You are on page 1of 5

388

сле трогодишње управе Пакрачком епархијом премештен је у
Арад 1786.
У Пакрачкој епархији се истакао отварањем српских
народних школа, јер су српска деца до њега похађала немачке
школе, а у Арадској епархији као борац против насртљиве
унијатске пропаганде.
Умро је у Араду 1815.
ПАЈСИЈЕ I (Јањевац)
патријарх пећки
1614-1647.
Патријарх Пајсије I, син попа Димитрија, родио се у Јањеву
око 1542. године. О његовом школовању не зна се скоро ништа.
Претпоставља се да су богати Јањевци, чији су „рудници, мањевише, стално радили",18 у то време имали своју основну школу
коју је Пајсије похађао. Своје даље школовање наставиоје у
манастиру Грачаници. „Јер сви који су писали о Пајсију слажу се
у томе, да је био редак библиофил, љубитељ црквене књиге, о
чему сведоче многи записи".19
Пајсије је постао митрополит грачанички 1612. године, о
чему сведочи његов својеручни запис који је недавно, објављен
транскрибован данашњим писмом, у коме каже: „Обретох си
минеј непотписан у Митрополији Градчаници аз грешнии
недостојни Пајсеј, маанијем преблагаго владики Христа и
молитвами пресветије Богородице вазведену ми бившу на сеј
престол, јаж(е) несми достојни сеј благодати слову слово ваздати,
рукоју преосвештенаг(о) патријарха пећкаго кир (ћир?) Ијоана.
Ва лето 7120 (=1612) месеца ијул(а) дан 15, индиктион 9".20
„У чему се састојала Пајсијева црквена делатност од почетка
његове управе мигрополијом новобрдском до избора за
патријарха није познато. Вероватно да је његов рад и пре и сада
био знатан, јер је ускоро затим био изабран за патријарха
пећког".21 Сви наши историчари се слажу да је митрополит
новобрдски Пајсије саборно изабран за патријарха пећког 1614.
године.
Избором Пајсијевим за патријарха почиње период његовог
веома активног рада. По записима који су нам се сачували ми
делимично можемо створити преглед његове активности. Он се у
записима помиње врло често; више него и један патријарх наш.
Записи обично бележе његов пут, саопштавајући истовремено
датум и годину, као и место у коме се налази.22
За време свог дугогодишњег патријарховања путовао је јако
много. Нарочиту пажњу је обраћао периферним епархијама, јер је
знао да се оне налазе у сталној опасности. Његове канонске
посете почеле су, према записима, 1620. године. Те године је
посетио запустелу Жичу и одатле однео у Пећку патријарПАЈСИЈЕ I (Јањевац)

Први путје био 1627. он је 1631. јуна 1647.28 Из манастира је узео књигу „Чатовникъ съ образи". Патријарх Пајсије није био задовољан дојакошњим држањем епископа Симеона. митрополита Јефтимија. у интересу православних Срба иступио је тако енергично да га је Бечки двор. пак... посетио је манастир Привину Главу и село Врдник. о чемује славонски заповедник. и 7.23 Сви су изгледи да је после ове посете. а потом се исте враћају власнику. године опет посетио. године. али Јефтимије није хтео онамо поћи без јаке пратње Срба". коме је издао синђелију 2. спомиње као жив. године. патријарх Пајсије је радио на учвршћивању сталних односа између Пећке патријаршије и Русије будући да је његова национална политика била . манастар Дечане и овде је рукоположио четири ђакона и два презвитера. С друге страке. на патријархову иницијативу. 1629. поклонили су се моштима св. до 28. али је оставио онде. па му је одузео епархију.37 Отуђивање манастирске имовине забранио је клетвом. Патријарх Пајсије је са својом пратњом посетио 25.39 У вези са његовим путовањима у Призрен 1642. 1629. кнез Егенберг. године35. бар записи дају више података о томе". још за извесно време. децембра 1629.42 „Пада у очи да је Пајсијева активност на крају живота била живља.29 Том приликом узео је кондак и књигу св. позвао био у Беч.40 и Велики Лукавац41 помиње се обавезно узимање књига ради повезивања.27 Две године касније. Патријарх Пајсије брзо се вратио у своју архидијецезу..36 Приликом поделе имања и уписивања граница у манастару Морачи патријарх лично присуствује. што значи да је строго водио рачуна о манастирским имањима. апостолу Луки и однео је ради преписивања. почела обнова Жиче.26 у коме је резидирао бечкеречки митрополит. заједно са митрополитом београдским Авесаломом. повезао је и вратио манастиру 1630. Из Војловице патријарх је узео посни триод за који вели: „сїи типик. августа 1631. посетио је манастир Убожац. известио Ратни савет у Грацу. Иако у дубоким годинама патријарх Пајсије је у времену од 24. априла 1647. године дошао са „митрополитом Софијским Јефтимијем у Марчанску епархију. године. године био у Јерусалиму.38 Када је посетио манастир Раваницу. посетио је манастир Војловицу.43 У свом национално-политичком раду патријарх Пајсије се угледао на патријарха Макарија (Соколовића) и вратио његовој политици. који се још 1633. октобра 1646.24 После прве патријархове посете уследиле су и друге. Стефана Штиљановића у манастиру Шишатовцу.25 а 1626 „Богохраними град Бечкерек". Године 1623. Стефана да је препише „у цароставник пекски"30 После посете Темишвару. коју је 1651.33 Будући да се патријарх Пајсије много интересовао за прилике у Војној граници..34 Покушај патријарха Пајсија да пошаље у манастир Марчу новопосвећеног епископа марчанског Михаила. У Срему је патријарх Пајсије био неколико пута. није успео и епископ Михаило је и даље остао у манастиру Хопову чији је раније сабрат и био. Патријарх је поново посетио Срем. Овај. године. октобра 1632. године"32 а 30. 1641. ωписахъ (!) своею рукою азъ смЕрЕни Паvсеи". августа 1635. а што се види из записа.389 шију тетраеванђеље да се сачува док се Жича не обнови.31 патријарх Пајсије посетио је манастир Горњак и потписао се „на једној књизи манастира Горњака 29. у споразуму с папским нунцијем. патријарх је нашао службу св.

а што се види из докумената патријарх и његова ужа околина били су „спремни да у догматским питањима полемишу са . патријарх Пајсије се могао уверити да прекосавски Срби нису могли несметано исповедати своју веру.русофилска. Римска курија је ставила у задатак призренском бискупу Масреку да настави са покушајима да Србе преведе на унију и да дође у везу са патријархом Пајсијем. Приликом разговора архиђакона Леонардија са патријархом Пајсијем. Путујући често по својој патријаршији.

у тежњи да се поправе поремећени односи са Турцима.49 Наиме. разочаран обманама Запада. Прекрио је цркве Пећке патријаршије и манастира Грачанице. О саборном начину Пајсијеве управе Црквом имамо директних сведочанстава у синђелијама које је давао појединим изабраним епископима". а „као и други наши патријарси."44 За време патријарховања Пајсијевог. које је после враћао власнику. а онда опет свргнути. од друге деценије XVII века. епископе је на саборима бирао и са члановима сабора их посвећивао. у напору зајачање цркве и у вези са тим у оживљавању уметничке делатности. „Његова биографија Уроша V у којој се мешају народна и историјска . „Записи. а са друге стране. Неки од њих су враћени на своје катедре. већ и на писање књига по нашим манастирима по његовом налогу.47 Прикупљајући старе књиге и обнављајући их. није у науци још познато.. најпре. о чему имамо доста података. Написао је Живот цара Уроша и Службу цару Урошу. Пајсије. како га Пајсије назива. У току његовог патријарховања обновљено је много храмова и живописа и у другим епархијама. нешто занемареној у немирним временима. јер су многи следили његов пример. У томе је стари патријарх готово потпуно успео и његова владавина пећком патријаршијом била је доба сређених црквених прилика. који говоре о њему и његовим путовањима кипте подацима о његовом великом библиофилству толико. док их студира. „Одричући се ослободилачких акција.. усклађених односа са турском влашћу. углавном."48 Судећи по изведеним радовима изгледа да је стари патријарх Пајсије средио финансијске прилике Пећке патријаршије. обновио живопис у Пећи и трпезарију. За време дугогодишње управе патријарха Пајсија у оним „тешким и нужним" временима учињено је много на обнови храмова и живописа у њима.50 или самовољи турских грађанских власти. као да је циљ свих Пајсијевих путовања био да проналази и повезује књиге. Патријарх Пајсије је познат и као последњи црквени биограф. Дугогодишње управљање патријарха Пајсија Пећком патријаршијом карактерише саборно управљање црквом. „пада покушај унијаћења митрополита цетињског Мардарија и херцеговачког Василија. имаоје уза се стални синод чији су се чланови мењали периодично. наследник Јованов. акцију у духу макаријевских времена. из крмчије. 1626. За сада је познато да је за време патријарха изабрано двадесет два архијереја. Његов рад није се ограничавао само на скупљање и коришћење књига. У овоме прикупљању и изналажењу књига он је био неуморан". патријарх Пајсијеје и на тај начин сузбијао ширење унијатских књига које је Римска курија убацивала на територију Пећке патријаршије. али је и свргнуто девет. почео је. законодавног зборника православне цркве. то је клирос сватіє и великие церкви. И он је изабран саборно у манастиру Грачаници. док је позна српска уметност у средњовековним традицијама доживела тада свој други и последњи процват. Своје знање црпли су они. Згодно је речено за њега да се је трудио да повеже прекидане нити средњовековне културе. Да ли се овде радило „о тешком раздору унутар Српске црквене јерархије". намеће мисао. да се човеку. године. Она се састојала.46 О ученом патријарху Пајсију као књигољупцу има много податка.390 ученим теологом Леонардијем.

не поседује неку већу уметничку вредност.51 Патријарх Пајсије је канонизовао „последњег Немањића на српском престолу".52 цара Уроша. новембра 1647.предања." . Патријарх Пајсије је умро у Пећи 2. али изванредно илуструје дух времена".