je projekat o internet egzibicionizmu i usamljenosti u vremenu kada
je tvoj najbolji prijatelj tvoj ekran.219 Takoe, komentariui sveprisutnost drutvenih mrea
umetnica Endi Voler (Angie Waller) formira 2007. godine platformu myfrenemies.com koja
omoguava korisnicima da se povezuju na osnovu zajednikih nenaklonosti i neprijateljstva,
tj. zajednikih frenemiesa, neprijatelja preruenih u prijatelje, esto odgovornih za stvaranje
nepredvienog haosa i pustoi pod idejom prijatelja.220 Sa predloenim kategorijama
psihopata, pijanica, patoloki laov, neodluan/na, paranoiar/ka itd., ova
drutvena mrea/umetniki projekat reklamira se kao neophodni ventil za nezadovoljstvo
novom drutvenom realnosti koju donose drutvene mree.
Savremenu sajber kulturu danas karakterie u najveoj meri, pored Web2.0, ono to
nazivamo mobilnim internetom, tj. uplivom tehnologije pametnih telefona i drugih prenosnih
ureaja u procese konzumiranja, ali i stvaranja sadraja na Internetu. Meu hiljadama
softverskih aplikacija za mobilne telefone proizali su mnogi oblici umetnike aproprijacije
ali i proirenja umetnike sfere kakvu su zagovarali pripadnici softverske umetnosti.
Aplikacije kao to su Artflow, Sketchbook Express, Serious Paint i Sketcher pruaju digitalne
alate majstora likovnih umetnosti koji esto rezultiraju vrlo zanimljivim digitalnim
(umetnikim?) objektima. Svet umetnike aproprijacije prenosnih ureaja povezanih na
Internet tek je u povoju i ostaje da se vidi na koje e sve naine uticati na razvoj
sajberprostora, umetnosti i njenih institucija. Mobilne ureaje u umetnosti danas pre svega
vezujemo za pojam lokativnih medija (locative media) i mogunosti tehnologije da proiri
eksperimente situacionista i fluksusa sa uplivima umetnosti u javni prostor. Kako navodi
Kristijen Pol (Christiane Paul): Elektronske mree generalno, a posebno mobilni ureaji,
doprineli su sutinskom redefinisanju onoga to nazivamo javni prostor; konkretnije,
otvorili su nove prostore umetnike intervencije, irei nau ideju takozvane javne
umetnosti[..] (Paul 2008, 216). Primer lokativnih medija u savremenoj umetnosti koji je
usko povezan sa irenjem tehnologije pametnih telefona i drugih prenosnih ureaja je
projekat Golana Levina (Golan Levin) iz 2011. godine, QR Codes for Digital Nomads221 koji
kao osnovu svog dela postavlja tehnologiju QR koda (Quick Responce Code), modela
dvodimenzijalnog bar-koda (kakvi se koriste u obeleavanju proizvoda koje kupujemo) koji
219

http://doramauvaisgout.tumblr.com/post/16553754347/webcam-tears-submission-call, pristupljeno 26. 7.

2015.
220
http://www.myfrienemies.com/about, pristupljeno 26. 7. 2015.
221
http://fffff.at/qr-stenciler-and-qr-hobo-codes/, pristupljeno 26. 7. 2015.
107

moe sadrati veu koliinu podataka u odnosu na jednodimenzionalni bar-kod i koji putem
aplikacija na pametnim telefonima za itanje ovih kodova nude mogunost direktnog
povezivanja sa sadrajem na Internetu.

222

Projekat je nastao u okviru izlobe Spontaneous Interventions: Design Actions for the
Common Good i kao deo izlaganja na 13. Venecijanskom bijenalu arhitekture. Naime, Levin
je inspirisan kulturom hobo znakova, koji su od kraja XIX veka korieni od strane
beskunika da upozore ili informiu o okolnostima na koje e pojedinci ovog profila mogu
naii na odreenom mestu, spaja u svom projektu urbanu umetnost, mobilnu tehnologiju i
drutveni aktivizam. Kljuni element projekta ini softver za pretvaranje QR koda u grafiti
matricu (stencile) koju on naziva infovis graffiti i pomou koje e uesnici po uzoru na hobo
kulturu moi da ostavljaju putokaze, informacije i upozorenja digitalnim nomadima i drugim
indigenteratima.223 Sajt nudi i gotove matrice sa tekstovima tipa: loa kafa, uvajte se
lopova, jeftina pia, civilizovano mesto, opasni homofobi, vlasnik ima pitolj itd.
Jo jedna inovativna tehnologija koja tek pronalazi svoj umetniki izraz jeste nain korienja
internet tehnologije pod zajednikim imeniteljem Internet stvari (Internet of Things). Termin
je osmislio 1999. godine Kevin Aton (Kevin Ashton) dok se ideja o tehnologiji vezuje za
MIT-jev Auto-ID centar i RFID tehnologiju identifikacije putem radio frekvencije. Adrijan
Makjuen (Adrian McEwen) i Hakim Kasimali (Hakim Cassimally) u svojoj knjizi Designing
the Internet of Things slikovito opisuju mogue primene ovakve tehnologije: Na putu iz
stana hvata krajikom oka svetlucanje. Drka tvog kiobrana se upalila, to znai da je

222

Ovo je aktivni QR kd postavljen u ulozi kratke fusnote koji moete proitati preuzimajui jednu od sledeih
aplikacija za ureaje koji koriste Android platformu: QR Code Reader, Scan, Inc., QR&Barcod Scanner,
Droidla, QR Code Pro, LemonMedia.
223
http://www.flong.com/projects/qr-codes-for-digital-nomads/, pristupljeno 26. 7. 2015.
108

proverila izvetaj o vremenu na BBC-ju i predvia kiu. Uzdie i podie kiobran

(McEwan, Cassimally 2014, 8). Kao tehnologija stvaranja pametnih okruenja, ureaja koji
e ujedno biti interaktivni, korisni i kreativni, Internet stvari je tehnologija koja preti da jo
jednom transformie Globalnu mreu. U svetu umetnosti svoje mesto pronalazi pre svega u
oblasti dizajna i arhitekture, primenjenih savremenih umetnosti koje su od sve veeg znaaja i
uticaja u oblasti teorije umetnosti. Primer ovakvog spoja jeste interaktivni dizajn autorke Alis
Robijani (Alice Robbiani) iz vajcarske pod nazivom Spira.224 Spira je interaktivna tabla
koja se kai na zid i koja u isto vreme slui kao punja za pametni telefon i kreativna
platforma koja funkcionie putem aplikacije za telefon. Telefon se kai na tablu i
aktiviranjem aplikacije pojavljuje se spiralna grafika slika koja kao reprezentacija procenta
napunjenosti baterije, menja boju u odnosu na taj procenat. Pomeranjem telefona u pravcu
kazaljke na satu, tabla zajedno sa ekranom ureaja se od grafike slike transformie u zidni
sat.

Postinternet umetnost

Termin postinternet umetnost osmislila je umetnica Marisa Olson (Marisa Olson)

2008. godine kako bi oznaila itav dijapazon umetnikih dela koji iako su bili fokusirani na
Internet nisu koristili kao alate za stvaranje internet tehnologiju. Kao urednica internet
platforme Rhizom od 2005. godine, cilj osmiljavanja termina za Marisu Olson bio je da
ukae na nunost da politika platforme mora da se promeni tako da kao svoj fokus uzima ne
samo umetnosti stvorenu na Internetu, ve i svu umetnost koja na neki nain komunicira sa
ovom tehnologijom. Kako navodi u originalnom intervjuu iz 2008. godine We Make Money
Not Art: Smatram da je vano posvetiti se uticaju interneta na kulturu ire i to se na odlian
nain moe uraditi na mrei, ali moe i treba da postoji van nje (citirano u: Adler i dr. 2013,
213). Ova umetnica jo 2006. godine ukazuje na sopstveni oseaj da ono to stvara nije
internet umetnost. Kako prenosi Rhizom: Ono to ja pravim je manje umetnost na
Internetu, nego to je umetnost posle Interneta. Ono je plod mog kompulsivnog surfovanja i
skidanja podataka. Ja kreiram performanse, pesme, fotografije, tekstove ili instalacije koji su
direktno izvedeni od materijala na Internetu ili moje aktivnosti tamo.225 Sa raznih strana na
224

http://www.gizmag.com/spira-smartphone-art-charging/34245/, pristupljeno 26. 7. 2015.

Connor, Michael, What's Postinternet Got to do with Net Art?,
http://rhizome.org/editorial/2013/nov/1/postinternet/, pristupljeno 26. 7. 2015.
225

Rhizom,

2013,

109

postinternet umetnost se ukazuje upravo kao na pitanje generacijske razlike, o pojavljivanju

stvaraoca koji su nastupili posle pionira internet umetnosti i za koje je svet Interneta sastavni
deo realnosti. Pjotr erski (Piotr Czerski) 2012. godine na sledei nain pie o ovakvoj
realnosti u svojevrsnom manifestu pod nazivom We, The Web Kids: Mi smo odrasli sa
internetom i na internetu. To je ono to nas ini drugaijima; to je ono to ini kljunu, mada
iz tvog ugla gledanja iznenaujuu, razliku; mi ne surfujemo i za nas internet nije mesto
niti virtuelni prostor. Internet za nas nije neto izvan realnosti ve deo nje: nevidljivi ali
ipak konstantno prisutan sloj koji se ukrta sa fizikim okruenjem. Mi ne koristimo internet,
mi ivimo na njemu i uz njega. Kada bismo pokuali da opiemo svoj bildungsroman226 tebi,
analognom, mogli bismo rei da je postojao prirodni internet aspekt u svakom iskustvu koje
nas je izgradilo. Mi smo stvarali prijateljstva i neprijateljstva na mrei, pripremali kue za
testove koji su bili na mrei, planirali urke i zajednika uenja na mrei, zaljubljivali se i
raskidali na mrei. Nama mrea nije tehnologija, koju smo morali da nauimo i koju smo
uspeli da savladamo. Mrea je proces, koji se odvija u kontinuitetu i koji se konstantno
transformie pred naim oima; sa nama i kroz nas. Tehnologije se pojavljuju i onda nestaju u
periferijama, internet stranice se grade, cvetaju i onda odumiru, ali mrea ostaje, zato to smo
mi mrea; mi, koji komuniciramo jedni sa drugima na nain koji je za nas prirodan,
intenzivniji i efikasniji nego ikada ranije u istoriji oveanstva (Adler i dr. 2013, 216). Za
generaciju prvih internet umetnika, Globalna mrea bila je uzbudljiva nova tehnologija koja
je donosila nepregledne mogunosti za subverziju, kreativnosti i transformaciju. Iako su se,
kao to smo videli ovi pojedinci i grupe na kritiki i analitiki nain odnosili prema toj
tehnologiji, pripadali su istom talasu uzbuenja koje je oko 2000. godine karakterisalo
diskurs sajber kulture. Ispravno je rei da, kao to se desilo sa pucanjem dot-kom mehura,
politikim novomedijskim aktivizmom u kontekstu Arapskog prolea, tako je i inicijalni
entuzijazam umetnika za Internet i njegove mogunosti u velikoj meri umanjen u savremeno
doba. Kao to smo ukazivali na mnogo mesta pre u ovom radu, i kao to emo jo videti,
Internet se nije pokazao kao savreni medij demokratije, kosmopolitizma i neogranienog
stvaranja. Danas ovu sveprisutnu tehnologiju kritiki tumaimo kroz mnoge discipline i
oblasti, a svet na koji utie posmatramo sa vie podozrenja nego entuzijazma. Marisa Olsen
govori o postinternet dobu u kojem je kako Din Makhju (Gene McHugh) kae, internet
manje novina, a vie banalnost (Adler i dr. 2013, 213). Kako objanjava: Ideja
postinterneta obuhvata i premeta mrena stanja i njihovu kritiku svest kao takvu, ak i do te
226

Termin u knjievnoj teoriji koji oznaava anr knjievnog dela koje opisuje formativne godine detinjstva i
prelazak sa detinjstva u svet odraslih.
110

mere da prevazilazi internet (Ibid, 214). Brendon Bauer (Brandon Bauer) pozivajui se na
listu pojmova koji se odnose na praksu performansa konceptualnog umetnika Riarda Seraa
(Richard Serra) prevodi i proiruje ovu listu za postinternet doba. Glavni pojmovi o kojima
govori su: otvoriti u kontekstu interakcije sa raunarskih sueljima, sakupiti u smislu
Manovieve baze podataka kao novog kulturne paradigme, proiriti kako tehnoloki tako i
u kontekstu proirenja ivota i proirenja virtuelnosti i nastaviti koji se odnosi na
kontinuirani proces razvoja.227 Naa polazna hipoteza sve vee prisnosti Interneta u drutvu
postavlja se kao kredo ovog samoproklamovanog pokreta: sajber kultura vie nije nita drugo
do kultura kao takva.228 Dok se autori postinternet umetnosti na razliite naine udaljavaju od
same tehnologije kao naina stvaranju, Arti Virkant (Artie Vierkant) u svom lanku The
Image Object Post-Internet proglaava novomedijsku umetnost ogranienim pristupom
istraivanja savremenosti. Kako navodi: Novi mediji su ovde osueni kao modalitet previe
usko fokusiran na specifina funkcionisanja novih tehnologija, pre nego iskreno istraivanje
kulturalnih pomeranja u kojima ta tehnologija igra samo malu ulogu. Stoga se moe videti
kao forma koja se previe oslanja na specifinu materijalnost medija.229 Naime, postinternet
umetnost vraa se materijalnim oblicima predstavljanja, tradicionalnom kontekstu
institucija umetnosti, gde je i pored nune kritine samosvesti, kao novog umetnikog
pogleda na Internet, udaljava od internet umetnosti i njenih pristupa problemima i nadama
informacionog drutva. I pored sukobljenih stavova posebno iz redova internet umetnika, o
postinternet dobu i njegovom znaaju, kao i jo uvek mladom teoretizacijom ovog pojma,
rastui broj umetnika koji sebe nazivaju postinternet umetnicima, kao i sve vei odaziv
institucija za konceptualizovanje i izlaganje ovakvih dela (Frieze Art Fair u Londonu,
MOMA u Njujorku i Ullens centar za savremenu umetnost u Pekingu) ukazuju na znaajan
fenomen u odnosu Interneta i umetnosti danas koji emo pokuati da predstavimo.
Primer ovakve umetnike prakse je projekat MAP Arama Barthola (Aram Bartholl)
realizovan izmeu 2006. i 2013. godine koji istrauje odnose fizike i virtuelne geografije
pretvarajui estetiku suelja programa Google mape u glomazne fizike objekte irom sveta.
On postavlja drvene konstrukcije u obliku obeleivaa lokacija Google mapa u prostor koji
Google odreuje kao centar grada. Kako to nikada ne bude zapravo centar grada, na ovaj
227

Bauer, Brandon, To Open [...] To Collect [] To Expand [] To Continue []: Richard Seras Verb List,
Post-Internet Appropriation, and the Culture of the use of Forms, Pool Journal, 2011, http://pooool.info/toopen-to-collect-to-expand/, pristupljeno 26. 7. 2015.
228
Connor, Michael, What's Postinternet Got to do with Net Art?, Rhizom, 2013,
http://rhizome.org/editorial/2013/nov/1/postinternet/, pristupljeno 266. 7. 2015.
229
Vierkant,
Artie,
The
Image
Object
Post-Internet,
2010,
http://jstchillin.org/artie/pdf/The_Image_Object_Post-Internet_us.pdf, pristupljeno 26. 7. 2015.
111

nain umetnik preispituje verodostojnost digitalnih podataka na Internetu na koje se

oslanjamo svakog dana. S obzirom da postinternet kao pokret nema momenat koji bi se
mogao okarakterisati kao poetak, koji nastaje sa potrebom da se prepozna i legitimie uticaj
Interneta na stvaralake kontekste savremene umetnosti, odreeni primeri u okviru ranijih
praksi internet umetnosti mogli bi se na ovaj nain okarakterisati. Takav je primer iz 2001.
godine umetnika Karla Zanija (Carlo Zanni) Landscape Untilted Napster (alias), ulje na
platnu koje pratei estetiku urbane umetnosti predstavlja logo kompanije Napster, jednog od
pionira P2P tehnologije na Internetu. Iako primeri koji bi se mogli predstaviti kao dela
postinternet umetnosti variraju od formi instalacija, performansa, skulptura, filmova, i kao
takva u potpunosti pripadaju sferi kontekstualizacije kompleksnog sveta savremene umetnosti
generalno, smatramo da upravo oni primeri koji se vraaju u konkretnijem smislu onome to
Marisa Olsen naziva postekfrastinoj filozofiji slike, najbolje ilustruju karakteristike ovog
pokreta. Paradigmatian primer je ulje na platnu umetnika Rajdera Ripsa (Ryder Ripps) pod
nazivom Facebook Art, bele figure koja referie na ikonu profila korisnika drutvene mree
Facebook na svetlo plavoj pozadini, izloeno u ornamentnom mesinganom ramu. Ovaj
umetnik takoe kao deo projekata izmeu 2010. i 2012. godine u okviru kojeg nastaje i ova
slika, celokupnu datoteku svog profila na drutvenoj mrei Facebook, perioda od sedam
godina, omoguio publici da besplatno preuzme sa Interneta, nakon to je sam profil ugasio
2011. godine. Kritikujui narcistiku kulturu koja se okree oko naih virtuelnih identiteta na
drutvenim mreama, Rips nam izmeu ostalog ukazuje na depersonalizaciju vrednosti naih
privatnih podataka kojima se danas trguje, voajeristiku osnovu Facebook kulture i protoka
vremena u kontekstu Globalne mree. Na slian nain serija od etiri ilustracije umetnika
Arama Barthola (Aram Bartholl), raenih u periodu od 2007. do 2013. godine pod nazivom
Google Portrait Series, kroz estetiku raunarske sajber kulture u vidu QR kodova koji
prikazuju prvih deset rezultata pretrage na pretraivau Google imena Penelope Umbrico,
Jason Smith, Ai Weiwei i Aram Bartholl ukazuje na relevantnost i specifinost naih
identiteta posredovanih Internetom. Postavljajui QR kd kao portret pojedinca u XXI veku,
Barthol nas poziva da uvidimo da je internet tehnologija, na nain na koji je to uinilo
ogledalo u XIX veku, u velikoj meri promenilo nain na koji doivljavamo sebe. Postinternet
umetnost, vie nego to pokuava prodre i preuzme raunarski kd i suelje, na razliite
naine se posveuje preispitivanju odnosa stvarnog i virtuelnog ili veoma materijalnim
posledicama gubljenja granice ovakve podele.

112

Baza podataka kao nova estetika umetnosti

Ako govorimo o razvoju drutvenih teorija Interneta danas, znaajno je pomenuti,
posebno iz razloga to e ovaj aspekt digitalne i sajber kulture inspirisati veliki broj umetnika
na stvaranje, ili, u neku ruku to jeste radio i pre popularizacije i nastanka Globalne mree,
fenomen i teoretizaciju baze podataka. Baza podataka u estetici novomedijske umetnosti
postavlja se upravo kao nov oblik estetizacije estetika baze podataka. U vremenu naglog
razvoja raunarske tehnologije baza podataka igra veliku ulogu pokuaju da razumemo
naine na koje se naa percepcija sopstva i sveta oko nas menja. ovek je oduvek koristio
razliite medije u prouavanju sveta oko sebe. Kako navodi os de Mul (Jos de Mul):
Mediji predstavljaju suelja koji ne samo da posreduju izmeu nas i sveta koji nas okruuje
(oznaavanje), ve takoe izmeu nas i drugih ljudi (komunikacija), kao i izmeu nas i naeg
sopstva (samorazumevanje) (Van den Boomen i dr. 2009, 95). Novi mediji najee
podrazumevaju prelazak sa starijih analognih tehnologija na nove digitalne tehnologije.
Pitanje definisanja novih medija ili onoga to je novo u savremenom informacionom
drutvu je jo uvek otvoreno polje istraivanja koje karakteriu razni sukobi. Lev Manovi
veruje da je veliki broj elemenata koji se smatraju jedinstvenim odlikama digitalnih medija,
zapravo najavljen u tehnologiji rane filmske umetnosti. Ipak, Manovi prihvata da postoji
krucijalna razlika izmeu novih i starih medija koja lei u binarnom digitalnom kodu, koji
ujedno predstavlja i osnov za njegovo formulisanje baze podataka kao nove simbolike
forme. Kako sam navodi, pratei analizu istoriara umetnosti Ervina Panovskog (Ervin
Panofsky), koji predstavlja linearnu perspektivu kao simboliku formu modernog doba,
bazu podataka moemo nazvati novom simbolikom formom raunarskog doba, kao i novim
nainom strukturiranja naih iskustava (Manovich 2002, 56). Jo u doba Renesanse
primeujemo

ovekovu

potrebu

za

prikupljanjem

informacija.

Wounderkammer

(Kunstkammer, soba zanimljivosti, kabinet uda) u kojima su razliite aristokrate i

vladari drali neverovatne kolekcije arheolokih, geolokih, religijskih i umetnikih objekata,
a koje se i ujedno smatraju preteama muzejskih kolekcija, predstavljaju odlian primer
ljudske potrebe za sakupljanjem i organizacijom znanja. Viktorija Vesna (Victoria Vesna)
smatra da upravo ovakvi primeri, zajedno sa dolaskom tamparske prese ine osnovu istorije
informacijskog preoptereenja (Vesna 2007, 28). Ali dok su muzejska kultura i druge forme
arhiviranja i organizacije informacija bili ogranieni kapacitetom, kategorizacijama i
brzinom, digitalizacija, svoenjem razliitih tipova medijskih informacija kao to su tekst,
video ili zvuk na jednake digitalne kodove, omoguava pojavu potpuno novog stepena
113

arhiviranja i obrade podataka u vidu baze podataka. Kako navodi Kristijen Pol, [..]ono to
razlikuje digitalnu bazu podataka od njenih analognih prethodnika jeste uroena mogunost
za povraaj i filtriranje podataka na viestruke naine (Vesna 2007, 96). U raunarskoj nauci
baza podataka je definisana kao strukturisana kolekcija podataka. Kao to smo videli ova
forma nije samo proirena mogunost skladitenja danas ve ogromnog broja informacija i
time samo nastavak funkcije arhiva, u smislu raunarskog hardvera, ve podrazumeva i
softver, koji, kako napominje Pol, [..]omoguava povraaj, filtriranje i menjanje podataka,
kao i korisnika koji joj donosi dodatni nivo kroz razumevanje podataka kao informacija
(Ibid.) Sa ove tehnike strane, baza podataka omoguava korisniku do sada neistraene
pristupe informacijama. Ona funkcionie kao konceptualna metafora koja strukturie nae
doivljaje nas samih i sveta oko nas. Ova nova simbolika forma otvara mogunost za
oslobaanje znanja i razumevanja od fiksnih analognih formi i hijerarhijskih reima. Baza
podataka postaje sredinja tema kako kod teoretiara, tako i kod umetnika za preispitivanje
uloge autora, interaktivnosti, predstavljanja itd., nastavljajui perspektive koje su razvijali
poststrukturalistiki i postmodernistiki mislioci. Lev Manovi nas podsea da svaki objekt
novih medija, bilo da to pokazuje ili ne, u svojoj osnovi ima bazu podataka. Kako navodi
Lavdoj: Zato to kompjuter ima sposobnost da obuhvati sve aspekte informacija zvuk,
sliku, tekst u jednoj bazi podataka dolazi nam nova meavina disciplina koja e u mnogome
uticati na nain na koji se znanje stie i stvara (Lovejoy 1989, 157). U digitalnom dobu
govorimo o informaciji, procesu i korisniku, pre nego o predstavljanju, objektu i
autoru. Digitalna tehnologija, zajedno sa bazom podataka, otvara svet interaktivnosti i
mogunosti pretraivanja koja se ukazuje kao novi drutveni model predstavljanja sveta.
Umetnici su u susretanju sa bazom podataka najee nekritiki prihvatali njegovu
formu. Za Manovia baza podataka se nalazi u samom centru kreativnog procesa u
informacionom dobu. Dok su ranije umetnici stvarali jedinstvena umetnika dela u
specifinom mediju, digitalno doba donosi sa sobom paradigmatsku promenu u odnosu
izmeu umetnikog dela i medija u kojem je stvoreno. Naime, sadraj dela i suelje postaju
odvojeni, a znaenje i uloge se obru. Kako navodi Manovi koristei se Bartovom podelom
na sintagmatsku i paradigmatsku funkciju dela: Baza podataka izbora od kojih se gradi
narativ (paradigma) je implicitna; dok je konkretni narativ (sintagma), eksplicitna. Novi
mediji obru ovaj odnos. Bazi podataka (paradigmi) je dat materijalni ivot, dok je narativ
(sintagma) dematerijalizovan (Manovich 2002, 210). Manovi upravo na ovom dijalektikom
odnosu izmeu sintagme i paradigme u novim medijima bazira svoju ontologiju novih medija
kao naslednika rane filmske umetnosti. Naime, on smatra da iako svako novomedijsko delo
114

ima u osnovi bazu podataka, sintagmatska dimenzija je uvek prisutna u tom odreenom putu
kojim izaberemo da izvlaimo podatke. Narativ, iako suparnika forma bazi podataka ostaje
prisutna u novim medijima kao pokazatelj naslea filmske tehnologije. Iako je Manovieva
ontologija novih medija kritikovana od strane njegovih savremenika,230 Manovievo
promiljanje baze podataka kao nove simbolike forme od velikog je znaaja za
razmiljanje o uticaju novih medija na umetnost i drutvo.
Film je zajedno sa drugim analognim medijima XX veka takoe imao znaajnu ulogu
u promiljanju uticaja tehnologije na umetnost. Delo Valtera Benjamina (Walter Benjamin)
The Work of Art in the Age of Mechanical Reproduction u tom smislu imalo je veliki uticaj na
promenu naina na koji se posmatra umetnost u savremenom drutvu. Dok je Benjamin
fotografiju i kinematografiju video kao krizu u predstavljanju sveta, Lavdoj smatra da je
digitalno doba donelo konani raspad paradigme o predstavljanju pod kojom funkcioniemo
od Renesanse (Lovejoy 1989, 4). Slika u digitalnoj formi vie nije model za vizuelno
iskustvo koje je prouavala fotografija i filmska umetnost. Slika je sada samo informacijska
struktura bez fizikog prisustva u stvarnom svetu. Kako pie Lavdoj, [..]slika vie ne
opisuje fenomen percepcije, ve fizike zakone koji je oblikuju, kroz sopstvenu manifestaciju
kao sekvence brojeva u raunarskoj memoriji (Ibid., 153). Umetniko delo vie nije
autonomna celina, ve serija kodova u bazi podataka. Uloga umetnika u informacionom
drutvu vie nije stvaranje specifinih slika, specifinih predstava sveta, ve kreiranje novih
procesa stvaranja i razumevanja kroz interaktivnost. Fukoova (Michel Foucault), Bartova i
Deridina zamisao o potpunoj zavisnosti subjekta i objekta od diskursa, o fluidnosti i
promenljivosti znaenja, dobijaju svojevrsno otelotvorenje u umetnosti novih medija,
specifino umetnosti baziranoj na radu sa bazom podataka.
Kristijan Pol u svojoj analizi estetike baze podataka napominje da nju najee i
razumemo kao prebacivanje logike baze podataka na druge tipove informacije. Kako kae:
U tom smislu estetika baze podataka postaje konceptualna i kulturalna forma nain
otkrivanja obrazaca znanja, verovanja i socijalnog ponaanja (citirano u: Vesna 2007, 95).
San o otvorenoj formi koja bi ukazivala na istinu o pluralnosti znaenja i znaaju
interpretacija nalazimo kod razliitih mislioca i umetnika XX veka. Umberto Eko opisujui
svoje otvoreno delo pie da je svaka recepcija umetnikog dela u isto vreme interpretacija i
izvedba istog, zato to svaka recepcija dela donosi novu perspektivu (Ibid., 123). Ne samo
da baza podataka donosi mogunosti za manifestovanje ideja o smrti autora, otvorenosti

230

Vidi: Hansen, Mark B. N., New Philosophy for New Media, MIT Press Cambridge, Massachusetts, 2004.
115

umetnikog dela i interaktivnosti, ve takoe otvara iroke mogunosti za istraivanja

razliitih diskurzivnih slojeva drutva.
Dju Harison (Dew Harrison) u svom tekstu Digital Archiving as an Art Practice
navodi primer projekta grupe Art & Language pod nazivom Indexes koji je imao za cilj da
veliku koliinu informacija iz njihovog sopstvenog opusa obradi kako bi otkrili unutarnje
intelektualne strukture i odnose unutar Art & Language. Projekat se sastojao od uporeivanja
350 razliitih tekstova koje su sastavljali autori grupe. Rezultat itanja svakog teksta u
odnosu na ostale bile su 122.500 krosreferenci. Kako navodi Harison: Ultimativni cilj je bio
da se stvori sistem koji bi pokazao odnose izmeu razliitih tekstova (Bentkowska-Kafel i
dr. 2009, 104). Art & Language je koristei logiku baze podataka eleo da ukae na
diskurzivnu prirodu umetnosti i samog jezika. Slian umetniki projekat predstavlja Text Arc
Bredforda Pejlija (Bradford Paley) u saradnji sa Digital Image Design Incorporated, Project
Gutenberg i drugim pojedincima. Text Arc je projekat vizuelne prezentacije teksta itave
knjige na internet stranici koja predstavlja interaktivnu alatku za otkrivanje obrazaca i
koncepata pisanog teksta. Ovaj program nam omoguava da itamo tekst i njegovu unutarnju
strukturu na mnogo kompleksniji nain otkrivajui nam u procesu nove, do tada sakrivene
elemente pisanja. Takoe, kako navodi Pol, predstavljanje itavog sadraja romana i
njegovih strukturalnih elemenata na jednoj stranici predstavlja radikalni prekid sa
tradicionalnim spacijalnim modelom, kao i promenu vizure. Sam narativ se pomera u
pozadinu, dok na videlo izlaze obrasci njegove konstrukcije (Vesna 2007, 101).
Iako je veliki broj umetnikih projekata imao za cilj da ukae na strukturu baze
podataka koja lei u korenu digitalnog umetnikog dela i naina na koje se baza podataka
moe koristiti za stvaranje novih odnosa znaenja, neki umetnici su ureivanjem informacija
i manipulacijom same baze podataka teili stvaranju novih znaenja. Arhive i baze podataka
pruaju mogunosti umetniku za kritiku kulturalnih i institucionalnih praksi kroz direktnu
intervenciju. Internet kao najvea baza podataka predstavlja aktivno polje stvaranja za
umetnike. Baza podataka, kao to emo jo videti, takoe je dovela u pitanje status i funkciju
muzeja i galerijskih prostora koji danas predstavljaju jedan od najznaajnijih elemenata u
ouvanju statusa umetnosti u drutvu. Ova forma se sa svojim mnogostrukim mogunostima
izvlaenja podataka i samim tim aktivnou koju prua korisniku suprotstavlja pasivnou i
jednolinou muzejske izlobe. Digitalni umetniki objekat se esto ne moe se shvatati kao
tradicionalno zatvoreno delo sa jedinstvenim autorom. Kao to smo videli u ovim primerima
umetnosti baze podataka, ova nova simbolika forma zahteva otvorenost i stalnu
fluktuaciju znaenja. Kako kae Bil Siman (Bill Seaman): Jedna od najvanijih
116

karakteristika estetike baze podataka jeste mogunost za postavljanje razliitih polja

znaenja u igru konstantne proizvodnje znaenja (Vesna 2007, 134). Dok je tradicionalna
estetika nosila znaenje shvatanja lepote, estetiku baze podataka pronalazimo u interpretaciji
gledaoca i dinamikom odnosu korisnika sa bazom podataka. aron Denijel (Sharon Daniel)
smatra da je ideja estetike baze podataka koju karakterie fluidnost sistema i prebacivanje
procesa stvaranja iz ruku autora u ruke korisnika idealna taka polaska za razvoj jedne
socijalne estetike. Ono to je sigurno, jeste da je umetnost izala iz modernistikog okvira
l'art pour l'art i predstavlja jednu angaovanu socijalnu i politiku delatnost u kojoj baza
podataka zajedno sa ostalim elementima novih medija igraju sve veu ulogu.
Pitanje u kojoj meri se nain predstavljanja sveta primenio dolaskom digitalnog koda
jo uvek je pitanje na koje pokuavamo da dajemo odgovore. Umetnost i tehnologija na
prelazu u XXI vek postaju sve vie isprepletani. U vremenu kada je logika baze podataka
sveprisutna ne ini se udnim da veliki broj umetnika u ovim novim formama pronalazi
inspiraciju i prostor za delovanje. Iako mnogi teoretiari i umetnici u novim medijima vide
konani raskid sa starim tradicijama, ova ideja je jo daleko od potvrene. Kako Manovi
napominje: Bez obzira koliko puta ponavljali da je modernistika ideja o specifinosti
medija (svaki medij treba da razvije sopstveni jezik) prevaziena, mi ipak oekujemo od
raunarskih narativa da pokau nove estetske mogunosti koje nisu postojale pre digitalnih
raunara (Manovich 2002, 234). Lavdoj napominje kako svaki put kada se pojavi nova
kulturalna paradigma pojavi se i pitanje ta je umetnost?, i svaki put iznova preispitujemo
njene vrednosti i znaenja. Za Lavdoj pitanje ne treba da bude da li je umetnost mrtva ili
kako se umetnost transformisala tehnologijom, ve kako umetnost koristi tehnologiju i koje
nove forme se raaju iz ovog odnosa? (Lovejoy 1989, 277). I pored problema sa kojima se
suoavamo kada prenesemo ontologiju raunara na shvatanje kulture kao to predlae
Manovi, smatramo da upravo ono to ini bazu podataka primamljivom metaforom za novu
kulturalnu paradigmu i estetiku umetnosti, njena otvorenost za razliito srukturiranje
podataka, jeste element koji je i najpodloniji kritici. Kako napominje Piter Rajd (Peter
Ride): Ideja o informaciji kao nekakvom sirovom materijalu i bazi podataka kao skladita,
proputa injenicu da su ti podaci ve obraeni i da samim tim dobijaju vrednost u procesu
postajanja podacima (Dewdney, Ride 2006, 267). Pitanje prema kojim vrednosnim
kategorijama se konstruiu baze podataka preko svog softverskog elementa za pretraivanje
informacija umnogome jo uvek govori o nainima na koje predstavljamo svet oko sebe.
Estetika baze podataka postaje bitni kulturalni narativ, sa svojim tendencijama ka relacionom

117

i mrenom pristupu sakupljanju i stvaranju znanja, ali takoe, kao i Internet kao najveu bazu
podataka koja postoji, narativ koji tek poinjemo da istraujemo.

118

III
SRBIJA

119

Widewalls.ch: Srbija izmeu savremene umetnosti, kapitalizma i globalizacije

Widewalls.ch231 je internet platforma namenjena tritu savremene umetnosti i

kolekcionarima umetnikih dela. Kompanija Widewalls u okviru koje nastaje ova platforma,
osnovana je 2009. godine u Ermatingeru, vajcarskoj, od strane Romana Pontelija (Roman
Pontelli). Ponteli je bio deo grupe ljudi koji su svi na neki nain povezani sa svetom urbane i
uline umetnosti (street art), ali koji su i sami bili kolekcionari umetnikih dela. Sa ciljem da
poveu ova interesovanja, kompanija organizuje seriju projekata putem kojih promovie
urbanu umetnost. Prvi projekat koji su sproveli bila je intervencija u javnom prostoru grupe
ulinih umetnika u naputenom objektu na ostrvu Majorka. Uopte sam zaetak aktivnosti
koje e rezultirati internet platformom nekoliko godina kasnije, usko je vezana za talas
savremene arhitektonske izgradnje nekretnina na Majorci u ovom periodu, gde su kompanije
TEC architecture i Cosmopolitan Real Estates angaovali tek otvorenu kompaniju Widewalls
da kao deo opremanja ovih luksuznih kua i stanova doprinesu estetskoj dimenziji takve
izgradnje akvizicijom umetnikih dela. Widewalls sa svojim intimnim vezama sa svetom
urbane umetnosti zapoinje svoju delatnost kao kustosa i produkcijske kue za urbanu
umetnost u okviru sveta luksuznih nekretnina. Nakon ovog inicijalnog projekat na Majorki,
Widewalls je sproveo sline akcije na Ibici, Igilu i Kelnu. Od 2014. godine direktor i vlasnik
kompanije je nemaki dravljanin poljskog porekla Lukas Lestinski (Lukas Lestinsky), koji
je u kompaniju doao godinu dana ranije kao direktor marketinga. Lestinski koji je najvei
deo svog radnog iskustva stekao u modnoj industriji, napominje kako su visoka moda i
umetnost uvek bili na neki nain povezani. Opisujui povezanost ovih sfera on napominje
kako je trite savremene umetnosti usko vezan za svet luksuza (kakvog su svakako poznati
oznaitelji mesta kao to su Majorka i skijalite Igil u Austriji) kojem pripada i visoka moda.
Kako navodi: Ako gledate to sa poslovnog ugla kao na primeru velike aukcijske kue kakva
je Christie's232 koja je u vlasnitvu kompanije Kering233, najvee luxury kompanije na svetu,
koja opet u svom portfoliju ima kompaniju Chanel, veze su izuzetno velike. Takoe, sva
velika imena u visokoj modi uvek ele da budu na neki nain povezani sa savremenom
231

http://www.widewalls.ch/, pristupljeno 29. 7. 2015.

Christie's je zajedno sa Sotheby's (osnovanom 1744. godine) najpoznatija aukcijska kua na svetu. Osnovao
je 1776. godine Dejms Kristi (James Christie) i od tada igra znaajnu ulogu u trgovini umetninama i
antikvitetima. Danas kompanija nudi aukcijske prodaje u preko 80 razliitih kategorija sa prodajnim centrima u
Londonu, Njujorku, Parizu, enevi, Milanu, Amstredamu, Dubajiu, Cirihu, Honkongu, angaju i Mumbaju.
http://www.christies.com/about-us/company/overview/, pristupljeno 30. 7. 2015.
233
Zapravo, obe kompanije su u vlasnitu francuskog biznismena Fransoa Pinoa (Franois Pinault).
232

120

umetnou.234 Trite savremene umetnosti deluje u okviru diskurzivnog sveta koji je

umnogome udaljen od ideje savremene umetnosti kao naslednika avangardnih i
neoavangardnih drutveno-aktivistikih eksperimenata u drutvu. Internet, kao i umetnost u
savremeno doba podjednako su deo sveta neoliberalnog kapitalizma pod ijim okriljem
funkcioniu kulturne institucije, proizvodnja umetnosti kao i nae drutvo. U ovoj studiji
sluaja analiziraemo preplitanja diskursa kapitalizma, sajber kulture i savremene umetnosti
u specifinom poloaju kakav Republika Srbija ima u ve poodmaklom procesu globalizacije.
Kako objanjava Lestinski, trite savremene umetnosti funkcionie na nekoliko
punktova. Primarno trite vezano je umetnost koja tek ulazi na trite i za ulogu galerija i
drugih institucija u okviru kojih se umetnost izlae i umetnici promoviu, kao i na delatnost
aukcijskih kua i trgovaca umetninama (art dealers) u ovom procesu. U ovom globalnom
kretanju novca danas najveu ulogu igra nekolicina velikih i poznatih galerija kakve su
Gagosian i David Zwirner, koje imaju prostore u veini velikih svetskih centara i pristup
najbogatijoj klijenteli. Manje galerije irom sveta imaju veliki problem da se odre na tritu
ukoliko ne izlau izuzetno traene i popularne mlade umetnike. Sekundarno trite odnosi se
pre svega na trgovinu umetnikim delima starih majstora, tzv. blue-chip235 umetnicima i
uopte umetnikim delima koja su ve prisutna na tritu. Umetninama se trguje na
mnogobrojnim sajmovima umetnosti kakav je Art Basel236, preko aukcijskih kua, kao i
prodajama dela iz privatnih kolekcija, bilo preko trgovaca umetninama ili meusobno od
strane kolekcionara.
Widewalls.ch internet platforma nastaje 2013. godine sa potrebom koju su pojedinci
unutar kompanije u svojim kolekcionarskim aktivnostima uvideli za posedovanjem
informacija o samoj savremenoj umetnosti kojom se trguje, kao i karakteristikama ovog
trita. S obzirom da kao mladim kolekcionarima ova vrsta informacija nije bila lako
dostupna, ili ako su informacije bile dostupne, bile su ratrkane na raznim stranama infosfere,
kompanija se odluila na korak da ovakav servis sama izgradi. Widewalls pronalazi sebe u
mladim oblastima multimilijardskog trita umetnosti, fokusirajui se na mlade kolekcionare,

234

Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
Blue-chip (plavi ip) je termin u engleskom jeziku koji se generalno odnosi na izuzetno vrednu imovinu.
Naziv je potekao od najvie vrednosti ipa u kartarokoj igri poker koji je plave boje. Pored primene termina u
okviru trita umetnosti, posebno je prisutan na akcijskom tritu gde se odnosi na proverene uspene
kompanije. Pored istorijski znaajnih umetnikih dela, grupa savremenih umetnika koji spadaju u kategoriju
blue-chip umetnika su, izmeu ostalih, Def Kuns (Jeff Koons), Demijen Hirst (Damien Hirst) i Gerhard Rihter
(Gerhard Richter).
236
Ovaj festival moderne i savremene umetnosti odrava se od 1970. godine u gradu Bazel u vajcarskoj. Sa
novim punktom u Majamiju 2002. godine i Honkongu 2013. godine, festival se odrava tri puta godinje sa
ciljem povezivanja publike sa galerijama i umetnicima irom sveta.
235

121

tzv. nisko trite (low end market), nove i mlade umetnike i mogunosti koje Internet prua
kao medij komunikacije. Prema Lestinskom, upravo je pored blue-chip umetnika, najaktivniji
i najvei deo trita posveen mladim i popularnim umetnicima, dok dela koja ne spadaju u
ove kategorije pokazuju najniu likvidnost, i obino je nia koju pokrivaju manje galerije.237
Slabo pokrivena nia mladih umetnika otvara trite za trgovinu umetnikim delima koje
moe sebi da priuti obian korisnik. Internet je otvorio mogunost irenja i transparentnosti
znaajnih informacija o delima na tritu umetnosti to preti da uzdrma neke od osnova
njenih institucija. Kako Lestinski napominje: Niko ne eli da otkrije cenu umetnika kojeg
prodaje, zato to cena zavisi od toga ko kupuje. Razlika je da li kuvajtski eik pita za cenu
dela ili ako to ti radi. To je razlog zbog ega mnoge galerije ne ele da otkrivaju informacije
i da budu na Internetu. Druga stvar je to to ako je informacija javna svako moe da gugla238
delo nekog umetnika. Pre Interneta, da kaemo tako, morali biste da odete u galeriju koja
vam se svia ili koju znate i tamo bi bila postavljena izloba umetnika xyz za koga bi
kustos rekao da je sledei veliki umetnik i da delo kota 10.000 dolara, i vi biste mu
verovali[..] Danas, pre kupovine umetnikog dela moete proveriti cenu na Internetu, videti
koja je bila poslednja aukcija i uporediti, i kada odete u galeriju da kupite delo, imate
mogunost pregovaranja.239 Trite umetnikih dela, najvie upravo iz ovog razloga, jedno
je od poslednjih nia koje su prigrlile mogunosti Svetske mree i Interneta.
Aukcijska kua Christie's tek od 2011. godine razvija strategije trgovine preko
Interneta. Sa ulaganjem od 50 miliona dolara ovaj magnat trita umetnina nudi direktnu
prodaju Rolex satova i enskih tani dizajnerke Judith Leiber, ali i postepeno razvija online
aukcije kojih je 2014. godine bilo 51.240 Svoj sajt namenjen online aukcijama ova kua nudi
na engleskom, japanskom i kineskom jeziku, a 2014. godine u svetlu rasta interesovanja za
kupovinu umetnikih dela preko Interneta ova kompanija je kompletno redizajnirala svoju
internet stranicu. Za razliku od Christie's, aukcijska kua Sotheby's svoju online prodaju
zasniva u saradnji sa internet aukcijskom platformom eBay.241 Od 1. aprila 2015. godine u
okviru serije platformi aukcija uivo (live auctions platfroms) eBaya, aukcijska kua
Sotheby's nudie sopstvene aukcijske prodaje preko Mree. Kako navode na svom sajtu:
237

Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
Oksfordski renik engleskog jezika 2006. godine dodaje u skup rei u engleskom jeziku glagol guglovati (to
google), koji je zbog popularnosti pretraivaa Google postao opti oznaitelj pronalaenja informacija na
Internetu.
239
Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
240
http://www.nytimes.com/2014/10/26/arts/artsspecial/christies-ramps-up-online-only-sales.html?_r=0,
pristupljeno 30. 7. 2015.
241
Jo 1999. godine ova aukcijska kua imala je pokuaj pokretanja online aukcijske prodaje u saradnji sa
platformom Amazon, ali je projekat ubrzo prekinut.
238

122

Putem stilizovanog jednostavnog dizajna i uivo strimovanih (streaming) aukcija, inimo da

aspiraciona umetnost bude dostupnija nego ikad irokoj online publici sa raznovrsnim
interesovanjima i ukusima. Predstojee prodaje ukljuivae sve of fotografija, memorabilije
sa temom Njujorka, nametaja, slika starih majstora, do printova, kao i posebno ureivanih
tema.242 Internet platforma Amazon.com od 2013. godine uvodi Amazon Art243 odvojeni deo
ove prodajne platforme namenjen trgovini umetnikim delima. Platforma je 2013. godine
nudila 40.000 razliitih umetnikih dela od 4500 autora.244 U kategorijama slika, printova,
grafika, fotografija i mix media, ponuda umetnikih dela se kree od 20 dolara (plus pet
dolara za trokove slanja) za grafiku umetnice Kristin Makginis (Christine McGinnis) pod
nazivom Unicorn iz 1969. godine, do 350.000 dolara sa sliku raenu u akrilnoj tehnici
umetnika Viktora Vazarelija (Victor Vasarely) pod nazivom Bianco iz 1987. godine. Ostajui
dosledna dizajnu svog suelja, umetnika dela koja bismo eleli da kupimo preko platforme
Amazon moemo pretraivati preko kategorija cene, stila, teme, veliine, visine, irine, boje,
vrste ramova, umetnika i prodavca. Osiguravajua kompanija Hiscox245 koja radi sa razliitih
velikim galerijama i kolekcionarima umetnosti u saradnji sa kompanijom ArtTactic246 koja se
bavi analizom trita umetnina, od 2013. godine pravi izvetaj o prodaji umetnikih dela na
Internetu (The Online Art Trade, Hiscox Online Art Trade Report), upravo u momentu kada
smatraju da postaje neophodno istai mogunosti i rizike sa kojima se suoava trite
umetnina sa ulaskom u sve vie digitalizovani i internacionalizovani svet.247 Kako navode:
Poslednjih godina tehnologija je uzbunila poslovanje u muzici, filmu i industriji knjiga i vrlo
je verovatno da e imati znaajan uticaj i na trite umetnina.248 Jedno od znaajnijih
problema sa kojima se ovo trite suoava u sajberprostoru jeste nemogunost fizikog
kontakta sa delom koje se kupuje. Oduvek je uloga institucija umetnosti kakve su galerije,
muzeji i festivali, bila da umetniko delo predstave u najboljem moguem okviru
kolekcionaru (ili gledaocu) i da svojom ekspertizom posreduju trgovini umetnikim delima.
Iz ovog razloga najvei broj galerija i dalje odbija da nudi usluge online prodaje umetnikih
242

http://www.sothebys.com/en/news-video/blogs/all-blogs/sotheby-s-at-large/2015/03/sothebys-launches-onebay.html, pristupljeno 30. 7. 2015,

243
http://www.amazon.com/Art/b/ref=topnav_storetab_art_col?ie=UTF8&node=6685269011, pristupljeno 30.
7. 2015.
244
Souppouris, Aaron, Amazon launches and online marketplace for fine art, 6. 8. 2013.,
http://www.theverge.com/2013/8/6/4593496/amazon-art-fine-art-marketplace, pristupljeno 31. 7. 2015.
245
https://www.hiscox.co.uk/business-insurance/tips-and-information/, pristupljeno 30. 7. 2015.
246
http://www.arttactic.com/about-us/our-company.html, pristupljeno 30. 7. 2015.
247
The
Online
Art
Trade
2013,
Hiscox,
ArtTactic,
2013,
str.
2,
http://www.hiscoxgroup.com/~/media/Files/H/Hiscox/content-pdf/11433-Online-art-trade-report-v8.pdf,
pristupljeno 30. 7. 2015.
248
Ibid.
123

dela. ta se deava u situaciji gde ekspertizu korisnik/kolekcionar pronalazi direktno na

Mrei, a fiziki kontakt za delom postaje nemogu? Naime, istraivanje je pokazalo da je
2013. godine 63% kolekcionara koji su intervjuisani kupovalo umetnika dela preko
Interneta, na osnovu digitalnog snimka, bez toga da su ikada uivo videli predmet koji su
kupili, troei znaajne sume novca u ovim transakcijama (26% je potroilo u proseku
50.000 funti i vie).249 Istraivanje takoe pokazuje irenje kolekcionarske sfere u vidu
mladih kolekcionara, sa 43% ispitanika starosti izmeu 25 i 29 godina koji su na ovaj nain
kupovali umetnika dela, kao i podatak da su mladi kolekcionari najspremniji da koriste nove
tehnologije za uestvovanje na tritu umetnina, to ne umanjuje spremnost i viih starosnih
kategorija da se upuste u ovakve transakcije preko Mree (55% starosne kategorije preko 65
godina je kupovalo umetnika dela direktno preko Interneta).250 Takoe, dok je nekada
najvei deo trita bio posveen blue-chip umetnicima, sada je ovaj procenat spao na 10%. Sa
velikim brojem mladih i prosperitetnih umetnika irom planete i potencijalnom, milijardama
brojenom korisnikom mreom, svedoci smo otvaranja dugog repa trita umetnina u
poslednjih nekoliko godina. Ali kako Lukas Lestinski objanjava: Niko jo uvek ne zarauje
na ovaj nain.251 Udeo prodaje preko Interneta je za veinu galerija 2013. godine bio oko
10% iako milionske investicije ukazuju na to da e internet aspekt trita nastaviti da se iri.
Posebno velike internet kompanije vide u online trgovini umetninama dobru mogunost za
investiranje. Do sada su to na razliite naine inili osnivai i direktori kompanija Twitter,
PayPal, LinkedIn itd.252 Internet trite umetnina 2012. godine procenjeno je na 870 miliona
dolara, sledee godine ovaj broj je bio 1,57 milijarde dolara, a 2014. godine 2,64 milijarde.253
Kako navodi kompanija Hiscox: Trite umetnina na mrei donosi svojim uesnicima nove
mogunosti i izazove, ali iako je malo verovatno da e online trite zameniti tradicionalno
trite umetnina, ono nudi znaajan potencijal galerijama za stvaranje nove publike i
preinaenja sadanjeg toka prihoda. U isto vreme ono predstavlja pretnju za one koji ne
uspeju da prihvate ove promene.254 Ve smo videli na koje sve naine je Internet uticao na
sve aspekte drutva irom sveta i koliko su promene na koje referie Hiscox raznovrsne i
249

The
Online
Art
Trade
2013,
Hiscox,
ArtTactic,
2013,
str.
3,
http://www.hiscoxgroup.com/~/media/Files/H/Hiscox/content-pdf/11433-Online-art-trade-report-v8.pdf,
pristupljeno 30. 7. 2015.
250
Ibid.
251
Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
252
The
Online
Art
Trade
2013,
Hiscox,
ArtTactic,
2013,
str.
2,
http://www.hiscoxgroup.com/~/media/Files/H/Hiscox/content-pdf/11433-Online-art-trade-report-v8.pdf,
pristupljeno 31. 7. 2015.
253
The Online Art Trade 2013, Hiscox, ArtTactic, 2013, The Hiscox Online Art Trade Report 2014,
Hiscox, ArtTactic, 2014, The Hiscox Online Art Trade Report 2015, Hiscox, ArtTactic, 2015.
254
Ibid., str. 7.
124

kompleksne. Ve sledee godine, direktor Hiscoxa Robert Rid (Robert Reed) navodi da
[..]nain na koji kolekcionari odnose prema umetnosti na mrei, posebno meu mlaim
generacijama, naterae galerije i aukcijske kue da ponovno promisle naine na koje e da
osvoje i kultiviu sledeu generaciju kupaca umetnikih dela i kolekcionara. 255 Mnogim
internet korisnicima koji se na ovaj nain uputaju u svet trita umetnina je upravo lakoa
pristupa i sigurnost virtuelnog prostora posebno privlaan faktor. Kako pie Danijel Ram
(Danielle Rahm) iz asopisa Forbes: Stvar je (donekle) anonimna, bez predrasuda, naizgled
transparentna i moe je obaviti dok si u pidami suta suprotnost naina na koji svet
umetnosti obino funkcionie.256 Generacije internet korisnika su kroz godine evolucije
internet tehnologije i Svetske mree pronalazile i kreirale razne modele komunikacije i
predstavljanja informacija. Iako je glavni deo trita umetnina tek poslednjih godina poeo da
ozbiljno shvata uticaj Interneta na poslovanje i razvoj savremene umetnosti, jo od vremena
dot-kom buma, pa sve do danas, prisutne su pojedine platforme na Mrei orijentisane na ovu
oblast.
Prva ovakva platforma Artprice.com257 osnovana je 1997. godine i danas je aktivna
pre svega kao platforma za analizu trita i cena umetnina, ali i kao online trite.
Artnet.com258 osnovana je 1998. godine i bila je prva platforma koja je promovisala galerijske
prostore i povezivala ih sa kolekcionarima putem Mree. U skorije vreme, kako navodi
Hiscox platforme online e-poslovanja u svetu umetnosti razvijaju se ili kao direktni
promoteri umetnikih talenata i kreativnosti, agregatori za umetnika dela i kolekcionarske
predmete obezbeene od strane postojeih galerija i aukcijskih kua ili kao kombinacija ova
dva modela.259 Prva P2P platforma u formi drutvene mree za promovisanje i prodaju
umetnikih dela je Saatchi Online osnovana 2006. godine, koja je omoguila direktno
povezivanje umetnika sa njihovom publikom, a od 2010. godine funkcionie kao jo jedno
trino mesto u sajberprostoru.260 Znaajne platforme za povezivanje kolekcionara sa

255

The Hiscox Online Art Trade Report 2014, Hiscox, ArtTactic, 2014, str. 2, http://www.hiscox.es/shareddocuments/estudio_arte_online_2014.pdf, pristupljeno 31. 7. 2015.
256
Rahm, Danielle, The Real Risk of Buying Fine Art in Amazons New Online Art Marketplace, 13. 8.
2013., http://www.forbes.com/sites/daniellerahm/2013/08/13/the-real-risks-of-buying-fine-art-in-amazons-newonline-art-marketplace/, pristupljeno 31. 7. 2015.
257
http://www.artprice.com/, pristupljeno 31. 7. 2015.
258
http://www.artnet.com/, pristupljeno 31. 7. 2015.
259
The Hiscox Online Art Trade Report 2014, Hiscox, ArtTactic, 2014, str. 5., http://www.hiscox.es/shareddocuments/estudio_arte_online_2014.pdf, pristupljeno 31. 7. 2015.
260
http://www.saatchiart.com/?gclid=CjwKEAjwueytBRCmpOyZ2LxrG8SJADwH5c6m5qfpJ7EKQDg5QZviEM2vwkE73vxO8UWSXU_NH4R8hoC5Zbw_wcB, pristupljeno 31.
7. 2015.
125

galerijama i prodavcima umetnikih dela po uzoru na Artnet.com su Artsy261 osnovana 2009.

godine i ArtViatic262 osnovan 2012. godine u Monaku kao poluzatvorena mrea orijentisana
visokom tritu (high end market) umetnina (sa godinjom lanarinom od 3500 evra) koja
direktno povezuje potencijalne kupce i prodavce blue-chip umetnika. Kako prenosi Hiscox
2014. godine ova platforma napravila je rekord u najveoj online prodaji od 1.830.000 dolara
sa sliku Marka agala (Marc Chagall).263 Najvei broj platformi orijentie se na samo eposlovanje, tj. direktnu prodaju umetnikih dela. Takva je platforma Artfinder264 osnovana
2010. godine u Velikoj Britaniji koja nudi 30.000 razliitih umetnikih dela na prodaju, zatim
Artspace265, osnovana 2011. godine u SAD-u, Paddle8266, takoe osnovana 2011. godine u
SAD-u, LOFTY267, osnovana 2012. godine u SAD-u, koja se istie sa preko 60 strunjaka za
procenu umetnikih dela i garancijama autentinosti predmeta koje prodaju, Auctionata268
osnovana takoe 2012. godine u Berlinu itd. Kao odgovor ovom rastuem tritu 2015.
godine osniva se kompanija za online pediciju umetnikih dela ARTA269, koja povezuje
galerije i kolekcionare sa specijalizovanim kompanijama za transport. Trenutno je prisutno
vie desetina ovakvih internet platformi koje se bore za ono to postaje znaajno za svaku
vrstu delatnosti u sajberprostoru, investicije, poverenje, broj korisnika i kontrolu trita.
Widewalls postavlja sebe kao jednog od igraa u ovom mladom svetu online trgovine
umetninama orijentiui se na stvaranje nove grupe kolekcionara savremene i urbane
umetnosti.
Zamiljena kao velika baza podataka, ova platforma kao primarnu informaciju nudi
profile sa detaljnim podacima o savremenim umetnicima irom sveta. Iako je kompanija
svoju delatnost zapoela usko u kontekstu urbane umetnosti, ubrzo se pokazala potreba da se
vrsta informacija koje pruaju ujedini sa karakteristikama samog trita savremene umetnosti,
tj. predstavljanjem drugih oblika umetnike prakse. Formuliui ove kategorije prema
identifikaciji samih umetnika Widewalls.ch predstavlja nam 102 razliite kategorije
savremene umetnosti meu kojima su: mladi britanski umetnici, skulptura, printovi, pop art,
postmodernizam, novi realizam, novomedijska umetnost, neopop, murali, magini realizam,

261

https://www.artsy.net/, pristupljeno 31. 7. 2015.

http://www.artviatic.com/, pristupljeno 31. 7. 2015.
263
The Hiscox Online Art Trade Report 2014, Hiscox, ArtTactic, 2014, str. 24, http://www.hiscox.es/shareddocuments/estudio_arte_online_2014.pdf, pristupljeno 31. 7. 2015.
264
https://www.artfinder.com/, pristupljeno 31. 7. 2015.
265
http://www.artspace.com/, pristupljeno 31. 7. 2015.
266
https://paddle8.com/, pristupljeno 31. 7. 2015.
267
http://www.lofty.com/, pristupljeno 31. 7. 2015.
268
https://auctionata.com/, pristupljeno 31. 7. 2015.
269
https://shiparta.com/, pristupljeno 31. 7. 2015.
262

126

ki, instalacija, dizajn, ekspresionizam, doodle art270, sajber umetnost, savremena umetnost,
konceptualna umetnost itd. Baza podataka omoguava nam da pretraujemo umetnike prema
njihovoj nacionalnosti, umetnikom stilu/pravcu, rodnom opredeljenju, godinama starosti (od
10 do 100) i prema postojeim aukcijskim prodajama umetnikih dela. U okviru profila
umetnika, platforma prua podatke o celokupnom korpusu pojedinanog stvaraoca, sve
izlobe na kojima je izlagao, ali i novanu vrednost koju dela ovih umetnika dostiu na
tritu. Ovaj monetarni aspekt baze podataka kakav se manifestuje kod veine platformi
vezanih za trite umetnina na Mrei jedinstven je u svetu umetnosti, jer tradicionalno, glavni
akteri ovog trita, galerije, aukcijske kue i privatni kolekcionari, podatke o vrednosti
umetnikih dela dre pod velom tajnosti. Kako napominje Lestinski: Mi elimo da
donesemo transparentnost na trite.271 Ono to ini Widewalls drugaijim od svojih
konkurenata na Mrei jeste strukturiranje ovih informacija u bazi podataka na osnovu
pojedinanog umetnikog dela, ali i ubrajanje podataka koji se ne odnose samo na aukcijske
prodaje, ve i na prodaje u okviru galerija i privatnih prodaja, u sluajevima gde su takve
informacije dostupne. Tako moemo videti da fotografski C-print272 pod nazivom Ecstasy III,
umetniko delo Marine Abramovi iz 2012. godine nastalo u okviru serije fotografija i
skulptura izlobe With eyes closed I see Happiness u Milanu u galeriji Lia Rumma ima
poslednju predvienu cenu na tritu izmeu 58.275 i 64.750 dolara, dok serija od deset
fotografija performansa Abramovieve pod nazivom The Complete Performances ima
predvienu cenu izmeu 200.000 i 300.000 dolara.273 Pored ovakvih cena koje su proizvod
analize aukcijskih prodaja irom sveta, u okviru profila umetnika moemo videti ujedinjene
opirnu biografiju i opus umetnika, serije video snimaka meu kojima su i intervjui sa
umetnikom/com, lanke o umetniku/ci koji postoje u okviru same produkcijske prakse
Widewallsa, kompletan spisak izlobi, edicije, originale, praksu izvan institucija (outdoors) i
dostupna dela u okviru kolekcije kompanije za direktnu kupovinu preko Mree. Kao
platforma koja je tek u svom razvoju, prioritet je stavljen na ve likvidne priznate savremene
umetnike iji se profili detaljno grade na sajtu. Sa 1500 profila umetnika, Bojan Mari jedan
od urednika internet platforme i Lestinski procenjuju da je to 15% cilja koji ele da postignu.

270

Doodle art u prevodu na srpski u bukvalnom smislu znai umetnost krabotina i odnosi se na stil u estetici
savremene umetnosti koji podsea ili je upravo kreativno krabanje bez posebnog razmiljanja o tome ta se
radi.
271
Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
272
C-print ili chromogenic color print su fotografski printovi u boji koji koriste hromogene materijale/procese
za razvijanje negativa. Tehnologiju je prva razvila firma Kodak 1942. godine. Danas se c-print najee odnosi
na digitalni proces pretvaranja crno-belih fotografija u fotografije u boji.
273
http://www.widewalls.ch/auctions/marina-abramovic/, pristupljeno 29. 7. 2015.
127

Kako navodi Lestinski: To je samo vrh ledenog brega.274 Takoe, u svom intimnom odnosu
sa infosferom savremene umetnosti, graditelji Widewallsa svoju bazu podataka udopunjuju
novim umetnicima na osnovu uspeha koje postiu na svojim izlobama, ali i na osnovu
sopstvene procene zanimljivosti umetnike prakse. Na taj nain se Widewalls postavlja kao
virtuelni kustos za svoje korisnike, ukljuujui odreena umetnika dela u svoj kontekst
trita u nekim situacijama i pre nego to se ijedno delo proda. Kako navodi Bojan Mari:
Sada vie nisu samo galerije uvari kapija informacija o tome ta je relevantno. Sada neko
kao to smo mi to moe biti takoe[..] Mi imamo istoriare umetnosti koji e rei ovo je sada
znaajno.275
Widewalls funkcionie kao znaajan informativni portal koji svet kolekcionarstva
umetnikih dela pribliava zainteresovanim korisnicima Svetske mree sa idejom irenja
trita kolekcionarstva savremene i urbane umetnosti posredstvom Interneta. Kategorija
Magazine (magazin) obuhvata veliki deo sadraja platforme i odnosi se na seriju novinarskih
i teorijskih tekstova, autorskih blogova i intervjua iji je cilj da upoznaju korisnika sa
mnogobrojnim kontekstima savremene umetnosti i trita savremene i urbane umetnosti.
Teme se kreu od istorijskih i opisnih lanaka kakvi su Mural: The History and the Meaning
(Murali: Istorija i znaenje) i Edition A Generic Term for a Specific Artwork Series (Edicije
generiki termin za specifine serije umetnikih dela); zatim serije tekstova koji se bave
karakteristikama trita kao to su Auction War Time: Sotheby's Vs Christie's (Aukcijski
ratovi: Sotebi vs Kristi) ili What a MOMA Exhibition Says About the Market (ta izloba u
MOMA muzeju govori o tritu), koji se, zajedno sa kategorijom saveta kolekcionarima
(collector's tip), kakav je tekst Understanding and Collecting Sculpture (Razumevanje i
kolekcionarstvo skulptura), direktno obraaju pitanju obrazovanja i informisanja buduih
kolekcionara; tekstovi koji se posebno posveuju lokacijama irom sveta i upoznaju itaoca
sa specifinostima i znaajnim mestima u odreenom gradu ili zemlji kakvi su primeri
putopisnih specijala (Art Travel Specials) u Detriotu, Barseloni itd.; ali i velike koliine
tekstova koji se bave uopteno odnosom savremenog drutva i umetnosti kao to su
Conceptual Art and Bitcoins or: Where is my Money (Konceptualna umetnost i bitkoini ili:
Gde je moj novac) i How to Start a Photography Project With a Smartphone (Kako zapoeti
fotografski projekat sa pametnim telefonom). Pored tekstova WIdewalls magazin nudi niz

274
275

Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
Ibid.
128

pisanih intervjua i podcasta276 preteno sa umetnicima iz sveta uline i urbane umetnosti.

Widewalls platforma je izuzetno bogato i privlano multimedijalno okruenje koje pored ove
zaista impresivne tekstualne proizvodnje, za koju kau da dostie i 50 novih sadraja dnevno,
obuhvata i raznovrstan video sadraj, od filmova, preko intervjua, prenosa aukcija,
predavanja, izlobi, portfolija umetnika, pa sve do televizijskih izvetaja sa ulica svetskih
gradova u kontekstu urbane umetnosti i galerijskih i studijskih prostora. Takoe, preko
kalendara deavanja platforma omoguava informisanje o dogaajima u svetu urbane i
savremene umetnosti tokom cele godine i u celom svetu. Svi ovi podaci orijentisani su
pomaganju kolekcionarima u donoenju odluke o investiranju u odreeno umetniko delo ili
umetnika. Kako objanjava Lestinski: to vie podataka pruimo bolja je prognoza.277 Baza
podataka trenutno obuhvata 11.000 video snimaka, 6800 lanaka, 2000 izlobi i oko 20.000
aukcijskih rezultata.278 U tom smislu ova platforma je paradigmatian pokazatelj stepena koji
je sa Internetom dostigla ekonomija znanja. Sa ovakvim pristupom informacijama o
pojedinom umetniku ili umetnikom pravcu, internet korisnik/kolekcionar postaje neka vrsta
amatera kustosa, koji ne trai od kontakta sa galerijom i njenih strunjaka objanjenje za
svoju inspiraciju ili investiciju, ve dobija alate da bude u kontroli ovog procesa. Kako
opisuje Bojan Mari: Zamislite da znate sve to je umetnik ikada uradio, i da znate svaku
cenu svega to je ikada prodao, bilo gde. Na jednom mestu. To bi bilo pravo istraivanje.279
Iako usmereno potrebama novog trinog potencijala na Mrei, sadraj koji proizvodi
Widewalls izuzetno je vredna riznica znanja i informacija o savremenoj umetnosti, koja
konstantno raste i koja je dostupna svim korisnicima Svetske mree. Nain na koji Olga
Gorjunova govori o umetnikim platformama na Internetu na odreeni nain moemo preneti
i u svet komercijalnih platformi, jer one bez obzira na svoj fokus stvaraju autokreativna,
komunikacijska okruenja koja se samo donekle mogu kontrolisati.
Sadraj ove platforme usmeren je jedinstvenom cilju postajanja znaajnog
virtuelnog trinog prostora za kupce, prodavce i trgovce savremenom umetnosti. Kako
navode: Widewalls pijaca [marketplace] je korisniko-prijateljska [user-friendly280] platforma
koja se lako koristi i gde moete pronai sve znaajne informacije o slikama ili umetnicima
276

Podcast je oblik medijskog sadraja na Mrei koji podrazumeva proizvodnju audio serija programskih
emisija koji se preuzimaju sa Mree i sluaju na prenosnim ureajima. Ime podcast upravo je u tom smislu spoj
engleske rei broadcast (emitovanje) i naziva pametnog telefona kompanije Apple iPod.
277
Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
278
Ibid.
279
Ibid.
280
Ovaj termin je jedan od znaajnijih i priustnijih jezikih oznaitelja prelaza na Web2.0 tehnologiju i ukazuje
na sveprisutni trend u razvoju tehnologije koja je orijentisana prema obinom korisniku, a ne
specijalizovanom korisniku-programeru i gde samim tim mora da bude prijateljski (friendly) nastrojena.
129

koje elite da posedujete. Pretraite nau bazu podataka i blog kako biste pronali svoje
omiljene umetnike, printove, fotografije, skulpture ili bilo koje drugo originalno delo koje
moe postati vae odmah! Sa sjajnim uslovima za online kupovinu umetnosti, Widewalls nudi
besplatnu platformu gde kupovina umetnosti nikada nije bila laka.281 Za ovakvu vrstu
trgovine preko Mree, kompanija uzima procenat izmeu 10 i 25%, a nama kao korisnicima
je jedino potrebno da se registrujemo kako bismo izvrili kupovinu. Ova internet platforma
dizajnirana je kao mesto koje e od obinog korisnika Interneta, koji se moda do momenta
susretanja sa njenim sueljem nikada nije zanimao za trite umetnina ili savremenu umetnost
generalno, napraviti novog kolekcionara i dati mu mogunost da prvi umetniki objekat kupi
nikada ne naputajui virtuelni prostor platforme. U saradnji sa galerijama, kolekcionarima i
umetnicima Widewalls takoe nudi mogunost posredovanja u kupovini umetnikih dela. U
kategoriji The Locator (traga), nalaze se podaci o relevantnim muzejima, galerijama,
prodavnicama i ugostiteljskim objektima koji se mogu pretraivati po gradovima, i koji
upuuju korisnike na zanimljive fizike prostore savremene umetnosti irom sveta. U isto
vreme ovi akteri prisutni su velikim delom iz razloga to su za tu mogunost platili kompaniji
Widewalls. Po uzoru na poznate oznake razliitih paketa usluga u tehnolokom svetu,
platforma galerijama i drugim pravnim licima nudi opcije kupovine Basic, Advanced ili Pro
paketa na osnovu kojih se odreuje mesto na platformi, duina izlaganja informacije i
vidljivost iste. U okviru prezentacija galerija i muzeja moe se videti celokupna delatnost
institucije, umetnici predstavljeni u galeriji, kao i dostupna umetnika dela. Widewalls
omoguava prostor na sajtu za praenje aktivnosti ovih institucija na drutvenim mreama
Facebook, Twitter, Instagram i Google +. U okviru svoje mree Widewalls trenutno ima 400
galerija.282 Cilj kompanije je da razvije u okviru svoje platforme i mogunost za galerije da
direktno putem njihovog sajta prodaju umetnika dela u svojim ponudama. Pored svoje
online aktivnosti kompanija Widewalls odrava sopstveni galerijski prostor u Berlinu gde vri
prodaju svoje kolekcije, ali je prisutna i u okviru umetnikih sajmova i aukcija. Naime, iako
je svake godine pod sve veim uticajem digitalne kulture i Interneta, trite umetnina i dalje u
najveoj meri funkcionie van Mree. Delatnost Widewallsa direktno reflektuje ovu realnost,
fokusirajui se pre svega na naine na koje internet suplementira fizikim akterima trita, tj.
informacijama i umreavanju, ali sa sveu o potrebi da se bude fiziki prisutan.
Ova mlada internet platforma belei znaajnu prisutnost na Mrei sa 400.000 pristupa
i 150.000 jedinstvenih posetilaca meseno, preko 45.000 fanova na drutvenoj mrei
281
282

http://www.widewalls.ch/marketplace/, pristupljeno 29. 7. 2015.

Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
130

Facebook, preko 9000 pratilaca na drutvenoj mrei Twitter, kao i 7500 pratilaca na
drutvenoj mrei Instagram. Sa globalnom pokrivenou po pitanju umetnika koje
predstavljaju i drugog sadraja na portalu, kompanija najvie korisnika ima u Evropi i SADu, sa tek 10% iz Azije i ostatka sveta.283 Uopte drutveni mediji igraju sve znaajniju ulogu u
svetu trgovine umetnikim delima na Mrei. Ove platforme postaju kljuni alati za promociju
mladih umetnika, ali i kao sredstva promocije elektronskog poslovanja u svetu umetnosti.
Izvetaj kompanije Hiscox za 2015. godinu kao dve najznaajnije drutvene mree postavlja
Facebook i Instagram, sa podatkom da je 41% ispitanika informaciju o aukcijama na Mrei
dobilo upravo putem drutvenih mrea.284 Drutvene mree i uopte sajberprostor postaje jo
jedno kljuno mesto u kojem umetnici moraju da budu prisutni i aktivni ukoliko ele da se
probiju, bilo to aktivnim voenjem profila na drutvenim mreama ili davanjem intervjua za
platformu kakva je Widewalls. Takoe, pokazuje se da su od najveeg znaaja za
kolekcionare informacije koje na svoje profile na drutvenim mreama postavljaju znaajni
muzeji, galerije, ali i sami umetnici, kolekcionari i kustosi. Znaajno je takoe navesti da se
ubedljivo najvei broj korisnika Widewallsa nalazi u starosnoj kategoriji izmeu 25 i 34
godine. Kao korisnici ove platforme dobijamo svoje profile u okviru kojih moemo pratiti
deavanja vezana za oblast savremene umetnosti koja nas interesuje, aukcijske prodaje, ali i
stvarati sopstveni sadraj (playlists) i komunicirati sa drugim korisnicima na platformi.
Jedna od ambicija Widewallsa jeste da u momentu kada prikupi dovoljno podataka
ue u proces razvijanja programskog algoritma koji bi nudio finansijske projekcije cena
umetnikih dela, kao ultimativnu uslugu na tritu savremene umetnosti. Kao platforma koja
svoj celokupan sadraj stvara upravo iz razloga pomaganja kolekcionarima da donesu dobru
investicionu odluku, u momentu kada se razvije softver koji e ovu uslugu nuditi automatski
gubi se potreba za raznovrsnim kreativnim ivotom platforme. Dok je baza podataka svakako
i dalje znaajan kulturni algoritam kakvim ga naziva Manovi, i u okviru kojeg trenutno
funkcionie Widewalls, druga decenija XXI veka donela je okruenje u kojem jednostavno
strukturiranje i povraaj informacija predstavlja bazian, ako ne povran model
funkcionalizacije podataka. Informaciono drutvo suoivi se sa ogromnom koliinom ve
prikupljenih podataka, ili dostupnih, na nain na koji ih ini Internet u svojim vidljivim i
nevidljivim sferama, razvilo je u razliitim oblastima potrebu za uprezanjem ove

283

http://d2jv9003bew7ag.cloudfront.net/uploads/WIDEWALLS_ADVERTISING2.pdf, pristupljeno 29. 7.

2015.
284
The Hiscox Online Art Trade Report 2015, Hiscox, ArtTactic, 2015, str. 4, http://www.hiscox.es/shareddocuments/estudio_arte_online_2014.pdf, pristupljeno 31. 7. 2015.
131

kvantitativne vrednosti u slubi opipljivih i podjednako velikih rezultata i odgovora, nove

kulturne paradigme velikih podataka (big data).
Razvijanje raunarskog koda u slubi dobijanja povratne informacije izvedene iz baza
podataka karakterie poslovne, naune i kulturne poduhvate irom sveta. Od magnata
Facebook i Google i njihovog korienja baze podataka za kreiranje personalizovanih
marketinkih profila, kao i razvijanja izgleda i funkcionalnosti svojih platformi, sve do
dravnih i vojnih projekata kao to su programi za praenje aktivnosti na mrei Carnivore i
Prism. Uopte je Internet danas pun projekata koji koriste baze podataka u ovakve svrhe u
oblastima medicine, sporta, zatite ivotne sredine, drutvenih nauka, zabave itd. Na pitanje
kako se odnose prema inherentnoj nestabilnosti internet tehnologije u smislu njenog esto
nepredvidivog razvoja, Lestinski deli miljenje najveeg dela uesnika trita savremene
umetnosti, a to je da u takvoj igri ne postoje veliki prekidi koje sve menjaju. Kako kae: Na
kraju ti ipak prodaje istu stvar. U pitanju je samo drugi kanal distribucije.285 Naime, onaj
aspekt koji je iz korena promenio industriju filma, muzike i produkciju knjiga, a to je
prelazak sa fizikog na digitalni objekat, nikada nije postao znaajan faktor na tritu
umetnosti, a u prenesenom smislu u znaajnom delu institucija savremene umetnosti. Kako je
navedeno u prvom Hiscox izvetaju: Dok je nekoliko ovih industrija doivelo dramatinu
promenu kao rezultat digitalizacije sadraja, transakcija u okviru trita umetnina je i dalje
dominantno bazirana na razmeni fizikog objekta.286 Svet digitalne savremene umetnosti,
koje je deo i internet umetnost o kojoj smo govorili ostaje skoro kompletno izolovana od
sistema razvoja monetarne vrednosti umetnikog dela i samim tim trita savremene
umetnosti. Pored printova dela koje umetnici rade u digitalnoj tehnologiji ili fotografija, koji
jo uvek ne dostiu visine cena originalnih slika i umetnikih predmeta, najvei deo
novomedijske umetnike produkcije nije prisutno na tritu. Internet umetnost je u najveoj
meri stvarana upravo u antikomercijalnom i antiinstitucionalnom diskursu, sa serijama
parodinih umetnikih projekata vezanih za istorijski period na Mrei koji su delili sa prvim
dot-kom razvojem, kakav je kultni primer umetnikog projekta i aktivistike akcije grupe etoy
pod nazivom Toywar izmeu 1999. i 2000. godine.287 Najblia veza izmeu Interneta i
285

Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
The
Online
Art
Trade
2013,
Hiscox,
ArtTactic,
2013,
str.
2,
http://www.hiscoxgroup.com/~/media/Files/H/Hiscox/content-pdf/11433-Online-art-trade-report-v8.pdf,
pristupljeno 1. 8. 2015.
287
etoy je umetnika platforma koja postoji od 1995. godine i dela u okviru aproprijacijskih praksi internet
umetnika i generalno parodiranja komercijalnih aspekata Mree u ovom periodu. Ostala je posebno upamena
zbog internet bitke i sudskog spora koji je vodila sa tada mladom dot-kom kompanijom pod imenom Etoy koja
je poslovala u okviru trita igraki za decu, za pravo na korienje imena domena kao glavnog oznaitelja u
sajberprostoru.
286

132

umetnosti u okviru konteksta o kojem govorimo u ovoj studiji sluaja, upravo je mlado
neomaterijalistiko polje postinternet umetnosti. Ako pokuamo da napravimo pretragu
baze podataka Widewalls po kategorijama digitalne umetnosti, novomedijske umetnosti,
raunarske umetnosti, sajber umetnosti, video umetnosti ili animacije, rezultat e se pokazati
istim: Nisu pronaena umetnika dela.288 Ipak, donekle iznenauje nonalantnost aktera na
tritu savremene umetnosti, koji iako su i sami svedoci neverovatnog uticaja digitalne
tehnologije i Interneta na sve sfere drutva, ignoriu znaajan nematerijalni element razvoja
u okviru savremenih umetnikih praksi. Lestinski postavlja pitanje kako je mogue uopte
uvrstiti umetnike prakse poput instalacija, performansa, video umetnosti, animacije, internet
umetnosti u sistem trine razmene. Kako kae: Ne postoji trite za to. ta biste radili sa
performansom? Hoete da kupite Abramovievu pa da mora da plee u vaem dvoritu svako
jutro. Kako bi to funkcionisalo? To ne moe da funkcionie.289 Svakako je vano imati na
umu, kao to emo u ovom radu jo videti, da pitanje posedovanja digitalnih podataka,
olieno u bitkama koje se oko sajberprostora vode u kontekstu zatite autorskih prava, za sad
ne deluje da vodi stabilnosti ili pobedi bilo koje strane, situaciji u kakvu bi se upustilo drevno
trite umetnina. Widewalls, zajedno sa drugim igraima na ovom virtuelnom delu trita
svoju pobedniku aktivnost nalazi u sakupljanju to vee koliine podataka, oslanjajui se na
onaj aspekt nematerijalnosti savremene umetnosti koji ne ugroava multimilijardski status
quo. Kako objanjava Lestinski: Mi stvar gledamo iz investitorskog ugla. To nema nikakve
veze sa tim da li je umetnik dobar ili nije. Postoje sjajni umetnici, mladi umetnici, koji prave
fenomenalnu umetnosti, ali koji nisu pokriveni na tritu. To je neto potpuno drugo. Mi
posmatramo stvari iz ugla gledanja kolekcionara.290
Widewalls u svojoj nii, zajedno sa razliitim drugim platformama koje kao svoj
proizvod nude veliku koliinu sadraja, tei da postane autoritativni izvor podataka za mlade
kolekcionare koji su glavna grupa kojoj se e-poslovanje u ovoj oblasti obraa, sakupljajui na
jedno mesto sve mogue informacije o svetu savremene umetnosti. Ova platforma
funkcionie kao deo i stvaralac realnosti nove informacione ekologije u kojoj simbiotiki
(parazitski?) sistemi preuzimanja, stvaranja i deljenja podataka, preplitanja platformi, medija
i okvira, ponovo postavljaju ideju suelja kao grupisanja podataka u sam centar panje i
znaaja sajberprostora. Widewalls jedan je od predstavnika sveta savremene umetnosti u sve
znaajnijoj grupi takvih velikih korporativnih igraa na mrei internet platformi. Kako
288

http://www.widewalls.ch/marketplace-listing/?a=&c=4442&price=0&g=&apply_filter=Apply+Filter,
pristupljeno 1. 8. 2015.
289
Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
290
Ibid.
133

napominje Zoran Stanojevi u svom tekstu u asopisu Vreme 11. juna 2015. godine Dajte mi
platformu, pomeriu svet: Trenutno najpopularniji i na berzi najvredniji internet portali i
servisi jesu oni koji povezuju ljude, a sutinski ne proizvode nita sem tog kontakta. 291 Sa
uspehom kompanija kao to su Facebook, Amazon i Uber292 tendencija u sajberprostoru za
stvaranje multifunkcionalnih komunikacionih platformi svakim danom je sve vea. Internet
platforma gradei godinama svoj imid i poverenje korisnika, mnogo je privlanije mesto za
malu kompaniju koja nudi specifinu uslugu od agresivnog trinog okruenja na Mrei.
Drutvena mrea Facebook, danas je svakako mnogo vie od suelja za povezivanje sa starim
i novim prijateljima i stvaranja naih virtuelnih identiteta. Od momenat kada je ova
kompanija uvidela znaaj i mogunost personalizovanog marketinga (u kojem upravo
prema podacima koji se mogu nai na vaem profilu pojavljuju reklame ba po vaem
ukusu), zatim trend promovisanja i obavetavanja korisnika na Mrei o razliitim
komercijalnim uslugama i kulturnim deavanjima preko fan page (stranice oboavatelja)
stranica, uvoenje hatagova (#), modela povezivanja podataka i novosti na mrei preko
kljunih rei po kojem je poznata drutvena mrea Twitter, kao i 2015. godine uvoenje
instant lanaka (instant articles) na ovoj mrei u saradnji sa medijskim kuama BBC,
Guardian, National Geographic i The New York Times, kao usluge brzog i dostupnog itanja
novinskih lanaka za korisnike, ini ovu drutvenu mreu jednim od najveih aktera upravo u
svetu internet platformi. Kao to ranije govorili, internet platforme su jedan od prvih modela
suelja Svetske mree koji su se pojavili, kakva je i naa Krstarica. Inicijalna ideja internet
platforme kakva se razvijala u prvim godinama Mree, modela koji je bio odgovor na potrebu
korisnika za pronalaenje i strukturisanje podataka, kao i integrisanja komunikacijskih
programa kakvi su bili IRC priaonice i e-pota, ali i mladog polje e-poslovanja, danas
predstavlja u velikoj meri drugaije okruenje iz razloga to su usluge/modeli komunikacije
koji se mogu danas pronai na mrei deo jedne druge (tree, etvrte...) faze razvoja Interneta.
Nakon inicijalnih iznenaenja koje je doneo Web2.0, sajberprostor na i izvan Svetske
mree danas karakteriu modeli drutvenih mrea, strimovanje i visokorezolucijski video i
filmski sadraji, podcasti i blogovi, P2P tehnologija, mobilni svet aplikacija i svakako sve
agresivnije komercijalne tendencije, bile one u vidu sakupljanja podataka (ee o nama
samima nego o svekolikom sadraju na Internetu) i njihove prodaje (data mining),
291

Stanojevi, Zoran, Dajte mi platformu, pomeriu svet, Vreme, br. 1275, 2015,
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1304476, pristupljeno 31. 7. 2015.
292
Uber je internet platforma koja povezuje ljude po modelu taksi servisa. Nekome je potrebna vonja, a
nekome da bude povezen i za manju cenu od one koju bi platili taksi kompaniji, sa malim procentom Uberu, ova
mobilna aplikacija omoguava ovakav sistem razmene. Ova amerika kompanija osnovana je 2009. godine, a
2015. godine je dostupna u 58 zemalja irom sveta.
134

reklamiranja u sajberprostoru (na Mrei i van nje) ili sve veeg stvaranja novane vrednosti
putem korisnikog besplatnog rada (free labur).
Upravo ovakvi sadraji strukturiu savremene internet platforme ija je uspenost
toliko velika i sa takvim uticajem da poinjemo da govorimo posebnom obliku kapitalizma
koji se kroz njih ispoljava kapitalizam platformi (platform capitalism). Kako navodi
Evgenij Morozov (Evgeny Morozov), novinar britanskog lista The Observer koji je skoro
pokrenuo medijsku lavinu povezanu sa ovim pojmom, kapitalizam platformi definie kao:
[..]iru transformaciju naina na koji se roba i usluge proizvode, razmenjuju i dostavljaju.
Umesto iscrpljenih konvencionalnih modela, sa pojedinanim kompanijama koje se bore za
broj potroaa, svedoci smo nastajanja novog, naizgled ravnijeg i participativnijeg modela, u
kojem klijenti direktno posluju jedni sa drugima. Sa pametnim telefonom u depu, pojedinci
odjednom mogu da rade stvari za koje je ranije bilo potrebno itav niz institucija.293 Naime,
termin je doao u iu javnosti kao kritiki odgovor na sve prisutniji model ekonomije
deljenja (sharing economy) i njegovog popularizovanja kao novog modela koji prevazilazi
kapitalistiku proizvodnju, a koji je zasnovan na osnovnim idejama sajber kulture kao kulture
deljenja i razmene podataka, i gde se uspeh startup kompanija kao to su Airbnb294 i
TaskRabbit295 opisuje kao konano pojavljivanje odrivog ekonomskog modela na globalnom
nivou. Vezano za razvoj ove nove ekonomije deljenja reagovale su i dravne institucije kao
to je Evropska komisija i Vlada Velike Britanije sa ciljem pomaganja regulisanja i razvoja
ovog modela poslovanja, zbog potrebe [..]zatite ekonomije u budunosti, kao i buduih
generacija.296 Regulativna tela nalaze se u situaciji gde postaje neophodno postaviti u
regulativni okvir ovakve modele poslovanja, ali se ponovo susreu sa brojnim problemima
koje Internet donosi za meunarodne odnose i meunarodno pravo. Nemaki Ministar
ekonomije Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel) u razgovoru sa Erikom mitom (Eric Schmidt)
direktorom izvrnog odbora kompanije Google kae: Pitanje je da li e elja za regulativom
293

Morozov, Evgeny, Where Uber and Amazon Rule: welcom to the world of platform, The Observer, 7. 6.
2015,
http://www.theguardian.com/technology/2015/jun/07/facebook-uber-amazon-platform-economy,
pristupljeno 1. 8. 2015.
294
Airbnb je internet platforma namenjena za povezivanje korisnika koji trae i nude smetaj irom sveta.
Osnovana je 2008. godine u San Francisku i trenutno se koristi u preko 34.000 gradova i 190 zemalja irom
sveta. Kako navode na svom sajtu: Bilo da vam je potreban stan za noenje, zamak na nadelju dana ili vila na
ceo mesec, Airbnb povezuje ljude sa jednistvenim iskustvima putovanja, po bilo kojoj ceni[..],
https://www.airbnb.com/about/about-us, pristupljeno 1. 8. 2015.
295
TaskRabbit je internet platforma i online trite za autsorsovanje razliitih poslova. Kompanija je osnovana
kao startup od strane Lee Buske (Leah Busque) u SAD-u 2010. godine. U kategorija istaknuti poslovi,
selidbe, popravke, ienje, kupovina i dostava i urke i dogaaji poslovi variraju od ekanja u redu,
organizovanja neijeg ormara do istraivakog rada, https://www.taskrabbit.com/, pristupljeno 1. 8. 2015.
296
https://www.gov.uk/government/publications/sharing-economy-review-terms-of-reference/sharing-economyreview-terms-of-reference, pristupljeno 1. 8. 2015.
135

istrajati protiv ogromne snage lobiranja kapitalizma platformi.297 Ekonomija deljenja

svakako je daleko od onoga za ta se predstavlja. Kako objanjava Sebastijan Olma
(Sebastian Olma): Prvo to moramo da razumemo o ekonomiji deljenja jeste da ona nema
apsolutno nikakve veze za deljenjem u smislu rei kakvim ga mi ili vi razumemo. Sutina
deljenja ako ona ima ikakvo znaenje jeste naravno to da ona ne podrazumeva razmenu
novca. Deljenje se jedino dogaa u odsustvu trine razmene novca. U kontekstu ljudi koji
pevaju hvalospeve ekonomiji deljenja, suprotno je istinito. U pitanju su digitalne platforme
koje grubo reeno rade dve stvari: ili pretvaraju stare prakse ponovnog korienja i
multikorisnitva trajne robe efikasnijim ili ire trinu razmenu u jo uvek netaknute
ekonomske teritorije drutva.298 Upravo u sukobu kapitalistikog modela proizvodnje i
sajber kulture deljenja kakva lei iza P2P tehnologije i copyleft filozofije, ali i u velikoj
meri istog gneva oko aproprijacije takvog modela i pojma od strane trita, pojavljuje se
koncept kapitalizam platformi. Kako pie bloger nemakog lista Spiegel Saa Lobo (Sascha
Lobo): Ekonomija deljenja samo je eufemizam za novi digitalni ekonomski poredak:
kapitalizam platformi.299 Sa idejom iskljuivanja posrednika u poslovanju, kakva u velikoj
meri karakterie i internet platforme trita umetnina o kojima smo govorili, ove kompanije
upravo na velikom i izuzetno profitabilnom nivou postavljaju sebe kao nove posrednike,
krijui se na odreeni nain iza dostupnosti podataka na Mrei i njihovog slobodnog kretanja.
Kako napominje Morozov, upravo se kljune karakteristike ovog novog modela poslovanja
zasnivaju na podacima, algoritmima i snazi servera.300 Widewallsu kao i drugim internet
platformama u ovoj nii nije primarni fokus na uprezanju samog ivota, naina na koji to
ine neki predstavnici tzv. kapitalizma platformi i samim tim ne profitiraju na isti nain. To
se moe objasniti injenicom da su mogunosti irenja trita umetnina preko Interneta jo u
samom zaetku, kao i da svet umetnosti ostaje u fokusu interesovanja mnogo manjeg broja
korisnika interneta/globalnih radnika, u poreenju sa oblastima usluga prevoza, svakodnevnih
poslova i generalno komunikacije. Pitanje budunosti sveta savremene umetnosti upregnuto
snagom trita, koje poinje da otkriva milijardsku korisniku publiku, moe se obojiti i

297

Olma, Sebastian, Never Mind the Sharing Economy: Heres Platform Capitalism, 16. 10. 2014,
http://networkcultures.org/mycreativity/2014/10/16/never-mind-the-sharing-economy-heres-platformcapitalism/, pristupljeno 1. 8. 2015.
298
Ibid.
299
Lobo, Sascha, S.P.O.N. - Die Mensch-Maschine: Auf dem Weg in die Dumpinghlle, 3. 9. 2014,
http://www.spiegel.de/netzwelt/netzpolitik/sascha-lobo-sharing-economy-wie-bei-uber-ist-plattformkapitalismus-a-989584.html, pristupljeno 1. 8. 2015.
300
Morozov, Evgeny, Where Uber and Amazon Rule: welcom to the world of platform, The Observer, 7. 6.
2015,
http://www.theguardian.com/technology/2015/jun/07/facebook-uber-amazon-platform-economy,
pristupljeno 1. 8. 2015.
136

jednom sasvim tehnoutopijskom slikom u kojoj e drutveni subjekt podjednako konzumirati

savremenu umetnost koliko i druge drutvene proizvode. Lestinski pominje zanimljiv
primer kompanije u Singapuru koja razvija aplikaciju preko koje e novim digitalizovanim
kanalima na umreene televizijske aparate (koji su deo velikog broja domainstava irom
sveta) umesto crnog ekrana koji pokazuje da je ureaj iskljuen emitovati slike umetnikih
dela u visokoj rezoluciji, sa ciljem da se objekti na ovaj nain direktno i prodaju
potroaima.301 Brzina kojom se razvija tehnologija u novim oblicima neoliberalnog
kapitalizma nastavlja da iznenauje na svim nivoima drutva. Widewalls platforma svakako
nastaje u okviru talasa aproprijacije i ulaska trita umetnina u digitalni sajberprostor u kojem
je preovlaujui model upravo novih internet platformi, ali koja je i sama akter u globalnoj
digitalnoj ekonomiji.
Widewalls je kompanija formirana kao startup projekat. Ovaj model poslovanja svoj
prvi veliki rast doiveo je krajem 90-ih godina XX veka u periodu dot-kom rasta
visokotehnolokih kompanija u SAD-u. Startup preduzetnitvo se definie kao mlada
kompanija, organizacija ili grupa ljudi koji kroz svoju praksu istrauju najbolji inovativni
poslovni plan i model za odreeno trite. Za razliku od zapoinjanja biznisa u okviru
stabilnog trita, cilj ovakvih kompanije je uzdrmavanje trita kroz inovacije i konano
postavljanje sebe kao novog velikog igraa na tom tritu. esto su ovakve kompanije samo
privremena tela koja nakon razvijanja svog proizvoda celu kompaniju/ime/proizvod ili
prodaju ili se ve transformiu u internacionalne magnate kakva je kompanija Facebook. S
obzirom da je njihovo poslovanje usmereno upravo takvom trenutku u budunosti, startup
kompanije svoju delatnost obavljaju na osnovu investicija, najee sa vie razliitih strana.
Ukoliko kompanija ne pokae dovoljno brz i obeavajui razvoj, to velikom broju ovakvih
projekata deava, strat up se gasi, a njegovi pokretai se okreu novim projektima. Upravo sa
ciljem velikog i znaajnog uticaja na novo trite umetnina na Internetu, Widewalls zapoinje
svoju delatnost kao internet platforma 2013. godine. Widewalls je osnovan i registrovan u
Ermatingeru, vajcarskoj. Serveri i ostala tehnika podrka se nalaze u Nemakoj. Od
ukupno 50 zaposlenih, 25 je iz Srbije, to ini Beograd najveim seditem kompanije. Pored
Beograda, Widewalls najvie radnika zapoljava u Indiji, gradu Indore, gde se nalazi sektor
IT podrke. Kancelarije postoje u Parizu, gde takoe postoji i uredniki tim, i u Londonu.
Kako objanjava Lestinski, posebno im je vano da budu u Londonu, jer u Evropi to je

301

Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
137

mesto gde se nalazi svet umetnosti[..] Moemo direktno da komuniciramo sa galerijama.302

U Berlinu je postojala kancelarija do 2014. godine i uredniki tim, ali danas Widewalls ovo
sedite koristi za sastanke i kao malu prodajnu galeriju. Ovakav internacionalni model
poslovanja deo je samog poslovnog plana kompanije, ali i paradigmatian primer uticaja
globalizacije u svetu danas. Kao odgovor na pitanje, kako su doli do Beograda, Lestinski
objanjava: Jedna od naih urednica, Ana, koja je ujedno i na prvi zaposleni radnik, u
decembru 2013. godine smo je upoznali preko platforme i poela je da pie lanke za nas[..]
Onda smo je pitali u maju 2014. godine da li postoji jo ljudi kao to je ona u Beogradu.
Onda smo pronali prvi tim, odakle smo poeli. Nadalje: Otkrio sam da ovde, u Srbiji,
imam centralni tim[..] koji ima istu viziju[..] Takve ljude nisam pronaao nigde drugde u
Evropi. Sve je prezasieno i ljudi nee toliko da uloe u projekat. Ovde, oseam da postoji
odreeni mentalitet, da se stvari rade[..] Da se stvari urade[..] Mislim da posebno mlade
generacije ovde ele neto da urade[..] Oni nisu odrasli u lepom okruenju gde drava vodi
rauna o tebi, odrasli su u ratu, nezaposlenosti[..] i voljni su da neto urade. To mi se svia.
To je i razlika u odnosu na Nemaku, na primer, u Nemakoj ako radi ili ako ne radi,
nikoga nije briga, dobie novac svakako.303 Iako nije potrebno posebno govoriti o
ekonomskoj i drutvenoj situaciji u Republici Srbiji 2015. godine, samo emo pomenuti da je
prosena zarada oko 300 evra meseno, a stopa nezaposlenosti, iako statistiki proraunata na
19,2%, smatra se da je daleko vea. Meu stanovnitvom bez prihoda najvei je broj mladih
ljudi.
Talas globalizacije koji je zapoeo sredinom 80-ih godina XX veka, danas karakterie
globalno okruenje u kojem se dislokaciji radne snage, posebno u sektoru usluga (kakav je
jedan od poznatih primera indijska industrija call centara), a sve manjoj mobilnosti radnika,
pridruuje specifina digitalna ekonomija zasnovana u velikoj meri na nematerijalnom radu
razliitih oblika. Sadraj na Internetu, bio on u vidu podataka koje dobrovoljno dajemo preko
svojih profila na drutvenim mreama ili kao obini korisnici razliitih platformi, delatnosti
koje predstavljaju posebnu vrstu besplatnog rada, ili pre kao malo plaeni intelektualni
radnici, postaje znaajan deo svetskog trita. Kako Trebor olc (Trebor Scholtz) opominje,
vrednost kompanije Facebook, koja trenutno vredi preko 200 milijardi dolara, u velikoj meri
svoju vrednost zasniva na ogromnoj koliini podataka o svim svojim korisnicima koje je
vremenom prikupila (Scholz ur. 2013, 2). Posmatrajui zemlje iz kojih potiu brojne internet
platforme koje se takmie na mladom tritu umetnina na Internetu, Velika Britanija,
302
303

Ibid.
Ibid.
138

Nemaka, SAD, Monako itd., uviamo da digitalni jaz nastavlja da stvara ono to je Kastel
nazvao trajnim posledicama na funkcionisanje Globalne mree i ekonomije koja se u
okviru nje razvija. Kapitalizam platformi dodatno donosi sa sobom vee i znaajnije razdore
izmeu ekonomskih klasa, unutar ak i samih razvijenih zemalja, a sigurno da sa sve veim
brojem korisnika, zahvata i Srbiju. Ova kompanija se poslovno ukljuuje u ovakvo okruenje
pre svega crpei iz Beograda stvaraoce sadraja za platformu svoj kreativni tim. On se deli
na urednike sadraja (magazina) i sektor baze podataka koji kreira profile umetnika na
platformi. Profil ljudi koji su zaposleni Widewallsa i koji aktivno stvaraju sadraj ove
platforme varira od novinara, istoriara umetnosti, ali i mladih ljudi razliitih struka i profila
koji nisu mogli da nau posao sa Fakulteta politikih nauka, Fakulteta organizacionih nauka,
iz IT sektora itd. Zapoljavajui ove ljude kao honorarne radnike, koji su u proseku plaeni
izmeu etiri i pet dolara na sat, kompanija ne plaa nikakav porez dravi Srbiji. Kako
objanjava Lestinski: Globalizacija je svuda[..] Projekat kakav je ovaj sa radnom snagom u
vajcarskoj nikada ne bi mogao biti realizovan. To je takoe jasno. Nikada ne bismo bili
ovde gde smo sada da sve to radimo u vajcarskoj. Razmiljali smo, hajde da naemo
infrastrukturu koja e biti najpogodnija i da izvuemo najbolje iz toga[..] Kako je, tako je,
svaka kompanija na svetu to radi.304 Widewalls vrlo dobro razume vrednost i znaaj
podataka koji postoje na Mrei koje u velikoj meri stvaraju njeni zaposleni, da kao jedan od
svojih poslovnih planova postavlja razvijanje zasebne baze podataka sadraja (content pool),
digitalnih fotografija u visokoj rezoluciji, strunih lanaka itd, koji bi u razliitim ugovorima
o saradnji delili sa potencijalnim partnerima ili direktno prodavali. Kreativni urednici
Widewallsa iz Beograda svakodnevno funkcioniu u svetu u kojem se prepliu diskursi
globalizacije, kapitalizma u doba Interneta i savremene umetnosti. Zanimljiv primer
nestabilnosti ovakvog globalnog identiteta je deo jednog od prvih podcasta koje je Bojan
Mari radio unutar Widewallsa, razgovora sa umetnikom Kevinom van Gorpom (Kevin van
Gorp) iz SAD-a:
Mari: Hvala ti puno to si nam se pridruio. Veliki pozdrav preko okeana i preko
vremenskih zona. Kako si?
Van Gorp: Super sam, ovee, super sam. Malo sam... Postaje vrue napolju i moda bi bilo
lepo da sam danas u vajcarskoj.
Mari: Hahah, da. Mislim, nemoj... nemoj da to kae dvaput.

304

Ibid.
139

Van Gorp: Hahaha

Mari: Ali, da, ako ti tako kae, potpuno te razumem.305
Kako Mari objanjava: To je bio trei podcast[..] Sada svaki put pre nego to
ponemo da snimamo vodimo 20 minuta razgovor[..] Poslednjih 15 podcasta poinju
pitanjem Gde si sada?, zato to se nalazimo na Mrei i ja sam moda 6, 9, 12 sati iza, i
kaem da se ja nalazim u Beogradu u Srbiji. I oni kau O, stvarno? i ja kaem Da, najvei
deo kreativnog tima se nalazi ovde. Na to obino kau da je to interesantno[..] Polovina ljudi
ima odlinu reakciju, jer znaju gde je Srbija, a polovina ljudi samo kae da je to strava i
nastave dalje da priaju, to mi se nekada ini da je u pitanju to da zapravo ne znaju gde je
to.306 Ovi razgovori u kojima se oznaitelj Srbija direktno provlai kroz diskurs
Widewallsa nisu snimani i ostaju u oralnoj kulturi koja nastaje oko ove platforme. Lestinski
otvoreno govori da to to imaju sedite u Beogradu nije neto to kriju. Ova informacija
jasno stoji na samom sajtu. Bojan Mari objanjava kako nema nikakvu dilemu oko toga u
kakvom sistemu radi. Kako kae: Potpuno sam svestan lokalnog aspekta u kojem se
nalazim, kao i globalnog potencijala onoga to radim.307
Galerije i institucije umetnosti u Srbiji nemaju mogunost pokretanja mehanizma
stvaranja vrednosti na tritu lokalnih umetnika. Iako, sa sve veom aktivnosti ovog sveta na
Internetu, prilike za povezivanje i diseminaciju umetnikih projekata i dela sa ovih prostora
otvara stvarne i nove mogunosti za nae umetnike, koje bi dugi rep savremene umetnosti sa
zadovoljstvom uvrstio u svoje ponude hiljada razliitih nacionalnih i ideolokih ukusa.
Widewalls i sadraj koji stvara ova platforma ostaje jedan od retkih, iako nemalo ironinih,
primera upliva savremene srpske umetnosti i srpskog drutva putem njenih digitalnih radnika
u centralna mesta dogaaja kako u svetu krupnog kapitala, tako u svetu savremene umetnosti
koja se oko njega razvija. Kako objanjava Mari: Widewalls je orijentisan na globalnu
scenu, i ova globalna scena je najvie SAD, Zapadni svet i deo Azije, i gde god da umetnici
iz ovih zemalja putuju[..] Naa urednika politika je orijentisana prema tome. Ne bih lagao,
da kreativni tim nije iz Srbije, mnogi od naih umetnika se ne bi nalazili u bazi podataka.
Onda, to je super stvar. To je ono to mi vidimo sa naeg prozora. Svaki umetnik koji je
predstavljen na neki nain u tom smislu je izjednaen sa svakim drugim ulinim umetnikom u

305

http://www.widewalls.ch/widewalls-podcast-4-kevin-van-gorp/, pristupljeno 1. 8. 2015.

Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
307
Ibid.
306

140

naoj bazi podataka.308 Postoje razliiti primeri sadraja na platformi koji su usko vezani za
srpsku umetniku scenu danas. Takav je intervju sa fotografkinjom Aleksandrijom
Ajdukovi, koja govori o svojim umetnikim projektima istraivanja ruralne i urbane kulture
srpskog stanovnitva, kao i o fotografskoj umetnosti u Srbiji generalno. Jedan od srpskih
umetnika koji su deo baze podataka Widewallsa je grafiti umetnik Artez, roen u Beogradu
1988. godine, koji svoje uline projekte sprovodi irom sveta, ali i u Srbiji. Pored opirne
biografije, na platformi o ovom umetniku moemo videti est video snimaka i 11 lanaka.
Takoe informaciju o street art kulturi i umetnosti u Srbiji platforma nudi i preko lanka o
dokumentarnom filmu pod istim nazivom Gold Along the Banks.309 Kako Mari objanjava:
ansa [za umetnike] je ista ansa koji sam kreativni tim ima ovde[..] Ako imate ljude koji
ovde mogu da stvore ovakve prie i diskurse i da posmatraju kako se trite umetnina razvija
i kako se umetnika scena razvija u svetu umetnosti oni su ti koji mogu da odlue i koji ljudi
odavde mogu biti deo toga.310
Zanimljivo je to to u momentu razgovora koji smo vodili sa Lukasom Lestinskim i
Bojanom Mariem, u bazi podataka Widewallsa na listi zemalja iz kojih dolaze umetnici nije
postojala Srbija. Kao to je sluaj sa mnogim internet platformama danas na Mrei, na
nacionalni oznaitelj se moe pronai u varijantama Jugoslavija i Srbija i Crna Gora, ali samo
u retkim sluajevima u nazivu u kakvom danas postoji. Lestinski objanjava da oni liste
preuzimaju iz spoljnih baza podataka, u ovom sluaju iz UN liste, gde je i dalje (2013) stajalo
ime Jugoslavija. Mari objanjava da je takoe esto sluaj po ovom pitanju da se baze
podataka na Mrei, koje se odnose na drave iz kojih odreeni akteri dolaze prave po
principu oznaavanja drave u kojoj su roeni. U sluaju Srbije danas, takvi oznaitelji se
kreu od SFRJ, Jugoslavije, Srbije i Crne Gore do Republike Srbije. Kako kae Mari:
Postoje milioni ljudi na Mrei koji su roeni u Jugoslaviji[..] Za mene je to i dalje znaajan
deo neijeg identiteta, i ja u uvek rei da sam roen u Jugoslaviji, kao i u Srbiji.311 Nakon
naeg razgovora Widewalls je ispravio ovaj podatak.

308

Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
http://www.widewalls.ch/gold-along-the-banks-documentary/, pristupljeno 1. 8. 2015.
310
Mevorah, Vera, Intervju sa Lukasom Lestinskim i Bojanom Mariem, Beograd, 24. 6. 2015.
311
Ibid.
309

141

Narodna biblioteka Srbije: u susret informacionom drutvu

Narodna biblioteka Srbije osnovana je 28. februara 1832. godine u Beogradu pod
pokroviteljstvom Kneza Miloa Obrenovia. Poznati srpski filolog uro Danii dao je ime
Narodnoj biblioteci i doneo prvi koncept nacionalne nabavke knjiga na naim prostorima.
Prvi zakon koji je regulisao rad ove ustanove, Zakon o Narodnoj biblioteci iz 1901. godine
definisao je njenu ulogu u negovanju nauke u Srbiji, olakavanju irenja narodnog
obrazovanja i voenju rauna o srpskoj bibliografiji.312 Godine 1919., novim zakonom,
biblioteka dobija status centralne dravne ustanove i poinje da sakuplja obavezni primerak
sa cele teritorije Jugoslavije. Sledee godine institucija se seli u bivu Kartonau 8 Milana
Vape na Kosanievom vencu, zgradu koja je u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941.
godine kompletno razorena, pri emu je znaajan deo fonda biblioteke bio uniten. Zgrada na
Svetosavskom platou izgraena je upravo za potrebe Narodne biblioteke 1973. godine.
Narodna biblioteka Srbije (NBS) predstavlja centralnu, depozitnu i matinu biblioteku
ustanovu ime se postavlja kao jedna od centralnih institucija za ouvanje kulturne batine u
Srbiji, kao i ustanova kulture od nacionalnog znaaja. Kao ustanova kulture, NBS od 1996.
godine do danas belei irok dijapazon programskih delatnosti u oblastima umetnosti, nauke i
obrazovanja. U okviru teksta na sajtu NBS pod vizijom razvoja Narodne biblioteke Srbije
stoji: Narodna biblioteka Srbije nije samo nacionalna biblioteka, ve i multifunkcionalna
ustanova kulture, nauke, obrazovanja i umetnosti. Ona je jedna od najznaajnijih institucija u
zemlji koja omoguava potpun, podjednak i neogranien pristup informacijama i znanjima
dajui time snaan doprinos demokratizaciji, kao i afirmaciji multinacionalnog,
multikulturnog i multikonfesionalnog drutva.313 Naime, od 2011. godine, stupanjem na
snagu Zakona o biblioteko-informacionoj delatnosti formalno se menja kontekst delatnosti
biblioteka koje se postavljaju u sredite razvoja informacionog drutva i ija bibliotekoinformaciona graa i izvori [predstavljaju nosioce] duhovnog, intelektualnog, knjievnog,
umetnikog, naunog, strunog ili bilo kojeg drugog sadraja namenjenog za komunikaciju
meu ljudima, za razmenu ideja i unapreenje znanja.314 U tom smislu jedan od glavnih
ciljeva NBS danas predstavlja doprinos digitalizaciji znaajnih nacionalnih fondova u
Republici Srbiji.
312

https://www.nb.rs/pages/article.php?id=29, pristupljeno 6. 8. 2015.

https://www.nb.rs/pages/article.php?id=24068, pristupljeno 6. 8. 2015.
314
Zakon o biblioteko-informacionoj delatnosti, Slubeni glasnik RS br. 52/11, lan 6.
313

142

Iako je zakonom institucija obavezana da svoju grau digitalizuje i da se postavi kao

koordinativna ustanova u ovom procesu za sve biblioteke u zemlji, svoj susret sa novim
tehnologijama Narodna biblioteka Srbije zapoinje mnogo pre ovih zakonskih regulativa. Pre
svega govorimo o projektu tzv. retrospektivne konverzije, kao transformacije lisnih i
tampanih kataloga biblioteke, takozvanih istorijskih kataloga, u elektronsku bazu podataka,
odnosno u online katalog dostupan preko Interneta irokom krugu korisnika u zemlji i
inostranstvu.315 Kako napominje Sreten Ugrii, upravnik NBS u periodu od 2001. do 2012.
godine u svom izvetaju: U svim nacionalnim bibliotekama sveta, projekat retrospektivne
konverzije predstavljao je projekat veka, istina, prolog veka.316 Naime, biblioteke irom
sveta postaju sve vie digitalne baze podataka raznolike kulturne batine, ime zakorauju u
svet digitalne kulture u kojoj sakupljanje, irenje i otvorenost informacija dobija jednu sasvim
novu dimenziju. Ova studija sluaja bavie se upravo identitetima biblioteka u doba Interneta,
nainima na koje se one suoavaju sa novom ekonomijom panje (attention economy),
pokretljivou podataka, mogunostima umreavanja i znaajnim pitanjem zatite autorskih
prava na Mrei. Funkcioniui kao dravna institucija, Narodna biblioteka svoju delatnost
centra informacionog drutva obavlja u sukobu izmeu dravne i zakonske regulative i
promena koje informaciono drutvo donosi, ne obazirui se na nemogunost regulativnih
sistema da prate taj neverovatno razgranat i brz razvoj. Proces digitalizacije u okviru
biblioteka u Srbiji, koji se odnosi ne samo na retrospektivnu konverziju kao stvaranja
elektronskih baza podataka grae, ve i kao digitalne obrade samih sadraja, jeste praksa koja
se institucionalno sprovodi iz dva razloga. Prvi razlog vezan je za tradicionalnu delatnost
ovakvih uvara naslea, a to je korienje digitalne tehnologije za ouvanje znaajne
sakupljene istorijske grae. U skladu sa ovim principom, prioritet materijala koji se
digitalizuje u NBS jeste graa koja je najvie oteena, kao i graa koja je znaajna kao
kulturno dobro. Drugi razlog digitalizacije odnosi se na omoguavanje vee dostupnosti
grae, pri emu prioritet u digitalizaciji ima popularna i esto traena graa. Ovaj princip
ukazuje na znaaj digitalne tehnologije za razvoj informisanosti i pristupa znanju irem
drutvu, odnosa prema jednom novom tipu korisnika. Upravo u preplitanju ova dva cilja
ispisana je istorija NBS od 1996. godine do danas. Kulturne politike u okviru ove institucije,
kao i njena zavisnost od zakona i ekonomskih mogunosti drave u potpunosti su oblikovale
nain korienja informaciono-komunikacionih tehnologija i definisale pravac i znaaj
digitalizacije u jednoj od glavnih institucija kulture u Republici Srbiji.
315
316

Programski plan Narodne biblioteke Srbije za 2004. godinu, NBS, Beograd, 2004.
Ibid.
143

Nacionalna biblioteka: od javne biblioteke do Interneta

Korienje digitalne tehnologije za olakavanje rada bibliotekarima i razvoj same
biblioteke delatnosti bila je jedna od prvih primena novih tehnologija na prostoru dananje
Srbije. Prvi elektronski katalog, tadanje SFRJ, nastao je 1989. godine, a do 1991. godine
potpuno se obustavlja praksa izrade lisnih kataloga. Elektronski katalozi pre svega su
predstavljali prepoznavanje mogunosti koje raunarska tehnologija nudi, ali i blizak odnos
koji su rukovoenje bazama podataka imale sa razvojem raunarske tehnologije. 317 Najranija
biblioteka mrea pod imenom SNTIJ (Sistem nauno-tehnikih informacija Jugoslavije)
razvijena je 1992. godine. Zamiljena kao projekat uzajamne katalogizacije biblioteka na
prostoru SFRJ, centralna baza podataka SNTIJ mree nalazila se u Institutu informacijske
znanosti u Mariboru i obuhvatala je biblioteke sa na teritorijama Srbije, Makedonije, Bosne i
Hercegovine i Slovenije, i samo delimino iz Hrvatske. Nakon raspada Jugoslavije, biblioteke
na ovim prostorima nastavile su da rade na razvijanju svojih lokalnih kataloga, ali bez
sistemske podrke iz Maribora. Vremenom se uspostavljaju nove mree uzajamne
katalogizacije unutar bivih jugoslovenskih drava, kakav je i projekat koji NBS poinje da
sprovodi 2003. godine Virtuelna biblioteka Srbije (VBS). Iste godine u okviru NBS
osnovan je CUK Centar za uzajamnu digitalizaciju koji rukovodi projektom uzajamne
katalogizacije biblioteka na prostoru Republike Srbije. Virtuelna biblioteka Srbije zapoela je
katalogizacijom grae Narodne biblioteke Srbije, Biblioteka Matice srpske, Univerzitetske
biblioteke Svetozar Markovi i Jugoslovenskog bibliografsko-informacijskog instituta.
Prva faza obuhvatala je 1.300.000 zapisa jedinica iz ovih institucija. Naime, uzajamna
katalogizacija podrazumeva sistem meusobne komunikacije i saradnje bibliotekih ustanova
i centara u stvaranju jedinstvenog elektronskog kataloga, dostupnog preko interneta, u okviru
jedne tehnoloke platforme. Ovu platformu razvio je i dan danas odrava Institut
informacijske znanosti u Mariboru, Sloveniji, koji je zaduen za nadogradnju sistema i
standarda, kao i za odravanje. Ova institucija takoe je razvila tehnologiju KOORDI i
kasnije KoBSON baze podataka naunih knjiga i asopisa. Ve smo pomenuli da je na
razliite naine Slovenija igrala kljunu ulogu u razvoju internet tehnologije na prostorima
bive Jugoslavije i kao to vidimo, ova veza je i dalje aktivna. Do 2015. godine 171
317

Zanimljivo je da ovaj aspekt digitalne kulture vezujemo jo za razvoj tabulatora, rane raunarske tehnologije
iz 1890. godine koju je razvio inenjer Herman Holerit (Herman Hollerith), koja je omoguila obradu velike
koliine podataka do koje se dolazi u periodu industrijske revolucije. Pre svega problem je nastajao u migraciji
stanovnitva iz ruralnih u urbane zone i prvih popisa stanovnitva koji su usledili, podataka koje je bilo skoro
nemogue sorirati i ponovo koristiti. Holeritova maina je omoguila da svaki pojedinac bude predstavljen kao
kd u maini, koji bi kasnije bilo mogue uporeivati i analizirati unutar sistema.
144

biblioteka u Srbiji uestvuje u uzajamnoj katalogizaciji, od ega je 77 javnih biblioteka (sa

svojim ograncima), NBS i Biblioteka Matice srpske. Ostatak su specijalizovane biblioteke u
okviru muzeja, instituta i fakulteta. Poreenja radi, ukupno biblioteka u Srbiji ima oko 3000.
VNBS je inicijalno zamiljena kao uzajamna katalogizacija javnih biblioteka. Prikljuivanje
projektu Virtuelne NBS u potpunosti zavisi od potrebe i volje samih biblioteka, koje alju
zahtev NBS da budu ukljueni u bazu podataka, pri emu je veliki broj upravo
specijalizovanih bibliotekih centara iskoristio ovu priliku. Kako objanjava Vesna
Stevanovi, zamenica upravnika NBS, iako biblioteke prave sopstvene elektronske kataloge
odravanje takvog sistema je esto komplikovano i skupo, i postoji manjak strunog kadra
unutar institucija samih. Sa druge strane, prikljuivanjem u sistem uzajamne katalogizacije,
ove biblioteke imaju mogunost preuzimanja ve obraenih digitalnih metapodataka grae.318
Za ovu uslugu sve biblioteke plaaju lanarinu u okviru koje dobijaju licencu od instituta u
Mariboru za unoenje podataka u bazu podataka, ali i kojom plaaju odravanje baze
podataka na serverima unutar NBS. Ovaj sistem obuke obavljaju u najveem broju zaposleni
Narodne biblioteke Srbije.
U drugom talasu digitalizacije, posebno u okviru izgradnje Virtuelne biblioteke
Srbije, usled sudskog spora sa privatnim licem kojem je bio poveren posao vezan za
digitalizaciju, bilo je neophodno iznova postaviti sistem koji bi podravao ovu bazu podataka,
zbog ega je celokupna graa prenoena. Do danas ovaj proces nije u potpunosti zavren,
zbog ega se ne zna taan broj jedinica koji postoje unutar baze podataka uzajamnog
kataloga. Vesna Stevanovi pretpostavlja da ukupno objekata ima oko 1.200.000. Ako se
uzme u obzir da samo u Narodnoj biblioteci ima oko est miliona jedinica (koje iako
podrazumevaju i vie primeraka iste publikacije oznaavaju se kao zasebna jedinica u bazi
podataka), ovaj broj predstavlja samo mali procenat ukupne grae. Do danas u okviru
elektronskog obaveznog primerka, fond NBS obuhvata 1980 serijskih publikacija, 35.000
monografskih publikacija i oko 1000 primeraka neknjine grae. Na godinjem nivou meri se
priliv od 50 primeraka serijskih publikacija, 10.000 monografskih i 500 primeraka neknjine
grae. Iako je zakon o obaveznom elektronskom primerku donesen 2011. godine, tek od
2013. poinju u veoj meri da se prikupljaju ovi digitalni objekti. Od 2006. godine radi se na
realizaciji dubokog kataloga ili preuzimanja elektronskog formata publikacije direktno sa
bibliografskog zapisa u katalogu. Ve sledee godine duboki katalog VBS sadrao je 3328
linkova koji se u najveoj meri odnose na digitalne objekte koji su iroj publici predstavljeni
318

Mevorah, Vera, Intervju sa Vesnom Stevanovi, zamenicom upravnika Narodne biblioteke Srbije i
rukovodiocem sektora VBS II, Beograd, 20. 7. 2015.
145

u Digitalnoj narodnoj biblioteci Srbije. Sam proces digitalizacije koji sprovodi NBS
reflektuje znaajno pitanje, koja je svrha ovog procesa i kome je namenjena?
Digitalna narodna biblioteka Srbije (DNBS)319 osmiljena je 2002. godine sa ciljem
korienja internet tehnologije za predstavljanje i omoguavanje pristupa digitalizovanoj
grai irem krugu korisnika. Posebno odeljenje sa razvoj Digitalne NBS osnovano je 2004.
godine. Kako navode u planu rada za 2004. godinu: Digitalna biblioteka predstavlja potpuno
paralelnu virtuelnu instituciju u kojoj se informacija priprema, uva i prezentuje u
digitalizovanom formatu i kojoj se pristupa elektronskim putem, a koja funkcionalno
objedinjava sve elektronske resurse, kao to su baze podataka, i sav biblioteki materijal
(knjini i neknjini) u elektronskom obliku.320 Narodna biblioteka 2005. godine usvaja
strategiju razvoja DNBS prema kriterijumima zatite kulturnog i naunog naslea zemlje,
traenosti publikacija, kao i prema potrebama prezentacije srpske kulture i nauke na
Internetu.321 Ovaj internet portal organizovan je podelom na vrste digitalizovanog materijala.
Sadri kategorije: Fotodokumenta gde se izmeu ostalog mogu videti: fotografije Beograda
Branimira Debeljkovia (1916-2013) i fotografije Mare Roksandi (1883-1954); Notna graa
koja trenutno sadri kompozicije Isidora Bajia; Novine i asopisi gde od zanimljive grae
vezane za umetnost u Srbiji moemo nai brojeve Umetnikog pregleda (1937-1941), XX
vek (1938-1939); Stara i retka knjiga; Stara tampana knjiga; Platakti i dokumentacioni
materijal je kategorija koja sadri izmeu ostalog digitalne kopije pozorinih plakata od
sredine XIX veka do 1945. godine; Biblioteke celine i legati; Zaviajne zbirke; Katalozi i
bibliografije; Gravire i likovni materijali, gde moemo videti grafike Anastasa Jovanovia
(1817-1899), projekat lovake kue Ota Vagnera (1841-1918), linoreze Mihajla Petrova
(1901-1983), svetogorsku grafiku od XVII do XIX veka itd.; asopisi; Zvuni snimaci;
Narodna poezija; Kartografska graa i Razno u kojem su postavljene kopije pozorinih
kritika Narodnog pozorita od 1931. do 1944. godine. Digitalna NBS 2007. godine sadri
650.000 digitalnih dokumenata u 70 razliitih zbirki.
Digitalna narodna biblioteka Srbije nastaje delom i kao odgovor na sve vei broj
internet korisnika u Srbiji. NBS 2007. godine kada poinje da prati statistike svojih internet
korisnika imala je 1600 virtuelnih poseta, sajt NBS 950; Sledee godine broj korisnika svih
internet usluga NBS preao je tri miliona.322 Ubrzo internet prezentacija NBS dobija ocenu 10
319

http://digitalna.nb.rs/, pristupljeno 8. 8. 2015.

Programski plan Narodne biblioteke Srbije za 2004. godinu, NBS, Beograd, 2003.
321
Ibid.
322
Narodna biblioteka Srbije ustanova kulture od nacionalnog znaaja, Izvetaj o radu za 2008. godinu
Beograd, 2009.
320

146

na servisu Google Page Rank, a ve sledee godine broj korisnika usluga NBS die se na 7,5
miliona. Domai asopis PC Press 2010. godine proglaava sajt NBS jednim od 50 najboljih
u Srbiji. Zanimljiv je podatak iz 2014. godine koji govori da dnevno biblioteku fiziki poseti
700 ljudi, dok je broj korisnika koji putem elektronskih izvora posete biblioteku 14.000
dnevno.323 Vesna Stevanovi napominje da je najvei broj ovih internet korisnika zapravo
vezan za delatnost uzajamne katalogizacije (VBS) i KoBSON servisa.
Narodna biblioteka Srbije svoju prvu lokalnu mreu, kao i internet prezentaciju
razvija sa prvim komercijalnim dobavljaima internet usluga na prostoru dananje Srbije
1996. godine. Izmeu 2004. i 2006. godine radilo se na redizajniranju sajta kako bi pratio
vizuelne i tehnike karakteristike Web2.0 tehnologije. Iako je postojala elja za
redizajniranjem internet prezentacije i poslednjih godina, tek 2015. godine se javlja jasna
strategija i resursi za ovakav razvoj. Kako navodi Stevanovieva: Sada postoji javna
nabavka za postavljanje potpuno nove platforme koja e obuhvatati sve biblioteke servise[..]
i servis za pretraivanje svih relevantnih baza podataka.324 Bavljenje internet korisnicima,
kako po pitanju statistikih podataka, tako i u kontekstu promocije na drutvenim mreama
pre svega obavlja Raunarski centar NBS i lanovi Veb redakcije koji odluuju o sadraju
koji treba postavljati na drutvene mree. Iako Veb redakcija u nekom obliku postoji od
otvaranja prve internet stranice, lanovi ovog tima su ljudi zaposleni na dugim poslovima
unutar NBS. Aktivnost NBS preko drutvenih mrea zapoela je oko 2012. godine. Facebook
i Twitter nalog NBS 2014. godine prati 11.000 korisnika. Vano je razumeti da dolaskom
Web2.0 interaktivne tehnologije, ideja promovisanja prelazi iz oblika jednostavne
prezentacije u veoma razvijen svet komunikacije, razvoja dinaminog sadraja i
kontinuiranog odnosa sa korisnicima/publikom. Pojavljivanje sve veeg broja internet
marketing strunjaka i uopte razvoja ovakvog poslovanja vezanog za Internet, ukazuje se
kao obiman i esto skupo plaeni posao, koji najvei broj institucija u Srbiji sebi ne moe da
priuti.
Formulisanje funkcija i karakteristika internet prezentacije NBS od 1996. godine do
danas jasno ukazuje na podelu i menjanje kulturne politike Narodne biblioteke Srbije u ovom
periodu. Dok je 2004. godine, akcenat stavljen na razvoj komunikacionih alata za razvijanje
odnosa sa korisnicima i reklamiranja institucije, bilo putem same Svetske mree ili kroz
izuzetno bogate programske aktivnosti NBS, nova internet platforma zamiljena je kao
323

Narodna biblioteka Srbije ustanova kulture od nacionalnog znaaja, Izvetaj o radu za 2014. godinu
Beograd, februar 2014.
324
Programski plan Narodne biblioteke Srbije za 2004. godinu, NBS, Beograd, 2003.
147

struni korisniki servis, virtuelna Narodna biblioteka Srbije, koja svoje delatnosti kao
matine institucije prenosi u funkcionalniji prostor Interneta i Svetske mree. Iako su razliiti
oblici delatnosti uvek u odreenoj meri bili prisutni u NBS, od 1996. godine do danas
dominantni aspekti delatnosti u ovoj instituciji menjali su se izmeu njene uloge kao matine
ustanove za sve javne biblioteke u Srbiji i kulturne i naune institucije kojoj je cilj
informisanje i odnos prema svojim korisnicima. Kako objanjava Vesna Stevanovi: Doe
jedan upravnik i on bi sad hteo da od Narodne biblioteke bude kulturna ustanova pre svega,
pa potencira izlobe, skupove, okrugle stolove itd., a opet doe neko drugi pa kae nama je
bitno da smo depozitna biblioteka i da uvamo svoju grau[..] Doe trei pa e da kae
najbitniji su korisnici.325 U periodu od 1996. godine do danas funkciju odreivanja ovakvog
pravca delovanja NBS imali su etvoro ljudi: Milomir Petrovi (1988-2001), Sreten Ugrii
(2001-2012), Dejan Risti (2012-2013) i trenutni upravnik NBS, Laslo Blakovi (od 2015.
godine). Kao budetska ustanova NBS je uvek direktno zavisila od dravne uprave i veliku
ulogu u razvoju njene politike imaju strateki okviri na tom nivou. U kontekstu istraivanja
ovog rada, uticaja i znaaja Interneta i digitalne kulture u Srbiji, najaktivniji period NBS
poinje 2000. godine kada se ova institucija u znaajnoj meri okree potrebama korisnika i
ulogom Narodne biblioteke kao jedne od centralnih kulturnih institucija u informacionom
dobu.
Kao jedan od ciljeva u ovom periodu navedeno je podizanje svesti o bibliotekama
kao centrima informacionog drutva i informatiko opismenjivanje stanovnitva. 326 Od
2002. godine da danas Narodna biblioteka Srbije organizovala je niz seminara, razgovora,
predavanja, izlobi i strunih skupova sa ciljem pribliavanja novih tehnologija irem
drutvu, ali i nunosti i prednosti digitalizacije, meu kojima su: predavanje Studije kulture i
sajberprostor Ivana Panovia (2005), Kako itati veb stranice (2003) Zorana Stojanovia,
tribina Creative Commons Kreativnost i drutvo znanja (2014), Linost i
informatika/masovna kultura, dr Drago uria itd. U istom periodu obraa se panja na
novomedijske umetnike prakse, gde u okviru odeljka kulturnog programa Alternativni
programi je predstavljena produkcija LOW-FI grupe, fotografske i alternativne strip scene,
prezentacija CD muzikih grupa i svih umetnikih alternativa.327 Narodna biblioteka bila je
jedna od prvih institucija kulture koja je predstavila internet umetnost u Srbiji sa gostovanjem
ruskog internet umetnika Andreja Velikanova, dobitnika Grand Prix nagrade za svoj
325

Mevorah, Vera, Intervju sa Vesnom Stevanovi, zamenicom upravnika Narodne biblioteke Srbije i
rukovodiocem sektora VBS I, Beograd, 18. 6. 2015.
326
Programski plan Narodne biblioteke Srbije za 2004. godinu, NBS, Beograd, 2004.
327
Ibid.
148

umetniki projekat Virtual Body of God na manifestaciji Art on the Net 1998. godine. Kao
deo svoje vizije, NBS predstavlja koncept NBS2 kao kretanje ka postepenoj
institucionalnoj struno-programskoj reformi NBS upravo sa ciljem pribliavanja Narodne
biblioteke identitetu multifunkcionalne kulturne i obrazovne institucije, sa znaajnim
akcentom na promene koje dolaze sa novim tehnologijama. U okviru NBS 2003. godine
formira se elektronska itaonica opremljena raunarima, koja je korisnicima nudila pristup
Internetu, kao i elektronskoj grai biblioteke i bazi podataka KoBSON. Jo 2001. godine
unutar ove institucije prepoznaje se velika zainteresovanost korisnika za pristup Internetu.
Beini pristup korisnicima unutar NBS omoguen je 2011. godine. Sa projektom od 2013.
godine Digitalne biblioteke edukacija pod pokroviteljstvom Fondacije NBS (osnovane
2012. godine) i Ministarstva spoljne i unutranje trgovine i telekomunikacija Republike
Srbije, NBS nastavlja aktivno da radi na programima edukacije i promovisanja procesa
digitalizacije u Srbiji. Za potrebe projekta izgraen je krajem 2013. godine internet forum 328
namenjen zaposlenima u kulturi i buduim mladim strunjacima iz oblasti zatite kulturnog
naslea za diskusiju o izazovima digitalizacije, kao i za informisanje o znaajnim
dogaanjima. Narodna biblioteka Srbije bila je prva domain nacionalne naune konferencije
koja se bavi izazovima i pitanjima digitalizacije u Srbiji, Nove tehnologije i standardi
digitalizacija nacionalne batine koja se odrava od 2002. godine. Ovu konferenciju
organizuje Nacionalni centar za digitalizaciju329, institucija osnovana 2002. godine od strane
Arheolokog instituta SANU, Arhiva Srbije, Jugoslovenske kinoteke, Matematikog fakulteta
u Beogradu, Matematikog instituta SANU, Narodne biblioteke Srbije, Narodnog muzeja u
Beogradu i Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture, po uzoru na sline centre koji
postoje u svetu i u regionu.330 Cilj organizacije jeste koordinacije rada ustanova koje se bave
digitalizacijom, praenje i usaglaavanje sa svetskim standardima, kao i formulisanje
strategija i prioriteta digitalizacije u Srbiji.331
328

http://edu-digitalna.nb.rs/, link vie nije aktivan, pristupljeno 8. 8. 2015.

http://www.ncd.org.rs/, pristupljeno 8. 8. 2015.
330
Kako navode na svom sajtu: Prema podacima UNESKOa skoro 100 zemalja je pristupilo formiranju centara
ove vrste. I u nama susednim zemljama, u Maarskoj i Bugarskoj na primer, postoje srodni centri. U Maarskoj,
na
Centralnoevropskom
univerzitetu,
u
okviru
grupe
za
srednjevekovne
studije
(http://www.ceu.hu/medstud/medstdir.html) koja broji oko dvadeset pet stalnih i povremenih saradnika i pet
tehnikih lica realizuje se vie projekata digitalizacije kulturne batine kao to su Kultura starog Novgoroda,
prouavanje irilinih i glagoljinih manuskripata i ranih knjiga itd. U Bugarskoj, u Institutu za matematiku i
informatiku Bugarske akademije nauka (www.math.bas.bg), u saradnji sa Nacionalnom bibliotekom, Institutom
za literaturu Bugarske akademije nauka, Centrom za prouavanje rada irila i Metodija, Amerikim
univerzitetom u Bugarskoj, Univerzitetom Sveti Kliment Ohridski i Univerzitetom iz Plovdiva, realizuje se
projekat Digitalizacija srednjevekovnih slovenskih tekstova., http://www.ncd.org.rs/ncd_sr/aboutncd.html,
pristupljeno 8. 8. 2015.
331
http://www.ncd.org.rs/ncd_sr/aboutncd.html, pristupljeno 8. 8. 2015.
329

149

Godinu dana ranije, u okviru programa razvoja naune delatnosti, NBS predstavlja
jedan od znaajnijih projekata KoBSON, Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu
nabavku stranih asopisa i baza podataka. U okolnostima gde veliki broj istraivaa ne moe
da priuti pretplatu za strane naune asopise i publikacije, KoBSON je postao u velikoj meri
kljuna informaciona mrea za akademsku zajednicu u Srbiji. Ova mrea je naslednik
Jugoslovenske baze podataka KOORDI (Koordinirana nabavka baza podataka i asopisa) iz
1992. godine, koja je obuhvatala katalog akademskih publikacija na prostoru SFRJ. Godine
2014. preko ove baze podataka bilo je dostupno 35.000 naunih asopisa i preko 120.000
knjiga u elektronskoj formi.332 Narodna biblioteka 2006. godine takoe razvija saradnju sa
servisom pretraivaa i kompanije Google Google Scholar333, u okviru kojeg je preko
KoBSON mree trebalo predstaviti naune publikacije iz Srbije. Dalja saradnja je planirana
ve sledee godine oko preuzimanja podataka iz uzajamnog kataloga od strane Googlea
(izmeu ostalog i za Google Books334 projekat), ali je prekinuta iz razloga to kompanija nije
elela da odvoji sredstva za selektovanje obimnih podataka koje bi predstavila u svojoj bazi
podataka. NBS 2014. godine razvija servise DoiSerbia i DoiSerbiaPhD na bazi Digital
Object Identifier (DOI) sistema koji predstavljaju otvorenu bazu podataka vodeih naunih
asopisa i publikacija u zemlji, kao i bazu podataka doktorskih disertacija sa ciljem
promovisanja nacionalnog naunog izdavatva i pristup doktorskim tezama u zemlji i
inostranstvu. Iako su Digitalna NBS i KoBSON nezavisni projekti koji se obraaju razliitim
korisnicima u razliitim okvirima, veliki deo podataka u okviru ovih baza podataka deo su
uzajamnog elektronskog kataloga.
Narodna biblioteka u okviru svojih kulturnih programa postavila je nekoliko
virtuelnih izlobi, posebnih modela izlaganja i predstavljanja grae na Svetskoj mrei o
kojima e jo biti rei. Ovakvi projekti bili su Izloba fotografija i knjiga Hane Arent (2003),
izloba romske pisane kulture ALAV E ROMANEGO (2009) i skorije Teslin dan u Narodnoj
biblioteci Srbije335 (2014). Moda najvei projekat ovog tipa, koji je i dalje aktivan na Mrei

332

Narodna biblioteka Srbije ustanova kulture od nacionalnog znaaja, Izvetaj o radu za 2014. godinu
Beograd, februar 2014.
333
Projekat Google Scholar predstavlja specijalizovani pretraiva za akademsku literaturu u svetu sa
mogunou
pretraivanja
na
osnovu
relevantnosti
publikacije,
https://scholar.google.com/intl/en/scholar/about.html, pristupljjeno 8. 8. 2015.
334
Google Books projekat je specijalizovan pretreaiva kompanije Google orijentisan na knjinu grau u svetu.
Kompanija Google preko ovog servisa nudi mogunost preuzimanja digitalnih objekata koji nisu zatieni
autorskim pravima, kao i povezivanje korisnika sa bibliotekama i knjiarama irom sveta.,
https://books.google.com/, pristupljeno 8. 8. 2015.
335
https://galerija.nb.rs/index.html, pristupljeno 8. 8. 2015.
150

jeste virtuelna izloba i digitalna biblioteka Veliki rat336 posveena grai sa naih prostora u
periodu Prvog svetskog rata. Na platformi su dostupni svi raspoloivi pisani i slikovni izvori
vezani za srpski narod u Prvom svetskom ratu. Ovaj portal razvijen je preko Omeca
slobodnog koda i na njemu je vidljivo 6845 digitalnih objekata i deo je projekta Europeana
kolekcije 1914-1918, evropske digitalne biblioteke TEL (The European Library).
Vesna Stevanovi napominje da Narodna biblioteka nije javna biblioteka337 (iako u
velikoj meri u Beogradu igra tu ulogu), i da se to ne sme zaboraviti. Prevashodna funkcija
ove institucije mora biti da ouva kulturna dobra u zemlji i da obavlja delatnost matine
ustanove bibliotekog tipa u Republici Srbiji koordiniui rad i komunicirajui sa 27 matinih
javnih biblioteka koje postoje po okruzima. Kako navodi Stevanovieva: Ako je u pitanju
digitalizacija, treba da napravi neke standarde koje e da preporui drugim bibliotekama, da
se koristi isti softver, da se resursi ne dupliraju, da se pravi dogovor kada se digitalizuje, da se
ne digitalizuje dva puta ista graa. To je princip i centralnog kataloga.338 Kao matina
ustanova NBS ima zahtevan posao razvoja bibliotekarstva u Srbiji. Jedan od znaajnih
prepreka takvom ujedinjenom razvoju jeste neujednaenost stepena razvoja pojedinih
biblioteka. Kako objanjava Stevanovieva: Problem je to vi kada idete po tim
bibliotekama u Srbiji, najvei deo biblioteka ima problem prostora, kadrova[..] U
bibliotekama rade uglavnom ljudi koji nisu zavrili bibliotekarstvo[..] Ako hoete da diete
na vii nivo bibliotekarstvo u Srbiji, ne moete to da radite samo u ovoj kui[..] Vi moete da
idete sami kao institucija da pravite pet koraka, ali ako ove biblioteke ne mogu da vas stignu,
ako dou do drugog koraka i izgube korak sa vremenom, onda nita niste uradili.339
Meutim, znaajno pitanje ostaje sa kakvim vremenom biblioteke irom sveta idu u korak ili
u tome ne uspevaju. Kroz kakve transformacije jo jednom u istoriji prolazi ideja javne
biblioteke?
Javne biblioteke iako kao koncept vode poreklo od renesansne Evrope, zapravo kao
institucije kakve poznajemo danas nastaju tek sa razvojem moderne demokratije i plemenitim
ciljem duhovnog uzdizanja i obrazovanja radnike klase, kao i ciljem opteg drutvenog
razvoja tokom XIX veka. Kako opominje Fred Lerner (Fred Lerner): Sama ideja javne
biblioteke je donekle neizvodljiva. Tek od skora u ljudskoj istoriji postoji iroko
336

www.velikirat.nb.rs, pristupljeno 8. 8. 2015.

Javna biblioteka podrazumeva oblik klasifikacije biblioteke ustanove koja je namenjena irokoj populaciji
za razliku od biblioteka u okviru muzeja, instituta i fakulteta koji najee omoguavaju prstup svojoj grai
zatvorenom krugu korisnika.
338
Mevorah, Vera, Intervju sa Vesnom Stevanovi, zamenicom upravnika Narodne biblioteke Srbije i
rukovodiocem sektora VBS I, Beograd, 18. 6. 2015.
339
Ibid.
337

151

rasprostranjeno slaganje oko ideje da ljudi imaju inherentna prava koja zasluuju univerzalno
potovanje[..] Ideja da svaka osoba treba da bude obrazovana je jo skorijeg datuma i veoma
radikalna. A ideja da drutvo treba da omogui svojim lanovima sredstva za nezavisni
nastavak svog obrazovanja jo je radikalnija (Lerner 1999, 138). Od Drugog svetskog rata do
danas razvojem tehnologije i ekonomskog stalea, javne biblioteke prestaju da imaju kljuni
znaaj u obrazovanju pojedinca. Sve vie ljudi gradi kune biblioteke, televizija postaje
znaajno sredstvo informisanja, a dolaskom digitalne tehnologije i Interneta u potpunosti se
transformie mogunost pristupa informacijama. Kako pie Henri Vorvik (Henry Warwick),
sve knjige u najveoj biblioteci u istoriji civilizacije, Kongresnoj biblioteci u SAD-u (Library
of Congress) (35 miliona knjiga) staju na jedan spoljni memorijski disk od 24 terabajta koji
se moe kupiti za neto preko 2000 dolara (Warwick 2014, 9). Internet, kao najvea baza
podataka informacija u poreenju, 2017. godine prei e prag zetabajta340 internet saobraaja
(Ibid, 10).
Iako je Internet doneo uzbudljive mogunosti za istraivae/korisnike biblioteka
irom sveta omoguavajui sofisticiranije oblike pretraivanja ovih baza podataka, sa sve vie
elektronskih baza podataka u svetu, kao i sve veim stepenom umreavanja ovih institucija,
biblioteke dobijaju sa Svetskom mreom veoma ozbiljnu konkurenciju u borbi za panju
svojih korisnika. Kako objanjavaju Tom Kvanja (Tom Kwanya), Kristin Stilvel (Christine
Stilwell) i Piter Andervud (Peter G. Underwood): [..]karakteristike biblioteke usluge koje
podravaju samouslunost ili disintermedijaciju, poveanje zadovoljenja korisnika i
jednostavnost, kakva je jednostavnost korienja i praktinost podjednako su postali znaajni
za modernog korisnika biblioteke, koliko kvalitet i pouzdanje za proizvode (Kwanya,
Stilwell, Underwood 2015, 7). Naime, veliki broj ljudi danas informacije pretrauje preko
internet pretraivaa, pre nego koristei baze podataka biblioteka. Iako mnogi autori smatraju
da Svetska mrea ne moe zameniti ulogu biblioteka, ostaje veliko pitanje da li e njihova
uloga ostati nepromenjena u budunosti. Kako objanjava Lerner: Biblioteke sveta su
tradicionalno preuzele ulogu Aleksandrije prikupljanja i ouvanja svetskog knjievnog
naslea. Ali njihova budunost ipak moe biti slinija zadatku faraona pomaganja svojim
korisnicima da naviguju morem informacija koje imaju sve vei uticaj na njihove ivote
(Lerner 1999, 201). esnaest godina kasnije, informacijsko preoptereenje dostiglo je stepen

340

Zetabajt (ZB) je jedinica mere digitalnih podataka od kojih je najmanja jedinica bit. Osam bitova ini jedan
bajt (byte), hiljadu bajtova ini jedan kilobajt (kilobyte); milion bajtova ini jedan megabajt (megabyte), a
milijardu bajtova ine jedan gigabajt (gigabyte). Zetabajt je mera koja oznaava 10007 bajtova ili jedan trilion
gigabajta.
152

koji Lerner sigurno nije mogao da pretpostavi, gde digitalna graa i dalje nastaje pre svega u
kontekstu tradicionalnih funkcija biblioteka, kao digitalni dodaci postojeoj fizikoj grai.
Vesna Stevanovi prihvata da je dolo do znaajnih promena u delatnosti biblioteka
irom sveta, da one postaju sve vie informacioni centri i specijalizovani prostori, kako
navodi: Vi ne dolazite u biblioteku da biste uzeli knjigu jer do nje moete doi i na drugi
nain, nego iz nekog drugog razloga. Mnoge biblioteke[..] rade porodina stabla, razvijaju
servise, neke iznajmljuju prostor za svadbe. Ako gledate neke seoske biblioteke po Evropi, tu
se ljudi skupljaju, peru ve u ve mainama, a usput uzmu knjigu pa se drue[..].341 Trend
transformisanja prostora javnih biblioteka, kakva je i odreenom smislu i naa nacionalna
biblioteka u slobodne prostore za razmenu miljenja, edukaciju ili druenje, sve je privlanija
i za Srbiju. Ve smo pomenuli da iako je Narodna biblioteka Srbije pre svega danas okrenuta
svojoj delatnosti kao matine institucije, znaajan broj graana njene prostore koristi upravo
u kontekstu javnog prostora. Zabrinjavajua je informacija da u Novom Sadu, usled
nedostatka mesta za okupljanje omladine, koji nisu kafii i klubovi, ova populacija veliki deo
vremena provodi u mnotvu kladionica po gradu (gde nije neophodno naruiti pie).342 Sve
manji broj javnih prostora prisutan je trend i u razvijenijim zemljama sveta, gde urbanu
geografiju sve vie sainjavaju raznoliki komercijalni prostori. Dok je pristup Internetu 2003.
godine u Srbiji jo uvek bio privilegija male grupe ljudi, 2015. godine to vie nije sluaj. U
suoavanju sa vrlim novim svetom ekonomije panje i raznolike ponude koju pojedinac ima
posredstvom medija, ostaje otvoreno pitanje da li ustanove kulture kakve su biblioteke mogu
da preive bez radikalnog prilagoavanja ovoj novoj stvarnosti. Fred Lerner smatra da e
budunost nacionalnih biblioteka ostati prikupljanje znaajne kulturne grae, ali da e njena
uloga takoe biti u koordinaciji sve obimnije (i sve skuplje) mree intelektualnih resursa
(Lerner 1999, 208). On otvara jedno od znaajnijih pitanja za institucije kulture u
informacionom dobu, da li njihova uloga treba da bude pre svega u pomaganju drutvu da
donese smisao i red sve veoj koliini podataka?
Sa svim promenama i izazovima sa kojima se suoavaju javne biblioteke irom sveta,
njihov cilj umnogome ostaje nepromenjen, a to je cilj omoguavanja pristupa informacijama i
slobodi obrazovanja irokom krugu ljudi. Iako se uvoenjem obaveznog elektronskog
primerka znatno iri mogunost razvijanja dubokog kataloga i DNBS, omoguavanje
dostupnosti elektronskim bazama podataka u okviru Narodne biblioteke Srbije, kao i svuda u
341

Mevorah, Vera, Intervju sa Vesnom Stevanovi, zamenicom upravnika Narodne biblioteke Srbije i
rukovodiocem sektora VBS I, Beograd, 18. 6. 2015.
342
Mevorah, Vera, Intervju sa Zoranom Panteliem, Novi Sad, 15. 7. 2015.
153

svetu, ogranieno je zakonima zatite autorskih prava. Jer, kako objanjava Vesna
Stevanovi, iako je tehnologija omoguila veu dostupnost materijala kroz proces
digitalizacije i prepoznavanje njenog znaaja od strane drava, [..]druga je stvar da li je ta
publikacija dostupna irokom krugu korisnika.343

Biblioteke XXI veka: copyleft i drugi tehnoloki problemi

Digitalizacija kulturnog dobra predstavlja znaajnu taku Digitalne strategije
Republike Srbije. Sa jo nekoliko regulativa poslednjih godina pokazuje se spremnost drave
da ulae i pospeuje razvoj informacionog drutva. Ali, znaajni problemi nastaju kada takve
strategije postoje kao naelni pravci kretanja, a ne detaljno formulisani okviri rada. Kako
pominje Stevanovieva: U zakonu stoji da digitalizujete grau, da obraujete, nema tu sad
detalja, kako, ime, koji su standardi[..] Ako ete da digitalizujete, u kom obliku, kojim
softverom, kojim alatom? Vi nemate tu nita izdiferencirano[..] Kako ete da se povezujete sa
Evropom? Kakvi e da budu ti metapodaci, da li e da budu razmenljivi?[..] Nemate neke
dalje smernice, nego morate sami da ih razraujete.344 Jedan od velikih problema sa kojima
se suoava Narodna biblioteka je problem ljudskih i tehnikih resursa. IKT strunjaci
predstavljaju jednu od malo dobro plaenih struka u Srbiji tokom celokupnog perioda koji
istraujemo. Bilo da govorimo o samom poetku velikog razvoja internet preduzetnitva
druge polovine 90-ih godina prolog veka ili danas, ovi pojedinci su pre svega orijentisani
oblastima u kojima je njihov rad dobro plaen ili donosi mogunost ogromnih zarada, svet
koji je na mnogo naina udaljen od diskursa kulture, umetnosti i javnog dobra, u kojem
funkcioniu biblioteke irom sveta. Kako objanjava Stevanovieva: Tu nije primarna
delatnost razvoj softvera. Bibliotekar ima nekakav svoj put, pone od bibliotekara
pripravnika, vii bibliotekar, pa savetnik i svaka ta stepenica donosi vie koeficijenata, veu
platu. Ako doe sistem inenjer on je tu kako je, na nivou jednog obinog bibliotekara. To je
veliki problem.345 U najveem broju sluajeva u pitanju su mladi programeri koji ulaze u
kulturne i umetnike institucije na kratko, kako bi dobili radno iskustvo ili ve ako ih neka
tema dovoljno zainteresuje. Upravo su primeri spajanja visokotehnolokih programerskih i
kulturnih i umetnikih diskursa rezultirali svim znaajnim primerima kreativne aproprijacije i
343

Mevorah, Vera, Intervju sa Vesnom Stevanovi, zamenicom upravnika Narodne biblioteke Srbije i
rukovodiocem sektora VBS I, Beograd, 18. 6. 2015.
344
Ibid.
345
Ibid.
154

razvoja Interneta, od mejling lista i praksi internet umetnika, do znaajnih delatnosti kulturnih
i umetnikih institucija i upravo je njihov nedostatak, kako emo videti i na drugim studijama
sluaja u ovom radu, ono to znaajno usporava razvoj umetnosti u kulture u doba Interneta u
Srbiji. Iako se broj institucija koje se pridruuju uzajamnoj katologizaciji svake godine
poveava, broj zaposlenih koji vode ovaj proces pri NBS se nije znaajno menjao od 2003.
godine. Od malo preko 240 zaposlenih, broj ljudi unutar NBS koji je bave celokupnim
procesom digitalizacije u koji spada uzajamna katalogizacija, odravanje sistema i razvoj
Digitalne NBS broji manje od 20 ljudi. Samih IT strunjaka u celoj instituciji, raunajui u to
i zamenicu upravnika koju smo intervjuisali i zasebno odeljenje akademske baze podataka
KoBSON, broji devetoro ljudi. Kako objanjava Vesna Stevanovi: Digitalizacija nije samo
skenirati taj dokument i smestiti ga. Treba omoguiti pretraivanje tog dokumenta, treba
OCR-ovati taj dokument i indeksirati ga tako da moe da se pretrauje prema nekim kljunim
reima[..] To je veliki posao[..] Mi ak nismo sve publikacije obradili, ne nalaze se u
elektronskom katalogu.346 Sam zaetak digitalizacije sa osnivanjem Digitalne Narodne
biblioteke Srbije i Virtuelne biblioteke Srbije, sprovodio se iz ovog razloga zapoljavanjem
spoljnih kadrova. Kako navodi Vesna Stevanovi: To se pokazalo kao nepraktino, zato to
kada imate takav neki odnos sa privatnom firmom, sa jednim ovekom ili sa par ljudi, doete
u situaciju da oni nee vie to da odravaju ili ne mogu, rasturi se firma[..] Sada se zalaemo
da imamo takav odnos sa nekom institucijom[..] Ma koliko moete da naete nekog
pametnog i strunog oveka, takva jedna institucija kakve je Narodna biblioteka Srbije ne
sme da se osloni na nekog pojedinca[..].347 Sadanja zamenica upravnika upravo na ovaj
nain objanjava zaetak digitalizacije u Srbiji koji nije bio regulisan od strane drave i zbog
ega su stvari raene na slepo, a greke se neminovno deavale. I pored injenice da faktiki
14 ljudi radi na tom poslu, za NBS ostaje jedan od glavnih prioriteta upravo proces
digitalizacije. No, vano je napomenuti da problem neophodnosti angaovanja spoljnih
saradnika jedan je od kljunih problema sa kojima se suoavaju biblioteke irom sveta
(Woodward 2013, 45).
Dok je Internet kao najvei depozit digitalnih podataka, nefiksirano okruenje koje se
konstantno menja, uvanje digitalne grae jo uvek je stvar nereenog problema naglih
promena u razvoju tehnologije i informacijskog preoptereenja u kojem ivimo. Gevan
Makarti (Gavan McCarthy) prepoznaje dva oblika opasnosti za ouvanje digitalnog naslea:
medijska redundancija koja se odnosi na promene u tehnologiji medija preko kojih itamo
346
347

Ibid.
Ibid.
155

digitalne podatke i epistemiki neuspeh, gde su informacije neophodne za razumevanje

digitalnih podataka izgubljeni. On smatra da je upravo gubljenje konteksta nastanka i
funkcije digitalnih podataka predstavlja najveu opasnost za ouvanje digitalnog naslea.
Kako objanjava: Relativno jednostavni sistemi, ukljuujui i kataloge, koji su dizajnirani da
ouvaju resurse mogu se upotrebiti, ali ako nisu kombinovani sa irim kontekstualnim
informacijskim okvirom postoji znaajan rizik da oni nee zadovoljiti potrebe oveanstva,
niti sad, niti u budunosti.348 Naime, ne samo da postoji opasnost da bez pouzdanih
informacija o organizaciji koja je podatke sakupila, strukture samog projekta, regulativnim
okvirima u okviru kojih takvi projekti nastaju i ireg drutvenog konteksta ovi podaci mogu u
budunosti postati nemogui za tumaenje, ve je to esto sluaj i sa razumevanjem takve
vrste digitalnih podataka danas izvan sistema u kojima nastaju. Makarti veruje da bi dobar
poetak reavanja ovog problema bio u izgradnji i udruivanju kontekstualnih
informacijskih okvira digitalnog naslea, i kao dobar primer takvog jednog sistema vidi
upravo Svetsku mreu.349 Postoje mnoge inicijative u oblasti ouvanja digitalnog naslea za
stvaranjem meunarodnih standarda koji bi osigurali da je graa univerzalno dostupna. Takvi
su primeri bibliografski standard MARC (Universal Bibliographic Control and International
MARC Core Program), EAD (Encoded Archival Description), standard za opisne
metapodatke i DPC (Digital Preservation Coalition), koji razvija alate za ouvanje podataka
na Internetu. Ali, kako opominje Ingrid Mejson (Ingrid Mason) ovakvi razvoji nisu bez
drutveno-politikih konteksta i posledica, gde pitanja ko e postaviti standard i uopte koja
je funkcija ouvanja digitalnih podataka, kao i koliki treba da bude pristup ovakvom
sakupljenom nasleu jo uvek ostaju otvorena.350 Narodna biblioteka Srbije nema mogunost
udaljenog skladitenja i uvanja podataka zbog ega ova digitalizovana graa ve na samom
poetku nije zatiena od mogunosti totalnog unitenja usled neke elementarne nepogode.
Serveri i tehnika oprema raunarske mree u okviru koje se nalazi celokupna digitalizovana
graa NBS, program i baza podataka Virtuelne biblioteke Srbije, kao i baza podataka
akademske mree KoBSON nalaze se u zgradi Narodne biblioteke u Beogradu. Veliko je
pitanje da li bi uopte sistem uzajamne katalogizacije mogao da se odri ukoliko ne bi bio deo
tehnike infrastrukture NBS, jer trokove odravanja ovakvog sistema samo delimino
348

McCarthy, Gavan, Finding a Future for Digital Cultural Heritage Resources Using Contextual Information
Frameworks u Cameron, Fiona and Kenderdine, Sarah (eds.), Theorizing Digital Cultural Heritage: A Critical
Discourse, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, England, 2010, str. 245-261, str. 247.
349
Ibid., str. 252.
350
Mason, Ingrid, Cultural Information Standards Political Territory and Rich Rewards u Cameron, Fiona
and Kenderdine, Sarah (eds.), Theorizing Digital Cultural Heritage: A Critical Discourse, The MIT Press,
Cambridge, Massachusetts, London, England, 2010, str. 223-245. str. 228.
156

pokrivaju lanarine koje plaaju biblioteke u okviru projekta Virtuelne biblioteke Srbije. Iako
je tehnika realizacija ouvanja digitalnih informacija komplikovana i skupa delatnost, za
koju jo uvek ne postoje ujedinjeni standardi i jasne strategije, tuna realnost jeste da ni
fiziki objekti danas nisu izraivani od materijala koji bi se odrali dovoljno dugo kroz
vreme. Ako je budunost u digitalnom nasleu, svakako treba postaviti pitanje ko moe biti
bolje opremljen da se sistematski suoi sa bazom podataka kao novom kulturalnom
paradigmom savremenog drutva od naslednika Melvila Djuija (Melvil Dewey).
Moda najveu prepreku u procesu digitalizacije, ouvanja digitalnog naslea i uopte
ulaska biblioteka u informaciono doba predstavljaju ogranienja zakona o zatiti autorskih
prava. Zakoni o zatiti autorskih prava namenjeni su zatiti interesa stvaraoca pre svega u
oblasti kulturne industrije351, samim tim regulacije ljudskog stvaranja i kao takvi obavljaju
znaajnu drutvenu funkciju. Sa dolaskom digitalne tehnologije sa umnoavanjem podataka
kao njenim sastavnim delom i kao to smo ve govorili, Internetom i mogunosti brzog
prenosa podataka, zatita autorskih prava pretvara se u uareno polje sukoba neregulisane
meunarodne politike i prava i slobode koju korisnici dobijaju na Internetu. Za kulturne
institucije se ovo pokazuje kao posebno problematino pitanje. Kako navodi Vesna
Stevanovi: [..]vrlo malo grae ima koju moemo tako da stavimo u otvoreni pristup[..].
Mnoge biblioteke u svetu pokuavaju na neki nain da usklade pritiske regulativa vezanih za
zatitu autorskih prava i potrebama korisnika za lako dostupnim digitalnim primercima grae
tako to izdaju elektronske publikacije. Kako navodi Stevanovieva: Ima raznih principa.
Jedan od njih je da biblioteka kupi, recimo, nekoliko pristupa toj elektronskoj publikaciji,
dva, tri, etiri pristupa, i onda kad doe italac, korisnik biblioteke, dobije ifru za pristup toj
elektronskoj publikaciji na neko vreme. Posle isteka tog vremena njoj se automatski ukine
pristup.352 Iako formulisanje pravne regulative zatite autorskih prava sve vie maha uzima i
u Srbiji, veliki deo pitanja vezanih za copyright kod nas ostaje nedefinisan. Kako objanjava
Stevanovieva: [..]jo nije jasno da li mi imamo autorska prava da u otvoreni pristup
stavimo publikaciju koja je stara 50 godina ili 70[..] Naroito ako se to odnosi na serijske
publikacije, asopise... da li se to odnosi na vreme kada je izaao taj lanak ili vreme od smrti
tog autora[..].353 Biblioteke, zajedno sa mnogim institucijama i industrijama u svetu
pronalaze sebe u okruenju u kojem ne samo to esto zakoni nisu dovoljno definisani i
351

Za Teodora Adorna kulturna industrija oznaava proces iroke standardizacije, distribucije i mehanizacije
kulturalne robe u XX veku.
352
Mevorah, Vera, Intervju sa Vesnom Stevanovi, zamenicom upravnika Narodne biblioteke Srbije i
rukovodiocem sektora VBS I, Beograd, 18. 6. 2015.
353
Ibid.
157

usaglaeni na meunarodnom nivou, ve gde je brzina kretanja podataka, lakoa sa kojom ih

moemo kopirati, menjati i slati urodila jednim sasvim drugaijim konceptom biblioteke
internet biblioteke. Henri Vorvik smatra da se biblioteka u doba Interneta vratila ideji pre
izuma tamparske prese: Biblioteka kao centara za kopiranje podataka (Warwick 2014, 11).
Jedan od najranijih primera internet biblioteke bio je Gutenberg projekat koji je
sakupljao i stavljao za slobodno preuzimanje knjige kojima su davno istekla autorska prava i
ujedno kao to smo ve pominjali jedan od prvih civilnih projekata u okviru ARPANET
mree. Osniva ovog projekta Majkl Hart 1971. godine u razvoju mree je video znaajnu
priliku za izgradnju jednog novog oblika javne biblioteke gde e svima biti besplatno
dostupna sakupljena istorijska graa. Od sredine prve decenije XXI veka broj ovakvih
slobodnih baza podataka raste, ali i poinje da obuhvata savremenu grau jo uvek pod
zatitom zakona o autorskim pravima. Projekat Internet Archive zapoet u San Francisku
1996. godine, nastaje kao neprofitna organizacija sa ciljem stvaranja sveobuhvatne Internet
biblioteke. Danas ova digitalna biblioteka sadri preko 8 miliona elektronskih knjiga, milion
slika, dva miliona video snimaka, dva i po miliona audio snimaka, 109.000 softvera, 154.000
koncerata i 164.000 kolekcija meu kojima je i znaajna arhiva internet sajtova od 1996.
godine koja je dostupna putem The Wayback Machine354 servisa na Svetskoj mrei. Internet
je od samog poetka u velikoj meri zasnovan na kulturi deljenja. Najraniji komunikacioni
protokoli kakav je FTP i naravno WWW osmiljeni su za omoguavanje lakog pristupa i
deljenja podataka. Od razvoja P2P tehnologije i primera razmene Mp3 datoteka kompanije
Napster, Svetska mrea postala je centralno mesto jedne sasvim drugaije ekonomije deljenja
od one o kojoj smo govorili na primeru internet platforme Widewalls.ch, gde se takoe
znaajna koliina podataka odnosi na sakupljena knjievna i nauna bogatstva. Tehnoloka
osnova ovakvog sistema razmene knjiga preko Interneta, pored torent sajtova baziranih na
P2P tehnologiji nazivaju se data lockeri (ormari podataka) i funkcioniu po principima cloud
tehnologije, ili skladitenja podataka na udaljenoj fizikoj lokaciji kojima se moe pristupiti
preko Interneta. Isti princip koriste komercijalne kompanije kakva su Amazon i iTunes u
prodaji muzike i elektronskih knjiga. Upravo zbog ovakvih kompanija Digital Millenium
Copyright Act iz 1998. godine predvia olakavajuu okolnost skladitenja materijala pod
zatitom autorskih prava, sa obavezom da u sluaju prijava o krenju prava se podacima
ukine pristup. Najraniji popularni primer data locker internet biblioteke bila je
ebooksclub.org/gigapedia/library.nu. Nastala je poetkom XXI veka i do zatvaranja imala je

354

https://archive.org/web/, pristupljeno 8. 8. 2015.

158

u bazi podataka oko pola miliona popularnih i strunih knjiga. Sajt je zatvoren 2011. godine,
kada je otkriveno da su isti pojedinci osnovali biblioteku kao i cloud servis ifile.it korien za
skladitenje podataka koja se finansirala izdavajui reklamni prostor na sajtu. Meu jo uvek
aktivnim bazama podataka nalazi se Aaaaarg.org, koju je 2004. godine osnovao on Dokrej
(Sean Dockray) kao virtuelni knjievni klub, a koji je prerastao u portal za ramenu strunih i
umetnikih knjiga preko 20.000 internet korisnika. Internet korisnici sve vie se oslanjaju na
ovakve izvore podataka, gde pratei kredo otvorenog koda i prava na slobodni pristup
informacijama ne smatraju da takvog prava treba da se odreknu. Kako prenosi Vorvik, 2009.
godine izdava Verso na osnovu DMCA akta zatraio je od sajta da ukloni sve publikacije te
izdavake kue, to je Aaaaarg.org i uinio, na ta su korisnici reagovali postavljanjem bloga
fckvrso.wordpress.com na kojem su se nalazili linkovi za druge platforme sa kojih su se
mogle preuzeti knjige ovog izdavaa (Warwick 2014, 40). Danas da bi se pridruili ovoj
mrei razmene knjiga na Internetu neophodno je dobiti poziv nekog od postojeih lanova.
Ovakve baze podataka konstantno se transformiu, nestaju i ponovo nastaju, ukazujui na
razvoj jedne sasvim nove kulture konzumiranja knjiga i druge biblioteke grae u doba
Interneta, koja je u stalnom sukobu sa tendencijama pravne regulacije sajberprostora.
Zanimljivo je da su ovakvi projekti na Mrei prouzrokovali jedan sasvim novi model
korisnikog bibliotekarstva, gde pravljenje privatnih digitalnih biblioteka postaje sve vie
prisutno meu korisnicima Interneta i velikom broju sluajeva ove offline biblioteke baze
podataka sadre broj knjiga koje pojedinac ne moe za ceo ivot da proita. Henri Vorvik je
takoe jedan od takvih korisnika, kako navodi: Poeo sam da razvijam e-book biblioteku
2005. godine. Naao sam (sada mrtvu) internet stranicu sa udnim imenom, neto tipa
welovephotoshop.com i imali su 100 knjiga o filozofiji za slobodno preuzimanje. Sve sam ih
preuzeo (Warwick 2014, 13). Sa softverima slobodnog koda kakav je Dropout355
korisnicima sada je omogueno struno indeksiranje ovakvih biblioteka bez naplate. Sa
estim razmenama sadraja meu korisnicima, iako moda svi nee koristiti softvere za
katalogizaciju, moe se sa sigurnou rei da danas postoji na milione ovakvih privatnih
prenosnih biblioteka, kako ih naziva Vorvik, irom sveta.

355

https://dropout.codeplex.com/, pristupljeno 8. 8. 2015.

159

Nacionalni identitet u sajberprostoru i kulturne politike Interneta

Od 2000. godine Narodna biblioteka Srbije okree se sve veoj primeni informacionokomunikacionih tehnologija kakvu vidimo u VBS i KoBSON bazi podataka, razvoju
programskih kulturno-umetnikih delatnosti i odnosa prema korisnicima kojeg je znaajan
deo i izgradnja Digitalne NBS. Jo jedan element koji je posebno unapredilo informaciono
drutvo

jeste

razvijanje

meunarodnih

projekata.

Internet

je

doneo

mogunosti

kolaborativnog stvaranja i razmene sadraja kulturnim i umetnikim institucijama irom

sveta, gde je prioritet postavljanje u slobodan pristup na Internetu digitalizovane grae irom
sveta. Jedan od znaajnijih meunarodnih projekata kojima se NBS pridruuje jeste Svetska
digitalna biblioteka (World Digital Library)356, internet platforma koja sadri 12.053
digitalnih objekata iz 193 zemlje u periodu od 1200. godine p. n. e. do 2000. godine. Ovaj
projekat pokrenula je Kongresna biblioteka u SAD-u i UNESCO u saradnji sa arhivima,
muzejima, bibliotekama i drugim institucijama irom sveta sa ciljem ujedinjavanja svetske
kulturne batine na jednom mestu. Projekat je zvanino pokrenut 2009. godine, a NBS se
ukljuuje godinu dana ranije prikupljanjem digitalizovane grae za profil Srbije na internet
portalu. Profil sadri 64 digitalna objekta iz nae zemlje meu kojima su mape, istorijski
dokumenti i fotografije koje obuhvataju period od rimskog doba do XX veka. Projekat
Europeana357 nastaje 2007. godine kao digitalna biblioteka, muzej i arhiv sa idejom
sakupljanja 10 miliona digitalnih objekata iz institucija uvara batine u Evropi i stavljanja
ovih podataka u otvoreni pristup. Kako pozivaju na svom sajtu: Istraite milione objekata iz
niza evropskih vodeih galerija, biblioteka, arhiva i muzeja. Knjige i dokumenta, fotografije i
slike, televizija i film, skulptura i zanati, dnevnici i mape, notni zapisi i snimci, svi su ovde.
Nema potrebe da putujete kontinentom ni fiziki ni virtuelno! Nali ste neto to vam se
svia? Preuzmite, kopirajte, koristite, sauvajte, delite, igrajte se sa tim, uivajte!.358
Projekat je dizajniran kao pretraiva internet baza podataka ovih raznolikih informacija sa
evropskog kontinenta. Materijal koji je NBS kao saradnica na ovom projektu omoguila deo
je grae Digitalne NBS. Ovaj projekat koji finansira Evropska komisija koristi infrastrukturu
ranije zapoetog, i jednog od najveih digitalnih projekata u Evropi, Evropske biblioteke (The
European Library, TEL)359. TEL je projekat izgradnje zajednikog elektronskog kataloga
nacionalnih biblioteka Evrope i zajednike digitalne evropske biblioteke. Narodna biblioteka
356

http://www.wdl.org/en/, pristupljeno 8. 8. 2015.

http://www.europeana.eu/portal/, pristupljeno 8. 8. 2015.
358
http://www.europeana.eu/portal/aboutus.html, pristupljeno 8. 8. 2015.
359
http://www.theeuropeanlibrary.org/tel4/, pristupljeno 8. 8. 2015.
357

160

Srbije postaje punopravni lan projekta 2005. godine. Srbija pre nekih zemalja lanica postaje
jedna od 11 nacionalnih biblioteka u ovoj evropskoj inicijativi uzajamne katalogizacije kojoj
u narednih godinu dana doprinosi sa 11 razliitih kolekcija meu kojima je baza podataka
DOI Srbija, Srpska retrospektivna bibliografija: knjige 1868-1944 i 150.000 digitalnih
objekata dnevnog lista Politika u periodu od 1904. do 1941 godine.360 NBS je bila domain
2011. godine kombinovanom sastanku servisa TEL i Europeana Libraries, odranoj od 14.
do 16. novembra u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu to je ujedno bio i najvei
meunarodni skup koji je NBS do danas organizovala sa preko stotinu uesnika. 361 Pod
pokroviteljstvom Evropske biblioteke nastaje i 2007. godine projekat Evropska romska
digitalna zbirka sa ciljem stvaranja evropske bibliografije na romskom jeziku i digitalne
zbirke, za koju je formirana wiki stranica koja vie nije dostupna. Iste godine NBS se
pridruuje projektu Internet Archive (Internet arhiva sveta), projekat izgradnje internet arhive
sveta sa preko dve milijarde internet stranica, gde institucije saradnice predlau listu internet
adresa i redovno ih auriraju. U saradnji organizacije Internet Archive, Univerziteta u
Merilendu (University of Maryland, Collage Park) i Meunarodne deije biblioteke iz
Minhena (Internationale Jugendbibliothek) izmeu 2002. i 2007. godine realizuje se projekat
Meunarodna deija digitalna biblioteka (International Childrens Digital Library), kreiranja
digitalne arhive od 10.000 deijih knjiga na 100 jezika iz 100 zemalja. Jedan od rezultata
saradnje NBS u okviru ovog projekta je Srpska deja digitalna biblioteka koja je sada deo
DNBS i obuhvata 127 digitalnih kopija knjiga za decu na srpskom jeziku.362 Izmeu 2007. i
2009. godine NBS se pridruuje jednom od najveih projekata digitalnih biblioteka
Manuscriptorium363 putem projekta ENRICH (European Networking Resources and
Information Concerning Cultural Heritage)364 koji proiruje inicijalnu platformu sa pristupom
retkim i starim tampanim knjigama u Evropi. ENRICH je pokrenut u okviru eContent +
programa EU. Zajedno ovde platforme broje preko pet miliona digitalnih objekata. Prvi
meunarodni projekat NBS koji delom finansira EU je EMBARK, Unapreenje baze
rukopisa kroz dodavanje novih znanja sa Balkana (Enhance Manuscriptorium through Balcan
Recovered Knowledge), pokrenut 2010. godine. Koordinator projekta bila je Nacionalna
biblioteka Republike eke. Sledee godine VBS baza biva prikljuena u WorldCat projekat
najvee biblioteke baze podataka u svetu sa 180 miliona bibliografskih zapisa. U skorije
360

Programski plan Narodne biblioteke Srbije za 2005. godinu, NBS, Beograd, 2004.
Narodna biblioteka Srbije ustanova kulture od nacionalnog znaaja, Izvetaj o radu za 2011. godinu
Beograd, 2011.
362
http://digitalna.nb.rs/sf/NBS/Knjige/Srpska_decja_digitalna_biblioteka, pristupljeno 8. 8. 2015.
363
http://www.manuscriptorium.com/, pristupljeno 8. 8. 2015.
364
http://enrich.manuscriptorium.com/, pristupljeno 8. 8. 2015.
361

161

vreme posebno je znaajno pokretanje projekta DORIAH, Digitalna istraivaka

infrastruktura za umetnost i humanistiku (Digital Research Infrastructure for the Arts and
Humanities)365, iji je cilj omoguavanje odrivog pristupa rezultatima istraivakog rada na
polju humanistike i umetnosti u digitalnom obliku preko Interneta kao i umreavanje
istraivaa u novoj oblasti digitalne humanistike366. Ovaj projekat pokrenule su 2014. godine
institucije iz 15 evropskih zemalja od kojih je jedna i Narodna biblioteka Srbije. Iste godine
Evropska komisija ovom projektu dodeljuje status Evropskog konzorcijuma istraivakih
infrastruktura ERIC (European Research Infratructure Consortium), to ini ovaj projekat
jednim od najznaajnijih kulturnih projekata koji se sprovode u Evropskoj uniji.
Kao to smo videli, razliiti meunarodni projekti orijentisani su prema korienju
internet tehnologije za omoguavanjem dostupnim kolektivnim kulturnim dobrima irom
sveta. Posebno su u tom smislu prisutni i aktivni projekti u okviru Evropske unije kojima je
cilj ujedinjenje naunog i kulturnog znanja. Uestvovanje Narodne biblioteke Srbije u
ovakvim projektima donosi nam sliku stvarne virtuelnosti u kojoj je naa zemlja
punopravno uestvuje u stvaranju kulturnog krajolika savremene Evrope. Kako Stanko
Crnobrnja navodi u dnevnom listu Politika: injenica da smo se, kao drava, prikljuili
programu petnaest evropskih drava DORIAH govori o tome da se kod nas, ni jednog
trenutka, nije do kraja izgubila ona vitalna energija, koja nas na opte iznenaenje, pa i
iznenaenje nas samih, esto stavlja meu napredne, pa ak i avangardne zemlje. injenica
da je Narodna biblioteka Srbije institucija koja je od poetka u tom projektu, kao na glavni
nosilac, govori o tome da se o prilagoavanjima ne samo mislilo nego da se na njima i
radilo[..].367 Neki projekti, kao to je Evropska biblioteka pokazali su se od velikog znaaja
istraivaima i bibliotekarima u RS, upravo zbog jedinstvene mogunosti da preko Interneta
mogu pristupiti metapodacima o grai biblioteka irom Evrope, ali ne postoje pokazatelji da
je prisutnost grae sa prostora Srbije unutar projekata kakvi su Europeana, Meunarodna
deja digitalna biblioteka, Manuskriptorijum itd, znaajno poveale interesovanje
meunarodne publike/internet korisnika za samu grau koju neguje NBS. Vesna Stevanovi
objanjava da i sami ti projekti kojima se Srbija pridruivala od 2000. godine do danas, imaju
365

http://www.dariah.eu/, pristupljeno 8. 8. 2015.

Digitalna humanistika odnosi se na iroko polje istraivanja koja nastaju u preplitanju tradicionalnih
humanistikih disciplina i digitalne tehnologije. Stanko Crnobrnja digitalnu humanistiku definie na sledei
nain: [..]najnovija velika pria u interpretaciji literature, politike, kulture jeste interpretacija ogromne
koliine digitalizovanih podataka[..] Potpuno nova generacija humanista upuenih u potencijale digitalne
stvarnosti, tvrdi da inspiraciju vie ne treba traiti u politikim ili filozofskim izumima. Treba istraivati kako
tehnologija menja nae shvatanje celine humaniteta i svih, bezbrojnih elemenata koji ga sainjavaju. Crnobrnja,
Stanko, Digitalni humanisti, Politika, 1. avgust 2015.
367
Ibid.
366

162

znaajnih problema sa finansiranjem, kao i sa tehnikim kadrovima i infrastrukturom. Ona

smatra da najvea dobrobit ovakvih projekata predstavlja uenje kroz iskustvo sa
institucijama koje su dalje odmakle u procesu digitalizacije. Naalost, u svetlu razliitih
problema o kojima smo govorili vezano za NBS u informacionom dobu i njene mnoge
poveznice za globalnim problemima irom sveta, ovakvi projekti se ne pokazuju kao take
oslonca i sigurnosti. Ne samo da postoji pitanje koliko Evropska unija, pritisnuta unutarnjim
ekonomskim politikim problemima ima dovoljno snanu inicijativu da odrava projekte
umreavanja i korienja Globalne mree izvan, ali i unutar njenih granica, ve govorimo i o
podjednakom manjku inicijative da se ozbiljno pristupi u Srbiji izjednaavanju standarda sa
EU. Dok su prakse oslobaanja frekvencijskog opsega, kao to je pitanje digitalne dividende
nunost oslobaanja prostora za razvoj trita telekomunikacija, a samo delimino otvaranje
prostora za neke budue prakse u okviru EU, kompleksna pitanja standarda digitalizacije i
njenog sprovoenja, kakvo je u primeru NBS, ostaje neregulisano. Standardi u digitalizaciji,
pitanje zatite autorskih prava, uestvovanje u meunarodnim projektima, sve ove aktivnosti
NBS sprovodi na osnovu sopstvenog oseaja i procene. Iako dravni aparat naelno podrava
iz razliitih razloga u poslednjih 15 godina inicijative i projekte NBS, u kontekstu velikih
pitanja prelaza kulturnih institucija u informaciono globalno drutvo nije postojala, niti jo
uvek postoji razvijena kulturna politika i strategija delovanja. Kako navodi Vesna
Stevanovi: Posledica je to to mi nemamo neke razraene standarde kako se i ta se radi u
toj oblasti, da bismo mogli da to irimo dalje po Srbiji, po drugim bibliotekama[..] mi ipak ne
moemo sami da donesemo neki standard, to moramo zajedno sa Ministarstvom[..].368 Ne
samo da uestvovanje Srbije u velikim meunarodnim projektima kakav je Europeana ili
Internet Achive zavisi od politikog prostora za manevrisanje unutar meunarodne i evropske
zajednice, ve u velikoj meri zavisi od pravne regulative u naoj zemlji, posebno u kontekstu
zatite autorskih prava.
Svakako i pored ovakve situacije, Internet donosi mogunost cirkulisanja i
dostupnosti svih moguih oblika i vrsta informacija i samim tim, kroz praksu NBS i o
knjievnoj grai (barem onoj koju je u okviru zakona o zatiti podataka bilo mogue plasirati)
sa prostora Srbije. I pored nemogunosti ove institucije da svoju ideju (i praksu)
informatikog opismenjavanja i digitalne edukacije stanovnitva proire na druge biblioteke u
Srbiji, delatnost NBS u periodu od 2002. godine i u odreenoj meri i dan danas predstavljala
je veoma znaajan prostor javnog diskursa informacionog drutva i digitalne kulture u svim
368

Mevorah, Vera, Intervju sa Vesnom Stevanovi, zamenicom upravnika Narodne biblioteke Srbije i
rukovodiocem sektora VBS I, Beograd, 18. 6. 2015.
163

njenim aspektima. I pored bazine nestabilnosti meunarodnih projekata kakvi nastaju u

okviru institucija irom sveta i Evrope usled nepodudarnosti u veini sluajeva jo
nepromenjenih sistema rada sa razvojem i praksama sajber kulture same, ne moemo negirati
da u sajberprostoru knjievna graa na srpskom jeziku, kao i drugi oblici grae koji su deo
naeg kulturnog naslea postaju deo jedne kreativne i globalne medijske ekologije, ije se
putanje ne mogu uvek predvideti i uticaji izmeriti.
Jedan od znaajnijih projekata NBS vezanih za razvoj internet kulture u Srbiji
pominje se prvi put 2006. godine pod nazivom Arhiviranje srpskog veb prostora uz saradnju
sa Raunarskim centrom Univerziteta u Beogradu.369 Iako u momentu kada je inicijalno
zamiljen, projekat nije realizovan, od 2014. ovaj dobija novi zamah gde se definie kao
formiranje, odravanje, predstavljanje i uvanje Internet batine (.rs domen). 370 Naime,
ponovno pokretanje ovog projekta vezano je pre svega za zakonsku direktivu vlade
Republike Srbije vezanom za znaaj arhiviranja i dokumentovanja srpskog sajberprostora
po principu obaveznog elektronskog primerka. Ova izmena nastala je sa zakonom donetim
2011. godine u kojem sastavni deo biblioteko-informacione grae ine elektronske
publikacije distribuirane na internetu, sadraj internet domena Republike Srbije, kao i
raunarski programi u javnoj upotrebi.371 Nezavisno od zakonskog okvira, interesovanje za
ouvanje i znaaj ovakvog oblika kulturnog istorijskog naslea vidimo i na primeru .yu
domena koji je nakon ukidanja 2010. godine postao deo grae Muzeja istorije Jugoslavije.
Ovaj projekat koji je jo uvek u samom zaetku ukazuje na niz problema sa kojima se
suoavamo u pokuaju da dokumentujemo ogromne koliine konstantno menjajueg sadraja
Svetske mree, ali i za nas posebno zanimljivo u ovom kontekstu, formulisanja onoga to
pripada u okviru Svetske mree srpskom sajberprostoru.
Prvi korak razvoja zapoet je krajem 2014. godine saradnjom sa RNIDS
organizacijom i AMRES koje su Narodnoj biblioteci Srbije dostavile listu sajtova i domena
koje treba sauvati. Ove internet stranice preuzete su i sauvane u ovoj probnoj fazi projekta
kao svojevrsna fotografska reprodukcija internet stranice u datom vremenskom trenutku koja
se obavlja putem Heretrix372 softvera otvorenog koda. Vesna Stevanovi opisuje itav niz
tehnikih problema sa kojim se suoava NBS u ovom procesu. Jedno od tih pitanja je
svakako koliko se esto uva internet stranica, kao i do koje dubine se internet stranice
369

Programski plan Narodne biblioteke Srbije za 2006. godinu, NBS, Beograd, 2005.
Narodna biblioteka Srbije ustanova kulture od nacionalnog znaaja, Izvetaj o radu za 2014. godinu
Beograd, februar 2014.
371
Zakon o biblioteko-informacionoj delatnosti, Slubeni glasnik RS br. 52/11, lan 6.
372
http://crawler.archive.org/index.html, prostupljeno 10. 8. 2015.
370

164

arhiviraju. Dubina se ovde odnosi na celokupnu hipermedijsku mreu informacija koju jedan
sajt moe imati na Svetskoj mrei, od video i audio materijala, slika, sve do hiperlinkova koji
vode drugim stranicama. Kako govori Vesna Stevanovi: Tu se sad otvara pitanje, ako ete
da idete u dubinu onda je to veliki problem. Taj jedan sajt moe da nosi[..] 100 publikacija.
Ko e to da obrauje? Koliko dugo e da traje da obrada?.373 Time to emo u jednom
vremenskom trenutku sauvati osnovni fotografski prikaz stranice, bez njenih hiperlinkova i
izloenih dokumenata, omoguava nam esto samo primer estetike suelja u datom trenutku
bez neophodnog konteksta koji dobijamo kao korisnici interneta. Ovakvo povrinsko
arhiviranje za sad predstavlja i po pitanju skladitenja ovih podataka mnogo odrivije reenje,
jer sa sve veom proizvodnjom podataka, skladitenje, koje se trenutno u najveoj meri
obavlja preko cloud tehnologije postaje sve skuplje. Postavlja se pitanje kada govorimo o
nacionalnim domenima, ta se deava sa naim internet sajtovima koji nisu registrovani u
Srbiji, tj. nisu registrovani pod .rs domenom. Setimo se da je rs. domen postao aktivan tek
2008. godine i da sa razvojem novih gTLD oznaka domena, nee uvek predstavljati prvi izbor
korisnika za registrovanje stranica. Period prelaska korisnika sa .com, .edu, .net itd, na
internacionalizovane internet domene, postaje sve vie deo istorije Svetske mree u kojoj
danas dominira trina logika jednog .xyz. Takoe, s obzirom Svetska mrea danas
predstavlja medijsku ekologiju u kojoj se prepliu kulturni, politiki i ekonomski faktori (i
akteri), kako se, i ko odluuje o tome ta u datom trenutku predstavlja srpsku Internet
batinu? Vesna Stevanovi iako se nada formiranju strategije koja e ova mnoga pitanja
definisati, veruje da e projekat kao osnovnu delatnost zapoeti sa prikupljanjem .rs internet
stranica. S obzirom da u ovoj fazi NBS ima mogunosti da odvoji dvoje ljudi koji e se
projektom baviti, istraivaki posao prikupljanja internet stranica koje nisu deo baze podataka
RNIDS, ostaje za sad preteno tehniki problem. Takoe, ouvanje internet naslea u Srbiji
vraa nas problemu zatite autorskih prava i pitanju da li e NBS koja u ovakvu svrhu
preuzima internet stranice koje su sve vie zatiene moi taj materijal da deli i prikazuje.
Kako kae Stevanovieva: Na nekom sajtu imate moda neke informacije koje se plaaju, ili
koje se u nekom trenutku nisu plaale, a kasnije e se plaati.374 Kao institucija koja e tek
sa ovim projektom poeti da arhivira sopstvenu internet stranicu, Narodna biblioteka Srbije
suoena je sa jo jednim velikim izazovom informacionog doba.

373

Mevorah, Vera, Intervju sa Vesnom Stevanovi, zamenicom direktora Narodne biblioteke Srbije i
rukovodiocem sektora VBS II, Beograd, 20. 7. 2015.
374
Ibid.
165

Svi ovi primeri meunarodnih projekata i problema oko arhiviranja srpskog

sajberprostora govore o specifinim odnosima i diskursima unutarnjih i spoljnih dravnih i
nacionalnih politika na Internetu. Sa svim problemima sa kojima se posebno dravne
institucije suoavaju u spoju globalne sajber kulture i svakim danom sve zatvorenijih
dravnih granica i dalje raaju razliite oblike nacionalnih identiteta na Internetu. Jedan takav
zanimljiv primer vezan za NBS jeste hakerski napad 1998. godine u okviru kojeg je sruena
internet stranica Narodne biblioteke Srbije, kao jedan od rezultata sajber rata koji se vodio
izmeu albanskih, srpskih i hrvatskih hakera oko krize na Kosovu. Na internet prezentaciji
biblioteke hakeri iz Republike Hrvatske ispisali su itajte Vjesnik, a ne srpske knjige kao
odgovor upada hakerske grupe Crna ruka iz SCG na stranicu hrvatskog dnevnog lista
Vjesnik.375 Internet prezentacija Narodne biblioteke Srbije bila je meta upravo kao znaajan
nacionalni oznaitelj na Mrei, onaj ije uruavanje simboliki predstavlja uruavanje samog
srpskog naciona.

375

http://e-knjizevnost.blogspot.com/2012/03/blog-post_30.html, pristupljeno 6. 8. 2015.

166

Muzej 2.0: Narodni muzej u Beogradu

Narodni muzej u Beogradu je centralna muzejska ustanova zatite pokretnih kulturnih

dobara, kao i jedan od matinih muzeja na prostoru Srbije. Osnovan je 1844. godine kao
Muzeum serbski ukazom tadanjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovia. Od svog
osnivanja, zbirke ovog muzeja selile su se jedanaest puta da bi konano 1950. godine na
korienje muzej dobio zgradu na Trgu republike u Beogradu, izgraenu 1903. godine za
Upravu fondova. S obzirom da je zgrada bila u izuzetno loem stanju, 2003. godine uklanja
se stalna postavka, za koju je najavljeno da e nakon 13 godina ponovo biti otvorena po
zavretku sanacije zgrade 10. maja 2016. godine. Narodni muzej u Beogradu danas u svom
sastavu ima Muzej Vuka i Dositeja osnovan 1949. godine u Beogradu, Galeriju fresaka,
otvorenu 1953. godine takoe u Beogradu, Arheoloki muzej erdapa, otvoren 1996. godine
u Kladovu, Muzej Lepenski vir, osnovan 2011. godine i Spomen-muzej Nadede i Rastka
Petrovia koji je bio otvoren za javnost od 1975. do 1986. godine nakon ega se graa
premeta u Dokumentacioni centar Narodnog muzeja u Beogradu.
Ono to ini istoriju muzeja na prostoru dananje Republike Srbije drugaijim u
odnosu na svoje evropske parnjake sa kojima dele dublje istorijske kontekste jeste period
socijalizma i komunistike vladavine. Kako navodi Vladimir Krivoejev: Razvoj kulturnih
institucija i omasovljavanje kulturne delatnosti nosilo je sa sobom i dodatne, neskrivene,
ciljeve jaanje komunistike ideologije i negovanje tradicija Narodnooslobodilake borbe i
partizanskog pokreta, kao i ideoloki obraun sa ratnim, ali i klasnim neprijateljima. Ti zadaci
nisu mogli da mimoiu muzeje, od kojih se oekivalo da budu moni instrumenti vaspitaa
najirih narodnih masa.376 Iako je muzejska delatnost funkcionisala u specifinom
drutveno-politikom okviru, Jugoslavija je uestvovala u glavnim svetskim tokovima
muzeologije. ICOM-u, Meunarodnom savetu za muzeje koji je formiran 1946. godine,
Jugoslavija se pridruuje 1951. godine. Takoe od 70-ih godina XX veka u Jugoslaviju ulazi i
svetski talas modernizacije muzejske delatnosti nove muzeologije propraen relativnom
autonomijom kulturnih institucija.377 Kao i u drugim sferama kulturnog, ali i tehnolokog
razvoja, po raspadu SFRJ muzejska delatnost u Srbiji ulazi u proces tranzicije iz kojeg u
velikoj meri jo uvek nije izala. Kako objanjava Krivoejev: Posle svojevrsnog prelaza od
376

Krivoejev, Vladimir, Muzejska politika u Srbiji: Nastajanje, kriza i novi poetak, Kultura, br. 130, 2011,
str. 291-317, str. 297.
377
Ibid., str. 304.
167

dravnog ka specifinom paradravnom modelu kulturne politike, ponovo je ustanovljen

dravni model, koji e, shodno unutranjim politikim dogaanjima, poprimiti i odlike
birokratsko prosvetiteljskog, ali i nacionalno emancipatorskog podmodela.378 Posebno
nacionalni diskurs i danas je vidljiv i donekle sukobljen sa globalnim stremljenjima
muzeologije kojima se pridruuje i Narodni muzej u Beogradu. Kako navode Olga
Manojlovi Pintar i Aleksanadar Ignjatovi: Pad reima Slobodana Miloevia 2000. godine
nije doveo do neospornog raskida sa nasleem nacionalizma. Nereeni problemi Jugoslavije i
socijalistikog naslea, kao i izbegavanje suoavanja sa teretom 90-ih godina dodatno je
zakomplikovao potragu za novim identitetom u post-jugoslovenskom kontekstu.379 Rad ovih
autora detaljno obrauje promene identiteta Narodnog muzeja koji su direktno pratili
promene dravnih i ideolokih reima u prolosti. Tek sa otvaranjem stalne postavke
Narodnog muzeja 2016. godine moemo bolje analizirati ovakav identitetski kontekst
Narodnog muzeja u Beogradu danas. Iako Krivoejev smatra da je tokom prve decenije XXI
veka i pored potekoa tranzicije (posebno vezano za dravno finansiranje i nedostatak
zakonskog okvira) dolo do novog muzejskog buma380 u Srbiji, gde se polako hvata korak
sa svetskim razvojnim tokovima, danas nae kulturne institucije ulaze u novu krizu, ovoga
puta prouzrokovanom ulaskom u informaciono doba.
Dirdri Stam (Deirdre C. Stam) veruje da iako veina muzeja to jo uvek ne uvia,
njihova delatnost se u potpunosti okree oko znaaja informacije, bilo u odnosu prema
korisnicima, sve vee uloge medija u poslovanju ovih institucija ili u stvaranju konteksta u
svojim sakupljakim i istraivakim praksama.381 Ali kako objanjava Miel Hening
(Michelle Henning), u informacionom dobu, iako se predstavljanje muzejske grae u velikoj
meru udaljava od fizikog objekta, oni ostaju deo kontekstualnog okvira institucije:
Muzejski predmeti, osloboeni ramova i vitrina nisu i dalje ono to ne razlikujemo od
drugih vrsta stvari, jer muzejsko okruenje postaje okvir koji svoje sadraje obavija smislom

378

Ibid., str. 305.

Manojlovi Pintar, Olga, Ignjatovi, Aleksandar, National Museums in Serbia: A Story of Interwined
Identities, u Aronsson, Peter, Elgenius Gabriella, Building National Museums in Europe 1750-2010, EuNaMus
Report
No
1.
Linkping
University,
2011,
Electronic
Press,
http://www.ep.liu.se/ecp_home/index.en.aspx?issue=064.
380
Autor daje sledeu definiciju termina: Kao muzejski bum u strunoj, muzeolokoj, literaturi imenuje se
proces koji se irom sveta odigravao tokom osamdesetih godina sada ve prolog, dvadesetog veka, i koji je
odlikovala masovna revitalizacija postojeih, ali i otvaranje brojnih novih muzeja. Krivoejev, Vladimir,
Postoji li u Srbiji muzejski bum?!?, u Gavrilovi, Ljiljana, Stojanovi, Marko, Muzeji u Srbiji: zapoeto
putovanje, Muzejsko drutvo Srbije, Beograd, 2008, str. 199-203, str. 199.
381
Stam, Deirdre C., The Informed Muse, u Corsane, Gerard (ur.), Issues in Heritage, Museums and
Galleries: An Introductury Reder, Routledge, London i Njujork, 2005, str. 58-77, str. 64.
379

168

(Henning 2006, 7). Jo pre dolaska digitalne tehnologije muzeji su imali zakonsku obavezu
da alju podatke o svojoj grai Narodnom muzeju u Beogradu (centralni registar svih
muzejskih predmeta). Prvi tim u okviru ove institucije koji je razmatrao proces digitalizacije
muzejske grae formiran je 1995. godine sa ciljem formulisanja strategije razvoja muzejskog
informacionog sistema. Centrali registar ulazi u eru digitalne tehnologije 1996. godine kada
muzeji kreiraju sopstvene elektronske baze podataka u kom obliku ih redovno alju centralnoj
ustanovi. Za obraivanje ove grae Narodni muzej u Beogradu koristio je raunarski program
CR. Zapravo, ova institucija je prvi dodir za elektronskim bazama podataka imala 1992.
godine kada je razvijen raunarski program Klio. Na poetku je program korien za obradu
podataka o predmetima Zbirke jugoslovenskog slikarstva XX veka, ali je sve do 2009. godine
korien za obradu celokupnog fonda Narodnog muzeja u Beogradu. Ova lokalna baza
podataka bila je ujedno i prvi set podataka koji su uneseni u bazu podataka muzejskog
informacionog sistema Srbije sa 88.004 zapisa i 25.777 digitalnih fotografija.382 Kako
objanjava Andrija Despotovi, lan kolektiva Narodnog muzeja u Beogradu, sve do 1996.
godine u muzejima gde je uopte bilo raunara, oni su se koristili u slubama raunovodstva
ili za slanje elektronske pote.383 Iako su muzeji u ovom periodu koristili raunarske sisteme
za katalogizaciju svoje grae, tek 2007. godine poinje razvoj centralne baze podataka za sve
muzeje u Srbiji baziran na internet programskom paketu Eternitas. Poetak implementacije
ovog programa bio je prvi korak ka razvoju jedinstvenog muzejskog informacionog sistema
Srbije MISS. Kako navode na svom sajtu: Tekovine nacionalne kulture obavezuju da
uspostavimo savremene dokumentacijske tokove ime stvaramo dragocen zbir informacija od
izuzetne vrednosti pre svega za nau kulturu i nauku. Duni smo, da stvorimo iscrpnu
dokumentaciju o kulturnim dobrima iji sadraj i ija vrednost dobijaju svoj pravi smisao tek
kad se dobro proue, upoznaju i dobro valorizuju. Dakle, naa je obaveza da muzeja-uvara
kulturne batine, integriemo u drutvenu okolinu kako bi upravo postao sredstvo
komunikacije, drutveno sredite a samim tim preuzeo ulogu za demokratizaciju kulture.384
Prva centrala baza podataka kreirana je 2008. godine, a 2010. godine se tehnologija
unapreuje koristei Svetsku mreu kao svoju osnovu, izgradnjom internet programskog
paketa. Naime, Internet kao komunikacijsko sredstvo tek od sredine prve decenije XXI veka
postaje dovoljno razvijen za premetanje i postavljanje velike koliine muzejskih podataka. U
vreme Centralnog registra, Despotovi objanjava da se graa prikupljala ili tako to su
382

http://www.eternitas.rs/node/310, pristupljeno 15. 8. 2015.

Mevorah, Vera, Intervju sa Andrijom Despotoviem, Beograd, 16. 6. 2015.
384
http://eternitas.rs/node/297, pristupljeno 15. 8. 2015.
383

169

potom muzeji slali na disketama, kasnije CD-diskovima svoje baze podataka ili je kolega
Goran Gavrilovi odlazio i prikupljao grau koju bi onda manuelno unosio u CR program.385
Razvojem Eternitas paketa muzejima je omoguen direktan unos podataka preko internet
sajta u MISS. Razvijen kao multiplatformni sistem, ovoj bazi podataka baziranoj na cloud
tehnologiji moe se pristupiti sa bilo kojeg ureaja bez obzira na operativni sistem. Server sa
podacima informacionog muzejskog sistema nalazi se u centru za skladitenje podataka u
Krnjai u Beogradu domae privatne kompanije dobavljaa internet usluga. S obzirom da
internet dobavljai uvaju u tajnosti informacije o lokacijama svojih centara za skladitenje
podataka, a Narodni muzej u Beogradu je odabrao da ne otkrije ime kompanije od koje
iznajmljuje prostor za svoje servere, ne moemo sa sigurnou rei o kom dobavljau internet
usluga je re. Kako navodi Andrija Despotovi, u datom trenutku ova kompanija nudila je
najbri protok podataka.386 Sa protokom podataka od preko jedan gigabajt, MISS za svoju
delatnost koristi najsavremeniju irokopojasnu mreu u Srbiji. I pored ovakve serverske
podrke, Narodni muzej u Beogradu do danas nema lokalnu raunarsku mreu. Iz ovog
razloga kustosi Narodnog muzeja za potrebe svojih kolekcija koriste u velikoj meri i dalje
program Klio u okviru kojeg vode evidenciju o svojim kolekcijama. Od 2006. godine
razvijaju se male mree u okviru muzeja kojih danas ima oko 20 sa pet internet prikljuaka u
zgradi. Kako objanjava Despotovi: To je do konfiguracije same zgrade, zato to je zgrada
sagraena 1903. godine i ne postoji mrena infrastruktura, ne moemo da razvuemo
kablove.387 U poslednjih par godina postojala je ideja da se napravi beina mrea za muzej,
ali sa projektom sanacije zgrade danas predviena i izgradnja kablovske infrastrukture. U
istraivanju koje je sproveo Zavod za prouavanje kulturnog razvitka 2009. godine stavlja se
poseban akcenat na razvoj IKT u muzejima u Srbiji. Kako navode u izvetaju:
Implementacija novih tehnologija i razvijanje informaciono-komunikacione infrastrukture u
muzejima Srbije odvijala se, takoe, stihijski i neorganizovano, kao i kod ostalih grupa
institucija kulture.388 Iako se pokazalo da je korienje i kvalitet raunarske opreme na
zadovoljavajuem nivou u veini kulturnih institucija, posebno se istie znaaj raunarskih
mrea i kvalitetne internet konekcije. Kako piu: Znaaj dobrog umreavanja raunara
ogleda se u dobroj meusobnoj komunikaciji zaposlenih unutar institucije (timski rad na
projektima, baze podataka, arhiviranje podataka, razvoj aplikacija, zatita sistema i sl.) i
385

Mevorah, Vera, Intervju sa Andrijom Despotoviem, Beograd, 16. 6. 2015.

Ibid.
387
Ibid.
388
Martinovi, Dragana, Joki, Biljana, Muzeji Srbije: aktuelno stanje, Zavod za prouavanje kulturnog
razvitka, Beograd, 2009, str. 57.
386

170

komunikaciji putem interneta.389 Naime, 2009. godine 41,9% institucija nije imalo mreu
lokalnog podruja (LAN). Takoe, 67,5% kulturnih institucija nema servere, od kojih je
najvie muzeja.390
U okviru Narodnog muzeja u Beogradu, 99% podataka je digitalizovano, dok u okviru
MISS-a deo grae Narodnog muzeja danas sadri 130.000 digitalnih objekata zajedno sa
zasebnom bazom podataka numizmatike grae koja broji oko 80.000 predmeta. Zbirke
ukupno broje oko 400.000 jedinica391, ali dobar deo te grae su studijski materijali koji se
verovatno nee inventarisati. Procenjuje se da ukupan broj jedinica svih muzeja koji
uestvuju u muzejskom informacionom sistemu Srbije oko etiri miliona, od ega je do danas
samo 230.000 jedinica integrisano u centralnu bazu podataka. Andrija Despotovi objanjava
da je problematina ovakva vrsta procene grae zato to se broje i predmeti koji nisu kulturna
dobra, ve studijski materijali i druga informaciona graa. Kako kae: Retko koji muzej zna
tano koliko ima predmeta ba zato to je dosta tih predmeta i studijskog materijala sklonjeno
negde sa strane. To je neko iskopavao ili nabavio i onda je to sklonjeno u nekom zapeku gde
niko ne zna ni gde je ni emu to slui.392 U okviru MISS-a do sada je otvoreno 494
korisnikih naloga (399 muzejskih radnika) i 693 zbirke. Zajedno sa muzejima na Kosovu i
Metohiji393, broj muzeja ije zbirke su deo baze podataka je 172 u koje spadaju i muzejski
prostori koji su u sastavu drugih muzeja.
Govorili smo na primeru Narodne biblioteke Srbije sa kakvim se sve problemima
susreu kulturne institucije u procesu digitalizacije. Narodni muzej se jo poetkom 90-ih
godina prolog veka prvi put suoio sa izazovom tehnolokog zastarevanja. Dok je u SFRJ u
raunarskim sistemima korien specijalizovan ASCII kod YUSCII, kao to smo videli, ova
tehnologija je vremenom napredovala u integraciji drugih jezika. Kako kae Despotovi:
Masa podataka koji su uraeni na jedan nain prosto su neitljivi. Poetkom 90-ih kada je to
raeno to niko nije predvideo. To nije bila greka Narodnog muzeja, to niko na globalnom
nivou nije predvideo[..].394 Takoe, problemi su nastaju u samom prelazu na rad u okviru
MISS platforme. Kako objanjava Despotovi: Jedan od glavnih problema koje je MISS
imao jeste to to su ljudi bili prilino odbojni prema tom programu iz prostog razloga to su
389

Ibid., str. 58
Ibid., str. 58.
391
Najveu kolekciju u Srbiji zapravo ima Etnografski muzej u Beogradu sa oko 600.000 jedinica.
392
Mevorah, Vera, Intervju sa Andrijom Despotoviem, Beograd, 16. 6. 2015.
393
Katalog muzeja u okviru MISS baze podataka ubraja i Gradski muzej u Kosovskoj Mitrovici, Regionalni
muzej u Peima, Umetniku galeriju u Pritini, Muzej Prizrenske lige, Arheoloki muzej u Prizrenu i Muzej u
Pritini. Danas su u bazi podataka jo jedino ostali aktivni podaci iz Muzeja u Pritini koji je izmeten i svoju
primarnu delatnost obavlja iz zgrade Etnografskog muzeja u Beogradu.
394
Mevorah, Vera, Intervju sa Andrijom Despotoviem, Beograd, 16. 6. 2015.
390

171

ve navikli na Klio ili ve neke druge stvari, a ovaj program[..] je uraen onako poetniki u
smislu tog korisnikog interfejsa, to je kada se radi neki program i implementira na tako
velikom nivou kao to je jedna drava i 130 ustanova kulture jako bitno. 395 U toku razvoja
MISS-a kratko je postojao i internet forum namenjen muzejskim strunjacima gde bi se
diskutovalo o implementaciji i funkcionalnosti MISS platforme, ali je ugaen iz razloga to
nije bio dovoljno korien i to je procenjeno da takva platforma povezana sa bazom
podataka predstavlja sigurnosni rizik. Problem takoe nastaje u nedostatku regulative. Kako
objanjava Despotovi: Mislim da dublje razumevanje ta je to zapravo digitalizacija u
formalnim okvirima, kada je u pitanju Ministarstvo, u potpunosti nedostaje[..] Ovde se
digitalizacija esto posmatra kao neki konani cilj. Mi emo sada da digitalizujemo stvari i to
je to, to je gotovo.396 Muzeji, suoeni sa sve veom potrebom korisnika pristupima bazama
podataka dolaze u situaciju gde stari modeli klasifikacije i sakupljanja u digitalnoj sferi
postaju nepodobni. Kako pie Amanda Volas (Amanda Wallace): Upravljanje kolekcijama
se mora shvatiti kao sredstvo za odreeni cilj ne kao cilj po sebi. Ono postoji kao proces
koji treba da omogui muzejima da ispune svoju iru ulogu prenosa drutvenih vrednosti
maksimalizujui upotrebu kolekcija, dajui glas kolekcionarima i korisnicima i da odraavaju
razliita iskustva.397 Digitalizacija donosi raznolike mogunosti za proirivanje podataka u
okviru kolekcija koja prevazilazi principe retrospektivne konverzije kao pukog prenoenja
metapodataka u digitalnu formu. Kao to smo ve govorili, ne samo da pruanje ireg
kontekstualnog okvira podataka predstavlja preduslov za odrivo ouvanje digitalnih
objekata, ve i moe otvoriti znaajan korisniki svet ovakvih baza podataka. Kako opisuju
Fiona Kameron (Fiona Cameron) i Helena Robinson (Helena Robinson) u svom radu, ovakva
transformacija funkcija digitalizacije i baza podataka koje se stvaraju znaajno bi
transformisalo poboljalo i rad registratora, kustosa, muzejskih edukatora, kao i obinih
korisnika.398 Dok je u vreme lisnih kataloga u Narodnom muzeju u Beogradu se uz svaki
predmet obino prilagala i fotografija predmeta, sa elektronskom centralnom bazom podataka
to nije sluaj. Narodni muzej u velikoj meri digitalne fotografije svoje grae izrauje prema
potrebama spoljnih saradnika. Naime, najvei deo digitalizovane grae koristi se u svrhu
395

Ibid.
Ibid.
397
Wallace, Amanda, Collections Management and Inclusion, u Dodd, J., Sandell, R. (ur.), Including
Museums: Perspective on Museums, Galleries and Social Inclusion, University of Leicester, Department of
Museum Studies, Leicester, str. 80-83, 2001.
398
Cameron, Fiona, Robinson, Helena, Digital Knowledgescapes: Cultural, Theoretical, Practical, and Usage
Issues Facing Museum Collection Databases in a Digital Epoch, u Cameron, Fiona, Kenderine, Sarah (ur.),
Theorizing Digital Cultural Heritage: A Critical Discourse, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts,
London, 2010, str. 165-193, str. 180.
396

172

reprodukovanja na razliitim publikacijama, slanja drugim institucijama i za istraivaki rad

kako unutar samog Muzeja tako i od strane drugih institucija i istraivaa. Proces
digitalizacije koji sprovodi Narodni muzej u Beogradu kao centralna ustanova pre svega je
namenjen olakavanju rada muzejskih strunjaka, gde kao prioritet u ovom procesu postavlja
evidencija prikupljene grae. Kako navodi Nada Jevremovi, jedna od nosilaca projekta u
Narodnom muzeju: Jedan od vanih segmenata razvoja muzejsko-informacionog sistema je
matinost koja predstavlja organizovani oblik delovanja u okviru pripremanja standarda u
muzejskoj delatnosti kao i praenje njihovog sprovoenja i primene u muzejima Republike
Srbije.399 Despotovi smatra da je ovo osnovni preduslov za bilo kakvu dalju primenu
podataka o kolekcijama. Godinu dana nakon nastanka MISS-a, postojala je inicijativa
omoguavanja pristupa delu ove grae iroj publici. Ova internet platforma koja nastaje 2012.
godine nosila je ime Trezor, ali je ubrzo po svom nastajanju ugaena. Iako je inicijalna
zamisao nadlenog Ministarstva bila da po zavretku razvoja MISS-a, ova baza podataka
bude otvorena za javnost, strukturni razvoj projekta nije predvideo ovakvu primenu, zbog
ega se na projektu javnog pristupa muzejskom blagu Srbije Trezor radilo paralelno i
posveivalo nedovoljno panje. Takoe, Ministarstvo nije prualo nikakvu finansijsku pomo
razvoju ovog projekta, zbog ega je ostavljeno na Narodnom muzeju u Beogradu da projekat
razvija prema svojim mogunostima. Internet baza podataka koja je sadrala manji deo grae
MISS-a prestaje sa radom usled promena sistema podrke kompanije Microsoft za
publikaciju fotografija. Nakon ove izmene Narodni muzej vie nije imao sredstva za dodatno
finansiranje novog paketa podrke koji je bio izuzetno skup.400 Andrija Despotovi smatra da
uopte projekte digitalizacije neophodno sprovoditi u okruenju slobodnog koda gde se nee
zavisiti od politike odreene kompanije, to je i jedan od predloga koji je predat Ministarstvu.
Trezor je posebno bio korien od strane muzeja u regionu, gde je kako kae Despotovi,
najvei broj pritubi po gaenju aplikacije dolazio iz Makedonije. 401 Godine 2014. Narodni
muzej u Beogradu osniva svoju fondaciju preko koje e imati vie mogunosti apliciranja za
finansiranje ovakvih programa u budunosti nezavisni od Ministarstva kulture i informisanja
RS, mada i dalje ne postoji jasna strategija daljeg razvoja integrisane baze podatka u slubi
javnosti.
Jedan od projekata komuniciranja sa publikom koristei internet tehnologiju
Narodnog muzeja u Beogradu bio je Infomuzej, zamiljen 2010. godine kao muzejski portal
399

http://www.eternitas.rs/node/324, pristupljeno 16. 8. 2015.

Andrija Despotovi obanjava da je cena ovog paketa bila koliko i za celokupnu izradu MISS-a., Ibid.
401
Mevorah, Vera, Intervju sa Andrijom Despotoviem, Beograd, 16. 6. 2015.
400

173

Srbije koji bi se bavio informisanjem i promovisanjem rada muzeja. U projektu je trebalo da

uestvuju sve muzejske institucije postavljajui znaajne podatke o svojim aktivnostima.
Dvojezini portal je ugaen 2014. godine.402 Andrija Despotovi objanjava da je u momentu
realizacije projekta Infomuzej, srpski sajberprostor ve bio donekle popunjen kvalitetnim
informativnim portalima u oblasti kulture, kakav je na primer SEEcult: Portal za kulturu
jugoistone Evrope403 osnovan 2003. godine kao nevladina organizacija u Beogradu. Ovaj
portal prenosi informacije o znaajnim kulturnim deavanjima u regionu sa ciljem pomaganja
i promocije kulturnih institucija, umetnikih projekata i umetnika na svetskoj sceni. Naime,
kako prenosi Ari Haurinen (Ari Hyrinen), injenica da ukoliko guglamo pojam Mona Lisa,
gde e se prvo pojaviti lanak na sajtu Wikipedia, a tek onda zvanina stranica Luvra (Louvre
Museum), gde se ova slika uva, govori o tome da e muzeji morati mnogo vie vremena i
resursa da potroe u borbi za panju internet korisnika.404 Ne treba zaboraviti da pretraiva
Google listu internet stranica na pretraivau hijerarhizuje na osnovu koliine informacija
koji postoje na sajtu. Kako objanjava Andrija Despotovi, postojanje jednog zasebnog
internet sajta koji promovie delatnost muzeja oduzimao bi deo internet saobraaja koji
nastaje u okviru delatnosti ustanova na matinim internet prezentacijama i drutvenim
mreama koje su danas dominantni oblici aktivnosti internet korisnika. Takoe, za realizaciju
projekta kakav je bio Infomuzej, bio je potreban mnogo vei stepen angaovanosti i
komunikacije meu muzejima. Jedan od isto internetskih doprinosa ulasku muzeja u Srbiji u
XXI vek jeste blog muzejske radnice Tine Kaplani pod nazivom Muzeji rade, koji se
pojavljuje 2013. godine sa ciljem osveivanja postojanja muzeja u Srbiji kod korisnika
Interneta. Glavna poruka bloga jeste: Muzeji u Srbiji rade. Svi. Mi verujemo da mogu da
rade bolje.405 Tina Kaplani putem svog bloga deli iskustvo prakse u italijanskim muzejima i
internacionalnim projektima u kojima je uestvovala. Kako navodi: Pre svega, blog govori o
radu muzeja, o ansama za njihovo poboljanje i njihovu integraciju u sistem srpske kulturne
politike, kao i turistike ponude. Blog je posveen u velikoj meri komunikaciji muzeja,
naroito na online prostoru. Danas, posete muzeja zavise od njihovog online nastupa, pa se
Muzeji rade trudi da daje informacije i konkretne savete za poboljanje muzeja u digitalnoj

402

Iako je projekat uguen, internet stranica www.infomuzej.rs i dalje je aktivna. Naime, nalog projekta zajedno
sa delom postavljenih informacija i zatitnim znakom, preuzet je od drugog korisnika. Na blogu se povremeno
moe videti i poruka: Ako ste se umorili od muzejskh zbirki posetite[..] sa postavljenim hiperlinkom koji vodi
stranici za kockanje na mrei. Primer Infomuzeja ukazuje na nestabilno okruenje sajberprostora koje kulturne
institucije ne mogu u potpunosti kontrolisati.
403
http://www.seecult.org/, pristupljeno 16. 8. 2015.
404
Haurien, Ari, Gugl najvei muzej na svetu?, ICOM Srbija, br. 3, 2013, str. 51.
405
http://muzejirade.com/, pristupljeno 14. 8. 2015.
174

komunikaciji.406 Na blogu se mogu pronai linkovi i spisak svih muzeja u Srbiji, izvetaji sa
velikog broja izlobi i brojni autorski tekstovi koji se bave izazovima muzejske delatnosti u
informacionom dobu. Sajt je iste godine kada je nastao proglaen jednim od 50 najboljih
sajtova u srpskom sajberprostoru od strane PC Press magazina, a u prva dva meseca
zabeleio je 20.000 posetilaca.
Prva internet prezentacija Narodnog muzeja u Beogradu napravljena je 1996.
godine.407 Sajt je ostao u najveoj meri nepromenjen do 2012. godine kada je kreirana nova
internet prezentacija na WordPress platformi koja omoguava lako manipulisanje i
premetanje sadraja stranice.408 Sa razvojem tehnologije menjanje izgleda i funkcionalnosti
internet stranica postaje dinamika delatnost koju je mogue sprovoditi u bilo kom trenutku.
Sajt 2012. godine kada je puten u rad brojao 39.775 posetilaca, dok je 2014. godine imao
144.000 internet posetilaca, oko 12.000 meseno. Despotovi napominje da je 60% korisnika
koji se redovno vraaju na sajt, dok je 40% novih posetilaca.409 Ova institucija redovnim
auriranjem sadraja stranice, kao i deljenjem informacija putem drutvenih mrea takoe
obavlja i funkciju promocije aktivnosti u drugim muzejima. U okviru sajta Narodnog muzeja
u periodu od 2012. do 2015. godine postoji 422 strane od kojih je 125 prevedeno na engleski
jezik (305 razliitih strana); 912 stranica informacija vezano za izlobe i radionice, kao i 297
stranica u kategoriji vesti; 3.287 digitalnih fotografija, 200 PDF fajlova i 223 digitalne
reprezentacije publikacija Narodnog muzeja u Beogradu.410 U jednom trenutku postojala je i
mogunost kupovine publikacija direktno sa sajta, ali s obzirom da Narodni muzej nije imao
sredstva da zaposli dodatnog radnika koji bi se bavio ovim vidom prodaje, aplikacija je
ugaena 2015. godine, a muzej svoju online prodaju danas obavlja preko internet portala
Knjiara.com411. Naime, pored kratkih uvoda u zbirke i nekolicine digitalnih fotografija
sadraja tih zbirki, internet prezentacija Narodnog muzeja ne predstavlja adekvatnu zamenu
za fiziku posetu ovoj kulturnoj instituciji. Muzeji u sastavu Narodnog muzeja u Beogradu
nemaju nezavisne internet prezentacije ve se podaci o postavkama i istorijatu muzeja mogu
videti na sajtu Narodnog muzeja u Beogradu. U planu je dalji razvoj sadraja internet
406

http://muzejirade.com/o-blogu/, pristupljeno 14. 8. 2015.

Stranica je od svog nastanka esto bila napadana od strane hakera. Poslednji napad bio je albanskih hakera
2011. godine, kada je korienjem grube sile (brute force) probijena administratorska ifra stranice.
408
WordPress je softver otvorenog koda baziran na CMS, sistemu za dinamiko upravljanje sadraja (Content
Menagment System). Ovakve aplikacije omoguavaju korisnicima da bez programerskog znanja upravljaju
sadrajem internet stranice. Zanimljvo je da usled korienja Wordpress softvera odreeni broj internet
korisnika van Srbije upravo je preko foruma namenjenom diskutovanju o Wordpressu doao do internet stranice
Narodnog muzeja u Beogradu.
409
Mevorah, Vera, Intervju sa Andrijom Despotoviem, Beograd, 16. 6. 2015.
410
Ibid.
411
http://www.knjizara.com/, pristupljeno 14. 8. 2015.
407

175

prezentacije, pre svega u kategoriji Uenje i zabava orijentisanoj prema interaktivnoj

komunikaciji sa publikom u cilju dalje promocije rada muzeja i privlaenja publike. Kako
objanjava Andrija Despotovi: Dobar deo nae stalne publike ine stariji ljudi, a dobar deo
nae publike koja je na sajtu su mladi ljudi. I onda imamo ljude koji zapravo gledaju dosta
na sajt i Facebook, ali ne dolaze esto u muzej, a stariji ljudi generalno ne koriste toliko
drutvene mree[..] ali dolaze u muzej[..] Mi hoemo da se fokusiramo na mladu publiku, ali
u smislu da oni dou u muzej, a elimo da ponudimo neto i starijim ljudima[..] da imaju na
raspolaganju informacije koje e celo njihovo iskustvo posete Narodnom muzeju uiniti jo
boljim.412 Plan je da se nedeljno barem dve prie postave na sajt koje bi bile vezane za grau
Narodnog muzeja. Internet prezentacija Narodnog muzeja, kao i veine kulturnih institucija u
svetu nema mogunost otvaranja komunikacionih kanala sa publikom kao to su forumi ili
komentari korisnika. Razlog ovome, kako objanjava Despotovi, je pre svega briga o
sigurnosti baze podataka na sajtu. Ovakav oblik uestvovanja u proizvodnji i delatnosti
Narodnog muzeja ova institucija pre svega nudi putem svojim profila na drutvenim
mreama.
Pokazuje se da znaajna koliina internet saobraaja vezanog za delatnost Narodnog
muzeja u Beogradu dolazi sa drutvenih mrea, najvie sa Facebooka i Twittera. Na uticaj i
znaaj prisutnosti na drutvenim mrea u okviru Narodnog muzeja znaajnije se obraa
panja u poslednjih par godina. Ova institucija ima izgraene profile na drutvenim mreama
Facebook, Twitter, Pinterest i Foursquare, ali pre svega svoju aktivnost komunikacije sa
korisnicima preko Facebooka. Zasebne profile na ovoj drutvenoj mrei imaju i Muzej Vuka
i Dositeja i Galerija fresaka. Na profilima ove institucije nude na redovnoj bazi fotografije i
snimke sa deavanja i najave programa. Trenutno profil Narodnog muzeja u Beogradu ima
10.000 lajkova. Jedan od novih aplikacija koje nudi kompanija Facebook za institucije i
komercijalne firme koje koriste ovu mreu sa promociju svojih aktivnosti jeste mogunost
ocene korisnika (review). Tako na primer korisnica Suzana Petrovi ocenjuje Narodni
muzej u Beogradu sa pet zvezda i komentarom: Uvek ima ta da se vidi. Iako nemaju
zgradu, imaju odline postavke!. Iako ovu opciju jo uvek ne koristi veliki broj korisnika,
ocene se kreu od jedne do pet zvezdica, ali postoji vrlo malo komentara na takve ocene. 413
Na Twitteru Narodni muzej ima 2210 pratilaca. Zanimljiv primer je komian tweet iz 2013.
godine u kojem je postavljen uslikan komentar jednog posetioca muzeja iz knjige utisaka u

412
413

Ibid.
https://www.facebook.com/narodnimuzej/reviews, pristupljeno 16. 8. 2015.
176

kom pie: Muzej je oajan. Sve je staro 500 godina. LP.414 Ova poruka na drutvenoj mrei
Twitter prosleena je (retweet) 176 puta. Narodni muzej je sa svog profila odgovorio
tweetom: Traimo praistorijske predmete koji nisu stariji od 500 godina. Ukusi internet
korisnika i sadraji koji dobijaju najvie panje na Mrei nisu uvek onakvi kakve bi kulturne
institucije elele, mada kako Despotovi objanjava, Twitter i jeste neformalnija drutvena
mrea zbog ega i oni sami postavljaju ovakve sadraje.415 U okviru izlobe Henri Mur
grafiar u septembru 2014. godine Narodni muzej realizovao je TweetUp pretpremijeru
izlobe. U okviru ovog popularnog modela nalaenja i druenja van sajberprostora korisnika
ove drutvene mree, Narodni muzej je organizovao predavanja, prezentacije i voenje kroz
izlobu, kao i pano na kojem su projektovani tweetovi korisnika na mrei u tom trenutku.
Narodni muzej u budunosti planira i ozbiljnije marketinke projekte preko drutvenih mrea,
ali kako objanjava Despotovi, za to je potrebna detaljna analiza i planiranje. Kako kae:
Postoji nain u kojim intervalima se postavljaju postovi, grafiko reenje tih postova, kada
se angauje zajednica, na koji nain se njima privlai panja[..] kada treba biti interaktivan,
kada informativan itd[..].416 Izmeu ostalog, planira se produkcija video sadraja pod
nazivom Jedan minut umetnosti gde e se predstavljati pojedinani predmeti iz grae i
postavljati na internet platformu YouTube. Celokupnu delatnost odravanja internet stranice i
aktivnosti na drutvenim mreama u Narodnom muzeju pored Andrije Despotovia obavlja
jo samo nekolicina pojedinaca. U okviru muzeja postoji radno telo pod nazivom Ureivaki
odbor za internet prezentaciju koje postoji od 2013. godine i koje odluuje o pitanjima
vezanim za prezentaciju i delatnost Narodnog muzeja u sajberprostoru. Sve do 2012. godine
glavni fokus delatnosti u okviru digitalnih tehnologija i internet tehnologije bio je na razvoju
MISS-a.

Virtuelni muzej
Iako muzeji i druge kulturne institucije sve vie koriste nove tehnologije u dijalogu sa
svojom publikom, kako navode Anelina Ruso (Angelina Russo) i Deri Votkins (Jerry
Watkins), izlobena delatnost ostala je umnogome nepromenjena u informacionom dobu to

414

https://twitter.com/narodnimuzejbg/status/403088965471047680/photo/1, pristupljeno 16. 8. 2015. godine.

Mevorah, Vera, Intervju sa Andrijom Despotoviem, Beograd, 16. 6. 2015.
416
Ibid.
415

177

ovi autori upravo objanjavaju nedostatkom formalnih okvira za ovakvu praksu.417

Rasprostranjen, iako i dalje u velikoj meri usamljeni primer aproprijacije mogunosti novih
tehnologija i Interneta u ovakvoj praksi jesu virtuelne izlobe. Narodni muzej u Beogradu
putem svoje internet stranice nudi tri virtuelne etnje kroz izlobe koje su realizovane tokom
2012. godine: Rimski portret i stanovnici Singidunuma418 izloba koja je postavljena u
Velikom barutnom magacinu na Kalemegdanu, Studenica: osam vekova slikarstva419 u
Galeriji fresaka i Centralni Balkan izmeu grkog i keltskog sveta420 u prostorijama
Narodnog muzeja u Beogradu.
Najstariji primeri virtuelnih muzeja nastaju jo pre pojavljivanja Svetske mree. Takvi
su bili projekti Kongresne biblioteke u SAD-u 1992. i 1993. godine, 1492: An Ongoing
Voyage, Scrolls from the Dead Sea: The Ancient Library of Qumran and Modernd
Scholarship i Revelations from the Russian Archives postavljeni na Globalnu mreu putem
FTP protokola (Kalfatovic 2002, 16). Internet i digitalna tehnologija pruaju alate muzejima i
za realizovanje projekata koji drugaije ne bi bili mogui. Zanimljiv primer je virtuelna
rekonstrukcija Vile Publija Fanija Sinistora (Villa of Publius Fannius Synistor), koju je
sproveo njujorki The Metropolitan Museum of Art. Zidovi ovog zdanja na kojima se nalaze
znaajne freske ostali su zakopani usled erupcije Vezuva 79. godine p. n. e. Nakon to je
obavljeno iskopavanje izmeu 1899. i 1900. godine, freske su uklonjene, a zdanje iznova
zakopano. Koristei savremenu raunarsku tehnologiju Betina Bergman (Bettina Bergmann)
u saradnji sa KVL laboratorijom londonskog King's Collegea i drugim muzejskim
strunjacima irom sveta virtuelno je rekonstruisala vilu zajedno sa do sad poznatim
freskama. Postavljajui ove vizuelne fragmente u originalni kontekst, ovaj projekat otvara
znaajne nove pravce istraivanja u muzeologiji.421 Na slian nain Narodni muzej u okviru
Muzeja Lepenski vir nudi hologramske rekonstrukcije kua sa Lepenskog vira koje je mogue
videti na lokaciji muzeja preko raunara namenjenim korisnicima. Narodni muzej u Beogradu
uestvovao je od 2010. godine u dva meunarodna projekta razvoja virtuelnih muzeja.
Tokom 2011. godine javno preduzee Beogradska tvrava u saradnji sa Ministarstvom
kulture i informisanja RS pokree projekat Magini dodir Dunava: Virtuelni muzej422 [..]sa
417

Russo, Angelina, Watkins, Jerry, Digital Cultural Communication: Audience and Remediation, u
Cameron, Fiona, Kenderine, Sarah (ur.), Theorizing Digital Cultural Heritage: A Critical Discourse, The MIT
Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2010, str. 149-165, str. 149.
418
http://www.narodnimuzej.rs/virtual-tours/barutana/barutana.html, pristupljeno 16. 8. 2015.
419
http://www.narodnimuzej.rs/virtual-tours/studenica/studenica.html, pristupljeno 16. 8. 2015.
420
http://www.narodnimuzej.rs/images/CENTRALNI_BALKAN.swf, pristupljeno 16. 8. 2015.
421
Vie o projektu moete proitati u Bergmann, Bettina i dr., Roman Frescoes from Boscoreale: The Villa of
Publius Fannius Synistor in Reality and Virtual Reality, The Metropolitan Museum of Art, New York, 2010.
422
http://virtuelnimuzejdunava.rs/pocetna/pocetna.1.html, pristupljeno 16. 8. 2015.
178

cilm d s putm intrnt przntci n dnm mstu pvu rprznttivni primri

kulturng i prirdng nsl clkupng dunvskg rgin (d izvrit u Nmk d
u u Crnm Mru), d s uk n njihv zn, nphdnst uvnj i udn tvri
mgunst budu munrdn srdnj drvnih instituci zml krz k prti
Dunv (Nmk, ustri, Slvk, rsk, Hrvtsk, Srbi, Rumuni, Bugrsk,
ldvi i Ukrin).423 Ova internet platforma je zamiljena kao otvorena platforma u
kojoj e kulturne institucije u zemljama koje obuhvataju tok Dunava postavljati sadraj i iriti
bazu podataka. Internet bazu podataka je mogue pretraivati putem interaktivne mape,
predmetu i po zemljama i institucijama koje uestvuju u izgradnji virtuelnog muzeja. Projekat
je i dalje u svojoj poetnoj fazi mapiranja znaajnih lokaliteta i predmeta vezanih za tok
Dunava u Srbiji. Partneri projekta su Narodni muzej u Beogradu, Etnografski muzej u
Beogradu, Istorijski muzej Srbije, Prirodnjaki muzej u Beogradu i Muzej grada Beograda.
Narodni muzej u Beogradu kao partner projekta ima stranicu galerijom svojih predmeta i
opisom rada institucije, kao i zasebnom stranicom za Arheoloki muzej erdapa i kolekcije u
okviru tog muzeja. Svaki objekat u virtuelnom muzeju predstavljen je fotografijom i opisom
sa detaljnim podacima. Iako je do 2013. godine projekat promovisan i razvijan u Srbiji, jo
uvek nije proiren na druge zemlje i ostaje pitanje kako e se u budunosti razvijati. Godine
2012. na poziv organizacije Museum With No Frontiers iz Bea Narodni muzej u Beogradu
doprinosi virtuelnom muzeju pod nazivom Sharing History: Arab World Europe 18151918424 sa deset digitalnih reprodukcija slika Pavela urkovia (1772-1839), ure Jakia
(1832-1878), Paje Jovanovia (1859-1957), Uroa Predia (1857-1953), ora Krstia
(1851-1907) i Stevana Aleksia (1876-1923). Projekat ima za cilj predstavljanje drutvenih,
ekonomskih i kulturnih konteksta susretanja Otomanskog carstva i industrijske Evrope u elji
za stvaranjem novih diskursa preplitanja ovih kultura izvan nacionalistikih agendi. Kako
navode: [..]danas smo svi pozvani da gledamo na svoju prolost kao na zajedniko naslee,
koje e nam dati inspiraciju za zajedniku budunost samo ukoliko bude zajedniki
interpretirano, uzimajui u obzir vizure svih kojih se tie. 425 U stvaranju ovog virtuelnog
muzeja uestvovale su kulturne institucije iz 22 zemlje stvarajui bazu podataka od oko 3000
predmeta. Pojedinci iz ovih institucija okupljali su se u etiri navrata u periodu izmeu 2012.
i 2014. godine da zajedniki formuliu prezentaciju ovog virtuelnog muzeja.

423

http://virtuelnimuzejdunava.rs/pocetna/o-nama.4.html, pristupljeno 16. 8. 2015.

http://www.sharinghistory.org/index.php, pristupljeno 16. 8. 2015.
425
http://www.sharinghistory.org/about.php, pristupljeno 16. 8. 2015.
424

179

Nastankom virtuelnog muzeja ili sajber muzeja koncept posete odreene izlobe ili
ve sveukupnoj grai muzeja dobija potpuno drugo znaenje. Govorimo pre svega o
specifinoj medijskoj ekologiji Interneta i njegovih suelja. Kako navodi Bernar Delo
(Bernard Deloche): Virtuelno je bezgranino proirilo polje ekspografije (Delo 2006, 18).
Kao to smo videli na primerima istraivanja interaktivnosti Svetske mree od strane internet
umetnika, to to se muzej pojavljuje u sajberprostoru ne mora da znai sutinsku promenu
naeg primanja informacije. Kako objanjava Delo: [..]poseta adresi na Webu je pod
odreenim uslovima vrlo slina poseti muzeju: najpre treba (eventualno) platiti ulaz, potom
ii od strane do strane sajta kao to se ide od dvorane do dvorane u muzeju, uz mogunost da
se pree preko druge veze na drugi sajt, ili na drugu stranu sajta, a moe se i sebi priutiti
zadovoljstvo vraanja i izbora drugog smera (Delo 2006, 188). Malroov (Andre Malraux)
koncept imaginarnog muzeja ili muzeja bez zidova (muse imaginaire) doprineo je
teoretizaciji uloge muzeja tokom XX i u XXI veku. Polazei od elje da uini muzeje u
Francuskoj istinskim javnim prostorima, Malro je kritikovao modernistiku koncepciju
muzeja kao predstavnika fiksnog znanja, modela koji koi beskrajne mogunosti ljudske
mate. U prevodu na engleski jezik Malroova ideja muzeja bez zidova (museum without
walls) proirena je na koncept mogunosti koje interakcija za muzejskom graom (kulturnim
i umetnikim nasleem) moe imati izvan formativnih zidova institucija i sa novom ulogom
posetilaca u stvaranju znaenja muzejskih objekata. Barnet smatra da je upravo Svetska
mrea donekle uspela da ostvari Malroovu ideju. Kako navodi: Digitalizovane kolekcije na
mrei omoguavaju nam da pravimo sopstvene putanje kroz muzejsku grau. Mogunosti
hiperteksta na Internetu dozvoljava nam da skaemo sa take na taku bez toga da moramo
da se drimo propisanih linija kretanja izmeu objekata (Barrnett 2010, 115).

Postmuzejsko doba: korisnici i edukacija

Tri paradigme u poslednjih par decenija su drastino promenile delatnost muzeja:
postmodernizam, posledini ulazak u informaciono drutvo i postkolonijalizam. U periodu
strujanja postmodernistike misli poinju da se javljaju mnoge manjinske i ugroene grupe sa
drugaijim vizurama istorije od one koju su eurocentrini muzeji predstavljali, kao i odnosa
moi u savremenom kapitalistikom drutvu. Informaciono drutvo sa druge strane donosi u
ovaj ideoloki pluralitet nikada ranije vienu dostupnost informacija i prostora za izraavanje.
Jo 80-ih i 90-ih godina prolog veka muzeji se postepeno odvajaju od svoje inicijalne
funkcije sakupljaa i uvara svetskog naslea sve vie se orijentiui prema demokratskim
180

principima i edukaciji svoje publike. Kako navodi Dulija Harison (Julia D. Harrison):
[..]javna percepcija muzeja jeste kao iskaznika istine i uzvienog kulturnog autoriteta.426
Ovakav identitet muzeja ulazi u krizu u drugoj polovini XX veka koja se odnosi na to da li
e muzeji biti orijentisani prema objektima ili prema ljudima, da li su istraivake institucije i
da li treba da slue javnosti kroz edukativne programe.427 Ne samo to, muzeji pripadajui
kapitalistikom globalnom drutvu poinju sve vie da se okreu logici poslovanja kako u
razvoju svojih programa, tako i po pitanju unutranje strukture rada, transformiui se u
znaajne turistike centre u svojim zemljama (heritage tourism).428 Od 70-ih godina XX veka
javlja se koncept nove muzeologije koja se udaljava od bazinih delatnosti prikupljanja,
ouvanja i istraivanja materijalne grae muzeja i okree se drutvenim potrebama zajednice.
Kao primer ovakve nove muzeoloke prakse Harison pominje eko-muzeje429 koji nastaju u
Francuskoj 60-ih godina XX veka, kao i nove modele prikazivanja i izlaganja namenjenih
privlaenju publike kroz zabavu na primerima britanskih muzeja The Victoria and Albert
Museum i London Natural History Museum poetkom 90-ih godina prolog veka.430 Grizelda
Polok (Griselda Pollock) novu muzeologiju definie kao politiku kritiku muzeja kao
institucije i ideologije, pozicionirane u kolonijalnim i imperijalnim istorijama modernistikih
konstrukcija nacija, rasa i roda (Pollock, Zemans 2007, 2). Sastavni deo sakupljanja postaje
teorijski kontekst u okviru kojih se objekti izlau, pri emu glavni fokus postaje subjektivna
ideja o objektima pre nego objektivna istina.
Marina Pejovi, upravnik Odeljenja za edukaciju i rad sa publikom Narodnog muzeja
u Beogradu i Andrija Despotovi objanjavaju da jo od socijalistikog vremena, Narodni
muzej neguje identitet narodnosti pre nego nacionalizma. Kako navode: On je narodni
muzej. Ne nacionalni muzej, nego muzej naroda, muzej za sve ljude koji treba tu da dou i da
neto naue i da iskuse neto to ini deo njihovog kulturnog naslea i kulturnog naslea
celog sveta[..] ono to je zanimljivo je to nas dosta puta identifikuju sa nacionalnim
426

Harrison, Julia D, Ideas of Museums in the 1990s, u Corsane, Gerard (ur.), Issues in Heritage, Museums
and Galleries: An Introductury Reder, Routledge, London i Njujork, 2005, str. 41-58, str. 42.
427
Ibid., str. 45.
428428
Turizam naslea (heritage tourism) predstavlja trend u turizmu od 80-ih godina XX veka koji se odnosi
na aproprijaciju kulturnog naslea od strane trita turizma bilo u kontekstu fizikih objekata, industrijskog
razvoja, ekolokog turizma (kakav je recimo i etnoturizam u Srbiji) i svih oblika kulturnih i istorijskih diskursa i
praksi drutva.
429
Filozofija eko-muzeja proizilazi iz niza ekolokih pokreta na Zapadu od 60-ih godina prolog veka.
Muzeoloka praksa pripaja ideju voenja rauna o okruenju fokusirajui se na ljudski faktor geografije i
uestvovanje zajednice u ouvanju i kontekstualizovanju kulturnog naslea. Rodonaelnici ovog pokreta bili su
Hugo de Varin (Hugues de Varine) i Dord Henri Rivijer (Geogres Henri Rivire). Prvi eko-muzeji oformljeni
su u Francuskoj fokusirajui se na ruralne oblasti i predstavljanje kulturnog i prirodnog naslea.
430
Harrison, Julia D, Ideas of Museums in the 1990s, u Corsane, Gerard (ur.), Issues in Heritage, Museums
and Galleries: An Introductury Reder, Routledge, London i Njujork, 2005, str. 41-58, str. 47.
181

muzejima[..] Cela ideja Narodnog muzeja jeste bio muzej koji je otvoren za sve. Muzej koji
se ne bavi idejom nacionalnog identiteta, nego predstavljanja upravo razliitih kultura,
razliitih tokova[..].431 U diskusiji o prevodu na engleski jezik naziva Narodnog muzeja u
Beogradu, sagovornici su se sloili da bi mnogo bolje reenje od national museum bio
peoples museum. Kako objanjava Pejovieva: [..]taj naziv je davao prostor da mi budemo
jedan narodni muzej, otvoren za sve, za svakog, koji se bavi razliitim nasleima i mi smo tu
da predstavimo taj koncept i istorije i naslea i da svako moe da nae neku svoju
interpretaciju u tome, bez toga da se ide ka nekoj nacionalnoj definiciji.432 Kao ustanove
kulture okrenute slubi drutvu, muzeji se suoavaju sa novim odlikama savremenosti, od
potrebe da se koncept naroda i uloge muzeja u javnom prostoru udalji od nacionalnih
projekata kulture, do specifinih izazova nove publike informacionog drutva. Kako pie
Denifer Baret (Jannifer Barrett): Savremeni muzej se esto bori sa pomirenjem ostataka
nekadanje retorike drutva i novih praksi i modela prostora namenjenih da privuku novu
publiku, uu u dijalog sa novim zajednicama i odgovore na potrebe lokaliteta ili nacije u
okviru koje funkcioniu (Barrett 2010, 10). Ovakvo drutvo u veini zemlja sveta, kao i u
Srbiji, podeljeno je na redovnu obrazovanu publiku i veliki broj ljudi koji nikada nisu kroili
u zgradu muzeja. Muzeji irom sveta danas u pokuaju odgovaranja na potrebe
postkolonijalnih i demokratskih ideala izbegavaju istorijski i politiki zasien koncept
drutva i okreu se slobodnijem i romantinijem terminu zajednica. Bartnet u svom
istraivanju koncepta drutva i javnog prostora u kontekstu muzeja kroz istoriju
opominje da je potrebno osmisliti novi diskurs za funkcionisanje postmuzeja. Kako navodi:
Postmuzeji ukoliko ele da se ukljue u istinske participativne prakse stvaranja znanja i
komunikacije, moraju osigurati da se njihova delatnost zasniva na konceptu heterogenog
drutva [diverse publics], koji prepoznaje mnogostrukost, asimetrine odnose moi i fisije u
okviru zajednica (Barrnett 2010, 118).
Promene u poimanju kulture, drutva i naslea koje su dole sa postmodernizmom,
primorale su veinu svetskih muzeja da preispitaju svoj identitet. Kako objanjava Marina
Pejovi: [..]danas da bi bilo ko imao neku ulogu mora da bude bitan za drutvo, mora neto
da znai[..] To to uvate naslee vie nije dovoljno. To nije faktor koji postao toliko
relevantan za drutvo.433 Ona objanjava da je danas neophodno u institucijama, kao i unutar
samog Narodnog muzeja da doe do usaglaavanja oko ideje da one postoje zbog svoje
431

Mevorah, Vera, Intervju sa Marinom Pejovi, Andrijom Despotoviem i Gordanom Grabe, Beograd, 16.
6. 2015.
432
Ibid.
433
Ibid.
182

publike. U poslednjih nekoliko godina u okviru Narodnog muzeja u Beogradu javlja se novi
odnos prema kreiranju sadraja sa fokusom na to da je muzej dostupan svim lanovima
drutva bez obzira na njihov stepen obrazovanja. Despotovi dodaje da s obzirom da je
veina muzeja u Srbiji finansirana iz dravnog budeta oni moraju da budu relevantni izvoru
svog finansiranja, kao i samim graanima Republike Srbije. Kako kae: [..]ako nije otvoren
za deljenje sadraja koji se unutra nalaze ka svim ljudima onda taj muzej ili bilo koja
ustanova sline namene ima problem u svom funkcionisanju.434 Udaljavanje od dominacije
tradicionalnih funkcija prikupljanja i prikazivanja grae, muzeji ulaze u tzv. postmuzejsko
doba. Kako navodi Ejlin Huper-Grinhil (Eilean Hooper-Greenhill): Jedna od glavnih
karakteristika forme postmuzeja koja nastaje jeste prefinjenije razumevanje kompleksnih
odnosa izmeu kulture, komunikacije, uenja i identiteta koje se postavlja u slubu novog
pristupa muzejskoj publici; druga osnovna karakteristika jeste promovisanje egalitiranijeg i
pravednijeg drutva; i vezano za ove karakteristike jeste prihvatanje toga da kultura obavlja
funkciju predstavljanja, reprodukcije i konstituisanja identiteta sopstva i ta to podrazumeva
oseaj drutvene i etike odgovornosti (Hooper-Greenhill 2007, 1). Pejovieva takoe
pominje ovakav odnos prema drutvenoj odgovornosti: [..]ono to isto muzeji moraju da
rade da vie plasiraju odreene vrednosti i odreene teme[..].435 Kako navodi Irina Suboti:
Muzeji danas usmeravaju svu svoju panju na publiku, traei naine da, pored
predstavljanja svojih eksponata, postavke i izlobe budu dogaaji, prostor iskustva, da imaju
instruktivnu ulogu, da semiotika postavke bude obogaena.436 Takoe, Barnet smatra da sam
koncept postmuzeja predstavlja udaljavanje od vizuelne kulture izlaganja ka irem konceptu
komunikacije (Ibid., 117). Narodni muzej u Beogradu na razliite naine realizuje ovakvu
ideju. U periodu od 2011. do 2012. godine sprovoen je edukativni program pod nazivom
Preoblikovanje muzeja koji, kako navode : [..]trebalo je da pomogne da unapredimo proces
komunikacije, u kojem su glavni mediji muzejski objekti, a ija se sutinska vrednost nalazi u
informaciji koju sadre, odnosno ta informacija znai irokoj zajednici.437 U okviru muzeja
redovno se sprovode razliiti programi za posetioce, od projekcija filmova, tribina, koncerata,
predavanja, humanitarnih akcija, do razliitih edukativnih radionica. Narodni muzej u
Beogradu takoe formira grupu Kluba saradnika Narodnog muzeja kojem se moe pristupiti
putem internet sajta i iji je cilj da bude most izmeu muzeja, posetilaca i zajednice, i da
434

Ibid.
Ibid.
436
Suboti, Irina, Stvoriti i voleti publiku, u ilber, Klod (ur.), Muzej i publika, Clio, Beograd, 2005, str. 5-33,
str. 28.
437
Narodni muzej u Beogradu, Izvetaj o radu za 2012. godinu, Beograd, januar 2013.
435

183

kroz voenja, radionice, kolske posete na to inspirativniji nain priblii batinu

graanima.438 Uestvujui i ustupajui svoje prostorije kulturnim projektima kao to su
Vizualizator, festival fotografije u Srbiji 2012. godine i medijski festival Resonate, koji je deo
programa odrao u Galeriji fresaka, ova institucija pokazuje tenju ka ravnopravnom
uestvovanju u savremenom drutvu. Naime, iako su muzeji na Zapadu ovaj proces
transformacije zapoeli jo krajem druge polovine XX veka, on se u Srbiji jo uvek se
oteano odvija. Posebno su u razvoju odnosa prema publici odmakli muzeji u Velikoj
Britaniji. Marina Pejovi pominje njoj zanimljiv primer delatnosti British National Museuma:
Za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu oni su sa svog Twitter naloga svaki dan kada se
odrava neka utakmica, sreom imaju takvu kolekciju pa to mogu da urade, izdvajali su po
jedan predmet koji dolazi iz zemlje koja taj dan igra utakmice i davali opise tih predmeta[..]
to je bila fenomenalna ideja naina kako da se koristi jedan popularni dogaaj za skretanje
panje na ono to je kulturno blago tih zemalja koje igraju kroz prizmu jednog muzeja.439
Dudit Maste (Judith Mastai), muzeolkinja i edukatorka u Art Gallery of Ontario u
Kanadi, govori o novoj oblasti muzeolokog istraivanja koje se usko bavi posetiocima
(visitor studies), pitanja koja se javljaju u direktnom odnosu sa muzejskom publikom i
potrebe da se privue nova publika u savremenom potroakom drutvu. Kao posledica
situacije u kojoj muzeji dobijaju sve manje finansijskih sredstava za svoje delatnosti dolazi
do preklapanja dva koncepta muzeja: muzej koji je prijateljski orijentisan prema posetiocima
i u kojem se obraa panja na to na koji nain posetioci ele da im informacije budu
predstavljene, koji Maste poistoveuje sa vrstom odnosa na tritu prodavca prema muteriji
(gde je muterija uvek u pravu) i muzeja kao obrazovnog okruenja. 440 S obzirom na svoju
dugu istoriju sakupljanja i proizvodnje znanja, velike koliine multimedijalnog sadraja,
muzeji se ukazuju kao idealne obrazovne institucije u XXI veku. Vlada Velike Britanije jo
1997. godine proglaava obrazovanje u muzejima njihovom centralnom ulogom (Ibid, 2).
Zato to nisu ogranieni nastavnim programima i prostorima specijalizovanim za uenje,
muzeji postaju centri neformalne edukacije. Neformalna edukacija je model uenja zasnovan
na interaktivnosti, komunikaciji i kreativnosti, u kojem se uitelj i uenici postavljaju manje
hijerarhizovan odnos i gde se znanje prenosi u odnosu na potrebe uenika i teme koja se
obrauje. Iako se ovakva delatnost u evropskim muzejima sprovodi sa institucionalnom
438

Ibid.
Mevorah, Vera, Intervju sa Marinom Pejovi, Andrijom Despotoviem i Gordanom Grabe, Beograd, 16.
6. 2015.
440
Mastai, Judith, There is no such thing as a Visitor, u Pollock, Griselda, Zemans, Joyce (ur.), Museum After
Modernism: Strategies of Engagement, Blackwell Publishing, Malden, USA; Oxford UK i Victoria, Australia,
2007, str. 173-178, str. 177.
439

184

podrkom od sredine 90-ih godina prolog veka, sistemska regulacija i evaluacija ovakve
obrazovne prakse je jo uvek na niskom nivou svuda u svetu.441 Narodni muzej 2004. godine
osnova Deiji klub Narodnog muzeja, u okviru kojeg prave raznovrsne programe po
principima savremene neformalne obrazovne tehnike u radu sa najmlaim posetiocima. Jedan
od zanimljivijih skorijih primera bila je radionica No u muzeju u okviru programskog
ciklusa Muzej u srcu grada realizovanog u periodu od jula do septembra 2015. godine za
decu uzrasta od sedam do deset godina starosti. Uz niz kreativnih aktivnosti grupa dece
provela je no u Muzeju Vuka i Dositeja. Cilj radionice bio je kroz kreativni pristup
pribliavanje delatnosti muzeja najmlaim posetiocima. Upravo je u ovom objektu uraena i
prvo ozbiljnije uvoenje novih tehnologije koji su deo svakodnevnog iskustva generacije
digitalnih domorodaca (digital natives)442. U okviru nove stalne postavke muzeja instalirani
su tablet raunari namenjeni publici koja se sastoji najvie od uenika osnovnih kola. Kao
dalji razvoj svojih edukativnih programa za decu, Narodni muzej planira i postavljanje videoigrica na svoj sajt posebno namenjenih obrazovanju najmlaih. Muzeji postaju mesta u
kojima se tradicionalni model obrazovanja zamenjuje idejom uenja (learning) koje se moe
odvijati izvan uionica. U Narodnom muzeju u Beogradu, kao i u muzejima irom sveta,
ovakav koncept obrazovanja proiren je na celokupnu publiku. Kako objanjava HuperGrinhil: Fokus je na tome kako se uenje moe olakati u pokuaju da se ispred pogodnosti
organizovanja postavi stvaranje prijatnog i korisnog iskustva za posetioca; u stvari,
razmiljanja iz ugla posetilaca (Hooper-Greenhill 2007, 4). U doba sve vee
rasprostranjenosti Interneta i novih tehnologija i ovi modeli edukacije polako se menjaju i sve
vie obuhvataju koncepte otvorenog uenja, uenja na daljinu i e-uenja.443
Svakako da muzeji nisu izgubili svoju primarnu delatnost sakupljanja i izlaganja. Ali,
kao to smo videli na primeru biblioteka u XXI veku, u informacionom drutvu praksa
sakupljanja postaje svakodnevna stvarnost miliona korisnika. Gordana Grabe, operativna
direktorka Narodnog muzeja u Beogradu upravo govori o ovom problemu: [..]moramo da
postanemo relevantni. Mi to danas nismo[..] ne mislim konkretno na Narodni muzej nego
441

U Velikoj Britaniji 2000. godine osnovana je organizacija MLA, Savet muzeja, biblioteka i arhiva (The
Museums, Libraries and Archives Council) sa ciljem razvoja obrazovnih modela i programa na teritoriji cele
Velike Britanije. Jedan od projekata koji sprovodi MLA jeste LIRP, Istraivaki projekat uticaja uenja
(Learning Impact Research Project) koji sprovodi Istraivaki centar muzeja i galerija (Research Centre for
Museums and Galleries) Univerziteta u Lejkesteru (University of Leicester) od 2001. godine sa ciljem mapiranja
rezulata obrazovnih strategija kulturnih institucija u VB.
442
Termin oznaava generaciju ljudi roenih u periodu ve visokog razvoja i primene novih tehnologija sa
kojima odrasta.
443
Parry, Ross, Arbach, Nadia, Localized, Personalized, and Constructivist: A Space for Online Museum
Learning, u Cameron, Fiona, Kenderine, Sarah (ur.), Theorizing Digital Cultural Heritage: A Critical
Discourse, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2010, str. 281-299, str. 283.
185

muzeje kao takve, kao ustanove odreenog tipa.444 Ovakva svest se u Narodnom muzeju u
Beogradu pojavljuje tek oko 2013. godine kada se ozbiljnije rade analize potreba posetilaca.
Danas drutvene mree i platforme kao to je Flickr i StumbleUpon pored toga to
omoguavaju korisnicima Mree da sakupljaju multimedijalni sadraj sa Interneta i da ga
prikazuju, to ine uz neizostavan komunikacijski aspekt Web2.0 tehnologije. Na Internetu
svoje kolekcije moete deliti sa prijateljima i diskutovati o njima, svakodnevno irei
kontekste ovih digitalnih objekata. Piter Vejbel (Peter Weibel) dodatno opominje da muzeji
ne ispunjavaju svoju ulogu ouvanja i sakupljanja umetnikih dela (gde se u poslednjih 100
godina procenjuje da je sauvano izmeu jedan i sedam procenata) i da Internet, posebno
Web2.0 tehnologija, drastino prevazilazi mogunosti muzeja za skladitenje, ouvanje i
predstavljanje umetnosti. Kako navodi: Sa Mreom, prvi put, civilizacija moe ponuditi
umetnost masa za mase: Svi su ukljueni u proizvodnju, distribuciju i ouvanje proizvoda
kreativnosti.445 Andrija Despotovi sa druge strane smatra da je dolo do kraja jednog
ciklusa delatnosti muzejskih ustanova, sada kada je ogroman deo grae sakupljen irom sveta
javlja se pitanje ta sa tim materijalom dalje raditi?446 Svakako, kako piu Ros Peri (Ross
Parry) i Naa Arbak (Nadia Arbach): Umesto ulaenja u prostor muzeja, muzejski sadraj
na mrei ulazi u prostor korisnika.447 Strah od nestanka muzeja i zauzimanja njihovog mesta
od strane Interneta jo uvek je donekle preuranjen. Kulturne institucije kakvi su muzeji i dalje
imaju ulogu i prisutnost u informacionom drutvu, ali su svakako suoene sa izazovom
odgovaranja na potrebe korisnika. Angelina Ruso i Deri Votkins govore o sasvim novom
okviru odnosa prema publici ovakvih institucija: Okvir pod kojim kulturne institucije mogu
da se angauju u povezivanju sa publikom kroz uestvovanje zajednice u stvaranju koristei
platforme novih medija i obuka nove pismenosti448 [new literacy] naziva se digitalna
kulturalna komunikacija. Kako bi ovaj okvir uspeno sprovela, kulturna institucija mora teiti
proirenju svoje kustoske misije izlaganja kolekcija na remedijaciju kulturalnih narativa i

444

Mevorah, Vera, Intervju sa Marinom Pejovi, Andrijom Despotoviem i Gordanom Grabe,Beograd, 16. 6.
2015.
445
Weibel, Peter, Web 2.0 and the Museum, u Grau, Oliver, Veigl, Thomas (ur.), Imagery in the 21th
Century, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2013, str. 235-245, str. 237.
446
Mevorah, Vera, Intervju sa Marinom Pejovi, Andrijom Despotoviem i Gordanom Grabe, Beograd, 16.
6. 2015.
447
Parry, Ross, Arbach, Nadia, Localized, Personalized, and Constructivist: A Space for Online Museum
Learning, u Cameron, Fiona, Kenderine, Sarah (ur.), Theorizing Digital Cultural Heritage: A Critical
Discourse, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2010, str. 281-299, str. 282.
448
Termin se odnosi na tehnoloko opismenjavanje i medijsku pismenost.
186

iskustva.449 Ruso i Votkins smatraju da jedna online izloba ne moe biti digitalna ako samo
prenosi tradicionalne modele predstavljanja u novi medij, ve da mora postojati kontinuum
interaktivnosti koji e osigurati da se dogaa prelaz sa konzumiranja kulture na stvaranje
kulture.450 Dojs Zemans (Joyce Zemans) i Grizelda Polok (Griselda Pollock) postavljaju
pitanje da li postoji mogunost da e muzeji u savremenom dobu postati javni prostori
[..]koji e igrati ulogu izvan turizma, blokbastera i nacionalistike pedagogije? (Pollock,
Zemans 2007). Svetska mrea iako omoguava vee kontekstualno povezivanje muzejskih
objekata sa njihovim drutvenim kontekstima i dalje predstavljajui zasebnu javnu sferu
sajberprostor donosi nove kontekste istraivanju i praksama nove muzeologije. Kako
objanjava Andrija Despotovi: Mi sada imamo tehnoloki okvir koji nam daje neverovatne
mogunosti kada je neto to se zove tradicionalno funkcionisanje[..] da to plasiramo i da to
oblikujemo na jedan novi i moda osveen nain u odnosu na neki raniji period[..].451 Ali
uzimajui u obzir preplitanja ovih diskursa Baret sa pravom postavlja pitanje [..]ko osnauje
koga i po koju cenu (Barrett 2011, 121)? Hal Foster (Hall Foster) dovodi u pitanje sam
opstanak muzeja u informaciono doba, gde je ovakve institucije vie nemaju autoritet nad
umetnikom produkcijom, istorijom umetnosti (sada vizuelnom kulturom) i stvaranjem
znaenja. Kako pie: Jedna stvar je sigurna: ne samo da je modernistika umetnost pala u
ruevine, ve su odeljenja istorije umetnosti i moderni muzeji umetnosti u plamenu, i pakao
je vie nego epistemoloki.452 Pozivajui se na Valtera Benjamina i Andrea Malroa, Foster
postavlja pitanje da li ulaskom u informaciono drutvo baza podataka koja zamenjuje muzej
predstavlja neto vie od skladita datog?453 Za Fostera informaciono doba i Internet kao
jedan od njegovih glavnih odlika ne predstavljaju novu utopistiku realnost meusobne
povezanosti i slobode. Ali, iako je mogunost postojanja arhiva bez muzeja neto prema
emu se moramo kritiki odnositi, ona svakako za muzeje donosi borbu za panju svojih
posetilaca koja se vie ne moe ignorisati.

449

Russo, Angelina, Watkins, Jerry, Digital Cultural Communication: Audience and Remediation, u
Cameron, Fiona, Kenderine, Sarah (ur.), Theorizing Digital Cultural Heritage: A Critical Discourse, The MIT
Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2010, str. 149-165, str. 149.
450
Ibid., str. 152.
451
Mevorah, Vera, Intervju sa Marinom Pejovi, Andrijom Despotoviem i Gordanom Grabe, Beograd, 16.
6. 2015.
452
Foster, Hall, The Archive Without Museum, October, br. 77, 1996, str. 97-119, str. 100.
453
Ibid., 109.
187

Kuda.org: Internet kao radikalni medij

Centar za nove medije Kuda.org nastaje 2000. godine u Novom Sadu, zajednikom
idejom grupe umetnika, teoretiara i aktivista okupljenih oko umetnike asocijacije
Apsolutno koja je delovala u Srbiji, kao i na meunarodnoj sceni, od druge polovine 90-ih
godina XX veka. lanovi Kuda.org u momentu njegovog nastajanja bili su Zoran Panteli,
Branka uri, Kristijan Luki i P.RT kolektiv (Vladimir Radii i Jovan Trkulja). Iako su se
lanovi kolektiva do danas menjali, on je pod zajednikim imenom Kuda.org uvek
podrazumevao u proseku sve ljude koji su uestvovali u stvaranju programa centra kojih bi na
godinjem nivou bilo i do 100. Od 2002. godine, organizacija smetena u bivem radnikom
naselju Detelinara u Novom Sadu, postaje jedan od malobrojnih centara na prostoru dananje
Republike Srbije koji su istraivali informaciono-komunikacione tehnologije i njihov uticaj
na savremenu kulturu, umetnost i drutvo. Kako navodi Kristijan Luki jedan od osnivaa
Kuda.org: Sa razvojem IKT, posebno u drugoj polovini 90-ih godina, jaz izmeu umetnike
prakse i digitalnog okruenja postaje sve vei i vei. Bilo je neophodno proiriti ova dva
odvojena polja i pribliiti metode rada u svakom od njih blie jedno drugom. 454 Naime, u
periodu neposredno nakon prvog dot-kom rasta, informaciono-komunikacione tehnologije,
posebno Internet i Svetska mrea postaju sve prisutniji u Srbiji i javlja se potreba za kritiko
promatranje uticaja ovih globalnih fenomena, kao i njenih mogunosti, ne samo na
savremenu umetniku praksu, ve i na ire politike, ekonomske i kulturne odnose u drutvu.
Kako dalje objanjava Luki: Digitalna kultura moe nuditi mogunosti, ali u isto vreme i
nove oblike ropstva. Neizbeno kanjenje u implementaciji digitalizacije i konstantno
materijalno nezadovoljstvo onih koji su u poziciji da profitiraju od nje stvara atmosferu
latentne frustracije. Ova frustracija se esto manifestuje u nekritikom pristupu tehnologiji
to jest, kada tehnologija konano nae svoj put do lokalnog trita. 455 Ovakav kritiki odnos
prema novim tehnologijama poetkom XXI veka poinje da se razvija irom sveta, dok u
Srbiji, sa nekoliko izuzetaka, govorimo pre svega o periodu postepenog uvianja znaaja i
uticaja ove globalne transformacije drutva. Kuda.org u pokuaju medijskog i digitalnog
kritikog opismenjavanja srpskog drutva okree se upravo novih mogunostima tehnologije,
posebno Interneta, kao i alternativnim pristupima obrazovanju i irenju informacija. Za
organizaciju je posebno vaan fokus bio ponovno otvaranje srpskog drutva prema svetu i u
454
455

Ruchardson, Joanne, Interview with Kristijan Lukic, 2001.

Ibid.
188

tom smislu pribliavanje praksi u oblasti novih medija irom sveta mladim ljudima u Srbiji
koji nisu imali mogunosti da putuju i razvijaju svoju delatnost.
Svoju praksu Kuda.org deli na tri oblasti: kuda.info, kuda.lounge i kuda.production.
Kuda.info ili infocentar kolektiva odnosi se na razliite oblike informisanja drutva o
novomedijskoj kulturi, teoriji i praksama. Kako navode: Nae kuda.info odeljenje je moda
najznaajniji aspekt naih aktivnosti za mlade novosadske umetnike. Kuda.info je baza
podataka konkursa, predloga, programa gostovanja i nagrada.456 Ovu bazu podataka ujedno
ini i internet stranica centra457, fizika biblioteka sa preko 2000 naslova, kao i omoguavanje
besplatnog pristupa Internetu. Odnos prema konceptu irenja informacija u okviru praksi
Kuda.org korespondira upravo sa promenama koje nastaju dolaskom Interneta i ulaskom u
informaciono drutvo, gde se Svetska mrea ukazuje sredstvo za diseminaciju znanja,
umreavanje i izgradnju baze podataka sa slobodnim pristupom. Internet prezentacija, pored
arhive odranih predavanja i radionica sadri informacije o razliitim delatnostima centra,
kao i arhivu elektronskih publikacija i hiperlinkove koji vode umetnikim projektima u
oblasti internet i medijske umetnosti, organizacijama u regionu i u svetu, znaajnim
festivalima i konferencijama, mejling listama i asopisima. Iako je kolektiv preuzeo ulogu
edukacije odreenog broja ljudi o sve veim uticajima informacionog drutva, za njih je bilo
posebno znaajno da se takva aktivnost postavi to dalje od tradicionalnih obrazovnih
modela, gde se insistira na konceptu razmene pre nego istog informisanja i obrazovanja, na
decentralizovanosti izvora informacije, pre nego na izgradnji autoriteta. Kako objanjava
Zoran Panteli: Mi smo se zapravo ak u tom trenutku ironino nazvali centrom, zato to
smo sagledavajui grad kakav jeste i da smo na periferiji grada napravili centar koji nije ni po
emu u centru[..] Mi pre svega sebe doivljavamo kao kolektiv. Kao ljude koji zajedniki
donose neke odluke i onda procese prilagoavaju odreenim formatima.458
Od samog poetka realizacije svojih programa, Kuda.org stvara arhivu video i audio
zapisa predavanja, tribina i radionica odranih u centru kojima moemo pristupiti putem
sajta. Ovi programi deo su kuda.lounge prakse. Kako navode: Od samog poetka
kuda.lounge je platforma za razgovor, argumentaciju i dijalog, u okviru koje je organizovano
vie od pedeset prezentacija, predavanja i radionica. Pozivajui znaajna imena kritike misli
i drutvene teorije i prakse, namera Kuda.org je bila da lokalnoj publici prui uvid u
savremena drutvena pitanja u svetu i da uspostavi stalnu komunikaciju i saradnju lokalnih
456

Scholtz, Trebor, Interview with Kuda.org, 2001.

http://kuda.org/, pristupljeno 19. 8. 2015.
458
Mevorah, Vera, Intervju za Zoranom Panteliem, Novi Sad, 15. 7. 2015.
457

189

teoretiara i aktivista sa internacionalnom mreom.459 Programi su se odravali izmeu

2001. i 2006. godine i predstavljaju aktivno irenje prostora novomedijske umetnike prakse i
kritikog sagledavanja IKT u svetu i kod nas. Neki od znaajnih programa u oblasti digitalne
kulture bili su: Prezentacija organizacije Interspace Media Art Centar iz Bugarske;
predavanje Dejana Sretenovia, HOT LINKS: O principima oblikovanja iskustva u
digitalnom svetu; prezentacija grupe Corrosion umetnikog kolektiva koji je inio spoj Low
fi video-produkcije i raunarske demo scene; prezentacija Intermodium platforme od strane
Slobodana Markovia; predavanje Konrada Bekera iz Austrije (osniva Public Netbase
medijskog centra), Mindinvasion and Cultural Intelligence; prezentacija Nine egledi
(Nina Czegledy) projekata Digitized Bodies, Virtual Spectacles i Crossing Over o uticaju
tehnologije na percepciju naih tela i platformi za prezentaciju i razvoj eksperimentalnih
video radova; predavanje Miza Flora (Micz Flor) iz Berlina, Kill the Object, Keep the
Product, o savremenom mrenom poslovanju; predstavljanje EMAF Electronic Media Art
Festival, evropskog festivala medijske umetnosti od strane kodirektora festivala Hermana
Neringa (Hermann Noering); predavanje Petra Milata i Aleksandra Bokovia, Digitalni
otpor & pasija virtuelnog o uticaju Interneta na sve sfere ljudskog delanja i njihovom
preplitanju; predavanje teoretiara Erika Kluitenberga (Eric Kluitenberg) Transfiguracija
avangarde: negativna dijalektika mree o poloaju i prirodi umetnosti kroz istoriju od XIX
veka do savremene internet umetnosti; predavanje Tanje Gorueve (Tania Gorucheva)
Medijska umetnost u Rusiji: kontekst, tendencije, inicijative gde se takoe osvre na
internet umetnost u Rusiji; prezentacija virtuelne korporativne internet stranice i projekta
tyrell.hungary Akoa Maroja (Ako Maroy); prezentacija projekta Time is Money is Time,
kao i predavanje na temu izlobe Nove tendencije u Zagrebu 1968. godine o raunarskoj
umetnosti u hladnoratovskom periodu iz oba bloka od strane Darka Frica (Darko Fritz) u
kontekstu izlobe I'm still alive iz 2000. godine; predavanje Herta Lovnika (Geert Lovnik) o
prvim mejling listama i portalima savremene umetnosti i digitalne kulture Thing, Nettime,
Syndicate, Spectre; predstavljanje festivala Transmediale od strane umetnikog direktora
festivala Andreasa Brokmana (Andreas Broeckmann); gostovanje i predavanje internet
umetnika i aktiviste Valtera van der Krojzena (Walter van der Cruijsen); predavanje i
prezentacije projekata grupe Critical Art Ensamble; prezentacija festivala Ars Electronica
direktora festivala Gerfrida Stokera (Gerfried Stocker); predavanje izraelske spisateljice i
producenta Net Miler (Nat Muller) o odnosima izmeu umetnika, tehnologije i korisnika;
459

Kuda.org, tektonik: Nova drutvena ontologija u vreme totalne komunikacije, Futura publikacije, Novi Sad,
2004., str. 9.
190

prezentacija holandskog instituta za medijske umetnosti Montevideo Barta Ratena iz

Amsterdama; predavanje Armina Medoa (Armin Medosch) o problemima zatite autorskih
prava i kulturi otvorenog koda; predavanje Inke Arns (Inke Arns) o softverskoj

generativnoj umetnosti; prezentacija Ljudmila Digital Media Lab centra iz Slovenije;

centralnoevropska turneja programa Talkaoke iz Velike Britanije mobilnog chat-showa;
predstavljanje Mute magazina i predavanje o otvorenom kodu Demija Kinga (Jamie King) iz
Londona; predstavljanje festivala Sloboda stvaralatvu u Zagrebu i lokalizacija Creative
Commonce lincence u Hrvatskoj; prezentacija mree Feral Trade umetnikog eksperimenta
trgovine preko drutvenih mrea od strane Kejt Ri (Kate Rich); predavanje Volkera
Grasmaka (Volker Grassmuck) iz Berlina o razvoju softvera i odnosa privatnog i javnog
vlasnitva; predavanje Feliksa taldera (Felix Stalder) povodom objavljivanja njegove knjige
Otvorena kultura i priroda mrea; predstavljanje publikacije Multimedijalnog instituta iz
Zagreba Mekenzi Vorka, Hakerski manifest. Kako objanjavaju: Posebna panja se
usmeravala upravo ka ovom aspektu komunikacije i razmeni ideja prvenstveno zbog
injenice da se umetnika scena u Srbiji tokom devedesetih razvijala u okviru tzv. umetnosti
u zatvorenom drutvu koja je rezultirala sindromom samoreferentnosti umetnike
produkcije.460 Svoju produkcijsku delatnost Kuda.org razvija upravo sa ciljem irenja uticaja
i vidika lokalne umetnosti i prakse.
Kuda.production je segment delatnosti centra koji se odnosi na raznolike projekte sa
ciljem stvaranja uslova za realizovanje umetnikih i aktivistikih poduhvata na polju novih
medija i savremenih tehnologija.461 U takvom kontekstu Kuda.org razvija svoju izdavaku
delatnost kuda.read projekat, u okviru kojeg od 2004. godine izdaje transkripte i tekstove
predavanja u okviru kuda.lounge programa, kao i teorijske zbornike u oblasti IKT. Znaajne
publikacije su: Public Netbase: Non Stop Future: New Practices in Art and Media u okviru
festivala transmediale 09 (2008) o praksi organizacije Public Netbase; Otvorena kultura i
priroda mrea, Feliks talder (2007), Pirati na mrei: Kultura elektronskog kriminala
(2008), tektonik: Nova drutvena ontologija u vreme totalne komunikacije (2004), bitomatik:
Umetnika praksa u vreme informacijske/medijske dominacije (2004), divanik: Razgovori o
medijskoj umetnosti, kulturi i drutvu (2004) i Trans_evropski piknik: Umetnost i mediji u
tranziciji (2004). Od 2005. godine putem Note Book projekta rade na objavljivanju radova
mladih istraivaa u oblasti teorije umetnosti i novih medija. Prva publikacija ovog tipa bila
460

Kuda.org, bitomatik: Umetnika praksa u vreme informacijske/medijske dominacije, Futura publikacije, Novi
Sad, 2004, str. 4.
461
http://kuda.org/kudaprodukcija, pristupljeno 19. 8. 2015.
191

je Otvorena kultura i priroda mrea. Brojne publikacije Kuda.org centra ine svojevrsni skup
koji u velikoj meri konstituie teorijske platforme u okviru koji deluju, spajajui na specifian
nain teoriju i praksu novosadskog kolektiva.

Copyleft i prostori umreavanja

Postavljajui svoje publikacije u slobodan pristup sa creative commons licencama,
Kuda.org se orijentie prema copyleft kulturi deljenja i razvoja tehnologije po principu
otvorenog koda. Uvidevi znaaj dostupnosti informacija, u okviru centra organizovano je
izmeu 2002. i 2004. godine niz radionica o slobodnim softverima, sa ciljem promovisanja
Linux otvorenog sistema, kao i o problemima zatite autorskih prava: Anty-anty Piracy
kampanja sa Ctirical Art Ensable, Open Source Audio Tools: Free Software for Free Sound,
Otvoreni studio i priroda saradnje, SLIX Open Source/Open Systems i Open Source 04.
Ovakva aktivnost centra bila je reakcija na usvajanje 2004. godine Zakona o autorskim i
srodnim pravima, Zakona o igovima, Zakona o zatiti dizajna i Zakona o zatiti
topografije integrisanih kola, kao i potpisivanje konvencije Saveta Evrope o sajber
kriminalu. Takoe, 2003. godine formira se Komisija za borbu protiv piraterije na inicijativu
Ministarstva kulture. Na osnovu ovih regulativa bile su predviene zakonske kazne od jedne
do osam godina za neovlaenu reprodukciju ili emitovanje autorskog dela, neovlaenu
prodaju ili umnoavanje zarad materijalne dobiti i organizovanu neovlaenu prodaju ili
umnoavanje zarad materijalne dobiti.462 Kako objanjava Ivan abrilo, zbog velike
aktivnosti distribucije piratizovanog sadraja meunarodna organizacija IIPA (International
Intellectual Property Alliance) pretila je ekonomskim sankcijama Srbiji i Crnog Gori zbog
tolerisanja piraterije.463 Nakon izglasavanja ovih zakona masovno su zatvarane prodavnice
CD-diskova i hapeni ulini dileri464 irom zemlje. U avgustu 2003. godine Kuda.org
producira video dokumentarac pod nazivom Catch us! if you can, koji prenosi ulinu akciju u
Novom Sadu koju je Kuda.org realizovao u saradnji sa amerikim umetnikim kolektivom
Critical Art Ensamble i intervjua sa bivim preprodavcima CD i DVD diskova i graanima
Novog Sada o novom zakonu. Akcija se sastojala od distribuiranja odreene koliine tada
462

http://www.sk.rs/2005/09/skak01.html, pristupljeno 20. 8. 2015.

abrilo, Ivan, Tresla se gora bie svata?, Svet kompjutera, br. 9, 2005.
464
Poznat primer ovakve delatnosti odvijao se krajem 90-ih godina XX veka i poetkom XXI veka ispred
Studentskog kulturnog centra u Beogradu, gde je veliki broj mladih ljudi nabavljao muzike audio kasete i CDove.
463

192

najprodavanijeg filma reditelja Stivena Spilberga (Steven Spielberg) Catch Me if You Can
poboljanog tako to su dodavani titlovi: Zakoni o copyright-u uveavaju cene filmova i
do 1800%. Sav profit ide u Hollywood! ili Copyright je kulturni imperijalizam svaki put
kada se pojavi upozorenje

o zatiti autorskih prava na snimku. Kako objanjavaju u

Kuda.org: Bilo bi od izuzetnog znaaja kada bi postojanje piraterije u Srbiji bilo direktna
posledica kolektivne svesti drutva o znaaju kopilefta i ideje deljenja informacija. Na alost,
navika piraterije u Srbiji je jedino direktna posledica kolektivnog siromatva. Negde izmeu
vladine potrebe za brzim, vidljivim politikim poenima i adaptacije standardima i
regulativama zapadnih trita, srpski zakon protiv piraterije egzistira kao neadekvatan i
preuranjen korak koji u velikoj meri teti ve siromanoj distribuciji informacija.465 U
okviru ideja da je pristup informacijama uslov za demokratiju u svetu, kao i da
proizvodnja i distribucija digitalnih informacija ne treba biti centralno kontrolisana
Kuda.org organizuje radionice fokusirane na razvoj privatnog bibliotekarstva na Internetu i
izgradnje javih biblioteka. Jedan od projekata koje predstavljaju u svom centru, Javna
biblioteka466 Multimedijalnog instituta mi2 iz Zagreba trenutno ini bazu podataka od 6275
knjiga iz oblasti politike, ekonomije, umetnosti i novih medija, kao i teorijske grae sa
prostora bive Jugoslavije, to ini ovu biblioteku specifinim primerom digitalne internetske
prakse u postjugoslovenskom kontekstu. Za Kuda.org ovakve inicijative nisu deo diskursa
zvaninih strategija digitalizacije u zemlji. Kako navode: U novije vreme pojavljuje se
toliko mnogo inicijativa koje se bave arhiviranjem razliitog umetnikog, kulturnog i
istorijskog materijala, uglavnom podstaknute mogunostima digitalizacije kao novog oblika
aktuelizacije i kao novog prostora za diseminaciju materijala kojim se bave. Dominantni
okvir takvih inicijativa je jo uvek institucionalan u tome, javne/dravne institucije
upoljavaju savremene alate da bi i dalje ostale u svojim veliki narativima istorije, naslea
i (nacionalne) kulture. Meutim, mi smo vie zainteresovani za inicijative koje se
investiraju u odstupanje od institucionalnih i dravnih strategija. Umesto konzervacije, mi
bismo pre mislili o ivim arhivama; umesto nege kanona, mi bismo pre mislili o kreiranju
istorije od dole kao protiv-memorije sa svih njihovim moguim implikacijama.467
Predstavljanje ovog projekta, kao i radionica odrana 2013. godine, deo su niza regionalnih i
meunarodnih programa orijentisanih ka istraivanju novomedijske kulture u svetu, pod

465

http://kuda.org/radionica-02-anty-anty-piracy-kampanja-sa-critical-art-ensemble, pristupljeno 20. 8. 2015.

https://www.memoryoftheworld.org/, pristupljeno 20. 8. 2015.
467
http://www.kuda.org/serija-diskusija-arhiva-iva-arhivanearhiva-i-radionica-javna-biblioteka, pristupljeno 20.
8. 2015.
466

193

nazivom Proirena estetska edukacija: umetniki eksperiment i politika kultura u doba

mrea.
Proirena estetska edukacija: umetniki eksperiment i politika kultura u doba mrea
predstavlja dugoroni projekat umreavanja organizacija mi2 u Hrvatskoj, Kuda.org, Berliner
Gazette iz Nemake, Kontrapunkt iz Makedonije i asopisa Mute iz Velike Britanije, pod
pokroviteljstvom programa Culture 2007-2013 Evropske komisije i Evropske kulturne
fondacije (ECF) sa poetkom od 2012. godine. Kako navode, projekat nastaje sa ciljem
[..]zajednikog rada na istraivanju, sabiranju, dokumentiranju i diseminiranju znanja kako
se u dobu mrea razliiti geografski konteksti i drutvene prakse mogu transverzalno
zbliavati u kreiranju zajednikog prostora djelovanja i refleksije.468 U okviru ovog projekta
do danas je organizovano niz konferencija, predavanja, izlobi i radionica kao to su: Digital
Backyards: WHAT ARE EUROPEAN ALTERNATIVES TO GOOGLE AND FACEBOOK? u
Berlinu 2012. godine, konferencija The Idea od Radical Media u Zagrebu 2013. godine o
potencijalima Interneta kao radikalnog medija sa osvrtom na regionalni kontekst, i serija
publikacija za britanski asopis Mute 2013. godine. Pored uestvovanja u programima koje
realizuje svaka od organizacija, projekat podrazumeva i zajedniku internet prezentaciju469 na
engleskom, srpsko-hrvatskom, makedonskom i nemakom jeziku, gde se postavljaju
obavetenja o deavanjima u okviru projekta, tekstovi i linkovi ka drugim tekstovima i
knjigame sa slobodnim pristupom. Zavrni deo projekta bio je program Sve se svodi na
estetiku i politiku ekonomiju u organizaciji Kuda.org krajem maja 2014. godine u Novom
Sadu. Kuda.org se takoe 2008. godine prikljuuje internet platformi i meunarodnom
projektu Dictionary of War (Renik rata).470 Projekat su inicirale organizacije Multitude e. V.
Berlin i Unfriendly Takeover iz Frankfurta i Mejna izmeu 2006. i 2007. godine u Frankfurtu,
Minhenu, Gracu i Berlinu i 2008. godine u Novom Sadu. Kako navode: Projekat[..]
predstavlja kolaborativnu platformu u okviru koje se na sociolokim, filozofskim,
kulturolokim i umetnikim osnovama ispituje koncept rata i otvoreno se raspravlja o
razlozima njegove permanentne drutvene uvreenosti.471 Pozivajui se na Deleza i Gatarija
i njihovu ideju da u najmanju ruku, kada kreiramo koncepte, mi radimo neto472 projekat
tei da predstavi razliite vidove konceptualizacije rata i da diskurs ratovanja transformie u
prostor kolaboracije i transparentnosti. Kuda.org se pridruuje projektu predstavljajui 25
468

http://www.aestheticeducation.net/sh/o-projektu, pristupljeno 20. 8. 2015.

http://www.aestheticeducation.net/sh, pristupljeno 20. 8. 2015.
470
http://dictionaryofwar.org, link vie nije aktivan. Bazi podataka projekta moe se pristupiti preko
http://v2v.cc/search/node/dictionary%20of%20war, pristupljeno 21. 8. 2015.
471
http://www.kuda.org/koncept-recnika-rata, pristupljeno 21. 8. 2015.
472
Ibid.
469

194

razliitih koncepata rata razliitih autora. Projekat se nalazi na platformi sa deljenje video
sadraja V2V (video syndication network). Video dokumentacija projekta sadri 100
umetnikih definicija na temu rata iz Frankfurta, Minhena, Graca, Berlina, Novog Sada,
Gvangjua Koreje, Tajpeja Tajvana, Njujorka i Bolzana Italije, raenih izmeu 2006. i
2009. godine. U ovom projektu su izmeu ostalog uestvovali su Teofil Pani, Biljana
Srbljanovi, Hert Lovnik, elimir ilnik, grupa IRWIN itd.
Poetkom XXI veka zajedno sa medijskim centrima Multimedijalni institut mi2473 u
Zagrebu, Ljudmila474 iz Ljubljane i pro.ba475 iz Sarajeva, Kuda.org razvija regionalnu mreu
A.network. Ova mrea nastaje sa prirodnom potrebom podravanja, kolaboracije i
razmenjivanja iskustva izmeu organizacijama koje se u regionu bave istom problematikom.
Iako je zajednika delatnost mree prekinuta, saradnja Kuda.org sa ovim medijskim centrima,
kao i drugim organizacijama u regionu nastavila se u realizaciji vie projekata, stalnim
gostovanjima i meusobnim promovisanjem delatnosti. Jedan od takvih projekata jeste
Politike praske (post- ) jugoslovenske umetnosti zapoet u saradnji sa pro.ba, organizacijom
Prelom Kolektiv476 iz Beograda i WHW477 kustoskim kolektivom iz Zagreba. Projekat
analizira i preispituje umetniku produkciju u zemljama bive SFRJ u okviru diskursa
Jugoistone Evrope i Zapadnog Balkana i deo je jedne ire ideje prevazilaenja delovanja
u okviru prostora bive Jugoslavije kao zatvora nacija. Kako navode: Ovaj projekat
nastoji da otvori novi kritiki trei prostor kao najbolji nain za uspostavljanje produktivne i
trajne kulturne saradnje u regionu. Iz tog razloga smatramo da kritiko istraivanje
drutvenog i kulturnog naslea jugoslovenskog modernizma moe predstavljati znaajan
resurs dananje umetnike, kulturoloke i intelektualne regionalne saradnje. 478 Na slian
nain projekat Individualne utopije nekad i sad: Diskontinuitet generacijskog dijaloga ili ta
nam je zajedniko?479 koji je Kuda.org realizovao u saradnji sa pro.ba i T.I.C.A. Institutom za
savremenu umetnost480 iz Tirane, obraa se preispitivanju istorije regiona i ideolokih
narativa u kontekstu smene generacija, globalizacije i kulture seanja na Balkanu.
Mogunosti umreavanja i umetnikog delovanja u okviru savremenih dravnih i
kulturnih granica Kuda.org na poseban nain dovodi u pitanje u okviru projekta

473

http://www.mi2.hr/, pristupljeno 21. 8. 2015.

http://wiki.ljudmila.org/Naslovnica, pristupljeno 21. 8. 2015.
475
http://pro.ba/, pristupljeno 21. 8. 2015.
476
http://www.prelomkolektiv.org/, pristupljeno 21. 8. 2015.
477
http://www.whw.hr/novosti/index.html, pristupljeno 21. 8. 2015.
478
http://www.kuda.org/politicke-prakse-post-jugoslovenske-umetnosti, pristupljeno 21. 8. 2015.
479
http://www.pro.ba/utopia/, pristupljeno 21. 8. 2015.
480
http://tica-albania.org/, pristupljeno 21. 8. 2015.
474

195

Trans_evropski piknik: Umetnost i mediji u tranziciji481 realizovan 2004. godine u saradnji sa

V2_Organization, Institute of the Unstable Media iz Roterdama. Projekat nastaje kao reakcija
na proirenje granica Evropske Unije 2004. godine i pitanja budunosti multikulturalnosti u
takvom okviru, kao i komunikacije i umreavanja sa zemljama koje ostaju izvan novih
granica. Referirajui na znaajan istorijski dogaaj panevropskog piknika 19. avgusta 1989.
godine u Nemakoj, Kuda.org i V2 organizuju susret na Frukoj Gori kao mesta blizu nove
transnacionalne granice, sa ciljem simbolike kritike sve izraenijeg manjka mobilnosti u
Evropi i opasnosti politike standardizacije unutar EU. Kako navodi Stiven Kova (Stephen
Kovats), kanadski arhitekta i istraiva, kao i jedan od uesnika programa: Mi, kao medijski
umetnici, kulturni kritiari, telekomunikacijski aktivisti, vidimo Piknik, na dan najveeg i
politiki najsimbolinijeg proirenja Evropske unije, kao Trans-evropski dogaaj, koji utie
na strukturu i kulturu obe strane nove panevropske linije podele. Mi, kao trans-Evropljani,
ivimo i delujemo u okviru i van geofizikih demarkacija; naa umetnost je umetnost
elektromagnetnog prostora i nae akcije opisuju komunikaciju kao strukturu, dijalog i
kreativnu razmenu. Mi zauzimamo teritoriju komunikacije, na javni prostor definisan
elektromagnetnim spektrom. Tamo gde se ova podruja susreu, infratanka membrana
izmeu teritorije kao tla odreenog oblika, i prostora kao elektronskih medija, ini mesto
naeg Trans-evropskog piknika[..] Mi, kao trans-Evropljani, imamo za cilj da poveemo
umetnost, kulturu i izraavanje po celoj Evropi. Na cilj je da napravimo savremeni opis
simbolikog prostora Trans-Evrope, posle utopijske Pan-Evrope, sad izgubljene u argonu
pridruivanja, standarda pristupanja i ekonomskog svrstavanja.482 U okviru susreta
organizovane su prezentacije projekata unutar (i izvan) Evropske unije koji nastaju u
kontekstu medijskog aktivizma i preispitivanja granica Evrope i mogunosti umreavanja.
Tako je i performans grupe State of Sabotage (SoS), koji pokree jo 1992. godine umetnik
Robert Jelinek (Robert Jelinek), realizovan u okviru programa piknika kao simboliko
otvaranje alternativnog prostora za graane Srbije izvan politikih okvira EU. Ova
organizacija je otvorila za vreme susreta iseljeniku kancelariju i konzulat gde su
izdavali uesnicima iz Srbije dravljanstva i pasoe svoje samoproglaene drave ije granice
iskljuivo odreuju uesnici projekta/dravljani State of Sabotage (drave sabotae).483
Projektovana je serija filmova i video radova, izmeu ostalog i film iz 2003. godine elimira
ilnika Kenedi se vraa kui u kojem reiser ispituje ivote jugoslovenskih izbeglica koji
481

http://www.transeuropicnic.org/, pristupljeno 21. 8. 2015.

Kuda.org, Transevropski forum: Umetnost i mediji u tranziciji, Futura publikacije, Novi Sad, 2004.
483
www.sabotage.at/sos, pristupljeno 22. 8. 2015.
482

196

2002. godine nakon decenije ivota u zemljama Zapadne Evrope bivaju deportovani nazad u
Srbiju i Crnu Goru. Tema koja se provlai kroz ceo ovaj susret, ali i prethodne projekte o
kojima smo priali, odnosi se upravo na posledice i mogunosti informacionokomunikacionih tehnologija na poetku novog milenijuma za umetniko-aktivistike prakse i
kolaboraciju u savremenom umreenom drutvu.

Internet umetnost u Srbiji/ Srbija u umetnikim mreama na Internetu

Upravo su znaajna pitanja umreavanja obeleila aktivnost umetnika i teoretiara
tokom druge polovine 90-ih godina XX veka na Svetskoj mrei. Praksa internet umetnosti je
posebno doprinela pomeranju granica novog komunikacionog medija i preispitivanju
mogunosti za subverziju, umreavanje i nove izraze. Prepoznavi znaaj ovih praksi
Kuda.org je tokom prve decenije XXI veka na prostoru dananje Srbije bio glavni
diseminator informacija vezanih za novomedijsku umetniku praksu. Moda najznaajnija
aktivnost u ovom polju bile su dve izlobe koje producira Kuda.org Predivni svet
Irational.org-a: Tehnike, alati i deavanja 1996-2006, 2008. godine odrana u Muzeju
savremene umetnosti Vojvodine i izloba Svet informacija/World-Information.org odrana u
Muzeju Vojvodine 2005. godine. Izloba Predivni svet Irational.org-a: Tehnike, alati i
deavanja 1996-2006 predstavljena je kao meunarodna izloba pionira net.art umetnosti.
Naime, re je o grupi internet umetnika koji su se 1996. godine okupili oko servera
irational.org484 koji je formirao britanski internet umetnik Hit Banting. Ostali lanovi grupe
bili su Danijel Andujar (Daniel G. Andujar) iz panije, Minerva Huevas (Minerva Cuevas) iz
Meksika i Rejel Bejker (Rachel Baker), Kajl Brendon (Kayle Brandon) i Markus Velentajn
(Marcus Valentine) iz Velike Britanije. Kustosi izlobe bili su Inke Arns i Dejkob Lilemoze
(Jacob Lillemose). Kako navode: IRATIONAL.ORG je meunarodni sistem za
uspostavljanje iracionalnih informacija, usluga i proizvoda za raseljene i lutajue.
IRATIONAL.ORG potpomae nezavisne umetnike i organizacije koje treba da odre
informativne sisteme od velike vanosti za misiju. Ovi iracionalisti stvaraju rad koji pomera
granice izmeu korporativnih carstava biznisa, umetnosti i inenjeringa. Glavnih iracionalista
trenutno ima est i trenutno su u procesu konsolidacije nae sistemske strukture, da bi postali
efikasniji i dovoljni sami sebi kao mrea. Mi gradimo softverski snaan onlajn alat koji je

484

http://www.irational.org/, pristupljeno 23. 8. 2015.

197

brz, jeftin i prilagoava se potrebama korisnika. Mi elimo da pruimo nae resurse iroj
javnosti.485 Kao i sa mnogim drugim praksama internet umetnosti, grupa Irational.org u
svojim radovima poigrava se sa razliitim elementima sajber kulture od pojavljivanja
komercijalnih usluga na mrei nakon 1995. godine, zatim, odnosa online i offline sveta,
ekolokih tema, DYU projekta, pitanja jezikih politika na Mrei, sve do savremenih
problema trgovine podacima korisnika i kreativnog pristupa ideji pametnih ureaja (pametni
telefon, tablet itd). Ovaj umetniki kolektiv takoe je domain jedne od mejling lista
namenjene internet umetnosti 7-ELEVEN. Sam naziv ove mejling liste bila je jedna od
akcija kritike korporativne logike Svetske mree.486 Kako navodi Inke Arns: U net fazi,
aktivnosti irational bile su posveene analizi virtuelnih granica, danas lanovi eksperimentiu
sa analizom i prevazilaenjem problema granica ekonomskih, politikih, drutvenih
definisanih u pravom prostoru, koje esto postaju porozne na veoma zabavan nain.487 Na
novosadskoj izlobi predstavljen je 31 rad ove grupe, izmeu ostalog internet radio projekat
Londonska piratska stanica za sluanje488 (London Pirate Listening Station) iz 1997. godine
koja predstavlja bazu podataka sa listom piratskih radio stanica u Londonu i programom za
sluanje preko interneta. Takoe zanimljiv rad grupe predstavljen na izlobi bio je
Prekogranini vodi489 (Borderxing Guide) iz 2001. godine, gde su prikupljene i
predstavljene informacije o neophodnim stvarima, osobama kojima se treba obratiti za pomo
i fotografija graninih prelaza za migrante. Kritiki element ovog rada jeste u tome to
pristup sajtu mogu imati samo korisnici sa IP adresama izvan Evrope i Severne Amerike, gde
dolazi do izvrtanja ili okretanja uspostavljenih koncepcija i struktura moi u informativnoj
politici net kulture.490 Ne samo to je internet umetnost u znaajnoj meri ostala ograniena
haotinim pristupom informacija korisnika interneta, ve je ovakva izloba u Srbiji, kao jedna
od prvih meunarodnih primera predstavljanja net.art prakse pruila institucionalni okvir za
diseminaciju teorije i prakse internet umetnosti. Kako kae Branka uri, jedna od lanica
Kuda.org: [..]ono to je posebno zanimljivo za prostor Srbije je da ova izloba kao i rad
grupe irational otvara puteve koji nisu upisani na znanim politikim mapama. Kroz
neoekivano i iznenadno (gotovo iracionalno), izloba otvara prostore koji odlaze od i

485

Muzej Savremene umetnosti Vojvodine, Predivni svet Irational.org-a: Tehnike, alati i deavanja 1996-2006,
Novi Sad, 2008, str. 77.
486
7-11 je meunarodni lanac prodavnica sa objektima irom planete.
487
Ibid., str. 14.
488
Projekat vie nije dostupan na Mrei.
489
http://irational.org/cgi-bin/border/clients/deny.pl, pristupljeno 23. 8. 2015.
490
Muzej Savremene umetnosti Vojvodine, Predivni svet Irational.org-a: Tehnike, alati i deavanja 1996-2006,
Novi Sad, 2008, str. 60.
198

suprotstavljaju se sistemu preovlaujueg i utvrenog miljenja, otkrivajui potencijal za

modifikaciju i transformaciju savremenih oblika ivota.491
Izloba Svet informacija/World-Information.org fokus ima pre svega na znaaju
informacije u savremenom dobu kako na Internetu tako i izvan njega, tj. potencijala i diskursa
kulturne i umetnike proizvodnje u informacionom drutvu. Izloba je deo internacionalnog
projekta medijskog centra Public Netbase t0 realizovanog pod pokroviteljstvom UNESCO i
predstavljena je u Briselu i Beu 2000. godine, Amsterdamu 2002. godine, Novom Sadu,
Beogradu i Bangaloru, Indiji 2005. godine i Parizu 2009. godine. U Srbiji i Crnoj Gori
organizatori izlobe pored Kuda.org bili su Muzej savremene umetnosti Beograd i Republiki
zavod za Internet kao pokrovitelj i partner. Projekat je i danas aktivan i u okviru njega se
irom sveta odravaju radionice, tribine, konferencije i izlobe sa istraivanjima u oblasti
digitalne kulture, zatite podataka, digitalnih ljudskih prava (digital human rights), promocije
digitalne umetnosti, kao i alata za zatitu i ouvanje ovog oblika svetskog kulturnog naslea.
Svi ovi elementi projekta koji se sprovodi od 1999. godine ujedinjeni su na internet platformi
World-information.org492 na kojoj pored obavetenja o dogaanjima moemo pristupiti i
tekstualnog grai koja upuuje na probleme informacionog drutva kao to je funkcionisanje
globalnih mrea, trini odnosi informaciono-komunikacionih tehnologija, politiki diskursi,
cenzura, privatni podaci korisnika itd. Pratei ove teme, sama izloba bila je podeljena u tri
tematske celine: Svetska infostruktura (World-Inforstructure) izlae ovaj sakupljeni materijal
na 32 table, dok se Svet-C4U (World-C4U) fokusira na predstavljanje putem raunarskih
suelja razliitih tehnologija za kontrolu i nadzor kroz istoriju, kao i umetnike projekte koji
istrauju ovu temu; u okviru segmenta Naslee budunosti (Future Heritage) predstavljeni su
umetniki projekti u oblasti IKT, meu njima veliki broj internet umetnika sa naih prostora
kao to su Darko Fric (Darko Fritz), Vladan Joler, Marko Peljhan, Zoran Todorovi,
Eastwood Group i Asocijacija Apsolutno. Umetniki projekat Asocijacije Apsolutno, koji je
danas deo grae Muzeja savremene umetnosti Beograd, pod nazivom Apsolute sale493
(Apsolutna rasprodaja) nastalo 1996. godine, smatra se prvim projektom internet umetnosti u
Srbiji i predstavlja parodinu internet stranicu za aukciju i prodaju umetnosti iz Jugoistone
Evrope. Uz izlobu u Beogradu organizovan je program predavanja, prezentacija i diskusija u
Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, kao i konferencija sa temom Total Disinformation
Awareness: Sukob, kontrola i sloboda informacija u Beogradu. Takoe znaajna izloba u
491

Ibid., str. 39.

http://world-information.org/wio, pristupljeno 24. 8. 2015.
493
http://www.apsolutno.net/TheAbsoluteSale/index.html, pristupljeno 24. 8. 2015.
492

199

produkciji Kuda.org bila je I love you [rev.eng] 494 organizacije dogitalcraft.org iz Frankfurta,
odrana 2006. godine u Muzeju savremene umetnosti Beograd i Muzeju savremene umetnosti
Vojvodine. Tema izlobe bili su raunarski virusi, meu njima jedan od poznatijih pod
nazivom I love you koji je 2001. godine proizveo tetu u vrednosti od 8,75 milijardi dolara.495
Izloba je bila okrenuta ispitivanju znaenja i funkcija raunarskih virusa, od umetnike
prakse, hakerske kulture, do savremenih izazova sajber bezbednosti. Posetiocima izlobe bilo
je omoguena interakcija sa razliitim virusima na samim raunarima, kao i 40 intervjua sa
stvaraocima ovakvih digitalnih objekata. Pored Beograda i Novog Sada, izloba je
predstavljena u Frankfurtu 2002. godine i Berlinu 2004. godine.
Kuda.org znaajan deo svojih kontakta duguje meunarodnoj aktivnosti Asocijacije
Apsolutno, sveta novomedijske umetnosti koji krajem 90-ih godina XX veka ulazi u
sajberprostor putem virtuelnih zajednica kao to su Nettime i Syndicate mejling liste. Za
umetnike i teoretiare Internet je u periodu globalnog irenja ove tehnologije i sve izraenijih
posledica globalizacije predstavljao alat za prevazilaenje ogranienja dravnih granica i
postojee medijske hijerarhije. Posebno je za diskurse ovakvog umreavanja na prostoru
dananje Srbije bila znaajna mejling lista i virtuelna zajednica Syndicate. Ova mejling lista
nastaje sa idejom korienja internet tehnologije i kulture za premoavanje jaza izmeu
Istone i Zapadne Evrope, posebno kulturne i umetnike delatnosti u ovim zemljama nakon
ruenja Berlinskog zida. Utopijski eksperiment stvaranja alternativnog prostora za zajedniku
delatnost umetnika, aktivista i teoretiara, kao to emo videti, rezultirao je gubljenjem vere u
demokratske potencijale Interneta i u znaajnoj meri naputanjem ideje o Internetu kao
mediju koji moe doneti pomirenje kulturnih i politikih razlika u Evropi.
Mrea nastaje 1996. godine kao deo inicijative nemakog kritiara i kustosa Andreasa
Brakmana (Andreas Broeckmann) V2_East koja je podrazumevala stvaranje mrea i
realizovanje zajednikih projekata izmeu pojedinaca zainteresovanih za medijsku umetnost i
kulturu u Evropi. V2_East/Syndicate mrea postavljena na serverima Ars Electronica centra u
Lincu dobija svoje ime i teorijski okvir za vreme Next 5 Minutes konferencije u Roterdamu.
Kako je objasnio Vladimir Mueski (Vladimir Muzhesky): Pojedinano, mi smo slabi kada
je u pitanju pregovaranje sa donatorskim telima i vladama vezano za podravanje
novomedijskih i elektronskih umetnikih projekata. Ali, ukoliko bi se spojili i formirali neto
kao sindikat, tada bismo mogli da govorimo jednim glasom kada je to strateki neophodno, i

494
495

http://www.digitalcraft.org/www/html/iloveyou/, pristupljeno 24. 8. 2015.

http://www.o3one.rs/411/i-love-you-reveng-kudalounge-15-oktobar-2005/, pristupljeno 24. 8. 2015.
200

postali bismo moniji nego to smo sada.496 Do 2001. godine kada je lista zatvorena i
formirana nova mrea Spectre497, zajednica je brojala preko 500 lanova iz 30 razliitih
zemalja unutar i izvan Evrope. Kao to je bio sluaj sa mejling listama Nettime i Rhizome,
uesnici Syndicate mree razvijali su svoju zajedniku delatnost u okviru vie susreta i
konferencija, obino za na medijskim festivalima koji su se odravali tokom cele godine.
Godinu dana od postojanja mree, na jednom takvom susretu u Kaselu, Nemakoj, u okviru
documenta X izlobe savremene umetnosti formulie se koncept duboke Evrope (Deep
Europe). Kako objanjava Brakman, kljune rei za promiljanje u okviru Syndicate mree
postaju: stvaranje mrea, zaboravljanje pseudo-Istok/Zapad odnosa, preispitivanje
ideologija, pomeranje granica, kritika Zapadnog pogleda, kultura u Novoj Evropi,
nestajanje Evrope u novom globalnom ekonomskom kontekstu, kao i u svetlu lokalnih
federalistikih/izolacionistikih napora, kultura-i-novac, kultura-i-mo, analogne mree kao
novi oblik aktivizma kultova, NVO-i i PGO-i, sustizanje (tehnolokog napretka, ideologija,
ekonomije itd.) naspram odravanja sopstvenog identiteta.498 Iako je konani slom ovog
transevropskog projekta bio posledica problema sa moderiranjem mejling liste usled
agresivne delatnosti NN/Integer/Antiorp internet umetnika/ce i pojavljivanja sve veeg broja
anonimnih korisnika, znaajan aspekt tog kraha, koji nas posebno interesuje, bio je vezan za
sukobe i posledice diskusija na mrei u okviru krize na Kosovu izmeu 1998. i 1999. godine.
Novosadski umetnik Andrej Tima posebno je bio aktivan u ovom periodu, glasno kritikujui
soroku politiku moderatora (Inke Arns i Andreasa Brakmana) sa zauzimanjem pro-NATO
stava, zbog ega je u jednom momentu bio i udaljen sa mejling liste Syndicate, kao i sa
Nettime liste. Kako prenosi Lovnik, prva poruka na temu NATO bombardovanja na listi dola
je upravo od Andreja Time i glasila je: Poruka iz Srbije, u oekivanju NATO
bombardovanja. Mogla bi da bude moje poslednje slanje. Ali, ne brinite. Ako umrem, moj
vebsajt e ostati (citirano u: Lovnik 2009, 132). Ubrzo se diskusija razvijala preteno
izmeu srpskih umetnika i aktivista i njihovih kolega sa Zapada meu kojima je prevlaujui
stav bio podravanje bombardovanja Jugoslavije i saoseanje sa albanskim stanovnitvom na
Kosovu. Dejan Sretenovi u jednom od poruka odgovara: [..]Mi govorimo o neemu to se
ne tie samo Jugoslavije, ve cele meunarodne zajednice. Mi govorimo o kraju globalne
politike i diplomatije, o transformaciji UN-a u debatni klub bez uticaja na meunarodne
odnose, o duplim standardima ljudskih prava[..] Da li mir i demokratija i dalje moraju da
496

http://timeline.1904.cc/tiki-index.php?page=V2_East/Syndicate, pristupljeno 22. 8. 2015.

http://coredump.buug.de/cgi-bin/mailman/listinfo/spectre, pristupljeno 22. 8. 2015.
498
http://www.medialounge.net/lounge/workspace/deep_europe/DOCS/mail/0063.html, pristupljeno 22. 8.
2015.
497

201

dolaze sa bombama? (citirano u: Lovnik 2009, 138). Kako kasnije ovaj period objanjavaju
Arns i Brakman: Sluaj Andreja Time, jugoslovenskog umetnika iz multikulturnog Novog
Sada i branioca reima Slobodana Miloevia u periodu kraja 90-ih godina je paradigmatian
sluaj: mnogi su njegove tirade protiv Zapada i NATO-a doivljavali kao istu srpsku
propagandu koja je u jednom momentu postala nepodnoljiva. Kasnije, Tima se vratio na
listu i nastavio sa svojom kritikom postavljajui linkove za anti-NATO internet stranice koje
je pravio. Za nas, on je uvek bio interesantan predstavnik srpske nacionalistike ideologije
koje je bilo dobro biti svestan. I bilo je dobro to je ukazao na to da ljudi mogu biti umetnici
kao mi i vi, i srpski nacionalisti u isto vreme.499 Andrej Tima na svojoj internet stranici u
okviru grupe tekstova o istoriji net.arta odgovara na ovakvu kontekstualizaciju njegove
delatnosti na mejling listi: [..]Ja nikada nisam pominjao Miloevievo ime, niti sam ga
branio u bilo kojim svojim doprinosima Syndicate listi, takoe lino nikada nisam bio lan ni
jedne politike partije, niti sam ikada glasao za Miloevia. Uvek sam pokuavao da pruim
stvaranu, argumentovanu i dokumentovanu sliku onoga to se deavalo u Jugoslaviji, nita
manje i nita vie, samo za potrebe liste i diskusija na njoj. Ali ta slika nije bila u saglasnosti
sa neijim predrasudama ili interesima. I zato im se nisu svidele moje diskusije.500 Pitanje
Kosova bilo je deo koncepta duboke Evrope gde je upravo jedan od ciljeva bilo
prevazilaenje dihotomija Istok/Zapad i Sever/Jug. Kako Andreas Brakman pie 1999.
godine: Rat u Jugoslaviji i Kosovou su trenutni, znaajni scenariji sa kojima su suoeni
kulturalni praktiari u Evropi. Drugi scenariji, kao to je spora dezintegracija sovjetskog
carstva, ponovno pojavljivanje Baltikog regiona, maglovita stvarnost Mittereuropa,
nesigurna uloga albanskih, maarskih, nemakih, turskih, baskijskih, Roma i drugih manjina
u razliitim delovima kontinenta su podjednako nesigurni, ujedno potencijalno produktivni i
destruktivni. Mesto odigravanja ovih scenarija je duboka Evropa, kontinent sa sopstvenom
mentalnom topografijom koji nije ni Istok ni Zapad, ni Sever, ni Jug, ve koji je sastavljen od
vieslojnosti identiteta: to vie preklapanja identiteta, dublji je region (Lovnik 2009, 129).
Diskusije i sukobi na Syndicate listi, iako su donele mogunost prenoenja svakodnevnih
deavanja na ulicama Beograda i Novog Sada za vreme bombardovanja i problematizovanja
uloge Soro fondacije u razvoju kulturnih i tehnolokih projekata u istonoj i jugoistonoj
Evropi poslednjih godina XX i poetkom XXI veka, nije neophodno ulaziti ue u teme
sukoba da bismo zakljuili da je upravo u kontekstu veoma stvarnog politikog problema,
499

Arms, Inke, Broeckmann, Andreas, Rise and Decline of the Syndicate, nettime-1, 13. novembar 2001,
http://www.nettime.org/Lists-Archives/nettime-l-0111/msg00077.html, pristupljeno 22. 8. 2015.
500
http://www.atisma.com/webart/netart%20history/declineBroeckmann.htm, pristupljeno 22. 8. 2015.
202

Istok/Zapad internet zajednica doivela svoj neuspeh, kako po pitanju dubljeg razumevanja
sukobljenih strana, tako i u kontekstu ravnopravnog uestvovanja u diskusijama. Upravo je
suoavanje sa ozbiljnou teme mnoge lanove mree trajno uutkalo, posebno one koji nisu
bili spremni da se priklone nekoj od polarizovanih strana u sukobu. Takoe, sem umetnika
Edija Muke (Edi Muka) iz Tirane, glas Albanaca sa Kosova nije bio prisutan u diskusijama
na listi. U vreme bombardovanja Jugoslavije planiran je bio susret uesnika Syndicate liste u
Beogradu, koji je pomeren u Budimpetu. Jedan od poslednjih projekata Syndicate mree
nastaje u okviru ovog sastanka kao reakcija na suoavanje sa politikom realnou The
Future State of Balkania, koji je rezultirao umetnikim internet projektom virtuelne drave
Balkanije, kao fantazijskog eksperimenta promiljanja problema balkanskog regiona iz ugla
graana Balkana.501 Projekat je inicirao Melentije Pandilovski iz Makedonije, a u razvoju
internet umetnikog projekata je uestvovalo preko deset lanova Syndicate mree. Mnogi
elementi projekta vie nisu dostupni, ali putem code-flow502 portala moe se pristupiti nekim
ouvanim elementima kao to je balkanian spermatozoid (balkanski spermatozoid)
alternativni pristup suelju sajta, gde se problematizuje mogunost inicijativa sa Balkana da
urode plodom, kao i low fi animacije The Future of Balkan (budunost Balkana), gde se
zajedno sa animiranom oljicom domae kafe prikazuju poruke predskazane budunosti
kao to jsu Treba da prati sopstveni instinkt i Drugi se previe meaju u tvoj ivot.503
Uareni sukob nastavio se i nakon zavretka bombardovanja i dodatno je podstaknut
kritikama i aktivizmom NN/Integer/Antiorp umetnika/ce u kontekstu moderiranja liste. U
poruci poslatoj tokom avgusta 2001. godine umetnik/ca obraa se Hertu Lovniku, jednom od
osnivaa Nettime liste: Inae. Htela sam da pitam zato to... Jesi li ti RASISTA O V E
E? Ozbiljno, zato to sve koje si likvidirao bili su istoni Evropljani. Pitam se da li sprovodi
genocid ili ... samo osea neverovatnu privlanost prema nama +? To_je razlog zbog ega
nas poseuje zar ne +? Ne dolazi ovamo da nas _povredi zar ne +?[..]. 504 Naime,
Syndicate lista ve oslabljena sukobima oko rata na Kosovu, konano je dokrajena
meusobnim sukobom lanova oko moderiranja/cenzurisanja delatnosti internet umetnika,
posebno NN/Integer/Antiorp. Sa razvijanjem Spectre liste kao novog kanala za novomedijsku
umetnost i kulturu, osnivai i moderatori Syndicate liste povedeni iskustvom i uarenim
sukobom oko moderiranja otvorenih kanala komunikacije na mrei, ukidaju ovaj aspekt na
novoj listi, ali sa jasno definisanim pravilima ponaanja (netiquette): SPECTRE je otvorena
501

http://www.code-flow.net/museum/balkania/index.html, pristupljeno 22. 8. 2015.

http://www.code-flow.net/, pristupljeno 22. 8. 2015.
503
http://www.code-flow.net/museum/balkania/wish/index.html, pristupljeno 22. 8. 2015.
504
http://www.atisma.com/webart/netart%20history/Syndicate.htm, pristupljeno 22. 8. 2015.
502

203

nemoderirana mejling lista za medijsku umetnost i kulturu u dubokoj Evropi[..] bez HTMLova, bez dokumenata, poruka 40K; smislena rasprava zahteva meusobno potovanje;
samo-promovisanje uz oprez!.505 Ovaj aspekt raspada, koji je karakterisao i mejling listu
Nettime, ukazao je na nedovoljnu razvijenost i snagu (umetnikog) sajberprostora da
promiljajui sebe prevazie probleme digitalnog jaza, meusobne komunikacije,
kolaboracije i stvaranja, a posebno da tu snagu i stabilnost, kako pominje Lovnik, upregne
kao alternativu sukoba lanova oko pitanja Kosova i bombardovanja Jugoslavije. I susret
lanova Sydicate mree u Budimpeti, kojem je prisustvovao i Zoran Panteli, bio je
momenat suoavanja zajednice sa nemogunosti Interneta da doprinese reavanju posledica
sukoba, gde se pre svega diskutovalo o fizikim reenjima za pomo ljudima na obe strane.
Panteli opominje i da se mora imati u vidu da je ovaj period uestvovanja umetnika i
teoretiara sa prostora Srbije u Globalnoj mrei bio pod velikim uticajem stepena razvoja
tehnologije, ali i kulturnih razlika. Kako kae: Mi dolazimo iz kulture gde ako nema ta da
kae ti se ne javlja za re, nego jednostavno treba da jasno argumentuje i da jednu
odreenu vrstu teze i pravca koji e da d smernicu ili odreeni stav kojim e se suprotstaviti
neemu drugom. Mi smo bili zblanuti kad smo videli da preko te Syndicate liste i tako krvavo
steene dial-up sekunde da se popne gore, ti vidi jednostavno veliku koliinu... [..]iz nae
vizure nedovoljno formulisan stav da bi bio vredan da se postuje ili da se baci u forum za
neku diskusiju[..] Seam se, to nam je u poetku bilo zaista okantno, kad smo videli zapravo
koliko delimo iste svetonazore sa itavim istonoevropskim blokom u odnosu na
komunikaciju... u tiini.506 Utisak Zorana Pantelia kao lana ove virtuelne zajednice bio je
taj da je pre svega dominantna delatnost pojedinaca iz zemalja Zapadne Evrope u velikoj
meri bila obojena orijentalizmom.507 Kako kae: Kada bi sad gledali sa ove distance, ja vie
ne mogu da shvatim koliko je to bio solidarni duh jednakih ili koliko je to bio solidarni duh,
odnosno pozicija njihovog angamana da pomogne nekom, da bi se prikazao kao humani
gest. Vrlo delikatna stvar[..] Ja nisam sposoban da sad povuem crtu, ali sam primetio tada u
tim procesima i u tim diskusijama jednu vrstu hegemonistike pozicije da su oni ti koji mogu
da razree, pomognu, napiu itd.[..].508 Kako opisuje Hert Lovnik u kontekstu ciljeva

505

http://coredump.buug.de/cgi-bin/mailman/listinfo/spectre, pristupljeno 22. 8. 2015.

Mevorah, Vera, Intervju za Zoranom Panteliem, Novi Sad, 15. 7. 2015.
507
Edvard Said definie orijentalizam kao stil miljenja baziran na ontolokoj i epistemolokoj razlici izmeu
Orijenta i (veinom vremena) Oksidenta (Said 1977, 2). Njegova studija Orientalism imala je za cilj da
otkrije naine na koje su evropske kolonije tumaene u naunom i popularnom diskursu kao Drugi od Evrope.
Evropa preko diskursa o orijentalizmu, uvek pozicionira sebe nasuprot njih, ne-evropljana, hegemonski
uzdiui evropski identitet kao superiorniji u poreenju sa svim drugima.
508
Mevorah, Vera, Intervju za Zoranom Panteliem, Novi Sad, 15. 7. 2015.
506

204

Syndicate mree, duboka Evropa kao nauno-fantastina ideja Evrope izvan granica
iscrtanih Evropskom Unijom, engenskim sporazumom, NATO-om i Rusijom, shvatana kao
otvorena i inkluzivna, koja ne pretenduje na univerzalno vlasnitvo nad civilizacijom, jo
uvek nije otkrivena (Lovnik 2009, 129).

Od neoavangarde do Kuda.org

509

Ve smo govorili o tome da novomedijska umetnost svoje pretee i inspiraciju crpi

pre svega iz mnogih avangardnih i neoavangardnih umetnikih pokreta. Zanimljivo je u tom
smislu to delatnost Kuda.org prati ovu liniju i na naim prostorima, gde kao proizvod
razvoja Asocijacije Apsolutno, kolektiv deluje kao svojevrsan naslednik novosadskih
neoavangardnih umetnikih praksi 60-ih i 70-ih godina XX veka. Kako navode Zoran
509

Mapa je nastala kao deo projekta Trajni as umetnosti. Preuzeto iz: Kuda.org, Trajni as umetnosti:
Novosadska neoavangarda 60-ih i 70-ih godina XX veka, Revolver, Frankfurt i Mejn, 2005.
205

Panteli i Kristijan Luki: Pitanje tzv. novih medija danas, kao i istraivanja u toj oblasti, su
kvalitativno identini problemima koje je imala neoavangarda ezdesetih i sedamdesetih dok
je vrila eksperimente sa instalacijama, videom i elektronskim zvukom. Ovi se problemi tiu
odnosa medija i sadraja, tj. pitanja ta je novo u novim medijima?[..] Istraivanje u oblasti
medija je istorija istraivanja komunikacije i ekstrovertnosti i traganja za kanalima za
prenoenje poruke drutvu. elja avangarde da prodre u drutvo i vodi ga u utopijskom
projektu stvaranja pravednog drutva je u tesnoj vezi sa medijskim istraivanjem.510 Naime,
kako objanjava Silvija Drai, neoavangardna umetnika praksa na prostoru dananje Srbije
formira se oko brojnih omladinskih institucija kultura kao to su bili Tribina mladih u Novom
Sadu, Dom omladine u Beogradu, Studentski centar u Zagrebu i KUC u Ljubljani. Posebno
su grupe umetnika, teoretiara i studenata orijentisanih prema ovakvoj praksi nastajale u
Subotici, Zrenjaninu i Novom Sadu, kao to su grupe Januar i Februar, Bosch+Bosch i grupe
Kd, ( i (-Kd. Kako navodi Draieva: U Novom Sadu centar okupljanja
eksperimentalne umetnike i kulturne scene je Tribina mladih. Pored Tribine, bili su
to i Studio DT 20 Bogdanke i Dejana Poznanovia, kao i redakcije asopisa Polja,
Indeks i Uj Symposion i filmska kua Neoplanta.511 Jedan od najveih dravnih rezova
aktivistike umetnike prakse u SFRJ nastaje u Novom Sadu 1973. godine smenjivanjem
celokupne redakcije asopisa Polje, smenjivanjem cele redakcija asopisa Chansiona,
smenjivanjem direktora i programske politike Neoplanta Filma i gaenjem studentskog
asopisa Index i Studentskog kulturnog centra. Miko uvakovi novosadsku neoavangardu
70-ih godina XX veka povezuje sa strujom internacionalne kulture, hipi pokreta, nove levice,
undergrounda, kao i viemedijske umetnike prakse. Kako navodi: Novosadska
neoavangarda i konceptuala pripadale su poslednjem velikom talasu internacionalne poznomodernistike utopijske i akcionistike umetnosti pred pojavu postmoderne.512 Ovaj
segment istorije jugoslovenske i srpske umetnosti koji je ostao najmanje dokumentovan i
predstavljen, Kuda.org dovodi u panju javnosti izlobom Trajni as umetnosti 2005. godine
u okviru projekta Politike prakse (post)jugoslovenske umetnosti zajedno sa drugim
programima kao to su projekcije filmova Neoplanta filma, publikacije Judita algo-hronika,
Izostavljena istorija, Trajni as umetnosti: Novosadska neoavangarda 60-ih i 70-ih godina
XX veka, digitalizacija ostavtine Branke i Dejana Poznanovi, intervencija u prostoru Dva
510

Panteli, Zoran, Kristijan, Luki, Medijska ontologija: Mapiranje drutvene i umetnike istorije u Novom
Sadu u Trajni as umetnosti: Novosadska neoavangarda 60-ih i 70-ih godina XX veka, Revolver, Frankfurt i
Mejn, 2005.
511
Drai, Silvija, ta to bee neoavangarda?, 2. 12. 2014., http://korzoportal.com/analize-eseji-sta-beseneoavangarda/, ptistupljeno 24. 8. 2015.
512
http://www.kuda.org/transkript-debate-izostavljena-istorija, pristupljeno 4. 7. 2015.
206

proglasa u Galeriji Narodnog muzeja Paneva i javna tribina Kultura u centru grada
povodom 50 godina od osnivanja Tribine mladih u Novom Sadu. Izloba novosadskih
neoavangardnih umetnikih praksi predstavljena je u Novom Sadu, Zagrebu, Beu, Gracu,
tutgartu, Mineapolisu i Budimpeti. Producent izlobe bio je Kuda.org u saradnji sa
Slobodanom Timom i edomirom Drom. Veina aktera neoavangardnog pokreta u okviru
svojih delatnosti dovodila je u pitanje znaaj autorstva umetnikih dela, to se moe videti i u
kolektivnoj delatnosti pod zajednikim imenom. Izlaganje u okviru izlobe Trajni as
umetnosti, Otvorenog pisma jugoslovenskog zajednici grupe Februar reflektuje tako
umetniko-aktivistiku platformu samog centra Kuda.org i pokuaj reaktuelizacije ovih
praksi u savremenom kontekstu: U kulturi Novog Sada (Vojvodine) vlada u poslednje dve
godine politika vrste ruke, potpuna birokratizacija i institucionalizovanje kulturnih
aktivnosti, kao i ekspanzija monopola grupa i pojedinaca na odgovornim funkcijama[..].513
Kako objanjavaju u Kuda.org: Promene u novosadskim institucijama kulture nakon
politikih previranja poetkom 70-ih godina ukinuli su ideju o javnoj instituciji kao
relevantnom okviru za diskusiju tekuih drutvenih i politikih pitanja. tavie, skoro da
moemo zakljuiti da se nakon ukidanja Tribine mladih stvara neka vrsta vakuma u kritikom
diskursu umetnosti i kulture, barem ukoliko govorimo o terenu Novog Sada. Posledice toga
su vidljive i danas i ogledaju se u kontinuiranom nedostatku javne kritike faizma 90-ih
godina, desnog ekstremizma poetkom XXI veka i neoliberalnog kapitalizma danas.
Institucionalne prakse umetnosti i kulture danas se razvijaju pod okriljem kreativnih
industrija i u mirnoj su koegzistenciji sa vladajuim reimom, te svoj zadatak ne vide u
pokretanju goruih drutvenih pitanja ili kritici javnosti kao to je to npr. bio sluaj sa
Tribinom mladih s kraja 60-ih godina.514 Naime, za otvaranje polja istraivanja ovog
istorijskog perioda, Kuda.org kao centralnu taku postavlja akciju Javni as umetnosti
realizovan 1970. godine od strane novosadskih konceptualnih umetnika na Dunavskom keju
u Novom Sadu, gde projekat Trajni as umetnosti tei da postane simboliki nastavak ove
istorijske akcije. Za Kuda.org cilj projekta revitalizacije neoavangardnih praksi u Novom
Sadu i ire na prostoru bive SFRJ, nije bio u onome kako se danas taj proces dominantno
poima, kao omaa zaboravljenim istorijskim praksama, ve pre svega kao kritiki osvrt na
nekonzistentnost radikalnih umetnikih praksi na naim prostorima i posledica isprekidanosti
takve linije delovanja. Boris Buden u predgovoru jo jedne produkcije Kuda.org Uvod u
513

http://kuda.org/dokumentacija-otvoreno-pismo-jugoslovenskoj-javnosti-student-471-23021971, pristupljeno
25. 8. 2015.
514
http://dev.kuda.org/sites/default/files/docs/Trajni%20cas%20umetnosti.pdf, pristupljeno 25. 8. 2015.
207

prolost pie upravo o jednom specifinom odnosu prema istoriji: To je ono to je novo:
prolost kao sveprisutnost, sada, ovdje, u svemu, za svakoga. Prolost koja je aktuelnija od
sadanjosti i neizvjesnija od budunosti. Prolost o kojoj je svatko pozvan da sudi, da je se na
vlastiti nain sjea, razumijeva i (re)kreira (Buden i dr. 2013, 7).
Kolektivne akcije, suprotstavljanje i poigranje sa vladajuim reimom i ideologijama,
korienje razliitih medija za konceptualizaciju umetnikih praksi, svi ovi elementi bie
izraeni u umetnosti novih medija, posebno u internetskim oblicima umetnike intervencije.
Kako kae Branka uri vezano za Syndicate mejling listu: Moglo bi se ak smatrati da je
povezanost, komunikacija i mrena saradnja izmeu lanova ovih grupa na Tribini mladih i
oko nje, sa ostalim jugoslovenskim i svetskim umetnikim podrujima (Ljubljana, Zagreb),
neka vrsta pretee zajednitva i saradnje koja se danas kreira zahvaljujui globalnim
komunikacijskim tehnologijama. Ili bar onom njihovom delu koji se zasniva na slobodnoj
saradnji, meusobnom razumevanju, neometanoj razmeni informacija i ostvarenju
zajednikih ideja.515
Generacija umetnika koji poinju da deluju na prostoru Srbije nakon raspada SFRJ,
meu kojima i Asocijacija Apsolutno ostaju pod velikim uticajem praksi jugoslovenske
neoavangarde, ovog puta delujui u tranzicionom drutvu pod okriljem svetske globalizacije i
razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija. Asocijacija Apsolutno nastaje iz grupe
Apsoultno skulpturalno oformljene 1990. godine (Zoran Panteli, Rastislav kulec i
VladanTodorovi) gde se 1993. reformulie kao Asocijacija Apsolutno (Zoran Panteli,
Dragan Mileti, Dragan Raki i Biljana Petri). Kako navode u jednom intervjuu, grupa
nastaje kao svojevrsni politiki odgovor na situaciju u zemlji: [..]poetkom devedesetih,
kada potreba za znati ta se zbiva poinje da biva sve znaajnija u odnosu na okolinu, kada
zemlju naputa sve vie intelektualaca, jakih individualaca, umetnika, kad se bitno stvara
jedna nova socijalna struktura u gradu to je neminovno uticalo na nas da se okupimo oko
jedne jasno definisane ideje i zaponemo zajedniki projekat.516 Zajednika ideja je pre
svega odnos prema umetnikoj produkciji u kontekstu naslea neoavangardnih praksi
kolektivnog rada, nematerijalne produkcije i kritikog miljenja gde je cilj bilo otvaranje

515

uri, Branka, Kolektivne kulturne prakse: Izmeu sentimenta i funkcionalnosti kreativnih zajednica u
Trajni as umetnosti: Novosadska neoavangarda 60-ih i 70-ih godina XX veka, Revolver, Frankfurt i Mejn,
2005, str. 31.
516
Simin,
Nevena,
Intervju
sa
grupom
Apsolutno,
http://www.artmagazin.info/index.php?option=com_content&task=view&id=87&Itemid=36, pristupljeno 5. 7.
2015.
208

prema svetskoj umetnikoj sceni i delovanje u okviru meunarodnog prostora.517 U vreme

kada je Srbija bila pod sankcijama, Asocijacija Apsolutno ostvarivala je kontakte za
umetnicima i medijskim aktivistima irom sveta. U svojim projektima ova grupa koristila je
multimedijalni pristup intervencijama u javnom prostoru, gde medij postaje ravnopravni
inilac umetnikog dela. Kako navode: [..]kada prepoznamo fenomen odreenog projekta,
onda odluujemo koji bi medij njemu najvie odgovarao, opredeljujemo se za taj medij.
Naravno, permanentno uimo, kroz razgovore s inenjerima.518 Delujui u meunarodnom
kontekstu Apsolutno fokusira svoju delatnost na aktuelno pitanje druge polovine 90-ih godina
XX veka, izazova informacionog drutva u kontekstu tranzicijske politike realnosti. U svom
projektu 1995:2000 kolektiv se kritiki suoava sa problemom Y2C (Milenijumske bube),
obeleavajui sve svoje radove u odnosu na godinu na koju su stvoreni i odbrojavajui vreme
do kataklizmine 2000. godine. Kako objanjava Zoran Panteli: Osmislili smo projekat koji
ima i lokalan i globalan karakter i koji je dovoljno iroko zasnovan da obuhvati poslednjih
pet godina veka i milenijuma. Nazvali smo ga 1995-2000. U kontekstu se jasno vidi globalno
sagledavanje celokupne nae civilizacije, i time pravimo jasnu asocijaciju na sva
odbrojavanja koja upravo teku svuda na planeti. Ujedno obavljamo neku vrstu inventara
svega onoga to se nama deava. Naravno, odbrojavanje nije na izum, nismo mi otkrili toplu
vodu s obraanjem posebne panje na poslednjih pet godina, jer tih pet godina pripadaju
celom oveanstvu, pa time i nama. I mi imamo pravo da ih stavljamo pod lupu.519 Projekat
je obuhvatao radove orijentisane na razliite probleme i pitanja Srbije kao dela globalnog
drutva. Od kritike medijske kulture u Srbiji 90-ih godina XX veka u radovima kao to su:
0005 News{Paper}, riblja pijaca Novi Sad (1995) i 0003 Good Evening (1998); zatim,
problematizacije komunikacija krajem XX veka: 0005 A36YKA absoult in Wien, Be (1996),
projekat koji je predstavljao intervenciju u prostoru kao osvetljavanje istorijskog momenta u
kojem je komunikacija/veza izmeu Austrije i Srbije prekinuta u kontekstu objavljivanja
nemako-srpskog renika 1928. godine iz kojeg su sve srpske rei bile izbrisane; 0005 I am
absolutely every moment absolutely here izveden u Somboru, Hornu, Beu i Novom Sadu
(1995). U ovom radu inspirisani teorijom relativiteta, Apsolutno istrauje povezanost ljudi
izvan lokalnog konteksta. Slanjem reenice I am absolutely every moment absolutely here iz
517

http://www.dnevnik.rs/naslovi/zoran-pantelic-drustvo-bez-utopija-postaje-besmisleno, 2014., pristupljeno 5.

7. 2015.
518
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2015&mm=01&dd=14&nav_id=946536,
pristupljeno 5. 7. 2015.
519
Simin,
Nevena,
Intervju
sa
grupom
Apsolutno,
http://www.artmagazin.info/index.php?option=com_content&task=view&id=87&Itemid=36, pristupljeno 5. 7.
2015.
209

Sombora u Horn u Be, pa u Novi Sad, Apsolutno zatvara krug koji funkcionie kao
sinonim za apsolutno (apsolutno konstruisanog prostora i apsolutnog vremenskog raspona);
0003 Instrumental (1997), projekat razvijen u kontekstu prvog radijskog prenosa u
Jugoslaviji, morzeove azbuke i opasnosti komunikacije (pismo kao metak); 0004 Voyager
(1996), video rad koji preispituje (ne)mogunosti komunikacije sa odreene geografske,
drutvene i politike take.520 Nadalje, projekata kritike kulturnih politike u zemlji, ali i ire,
kao to su: 0004 Absolutely Nike izveden u Atini kao kritika kreiranja kulturnog znaaja
Akropolja od strane drave (1996); 0004 Absolutely Temporary rad koje je predstavljao
kritiku stvaranja kulturne politike na primeru privremenog mosta koji povezuje Petrovaradin i
Novi Sad koji 1987. dobija naziv Most Marala Tita (sruen za vreme bombardovanja 1999.
godine) i postaje objekat trajnog istorijskog znaaja. Apsolutno odrava ceremoniju
postavljanja table na mostu sa natpisom Apsolutno privremeno (Absolutely temporary); 0004
In memoriam je projekat stvaranja vetakog odnosa vrednosti u kontekstu hiljadite
godinjice Austrije; 0003 Le Quattro Stagioni predstavlja akciju fotografisanja u istorijskim
kostimima u etiri razliita godinja doba na memorijalnim mestima u Srbiji, preispitujui na
taj nain odnos sadanjosti i istorije u kontekstu odbrojavanja vremena do kraja milenijuma.
Pitanja globalizacije, granica Evropske Unije i visokotehnolokog drutva koje u svojim
radovima problematizuje Apsolutno, kao to smo videli postae osnovni elementi aktivnosti
Kuda.org. Neki od ovakvih radova grupe bili su: 0004 Tiertransport u kojem traei zvanina
dokumenta za prenoenje ivotinja preko granice zemlje, Apsolutno popunjava formulare za
ljude razliitih profesija (profesor, student, kuvar, farmer itd.) kritikujui situaciju u kojoj je
svaki peti ovek na planeti izbeglica. Zatim, intervencija u prostoru pod nazivom 0004
Human gde grupa oznaavajui granicu izmeu Zapadne i Istone Evrope tablama man i noman's land dovodi u pitanje politiku i ekonomsku ujedinjenost evropske zajednice. Pored
internet rada Absolute Sale o kojem smo ve govorili, Apsolutno ideju umreenosti i
tehnologije preispituje u radovima 0002 The Greatest Hits kao CD-rom projekat koji se bavi
kontekstom kraja milenijuma vezano za diskurse digitalne kulture i medicine kroz ideju
virusa kao posledice komunikacije (1998) i Station-Archive, projekat formiranja raunarske i
multimedijalne biblioteke za istraivanje koncepta itanja (2005).
Asocijacija je svoje radove u periodu od deset godina aktivnosti izlagala i
predstavljala u Srbiji, Rusiji, Nemakoj, Holandiji, Sloveniji, Austriji, SAD-u, Velikoj
Britaniji i drugim gradovima u Evropi i regionu. Kroz gostovanja i prezentacije prakse grupe

520

http://www.apsolutno.net/, pristupljeno 5. 7. 2015.

210

u okviru regionalnih centara koji su ve bili formirani kao to su Public Netbase, V2, ZKM, i
Ljudmila, pripadnici asocijacije Apsolutno uviaju neophodnost otvaranja ovakvog centra u
Srbiji. Od 1998. godine postoji namera da se centar otvori, ali tek sa promenom politike
klime stvaraju se neophodni uslovi. Kuda.launge program direktno je povezan sa kontaktima
koje su lanovi pravili po svetu i kasnije doveli da prezentuju svoje aktivnosti u Kuda.org.
Sam naziv centra Kuda.org, potie od registrovanja 1997. godine nevladine
organizacije Kulturno-umetniko drutvo Apsoluto. Pripadnici asocijacije uvideli su
nedostatak znaajne pravne i fizike infrastrukture u okviru svojih delatnosti. Kako
objanjavaju: Bitno je da mi ovde nemamo odgovarajui infrastrukturu da direktno
prenesemo to internacionalno iskustvo odreenoj ekipi ljudi ovde. Prenos iskustava je vezan
za neku, eventualnu mogunost kad budemo imali izlobu, pa se skupi neka ekipa, onda mi
neto usmeno prenesemo. Nemamo bazino mesto susreta, mesto sa sadrajem gde moemo
da razmenimo iskustva i naprosto se umreimo sa drugima u Evropi ili svetu.521 Kuda.org,
insistirai na nepersonalizaciji i ukidanju znaaja autorstva, put koji na naim prostorima
postavlja neoavangarda i nastavlja da prati Asocijacija Apsolutno. Dodatak poznatog
oznaitelja umreenog drutva na Internetu .org dolazi sa dobijanjem stalnog prostora
kolektiva 2001. godine i pronalaenja svog identiteta u postojeim konstelacijama medijske
kulture na Zapadu. Delujui kao umetniki kolektiv koji u osnovi danas ine Zoran Panteli,
Branka uri i Borka Stoji, Kuda.org je svojevrsno proirenje praksi Apsolutno izvan
institucionalnih okvira savremene umetnosti i formalnog sistema obrazovanja, gde ovaj
kolektiv inkorporia modele delatnosti medijskih centara irom Zapadnog sveta edukacije i
umetnike proizvodnje u kontekstu Globalne mree i informacionog drutva. Naime, za
Kuda.org, .org nije samo predstavljalo u tom momentu tradicionalni imenitelj nekomercijalne
aktivnosti na Mrei, ve i svojevrsan simbol principa samoorganizovanja kao organizacionog
modela kolektiva i organizovanog delovanja u drutvu.522 Upravo izjednaavanje imena
domena (www.kuda.org) i samog imena kolektiva Kuda.org (najee pisano malim slovom
to je takoe bio paradigmatian primer tekstualne kulture na Internetu dugi niz godina)
pokazatelj je preplitanja sajber kulture sa ciljevima i praksama kolektiva. Mogunost itanja
znaenja iz akronima takoe je bila srena sluajnost, kuda kao pitanje koje nema krajnji
odgovor ili moda koje u datom trenutku odgovore trai u nepreglednim prostorima Globalne
mree.
521

Simin,
Nevena,
Intervju
sa
grupom
Apsolutno,
http://www.artmagazin.info/index.php?option=com_content&task=view&id=87&Itemid=36, pristupljeno 5. 7.
2015.
522
Mevorah, Vera, Intervju za Zoranom Panteliem, Novi Sad, 15. 7. 2015.
211

Kuda.org nastaje pod velikim uticajem razliitih tipova medijskih laboratorija koji
poinju da se otvaraju u SAD-u i Evropi 90-ih godina XX veka. Zoran Panteli predlae
podelu na nekoliko tipova ovakvih institucija meu kojima je i centar za nove
medije_kuda.org. Prvi talas su inili centri koji nastaju u okviru institucija i u koje drave
ulau veliki novac, kao to su ZKM Center for Art and Media523 u Karlsrueu, V2_ Institute for
Unstable Media u Roterdamu i TEMP (Temporary Media Lab) Kiasma u Helsinkiju. Kako
objanjava Panteli, ova grupa centara se pojavljuje poetkom 90-ih godina XX veka i inili
su ogromne infrastrukture na hiljade kvadratnih metara sa bibliotekama, medijskim teatrima,
umetnikim kolama i galerijama. Sredinom 90-ih godina dolazi drugi talas medijskih
centara koje karakterie kritika distanca prema mogunostima i obeanjima nove
tehnologije. Takvi centri bili su Netbase / t0: Insititute for New Culture Technologies u Beu
i Ljudmila Digital Media Lab u Ljubljani, koji su funkcionisali po principu manjih
umetniko-laboratorijskih ciklusa, sa radionicama koje traju po mesec, dva, i sa konanim
proizvodima u vidu konferencija, tribina, izlobi i raznovrsne medijske produkcije. Kako
objanjava Panteli upravo je ovakav intimniji model kolaboracije i druenja bio uzor za
stvaranje medijskog centra Kuda.org. Kuda.org, naime, nastaje u treem talasu medijskih
centara, zajedno sa Multimedijalnim institutom MI2 u Zagrebu, poetkom XXI veka kada
ovaj model samoorganizovanog rada poinje masovno da se iri i kada nastaju organizacije sa
mnotvom razliitih orijentacija i ideologija, od onih koji su bili fokusirani na trite, do isto
istraivakih kolektiva.524 I sam Kuda.org od svog nastanka kretao se izmeu ovih razliitih
modela, da bi konano sebe pozicionirao kao umetniku istraivaku laboratoriju. Za
Mika uvakovia upravo nastajanje umetnikih i medijskih centara kao to je Kuda.org
ukazuje na [..]bitnu transformaciju umetnikog rada kao autonomnog stvaralatva u
umetniko/kustoski i organizacioni rad na kontradiktornim kulturnim i drutvenim poljima
oblikovanja tranzicijskog ivota u epohi globalizacije (Ibid., 811).

523
524

http://zkm.de/en, pristupljeno 26. 8. 2015.

Mevorah, Vera, Intervju za Zoranom Panteliem, Novi Sad, 15. 7. 2015.
212

Internet kao radikalni medij u Srbiji?

Kuda.org 2007. godine osniva omladinski centar CK13525 ime prestaje njegova uloga
javnog prostora u drutvu. Ovaj omladinski centar sa neformalnim nazivom Crna kua
nastaje sa novim problemima svakodnevnice novosadskog drutva, posebno omladine. Dok je
obrazovna delatnost Kuda.org, takoe orijentisana prema mladim ljudima, bila okrenuta
novim tehnologijama i digitalnoj kulturi, CK13 predstavlja odgovor na sve veu
komercijalizaciju javnih prostora. Crna kua u tom smislu upravo je neformalni centar
okupljanja omladine, gde mogu prisustvovati predavanjima, tribinama i radionicama
orijentisanim prema onome to organizacija percipira kao potrebe nove generacije mladih
ljudi. Sama ideja za jedan ovakav centar pojavljuje se jo 2003. godine, ali nakon vie
neuspelih pokuaja da se projekat ostvari u saradnji sa gradom, 2005. godine Kuda.org
kupuje kuu u kojoj se nalazi centar. elja kolektiva bila je da se omogui prostor novoj
generaciji da na samostalno kreira i promilja svoju realnost, izvan konteksta delatnosti
Kuda.org. Iako 2012. godine CK13 postaje telo nezavisno od svoje matine organizacije,
njeno osnivanje na odreeni nain obeleava period promene fokusa Kuda.org udaljenog od
problema i obeanja internet tehnologije. Kako objanjava Panteli, vreme u kojem je
Kuda.org bio orijentisan prema osama tehnologija-drutvo i tehnologija-umetnost bilo je
vreme inovativnih praksi u okviru novih medija, pre svega u kontekstu demokratizacije
medija koja se odvijala pre svega u umetnikim i hakerskim krugovima, a koja danas
oznaava jednu sasvim drugaiji ekosistem informacijskog preoptereenja, gde je svima
dostupna mogunost stvaranja sadraja. Dok je nekada problem bio kako doi do informacije
danas je to pre svega u odreivanju koja je informacija znaajna.526
Poslednjih godina primeuje se sve vei fokus Kuda.org na pitanja probleme lokalne
zajednice, kao i na sve izraenije pritiske neoliberalnog kapitalizma, to moemo videti u sve
veem broju publikacija na ovu temu koje proizilaze iz kuda.read projekta: Antropologija
imena Silvena Lazarisa (Sylvain Lazarus), Predoavanje kapitala prikazivanje politike
ekonomije Suzan Bak-Mors (Susan Buck-Morss), Kapitalizam kao religija Valtera
Benjamina, Bartleby Hermana Melvila (Herman Mellvile), Produktivni subjekt Pjera
Makereja (Pierre Macherey), kao i zbornik tekstova iz 2012. godine koji nastaje iz
istoimenog projekata raenog u saradnji sa MSUV, Umetnik/ca u (ne)radu. Kuda.org
odgovara na situaciju u kojoj neoliberalni kapital sve vie gui nie malih autonomija i
525
526

http://ck13.org/, pristupljeno 25. 8. 2015.

Mevorah, Vera, Intervju za Zoranom Panteliem, Novi Sad, 15. 7. 2015.
213

oblike opozicionog miljenja gde je potrebno vratiti se na konkretne probleme u drutvu,

pre nego tehnolokim modelima delovanja.527 Naime, tokom 2013. godine Kuda.org u
saradnji sa Grupom za konceptualnu politiku i stanovnicima naselja zapoinje projekat
Lokalne politike i urbana samouprava gde se okree sprovoenju i diseminaciji modela
urbane samouprave usled povlaenja drutva pred dravom, odravajui redovno sastanke
u svojim prostorijama na Detelinari. Kako navode: Opti cilj projekta je poveanje
osetljivosti, odgovornosti, a onda i pokretanje stanovnika u pogledu njihovog angamana i
uea u drutvenim i politikim procesima koji bi njihov socijalni i kulturni poloaj uinili
izglednijim[..].528 Informiui graane o njihovim pravima i praksama lokalnih samouprava
u drugim zemljama, projekat se nada da uspostavi veu saradnju izmeu stanara, pre svega u
kontekstu prava i politika stanovanja i dravnih organa vlasti. Projekat ima nezavisnu internet
platformu529, ali znaajan deo informisanja i komunikacije sa graanima Kuda.org vri putem
mesnih foruma koji se odravaju svakog petka od 16-18h u prostorijama Kuda.org, gde
stanari diskutuju u svakodnevnim problema stanovanja, kao i preko tribina, predavanja i
produkcijom biltena Stanar koji izdaju u tirau od 20.000 primeraka. Urednitvo ovog lista
ine predsednici kunih saveta u naselju. Kako navode u uvodnom tekstu drugog broja:
Vreme je, dakle, da se trgnemo! Da pogledamo istini u oi i preuzmemo odgovornost za
sopstveni ivot! Vreme je da, naspram neodgovornosti i apatije, probudimo oseaj za
zajednitvo i solidarnost i da promenimo ono to moemo i moramo. Vreme je da, umesto
Malog oveka koji se zaaurio u nama, probudimo Velikog i hrabrog[..].530 Kuda.org je bio
inicijator razliitih programa koji se tiu problema javnih prostora u Srbiji, nedostatka
prostora za kulturu i tranzicije svakodnevnog ivota iz socijalizma u kapitalizam, kao i
projekata umreavanja na lokalnom nivou. To su pre svega mree Dizalica: Inicijativa za
rekonstrukciju kulture i drutva531 (2004), Za kulturne politike politika kulture532 (2009) i
akcija u okviru grupe Inicijativa za drutveni centar skvotiranja naputene kasarne Dr
Aribald Rajs u Novom Sadu sa ciljem stvaranja javnog drutvenog prostora u naputenom
vojnom objektu (2011). Kolektiv danas na ivom primeru zajednice nekadanjeg radnikog
naselja pokuava da pronikne u mogunosti politikog angaovanja pojedinca i
samoorganizacije u novim konstelacijama drutva. Stari modeli umreavanja ak i na
lokalnom nivou otkrili su sutinske nedostatke u ujednaenosti ciljeva i ideologija. Kako kae
527

Ibid.
http://detelinara.org/o-projektu/, pristupljeno 25. 8. 2015.
529
http://detelinara.org/, pristupljeno 25. 8. 2015.
530
Stanar, br. 2, jesen-zima 2014, Radi se o tebi: uj, mali ovee!, str. 3.
531
http://www.dizalica.org/index.htm, pristupljeno 27. 8. 2015.
532
http://www.zakulturnepolitike.net/, pristupljeno 27. 8. 2015.
528

214

Panteli: Sutina uspeha ili neuspeha rada na odreenim platformama je pucala zbog
nedoslednosti u ideolokim i politikim pitanjima, a ne u tehnolokim[..].533 Iako Kuda.org
nije prestao da radi i na projektima i programima znaajnim za oblast digitalne kulture i
informacionog drutva, to se ogleda u njihovoj saradnji sa Mute magazinom i
organizacijama Media Room iz Londona, Multimedijalnim institutom MI2 (MaMa) i Berliner
Gazette magazinom, ak i u okviru tih saradnji fokus vie nije dominantno na Internetu i
novim medijima.
Prve godine rada Kuda.org karakterisala su dva talasa optimizma koji u drugoj
polovini prve decenije XXI veka nestaju. Lokalni, sa promenom vlasti nakon 5. oktobra
2000. godine i globalni vezan za oduevljenje Internetom i novim tehnologijama. Posebno
u umetnikoj i aktivistikoj delatnosti dolazi do znaajnog gubljenja entuzijazma za
mogunosti Globalne mree, gde se razlozi prostiru od propadanja virtuelnih zajednica kakve
su Nettime i Syndicate, preko nedovoljnih rezultata ukljuivanja internet tehnologije u
politiki aktivizam i promiljanje politikog na globalnom nivou, do sve vee
komercijalizacije i politizacije sajberprostora. Zoran Panteli smatra da je pojavljivanje
drugog talasa medijskih centara bio svojevrsni oblik generacijskog otpora koji uporeuje sa
deavanjima 1968. godine. Kako kae: Sledeih 25 godina u nekom prirodnom ciklinom
putu dolazimo do kraja 90-ih koji stvara novu generaciju ljudi, pojaanih tehnologijom koja
donosi ponovo mogunost raskra i propitivanja[..].534 Za njega je upravo postepeno
gaenje tih mogunosti koje je naizgled otvorila tehnologija rezultiralo razoaranjem i u
znaajnoj meri naputanjem pravca razmiljanja i praksi proizalih iz digitalne i sajber
kulture 90-ih godina XX veka. Internet se za Kuda.og nije pokazao kao savreni demokratski
medij, ni po pitanju komunikacije sa lokalnim stanovnitvom, niti u modelima komunikacije
izvan naih granica. Kako kae Dragan Mileti: [..]Istina je da mi na razne naine (e-mail,
fax, radio-talasi, TV i satelitski ureaji) komuniciramo bez obzira na geografsku irinu i
duinu, ali je to odmah pod velikim znakom pitanja kada se doe do toga da ti eli da se
ukljui u istraivanje, recimo u zapadnoj Nemakoj. Kako e ti doi do tog istraivanja?
Kako e doi do sredstava, kako e putovati, kako se ukljuiti u takvu strukturu[..].535 Ne
samo vezano za problem onoga to je odnos komunikacije preko Interneta i fizike realnosti
granica, Panteli napominje da postoji znaajan jaz izmeu vremena koje je neophodno da
533

Mevorah, Vera, Intervju za Zoranom Panteliem, Novi Sad, 15. 7. 2015

Ibid.
535
Simin,
Nevena
Intervju
sa
grupom
Apsolutno,
http://www.artmagazin.info/index.php?option=com_content&task=view&id=87&Itemid=36, pristupljeno 5. 7.
2015.
534

215

odreena platforma, kolaboracija ili mrea urodi plodom i vremenskih okvira koje postavljaju
primarni finansijeri ovakvih praksi, kao to je EU, to predstavlja znaajan problem za razvoj
bilo

kakvog

novog

oblika

delovanja.536

Takoe,

da

bi

postojala

kontinuirana

visokotehnoloka praksa, mora postojati znaajnija saradnja izmeu programerske zajednice i

kulturnih radnika. Panteli napominje, da naalost, ni jedan programer nije ostvario
dugoronu saradnju sa njihovim kolektivom. Pre svega on ukazuje i na specifian problem
naina rada karakteristian za takav profil ljudi, kojima su ciljevi i programi Kuda.org bili
interesantni, ali se u najveem broju sluajeva saradnja svodila na davanje zadataka, tehniko
reavanje problema.537 Kako kae: Ambijent jakih korporacija uvek je bio jai i bri od
onoga to smo mi zahtevali ili pre onoga to nas vozi. Mi smo oekivali nekoga iz IT sveta
koji e ovo da prepozna kao neto to e i njega da vozi da surfa zajedno sa nama[..].538 Za
Kuda.org internet umetnost upravo kao vrsta spoja programera i umetnika, ak ni u periodu
delovanja Asocijacije Apsolutno nikada nije bila idealni oblik subverzivnog i kritikog
delovanja u drutvu. Kuda.org od samog poetka svoju delatnost sprovodi u kontekstu
medijskog rada, pri emu Internet nikada nije bio jedini i glavni fokus, ve samo jedan od
delotvornih okvira, vie ne toliko obeavajui, u kontinuiranom procesu umetnikoaktivistike intervencije u drutvu. Internet danas, pre nego avangardno sredstvo delovanja u
prostoru (i sajberprostoru), kao radikalni medij, postaje sve vie percipiran kao neophodni
alat za svakodnevno funkcionisanje bilo projekata, umetnika, organizacija ili institucija.

536

Mevorah, Vera, Intervju za Zoranom Panteliem, Novi Sad, 15. 7. 2015.

Ibid.
538
Ibid.
537

216

Digitalna umetnost u Srbiji: Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Muzej savremene umetnosti Vojvodine jedan je od znaajnijih primera savremene

institucionalne prakse u oblasti umetnosti i digitalne kulture u Srbiji. Jedan od razloga je njen
fokus na ovakvim praksama, dok je drugi sam istorijski kontekst nastanka (transformacije)
ove institucije i njene delatnosti danas. Ova institucija kulture i umetnosti nastaje 2012.
godine kao poslednja taka razvoja Galerije savremene likovne umetnosti u Novom Sadu
osnovane 1966. godine. Tranziciju od galerije do muzeja pravi 1996. godine kada postaje
Muzej savremene likovne umetnosti, zatim, 2006. godine Muzej savremene umetnosti
Vojvodine u Novom Sadu, gde 2012. godine konano menja naziv u Muzej savremene
umetnosti Vojvodine (MSUV). Kako objanjavaju: Najvanije posledice ove izmene su da
se aktivnost nekadanje galerije proirila na muzeoloku delatnost, a delokrug rada sa likovne
na vie oblasti savremene umetnike teorije i prakse, u skladu sa aktuelnim procesima
prisutnim u umetnosti i drutvu.539 Kao to smo videli u prethodnoj studiji sluaja, Novi Sad
i ire teritorija Vojvodine od 60-ih godina XX veka do danas predstavljaju prostor
kontinuiranog razvoja umetnikih praksi. Jedan od glavnih ciljeva MSUV u tom smislu
obuhvata ouvanje i prikupljanje grae znaajne za ovaj istorijski razvoj, ali i revalorizacije i
promocije savremenih umetnikih praksi i umetnika na svojoj teritoriji. Ovaj proces i danas
ukazuje na sve izraeniju potrebu za razvojem i afirmisanjem kulturnog i umetnikog naslea
Pokrajine, kao i uspostavljanja relacija ovih delatnosti sa meunarodnom scenom savremene
umetnosti. Drugi aspekt savremenosti, koji nas posebno interesuje, vezan je razvoj
infrastrukturne i programske delatnosti jednog od karakteristinih oblika savremene
umetnosti oblasti digitalne umetnosti i kulture. MSUV 2013. godine osniva Centar za
intermedijsku i digitalnu umetnost sa ciljem razvoja i ouvanja ovakvih umetnikih praksi na
prostoru Srbije. Kao to emo videti, centar koji nastaje sa ciljem mapiranja, sistemskog
prouavanja, sakupljanja, zatite i prezentacije intermedijske prakse i digitalne kulture[..]540
proizilazi iz niza delatnosti institucije u ovoj oblasti, sa primerima predstavljanja internet
umetnosti i drugih oblika digitalnih umetnikih praksi, kao i ireg bavljenja temom digitalne
kulture u Srbiji. Proces aproprijacije ovakve umetnike delatnosti od strane umetnikih
institucija u svetu poinje jo 90-ih godina prolog veka, gde u Srbiju stie sa zakanjenjem
prouzrokovanim izazovima ekonomske nestabilnosti i tranzicije u drutvu. Ali, kao to smo
539
540

http://www.msuv.org/info/o-muzeju.php#istorijatmuzeja, pristupljeno 30. 8. 2015.

http://www.msuv.org/struktura/index.php#centri, pristupljeno 30. 8. 2015.
217

videli na primerima biblioteka, muzeja i drugih oblika delovanja, problemi digitalnih medija i
njihovih suelja i dalje predstavljaju izazov ak i razvijenijim zemljama. Dok se veina
institucija u Srbiji jo uvek bori sa elementarnim vidom digitalizacije svojih metapodataka,
susretanje sa izazovima izlaganja, prikupljanja i konzervacije digitalnih umetnikih praksi za
MSUV i druge ustanove kulture u Srbiji tek poinje. Kroz ovu studiju predstaviemo
kontekste ovakvih praksi u svetu, sa posebnim fokusom na odnos internet umetnosti prema
institucijama, kao i transformacija koje nastaju u svetu umetnosti sa uplivom digitalne kulture
i Interneta, u pokuaju da osvetlimo put kojim se digitalna umetnika praksa kree u
dominantnim diskursima institucija umetnosti i kulture u Srbiji, ali i oblika prisutnosti ovih
praksi na naim prostorima.541
MSUV proces digitalizacije zapoinje 2009. godine sa zajednikim projektom
arhiviranja konceptualnih i neoavangardnih umetnikih praksi Muzeja savremene umetnosti
Vojvodine, Muzeja moderne umetnosti u Varavi, Muzeja savremene umjetnosti u Zagrebu i
Moderne galerije u Ljubljani, pod nazivom Digitalizacija ideja. U okviru ovog projekta
MSUV je digitalizovao zbirku konceptualne umetnosti koja broji preko 200 radova umetnika
vojvoanske neoavangardne umetnike scene. Omoguavanje dostupnosti ovoj grai, kao i
upoznavanje publike sa projektom u okviru kojeg je zapoet proces digitalizacije, dolazi
2011. godine sa izlobom Primeri nevidljive umetnosti (digitalizacija zbirke konceptualne
umetnosti MSUV) u Novom Sadu i postavljanjem internet platforme542 projekta na kojoj se
graa nalazi. Kao to smo ve govorili, u svetu informacijskog preoptereenja, gde znaajnu
koliinu podataka o nekom umetnikom delu moemo pronai na sajtu Wikipedia, takmienje
sa mnotvom izvora informacija dostupnih preko Interneta nije primarna bitka koju vode
kulturne i umetnike institucije. Kao i u sluaju novinarstva na Mrei gde velike i poznate
kue pruaju neophodnu legitimnost za izvor informacija, tako i u kontekstu sveta umetnosti,
muzeji pretenduju da povrate svoj status autoriteta za informacije o umetnosti. Kako navode
u opisu projekta: Kvalitetnim reprodukcijama i radovima prilagoenim sueljem nastojali
smo ne samo ispuniti floskulu o pribliavanju umjetnosti irokoj publici, posebno u sluaju
umjetnikih pravaca i postupaka koji na prvi spomen asociraju na elitizam i hermetinost, ve
i ponuditi im vjerniju i dostupniju informaciju koja e biti poticaj za daljnje istraivanje.543

541

S obzirom da MSUV nije mogao da odvoji dovoljno vremena za bliu saradnju na ovom istraivanju,
neophodno je napomenuti da najvei deo konkretnih problema i pravaca razvoja izlaganja, sakupljanja i
ouvanja digitalne umetnosti u okviru ove institucije ostaju za sad nepoznanica. Iz tog razloga ovaj deo rada
fokusirae se na ono to znamo o elementima ovakvih praksi u internacionalnom kontekstu.
542
http://www.digitizing-ideas.hr/sr/pretrazi, pristupljeno 30. 8. 2015.
543
http://www.digitizing-ideas.hr/sr/o-nama, pristupljeno 30. 8. 2015.
218

Platforma je u beta544 fazi razvoja i trenutno obuhvata 1572 digitalna objekta u okviru kojih
moemo videti podatke o umetnicima i umetnikim kolektivima, umetnikim delima,
istorijskoj dokumentaciji o umetnikim praksama i znaajnim dogaajima sa propratnom
foto-dokumentacijom i teorijskim tekstovima u kategorijama eseji i blog. Projekat nastaje u
okviru ve pomenutog projektnog ciklusa EU Culture 2007-2013, pod pokroviteljstvom Art
Mentor fondacije iz Lucerna, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i
Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje Vojvodine. Iako je sama graa
prisutna u svom internetskom obliku i meunarodnom kontekstu u okviru platforme projekta,
MSUV domaoj javnosti predstavlja svoju digitalizovanu kolekciju putem pomenute izlobe
u Novom Sadu, gde su predstavljeni radovi umetnika Branka Andria, Slavka Bogdanovia,
Atile ernika, edomira Dre, grupe Kd itd. U kontekstu ove izlobe primeujemo da cilj
digitalizacije MSUV na poetku ovog procesa usko povezuju sa tenjom ka revalorizaciji
istorijske umetnike prakse na teritoriji Vojvodine.
Kako navodi Sanja Koji Mladenov, direktorka MSUV, do sada je u okviru muzejske
grae digitalizovano dve treine, tj. preko 1600 umetnikih radova.545 Zanimljivo je da
upravo institucija sa najizraenijim delovanjem danas u oblasti digitalne kulture u umetnosti
ulazi u proces digitalizacije, kao i sam sajberprostor, znatno kasnije od svojih parnjaka u
zemlji. Prvu internet prezentaciju MSUV postavlja 2006. godine. Do 2014. godine,
prezentacija se menjala tri puta i tada po prvi put poinje da se vodi statistika internet
korisnika muzejske prezentacije, kao i znaajnija primena mrene infrastrukture unutar
samog muzeja. Kako objanjava Koji Mladenov, slino kao i druge ustanove kulture i
umetnosti Internet koristimo najvie za komunikaciju i informisanje medija i publike o
naim sadrajima. Uticaj je sve vei korienjem web sitea, newslettera i naim aktivnostima
na drutvenim mreama.546 Kao i Narodna biblioteka Srbije i Narodni muzej u Beogradu,
MSUV ulazi u prostor borbe za panju svoje publike, ali sa podjednako slabim rezultatima.
Na drutvenoj mrei Facebook MSUV trenutno ima 3272 podravaoca, 148 pratilaca na
drutvenoj mrei Twitter, i etvoro pretplatnika na svom YouTube kanalu. Dok je potreba
muzeja irom sveta da se prilagode novoj drutvenoj stvarnosti i postanu relevantni za
korisnike danas, muzeji savremene umetnosti upravo deluju u samom polju savremenosti iji
znaajan aspekt predstavlja ulazak u informaciono drutvo. Kako pie Koji Mladenov:
Muzeji savremene umetnosti su danas komunikacioni centri u kojima se razmenjuju sadraji
544

U okviru diskursa IKT beta oznaava naziv za svaki projekat koji je u probnoj/poetnoj fazi razvoja.
Mevorah, Vera, Intervju sa Sanjom Koji Mladenov, direktorkom MSUV, 28. 8. 2015, e-pota.
546
Ibid.
545

219

i informacije, uspostavljaju saradnike mree i izgrauju novi modeli rada[..] Muzej

savremene umetnosti Vojvodine je aktivni, sastavni deo svog okruenja i savremenog
kulturnog prostora koji daje smernice i podstie razvoj aktuelne umetnike prakse[..].547
Pored direktnog pristupa platformi projekta Digitalizacija ideja, MSUV na svojoj internet
stranici nudi kategoriju Online kolekcije sa sueljem koje nam omoguava da pretraujemo
grau na osnovu autora dela, kljunih rei, godine nastajanja, tehnike izrade, zbirke muzeja i
medija dela. Za sada u ovoj digitalnoj kolekciji moemo videti grau iz Zbirke crtea, grafika
i radova na papiru, Zbirke konceptualne umetnosti, Zbirke skulptura, objekata i instalacija i
Zbirke slikarstva. Online kolekcija muzeja broji trenutno 156 objekata, s tim da je cilj da se u
narednom periodu proiri internet baza podataka spajanjem sa digitalizovanim katalozima
muzeja.548 Kao i druge institucije kulture, MSUV se suoava sa brojnim finansijskim i
regulativnim problemima u osnovnom procesu digitalizacije. Kako navodi Sanja Koji
Mladenov: Izazove u digitalizaciji predstavlja prikupljanje i obrada metapodataka. S
obzirom na to da je u pitanju digitalizacija muzejske grae, neophodno je da se prilikom
digitalnog snimanja umetnikih dela izradi i priredi obimna baza metapodataka koja obuhvata
i do 20 kategorija. Ovo je pre svega vremenski izazov jer podrazumeva da se svaki umetniki
rad detaljno pregleda i katoloki obradi to ne moe da se izvede velikom brzinom.549 Pored
nunosti privlaenja publike u vremenu kada su informacije toliko dostupne i raznovrsne na
Mrei, kao i manjka optimalnih uslova za infrastrukturno sprovoenje poslova kroz digitalnu
tehnologiju, muzeji savremene umetnosti irom sveta suoavaju se sa visokotehnolokim
okvirima sveta savremene digitalne umetnosti.
U okviru MSUV novomedijska umetnika praksa nije obuhvaena zbirkom ve se
akvizicije ovakvih umetnikih radova vre u sklopu delatnosti Centra za intermedijsku i
digitalnu umetnost. Kako objanjava direktorka muzeja, sa osnivanjem centra dolazi do
izmena ogranizacione strukture rada uvoenjem kustosa za intermedijsku i digitalnu
umetnost, kao i pozicije menadera multimedije.550 Centar, kao i prikupljena graa, rezultat
su aktivnosti ove institucije tokom poslednje decenije promocije i izlaganja novomedijske
umetnike prakse, kao i uestvovanja u digitalnoj kulturi koja se razvija u zemlji. Izlobe kao
to su Predivni svet Irrational.org-a i I love you [rev.eng] koje centar Kuda.org producira u
saradnji sa MSUV, znaajne su prakse razvoja digitalne kulture i umetnosti u Srbiji, kao i
upoznavanja publike za novomedijskim i internetskim umetnikim praksama, ali kao to
547

Ibid.
Ibid.
549
Ibid.
550
Ibid.
548

220

emo jo videti i jedinstveni primeri modela izlaganja i predstavljanja umetnosti u Srbiji koja
izmie tradicionalnim institucionalnim okvirima. Jedan od zanimljivih primera ovakvog
identiteta institucije jeste ugoavanje od 2013. godine do danas BalCCon551 hakerskog
kongresa (Balkan Computer Congress). Ovaj susret namenjen hakerima, haktivistima i
tehnolokim entuzijastima irom sveta proizaao je iz delatnosti jedne od najstarijih hakerskih
zajednica u Srbiji LUGoNS Linux User Group of Novi Sad sa ciljem predstavljanja
hakerske delatnosti u svetu kao sredstva za mirnu kooperaciju i meunarodno
razumevanje.552 Hakerske i programerske zajednice kao predvodnici razvoja tehnolokih
praksi i diskursa u svetu su od posebnog znaaja za razumevanje digitalne kulture u Srbiji i za
promiljanje njenog daljeg razvoja. Diskusije na kongresu obuhvataju teme statusa sukoba
oko zatite autorskih prava u Srbiji, razvoja raunarske tehnologije i korisnika u zemlji, ali i
primena novih tehnologija kao to je 3D tampanje i prezentacija novih programskih jezika i
projekata. Poigravajui se sa konceptom mrane mree jedan od uesnika konferencije,
Valent Turkovi iz Osjeka predlae formiranje Balkan darkneta kao otvorene i besplatne
mree u kojoj e korisnici meusobno deliti internet saobraaj i razvijati kolaboraciju i pravo
pristupa internetu zajednica u regionu. Ve smo govorili o znaaju tehnologije i kreda
otvorenog koda (FLOSS Free/Libre and Open Source Software), ne samo za razvoj
Interneta, ve i u okviru internetskih umetnikih praksi. Naime, mnogo pre nastanka net.arta
hakerske zajednice negovale su razigrani i eksperimentatorski pristup prema novim
tehnologijama. Takoe, svet IKT strunjaka i kreativne industrije usko je vezan za razvoj
tehnologije, kao i diskurse digitalne kulture.
Iako graa Muzeja savremene umetnosti Vojvodine obuhvata primere proirenih
medija kao to su instalacije, performansi, video radovi, animacije i digitalni printovi, sa
delima umetnika kao to su Bogdanka Poznanovi, pionirka novomedijske umetnosti u Srbiji,
i Zorana Todorovia, nas pre svega interesuju oni primeri koji su u uskoj vezi sa preplitanjem
internet tehnologije i savremene umetnike prakse, u ovom sluaju delatnost novosadskih
umetnika Andreja Time i Vladana Jolera.
Novosadski umetnik Andrej Tima jedan je od pionira internet umetnosti u Srbiji. Kao
konceptualni umetnik od 1972. godine izvodi performanse, pravi video radove i aktivno
uestvuje na meunarodnoj sceni mail arta uvek u bliskom dodiru za novim tehnologijama.
Kako sam pie, upravo je mail art zajednica bila meu prvima da prigrli potencijale Globalne
mree, gde 1995. godine ak Vel (Chuck Welch) sa internet kampanjom Telenetlink poziva
551
552

https://2k15.balccon.org/index.php?title=Main_Page, pristupljeno 30. 8. 2015.

https://2k14.balccon.org/index.php?title=Main_Page, pristupljeno 30. 8. 2015.
221

bive uesnike mail art projekata da se pridrue Internetu.553 Projekte internet umetnosti
Tima poinje da sprovodi od 1998. godine. Muzej savremene umetnosti Vojvodine 2012.
godine producira izlobu celokupnog opusa ovog umetnika pod nazivom Andrej Tima,
Communication: Art, radovi / works 1972-2012. Pored aktivistikog delovanja na mejling
listama u periodu sukoba na Kosovu o kojem smo ve govorili, umetnik uestvuje i u
stvaranju teorijske platforme mladog umetnikog polja sa svojim teorijskim radovima
Priroda web.arta iz 1998. godine i Elektronska umetnost i internet iz 2000. godine. Ne
treba zaboraviti da se u ovim ranim godinama razvoja Svetske mree internet umetnost i
dalje u najveoj meri doivljavala kao mreni oblik izlaganja umetnikih dela ili promocije
umetnika, kao i da je re o praksama koje su vrlo polako ulazile u prostore institucija
umetnosti. Kako pie Tima: Web.art umetnika dela su stvarana ekskluzivno za Internet, za
njegov jezik i tehnike mogunosti i ona se obraa iskljuivo korisnicima ove globalne
raunarske mree. Dakle, ne samo da su ona stvarana jezikom mrea, ve su najrazumljivije i
najefektivnije u tom okruenju gde komuniciraju posredstvom mrene distribucije i
prezentacije, tj. putem raunarskih monitora i zvunika. Konfiguracija je ta u okviru kojih su
dela u svojoj najprirodnijoj manifestaciji i u okviru kojih posreduju aktivni pristup
gledaocima kroz recepciju.554 Za Timu kao i za druge internet umetnike, ovaj
komunikacioni medij bio je obeanje novog sveta sa neogranienim mogunostima za
promenu svesti oveanstva. Znaajan primer rada ovog umetnika iz 2000. godine koje je
danas deo novomedijske grae MSUV Electronic Art in Serbia 2000555 govori, kako
Kristijan Luki kae, na ironian nain o poziciji i problemima internet umetnika u Srbiji u
ovom periodu.556 Rad se poigrava sa (ne)mogunou bavljenja elektronskom umetnou u
zemlji u kojoj su nestaice struje svakodnevna pojava. Pozivajui nas da prekinemo tok struje
pritiskom tastera na miu, internet stranica nas obavetava o grupama koje nee imati struju i
vremenskom okviru restrikcija sa ironinim pozivom nakon poslednjeg pritiska tastera, Oh,
hajde da pravimo elektronsku umetnost (OH, LET'S MAKE SOME ELECTRONIC ART)
koja opet vodi mranoj realnosti koju opisuje poetak narativa umetnikog projekta.
Njegovi radovi uvreni su u kolekciju Net Art Idea Line, Whitney Museum od American Art
zajedno sa delima Hita Bantinga, Vuka osia, grupe etoy itd. Jedan od radova SIO

553

Tima, Andrej, Web.Art's Nature, 1998, http://www.atisma.com/webartsn.htm, pristupljeno 30. 8. 2015.

Ibid.
555
http://www.atisma.com/webart/cut/cut9.htm, pristupljeno 30. 8. 2015.
556
Luki, Kristijan, The Media Practice Collection of the Museum of Contemporary Art Vojvodina, 2010,
http://www.kuda.org/en/kristian-lukic-media-practice-collection-mocav, pristupljeno 30. 8. 2015.
554

222

Spritual Internet Object557 iz 1998. godine spaja kritiku komercijalnog razvoja Svetske
mree, koja je bila esta tema prvog talasa internet umetnosti, sa kritikom sve veeg broja
internet stranica proroka, astrologa i spiritualista prisutnih u ovom periodu na Mrei.
Donosei nam luk tamno plave boje uraen debelim tuem u programu kakav je Paint u
Windows operativnom sistemu, Tima nas poziva da potpuno besplatno kontempliramo nad
lebdeim plavim objektom ispod kojeg pie: Gledajte ga neko vreme, koliko god Vam je
prijatno i osetiete poboljanje vaeg fizikog i mentalnog stanja. Posle nekog vremena
doiveete znaajno poboljanje kvaliteta Vaeg ivota[..].558 Kao to je to uinio Stalabras
u svojoj studiji, internet umetnost uistinu moemo posmatrati i kao svojevrsne kritike
dokumente istorijskih faza razvoja Interneta i Svetske mree. Ukazujui na znaaj estetike u
razvoju rane internet umetnosti, Andrej Tima zajedno sa mnogim drugim internet
umetnicima zadrava do danas low fi estetiku svoje internet prezentacije, koja nas vraa u
vreme surfovanja mreom krajem 90-ih godina prolog veka. Kao oblik samo-prezentovanja
umetnika, predstavljanje internet radova Andreja Time na njegovom sajtu govori nam o
politiki angaovanom karakteru njegovih radova. Sa kategorijama Web akcija, Evropski
horor, Amerika nona mora, Humanitarna ekologija oruja i Globalizacijski raspad, Tima
nas uvodi u uarena polja borbe za slobodu Interneta i politike na globalnom nivou. Poslednji
internet rad ovog umetnika nastao je 2009. godine upravo kao kritika amerike meunarodne
politike. Endless Respawning559 je video rad postavljen na platformi YouTube koji koristi
poznati primer online FTP (First-person shooter) video igre, kakva je Counter Stirke iz 2000.
godine, gde se na prvi pogled realnost u znaajnoj meri razlikuje od virtuelne borbe u kojoj je
dovoljno pritisnuti taster F nakon smrti i vratiti svog avatara u akciju. Za Andreja Timu,
realnost takoe reflektuje ovakav model gde se situacije iznova i iznova ponavljaju i vojske
ponovo raaju, kroz ratove na Bliskom istoku, Aziji, na Balkanu i u Africi.
Umetnik i digitalni aktivista Vladan Joler kao glavni fokus svoje internet umetnike
prakse uzima upravo svet video igara. Kako objanjava skoro u jednom intervjuu: [..]moje
lino bavljenje, igranje i muljanje sa kompjuterskim igrama traje skoro trideset godina i od
samog poetka jedna od opsesija je bila da se vidi kako je ta igra napravljena, kako
funkcioniu ti algoritmi i ta se u njoj deava i onda je krenula ta opsesija da se menja sadraj
igre i da se ona transformie u neto drugo.560 Deo grae MSUV je njegov rad iz 2008.

557

http://www.atisma.com/webart/Objekat/SIO.htm, pristupljeno 30. 8. 2015.

Ibid.
559
http://www.atisma.com/webart/Respawning/, pristupljeno 30. 8. 2015.
560
http://oradio.rs/sr/podcast/superheroj-vladan-joler-162.html, pristupljeno 30. 8. 2015.
558

223

godine MCTE: Multi Consumer Trauma Experience561, predstavljen takoe u okviru projekta
i izlobe Svet informacija. Rad predstavlja primer softverske umetnosti preoblikovanja
popularne video igre The Sims kompanija Maxsis i Electronic Arts, koju Joler vidi kao istu
simulaciju savremenog potroakog drutva. Naime, dok u originalnoj igrici svog avatara
vodite kroz svakodnevni ivot ureujui njegovo okruenje, drutvene odnose i aktivnosti,
MCTE onemoguava zadovoljavanje potroakih potreba virtuelnog oveka, postavljajui
igraa/korisnika/gledaoca u situaciju da mora da posmatra frustracije i konanu smrt avatara
u ovoj situaciji. Zajedno sa Kristijanom Lukiem 2002. godine, Joler osniva grupu Eastwood:
Real Time Strategy u okviru koje kroz okvire video igara istrauju odnose informacione
tehnologije i kulturalnih praksi. Najpoznatiji projekat ove grupe jeste preobraavanje
strateke igre Civilization562. Prva verzija grupe Eastwood, Civilization IV Age of Empire563
nastaje 2004. godine kao deo DEAF04 festivala (Dutch Electronic Art Festival) medijskog
centra V2 iz Roterdama, gde umesto borbe razliitih zemalja za razvoj kulture i opstanak
civilizacije, Eastwood referiui na jo jednu popularnu strateku video igru Age of
Empires564 iz 1997. godine, donosi borbu za imperijalnu prevlast (Michael Hardt, Antonio
Negri), nematerijalnog rada, farmaceutske industrije, poslovne pijunae, porno industrije,
terorizma itd. u kojoj uestvuju IKT radnici irom sveta. etiri godine kasnije izbacuju drugu
verziju modifikacije Civilization V, u kojoj su akteri ovog puta novomedijske korporacije
koje se takmie u svetu Web2.0 kao to su Facebook i YouTube, ali i sve znaajniji igrai
trita online video igara World of Worcraft i Second Life. Poslednja verzija modifikacije
predstavljena je na festivalu novomedijske umetnosti u kulture u Berlinu poetkom 2015.
godine, gde ovog puta Eastwood kroz Civilization VI Age of Warcraft donosi borbu
obavetajnih slubi koje se trude da naprave svetsku dominaciju nad Internetom i
sajberprostorom.565 Modifikacija video igara, posebno sa ciljem kreativnog upliva u
virtuelne gejmerske zajednice na Svetskoj mrei od samog poetka su bile u fokusu
internet umetnika od projekata kakav je Endless Respawning Andreja Time, do delovanja u
samom virtuelnom prostoru online igrica kao to su Second Life, World of Warcraft itd.
Takoe, kako objanjava Kristijen Pol: Igre predstavljaju bitan deo istorije digitalne
umetnosti iz razloga to su od poetka istraivale mnoge paradigme koje su danas este u
interaktivnoj umetnosti (Paul 2008, 197). Predstavljajui svoje radove na umetnikim
561

http://world-information.org/wio/program/objects/1048255571/1048255599/?pl=yu, pristupljeno 30. 8. 2015.

Softveru nije mogue pristupiti preko Mree.
562
http://www.civilization.com/en/home/, pristupljeno 30. 8. 2015.
563
http://www.kuda.org/eastwood/index.htm, pristupljeno 30. 8. 2015.
564
https://en.wikipedia.org/wiki/Age_of_Empires_%28video_game%29, pristupljeno 30. 8. 2015.
565
http://oradio.rs/sr/podcast/superheroj-vladan-joler-162.html, pristupljeno 30. 8. 2015.
224

festivalima irom sveta, kao i na izlobama u zemlji, praksa Vladana Jolera svakako pripada
ovakvom umetnikom pravcu. Joler je takoe osniva novomedijske konferencije i fondacije
SHARE koja od 2012. godine dela u oblasti borbe za zatitu prava internet korisnika kao i
[..]afirmisanju i razmeni pozitivnih vrednosti otvorenosti, decentralizacije, slobodnog
pristupa informacijama, tehnologije i znanja.566 Fondacija svoju aktivnost sprovodi kroz
godinju konferenciju u kojoj je program orijentisan ka promociji internet kulture i
promiljanju problema informacionog drutva, kao i SHARE Defence think tank jedinice, koja
vri istraivanja u oblasti internet prava i regulacije. Prva SHARE konferencija odrana je u
Beogradu 2011. godine. Dolaskom na scenu sajberprostora i uopte visokotehnoloke prakse
u drutvu velikih podataka sve vie pronalazimo raznovrsne projekte prikazivanja i
primena baza podataka, posebno u sferi grafikih vizuelizacija (data visualisation). Ovaj
pristup postaje sve znaajniji i u oblasti digitalne humanistike. Zanimljiv primer je projekat
Information Geographies567 oksfordskog Internet instituta (Oxford Internet Institute)568 u
kojem je predstavljeno 40 grafikih vizuelizacija obrade podataka vezanih za Internet kao to
su Broadband Affordability569 u vidu svetske mape koja pokazuje odnose izmeu pristupa
irokopojasnoj mrei i cene takvog pristupa i Age of Internet Empires570, gde koristei
podatke statistikog sajta Alexa institut prikazuje mapu najposeenijih sajtova u svim
zemljama sveta gde se najvea bitka vodi izmeu kompanija Google (62 zemlje) i Facebook
(50 zemalja).571 Na slian nain grafika vizuelizacija Vladana Jolera Nevidljive
infrastrukure572 prikazuje ranjivost korisnika u kontekstu zatite podataka kroz upotrebu
mobilnih aplikacija Viber, Facebook, Skype, Twitter, Gmail i Instagram, tj. svega to se
deava iza kulisa naeg svakodnevnog korienja pametnih ureaja. Ova vizuelizacija
proizala je iz SHARE laboratorije573 kojom 2015. godine Vladan Joler i SHARE fondacija
ulaze u polje istraivanja velikih podataka koncentriui se na pitanja zatite, skrivenih
tokova podataka, ali i na prostor Srbije. Projekat Nevidljive infrastrukture: Internet mapa

566

http://www.shareconference.net/sh/o-nama, pristupljeno 30. 8. 2015.

http://geography.oii.ox.ac.uk/?page=home, pristupljeno 30. 8. 2015.
568
http://www.oii.ox.ac.uk/, pristupljeno 30. 8. 2015.
569
http://geography.oii.ox.ac.uk/wp-content/uploads/2014/01/Broadband_Affordability.png, pristupljeno 30. 8.
2015.
570
http://geography.oii.ox.ac.uk/wpcontent/uploads/2013/09/Age_of_Internet_Empires_HexCartogram_version3-01.png, pristupljeno 30. 8. 2015.
571
Zanimljivo je da podaci pokazuju da je Srbija, zajedno sa Albanijom, Makedonijom, Bosnom i
Hercegovinom i Norvekom meu retkim zemljama u Evropi gde je Facebook popularniji od Googlea.
567

572

http://video.condenast.co.uk.s3.amazonaws.com/17332%2Fwired%2Fpodcast%2F021_WIAUG152%20cleaned
.jpg?_ga=1.137278256.1474814710.1435931074, pristupljeno 30. 8. 2015.
573
http://labs.rs/sr/, pristupljeno 30. 8. 2015.
225

Srbije574 prikazuje meusobnu povezanost i uticaj dobavljaa internet usluga u Srbiji. Kako
navode: Ovom mapom mrene topologije uspeli smo da identifikujemo: glavne aktere
kompanije (internet servis provajdere) koje dre i kontroliu infrastrukturu, imaju mogunost
pristupa, zadravanja, analize ili prodaje metapodataka korisnika, zatim njihove take
meusobnog spajanja, nacionalne Internet izlazne take, i stepen centralizovanosti
infrastrukture na dravnom nivou, kao i na nivou pojedinanog ISP-a.575 Naime, Vladan
Joler spada u jednu posebnu vrstu internet umetnika, ija delatnost ne dozvoljava jasno
definisanje i odreivanje okvira prakse, gde ostaje pitanje gde prestaje umetnost, a poinje
digitalni aktivizam.
Osnivanjem Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost 2013. godine Muzej
savremene umetnosti Vojvodine zapoinje rad na formiranju kolekcije novomedijske
umetnosti. Kako navodi Sanja Koji Mladenov, za sada je u okviru ovog procesa nabavljena
adekvatna tehnika oprema, povezivanje sa kljunim akterima i institucijama novomedijske
umetnike scene, kao i postepeno upoznavanje muzejske publike sa ovakvim praksama kroz
izlobe, radionice i predavanja.576 Najvei projekat ovog tipa MSUV sprovodi tokom aprila i
maja meseca 2015. godine pod nazivom Wonder.Lab. Kako kae Koji Mladenov: Projekat
WonderLab predstavlja konstrukciju meusobno povezanih umetnikih, edukativnih, naunih
tehnikih i performativnih sadraja koji ukazuju na povezanost umetnosti, prirode, nauke i
tehnologije, oblasti koje se meusobno proimaju u savremenim umetnikim teorijama i
praksama, o emu svedoe eksperimenti pojedinaca i mnogi znaajni meunarodni festivali,
publikacije i dogaaji na regionalnoj i internacionalnoj umetnikoj sceni.577 Jedan od ciljeva
projekta bio je mapiranje dominantnih umetnikih pravaca postmedijske prakse, kao
neophodan poetni korak razvijanja institucionalne podrke afirmaciji i daljem razvoju
novomedijske umetnosti u Srbiji. Kao najvidljivije strategije delovanja MSUV predstavlja
bio art, sound art, device art (DIY i DIWO praksa), internet umetnost, VR umetnost, kao i
lumino-kinetika, interaktivna, haptika, robotska, kibernetska, hibridna umetnost[..] bez
jasno postavljenih granica i meusobnih podela.578 Radovi predstavljeni u okviru projekta u
kontekstu nae studije, pored prve generacije projekata kao to su Apsolutna prodaja
Asocijacije Apsolutno i MCTE Vladana Jolera i grupe Eastwood, predstavlja novu generaciju
574

http://labs.rs/sr/nevidljive-infrastrukture-internet-mapa-srbije/, pristupljeno 30. 8. 2015.

http://labs.rs/sr/nevidljive-infrastrukture-internet-mapa-srbije/, pristupljeno 30. 8. 2015.
576
Mevorah, Vera, Intervju sa Sanjom Koji Mladenov, direktorkom MSUV, 28. 8. 2015, e-pota.
577
Koji Mladenov, Sanja, OpenLab_ WonderLab, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 2015,
http://www.msuv.org/assets/media/2015_04_wonderlab/wonderlab_046_press/WonderLAB_Sanja_Kojic_Mlad
enov-esej.pdf, pristupljeno 30. 8. 2015.
578
Ibid.
575

226

internet umetnika u Srbiji, prakse koja ulazi u oblast postinternet umetnosti. Projekat Darije
Medi, umetnice iz Novog Sada iz 2011. godine Attention:recalculating, modifikujui GPS
softver, softversku umetnost premeta iz raunarskog i mrenog konteksta u svakodnevnu
fiziku realnost i novi svet Interneta stvari, kritikujui fetiizam drutva prema tehnologiji.
U bliskom odnosu teorije i prakse, Darija Medi opisuje svoj rad kao dekonstrukciju
magijskog i mitskog u naem odnosu prema sueljima informaciono-komunikacionih
tehnologija. Prethodno citirajui deo govora Stiva Dobsa (Steve Jobs) osnivaa kompanije
Apple prilikom izbacivanja iPad2 ureaja 2011. godine: Mora se drati, mora se dodirnuti
kako bi razumeli koliko je magino, Darija Medi na sledei nain opisuje ovaj magijski
element: Naa percepcija je posredovana, sa jedne strane, fizikim okruenjem stalno
rastuih ureaja, aparata, mrea i signala, a sa druge sve veom sofisticiranosti softvera. Na
odnos prema tehnolokoj superstrukturi jeste onaj jednosmernosti, prekomernosti,
progresivnosti i opinjavanja prave femme fatale.579 Na slian nain duo diStruktura
(Milica Milievi i Milan Bosni) iz Beograda projektom intervencije u javnom prostoru
sprovedenom u Gracu 2013. godine pod nazivom We are living in a beautiful wOURld580
donosi svet posredovan internet tehnologijom mladih ljudi iz Srbije koji ive u inostranstvu.
Vodei gledaoca gradom, 14 pria petoro mladih ljudi o svojim iskustvima, duo prenosi
korisnicima putem tabli sa QR kodovima koji vode video dnevnicima postavljenim na Mrei.
Ovaj rad deo je ireg projekta umetnika pod nazivom Generation Lost (izgubljena
generacija), gde uzimajui kao mesto realizacije jedan od gradova u Austriji, zemlji u kojoj se
najvie mozgova odliva iz Srbije i poigravanjem sa rei svet, autori postavljaju pitanje da
li je taj svet na i prenose kontradiktornosti umreenog drutva u globalizacijskoj realnosti.
Kako piu: [..]We are living in a beautiful wourld (pogreno napisano) iniciran je dubokim
linim razumevanjem drutvene i politike situacije u naoj zemlji. U potrazi za boljim
ivotom ljudi odlaze iz Srbije i mi postajemo svesni toga da postepeno gubimo prijatelje. 581
Nikola uica postavlja pitanje da li ovi mladi ljudi bee iz koncentracionih logora ili iz svoje
domovine? Kako kae: Negativni odjek javne slike njihove zemlje porekla doprinosi
nedefinisanim tekoama. I dok se u drugoj polovini prve decenije

novog veka,

579

Medi, Darija, Attention Recalculating!: On technologies of seduction through mediated experiences,

Graduation Thesis for Media Design: Networked media department, Piet Zwart Institute, Rotterdam, 2011.
580

http://www.distruktura.com/fotke%20za%20sajt/We%20are%20living%20in%20a%20beautiful%20wourld%20
-%20Graz%20project.pdf , pristupljeno 30. 8. 2015.
581

http://www.distruktura.com/fotke%20za%20sajt/We%20are%20living%20in%20a%20beautiful%20wourld%20
-%20Graz%20project.pdf, pristupljeno 30. 8. 2015.
227

preispitivanja nalaze u transu traganja za uzrocima istorijskih pogreki kao istrajna i nereiva
dnevna tema u Srbiji, injenice novog vremena uoljivije odaju blokadu ma kakve
osloboene individualne snage. Jednako vane i za spoljanje i za unutarnje emigrante. U
svojevrsnoj graevini pojedinanih i dokumentovanih sudbina, statistika pokreta i
promenljivosti pripadnika

izgubljene generacije

miloevievske Srbije, zaustavlja

meuprostore neodreenih talasa tuih oseanja. Za autorski tretman takvog fenomena,

pojedinani portret ili snimak ljudske figure u svojim migracionim okruenjima je in
vidljivosti ne samo beskrajne praznine izgubljene ljudske energije, ve i svih potroenih
pojedinosti tih, kao takvih, jedinih ivota.582 Kao to smo ve videli, savremeni umetnici
tehnoloku stvarnost ne uzimaju kao utopijsko obeanje boljeg sutra, ve svakodnevnu
realnost koja postoje neodvojiva od njenih tehnolokih suelja.
Projekat Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u okviru kojeg su predstavljeni ovi
radovi, zajedno sa Centrom za intermedijsku i digitalnu umetnost, po uzoru na razvijene
novomedijske prakse tei razvoju laboratorije unutar svoje institucije bez tenje za
otkrivanjem velikih naunih ideja i istina, na kojima insistiraju prave naune laboratorije, ve
radi omoguavanja slobodnog umetnikog delovanja, eksperimentisanja i rekonstrukcije
postojeih tradicionalnih umetniko-institucionalnih sistema.583 Primer ovakve tendencije
MSUV predstavlja projekat FACK/MSUV: Izvoenje muzeja kao zajednikog dobra,
realizovan u periodu od 30. juna do 6. jula 2014. godine. U saradnji sa mobilnom
laboratorijom F.A.C.K.584 iz ezene u Italiji, osloboenim prostorima MACAO iz Milana,
SALE.Docks iz Venecije, Teatro Valle iz Rima i Teatro Embros iz Antine, Muzej savremene
umetnosti Vojvodine daje na korienje prostore i sredstva institucije svim zainteresovanim
graanima. Kako navode: Uprava MSUV-a je sauesnik u operaciji iako praktino nema
uvid u to ta, ko i kako e se desiti nije dobila pisani projekat, niti listu uesnika, nije
sklopila ugovor o saradnji sa inicijatorima jedino to zna je da e muzej biti zauzet/korien
(i) od strane uesnika operacije tokom datog perioda (a moda i na due).585 Poziv za
uestvovanje prosleen je na samoj internet stranici muzeja, kao i na grupama na drutvenoj
582

uica, Nikola, STATISTIKA ZABORAVA: Milan Bosni i Milica Milievi: tranzicija nemirenja, 48.
Oktobraski salon Mikronarativi, Kulturni centra, Beograd, 2007, 114-114.
583
Koji Mladenov, Sanja, OpenLab_ WonderLab, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 2015,
http://www.msuv.org/assets/media/2015_04_wonderlab/wonderlab_046_press/WonderLAB_Sanja_Kojic_Mlad
enov-esej.pdf, pristupljeno 30. 8. 2015.
584
F.A.C.K. ili Forum/Faction/Fabrique/Art/Autonomia/Action/Community/Cantiere/Kultur/Kontemporeanea
je kolaborativna platform osnova 2012. godine u ezeni kao eksperiment (samo)organizovanja umetnika,
istraivaa i kustosa i israivanja alternativnih modela proizvodnje kulture, http://fackfestival.blogspot.it/,
pristupljeno 31. 8. 2015.
585
http://www.msuv.org/program/fack-msuv-izvodjenje-muzeja-kao-zajednickog-dobra.php, pristuljeno 31. 8.
2015.
228

mrei Facebook.586 Slanjem elektronske pote na posebno registrovanu adresu projekta

fackmsuv@gmail.com uesnici su dobili korisniki nalog i ifru za pristup organizacionoj
internet platformi587 operacije, izvedene u okviru teme statusa i politika kulturno-istorijskih
institucija u post-jugoslovenskim dravama i njihovog odnosa prema socijalistikom i
antifaistikom nasleu. Inicijatori su predloili realizaciju akcija u tri oblasti: radionice,
trajk i feta, kao i neformalnih seminara na temu redizajniranja i reformulisanja muzeja
kao institucije mnotva, neformalnih obrazovnih praksi muzeja i problema neoliberalnog
kapitalistikog drutva u kontekstu savremene umetnosti. Predlaui svoje inicijative,
muziari, izvoai, umetnici, aktivisti i istraivai iz cele Evrope uestvovali su u
koncipiranju aktivnosti i programa osloboenog muzeja, simboliki oznaavajui poetak
ovog procesa postavljanjem znaka na krov zgrade sa natpisom NEW mUSEum. Umetnici
su zauzeli prostorije muzeja izvodei svoje performanse i postavljajui svoje radove na
zidove. Grupa od preko 100 ljudi funkcionisala je kao umetnika kolonija interesantnog spoja
DYI pristupa, svakodnevnog ivota (kuvanja, spavanja, pa ak i ianja) i tehnolokih
ureaja. Dok na ulaznim vratima na platnu vidimo ispisan crnim flomasterom poziv u novi
muzej, kao i istim nainom predstavljena sva obavetenja i programi, u isto vreme na razliite
strane pojedinci sprovode tehnoloke akcije strimovanja, projekcija filmova i videa i sl. Kako
navodi MSUV: Namera je da se u praksi isproba drugaiji model (samo)upravljanja
institucijama kulture organizovan od dole, to jest neposredno od strane umetnike i ire
drutvene zajednice. Ovom akcijom MSUV se transformie od prevashodno reprezentacijskoizlobenog prostora u otvorenu laboratoriju u kojoj se izvodi svojevrsni drutveni i umetniki
eksperiment re-institucionalizacije muzeja koncipiranog kao zajedniko dobro (bene
comune/commons).588
Iako

muzeji

savremene

umetnosti

posebno

naginju

diskursu

postmuzeja,

omoguavajui preispitivanje javnog prostora, autoriteta i izlagake delatnosti, njihova uloga

sakupljaa i predstavnika umetnosti nije promenjena. Kao to emo videti posebno je internet
umetnost od svog nastanka predstavljala izazov sakupljakoj i izlagakoj delatnosti kulturnih
ustanova i ostaje paradigmatian primer efemernosti digitalnog objekta i izazova ouvanja
digitalnog naslea.

586

Zanimljivo je da ovaj drutveni medij i danas predstavlja alat za diseminaciju programa i povezivanje
uesnika operacije, kao i specifian oblik dokumentacije ove prakse kakvu ne moemo nai na internet stranici
muzeja, kao ni inicijatora projekta.
587
http://fackmsuv.blogspot.com/, pristupljeno 31. 8. 2015.
588
http://www.msuv.org/program/fack-msuv-izvodjenje-muzeja-kao-zajednickog-dobra.php, pristupljeno 31. 8.
2015.
229

ta sa internet umetnou?

Ulaskom u sajberprostor, odnos umetnika prema institucijama umetnosti, kao i

tradicionalni modeli prikazivanja dovedeni su u pitanje. Internet umetnost podrazumevala je
samim svojim umreenim postojanjem i antikapitalistikim i antiglobalistikim narativnom
udaljavanje od tradicionalnog sveta umetnosti, ali njene institucije predstavljale su nuan
prostor diseminacije ideja i projekata ovih umetnika, pa ve od samih poetaka net.arta
institucije i umetnici traili su naine zajednikog funkcionisanja. Ovakva saradnja se
pokazala problematinom i za jednu i za drugu stranu. Aleksej ulgin objanjava da je sam
naziv net.art sa takom izmeu bio namenjen da naglasi nain na koji su internet umetnici
doivljavali svoj odnos prema umetnosti, a to je kroz igru i sarkazam. Kako kae: Pokret ili
grupa ne moe imati naziv kao raunarska datoteka (citirano u: Stallabrass 2003, 138).
Internet za umetnike nije samo doneo novi medij izraavanja, ve i alternativni prostor za
komunikaciju, promociju i kolaboraciju, izvan institucionalnih okvira. Mejling liste Nettime,
7-11, SPECTRE bili su inovativni modeli promiljanja i stvaranja savremene umetnosti. Ove
virtuelne zajednice omoguavale su okvir u kojem su se stremljenja i eksperimenti internet
umetnika mogla manifestovati i razvijati, kao i mesto gde je zajednica pronalazila podrku za
svoj rad. Teorijski okviri ove prakse nisu se postavljali na univerzitetima, ve u samom
sajberprostoru. Upravo su preko mejling lista umetnici i teoretiari osvajali prostore
meunarodnih festivala novomedijske umetnosti i medijskih laboratorija irom sveta. S
obzirom da su galerije i muzeji bili nespremni za paradigmatske promene koje je internet
umetnost donela po pitanju autorstva i tehnolokih izazova, u najveem broju sluajeva
jedino su medijski centri imali kapacitet za izlaganje ovakvih dela. Eksperimentisanjem u
sajberprostoru, suoeni sa nerazumevanjem od strane institucija, umetnici su sami kreirali
izlobene prostore za svoju umetnosti. Takvi je primer platforme inicirane od strane ruskog
internet umetnika Alekseja ulgina, Form Art589 iz 1997. godine. U ovim projektima ulgin
koncept izlaganja internet umetnosti dovodi u blisku vezu sa njenim sueljima i
komunikacionim mogunostima. Form Art je koncipiran kao prvo meunarodno takmienje
internet umetnika u stvaranju dela baziranih na tehnikim okvirima sajberprostora i
raunarskog suelja (form art). Ve smo govorili da je za prvu generaciju internet umetnika
razvijanje estetike ovakve digitalne umetnosti bilo jedno od primarnih ciljeva u kakvom
kontekstu upravo nastaje izloba/takmienje/umetniki projekat Form Art. Internet stranica

589

http://easylife.org/form/competition/competition.html, pristupljeno 31. 8. 2015.

230

koja predstavlja interaktivnu platformu raznolike internet umetnosti je sama umetniko delo
narueno od strane organizacije C3590 iz Budimpete i predstavljeno na festivalu Ars
Electronica 1997. godine.
Platforme kao to su Rhizome, Turbulence.org i Ada web mnogo pre muzeja i galerija
bili su prostori sa sakupljanje i izlaganje internet umetnosti. Turbulence591, projekat NRPA
(New Radio and Performing Arts, Inc.) iz Njujorka od 1996. godina do danas prikupio je
preko 230 dela internet umetnosti koje su izlagali na izlobama i festivalima irom sveta.
Ada' web592 nastala 1995. godine, bila je jedna od privih internet platformi gde se moglo
pristupiti delima generacije net.art umetnika, ali koja je sama predstavljala prostor za
eksperimentisanje i stvaranje. Prestanak rada ove internet umetnike galerije inicirane od
strane kustosa Bendamina Vejla (Benjamin Weil) 1998. godine zbog nedostatka finansijske
podrke govori o problemima sa kojima su se suoavali internet umetnici u svom odnosu
prema tradicionalnom svetu umetnosti. Kako Stalabras objanjava, dok je aproprijacija
fotografije i videa od strane institucija i trita umetnina bilo donekle uspeno, sajberprostor
ini takvu aproprijaciju u kontekstu internet umetnosti mnogo komplikovanijom (Stallabrass
2003, 137).
Prva znaajna izloba net.arta na prestinom documenta X festivalu u Kaselu, u
Nemakoj, 1997. godine ujedno je bila i prvi okraj internet umetnika sa institucijama.
Organizatori izlobe odluili su se za model izlaganja ovakve prakse u kancelarijskom
prostoru, bez povezivanja raunara na Internet. Veinu izloenih projekata iz tog razloga nije
bilo mogue sagledati u potpunosti. Takoe, pokuaj festivala da nakon zavretka izlobe
ukloni umetnike projekte za internet stranice prouzrokovala je negodovanje umetnika. Vuk
osi, smatrajui da institucije moraju da se pomire sa injenicom da na Internetu ne treba da
postoji vlasnitvo nad informacijama, kao subverzivni gest kopira celu stranicu festivala i
pravi novu stranicu, nazivajui projekat Documenta Done.593 Do danas, osiev sajt je jedini
javni dokument i baza podataka ove izlobe (Greene 2004, 97). Dve godine kasnije ZKM
pravi izlobu istorijskog pregleda internet umetnosti net_condition, gde se ponovo javlja
problem sa izlaganjem ovih dela. Iako su predstavljeni projekti imali neophodnu dubinu,
organizacija je smatrala da je ponovo neophodno odvojiti ogromno more podataka na Mrei
od jedinstvenog umetnikog dela, te su izraivani specijalni pretraivai, gde je bilo
mogue na jednom raunaru videti samo jedno delo. Inovacija, gde je postavljen ekran sa
590

http://www.c3.hu/, pristupljeno 31. 8. 2015.

http://turbulence.org/, pristupljeno 31. 8. 2015.
592
http://www.adaweb.com/project/, pristupljeno 31. 8. 2015.
593
http://www.documenta12.de/archiv/dx/english/frm_home.htm, pristupljeno 31. 8. 2015.
591

231

sueljem preko kojeg se moglo pristupiti svim projektima, Net.art Browser za internet
umetnike i dalje je predstavljala neprirodni pokuaj kontrolisanja uticaja dela na
korisnika/publiku. Jedan od glavnih problema sa aproprijacijom internet umetnosti od strane
institucija umetnika i teoretiara koji delaju u ovom polju predstavlja upravo izmetanje dela
od njihovog originalnog konteksta, tj. same Svetske mree. Ovi pojedinci postavljali su
pitanje da li je uopte mogue predstaviti internet umetnost bez njenog direktnog odnosa sa
korisnicima u sajberprostoru. Jedan od primera ozbiljnog shvatanja ovakve kritike jeste
izlaganje The Worlds First Collaborative Sentence Daglasa Dejvisa od strane Whitney
Museum of American Art. Ovaj projekat prisutan je na internet prezentaciji muzeja od 1995.
godine, gde se institucija u momentu tehnolokog zastarevanja serverske i softverske podrke
projekta odluila na davanje novog ivota projektu stvarajui aktivnu verziju 2005. godine,
kao i omoguavajui pristup originalnoj verziji u njenom prirodnom okruenju. Drugaiji
pristup izlaganja Dejvisovog projekta doneo bi sasvim drugaiji kontekst. S obzirom da
doprinosima stvaranja verovatno najdue reenice na svetu u periodu od 20 godina
moemo kao korisnici na mrei pristupiti samo u okviru granica suelja (stranicu po stranicu)
svakako da bi sasvim drugaije izgledalo predstavljanje ovog kolaborativnog projekta u
nekom ogromnom izlobenom prostoru. Kustosi izloe Predivni svet Irrational.org-a,
predstavljene u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Inke Arns i Jakob Lilimoz smatraju
da je nada internet umetnika za dostizanje milionske globalne publike preko Interneta davno
propala i da [..]bi bilo teta da ove inventivne projekte prepustimo netu.594 Njihov pristup
izlaganja internet umetnosti bazira se na posredovanju univerzalnih doprinosa ovih umetnika
na drutvo izvan sajberprostora, ali i kontekstualizacije ovakvih projekata kao nezavisnih od
Svetske mree. Kako navode: U tom smislu, izloba se ni ne tie net.arta. Mogli bismo otii
i dalje i tvrditi da irational sam po sebi nikad nije ni bilo net.art. Teme koje grupa obrauje
prevazilaze ogranienja njihovog medijuma.595 Drugi pristupi izlaenja iz sajberprostora
kritikovani su kao getoizacija novomedijske umetnosti, gde umesto ponovnog promiljanja
modela bele kocke (white cube), internet umetnost, kao i drugi primeri novomedijske
umetnosti, bivaju skrajnuti u prostorije muzeja i galerija koje vie lie na kancelarijske
prostore nego na izlobeni prostor.
Govorili smo o opasnosti uskraivanja kontekstualnih podataka u procesima
digitalizacije, bilo za budue generacije ili za primenu takvih podataka danas. Ovaj problem
594

Arns, Inke, Najbolje od Irational ili umetnost kretanja kroz vreme, Muzej Savremene umetnosti
Vojvodine, Predivni svet Irational.org-a: Tehnike, alati i deavanja 1996-2006, Novi Sad, 2008, str. 13-21, str.
15.
595
Ibid., str. 16.
232

posebno postaje izraen kada govorimo o moguem sakupljanju i ouvanju internet

umetnosti. Stvaranje internet umetnikih projekata retko podrazumeva pojedinanog autora,
gde se esto deava ne samo to da u projektu inicijalno uestvuje grupa pojedinaca, ve i da
se takve grupe vremenom menjaju, ak i u kontekstu pojedinanog dela. Kompleksni procesi
meusobne komunikacije grupe i tehnikih koraka stvaranja suelja ine neodvojive delove
projekta. U situaciji gde se institucije kulture i umetnosti u Srbiji jo uvek bore sa
digitalizacijom osnovnih metapodataka svoje grae, kao i preovlaujui simplifikovani odnos
u svetu prema funkciji takvih podataka, povlai pitanje koliko su institucije umetnosti
spremne za izazov sakupljanja internet umetnosti? Na primeru projekta Arhiviranje srpskog
veb prostora Narodne biblioteke Srbije, videli smo da proces arhiviranja internet stranica
donosi specifian problem odreivanja granica objekta u sajberprostoru. Mazvi Vezi (Mazwi
Vezi) pominje primer rada Hita Bantinga iz 1996. godine readme (Own, be owned or remain
invisible)596 gde nam umetnik kroz svoju biografiju donosi hiperlinkovano okruenje u kojem
svaka re teksta vodi drugoj stranici na Mrei (Vezi 2012, 21). Ne samo da bi jo 1996.
godine bio izazov obuhvatiti dubinu ovog projekta, ve se stranica koja je i dalje aktivna na
Mrei vremenom menjala zajedno sa strukturom sajberprostora. Kada govorimo o menjanju
strukture i sadraja Interneta i Svetske mree, kao to smo videli ova komunikaciona mrea
1994. godine bila je sasvim drugaije okruenje nego to je danas. Smatramo da je upravo
kontekstualizacija i predstavljanje informacija o diskursima sajber kulture i tehnikim
okvirima dela u momentu njegovog stvaranja (ali i razvoja) neophodna kontekstualna
informacija za razumevanje internet umetnosti bilo danas ili kao oblika digitalnog naslea za
budunost. Retke institucije koje se odue na korak izgradnje ovakvih virtuelnih kolekcija, ne
samo to dolaze u teorijsku dilemu, gde, koliko i na koji nain predstaviti i ouvati ovakvu
grau, ve se suoavaju sa tehnikim i finansijskim izazovom kontinuiranog odravanja ovih
projekata usled tehnolokog zastarevanja. Kako objanjava Stalabras, za odravanje i
predstavljanje internet umetnosti nije potreban kustos, ve programer (Stallabrass 2003, 131).
On navodi primer upozorenja publici pri pristupu online kolekciji internet umetnosti
SFMOMA u SAD-u (San Francisco Museum of Modern Art), gde piu: Zbog tehnike
kompleksnosti i eksperimentalne prirode ovih sajtova, moete iskusiti potekoe u njihovom
posmatranju. Teili smo tome da se pobrinemo da je sav materijal dostupan ukoliko koristite
navedene ekstenzije i tehnika uputstva za sve projekte, ali odreene slike ili zvukovi se nee
pojavljivati u svim situacijama. Dodatno, imajte na umu da su u pitanju kopije internet

596

http://www.irational.org/_readme.html, pristupljeno 31. 8. 2015.

233

stranica koje nisu povezane sa Svetskom mreom. Iz tog razloga linkovi i pretrage nee biti
aktivni (citirano u: Stallabrass 2003, 136). Reavanje izazova tehnolokog zastarevanja,
odravanja projekata internet umetnosti aktivnim i lakoe pristupa takvim delima, predstavlja
znaajan problem institucija koje esto nisu dovoljno dobro opremljene da se sa njima suoe.
Ve smo videli kako, ne samo za institucije, ve i za projekte u kulturi generalno, IKT kadar
nije neto to je lako dostupno. Takoe, ne treba zaboraviti da potencijalna publika internet
umetnosti mora imati odreen stepen tehnoloke pismenosti, gde iako danas govorimo o
daleko veem broju ljudi nego to je to bio sluaj krajem 90-ih godina prolog veka i dalje
mali broj ljudi dovoljno upoznat sa diskursima digitalne kulture koji su neophodni za
razumevanje internet umetnosti. Iz tog razloga, institucije moraju da uloe u razvoj
edukativnih programa, a ne samo pruanje konteksta dela. Ovo je posebno znaajno za
zemlje u kojima su se mrena infrastruktura i digitalna kultura sporije razvijale, kao to je
Srbija.
Kako objanjava Sanja Koji Mladenov, pored ovakvih tehnolokih izazova, u
sakupljanju ovakve digitalne grae muzej je morao da promeni svoju politiku otkupa:
[..]kupovina autorskih prava na prikazivanje i korienje digitalnih radova, a ne samo otkup
jedinstvenih materijalnih radova.597 Ona ovakve otkupe naziva simbolinim jer kako kae
[..]umetniki Web rad tako moe postati deo nae kolekcije, iako je istovremeno dostupan
svima na internetu. Ovakvim inom se na odreeni nain gubi elitistika struktura institucije i
zamenjuje egalitarnom.598 Sa sporim razvojem regulativa, kao i sprovoenja zakona o zatiti
podataka u Srbiji, kao i nedostatka institucionalnog okvira za promiljanje procesa
digitalizacije u kulturi, MSUV se nalazi u nezavidnoj poziciji u stvaranju svoje kolekcije
digitalne umetnosti. Iako Lukas Lestinski smatra da je malo verovatno da e na tritu
savremene umetnosti ovakva dela ikada biti likvidna, prakse muzeja, galerija i internet
platformi postavljaju monetarnu osnovu digitalnih umetnikih praksi sa otvorenim pitanjem u
kom pravcu e se razvijati. Ova znaajna baza sveta savremene umetnosti tradicionalno je
bila predmet kritike od strane internet umetnika. Internet umetnost se vie od drugih oblika
digitalne umetnosti nalazi u samom sreditu uarenog sukoba izmeu copyright i copyleft
ideologija.
Za veliki deo prve generacije internet umetnika, nain aproprijacije prakse od strane
institucija poetkom XXI veka bio je pokazatelj postepenog odumiranja pokreta i za mnoge
umetnike zavretak delovanja u sajberprostoru. Kako prenosi Stalabras: Na otvaranju
597
598

Mevorah, Vera, Intervju sa Sanjom Koji Mladenov, direktorkom MSUV, 28. 8. 2015, e-pota.
Ibid.
234

net_condition izlobe, Vuk osi je otiao toliko daleko da je postavio cvee ispod Browser
instalacije (Stallabrass 2003, 126). Iako je praksa internet umetnosti bila izuzetno kritika i
subverzivna prema dominantnim diskursima sveta umetnosti, Stalabras smatra da je upravo
neverovatno brz razvoj internet tehnologije konano primorao institucije umetnosti da ovakvu
praksu shvate ozbiljno (Ibid, 117). Mnoge institucije ipak ovakve umetnike projekte pre
svega vide kao dobar nain za ulivanje novog ivota svojim praksama i neophodno praenje
tokova informacionog drutva. Projekti kao to je FACK/MSUV i razvijanje okruenja za
konzervaciju i prikazivanje digitalne umetnosti pokazuju tenju za prilagoavanje delatnosti
institucije novomedijskim praksama i potrebama korisnika/publike. Kako kae Koji
Mladenov: elja nam je da kroz ovakve promene podrimo umetnike koji imaju potrebu da
reaguju na krupne kulturoloke promene izazvane upotrebom masmedija i interneta, a sa
druge strane da razvijemo nove modele komunikacije izmeu umetnikog sadraja, institucije
i publike.599 Dvadeset godina od prvih umetnikih upliva u sajberprostor, institucije
savremene umetnosti postepeno usvajaju inovativne prakse umetnikih kolektiva na
Internetu, bilo po pitanju promiljanja znaaja novih komunikacionih tehnologija ili
sopstvene uloge u drutvu, ali ostaje otvoreno pitanje na koji nain ovakve aproprijacije
transformiu diskurse internet umetnosti, ali i u kojoj meri institucije usvajaju inovativne
modele kolaboracije, izlaganja, interakcije i promiljanja umetnosti u doba Interneta.

599

Ibid.
235

Zakljuak

Marija Bakardijeva u svojoj studiji navodi primer korisnika po imenu Don koga je
prijatelj prvi put povezao na Internet jo poetkom 90-ih godina XX veka. Kako prepriava
Don: Onda je prijatelj poeo da mi pria o Internetu. Imao je sina u Kalgariju i jo jednog u
Montrealu i rekao mi je kako svake noi dobija pisma e-potom od njih na koje na isti nain
odgovara. Ja sam rekao: Kako to radi? Koliko te tako neto kota? I on je odgovorio: Ne
kota me nita. Da li bi eleo da proba? I onda je doao i povezao me na CompuServe600
(citirano u: Bakardijeva 2005, 96). Kada razmiljamo o Globalnoj mrei i onome to danas
predstavlja, a to je kompleksni skup borbi za razliite interese, nekontrolisani razvoj
tehnologije po laissez-faire modelu, neretko fetiistika kultura stvaranja virtuelnih identiteta
i mnoge naputene nade za drutvenu evoluciju oveanstva, zaboravljamo da je pre samo 20
godina prvi put bilo mogue svakodnevno komunicirati i saraivati na dve razliite strane
sveta. Naime, neverovatno brz razvoj internet tehnologije od poetka 90-ih godina prolog
vela do danas, dosta kasno ukljuivanje naune zajednice i javnosti u procese ovog razvoja i
izazovi razumevanja i promiljenog razvoja fenomena koji prevazilazi nacionalne i fizike
granice, dovode do toga da veina znaajnih aspekata i uticaja ove tehnologije postane ili
prevaziena pre nego to smo spremni da se njima suoimo ili ostaje zaboravljena usled
kontinuiranog irenja i konstantnih promena tehnologije same. Ovaj rad daleko od toga da
ukazuje na Globalnu mreu kroz prizmu tehnoutopistikih narativa koliko god ovaj uvod
mogao tako itaocu/itateljki da deluje. Ono na ta elimo da ukaemo, bilo da govorimo o
globalnim ili lokalnim uticajima, jeste da se dogodila drutvena, ekonomska, politika i
kulturna transformacija koju u velikoj meri tek poinjemo da razumemo. Godinu dana nakon
to je Tim Barners-Li postavio osnove Svetske mree 1% svetskog stanovnitva imalo je
pristup Internetu. Danas je taj broj tek dostigao 40%, a ipak govorimo komunikacionoj
platformi u kojoj uestvuje preko tri milijarde ljudi u 192 drave. Internet Society
organizacija u svom izvetaju za 2015. godinu navodi da je 2014. godine po prvi put u svetu
prodato vie tablet ureaja nego personalnih raunara, kao i to da je prognoza da e do 2019.
godine mobilni pristup Internetu biti 71% celokupne svetske populacije.601 To nam govori da
Svetska mrea polako prestaje da bude dominantno suelje Interneta. Na prostoru Srbije jo
600

CompuServe je bio prvi veliki komercijalni dobavlja internet usluga u SAD-u.

Internet Society, Internet Society Global Internet Report 2015: Mobile Evolution and Development of the
Internet, 2015, str. 9, http://www.internetsociety.org/globalinternetreport/assets/download/IS_web.pdf,
pristupljeno 1. 9. 2015.
601

236

od 80-ih godina XX veka primeujemo tenju za uestvovanje u mrenom drutvu, koje e u

periodu 90-ih godina, kao i prvih godina XXI veka uroditi nekim odista znaajnim oblicima
komunikacije, koji nedvosmisleno ukazuju na prisutnost i raznolikost digitalne kulture u
Srbiji bez obzira na njen sporiji razvoj u odnosu na neke druge zemlje u svetu. Koliko god se
internet tehnologija brzo razvijala i sajber kultura irila u sve sfere drutvenog delovanja,
globalno, kao i u Srbiji, ovaj proces je jo uvek u svojoj razvojnoj fazi.
Moramo napomenuti da ovaj rad izlazi iz unapred odreenog okvira vremenskog
perioda. Smatrali smo da je usled brzog i esto nekontrolisanog razvoja internet kulture i
tehnologije bilo neophodno obuhvatiti to iri okvir i uticaj takvog razvoja. Ova teza iako
mapira istorijske tokove odnosa Interneta i umetnosti u Srbiji, ovo ini uvek okrenuta
sadanjosti i pitanjima o budunosti. Naime, 1996. godina uzeta je kao simboliki poetak
razvoja jedne kulture i prakse, koja kao to smo videli poinje da se razvija na prostoru
dananje Republike Srbije daleko ranije, dok 2013. godine u mnogim praksama koje smo
istraivali na specifian nain ukazuje upravo na mnotvo savremenih diskursa znaajnih za
razumevanje informacionog drutva, kulture i umetnosti u Srbiji danas.
Ulaskom u ovakvo istraivanje, jedno od prvih pitanja koje se javilo jeste na koji
nain moemo definisati praksu jedne kulture i naroda u okviru globalne mree mrea. ta je
to to moemo s pravom nazvati srpskim sajberprostorom i koji se sve problemi javljaju u
odreivanju takvih granica? Videli smo da je u okviru regulativnih struktura Interneta
postojala potreba za stvaranjem ovakvih oznaavajuih praksi, pre svega nacionalnih
domena. Ali, ne samo to je veliki broj korisnika odabrao da svoje adrese na Svetskoj mrei
postavi o okviru originalnih oznaiteljskih praksi, kao to su .com, .org i .net, ve ne treba
zaboraviti da je .rs domen uveden tek 2008. godine, kao i da Internet bio svedok drugih
oblika virtuelnih oznaitelja na prostoru dananje Republike Srbije .yu domena, danas
uvanog u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu. Mogli bismo onda rei da sprski
sajberprostor predstavlja sadraj na srpskom jeziku, ali engleski jezik se svakim danom sve
vie utemeljava kao lingua franca Interneta i pronalazimo znaajan broj stranica i platformi
stvaranih u Srbiji upravo na engleskom jeziku. Moda jedino u vreme sankcija, kada je YU
Internet postajao nezavisno od Globalne mree moemo govoriti o srpskom sajberprostoru
kao takvom, mada je i tada svakodnevno obavljana komunikacija van granica zemlje putem
elektronske pote. Od momenta otvaranja virtuelnih granica Srbije, sajberprostor u kojem
deluju korisnici, kao i u kojem nastaju sadraji vezani za nau zemlju, uvek ve su deo ireg
komunikacionog sistema koji smo teili da predstavimo u ovom radu. Ovo se posebno
manifestuje i kada govorimo o sferi umetnosti i kulture u Srbiji, gde se Internet pokazao kao
237

alat za realizovanje razliitih oblika saradnje i kolaborativnog stvaranja sadraja za sve vie
globalnu publiku. Da li je jedan virtuelni muzej, kakav je Magini dodir Dunava u kojem je
uestvovao Narodni muzej u Beogradu sa ciljem ujedinjavanja kulturnog i umetnikog
naslea mnogih drava neto to iskljuivo prirada sajberprostoru Srbije? Mnogi projekti o
kojima smo govorili u ovoj studiji ukazuju upravo na pomeranja i prevazilaenja fiksnih
granica nacionalnih i drugih identiteta, ali i na suoavanje sa novim oblicima postojanja u
sajberprostoru kao takvom.
Internet je zaista otvorio kanale zajednikog delovanja i postajanja, izvan nacionalnih
oznaitelja ili u novom transnacionalnom okviru, ali nas ujedno iznova i iznova vraa
realnosti podela Sever-Jug i Istok-Zapad, kao i na sve izraenije pritiske neoliberalnog
kapitalizma. Odnos Interneta i umetnosti u Srbiji ukazuje se kao kompleksna konstelacija
raznolikih diskursa digitalne kulture, kulturnih politika, meunarodnih odnosa, trita, kao i
mogunosti samog medija. Bilo da govorimo o internet umetnicima, kulturnim institucijama
ili radikalnim praksama na mrei u Srbiji, iznova se suoavamo sa problemima rastrzanosti
izmeu potencijala Interneta kao medija i posledica nedostatka ujedinjenosti regulativnih
praksi, politika, ali i kulturnih identiteta, kao i paradoksalnih preplitanja ovih razliitih
diskursa. Viegodinja aktivnost kolektiva Kuda.org uestvovanja i stvaranja sajber kulture u
Srbiji i globalno, kao i internet revolucija u kontekstu sukoba na Kosovu, koliko god bile
znaajne za stvaranje i razumevanje diskursa digitalne kulture i umetnosti u Srbiji dogaaju
se u vremenu kada je jako mali broj ljudi u zemlji bio povezan na Internet, kao i posedovao
neophodan nivo tehnoloke pismenosti za razumevanje i kritiki odnos prema sajber kulturi.
Veliki fondovi sa stvaranje meunarodnih projekata u kojima uestvuju Narodna biblioteka
Srbije i Narodni muzej u Beogradu nisu doneli toliko znaajno uee i uticaj lokalnih praksi
na Globalnoj mrei, usled ega se ovakve institucije esto okreu internet tehnologiji i
sajberprostoru pre svega kao alatima za olakavanje rada i promovisanje svoje delatnosti.
Praksa srpskih digitalnih radnika u kompaniji Widewalls u tom smislu ima vei uticaj na
razvoj sajberprostora, nego to to ima jedna Evropska biblioteka. Dok prva deluje u kontekstu
potreba jedne nove generacije globalnih potroaa, druga je ograniena dometima kulturnih
institucija, ali i ideologijama njihovih finansijera. Kao to smo videli, informaciono drutvo
je za veinu tradicionalnih kulturnih i umetnikih institucija donelo mnotvo izazova i sasvim
nove kontekste. Znaaj promiljanja i uloge oblikovanja digitalne kulture danas za mnoge
institucije kulture i umetnosti u Srbiji predstavlja smo pitanje opstanka u informacionom
drutvu.

238

Internet umetnost zauzima posebno mesto u ovom radu jer ga prepoznajemo kao
jednu od retkih praksi pokuaja razumevanja i problematizacije promena koje nastaju u
drutvima irom sveta sa razvojem Interneta. Aktivnost pionira internet umetnosti pokazala se
znaajnom ne samo za promiljanje razvoja kulture i umetnosti u savremeno doba, ve i
naeg bivanja u mrenom drutvu, opasnosti i prednosti koje takva pozicija donosi. Svi
kolektivi koje smo istraivali u ovom radu kao jedan od najveih prepreka razvoja svojih
praksi u informacionom drutvu navode nedostatak strunog kadra. Internet umetnost je na
momenat upravo stvorila idealnog hibrida umetnika-programera, koji bi mogao kritiki da
se suoi sa tehnolokim okruenjem i uestvuje u primeni tehnologije za dalji razvoj i vei
uticaj umetnikih i kulturalnih praksi na ire drutvo. Zoran Panteli, meutim, opominje da
je ta prva generacija net.art umetnika u velikoj meri fetiizirala nove tehnologije i pre svega
bila orijentisana stvaranju nove estetike (nove umetnosti).602 Paradigmatian primer toga za
nas bilo je odbijanje predloga dela Nettime zajednice da se izae iz okvira net.arta i da se
kreativna kritika i aktivistika delatnost internet umetnika formulie kao digitalno
artizanstvo, oznaitelj koji bi bio izvan ogranienja sveta umetnosti. Za internet umetnike,
koji su tek poinjali da grade temelje u okviru tog sveta (od kojeg su u velikoj meri i zavisili),
odricanje od tog oznaitelja na utrb direktne akcije nije dolazilo u obzir. Ovi pojedinci i
kolektivi su ve inili znaajan deo kritike kulture u sajberprostoru. Internet umetnost je
moda vie od bilo koje umetnike prakse dovela u pitanje granicu izmeu ivota i umetnosti.
Kako pie teoretiar Metju Fuler u kontekstu umetnikog projekta The Web Stalker, o kojem
smo i mi govorili u ovom radu: U isto vreme dok je projekat pozicioniran u kontekstu
savremene umetnosti, on iroko deluje izvan njega. Najoiglednije bi bilo nazvati ga
softverom. Kako svet umetnosti moe razumeti ovu viestruku poziciju kada i dalje efektivno
robuje ideji autonomije objekta? [..]ovaj projekat proizvodi odnos prema umetnosti koji je u
nekim momenatima zasnovan na infiltraciji ili saveznitvu, dok u drugim odbija da bude
iskljuen i na taj nain preti da u potpunosti rekonfigurie ono ega je deo. The Web Stalker
je umetnost. Druga mogunost se takoe pojavljuje. Pored kategorija umetnosti, antiumetnosti i ne-umetnosti neto sasvim drugaije isplivava: ne-samo-umetnost (citirano u:
Greene 2004, 86). Iako internet umetnost nije prestala da postoji, dominantni umetniki
odgovor na novu tehnoloku stvarnost danas je orijentisana na oblike onoga to smo
analizirali kao postinternet umetnost, u kojoj vie nije znaajan zadatak promiljanja medija
na nain na koji su to ini pojedinci u okviru mejling lista i internet umetnici kroz svoju

602

Mevorah, Vera, Intervju za Zoranom Panteliem, Novi Sad, 15. 7. 2015.

239

praksu. Treba imati u vidu da strategije koje sprovodi Muzej savremene umetnosti Vojvodine
poslednjih godina predstavljaju sam zaetak procesa koji se pre deset godina skoro zaustavio
drugde u svetu. Videli smo i na primeru kolektiva Kuda.org, kao i virtuelnih umetnikih
zajednica na Mrei, da je u znaajnoj meri naputena nada u potencijale Interneta kao medija
za razvoj kolaboracije, interakcije, participacije i razumevanja. Ali, iako je interesovanje
institucija za izlaganje i ouvanje internet umetnosti znaajno opalo u odnosu na period
izmeu 1998. i 2003. godine, smatramo da je praksa internet umetnika, pitanja koja su ovi
kolektivi otvarali, bilo u kontekstu savremene umetnosti ili informacionog drutva, kao to je
znaaj autorstva, pitanje slobode podataka, uticaja kapitala na razvoj tehnologije i tehnoloke
kulture, premoavanje granica, ideologija i politika mrenog drutva i osnaivanje korisnika,
danas, sa sve vie internet korisnika i sve irim dometom tehnologije, jo znaajnija nego to
je to bila pre 15 godina. Kako kae Domeniko Karanta (Domenico Quaranta) 2010. godine:
[..]mislim da institucije ne mogu da ne prepoznaju kako je Internet kao medij u potpunosti
promenio svet u kojem ivimo poslednjih deset godina i da je imao neverovatan uticaj na
savremenu kulturu. Tako da, ak i ako imaju sumnje u relevantnost umetnike forme i
kvaliteta dela, institucije se moraju mnogo vie angaovati nego to to danas ine oko
Interneta kao potencijalnog umetnikog medija. I ovo nije miljenje (citirano u: Vezi 2011,
86). Umetnost, vie od mnogih drugih sfera drutvene delatnosti poseduje alate za nuno
promiljanje multimedijalnih suelja kroz koje doivljavamo mreno drutvo i sve vie
gradimo svoje identitete.
Zakljuiemo sa onim to smatramo da je jedan od glavnih doprinosa ove teze, a to je
promiljanje odnosa digitalne kulture i umetnosti u kontekstu savremenog srpskog drutva.
Naime, jedan od znaajnih problema na koji smo pokuali kroz sam nain pisanja ovog rada
da ukaemo, jeste nedostatak problematizacije jezika novih medija na prostoru Srbije danas.
Dok terminologija digitalne i sajber kulture polako postaje deo svakodnevnog govora graana
Srbije, ovaj jezik reflektuje pre svega ono to Ivan Klajn naziva angloholizam, preovlaujue
nekritiko preuzimanje engleskih rei u svakodnevnom govoru.603 Sve izraenije korienje
tuica ovde se ne kritikuje u kontekstu prljanja nekakvog istog srpskog jezika, ve kao
znaajan pokazatelj nedostatka promiljanja i delatnosti u okviru kulturnih i naunih
institucija u kontekstu ulaska srpskog drutva u informaciono doba. U kolokvijalnom govoru
ne postoji razlikovanje Interneta kao globalne mree mrea od Svetske mree (WWW) kao
jednog od komunikacionih protokola koje koristimo. Iako, kao to smo ve pominjali,

603

Klajn, Ivan, Angloholizam, NIN, br. 3375, 3. septembar 2015.

240

poistoveivanje celog Interneta sa dominantnim sueljem nije neto to je iskljuivo

karakteristino niti za dananje vreme, niti za prostor Srbije, smatramo da je ovakav rad
znaajan upravo zato to pokuava da promilja kroz srpski jezik i kulturu ovaj globalni
fenomen koji sve vie znaajno utie i na razvoj naeg drutva. Svedoenja i analize praksi
umreavanja o kojima smo govorili u ovom radu pruaju neophodan kontekst za
prevazilaenje i razumevanje digitalnog jaza, koji podjednako postoji u lokalnom, kao i u
globalnom kontekstu, i danas se odnosi na mnogo vie od samog pristupa Globalnoj mrei,
ali i koja pruaju osnovu za odgovorno promiljanje i delovanje, bilo umetnika, institucija ili
nauke u Srbiji i mrenom drutvu.

241

Bibliografija
Abbate, Janet, Inventing the Internet, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, 2000.
Amerika, Mark, META/DATA: A Digital Poetics, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts
and London, England, 2007.
Anderson, Chris, The Long Tail: Why Is the Future of Business Selling Less of More,
Hyperion e-book, 2008.
Alpert Gladstone, Julia, International Cyberlaw u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet
Encyclopedia: Volume II, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 216-233.
Arns, Inke, Najbolje od Irational ili umetnost kretanja kroz vreme, Muzej Savremene
umetnosti Vojvodine, Predivni svet Irational.org-a: Tehnike, alati i deavanja 1996-2006,
Novi Sad, 2008, str. 13-21.
Article 19, The Right to Share: Principles on Freedom od Expression and Copyrigh in the
Digital Age, London, UK, 2013.
Axford, Barrie and Huggins, Richard (ur.), New Media and Politics, SAGE Publications,
London, 2001.
Bakardijeva, Maria, Internet Society: The Internet in Everyday Life, SAGE Publications,
London, 2005.
Baudrillard, J., Simulacra and Simulation, University of Michigan Press, Ann Arbor, 1994.
Bauer, Brandon, To Open [...] To Collect [] To Expand [] To Continue []: Richard
Seras Verb List, Post-Internet Appropriation, and the Culture of the use of Forms, Pool
Journal, 2011, http://pooool.info/to-open-to-collect-to-expand/, pristupljeno 26. 7. 2015.
Barners-Lee, Tim i dr., The World-Wide Web, Communications of the ACM, 37(8), 1994,
str. 907-912.

242

Barrett, Jennifer, Museums and the Public Sphere, Wiley-Blackwell, Malden, USA, Oxford,
UK, West Sussex, UK, 2011.
Bartlett, Jamie, The Dark Net: Inside the Digital Underworld, William Neinemann, London,
2014.
Bazzichelli, Tatiana, Netwroking: The Net as Artwork, Digital Aesthetics Research Center,
Milan, 2008.
Bell, David, Cyberculture Theorists, Routledge, Taylor & Francis Group, London, 2007.
Bell, David, An Introduction to Cybercultures, Routledge, New York, London, 2001.
Bell, David i dr. (ur.), Cyberculture: The Key Concepts, Routledge, London and New York,
2004.
Bell, David and Kennedy, B.M. (ur.), The Cybercultures Reader, Routledge, London, 2000.
Bennahum, S. David, The Internet Revolution, Wired, Vol. 5, br. 4, april 1997.
Bentkowska-Kafel, Anna i dr., Digital Visual Culture: Theory and Practice, The University
of Chicago Press, 2009.
Bergmann, Bettina i dr., Roman Frescoes from Boscoreale: The Villa of Publius Fannius
Synistor in Reality and Virtual Reality, The Metropolitan Museum of Art, New York, 2010.
Bergman,

Michael

K.,

The

Deep

Web:

Surfacing

Hidden

Value,

2000,

http://brightplanet.com/wp-content/uploads/2012/03/12550176481-deepwebwhitepaper1.pdf,
pristupljeno 3. 7. 2015.
Bidgoli, Hossein, The Internet Encyclopedia: Volume I, John Wiley & Sons, Hoboken, New
Jersey, 2004.
Bidgoli, Hossein, The Internet Encyclopedia: Volume II, John Wiley & Sons, Hoboken, New
Jersey, 2004.
243

Bidgoli, Hossein, The Internet Encyclopedia: Volume III, John Wiley & Sons, Hoboken, New
Jersey, 2004.
Bidgoli, Hossein, Internet Literacy u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia:
Volume II, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 286-298.
Black Dog Publishing, Art and the Internet, London, UK, 2013.
Blum, Andrew, Tubes: A Jurney to the Center of the Internet, HarperCollins Publishers,
Sydney, Australia, 2012.
Boi,

Nikola,

korak

sa

svetom,

Svet

kompjutera,

br.

10,

2005,

http://www.sk.co.rs/2005/10/skin01.html, pristupljeno 1. 7. 2015.

Brouwer, Joke, Making Art of Databases, NAI Publishers, Rotterdam, 2003.
Briz, Nick i dr. (ur.), GL.TC/H READER[ROR] 20111, Unsorted Books, 2011.
Bryant, Antony and Pollock, Griselda, Digital and other Virtualities: Renegotiating the
Image, I. B. Tauris, London, New York, 2010.
Burnett, Robert and Marshal, P. David, Web Theory: An Introduction, Routledge, London,
New York, 2003.
Cameron, Fiona and Kenderdine, Sarah (ur.), Theorizing Digital Cultural Heritage: A
Critical Discourse, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, England, 2010.
Cameron, Fiona, Robinson, Helena, Digital Knowledgescapes: Cultural, Theoretical,
Practical, and Usage Issues Facing Museum Collection Databases in a Digital Epoch, u
Cameron, Fiona, Kenderine, Sarah (ur.), Theorizing Digital Cultural Heritage: A Critical
Discourse, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2010, str. 165-193.
Camp, Jean L., Peer-to-Peer Systems u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia:
Volume III, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 25-34.

244

Castells, Manuel, End of Millennium, Wiley-Blackwell, West Sussex, UK, 2010.

Castells, Manuel (ur.), The Newtwork Society: A Cross-cultural Perspective, Edward Elgar
Publishing, Massachusetts, 2004.
Castells, Manuel, The Internet Galaxy: Reflections on the Internet, Business and Society,
Oxford University Press, Oxford, 2001.
Castells, Manuel. The Rise of the Network Society. Blackwell, Cambridge, 1996.
Castells, Manuel, Mobile Communication and Society: A Global Perspective, The MIT Press,
Cambridge, Massachusetts, London, England, 2007.
Chandler, Annmarle and Neumark, Norle (ur.), At a Distance: Percusors to Art and Activism
on the Internet, MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, England, 2005.
Chaouchi, Hakima (ur.), Internet of Things: Connecting Objects to the Web, ISTE, John
Wiley & Sons, London, Haboken, USA, 2010.
Conn, Steven, Do Museums Still Need Objects?, University of Pennsylvania Press,
Philadelphia, USA, 2010.
Connor, Michael, What's Postinternet Got to do with Net Art?, Rhizom, 2013,
http://rhizome.org/editorial/2013/nov/1/postinternet/, pristupljeno 26. 7. 2015.
Corcoran, Marlena, Digital Transformations of Time: The Aesthetics of the Internet,
Leonardo, Vol. 29, br. 5, 1996, str. 375-378.
Corsane, Gerard, Heritage, Museums, and Galleries: An Introductory Reader, Routledge,
London, New York, 2005.
Crawford, Garry, Gosling, K. Victoria, Light, Ben (ur.), Online Gaming in Context: The
Social and Cultural Significance of Online Games, Routledge, 2011.
Crnobrnja, Stanko, Estetika televizije i novih medija, CLIO, Beograd, 2010.
245

Crnobrnja, Stanko, Digitalni humanisti, Politika, 1. avgust 2015.

abrilo, Ivan, Tresla se gora bie svata?, Svet kompjutera, br. 9, 2005.
eki, Jovan i Blagojevi, Jelisaveta (ur.), Mo i mediji, Fakultet za medije i komunikacije,
Beograd, 2012.
Dvila, Jaime J., Digital Divide u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia:
Volume I, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 468-477.
DeNoia, Lynn A., Wide Area and Metropolitan Area Networks u Bidgoli, Hossein (ur.),
The Internet Encyclopedia: Volume III, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str.
776-792.
Delo, Bernar, Virtuelni muzej, Clio, Narodni muzej, Beograd, 2006.
Dewdney, Andrew and Ride, Peter, The New Media Handbook, Routledge, London, New
York, 2006.
Dholakia, Ruby Roy, Dholakia Nikhilesh, Kshetri, Nir, Gender and Internet Usage u
Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume II, John Wiley & Sons, Hoboken,
New Jersey, 2004, str. 12-23.
Dholakia, Ruby Roy, Dholakia Nikhilesh, Kshetri, Nir, Global Diffusion of the Internet u
Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume II, John Wiley & Sons, Hoboken,
New Jersey, 2004, str. 38-52.
Dingarac,

Duan,

Internetom

protiv

bombi,

Svet

kompjutera,

br.

4,

1999,

http://www.sk.co.rs/1999/04/skak01.html, pristupljeno 1. 7. 2015.

Dodge, Martin and Kitchin, Rob, Mapping Cyberspace, Routledge, London and New York,
2001.
Durham, Meenakshi Gigi and Kellner, M. Douglas (ur.), Media and Cultural Studies: Key
Works, Blackwell, Malden, MA, 2001.
246

orevi, Ivan., Identitet u virtuelnoj zajednici - sluaj foruma Znak Sagite, Glasnik
Etnografskog instituta SANU, br. 53, 2005, str. 261-273.
orevi, Slobodan (ur.), Oksfordski renik raunarstva, Nolit, Beograd, 1990.
Eco, Umberto, The Open Work, Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, 1989.
eSEE

Agenda

za

razvoj

informacionog

drutva

JIE

2007-2012,

http://www.digitalnaagenda.gov.rs/media/docs/esee_agenda_za_razvoj_informacionog_drustva_-srb-.pdf, pristupljeno 9. 6. 2015.

El Zarki, Magda, Wireless Internet u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia:
Volume III, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 831-850.
Europe Economics, The Digital Dividend in Serbia, London, 2010.
Feenberg, Andrew and Friesen, Norm (ur.), (Re)Inventing the Internet: Critical Case Studies,
Sense Publishers, Rotterdam, 2011.
Foster, Hall, The Archive without Museums, October, Vol. 77, 1996, str. 97-119.
Fribe, Holm, Albers, Filip, Tajni ivot brojeva, Laguna, Beograd, 2015.
Fuchs, Christian, Sandoval, Marisol (ur.), Critique, Social Media and the Information
Society, Routledge, New York, London, 2014.
Fuller, Matthew, Media Ecologies: Materialist Energies in Art and Technoculture, The MIT
Press, Cambridge, Massachusetts and London, England, 2005.
Gaffin, Adam, Everybody's Guide to the Internet, The MIT Press, Cambridge, USA, 1994.
Gavrilovi, Ljiljana, Stojanovi, Marko, Muzeji u Srbiji: zapoeto putovanje, Muzejsko
drutvo Srbije, Beograd, 2008.
Gane, Nicholas and David Beer, New Media: The Key Concepts, Berg, Oxford, 2008.

247

Gere, Charlie, Digital Culture, Reaktion Books, London, 2002.

Gerzic&Associates, Analiza bezbednosti nacionalnog domena, Beograd, 2014.
Gitelman, Lisa, Always Already New: Media, History and the Data of Culture, The MIT
Press, Cambridge, Massachusetts and London, England, 2006.
Golbeck, Jennifer, Analysing the Social Web, Elsevier, Waltham, USA, 2013.
Goriunova, Olga, Art Platforms and Cultural Production on the Internet, Routledge, New
Rautledge, New York, London, 2012.
Golevski, Nenad, Milovanovi, Goran (ur.), Globalni graani: Empirijska studija korisnika
Interneta u Srbiji 2003., Beogradska otvorena kola, Beograd, 2004.
Grau, Oliver, MediaArtHistories, The MIT Press, Cambridge, Mass., 2010.
Grau, Oliver (ur.), Imagery in the 21st Century, The MIT Press, Cambridge, Mass., 2011.
Grau, Oliver, Virtual Art: From Illusion to Immersion, The MIT Press, Cambridge,
Massachusetts and London, England, 2003.
Greene, Rachel, Internet Art, Thames & Hudson, London, 2004.
Green, Leila, The Internet: An Introduction to New Media, Berg, Oxford, New York, 2010.
Greenfield, Robert H., Circuit, Message, and Packet Switching u Bidgoli, Hossein (ur.),
The Internet Encyclopedia: Volume I, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str.
176-185.
Grubbs, Jim, E-mail and Instant Messaging u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet
Encyclopedia: Volume I, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 660-671.
Grini, Marina, Estetika kibersvijeta i uinci derealizacije, Multimedijalni institut, Zagreb,
2005.

248

Gupta, Babita, Global Issues u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume
II, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 52-65.
ICOM Srbija, Digitalna strana muzeja, asopis nacionalnog komiteta meunarodnog saveta
muzeja, br. 3, decembar 2013.
Hansen, Mark B. N., New Philosophy for New Media, MIT Press Cambridge, Massachusetts,
2004.Hardt, Michael and Nergi, Antonio, Empire, Harvard University Press, Cambridge,
Massachusetts and London, England, 2000.
Harrison, Julia D, Ideas of Museums in the 1990s, u Corsane, Gerard (ur.), Issues in
Heritage, Museums and Galleries: An Introductury Reder, Routledge, London i Njujork,
2005, str. 41-58.
Hassan, Robert and Thomas, Julian (ur.), The New Media Theory Reader, Open University
Press, Berkshire, England, 2006.
Hayles, N. Katherine, Electronic Literature: New Horizons for the Literary, University of
Notre Dame Press, Notre Dame, Indiana, 2008.
Henry, Stephen J., Open Source Development and Licensing u Bidgoli, Hossein (ur.), The
Internet Encyclopedia: Volume II, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 819832.
Hester, D, Mika i Ford, Pol D., Kompjuteri i etika u sajber-dobu, Slubeni Glasnik,
Beograd, 2009.
Hini, Darko, Simptomi i dijagnostika klasifikacija internet zavisnosti u Srbiji,
Primenjena psihologija, Vol. 2, 2008, str. 43-59.
Hill, Richard, The New International Telecommunication Regulations and the Internet: A
Commentary and Legislative History, Springer, Heidelberg, New York, Dordrecht, London,
2014.
Hiscox, ArtTactic, The Online Art Trade 2013, 2013.
249

Hiscox, ArtTactic, The Online Art Trade 2014, 2014.

Hiscox, ArtTactic, The Online Art Trade 2015, 2015.
Hooper-Greenhill, Eilean, Museums and Education: Purpose, Pedagogy, Performance,
Routledge, London, New York, 2007.
Horkheimer, M. and Adorno, T. W., Dialectic of Enlightenment: The Culture Inudstry:
Enlightenment as Mass Deception, G. S. Noerr, trans. E. Jephcott (ur.), Stanford University
Press, Stanford, 2004.
Hui Kyong Chun, Wendy, Keenan, Thomas (ur.), New Media Old Media: A History and
Theory Reader, Routledge, New York, London, 2006.
Haurien, Ari, Gugl najvei muzej na svetu?, ICOM Srbija, br. 3, 2013, str. 48-54.
ICANN,

New

gTLD

Program

Explanatory

Memorandum,

30.

5.

2009,

https://archive.icann.org/en/topics/new-gtlds/rrdrp-30may09-en.pdf, datum pristupanja 13. 4.

2015.
Internet u Jugoslaviji, http://maja.on.neobee.net/4.htm, pristupljeno 18. 6. 2015.
Internet Society, Internet Society Global Internet Report 2015: Mobile Evolution and
Development

of

the

Internet,

2015,

str.

9,

http://www.internetsociety.org/globalinternetreport/assets/download/IS_web.pdf, pristupljeno
1. 9. 2015.
Janoov, Borislav, Vidas-Bubanja, Marijana, Vuksanovi, Emilija, Kajan, Ejub, Travica,
Bob, The State and Development of E-commerce in Serbia, u Rouibah, Kamel, Khalil, Omar
E. M., Hassanien, Aboul Ella (ur.), Emerging Markets and E-commerce in Developing
Economies, Information Science Reference, 2008.
Jenki, Oleg, Opta teorija medija zasnovana na funkciji interfejsa u interaktivnoj
komunikaciji, doktorska dizertacija, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 2009.

250

Jerman-Blazic, Borka, Yugoslav Network for the Academic Community (YUNAC), ISOC
News, Vol. 1, No. 1, 1992., http://ftp.sunet.se/pub/Internet-documents/isoc/pub/isoc_news/11/n-1-1.txt, pristupljeno 30. 6. 2015.
Jones, Steve (ur.), Doing Internet Research: Critical Issues and Methods for Examining the
Net, SAGE Publications, London, 1999.
Kalfatovic, Martin R., Creating a Winning Online Exhibition: A Guide for Libraries,
Archives and Museums, American Library Association, Chicago, London, 2002.
Khalip, Jacques and Mitchell, Robert (ur.), Releasing the Image: From Literature to New
Media, Stanford University Press, Stanford, California, 2011.
Knight, Graham, Internet Architecture u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia:
Volume II, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 244-264.
Knuckles, Craig D., DHTML (Dynamic HyperText Markap Language) u Bidgoli, Hossein
(ur.), The Internet Encyclopedia: Volume I, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004,
str. 444-457.
Koji Mladenov, Sanja, OpenLab_ WonderLab, Muzej savremene umetnosti Vojvodine,
2015,
http://www.msuv.org/assets/media/2015_04_wonderlab/wonderlab_046_press/WonderLAB_
Sanja_Kojic_Mladenov-esej.pdf, pristupljeno 30. 8. 2015.
Krauss, Rosalind E., Reinventing the Medium u Critical Inquiry, Vol. 25, No. 2, "Angelus
Novus": Perspectives on Walter Benjamin, 1999, str. 289-305.
Krivoejev, Vladimir, Muzejska politika u Srbiji: Nastajanje, kriza i novi poetak, Kultura,
br. 130, 2011, str. 291-317.
Kuda.org, tektonik: Nova drutvena ontologija u vreme totalne komunikacije, Futura
publikacije, Novi Sad, 2004.

251

Kuda.org, bitomatik: Umetnika praksa u vreme informacijske/medijske dominacije, Futura

publikacije, Novi Sad, 2004.
Kuda.org, Transevropski forum: Umetnost i mediji u tranziciji, Futura publikacije, Novi Sad,
2004.
Kwanya, Tom, Stilwell, Christine, Underwood, Peter G., Library 3.0: Intelligent Libraries
and Apomediation, Chandos Publishing, Waltham, USA, 2015.
Landow, P. George, Hyper-Text-Theory, The John Hopkins University Press, Baltimore,
Maryland, 1994.
Landow, P. George, Hypertext 3.0: Critical Theory and New Media in an Era of
Globalization, The John Hopkins University Press, Baltimore, Maryland, 2006.
Lerner, Fred, The Story of Libraries: From the Invention of Writing to the Computer Age,
Continuum, New York, 1999.
Levine Young, Margaret i dr., Internet: The Complete Reference, Millennium Edition,
McGraw-Hill, Berkley, New York, 1999.
Levinson, Nanette S., Developing Nations u Bidgoli, Hossein, The Internet Encyclopedia:
Volume I, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 434-444.
Lobo, Sascha, S.P.O.N. - Die Mensch-Maschine: Auf dem Weg in die Dumpinghlle, 3. 9.
2014, http://www.spiegel.de/netzwelt/netzpolitik/sascha-lobo-sharing-economy-wie-bei-uberist-plattform-kapitalismus-a-989584.html, pristupljeno 1. 8. 2015.
Lovejoy, Margot, Digital Currents: Art in the Electronic Age, Routledge, London, 1989.
Lovejoy, Margot, Paul, Chritiane and Vesna, Victoria (ur.), Context Providers: Conditions of
Meaning in Media Arts, Intellect Books, Bristol, 2011.
Lovnik, Geert, Dark Fiber: Tracking Critical Internet Culture, MIT Press, Cambridge,
Massachusetts, 2002.
252

Lovnik, Geert, Networks without a cause: A Critique of Social Media, Polity Press,
Cambridge, UK, 2011.
Lovnik, Geert, Dynamics of Critical Internet Culture (1994-2001), Institute of Network
Cultures, Amsterdam, 2009.
Lucas-Alfieri, Debra, Marketing the 21st Century Library, Chandos Publishing, Waltham,
USA, 2015.
Lueg, Christopher, Fisher, Danyel, From Usenet to CoWebs: Interacting With Social
Information Spaces, Springer-Verlag, London, 2003.
Luki, Kristijan, The Media Practice Collection of the Museum of Contemporary Art
Vojvodina, 2010, http://www.kuda.org/en/kristian-lukic-media-practice-collection-mocav,
pristupljeno 30. 8. 2015.
Mamford, Luis, Tehnika i civilizacija, Mediterran, Novi Sad, 2009.
Manovich, Lev, The Language of New Media, The MIT Press, Cambridge, 2001.
Mansoux, Aymeric, de Valk, Marloes (ur.), Floss + Art, GOTO10, Poitiers, France, 2008.
Manojlovi Pintar, Olga, Ignjatovi, Aleksandar, National Museums in Serbia: A Story of
Interwined Identities, u Aronsson, Peter, Elgenius Gabriella, Building National Museums in
Europe 1750-2010, EuNaMus Report No. 1., Linkping University, 2011.
Markovi, Slobodan, Country Report Yugoslavia, The APC European Internet Rights
Project, 2001, http://europe.rights.apc.org/c_rpt/yugoslavia.html, pristupljeno 6. 6. 2015.
Martinovi, Dragana, Joki, Biljana, Muzeji Srbije aktuelno stanje, Zavod za prouavanje
kulturnog razvitka, Beograd, 2009.
Mason, Ingrid, Cultural Information Standards Political Territory and Rich Rewards u
Cameron, Fiona and Kenderdine, Sarah (ur.), Theorizing Digital Cultural Heritage: A

253

Critical Discourse, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts and London, England, 2010,
str. 223-245.
May, Christopher (ur.), Key Thinkers for the Information Society, Routledge, New York,
London, 2003.
McCarthy, Gavan, Finding a Future for Digital Cultural Heritage Resources Using
Contextual Information Frameworks u Cameron, Fiona and Kenderdine, Sarah (eds.),
Theorizing Digital Cultural Heritage: A Critical Discourse, The MIT Press, Cambridge,
Massachusetts and London, England, 2010, str. 245-261.
McClean, Daniel and Schubert, Karsten (ur.), Dear Images: Art, Copyright and Culture,
Ridinghouse, London, 2002.
McLuhan, M., Understanding Media, Routledge, London, 1964.
McKinsey&Company, Offline and falling behind; Barriers to Internet Adoption, oktobar
2014.
Medak, Tomislav, Milat, Petar (ur.), Ideja radikalnih medija, Multimedijalni institut, Zagreb,
2013.
Medi, Darija, Attention Recalculating!: On technologies of seduction through mediated
experiences, Graduation Thesis for Media Design: Networked media department, Piet Zwart
Institute, Rotterdam, 2011.
Michael, Mark, HTML/XHTML (HyperText Markup Language/Extensible HyperText
Markup Language) u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia: Volume II, John
Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004,, str. 124-141.
Milanovi, Branko, Dva lica globalizacije, Arhipelag, Beograd, 2007.
Milanovi, Goran, Baki, Ivan, Golevski, Nenad, Internet pregled: Beograd 2002.,
Beogradska otvorena kola, Beograd, 2002.

254

Milanovi, Goran i dr., Mrea u razvoju, Beogradska otvorena kola, Beograd, 2005.
Mihajlovi, Vojislav, SETNet preko Interneta, Svet kompjutera, br. 1., 2001,
http://www.sk.co.rs/2001/01/skin07.html, pristupljeno 1. 7. 2015.
Morozov, Evgeny, Where Uber and Amazon Rule: welcom to the world of platform, The
Observer, 7. 6. 2015, http://www.theguardian.com/technology/2015/jun/07/facebook-uberamazon-platform-economy, pristupljeno 1. 8. 2015.
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Apsolutno sada: smrt, konfuzija, rasprodaja
(asocijacija Apsolutno 1993-2005), Novi Sad, 2015.
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Predivni svet Irational.org-a: Tehnike, alati i
deavanja 1996-2006., Novi Sad, 2008.
Nakamura, Lisa and Chow-White A. Peter (ur.), Race after the Internet, Routledge, New
York, 2012.
Nakamoto,

Satoshi,

Bitcoin:

Peer-to-Peer

Electronic

Cash

System,

2008,

https://bitcoin.org/bitcoin.pdf, pristupljeno 1. 7. 2015.

Narodna biblioteka Srbije ustanova kulture od nacionalnog znaaja, Programski plan
Narodne biblioteke Srbije za 2004. godinu, Beograd, 2004.
Narodna biblioteka Srbije ustanova kulture od nacionalnog znaaja, Izvetaj o radu za 2008.
godinu, Beograd, 2009.
Narodna biblioteka Srbije ustanova kulture od nacionalnog znaaja, Izvetaj o radu za 2014.
godinu, Beograd, februar 2014.
Narodna biblioteka Srbije ustanova kulture od nacionalnog znaaja, Programski plan
Narodne biblioteke Srbije za 2005. godinu, NBS, Beograd, 2004.
Narodna biblioteka Srbije ustanova kulture od nacionalnog znaaja, Izvetaj o radu za 2011.
godinu, Beograd, 2011.
255

Narodna biblioteka Srbije ustanova kulture od nacionalnog znaaja, Programski plan

Narodne biblioteke Srbije za 2006. godinu, Beograd, 2005.
Narodni muzej u Beogradu, Izvetaj o radu za 2012. godinu, Beograd, januar 2013.
Nayar, Pramond K. (ur.), The New Media and Cybercultures Anthology, Wiley-Blackwell,
Oxford, 2010.
Negroponte, Nicholas, Being Digital, Hodder & Stoughton, London, 1995.
Nettime, Read Me: ASCII Culture and The Revenge of Knowledge, Autonomedia, 1999.
Olma, Sebastian, Never Mind the Sharing Economy: Heres Platform Capitalism, 16. 10.
2014, http://networkcultures.org/mycreativity/2014/10/16/never-mind-the-sharing-economyheres-platform-capitalism/, pristupljeno 1. 8. 2015.
Parry, Ross, Arbach, Nadia, Localized, Personalized, and Constructivist: A Space for Online
Museum Learning, u Cameron, Fiona, Kenderine, Sarah (ur.), Theorizing Digital Cultural
Heritage: A Critical Discourse, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2010,
str. 281-299.
Paul, Christiane, Digital Art, Thames & Hudson, London, 2008.
Pelemi,

Damjan,

Prvi

hakerski

rat,

Svet

kompjutera,

br.

9,

1999,

http://www.sk.co.rs/1999/09/skin01.html, pristupljeno 1. 7. 2015.

Pekovi,

Pavle,

1992:

Slepi

putnici

na

Internetu,

PC

Press,

januar

1992,

http://pc1.pcpress.rs/arhiva/20/umetak.html, pristupljeno 1. 7. 2015.

Peikan, Mitar, Jerkovi, Jovan i Piurica, Mato, Pravopis srpskog jezika: Izmenjeno i
dopunjeno izdanje, Matica sprska, Novi Sad, 2010.
Petrovi, Milina i dr., Internet u Srbiji 2006: Empirijska studija PC i internet penetracije,
Beogradska otvorena kola, Beograd, 2006.

256

Pigg, Thomas L., Conducted Communications Media u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet
Encyclopedia: Volume I, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 261-272.
Piper, Paul S., Research on the Internet u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet
Encyclopedia: Volume III, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 201-211.
Pollock, Griselda, Zemans, Joyce (ur.), Museums After Modernism: Strategies of
Engagement, Blackwell Publishing, Malden, USA, Oxford, UK, Victoria, Australia, 2007.
Porubovi-Vidovi, Olivera, Archives on the Internet: Serbian Case Study, Atlante, Vol.
20, Trieste, 2010, str. 389-399.
Radojkovi,

Miroljub,

Stojkovi,

Branimir,

Vranje,

Aleksandar,

Meunarodno

komuniciranje u informacionom drutvu, Clio, Beograd, 2015.

Rahm, Danielle, The Real Risk of Buying Fine Art in Amazons New Online Art
Marketplace, 13. 8. 2013., http://www.forbes.com/sites/daniellerahm/2013/08/13/the-realrisks-of-buying-fine-art-in-amazons-new-online-art-marketplace/, pristupljeno 31. 7. 2015.
Ray, Amy W., Business Plans for E-commerce Projects u Bidgoli, Hossein (ur.), The
Internet Encyclopedia: Volume I, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 96105.
Republika agencija za telekomunikacije, Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji
u 2007. godini, Beograd, 2008.
Republika agencija za telekomunikacije, Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji
u 2009. godini, Beograd, 2010.
Republika agencija za telekomunikacije, Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji
u 2012. godini, Beograd, 2013.
Republika agencija za telekomunikacije, Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji
u 2014. godini, Beograd, 2015.

257

Republiki zavod za statistiku Srbije, Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u

Republici Srbiji, 2010.
Republiki zavod za satstistiku, Statistiki godinjak Republike Srbije Upotreba
informaciono-komunikacionih tehnologija, 2012.
Republiki zavod za statistiku Srbije, Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u
Republici Srbiji, 2014.
Ricardo, Francisco J. (ur.), Cyberculture and New Media, Rodopi, Amsterdam, Atlanta, 2008.
Ristanovi,

Dejan,

100

brojeva

16

slika,

Raunari

143,

1999,

http://www.dejanristanovic.com/refer/rac100.htm, pristupljeno 1. 7. 2015.

Russo, Angelina, Watkins, Jerry, Digital Cultural Communication: Audience and
Remediation, u Cameron, Fiona, Kenderine, Sarah (ur.), Theorizing Digital Cultural
Heritage: A Critical Discourse, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2010,
str. 149-165.
Ryan, Johnny, A History of the Internet and the Digital Future, Reaktion Books, London,
2010.
Rush, Michael, New Media in Art, Thames & Hudson, London, 2005.
Scholz, Trebor (ur.), Digital Labor: The Internet as Playground and Factory, Routledge,
New York, London, 2013.
Said, Edvard, Orientalism, Vintage Books, New York, 1977.
Shanken, A. Edward, Art in the Information Age, Duke University Press, 2001.
Shanken, A. Edward, Art and Electronic Media, Phaidon Press, 2009.
Shields, Rob, Kulture Interneta: Virtualni prostori, stvarne povijesti i ivua tjela, Jesenski i
Turk, Zagreb, 2001.
258

Shifman, Limor, Memes in Digital Culture, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts,
London, England, 2014.
Spasi, Ivana, Bruno Latur, akteri mree i kritika kritike sociologije, Filozofija i drutvo,
Vol. 2, 2007, str. 43-72.
Spasojevi, Duan, E-kampanje u Srbiji 2012 u Politiki ivot: asopis za analizu politike,
br. 5, Centar za demokratiju, Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu, JP Slubeni
glasnik, Beograd, str. 45-53.
Souppouris, Aaron, Amazon launches and online marketplace for fine art, 6. 8. 2013.,
http://www.theverge.com/2013/8/6/4593496/amazon-art-fine-art-marketplace,

pristupljeno

31. 7. 2015.
Sitarski, Milan i drugi (ur.), Internet i javna sfera u Srbiji, Beogradska otvorena kola,
Beograd, 2007.
Sproull, Lee, Online Communities u Bidgoli, Hossein (ur.), The Internet Encyclopedia:
Volume II, John Wiley & Sons, Hoboken, New Jersey, 2004, str. 733-745.
Stallabrass, Julian, Internet Art: The Online Clash of Culture and Commerce, Tate
Publishing, London, 2003.
Stanojevi, Zoran, Dajte mi platformu, pomeriu svet, Vreme, br. 1275, 2015,
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1304476, pristupljeno 31. 7. 2015.
Stam, Deirdre C., The Informed Muse, u Corsane, Gerard (ur.), Issues in Heritage,
Museums and Galleries: An Introductury Reder, Routledge, London i Njujork, 2005, str. 5877, str. 64.
Strategija razvoja irokopojasnih mrea u Republici Srbiji do 2016, Slubeni glasnik RS, br
55/05.
Strategija razvoja informacionog drutva u republici Srbiji, Slubeni glasnik RS, br. 87/06.

259

Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine,

Slubeni glasnik RS, br. 44/10.
Suboti, Irina, Stvoriti i voleti publiku, u ilber, Klod (ur,), Muzej i publika, Clio, Beograd,
2005, str. 5-33.
uica, Nikola, STATISTIKA ZABORAVA: Milan Bosni i Milica Milievi: tranzicija
nemirenja, 48. Oktobraski salon Mikronarativi, Kulturni centra, Beograd, 2007, 114-114.
uvakovi, Miko, Diskurzivna analiza, Orion Art, 2010.
uvakovi, Miko i dr. (ur.), Istorija umetnosti u Srbiji XX vek: radikalne umetnike prakse,
Orion Art, Beograd, 2010.
Tantall, Arthur, Web Portals: The New Gateways to Internet Information and Srvices, Idea
Group Publishing, Hershey, USA, London, UK, 2005.
Tasi, Vera, Bauer, Ivan, Renik kompjuterskih termina, Mikro knjiga, Beograd, 2001.
Taylor, T. L., Play Between Worlds: Exploring Online Game Culture, The MIT Press,
Cambridge, Massachusetts, London, England, 2006.
Terranova, Tiziana, Network Culture: Politics for the Information Age, Pluto Press, London,
2004.
Thierer, Adam, Wayne Crews, Clyde JR. (ur.), Copy Fights: The Future of Intellectual
Propety in Inftormation Age, Cato Institute, Washington, D. C., 2002.
Tima, Andrej, Web.Art's Nature, 1998, http://www.atisma.com/webartsn.htm, pristupljeno
30. 8. 2015.
Turkle, Sherry, Life on the Screen, Simon & Schuster, New York, 1997.
Todorovi, Aleksandar Luj, Umetnost i tehnologije komunikacija, Clio, Beograd, 2009.

260

Tofts, D., Johnson, A., and Cavallaro, A., Prefiguring Cyberculture: An Intellectual History,
The MIT Press, Massachusetts, 2002.
Tribe, Mark, Rhizome Internet , Leonardo, Vol. 31, No. 4, 1998, str. 321-322.
Van den Boomen, Marianne i dr., Digital Material: Tracing New Media in Everyday Life and
Technology, Amsterdam University Press, 2009.
Van Dijck, Jos, The Culture od Connectivity: A Critical History of Social Media, Oxford
University Press, Oxford, New York, 2013.
Van Dijk, Jan, The Network Society: Second Edition, SAGE Publications, London, Thousand
Oaks, New Delhi, 2006.
Vesna, Viktoria (ur.), Database Aesthetics: Art in the Age of Information Overflow,
University of Minnesota Press, London, 2007.
Vesi,

Ivan,

Ekonomija

2.0,

Svet

kompjutera,

br.

7,

2011,

http://www.sk.co.rs/2011/07/skin06.html, pristupljeno 1. 7. 2015.

Vesi,

Ivan,

Svet

postaje

bogatije

mesto,

Svet

kompjutera,

br.

2,

2012,

http://www.sk.co.rs/2012/02/skin04.html, pristupljeno 1. 7. 2015.

Vergo, Peter (ur.), The New Museology, Reaktion Books, London, UK, 1989.
Vezi, Mazwi, Challenges Facing Artists & Institutions When Collecting Internet Art,
Lambert Academic Publishing, Saarbrcken, Germany, 2012.
Vickers, Marques, Marketing and Buying Fine Art Online: A Guide for Artists and
Collectors, Allworth Press, New York, 2005.
Vierkant,

Artie,

The

Image

Object

Post-Internet,

2010,

http://jstchillin.org/artie/pdf/The_Image_Object_Post-Internet_us.pdf, pristupljeno 26. 7.

2015.

261

Virno, Paolo, Multitude Between Innovation and Negation, Semiotext(e), Los Angeles, 2008.
Wands, Bruce, Art of the Digital Age, Thames & Hudson, London, 2007.
Wallace, Amanda, Collections Management and Inclusion, u Dodd, J., Sandell, R. (ur.),
Including Museums: Perspective on Museums, Galleries and Social Inclusion, University of
Leicester, Department of Museum Studies, Leicester, str. 80-83, 2001.
Wardrip-Fruin, Noah, Montfort, Nick (ur.), The New Media Reader, The MIT Press,
Cambridge, Massachusetts, London, England, 2003.
Warwick, Henry, Radical Tactics of the Offline Library, Institute of Network Cultures,
Amsterdam, 2014.
Webster, Frank, Theories of Information Society, Routledge, London, 2006.
Webster, Frank, Information Society Revisited u Lievrouw, Leah A., Livingstone, Sonia
(ur.), The Handbook of New Media, SAGE, London, str. 443-458, 2008.
Weibel, Peter, Web 2.0 and the Museum, u Grau, Oliver, Veigl, Thomas (ur.), Imagery in
the 21th Century, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2013, str. 235-245.
White, Michele, The Body and the Screen: Theories of Internet Spectatorship, The MIT
Press, Cambridge, Massachusetts and London, England, 2006.
Whittaker, Jason, The Cyberspace Handbook, Routledge, New York, London, 2004.
Whittaker, Jason, Internet: The Basics, Routledge, Lonodon, New York, 2002.
Wilson, Stephen, Information Arts: Intersections od Art, Science and Technology, The MIT
Press, Cambridge, Massachusetts and London, England, 2002.
Williams, Raymond, Keywords: a vocabulary of culture and society, Biddles, Guildford,
Surrey, 1976.

262

Woodward, Jeannette, The Transfromed Library: E-books, Expertise, and Evolution,

American Library Association, Chicago, 2013.
Zackariasson, Peter (ur.), The Video Game Industry: Fortmation, Present State, and Future,
Rautledge, New York, London, 2012.
Zakon o telekomunikacijama, Slubeni glasnik RS, br. 44/2003, 36/2006.
Zakon o biblioteko-informacionoj delatnosti, Slubeni glasnik RS br. 52/11.
ilber, Klod (ur.), Muzej i publika, Clio, Narodni muzej, Beograd, 2005.

263

PRILOG I
Lista internet stranica projekata, umetnikih radova, organizacija i institucija

264

INTERNET
Internet stranica posveena ouvanju pisanja rei Internet velikim slovom
http://internetisapropernoun.net/
Asocijacija Internet istraivaa (Association of Internet Researchers) http://aoir.org/Lista
wiki platformi na Mrei http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_wikis
Svetske statistike vezane za Internet i Svetsku mreu www.internetlivestats.com
Project Loon https://www.google.com/loon/
Wikipedia Zero http://wikimediafoundation.org/wiki/Wikipedia_Zero
Google Free Zone http://googlefreezone.com/
Internet.org https://internet.org/
The Pirate Bay https://thepiratebay.mn/
Telekomunikacione mree i globalni internet saobraaj https://www.telegeography.com/
The Onion Router (Tor) https://www.torproject.org/
Electronic Frontier Foundation https://www.eff.org/
ICANN https://www.icann.org/
Whole Earth Catalog http://www.wholeearth.com/index.php
AirBnB https://www.airbnb.com/
Internet Archive https://archive.org/index.php
The Wayback Machine https://archive.org/web/
AAAAARG.org http://aaaaarg.fail/
Dropout https://dropout.codeplex.com/
Svetska digitalna biblioteka (World Digital Library) http://www.wdl.org/en/
Europeana http://www.europeana.eu/portal
265

Evropska biblioteka (The European Library, TEL) http://www.theeuropeanlibrary.org/tel4/

Manuscriptorium http://www.manuscriptorium.com/
ENRICH (European Networking Resources and Information Concerning Cultural Heritage)
http://enrich.manuscriptorium.com/
DORIAH, Digitalna
http://www.dariah.eu/

istraivaka

infrastruktura

za

umetnost

humanistiku

Sharing History: Arab World Europe 1815 1918, Museum With No Frontiers
http://www.sharinghistory.org/index.php
StumbleUpon http://www.stumbleupon.com/
Javna biblioteka, mi2 https://www.memoryoftheworld.org/
Multimedijalni insitut mi2 http://www.mi2.hr/
Pro.ba http://pro.ba/
V2 http://v2.nl/
Public Netbase http://www.netbase.org/t0/intro
ZKM http://on1.zkm.de/zkm/e/
Information Geographies http://geography.oii.ox.ac.uk/?page=home
SHARE laboratorija http://labs.rs/sr/
F.A.C.K. http://fackfestival.blogspot.it/
C3 http://www.c3.hu/

266

UMETNOST
E-flux http://www.e-flux.com/
RHIZOME http://rhizome.org/
Ljudmila http://wiki.ljudmila.org/Naslovnica
Transmediale festival http://www.transmediale.de/
Next 5 Minutes festival http://www.tacticalmediafiles.net/n5m4/about.jsp.html
Cyberfeminist International festival http://www.obn.org/kassel/
Nettime http://www.nettime.org/
7-ELEVEN http://www.irational.org/7-11/
The Web Stalker, I/O/D 4, 1997 http://bak.spc.org/iod/
wwwwwwwww.jodi.org, Jodi, 1995 http://wwwwwwwww.jodi.org/
The Well http://www.well.com/
Hegirascope, Struart Moulthrop, 1995
http://www.cddc.vt.edu/journals/newriver/moulthrop/HGS2/Hegirascope.html
Grammatron, Mark Tribe, 1997 http://www.grammatron.com/htc1.0/
The Worlds First Collaborative Sentence, Douglas Davies, 1994
http://artport.whitney.org/collection/davis/Sentence/sentence1.html
Udaff.com, 2001 http://udaff.com/
Runme.org, 2003 http://runme.org/
Notepad Minus, 2004 http://runme.org/project/+notepadminus/
Atari Breakout
https://www.google.com/search?q=atari+breakout&espv=2&biw=1366&bih=653&site=webh
p&source=lnms&tbm=isch&sa=X&sqi=2&ved=0CAYQ_AUoAWoVChMIpST89nExwIVC7QUCh1--g-v

267

They Rule, Josh On, 2001 http://www.theyrule.net/

Webcam Tears, Dora Mautot, 2012 http://webcamtears.tumblr.com/
Artflow http://artflowstudio.com/
Serious Paint http://www.seriouspaint.com/
QR Codes for Digital Nomads, Golan Levin, 2011 http://fffff.at/qr-stenciler-and-qr-hobocodes/
Text Arc, Bradford Paley, 2002 http://www.textarc.org/
SIO Spritual Internet Object, Andrej Tima, 1998
http://www.atisma.com/webart/Objekat/SIO.htm
Endless Respawning, Andrej Tima, 2009 http://www.atisma.com/webart/Respawning/
MCTE: Multi Consumer Trauma Expirience, Eastwood: Real Time Strategy Group, 2008
http://world-information.org/wio/program/objects/1048255571/1048255599/?pl=yu
Civilization IV Age of Empire, Eastwood: Real Time Strategy Group, 2004
http://www.kuda.org/eastwood/index.htm
We are living in a beautiful wOURld, diSTRUKTURA, 2013
http://www.distruktura.com/fotke%20za%20sajt/We%20are%20living%20in%20a%20beauti
ful%20wourld%20-%20Graz%20project.pdf
Widewalls http://www.widewalls.ch/
Amazon Art
http://www.amazon.com/Art/b/ref=topnav_storetab_art_col?ie=UTF8&node=6685269011
Artprice http://www.artprice.com/
Artnet http://www.artnet.com/
Artsy https://www.artsy.net/
ArtViatic http://www.artviatic.com/
LOFTY http://www.lofty.com/
Critical Art Ensamble http://www.critical-art.net/

268

Proirena estetska edukacija http://www.aestheticeducation.net/sh

Renik rata http://dictionaryofwar.org
T.I.C.A. Institutom za savrmenu umetnost, Tirana http://tica-albania.org/
State of Sabotage (SoS), Robert Jelinek, 1992 www.sabotage.at/sos
Iirational.org http://www.irational.org
Borderxing Guide, Irational.org, 2001 http://irational.org/cgi-bin/border/clients/deny.pl,
Apsolutna
rasprodaja,
Asocijacija
http://www.apsolutno.net/TheAbsoluteSale/index.html

Apsolutno,

1996

Digitalcraft.org http://www.digitalcraft.org
The
Future
State
of
Balkania,
flow.net/museum/balkania/index.html

Syndicate,

1999

documenta
X
festival/Documenta
Done,
Vuk
http://www.documenta12.de/archiv/dx/english/frm_home.htm

http://www.code-

osi,

1997

Form Art, Alexei Shulgin, 1997 http://easylife.org/form/competition/competition.html

Turbulence.org http://turbulence.org/
Ada' web http://www.adaweb.com/project/
readme (Own, be owned or remain
http://www.irational.org/_readme.html

invisible),

Heath

Bunting,

1996

269

SRBIJA
eSEE
Agenda
+

http://www.digitalnaagenda.gov.rs/media/docs/esee_agenda_za_razvoj_informacionog_drustva_-srb-.pdf
Creative Commons Srbija http://creativecommons.org.rs/?page_id=54
Internet
stranica
sa
spiskom
BBS
http://www.yurope.com/pub/news/various/o9.txt

mrea

na

YU

Internetu

Serbian Open Exchange http://sox.rs/

Strategija
razvoja
informacionog
drutva
u
Republici
Srbiji

http://www.paragraf.rs/propisi/strategija_razvoja_informacionog_drustva_u_republici_srbiji.
html
CePIT, Centar za prouavanje informacionih tehnologija http://www.bos.rs/cepit/
RNIDS, Registar nacionalnog internet domena Srbije http://www.rnids.rs/cir/
KoBSON http://kobson.nb.rs/kobson.82.html
Digitalna Narodna biblioteka Srbije http://digitalna.nb.rs/
Videomedeja festival http://videomedeja.org/
Kuda.org http://kuda.org/
Resonate festival http://resonate.io/2015/
SHARE festival http://www.shareconference.net/sh
Balkanima festival http://www.balkanima.org/sr/
Nacionalni centar za digitalizaciju http://www.ncd.org.rs/
Teslin dan u Narodnoj biblioteci Srbije, NBS, 2014 https://galerija.nb.rs/index.html
Veliki rat, NBS www.velikirat.nb.rs
AMRES https://www.amres.ac.rs/index.php?lang=ser
Narodna biblioteka Srbije https://www.nb.rs/

270

Narodni muzej u Beogradu http://www.narodnimuzej.rs/

Muzej savremene umetnosti u Beogradu http://www.msub.org.rs/
Muzej savremene umetnosti Vojvodine http://www.msuv.org/index.php
TkH, Teorija koja hoda http://www.tkh-generator.net/
MISS, Muzejski informacioni sistem Srbije http://www.eternitas.rs/node/310
SEEcult: Portal za kulturu jugoistone Evrope http://www.seecult.org/
Infomuzej www.infomuzej.rs
Muzeji rade http://muzejirade.com/,
Rimski portret i stanovnici Singidunuma, NMB, 2012 http://www.narodnimuzej.rs/virtualtours/barutana/barutana.html,
Studenica: osam vekova slikarstva, NMB, 2012 http://www.narodnimuzej.rs/virtualtours/studenica/studenica.htm
Centralni
Balkan
izmeu
grkog
i
keltskog
sveta,
http://www.narodnimuzej.rs/images/CENTRALNI_BALKAN.swf

NMB,

Magini
dodir
Dunava:
Virtuelni
http://virtuelnimuzejdunava.rs/pocetna/pocetna.1.html

2012

muzej

Individualne utopije nekad i sad: Diskontinuitet generacijskog dijaloga ili ta nam je

zajedniko http://www.pro.ba/utopia/
Trans_evropski piknik: Umetnost i mediji u tranziciji http://www.transeuropicnic.org/
Svet informacija/World-Information.org http://world-information.org/wio
BalCCon https://2k15.balccon.org/index.php?title=Main_Page
Digitalizacija ideja http://www.digitizing-ideas.hr/sr/pretrazi
FACK/MSUV: Izvoenje muzeja kao zajednikog dobra http://fackmsuv.blogspot.com/
Nevidljive infrastrukture: Internet mapa Srbije, SHARE http://labs.rs/sr/nevidljiveinfrastrukture-internet-mapa-srbije/
271

Biografija
Vera Mevorah roena je 2. 2. 1987. godine u Beogradu. Nakon vie od decenije sticanja
muzikog obrazovanja, 2009. godine pri Fakultetu muzike umetnosti u Beogradu stekla je
zvanje diplomiranog muzikog izvoaa na flauti u klasi prof. Miomira Simonovia. Od
2005. godine nastupa kao profesionalna flautistkinja. Od 2003. do 2014. godine delovala je u
oblasti neformalne edukacije u Srbiji, Maarskoj i Hrvatskoj. Univerzitet umetnosti u
Beogradu, Interdisciplinarne studije, grupu za Teoriju umetnosti i medija upisuje 2009.
godine. U periodu od 2012. do 2014. godine bila je stipendistkinja Ministarstva prosvete,
nauke i tehnolokog razvoja namenjene studentima doktorskih studija. Kao stipendistkinja
uestvovala je u realizaciji naunog projekta Identiteti srpske muzike u svetskom kulturnom
kontekstu Odseka za muzikologiju Fakulteta muzike umetnosti u Beogradu. Tokom
akademske 2013/2014. godine angaovana je u poslovima izvoenja nastave na Fakultetu
muzike umetnosti u Beogradu na predmetima Primenjena estetika 1 i Teorija i praksa
medija u muzikologiji. Aktivno radi na objavljivanju naunih radova i uestvovanju na
konferencijama u zemlji i inostranstvu.

Objavljeni radovi.:
"ovek i/kao kiborg: Promiljanje savremenog subjekta, identiteta i tela kroz figuru kiborga i
SF igrane serije Battlestar Galactica, Galerija savremene umetnosti, Panevo, 2012.
Recenzija knjige Brajana Masumija (Brian Massumi) "Semblance and Event: Activist
Philosophy and the Occurrent Arts", AM, asopis za studije umetnosti i medija, br. 3, Orion
Art, Beograd, 2013.
Portraits and Memories of the Jewish Community in Serbia before the Holocaust: Facing the
inscription of Holocaust in the postmemory media representation contexts, koautorski rad sa
dr Draganom Stojanovi, za zbornik radova naune konferencije Representation of the
Holocaust in the Balkans in Arts and Media, 2015.

272

U pripremi:
Paolo Virno: Umetnost izmeu rada, politike i miljenja, za zbornik radova Marksistika
estetika, filozofija i teorija umetnosti nakon 1950 urednika dr Nikole Dedia i dr Radeta
Pantia, Fakultet za medije i komunikacije, Beograd, 2015.
The Internet and Transitions of Institutionality in Art Music: Case Study of the Internet
Music Competition, an online music competition by the Music Teachers Association of
Serbia, za zbornik radova naune konferencije Musical Practices Continuties and
Transitions, 2015.
Internet Art and the Dispersed Public Body: Question of User as Audience, za zbornik
radova naune konferencije Beyond the Crisis in the Humanities, 2015.
Naune konferencije:
Musical Practices Continuties and Transitions, The Twelfth International Conference of
the Department of Musicology of the Faculty of Music, University of Arts in Belgrade,
Belgrade, April 23-26, 2014.
Representation of the Holocaust in the Balkans in Arts and Media, Belgrade, Discourse,
supported by Republic of Serbia, Ministry of Culture and Information, October 2-3, 2014.
Beyond the Crisis in the Humanities: Transdisciplinary Transfromations of Contemporary
Discourses on Art and Culture, Singidunum University, Faculty of Media and
Communications, Belgrade, April 24-25, 2015.

Publikacije:
Vilii, Sonja, Stojanovi, Dragana, Mihajlovi, enka, Mevorah, Vera, Portreti i seanja
jevrejske zajednice Srbije pre Holokausta: Prirunik za nastavnike i nastavnice, Savez
jevrejskih optina Srbije, Beograd, 2014.

273