Toplotne pumpe kao energetski

efikasni ureaji


Teoretske osnove rada toplotnih pumpi bile su

poznate jo u XIX veku. Medjutim, iako je prva

topotna pumpa kontruisana ve 1920.god., tek sa
poetkom 70-ih godina XX veka zapoinje njihov
intenzivan razvoj.

Toplotna pumpa predstavlja toplotnu mainu koja za

razliku od ostalih toplotnih maina radi po

levokretnom Rankin-Klauzisovom krunom procesu i
uz stabilan toplotni izvor konstantne temperature
moe ostvariti visok toplotni uinak.


Naime, pri uloenom 1 kWh elektrine energije za

pogon kompresora toplotne pumpe, moe se dobiti

trostruko vie toplote potrebne za grejanje.

SHEMATSKI PRIKAZ RADA SAME

TOPLOTNE PUMPE

Levokretni Rankin-Klauzisov kruni ciklus u h-s i T-s koordinatnom

sistemu

PRINCIP RADA

1.

Toplotna energija koja se uzima iz okoline (obino, temperature se kreu u intervalu +7C do +14C)
ulazi u ispariva pumpe. U cevi se nalazi gas R407c koji preuzima tu energiju.

2.

Gas zatim ulazi u kompresor i podie se na vii pritisak to dovodi do znaajnog poveanja njegove
temperature (uglavnom +90-95C, mada moe i vie).

3.

Unutar zatvorenog sistema izmenjiva toplote vri predavanje toplote gasa na sistem za grejanje.

4.

Zahvaljujui predaji toplotne energije gas se vraa na prvobitnu temperaturu koji se zatim dovodi do
ekspanzionog suda i ventila, ime se pritisak vraa u poetno stanje. Potom se gas vraa u ispariva
gde proces poinje ponovo.
6


tednja energije i energetska efikasnost primenom

toplotnih pumpi se ogleda u tome, da je za prenos

energije iz jednog prostora u drugi, potrebno uloiti
do jedne etvrtine prenete energije. To znai da se
iz
spoljanjeg
vazduha
ili
korienjem
niskotemperaturne
geotermalne
energije
(podzemna voda ili toplota zemlje) moe u grejani
prostor ubaciti 20kWh toplotne energije pri emu
se za to potroi samo 5kWh elektrine energije za
rad toplotne pumpe. Uteda energije je evidentna,
te iznosi i do 80%.
7

Primer: KONDENZACIONA SUARA ZA DRVO

Kondenzaciona suara za drvo

Koeficijent uinka (COP)

Energetska efikasnost toplotnih pumpi se izraava preko koeficijenta
uinka (COP)- odnos izmeu energije koja je uloena i energije koju
dobijamo na izlazu, za grejanje ili hlaenje. to je ovaj koeficijent vii,
to je bolja energetska efikasnost sistema. Za toplotne pumpe njegova
vrednost se kree u rasponu 4-6, a u praksi je to srazmerno vie. Svaka
jedinica elektrine energije uloena u pokretanje mehanizma toplotne
pumpe omoguava joj da isporui minimum jo 4 do 6 jedinica
toplotne energije, koje crpi iz prirodnih izvora.
COP se uglavnom daje za dve izlazne temperature, +45C i +35C.
Temperatura od +45C slui za grejanje putem fan coil ureaja, a
temperatura od +35C slui za panelno (podno) grejanje.

10

Izvori energije
Imamo tri razliita sistema eksploatacije: vazduh-voda, zemljavoda i voda-voda (prva re oznaava energent koji se koristi, a druga
prenosilac energije unutar instalacije). Toplotne pumpe spadaju u
najefikasnije sisteme grejanja i hlaenja danas. Od 100% energije koju
generie toplotna pumpa 75-80% je besplatno jer dolazi iz okolnog
okruenja, a samo 20-25% energije dolazi iz elektrinih izvora koji se
plaaju.
Toplotna pumpa koja koristi vodu kao toplotni izvor i vodu kao toplotni
ponor uzima energiju iz vode i prenosi je takoe u vodu u drugom
prostoru. Kada se kao toplotni izvor koristi podzemna voda koja je cele
godine na temperaturi od 14 do 16 C optimizacijom parametara
toplotne pumpe postie se maksimalni koeficijent korisnog dejstva u
toku celog perioda upotrebe.
11

Izvori toplote
Toplotni izvor

Temperaturski
opseg u 0C

Okolini vazduh

-10 15

Izduvni gasovi

15 25

Podzemne vode

4 10

Jezerska voda

0 10

Rena voda

0 10

Morska voda

38

Stene

05

Zemlja

0 10

Otpadne vode

>10

Horizontalni krugovi. Kroz njih

struji meavina vode i sredstva
protiv njenog mrnjnja.
Tipina dubina na kojoj se bue rupe u zemlji
je od 45 do 75 m. Za industrijsku primenu
buotine su dubine i do 150 m i vie. Prenik
buotine je tipino 102 mm, a rastojanje
izmeu buotina je 5 do 6 m.

PODZEMNA VODA
je dostupna sa stabilnim temperaturama od 4 -100C. Za korienje ovih izvora koriste se
otvoreni i zatvoreni sistemi.
Kod otvorenih sistema mogui su zamrzavanje, korozija i zaprljanje.
Zatvoreni sistemi mogu biti sa direktnom ekspanzijom radnog fluida pod vodom, ili
sistemi sa rasolinom. Sistemi sa rasolinom imaju manji stepen korisnosti, ali su laki za
korienje. Cena ovih sistema je njihova slabija strana.

Sistemi sa zatvorenim (desno) i otvorenim (levo) krugom.

SISTEMI KOJI KORISTE TOPLOTU ZEMLJE

Imaju relativno visoke godinje temperature. Toplota se uzima tako to radni fluid u
vertikalnim i horizontalnim sistemima direktno isparava ili se koristi rasolina. Toplotni
kapacitet zemljita se menja zavisno od godinjeg doba i sadraja vlage u njemu.
Temperatura zemlje zemljita zimi opada zbog uzimanja toplote od nje.

GEOTERMALNA TOPLOTA STENA

koriste se gde podzemne vode nisu dostupne. Dubina kopanja rupa je obino od 100 do
200m. Kod ovih sistema se najee koristi rasolina koja se kree u zavarenim
plastinim cevima. Neki sistemi sa stenama koji se koriste kod komercijalnih zgrada
koriste ove stene za skladitenje toplote i hladnoe. Nisu ekonomski poeljni.
RENA I JEZERSKA VODA
su dobri izvori meutim problem moe nastati kod smrzavanja zimi.
MORSKA VODA
je dobar izvor i koristi se kod srednjih i velikih instalacija.
OTPADNE I RASHLADNE VODE
Primeri su kanalizacione vode, industrijske otpadne vode, rashladna voda iz industrije i
proizvodnje elektrine energije kondenzaciona toplota kod rashladnih postrojenja.
Mnogo ih je lake primeniti u industriji neko kod stambenih jedinica.

Zemlja kao izvor toplote

Cevi od plastike postavljaju se na dubinu od 1.2 do 1.5 m pri emu se vodi rauna da
krug u zemlji ne bude dui od 100 m.

Primer dijagrama uinka jedne toplotne pumpe

Primer 1

Sraunati idealni C.O.P. za toplotnu vazduh vazduh

pumpu, pri emu je temperatura u kui 20C, dok je

temperatura okoline 0C.

19

Reenje

Thot = 20C =20 + 273 =293K

Tcold = 0C =0 + 273 =273K

C.O.P =293/(293-273)=14.65

20


Za svaki kW utroene snage koji pokree idealnu toplotnu

pumpu dobija se 14.65 kW toplote.

1 kW se dobija kao posledica rada maine;

13.65 kW se dobija od izvora toplote, tj on se hladi za taj iznos.

Izvor toplote moe biti (bunarska) voda, vazduh, zemljite.

Teoretski maksimum se ne postie u praksi, ve se vrednosti

C.O.P-a kreu u opsegu od 2 do 6.

21

More C.O.P.s
C.O.P.
.
:
B:

22

thot = 21, tcold = 4

thot = 21C, tcold = -9

A
=
=
23

294
(294-277)
17.3

B
=
=

294
(294-263)
9.5

Potrebna energija za grejanje na godinjem nivou

Kua 200m2, srednje izolovana

Potrebna snaga grejne instalacije - 75 W/m2

Grejna sezona 6 meseci 15.10-15.4 , 182 dana-14h
dnevno

Instalacija u proseku radi sa 50% maksimalne
snage

200x75x0,5x2548= 19.110 kWh toplotne energije

24

25

TOPLOTNA PUMPA

19 100 kWh

COP 5

3822 kWh

Pretpostavimo

80% via tarifa - 3060 kWh (prosek 510 kWh

meseno)

20% nia tarifa 764 kWh (prosek 127 kWh
meseno)

http://www.elektrosrbija.rs/kalkulator/latinica.htm
26

27

RAUN

5670x6meseci=34000 din

28

29

RAUN

45642x6meseci=273852RSD

30

Gradska toplana (centralno grejanje)

Cena grejanja po m2: 87,4dinx200m2=17.480din

mesenox12 meseci=209.760dinara
Napomena: podaci su uzeti za grad Ni (izvor Nika
toplana), a grejanje se naplauje svih 12 meseci

31

Prirodni gas
Cena gasa po m3: 46,3 din/m3
Toplotna mo:
10 kWh/m3
Efikasnost kotla: 0,8 (80%)
10x0.8=8kWh/m3
19110/8=2389 m3
2389 m3x33 din= 78837 RSD

32

mrki ugalj Banovici

Toplotna mo 18,2 MJ/kg:3,6=5,05 kWh/kg = 5050kWh/t
(1kWh=3,6MJ)
Efikasnost kotla na vrsto gorivo 65%
19110:5,050:0,65=5,8 t
5,8 tona x 13.000 dinara/t= 75 400RSD

33

Drvo bukva
Toplotna mo bukovog drveta sa 20% vlage 2000 kWh/m3
(4 kWh/kg, gustina 500 kg/m3)
Efikasnost kotla na vrsto gorivo je 65%
Potrebna energija 19110 kWh/ 2000 kWh/m3 / 0,65 = 14,7 m3
14,7 m3 x 4000 dinara/m3= 58800din.

34

35

Sistem

Cena u grejnoj sezoni (RSD)

Toplotna pumpa

34000

Elektrina energija

283452

Centralno grejanje

209760

Prirodni gas

78837

vrsto gorivo (ugalj)

75400

vrsto gorivo (drva)

58800

Investicije

Investcije u instalaciju toplotne pumpe iznose 50 eur/m2

Investcije u instalaciju klasinog sistema grejanja 30-40

eur/m2

Razlika iznosi 10-15 eur/m2

http://www.artel.rs/cena-toplotne-pumpe/

http://www.termobiro.rs/index.php?option=com_content
36

&view=article&id=49&Itemid=67