olovi

Savremena afirmacija erotskog uzbudenja i uivanja

kao sloenog, polivalentnog i obogaujueg iskustva,
ohrabrila je neke autore da izazivanje takvog uzbue
nja i uivanja prihvate ne samo kao jednu od mogu-
nih funkcija umetniki vredne knjievnosti, nego i kao
po sebi vredan cilj, kome je opravdano i umesno stre-
miti i nezavisno od drugih ciljeva nekog teksta. Porno-
grafska pria ne mora imati umetniki ili neki drugi
alibi da bi danas stekla zainteresovanog ili bar tole-
Erotizam
rantnog itaoca, jer ona ima samosvojnu, antropoloki
vrednu funkciju i raspolae sredstvima saobraenim
ostvarenju te funkcije. Havelok Elis je naao zgodno
i knjievnost
poredenje da istakne znaaj erotskih pria nezavisno
od njihove eventualne knjievne ili druge vrednosti.
"Ljudima su potrebne erotske prie kao to su deci
potrebne bajke", kae Elis, dopunjujui na taj nain
poznatu misao o bajkama kao erotskim priama za
decu komplementarnom idejom da su erotske prie u Ogledi o Markizu de Sadu
stvari bajke za odrasle. Ani Le Bren, koja navodi ovo
Elisovo poreenje, misli da "slinosti izmedu bajke i i francuskoj erotskoj
erotske prie ima manje na nivou strukture a vie na
nivou u sutini usamljenikog, ako ve ne i metafizi- knjievnosti
kog korienja jedne i druge" Bajka i erotska pria
"estinom svog dejstva pobeduju ljudsku usamljenost".
SAVREMENI JUGOSLOVENSKI PISCI
Ivan olovi

EROTIZAM
I
Urednik
Marko Nedi KNJIEVNOST
Ogledi o Markizu de S a d u
.Recenz-ent
Orije vukOvi i francuskoj erotskoj knjievnosti

Likovna
ZOran Brankovi

Glavnl i odgovorni urednik

Boica Vidanovi

ISBN 86-331-0044-4 NARODNA KNJIGA

BEOGRAD
UVODI

Pojmovno-terminolokl
Seksualnost je prirodna osnova erotizma, koji pri-
pada kulturi. Dok se seksualnost moe svesti na funk-
ciju razmnoavanja, erotizam oznaava samo oveku
svojstveno traganje za iskustvima zasnovanim na
seksualnosti, ali nezavisnim od njene odreujue funk-
cije. To traganje smlsao je mnogih ovekovih postupa-
ka, poduhvata i dela. Ljubav i erotizam su isto, ali smo
navikli da ovu drugu re shvatamo neto ue,
iskustvo ljubavi doivljeno, razraeno i uoblieno u
sferi telesnog i njegovih opipljivih simbola. Erotska je
ona knjievnost koja je usredsreena to iskustvo
ljubavi, iji je ekran telo. Erotska knjievnost i porno-
grafija su zapravo isto, ali ovaj drugi naziv vie odgo-
vara tekstovima iji je glavni cilj da izazovu erotsko
uzbuenje itaoca, dok njihova estetska dimenzija
ostaje u drugom planu, za razliku od tekstova u koji-
ma se erotsko uzbuenje itacca stavlja u slubu estet-
skog uivanja, zbog ega hn bolje pristaje naziv "erot-
ska knjievnost".
Ovaj niz odreenja, istovremeno uoptenih i nepot-
punih, neoriginalnih, opet slobodno formuhsanih,
koja zvue nekako poznato, opet se ne slau sa mno-
gim poznatim definicijama erotizma, erotske knjiev-
nosti i pornografije, ovde su samo kao jedna vrsta
grubog pojmovno-terminolokog okvira koga sam se
drao u tekstovima ove knjige. Ne treba ih shvatiti ni
kao polaznu pretpostavku ni kao zakljuak. knjige; niti

5
potvrujem niti opovrgavam njihovu valjanost. Ako
emo iskreno, shvatam ih prilino neozbiljno. Da bih to
mogao - jer promiljena neozbiljnOst ima svoju cenu -
nametnuo sam sebi discipUnu preciznog, uenog opisa
erotskih (pornografskih) knjiga. Moda e neko u toj
kombinaciji esejistiki slobodnog i eruditski smrknutog
itanja skarednih knjiga pronai ironiju. Neka bude.
Ali ironija je ovde romantina i ne remeti uivanje u
ovoj vrsti lektire. Erotsko? Estetsko? Zar je vano, ako
samu stvar - ma je pojmovnoterminoloki odredi- taj, Andre Pjer de Mandljarg, Erik Losfeld, An-Mari Irc
- drimo vrsto u 111 su u nju upletenl Miel Bernar, Bernar Noel), bojei se suda i javne
nai prsti.
Knjievno-istorijski
Kada sam pre osamnaest godina, prevodei Batajev
Erotizam, otkrio Uterarae i druge drai francuske erot-
ske knjievnosti i njenog neprevazienog klasika
Markiza de Sada, takozvana "seksualna revolucija" bila
je u punom jeku. Vie niko nije sumnjao da je seksu-
alnost jedan od grmova u kojima lei zec istine o ove-
, a sve popularnije ideje Elisa, Kinsija, Rajha, Mar-
garete Mid, Markuzea i drugih naunika i filozofa
ohrabrile su nas da u seksu, pored istine, traimo i
nau sreu, i to da je traimo kao elementarno pravo,
da odbacimo nametnuti stid koji nas ini zaplaenim
podanicima zlih gospodara. Iz grenih snova, lekarske
ordinacije, kupleraja, kasarne ili manastira seks je
iziao na svetlost dana, postao priznata osnova i sadr-
ina uivanja ivota, dra mode, reklame i letovanja,
motiv filma i literature, kolski predmet. ak i lutke su
dobile kurie i pikice.
Ranije je i u Francuskoj bilo teko doi do dela
erotske knjievnosti. Postojala su u skupim i gotovo
nedostupnim klupskim izdanjima (Cercle du llvre pre-
cieux, du Temps). Biblioteke su ih davale na itanje
6 7
samo istraivaima, koji su morali da posebnom
formularu objasne zato ele da se u tu lektiru upuste.
U Nacionalnoj biblioteci u Parizu takav postupak bio je
snazi i krajem 1985, kada sam poslednji put, s
uredno overenom propusnioom, odlazio u itaonlcu
odeljenja "Rezerva", poznatijeg pod imenom
Nacionalne biblioteke, da tamo itam Restlfovu An-
ti-istinu i druge "cochonneries". Sve do poetka se-
damdesetih godina, mnogi pisci (Boris Vijan, or Ba-
kompromitacije, svoje erotske knjige potpisivali su
pseudonimima.
Meutim, pre dvadesetak godina stvari su i
ovom podniju naglo poele da se menjaju. Prva viso-
kotirana izdanja Sadovih knjiga pojavljuju se u
poznatoj kolekciji "10/18" upravo prelomne 1968. godi-
ne. Druge, specijalizovane serije utrkuju se novim
izdanjima svega to je do jue moglo da se rastura
samo "ispod tezge". Galimar poinje 1970. objavljivanje
celokupnih dela ora Bataja knjigom njegovih ranih
spisa, meu kojima se na prvom mestu nala Pria o
oku, paradigmatski tekst moderne erotske knjievnosti.
Ta se knjievnost ita, ali sve vie i prouava. Sedam-
desete godine u francuskom izdavatvu jesu dobrim
delom godine raznih enciklopedija, pregleda i renika
erotskih dela, tema ili termina. seriju otvara 1971.
Paskal Pia Renikom erotskih dela (Dictionnaire des
oeuvres erotiguesj, a meu kasnije objavljenim delima
istiu se Erotski renik (Dictionnaire erotique) Pjera
Giroa iz 1978. i etvorotomna Poverova Antologija erot-
skih itanja (Anthologie des lectures erotigues,
1979-1981). Najpoznatiji francuski asopisi, kao to su
Poetique, Arc, Tel Quel, Revue dEsthetique posveuju
tih godina specijalne brojeve erotizmu i njegovom filo
zofskom, umetnikom i knjievnom izrazu. U raspra-
vama o tim temama poslednjih godina prevaziena je
nategnuta razlika izmeu erotskih (vrednih, prihvatlji-
vih) i pornografskih (bezvrednih, neprihvatljivih)
umetnikih i knjievnih proizvoda u kojima se prika-
zuje seksualnost, govori se o estetickom legitimitetu
"pornografske imaginacije" (Suzana Sontag) i drutve-
nom legalitetu njenih tvorevina, jer je cenzurisanje
pornografije stvar totaHtarnih drutava (Filip Solers).
Ovaj tolerantan, liberalan odnos prema erotizmu i
njegovom knjievnom (pornografskom) izrazu danas
izgleda stabilna tekovina ve odavno posustale
"seksualne revolucije". Izmeu ostalog, to potvruje
magistralna serija knjiga pod naslovom " Naci- karaktera koja je ustalasala duhove i podstakla esto-
onalne bibUoteke" (izdava: Fajar), u kojoj su od 1984.
do danas objavljena erotska dela Miraboa i Restifa i
etiri toma francuske anonimne pornografije iz XVIII
veka (koju sam ranije mogao da itam samo u itaonici
onog odeljenja Nacionalne biblioteke po kojem je Faja-
rova serija nazvana). Moda je jo bolji primer novog,
slobodnijeg gledanja na moralnu i knjievnu stranu
otvorenog predstavljanja ovekove seksualne akUvnosti
apoteoza koju danas doivljava Markiz de Sad. U naja-
vi najnovijeg izdanja njegovih celokupnih dela, za koje
je uvodni tom, pod naslovom Iznenada, gromada pono-
ra - Sad (Soudain un bloc d'abyme, SadeJ, napisala Ani
Le Bren, izdava an-ak Pover naziva Sada "najveim
francuskim piscem", a Solers (u Mondu od 13. februara
1987), tu ocenu gotovo doslovno ponavlja: "Pribliava se
dan kad e biti moguno da se Sad smatra jednim od
najznaajnijih romanopisaca svih vremena." Galimar
ide u susret tom danu i priprema tri toma Sadovih
dela u najcenjenijoj francuskoj kolekciji klasika - "Ple-
jada".
U Jugoslaviji je liberalan odnos prema seksu i
njegovom slikanju i opisivanju prihvaen bez veeg
otpora, ak i bez onih minimalnih ogranienja (u po-
gledu uzrasta publike ili naslovnih strana pornograf-
skih publikacija) koja su inae na snazi i u zemljama s
najpermisivnijom kulturnom politikom. Pojava nekoU-
ko specijalizovanih serija za erotsku knjievnost, od
8 9
kojih je najpoznatija "Erotikon" (osniva i urednik M.
Komneni, 1978), i pornografskih romana u sveskama
izazvala je samo retke nepovoljne javne reakcije. One
su zanemarljive kad se uporede sa istrajnom i stras-
nom kritikom "unda" olienog u novokomponovanoj
narodnoj muzici. Verovatan razlog tome jeste to to
ulogu tabuirane kulturne vrednosti (svetinje) u naoj
sredini ima ideal "izvome" narodne kulture i, posebno,
narodne knjievnosti, te pimumeru indignacije izaziva
samo "prljanje" tog ideala. Jedina knjiga erotskog
ku polemiku bila je zbirka narodnih erotskih pesama
Crven ban, gde su, zgraanje nekih narodoljubaca,
objavljeni Vukovi zapisi te vrste narodne lirike, koji
otkrivaju da je takozvani narodni ovek vian i nekim
poslovima u kojima ueni uvari njegovog svetlog lika
obino podbacuju.
Da li se nove slobode Erosa osvajaju jednom zau-
vek? Da li je oslobaanje tela i njegove slike ireverzibi-
lan proces? Ne treba zaboraviti da je vie puta u toku
istorije rigidni moralizam uspevao da ugui veselu
raspojasanost "dekadentnih" drutava, poslednji put -
kad je o evropskim okvirima re - u XIX veku. Zato
pitanje da li nas ekaju nove slobode ili nove stege, nije
neumesno. Ponekad se ini da se duhokaz vremena
pomera udesno. Noena talasom podgrejane udnje za
autoritetom i naduvanog straha od kazne (side), imperi-
ja stida uzvraa udarac Zatitnici nevinosti, reda-rada,
istoe (telesne, moralne, etnike i rasne), porodice, voj-
ske i boga opet dobijaju na ceni. dve godine u Pari-
zu sam video izlobu pomografskih asopisa, koju je,
pod nazivom "Izloba uzasa" ("Exposition de l'horrible"),
organizovao tadanji ministar unutranjih poslova arl
Paskva da bi na taj nain pripremio javnost za nove
restriktivne mere u toj oblasti. Pre nekoliko dana iz
novina saznajem da je u borbu protiv pomografije
krenuo i zagrebaki kardinal Kuhari, da nacrt
novog zakona o izdavakoj delatnosti u Srbiji predvia
da se, prvi put posle rata, unese lan O "vreanju jav-
nog morala". Ovi nagovetaji da moda dolazi vreme
nove strogosti, ne bi trebalo preterano da uzbunjuju
slobodoumne pisce skarednih knjiga, sve dok nisu u
pitanju osnovne slobode knjievnog izraza. Preterano
tolerantna i blazirana publika za njih je pogubnija od
moralno osetljivih italaca, ako ono to za sebe kau
Bataj i Noel vredi i za ostale, to jest da ne ele da budu
neduni, bezopasni, jednom rei, dobri pisci.
Autobiografski
U ono, ve davno vreme, krajem 1971. i poetkom
1972. godine, kad sam da itam Sada, radio sam kog domiljanja. U dnevniku koji sam cele te 1972.
u jednom domu kulture na periferiji Beograda. Dom se
nalazio u velikoj, mada ne mnogo upadljivoj zgradi sa
nekoliko sala, mnotvom uionica, kabineta, kancelari-
ja, sa podrumom, tavanom i sopstvenim parkingom.
Zapoljavao je vie profesora, instruktora autokole,
"organizatora kulturnO-umetnikih aktivnosti", inov-
nika, a imao je i portire, konobare, telefoniste, domare,
loae, "higijeniarke" i bar jo desetak lica neuhvatlji-
vog zanimanja. U najveoj kancelariji, na prvom spra-
tu, sedeo je mlad direktor, lan Komiteta, predstavnik
nove generacije efova, koji su irili veru u socijalizam
s ljudskim likom, prosto stvoren da oveku, naroito
kad je na vlasti, ivot ispuni radou. Imao je klima
ureaj, interfon, konu gamituru, tapacirana vrata,
ispred njih sekretaricu, a u dvoritu psa i auto, o koji-
ma su se starali domar i, povremeno, razne ulizice.
Uopte, bio je iv primer prednosti naeg puta. No, u
sutini, ovek vie uobraen i ambiciozan nego gramziv.
Tako mi se danas ini, kad ga uporedim sa dananjim
lopuama.
Ambicija da se afirmie "na nivou grada" ("a i ire",
rekli bismo danas) navela ga je na jedan pogrean
10
korak. Dozvolio je da na dom pone da objavljuje
knjige, emu smo kumovali jedan moj kolega i ja. Nije
dugo trebalo ekati, pa da sva tetnost takvog jednog
poduhvata izie na videlo. Objavismo i najavismo
nekoliko knjiga, ali se ubrzo pokaza da su bar dve od
njih ist "izdavaki promaaj": jedna je otila skroz
udesno (nacionalizam), a druga, mada jo nenapisana,
pretila je da e otii sasvim ulevo (to se onda zvalo
anarholiberalizam). Nastade neopisiva guva, i to na
nivou republike, a i ire. Pornografski reeno, pomenuti
kolega i ja najebasmo kao uti. To jest - ovde se vra-
am syoje tadanje itanje Sada - najebasmo kao
istina, ona tako naivna i tako jogunasta rtva "neda-
a kreposti".
istina nije ovde plod mog naknadnog, memoars-
godine vodio upornije nego ikad pre i posle toga, moje
italake impresije o Sadovim dvorcima, budoarima,
manastirima, o kodifikovanom nasilju/uivanju velikih
metara bluda i poroka, prepliu se sa opisima naeg
masivnog doma kulture, obiaja njegovog i optinskog
rukovodeeg kadra, pojedinih epizoda naeg "sluaja",
sastanaka, diskusija, svada, aputanja, ogovaranja i
svega onoga to se dogaa kad su "poremeeni meu-
ljudski odnosi". Nekoliko dana posle jednog sasluanja
pred etvorolanom (enskom!) "Disciplinskom komisi-
jom za izricanje discipUnskih mera za povredu radnih
dunosti", zapisao sam poetak istinine prie o nje-
nom susretu sa etvoricom kaluera iz manastira Sent
Mari de Boa: "Ubrzo napravie krug i posadie me u
njegov centar, gde sam, vie od dva sata, bila ispitiva-
na, razmatrana, opipavana, pri emu su me etvorica
kaluera ili hvalili 111 stavljali svoje kritike primedbe:'
Na strogi red koji vlada u tom manastiru i drugim
mestima mranih orgija u Sadovim knjigama neodolji-
vo me je podsetila jedna naredba naeg direktora o
kunom redu, i u njoj ova reenica: "U toku radnog
vremena svako naputanje slubenih prostorija ima se
11
Obaviti na taj nain to e se prostorije zakljuavati uz
istovremeno zakljuavanje istih, svih stolova, ormana,
vitrina i druga" direktor voleo je da za otpisane Prvi deo
politiare kae "ispao na krivini revolucije", a imao je i
spreman odgovor na primedbu da neto nije smeo da
uradi: "Vidi da sam uradio, znai da sam smeo!" O
njegovom stilu upravljanja jasno govori i nekoliko MARKIZ DE SAD U
redova u zapisniku sa jednog od bezbroj u ono vreme
odranih sastanaka: TRIKLJUCA
"N. N: - Zato to znam da nemamo pravo da tako
kvalifikujemo ljude. Kad bi javnost saznala koje si sve Metodoloke vebe
ljude pomenuo da su bili u sukobu sa SK, to bi te
stvarno ak i iskompromitovalo.
Direktor. - Strano! I zbog toga bih izgubio penziju?"
Pored odlomka iz ovog zapisnika, u mom dnevniku
od 21. marta 1972. stoji, umesto komentara, jo jedan
citat iz Nedaa kreposti: "Uostalom, ta biste vi ovde
traili? Pravinost? Mi je ne poznajemo. ovenost?
Nae jedino zadovoljstvo sastoji se u krenju njenih
zakona... Shvatate da nema te sile, ma ta vi mogli
da pretpostavite, koja bi mogla da vas otrgne iz naih
ruku, i nema, ni u klasi moguhih stvari, ni u klasi
uda, nikakvog sredstva koje bi vam Omoguilo da
Sauvate tu vrlinu kojom se toliko ponosite."
Druga mesta u mom tadanjem dnevniku potvru-
j u da sam, na svu sreu, pored razloga da saoseam sa
vrlom istinom, lako mogao u poneemu da se osetim
sondarnim i sa njenom antipodnom sestrom, opasno
pokvarenom ilijetom. Ali interesi moje erotske sada-
njosti nalau mi da zasad ne skidam veo tajne sa tog
razdoblja moje erotske prolosti.

Mart, 1989. Daleko od divljenja,

objektivna mlsao trai ironiju.

Balar
12
PRISTUP

Savremena kritika razapeta je izmeu dve elje: da

govori istim jezikom, ali da taj jezik ne izgubi nita od
svog bogatstva. nastoji da bude koherentna, ispu-
njavajui tako uslov logike i moralne ispravnosti, ali
istovremeno eU da bude obrazovana i "otvorena".
Nastojanje na koherentnosti dolazi zajedno sa
rasprostranjenim uverenjem da se tumaenje knjiev-
nog dela spontano vezuje za jedan zaokruen sistem
referenci, da nema izdvojenog kritikog ina, parcijal-
nog i meusobno nezavisnog objanjavanja knjievnih
injenica. Kritiar danas osea da ga korienje jednog
kriUkog pojma, jednog teorijskog naela neminovno
vezuje za tip tumaenja kome oni pripadaju. Zato je on
spreman da prihvati zahtev da se kritiki postulati
"ekspliciraju", to jest da se osvetli njihov opti teorijski
i ideoloki smer, da svaki kritiar "objavi" svoj sistem
itanja.
Zasnovana na spontanoj tenji ka obrazovanju
celovitih i koherentnih objanjenja, savremena kritika
ipak nije Osloboena zavisnosti od onih "konkretnih
osobenosti dela" na kojima tei da se zasnuje pozitivi-
stika (tradicionalna) kritika kola. I ona oekuje da e
je, ili kasnije, potvrditi samo delo - ni ona ne moe
bez empirijskog proveravanja svojih stavova. Kritiki
jezik se bira u skladu sa "posebnim zahtevima svakog
dela" (Starobinski), i on treba da "zasiti" svoj predmet
(Bart), da mu omogui "da sam procenjuje sebe u odno-

15
su na svoje sopstvene norme" (Difren), i treba ga pro-
meniti ako naie suvie otpor u delu (Dubrov-
ski, Bart).x
Savremena kritika, dakle, zna za dve vrste kohe-
rentnosti, upravo one koje je Nikola Miloevi uoio kod
Barta: unutranja, formalna koherentnost i koherent-
nost u odnosu na delo.^ Po ovoj drugoj vrsti koherent-
nosti, ona nastavlja pozitivistiku tradiciju. Meutim,
za razliku od pozitivistike kritike, koja svoju pouzda-
nost i ozbiljnost (dakle, svoju logiku i svoj moral) vidi u
prikupljanju malih ali pouzdanih otkria, odriui se
svakog uzleta celovitom objanjenju, svake "kon-
strukcije" i svakog sumnjivog uoptavanja, savremena
kritika svoju ispravnost, svoju "valjanost" (Bart) vidi
upravo u smelom ali doslednom zaokruavanju smisla,
koje ponekad ak naziva "proizvodnjom smisla". Ona
ne veruje da je smisao neto daleko i "eventualno".
Drei stalno vezu sa objektivnim i empirijski
proverljivim planom dela, kritika re se Odvano raz-
vija sve do potpunog i koherentnog tumaenja, uokvi-
ruje, ispunjava produava delo njegovim smislom.
Ali ovaj stvaralaki, imaginativni trenutak savremene
kritike ne udaljava je samo od pozitivistike faktogra-
fije ve i od kritikog mimetizma, od kritike koja se -
po reima an-Pjera Riara, Sent-Bevovog sledbenika -
pretvara u "miris", u "oblak" dela. Kritika re nije
perifraza koja mora da bude "telesno solidarna sa
delom iz kojeg je proizila"4. Ona prati delo, aU
odstojanju i za svoj raun.
1
Up.: Jean Starobinski, La relation critique, Gallimard, 1970, str.
3i; Roland Barthes, Essais critiques, Seuil, 1963, str. 214; Mikel Di-
fren, "Struktura i smisao", (prev. B. Jell) Delo, mart 1968, str. 261;
Serge Doubrovskv, Pourquoi la nouvelle criiique, Mercure de France,
1966, str. 239.
a
Nikola Miloevi, Ideologifa, psihoJogija i stvaralatvo, Duga,
1972, str. 49.
3
Jean-Pierre Richard, "Sainte-Beuve et critique", u razliku izmedu ciljeva i sredstava kritike. Svoj cilj -
zborniku Les chemins actuels dela critique, U. G. E 1968, str. 122.
16
Organizovanje kritike kao koherentnog jezika
podrazumeva prihvatanje svega to iz jedne kritike
pozicije proistie, ali i odricanje od svega to u nju ne
spada. Meutim, savremena kritika sa takvim odrica-
njem teko moe da se pomiri. Bart, Dubrovski i enet,
primer, tek to su ukazali neizbenu sistemati-
nost i iskljuivost kritikih jezika, pa i onih koji se
pozivaju na naunu objektivnost, nastoje da u svoja
stanovita ukljue tekovine gotovo svih vanijih tokova
savremene kritike misli. Kao da identifikacija sa jed-
nim kritikim jezikom na egzistencijalnom i ideolo-
kom planu moe biti samo spontana, nesvesna, dok
svaka svest o jeziku, svako razmiljanje o metodu vodi
pre "sudbonosnom odstojanju" nego "sudbonosnoj op-
kladi" (Bart), odnosno vodi zaustavljanju one spontane
kritike delatnosti koju je Eliot uporeivao sa disa-
njem, na ije mesto dolazi san o integralnom i, ako se
tako moe rei, teorijskom kritikom inu, nalik na
idov "slobodni in".
Tako se, uporedo sa temom o koherenciji kritikih
jezika, u savremenoj kritici javlja i tema o njihovoj
koegzistenciji. Kako ostati dosledan jednom odabranom
kritikom stanovitu, izbei eklektizam, ipak se ne
odrei rezultata do kojih su dola drugaije zasnovana
istraivanja? Moe se rei da je koegzistencija kritikih
koncepcija jedno od osnovnih obeleja knjievno-kri-
tike situacije i problem o kome se dananji kritiar
mora izjasniti.
U francuskoj kritici mogu se nai primeri nekoliko
razliitih pokuaja da se ove dve tenje - ka koherent-
nosti i ka otvorenosti - izmire, nekoliko vrsta koegzi-
stencije kritikih metoda. Posebnu vrstu ine, na pri-
mer, stanovita kojima vlada jedan tip razumevanja
dela, ali gde ima mesta i za drugaije zasnovane pris-
tupe, pod uslovom da se oni ogranie na drugorazrednu
ulogu instrumenata ili tehnika. Tako Dubrovski pravi
rasvetljavanje dela kao "konkretnog vienja nae
17
 sudbine" - kritika moe da ostvari samo uzdajui se u
egistencijaUstike filozofije, koje ine koherentan tip
razumevanja. Svi drugi pristupi, kao to su frojdizam,
marksizam i strukturalizam, potpuno su opravdani
kao instrumenti, ali je potrebno suzbiti njihovu tenju
da se pretvore u filozofiju, to jest da sa opisa preu na
objanjenje. Na taj nain, epistemoloki osvrt Dubrov-
skog na ove pristupe knjievnom delu zavrava se
njihovim dovoenjem u vazalski Odnos prema filozofi-
jama egzistencije:*
Do slinog, monistikog obrasca koegzistencije kri-
tikih metoda doao je i Starobinski, koji u kritiku
delatnost, zamiljenu kao izraavanje i prenoenje
jednog duboko linog stanovita, uvodi epizodu "bezli-
ne askeze objektivnog znanja i naunih tehnika", gde
se kritici prua mogunost da koristi sve raspoloive
tehnike, jer one, zajedno sa svojim rezultatima, pred-
stavljaju "opte dobro". Meutim, ova epizoda - kao i
"opisne tehnike" kod Dubrovskog - postavljena je na
nivo koji je u aksiolokom pogledu daleko ispod nivoa
osnovnog toka kritike delatnosti. U pitanju je pad,
odnosno, kako Starobinski kae, "silazak u materijal-
nost dela"^.
Goldmanovo nastojanje da povee strukturalni i
genetiki pristup knjievnom delu, odnosno marksizam
i psihoanalizu, moe se smatrati primerom dualistike
koegzistencije kritikih metoda. Mada je najpre tvrdio
da znaenjske strukture individualnog tipa, odnosno
psiholoke strukture, daju malo vredna objanjenja,
Goldman je ipak doao do hipoteze o objedinjavanju
"svega to je vredno u Frojdovim analizama i marksis-
tikom prouavanju umetnosti i kultumih tvorevina".
I Difrenova koncepcija kritike je dualistika. Nje-
gov dualizam zasnovan je dvostrukoj prirodi smisla
4
Pourquoila nouvelle crJtique, str. 176 i 237-241.
e
La relation critique, str.,33.
e
Lucien Goldmann, Pour une sociologie du roman, Gallimard,
1964, str. 363.
18
koji kritika treba da osvetli. Jedan smisao je koji
stvara ovek izgradujui strakture, drugi odreuje svet
koji se najpre "oglaava u slikama". Zbog toga su
opravdane i fenomenologija smisla i strukturalni
formalizam, koji, po Difrenovom miljenju, "treba da
postanu svesni svoje komplementarnosti"^.
Kritika za koju se zalae enet takoe poiva na
artikulaciji dva komplementarna naela. Polazei od
Hjelmslevljeve podele sadrine jezika i njegovog izraza
na formu i supstancu (namesto tradicionalnog razliko-
vanja forme i sadrine), i prenosei ove lingvistike
kategorije knjievni jezik, enet dolazi do takvog
"tipa kritike" koji je, po njegovom miljenju, istovre-
meno formalistiki i tematski. Jer formalizam koji on
ima na umu "traga za temama-formama, strukturama
sa dva lica, gde se zajedno artikuliu jeziki i egzisten-
cijalni stavovi"^.
Iste vrste je i Bartov obrazac retoriko/ideoloke
analize, kao i njegovo razlikovanje kritike delatnosti i
knjievne nauke, s tim to u prvom sluaju imamo
primer najmanjeg, a u drugom sluaju najveeg rasto-
janja izmedu dva komplementarna interpretativna
naela. Bartovo delo, kao to je pokazao Miloevi,
svedoi pre svega o kolebanju izmeu dva opredeljenja
i dva prosedea: formalistikog i egzistencijalistikog,
tako da njegovi pokuaji da ta dva opredeljenja pomiri
predstavljaju jo jedan primer dualistikog zasnivanja
koegzistencije kritikih metoda.
Meutim, Bart razmilja i o takvoj koegzistenciji
gde se kriUaru ostavlja mogunost da svoju sudbinu
ne vezuje za jedan kritiki metod, ve da slobodnO bira
izmeu postojeih metoda, u zavisnosti od osobina dela.
Tako je on o Mileu pisao iz perspektive supstancijalne
psihoanalize, a o Rasinu iz perspektive strukturalne
psihoanalize. Podlogu ovog "institucionalizovanog plura-
J "Struktura i smisao", str. 266.
e
Gerard Genette, "Raisons de la critique pure", u zborriiku: Les
chemins actuels e la critique, U. G. E., 1968, str. 138.
19
lizma" predstavlja vieznanost samog dela, jer ona
omoguava razUitim metodama da izdre empirijsku
probu u odnosu na isto delo. Tako je Bart upravo u
empirijski postulat uveo kUcu slobodne interpretacije.
No, uprkos navedenim pokuajima sa Mileom i Rasi-
nom, njegov kritiki pluralizam zasad je samo teorij-
ska pretpostavka; mirna koegzistencija metoda,
sam kae, neto je o emu on samo "sanja".^
Pokuaj koji je ovde predstavljen treba posmatrati
u perspektivi ovih pluralistikih nastojanja. Re je o
tome da se okua jedan moguni korak dalje, da se
potreba i sposobnost kritike da se odvoji od jednog
jezika - koji joj, meutim, namee naelo formalne i
empirijske koherentnosti - proveri u tumaenju jednog
dela, da se isproba polifona organizacija kritikog tek-
sta. Obino metod proizlazi iz prouavanja jednog broja
dela, 111 se, ako je unapred dat, ogleda u njihovoj anali-
zi. Ovde je odnos preokrenut: vie razUitih metoda
zasniva se u jednom delu i ogleda se njemu. Postu-
pak je sUan onome koji je primenio Keno u svojim
Stilskim vebama, s tim to je ovde, naravno, re o
metodu.
PoUglotske sposobnosti kritiara nisu ukupan re-
zultat njegove delatnosU, ve rezultat tumaenja jed-
nog dela. Menjajui kljueve, kritiar se otiskuje na niz
uzastopnih i raliitih itanja jednog dela i to dal capo
al fine Jer repertoar savremenog kritiara ne inl broj
dela kojima se on bavi, ve i broj metoda koje je u
stanju da koristi. Stojei po strani, on radoznalo pos-
matra ta se odvija izmeu dva predmeta je doveo
u vezu: dela i kritikog jezika. Varnice smisla nlta u
njemu ne pale, samo osvetljavaju njegov osmeh: jedino
to ima.
Essais critiques, str. 272.
20
I PODSTICAJ - ODGOVOR
Bihejviorizam
Veina Sadovih junaka smatra sebe filozofima.
Njihovi "sistemi" i "naela" ine dobar deo Sadovih
romana. U tom pogledu autor istine blizak je mnogim
svojim savremenicima, posebnO Volteru, njegova dela
pribliavaju se obrascu "filozofske prie" XVTJI veka. S
druge strane, govorei jezikom dananjih klasifikacija,
Sadova dela mogla bi se opisati "romani s tezom"
"romani ideja", s obzirom to da okosnlcu itavog
njegovog opusa ini borba dva naela - vrline i poroka
- i teza prema kojoj porok iz te borbe uvek izlazi kao
pobednik. Tako su Sadovi filozofi u stvarl filozofi
poroka.
AU uprkos spremnostt da opirno razvijaju teorij-
sku argumentaciju, njihova filozofija nije isto speku-
lativna: menjajui naa shvatanja, ona treba da dovede
i do promena u naem ponaanju, da "naznai neke
planove ponaanja"1. U tom pogledu Sad ispoljava veru
u naunu, materijalistiku fUozofiju svojstvenu njego-
vom dobu i, istovremeno, nagovetava neke savremene
pokuaje zasnlvanja naune, na eksperimentu zasno-
vane i na praktinu primenu usmerene psihologije.
Od tako shvaene filozofije, njeni poklonici oekuju
pre svega da sa njih skine odgovornost za izvesne nas-
trane sklonosti, bilo tako to e im pribaviti imunitet
nedunih rtava bolesti tako to e njihovo prestup-
x
Justine ou les Malheurs e la vertu, U. G. E., 1969, str. 13.
21
niko i zloinako ponaanje objasniti dubokim zako
nima prirode. Sad tu okleva izmeu zahteva za trpelji-
vou prema zloinu, priznavanja ravnopravnosti nae-
lu unitavanja i naelu stvaranja i, najzad, uzdizanja
zloina i razaranja iznad stvaranja i vrline. U svakom
sluaju, filozofija ili obian razum treba da pokau da
je opiranje poroku i njegovo kanjavanje u suprotnosti
sa prirodom, sa najdubljim naelima njenog opstanka.
Ovu tezu Sadovi filozofi potkrepljuju argumentima
sa podruja vie nauka. Oni oekuju da e anatomija
"otkriti odnos izmeu ustrojstva oveka i sklonosti koje
njime vladaju"^; etnografija treba da potvrdi relativ-
nost rx)jedinih moralnih normi; biologija u razaranju
vidi preduslov stvaranja novih oblika ivota; poUtika
ekonomija opravdava rasipanje ljudskih ivota istiui
prednost drava sa malim brojem stanovnika; istorija
nas ui tome da je republika utemeljena na zloinu, na
ubistvu kralja; erotologija - iji je Sad osniva - poka-
zuje da je ljubavni zahos najjai u blizini smrti.
Filozof pronie u psiholoku, bioloku i drutvenu
stvarnost da bi objasnio i opravdao sebe, ali i s ciljem
da u ljudima probudi sposobnost ispravnog miljenja i
da im omogui saznavanje njihovog ivota i sveta. Jer
"svet je pun lutaka od krvi i mesa koje hodaju, rade,
jedu, vare, a da nikada ne shvataju nita od svega
toga "^ Ljudima treba razjasniti naela i prirodu njiho-
vog ponaanja i jednom zasvagda razbiti predrasude o
vrlini, religiji, oseanjima, transcendencijL Jer nema
osnova, smatraju Sadovi filozofi, da se veruje u posto-
janje takvih entiteta kao to su bog, dua, vrlina, po-
rok; ovek je proizvod svog fizikog sklopa i okoline.
Iz oveka ili iz njegove okoline dolaze prepoznatljivi
stimulansi koji predodreuju njegovo ponaanje. Na
primer to da li e ovek uiniti neko dobro delo ili zlo-
in zavisi od "odreenog toka tekuine, od odreene
2
Isto, str. 170.
3 7
Isto, str. 172.
22
vrste vlakana od jaine i njihove krvi kiseline"*.
Pojava strasti objanjava se delovanjem spoljanjih
podsticaja. Prema definiciji jedne Sadove junakinje,
strasti su "vatra koju u elektrinom fluidu izazivaju
spoljanji predmeti".
"Ako je ta vatra slaba, zbog debljine organa koji ometa
brzo delovanje spoljanjeg predmeta na nervni fluid, ili
zbog sporosti sa kojom mu mozak prenosi dejstvo ovog
pritiska, ili pak zbog slabe pokretljivosti tog fluida, onda
se pod dejstvom ove ulnosti okrecemo vrlini. Ali ako,
nasuprot tome, spoljanji predmeti snano deluju na nae
organe, ako ih estoko uzbuduju, ako snano ubrzavaju
cestice nervnog fluida koje struje nervnim kanallma, u
tom sluaju bicemo, pod dejstvom nae ulnosti, okrenuti
poroku."*
Sadovi junaci najvie nastoje da sebi razjasne
odnose izmeu podsticaja i odgovora planu erotskog
ivota, kako bi ovladali zakonima tih odnosa. Tako oni
otkrivaju da je za njihovo ulno zadovoljstvo esto
potreban stimulans u vidu "nadraaja bola izazvanog
na predmetu nae strasti". Samo takav nadraaj - koji
mi danas zovemo sadistikim - izaziva "potres u elek-
trinom fluidu" i dovodi oveka u stanje sladostrasnog
pijanstva.
", dakle, koji u eni izazove najburnije uzbudenje,
onaj koji najvie poremeti celo enino ustrojstvo, svakako
e uspeti pribaviti najveu mogunu strast..." r
Mnogi Sadovi junaci naroito cene onu vrstu pod-
sticaja koji se javljaju u vidu neposrednog, bolom
praenog fizikog delovanja na njihovo sopstveno telo.
Oni na sebi primenjuju postupke i tehnike kojima
inae podvrgavaju "predmete svoje strasti", to jest svoje
rtve, da bi u njima izazvali stimulativne reakcije.
Ovim podsticajima - prema modernoj terminologiji:
mazohistikim - pribegavaju pre svega stariji bludnici i
4
Isto. str. 170.
e
Histoire e Juliette, 1.1, str. 344.
Justine ou les Malheurs de la vertu, str. 165.
Isto, str. 173-174.
23
oni koji nastoje da to bre povrate svoju istroenu
snagu. esto oni predstavljaju subjektivno udvajanje
ili prelamanje postupaka kojima je podvrgnuta rtva.
Tako se u stvari jedna ista vrsta stimulansa - telesna
reakcija izazvana bolom - istovremeno javlja kao pri-
zor i kao unutranji doivljaj. Na kraju jedne orgije,
etvorica bludnih kaluera iz Sent Mari de Boa, bez
obzira na svoje posebne sklonosti, pribegavaju ovom
udvojenom podstrekavanju: trae da sa njima postupa-
ju onako kako oni sami postupaju sa svojim rtvama.
Kleman tipa, a istovremeno i njega tipaju; Antoan
gnjei i tue, i "njega su gnjeili i tukli, je plod
muenja izazvao i njegovo uzbuenje"; erom se slui
samo zubima, i "dok su njega drugi isto tako snano
grizli, on utoli svoju pomamu".
Slini odnosi izmeu podsticaja i odgovora mogu se
pratiti i u jednoj drugoj ravni erotskog ivota Sadovih
junaka, se, za razliku od ravni neposredno fizi-
kog, moe zvati ravan posrednog i imaginativnog. Obi-
lje snanih podsticaja Sadov junak ume da nae
uobraziljnom, intelektualnom i moralnom planu. Zbog
toga se meu njegovim najvanijim osobinama nalaze
snana uobrazilja i sposobnost loginog rasuivanja,
koje zajedno ine ono to Sad naziva "dobro skrojenom
glavom" Ovi podsticaji su ujedno i najsnaniji, njima
se nedvosmisleno daje prednost nad neposredno fizi-
kim stimulansima. Tako ilijeta objanjava Delkuru,
"delatu iz Nanta", da to to mu se podala treba da
zahvali manje njenoj ulnosU, vie njenoj "glavi",
koja je "sasvim posebne vrste"1Q, a Dolmanse iz Filozo-
fije u budoaru divi se uobrazilji svoje mlade tienice
Evgenije, jer ona "svrava iz glave, bez fizikog dodi-
Isto, str. 139.
U Sadovim oima ovaj skup osobina ne pr-edstavlja samo knji-
evnu fikciju. Obrazac po kome su sazdani njegovi junaci vai, na
primer, i za Rusoa, kod koga Sad zapaa srean spoj "vatrene due" i
"filozofskog duha". (Les crimes de , predgovor.)
10
Histoire e Juliette, 1.1, str. 381.
24
ra"11. Meutim, nikako ne treba izgubiti iz vida da
podlogu i ovih podsticaja ine fiziko-hemijski procesi
odnOsno kretanje "elektrinog fluida".
Uobrazilja (l'imagination) jedna je od najhvaljenijih
osobina u Sadovom svetu. Nabrajajui ilijetine dobre
strane, Sen Fon na prvo mesto stavlja "sjajnu uobrazi-
lju", pre "hladnokrvnosti u zloinu" i "veUanstvenog
dupeta". Ona "upravlja svime, ona je pokreta svega"12.
Ona raa nadraujue slike i ideje, i to ne samo one
koje se neposredno odnose na pohotu, ve i svakojake
zloinake naume i zamisli u vezi sa drugim, od pohote
na izgled nezavisnim strastima i sklonostima, kao to
su, primer, tvrdiluk, nezdrava ambicioznost, svire-
post, ak i neumerenost u jelu. Jer ljudi koji imaju
"dobro skrojenu glavu" znaju da je pohota u osnovi
svih drugih strasti, "to dokazuje injenica da je ovek
bez jaja ovek bez strasti"13.
"Nema nijednog naina d a budem koji nije raspa-
lio moju pohotu; ili, bolje rei, b u k t i n j a pohote, poto j e u
meni izazvala poar svih poroka, bacajui n a sve njih
boansku v a t r u samo njoj danu, prenela je n a sve t a j
slasni osecaj koji slabo skrojeni ljudi oekuju s a m o od
nje." 1 4
Uobraziljne slike, matovite bludne zamisli i zloi-
naki naumi ve i sami nadraujue deluju, raspalju-
ju, podstiu kretanje nervnog fluida, izazivaju vrtogla-
viu, ali se mnogi od njih materijalizuju. Neke od ovih
zamisU jesu u stvari maU umetniki projekti, a njihovi
rezultati prava umetnika ostvarenja. To vai za obli-
kovanje prostora, raznih dvorana za zadovoljstvo,
muionica i "svetiUta", koji imaju svoje stalne rekvizi-
te, aU se esto ukraavaju prigodnim dodacima, na
primer kolaima od ljudskih genitaUja uokvirenih
crnim florom i znalaki araniranim. Matovite zamisli
xl
La Philosophie dans le boudoir, U. G. E., 1972, str. 180.
13
Isto, str. 90.
13
Histoire de Juliette, 1.1, str. 387.
14
Isto, str. 388.
25
Ostvaruju se pre svega u Obliku "ivih slika", "grupa" i
"prizora", ije bogatstvo i originalnost idu do poslednje
granice mogueg.
Osnovno naelo kompozicije tih slika i prizora jeste
simetrija ljudskog tela, simetrini raspored ula, a time
i njihovih erotskih valenci. U veini sluajeva u njiho-
vom sreditu nalazi se jedno telo, rtve ili bludnika,
ostali uesnici nadovezuju se mogunostima vo poinili"ie\ istina naivno pripoveda krvopiji er-
koje za to prua poloaj tela i njegova anatomija.
"Sen Fon je nosl n a k a n a p e u d n u salona d a bi je t a m o
naguzio, naredujui mi d a m u za to vreme piam u usta;
etiri mladica rasporeduju se t a k o d a dvojicu on nadrau-
je r u k a m a , dok trei zajahuje gospodu Noarsej, a etvrti,
neto uzdignut, omoguava mi d a u s t i m a dohvatim nje-
gov kurac; za to vreme peti mladi guzi samog Sen
Fona." 1 ^
U toku jedne seanse uesnici obrazuju vei broj
prizora, s tim to se svaki od njih gradi iz osnova, posle
potpunog razgraivanja prethodnog prizora. Slike se
razgrauju uglavnom zbog toga to je dinamika njiho
vog oblikovanja dostigla krajnju taku u kojoj su sve
valence vezane i svi uesnici seanse ukljueni u sliku.
Zato su Sadovi junaci naroito osetljivi na manjkavost
i nedovrenost pojedinih kompozicija. Tako Dolmanse
ukazuje gospoi od Sent Ana na nepotpunost prizora
koji je ona aranirala:
"ini mi se, gospodo, d a vaoj slici nedostaju b a r dva-tri
kurca; zar ena koju ste t a k o namestili n e bi mogla d a
i m a j e d a n u u s t i m a i po j e d a n u svakoj ruci?" 1 ?
Nema prelaza iz jedne slike u drugu, nema konti-
nuiteta meu njima, jer one obrazuju niz meusobno
nezavisnih ceUna. Likovno naelo potpuno potiskuje
dramsko. Sad je toga svestan. Opisujui jedan erotski
prizor sa petnaest osoba, njegova junakinja ilijeta
naziva ga "umetnikom slikom", posebno opisuje levu i
desnu stranu te slike i na kraju uzvikuje: "Ah, zaista
Isto, str. 274.
La Philosophie dans Je boudoir, str. 137.
26
je teta to neki graver 17:nije preneo potomstvu ovu
strasnu i boansku sliku!"
Jedan od najjaih estetskih stimulansa predstavlja
umetnost pripovedanja. Uesnici jedne orgije u Napulju
najpre se povlae sa svojim rtvama u posebne prosto-
rije, zatim se ekupljaju i "jedni drugima raspaljuju
matu iznosei pojedinosti sramnih dela koja su upra-
nandu o svojim nevoljama "i1 ne opaajui da ga svojim
priama jo vie raspaljuje" . Pripovedaice iz Zilinga
opisuju est stotina perverzija, koje gospodari zamka,
nadraeni tim opisima, esto na licu mesta probaju.
Meutim, 'odnos izmeu podsticaja i Odgovora ovde nije
uvek jednosmeran. Za uspeh pripovedanja ponekad su
potrebni ulni podstreci. Delben, jedna od prvih ilije-
tinih "vaspitaica", dri udove dvojice bludnika dok
pripoveda. "Hou", veU ona, "da se snaga koju budu
stekli pod mojim prstima prenese na moje pripoveda-
nje i videete kako moja reitost raste"^4
Pojava ovih estetskih momenata ne povlai za
sobom skretanje seksualne energije Sadovih junaka na
estetski plan: do sublimacije nikada ne dolazi. I estetski
stimulansi nedvosmisleno razgorevaju pohotu. Uosta-
lom, Sad oekuje da e oni takvo dejstvo imati i na
njegove itaooe. Kao to neki njegovi junaci mataju o
zloinu ije e ih posledice nadiveti, Sad oekuje da e
njegovi romani uzburkati "nervni fluid" u ivcima ita-
laca i posle smrti svoga tvorca. Na poetku 120 dana
Sodome on se neposredno obraa "prijatelju itaocu",
upozoravajui ga to da mu se mnoge nastranosti
opisane u toj knjizi nee svideti. "Ali, bie meu njima
i takvih", dodaje Sad, "koje e te raspaliti toliko da e ti
se jajca isprazniti, a to je sve emu se nadamo."31
" Histoire de Juliette, 1.1, str. 275.
le
Isto, t. , str. 191.
1B
Justine ou les Malheurs de Ja vertu, str. 199.
20
Histoire de Juiiette, 1.1, str. 88.
21
Les 120joumees de Sodome, J.-J. Pauvert, 1972, str. 90.
27
Dananji cenzori Sadovih dela kao da potvruju da je
ova njihova "efikasnost" snana i posle dva veka.
Taka u kojoj erotsko-estetski prizor dostie zao-
kruenost esto se podudara sa trenutkom orgazma; u
svakom sluaju, to je taka u kojoj podsticaj dostie
najveu jainu, pa time daje mogunost postizanja
orgazma. Medutim, Sadovi junaci ne ele uvek da isko
riste tu mogunost: kao da im cilj i nije orgazam,
makar i ovako snano stimulisan. Najvei bludnici se u
stvari vie trude da izbegnu, da odloe orgazam nego
da ga postignu. Jer, kako kae jedan od njih, "srea se
ne sastoji u zadovoljstvu, ve u elji"2; drugi "plae od
besa" to je njegova "belouka suvie brzo pustila ot-
rov"^\ Sen Fon se hvaU svojom vetinom da pojaa
elju strogom apstinencijom, pri emu on pod apsti-
nencijom ne podrazumeva uzdravanje od svakog
zadovoljstva, ve samo od onog koje dovodi do gublje-
nja sperme:
"Ima osam d a n a k a k o n i s a m svrio; niko k a o j a n e u m e
t a k o veto d a izotri strasti smiljenim uzdravanjem;
zbog toga se ipak n e liavam zadovoljstava: za ovo vreme
naguzili su me moda dvesta p u t a i video s a m sto ili sto
pedeset osoba oba pola, ali pri svem tom n i s a m izgubio ni
k a p sperme. Rezultat ove male podvale prirodi j e t a j d a
s a m s a d a obuzet eljom koja e biti k o b n a za bia n a
koja e se sruiti oluja, a j a hou d a ona ovde grune..." 2 ^
Sadov junak zna da e mu orgazam doneti
vrhunsko zadovoljstvo samo ako je vezan za zloin, to
jest za negativni moralni in. Na primer rtve i poma-
gai, uesnici erotskih prizora, ne ostaju uvek na pa-
sivnom pokoravanju; njihov ulog ne svodi se telo.
Od njih se, recimo, trai da uestvuju psovkama, hu-
ljenjem, svetogrdem (sem kad im nije namenjena uloga
da simbolizuju vrlinu, odnosno kad su sami predmet
svetogra). Vie puta Sadovi bludnici ih to podsea-
Isto, str. 205.
Justine ou les Malheurs e la vertu, str. 134.
Histoire de Juliette, 1.1, str. 391
28
ju. Tako Klervil daje uputstva za jednu scenu u kojoj
se sama podvrgava ibanju i trai da je za to
vreme obasipaju "uvredama i pretnjama", jer njenu
uobrazilju najvie zagrevaju psovke koje uje oko se-
be.^ olmanse pouava mladu Evgeniju da je u zado-
voljstvima razvrata "bitno izgovarati jake 111 prljave
rei... ukrasiti ih najraskonijim izrazima, one treba to
vie da skandalizuju" 1 ^.
Hula ini sr i funkciju i onih erotskih podstreka
koji se javljaju u vldu filozofskog velianja zloina i
osporavanja vrline. Izlaganje zloinakih "sistema",
"naela" i ."inaksima" ne remeU tok bludnih seansi ve,
naprotiv, u njih unosi retoriki ar i fanatiku strat.
Na prvi pogled, osnovni cilj ovlh naela 1 maksima
jeste pravdanje, pred llnostima koje su "rtve predra-
suda" i pred itaocem, svih vrsta sklonosti, pa i zloi-
nakih, koje oveku uUvaju njegov telesnl sklop i kroj
njegove glave. Oni su tu, reklo bi se, da ubede i umire
Ali niz nesaglasnosU i protivurenosti slabi njihovu
ubedljivost i valjanost, naravno, ukoliko se sauva
sposobnost d a s e o njima hladnokrvno i razumno sudi.
Meutim, naela i sisteml imaju mo da "zavrte rao
zak", da izazovu vrtoglavicu. Oigledno je da oni za
Sada imaju vrednost i van teorijskog plana: oni treba
da deluju trenutno, kao skandal, ili kao otkrovenje, da
potresu temelje nae intelektualne i moralne stabilnosti
svojim cinizmom i ludilom. Takvom funkcijom filozof-
skih sistema u Sadovom delu KlosOvski Objanjava
njihovu hekoherentnost:
"Uostalom, njegove linosti, gonjene strastima, s a savre-
nom lakooom prelaze s a jednog sistema n a drugi, nimalo
se n e obazirui n a protivureiiosti. De Sad n a t a j nain
eli d a pokae d a temperament nalae izbor filozofije i d a
je sam umt n a koji se pozivaju filozofi njegovog doba,
samo oblik strasti." 2 7 '
Isto, str, 364.
La Philosophie dans le boudoir, str. 119.
Klossowski, Sa.de, mon prochain, Seuil, 1947, str. 48.
29
 Uprkos tome, u ovim sistemima mogu se lako zapa-
ziti bar opta mesta. Jedno od njih je argument
da su u oima prirode ljudski postupci moralno neu-
tralni, da, prema tome, treba ozakoniti i dozvoliti svaku
vrstu zadovoljstva koju priroda doputa. Ali vladanje
Sadovih junaka daleko je od ove neutralnosti: ono nije
toliko nadahnuto prirodom koliko potrebom da se
pogaze osnovne ljudske vrednosti. Kalueri iz Sent
Mari de Boa ne bi poeleli - smatra jedna njihova zato-
enica - devojku koja im ne bi pruila otpor.^ Postoji,
dakle, lako uoljiv nesklad izmeu iskaza Sadovih
junaka kojima sebe crtaju kao ljude s onu stranu
morala i religije i, s druge strane, njihove nemogunosti
da iziu iz oblasti moralnih i religijskih vrednosti.
Ni jezik Sadovih junaka nije u skladu sa ovim
argumentom njihove filozofije. Mada se svi oni trude
da svoje potupke opravdaju, da objasne "neloginost"
"neprirodnost" zakona koji ih kanjavaju, kada o
njima govore, ne slue se neutralnim, deskriptivnim
izrazima, ve jezikom moralne osude. Svoja uivanja
nazivaju "besramnim", "zloinakim", "uasnim". Tako
Sarmiento, jedan od Sadovih apologeta zloina i poroka,
obrazlaui i branei sistem porodinih odnosa koji
glavi porodice dozvoljava da trai zadovoljstvo sa svim
njenim lanovima, takvo ponaanje naziva "razvra-
tom":
"...otac n e pravi n i k a k v u razliku izmedu svojih keri,
sinova, robova ili ena; svi oni podjednako slue njegovom
bestidnom razvratu".^ ?
Kad bi zalsta bili kadri da se vinu izvan oblasti u
kojoj deluju moralne i verske norme, Sadovi junaci lii-
li bi se osnovnog izvora zadovoljstva, blaenje ove-
ka i boga predstavlja neophodan zain njihovog erot-
skog ivota, ono daje odluujuu dra svim isto fizi-
kim i estetskim podsticajima. Oni znaju da pravo
23
Justine ou les MaJheurs e la vertu, str. 153.

Aline et Valcour ou le Roman philosophique, 1.1, U. G. E., 1971,
str. 297.

30
zadovoljstvo ne mogu nai ono nije vezano za neki
prestup, ako pohota nije ukrtena sa zloinom. Prema
reima jednog od njih, "jedino omoguava ove- podsticaji javljaju samo uz parestezijske; njihovo
ku da doivi moralnu i fiziku jezu, izvor najtananijih
slasti"^.
Zbog toga svaka "gnipa", svaki "prizor" koji kom-
ponuju Sadovi bludnici ima odreenu moralnu teinu.
Ponekad se ova moralna boja dobija tako to se skrna-
ve simboli ili obredi neke ustanove - crkve pravde; u
izvesnim sluajevima vreaju se neke opte ljudske
vrednosU - nevinost, dostojanstvo ili ovekoljublje - pri
emu nije vana linost rtve; najzad, u seansama
bluda obezbeuje se uee osoba koje su meusobno
rodbinski vezane ili koje su u nekom srodnikOm Odno-
su sa organizatorima seanse. Tako Sadov junak nadra-
uje sebe raznovrsnim oblicima rodoskvrnua i moral-
nom patnjom koju ono izaziva.
I ovde se smenjuju "sadistiki" i "mazohistiki"
podsticaji. Sen Fon uiva u moralnoj patnji svog dobro-
tvora, koga prisiljava da rodoskvrnO Opti sa kerkom,
ali s podjednakom spremnou zadovoljstvu rtvuje i
sopstvenu1 kerku, a istu rtvu podnose i drugi: Noarsej,
ilijeta...^ - Takoe je ispoljena i tenja simultanom,
koncentrinom dejstvu vie razUitih podsticaja.
to se odgovarajuim rasporedom uesnika "prizora"
postie potpuno pokrivanje senzualnih valenci, ovde se
izborom rtava ili ak naroitim njihovim ukrtanjem
postie saimanje vie posebnih prestupa u jedan pre-
stupniki in. Simultano nadraivanje moralnim pre-
stupima dovedeno je do vrhunca u opisu oveka:
"koji je spavao sa svoje troje dece koje je napravio svojoj
majci, medu njima i sa jednom kcerkom udatom za nje-
govog sina, tako da je, spavajui sa tom kcerkom, isto-
vremeno spavao sa sestrom, kerkom i snahom, prisilja-
vajuci sina da spava sa svojom sestrom i pomajkom." 4 ^
Les 120 joumees de Sodome, str. 290.
Histoire de Juliette, t. , str. 481.
Isto, str. 450.
32
Svi erotski podsticaji mogu se podeliti na normalne
i parestezijske. Ali odmah treba rei da se normalni
samostalno dejstvo moe eventualno da izazove samo
prvi stepen erotskog odgovora - erekciju. Takvu, ogra-
nienu mo imaju, na primer, fiziko nadraivanje
genitaUja ili pogled lepo telo. U erotskim prizorima
normalni putevi podsticanja elje javljaju se uporedo
sa parestezijskim i zbog toga da bi se dobio to vei
broj valenci, odnosno to bogatija erotska arabeska.
Prednost parestezijskih nadraaja nad normalnim
potkrepljuju rezultati nekoliko opita. U jednom takvom
opitu, ilijeta, istovremeno podvrgnuta dejstvu "nor-
malnih" i parestezijskih nadraaja, treba da posvedoi
koji joj od ovih nadraaja priinjava vee zadovoljstvo.
S obzirom da je re o istovremenom nadraivanju
"hrama prirode" i "hrama Sodome", ilijeta najpre ne
moe da se opredeli. "Senzacije su", kae ona, "istovre-
meno tako zbrkane i tako sladostrasne, da veoma teko
mogu da odredim njihovo pravo mesta" Zbog toga se
opit ponavlja, a ilijeta je zamoljena da paljivije prati
svoje senzacije i da podnese "taniji izvetaj". U dru-
gom pokuaju eksperiment daje zadovoljavajui rezul-
tat:
"...priznajem, jer treba da kaem punu istinu, da je kurac
koji je prodro u moje dupe izazvao u meni beskrajno iv-
lje i finije oseaje nego onaj koji me je probio spreda.
Mlada sam, nevina, stidljiva, nepripremljena za zadovolj-
stva kojima sam maloas bila preplavljena; moguno je
da se varam o vrsti i prirodi tih zadovoljstava uzetih po
sebi, ali pitali ste me ta sam osetila i ja sam vam rek-
1."
Skala parestezijskih podsticaja obuhvata raspon od
sodomskih nadraaja, koji se mogu smatrati minimal-
nim parestezijskim nadraajima, do podstreka koje za
Sadovog oveka predstavljaju krvava smaknua. Gor-
njom granicom ove vrste podsticaja mogu se smatrati
Isto, 1.1, str. 83.
33
 koprolagnijski stimulansi, jer je odvratnost koju oni
ulivaju normalnom oveku vea od jeze koju u njemu
izazivaju Sadove pomahnitale ubice. Tako Leli oprata
Sadu sve, "sauf 1 merde"^. On iznosi podatke koji
treba da dokau da koprolagnija, posebno koprofagi-
ja, ne moe biti tako uestana pojava bi se moglo
pomisliti osnovu Sadovih dela. Tlme se u stvari
otvara problem naune upotrebljivosti Sadove "deskrip-
tivne psihopatologije", paralelan ve izloenom proble-
mu koherentnosti njegove filozofije. Jer, na primer
Bataj, da odgovara LeUju, skree panju na to da
Sad "nije hteo toliko da ubeuje koliko da izaziva". Sad
e nam ostati stran, smatra on, uvidimo da je
njegov izazov iao granica mogunog: "Njegov
izazov bio bi lien smisla, ostao bi bez vrednosti i bez
posledica, da nije bio ta bezgranina la i da stavovi
koje je on napadao nisu bili neoborivi"^
Veina Sadovih junaka odaziva se na veliki broj
najraznovrsnijih podsUcaja, s podjednakim zadovolj-
stvom "primaju" i "daju", rtvuju u "hramu Venere"
u "hramu Sodome", uivaju u nevinosti i u okorelosti.
Na toj njihovoj "univerzalnosti" Bart je zasnovao "pra-
vilo reciprociteta", nastojei da utvrdi zakonitosti Sado-
vog "erotskog koda". On naime smatra da se u Sado-
vom svetu mogu razmenjivati sve funkcije sem ubist-
va, da mogu da prelaze sa jedne linosti drugu:
svi mogu i moraju biti jedno za drugim - rtva i krv-
nik, bievalac i bievani itd. se, po Bartovom
miljenju, u Sadovom jeziku mogu nai "samo klase
akcija, a ne i grupe individua". "Seksualna praksa
nikad ne slui identifikaciji subjekta"^, zakljuuje on.
Ovo Bartovo tumaenje u glavnim crtama podudara se
sa njegovom glasovitom analizom Rasinovih tragedija,
ali je ovde oigledno da ono - kako bi sam Bart rekao -
ne "pokriva" dobar deo Sadovih knjiga.
Gllbert Lely, Sade, Gallimard, 1967, str. 220.
Georges Bataille, L'Erotisme, Mlnult, 1957, str. 222.
Roland Barthes, Sade, Fourier, LqyoJa, Seuil, 1971, str. 100.
34
nije malo ni onih Sadovih junaka ije zadovolj-
stvo zavisi od odreene vrste ak od jednog jedinog
podsticaja datog pod odreenim uslovima. Za njih
postoji samo jedna vrsta raja, odnosno pakla. Podsticaj
se za njih javlja u obliku refrena. Sen Floran mora
imati svakog dana "dve nevine devojke";^r eromov
"omiljeni hram" jesu usta;^ ernan uiva tek kad
svoju enu podvrgne uvek istom muenjur^ jedan Sen
Fonov prijatelj raspaljuje se tek na zvuk podrigivanja
ili putanje vetrova;4^ jedna linost iz 120 dana Sodo-
me (gde ima najvie monomana) "eli samo ene koje
su upravo ubijene";41 VespoU voU samo ludake i uspe-
va da svri u zagrljaju gospoe Klervil tek kad mu
jedan ludak spusti svoj "etron" pravo na lioe;42 sama
gospoa Klervil svoju svirepost ispoljava jedino prema
mukarcima, dok napuljska kraljica arlota "vie
uiva u krvi osoba svoga pola;43 gospoa Delben kae
da je za nju zadovoljstvo koje "ene jedne drugima
pruaju tako divno", da ona "ne tei gotovo niemu van
toga"44. To su sve "sluajevi": seksualna mo ovih li-
nosti skrivena je u najneobinijim predmetima, prizo-
rima, zvucima, kao kod onih zmajeva iz narodnih pria
ija snaga lei u srcu neke ribe ili ptice. Zato Klosovski
u Sadovim delima nalazi "galeriju klinikih portre-
ta"45.
Nasuprot nezamenljivim i postojanim podsticaji-
-refrenima stoje efemerni podsticaji-performanse. Za
njima tragaju oni Sadovi junaci ija je uobrazilja
kadra da uvek stvara neto novo, neto to e prevazii
Justtne ou les Malheurs de la vertu, str. 228.
Isto, str. 129.
Isto, str. 208-212.
Histolre de Juliette, 1.1, str. 298.
Les 120 joumees de Sodome, str. 301.
Histoire de Juliette, t. , str. 242.
Isto, str. 264.
Isto, str. 25.
Sade, mon prochain, str. 111.
35
sve to je ve uinjeno i okuano. Obrazujui razliite
figure, udeavajui raznovrsne prizore, konstruiui
posebne maine za ubijanje i uivanje, oni tragaju za
neiskuanom, novom prilikom, za zloinom, mukom ili
osobom koji e prevazii sve poznato i baciti ih u novu
ludu vrtoglavicu. Kao to je Don uanu uvek potrebna
nova ena, ovi Sadovi junaci neumorno istrauju
mogunost novog zloina, novih uasa. Oni ive u stal-
noj stvaralakoj groznici, kao umetnici koji se postepe-
no i muno pribliavaju svom idealu. GOspoa od Sent
Ana, primer, bogato plaa svakoga ko moe da je
"naui nekom uivanju koje jo ne poznaje", a koje
moe njena "ula da preplavi novim sladostraem";^
ilijeta priznaje da su 7njene elje "hiljadu puta jae"
od njenih sposobnosti.* a njena prijateljica Klervil jo
je reitija:
"...ma koliko zloin bio uasan, uvek mi se ini d a zaostaje
za zamislima moje glave. Ali, k a d bih mogla i citav svet
d a unitim, jo bih proklinjala prirodu to je mojim
m r a n i m eljama stavila n a raspolaganje s a m o j e d a n
svet!"^
U ovakvom svom zaletu Sadovi junaci ne zaustav-
ljaju se ni na granicama prirode. Poznavanje anatomi-
je i neurologije i bogata uobrazilja omoguavaju im da
od prirode izmame i ono to im ona inae ne prua. Oni
znaju da se ibanjem moe izazvati bol, ija je pak
posledica uzaviranje krvi i njeno bre strujanje, a time
i snano zagrevanje polnih organa. Tako se ovek
dovodi u stanje da moe da poini bludnu radnju
"uprkos samoj prirodi", da "prekorai granice maehe
prirode". Poto su odbacili ljudske i boanske zakone,
Sadovi bludnici besno tresu lancima prirodnih zakona.
"Kad se ovek navikne da u jednoj taki prkosi zako
nima prirode, onda on vie ne nalazi pravog uivanja
ako ih sve ne prekorai...'"^, kae iUjeta.
La Philosophie dans le boudoir, str. 140.
Histoire de Juliette, t. , str. 472.
Isto, str. 208.
Isto, 1.1, str. 356.
36
Hvatajui se ukotac sa prirodom, Sadovi junaci
pribegavaju jednom prevashodno ljudskom reenju:
maini. Ima u Sadovom delu vie raznih sprava za
ubijanje i uivanje; njima je opremljeno nekoliko
naroitih dvorana, ateljea i muilita. Na primer, na-
puljski kralj Ferdinand konstruisao je mainu "izvan-
redno podesnu za ubijanje trudnih ena"^. Rus Minski
ima spravu koja moe istovremeno da usmrti esnaest
osoba.^1 Vrlo sloenu i matovitu konstrukciju pred-
stavlja otoman etvorosed "za stimulisanje strasti" koji
u toku jedne orgije u ItaUji probaju ilijeta i njene
prijateljice.^ Delat Delkur konstruktor je jezive spra-
ve za laganb ubijanje u obliku dva koncentrina toka,
od kojih je vei snabdeven gvozdenim iljcima koji
polako paraju meso rtve zavezane za manji toak.^
Bez pronalazakog i konstruktorskog duha nisu ni
ljubitelji koprolagnije. GOspoa Diklo opisuje dve spra-
ve namenjene toj vrsti nastranosti.^ Tako sadovsko
ludilo, pored svojih sistema i svoje estetike, raspolae i
svojom tehnologijom.
Zahvaljujui procesu uslovljavanja, odnosno proce-
su kojim se postie da izvesni podsticaji izazivaju
reakcije koje inae nisu izazivali, kod Sadovih junaka
se javlja neslueno bogatstvo podsticaja koji konvergi-
raju prema jednom, erotskom odgovoru. to e
pljuvana lezda psa, posle vetakog kondicioniranja,
pceti da lui na pojavu svetlosti zvuka, prirodno
kondicionirane polne lezde Sadovih junaka poinju da
lue na podsticaj prizora patnje, rugobe, na zvuk smrt-
nog krika, leleka, ak i na podrigivanje.
Meutim, osnovu ovih mnogobrojnih i raznovrsnih
uslovljenih stimulansa ini jedan neuslovljeni stimu-
lans, kaO to u pozadini razliitih nadraaja koji kod
00
Isto, t. III, str. 237.
B1
Isto, str.'271.
Isto, str. 228.
03
Isto, 1.1, str. 417.
* Les 120joumees de Sodome, str. 220. i 223.
37
deteta izazivaju reakciju straha stoje samo dva prvo-
bitna stimulansa koji se mogu otkriti ve prvih dana
njegovog ivota. osnovni, neuslovljeni sadovski
impuls predstavlja slika srnrti, misao na smrt, ona
sama.
Smrt je stimulativna na dva nalna: prizor i
unutranji doivljaj, smrt drugog oveka i kao
sopstveno umlranje. Zato je Sadovim junacima potreb-
no toliko ubijanja, toliko krvavih smaknua, ali takoe
i opasno obletanje oko plamena smrti, strasna zaoku-
pljenost slikom sopstvenog kraja. Njihovo bogato isku-
stvo zloina utvruje ih u uverenju da je "unitavanje
nekog ljudskog bia najivlji podsticaj koji se moe
dati razvratu ula"^, a nalaze, takoe, naina da
nedvosmisleno, eksperimentalno utvrde istinu o erot-
skom dejstvu smrti i na sami organizam kome ona
preti. Podvrgnutt dejstvu odreenih uslova, dovedeni u
neposrednu blizinu smrti (sa ve zategnutom omom
oko vrata), dva sasvim razliita bia - vrla istina i
zlikovac Rolan - doivljavaju isto zadovoljstvo. "To je
sigurno delovanje"^, kae Rolan. Isto tako, smrtni
strah i bespotedno muenje dovode i Evgenijinu
majku do neoekivanog orgazma:
"Slatka mamice, pa ti svraval Dolmanse, pogledaj njene
oi... Zar nisam u pravu: ona svrava!"^ r
Ovo saznanje uliva Sadovom oveku izuzetnu
hrabrost pred smru. On je oekuje vrhunac i
potvrdu svog puta per aspera ad astra. ilijeta najbolje
izraava to gledite: "...najmanje od svega plaim se da
u biti obeena. Nije li poznato da ovek svrava umi-
rui na taj nain?"5 Neoekivano i herojsko reenje
osnovnog problema ljudske situacije.
(1973)
** Histoire de Juliette, t. , str. 184.
Justine ou les Malheurs de la vertu, str. 247
"" La Philosophie dans le boudoir, str. 299.
33
Histoire de Juliette, t. , str. 278.
38
SVETO - SVETOVNO
Religijska hermeneutika
Imoralne snage u ljudskom biu predstavljaju
prvorazredne pokretae koji ga vuku prema nee-
mu bitnom.
Hans Belmer
Sadovi tumai slau se u jednom: njegova misao i
njegov imaginarni svet ostaju nekoherentni kad se
posmatraju u ravni pojmovnog sistema koji se sam
Sad poziva, to jest, u ravni racionalistike i materijalis-
tike filozofije XVUJ veka. Na primer, Simon de Bovoar
nalazi u Sadovom delu niz intuitrvnih uvida u prirodu
psihikih procesa, zbog kojih ga smatra bliskim psiho-
analizi, ali koji potpuno odudaraju od Holbahovog
psihofiziolOkog paralelizma i Lametrijevog modela
oveka-maine, za koje se Sad uporno vezuje. Ona,
takoe, skree panju na protivurenosti planu
etike argumentacije, gde dolazi do sukoba izmeu
Sadove tenje individualizaciji i relativizaciji mo-
ralnih standarda ("svako naelo optevaeeg morala
prava je opsena") i univerzalne logike veka prosvee-
nosti.1 Sline primere navode i drugi autori, zakljuu-
jui da osnova Sadove racionalistiki formulisane misli
izmie, 2tako da se ona javlja "haos jasnih ideja"
(Blano) , da Sadu filozofija njegovog doba nije pomo-
1
Simone de Beauvoir, Faut-il bruler Sade?, Gallimard, 1972, str.
48-54.
a
Maurice Blanchot, Lautreamont et Sade, Minuit, 1963, str. 36.
39
gla da rei svoj osnovni problem, problem "oveka
odanog Zlu, ali koji trpi zbog toga to ga Dobro osuu-
je" (Bataj)4, OdnosnO da je Sad, upuen na filozofiju
svoga doba, toliko prekoraio njene Okvire - ostajui na
izgled veran njenom reniku i njenim "sistemima" - da
je upravo u njeno ime bio osuen (Klosovskfr*.
su se javili pokuaji da se Sadov i njegov
svet rekonstruiu i protumae na jednom irem speku-
laUvnom planu, kojim bi bili obuhvaeni i iracionalni i
metafiziki momenti u pozadini Sadovog racionalizma i
materijalizma. U stvari, re je, grubo uzev, o dve vrste
pokuaja.
S jedne strane, to su radovi Blanoa, Kamija i
Simon de Bovoar, gde se Sadove protivurenosti razre-
avaju u svetlosti uvida u iracionalne korene njegovog
iskustva i njegove uobrazilje. Tako Blano u osnovi
Sadovog dela nalazi "iskustvo negacije", koje prolazi
kroz nekoliko etapa - poricanje oveka, poricanje boga,
poricanje prirode - da bi se, dijalektiki, preobrazilo u
afirmaciju "Jedinstvenog", suverenog i slobodnog ove-
ka, koji ima apsolutnu mo, "jer je u njemu negacija
dostigla vrhunac"^. Meutim, ova misao o integralnom
oveku roenom iz pepela apsolutne negacije uronjena
je u iracionalno, to tu misao istovremeno "podstie i
sputava". Zbog toga Blano ne okleva da Sadov um
obelei negativnim predznakom, "delo ludosti" i
"proizvod bolesti", poriui mu svaku ivotnost".^ On
prihvata samo to da Sad moe koristiti normalnom
oveku da "sebe razume, pomaui mu da pobolja
uslove samog razumevanja"71.
Kami u potpunosti preuzima prvi deo ove analize,
ali se odvaja od Blanoa u pogledu znaenja Sadove
3
Georges Bataille, La Litterature et le mal, Gallimard, 1957, str.
189.
4
Klossowski, Sade, mon prochaln, Seuil, 1947, str. 48.
Isto, str. 42.
Isto, str. 47.
7 II
Isto, str. 49.
40
negacije, koju on posmatra u perspektivi istorije "po-
bunjenog bveka", odreujui joj dvostruko znaajno
mesto: "prve koherentne ofanzive" i kao poduhvata
kojim je "pobuna" skrenuta na puteve umetnosti.
Frema Kamijevom tumaenju, "Jedinstveni" nije proiz-
vod lude misli, ve san i fikcija pobunjenog pisca.^
I Simon de Bovoar vidi posebnost Sadove misli u
njenoj utemeljenosti u uobraziljnim slikama a ne u
samim stvarima. Time ona objanjava zavisnost ero-
tizma u Sadovim delima i erotizma samog Sada od
verbalnog konteksta, posebno od pisane rei, jer je
"pisanje jo vie od govora kadro da slikama da posto-
janost"4. Khjievnost je potrebna Sadu za razvijanje i
fiksiranje uobraziljnih slika i ona mu, to je bitno,
pomae da prevazie protivurenosti svog "demonija-
kog sistema". Jer sistematskom prihavatanju posebnos-
ti, izdvojenosti i egoizma knjievnost daje oblik poruke,
optenja. Tako Sad, na paradoksalan nain, gradi
suverenost svog integralnog oveka na negaciji sveta,
ali u obUku poruke upuene tom svetu.
Svim ovim tumaenjima zajedniko je uverenje da
je materijalistika usmerenost Sadove misli autentini-
ja od njegovog racionalizma. Blano, na primer, zapaa
da Sad, odredujui ovekovu sudbinu, ne trai od njega
da prihvati nijedno "idealno naelo", odnosno naelo
koje bi ga prevazilazilo. lp U tom pogledu, kae
Simon de Bovoar, "Sad sebi nikada nije protivureio",
jer je njegov "temperament potpuno nereligiozan", jer
kod njega "nema ni traga metafizikog nemira". 11 Ove
rei treba shvatiti i kao posredan odgovor na pokuaje
nekih hrianskih mislilaca, pre svega Deni de Rumo-
na i Klosovskog, da Sada protumae iz perspekti-
ve hrianske metafizike.
"Ledeni racionalizam" Sadovog erotizma upuuje
Albert Camus, L'Homme revolte, Gallimard, 1951, str. 54- 67.
Isto, str. 46.
xo
Isto, str. 42.
Isto, str. 56.
41
 Rumona na zakljuak da je njegov implicitni smisao
u "oienju kroz zlo". Skrivena lozinka Sadovih juna-
glasi: "Greimo dok ne unitimo svu dra greha."
Razlika izmeu Petrarke i Sada samo je u tome to je
prvi odbacio objekt, dok ga drugi uistinu unitava. Put
kojim je krenuo Sad, zakljuuje Rumon, jeste "nega-
tivni put" ateiste koji zaziva spiritualnu ljubav ubija-
jui zloinca - telo.1-
Klosovski takoe misli da se pravi Sad krije "pod
maskom ateizma". On opisuje Sadovu svest dija-
lektiku dramu u kojoj se odvija postepeno "likvidira-
nje pojma zla". Prvi in te drame javlja se u obliku
"unitavalake teologije roene iz neiste savesti blud-
nog vlastelina", drugi u vidu materijalistikog ateizma,
trei kao svojevrsna askeza, "askeza apatije".14 U
Sadovom delu "prisustvujemo borbi duha koji, umesto
da - kao Hegelov duh - kroz stvaranje ispoljava svoja
virtuelna bogatstva, a kroz istoriju svoje najvie cilje-
ve, postaje, u dodiru sa svojim stvorenjima, svestan
svojih pogreaka, ali im ne pomae, ve se slui njima
za vlastito izbavljenje, vlastito OslobOenje; to je obrnu-
ta ekonomija spasa: ljudske patnje iskupljuju pali duh
dozvoljavajui mu da se oisti."1- Zato Klosovski smat-
ra da je "itavo Sadovo delo samo oajniki krik upu-
en prema slici nedostinog devianstva, krik obavijen
i kao oklopljen reima bogohulne poeme"1. Dakle, u
pozadini Sadovog ateizma krije se drama hricanske
due eljne istote i spasenja.
Povodom ovih tumaenja Sadovih dela, od kojih su
jedna pre svega zasnovana na kritikom ispitivanju
Sadovog racionalizma, a druga na traganju za pozadi-
nom njegovog materijalizma, postavljaju se dva medu-
sobno povezana pitanja: da li Sadovo delo zaista ostaje
12
Denis de Rougemont, L'Amour et TOccient, Gallimard, 1938,
str. 180.
13
Isto, str. 58.
14
Isto, str. 104.
le
Isto, str. 108-109.
42
dokraja u okvirima materijalistikog vienja sveta i,
u tom pogledu ima traga nekog kolebanja, da li to
kolebanje nuno podrazumeva hriansku metaf iziku?
Ne moe se porei da se kod Sada ulni doivljaji,
psihiki procesi, moralne norme, drutveni odnosi itd.
uglavnom opisuju sa pozicija i pomou pojmova i logi-
ke najradikalnijeg materijalizma. Ali nita ree nije ni
nastojanje "ideolokoj" zasnovanosti sveta fizikog, i
koliko god ima materijalistikih i mehanicistikih
formula tipa - "Sve to se ispoljava planu morala
zavisi od fizikih uzroka", ima i stavova gde se sve
temelji na cogitu bluda - "Ne uzbuuje nas predmet
bluda, vec ideja zla". Domet Sadovog materijalizma
posebno ograniava injenica to se materijalistika
usmerenost njegovih teorijskih iskaza i razmiljanja
njegovih "filozofa" kosi sa smerom u kome se odvija
osnovna "radnja" sadovske erotske scene: pripremanje i
postizanje "zadovoljstva". Jer "zadovoljstvo" Sadovog
bludnika tako je zamiljeno i tako organizovano da se
u njemu oigledno prevazilazi plan psihofizikog. ak
se moe rei da samu sutinu Sadovog erotizma pred-
stavlja prekoraivanje granica spontane ulnosti i
njeno estetsko i moralno uobliavanje i osmiljavanje.
Uvek je lako raspoznati dva puta kojima se seksu-
alna energija Sadovih junaka moe utroiti: spontano,
neposredno i jednOstavno troenje ili smiljeno, tehni-
ki i estetski posredovano troenje. elja, "strast", jed-
nom rei priroda, podstie Sadovog junaka da bez
oklevanja krene prvim putem. Ali on uglavnom uspeva
da se uzdri, da u svoje zadovoljstvo, kako kae, "unese
malo reda". Gospoda Delben najpre se povodi za svojim
prirodnim porivom: zahvaena "nenim pijanstvom",
ona ne asei odvodi ilijetu do kreveta i "zasipa je
poljupcima". AU tu se iznenada zaustavlja:
"Trenutak, ree ona, sva u vatri, t r e n u t a k , d r a g e moje
druge, unesimo malo reda u n a a zadovoljstva, u n j i m a se
uiva samo k a d se fiksiraju." l e
le
Htstoire de Juliette, 1.1, U. G. E., 1976, str. 23.
43
 Ove dve mogunosti koje stoje pred zadovoljava-
njem seksualne elje nasluuje Dolmanse, glavna U-
nost Filozofije u budoaru, kad govori o "dve vrste svi-
repostr, od kojih se jedna "raa iz tuposti i,
nikada nije promiljena i analizirana, ini osobu koja
je sa njom roena slinu divljoj ivotinji", dok je druga
"plod krajnje17 osetljivosti organa", snane uobrazilje i
jakog duha. Meutim, on ove dve vrste ulnosti vezu-
je za posebne tipove oveka i objanjava ih njihovim
prirodnim sklopom, a ne alternative koje se otva-
raju pred svakim ovekom i to u svakom trenutku, kao
to proistie iz naina na koji je opisano upravo njego-
vo, Dalmanseovo seksualno ponaanje. U toku treeg
dijaloga Filozofije u budoaru, gospoa od Sent Ana
ak est puta opominje Dolmansea i odvraa ga od
prve alternative, to jest one to vodi izravno od elje do
njenog zadovoljenja. U ime "reda koji treba uneti u ove
orgije" i koji je potreban "ak i u krilu ludila i besa-
a", ona zahteva od svog prijatelja da "bude pametan",
da savlada svoj "ar" i svoje "uzbuenje".
Ovo organizovanje mahnitosti dostie vrhunac i
udovinu podrobnost u 120 dana Sodome, gde etvori-
ca doajena poroka i zloina nameu svojim rtvama,
ali pre svega sebi samima, odnosno svojim eljama i
prohtevima, strog "pravilnik", sa razraenim raspore-
dom sati i dana, koji treba da omogui postepeno i sis-
tematsko upoznavanje i kuanje tano 600 "strasti".
Mada se etvorica bludnika tim pravilnikom obavezuju
da u sebi ugase "i najmanju iskru razuma" i da nijed-
no vee ne legnu trezni,18 oni, primer, izmedu pet i
est sati po podne ne smeju da idu dalje od "obinog
zadirkivanja" sa dve devojke i dva deaka koji im u to
vreme nagi slue kafu i likere:
"To jo nikako nije trenutak kad se sebi smeju dozvoliti
strasti koje mogu da uznemire ivce, nego treba ostati na
obinom zadirkivanju." 19
"l e La Philosophie dans le bouoir, U. G. E., 1972, str. 126.
Les 120Joumees de Sodome, J.-J. Pouvert, 1972, str. 84.
le
Isto, str. 80.
44
U emu se ogleda ovo "uvoenje reda" u samu
ovekovu raspojasanost?
Najpre u estetskom oblikovanju erotske scene, pri
emu se uobrazilja Sadovih nadahnjuje esteti-
kom simetrije, zasnovanom na mogunostima koje u
tom pogledu prua ljudsko telo. Na tu simetriju tela
nadovezuje se itava algebra i geometrija erotske scene,
svojevrsna ravnotea masa, funkcija i brojeva. Sve je
simetrino i u meusobnoj srazmeri, ali sve je i uvea-
no. To je druga osobina ove estetike poroka i zloina:
ona tei hiperboli. Kako kae Sen Fon, "uz vrsnou
treba da ide obilatost"^. I tom sadovskom hiperbolom
vladaju broj i mera; to je hiperbola prevelikog broja,
preterane, neljudske mere.
Sadovi scenografi i reditelji zadovoljstva posebnu
panju poklanjaju pitanju njegovog intenziteta. Pre
svega, namesto obinog, jednostrukog zadovoljstva,
dolazi njegovo "udvostruenje" ili "umnoavanje", to
jest, takvo zadovoljstvo koje predstavlja rezultat isto-
vremenog nadraaja to vee ulne povrine svim ras-
polOivim nadraujuim objektima. Jer Sadovi junaci
oseaju potrebu za "upotpunjavanjem" zadovoljstva,
tee za nekom vrstom njegovog idealnog, totalnog os-
tvarenja, koje bi "prevazilo sve". Gospoa Delben tako
rasporeuje svojih pet tienica da moe istovremeno
da uiva sa svima njima:
"Delben je nemirno i brzo prelazila sa Sent-Elmine pike
na moje dupe, vatreno lizala i sisala as jedno as drugo i,
izvijajui se sa neverovatnom gipkou pod Elizabetinim
prstima, pod Flavijinim jezikom i pod klitorisom gospode
Volmar, tribada je skoro bez prekida prolivala bujice
sperme."^1
Objanjavajui razliku izmeu obinih i ovih vie-
strukih, "pravih" zadovoljstava, Sad navodi odgovor
jedne upuene ene na pitanje njenog mua zato je
tako hladna u branoj lonici. "Ah, doista, odgovori mu
Histoire de Juliette, 1.1, str. 290.
Isto, str. 45.
45
 ta jedinstvena Osoba, stoga to je to to mi vi inite
suvie jednostavno."^
Traei krajnji, nesvakidanji intenzitet uivanja,
Sadovi junaci nastoje, izmeu ostalog, da u svojoj
seksualnosti izmire dve osnovne prirodne uloge, ono to
sami nazivaju "primanjem" i "davanjem", odnosno
aktivan i pasivan stav u polnom odnosu. Njihova sek-
sualnost ne zna za razlike izmeu penetriranosti i
penetriranja, trpljenja i zadavanja bola, ubijanja i
umiranja, to dovOdi u zabunu svaki pokuaj psiho-
patolokog definisanja i klasifikovanja njihovih postu-
paka i njihovih "nastranosti". Nije re samo o sposob-
nosti Sadovih bludnika da se naizmenino stavljaju u
jednu i drugu ulogu. Ono emu oni posebno tee jeste
povezivanje obe uloge u jedinstven, istovremen doiv-
ljaj. Biti u isti mah mukarac i ena, prua, prema
reima jednog od njih, "najvee moguno zadovoljstvo".
Gospoa od Sent Ana naziva sebe "vodozemcem" zato
to u sebi nalazi bezgraninu sklonost prema poroku
("sve volim, svime se zabavljam") i zbog toga to bi
htela da "spoji sve rodove".1^
Poseban intenzitet uivanja Sadovi junaci nalaze
kad biraju ili, bolje rei, stvaraju takve rtve sa kojima
su u viestrukom odnosu srodstva i rodoskvrnua. Na
primer jedan Dolmanseov prijatelj "obino ivi sa
kerkom koju mu je rodila vlasUta majka" i sodomizi-
ra sina roenog iz veze sa tom kerkom.2^ Podvaljujui
crkvi i zakonu, Noarsej i ilijeta organizuju fantasti-
na rodoskvrna venanja: on sa dvojicom svojih sinova,
ona sa svojom kerkom i jednom sirotom devojkom,
samo zato da bi postigli da Noarsej bude "istovremeno
supruga jednog i suprug drugog sina", a ilijeta "mu
svoje kerke" i supruga one sirote devojke.^ Ali najda-
lje je otiao ovek "koji spava sa svoje troje deoe koje
La Philosophie dans le boudoir, str. 90.
Isto, str. 18.
Isto, str. 96.
Histoire de Juliette, t. , str. 481.
46
je napravio svojoj majci, meu njima i sa jednom
kerkom udatom za svoga sina", tako da kad spava sa
tom kerkom "istovremeno spava sa svojom sestrom,
svojom kerkom i svojom snahom".^ Kao da se Sadov
junak ne zadovoljava obinim incestom, nego trai
incest u istom stanju, neku vrstu konkretnog doivlja-
ja idealnog incesta.
Slinu tenju Sadov ovek ispoljava kad u svojim
rtvama, u predmetima svog uivanja, vidi simbole
nekih moralnih i religijskih kategorija i vrednosti -
vrline, poroka, izdaje, samilosti itd. Na primer Vespoli,
upravitelj jedne ludnice u Italiji, svim drugim zado
voljstvima 'pretpostavlja uivanje sa bolesnicima koji
uobraavaju da su Bog, Hrist ili Bogorodica. On se
hvali time to u "svom paklu ima itav raj"^71.
Najzad, organizovanje i araniranje erotske scene
ima esto oblik ritualizacije seksualnog zadovoljstva,
pri emu se ono zamilja i izvodi kao parodija religijs-
kih obreda: prinoenja rtve, mistinih venanja, pos-
veenja itd., s ciljem da se, kako kau sami Sadovi
junaci, "blatt sve to je sveto". Ovaj oblik "uvoenja
reda", odnosno transformacije seksualne energije ogle-
da se i u Sadovoj sklonosti da polne organe i polni in
opisuje pomou religijskih pojmova. Njegov erotski
renik pun je "hramova", "obreda", "svetkovina", "misa",
"tamjana".
Gomilanje zadovoljstava, njihovo pojaavanje,
njihovo vezivanje za plan idealnog i simbolinog i
njihova ritualizacija predstavljaju osnovne obUke
"drugog", posrednog puta zadovoljavanja elje. Hvalei
taj posredni put, to jest organizovana i "fiksirana"
zadovoljstva, Sad i njegovi junaci uglavnom istiu raz-
liku u intenzitetu i trajanju izmeu njih i onih zado-
voljstava koja se doivljavaju spontano, bez estetskog i
moralnog posredOvanja i osmiljavanja. Meutim,
nema sumnje, tu ne moe biti rei o intenzitetu i tra-
Isto, str. 450.
Isto, str. 245.
47
janju Obinog (ukljuujui i bolesno) ulnog zadovolj-
stva, ve o doivljaju nove vrste, koji se zadovoljstvom
teko i moe nazvati. On podrazumeva pojavu novog
kvaUteta, koji se javlja uvek kada psihosomatski pro-
cesi i funkcije neto znae, odnosno kada se ne ostaje
na planu njihove "prirodnosti" i samOdovOljnosti. A to
prevazilaenje plana psihosomatskog predstavlja upra-
vo jednu od pojava kojima se s posebnom panjom
bavi istorija reUgija i religijska hermeneutika, jer
mutacija psihosOmatske strukture tu oznaava prelaz
sa svetovnog na sveto.
akle, ima osnova da se takve pojave i u Sadovom
delu dovedu u vezu sa religijskim referencama, mada
to jo ne znai da se te reference svode okvire hri-
anske metafizike. Uostalom, kad je re o podudarnosti
pojava mutacije psihosomatskog u Sadovom delu sa
nekim posebnim istorijskim oblicima reUgije, te pojave
se pre mogu dovesti u vezu sa nekim arhajskim i ori-
jentalnim religijama i nekim oblicima gnose i ilumi-
nizma. Erotsko-mistine ekstaze hrianskih mistika,
na koje bi se ovde moglo pomisUti, vie su stvar nak-
nadnog simbolinog i alegorijskog tumaenja seksual-
nosti nego smiljeno, obredno prevazilaenje te seksu-
alnosti u smeru jedne ontoloke mutacije, kao to je to
sluaj u mnogim arhajskim i orijentalnim oblicima
reUgijskog iskustva - i kod Sada.
I neke uzgredne primedbe Klosovskog i drugih
autora upuuju na to da bi se Sadova impUcitna reUgi-
oznost mogla prikazati izvan hrianske metafizike.
Tako Klosovski na jednom mestu kae da je Sad sro-
dan "velikim jereticima gnose, po mrnji koju ispoljava
prema telu i po frenetikom kultu orgazma, koji je kod
nekih manihejskih sekti bio oblik kulta izvorne svetlo-
sti." Traenje snage i ivota podsea ana Polana na
"stravine primiUvne svetkovine"29.

" Sade, mon prochain, str. 101.

^ U predgovoru za prvu verziju istine (Les infortunes de la
vertuj.

48
 Ni samom Sadu nije promakla iz vida mogunost
da za ponaanje svojih nae reference obU-
cima arhajske i primitivne kulture i religioznosti, u
kojima je on, zajedno sa svojim dobom, traio uzore. Na
jednom mestu on ak tvrdi da su sve nastranosti koje
opisuje "nekada bile igre naih predaka... ozako-
njenl obiaji verski obreT^.
ini se, doista, da se Sadov um i proizvodi njegove
uobrazilje pre mogu postaviti na osnove metafizike
prirode, na kojima je zasnovana veina arhajskih i
istonjakih religija, nego osnove metafizike duha,
kakva je hrianska metafizika. Jer u oima Sadovog
oveka problem ontolokog statusa nije spekulativne
prirode; "zadovoljstva" kojima on tei vezana su za
konkretne ulne doivljaje i njihovo preobraavanje, a
"prooes preobraavanja psihofizioloke aktivnosti u
neto sveto", prema reima Elijadea, "karakteristian je
za svu arhajsku spiritualnost"^1-.
I osnovni put kojim Sadov ovek pokuava da
ostvari ontoloki skok i stupi u prostor svetog udaljava
ga od hrianstva i pribliava arhajskoj i istonjakoj
religioznosti: to je put koji vodi kroz neisto i prestup-
no. Sadov "filozof" kao da preuzima i razvija mudrost
jogina, za koga je reeno da "dobija veno spasenje
istim onim postupcima zbog neki ljudi nulionima
godina gore u Paklu"^. On se, na primer, okruuje
prostitutkama, podvodaicama, fizikim i moralnim
rugobama, kao "mudraci" o kojima govore tantriki
tekstovi, koji za svoje orgije biraju rune, razvratne
ene i prostitutke i obasipaju pravim pohvalama: "O,
Dombi (pralja), sve si isprljala!... Neki te smatraju ru-
nom. Ali mudraci te steu na grudt O, Dombi, niko nije
pokvaren U."44 Uopte, "zadovoljstvo" je u oima
Sadovih. junaka s onu stranu prirode, zakona i religije,
Justine ou les Malheurs de la vertu, U. G. ., 1969, str. 258.
Mircea Eliade, Le Yoga, Payot, 1954, str. 256.
Mircea Ellade, Le sacre et leprofane, Gallimard, 1965, str. 145.
Le Yoga, str. 259.
50
to jest s onu stranu profanog sveta; do njega se dolazi
na isti nain na koji se u prirnitivnim svetkovinama
oglaava dolazak svetog - sistematskim krenjem svih
pravila koja tite prirodni i drutveni poredak. "Postu-
pati suprotno od pravila" jeste osnovni prosede kojim
arhajski ovek kua "sveto prestupa"^ i najvaniji
savet koji dobijaju neofiti sadovskog "bluda", na pri-
mer ilijeta, kojoj Sen Fon preporuuje:
".. ono to j e najprijavije i najodvratnije, najsramni-
j e i najzloCinakije, najcininije i najuasnije, ono to se
najvie protivi prirodi, zakonima i religiji bude s a m i m tim
ono to ti. se najvie d o p a d a . " ^
Primamljivo je i puno neoekivanih homologija
podrobno uporeivanje Sadovog sveta, postupaka koji-
ma se taj svet tela, organa, luevina i krvi upravo na
svom vrhuncu prelama i okree iskustvu koje ga pre-
vazilazi - iskustvu svetog, sa nekim posebnim istorij-
skim oblicima ispoljavanja tog iskustva, pre svega sa
jogom, amanizmom budizmom. Jer sve su to ideolo-
gije i tehnike usmerene na menjanje ljudske situacije
mutacijom psihosomatskih stmktura. Na primer, ima
izvesne podudarnosti izmeu Sadove mrnje prema
hrianstvu i na njemu zasnovanom moralu i duhovne
situacije u kojoj se javila joga. U oba sluaja re je o
reakciji u ime autenttnosti. "Od samog poetka", pie
Elijade, "joga predstavlja reakciju protiv metafizikih
spekulacija i preterivanja Okotalih obreda; ona pred-
stavlja tenju prema konkretnom, prema linom is-
kustvu " ^ Neautentinost, "varljivost" hrianske ideje
o bogu Sad podrobno razmatra i dokazuje u spisu
Francuzi, jo Jedan korak ako hoete da budete repub-
likanci, koji itaju linosti Filozofije u budoaru:
"Sve nae ideje s u predstave predmeta n a j e usmere-
n a n a a panja; a n a t a se odnosi ideja o bogu, je
Roger Caillois, Lliomme et le sacre, Gallimard, 1950, str. 146.
Hlstoire de Juliette, 1.1, str. 428.
Le Yoga, str. 357.
51
 oigledno ideja bez p r e d m e t a ? Z a r t a k v a Ideja nlje nemo-
g u n a isto kao posledica bez uzroka? Z a r ideja bez proto-
tipa nije obina v a r k a ? Neki doktori, rei ete vi, t v r d e d a
je ideja o bogu urodena, d a je ljudi stiu jo dok s u u
utrobi majinoj. Recite im slobodno d a j e to la; svako
naelo je sud, svaki sud je rezultat iskustva, a iskustvo se
dobija p u t e m eula..." r
Sadov ovek pOsebno je bUzak obrascu jogikog
iskustva svetog kad nastoji da ostane lucidan i cere-
bralan u samom krilu ludosti, kao jogin koji uspeva da
odri enstazu upravo u polnom inu, zadravajui
spermu, disanje i miljenje.^ Vojvoda Blangi kladi se
da e hladnokrvno popitl tri booe vina dok ga sodomi-
zira momak zastraujueg imena - Dug-do-neba. "-
va okorelost, kakav mir, kakva hladnokrvnost u raz-
vratu!"^, uzvikuje Sad. "Hladnokrvnost i flegmu pro-
miljenog bluda" ispoljavaju i ostala trojica vehkih
razvratnika Sodome, i oni umeju da kuaju sve prete-
ranosti poroka "ne proUvajui ni kap sperrne"40. Za
njima ne zaostaju ni drugi Sadovi junaci, Sen Fon,
Noarsej, Dolmanse, VespoU, Klervil, ilijeta, mada im se
ponekad, kao Antoanu iz Nedaa kreposti, dogaa da
im "belouka suvie brzo pusti otrov", pa onda "plau
odbesa".41
AU uporedo sa ovom jogikom enstazom, Sadov
ovek trai i ekstatine zanose, trenutke krajnjeg ras-
trojstva, koji se nazivaju "krizama" i "eksplozijama", a
esto zavravaju gubljenjem svesti, na granici ivota.
Po toj raspojasanosti i orgastikom rastrojstvu on je
srodniji amanima i njihovom "mistikom senzibilite-
tu", odnosno njegove "krize" podudaraju se sa obredima
mistine smrti, koje su sastavni deo inicijacije amana.
Ve sama ova mogunost da se sadovsko iskustvo
La Philosophie dans le boudoir, str. 206.
Le Voga, str. 266.
Les 120 journees de Sodome, str. 101.
Isto, str. 256.
Justine ou les Malheurs de la vertu, str. 134.
52
svetog s podjednakom opravdanou dovede u vezu i sa
jogom i sa amanizmom, pokazuje da bi bno pogreno,
u nastojanju da se odrede religijske reference Sadovog
dela, jednu posebnu reUgijsku metafiziku - hriansku,
zameniti drugom - jogikom amanistikom. Sadovo
delo je reUgijsko , bolje rei, hijerofanijsko, po svojoj
strukturi i predstavlja individualno i originalno is-
kustvo svetog extra ecclesiam,
PriUkom objanjavanja i tumaenja hijerofanijske
strukture Sadovog dela metodoloki je uputno razliko-
vati njen faniki (otvoreni) i kriptiki (zatvoreni) vid.
Fanike hijerofanije ine svi oni sluajevi gde je sek-
sualni in izveden kao parodija obreda, gde je on "po-
kriven" liturgijskom simbolikom, tako da se, na primer,
enski organ naziva "hramom", muki "ezlom", seme
"tamjanom", a sam in "prinoenjem rtve" "praznova-
njem" "sluenjem mise". U prvoj verziji istine, ove
metafore imaju funkciju eufemizama, odnosno imaju
ulogu da zamene renik koji Sad tada jo sebi nije
mogao da dozvoU. AU one se nimalo ne proreuju ni
kasnije, kada Sad vie ne preza od najneposrednijih i
najskandaloznijih opisa, odnosno u poslednjoj verziji
istine, u ilijeti, u Filozofiji u budoaru i u 120 dana
Sodome. To je stoga, rei e nam Sad, to njegovi junaci
posebno uivanje nalaze u "svetogrdu" koje ove parodi-
je predstavljaju. Meutim, on nije ubedljiv kada poku-
ava da objasni otkuda to da oni koji su s onu stranu
reUgije nalaze zadovoljstvo u bogohuljenju. Dolmanse,
koji treba da rei tu zagonetku, kae da bludnici pri-
begavaju svetogru stoga "to je u pijanstvu zadovolj-
stva vano izgovarati jake 42i prljave rei, a bogohulne
rei dobro slue uobrazilji." AU ta moe dati bogohu-
ljenje uobrazilji jednog ateiste?
Vee izglede za razumevanje ovih parodija i sveto-
gra u Sadovom delu nudi istorija reUgija, koja zna da
pretvaranje seksualnog ina u obred ne mora biti plod
cinizma i ateizma; vezivanje sakralne simbolike za
La Philosophie dans le boudoir, str. 119.
53
seksualni in predstavlja est modalitet iskustva svetog
u arhajskim i istonjaekim religijama. U Upanladama
se, na primer, na vie mesta govori o obrednom polnom
sjedinjavanju i preobraanju ene u posveeni pred-
met, odnosno u hram: "...ensko krilo je oltar, malje su
prostirka na oltaru, koa je cediljka za rtveno vino,
vulva je plamen u sredini" 43 . U toj perspektivi otvara
se niogunost doslovnog, "naivnog" razumevanja Sado-
vih metafora, bolje rei njihovog nerazumevanja, jer se
u "obredima" i "svetkovinama" koje on opisuje i ne vidi
nita drugo do obredi i svetkovine, odnosno njegove
metafore itaju se kao da su anafore.
S druge strane, kriptike hijerofanije u Sadovom
delu, to jest posredna ispoljavanja svetog, podrazume-
vaju upravo obrnut italaki postupak: skeptiki i kri-
tiki pristup, pretvaranje izgled isto denotativnih ... sam unitena" 47r , iz koga se raa nova Evgenija,
iskaza i opisa u metafore sakralnosti. Na primer, Sado-
vo zalaganje za radikalno prihvatanje i razvijanje
"republikanskih ideja", za poUtiki i dratveni program
koji iz ubistva kralja 1789. izvlai zakljuak o potrebi
priznavanja zloina osnovnog jemstva slobode,
treba razumeti viziju mitskog povratka u "prvo-
bitni haos". Ta republika, koja se u Sadovim oima
nalazi samo korak dalje od republike kojom se zadovo-
ljavaju njegovi savremenici, predstavlja stanje "nune
i stalne pobunjenosti", koje se odrava svesnim kvare-
njem njenih graana, podsticanjem njihove "moralne
raspojasanosti". 44 Tako se prostitucija, preljuba, rodo-
skvrnue, nasilje i sodomija, kleveta, kraa, pokvare-
nost i ubistvo pretvaraju od osnovnih poroka monarhi-
je (svetovnog) u vrline Sadove republike (svetog).
Isto tako, "lekcije" koje Dolmanse i gospOa od Sent
Ana dre Evgeniji treba shvatiti kao obred posveenja,
to jest kao postupak kojim se njihova tienica prevodi
iz jednog ontolokog statusa u dragi. Taj postupak
Le Yoga, str. 254.
La Philosophie dans le boudoir, str. 225.
54
obuhvata postepeno odbacivanje "predrasuda" (to jest,
profanih vrednosti) u odnosu na hrianskog boga,
porodine i drutvene moralne norme, odricanje od
smernosti, dobrote, milosra, stida, i prihvatanje inces-
ta, sodomije, "bogohulnih fantazija" i "svirepih strasti".
Osnovno pravilo jasno je iskazano:
"...prepustite sva ula zadovoljstvu; ono bude jedini
bog vaeg postojanja; mlada devojka samo njemu treba
sve da rtvuje i nita u njenim oima ne treba da bude
tako sveto kao zadovoljstvo."4^
Preputanje ovom "zadovoljstvu" najpre baca
Evgeniju u. vrtoglavicu, izaziva potpuni potres njenog
bia: "Ne znam vie ni ta govorim ni ta inim" 46 ,
kae . Njen orgazam ima lako uoljivu s t r a k t u r a
obreda mistine smrti: " sam mrtva... ja sam slomlje-
koja ubudue ivi samo u sakralnom razvratu:
"Vie me necete zateci nespremnu kad bude u pitanju
razvrat; on je sada moj jedini bog, jedino pravilo mog
vladanja, jedina osnova svih mojih dela."465
I sam razvoj Sadovog uma od "totalne negacije" do
"apsolutne afirmacije", u ijem se opisu, to smo
videli, slae nekoliko njegovih tumaa (Blano, Kami,
Klosovski), podudara se sa scenarijem obnavljanja
"prvobitnog haosa" da bi se iz njega rodio ivot na
novom ontolokom nivou.
Uoavanje ove kvaUtativne promene, ovog ontolo-
kog skoka, oteava to to se Sadov junak esto obara
"besramne religijske obmane" pozivajui se na "na-
ela prirode". Meutim, njegov odnos prema prirodi isto
je tako dvosmislen kao i njegov ateizam: on prirodu
istovremeno naziva "majkom dostojnom potovanja" i
"maehom koju treba prevariti". Ova esto navoena
ambivalentnost u stvari krije jednu znaajnu i speci-
Isto, str 44.
Isto.
Isto, str 46.
Isto, str 139.
55
finu osobinu duhovnih tenji Sadovog oveka. On
prevazilazi plan psihosomatskog u smeru metafizikih
znaenja ne tako to taj plan odbacuje ili preokree,
ve upravo tako to kua i pomera njegove granice:
njegov put do meta-physisa vodi preko hyper-physisa.
U tom smislu treba shvatiti njegovu tenju da preko-
rai sve granice, njegovo uverenje da se pravo zado-
voljstvo nalazi na granici mogunog. Priroda je majka
kad omoguava da se doivi "kriza", jer se iz te krize
raa nova dimenzija doivljaja, suverenost Sadovog
oveka, njegova razlika. Ali "le foutre ejacule, rillusion
dispara" ("ode sperma, nesta varke"): priroda je maeha
kad ga,.kao Sizifa, neprestano vraa u podnoje te
sakralne suverenosti, u granice njegovog profanog phy-
sisa. Jer Sadov ovek ne moe da se pomiri sa dijalek-
tikom neminOvnou svetovnog. On hoe da bude
neprestano na "vrhuncu", da u svetom ivi sada, to jest
veno.
Zbog toga on konstruie svoje vreme, odnosno stva-
privid kontinuiteta svetog, pribegavajui nekoj vrsti
poentilistike tehnike, zgunjavajui vrhunce "zado-
voljstva", to jest trenutke sakralnog vremena. Kad
Evgenija kae da eU da "ivi samo u zloinu", onda to
treba shvatiti ne samo naelno opredeljenje, ve
kao elju da se zlo u svakom trenutku ini. Kad ilije-
ta izjavljuje da eU da sve njene ideje "budu okrenute
zloinu", ta elja je neodvojiva od potrebe da se zloi-
nake trenuci budu obeleeni zloinima", ponavlja
Noarsej.50 Sadov ideje "svakog trenutka ostvaruju".49
"Hteo bih da svi moji zloinac uzdrava se od delanja
jedino kada je iscrpeo sve mogunosti zloina i kad mu
jedino preostaje da svoj ontoloki status odrava tako
to e izbegavati da ini dobro. "Ne moe se uvek initi
zlo", kae Dolmanse. "Lieni zadovoljstva koje ono daje,
bar nadoknadimo tu senzaciju malom draesnom
pakou da nikada ne inimo dobra dela." si
Histoire de Juliette, t. , str. 208.
Isto, str. 466.
La Philosophie dans le boudoir, str. 64.
56
OgrezU u zlo, spremni na sve, alei to ne mogu
vie, Sadovi junaci nadrastaju ljudske razmere i pri-
druuju se svetu mitskih likova. iUjeta i njene prija-
teljice uivaju neprekidno etrdeset pet asova u "pi-
janstvu najboanstvenijih zadovoljstava" i za to vreme
ubijaju "ukupno hiljadu sto sedamdeset est rtava, to
znai da na svaku dolazi sto ezdeset osam, od ega
est stotina devojaka i pet stotina sedamdeset mladi-
a".^ Posle jedne od najkrvavijih orgija, Klervil ne
posustaje i zabavlja se razgledajui ostatke raskoma-
danih rtava. Na upitne poglede svojih prijatelja ona
odgovara:
"Verujete li d a se ovek moe time zamoriti? Mislite li d a
m u je ikada toga dosta? Ovo j e s v a k a k o j e d n a od najveli-
anstvenijih grozota koje s a m i k a d a videla, ali o n a ce u
meni zauvek ostaviti aljenje to n e m o g u d a j e ponav-
ljam svakih etvrt s a t a svog i t o v a . " ^
Sadov ovek ne sme da se umori, strepei da e,
ako se njegova trka za porokom makar samo za trenu-
tak prekine, pasti u vlast svetovnog vremena i smrti.
Zbog toga on ponavlja da mu "uasi nikada nisu tako
potrebni" kao onda "kada je upravo poinio neki od
njih",^ kad postoji najvea opasnost od oputanja
ulne, nervne i "idejne" napetosti. Zbog toga je on stal-
no u raskoraku sa samim sobom, odnosno njegova
uobrazilja sa njegovim mogunostima. elja da bez
ostatka ivi samo u jednom modalitetu iskustva, u
iskustvu svetog, iskljuujui njegovu dijalektiku
vezanost za iskustvo svetovnog, koren je njegove tra-
gine raspetosti. Sad ne zna za Konfuijevu mudru
izreku da "luk ne treba drati ni stalno zategnut ni
stalno oputen".
To je, ujedno, i razlog to je Sadov svet, to je
primeeno, svet bez senke, svet jednolinosti. Monoto-
nost beskrajnih zloina upotpunjuje jednoUnost is-
Histoire de Juliette, t. , str. 277
Isto, str. 230.
Isto, str. 492.
57
trajne vrline, oliene u istini, koja nagovetava amu
savremenog sveta, ija tragika, nasuprot tragici sadov-
ske totalne hijerofanizacije iskustva, lei u njegovoj
FUNKCIJA ORGAZMA
totalnoj desakralizaciji. Seksualna ekonomija
(1973)

Teko da je meu pornografima i seksolozima iko

pisao o orgazmu vie od Markiza de Sada. Potrebna bi
bila statistika kompjuterska obrada tekstova da bi se
na istinu izveo raun o broju, uestanosti i vrstama
orgazma u Sadovim knjigama, to bi bilo sasvim u
duhu njegove izrazite sklonosti prema raunanju i
merenju, ali ne i posao bez koga autor ovih redova ne
moe. On e se zadovoljiti jednom procenom odoka, to
jest da je tu sigurno re o vie hiljada orgazama. Istina,
Sad ne upotrebljava tu re (l'orgasme), koja u njegovo
doba, a pogotovo u vrsti knjiga koje je pisao, jo nije
bila odomaeena, mada se u francuskom jeziku javlja
poev od prve polovine XVTJ veka, nego najee za
vrhunac koitusa koristi narodsku re la decharge, koja
odgovara naoj rei svravanje, ali doslovce znai
pranjenje, rastereenje U tom pogledu njegove knjige
se ne razlikuju od ostalih proizvoda erotske knjiev-
nosti tog vremena, a to vai i za druge nazive orgazma
koji iskrsavaju pod Sadovim perom, kao to su, na
primer, l'extase (ekstaza), la crise (kriza), la jouissance
(uivanje), l'explosion (eksplozija), l'ejaculation (ejakula-
cija), le delire (zanos) le comble (vrhunac) i, uopte, za
celinu njegovog "tehnikog" erotskog renika.
Prccenjeni broj orgazama kod Sada znatno se
smanjuje se izuzmu oni koji se javljaju samo u
ukupnom zbiru svravanja u toku neke erotske epizo
de orgije, a takvih, pojedinano nepredstavljenih,

58 59
nego samo izbrojanih svravanja, nakupi se ponekad
stotinu i vie. Jedna od mnogih raunica koju izvodi
ilijeta, pokazuje da su jedanput ona i njene tri prija-
teljice, zahvaljujui specijalnoj opremi i dovoljnoj koli-
ini dobro obuenih partnera, za manje od tri sata, bile
sodomizirane svaka po sto puta.1 Na drugom mestu,
ilijeta e izraunati da su Klervil i ona izdrale po
dvesta "napada", genitalnih, analnih i oralnih. Tome
Sad, u fusnoti, dodaje neku vrstu specifikacije, oduzi-
majui od ukupnog broja ovih orgazmom zavrenih
"napada" one ije su poprite usta, jer "usta ne daju
dovoljno izrazit ulni nadraaj da bi bila uraunata", i
tako dolazi do raunice da su tom prilikom "bile poje-
bane, Klervil - sto osamdeset pet puta, ilijeta sto deve-
deset dva puta".^
Ovi primeri zanimljivi su za nas i zato to je tu re
o seksualnoj aktivnosti i, posebno, o orgazmima dve
strogo odvojene klase likova. S jedne strane su Sadove
junakinje, predstavnice onog udovinog soja ljudi koji
nekanjeno haraju njegovim svetom zla, i njihovo is-
kljuivo, neumorno i, slobodno se moe rei, psihopat-
sko traganje za to snanijim, to kolosalnijim seksu-
alnim uivanjem, traganje pre svega praktino, ali i
filozofsko, kome pisac poklanja punu panju. Nasuprot
tome, ilijetu i Klervil u navedenim primerima opslu-
uje veliki broj, uglavnom anonimnih "pomagaa",
"podanika", "rtava", a bez takve pomoi ne mogu ni
skandalozna uivanja drugih Sadovih zlikovaca, koji
obino uz sebe imaju itave "seraje" briljivo odabra-
nih, sortiranih i odravanih osoba oba pola, spremnih
da u svakom trenutku budu izvedeni na scenu neke
orgije svojih gospodara, da bi tu, kao laboratorijski
kunii, bili izloeni njihovom psihopatskom i, najee,
ubilakom erotskom besu.
Erotska upotreba ovih "rtava" ne ini ih uvek
aktivnim (mada prinudnim) uesnicima izvesnih, za tu
1
Histoire de Juliette, t. , U. G. E., 1976, str. 230
3
Isto, t. , str. 105.
60
upotrebu specifinih radnji i situacija, kada je to
sluaj, od njih se i ne trai pravo uee, nego prirodno,
bioloko, na krepkom zdravlju mladosti zasnovano
reagovanje: puna erekcija i uestana i obilna ejakulaci-
ja, spOsobnOst da u datom trenutku prue koprofagij-
skoj strasti sve to joj je potrebno (urin, izmet, vetrove),
zbog ega su njihova ishrana i nuda podvrgnute stro-
gom nadzoru. Kakvo da je, ponaanje "rtava" na erot-
skoj pozornici ima znaaja samo onoliko koliko dopri-
nosi uivanju gospodara, dok o njihovom eventualnom,
makar i nehotinom, uivanju ne znamo skoro nita,
jer je onoili preutano (kad je re o mukarcima, ije
su ejakulacije na ceni meu gospodarima) ili strogo
zabranjeno (kad je re o devojkama). U beleci na
kraju uvoda u 120 dana Sodome, Sad zapisuje da je
propustio da kae da nijedan od osmorice "nabijaa",
koje su gospodari Silinga odabrali zbog njihovih feno-
menalnih genitalnih predispozicija, "nije nalazio3 ni-
kakvo zadovoljstvo ni u mukarcu ni u eni". Jer
Sadovi bludnici svoju sreu grade na oholosti i okore-
losti i zato erotsku poslugu svode na automatske
animalne funkcije pojedinih organa, od nje oekuju
da pokorno i bez zastoja radi, a da pri tom ne samo
ostane bez ikakve satisfakcije ve i da bude reit izraz
uasa i bola. Moralna neosetljivost je njihov ponos, a
erotska osetljivost na bol uslov za dosezanje vrhun-
skog, ludog, samo njima znanog uivanja.
Kad sebe nazivaju ljudima, Sadovi gospodari svoje
rtve svrstavaju meu ivotinje. Za Sen-Fona "nema
nikakve razlike izmeu robova i ivotinja", "ovek iz
naroda" - dakle, onaj koji je u najveoj meri zastupljen
u erotskim gulazima ovog i drugih psihopatskih silnika
- "samo je4 vrsta koja dolazi odmah posle umskog
majmuna". Kad rtvama ne osporavaju mesto meu
ljudima, njihovi gospodari sebe vide kao neku vrstu
bogova:
3
120 dana. Sodome, prev. S. i F. Termal, "Prosveta", 1981, str. 64.
4
Histoire de Juliette, 1.1, str. 402.
61
 "Ali vi, vi bia dostojna potovanja", obraa se, na
jednom mestu, ilijeta svojim prijateljima", da li stvarno
verujete da ste ljudi? E, pa, ne! Ne! Kad neko tako malo na
njih lii, kad njlma s toliko moi vlada, nemogucno je da
pripada istoj rasi.
U pravu je, ree Sen Fon, da, mi smo bogovi; nije li
dovoljno da samo poelimo, pa da se nae elje ostvare?
Ah, ko sme da posumnja da medu ljudima ne postoji
jedna klasa toliko nadmocnija od najslabije da moe da
bude ono to su pesnici nekad zvali boanstvima?"^
Iz mnotva rtava izdvaja se lik milokrvne i naivne
lepotice istine, kojoj tvrdoglava privrenost vrlini
donosi samo nevolju i bedu, za razliku od njene, isto
tako lepe, ali okrutne i pokvarene, sestre ilijete,
e putu poroka nai samo uivanje, mo i bogatstvo.
Mada je po prirodi vatrena, istina odoleva iskuenji-
ma kojima je izloena kao prisilna uesnica bezbrojnih
orgija svojih gospodara, jer nju tu "sve uasava, nita
ne podstie, sve odbija"^. Samo jedanput ona doivljava
iznueni orgazam, prilikom - u poslednjem trenutku
prekinutog - veanja, emu je izlae ef bande krijum-
ara, Rolan, vie u nameri da sebe ponovo uveri u
"neodoljivo dejstvo" veanja kao seksualnog nadraaja,
nego zato to mu je stalo do istininog zadovoljstva,
koje niti eli niti priznaje. Sad insistira na realnos-
ti ovog nasilnog i morbidnog orgazma, jer on treba da
potvrdi njemu dragu ideju da je prirodan izvor ove-
kove sree negde u blizini bola i smrti, i da nas samo
strah i predrasude spreavaju da se na njemu slobodno
napajamo boanskim uivanjima. Sa stanovita seksu-
alne ekonomije, najzanimljivije je to to Sad ovde
posebno istie trenutak potpunog i blaenog rasteree-
nja kojim se orgazam zavrava:
"estoko potresena ogromnim udom kojim joj Rolan
cepa utrobu, uprkos svom uasnom poloaju, ona osea da
Isto, str. 101.
e e
La Nouvelle Justine ou les Malheurs de la vertu, U. G. E., 1978,
str. 59.
62
je plavi mlaz sperme njenog groznog sodomita, uje kako
on urlice dok je izliva. Sledi trenutak tuposti, ali vec je
slobodna, ona otvara oi i osea kao da su joj organi pro-
cvetali."r
Ovde vrlu istinu izdaje telo, drugom mestu
poslunost joj otkazuje srce. Uprkos sebi, ona se zalju-
bljuje u mladog Bresaka, jednog od onih prevejanih
Sadovih pokvarenjaka koji ne prezaju ni od najgnus-
nijih zloina. Njena ljubav je neumesna i nemoguna i
zato to je Bresak iskljuivi homoseksualac Sve je to
istini poznato, pa ipak, "od onog dana kada ga je
ugledala, nikako nije mogla da se odbrani od snanog
oseanja nenosti prema njemu". "Eto ta je ljubav",
dodaje ironino Sad, "eto zato su je Grci slikali sa
koprenom preko oiju."
Nezavisno od toga to ove dve epizode treba da Uus-
truju izvesne teze Sadovih "filozofa bluda", kojima i
piev komentar najee otvoreno povlauje,
dobro osvetljavaju istinin karakter, na poetku knjige
najavljen kao "setan i romantian", s crtama "nenosti
i iznenaujue osetljivosti". Fanatino odana vrlini,
istina nije zbog toga rigidna, neurotina, seksualno
inhibirana osoba. Nedae, ponienja i nasilja koja
sudbina na nju svaljuje ne remete njeno psihiko
zdravlje i ne smanjuju njenu "prirodnu sposobnost da
voli", je, prema Vilhelmu Rajhu, osnova tog zdrav-
lja. Po toj sposobnosti, ije je drugo ime "orgastika
mo", ova Sadova junakinja najvie se razlikuje od
svojih mnogobrojnih muitelja, meu kojima mnogi
paradiraju . sopstvenim erektivnim ili ejakulaeijskim
kapacitetom, hvale se brojem svravanja u toku jednog
akta ili jedne orgije, ali se nikada spajaju potpuno
prisno sa partnerom, ne predaju mu se, odnosno ne
primaju ga. U tom pogledu Rajhova teorija seksual-
ne ekonomije nedvosmislena: orgastika mo znai
7
Isto, str. 365.
Isto, str. 120.
Isto, str. 27.
63
 "sposobnost da se damo na vrhuncu seksualne nadra-
enosti, za vreme prirodnog seksualnog ina"1Q.
istinino, od poetka do kraja njenih stradanja
niim poremeeno, fiziko i psihiko zdravlje, njena
neokrnjena sposObnost da doivi orgazam i da se za-
ljubi u jednog bezdunog razvratnika, navode nas da
se upitamo kako to da ona, sem u dva navedena izu-
zetna sluaja, ba ni u emu ne nalazi uivanje, da je
ba sve koi i odbija? To to joj veina partnera za-
branjuje da uiva, ne bi moralo da sprei Sada da
opie jo neko nehotino skriveno uivanje ove svoje
vatrene i zaljubljive junakinje. U tome ga spreava
neto drugo: kao predstavnica vrline, unapred osuene
na stradanje, istina ne sme da nae ni rnrvicu zado-
voljstva, jer je ono rezervisano samo za poklonike
poroka. To vai i za mazohistike slasti, primer za
one okuane pod udarcima bia, koji inae esto pljute
po istininoj nenoj puti, ali su dostupne samo gospo-
darima, to jest okorelim silnicima, a nikako njihovim
uplaenim, ponienim rtvama. Jedino uivanje blisko
istini i nekim drugim "objektima razvrata", uivanje
u ropskoj pokornosti, Sad ne prtznaje. On ga smatra
bolesnim stanjem karakteristinim za ljubav, za to
bedno i smeno oseanje rasprostranjeno meu slabi-
ima i glupacima. Bie potrebno da saekamo pojavu
Prie o O Poline Rea, da neto vie ujemo o seksu-
alnoj srei ili o orgazmikoj moi haremskog roblja.
to se Sada tie, na jednom od retkih mesta u
njegovim knjigama, gde je re o pravima rtava seksu-
alnog ugnjetavanja, kao satisfakcija koja bi im se
mogla pruiti navodi se samo novana naknada: "Je-
dan dobija slobodu da bije, a drugi dobija bar novac
kojim je ta 11sloboda plaena, tako da obojica mogu biti
zadovoljnL" Na takvoj nagodbi, zapravo na eksploa-
taciji jeftine erotske radne snage poiva institucija
10
Wilhelm Reich, La fonction de l'orgasme, L'Arche editeur, 1970,
11
Aline et Valcour, 1.1, U. G. E., 1971, str. 434.
str. 14.
64
kupleraja (sa domaim servisom), koja ima posebno
vanu ulogu u 120 dana Sodome, toj nedovrenoj niski
burdeljskih pria. Za otprilike dva zlatnika, tu se mogu
zadovoljiti najbizarniji prohtevi, uz pomo stalno za-
poslenih kurvi, te posebno najmljenih ili namamljenih
mukaraca i ena pukog porekla, medu kojima ima
mladih krojaica, fijakerista, potkivakih egrta, nosa-
a i mnogobrojnih slugu. Samo jedan nezajaljivi lju-
bitelj pasivne sodomije za svaku seansu angauje po
deset mukaraca, a plaa ih po uinku, to jest "po
nabodu".12
Svojstveno je ovim stalnim i povremenim prosti-
tutkama da uglavnom lako podnose ludosti izopaene
kuplerajske klijentele, bez fizikih ili psihikih tekoa
rade to se od njih zahteva, a u nekim sluajevima se
ne libe ni toga da i same uivaju, iako se to od njih
retko kad oekuje. Mada mora da podnosi svakojake
gadosti da bi bila po ukusu nastranih muterija (na
primer, da se ne brie i ne pere dve nedelje), mala.
Evgenija se13 "za est meseci kuplerajskog ivota samo
prolepala" . Diklo, prva pripovedaica burdeljskih
zgoda u ovom romanu, prisea se uivanja koja joj je
priutio jedan od njenih prvih klijenata i dodaje: "
injenica, uostalom, kao da ga uopte nije zanimala, jer
me o tome nikad nije pitao, i bilo mu je svejedno. Ko
zna, ljudi su toliko udni, moda mu se to ne bi ni
dopala"14 Na drugom mestu ona pominje uzgred (jer je
ni gospodari Silinga ne plaaju da sluaju takve baga-
tele) kako je utehu za strah koji je pretrpela zbog
udne strasti nekog manijaka nala u zagrljaju njego-
vog sluge, koji jpj je "dao dva zlatnika i nekoliko ne-
dvosmislenih dokaza da seis on u zadovoljstvima ponaa
drukije od svog gazde" . Moglo bi se rei da je to
primer erotske solidarnosti obespravljene i eksploatisa-
' 120 dana Sodome, str. 517.
Isto, str. 160.
v
Isto, str. 104.
' Isto, str. 284.
65
 ne drutvene klase e, upravo u vreme kad je Sad
pisao ovu knjigu, krenuti u bitku za svoje drutveno i
seksualno Osloboenje.
sirotica bez zatite i utoita, istina pripada bluda" - od detinjstva su prisiljene da trpe seksualno
pukom delu haremskog roblja Sadovih monih raz-
vratnika, ali kao kerka bankara i sestra pokvarene i
bogate ilijete, udate za plemia, ulazi u veliku
grupu rtava poreklom iz visokog drutva. Razvratnici
naroitu nasladu nalaze u seksualnom zlostavljanju
pripadnika drutvene elite, dece i ena dravnika,
crkvenih velikOdOstojnika, vojskovOa ili finahsijera.
Za seraj Odveden u Siling, pored etiri stariee, pred-
stavnioe najgoreg drutvenog taloga, est kuvara, etiri
kurve-pripovedaice i osam "nabijaa", odabrano je i po
osam devojica i deaka, i to posle desetomesenog
traganja u tu svrhu najmljenih dobavljaa, kojima je
bilo naloeno da dovedu "najlepi biser itave Francus-
ke". U konanom izboru ove vrste rtava, naruioci su
*se drali vrlo strogih merila: "Sve to nije bilo iznad
graanske klase i to nije bilo, u viim klasama, vrlo
estito, vrlo nevino i izvanredno lepo, odbijeno je bez
milosti."1?
Ovoj kategoriji rtava pripadaju i majke, oevi,
deca, braa, sestre i ostala rodbina razvratnika iz viso-
kog drutva, kad oni zadovoljstvu poniavanja i zlo-
stavljanja otmenosti i lepote dodaju uivanje u incestu,
to je zain koji ih snano razdrauje, se na lanove ralne pohote i da, uz asistenciju radoznalih razvratni-
svojih porodica obaraju s najveom svirepou. Sve do
ponovnog susreta sa sestrom, istina nekako uspeva da
umakne i od najkrvolonijih psihopata, a gine, od
groma, tek kad je ilijeta i njeni prijatelji izbace u
olujnu no, znajui da je time osuuju na smrt. Pre
toga ilijeta uestvuje u zlostavljanju i ubijanju svoje
kerke, a njen sauesnik, kanibal Noarsej, mui i mori
dva svoja slna.
Ni rtve visokog roda i, meu njima, rtve srodnici,
Isto, str. 33.
66
ne pokazuju znake genitalne ili psihike poremeenosti.
Na primer, ene i kerke etvorice glavnih junaka 120
ana Sodome - sem jedne, koja je prihvatila "filozofiju
nasilje svojih oeva, a zatim njihovih prijatelja, za koje
ih oevi udaju, a ipak ostaju vrle, estite, bistre, prijat-
nog duha (Konstanca), romantine, nene, srameljive
(Adeiaida) trezvene i iste (Alina). Blagu narav i ose-
tljivo srce zadrava i ena krvopije ernanda, a sline
osobine ispoljavaju i Rodenova kerka Rozalija, kerke
gospodina De Klorisa i njihovi verenici. Krvnici ijih su
aka ov rtve dopale podsmevaju se ljubavi, kojoj su
one iznad svega i uprkos svemu odane, odlunosti da
joj ostanu verne, nazivajui njihovu sposobnost da vole
romantinom, romanesknom, knjikom. Dormon, gordi i
zaljubljefti verenik jedne od gospoica De Kloris, dobija
od ilijete podsmeljivo priznanje da je "pravi junak
romana"ir.
Da bi pokazali da priroda ne haje za predrasude
bogobojaljivih, romantinih i delikatnih osoba, bludni-
ci ponekad dozvoljavaju - iz polemikih razloga, jer u
tome inae ne uivaju - da se takvima dogodi ono to
je bar jednom iskusila istina: da nehotice, samo za-
hvaljujui svojoj zdravoj prirodi, doive orgazam. Tako
je i Dormon, ba zbog svog romantinog dranja juna-
ka iz romana, prisiljen da popusti pod navalom amo-
ka, uiva u svojoj polumrtvoj verenici: "Zar uas, tuga,
strah, suze, i, uopte, strano stanje u kojem su ljubav-
nici bili dozvoljavaju da se vodi ljubav? No, dogodi se
jedno od nesumnjivo najveih uda prirode i njegova
energija nadvlada sve patnje koje su 18 ga bile spopale:
Dormon u zanosu pojeba svoju dragu." Slino prolazi
ponosita gospoa De Mistival, pod dejstvom vetakog
uda kojim je para njena kerka Evgenija, praktino
primenjujui saznanja dobijena od Dolmansea, profe-
Histoire de Juliette, 1.1, str. 449.
Isto, str. 452.
67

sora bluda u Filozofiji u budoaru: "Slatka mamice, pa
ti svrava! Dolmanse, pogledaj njene oi!... Zar nisam u
pravu: ona svravaf13
Za orgazam rtava, vie od ostalih zanimaju se
gospodari Silinga, i to, pre svega, kad je re o deacima
i devojicama dovedenim u taj zamak. Izloenost dece
iz najboljih kua uticaju neuvenog razvrata kojim su
tu okruena prua dobru priliku njihovim, za tajne
ljudskog tela i srca veoma zainteresovanim gospodari-
ma, da prate sukob temperamenta i stida, istoe i
kala, vrline i poroka u jo nevinim dejim duama. Kao
i drugi Sadovi privrenici i filozofi bluda, oni rado isti-
u neminovnost da se zadovolje zahtevi prirode, da se
utoli seksualna glad, naroito kad je neko pun vatre i
temperamenta, to oni pripisuju veini svojih mladih
rtava. Jo su zadovoljniji kad uoe neto to ide u
prilog njihovom uverenju da se priroda ne protivi ni
onim oblicima seksualnosU koje predrasude morala i
religije odbacuju, samo kad se prirodi ostavi sloboda
delovanja, a oveku prui ohrabrujui primer s ubed-
ljivim obrazioenjem. etrnaestogodinji Jasint ve
moe da doivi orgazam, a pri tom ispoljava jasnu
sodomitsku sklonost "Jasintu je, bez sumnje, priroda
pomogla, aU jo vie primeri koje je imao pred oima,
pa nije ni pipnuo, ni tipnuo, ni poljubio nita sem lepe
guziice svoje drkaice, i posle rnalo vremena, lepi mu
obrazi porumenee, uzdahnu dva-tri puta i lepa ttiu
kitica izbaci na tri stope daleko pet-est ispljuvaka kao
pavlaka blage i bele spermice..."20. Ideju da se priroda
lako miri i s najrazvratnijim ljubavnim igrama pot-
krepljuje i primer Rodenovog tienika Fijervala, kad
on bez ustezanja pristaje da biuje i sodomizira roenu
sestru. Sad se toboe udi tome: "Ko bi poverovao! Fi-
jerval, ak dostojan Rodena, nije pokazao nimalo elje
da potedi sestru:'21
La Philosophle dans le boudoir, U. G. E., 1972, str. 299.
120 dana Sodome, str. 253.
La Nouvelle Justine, str. 189.
68
Sem etiri starice, etiri grozomorne fizike i mo-
ralne olupine, dovedene u Siling da bi njegovi gospoda-
ri mogli da utae i izopaenu strast prema "lomu i kru
u prirodi"2^, sve rtve erotskog terora u Sadovim
romanima, bez obzira uzrast, socijalno poreklo i
line sklonosti, odlikuju se nenaruivim fizikim i psi-
hikim zdravljem, ija tajna nesumnjivo poiva u
njihovoj neokrnjenoj orgastikoj moi, to jest u prirod-
noj sposobnosti da vole. se ogleda u genitalnoj i
emotivnoj ravni, a opisi orgazma rtava, ma koliko biU
retki, otkrivaju da se tu dostie vrhunac nadraenosti,
a zatim njen brz, okrepljujui pad, to su dva bitna
trenutka ispoljavanja orgastike moi u seksualnom
inu, bar prema seksualnoj ekonomiji Vilhelma Rajha.
Pored ve navedenih primera orgazama rtava (istina,
gospoa De Mistival, Jasint, Dormon), o tome svedoi i
opis svravanja jedne od devojica zatoenih u silin-
koj tvravi, gde se javljaju neki momenti karakteri-
stini za fazu B, "fazu nehotinih muskularnih kon-
trakcija" iz Rajhovog prikaza toka zdravog seksualnog
akta zavrenog orgazmom (odsustvo voljne kontrole
rasta nadraaja, koji obuhvata celu osobu, tahikardija,
duboko disanje): "kratki isprekidani uzdasi, lepi obrazi
oiveU najnenijim rumenilom, poluotvorene i ovlaene
usne, sve je to potvrdivalo zanos kojim ju je priroda
nadarila, te je proglasie enom."2^
Uglavnom uskraen rtvama bar preutan i
bagatelisan kad je o njima re, orgazam je u Sadovim
romanima prikazan kao osnovna preokupacija i ek-
skluzivna privilegija bludnih gospodara, neto to je
istovremeno njihov svakodnevni kruh i ideal, emu su
posveene sve misU, podreeni svi postupci. Kad se
gospodari SiUnga priblie vrhuncu uivanja, sve drugo
mora da bude prekinuto, jer je "svravanje smatrano
toliko znaajnom pojavom da je sve moralo da stane
dok se ono ne obavi, sem svih mogunih sredstava koja
120 dana Sodome, str. 41.
Isto, str. 288.
69
 su primenjivana da bi se do njega dosto uz najveu
slast"^ Ali to pravilo i nije tako strOgo, budui da su
orgazmi gospodara tako esti da bi odvijanje radnje (to
jest, prie), bilo veoma oteano, ako rie i onemogueno,
bi se svakom od njih poklanjala iskljuiva panja.
Zbog toga se u najveem broju smajeva orgazam
pominje uzgred, uporedo s drugim stvarima, kao
zavretak od samog orgazma mnogo podrobnlje episa-
nih epizoda koje mu prethode i njemu vode, kao trenu-
tak kratkog predaha, koji vie odreuje ritam radnje (J
prie) nego to je prekida. Na mnogim mestima, upore-
do sa odvijanjem erotske epizode, tee govor njenih
glavnih uesnika i ne prekida se ni u trenutku njiho-
vog orgazma, koji se tada pretvara u neku vrstu
nemutog dela tog govora, u ovim primejlma uze-
tim iz Nove istine: "Evo, prijateiju, ree De Esterval,
svravajui u gospoinu piku, evo najlepe pohvale , napuljski kralj Ferdinand i pruski knez Henri), ali
koju od mene moe dobiti: ena zaista mora da me
dobro nadrai, 2 da prolijem spermu ovako, bez neke
svirepe radnje" ^ "Naredi da je izvuku, ravnodunim
glasom ree Vernej Donu, koji mu je upravo svrio u
dupe, hajde, jer bi ta lopua mogla da se udavi, jo
nam je26potrebna; da nije tako, vere mi, ostavjo bih je
tamo." "Ah, boga mu jebem, ree mladi, prelivajui
spermom lice svoje umirue sestre..."27" "Dadoje mu
znak da uti, ali umesto Dona, Viktor mu ga strpa s
guza i, u trenutku svravanja, mlacli bludnik stade da
vie: Ja sam ti, dragi tata... ja am ti ubio enu i
sam ti nabio rogove"33 "Tako mu je to, ree Simeon, i
sam svravajui u dupe mog brata i grizui mu guzove,
da, tako mu je to: volim strane stvari i ja... ja nikad
ne svravam tako dobro onda kad ih inim; ekad ih
gledam kad drugi ine po mom nalogu."* "Pada
Isto, str. 73.
La Nouvelle Justine, str. 590.
Isto, str. 648.
Isto, str 655.
Isto, str. 687.
Isto, str. 743.
70
mi na pamet neto jedinstveno, ree Zulma, je
svravala s Larozovim kurcem u piki i ilijenovim u
dupetu."^
Ipak, ima u Sadovim romanima i mnogo stranica, u
svakom sluaju vie nego kod ma kog drugog pisca,
gde je orgazam prikazan opirno i podrobno, sa svim
onim to mu u seksualnom lnu (i zloinu) prethodi i
slui, to ga podstie i koi. O njemu je re i u veini
portreta junaka i junakinja iz klase gospodara, kojih
ima vie od stotinu. Predstavljeni su, najpre, prema
drutvenim ulogama, s obzirom na mo, bogatstvo, rang
i, ree, zanimanje, te tako znamo da su to mahom li-
nosti prvog reda i najviih poloaja, da meu njima
ima nekoliko kardinala i jedan (Pije VI), vie
grofova, vojvoda i vladara (meu njima, carica Katari-
da su tu i gazde podzemlja, voe lopovskih i krijum-
arskih bandi, ak i jedan naunik, hemiar Almani.
Ali ovi portreti, prava mala remek-dela Sadovog maj-
storstva, po pravilu su aktovi, u njima se isttu telesne
karakteristike, naroito genitalni aparat i druge erotski
vane crte, a daju oni i dosta podataka o seksualnim
sklonostima likova, s posebnim osvrtima na uslove
potrebne da bi doiveli orgazam i njihovo ponaanje u
toj prilici. Evo ta o ovom poslednjem kazuju portreti
etvorice glavnih junaka 120 dana Sodome:
Vojvoda: "Teko onome ko je u tim trenucima zado-
voljavao njegovu napast: zastraujui -lici, uasna
bogohuljenja otimali su se iz njegovih nabreklih grudi,
plamenovi kao da su sukljali iz njegovih oiju, pena ga je
oblivala, njitao je, inilo se da je sam bog razvrata. Bilo
na koji nain da se zadovoljavao, ruke su mu se obavezno
gubile, esto se deavalo da jednostavno udavi enu u
trenutku svravanja. Kada bi se povratio iz tog stanja,
njegovo malopredanje bezumlje ustupalo bi mesto pot-
punom nehaju prema gadostima koje je sebi do maloas
doputao, i iz te ravnodunosti, moglo bi se rei tuposti,
gotovo odmah bi se rodile nove iskre pohote."
Isto, str. 863.
71
 Biskup: "...osrednjih sposobnosti, ud vrlo obian, ak
omanji, ali znajui da se tedi, delovao je tako kratko a
trckao tako malo da ga je stalno nadraena mata na-
drkavala isto tako esto kao i njegovog brata; bio je tako
tanane ulnosti, tako udesne nervne nadraljivosti da se
pri svravanju cesto gubio, a najece je u tom trenutku i
padao u nesvest."
Predsednik: "Trebalo mu je vie od tri sata pomame,
najbesramnijeg nadraivanja da bi mu se pojavilo slado-
strasno golicanje. to se tie svrsavanja, mada je do njega
dolazilo mnogo ece nego do nadizanja, skoro svakog
dana, postizalo se tako muno, ili postupcima tako na-
stranim, esto svirepim ili jednostavno gnusnim, da su
poslenici njegovog zadovoljstva esto dizali ruke, to je u
njemu radalo neku vrstu pohotne razjarenosti, koja je, na
kraju krajeva, bila esto uspenija od svih uinjenih
napora."
Tvrtko: "...vie mu se uopte ne die; svrsavanje je
retko i muno, jedva nekoliko kapi, praemo grevima
koji ga dovode do neke vrste besomunosti iz koje se obi-
no rada zloin..."^1
Naprezanje, bes, nemo, iscrpljenost, sve sami znaci
genitalnih smetnji i orgastike nemoi. Njih ima u izo-
bilju u opisanom ili prikazanom seksualnom ponaa-
nju i ostalih likova iz klase gospOdara, i mukaraca i
ena, i starih i mladih, jer tu nije re samo o simpto-
mima starake oronulosti, kojih ima kod etvorice
glavnih junaka 120 dana Sodome.
Veran svom omiljenom, enciklopedijskom prosedeu
- rei sve i to redom, Sad poklanja panju i onim
nesumnjivim, najneposrednijim ispoljavanjima seksu-
alne impotencije, kao to su prerana ejakulacija i
nikakva ili nedovoljna erekcija. To su "slabosti" i pisac
se podsmeva "mukarinama" koje od njih pate, meu
kojima su, pored dvojice gospodara Silinga (Predsednik
i Tvrtko), i suvie vatreni Dibur, istinin nesueni
razdeviitelj,32 zatim generalni inspektor rimske polici-
31
120 dana Sodome, str. 14-22.
32
La Nouvelle Justine, str. 50. llustracija iz prvog izdanja ilijetine povestl 1797.

72

je igi, ija nemo vrea iUjetin ponos,33 i jedan od
koprofaga o kojima nairoko pripoveda gospoa Diklo:
"Ali, bez obzira ta je radio, nita se nije diglo, i gadna
mala stvarica, koja je iz oaja proplakala u mojim
ustima, povukla se pOsramljena kao nikada, ostavivi
svoga gazdu u velikoj utuenosti, tako iznemoglog,3 tako
nemonog, to je mrana posledica velikih strastL" ^
Smisao za humor ne naputa Sada ni kad pie o
razUitim seksualnim nastranostima, prohtevima i
ludostima svojih junaka, aU one su obino predstavlje-
ne kao stvar naroitog fizikog i psihikog sklopa Uko-
va, kao ispoljavanje njihove razliitosti, izuzetnosti,
vie govori o snazi i nadmoi, makar one bile
udovine i izvirale iz samog pakla, nego o slabosti i
nemoi. Najvei broj Sadovih bludnika i bludnica
obdaren je lepotom, krepkou, natprirodnom snagom,
pozamanim genitalnim aparatom (to vai i za neke
junakinje s klitorisom naUk na penis), nepresunom
seksualnom energijom, snanom erekcijom, lakom
nadraljivou i uestanim orgazmom. Ima meu
njima udovita, ljudodera, divova, i njihova uivanja
su uasna, muna, nastrana, ali uvek preobilna, prete-
rana, i teko je poverovati da su oni u tom pogledu
mogU u neemu oskudevati.
Meutim, zahvaljujui Rajhovoj seksualnoj ekono-
miji, a posebno njegovom istraivanju funkcije orgaz-
ma, danas znamo da sposobnost obavljanja seksualnog
akta, makar i vie puta na dan, ne treba poistovetiti sa
sposobnou doivljaja potpunog orgazma, onog u kome
dolazi do stvarnog rastereenja seksualne energije, sa
sposobnou koju je on nazvao orgastikom moi. Ako
se drimo Rajhovog modela ljubavnog akta sa zadovo-
ljavajuim orgazmom, neizbeno emo doi do zaklju-
ka da, u daleko najveem broju sluajeva, "uivanja"
Sadovih bludnih gospodara od tog modela odudaraju i,
tavie, da imaju mnogo dodirnih taaka sa onim to je
Histoire de Juliette, t. II, str. 420.
120 dana Sodome, str. 171.
74
autor Funkcije orgazma rekao o genitalnim smetnjama
i orgastikoj nemoi. Ta "uivanja" su preteno
pred-genitalna (analna, oralna, muskulaturna), onanis-
tika (bez interesovanja za Unost partnera), puna
gmbosti i mrnje, bez pune koncentracije, s mnogo
uzdravanja i straha od orgazma, bez oputanja i
konanog smirenja.
Rajhov zakljuak da "istrajavanje u negenitalnom
seksualnom ponaanju izaziva poremeaj genitalne
funkcije"35 moe se ilustrovati bezbrojnim primerima
iz Sadovih romana. To vai i za poremeaj koji je Rajh
nazvao "genitalnom astenijom". "To je poremeaj", pie
on, "kad osoba ne dozvoljava da se genitalna nadrae-
nost javi sa idejama o genitalnoj aktivnosti, nego samo
sa idejama pred-genitalne prirode (kao sisati, probijati
itd.)."3*3 Kad je re o opsednutosU sisanjem, koje inae
izmie panji itaoca u prizorima ispunjenim daleko
upadljivijim i bizarnijim "strasUma", njen naroito
dobar primer prua gorostasni grof ernand, prilikom
prvog susreta sa nesrenom istinom:
"im mu se priblii, on je prisili da se nagne, zatim da se
ispravi, da sastavi noge, te da ih raskrei; onda se nadnese
nad predmet svog kulta, stade da ga grize na raznim
mestima, ak i rupu. Ali, zbog neke vrlo neobine fantazi-
je, svi su ti poljupci liili na sisanje; ta radnja je bila cilj
svakog od njih; reklo bi se da je dudlao svaki deo tela na
koji su se sputale njegove usne."3-7
Seksualni akt za koji su Sadovi razvratni junaci
sposobni zapravo je takozvani "onanistiki koitus",
jednostrana radnja s partnerom partnerima svede-
nim na instramente, stimulanse nadraaja i orua
zadovoljstva, to jest na neku vrstu produene ruke
masturbatora. Razvratnik je zainteresovan iskljuivo
za izvesne funkcije i za pojedine delove tela svojih
partnera, bilo da su oni rtve sauesnici; ne samo to
La fontction de l'orgasme, str. 94.
Isto, str. 133.
La Nouvelle Justine, str. 569.
75
 ni prema kome ne osea ni trunke nenosti, nego on
mnoge od onih koje seksualno upotrebljava i ne vidi
kao cele osobe, ak ni kao fizike celine, ili ga njihovo
postojanje samo razjaruje i podstie na zloin. U tom
strahu od uplitanja partnerove osobe najdalje idu
Sadovi nekrofiU, iju nastranost ponekad probaju i
njegovi glavni junaci. Tako iUjeta zavrava poslednje
susrete sa Klervil i svojom sestrom istinom uivajui
u njihovim mrtvim telima.
Usamljeni vegetarijanac Bandol moe se uvrstiti u
nekrofile, mada on ne trai uivanje u mrtvim, nego u
umrtvljenim osobama, pored toga to se u njemu elja
za tim raa samo kad ubija sopstvenu decu. Na svoje-
vrsnoj farmi dece - koju Bandol, kao na fabrikoj traci,
zainje sa svojih trideset ena, zatim prihvata, kad ih
one "kao kokoke snesu" i, posle osamnaest meseci,
davi, to je jedini nain da stekne erekciju potrebnu da
ovaj posao nastavi - ene su svedene na vaginu i mate-
ricu. Vezuju ih za naroitu mainu za oplodavanje, ire
im noge, "isturaju Venerin breg", a tada gospOdar stupa
na scenu: "Otvara vrata kabineta, drka malo pred
pikom, vrea enu, psuje, dahe, nabija ga, vie dok
svrava i na kraju, kad ejakulira, rikne jednom
bik. Izlazi, nijednom ne pogledavi enu, i to se ponav-
1 etiri puta svaka dvadeset etiri sata, uvek sa is-
tom."^
Bandol spada meu retke Sadove razvratnike koji
se interesuju samo za ene, i to za vaginu. To intereso-
vanje mnogo je ee i jae meu razvratnim junakl-
njama nego u mukom drutvu, gde su na veoj cenu
mukarci, a od ena se vie trai "naUje" nego "Uce".
Mnogi, izgled neobino virilni, Sadovi junaci oseaju
mrnju i odvratnost prema enama, a atribute ens-
tvenosti - vaginu i grudi - ne smeju ni da vide; slua-
jan pogled na te delove enskog tela u stanju je da ih
potpuno pomete i presee svaku seksualnu aktivnost
koju su zapoeU. Jedni, kao emand, gnevno nareuju
Isto, str. 236-237.
76
enama da paze da im se sluajno ne pokau s te stra-
ne, da svoju enstvenost dobro sakriju: "Uh, gospoe,
sakrijte pizde, boga mu ljubim! ree on Doroteji i isti-
ni, kad vide da se spremaju da mu ponude hram tako
malo dostojan njegovog oboavanja, pokrijte to, prekli-
njem vas, inae est nedelja neu biti ni za ta!"^
Njegov sestri Bresak proiruje zabranu i na grudi, jer
"ko voU dupe uasava se grudi'"*4. Drugi e se radije
sami postarati da do incidenta ne doe. Tako postupa
Roden i, "mada je pravi hram ljubavi pred njim, on ga
uopte ne gleda, jer se boji i same njegove pojave. Ako
bi se u nekoj pozi sluajno pjavio, on bi ga odmah
neim pokrio, a najmanji propust u tom pogledu omeo
bi ga u poslu."*1 Predostroan je i onaj kUjent gospoe
Diklo opisan kako "s najveom panjom ispituje stra-
njicu, zaklanjajui jednom rukom prizor pike, koje se
oigledno plaio vie nego ive vatre"4^
Ova meavina oseanja straha i odvratnosti prema
atributima enstvenosti, svojstvena bludnoj gospodi,
odudara od obine, narodske muke slabosti prema
eni i onome to je enom ini, u jednom prizoru iz
prve knjige ilijetine povesti, gde impotentni vojvoda
Stern, koji se voajerski nadrauje posmatrajui ene u
zagrljaju svog sluge, grdi ovoga to je prema enskim
draima suvie osetljiv i lako doivljava orgazam: "Zar
e zbog jedne jebene pizde uvek praviti gluposti?"43
ene i enske drai ne mrze samo impotentni;
naprotiv, to oseanje najpre obuzima junake izuzetne
erektivne i ejakulatorne moi, kakvi su, na primer,
ruski div Mnki, iji je monstruozni ud uvek u stanju
erekcije, ak i kad spava i kad hoda, mada on prosipa
spermu bar deset puta na dan, 44 ili biskup iz Grenob-
Isto, str. 567.
Isto, str. 568.
Isto, str. 180.
120 dana Sodome, str. 95.
Histoire de Juliette, 1.1, str. 143.
Isto, t. , str 226-227.
77

1a, ija je "sprava, suva, nervozna, uvek nadraena, bila
nadignuta svih pet ili est sati koliko je seansa trajala,
i ni za trenutak nije padala'"***. Ovi i drugi Sadovi "sa-
tiri" po rnnogim crtama mogli bi da uu u onu grupu
mukaraca iz Rajhovog prikaza raznih sluajeva or-
gastikih smetnji koji "pokazuju preteranu erektivnu
mo iz straha od ene i da bi se odbranili od nesvesnih
homoseksualnih fantazija. Seksualni akt slui im is-
kljuivo za to da sebi dokau svoju mukost. Penis u
njihovim oima imbolizuje instrument probijanja koji
ilustruje njihove sadistike fantazije. To su falus-
no-narcistiki mukarci. Veliki broj takvih postoji
meu pOdoficirima pruskog tipa, meu donuanima i
drugim napadnim i pretencioznim osobama. Svi oni
pate od ozbiljnih orgastikih smetnji. Za njih je seksu-
alni in samo pranjenje praeno odvratnou. Oni ne
vole enu, oni je 'sreujuV"^
Dok su za raspoloenje i nervno stanje mukarca i
ene posle potpunog orgazma karakteristini "prijatna
fizika i psihika oputenost" i "oseanje nenosti i
zahvalnosti prema partnera":*7 Sadov protagonist
bluda i , i posle bezbrojnih "uivanja", ostaje nena prijateljice"), ali je upozorava: "Nemoj da te to
napet i razdraen, a njegov ionako ravnoduan ili ak
neprijateljski odnos prema partneru pretvara se u
odvratnost i ubuaku mrnju. Opat Zerom priznaje da
je, posle rodoskvrne ljubavi sa sestrom, prema draima
koje su ga dotle raspaljivale, osetio samo gaenje:^
slinu promenu primeuje istina u ponaanju njego-
vog sabrata, oca Antoana: "namesto besa koji ga je
pokretao, naa nesrenica vide da je dolo samo gae-
nje... samo prezrenje: takav je bvek.'"*
Kada je o Sadovim razvratnim junakinjama re,
moe se primetiti da one ravnom merom uzvraaju na
La Nouvelle Justlne, str. 811.
La fonction e l'orgasme, str. 133.
Isto, str. 89.
La Nouvelle Justine, str. 395.
Isto, str. 848.
78
muko agresivno, sodomitsko enomrtvo, to jest reagu-
ju onako kako je Rajh opisao reakciju ena koje imaju
posla sa faliko-narcistikim mukarcima: "oseaju
duboku odvratnost prema seksualnom aktu"^. istina,
ta egzemplarna rtva razvrata, prelazei iz ruku jednog
u drugog siledije, pokazuje vie moralno zgraa-
nje nego fiziku odvratnost, vie prua tvroglav, fana-
tian otpor idejama i nasrtajima svojih muitelja nego
to gaji mrnju i kuje osvetu; reklo bi se da je ak u
stanju da ih hrianski saaljeva. Pravu zgaenost nad
mukim rodom i isUnsku mrnju prema njemu oseaju
razvratnice i sauesnice mukog razvrata, ilijeta,
Klervil, Olimpija Borgeze, La Diran. Na pitanje da li
voli mukarce, Klervil odgovara: "Sluim se njima, jer
to moj temperament hoe, ali ih prezirem i gadim ih se;
volela bih da mogu da pobijem1 sve one pred ijim sam
oima mogla da se ponizim."^ Ono za ta je kreposna
istina, uprkos svemu, uvek sposobha - da voli - pot-
puno je strano njenoj sestri i drugim sledbenicama
poroka, i to rie samo kad su mukarci u pitanju nego i
u meusobnim seksualnim odnosima. Olimpija obasipa
ilijetu najnenijim reima ("ljubavi", "anele", "lepa
prevari, draga prijateljice, ja te doista oboavam, ali to
to se sada u meni razbuktava nije ljubav prema tebi;
ja ne znam za ljubav u razvratu, ja prihvatam samo
nasladu."^ Pored bezbroj drugih mukaraca i ena, i
sama Olimpija postaje rtva te bezobzirne, zloinake
potrage za nasladom, zavrava u krateru Vezuva, gde
je bacaju ilijeta i Klervil, dve ene s kojima je najra-
dije delila razvratna uivanja.
Seksualnom ponaanju Sadovih razvratnih junaka
svojstvena je izvesna gorda, flegmatina uzdranost,
potreba da se kontroliu i u najbizarnijim i najprovo-
kativnijim seksualnim igrama, da po volji ubrzavaju
La fonction del'orgasme, str. 133.
Histoire de juliette, 1.1, str. 343.
Isto, t. , str. 321.
79
ili odlau njihov "rasplet", da uvaju prisustvo duha
i na vrhuncu ulne nadraenosti, ak i u trenutku gadna bogohuljenja mogli su se uti na milju daleko;
orgazma. Svi su oni obdareni govornikim spOsobnOs-
tima, uvek spremni na priu, raspravu, ubeivanje, ne
vole da ute ni kad uestvuju u raznim erotskim prizo-
rima, komentariu i tue i sopstvene poteze, senzacije i
utiske, ponekad se smeju, a redovno psuju, prete i
bogohule. Rajh je u takvom ponaanju prepoznao
znake orgastike nemoi: "Orgastiki mone osobe
nikad ne govore niti se smeju za vreme seksualnog
ina - sem nekoliko nenih rei. Govor i smeh ukazuju
na ozbiljan poremeaj spOsobnosti predavanja koja
zahteva potpuho utapanje u oseaj zadovoljstva."^
Neobina prisebnost i opreznost u "uivanju", ime
se ponose Sadovi razvratnici, na primer Rombo, gordi
"gospodar svoje sperme"^, "oprezni Sen Fon, tedljivi
uvar sperme"^, ili Papa, koji se hvali da "esto odjebe
trideset ili etrdeset guzica, a da pri tom ne prospe
svoje seme"^, navode na zakljuak da se u prenagla-
enoj seksualnoj aktivnosti ovih junaka krije, izgled
neoekivan, strah od orgazma, to jest od onoga to oni
doivljavaju pod imenom "svravanja" "uivanja",
"ekstaza" "kriza". orgazam javlja se sa "simpto-
mima zadovoljstva koji su vie stvar besa nego slado-
straa" 4 ^, donosi uveanu razdraenost, umesto i u sebe zatvorio, iz njega progovara bes sputane sek-
smirenja, iscrpljenost, slabost, oseaj da je ovek
neto izgubio, da je "fiziki pokraden", voli da Sada - koji je bio izabran da plati cenu prekomernog
kae kaluer Zeronr^.
Sadovi razvratnici esto opisuju orgazam kao doiv-
ljaj blizak smrti. "Umirem", "Ubija me", uzvikuju
gOspoa od Sent Ana, Klervil, ilijeta, Olimpija. er-
nandova ekstaza slina je smrtnom hropcu: "Otimao se
La fonction de l'orgasme, str. 87.
La Nouvelle Justine, str. 219.
Histoire de Juliette, 1.1, str. 453.
Isto, t. , str. 452.
Isto, 1.1, str. 167.
La Nouvelle Justine, str. 269.
80
kao ovek u epileptinom napadu; njegovi jezivi krici i
udarao je sve oko sebe; njegova naprezanja bila su
uasna."6^ U mnogim sluajevima orgazam se zavrava
nesvesticom. Zato je razUite primere neradog prepu-
tanja orgazmu, koje nalazimo u seksualnom ponaanju
Sadovih junaka, opravdano protumaiti kao ispoljava-
nje straha od smrti. "Strepnja od orgazma esto je
doivljena kao strah od smrti", kae Rajh. "Ako je isto-
vremeno prisutan hipohondrijski strah od katastrofe,
svaki jai nadraaj mora biti inhibiran. Zamraenje
svesti (koje je deo normalnog orgazma) postaje izvor
strepnje umesto da bude doivljaj zadovoljstva. Radi
odbrane, istie se da uvek treba 'biti na oprezu', da ne
treba 'gubiti glavu', da treba biti "budan'":30
Oslanjajui se poznatu Markuzeovu distinkciju,
moe se rei da je Sad bio rtva nadrepresije nagona,
"dodatne kontrole koju raaju specifine institucije
dominacije", ali on je zamislio oveka koji prkosno
ustaje protiv svakog ogranienja nagona, i onog neop-
hodnog za opstanak ljudskog sveta, to jest, "one repre-
sije koju ine kontrole nagona nune za svako civilizo-
vano ljudsko drutvo". 61 On trai slobodu za one sile
koje je ljudski rod, radi svog opstanka i rasta, potisnuo
sualne energije, i to bes jednog oveka - Markiza de
straha ljudi od te energije, i koji u svojim beskrajnim
imagmarnim hronikama najcrnjih poriva puti uzvraa
na tu nepravdu istom, preteranom merom.
Nemogunost besne sree, neuhvatljivost uivanja u
krvi za samog protagonistu Sadove pobune, koji, upr-
kos fenomenalnim, skoro atletskim erotskim perfor-
mansama, ne dobija ni onoliko istinske seksualne sa-
tisfakcije koUko bi u svakom trenutku mogle da dobiju
Isto, str. 571.
80
La fonction de Jbrgasme, str. 132.
ei
Herbert Marcuse, jEras et civilisation, Mlnuit, 1971, str. 46.
Si
njegove rtve, pokazuje da eksplozija nagona u toj
pobunl ima jednu nepriznatu unutranju granicu (po-
red svih onih umetnikih, anrovskih ogramenja koja Drugi deo
je Sad morao da prihvati da bi od takve skandalozne
gradje sainio knjievno delo velike vrednosti).
U drutvenom pogledu moan, suveren, slobodan,
Sadov bludni junak je psiholoki i seksualno inhibiran, EROTIZAM,
sputan. Osloboen moralnih i religijskih obzira, materi-
jalnih briga i straha od kazne, on puta na volju svo-
jim nagonima, razjaruje ih i potkrepljuje sredstvima
KNJIZEVNOST,
erotske stimulacije i promiljenog zloina nevienim u
istoriji razvrata, ali se ne bi reklo da za to dobija
PORNOGRAFIJA
pravu nagradu. Mada se hvali uivanjima nedostinim
obinom smrtniku, on je pre vrsta seksualnog
Sizifa, koji nikako ne uspeva da sve opakiju i bolesniju
nadraenost dovee do vrhunca rastereenja i okrep-
ljujueg mira, nego ga ona stalno kao mora pritiska u
podnoju nemogune sree. Njegova sudbina, ako je
knjievni likovi uopte imaju, potvruje da je osloba-
anje nagona jedna stvar, a njihovo ljudsko zadovo-
ljavanje druga, jer podrazumeva potovanje izvesnih
granica izmeu ljudskog i ivotinjskog sveta, pre
svega elementarni obzir prema drugom oveku. Sad je
hteo da njegovi zastupnici bezgranine slobode samim
tim budu posednici drugima nedostinog zadovoljstva.
Ako se ima u vidu za ta su sve oni kadri, njihova
sloboda zaista ostaje besprimerna, kad se malo raz-
misli o zadovoljstvima kojima ih ta sloboda vodi, nai
e se mnogi razlozi da se u njihovu realnost posumnja.
Potpuno oslobaanje nagona nije nita bolji put
srei od njihovog preteranog sputavanja.

(1989)
livre est un con.

Mlrabeau
82
EROTIZAM I KNJIEVNOST

1. Jezik i telo

Radoznalost koju pobuuje erotska knjievnost

zasniva se na pretpostavci da ona bez uvijanja kazuje
celu istinu o telu i uivanju tela i da se u tom nepo-
srednom i podrobnom govoru i samo uivanje primie
itaocu gotovo nadohvat ruke. Oekuje se da ona naj-
kraim, tako rei intravenoznim putem prenese rei,
znanje i zadovoljstvo: erotski pisac, bolje od ma kog
drugog, ume da otkrije skrivenu, tamnu stranu tela, da
oslobodi zabranama sputanu elju, da se, preko retori-
ke i njenih figura okolienja, vine, ili spusti, do nepo-
srednog imenovanja stvari. To oekivanje nije u svemu
i uvek neOsnovano, a delimino ga potkrepljuju sami
pisci erotskih knjiga i njihovi tumai, kad uznose isti-
nu i slobodu tela i jezik koji im je dorastao.
U teorijskim tekstovima o erotizmu i erotskoj knji-
evnosU, obraanje telu i njemu primerenom optenju
(u oba smisla te rei) javlja se u najirem kontekstu
vitalistiki ili materijalistiki nadahnute kritike sa-
vremene kulture, koja je, kako se tu ocenjuje, uteme-
ljena u naelima racionalnosti i utilitarnosti, pa zato
gui, trpi samo na ogranienom prostoru, neproduk-
tivno troenje olieno u erotskom zanosu i njegovom
govoru. Tako or Bataj iznosi "elementarnu injenicu"
da je ovek, i svaki drugi organizam, prinuen da
bez naknade troi svu energiju koju ne zahtevaju
njegov razvoj i njegovo odranje. Ako se takvom suve-
renom i bespovratnom troenju, iji jedan vid predstav-

85
lja erotizam, sasvim stane put, ovek e se nai u
opasnosti da se ugui u svom preobilju.1 Jo je odree-
niji Vitold Gombrovi, u predgovoru romana koji je
nazvao "bezvrednom" reju Pornografija: "Ne verujem u
neerotsku filozofiju. Nemam poverenja u deseksualizo-
vanu misao. Svakako, teko je verovati da su Hegelova
Logika 111 Kritika istog uma mogle da budu napisane
da njihovi autori nisu drall telo na izvesnom odstoja-
nju. Ah ista svest, tek to je ostvarena, mora ponovo
da bude zagnjurena u telo, u seks, u Eros..."2
Eros protiv Logosa , bar, uz njega. Na stranu isto-
rija, za ovaj program mogli bi da se veu i mnogi drugi
moderni pisci i filozofi, od Markuzea i Bataja do Paza,
Pona, Kristeve, Burdijea, Barta, Lerisa i jednog od
poslednjih izdanaka loze francuskih erotskih pisaca,
Bernara Noela. Svi oni u erotskoj knjievnosti, i to onoj
najbezobzirnijoj, ali zato i najdostojnijoj panje, vide
na delu ili u zametku prevratniko i preporoujue
pribliavanje tela i jezika: tela koje progovara, svo-
jim glasom (Osloboeno naslage znakova, simbola,
metafora), jezika koji oivljava u ritmu disanja, or-
gazma i krvi. U idealnom sluaju, jezik vie ne bi sli-
, interpretirao telo, nego bi ga ostvario.
Predloena su raznovrsna, neobino sloena i, to
nije nlmalo udno, protlvrena tumaenja tog priblia-
vanja (ekspresionistiko, semioloko, tekstoloko), ali
ponueni teorijski modeli, a to znai modeli erotske
knjievnosti jezika tela, kao tela jezika, ni u jednoj
kljunoj taki ne zadovoljavaju u potpunosti, esto ni
svoje autore. Telo i uivanja tela uporno ostaju u tami
mesa, a jezik u svojoj logikoj strukturi. Prema reima
savremenog psihoanaUtiara Leklera (koje Bart navodl
u Zadovoljstvu u tekstu), "...onaj ko kazuje, tim svojim
kazivanjem sebi uskrauje uivanje , obratno, onaj
ko uiva ini da svako slovo -1 svako moguno kaziva-
nje - nestane u neumitnom nitenju koje on slavi" 3
1
Up.: Georges Bataille, La part maudJte, Minuit, 1967, str. 60. i 75.
2
Witold Gombrowicz, La Pomographie, Julliard, 1962, str. 11.
3
Roland Barthes, Leplaisir u texte, Seuil, 1973, str. 36- 37.
86
Da bi premostili ovaj jaz, neki teoretiari erotske
knjievnosti pokuavaju da iz jezika izdvoje jedan
njegov vid za koji meusobna iskljuivost uivanja i
rei ipak ne bi vaila. Na primer, Bart povlai razliku
izmeu "teksta zadovoljstva", iji pisac prihvata odri-
od uivanja, ograniavajui se na zadovoljstvo
koje mu priinjava samo oblikovanje jezika, i "teksta
uivanja", iji pisac "zapoinje neodrivi, nemoguni
tekst", o kome se ne moe nita rei, ve se do njega
moe dopreti samo kroz neki drugi "tekst uivanja".
Slino tome, Julija Kiisteva razlikuje dva nivoa ili
stanja teksta: "fenotekst", koji ostaje vezan za pravila
gramatikog funkcionisanja, i "geno-tekst", koji odgo-
vara nagonskim procesima, aU nije dat neposredno,
nego samo kao odsustvo, prekoraenje jezlka.
Moda je to prava cena traganja za jezikom tela, za
njegovim "anagramom": usamljenost, poneki odjek bila
u reima, ali bila koje kuca van njih.
Kad se imaju u vidu tekoe ove vrste, pretpostav-
ka da u erotskoj knjievnosti samo u neklm sloje-
vima "teksta" dolazi do pomeranja, prestupanja , ak,
ukidanja granica izmeu tela i jezika postaje mnogo
neizvesnija. U svakom sluaju, mora se odbaciti njena
najsmelija i najnaivnija varijanta, prema kojoj erotska
knjievnost nudi neki krai put do istine, slobode i
uivanja.
2. Odloeno, pomueno zadovoljstvo
Obino se misli da se smelostl jezika i uobrazilje
erotske knjievnosti mogu prihvatiti i od takozvanog
patrijarhalnog morala braniti u ime istine o prirodi
pola, koju autoritativno iznosi savremena seksologlja, i
u ime ovekovog prava zadovoljstvo. O seksu treba
slobodno govoriti, slobodno pisati. Kako kae Miel
Fuko, "meu znamenja naeg drutva spada i zname-
87
nje seksa koji govori'"*. Meutim, moderni seksualni
moral, utemeljen u antipuritanskom, na nauci zasno
vanom afirmisanju prava na seksualnu sreu, nema
svoj umetniki izraz, ga ni najslobOdnije deskripcije
u erotskim knjievnim delima ne izraavaju nita vie
od stidljivih metafora tradicionalne ljubavne prie.
Pisac je 111 retor ljubavi ili pornograf, ali nikada nlje
seksograf. Na radost svih romantinih dua, ljubav i
seks nisu isto. U knjievnosti ima mesta za strast, za
elju, za sevdah i, s druge strane, za razne verzije (per-
verziju, inverziju, transverziju) seksualnog ponaanja,
ali ona ne ume da opie i opeva ideal savremene higi-
jene i medicine: zdrav i srean koitus i relaksirajui
orgazam. Knjievnost uvek dovodi u pitanje, problema-
tizuje zadovoljstvo, 111 ga izvre naglavce, pa se ono
pretvara u stradanje.
Zato za razumevanje erotskih motiva u knjievno-
ti i erotske knjievnosti u uem smislu (pornografije)
nije od velike pomoi definicija erotizma kao autonom-
nog traganja za zadovoljstvom, za razhku od seksual-
nosti, koju odreduje funkcija razmnoavanja. Pre bi se
moglo rei da je ovde u pitanju traganje za moguno-
stima da se to lako zadovoljstvo odloi i pomuti. U
knjievnom erotizmu koitus je uvek reservatus, bilo da
je re o okolienjima tradicionalnog ljubavnog zapleta i
govora ili o zastranjivanjima pornografa.
Klasina ljubavna pria ivi od elje, a umlre od
njenog ispunjenja, te se najpre moe opisati kao tehni-
ka negovanja, podsticanja elje putem osujeivanja
zadovoljstva. Eros nadahnjuje junaka ehovljeve nove-
le i njegovu "damu s kuencetom" da premoste sve
prepreke koje ih razdvajaju, ali na kraju, umesto da ih
nagradi, on ih naputa. Ta neutaivost elje, nemogu-
nost zadovoljstva esto je tragina, jer ljubavna strast
sadri u sebi kUcu kobi, zaljubljeni su "smru zagrlje-
ni".
4
Miel Fuko, Istorija seksualnosti, prev. J. Staki, "Prosveta",
1978, str. 71.

88
 Odlaganje zadovoljstva i njegovo senenje tamnim
bojama nesree i smrti svojstveni su i erotskoj knji-
evnosti u uem smislu, koju moemo odrediti jo i kao
erotizam prestupa. Na primer, junaci Markiza de Sada
uvek se uzdravaju bd toga da svoje elje - kojima
inae nita ne stoji putu - zadovolje na spontan,
neposredan i jednostavan nain, i trude s e d a u njih
unesu "malo reda". Njihov cilj je da izbegnu obino, i
da dou do "udvostruenog" ili "umnoenog" zadovolj-
stva, recimo takvog koje se moe postii istovremenim
nadraivanjem svih ula, ukljuivanjem svih erogenih
valenci, jenom rei, koje e "sve prevazii".
Najvei Sadovi bludnici u stvari se najvie trude da
se uzdre, da se ne prepuste orgazmu, pa makar on bio
pripremljen u skladu sa njihovim najudljivijim pro-
htevima. Kako kae jedan od njih, "srea se ne sastoji
u zadovoljstvu, ve u elji". S druge strane, oni su
ubeeni da ni elju ne mogu osetiti ako ona nije veza-
na za neki prestup, ako pohota nije ukrtena sa zloi-
nom. Tako se i ovde susreemo sa temeljnim paradok-
som knjievnog erotizma, koji razdvaja elju od zado
voljstva i povezuje ljubav sa smru.
Taka otpora srenom zadovoljavanju elje u erot-
skoj knjievnosti moe se traiti u samoj prirodi jezika.
PsihOanaliza, lingvistika i poetika dolaze danas do istog
zakljuka: da postoji veUka slinost izmeu nesvesnih
ispoljavanja potisnute seksualne elje (na primer, u
snovima i omakama) i figurativnog govora, svojstve-
nog jeziku uopte, a posebno pesnikom jeziku. U
metonimiji i metafori, dvema osnovnim figurama kla-
sine retorike i stilistike, psihoanalitiar ak Lakan i
lingvista Emil Benvenist prepoznaju "saimanje" i
"pomeranje", sredstva kojima se, prema Frojdu, san
slui da bi izbegao cenzuru i dao maha zabranjenoj
elji, po cenu njenog preruavanja. Uopte, svuda u
jeziku mogu se nai tragovi elje, pre svega u raznim
e e
D. A. F. de Sade, Les 120 joumees de Sodome, J.-J. Pauvert, 1972,
str. 205.
90
vidovima jezikog stvaralatva, ali samo "puste" elje,
jer jeziku nije dato da ita ispuni. Osnovni zakon jezi-
ka - da tamo gde su rei nema stvari - vai za knjiev-
ni erotizam i u tom posebnom smislu to tu elja ima
na raspolaganju sav prostor koji joj mogu stvoriti rei,
svojim grananjem, mnoenjem, vezivanjem ili saima-
njem, dok zadovoljstvo deli sudbinu odsutnih stvari.
One stvari tu zapravo nema.
3. Zakon i prestup
Moralni zakon i erotska knjievnost, uz sve arke o
kojima svedoi istorija knjievnih skandala, kao da
nikada nisu u pravom, nepomirljivom sukobu. bi se
moglo rei da su jedno drugim neprekidno opinjeni.
Ne samo to zakon trpeljivo priznaje takozvane "pes-
nike slobode" i to je, u nekom strahu, spreman
da ih stalno proiraje, nego se ini da upravo najska-
redniji pisci pokazuju naroitu slabost prema moral-
nim propisima. O slobodi ljubavi oni rado govore jezi-
kom zakona 111 prestupa, to jest, opet zakona.
Utopisti Kampanela i Furije verovali su da slobodu
ljubavi treba legalizovati i, tavle, ugraditi u temelj
idealnog dratvenog poretka, jer e se tako suzbiti svi
poroci iji je izvor u suvie jakim moralnim stegama.
Zato u Gradu Sunca mladii i devojke nagi izvode
gimnastike vebe pred publikom, a stanovnice Furije-
ove falansterije mogu slobodno da upranjavaju "poU-
gamiju" ( istovremeno imaju najvie sedam ljubav-
nika) "omnigamiju" (kad je broj njihovih ljubavnika
vei od sedam) i da uestvuju u briljivo organizova-
nim orgijama. U doba Harmonlje, veli Furije, "ene e,
mada slobodne, biti mnogo manje porone od ena iz
razdoblja Civilizacije, nee ih draiti ni prola liavanja
ni strah od buduih." 6
Navedeno prema: Alexandrian, Les liberateurs de l'amour, Seuil,
1977, str. 135.
91
 I erotski pisci XVIII veka trae ozakonjenje ljubav-
nih sloboda, s tom razlikom to oni nastoje da upravo
ono to je tu najporonije, najizopaenije i najlue
dovedu u sklad sa duhom i slovom zakona. Didro je
1769. pisao da su obian ovek i udovite "podjednako
prirodni, podjednako neophodni i u istoj meri deo op-
teg i univerzalnog poretka". Ali ove pisce, vie od
prava da slobodno opisuju seksualne nastranosti, "zlo-
ine ljubavi", privlai mogunost da se slue jezikom
racionalnog, prosveenog zakona koji im je to pravo
dao. Najbezobzirnija dela "hbertinske" knjievnosti
podraavaju i parodiraju taj zakon, su puna pravi-
la, propisa, odredbi, suenja i racionalnim argumenti-
ma obrazloenih nasilja. uveni Sadov nedovreni
roman 120 dana Sodome sadri opiran pravilnik,
kojim se podrobno utvruju prava i dunosti svih
uesnika etvoromesenih orgija u jednom zabaenom
zamku. Tu su do najmanjih pojedinosti utanaeni
kuni red, pravila oblaenja, raspored i sastav obroka,
odnosi izmeu etvorice glavnih bludnika i njihovi
odnosi prema pojedinim pripadnicima "seraja", mesto,
nain i vreme prlpovedanja i upranjavanja ukupno
est stotina "prostih", "dvostrukih", "kriminalnih" i
"ubistvenih" strasti.
To to je ovde odnos izmeu dobra i zla, vrline i
preokrenut, nikoga nee zavarati: duh zakona poroka i zloina nae racionalno opravdanje, oblik
ostaje nepromenjen. Seksualnost je osloboena religij-
skih i moralnih stega samo da bi bila ukroena, ura-
zumljena, da bi joj bio nametnut novi, tananiji i jo
stroi kodeks. Sadov, Restifov, Nersijin ili Miraboov
erotizam - ije se odlike u nae vreme susreu u Prii o
O Poline Rea - nije skandalozan zato to kri zakon
zasnovan na razumu, nego zato to ga primenjuje tamo
gde se ini da je on neprimenljiv. On se moe tumaiti
kao tragedija ili parodija, ali zakona a ne slobode.
Dok se ova "libertinska" knjievnost skandalozno
slui jezikom moralnog zakona, koji bi trebalo da je sa
njom nespojiv, moderne erotske pisce (od Bataja i Leri-
92
sa do Noela) opinjava ideja da je odnos upra-
vo suprotan i da su oni - ma ta pisali - samo sredstvo
111 sauesnlci vrenja njegove volje. Kako kae Noel,
"moralnl poredak nlje tako tup kao to bi ovek mogao
pomisliti; moralni poredak je poredak duha; on moe
vrlo dobro da se poslui onim to ga naizgled osporava:
erotizmom, na primer." Noela u tom pogledu nije poko-
lebalo nl to to je 1973. godine izveden pred sud "zbog
vreanja javnog morala" u romanu Zamak Tajne vee-
re, ijem se junaku, pored ostalih zgoda, dogaa da ga
siluju dva psa. To se suenje, kae on, pretvorllo u
komediju "da bi se tri etiri sata dokazivalo da sam
dobar pisac, dakle bezopasan pisac"7
Jer erotska knjievnost, i kad govori o prestupu, pa
ak i kad je sama njegov oblik, kod ora Bataja
("rtvovanje gde su rtve - rei"), ostaje vezana za za-
branu koju prekorauje. Pisac Plavetnila neba znao je
da, pored solidarnosti zakona, razuma i jezika, postoji,
moda presudnija, dublja, soUdarnost zakona i prestu-
. Erotizam nije kuanje slobode s onu stranu dobra i
zla, nego protivureno iskustvo zabrane i prestupa,
groze i zadovoljstva, jezika i utanja: "Prestup se razli-
kuje od 'povratka prirodi', on uklanja zabranu ne
ukidajui je." Dok je Sad nastojao da za svoj svet
kodeksa i stil zakonodavca, Bataj se trudio da u knji-
evnost naeg vremena, kojoj se sve lako prata, pono-
vo uvede prestup, da krivica njegovog dela bude pri-
znata: "Knjievnost je duna da brani svoju krivicu."9
7
Bernard Noel, 'TOutrage aux mots", pogovor drugog Izdanja
romana Le Chteau de Certe, 1977.
e
Georges Bataille, LErotisme, Minuit, 1957, str. 42.
Georges Bataille, La litterature et le mal, Gallimard, 1957, str. 11.
93

4. Mt i skandal
Stara pesnika misao o jedinstvu dubokoj pove-
zanosti ljubavi i smrti, metafora o kobnoj strasti, nije
ni danas mnogo izgubila od svoje privlanosti. Ta
neodoljiva metafora - kako je pokazao Deni de Ru-
mon, pisac poznate knjige LJubav i Zapad - ima svoj
izvor u mitu o Tristanu i Izoldi, toj "divnoj prii o lju-
bavi i smrti" iz veka. Ali "idealizovani erotizam
rasprostranjen u celoj naoj kulturi", primeuje Ru-
mon, doveo je do toga da u strasti o kojoj govori taj
mit "vie ne oseamo ono to pati, ve ono to zanosi".
To ne znai da moderni ovek izgubio dodir sa
kobnom stranom ljubavi, nego mi danas "strast i ne-
sreu elimo pod uslovom da nikad ne priznamo kako
ih kao takve elimo" 10 .
Odnos prema ovom uslovu mogao bi da poslui kao
merilo za razlikovanje dve vrste, dve tradicije erotske
knjievnosti: jedne koja ga potuje - nazovimo je za
ovu priliku "umetnikom" - i pribavlja sebi i itaocu
etike i estetike aUbije za predavanje kobnom zanosu
strasti, pa u tom smislu idealizuje, i druge koja
uslov da se tajna elja ljubavi preuti ne prihvata, i
skandalozno, nepodnoljivo iznosi nesreu i strast "kao
takve".
U ovoj drugoj, pornografskoj i kriminografskoj
tradiciji erotske knjievnostt metafora o ljubavi i smrti
javlja se u obliku pOdudaraosti uivanja i muenja
tela, koitusa i zloina. Voluptas dolendi, bolna strast,
ovde je shvaena i prikazana kao protivureno kuanje
bola i zadovoljstva koje nudi copula carnalis, telesno
spajanje; zanos se prepUe sa grozom. "I ovek i ena od
roenja znaju da sve uivanje lei u zlu... Ljubavni in
veoma je sUan muenju nekoj hirurkoj operaciji."
To su rei Bodlera, pesnika koji pripada umetnikoj
10
Denis de Rougemont, L'Amour et l'Occient, Galllmard, 1938,
str. 17.
94
tradiciji knjievnog erotizma, ali je, nema sumnje, bli-
zak i njegovoj skandaloznoj verziji.
Knjiga italijanskog istoriara knjievnosti Marija
Praca Agonija romantJzma sadri dovoljno podataka
na osnovu se na sUan nain moe odrediti mesto
- u odnosu na dve tradicije erotske knjievnosti - jo
nekih znaajnih pisaca XIX veka, pre svega, Misea,
Poa, Svinberna i Flobera, preko ijih se dela uspostav-
lja kontinuitet izmedu "Ubertinske" knjievnosti pret-
hodnog stolea (Restif, Nersija, Sad, Laklo, Mirabo) i
mpdernog pornografskog erotizma (Apoliner, Luis, Ba-
taj, Rea, Mandijarg, Noel). se, uz to, imaju u vidu
motivi "zloina ljubavi" kod pisaca ranijih vremena,
moglo bi se zakljuiti da je knjievna obrada mita o
kobnoj strasti od samog poetka ila i ovim, manje
sigurnim, esto kuenim, aU nikad potpuno napute-
nim putem.
Da U je ovaj skandalozni tok knjievnog erotizma
ostao u nekoj vezi sa izvornom mitskom priom? Odgo-
vor na to pitanje potraiemo u Rumonovom shvata-
nju mita. On stavlja u prvi plan dva obeleja mita.
Najpre, njegov smisao mora delimino ostati nerazgove-
tan, jer mit se upravo i javlja onda "kad je opasno i
nemoguno otvoreno priznati izvestan broj injenica", a
u sluaju prie o Tristanu i Izoldi, "injenicu da
strast vezana za smrt i da upropauje one koji joj se
potpuno predaju".11 Samo je mit u stanju, zahvaljuju-
i svojoj deUminoj nejasnoi, da u nama izmiri ljubav
prema nesrei I osudu koju takvoj ljubavi izriu na
moral i razum. Drugu osobinu mita, po Rumonu, ini
njegova neodoljivost. On nas dri u vlasti protiv nae
volje: "Kazivanje mita obeshrabruje svaki sud, uutku-
je razum bar sputava njegov uticaj."12 Jednom rei,
mit je mutan i neodoljiv.'
Na prvi pogled, pornografski erotizam ne trpi ni-
kakvu nerazgovetnost i neodreenost, jer on, kao to je
11
Isto, str. 22.
13
Isto, str. 21.
95
reeno, iznosi nesreu i strast ljubavi "kao takve". Ali
tu ne treba zaboraviti da ih on iznosi na skandalozan
nain, a to znai da je njegova bezobzirna neposrednost
neprihvatljiva i neshvatljiva, zaglupljujua i zasleplju-
jua. Ako mit mora uvek ostati nedovoljno jasan,
skandal je, ako se tako moe rei, uvek prejasan.
U Batajevim priama smisao ide od punog ka
prepunom. Orgije kojima se s teskobom ali plahovito
preputaju njegovi junaci opisane su s krajnjom po-
drobnou; itaocu su otvoreno saoptene ideje kojima
se pisac rukovodi; data su mu i mnoga obavetenja o
poreklu pojedinih mesta, motiva i slika. Ali to obilje
uskoro postaje zaguujue: pojmovi, metafore i slike
naglo bujaju, njihov smisao postaje sve obuhvatniji i
sve maglovitiji. Pribliavaju se i poklapaju simboli koji
su najpre stajali daleko jedan od drugog ak bili
medusobno suprotstavljeni, i u tom optem stapanju
rei, slika i predmeta smisao se rasprskava, prekorau-
je. U ovom sluaju reitost skandala izbija na granicu
utanja, to simboli mita stoje na vratima tajne.
Tako je italac pornografskih tekstova izloen
dvostrukom skandalu. S jedne strane, njegovo razume-
vanje proitanog pretvara se u zaslepljujui viak
smisla a, pored toga, nailazi na rei, ideje i prizore sa
kojima se ne moe iskreno i na osnovu svoje pameti
pomiriti. Ne moe se pomiriti, ali ne moe ni izmai
njihovom dejstvu. "U prirodi je skandala", kae Moris
Blano, "da nam on izmie, dok mu mi ne moemo
izmaL"1" Jo jedan nagovetaj (skandalozan?) da
govor mita i govor skandala nisu bez dodirnih taaka.
(1980)
13
Maurice Blanchot, Le Livre a venir, Gallimard, 1959, str. 283.
96
KNJLEVNOST KAO PRESTUP
Uz piioe ora Bataja
Erotske i filozofske prie ora Bataja1 stoje bez
odbrane pred pravom naeg razuma, naeg moralnog
1
or Bataj (1897-1962) 1 za lvota je blo cenjen i uUcajan plsac,
pre svega kao autor brojnih filozofsklh i knjievnih ogleda i kao
osniva Kritike (1946), jednog od najuglednijih francuskih knjiev-
nih asopisa, ali je interesovanje za Batajevo delo naroito poraslo
posle njegove smrti. Za to postoji nekoliko razloga. Najpre Batajevo
delo moralo je ostati u senci za sve vreme preovladujuih uticaja dva
najznaajnija knjievna i intelektualna pokreta iji je on bio savre-
menik (nadrealizma i egzistencijalizma), sve dok se osecao autoritet,
najpre Bretona, a zatim Sartra, koji su bili Batajevi glavni knjievni
protivnici i kritiari, i to upravo onda kada je njihov uticaj bio naj-
snaniji.
Mada je Batajevo delo, po mnogim svojim osobinama blisko nad-
realizmu, on je, prema sopstvenoj oceni, uvek bio njegov "unutranji
neprijatelj". Zahvaljujul tome, bio je, kako pie Deni Olije, jedan od
priredivaa. Batajevih sabranih dela, "najpre poznat ne po tome ta
je napisao, ve po tome to ga je Breton osudio u Drugom manifestu
nadrealizma".
Osuda s druge strane, Sartrove, dola je ve 1943, kada je ef
egzistencijalizma, u jednom od svojih prvih i najzeih kritikih
tekstova, osporio vrednost Batajeve knjige Unutranje iskustvo,
opisavi njenog pisca kao "novog mistika", pa je on tako u posleratnu
francusku knjievnost uao vec" dvostruko osporen i sa dve strane
odbaen.
Zatim, publici je dugo bila poznata samo jedna strana Batajevog
dela, njegova filozofska i knjievna esejistika, predstavljena u knji-
gama Unutranje iskustvo (1943), O Nieu (1945), Prokleta strana
(1949), Knjievnost i zlo (1957), Erotizam (1957) i Suze Erosove (1961),
dok su njegova knjievna dela u uem smislu, izuzev romana Pla-
vetnilo neba (1957), najpre bila objavljena kao tajna izdanja, u neko-
liko desetina primeraka, potpisana pseudonimima, i bila dostupna
97
Oseanja i naeg knjievnog ukusa da o njima strogo
sude. italac ne treba da se upinje da erotizam ovih
pria opravda u ime pesnike moralne slobode niti
da njihovu filozofiju izvede istinu pojmovnih
odreenja. Za slobodu koju je njihov pisac dao svojim
raspojasanim junacima i sebi - da svoj jezik priblii i
prilagodi toj raspojasanosti - nema moralnog opravda-
nja. Za filozofiju ovih pria nema filozofskog kljua.
Sve to ne bi predstavljalo veliku tekou kad bi se
erotizmu Batajevih pria moglo odrediti mesto izvan
morala, s onu strianu dobra i zla, i kad bi se problem
razumevanja njihove filozofije dao svesti specifi-
nost njenog statusa u knjievnom delu. Meutim, ove
prie su nesumnjivo strani zla i nesmisla, i to vo-
ljom svog pisca, koji se potrudio da ne ostavi ni trunku
sumnje u pogledu poroka i ludila kojima su one posve-
ene i u pogledu krivice njih pada. Ne samo to krvnog, niim pomuenog uivanja u muenju i ubija-
je on spreman da tu krivicu prizna, nego je ak uveren
da je njegova dunost - i, uopte, dunost knjievnosti -
da je brani: "Na kraju, knjievnost je duna da brani
svoju krivicu."^
samo malom kragu posveenih. Tek posle Batajeve smrti poeo je
izdava .-. Pover da predstavlja lroj publici, sa pravim autorovim
imenom, njegove kratke romane i prie (Mali, 1963; Mrtvac, 1964;
Moja majka, 1966; Gospoa Edvarda, 1966; Pria o oku, 1967). Upravo
objavljivanjem tih knjiga zapoelo je ivlje zanimanje a Bataja i za
itav njegov opus, iji se raznovrsni i ponekad iznenadujui vidovi
postepeno povezuju u celovitu sliku.
Poslednjih godma redali su se asopisi, knjige i skupovi posveeni
Bataju, priznanja eminentnih filozofa i pisaca (Blano, Bart, Solers,
Derida, Fuko), a u toku je objavljivanje kritikog izdanja njegovih
sabranih spisa u deset knjiga. U uvodnoj rei za ovo izdanje, Miel
Fuko je saeto opisao znaaj koji Bataj ima za savremenu francusku
knjievnost i filozofiju: "Danas se zna da je Bataj jedan od najzna-
ajnijih pisaca svog vremena. Pria o oku i Gospoda Edvarda preki-
nule su nit pria da bi ispriale ono to nikada dosad nije bilo ispri-
ano; Suma ateojogije uvela je misao u prostor - prostor pun neiz-
vesnosti - granice, krajnosti, vrhunca, prestupa; Erotizam nam je
pribliio Sada i uinio ga teim. Bataju dugujemo dobar deo trenutka
u kome se nalazimo; ali i ono to ostaje da se uini, misli i kae tako-
de njemu dugujemo, i jo emo dugovati. Njegovo delo e rasti."
a
Knjievnost i zlo, "BIGZ", 1977, str. 6.
98
U ime ega?
Vek i po posle Markiza de Sada, svog velikog knji-
evnog uzora, Bataj zna da u slikama zla kojima obilu-
ju Sadove knjige i u onima kojima e on sam
posvetiti svoje erotske prie, ne treba videti znak ove-
kove enje za "prirodnim ivotom" izvan moralnlh
stega koje civilizacija namee ljudskoj slobodi, ve da
one svedoe o neOdoljivoj potrebi za prekoraenjem
granica svega to ini ljudsko dobro, za kuanjem zla.
On, takoe, zna da ova potreba za prestupom ne podra-
zumeva, kao povratak prirodi, ukidanje zabrane koja
joj se suprotstavlja, ve samo njeno krenje: u trenut-
ku prestupa zabrana ostaje na snazi, u obliku straha s
kojim je pomeano njeno krenje.
Junaci Batajevih pria daleko su od onog hladno-
nju, od onog spokojnog, gotovo vedrog preputanja
najveim gadostima, kojima se die Sadovi veliki blud-
nici. Prekoraenje granica morala i razuma za njih
uvek ima muan, ak koban smisao. Ono to ih toliko
privlai nije toliko uivanje u zlu koliko zla, zastrau-
jua teina svakog uivanja. Oni su stalno proeti
oseanjem groze i re "groza" (l'angoisse) javlja se u
Batajevim priama sa naglaenom uestanou.
Ve u prvoj reenici prve Batajeve prie, Prie o
oku, postavljen je odnos izmeu moralnog oseanja i
seksualnosti koji e dokraja ostati osnovni motiv prie:
"Odrastao sam u velikoj usamljenosti i dokle god mi
pamenje see, znam da mi je ulivalo grozu sve to je u
vezi sa seksom." Na isti nain, seksualnim uzbuenjem
u znaku groze, poinje i Gospoa Evarda: "Nac uglu
jedne ulice rastroji me groza, prljava i opojna groza
(moda zato to sam na stepenitu jednog toaleta ugle-
dao dve devojke se iskradaju)." Snaan moralni
nemir koji ova groza odaje ne koi seksualnu aktivnost
Batajevih junaka, niti uivanja kojima se oni predaju
znae da su se ohi tog nemira OslObodili. U njima groza
i uivanje rastu naporedo. Groza ih podstie da se,
99
zanemarujui mlaku seksualnost koja se zadovoljava
prijatan i nezlobiv nain, iskljuivo posvete "dubo-
koj seksualnosti, za koju je vezano... sve to odvajkada
razdvaja ljudsko blaenstvo i estitost".
u Batajevim priama najpre nalazimo nago
vetaj jednog novog shvatanja erotizma, iji su one -
reklo bi se - izraz. Erotizam je tu predstavljen kao pro-
tivureno iskustvo zabrane/prestupa, odnosno gro-
ze/zadovoljstva, a do takvog gledanja na erotizam
Bataj je mogao doi itajui Sada (od 1926, dve godine
pre prvog izdanja Prie o oku) u svetlosti teorije primi-
tivnih religijskih obreda koju su razviU francuski
antropolozi Dirkem i Mos. Bataja je privlaila mogu-
nost da se krenje moralnih normi i prekoraenje
razumnog ponaanja u erotizmu dovedu u vezu sa
obrednim prestupom tabua u primitivnim svetkovina-
ma, svega u obredu rtvovanju, i d a s e n a seksual-
ne zabrane i njihova prekoraenja primeni jedan od
osnovnih Mosovih zakljuaka: da su "tabui stvoreni da
bi bili prekreni".
Tu ideju, prisutnu ve u njegovoj prvoj prii, Bataj
kasnije razvio i u nizu ogleda, koji dozvoljavaju da
se vidi ta on duguje antropolokoj teoriji religije i - to
nas ovde vie zanima - da se bolje shvati idejna potka
njegove erotske proze. Tako u ogledu EroUzam nalazi-
mo netaknutu Mosovu definiciju tabua i, u vezi s njom,
tumaenje teskobnog doivljaja seksualnosti, koji igra
tako znaajnu ulogu u ponaanju junaka Batajevih
pria: "Granica postavljena samo zato da bi bila
prekoraena. Strah (groza) ne nagovetava kOnano
mirenje. Naprotiv, njegovo dejstvo je povratno: on pod-
sUe na prekoraenje granice."3
Ova teorija prestupa, kao antropOloka interpretaci-
ja erotizma, u Batajevim ogledima je i sama interpreti-
rana, u filozofskom kljuu. On se nije zadovoljio time
da polje erotskog iskustva pokrije mreom pojmova
uzetih od Dirkema i Mosa. Te pojmove: "sakralno" i
3
Erotizam. Suze Erosove, "Vuk Karadi", 1972, str. 133.

100
"profano", "tabu" i "prestup", "rtvovanje" i "rec", "isto"
i "prljavo", u Batajevom tekstu natkriljuju i, na jed-
nom viem planu apstrakcije, interpretiraju filozofski
pojmovi "bia" i "negativiteta", "kontinuiteta" 1 "diskon-
tinuiteta", "servilnog" i "suverenog". Do te filozofske
formulacije teme prestupa Bataj je doao najvie
zahvaljujui Hegelu. Poto je, u skladu sa antropolo-
kom teorijom tabua, za erotski prestup rekao da on
"skida zabranu ne ukidajui je", Bataj, u napomeni,
dodaje: "Nepotrebno je naglaavati hegelovsku prirodu
ove operacije, koja odgovara dijalektikom momentu
izraenom neprevodivim nemakim glagolom aufheben
(prevazii zadravajui)."4
Ali iskustvo prestupa u erotizmu sadri neto to
nijedna interpretacija, teorijska ili filozofska, ne moe
izraziti, jer je re o prekoraenju temelja svake iterpre-
tacije, diskurzivnog smisla. Ovo iskustvo uvek ostaje
unutranje i u tom pogledu najblie je mistikom is-
kustvu, koje se, takoe, ne moe saoptiti putem pove-
zanog govora. U teorijskom filozofskom kljuu
moguno je samo spolja opisati erotski zanos, na pri-
mer kao trenutak u kome pojedinano bie, prekorau-
jui svoje granice, dosee "kontinuitet bia", ali taj
trenutak izmie saznanju: "Za kontinuitet bia rei u
samo to da on, po mom miljenju, nije saznatljiv, ali da
nam je dato da ga iskusimo, u nestalnim i uvek spor-
nim obUcima."s
Tako se kretanje od unutranjeg iskustva erotizma
ka spoljanjem znaiiju o prirodi prestupa u Batajevim
ogledima upotpunjuje, prevazilazei se, daljim kreta-
njem od znanja ka neznanju (le non-savoir). Tragajui
za smislom prestupa, filozofija dolazi do toga da i sama
postane njegov oblik. S obzirom na to da se, Bataj
misU, "definicija bia i prestupa ne moe filozofski
zasnovati"8, preostaje samo mogunost da se zamisli
4
Isto, str. 135.
e
Isto, str. 28.
e
Madam Edvarda, predgovor; u: Oeuvres completes, t. , Galli-
mard, 1971, str. 12.
102
filozofija koja bi bila prestup filozofije: "Filozofija,
pretvarajui se u prestup filozofije, dolazi do vrhunca
bia."r
Prevazilaenje diskurzivnog miljenja u stvari
znai prekoraenje granica jezika, "zameniti jezik ut-
ljivom kontemplacijom"4. Jezik, u skladu sa dijalekti-
kim kretanjem prestupa, nije odbaen. Samo nas on
moe usmeriU prema onoj krajnjoj taki u kojoj se
razbija oklop pojedinanog bia, gde se odvija tajha
njegove suverenosti, ali ga na samom domaku cilja
moramo odbaciti, jer bi nas tu izneverio. On je samo
put tajni, aU "nema vie smisla u odluujuem
trenutku kad sam prestup u svom kretanju dolazi
mesto diskurzivnog izlaganja o prestupu."^
Ovaj trenutak u kome se Batajeva misao okree
protiv sebe ili, bolje rei, nadnosi preko granica milje-
nja, vraa nas njegovom gledanju na knjievnost i
njegovim priama. Najpre, postavlja se pitanje u kak-
voj je vezi ideja o prestupu diskurzivnog miljenja sa
knjievnom (pesnikom) upotrebom jezika, u kojoj, kao
to znamo, dolazi do odvajanja jezika od njegove
osnovne, referencijalne funkcije. Nije 11 prestup filozofi-
je u stvari knjievnost?
Bataj esto istie prednosti pesnikog govora, koji,
za razliku od diskurzivne misU, "uva mo da ispolji
punu suverenost"^Q. Ovu mo on priznaje i prozi, "pri-
ama i romanima koji oveku otkrivaju viestruku
istinu ivota. Jedino ove prie, koje pnekad u zanosu
itamo, suoavaju oveka sa sudbinom."" AU da bi
knjievnost bila na toj visini, da bi bila "neto bitno"
(inae "nije nita"), i ona mora prekoraiti svoje granice,
mora postati oblik prestupa a ne samo njegov izraz.
Dakle, filozofija ne moe svoje otvaranje pojmova iz-
7
LErotisme, Mlnuit, 1957, str. 305.
e
Isto, str. 303.
Erotizam. Suze Erosove, str. 30.
10
Me'thode de meditation, u: Oeuvres completes, t. V, str. 219.
11
LeBleu du ciel, u: Oeuvres completes, t. , str. 381.
103
 vesti po ugledu na pesniki jezik, ona se sa poezijom
dodiruje samo u zajednikoj usmerenosti prema tre-
nutku u kome svaki govor zamire. U tom smislu se
poezija i filozofija dodiruju i prepliu u veini Bataje-
vih tekstova. (U jednom nacrtu za predgovor Gospoi
Eklvari on ukazuje na "tesnu povezanost" ove prioe i
drugog dela njegovog ogleda Unutranje iskustvo, i
dodaje da su ta dva teksta ostala razdvojena samo "iz
obzira dostojnog aljenja".12)
Suvereni trenutak prestupa izmie filozofiji, ali se
on ni knjievnim sredstvima ne moe dostii. "On
nikada nije knjievnost. Ako ga poezija izraava, on se
od nje razlikuje: ak toliko da on nije poetski, jer ako
je on predmet poezije, ga ne dosee. Kad je preko-
mernost tu, sredstva koja slue tome da se ona dosegne
vie nisu prisutna." 13 Knjievnost je, u najboljem slu-
aju, "rtvovanje gde su rei rtve" 14 , ona je "izopaa-
vanje jezika ak neto vie nego to je erotizam izopa-
avanje seksualnih funkcija" 15 .
Batajeve prie su rezultat nastojanja da se istrae
ili, bolje rei, iskuse ove granine, krajnje mogunosti
knjievnosti, kad njen govor dospe do take u kojoj se
granii sa utanjem. Ali on se ne obraa tekovinama
moderne poezije, gde su rei osloboene simbolike
referencijalne funkcije radi njihove materijalnosti. U
Batajevim priama jezik ostaje sredstvo, slui prenoe-
nju znaenja, jer se on tek tada moe podvri jednoj
vrsti nasilja u kojem se prisutno znaenje prekorauje.
Jezik je, najpre, pun znaenja; tanije prepun znae-
nja. To se odnosi i na pojmovni i na metaforinl plan
jezika. Bataj ne okleva da u svojim priama neposred-
no saopti svoje ideje. S druge strane, njegove metafore
nije teko odgonetnuti. U veini sluajeva pisac nam
pomae da otkrijemo njihovo znaenje, ili bar njihovo
13
Isto, str. 491.
13
UExperience interieure, u: Oeuvres completes, t. V, str. 64.
14
Isto, str. 156.
1
Isto, str. 173,
104
poreklo," kao da mu je stalo do toga da nam sve kae,
da u svojim priama ne ostavi neki skriveni smisao. Na
primer drugi deo Prie o oku otkriva nam poreklo i
znaenje njenih osnovnih simbola, psiholoke korene
straha od seksualnosti i opsesivnih slika koje iz njega
izviru. Pria o oku je, nema sumnje, pria o oevom
oku. Predmeti opsesije - jaja, oi, testisi, Sunoe - pred-
stavljaju psiholoke simbole, koji su meusobno za-
menljivi jer imaju istu funkciju. Na isti nain mogu se
shvatiti i ostale Batajeve prie, kojima bez izuzetka,
i prvom, vlada snano oseanje straha od seksual-
nosti i gde su likovi roditelja esto u prvom planu.
Ali pojmovi, metafore, slike u Batajevim priama
ispoljavaju sposobnost brzog irenja, tako da se njiho-
va znaenja, postajui sve obuhvatnija, sve vie pre-
klapaju. Povezuju se simboli ija su asocijativna polja
najpre nezavisna, pa ak i jedna drugima suprotstav-
ljena, i u toj neoekivanoj (paradoksalnoj, skandaloz-
noj) vezi razlike izmeu simbola nestaju, nagovetava-
jui njihovo dublje jedinstvo, ali na raun njihovog
posebnog smisla. Tako se krajnja reitost i najotrija
lucidnost podudaraju sa utanjem i nesmislom. To
utanje ne znai prekid optenja, ve prelaz sa jednog
njegovog oblika na drugi, sa pozitivne retorike na
negativnu, sa proizvodnje smisla (ukljuujui tu i
prenosni, pesniki) na sauesnitvo u njegovom preko-
raenju.
Ovaj postupak, koji Bataj naziva "suverenom ope-
racijom", francuski kritiari Deni Olije i Rolan Bart
opisuju kao razdvajanje dva plana znaenja: oznau-
jueg i oznaenog. Uutkivanje jezika izvodi se, kae
Olije, "razbijanjem jedinstva tela rei i njene due". Po
njegovom miljenju, mnogi Batajevi tekstovi ne zavr-
avaju se "iznoenjem smisla, ve nekom vrstom ubr-
zavanja oznaujueg"16. Slino tome, Bart tumai Priu
ooku kao "znaenje bez oznaenog... knjievnost otvo-
1
Denis , "De l'au-dela de Hegel a l'absence de Nietzsche", u
zbornlku Bataille, U. G. E 1973, str. 91.
105
 renog neba, postavljenu s onu stranu svakog odgoneta-
nja, i koju jedino formalna kritika moe - iz daljine -
da prati." ir
Tano je da je prekoraenje znaenja u Batajevim
priama praeno mnoenjem oznaujuih i svoenjem
oznaenih. Ali u tom svoenju oznaenih ne treba vide-
ti kretanje prema njihovom konanom iskljuivanju.
Prestup knjievnosti ovde se upravo javlja na planu
oznaenih, jer se konano oznaeno, koje se sva
druga svode i na koje upuuju sva oznaujua, pretva-
ra u odsutni, negativni znak trenutka u kome se kraj-
nji smisao i nesmisao podudaraju. Svoenje oznaenih
vodi prekoraenju znaenja vrhuncu znaenja. Taj
vrhunac u Batajevim priama uvek ostaje prisutan,
makar samo u obHku negativa, u obliku bezmerne
praznine. Zato su njegove "nerazumljive" prie uvek
itljive.
"rtvovanje rei", njihovo uutkivanje, U Batajevim
priama praeno je jo jednim oblikom nasilja nad
jezikom: unoenjem u knjievnost zabranjenih rei,
krenjem tabua imenovanja. Tako je italac izloen
dvostrukom skandalu. S jedne strane, njegovo razume-
vanje teksta pretvara se u trenutak zaslepljujueg
vika smisala koji je isto to i utanje, a s druge stra-
ne, pisac mu se obraa reima sa kojima se on ne moe
pomiriti. Ne moe se pomiriti, ali ne moe ni izmai
njihovom dejstvu. Oseamo da se nedopustive rei i
muni prizori urezuju u nau svest s takvom lakoom
da tu nalaze ve gotovo leite. "U prirodi je skan-
dala", kae Moris Blano povodom Gaspoe Edvarde,
"da nam on izmie dok mu mi ne moemo izmai."13
Bataj ne trai saglasnost naeg razuma i naeg
moralnog oseanja, on tavie nastoji da prvo zbuni a
drugo povredi, ali samo zato da bi sa nama uspostavio
jednu naroitu, "suverenu" vezu, za koju je otpor naeg
Roland Barthes, Essals critiques, Seuil, 1964, str. 245.
Maurice Blanchot, Le Livre a venir, Gallimard, 1959, str. 283.
106
razuma i naeg moralnog Oseanja nuan uslov. Po-
trebna je granica i strah na granici da bi se ostvarila
nasilna veza u zajednikom iskustvu njenog prekora-
enja. Nasilna dvostruko: autor ovih pria bio je "pri-
nuen" da ih napie (" da se bavimo knjigama na
koje pisac oigledno nije bio prinuen"13, pita se Bataj
u predgovoru za Plavetnilo neha), mi ih, uprkos mori
koju nam one ulivaju, itamo. Iz radoznalosti? Moda,
ako se radoznalou moe nazvati ona sila koja nas
dri pred nepodnoljivim prizorom neke nesree.
Moda je najtanije rei da ove Batajeve prie nisu
ni razumne ni nerazumne, ni moralne ni nemoralne. To
ne znai da je pitanje smisla i morala za njih irele-
vantno. Njihovo mesto nije u etikom ili estetikom
limbu. One su prestup, to znai da su u njima razum,
moralno oseanje i pesniki zanos prikazani u trenut-
ku prevrenja svoje mere. Junak Plavetnila neba ne
zove se sluajno Tropmen, to bi se moglo prevesti sa
Previebvek.
U ime ega?
Gomprenne qui peut, comprenne qui meurt.
(1978)
La Bleu du ciel, u: Oeuvres completes, t. V, str. 381.
107
MARKIZ DE SAD
U SVETLOSTI
MODERNE KRITIKE

U danas slavnim knjigama Fllozofija u budOaru,

120 dana Sodome, Nova istlna i ilijetina povest, koje
je napisao u toku tridesetogOdinjeg boravka u zatvo-
rima, gde su ga, krajem Xvm i poetkom XIX veka,
opasnog oveka i sablanjivog pisca, drale kra-
ljevska, republikanska i carska vlast, Markiz de Sad je
sa neprevazienom smelou i drastinom podrobnou
naslikao oveka otpadnika od ljudskih normi i zakona,
suverenog pojedinca za koga su svi drugi ljudi samo
sredstvo za zadovoljavanje njegovih nastranih elja,
rtve koje on sa nasladom i gordo zlostavlja i ubija. Na
stranicama ovih knjiga neumorno se niu prizori raz-
vrata i nasilja, protkani govorima Sadovih bludnih
junaka, gde se iznose eraditski i filozofski argumenti
protiv religijskih, pravnih i moralnih ogranienja
ovekove suverenosti, u prilog apsolutne slobode, to jest
slobode zloina.
Sablazan izazvana Sadovim nehajnim linim i
radikalnim knjievnim i filozofskim libertinstvom,
odbojnost i groza koje i danas nailaze njegovi bes-
potedni opisi krvavih orgija i, moda jo u veoj meri,
ciniki credo njihovih protagonista donele su Sadu
jedno od najteih prokletstava kojima je bio pogoen
neki pisac Za XIX vek on je bio udovite. Mario Prac
navodi podatke koji svedoe o tome da se jedno vreme
verovalo da od itanja Sadovih knjiga ovek moe da
se razboli. "Ma ko da ste, ne dirajte te knjige, to bi bilo

109
 da sopstvenim rukama ubijate san.", savetovao je
1834. pisac il anen. U jednom romanu njegovog
savremenika Frederika Sulijea junakinji daju da ita
istinu s namerom da ona od toga poludi. 1 Seksualno
uivanje u zlostavljanju dobija Sadovo ime.
Proklet je, ali nije zaboravljen. On je tajno nadah-
nue romantizma, iju privrenost temi zla i smrti kri-
tika pripisuje njegovom pogubnom uticaju. Ali samo
retki pisci - meu njima Bodler, Flober i Svinbern -
priznaju, mada ne suvie glasno, da ga uvaavaju. Tek
poetkom XX veka knjievna avangarda zapoinje
borbu za Sadovu rehabilitaciju. Apoliner 1904. prireu-
je prvu antologiju njegovih tekstova, sa opsenim
predgovorom,2 gde o Sadu govori kao o "najslobodnijem
duhu koji je ikad postojao" i iznosi predvianje, danas
umnogome potvreno, da e "taj ovek, za koga se
tokom celog devetnaestog veka inilo da ne vredi nita,
moda vladati dvadesetim".
Posle Apolinerove smrti, prouavanju Sadovog ivo-
ta i dela, prikupljanju, prireivanju i tumaenju nje-
govih tekstova posvetio se Moris Ajn 3 , bibliofil i erudi-
ta, ovek koji je, po Batajevoj oceni, borei se strastve-
no za Sada, "na neupadljiv, aU zato autentian nain
zaduio svoje vreme". Ajnovo delo nastavio je njegov
uenik ilber Leli, prireiva veine modernih izdanja
Sadovih knjiga, ukljuujui tu i sabrana dela, i autor
monumentalne dvotomne biografije ivot Markiza de
Sada4.
Ajn i Leli omoguili su pristup Sadovom delu i
otvorili put za ispitivanje i pretresanje njegovog knji-
1
Up.: Agonija romantizma, "Nolit", 1974, poglavlje "U znaku
boanskog marklza".
2
Gulllaume Apollinalre, mtroduction a l'Oeuvre du marquis de
Sade, Pariz, Bibliotheque des Curieux, 1904.
3
Zbornik Ajnovih radova o Sadu objavljen je posthumno: Mau-
rice Heine, Le manjuis de Sade, Gallimard, 1950.
4
Gilbert Lely, Vie du manjuis de Sade, I, 1952, , 1957, Galli-
mard.
110
evnog, filozofskog i naunog znaaja, za diskusiju
koja, s veim manjim intenzitetom, traje u Francus-
koj od poetka nadrealizma do danas. Postepeno i sa
raznih strana dolazile su potvrde, danas ve jednodu-
nog uverenja, da je re o izuzetno sloenom, neslueno
uticajnom i viestruko modernom delu. Tridesetih
godina Breton i Elijar otkrivaju u Sadu preteu nadre-
alizma i vesnika novog doba, a neposredno posle rata
an Polan, Simon de Bovoar, Alber Kami, Pjer Klosov-
ski, or Bataj, Moris Blano i, izvan Francuske, Maks
Horkhajmer i Teodor Adorno skoro istovremeno objav-
ljuju oglede u kojima se konano skida s dnevnog reda
pitanje Sadovog znaaja i pristupa tumaenju izvora,
karaktera i dometa njegovog dela, utvrivanju pravog
mesta koje mu pripada u istoriji knjievnosti i istoriji
ideja.
Tako Polan iznosi miljenje da se Sadov potajni,
danas sve vidljiviji knjievni uticaj ne ograniava
samo na pojedince samo na nadrealizam, nego da je
on usmerio glavne i najvanije tokove francuske
moderne knjievnosti, da je ona "proizila iz Sada kao
to je tragedija XVm veka potekla od Rasina"^. AU ovi
Sadovi tumai najvie panje poklanjaju traganju za
psiholokim, filozofskim, antropolokim ideolokim
kljuevima njegovog sveta slobode i zloina. Zahvalju-
jui novim znanjima o seksualnosti i, jo vie, krizi
tradicionalnih humanistikih vrednosti koju je donelo
iskustvo totalnih ratova i totalitarnih drutava, Sadov
udovini svet postaje ako ne prihvatljiviji, ono svaka-
ko uverljiviji. ovek sveden na stvar, meso broj,
kojim se elja i interes silnika bespogovorno slue,
ovek premeren, klasifikovan i strogo funkcionalan
nije vie samo zluradi san nekog Sadovog bludnika,
taj nemilosrdni bludnik nije samo bolesno privienje
zatvorenog Sada. S druge strane, u svetlosti istorijskog
s
Paulhan, "La douteuse Justine ou les revanches de la
pudeur", predgovor u: Les infortunes dela vertu, Gallimard, 1945, str.
19-20.
111
iskustva i novog kritikog miljenja, argumenti zloina,
i pored protivrenosti i preteranosti kojima obiluju,
izgledaju tei, trae nove, ozbiljnije odgovore.
Kritika se okree Sadovoj misll, njenim korenima,
granicama i odjecima. Idejna potka zloinake strasti
za neke Sadove tumae predstavlja vei izazov od pri-
zora njenih pustoenja. Sadizam, kae Blano u ogledu
"Sadov um", ne treba posmatrati nezavisno od naina
na koji ga sam Sad tumai, jer "njegova misao je bitna
i ona nam, usred protivrenosti kroz koje se kree,
donosi o problemu oznaenom Sadovim imenom pogle-
de znaajnije od svega onoga to nam je dosad najve-
tije i najvisprenije umovanje dozvolilo da o tome za-
kljuima" Blano ovde Sadovu misao ak oznaava kao
"delo ludila" i "proizvod bolesti", jer se ona u stvari
zasniva jednoj od najmrskijih izopaenosti, koju
Sad pretvara u celovit pogled na svet. Ali u tome je
njegov iznenaujui uspeh: pkazao je da se polazei od
najree nastranosti moe doi do dubokog tumaenja
ljudske sudbine.
Neka vrsta dopune i novog obrazloenja ovog zak-
ljuka moe se nai u jednom drugom Blanoovom
tekstu, gde on Sadu odaje prizanje to je pokazao da je
"razum sposoban da se energino razvija, da je uvek u
razvoju, jer je u sutini kretanje". U stvari, po Blanoo-
vom sudu, Sad prevazilazi racionalizam svog doba i,
pre Hegela, misli dijalektiki, "na transcendentnoj moi
negacije zasniva ovekovu razumsku suverenost"r.'TO
znai da Sadova misao ne prekorauje granice razuma,
ona ih samo ini suptilnijim, pomera ih dalje.
Cini se da je Blano ovde uzeo u obzir primedbe
koje je, povodom njegovog prvog ogleda o Sadu, izneo
or Bataj u svojim tekstovima "Sadov suvereni ovek"
i "Sad i normalan ovek". Naime, Bataj osporava ocenu
e
Maurice Blanchot, "La raison de Sade", u: Lautremont et Sacie,
Mlnuit, 1949, str. 46-49.

"L'lnsurrection, la folie d'ecrire", u: LEntretien infini, Gallimard,
1969, str. 327.

112
da je Sadova misao luda: "Ona je samo krajnost, vrto-
glava krajnost, ali ona je prekomerni vrhunac onoga
to jesma" Drugim reima. prekomernost kojom se
odlikuje Sadova misao nije potpuno strana normalnom
oveku. Tano je samo to da je njegov "razum ne poz-
naje", da se ona suprotstavlja svoenju bia prag-
matski um. Mada iskazana sa stanovita razuma,
Sadova misao trai njegovu kritiku i istie ljudsku
neophodnOst prestupa, jer "Odbacujui trenutke prestu-
Ostajemo u zabludi u pogledu onoga to smo" 4 .
Ali moemo li uopte biti svesni tih trenutaka? Da
U ih je Sad bio svestan? Bataj se stalno vraa na to
pitanje. U knjizi Knjievnost i zlo on istie da je "Sad
prvi, u samoi svoje tamnice, izloio misao o ovim neo-
vladivim porivima, na ijem je odbacivanju svest
utemeljila zgradu drutva - i sliku oveka." Da bismo
Bataja tano shvatili, moramo ovde obratiti panju na
razliku koju on pravi izmeu miljenja i svesti o "neo
vladivim porivima", jer on ne eli da umanji tekou sa
kojom je Sad bio suoen: njegova misao "samo nagove-
tava punu svest, on nije mogao da postigne potpunu
razgovetnost". Takoe, kad kae da je Sadu "nesrea
omoguila da doivi prvi san filozofije: jedinstvo sub-
jekta i objekta", treba imati u vidu da on tu misli na
iskustvo (na ono to zove "unutranjim iskustvom") a
ne na svest. 9 To vai i za zakljuak ogleda "Sad i
nirmalan ovek", gde je uoljivo Batajevo nastojanje da
nae pravu meru u oceni dometa Sadove misli: "To to
je normalan ovek danas duboko svestan ta za njega
znai prstup treba zahvaliti tome to je Sad otvorio
puteve toj svesti. Danas normalan ovek zna da njegb-
va svest treba da bude otvorena prema onome to je
najdublje ogorava: ono to nas najdublje ogorava
nalazi se u nama." Biti svestan znaaja prestupa i
drati svest otvorenu za ono ega se grozimo ne znai
da ovek moe biti svestan prestupa i groze u trenutku
8
Up.: or Bataj, Erotizam, "BIGZ", 1980, str. 187-222.
or Bataj, Knjievnost i zlo, "BIGZ", 1977, str. 125.
114
kad ih doivljava. tavie, to ne znai da je moguno
mirno prihvatanje suverene, bezobzirne mahnitosti,
spokojno uivanje u Sadovim knjigama, gde mahnitost
prkosi svakoj granici, da je moguno izmirenje Sadove
misU sa stanovitem razuma. Zato Bataj - tu je njegovo
tumaenje moda najoriginalnije - ustaje protiv Sado-
vih "mcdernih apologeta" i daje za pravo oveku koga
Sadove knjige pogaaju. "Sad trai ogoreni protest";
osnovnu vrednost njegove misU ini upravo njena
"nespojivost sa milju razumnog oveka". Sad poraava
i opinjava, njegovo delo je primer knjievnosti koja je
preuzela sakralnu funkciju, funkciju izraavanja zle,
"proklete strane" ljudskog bia, koju razum odstranju-
je, aU bez koje ovek ne moe biti suveren.
Dok Blano i Bataj ispituju pre svega unutranje
odlike Sadove misli, Kami i Simon de Bovoar, a posebno
Horkhajmer i Adorno, vie se bave njegovim mestom u
istoriji ideja, Sadovim odnosom prema racionalizmu i
prosvetiteljstvu XVUI veka i njihovim savremenim izdan-
cima - pragmatizmu i scijentizmu. Humanistika kritika
otkriva da su argumenti filozofije bluda samo radikalno
sprovedene i ad apsurdum dovedene premise veka prosve-
enosti: sloboda, razum, znanje Sadovo delo anticipira
kasniju istorijsku sudbinu tih premisa, kad su se u punoj
svetlosti ispoljile njihove posledice u vidu naunog i teh-
nikog vladanja svetom Horkhajmer i Adorno u Dijalek-
tid prosvetiteljstva istiu izuzetni znaaj Sadovog dela,
je u tom pogledu ravno Nieovom, za razumevan je
razvoja graanske svesti od prosvetiteljstva do vremena
tehnokratskih, totaUtarnih drutava Romani o istini i
iUjeti predstavljaju "povijest miljenja kao organa vlas-
ti". Sad a posle njega Nie, "uzeU su znanost za rije". "To
to nisu preutjeU nemogunost da se na osnovu
izvede naelni temeljni argument protiv umorstva, nego
su tu nemogunost glasno vikaU svijetu, potaklo je mr-
nju kojom ba progresivci i danas proganjaju Sadea i
Nietzchea"10
10
. Horkheimer - T. Adomo, Dijakktika prosvjetiteljstva, prev. N.
alnovi-Puhovskl, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1974, str. 131.
115
 I Kami, koji je Sadu posvetio nekoliko stranica u
Pobunjenom oveku, njegovu zaslugu vidi u tome to je
"osvetlio krajnje posledice pobunjene logike". Te posle-
dice su "zatvorena totalnost, univerzalni zloin, aristo-
kratlja cinizma i volja za apokalipsom". Ali Kami
koren te pobune ne nalazi u XVTI1 veku, ne mish da je
ona saglasna osnovnim tenjama vremena, da svojom
prekomemou nagovetava njihove potonje i savre-
mene plodove. Argumente racionalizma i ateizma Sad
je odvojio od njihovog humanistikog konteksta, umes-
to slobode uverenja traio je slobodu instinkta, u svo-
jim utopijskim projektima slikao je republiku razvrata
ne republiku slobode, naelo ovekove prirodne do-
brote zamenio je naelom njegove prirodne zloe. Re
je, po Kamijevom miljenju, o jednom udovinom snu,
koji nije roen iz duha vremena i ne daje njegovu
uvelianu projekciju, nego ima koren u poloaju, a
motiv u osveti progonjenog i zatoenog Sada. Meutim,
"pokazalo se da je taj san proroanskT i da je Sad blii
naem nego svom vremenu. Zahtev za bezgraninom
slobodom i dehumanizacija koju intelekt hladno spro-
vodi u delo nalaze pravi odjek tek u modernom senzibi-
litetu i zato je Sad, kae Kami, "na savremenik". "Dva
veka unapred, u svedenim okvirima, > Sad je veliao
totalitarna drutva u ime frenetine slobode koju
pobuna u stvari ne trai. S njim zaista poinju savre-
mena istorija i tragedija."1 x
Ali Kami, na kraju svog prikaza Sadove pobune,
ukazuje na jednu taku u kojoj nae doba osiromauje
Sadov san i izneverava ga. Ono ne zna za ar prestupa
i uivanje u njemu. Sve ono to je Sad zamislio kao
sredstvo, ambijent ili tehniku ubistva iz strasti, "in-
stinktivnog ubistva", danas je instrument hladnokrv-
nog tlaenja i legalnog smaknua, "sumorna navika
vrline koja je postala policijska". Dananji bestrasni
zloin, pored svojih rtava, dehumanizuje i svoje izvri-
oce.
11
Up.: Albert Camus, LTfomme rvolte, Gallimard, 1951, str. 55-67.
116
Ovom temom - razlikom izmeu sadovskog zloina
iz strasti, uprkos zakonu i vrlini, i zloina koji se vri u
ime zakona i vrline - bavi se i Simon de Bovoar u svom
ogledu "Treba U spaUti Sada?" Nasuprot Kamiju,
ne misli da je ta razUka postala aktuelna i uoljiva tek
danas. Ona se u punoj svetlosti javila i za vreme revo-
lucionarnog terora iji je Sad bio svedok: jedna giljoti-
na nekoliko nedelja skidala je glave u dvoritu Bastilje,
pod njegovim prozorom. Ta je giljotina "ubila crnu
poeziju erotizma", kae De Bovoarova. "Teror koji se
vri mirne jsavesti predstavlja najradikalniju negaciju
Sadovog demonskog sveta."1 Sadu je ravnodunost
mrska, on radije bira svirepost, a taj izbor pribliava
ga dananjem oveku, koji osea da vie strada zbog
mirne savesti ljudi nego zbog njihove zloe.
Simon de Bovoar se pridruuje Kamijevom milje-
nju da se Sad umnogome udaljava od ideja svoga
doba, ak i onda kad se za njih deklarativno vezuje.
pitanje Sadovog odnosa prema racionaUstikim i
ateistikim postulatima i njihovim istorijskim i poUti-
kim posledicama ostaje otvoreno. Da li njegovo delo
treba shvatiti kao opominjujuu i proroansku sliku
sudbine oveka koga zahtev za apsolutnom slobodom i
vera u hladni razum vode u propast kao pokuaj da
se, nasuprot razumu, na talasu ubilake i samoubila-
ke elje, prekorae granice sumornog i kratkog tavore-
nja i u trenucima zanosa dopre do suverenog, celovitog
bia? Da li je Sad dosledan i radikalan mcionalist i
ateist, ta upuuje Horkajmerova i Adornova anali-
za iUjetinih "uivanja", ili je on to samo prividno, to
pokuavaju da dokau Deni de Rumon i Pjer Klosov-
ski. Prvi od njih misli da skriveno geslo Sadovih juna-
ka glasi: "Greimo dok ne unitimo svu dra greha"1,
a drugi da se pravi Sad krije "pod maskom ateizma" 1 *.
12
Simone de Beauvolr, "Faut-il bruler Sade7', u: Privileges, Galli-
mard, 1955, str. 26.
13
Deni de Rougemont, L'Amour et l'Occident, Gallimard, 1938, str. 180.
14
Pierre Klossowski, Sade, mon prochain, SeuU, 1947, str. 108.
117
 Filozofska, ideoloka i teoloka tumaenja Sada, iji
su neki momenti ovde prikazani, vie panje posveuju
ispitivanju znaaja knjievnog stvaranja, pisanja, za
samog pisca nego knjievnoj vrednosti njegovog dela.
Na primer, Simon de Bovoar iznosi miljenje, koje e
posle nje prihvatiti i drugi Sadovi tumai, da se njegov
erotizam "ne ostvaruje kroz zloin nego kroz knjiev-
nost" 1 -.
Pred Sadovom knjievnou kao paradoksalnim
jezikom nasilja - paradoksalnim zato to je nasilje u
naelu nemo, to nasilnik ne opti sa svetom koji je
samo predmet njegove negacije i, najzad, zato to se
sam jezik opire izraavanju nasilja - zastaje i Bataj.
"Nasilje koje je Sad izrazio pretvorilo je nasilje u neto
to ono nije, emu je ak nuno suprotno: u promilje-
nu, racionalizovanu volju za nasiljem." 16
Ali dpk je poetkom pedesetih godina u kritici
posveenoj Sadu ova tema uglavnom marginalna, sre-
dinom ezdesetih godina, kad se javlja novi talas inte-
resovanja za ovog pisca meu predstavnicima takoz-
vane nove kritike, pre svega njenog strukturalistikog
krila, problem Sadovog knjievnog jezika dolazi u sre-
dite panje i javlja se u drukijoj svetlosti, posmatran
sada iz perspektive modernih kritikih pojmova -
pisma, strukture, teksta. Filip Solers pie 1966. "Sad u
tekstu", Rolan Bart 1967. posveuje Sadu ogled "Drvo
zloina", koji e se kasnije nai u njegovoj knjizi Sad,
Furije, Lojola. Neto pre toga, ak Lakan, psihijatar
koji je na sebe skrenuo panju pokuajima da u psi-
hoanalizu uvede neke strukturalistike ideje, pie o
figurama Sadovih fantazama, da bi osporio miljenje,
koje je prvi izneo Breton, preuzeli su ga Simon de
Bovoar i Blano, da pisac 120 dana Sodome anticipira
Frojda, i da bi potvrdio njegovu, jo ranije uoenu,
bliskost sa Kantom. 17
1S
Isto, str. 45.
le
Erotizam, str. 217.
17
Up.: Jacques Lacan, "Kant avec Sade", u: Ecrits, t. II, Seuil, 1971.
118
Ova promena perspektive zapaa se i u novim ogle-
dima o Sadu koje u to vreme objavljuju autori koji su
se ve ranije istakli kao njegovi tumai - Blano i Klo-
sovski. Sadovo iskustvo pisanja Blano - u eseju "Po-
buna, ludilo pisanja" - stavlja u prvi plan, jer je "bes
pisanja" jai od svakog drugog, i ne iscrpljuje se u
sablanjivim opisima, u svetogru, u velianju zloina.
Sve je to Sadu neophodno, aU se on time ne zadovolja-
va. U njegovom pisanju "javlja se neto mnogo ee,
estina koju ne uspevaju da smire ni svi ekscesi ohole i
svirepe uobrzilje". To je estina jezika "koji ne podnosi
zaustavljanje i ne vidi kraj". Zato je Sadovo ludilo u
stvari "ludilo pisanja". "Njegov demon nije demon raz-
vrata. On je opasniji. To je Sokratov demon, kome se
Sokrat uvek odupirao, a Platon vie voleo da nije po-
pustio: ludilo pisanja, beskrajno, nezaustavljivo, nepre-
kidno, kontinuirano kretanje" 1
Klosovski se vraa Sadu 1966, u tekstu "Sad
bludni filozof", da bi "priao Sadovom iskustvu prene-
tom u pismo". Ali prenoenje o kome je ovde re nije
opisivanje nego reprodukcija. jezik moe da dopusti
samo ono to je u skladu sa njegovom logikom struk-
turom, se podudara sa strukturom univerzalnog
uma. Nastranost se ne moe opisivati, ona je unapred
iskljuena iz jezika. Meutim, Sad bez otpora prihvata
logiku strukturu jezika i ak je uvruje, sistemati-
zuje, sve dok je ne povredi. "Vrea je tako to se nje
dri samo da bi je nainio dimenzijom nastranosti, ne
zato to je tu nastranost opisana, nego zato to je nas-
trani in reprodukovan."19
U ovom ogledu Klosovski iznosi ideju da je Sad "u
nastojanju da odgonetne gest nastranog oveka, uspos-
tavio kod nastranosti" 20 . Tu ideju prihvatio je Bart i
1B
Maurice Blanchot, "L'insurrectlon, la folie d'ecrire", u: L'Entreti-
en inflni, Gallimard, 1969, str. 327.
ls
Pierre Klossowski, "Sade ou le philosophie scelerat", Tel Quel,
br. 32, 1966, str. 21.
2
Isto, str. 11.
119
uinio je okosnicom svog tumaenja Sada, u kome on
pre svega vidi "logoteta", tvbrca posebnog jezika, "erot-
skog koda". Jedinice tog koda su erotski poloaji, ope-
racije, figure, epizode i scene, koje se kombinuju prema
pravilima "erotske gramatike". Za razliku od Klosov-
skog, koji u centar Sadovog "koda nastranosti" stavlja
jedan kljuni znak, "sodomski in", Bart ovde opisuje
"erotski kod" u skladu sa strukturalistikom koncepci-
jom jezika, kao sistem znakova meu kojima nijedan
nije dominantan. Veina Sadovih junaka odaziva se na
veUki broj najraznovrsnijih podsticaja, s podjednakim
zadovoljstvom "primaju" i "daju", rtvuju u "hramu
Venere" ili "na oltaru Sodome", uivaju u nevinosti i u
okorelosti. Na toj njihovoj "univerzalnosti" Bart zasniva
"pravilo reciprcciteta" koje vlada Sadovim "erotskim
kodom". Ako se u Sadovom svetu mogu zamenjivati sve
funkcije, ako mogu prelaziti sa jednog lika na drugi,
onda je opravdano zakljuiti da tu ne nalazimo "grupe
individua" nego samo "klase akcija". Zbog toga Bart u
Silingu, pozornici krvavih orgija iz 120 dana Sodome,
vidi svetilite prie a ne zamak razvrata. 3 1
Filip Solers ubraja Sada meu autore onih "grani-
nih tekstova" koje je zapadna kultura ili potpuno
odbacila ili odstranila iz svojih glavnih tokova, no ije
"stvarno itanje", kae Solers, "moe da izmeni i
same uslove naeg miljenja". Pored Sada, on tu misli
jo i na Dantea, Lotreamona, Malarmea, Artoa i Bataja.
Ono to, po njegovoj oceni, u Sadovom delu danas nai-
lazi na otpor nisu vie njegove skandalozne slike i ide-
je, njegov cinizam i pesimizam, nego Sadov prevratni-
ki odnos prema jeziku i miljenju ostvaren kroz pisa-
nje, u tekstu. Sadov tekst, preko svih sloboda koje
uzima, pre svega se oslobaa autoriteta "divinizovanog
govora", koji ostaje u granicama miljenja kao svog
uzroka, i postaje jezik bez Tizroka, slobodnO dejstvo. To
je razlog to Sadov tekst, i pored svih priznanja koja
21
Up.: Rolan Bart, Sad, Furije, Lojola, "Vuk Karadi", 1979, str.
21-40.
120
njegov autor dobija kao pisac dela znaajnih za razu-
mevanje oveka, ni danas nije prihvaen kao tekst23
Krajem sedamdesetih godina, dobrim delom zahva-
ljujui ovim uticajnim Sadovim tumaima, naglo se
iri krug zainteresovanih za "boanskog markiza",
se moe govoriti o pravoj intelektualnoj modi i izda-
vakoj konjunkturi. Do jue tema samo u krugovima
knjievne i filozofske avangarde, Sad postaje, bar u
Francuskoj, a sve vie i na drugim mestima, betseler
pisac, obavezna lektira intelektualnog podmlatka, in-
spiracija popularne pornografije. Iz uvenog Pakla
Narodne biblioteke u Parizu njegove knjige najzad su
stigle i u ruke masovnog itaoca. Njima se pridruuje
niz novih tekstova, studija i knjiga o Sadu, ija je
vrednost esto neznatna. Medu prilozima koji zasluuju
panju najvei broj ostaje u okvira imanentne analize
i njihovi autori razvijaju od kljunih mesta Bar-
tovog ili Solersovog pristupa Sadu. To vai, pre svega,
za knjige Marsela Enafa, antal Toma i Beatrise Didi-
je.33 Ali, istovremeno, javljaju se i prvi Otpori ovoj
preovlaujuoj orijentaciji u savremenoj francuskoj
kritici uopte, i u tumaenju Sada posebno. Tako
Simon Debu 1977. godine, dakle est godina posle -
tove knjige Sad, Furije, Lojola, u svojoj studiji "Sad i
Furije", odbacuje semioloku analizu teksta, zamerajui
Bartu, kao glavnom predstavniku te kole, da olako
zanemaruje referencijalni plan Sdovog i Furijeovog
dela, poteenjuje njihovo znanje i njihove tenje i, skre-
ui panju na slobodu njihovih jezika, u stvari okree
lea slobodi njihovih ideja.24
Uobiajeno raslojavanje i razilaenje tumaenja u
Sadovom sluaju izgleda neizbeno. On je bio i ostao
22
Up.: Phillppe Solers, "Sade dans le texte", u: L'ecriture et -
rience des limites, Seuil, 1968.
23
Marcel Henaff, Sade, Tinvention du corps libertin, P. U. F., 1978;
Chantal Thomas,. Sade, l'oeil de la lettre, Payot, 1978; Beatrice Didier,
Sade, une ecriture du desir, Denoel/Gonthier, 1976.
24
Simone Debout, "Sade et Fourier", Libre, br. 1, 1977, str. 210.
121
"znak protivrenosti". Zato je moguno, kako kae
Beatris Didije, da "postoji Sad revolucionara i Sad
konzervativaca, Sad istoriara knjievnosti i Sad struk-
turalista, Sad filozofa i Sad pornografskih filmova."^
U svakom sluaju, bilp da se u Filozofiji u budoaru,
120 dana Sodome i romanima o istini i ilijeti vidi
potresno svedoanstvo iskustvo miljenja grani-
cama razuma ili tekst koji istrauje mogunosti pisa-
nja, vie se ne postavlja pitanje koje je pre trideset pet
godina Simon de Bovoar morala da postavi - treba li
spaliti Sada? Dananje svestrano interesovanje za ovog
neobinog oveka i jedinstvenog pisca kao da potvruje
miljenje koje je izrekao Bataj: "Ako ste spremni da
dokraja tragate za onim to ovek znai, itanje Sada
nije samo preporuljivo, ono je neophodno."
(1981)
' Sade, une ecritire du desir, str. 186.
122
DVA UDOVITA,
RESTIF I SAD
Za svoje savremenike Restif de 1 Breton (1734-
1806) i Markiz de Sad (1740-1814) bili su nastrani
ljudi. U predstave o njima ulo je poneto iz njihovih
ivota i poneto iz njihovih knjiga, izmeano i po-
brkano, to obino biva. A obojica su iveli i
pisali tako da su imali ime da uzbune i sablazne
ak i jedno doba (druga polovina XVIII i prve deceni-
je XIX veka) koje u neobinim karakterima, sudbi-
nama i knjigama nije nimalo oskudevalo. Obojica su
vaili za seksualno izopaene ljude, a takav sud
samo su uvrivale njihove knjige posveene opisi-
ma seksualnih zastranjivanja. Prema reima ila
anena, koje moda najbolje izraavaju nekad vla-
dajue miljenje o Sadovoj izopaenosti, knjigu
kakva je istina mogao je da napie samo neki zli-
kovac: "O, neumornog li zlikovca!... Kad pisac zavri
sa zloinima, kad ga zamore rodoskvrnua i druge
gadosti, kad stane zadihan nad leevima koje je izbo
i silovao, kad ne ostane nijedna crkva koju nije
okaljao, nijedno dete koje nije rtvovao svom besu,
nijedna moralna ideja na koju nije prolio gadosti
svoje misli i svojih rei, taj ovek se najzad zaustav-
lja, posmatra sebe, sebi se osmehuje, ne boji se se-
be." 1
Ali dok je Sad za svoje doba, a i za kasnija vreme-
na, bio - kako to navedene anenove rei pokazuju -
1
or Bataj, Erotizam, "BIGZ", 1980, str. 231.
123
olienje one nejtee, perverzne i zloinake izopaenosti,
"udovite" koje je trideset godina drano u zatvorima i
ludnicama, Restif je uglavnom vaio za oveka
svoju ruku, tajanstvenog, zaputenog i suludog, ne-
zdravo radoznalog i neprijatno indiskretnog, ali ne i za
monstruoznog oveka; smatralo s e d a s e u njemu, ipak,
krije takozvano dobro srce. Kao ljudski i knjievni
kuriozitet, on je privukao i panju trojice velikih
Nemaca tog doba - ilera, Getea i Humbolta - iju je
radoznalost naroito podstakao Restifov vietomni
autobiografski roman Gospodin Nikola. "Nikad nisam
susreo tako estoku ulnu prirodu", pie iler u jednom
pismu Geteu (2. januara 1798).2 Humbolt se ak potru-
dio da lino upozna neobinog pisca i da Geteu opie
crte njegovog lika: "Njegovo siromatvo, njegova bole-
ljivost i udljivost oteavaju zadatak oveku koji hoe
da ga vidi; ipak, pre nekoliko meseci, proveo sam jedno
vee skoro sam sa njim... Mali je, ali vrsto graen; lice
mu je vrlo agresivno i jasno otkriva provincijsko po-
reklo, to, ini mi se, svedoi o slobodnoj, otvorenoj i
snanoj prirodi, To je umereno dugo lice sa visoko
zasvoenim elom, velikim i povijenim nosom i vrlo
crnim veama, od kojih se jedna nadnosi nad oko."
(18. marta 1799).3
U novije vreme sud o karaktem ova dva neobina
pisca i o moralnim implikacijama njihovih dela znatno
se promenio: Sad je, na "blinji", kako ga je naz- bili ni sluajni ni kratkotrajni. U isto vreme i Marion
vao Pjer Klosovski4, ili, po Apolinerovom sudu,
"najslobodniji ovek koji je ikad postojao"5, danas
rehabilitovan, od njegove "udovinosti" ostala je samo
2
Navedeno prema: J. Rive Childs, Restif de la Bretonne. Temo-
ignages et jugements. Biblographie, Paris, 1949, str. 40. Ova knjiga
Rajvsa ajldsa, nekadanjeg amerikog ambasadora u Parizu i bibli-
ofila, predstavlja najvaniji izvor za prouavanje Restifa de la Bre-
tona.
3
Isto, str. 4f>41.
* Pierre Klossowski, Sade, mon prochain, Seuil, 1947.
Guillaume Apollinaire, Introduction a VOeuvre du marquis de
Sade, Paris, Bibliotheque des Curieux, 1904.
124
originalnost jednog izuzetnog, suverenog oveka i pisca,
koji je svoju izuzetnost hrabro otkrio i skupo platio,
dok su se u Restifovom liku umnoile i produbile neke
rune i mune crte. Istraivanja njegovog ivota nala
su da je on zasluivao i mnogo gore miljenje od onog
koje su o njemu imali njegovi savremenici: da je iveo
zaista porono i neasno. Stara nagaanja o njegovim
sumnjivim poslovima, o njegovoj ne samo knjievni-
koj zainteresovanosti za ono to ljudi misle i rade iza
zatvorenih vrata, o incestu u njegovom domu, danas su
umnogome potvrena.
Zna se, na primer, da prie o rodoskvrnom ivotu
gospodina Nikole sa kerkama Anjes i Marion nisu bile
bez osnova. Pjer Testid, autor najznaajnije novije
studije o Restifu, kae o tome sledee: "Vie ne moemo
sumnjati u to da je Retif imao rodoskvrne odnose sa
svoje dve keri. Neobjavljeni deo Dnevnika to nedvos-
misleno potvruje. Krajem 1787. i prvih meseci 1788.
godine Retif nekoliko puta pokuava da ostvari svoje
rodoskvrne elje (Dnevnik od 19. dec. 1787: 'neuspeh sa
Anj'; 31. dec.: 'propalo sa As, svaa, suze"), ali to mu
polazi za rukom poetkom maja 1788 (4. maj 1788: 'jb.
Senga', anagram od Agnes /AnjesA Ovi odnosi trajah
su sve do 1793, kad je Anjes ponovo napustila roditelj-
sku kuu, kad se zvanino razvela. Vidi se da oni nisu
je bila predmet oeve erotske elje, a naroito posle
1791 (to jest, posle njene udaje) fizika bliskost oca i
kerke postala je izrazita, ali, sudei po Dnevniku,
nikada nije dovela do potpunog ostvarenja." 6
Zna se, takoe, da je Restif etiri godine, od 1798.
do 1802, bio na platnom spisku tajne policije Pariza.
Moris Blano, koji navodi ovaj podatak, misli da je
e
Pierre Tetud, Retif de la Bretonne et la creation litteraire,
Geneve - Paris, Droz, 1977, str. 632. Oblik i?eti/ravnppravan je obliku
Restif. Sam pisac Anti-istine pisao je svoje ime na oba naina, ali se
pred kraj ivota opredelio za Restif, jer se, kako je u ali objasnio, u
tom obliku jasnije vidi ohrabrujui glagol rester (ostati).
125

imao "sklonost ka potkazivanju" i da je koristio knji-
evni rad da bi je nekanjeno zadovoljavao. On je, veli
Blano, "od posluge, s kojom se druio, skupljao podat-
ke o intimnom ivotu njenih gospodara" i "postao neka
vrsta skupljaa porodinih tajni, nona sovuljaga koja
luta ulicama u potrazi za skandalima", a onda se "u-
dio i bunio to je iziao rav glas, to mu prete
batinama: 'Smatraju me Mranim ovekom, opasnim u
drutvu; optuuju me da sam razglaavao porodine
tajne i indiskretno izdavao prijatelje"'7-
Imajui u vidu svedoanstva osvetljavaju
neke izuzetno rune crte karaktera gospodina Nikole, i
idui tragom tih crta u njegovim knjigama, Blano
zakljuuje da se svako njegovo poreenje sa Markizom
de Sadom zavrava u korist ovog drugog. Sadu se,
pored "logike i snage i apsolutne iskrenosti njegovih
ekscesa", mogu priznati i "estitost i moralno zdravlje",
dok "pokvarenost zaodenuta u nedunost, perverzno
uivanje u prevrtljivosti, plana zabrinutost za vrlinu,
i erotske manije, i one zaodenute u opsesiju isto
om, ine Restifa jednom od najnezdravijih osoba, koju
je teko tano oceniti/'^ Tako bi Restif de la Breton,
jedan od prvih koji je Markiza de Sada nazvao mon-
strumom, danas mogao i sam da ponese isti epitet. Ali
u nae vreme taj epitet nema onu teinu prokletstva
koju je mogao imati onda kada ga je Sad nosio, pogo-
tovo se ne moe protegnuti i na knjige koje piu "udo-
vita": one ih u naim oima pre iskupljuju nego to
potkrepljuju optube protiv njih. Kao to su moralis-
tiki argumenti jednog anena, koji su bili dovoljno
uticajni da odrede odnos itavog jednog doba prema
piscima kakav je bio Sad, danas izgubili nekadanju
mo, tako ni novi, mada mnogo suptilniji moralizam
jednog Blanoa, u kome ima razumevanja za Sadovu
ali ne i za Restifovu moralnu nastranost, nema nepri-
7 Isto, str. 7.
Maurice Blanchot, predgovor u: Restif de la Bretonne, Sara, Edi-
tions Stoek, 1949, str. 17-18.
8
Isto, str. 27.
126
kosnoveni autoritet. Danas je doputena i neka vrsta
italakog hedonizma, koji, bar kad je re o pornograf-
skim knjigama, ne moe biti umesniji. Dok Blano, kao
da eli da otkloni svaku pomisao da je on Anti-istlnu
itao iz uivanja, ve na poetku svog ogleda o Restifu
za tu knjigu kae da je "osrednje delo gde se tradicio-
nalni erotizam ispoljava uz sva preterivanja i svu
monotoniju anra"3, slian u tom pogledu nekadanjim
tumaima Sadovih dela, koji su voleli da kau da im
njegove odvratne knjige ispadaju iz ruku od gaenja
ili od dosade, dotle Marsel Moro, pisac predgovora za
najnovije izdanje Anti-istine (1985), otvoreno priznaje
da je u itanju te knjige uivao, i to nimalo akademski:
"Jednom rei", kae Moro, "dobro sam upOznao piku,
picu, pikicu, pie Karanfil-Naivke. Penio sam u pici
Ljupke Ljilje i u Cicinoj. Milovao sam noge fno nek ove
noge zavodljive vazda budu pojebljive'), ljubio cipele,
mada je sigurno da mi je u ivotu taj fetiizam stran.
ini mi se da sam zaista bio uspaljeni drugar Lengea,
Crnkura, Svirepokura, Fizitera, Veriljuba, i uas-
nog kaludera i enodera Ubijeba, sa ijeg sam stola
pokupio za sebe poneku mrvicu. Bio sam, dakle, uple-
ten u bezbrojne dogodovtine zasnovane na opinjenos-
ti epiderme, ukljuen u iscrpljujua zbitija koja naa
etika osuuje." 10
Ono to su Sad i Restif napisali jedan o dmgome
ne odudara mnogo od ne ba laskavih ocena koje im je
izreklo njihovo doba. Nikad se nisu sreli (Restif je zbog
neega zamiljao Sada kao "oveka sa dugom belom
bradom"), ali su se itaU, bar onoliko koUko je bilo
dovoljno da se ne trpe.
U stvari, Markiz ba i nije ginuo od prevelike elje
da prati rad svog izuzetno plodnog sabrata i takmaca.
Sauvano je i jedno pismo, koje je on iz zatvora uputio
eni, gde ovoj izriito nalae da mu ne alje Restifove
10
Marcel Moreau, u: Restif de la Bretonne, Ouvres erotiques,
Favard, 1985, str. 267.
127
knjige: "Pre svega, ne kupujte nita Od Retifa, za ime
boga! To je autor sa Novog mosta i iz 'Plave biblioteke', i
prosto je neverovatno da ste i pomislili da mi poaljete
neto njegovo."11 U eseju "Mdje shvatanje romana",
objavljenom na poetku Zloina ljubavi (1800), Sad
nalazi poneku lepu re skoro za sve romanopisce svoga
doba, sem za Restifa, kome se nemilosrdno podsmeva,
izbegavajui ak i da mu ime napie: "R... zatrpava
svoju publiku; dobro bi mu dola tamparska presa uz
uzglavlje; sreom, ona bi sama zadrhtala od njegovih
uasnih proizvoda; stil mu je nizak i prostaki, avantu-
re odvratne, uvek uzete iz najgoreg drutva; nema tu
nieg dobrog, sem ako to nije preopirnost... za koju e
mu jedino biti zahvalni prodavci bibera u fiecima." 12
Restif je, po njemu, pisac bez imaginacije, i ako neko
pie "kao R... samo ono to svi znaju", bolje je da se tog
posla . Kad istom mestu Sad savetuje mladom
piscu da se pisanjem romana ne bavi izvorom
sredstava za ivot, e tada njegov rad "imati bledu
boju gladi" 13 , on svakako opet misli na Restifa, jednog
od prvih knjievnih profesionalaca. Gospodin Nikola,
koga su zvali i "Rusoom jendeka" ("Rousseau de ruisse-
"), mogao je biti jedan od imitatora Julije koje Sad
opisuje kao "gomilu efemernih pisaca koji od pre tri-
deset godina ne prestaju da nam daju rave kopije tog
besmrtnog originala" 14 .
Kad se raga Restifovoj preteranoj plodnosti, Sad
zapravo samo na svoj nain ponavlja ranije formiran
sud o tome. Na primer, za La , on je "pisac debelih
tomova koje je onoliko teko itati koliko je bilo lako
napisati ih"15. Isto miljenje izneo je i Humbolt u
11
D. A. F. de Sade, Lettres ecrites e Vincennes et de Bastille,
tome II, J.-J. Pauvert, Paris, 1966, str. 222-223. ("Plava biblioteka" /"Bi-
bliotheque bleue"/ bila je u XVII i XVIII veku serija popularnih
romana napisanih prema srednjovekovnim legendama.)
12
Marquis de Sade, Les crimes de Vamour, U. G. E., 1971, str. 39.
13
Isto, str. 43.
14
Isto, str. 35.
15
La Harpe, Correspondence litteraire 1774-1789, t. , Paris, 1801,
str. 271.
128
pomenutom pismu Geteu posveenom susretu sa gos-
podinom Nikolom, koji "svako jutro napie po jedno
poglavlje i, mi je sam rekao, esto ni sam ne zna
ta e napisati"1. Prema svedoenju koje je ostavio
jedan od retkih ljudi kojima je Restif dozvolio da mu
se priblie, Kibier-Palmezo, bio je on pisac kadar da
svaka dva dana zavri po jedan tom nekog svog dela.
On je otkrlo tajnu te neverovatne produktivnosti: "Zna-
te li da je Restif de la Breton objavio veinu svojih
dela i ne stvarajui rukopis, nego ih je sastavljao rade-
i sam na slogu i tisku " 1 T Mogao je on taj nain da
usavri takozvani stvaralaki prosede zahvaljujui
tome to je godinama s uspehom upranjavao profesiju
slovoslagaa, sve dok jednog dana 1765, poto je u
tampariji dobro upoznao romane svog vremena, nije
odluio da se sam ogleda u unosnijem poslu - poslu
romanopisca. Ma da je radio, uspeo je Restif da
postane jedan od najplodnijih pisaca svih vremena.
Raunice pokazuju da je on za trideset i etiri godine
napisao 187 knjiga rasporeenih u 44 naslova, ukupno
oko 57000 stranica 1 -. Najobimnije meu njegovim
delima jesu Savremenice ili Avanture najlepih ena
naeg doba (/Contemporaines ou Avantures des plus
jolies femmes de l'age present/ 42 knjige, 1780-1785),
zatim Gospodin Nikola ili Razotkriveno ljudsko srce
(/Monsieur Nicolas ou le Coeur humain devoile/ 16
knjiga, 1794-1797), Godina gospi (/LAnnee des Dames/
12 knjiga 1791-1794) i Noi Pariza ili Noni posmatra
(/Les Nuits de Paris ou le Spectateur nocturne/ 8 knji-
ga, 1788- 1794). Od njegovih obimom manjih dela naj-
poznatija su Pornograf (/Pornographe/ 1768), Iskvareni
seljak ili Opasnosti grada (/Le Paysan perverti.ou les
re
Restif de Ja Bretonne. Temoignages ct Jugements. Bibliogra-
phie, str. 41.
17,
Cubieres-Palmezeaux,-"La Vie de Restif', u: Restif de la Bre-
tonne, Ouvers erotigues, str. 230.
1S
Ovu raunicu izveo je Testid. Up.: Retif de la Bretonne et la
creation litteraire, str. 3.
129

Dangers de la ville/, 4 knjige, 1776), Eneni Saksankur
ili Razdvojena ena (/Ingenue Saxancour ou la Femme
separee/, 3 knjige, 1784), Zvezdano otkrie (/La Decou-
verte australe/, 4 knjige, 1781). I Anti-istina ili Slasti
ljubavi (/L'Anti-Justine ou les Delices de / 1798),
koja je ostala nedovrena, bila je zamiljena kao osmo
tomno delo sa vie desetina ilustracija, na ukupno oko
hiljadu petsto stranica! 19 Da je Restif uspeo da tu
zamisao u potpunosti ostvari, postao bi autor jednog od
najduih porno-romana, koji bi, bar u pogledu obima,
bio ravan knjigama njegovog rivala.
Dok u Sadovoj netrpeljivosti prema Restifu nema
ni trunke oklevanja, u odnosu GOspOdina Nikole prema
Markizu ima izvesne dvosmislenosti, njegova glasna
zgraanja nad Sadovim "besramnim svirepostima"
praena su, kako je zapazio Blano, "jednom skrivenom
emocijom, koja se moda ne moe nazvati simpatijom.
aU je kao neka opinjenost vrtlogom"20. O prirodi
Restifovog odnosa prema Sadu sigurao se najpouzdani-
je moe suditi na osnovu njegove Anti-istine. Tu knji-
gu poeo je Restif da pie podstaknut i, verovatno, ozlo-
jeen uspehom istine, uostalom, kao to je uspeh te
knjige ohrabrio i samog Sada da 1791. objavi njenu
novu, proirenu verziju a 1797. Novu istinu. Ali za
razliku od prve istine, gde su opscene situacije iznete
jezikom metafore i perifraze, ove druge dve opscene su
i u ravni jezikih sredstava: njihov renik je porno
grafski. Sad se i ranije ogledao u toj vrti teksta (gde
su rei i stvari istog kova); ve je bio napisao 120 dana
Sodome (1785) i objavio Filozofiju u budoaru (1795),
dva porno-romana sa jezikom na dlacl, ali bez dlake na
jeziku. Restifu je, pak, Anti-istina bila prva i ostala
jedina pornografska knjiga.
Pojava Nove istine svakako je dala novi impuls
Restifu da izie sa svojom antitezom, ali nije izvesno
xe
Up. o ovome: A. Tabarnat, Le vrai vtsage de Retlf de la -
tonne, Editions Montalgne, Paris, 1936, str. 442.
30
Isto, str. 7.
130
I
da mu je ta knjiga posluila kao uzor anra, jer je
verovatno (Rajvs ajlds dixit) da je Anti-istina najve-
im delom ve bila napisana 1796. Ali je u tom sluaju
pred Restifovim oima, ve opinjenim Sadom, stajao
jedan drugi proizvod ove vrste, upravo iziao iz veti-
jeg kazana avolskog Markiza: Filozofija u budoaru.
Dobro su mu bili poznati i neki stariji, tada ve klasi-
ni tekstovi pornografske proze, primer, Vratar kar-
tezijanskog manastira (Portier des ChartreuxJ, Tereza
filozof (Therese philosophe) i Kaluerica u koulji (Reli-
gieuse en chemise), koje pominje u Gospodinu Nikoli21.
Ali on, koji je u svim svojim prethodnim knjigama
opisivao ono to je zvao "besom pohote", "ljubavnom
pomamom", "porokom razvrata", "tim neukrotivim ero-
tizmom koji e zagorati najlepe godine mog ivota" 22 ,
uvek se obazrivo zaustavljao na granici pornografije. U
takvim prilikama imao je obiaj da kae: "Ovi detalji
ne mogu se preneti" "to je neto to se ne moe napi-
sati" ili "jasnije rei se ne daju rei". To ogranienje
postavio je sebi GOspodin Nikola i u opisima svojih
bezbrojnih pobeda, meu kojima je i ova: "Brzo zatvo-
rih vrata za ; zagrlih moju lepu susetku... privih
je na svoje srce. Ona ustuknu, branei se... Iza nje se
ukaza neki krevet; on je zaustavi i ja je prevrnuh na
njega. Otpor je bio umereno jak... Slavio sam pobedu ne
potedevi nita; ponaao sam se prema njoj kao vojnik
koji na prepad zauzima utvreni grad." 23 Pri tom se
Restif nije priklanjao samo moralnim ogranienjima
slobode izraza nego je uzimao u obzir i merilo anrov-
ske prikladnosti. On je znao da se i o istim temama
moe pisati na razliite naine, u skladu sa pravilima
pojedinih vrsta knjievnosti. U estoj knjizi Gospodina
Nikole on poziva itaoca da obrati panju na razliku
izmeu te knjige i ranije objavljenog Iskvarenog selja-
31
Restif de la Bretonne, Monsieur NJcolas ou le Coeur humain
devoile, J.-J. Pauvert, Paiis, MCMLIX, t. IV, str. 199.
33
Isto, 1.1, str. 44.
33
Isto, t. V, str. 290.
131
. Poredei ih, italac e "videti kako se stvara roman,
kako se pie povest"^. Kad je re o njegovom gleda-
nju na slobodu prikazivanja erotskih scena u romanu,
najinteresantnije je jedno mesto, opet u Gospodinu
Nikoli, gde on meru te slobode dovodi u neposrednu
vezu sa zahtevima anra: "Neu ulaziti u pojedinosti
razvrata; ikad budem radio neto u toj vrsti, bie
potrebno da takve pojedinosU budu apsolutno nune za
ostvarenje mog cilja."26
I neke svoje prethodne knjige Restif je rado pred-
stavljao anUpode Sadovih "svirepih" i "besramnih"
spisa, posebno njegovog "odvratnog romana pod nas-
lovom: istina ili Nedae vrline".26 Ta. je knjiga opasni-
ja od svih drugih iste vrste, jer svog itaoca, kae Res-
tif, "navodi svirepa dela. Danton ju je itao da bi se
razdraio."27 Nasuprot tome, Gospodin Nikola uvek
nudi "divne slike", naziva svoje opise erotskih
scena. Time je on uzvraao na nipodatavanje s kojim
je Sad o njemu govorio, ali, s druge strane, on se pri-
kljuuje tada ve glasnoj hajci na davolskog Markiza, i
zato da bi taj nain svojim knjigama, koje su i
same bile na granici opscenog i skandaloznog, obezbe-
dio neku vrstu pokria. To mu je bilo potrebno utoliko
pre to je on, za razliku od Sada, koji svoje, kako je
sam govorio, "dobro zapaprene" knjige nije potpisivao i
ak ih se, kad je bilo gusto, odricao (mada ga to nije
spaslo), sve to je dotad objavio ne samo priznavao kao
svoje, nego najee predstavljao kao istoriju sopstve-
nog ivota.
Dakle, Anti-istina dolazi kao jedno u nizu Restifo-
vih osporavanja Sada, i to kao njihov vrhunae, jer
sada je oela jedna knjiga stavljena u slubu spora sa
autorom istine. Na uvodnim stranicama Restif-Len-
Isto, t. VI, str. 418.
Isto, t. , str, 228.
Restif de la Bretonne, Les Nuits de Paris, t. VIII, 1794, str. 26.
Monsieur Nicolas, t. V, str. 201.
132
ge^3 opet se obara " prljava dela besramnog Dsds",
koja su svirepa i, to je jo gore, podstiu na svirepost. I
ovde, i u Gospodinu Nikoli, Restif to potkrepljuje
vlastitim ravim iskustvom: "Bio sam ve odavno otu-
peo na enske drai, kad mi doe do ruku istina od
Dsds. Ona me raspali. Htedoh da uivam, ali to je bilo
uivanje puno besa: grizao sam grudi svoje kobile,
kidao joj meso sa ruku..." Kao zamenu za to po savest
opasno a po enu pogubno tivo, Restif opet nudi "je-
dan slastan Erotikon", "gde je ljubav, vraena prirodi,
Oslobodena skrupula i predrasuda, data samo u rados-
nim i sladostrasnim slikama".2S U skladu s tim, pod-
naslov Anti-istine obeava "slasti Ijubavi".
Uprkos ovim pOdudarnostima, spor Restifa-Lengea
sa Sadom znatno se razlikuje od prethodnih obrauna
Restifa-Gospodina Nikole sa istim protivnikom. Dotad
je ovaj bio osporavan kao predstavnik i perjanica
jednog u celini neprihvatljivog i tetnog anra - "erot-
skih dela". Ovde je spor dobio i jednu, ako se tako moe
rei, unutaranrovsku dimenziju: moj pornografski
roman protiv njegovog. da je Restif hrabro odluio
da Markiza porazi na njegovom terenu i da ga ak
odatle potisne:30 "Nek arobno delo koje objavljujem
srui njegova. " Pored moralne nadmoi, Restif-Lenge
eli da ispolji i umetniku, da nadvisi Sada u majstors-
tvu koje podrazumeva pornografska proza: "Uasi na
nain Dsds lako se daju prikazati. Slikanje slatke
pohote je remek-delo genija."31 Na to se nadovezuje
23
Lenge, tobonji pisac Anti-istine, istorijska je linost. Re je o
advokatu i publicisti Simon-Nikola-Anriju Lengeu (/Simon-Nico-
las-Henri Linguet/, 1736-1794), koji je 1794, giljotiniran zato to je, po
slovu presude revolucionarnog suda, "kadio despotima". Pobude Resti-
fove da Lengeu, tri godine posle njegove smrti, pripie Anti-istinu
nisu dokraja razjanjene. Vie o tome govori Rives Childs (nav. delo,
str. 339-340).
2
L'Anti-Justine, u: Restif de la Bretonne, Oeuvres erotiques,
1985, str. 275-287.
30
Isto, str. 257.
31
Isto, str. 347.
133
ideja da posledice itanja erotskih dela i nisu uvek
tako rave, nego samo kad su u pitanju slike svirepos-
ti, to jest Sadovi romani. Izbegne li se ta svirepost, erot-
ska dela, ak i onda kad u slobodi predstavljanja lju-
bavi idu dalje od istine, mogu imati blagorodnu, za
pojedinca, porodicu i drutvo korisnu ulogu. Kako tet-
na tako i korisna dejstva erotske lektire sasvim su
konkretna; to je u ovom drugom sluaju hvale vredno
seksualno vladanje nadahnuto itanjem: "Moj moralni
cilj, koji vredi koliko i neki drugi, u tome je da ljudima
lenjog temperamenta pruim jedan dobro zainjen Ero-
tikon, koji e im pomoi da valja slue svojim je ogranieno na maU broj primeraka (sauvano je
suprugama koje vie nisu lepe" 3 2 Da bi privukao ak i
za itanje lenje mueve, Restif tvrdi da puno af rodizij-
sko dejstvo ima i svako poglavlje Anti-istine: "itanje
samo jednog poglavlja koje je navedeno u pregledu
sadraja treba da osposobi oveka da sredi enu, mladu
ili staru, runu ili lepu, pod uslovom da je ta gospa bila
na bideu i da je lepo obuvena." 33
Ali pisac Anti-istine ne zadovoljava se tim obja-
njenjem i dodaje jo jedno, verovatno u trenutku kad
zapoinje tampanje prvih primeraka svoje knjige. Tu
se Restif-Lenge vraa ranijoj osudi "erotskih dela", koju
je izrekao Restif-GOspodin Nikola, nalazei opravdanja
samo za izuzetne prOizvode tog anra, to jest za svoju
Anti-istinu. I ona je, po svojoj vrsti, "rava knjiga", ali
je "sastavljena s dobrim namerama", i ona je "otrov",
ali proizveden da bi posluio kao "protivotrov", i je
razvratna, aU samo zato to mora da bude takva da bi
postigla eljeno lekovito dejstvo. Moe li ona takvo dej-
stvo zaista da ima? U epilogu prve knjige Restif kao da
poinje da sumnja. Ranije je o objavljivanju "antido-
talne konkurentkinje istine" govorio kao o neodlo-
noj potrebi, a sada poverava itaocu da je "dugo okle-
vao" da je objavi, bojei se da ona ne "naini isto onoli-
ko zla koliko i pakleno delo za koje je hteo da ona
Isto, str. 393.
Isto, str. 394.
134
bude protivotrov". "Autor je hteo da itaoca udalji od
svireposti, od krvOednosti i od smrti posedovane ene.
Da li je uspeo?"3^ Restif, koji ove redove pie "iz-
dava Lengeovog posmrtnog dela", najzad saoptava
svoju odluku da knjigu najpre tampa u nekoliko
probnih primeraka (signalnih, kako bismo mi danas
rekli), e dati svojim "prosveenim" prijateljima
(recenzentima, rekli bismo mi) s molbom da na sebi i
svojoj koi, to jest koi svojih ena, provere njeno
dejstvo.
I, zaista, tampanje prvog izdanja Anti-istine bilo
ukupno pet), odnosno bilo je prekinuto i Restif ga vie
nije nastavljao. Da li to znai da je rezultat najavljene
probe bio nepovoljan, i da su ene prvih italaca Anti-
istine ipak stradale? U stvari, Restif se pobojao da
zbog te knjige ne izgubi slubu u policiji, koju je dobio
upravo u vreme kad je zapoeo da je tampa. "On bi",
pretpostavlja Moris Ajn "prkosei oprezu i razumu,
objavio to delo ispod prosene vrednosti da ga naime-
novanje u policiji nije nateralo da se uzdri: on je,
dakle, odustao od knjige da bi sauvao to mesto, unido
ve tampane tabake, zadravi ipak jedan veoma mali
broj primeraka, je ve navikao da ini u vreme
kraljevske cenzure." 35 Adolf Tabarna navodi za to jo
jedan, takoe uverljiv razlog: pisac i izdava Anti-
istine obustavio je rad na toj knjizi zato to su te,
1797. godine, po nalogu vlasti, u knjiarama zaplenjeni
neprodati primerci istine.30 Izgleda da je iz toga Res-
tif izveo taan, mada prvi pogled paradoksalan
zakljuak, da tamo gde nema mesta za tu opaku i
otrovnu knjigu, nee ga biti ni za njenu vrlu, "antido-
talnu konkurentkinju".
Anti-istina se moe opisati kao pornografski
34
Isto, str. 493.
Maurice Heine, "La Viefflesse de Restlf de la Bretonne (1794-186,
Hippocrate, Revue dliumanisme medical, septembre 1934, str. 620.
Le vrai visage de Retifde la Bretonne, str. 442.
135
roman napisan iz polemikih pobuda, s elementima
pastia i parodije, ali dobrim delom utemeljen u auto-
rovom ranijem delu i u tradiciji anra. Pored svih onih
mesta gde se pripoveda neposredno obraunava sa
"besramnim Dsds", ima u ovoj knjizi i drugih polemi-
klh aoka uperenih protiv Sada. Njega, iji junaci
uivaju iskljuivo u "dvostrukim", "sloenim" ili "vies-
trukim zadovoljstvima",3 treba da pogodi Restifov pokli
"ivelo obino jepstvo!" ^, kojim da se preporuuje primera esto odnosi prevagu nad sposObnou njego-
prirodniji, oveku pristupaniji i moralno prihvatljiviji
knjievni erotizam. (Naravno, sam Restif se ovde, kao i
u svojim drugim knjigama, ne trudi rnnogo da primeni
takav program, jer se od obinog koitiranja teko da
sroiti neki roman, najmanje pornografski.) Misli on
na Markiza, mada ga ne pominje, i kad tvrdi da "nita
u delu kakvo je ovo nije tako neumesno kao filozofska
rasprava". Nadovezujui se na svoja ranija razmilja-
nja o knjievnim anrovima, on i ovde naglaava da e
"svaka pripovest, proitana ili ispriana, ostati u okviru
anra"3^. To obeanje Restif je odrao, bar kad je re o
elementima filozofskog romana, po njegovom miljenju
neprikladnim u pornografskoj prozi. Odsustvo tih
elemenata u Anti-istini jedno je od njenih obeleja
koja je najvie udaljavaju od Sadovih dela, punih
budoarskog filozofiranja.
Ipak, Zistina i druge Sadove knjige nisu za Gospo-
dina Nikolu bile samo podstrek koji ga je pokrenuo na
pisanje jednog njima dijametralno suprotnog dela,
nego je on tu naao i dobar model anra i dobre prime-
re reenja nekih specifinih problema porno- romana,
sa kojima se piui Anti-istinu prvi put sreo, jer je
Sadovoj knjizi suprotstavio "antidotalnu", ali istovrsnu
konkurentkinju. Ta konkurentkinja imala je, prema
autorovoj zamisli, da stekne prednost u dve take:
najpre u tome to e dati pitomiju, vedriju, te utoliko
moralno prihvatljiviju alternativu svirepim i zloina-
LAnti-Justine, str. 250.
Isto, str. 393.
136
kim uivanjima koja opisuje Sad, a zatim u tome to
e itaocu ponuditi jo privlanije i jo upeatljivije
slike sladostraa. Drugim reima, ve u zamisli Anti-
istine krila se i jedna Hiper-istina. Konkuriui
Sadu u jednom anru kojim je ovaj suvereno vladao,
Restif mu se pribliio moda i vie nego to je bio
spreman da prizna. U Anti-istini ima ugledanja na
Sada bar koliko i opiranja njemu. Snaga Sadovog
vog oponenta da mu suprotstavi nova, sopstvena ree-
nja. On ak dozvoljava da uivanja, koja bi trebalo da
budu prijatna altemativa Sadovim surovostima, i sama
budu zainjena tim surovostima. Lik kaluera Ubijeba
jo se i moe objasniti namerom da se, kao kontrast
ljupkim razvratnicima koji otelovljuju autorovu ideju
sladostraca, pokae i jedan "jebac na nain istine".
SUnu ulogu mogla bi da ima seksualna brutalnost
Crnkura i drugih varijanti lika zeta - Krampuguza i
Giea - suprotstavljena draima Kupidoneovog oinskog
i rodoskvrnog Erosa. Medutim, odnose medu likovima
ove knjige zapetljava to to i oni meu njima koji bi
trebalo da su nosioci nagovetene alternative sadov-
skom sladostrau bola i krvi priznaju neodoljivu dra
surovosti i rado joj se predaju. Kupidone, kome ve ime
kae da oliava ljubav, neni otac Konket-Eneni, to
jest Ljupke Naivke, revoltiran je zbog muenja kojima
je podvrgava njen zh mu Crnkur, ali ga ta muenja
istovremeno seksualno raspaljuju, "kao sve prie o
sladostrastnim surovostima"39. Konket-Eneni, pak,
uzbuuju tragovi krvi njenom ocu razdeviitelju,
koga mazno naziva "mojim dragim krvnikom"40. Stra-
danje ena u Sadovim romanima jedna je od stvari
zbog kojih ga Restif najvie optuuje. On da to
sasvim zaboravlja kad slike istovetnih zlostavljanja u
Anti-istini, sasvim u Sadovom duhu, objanjava time
Isto, str. 324.
Isto, str. 353.
137
 to "ene vole neku vrstu brutalnosti" 41 . Razvijajui
jedan prizor u skladu s tom idejom, on prikazuje
Konket-Eneni , u trenutku, poneta mazohistikim
porivom, zaeU da na sebi isproba Crnkurov "udovini
instrument", jer, veli, dok je on njime druge ene,
"njihovi bolovi su probudiU moju elju"4S? Ali, i
kod Markiza, ima u ovoj Restifovoj knjizi i ena koje
ne umeju da silovanje okrenu sebi u prilog, nego svo-
jim muiteljima (meu njima i itaccu) pruaju neuz-
vraeno zadovoljstvo uivanja u "uasnim kricima u
krv oblivenih" rtava.
Treba U zbog svega toga zakljuiti da je Restif
potpuno izneverio svoj naum i, umesto da ostvari anti-
tezu Sadovim delima, prepustio se njegovom uticaju,
ostao u okviru njegove koncepcije porno-romana i
zapravo napisao jedan epigonski i imitatorski tekst?
Moris Ajn pie da je autor Anti-istlne svojoj knjizi
dao "privid i izgled pamfleta protiv Markiza de Sada",
ime je istovremeno "zadovoljio jednu od svojih naje-
ih mrnji", ali, takoe, pokuao da "malo iskoristi
uspeh koji je postigla Nova istina, objavljena pret-
hodne godine". 43 Prema reima Adolfa Tabarna, jednog
od Restifovih biografa, on ne samo da se ugledao na
Sada, nego je svoj uzor daleko prevaziao i "pod izgovo-
rom da ustaje protiv svireposti besnog monomana
beaa, upustio se u opisivanje razvratnih prizora
pored kojih su prizori uasne istine edne prie za
decu. 44 " Sline rezerve u pogledu stvarne Restifove
reenosti da Sadovim delima suprotstavi delo drukijeg
karaktera izneo je kasnije i Blano. Ni on ne uzima
ozbiljno gromke izjave Restifa-Lengea protiv Markiza,
jer ga one "najpre pokazuju zaokupljenog skandalom i
spremnog da taj skandal iskoristi za sebe pomou
jednog krivotvorenog dela" 45 .
41
42
Isto, str. 396.
Isto, str. 508.
43
"La Vieillesse de Restif de la Bretonne (1794-1806)", str. 619.
44
Le vrai visage de Retifde la Bretonne, str. 437.
4,5
U: Sara, str. 8.
138
Nesporao je da se Anti-istina umnogome naslanja
na istinu i da "slasti ljubavi", koje obeava njen
podnaslov, zapravo nisu daleko od Sadovih "zloina
ljubavi". Motive brutalnog erotizma Restif je, po svoj
prilici, preuzeo od Sada, mada oni nisu strani ni dru-
gim pornografskim tekstovima tog vremena, ali on je
taj, bismo mi danas rekli, sado-mazohistiki ili
algolagnijski motivski kompleks interpretirao na svoj
nain, a ne kao obian epigon.
Moda se najjai Sadov uUcaj na pisca Anti-istine
ogleda u nainu organizovanja pornografske scene u
uem smislu. Kod Sada, koji je voleo pozorite i sam
pisao i reirao pozorine komade, porno-scena ima
dekor, raspored "glumaca", dinamiku radnje i koordi-
naciju njenih elemenata kao kakva pozorina scena;
njen prostor je jasno predoen, sredinji deo odvojen od
pozadine i od bonih segmenata; erotskom radnjom
upravlja reditelj, obino nazvan ceremonijal-majsto-
rom, a on se najvie trudi da prizori koje aranira
imaju to vie uesnika, da njihov poloaj u odnosu na
glavne junake postavljene u sredinu bude simetrian,
geometrijski pravilan, i da se pojedinana uzbuenja, a
pre svega orgazmi, sliju u zajedniki, simultani kli-
maks; pored glavnih junaka, sceni su mnogi njihovi
pomonici, "rtve", "objekti bluda", kako ih naziva Sad.
Potrebu da se "uvede red", red na koji Sadovi juna-
ci jedni druge stalno opominju, u Anti-istini zastupa-
j u pripoveda, kad, na primer, kae: "Uneu red u svoje
prie" 46 , i Kupidoneov sekretar Strelko, koji najee
uzima na sebe ulogu reditelja orgija. I junaci ove knji-
ge rado obrazuju komplikovane erotske spletove svojih,
reklo bi se, elastinih i dobro uvebanih tela, prikop-
avajui se jedan za drugog svim raspoloivim erot-
skim valencama; u sreditu svake tako stvorene grupe
i ovde je jedan od glavnih likova, a oko njega su simet-
rino rasporeeni ostali; glavni cilj reditelja jeste da
VAnti-Justine, str. 472.
139
 grupom vlada princip prestabilizovane harmonije, da
svaki njen lan sa svojim posebno motivisanim i ideo-
smkretinim orgazmom uestvuje u jedinstvenom, isto-
vremenom i velikom orgazmu grupe. I u Restifovoj
knjizi takve grupe formiraju, pored glavnih, i sporedni
likovi, pomonici, "predjebai" (fouteurs preparatoires)
ili "glumci"; poneki od njih biva angaovan ad hoc, u
trenutku kad se za njim ukae potreba. Tada reditelj
erotske scene objavljuje: "Treba nam jedna glumica." 4 ' 7
Meutim, za razliku od Sadove orgije, gde je briga oko
uivanja i njegovog klimaksa ograniena na orgazme
bludnika-gospOdara, koji, takoe, imaju ekskluzivno
pravo da svoje uivanje proprate reima, psovkama ili
ushienim mucanjem, prizori grupnog seksa u Anti-
lstlni podrazumevaju da je svim uesnicima priznato
demokratsko pravo na uivahje i na uivalaki govor.
Otuda su ti prizori esto buni, s puno psovki, ali i
uzdaha, koje Restif paljivo transkribuje, unosei u
takve prizore i izvesnu meru kominog. Crnom, cini-
nom I elegantnom Sadovom humoru Restif suprotstav-
lja neto vulgarniju, popularniju karnevalsku komiku,
iju je icu mogao nai u Vrataru kartezijanskog
manastira: " nekim sluajem, moja kerka je po
drugi put vlaila pod Strelkom, a u isti mah svrie i
dve piene cure, kao i sva tri mukarca. Lepa Svilen-
bruca, izdiui noge, vriskala je: Hi, hi... hehe... Mica:
Ho-ho-ho... Cica: Ju-ju-iju- juh... Trojica mukaraca
govorili su - Strelko: Mrdaj dupetom, BoginjoL Kurko-
cev: Mrdaj dupetom, DevojuroL Razbipizd: Mrdaj
dupetom, Kurvice! Svrsavajui, zavikae: Jebi... jebi...
jebi, Strelko: Ah, Boginjo... Kurkocev: Ah, Skote... Razbi-
pizd: Ah, Nevaljalice, svako ve prema svom karakteru
i vaspitanju/' 48
DOslednoj, nepopustljivoj i neprotivrenoj surovosti
Sadovih perverznih krvnika i zlotvora Restif suprot-
stavlja povremene, nekontrolisane, ali uglavnom bezo-
Isto, str. 407.
4
Isto, str. 397-398.
140
pasne napade "erotskog besa" koji spopadaju Kupido-
i njegovu kerku. Sadovi junaci, u skladu sa okos-
nicom njegovih dela - prikazivanje poraza edne vrline
u borbi sa okorelim porokOm - strogo su podeljeni na
dve osnovne kategorije: vrle rtve i poroni gospOdari.
rtvama ak nije dato ni pravo da uivaju u svojim
patnjama; i tu vrstu sree gospodari uvaju za sebe.
Zamiljeni kao otelovljenja izvesnih ideja, Sadovi
junaci ostaju vezani za svoje uloge, nepromenljiva su
njihova uverenja i raspoloenja, i ako u onome to ine
i govore ima neeg nepredvidljivog, to nije smer, nego
skandalozna, nepodnoljiva preteranost njihovih dela i
rei , s druge strane, njihovih ponienja i ispatanja.
U Anti-istini ljudoder Ubijeb jedini je lik u celini
skrojen prema modelu Sadovih monoUtnih junaka. Uz
svu buku koju die, Crnkur je nekako nespretan, nesi-
guran, gotovo naivan; lako ga je prevariti. ak i repo-
nja Fiziter, ma koliko bio u seksu ivotinjski nezasit i
nemilosrdan, ima skoro blag karakter, a njegovo pote-
nje i portvovani patriotizam (jer cilj njegovog neu-
mornog oploavanja ena jeste spas rase kojoj preti
izumiranje), ine ga sutom suprotnou Sadovih
utamanitelja naroda. Dva glavna lika Anti- istine,
Kupidone i Konket-Eneni, imaju prema svireposti i
patnji, prema vrlini i poroku izrazito ambivalentan
odnos. Kontroverza zlooestog Erosa ne suprotstavlja ih
drugim, drukije skrojenim likovima, nego izaziva
unutranji sukob u njima. Imaju oni izrazitu, mada
rudimentarnu, psiholoku dimenziju.
Na prvim stranicama Anti-istine saznajemo da je
mladi Kupidone toliko osetljiv na erotske drai d a s e u
orgazmu onesveuje. Neto od te osetljivosti i delikat-
nosti ostae do kraja obeleje njegovog lika. Epizode u
kojima je re o njegovim prvim erotskim iskustvima
potpuno se oslanjaju na odgovarajua mesta u razvoj-
nom putu junaka Gospodina Nikole, a evolucija oba
lika dae im gotovo identian temperament I mladi
Nikola onesveuje se kad vodi ljubav, ali i kad ugleda
141
krv. Njegovo preosetljivo, "ensko", kako kae Restif,
reagovanje izgled je sasvim suprotno nainu na koji
Sadovi junaci uzvraaju na iste stimulanse. Jedan od
njih to najlapidarnije izraava: "Srean sam, vidim
j - r v 4.9 Meutim, seks i prolivena krv bude u Restifo
vom junaku zapravo podeljena oseanja, njegov doiv-
ljaj je mutan, znaenje njegovog ponaanja protivre-
no. U jednom trenutku mladi Nikola na udan nain
pokuava da se odupre iskuenju koje za njega pred-
stavlja pogled cipelu i nogu izvesne devojke: trudi
se da podstakne svoj strah od krvi tako to zamilja
kako neki razjareni vojnik probija maem telo jedne
druge ene. On sam to ovako objanjava: "Pribegao sam
slici smrti da bih uspostavio ravnoteu poremeenu
preobiljem ivota koje se u meni budilo:'^ Postavlja
se, svakako, pitanje nije li ova slika smrti, ovo proba-
danje enskog tela, pre prelivanje "preobilja ivota",
njegova ekstremna, paradoksalna taka, u kojoj se,
kako bi rekao or Bataj, ivot potvruje ak u smrti,
nego herojski podvig volje da to prelivanje sprei tako
to e ludu strast pohote zaplaiti i smiriti opominju-
om slikom smrti. Memento mori nije ba najefikasniji
lek od ljubavi. uvena scena silovanja Kolete Parangon
u Gospodinu Nikoli pokazuje da krv moe ak i da
pojaa "ljubavnu freneziju" senzibilnog mladia: "Kr-
vavi ostaci nevinosti, ve tri puta raznete, raspaljivali
su me umesto da me smire" 5 1 U svakom sluaju, jasno
je da je Restif de la Breton, isto koliko i Markiz de Sad,
bio na tragu jednog od glavnih protivreja erotizma, i
da je to protivreje, sigurno s manje metafizike dubi-
ne, ali moda s vie psiholoke uverljivosti, uinio naj-
zanimljivijom crtom karaktera glavnog junaka Gospo-
dina Nikole, ali, takoe, i likova Anti-istihe, koji za-
hvaljujui tome imaju na prvi pogled nesluenu sloe-
nost.

"*- Marquls de Sade, Histcie de Juliette, 11, U. G. E, 1976, str. 246.

" Monsieur Nicolas, t , str. 271.
B1
Isto, t IV, str. 230.

142
 DOk kod Sada stradanje od poroka i uivanje u
njemu oliavaju dve junakinje, vrla istina i pokvare-
ilijeta, bez mogunosti da se pojavi neka njihova
kvarno-vrla meavina, Restifova Konket-Eneni spo-
sobna je da doivi oba ova tako razliita iskuenja. Isti
postupci mue je ili ushiuju, pretvaraju je u kukavnu
rtvu ili u boginju poroka, zavisno od toga da li th
namee njen opaki mu ili predlae milokrvni tata.
Uasava je Crnkurova pretnja da e joj istrgnuti upu
nenih dlaica, ali zato rado pristaje da je pokloni
Kupidoneu. Muevljevo nareenje da pokae svoje gole
drai njegovim prijateljima za Karanfil-Naivku je
pravo muenje, a pretvara se u uivanje kad to isto od
nje trai otac Prodaju je i prostituiu i bezoni mu i
brini tata, ali time joj ovaj drugi samo priinjava
neizrecivo zadovoljstvo. Da u oevom drutvu ova
pokorna kerka ne bi bila potpuno neosetljiva na bol,
jer ni Restifova varijanta algolagnije ne dozvoljava da
njegova otrica otupi, autor Anti-istine uveo je neke
neobine eufemizme, pa e Konketa-Eneni, ako ne
vriskati od bola (crier) ono bar vrisuckati (crioter), ako
ne uzdisati, ono bar uzdisuckati (soupiroter). Kupidone
ume da bude neno surov i sa drugim enama, a - mua, nego ona tu zadrava i nevinost u pravom smis-
ito sa devicama, koje su njegova slabost. Kad ih suro-
vo razdeviuje, one ne plau i ne vrite, nego plauc-
kaju i vrisuckaju, kao Smeda Rua, koja "vrisucnu i
plaucnu"(criota, sanglotina)5^.
Konket-Eneni moe da bude "rtva" i "gospodarica",
da strada i da uiva u svom i tuem stradanju, zahva-
ljujui tome to njen lik obuhvata dve oprene predis-
pozicije, koje je naizmenino ine srameljivom, krot-
kom i devianski istom, odnosnO bahatom, svirepom i
kurvinski prostom. Rasplamsavanje i smirivanje "erot-
skog besa" vuku je prema jednoj ili drugoj strani
njenog dvostrukog karaktera, pretvaraju je as u
zver-enu as u princezu. Ona je "skromna", "prirodno
ozbiljna" i otac je, bez ironije, hvali "najsmerniju i
L'Anti-Justine, str. 409.
144
najprivreniju kerku", ah kad je ponese "erotsko ludi-
lo" i kad se prepusti "delirijumu uivanja", ona je
druga osoba, u njenoj maloj, svilenoj (jedno od njenih
imena od milja jeste Svilenpica), dobro uvanoj i vazda
istoj pici bude se nezajaljivi apetiti, prima kao od
ale stravine bude nesamerljive njenom volumenu,
iscrpljuje desetoricu vrednih partnera, a njen govor,
inae smeran i uzdran, postaje skaredan, psovaki,
burdeljski: "Sklanjaj se, kurvo! Ovamo jebaa! Jebaa!
Dvesta jebaa!"^ Ta pomama tera je na svireposti
dostojne Sadovih bludnika; u jednom trenutku spopa-
da je elja da uini isto zverstvo koje je pre toga izveo
grozomorni Ubijeb, da iskida utrobu Svoje rtve, da
njena dva "otvora pohote" spoji u jedan. Kad se njen
"erotski bes" smiri, Karanfil-Naivka se postieno izvi-
njava: "Pardon, izvini, sestrice! Jepstvo mi udara u
glavu i ini me svirepom."5^*
Zverska seksualnost razvratnika Crnkura uvru-
je Kohket- Eneni u ulozi vrle, plane i trpue nevinos-
ti, a Crnkur je naziva droljom, kurvom i devojurom
samo zato to uiva u tome da je uvredi i ponizi. Ne
samo to njeno srce ostaje nevino u domu opakog
lu, to je obrazloeno preteranom, udovinom velii-
nom Crnkurove opreme. Nasuprot tome, prinevski eros
Kupidoneov, njegov uglaen, pitom, mada ne i manje
energian pristup, raspaljuje Konket-Eneninu po-
mamu, i dok joj otac, nasuprot muevljevim psovkama,
tepa slatkim imenima kerke, princeze i boginje, ona se
pretvara u nezasitu kurvu, drolju i devojuru. Moglo bi
se rei da u Konket- Eneni poljubac zveri budi prince-
zu, a poljubac princa zver.
Meutim, Kupidone ne uzima na sebe samo ulogu
princa; kao to nije samo otac, nego otac-ljubavnik,
tako je on i neka vrsta zverskog princa. Pravi princ u
Anti-istini jeste Timori, Konket- Enenin verenik, koji
Isto, str. 403.
Isto, str. 513.
145
ima Kupidoneov blagoslov, ali je u stvari predstavljen
kao tako bleda, slabana osoba da ga to za Karanfil-
Naivku ini neprihvatljivim isto onoliko koliko je to
Crnkur zbog svoje preterane, zverske vitalnosti. Resti-
fovu junakinju ne zadovoljava ni plavi princ (Timori,
koga ve njegovo ime ne preporuuje, jer je dobijeno od
francuskog prideva timore, bojaljiv, plaljiv, opisan je
kao "lepi plavuan" 55 ), ni crna zver (Vitnegre, iji je ud,
"po boji i veliini kao konjski"56). Samo e je usreiti
Kupidone, njen otac, koji je u sebi zgodno spojio bla-
gost princa i silinu zveri, ija nena ljubav ne iskljuu-
je orgijanje, taj garant vrline i oslonac poroka. Uz
njega i preko njega ona moe sve, ak i to da nae
drai u Crnkuru, najpre u njegovoj slici - kad misli na
njega, posveuje jedan svoj rodoskvrni zagrljaj - a
zatim u samom njegovom monstruoznom alatu, koji je
irrae, to jest bez blagotvornog oevog prisustva, za nju
izvor uasa i smrtna pretnja.
Isto tako, Kupidoneov erotski ideal nije ni vrla ni
raspojasana Konket-Eneni, ni boanska kerka ni
bestidna devojura, nego obe, spojene u ono to on zove
"boanskom" i "nebeskom kurvom". Kombinacijom
takvih svojstava odlikovala se u Gospodinu Nikoli eii-
ra, jedna od velikih ljubavi glavnog junaka i, naravno,
njegova kerka. Ona je vrla prostitutka: "Pod koprenom
poroka, moja Zefira imala je srce puno krotkosti, pri-
vrenosti majci i ljubavi prema dunosti... O, nebesa,
rekoh sebi dok sam o tome mislio: je li moguno da ima
vrline u dobrovoljnom upranjavanju prostitucije? Da,
da, prostitutka Zefira bila je puna vrline, a to mnoge
potene ene nisu." S7
Erotski ideal olien u ambivalentnim likovima
zverskog princa i zverske princeze, koji bi da izmiri
lepoticu i zver, boginju i prostitutku, oca i ljubavnika,
isto i prljavo, porok i ast, nagon i njegovu represiju,
Isto, str. 336.
Isto, str. 327.
Monsieur Nicolas, t. V, str. 139.
146
dakle, ideal moderan i nama, iako to neemo rado priz-
nati, blizak, u Anti-istini iskazan je na nekoliko nai-
na, u nekoliko ravni. Ve same fizike predispozicije
glavnih junaka, to jest njihovih genitalija, bar iz-
vesni tretman kome su one podvrgnute posle upotrebe,
omoguavaju da gubitak nevinosti i asti ovde ne bude
nepovratan, jer ta svojstva samo delimino nestaju
se 1 regeneriu. Mali odmor, osveenje, kupka u
ruinoj vodi dovoljni su Konket-Eneni da povrati
izgubljeno devianstvo. "Uvek si devica!"58, hvali je
Kupidone. Slinom spOsobnocu odlikuju se i druge
Kupidoneove miljenice; i za picu Nene Ljilje kae se
da ima "deviansku fizionomiju" se . Otuda je kod Resti-
fa moguan glagol redeflorisati (redepuceler). Taj u-
desni opstanak vaskrs devianstva znatno potpoma-
e Kupidone, koji je za sebe pridrao iskljuivo pravo
razdevienja. - "Svi su devinjaci moji" 60 , podsea on
svoje prijatelje - no ija je za to potrebna sprava tako
graena da moe da usrei svog vlasnika i njegovu
partnerku a da pri tom dokaz njene vrline ostane
netaknut. "Kita mog gospodara uva devinjake" 61 ,
udi se jedan njegov tienik.
Za razliku od Sadovih uivalaca u integralnom
zlu, koji se, dosledni svojoj posveenosti poroku i
beau, svinjski valjaju u kaljuzi svakojake fizi-
ke neistoe, nalazei najvee uivanje u mirisu i
ukusu fekalija, Kupidone, Karanfil-Naivka i njihovi
prijatelji, i kad ih porok fiziki prlja, ostaju istunci.
Dve erotske scene deli obavezan meuin potpiranja,
ienja, pranja u ruinoj vodi. Konket-Eneni se
hvali da je "uvek ista", da se "pere posle svakog
mokrenja, kako zbog uivanja koje joj to prua tako
i zbog delikatnosti" 62 ; ona zbog toga "ima picu istu
L'Anti-Justine, str. 446.
Bs
Isto, str. 513.
Isto, str. 512.
el
Isto, str. 507.
Isto, str. 426.
147
 nevestino lice"^; u besprekornoj istoi odrava
i noge, koje "pere u ruinoj vodi dva puta dnevno i
posle svakog hodanja"^, a posle felacija ne zaborav-
lja da kafom ispere usta. Pobornik istoe je i
Gie, drugi lik zeta u Anti-istini, posle Crnkura, i,
kao ovaj, jedna od nekoliko literarnih trnaspozicija
Restifovog omraenog zeta Oea, mua njegove stari-
je kerke Anjes (Guae je anagram od Auge.) U jed-
nom trenutku on tue nekog neuviavhog momka
zato to sa koitusa prelazi na felacio bez higijenskog
meuina. Gie se, dakle, bar u ovoj taki, priklanja
obrascu neno-grubog, prljavo-istog erotizma, koji
diktira Kupidone. On se u tom pogledu razlikuje od
Crnkura, a jo vie od lika zeta u Restifovom roma-
nu Eneni Saksankur iz 1789, gde je zet, po imenu
Moresken (Moresquin, verovatno od moresgue ili
mauresque, mavarski, crn, taman), pravo, jedno-
dimenzionalno sadovsko udovite, te, shodno tome,
uiva u prljavtini: "Nije mi dozvoljeno da budem
ista", ali se ocu ova prethodnica Konket-Eneni,
"morala sam da nosim prljavu kunu haljinu. Jednu
belu isprljao mi je svojim blatnjavim nogama i
naterao me da je obuem; drugi put, jednu svilenu
kunu haljinu na vie mesta je zamazao kolomazom
i prisilio me da je nosim, a uz to sam morala da
vuem nekakve prljavees krpetine da bih izgledala
prava murdarua."
Zanimljivo je koliko ovaj odlomak podsea na
jedno svedoanstvo o higijenskim navikama samog
Restifa. Njegov prijatelj Kibier-Palmezo opisuje ga kao
neurednog i zaputenog oveka: "Odea Restifa de la
Bretona bila je vrlo zaputena; ili je bila iscepana ili
pokrivena mrljama; ta nehajnost ila je sve do neisto-
N a o v o m dokumentu moglo bi se zasnovati
Isto, str. 401.
* Isto, str. 426.
""* Restif de 1 Bretonne, Ingenue Saxancour, J.-J. Pauvert, Paris,
1965, str. 121.
"La vie de Restif \ str. 224.
148
zanimljivo psiholoko, odnosno psihopatoloko tumae-
nje opsesivnog motiva istoe u Anti-isttni, koje bi bilo
umesno koliko je umesno i objanjenje karaktera i
meusobnih odnosa glavnih likova ove Restifove knjige
u kljuu pieve biografije. Nema sumnje da iza Ukova
Kupidonea, Konket-Eneni i Crnkura, odnosno Giea,
stoje Restif, njegova kerka Anjes i zet Oe, ali podlogu
prvih ne ine samo ovi drugi, niti samo prethodne
knjievne transpozicije te trojke, nego i mnogi obrasci
karaktera, primeri odnosa i modeli govora uzeti od
Sada i drugih majstora porno- romana. Isto tako, higi-
jenski meuin, koji se skoro sa mehanikom pravil-
nou ponavlja u Anti-istini, moe da se shvati kao
daleki odjek neke potajne sklonosti ili nesvesnog pori-
va samog pisca, aU on, u svakom sluaju, nije Restifov
pronalazak, nego est motiv pornografske proze XVIII
veka, iji galantni junaci ne zapostavljaju higijenu tela
i, istovremeno, jer tako hoe paradoksalni Eros, nalaze
afrodizijski podstrek u njegovoj neistoi. Njeni autori
kao da ele da doprinesu nastojanju svog doba da se
prosvetli i oslobodi predrasuda u erotskom ivotu, tako
to e ga predstaviti bez ogranienja, u svoj raznovrs-
nosti njegovih oblika, ali, pri tom, nee zaboraviti da
opiu postupke koji tu Osloboenu seksualnost dre u
granicama higijenskih standarda. Na primer, Andrea
de Nersija u svojim romanima navodi mnoge pojedi-
nosti iz oblasti seksualne higijene, a njegovi junaci
umeju da budu veliki istunci. Jedna heroina njegovog
avoJa u telu uvek ima pripremljen higijenski pribor,
za sebe, aU i za svog kavaljera; "Govorei to, prie mu,
sa bokalom vode i kofom u rukama i jednim pekirom
pod mikom" Dvoje njenih prijatelja, posle neobuzda-
nih uivanja u oralnom seksu, "dobro e isprati usta,
najpre vodom, zatim sa po jednom aicom izvrsnog
maraskina"67', dajui time dobar primer Restifovoj
Konket-Eneni. Ali kako je jedna od vokacija porno-
m
Andrea de Nerciat, Le Diable au corps, t. , du Temps,
1969, str. 10.
149
romana da opie Erosa s onu stranu svake granice,
higijenske norme tu esto slue samo tome da se istak-
ne ludo uivanje u njihovom krenju. Tako e se i u
ovom Nersijinom romanu nai ovek koji voli ene
samo onih dana kada ih drugi izbegavaju, jer je "nje-
gova bizarna strast u tome da se s uivanjem zarije u
Venerin purpur."*^
Redovna dekontaminacija genitalija, nogu i usta
spreava da njihova zaprljanost penom "erotskog besa"
postane kuna zatrovanost, zadrava je na granici
skatolokih zastranjivanja, kojima se predaju Sadovi
bludnici. Kad je re o nozi, ima jo neto to njenu
prirodnu prljavu niskost iskupljuje: cipela. Kako
jednom mestu kae or Bataj, "potpetice, vie ili nie,
ve prema tome da li su na mukim ili enskim cipe-
lama, oduzimaju nozi neto od njene niskosti i prosto-
t e . " ^ Ali to pranje genitalija, ako je verovati
Restifovoj Konket-Eneni, moe da bude erotski zanim-
ljivo per se, tako se i cipela donekle osamostaljuje i
sama postaje erotski produktivna, na nozi ili ak i
nezavisno od nje. Lepo skrojena, uredna, sa visokim
potpeticama, cipela je u Anti-istini na ceni koliko i
"nevestinski ista pica", koju u nekim sluajevima
moe i da zameni. Zbog toga Kupidone i njegov dvoj-
nik, otac gospoe Gie, posebno brinu o obui svojih
kerki, naruuju je kod "najvetijeg umetnika", a uz to
se trude da im kerkirie cipele daju jo dva uivanja:
da ih podseaju na njihove majke, jer su izraene
prema obliku majinih cipela, kod majinog obuara, i
na jednu gospu plemenitog roda, jer je u stvari prototip
tih cipela najpre ukraavao nogu te gospe. 70 Dakle, u
drai ovih cipela spojene su drai incesta i, sa njima,
izvesno, reklo bi se, snobovsko uivanje u njihovom
plemenitom kroju. Slino ovom poslednjem jeste i
Kupidoneovo uivanje u tome da Konket-Eneni pone-
' Isto, 1.1, str. 100.
Georges Bataille, "Le gros orteil", u: Oeuvres completes, 11, str. 200.
L'Anti-Justine, str. 312. i 437.
150
kad nazove princezom i da ak, zaboravljajui za tre-
nutak svoju rodoskvrnu ljubav, na jednom mestu
nagovesti da bi mogla biti kerka Luja XV. Zagr-
ljaj ove kerke-princeze uzdie i Kupidonea, koji se
pita: "Da li sam to ... ili je to neki kralj... je to neki
princ?" I za takva mesta u Anti-istini mogao bi se
nai klju u pievom karakteru, jer je Restif,
pravi Molijerov graanin-plemi, pretendovao plem-
stvo, u Gospodinu Nikoli izneo je genealogiju svoje
porodice, koja see sve do starog veka. Ali ma kojim
putem da je stigao u Anti-istinu, motiv "snobizma"
ima specifinu ulogu u ovom porno-romanu: zajedno sa
srodnim motivima nevinosti, roditeljske nenosti i fi-
zike istoe, on daje onaj udni, gotovo svetli ton pri-
zorima prostatva, surovosti, prostituisanja i svakojake
druge neistoe kojom je ova knjiga natopljena.
Restif je svakako pisac koji je prvi i vie no ma
koji drugi bio zaokupljen onim to danas zovemo feti-
izmom cipele, ne samo u Anti-istini, nego i u drugim
knjigama, posebno u Gospodinu Nikoli. Moris Ajn je
svojevremeno predloio da se tom "ljubavnom postup-
ku" da Restifovo ime: "Budui da su Markiz de Sad i
Zaher Mazoh dali svoja imena ljubavnim postupcima
opisanim u njihovim delima, zato jednostavni fetii-
zam cipele ne nazvati restifizmom?" 7 J Po sudu Have-
loka Elisa, koji polazi od toga da je pisac Gospodina
Nikole "iskreno izneo postepeni razvoj i uzroke svoje
nastranosti", njegov fetiizam "nije bio patoloki: to jest,
sama po sebi, cipela nije bila dovoljno zadovoljenje
seksualnog impulsa, ve samo dosta vana pomo za
postizanje seksualnog uzbuenja, uvod u prirodni
vrhunac rastereenja. Samo je povremeno, u nedostat-
ku boljeg, u odsustvu voljene osobe, cipela upotreblja-
vana kao sredstvo masturbacije". 72 Elis, dalje, ocenjuje
da je Restif u istoj knjizi izneo psiholoki tane opser-
71
"La Vielllesse de Restif de la Bretonne (1794-1806)", str. 613.
7-2
Havelock Ellis, Studies in the Psychology of Sex. Erotic Symtx>
lism, t. , New York, 1936, str. 18.
151
vacije o fetiizmu. Pri tom on podsea na jedno mesto
gde Restif objanjava da je njegov junak naroito
uivao u istoi jedne po prirodi prljave stvari kakva
je cipela: "Devojke koje su najvie vodile rauna o
svojoj urednosti bile su po pravilu one koje su mu se
najvie dopadale; a je od svega najtee odrati falusa, OUsbosa. Njome se u te svrhe posluila ljubavni-
istim ono to dodiruje zemlju, to je on mahinalno
najveu panju poklanjao cipelama/' 7 ^
Ostavljajui po strani pitanje verodostojnosti i
naune upotrebljivosti antropoloke grae koju sadri
neki roman, pa bio to i najiskreniji autobiografski
roman, kakav je nesumnjivo Gospodin Nikola, navede-
no mesto jasno pokazuje da je Restif i pre Anti-istine
bio zaokupljen slikom jednog Erosa koji ne prljajui
svoje boanske noge stupa kroz kuno blato . Ali nenadmanu dra incesta: "Rekoh da je obuju i, uz
u toj knjizi motivi fetiizma noge i cipele imaju neto
drukiju ulogu od one koju e dobiti u Restifovom
porno-romanu. U Gospodinu Nikoli to je jedan od taj-
nih poroka glavnog junaka, strast koja ilustruje njegov
"neobuzdani temperament", kome se uzalud odupire
njegova prirodna estitost, koja ga vodi u sve pogub-
nije avanture, a u Anti-istini fetiistiki motiv je
vaan element protivrenih prikaza prokleto-blagoslo-
venog, prljavo-istog sladostraa. Gospodin Nikola je u
svom fetiizmu usamljen, a u AnU-istini to je iroko
rasprostranjena strast; tavie, u fetiizmu cipele najvi-
e uivaju Kupidoneovi zetovi. Pripisana Crnkuru i
Gieu, ta strast, koju je pisac Gospodina Nikole isticao
kao idiosinkraziju svog glavnog junaka, postaje ko-
mina, jer su na nju ova dvojica upueni silom prilika,
ironijom sudbine: za njihovu pregolemu mukost teko
je nai neko prirodnije utoite. Konket-Eneni pod-
smeva se svom muu nazivajui ga ljubavnikom njene
cipele. Pravo na uivanje u fetiizmu cipele Restif u
Anti- istini demokratski priznaje i enama, da bi i u
tome bio dosledan ideji prema kojoj ene u erotskim
knjigama treba da budu prikazane kao ravnopravne
Monsteur Nicolas, 1.1, str. 42.
152
sudeonice uivanja, a ne, kao kod Sada, kao rtve erot-
ske raspojasanosti mukaraca. aljui pozdrave
Konket-Eneni, jedna njena tienica naglaava: "tvojoj
pici i tvojim cipelama"'1'*. Ovde cipela ne zamenjuje
samo enski organ, nego se javlja i u ulozi surogata
mlade gospoe Gie: "Prevrnu me, stade da mi
lie pii, a u svoj stavi vrh moje cipele, kao olisbos."7^
Nasuprot ovim zastranjivanjima, Kupidone, otelovljenje
vrlog bludnika i nenog grubijana, ispoljava jednu
blau, nepatoloku varijantu fetiizma cipele; on najvi-
e uiva u zvuku potpetica kojima, Kupidoneu za lju-
bav, lupka ena u njegovom zagrljaju, a kad je ta ena
Konket-Eneni, onda njegovo uivanje dobija jo i
svaki pokret dupeta, ona je sada lupkala potpeticom o
potpeticu, kao to je nekad inila njena majka da bih
se, dok je jebem, setio lepote njene noge" 7 ^
Prema Restifovoj zamisli, slasti ljubavi koje valja
afirmisati naspram Sadovih zloina ljubavi jesu, pre
svega, slasti incesta. U njegovim oima, rodoskvrnue
daje erotskom ivotu drai koje egzogamija ne poznaje:
domau nenost i porodinu privrehost. Autor Anti-
istine ve u uvodnoj napomeni precizno odreduje
ulogu incesta u toj knjizi: "Incest je ovde samo da bi
iskvarenom ukusu razvratnika ponudio neto to moe
da zameni uasne svireposti kojima ih Dsds podstie."
On, takoe, misU na rodoskvrnu ljubav kad u napome-
ni na kraju etvrtog poglavlja kae: "I tako, svu svoju
toplinu uvam za opise neizrecivih uivanja, su
iznad svega onoga to je mogla da nae izuzetno krv-
nika imaginacija autora isUne."
I Sad i Restif prikazuju krenje tabua incesta, ali s
razliitim ciljevima. Kod prvoga, incestuoznim inom
negira se vrednost krvnih veza, porodinih vrlina, rodi-
L'Antl-Justlne, str. 533.
Isto, str. 438.
Isto, str. 423.
153
teljske ljubavi; tabu je jednostrano prekren da bi
rodoskvrni in imao dra nasilja i ponienja; kod Res-
tifa, incest uva toplinu doma i roditeljskog zagrljaja.
Tu ulogu on je imao i u Gospodinu Nikoli, gde lanac
incestuoznih ljubavi glavnog sa njegovim
kerkama nudi obeanje porodine sree: "Imau poro-
dicu... brojnu!... koja e mi vratiti... sve to sam volea" 77
Tu neobinu porodicu inile bi samo ene-kerke i
njihov otac-mu. Raunica je pokazala da je plodni
gospodin Nikola imao ak dvesta sedamnaest keri,
koje je, kae Moris Ajn, navodei ovaj podatak,
"jedino on na prvi pogled prepoznavao po izrazito sla-
dostrasnom kroju noge i stopala" 78 . Restif je toliko
uivao da ovog svog knjievnog dvojnika okrui ker-
kama da je zapostavljao verovatnou: od jedne od njih
(Zefire), on je stariji samo osam godina!
Motivi incesta u Restifovom delu privukli su pa-
nju komentatora moda i vie od motiva fetiizma.
Upeatljiva, "realistika" psiholoka motivacija rodo-
skvrne ljubavi oca i kerke, naroito u Gospodinu Niko-
li, i sumnja (danas potvrena) da je autor u opisima
incesta polazio od vlastitog iskustva, verovatni su raz-
lozi to veina komentara odie odbojnou i nekom
vrstom nelagodnosti, oseanjima koja se okreu protiv
samog Restifa, protiv te prljave, rodoskvrne none
sovuljage, kao to se zgroenost Sadovih savremenika
nad infamijama koje je on opisivao okretala protiv
njega, stvarajui od njega udovite. Tabarna ne moe
da oprosti piscu Anti-istine to su tu "besramno okup-
ljeni svi Retifi, otac, majka, sestre, sestriine i kerke u
paklenom kolu opscenosti"79.
I drugi komentatori mahom se tmde da u psiholo-
kim i moralnim crtama pisca nau klju za tumaenje
incesta njegovim romanima. Knjievno oblikovanje
rodoskvme veze sa kerkama, po miljenju Tes-
Monsieur Nicolas, t. V, str. 234.
"La Vieillesse de Restif de 1 Bretonne (1794-1806)", str. 614.
La vrai visage de Retif de la Bretonne, str. 437.
154
tida, pomoglo je Restifu da ublai oseanje krivice s
kojom su te veze bile skopane, oseanje koje se u
godinama starosti pojaalo. Testid je utvrdio da se on
temom incesta prvi put bavi u Drami ivota (Le Drame
de la vie), napisanoj izmedu 1790. i 1792, kad je autoru
skoro ezdeset godina. "Preobraaj njegovih ljubavnih
avantura u epizode obeleene inoestom (bilo da je re o
devojkama s kojima spava ih samo eli) predstavlja-
j u nain da se oinskim oseanjem zameni jedan erot-
ski impuls koji mu izgleda neprUian za oveka u
godinama. Tako posmatran, incest ne izraava -
enu i skandaloznu senzibilnost, nego je on samo zaobi-
lazni put kojim tei da se iskae istoa srca (...) Fiktiv-
na oinstva slue Restifu da svoju neugaslu osetljivost
za enske drai izmiri sa dostojanstvom starca. Na taj
nain je erotizam sublimiran roditeljsku ljubav." 80
Ovakvim tumaenjima incesta u Restifovim delima
Testid osporava Blanoov sud o istoj stvari. Zapravo,
Testid preokree Blanoov zakljuak da je ovaj pisac
na nedopustiv, skandalozan nain zaodenuo prljavi
porok velom hvale vrednih oseanja. Po Blanoovom
miljenju, autor Gospodina Nikole i Anti-istine "pribe-
gavao je neobinoj zloupotrebi rei koje izraavaju
porodinu nenost, zloupotrebi utoliko udnijoj to je
uspeo da od istoe stvori alibi neistoe i da na -
nje perverzna oseanja istakne barjak astl" 8 1 "Na-
suprot tome", kae Testid "mi misUmo da neistoa
postaje ovde aUbi istoe i da se pod barjakom per-
verznosti kriju najasnija oseanja." 82
Sa stanovita jedne hipotetine poetlke porno-
romana (njena rekonstrukcija jo nije izvedena) i, ue,
sa stanovita Restifovog nadmetanja sa Sadom u gra-
nicama strukture i funkcije tog anra, incest se javlja
kao element utvrdenog repertoara pornografskih moti-
va, zajedno sa drugima, to su, primer, sUova-
80
Retifde la Bretonne et la cration litteraire, str. 649.
el
U: Sara, str. 13.
*** Retifde la Bretonne et la creation litteraire, str. 649.
155
nje, bievanje, upotreba erotskih utenzilija, bestijalnost,
simultani orgazmi, psovanje, grupno orgijanje, voajeri-
zam, fetiizam itd. koliko ubedljivi bili argumenti u
prilog tezi o individualnO-psihOlokim korenima motiva
incesta u delima pojedinih pisaca (u Restifovom slua-
ju oni izgledaju neoborivi, aU ve u Sadovom bili bi
nategnuti) i o psiholokom mehanizmu koji navodno
pokree njegove knjievne transpozicije, knjievno-
kritika interpretacija ne sme da zanemari injenicu
da je taj motiv ukorenjen u knjievnoj tradiciji, a
posebno u pornografskoj prozi. Gde god se u knjiev-
nosti javlja, on sadri zanimljivu, u odreenoj srazmeri
spravljenu, smesu bar dve emocije, a u pornografskim
romanima slika incesta obino je jo komplikovanija.
Na primer, nije Restif, nego Andrea de Nersija, u
romanu Afrodite, objavljenom 1793. godine, napisao
ovu reenicu: "Mila imena , , keri, sina, brata,
sestre letela su s usta na usta, meajui se s najneni-
jim poljupcima."83 Incest je est motiv i kod Miraboa.
Vaspitanje Lore pria je o ocu i keri, za koju se tek na
kraju saznaje da nije "prirodna" nego "usvojena" ki.
Na drugom mestu, on opisuje ljubavnu igru majke i
kerke, u kojoj "oseanja materinske i kerinske privr-
enosti da poveavaju pomamu njihovih ula", i
tim povodom citira Lucilija: "Gde oveku moe biti
bolje nego u krilu porodiceZ' 84 Sad je, na primer, maj-
stor bizarnih viestrukih rodoskvrnih veza. S mnogo
strpljenja njegovi junaci nastoje da dou u raznolike
rodbinske veze sa svojim "rtvama". Jedan od nih
"spava sa svoje troje dece koje je napravio svojoj maj-
ci, meu njima i sa jednom kerkom udatom za svoga
sina", tako da kad spava sa tom kerkom "on istovre-
meno spava sa svojom sestrom, kerkom i snahomZ' 85 I
Restif u Anti-istini, pored glavnog rodoskvrnog odnosa
453
Andea de Nerdat, Les Aphrodites, t , lOr du Temps, 1969, str. 240.
34
Mirabeau, Hic-et-Heacff'AbbeU-et-Elle) ou lEleve, u: Oeuvres ero
tiques, Favard, 1984, str. 265.
80
Histoire de Juliette, t , str. 56.
156
Kupidone - Konketa i epizode u kojoj se opisuje prvo
ljubavno iskustvo mladog Kupidonea u naruju vlasti-
te majke, gde je re o motivu obiriog, jednostavnog
incesta, ne zanemaruje sasvim ni viestruki incest.
Pria u prii o Kramputuru i njegovoj porodici u stvari
govori o nerazmrsivom klupku rodoskvrnih veza meu
likovima koji su u odnosima viestrukog krvnog i
branog srodstva. Ovakva mesta u Anti-istini teko se
uklapaju u tumaenja koja tu knjigu posmatraju
transpoziciju pievog erotskog iskustva, kao erupciju
njegove podsvesti, kako je to mislio Ajn 86 , kao san
ostarelog pisca, to je kao tumaenje opscene Anti-
istine predloio njegov uvaeni bibliograf Rajvs
ajlds 87 . Motivi incesta, jednostavnog komplikova-
nog, imaginarnog zasnovanog iskustvu pisca,
nisu pouzdana osnova ni za ocenu njegovog moralnog
lika. Da li su oni u Restifovim romanima svedoanstvo
njegovog besprimernog moralnog posrtanja , napro-
tiv, patetinog pokuaja da se iskupi? Oba odgovora na
ovako postavljeno pitanje, Blanoov i Testidov, podjed-
su ubedljivi i pOdjednako irelevantni kad je re o
knjievnom znaenju pomenutih motiva, o njihovom
mestu u koncepciji romana, najpre ispovednog (Gospo-
din Nikola), zatim pornografskog (Anti-istina), kojima
Restif de la Breton nastoji da konkurie Markizu de
Sadu.
Deviansko koitiranje, kurvinska srameljivost,
istunstvo vinjskog razvrata, ljupkost udovita,
ari cipele i, najzad, ili pre svega, nenosti rodo-
skrvne ljubavi, komplementarni s u elementi jednog
porno-romana kojim dominira paradoksalni, pri-
mamljivo-Odbojni spoj dobra i zla, surovosti i ne-
nosti, porno-romana ije je mesto pre uz bok nego
naspram Sadovih dela iste vrste. Dva "udovita"
francuske knjievnosti XVIII veka mogla bi jedno
"La viefflesse de Restif de la Bretonne (1794-1806, str. 619.
Restifdela Bretorme. Temoignages et jugements. Bibliographie, str.
339.
157
drugom da kau ono to je Sadova ilijeta rekla
svom stranom prijatelju Noarseju: "udovite, ua- POMAGALA
sava me, volim te."^
DOKTORA EROSA
(1987)
Inventar 1 komentar

Pornografija ne opisuje seksualni akt u njegovom

ogoljenom, prirodnOm Obliku. je tu izopaen, odvo-
jen od svog spOntanog toka i neposrednog ispunjenja,
to jest transcendiran. Slina u tom pogledu takozvanim
romantinim ljubavnim priama, pornografska pria je
traganje za seksualnom OnostranOu. TO je dovoljno
da umiri savest itaoca koga je neka takva pria oa-
rala i naterala mu rumenilo u blede obraze: ima u njoj
neto vie od "onoga", a progresivan ovek nema razlo-
ga da se tog rumenila stidi, jer je ono, po reima Ani Le
Bren, "subverzivna boja". "Ne alim se", dodaje ona, "jer
u trenu kad obasja neko lice, to lako rumenilo izmeni
itav ivot"1
Ovde e biti rei o onom, za nekog neoekivanom,
uglavnom nedovOljno ozbiljno shvaenom, viku u
znanju, jeziku, likovima i inventaru koji dobija samo
italac pornografske prie i bez koga ni voajersko
uivanje koje on tu pre svega trai ne bi bilo pravo.
Jer, pornografska pria je u najveem stepenu uoena,
eruditska proza, a njen autor vlada raznolikim oblas-
tima znanja, je u anatomiji, naravno, ali jo vie u
lingvistici, farmaciji, mehanici, zoologiji, teratologiji
(nauci o monstnunima) i drugim retkim i ezoterinim
^sciplinama, a ne treba zaboraviti ni njegove kompe-
tencije u oblasti filozofije i umetnosti.
Uen i struan je i (bar jedan) junak ove prie,
1
Annie Le Brun, A istance, J.-J. Pauvert, 1984, str. 127.
' Histoire e Juliette, 11, str. 190.
159
158
izvesni majstor ili doktor Eros, koji je tu zaduen da
objasni, prikae, okua i oceni udesna uivanja do
kojih se moe stii ako se izvesni postupci, sredstva i
koncepti sreno i veto primene tamo gde se inae jav-
lja jedna banalna i glupa praksa nazvana polnim
optenjem. On zna je uiniti izvorom nemogu-
nog, nadnaravnog, sanjanog uivanja. Ti postupci, ta
sredstva i ti koncepti mogu biti veoma sofistikovani,
rafinovani, "ludi", ali najee ostaju u okviru izvesnog
racionalizma, to treba zahvaliti istorijskim korenima
pOrnografskOg anra u XVIII veku. Doktor Eros je oi-
gledno obrazovan u filozofskoj i knjievnoj koli veka
prosveenosti. Ali je on jo u to vreme uspostavio i
zadrao vezu sa tradicijom okultnog, dijaboUnog,
sabatnog erotizma, pa se u njegovoj spremi nalo mesta
i za gnosu, magiju i alhemiju.
ak i Sadovi veliki profesori poroka i bluda, ti
bezrezervni potovaoci razuma - koji, pravilno razvijen
i dobro opremljen, moe sve, pa ak i da nas prebaci
preko svojih granica - rado se pozivaju na mrane sile
due i pakla, koriste vradbine, vetije kazane, suges-
tivnu dekoraciju smrti, krvave obrede rtvovanja,
pomo ljudodera i drugih nakaza, ponekad su i sami
pravi arobnjaci. Meu njima je i jedna vetica, gospo-
a Diran, iji neljudski lik kompletira njen klitoris
fabuloznih razmera, a koja u svom kabinetu obojenom
u crno, sa crnim zavesama i crnim velurom opivenim
stubovima, prorie sudbinu ilijeti i njenoj prijateljici
Klervil, i pri tom pada u trans, dok joj se nad glavom
pojavljuje oblak s mirisom ambre i sumpora.^
Ipak je doktor Eros pre ovek nauke, ukljuujui
tu i njene alternativne discipline, nego vetac ili vra. I
prostorija u koju se on zatvara sa svojim kolegama,
asistentima i "predmetima bluda" vie podsea na
radni kabinet snabdeven svakojakom opremom i svim
priborom potrebnim eksperimentalnoj nauci nego na
3 3
Marquis de Sade, Histoire de Juliette, t. , U. G. E 1976, str.
155-159.
160
jazbinu nekog arobnjaka. To je "kabinet gde je s
najveom brigom pripremljeno sve to moe da poslui
najuasnijem muenju"^. Tu se nalazi "sva oprema
neophodna za upranjavanje bluda i svireposti: ibe,
bievi, korbai, kolutovi kanapa i ice, olisbosi, prezer-
vativi, pricevi, igle, pomade, ulja, kleta, pincete, palioe,
makaze, bodei, pitolji, pehari s otrovom, raznovrsna
stimulativna sredstva i razni drugi instrumenti mue-
nja ubijanja", nedaleko odatle "vide se razliiti
atributi svih svetskih religija: biblije, korani, raspea,
svete hostije, relikvije i druge sline gluposti":* dakle
sve ono to e posluiti da se uivanjima raspaljenih
ula doda slast bogohuljenja.
U podrumu svoje vile, tvrave, ili svog zamka, u
katakombama ispod svog manastira, doktor Eros ima
za sebe samog itav mali nauni institut. On istrauje
svoga uivanja radi (onog jedinog pravog), ali i iz lju-
bavi prema istini i zbog radosti koje mu njeno irenje
donosi. Orgazmiki zanosi ovog istraivaa i profesora
bluda istovremeno su demoiistracije jedne istine, u
naelu antidoksalne, i praktine vebe u sklopu nasta-
ve iz umea erotskog uivanja. Pored glavne prostorije,
koja je istovremeno radna soba, uionica i pozornica
uenih orgija, kabinet doktora Erosa moe imati -
se, kao to su farmaceutska laboratorija, mehaniarski
atelje, bibUoteka, menaerija i eUje u kojima je zatvo-
rena ljudska graa potrebna za eksperimentalni blud.
To dozvoljava brzo ureenje i opremanje pozomice tog
bluda u funkciji prohteva njegovih uesnika, ak i u
toku radnje, to jest eksperimenta.
U ovom kabinetu i njegovim aneksima ima stvari,
alata, maina, ivotinja i ljudskih bia koji ne slue
iskljuivo slue samo na posredan nain osnovnoj
radnji koja se tu odvija: bludnom uivanju. Ima tu,
primer, kreveta, sofa, stolova i stoUca koji pre svega
ispunjavaju svoju prvu namenu, i kao takvi se pojav-
Marquis de Sade, La Nouvelle Justine, U. G. E., 1978, str. 371.
4
Isto, str. 630.
161
 ljuju u prizorima bluda. Takve stvari nas Ovde nee
interesovati. To vai i za scenografske predmete i
maine (koje je toliko voleo Andrea de Nersija). Nasu-
prot tome, u na inventar ui e i obini predmeti, alati,
sprave i maine, to su ekii, svee, makaze, brija-
i i kolovrati koji se koriste iskljuivo u prizorima
perverznih muenja i drugim, veselijim erotskim rad-
njama. Izvan naeg interesovanja ostaju odea, rublje,
obua i nakit, sem kad su specijalno napravljeni da
poslue doktoru Erosu i njegovom drutvu.
Na doktor Eros nije uvek neki ostareli satir, ve je
to esto elegantan i lep mladi ak izvesna gOspoa
ili gospOica Doktor, takoe privlana i drutvena ena,
iji je kabinet u XVTJI veku ureen kao luksuzni b u d o
ar, a u nae vreme krije se u dobro uvanoj vili s
bazenom, po mogunosti nekom ostrvu u nekoj
egzotinoj zemlji. Sadovim romanima kree se nekoliko
nenadmanih ena specijalista-erotologa, a meu njima
se svojim prkosom, bezobzirnom surovou i golemim
znanjem istie Klervil, koja "savreno zna engleski i
italijanski, glumi kao aneo, plee Terpsihora, bavi
se hemijom i fizikom, dobro vlada istorijom, jaka je u
slikarstvu, muzici, geografiji, pie kao Sevinje."^ J u n a k
Miraboovog Mog preobraenja opisuje jedan od budoa-
ra u kojima su svoju nauku, vlast i arm irile uene
bludnice XVni veka: "Veto postavljeni panoi odslika-
vaU su na bezbroj naina sve predmete i amore ije su
baklje osvetljavale ovo ljupko mesto... pogled se gubio u
dubini dobijenoj pomou ogledala, zaustavljao se tek
raskalanim slikama gde su bile prikazane hiljade
poza, koje su tim slikama davale posebnu dra;
prijatni mirisi irili su dah sladostraa." To na pripo-
vedaa ostavlja neodoljiv utisak: "Ve je moja mata
raspaljena, moje srce treperi, ludi, vatra u mojim
venama razjaruje mi ula." e Ovaj primer dobro poka-
Histoire de Juliette, 1.1, str. 339.
e
Honore-Gabriel RlquetU comte de Mirabeau, Ma conversion ou le
libertin de qualite, u: Oeuvres erotiques, Fayard, 1984, str. 57.
162
zuje da budoar u pornografskoj prii ne nudi samo
udobnost, mir i rasko, ve da on funkcionie kao neka
vrsta komore za stimulisanje seksualne elje i, svaka-
ko, za uveavanje uivanja.
Ovi kabineti, budoari i druge dobro opremljene i
uvane prostorije kakvog zamka, dvorca manastira,
u kojima je doktor Eros XVIII veka tragao za vrhun-
cem uivanja, podjarmljujui prirodu i zaikujui
avola, nisu zaboravljeni ni u nae doba. Prostorije
kue u Roasiju, gde operiu gospodari poslune devojke
O, one koje su stavljene na raspolaganje nezasitoj
antidevici Emanueli izgradene su i ureene prema dva
veka starim uzorima. U prvom sluaju verno je rekon-
struisan ambijent iz XVm veka i u njemu su zadrani
stari rekviziti porno-scene, meu njima ekrci i lanci,
bievi i korbai, ogrUce i kalupi, dok su zdanje Velikog
bordela i njegovi apartmani, ije e instalacije i mute-
rije isprobati Emanuela, napravljeni u skladu s naj-
modernijim dostignuima graditeljstva i opremljeni
najnovijim sredstvima podsticanja i zadovoljavanja
erotskih prohteva: "Soba u koju je sekretarica uvede
imala je oblik pravilne polulopte. Kupola, koja je isto-
vremeno oblikovala tavanicu i zidove i iju povrinu,
kad su vrata bila zatvorena, nita nije prekidalo, pod-
seala je na kupolu nekog planetarijuma, a naroito
zato to je bila potpuno presvuena tamnoplavim velu-
rom. Slaba i intimna svetlost dopirala je iz nevidljivih
lampi, i ona je, kad bi se ovek kretao, izazivala na
tamnom veluru najrazliitije odbleske. Klima-uredaji,
ije se tiho brundanje jedva ulo, irili su mirisnu sve-
inu. Pepeljastosivi tepih pokrivao je pod i bio je tako
dubok d a s u s e u njemu Emanueline visoke potpetice
potpuno gubile. ... Na jednom mestu zid se otvori (Ema-
nuela se tome vie nije udila) i ukaza se kupatilo.
Tavanica i etiri zida, ije su prave linije i uglovi, na
izlasku iz loptastog prostora sobe delovali skoro neu-
mesno, bili su potpuno pokriveni ogledalima... etvrtas-
ta kada, ije su mere vie odgovarale nekom bazenu
163
nego kadi, bila je uzidana u visini poda. I ona je bila
obloena ogledalima (moglo se i oekivati), a bledozelena
voda u njoj mirisala je na borove iglice. Mnogobrojni
instrumenti od hromiranog metala stajali su na poli-
cama na stoiima. Posetilja lako prepozna vibro
maser, slian onome koji je ve isprobala, i razne vrste
dueva, od kojih su se neki zavravali rukama u obli-
ku falusa. Ali joj mnogih drugih ostade zago-
netna."r
Doktor Eros voU da govori, prima i uiva u zatvo-
renom, u araniranom, vetakom ambijentu, iako se
on sam i njegovo drutvo esto pojavljuju sasvim raz-
golieni, i vie voU no nego dan. Ako ga i zateknemo
negde na otvorenom, onda e to skoro uvek biti u
nekom dobro skrivenom i uvanom vrtu. Ako su mu
potrebne biljke i ivotinje, radije e narediti da se one
dopreme u kuu nego to e ii da ih trai u prirodi i
tamo u njima.uiva. Ljubav u prirodi, kao i takozvani
prirodni, bogodani seks, on ostavlja naivnim pastirima
i srenim turistima, dok se on sam tom valjukanju po
zelenoj travi i morskom pesku nadmono osmehuje iz
polumraka svog kabineta. Meutim, u novije vreme
javljaju se pokuaji da se u pornografsku prozu uvedu,
pored tekovina moderne nauke i tehnologije, i tekovine
novog gledanja ovekovu prirodnu okolinu, se u
krilu samog prnografskog esnafa javlja ekoloka iz-
ma, koja kao da dovodi u pitanje neke od temelja
anra, pokuavajui da u njega uvede obinu, "prirod-
nu" ljubavnu sreu, sasvim u skladu sa ekosistemOrn.
Tako junak jednog romana objavljenog 1977. suprot-
stavlja svoje iskustvo eroUzma nekim uvreenim ide-
o njegovom karakteru, uoljivo je da pre svega
cilja na Bataja. Njegove strasU su, kae, obine i pri-
rodne: "Ranije mi se iniio sasvim nemogunim da se
erotizam izrazi u svakidanjem ivotu. A sad vidim da
ta svakodnevica, ne samo to ne ubija elju, nego je
7
Emmanuelle Arsan, l'Anti-Vierge Emmanuelle, U. G. E., 1968,
str. 374-375.
164
razbuktava." Pravo uivanje nije u tome da se
priroda kontrolie ak skree sa njenih utabanih
staza, nego upravo u suprotnom, u traenju to potpu-
nijeg sklada sa njom: "U providnoj vodi, pokreti Beatri-
se i Ane ocrtavaU su arabeske iz sna. Nijedan dekor ne
bi mogao bolje da odgovara njihovoj mladalakoj ljup-
kosti, njihovoj boanskOj nagosti. Nesvesne svoje lepote,
smejahu se od radosti, poturajui ruke pod svei mlaz
brzaka, preputajui trbuh i bedra udarima struje,
raspUui kosu u vrtlozima, izazivajui pokretima svo-
devojakih grudi silovito rasprskavanje kapljica
vode... Sedei pored Beatrise i Ane diviO sam se tome to
se oblik njihovih tela tako savreno uklapao u divlju
okoUnu. Pogled je bez prekida prelazio sa doline bedara
na luk izlokanih stena, na liniju butina, koje ni u
emu nisu zaostajale za lepotom gorskog potoka, sve do
kovrda njihovin runa, jednog boje ebonovine, drugog
zlatnog, sUnih spletu algi koje su podrhtavale
na povrini vode."^ Ipak pisac ove knjige zna da bi
njegova naturistika idila bila bljutava bez nekog
jaeg zaina i zato joj dodaje jedan iz stare dobre
kuhinje pornografske proze: incest. Fransoa i Beatrisa
je pria o rodoskvrnoj ljubavi brata i sestre.
Doktor Eros je i danas preteno istraiva kabinet-
skog tipa, koji iza zatvorenih vrata uva, usavrava i
primenjuje raznolika sredstva, postupke i ideje u slu-
bi erotskog uivanja. Bacimo U pogled na njegove sto-
love i poUce, u njegove ladice, ormane, ostave i kaveze,
videemo da tu ima i jednostavnih rekvizita i vrlo slo-
enih sprava i maina, i prastarih pomagala i najnovi-
je opreme, i biljaka i ivotinja.
Meu farmaceutskim i kozmetikim sredstvima
se tu mogu nai ima i proizvoda ija osnovna
namena nije erotska, nego, primer, prehrambena,
kao to je to sluaj sa jestivim uljem, pavlakom, pute-
i siretom. S druge strane, razne kutije i boioe
sadre preparate specijalno pripremljene za ars amato-
Plerre Lachant, Frangois et Beatrice, Euredif, 1979, str. 157-158.
165
ria, kao to su izvesne draeje i bombone, neki mirisi i
miriljava ulja, razne pomade. Svi ovi proizvodi, ve
prema tome da U slue podsticanju i pomaganju sek-
sualne aktivnosti ili, pak, njenom onemoguavanju i
presecanju, mogu se podeliti u dve grupe, na lubrifi-
jante i afrodizijake, s jedne strane, i somnifera i otrove,
s druge strane. Ponekad samo doza u kojoj se uzimaju
odluuje da li ova sredstva pripadaju jednoj drugoj
gmpi.
Ima ih koja olakavaju prodor u telo i onih
slue da se napravljene bree ponovo zatvore; tako je
dejstvo pojedinih ulja i pomada dvojako, aperitivno
regenerativno. "S malo pomade prepreke e nestati",
ohrabruje svoju mladu partnerku junak jednog Mira-
boovog romana.9 Radi istog efekta bie proliveno malo
ulja u jednoj soeni Mandijargovog Engleza.10 Recept
naveden u Luisovim Dijalozima kurtizana daje sastoj-
ke prehrambenog i farmaceutskog porekla potrebne da
se pripremi smesa koja e olakati ensku masturbaci-
ju i uiniti je pikantnom, skoro u doslovnom smislu:
"Zameajte: 30 grama vazelina, 5 grama slaice, 2
grama kajenskog bibera, 3 grama borne kiseline.
Zamoite vrh srednjeg prsta u dobijenu smesu i njome
ravnomerno premaite klitoris i male usmine, posle
ega moete poeti masturbaciju." 11
Gospoa Floranse, cenjeni strunjak za pitanja
izgubljenih i ponovo naenih devinjaka, umiruje
rnladu Margo, koja ali za svojom prokockanom nevi-
nou: "Nije to nita, imamo mi pomade koje ine uda;
napraviemo vam devinjak nov." 12 Istim znanjem
raspolau i dve ilijetine instruktorke, opatica Delben i
e 248.
Honore-Gabriel RiquetU comte de Mirabeau, Hic-et-Haec 0'Abbe
-Et-Elle) ou JEJeve, u: Oeuvres erotiques, str. 2.
10
Andre Pievre de Mandiargues, L'Anglais decrit dans le chateau
ferme, Gallimard, 1979, str. 62.
11
Pierre Loujte, Dialogues de courtisannes suivi de Manuel de
Civilite pour les petites ffles, Euredif, 1976, str. 19.
13
Anonim, Margot Ja ravaudeuse, par Mr. de M, Hombourg, MD.C.C.C.
166
gospoa Diverije, koje se slue pomadom od ekstrakta
mirte, tako pogodnim sredstvom - kako kae prva od
ove dve uene bludnice - "za vraanje stvari u prvobit-
no stanje, da ne ostaje ni senka tete koje su one pre-
trpele" 1 - GOspoica Felme, prijateljica glavne junaki-
nje Eulalijine prepiske ume da isti rezultat dobije
pomou sireta i krbuljice (le cerfeuil): "Predostronosti
radi, obilato sam se posluila astringentnim siretom i
krbuljicom i to je uinilo svoje. Jutros nisam mogla ni
vrh malog prsta da uguram unutra/' 1 4 Vesele kalue-
rice iz jednog drugog anonimnog spisa iz XVIII veka
najvie se uzdaju u regenerativnu mo neke tenosti:
"Nekoliko kapi tenosti besmrtnog Meja uklonie sve
tragove pustoenja priorove kare" 1 5 U istom, radozna-
lom i slobodoumnom veku znalo se i za jednu "vodicu s
jakim stiuim dejstvom, ija je neprocenljiva vred-
nost bila u tome to je zatvarala svaku pukotinu nas-
talu u onome to device zovu svojom vrlinom."1*3
Afrodizijacima se veto slui gospoa De Envil,
njihovom dejstvu podvrgava mladog Satirnena, junaka
slavne Prie o Dom Bugru. Ona na raspolaganju ima
dve vrste stimulativnih sredstava: jednu "beliastu
tenost" za spoljanju upotrebu, to jest za trljanje geni-
talija - moda je to onaj "alkohol" kojim se, radi istog
cilja, slui Brazeti, jedan od Sadovih udovita1"7 - i
neke tablete koje se moraju progutati. Ove tablete su u
stvari vrlo neobine i opasne, jer imaju dva suprotna
dejstva, stimulativno i destimulativno, pa se moraju
13
Histoire de Juliette, 1.1, str. 129.
14
Anonim, Correspondance d'EuJaJie ou TabJeau du Jibertinage
de Paris, u: Oeuvres du XVIII" siecJe, t. II, Favard, 1986, str.
15
Anonim, Les Progres du Jibertinage, Ju'stoire trouvee dans le
portefeuiJJe d'un carme reforme, u: Oeuvres anonymes du "'sieo
Je, t. , str. 496.
le
Jean-Baptiste Louvet de Couvray, Une annee de Ja vie de
Faublas, u: Romanciers de " siecJe, t II, Gallimard, 1970, str.
474-475.
" Histoire de JuJiette, t. , str. 11.
167
troiti s velikom predOstrOnou, to jadni Satirnen ne
zna i, poto ih je uzeo vremena, ostaje nemoan
pored razoarane Sizon.1 Junakinja ene iz Koija
hvali se je ismejala nekog opata tako to mu je u
au s vinom sipala prah lokvanja, koji, navodno, ima
mo da u korenu presee svaku seksualnu elju.19
Dvojako deluje i tenost podmetnuta u vino uesnicima
seoske pijanke opisane u Temidoru: "to meavlna
izuzetne jalne, s dva dejstva, od kojih je prvo u raspa-
ljivanju ula i buenju ljubavnog apetita, a drugo isto
ono koji daje najpurgativniji lek."20 Nasuprot tome,
nikakvih problema nema u vezi s dejstvom italijan-
skog preparata koji se pojavljuje u Nersijinom Davolu
u telu pod vrlo sugestivnim imenom L'immortalita del
CazzoJ21 U istom romanu iscrpljenim junacima
raspolaganju stoje okrepljujue pastile, dok prijatelji
stranog Mandijargovog Engleza Monkila mogu dobiti
eliksir spravljen od soka celera.22
Neki olisbosi idu u imitaciji prirode tako daleko da
su napunjeni toplom tenou, koja se u poeljnom
trenutku moe proUti aktiviranjem naroitog meha-
nizma. Ulogu lane sperme moe imati mleko ili
druga gusta tekuina, aU u svakom sluaju potrebno je
da ona pre upotrebe bude zagrejana. To znai da dok-
tor Eros mora raspolagati za to potrebnim prirunim
sredstvima. U jednom anonimnom romanu iz 1830.
godine prisustvujemo pripremanju te patvorene sper-
me: "Ona zapali jednu malu plamenicu, i stavi na nju
posudu sa nekom mlriljavom tenou i zadra je tu
koliko je bilo potrebno da se tenost zagreje... Protrlja
le
Anonim, Histoire de Dom Bougre, portier des Chartreux, u:
Oeuvres du XVUTsiecle, t 1 , str. 127-133.
le
Anonim, La Cauchoise, u: Oeuvres anonymes du siecle,
t , str. 443.
30
Claude Godard d'Aucourt, Themidore ou mon histoire et celle
dema maitresse, Euredlf, 1976, str. 127.
al
Andrea de Nerciat Le Diable au corps, 11, l'Or du Temps, 1969,
str. 156.
23
L'Anglais decrit dans le chateau ferme, str. 135.
168
mi piku s malo ulja, gurnu unutra prst, zatim dohvati
karu, usu u nju toplu tenost, zatvori je i opasa se
pojasom za koji je kara bila privrena. Pogledah je. S
tim vetakim kurcem bila je pljunuti mukarac" 1 ^
Farmacija i kozmetika doktora Erosa snabdevaju
potrebnim preparatima i uivaoce u sado-mazohisti-
kim muenjima, kakvih, dakako, najvie ima u Sado-
vim delima. ilijeta i njen venecijanski prijatelj Mober-
ti upotrebljavaju "panski vosak" da bi poveali muke
jedne od svojih rtava, time i svoje uivanje: "On je
prevrnu, svojim tigrovskim kandama raspara joj
guzove i dade mi znak da na rane sipam rastopljeni
panski vosak. Najzad se neki ludak baci nju i,
dok ga odozdo rukom nadraujem, udovite kida,
ubija, komada nesreni predmet svoje nekadanje
strasti, koji ostaje na klupi bez ivota " ^ Opet u Italiji,
aU ovoga puta u Napulju, iUjeta uestvuje u jednoj
orgiji koja e stajati ivota mnoge za tu orgiju odabra-
ne rtve, a posebno "tridesetoricu mukaraca, odabra-
nih meu vie od sto kandidata, iji su udovi biU di-
novskih razmera", a koji e stradati u jednom istovre-
meno grotesknom i paklenom prizoru: "Na kraju sve
kureve svilenim vrpcama vezasmo za tavanicu, istr-
ljasmo sva jaja vinskim alkoholom, zapalismo ih i u
tom poslednjem obredu dobismo tako jo po jedno
svravanje u materici ili u dupetu, ve prema elji."2^
Sadovi izopaeni muitelji rado koriste sire, njime
polivaju ive rane svojih rtava ili u njemu dre ibe,
te one "siretom natopljene zadrzavaju sveinu i otri-
nu"2^. Otrovati i posmatrati smrt otrovanih za njih je
skoro obino uivanje, pa ga iUjeta, primer, uvea-
va tako to smrtonosnim bombonama, podmetnutim
23
Anonlm, Vingt ans de la vie d'une jolie femme ou Memoires de
Julia R., u: Andrea de Nerciat: La Matinee libertine, Euredif, 1979, str.
7576.
24
Histoire deJuliette, t. , str. 349.
=" Isto, str. 214.
20
La Nouvelle Justine, str. 180.
169
 afrodizijak, truje mukarca koji je dri u zagrlja-
ju, a pri tom tako veto njime upravlja da e on iz-
dahnuti u trenutku orgazma/^ Mogu se nai i pouna
uputstva za upotrebu vrelog ulja i primere te upotrebe,
bilo da je re o polivanju t e l a ^ ili analnom ubrizga-
vanju pomou specijalnog klistira^.
Daleko su od ovog "sadizma", mada ne i od samog
Sada, mesta u Batajevoj Prii o oku gde se u erot-
ske svrhe upotrebljavaju takve stvari to su mle-
ko, pavlaka ili tvrdo kuvana jaja. Erotski i semantiki
napon dobijen je povezivanjem i brkanjem (ali kontro-
lisanim) izvesnih organa i organskih materija nabije-
nih simbolinim znaenjima: oko, jaje, "jaje", dupe,
kurac, pika, grudi, krv, mokraa, sperma, mleko, suze.
Oko zaustavljeno piki potopljenoj u tanjir s mle-
kom daje vrlo uzbudljivu sliku, ali u tom uzbuenju
ima neke podvojene emocije i neke dvosmislenosti
svojstvenih Batajevoj pornografiji. 30
Na polici s kozmetikim sredstvima u kabinetu
doktora Erosa stoje i boice i teglice s parfemima, vaze-
linom, kanom, bademovim i sandalovim uljem, dezodo-
ransom, depilatorom ili rumenilom, ali na pornograf-
skoj pozornici ova kozmetika nema vaniju ulogu, to
je donekle iznenaujue s obzirom na njenu vanost u
stvarnom ljubavnom ivotu. Rumenilo se, na primer,
samo jednom pominje kod Sada, i to kao sredstvo
preruavanja. 31 Ono se neto ee susree u nae
vreme. U romanu 7 Antoana Mantenje italac e upoz-
nati devojke "ije su bradavice na grudima bile obojene
kanom, kao i njihovi tabani" 32 , drugom mestu
saznae emu sve moe da poslui rumenilo za usne:

*" Histoire de Juliette, t. , str. 210-211.

Isto, 1.1, str. 248.

Isto, t. III, str. 156.
30
Georges Bataille, Histoire de J'oeil, u: Oeuvres completes, Galli-
mard, 1970, str. 14.
31 Otac Dirag i njegova tienica. G r a v i r a iz Tereze filozofa,
La Nouvelle Justine, str. 632.
32
Antoin Mantegna: 7, Pierre Belfond, 1970, str. 13. XVIII vek.

170
"Postara se da je smesti pod jako neonsko svetlo i svo-
jim ruem, koji je uzela iz ormana, ona najpre pokri
Anine usne, zatim namaza areole i vrke sisa i najzad
dohvati usne njene pike i zaustavi se tek kad je i njih
obojila u crveno. je Ana bila sva plava, ove etiri
crvene rane bile su na njoj kao zvezde, a ti tako istak-
nuti i oseneni telesni otvori inili su je jo uzbudljivi-
jom"^ Beatrisa junakinja romana Pjera Laana samo
ponavlja postupak koji je, nekoliko godina pre nje,
primenila izvesna Monika, udeavajui uvenu devojku
O, prilikom njenog povratka u Roasi: "O ustade i Moni-
ka je uze za ruku i odvede pred veliko trostrano ogle-
dalo, gde joj premaza usne nekim svetlim i tenim
rumenilom, koje je nanosila etkicom i koje je tamnelo
suei se. Istim rumenilom oboji joj areole i vrke sisa i
male usne meu butinama, istiui tako pukotinu u
trouglu."^
Dobro snabdeveni benediktinci iz manastira Sent
Mari de Boa, u ije e ruke pasti zlosrena istina,
imaju i "turski depilator poznat pod imenom risma",
kojim skidaju mrske im dlake izmeu enskih nogu.
Sad ne bi bio pisac svog prosveenog veka kad pomen
ovog depilatora ne bi propratio, u fusnoti, jednim enci-
klopedijskim objanjenjem: "Risma, mastiljav mineral-
ni kamen; vadi se u rudnicima u Galatiji. Veliki vezir
na njemu zarauje trideset hiljada dukata godinje.
Redak je u Francuskoj, i prodaje se po ceni zlata. Na
mestu gde se on stavi ne ostaje ni trag dlake."^
Najzad, ovde ne treba zaboraviti nl jedan srednjo-
vekovni preparat koji je bio poznat jo Rableu. Re je o
onoj "mandi" (Vinaverov prevod) za primamljivanje
kerova kojim se slui Panurgije da bi se osvetio izves-
noj gospi visokog roda. Isto sredstvo, ali u obliku pra-
ka, zajedno s upuivanjem Rablea, ponovo nalazimo
u Mandijargovom Englezu, u jednom groteskriom prizo-
Francois et Beatice, str. 100.
Pauline Reage, Retour a Roissy, J.-J. Pauvert, 1969, str. 60.
La Nouvelle Justine, str. 514.
172
bestijalnosti, gde je Rableov kamevalski smeh
zamenjen sadovskim i nadrealistikim crnim humo-
rom. Autor nas obavetava da je dotini praak sprav-
ljen od "osuenog i istucanog sekreta uspaljenih ku-
ja"^.
Kabinet naeg uvaenog oktora zakren je gvo-
arijom, metelnim predmetima i alatom, finim hirur-
kim instmmentima i tekim kovakim priborom. Ima
tu svakojakih prstenova, alki, klinova, lanaca, ica, ila,
igala, kleta, noeva, makaza, turpija, bruseva, pinceta,
skalpela, eksera i ega sve ne. On se bez po muke pret-
vara u salu za hirurke intervencije, odnosno za mue-
nje, jer ima sve to je potrebno za seenje, buenje,
kidanje, savijanje, rastezanje, spaljivanje dranje
ljudskog tela. Odmah uz njega nalazi se uvek spremna
kovaka pe, to omoguava da se svaka ideja slado-
strasnih muitelja koja zahteva njenu upotrebu, moe
sprovesti u delo bez odlaganja, na primer, kad se
nekom od njih (a to su, ne treba ni rei, najee Sado-
vi junaci) prohte da se zabavi igosanjem svojih rtava
usijanim gvoem. vostruku funkciju dobija uareno
gvoe u muenju kome knez Leopold podvrgava etiri
trudnice: raniti igom i igosaU, upisati ranjavanjem:
"Evo etiri uarena gvoa, sva etiri sa igom, nastavi
on, u svako je urezan naziv kazne jedne od ove etiri
trudne ene: zavezau im oi i one e same izabrati ig.
Uradismo tako, i kad bi koja ena prila jednom od
etiri iga, LeopOld bi joj ga smesta onako usijanog
pritisnuo na trbuh."^r
uge gvozdene ipke, moda uarene, iznenada se
nau u rukama jednog od halucinantnih likova Neme
crnkinje Miela Bernara. Svakako, atelje iz koga one
stiu postoji samo u snu glavnog junaka ovog romana,
ali i takav on odaje poznavanje nauke iju tradiciju
uvaju razna otelotvorenja doktora Erosa. To potvru-
ju i drugi rekviziti potekli iz Bernarove onirike porno-
L'Anglais decrit dans le chateau ferme, str. 79.
Histoire de Juliette, t H, str. 271.
173
grafske kovanice, od kojih se neki pojavljuju u pome-
nutom prizoru, zajedno sa gvozdenim ipkama: "Nismo
bili sami: Dban je spavala pored Kali. Zar je krevet X
tako irok? Bogme, jeste; ali X je bila odsutna. Mislim
da sam se u trenutku kad sam to pomislio sasvim
rasanio, da bih je zatekao kad se bude vratila. Prila je
maskirana - ali nije toliko maskirano njeno preterano
naminkano lice, nego njen trbuh zatvoren u gvozdeni
steznik koji se zavravao kljunom zarivenim u polni
organ. Prizor bi bio komian d a s e u rukama X nisu
nalazile dve duge gvozdene ipke. Ne smem ni da po-
misUm da su usijane, ali oseam nepodnOljiv smrad, i
ve urlam mislei da iv gorim. (Ali verovatno me je
samo vrelina uplaila, jer sutradan na mom telu nije
bilo oiljaka?) Ostajem u sedeem poloaju i ponovo
urlam u trenutku kad se i Doan die i dohvata jednu
ipku, bez gra, bez jauka. Tada spazih da je ona
navukla neki udni metalni oklop i a u njemu lii na
insekta: pokriva joj trbuh, butine sve do kolena, takoe
ramena, ruke i celo lice, sve izuzev usana i grudi, koje
su ostale gole"^ italac ove knjige nai e u njoj i
eline piramide i "jednu dugu crvenu cev, koja se na
jednom kraju zavrava imitacijom arogantne glave
mukog uda", a slui za kljukanje ena.^ Uostalom,
naslov dva poglavlja Bernarovog romana glasi - "Ko-
va", a glavne stvari dogaaju se u prostoriji nazvanoj
Vrhovni kabinet, ime autor odaje diskretno priznanje
izvesnoj lektiri.
Pozivanje recepte i rekvizite iz kabineta doktora
Erosa jo je neposrednije stranicama Prie o O, a
posebno tamo gde se uje zveket lanaca, lokota i prste-
nova sa igom, tamo gde se osea zadah koe spaljene
usijanim gvoem. Posluna O bie igosana, ali njen
gospodar - za razliku od Sadovih junaka - ne trai
uivanje u prizoru muenja, preputa igosanje tome
Michel Bernard, ha Negresse muette, Christian Bourgois, 1968,
str. 253-254.
3S
Isto, str. 286.
174
vinoj i za to plaenoj osobi, sam jedino uiva u p o
gledu na stigmate na telu O, ili u samoj pomisli da ih
ona nosi.
Doktor vodi rauna o tome da nita ime je ispu-
njen prostor uivanja ne bude u erotskom pogledu
nemotivisano, neproduktivno, nekorisno. Njegov je ideal
da svaka stvar koja se u tom prostoru nae bude erot-
ski prijatna i podsticajna, ako ve ne slui neposredno
zadovoljavanju pohote. Motivi inkrustacija, slika ili
reljefa na posuu i srebrnini sam njihov oblik, pred-
stavljaju erotski zain obroka posluenih po uputstvi-
ma doktora Erosa. Tako Mandijargov Englez voli da
jela budu izneta na "dugoj srebrnoj zdeli, sigurno
skupocenom komadu posua, jer je zdela izraena
specijalno za gospodina De Monkila, a kao kalup za
njenu izradu posluilo je telo jedne devojke od koje je
hteo da sauva ovu konkretnu uspomenu."^
I uar, sedlar, staklar, voskar, obuar, kroja, stolar,
tesar i piljar imaju u naem Doktoru vrlo dobrog
muteriju, mada neobino probirljivog, s bizarnim i
esto zastraujuim zahtevima. Jer treba mu toliko
razliitih stvari, i to u velikoj koliini, na neobinom
mestu i u nezgodan as. Na primer, potrebno mu je
mnogo uadi, kanapa, konca i vrpci za vezivanje, pri-
vezivanje ili veanje rtava ili za rad nekih instrume-
nata i maina, od olisbosa, koji treba privezati oko
pasa, do one jedinstvene maine koja Sadovom ljudo-
dem Minskom omoguava da istovremeno rani esna-
est "pacijentkinja", kad povue "dva gajtana koji vise
uz uzglavlje naeg junaka kao gajtani za zvonce'"*1.
Od ueta rrioe biti i poneki olisbos, kao onaj "pojas
svetog Franje" kojim se slui raskalani otac Dirag da
bi prevario sestru Eradisu i druge kaluerice, mada je
u sluaju Eradise prevara dvostruka, jer namesto to-
bonjom franjevakom relikvijOm, to jest vetakim
udom, otac Dirag tera avola iz Eridise svojim goro-
L'Anglais decrit dans le chateau ferme, str. 132.
Histoire de Juliette, t. II, str. 235.
175
padnim "udovitem", koje se tako tu javlja zahvaljujui tome to su pogodne da preuzmu dve
skrivena istina. Ali naivna kaluerica udostojena je
asti da vidi i poljubi komad tobonjeg svetog pojasa:
"On joj najzad pokaza taj vajni pojas, koji nije bio
nita drugo do komad prilino debelog ueta, 8 palaca
dugog, namazanog nekim lepkom, to ga je inilo tvr-
dim i glatkim. Stajao je u navlaci od tamnocrvenog
somota; jednom rei, bio je to jedan od onih predmeta
koji ine opremu kaluerice, a poznat je pod nazivom
olisbos. "*2
Obuar Je potreban doktoru Erosu utoliko to nje-
govi proizvodi mogu biti objekti fetiizma ili instru-
menti muenja. Poznata je uloga enskih cipela i
zvuka potpetica u delu Restifa de la Bretona, a posebno
u Gospodinu Nikoli i Anti-istini U prvoj od ove dve
knjige, strast prema jarko obojenim svilenim cipelama,
koja je "samo odraz strasti prema lepim nogama"43,
odgovara fetiistikim sklonostima njenog pisca. Kao
to je jo 1936. pokazao Havelok EUs, u Gospodinu
Nikoli on je "otvoreno opisao postepeni razvoj i uzroke
svoje nastranosti"44. U Anti- istini fetiizam se pre
pojavljuje kao jedan od elemenata repertoara motiva
pornografskog romana. Uivanje u lupkanju potpetica
- do koga dolazi u ljubavnom zagrljaju, ako je ena,
ugaajui bizarnoj elji svog partnera, ostala u toj pri-
lici obuvena - ovde je idiosinkrazija glavnog junaka,
Kupidonea, nesumnjivog picevog zastupnika: "Traio
sam da lupka potpeticama jer me to podsea na 45zvuk
enskih koraka, zvuk od koga mi se uvek die" Ali
postavi u ovoj knjizi i surogati genitalija, cipele, iz-
mice papue, ljupke, nene, visoke, delo najboljih
obuara veka, postale su primamljive za sve, pre svega
42
Anonlm, Therese philosophe, u: Oeuvres anonymes du
siecle, t. , str. 74.
43
Restlf de 1 Bretonne, Monsieur Nicolas ou le Coeur humain
evoile, 1.1, J.-J. Pauvert, 1959, str. 43.
** Havelock Ellis, Stuiesin the Psychology of Sex. Erotic Symbo-
lism, t. , New York, 1936, str. 18.
" Restlf de la Bretonne, L'Anti-Justine, u: Oeuvres erotiques,
Favard, 1985, str. 350.
176
komplementarne funkcije, da budu neka vrsta bisek-
sualnog surogata, da podjednako dobro zamene oba
pola, kao u prizoru koji opisuje gospoa Gie: "Zatim bi
mi naloio da sednem, sazuvao mi jednu cipelu, gurao
kurac u nju, dok sam mu dragom, obuvenom nogom
aoljila muda, a on duboko uzdisao, udarao o pod, to
bi nam dovelo gospou Mezje, susetku koja je stanova-
1 ispod nas. Ona mu je otrzala iz ruku moju cipelu
papuu (...); pomahnitala od pohote, prevrnula bi me,
lizala mi pikicu, 4a u svoju gurala vrh cipele papue
kao neki olisbos:' ^
Kao sredstvo muiteljskog uivanja, cipele upotreb-
ljava svirepi Ria, jedan od onih Sadovih "monstruma"
koji najveu dra nalaze u kasapljenju trudnica. U
repertoar instrumenata i postupaka smiljenih radi
poveanja sladostrastnog dejstva njihove egzekucije,
Ria je uneo i jedan svoj pronalazak - specijalno kon-
struisanu cipelu i podmukli udarac tom cipelom: "On
obu cipelu s gvozdenim iljcima, osloni se o dvojicu
mukaraca i iz sve snage udari onom u trbuh ovu
curu, koja tako probijena, rasporena, okrvavljena,
klonu na svojim vezama i snese pred nama svoj nedo-
stojni plod, koji na razvratnik istog trenutka zaU
mlazom penuave sperme."4-7-
Doktor Eros ume da smisli, napravi narui raz-
noUke, esto vrlo komplikovane, stvari namenjene erot-
skom uivanju, ali on s irinom svojstvenom mudracu
odobrava i upotrebu najprostijih prirunih sredstava,
to jest neku vrstu erotskog brikolaa. Otuda u porno-
grafskoj prozi mnotvo kurcolikih predmeta ija je
osnovna funkcija udvojena zamenjena erotskom
funkcijom. Ulogu prirunog oUsbosa dobijaju razni
prirodni i stvoreni predmeti. Meu prvima mogu se
nai i stablo jednog drveta, "ije se bogato i ivo telo
prosto nudi zagrljaju", kako kae pripoveda jedne
Isto, str. 438.
Histoire e Juliette, t. , str. 237.
177
neobine knjige ispovesti:^ i "jedan iljati kamen",
kojim se zabavljaju ilijeta i Klervil:* i "jedna lepa
argarepa", koju svojoj otmenoj gospoi nudi njena
slukinja, ali je gospoa odbija "jer su argarepe suvie
hladne"^ i, naravno, neizbene banane. Uputstvo za
upotrebu ovih poslednjih daje mlada Emanuela: "Ja ih
najpre oljutim. Ne treba da budu zrele. Duge, zelene,
kojih ima u izobilju na ovdanjoj pijaci na amcima -
te su prave!"*^
Ali samo se u jednom od Dijaloga kurtizana Pjera
Luisa motiv ljubavi sa bananom javlja u malo razvije-
nijem obliku, u prizoru proetom onom hladnom i
potajno patetinom ironijom svojstvenom Luisovoj
pornografiji:
"- Saekaj samo da zagrejem bananu u dupetu, da
ti bude hladna.
- Oh! Kai mi, majke ti, jebe li se njom?
- Nisi valjda ljubomorna, blesavice. Zar ne vidi da
za tebe pravim bku od nje! Prehladiu moj mlin za
kare da bih ti je strpala toplu kobasicu, ti me
grdi? Zajebantkinjo jedna! Kai jo samo jednu re i
ja u u njoj sama uivati!
- Ne, stavi mi je, moUm te, brzo mi je stavi!"52
Pre nego to je naao sreu u zagrljaju umskog
drveta, junak Ispovesti hermafrodita ve je upoznao,
istovremeno lako objanjivu i neobinu strast prema
motki za veranje u gimnastikoj dvorani, za koju ga je
vezivalo pikantno i vrelo uivanje doivljeno priUkom
naglog sputanja niz njenu glatku povrihu. Do slinog
sluajnog otkria izvora uivanja u jednoj obinoj
stvari, ovoga puta u stubu ograde kreveta, dolazi i
uvena Tereza-filozof, na samom poetku svog daleko-
"*- Alban Darbaud, Confession d'un hermaphrodite, Euredif, 1977,
str. 19.
* e Histoire de Juliette, t. , str. 253.
Dialogues de courtisanes, str. 28.
S1
Emmanuelle, 1.1, str. 69.
152
Dialogues de courtisanes, str. 29.
178
senog razvoja: "Poloaj u kome sam bila naterao me je
da dignem zadnjicu da bih ga promenila. Pri tom je
moj upavi breuljak kliznuo uz stub kreveta i to se
trenje pretvorilo u neobino prijatnu dra."53 Mnogo je
manje naivna, mada je jednostavna i smena, mlada
kuvarica u jednom Luisovom dijalogu, koja enji za
odsutnim momkom nalazi lek u oklagiji i pri tom se
nimalo stidi pred gazdaricom:
"- Leoni, ta ste to mesili ovom oklagijom? Sva je
lepljiva.
- Oh, nek gospoa lizne. to dobro, da?
- Ali ta to? Ne prepoznajem ukus.
- ta je to? Pa to je sok od pice. Svrila sam na
oklagiju. I to nije prvi put."54
Na drugom mestu, u romanu Tri keri svoje majke,
Luis opisuje erotsku rekuperaciju jednog tesarskog
proizvoda poznatog odgajivaima stoke. Neki dozlaboga
pokvareni muterija porodice prostitutki o kojoj govori
ova knjiga, naruio je kod tesara "drvenu pregradu,
istu kao ona u koju se uvode krave i kobile prilikom
oploivanja. Ali on je u tu pregradu umesto enki
uvodio mujake i kad bi drebac ili bik bio dobro
vezan, ja sam im prilazila odozdo... Za konje nisam
imala dovoljno velika usta, ali jezikom i rukama..."515
Od svih stolarskih i tesarskih proizvoda pogodnih
da poslue erotska pomagala, Sadovim junacima
su najee potrebne merdevine. Samo u treem tomu
iliJetJne povesti tri puta se dvostruke merdevine
pokazuju kao nezamenljiv stalak za koji se vezuju
rtve ili uivaoci sladostrasnog ibanja,56 a jedanput
se javljaju u NOarsejovoj "Odvratnoj igri", koja se sasto-
ji u tome to on sa vrha merdevina dvadeset puta rui
neku "nesrenicu" povlaei ue vezano za njenu n o
Therese philosophe, str. 76-77.
Dialogues de courtisanes, str. 22.
Pierre Louys, Troisfilles deleurmere, Lattes, 1979, str. 105.
Histoire de Juliette, t. , str. 35.
179


gu.^T Meutim, u ovoj knjizi, a i u drugim Sadovim

knjigama, vie od ove obine stolarije, ima predmeta od
drveta napravljenih prema nacrtu velikih majstora
slatkog zloina i njemu specijalno namenjenih. Ako se
zadrimo na primerima koje nudi ilijetina povest,
nai emo tu "u sredini izboenu klupu", za koju je
rtva vezana potrbuke, tako da joj "zadnjica bude
potpuno isturena".se "vrlo usku drvenu klupu" name-
njenu tome da poslui kao neka vrsta operacionog stola
za smrtonosno muenje skalpelom 59 i "jedan dijago-
nalni krst ispupen u sredini", tako da trbuh trudnice
poloene na taj krst bude "visoko uzdignut", preputen
"perfidnom delatu", koji ga raetvoruje "kidajui plod
iznjega".60
Marta, junakinja Neme crnkinje, razmilja kako bi
neke gimnastike sprave, kao to su konj s hvataljka-
ma, razboj ili krugovi, "bilo divno odvojiti od njihove
namene", jer one mogu da uveaju uivanje voajera:
"Guzovi i grudi vrcaju, butine klize, polovi se otvaraju
izmeu njihovih glatkih preki..."61
Ono to su banane meu oblicima flore pogodnim
za erotsku upotrebu, to su svee meu ovekovom
stvorenim predmetom. Prema jednom pravilu
formulisanom u Udbeniku lepog vladanja za devojice
Pjera Luisa, pristojnost i dobar ukus nalau da se
banane u erotske svrhe upotrebljavaju samo danju,
svee samo nou: "Ne traite od konobara da vam u
jedanaest sati uvee u sobu donese bananu. U to doba
traite sveu"432 Moda zato to je est rekvizit popu-
larnih skarednih priica, svea - a na isti nain i
banana - ne privlai veu panju pornografa, kome

*" Isto, str. 493.

158
Isto, str. 423.
Bs
Isto, str. 160.
80
Isto, t. , str. 274.
ei
La Negresse muette, str. 76.
ez
Plerre Louys, Manuel e civilite pour lea petites filles, u: Dialo-
gues de courtisanes suivi de Manuel de Civilite pour les petites filles,
Euredif, str. 157. Ilustracija iz prvog izdanja Prie o Don Kvarniu, 1741.
180
stoji raspolaganju utenzilijama mnogo bogatija
tradicija pornografske Uterature, a i kad se on seti
svee, to je vie radi humoristinog efekta ironije.
Nema sumnje da Sadu, na primer, nije padalo
pamet da iskoristi motiv samozadOvoljavanja sveom,
te se kod njega svee javljaju samo kao sredstvo
muenja, pre svega osmuivanja i prenja genitalija,
kao element nekrofilnog dekora, kad su one crne.
Krparka Margo je prohtev svoje puti jednom prilikom,
u nedostatku boljeg, zadovoljila "komadom svee",
potvrujui da XVIII veku ta potapahca ipak nije bila
nepoznata/^
uvajui uspomenu na verenika u vojsci i vernost
toj uspomeni, Kejt, sluavka u kui Apolinerovog
mladog Don uana, pribegava izvikanoj usamljenikoj
ljubavi sa sveom, aU ona pokuava da to sredstvo
priprostih i ubogih oplemeni malim mizanscenom:
"Pred njom je bila stoUca, stolici ogledalo, s njego-
ve leve i desne strane gorele su dve svee. Kejt je bila u
nonoj koulji i ja sam u ogledalu jasno video da je
obema rukama drala neto duguljasto i belo to je
pomicala tamo-vamo izmeu iroko razmaknutih buti-
na... U tom trenutku pomakoh se, ona se okrenu i ja
spazih da dri sveu, koja je bila skoro potpuno sakri-
vena u njoj."^* Da bi se svea pravilno i bez rizika
upotrebila u erotske svrhe, potrebno je da ona bude na
odgovarajui nain pripremljena za tu specifinu ulo-
gu, to nije nepoznato jednoj od Luisovih priljivih
kurtizana: "Dodaj mi sveu... Ma ne tu, budalo! Daj onu
iz fioke, onu to sam joj istopila vrh da me ne ogre-
be."^
Svi ovi domai, kuni i kuhinjski rekviziti i arsena-
li doktora Erosa, svee, banane, oklagije, merdevine i
sUne stvari imaju naroitu pornografsku vrednost i
33
Margot la ravaudeuse, str. 68.
34
Guillaume Apollinaire, Les exploits d'un Jeune Don Juan, Phl-
ladelphie, 1944, str. 71.
m
Dialogues de courtisanes, str. 24.
182
deluju posebno okantno zato to obino asociraju na
miran porodian ivot i vreme ispunjeno jednoUnom
sreom, kao to u kriminaUstikom romanu orua
ubistva sUnog, domaeg porekla - makaze, eki, ara
- daju njima izvrenom zloinu veu brutalnost nego
kad je on delo obinog oruja - revolvera, lovakog
noa puke.
Tradicionalni predmet radoznalosti doktora Erosa -
i to ne samo u Sadovim delima - jeste algolagnija,
granina oblast senzacija u kojoj se dcdiruju i prepUu
bol i uivanje, uivanje u tudem, ali i u sopstvenom
bolu. Od raznih instmmenata i procedura smiljenih
radi dobijanja i kuanja tih senzacija, kao naroito
pogodni pokazaU su se ibe I bi, metodino ibanje
bievanje. Sedlar snabdeva naeg Doktora bievima,
korbaima, knutima, volovskim ilama, i to u raznim
bojama, s raznoliko izvedenim drkama, dugim i krat-
kim, jednostrukim i viestrukim, upletenim i rasplete-
nim, sa vorovima i sa'eUnim klincima. Pored iba,
Sadovi kalueri uvaju u ormanu spremne bieve i
teke korbae. U jednoj prilici, istinin muitelj, otac
Kleman "otvori orman gde je bilo mnotvo korbaa;
izvadi jedan s elinim iljcima, tako otrim da se ne
smeju rukom dodirnuti: "Gledaj, istina, ree on poka-
zujui joj ovo pomagalo, da zna samo kako je divno
ibati ovim... osetie, okusie to, ubre malo; aU sad u
uzeti samo ovaj." To je bio korba od upletenog creva;
imao je dvanaest struna i svaka se zavravala vorom
veUine oraha."*^
Naroito dobru zbirku bieva ima Ser Stefan, En-
glez iz Prie o O. U njegovoj torbi nalaze se: "vie ko-
nih korbaa, dva od crvene prihno debele koe, dva
vrlo tanka i duga od crne koe, jedan bi flagelanta s
vrio dugim remenjem od zelene koe, koje se uvija i
zavrava kovrdama, zatim bi od kanapa s vorovima,
kamdija za pse od samo jednog debelog konog kaia,
ija je dralja bila od upletene koe." 07
La Nouvelle Justine, str. 350.
Pauline Reage, Histoire dO, J.-J. Pauvert, 1954, str. 267-268.
183
 Jedan od korespondenata iz Rodoskvrnih pisama
posmatra i opisuje (da bismo mi podelili njegovo voa-
jersko uivanje) flagelantski put per aspera ad astra
kojim je krenula njegova tata: "Tada Karlota, s nekim
divljim izrazom licu, dohvati viestruki koni bi i
stade da bedra, lea, butine i guzove svoje gazda-
rice, koja je dahtala i penila nagnuta nad daskom sto-
la. Bievanje je potrajalo nekoliko minuta i ja shvatih
da je moja tata za sve to vreme uivala i bar dva
puta svrila."es
Samo po sebi izvor uivanja, ibanje/bievanje ima
i dodatnu, aperitivnu ulogu, jer se njime budi uspava-
na elja u oronulom ili otupelom telu, koja se zatim
moe zadovoljiti i na neki drugi nain. Gospoa De
Valbujon, junakinja jednog MirabOOvog romana, "nije
mogla da se nahvali iba, a njoj se pridruio mu, za-
klinjui se da mu lepa polovina nikad nije bila tako
strastvena. Babet i smo ibanje odavno upranjavaU
i bilo nam je drago to se ono i drugima dopada. Te
rei pohvale podstakoe nas da se sve etvoro naoru-
amo po jednim snopiem iba i da se meusobno ii-
bamo, i to toliko da su zadnjice naih cura dobile boju
trenje, nae su ponegde bile izbrazdane do krvi. Ali
u nama raspaljena erotska vatra bila je 69dovoljna
nadoknada za ono malo pretrpljenog bola." Blago-
tvorno dejstvo bia poznato je i jednom starom lekaru,
klijentu gospoe Boa- Lorije, ije ispovesti ine drugi
deo slavnog anonimnog romana Tereza-filozof. Pome-
nuti lekar "pokazivao je znake muevnosti samo posle
sto udaraca biem".
U tradicionalnu i tako rei obaveznu opremu kabi-
neta doktora Erosa, Odnosno budoara gospoe Doktor
dvorane za mnogoljudne plenarne zabave esnafa i
pridruene prijatelje bluda spadaju i ogledala. Jedno
od meu znalcima visoko cenjenih uivanja jeste
posmatranje tueg, a moda jo vie sopstvenog uiva-
Nathalie , Les Lettres incestueuses, Euredif, 1978, str. 124.
Hic-et-Haec, str. 218.
184
nja, neka vrsta autovoajerizma ili narcisizma. Ima
ogledala na zidovima, ponekad su njima obloeni i
zidovi i tavanica, ali se ona upotrebljavaju i pojedina-
no, pri emu se nailazi na pokretna, maskirana u zidu
ili postavljena na stalke ogledala, ak i na ogledala s
nekom vrstom daljinskog upravljaa (u Nemoj cmkinji
Miela Bernara).
"emu sva ova ogledala?", pita Evgenija, devojka
koja ui "filozofiju u budoaru", u uvenom istoimenom
Sadovom romanu. Odgovara joj gospoa od Sent Ana,
asistentkinja glavnog Evgenijinog vaspitaa, uenog
Dolmansea: "Ona su tu da, ponavljajui poloaje iz
hiljadu razliitih uglova, beskrajno umnoavaju ui-
vanja na ovom otomanu. Zahvaljujui tome, nijedan
deo tela ne moe da ostane sakriven i svaki je, kao to
i treba, izloen pogledu; time se oko onih koje spaja
ljubavni zagrljaj obrazuju grupe, to jest imitatori nji-
hovog zadovoljstva ili, jo bolje, divne slike kojima se
njihovo sladostrae raspaljuje70i koje e potom poslui-
ti njegovom upotpunjavanju."
I u mnogim drugim sluajevima, ogledala treba pre
svega da proire vidno polje aktera erotske igre i time
da upotpune i poveaju njihovo uivanje, ali ono ostaje
utemeljeno u realnom, fizikom ueu u toj igri. Kao
sredstvo za postizanje takvog, dodatnog uivanja, ogle-
dala upotrebljavaju uesnici jedne "ljubavne bitke"
koju opisuje grof Mirabo: "est ogledala zgodno postav-
ljena u visini otomana odraavala su i beskonano
umnoavala sHku tri strasne grupe, a ula nadraena
tim opojnim prizorom udvostruavala su vatrenost
svakog borca, koji bi bio posramljen kad bi bio pobe-
den u ovom erotskom borilitu:'7-1 Dvorana u kojoj se
odravaju "kaluerske saturnalije" u romanu Gamiani,
pripisanom Alfredu de Miseu, takoe je opremljena
velikim ogledalima od tavanice do poda. "U prizorima
7
Marquls de Sade, La Philosophie ans le bouoir, U. G. E., 1972,
str. 40-41.
71
Hic-et-Haec, str. 249.
185
orgija, grupe pomahnitalih i golih kaluerica odraava-
le su se u hiljadu Oblika..:'7-
Ali doktor Eros e ponekad preokrenuti odnos
izmeu stvarnosti i njenog odraza i dati prednost ovom
drugom. To gledite zastupa jedan Nersijin prosveeni i
iskusni erotolog: "Kvintesenciju onog zadovoljstva ije
mu materijalno dosezanje prua samo jednu grubu
senzaciju, sladostrasnik Kiliniji ne trai u pogledu na
stvarne predrnete nego u ogledalu koje ih odraava i
umnoava."7^ S njim bi se sloila Eulalijina korespon-
dentkinja, nalonica ili, s tim to najveu cenu
pridaje samoposmatranju, kad se oprui na krevetu
okruenom ogledalima: "Kako samo ogledala koja se tu
nalaze lepo deluju i je prijatno vidett svoje drai
umnoene hiljadu puta i u isto toliko razliitih poloa-
ja! Ako ima sigurnog sredstva da se ivot udvostrui
umnoavanjem naih senzacija, verujem da je to
ova" 7 ^ Druga prostitutka, Terezina zatitnica, gospoa
Boa-Lorije, u svojoj bogatoj praksi imala je posla i sa
nekim starim voajerom, koji je imao kabinet sav oblo-
en ogledalima i "tako ih postavio da su stajala nas-
pram vellkog kreveta od grimiznog velura nametenog
na sredini". I dok njegov mlaani sluga na tom krevetu
uiva u draima za to plaenih devojaka, "gospodar
prelee oima preko svojih ogledala, a ona mu vraaju
raznolike slike, ve prema tome s koje strane su pred-
meti u ogledalima odraenL"7^
Varijacija teme "uivanje u odrazu uivanja" koju
nudi Bataj u Gospodl Edvardi razlikuje se od najveeg
broja njenih klasinih obrada po tome to se ovde
beskonano umnoavanje slike ne doivljava kao
udvajanje ivota, upotpunjavanje, obogaivanje doiv-
Alfred de Musset, Gamiani, Euredlf, 1980, str. 88.
73
Andrea de Nerciat, Les Aphroites ou Fragments thali- priapi-
ques pour servir a lhistoire du plaisir, t. II, du Temps, 1969, str.
103.
^* Correspondance dEulalie, str. 141.
Therese philosphe, str. 152.
186
ljaja, nego kao otvaranje puta u prazninu (itaj: smrt):
"... ogledala koja su prekrivala zidove i od kojih je bila
nainjena i tavanica umnoavala su animalnu sliku
parenja: na najmanji pokret, nasa slomljena srca otva-
rala su se prema praznini u koju nas je gurala besko-
nanost naih odraza".7^
Nadrealizmu je blizak doktor Eros koji se, pod
nimalo akademskim nadimkom Drkadija, ali s titu-
lom vikonta, pojavljuje u Pereovim Pobesnelim jajima.
On tu, pored ostalog, ima i ogledalo koje govori, a zatim
puca od siline njegovih orgazmikih krikova: "I vikon-
tovi krici odjeknue snanije i prodornije nego ikad,
tako da ogledalo pue po sredini i to celom duinom,
ocrtavajui prostranu piku u koju se srui slap tako
miriljavog semena da je svako osetio kako se u njemu
nadima hiljadu kureva ili grudL"'7,'
Voajerizam i autovoajerizam (narcisizam) jesu
glavne strasti u NemoJ crnkinji i zato nije nimalo
udno to se tu na nekoliko mesta susreu ogledala, i to
ogledala konstruisana i montirana specijalno za voa-
jersko i samoposmatrako uivanje. "Marta posmatra
svoju sliku u visokom i uskom ogledalu koje se moe
sakrtti u zidu i pomerati oko osovine sve dok se u
njemu ne dobije odraz celog kreveta sa krznima...
Marta pritiska sedefno dugme, ogledalo se pokree. Ona
se prua po krznima, iri noge i gleda odraz svog rui-
astog seksa."'78 Njena prijateljica Irena ima jo usa-
vrenijl sistem ogledala i moe njime da upravlja leei
u krevetu: "Dovoljno je da pritisne dugme nonom
stoiu i ogledala bi se sama postavila u poloaj koji bi
joj dozvoljavao da vldi svoju unedogled umnoenu
sliku." 79
Ovakva ogledala prave su maine. To vai i za neke
Georges Bataille, Madame Edwarda, u: Oeuvres compJetes, t. III,
str. 23.
"" Benjamin Peret, Les couilles enragees, Eric Losfeld, 1970, str. 8.
73
La Negresse muette, str. 83.
Isto, str. 200.
187
vrste olisbosa, tih erotskih pomagala par exellence,
poznatih jo antici i njenim piscima (Aristofan ih
pominje u petom inu Lisistrate). Problemi, to bi se
reklo, strukture i furtkcije, te pripreme i odravanja
vetakog mukog uda (enski, novijeg datuma, retko
se susree, i to samo u kompletu vetakog enskog
tela) ine vanu lekciju nastavnog programa doktora
Erosa. Mladi i jo neuki Satirnen, budui Don Kvarni
(Dom Bougre), saznae od svoje sestre kako se zove,
kako izgleda i emu slui ta naprava: "Maina je na-
pravljena prema obliku kurca, namenjena je tome da
ga zameni. Suplja je i puni se toplim mlekom da bi
slinost bila to vea i da bi se tim mlekom nadoknadi-
lo ono koje priroda prosipa iz pravog mukog uda. Kad
ene koje se slue olisbosom, pOto se dobro zagreju
njegovim ravnomernim povlaenjem, osete potrebu da
uine i vie od toga, poteu malu oprugu, mleko potek-
ne i poplavi ih."80 Na isti nain, iskusna sestra Anjes,
zaduena za vaspitanje mladih kaluerica, pourie da
ih to pre uputi u tajnu olisbosa, jedine utehe mana-
stirskog skuenog ivota. Kao nastavno sredstvo slui
joj kutija sa etiri olisbosa razliite veliine, "kao da su
napravljeni za etiri ivotna doba, u razmerama koje
odgovaraju svakom od njih" s i . Miraboova "pobona
opatica vizitandinskog reda" iz romana Hic-et-Haec
takoe se snabdela oUsbosima "razliitog kalibra za
postulantkinje, novicijantkinje i zavetovane kalueri-
ce". To su "kalajne cevi, iji oblik verno odslikava pri-
rodu, opivene somotom boje puti, snabdevene orozom
za utrcavanje toplog mleka" 82 .
Vetaki udovi mogu biti od drveta, slonove kosti,
metala, drveta s metalnim vrhom, od ueta; mogu biti
pokriveni koom, somotom ili navlakom od nekog
dragog materijala. Obini "uteitelji" serijske izrade,
30
Histoire de Dom Bougre, str. 65-66.
el
Anonim, Lettres galantes et philosophiques de deux nones, u:
Oeuvres anonymes du XVIH siecle, t. , str. 285.
BZ
* Hic-et-Haec, str. 258.
188
kakvih najvie ima u anonimnim priama o bludnom
ivotu kaluerica, ne zadovoljavaju svaiji ukus niti
odgovaraju svaijim potrebama. Sadovi junaci znaju
za utenzilije te vrste napravljene od ljudskih kostiju;
oni ponekad metalne olisbose pre upotrebe zagrevaju
do usijanja; nenadmana Klervil ljubomornO uva OUs-
bos dobijen prepariranjem golemog uda jednog kalue-
ra.^3 U svom izrazito burlesknom maniru, Nersija
pokuava da zapanji i zasmeje itaoca opisujui nevo-
lje jedne svoje junakinje prouzrokovane prevelikim
dimenzijama njenog genitalnog aparata i sredstvo koje
ova "jadna ena" primenjuje da bi nekako ublaila taj
hendikep: "Ona je spala na to da se slui trcaljkom za
klistiranje na iji je vrh nasaena pomoranda, sve
to je pokriveno navlakom od glatke koe. Prosto da se
ovek saali!"e/* I savremeni pisci daju svoj doprinos
obogaenju kolekcije ovih pomagala doktora Erosa.
Mandijargov Englez dosetio se da ih pravi od leda. U
raskono opremljenom VeUkom burdelu, nekoj vrsti
futuristikog eros-centra , kako sam pisac kae,
modernoj verziji Furijeove falansterije, radoznala
Emanuela otkriva zbirku vetakih udova od razUitog
materijala, ija je osobenost u tome to su napravljeni
prema ivotinjskim modelima, "od psa do mazge" - u
prirodnoj vehini.8^
U Nersijinom Davolu u telu pojavljuje se zanimljiv
Uk trgovca koji otmene gospoe snabdeva cveem,
kozmetikom, domaim ivotinjama i pticama, ali i
robom koja se danas prodaje u sex- schopu. Tu su
knjige "koje se ne smeju slobodno prodavati" i bogat
asortiman olisbosa. Meu ovima poslednjim jedan pri-
vlai posebnu panju zainteresovane publike. To je
dvokraka naprava u obliku ipsilona, iji se jedan krak
po elji moe demontirati.8*3 Markiz de Sad, koji je u
Histoire de Juliette, t. , str. 74.
Les Aphrodites, t. , str. 17-18.
L'Anti-ViergeEmmanuelle, str. 386.
Le Diable au corps, 1.1, str. 47-53.
189
mnogo emu otiao dalje od drugih, i u ovom sluaju je
postavio neprevazienu meru i kabinet doktora Erosa
obogatio etvoroglavim oUsbosom. Njime se slui ilije-
tina venecijanska poznanica gOspoa Zata: "Jednu
njegovu glavu zabija sebi u guzicu, a drugom sodomi-
zira mene; bile smo jedna drugoj okrenute leima; dve
preostale glave ove sprave bile su povijene i mi ih
ugurasmo u pizde. U tom poloaju, imale smo izmeu
nogu po jednu devojku koja nam je sisala klitoris i
pokretala maiau."^r
Meu pomagalima u kabinetu doktora Erosa ima
jo udnijih i komplikovanijih maina, koje ine teh-
niku osnovu ostvarenju najsmelijih prohteva junaka
pornografske knjievnosti. Mehanika XVIII, industrija
XIX i informatika i robotika XX veka nadahnule su
pisce pronalazae erotskih pomagala, zapravo izvesnu
tehnoloku koncepciju erotskog uivanja. Toj koncepci-
ji odgovara i ona mainska funkcionalnost ljudskog
tela i pojedinih njegovih delova koja tako esto dolazi
do izraza u mnogim opisima erotskih radnji, gde je
ovek samo seksualna maina, koja dobro radi kad se
njom pravilno rukuje i kad je dobro podmazana. Njoj
se mogu podrediti i ivotinje iz erotskog zoolokog vrta,
i erotska udovita, jer se ivotinje mogu posma-
trati kao prirodni automati, a udovita fabrike
greke ili kao poludele maine. Drugim reima, ovaj
inventar osnovnih pomagala doktora Erosa moe dobiti
nastavak u kojem bi bili popisani i komentarisani
primerci strojeva, ivotinja i udovita koji se kriju U
njegovom neobino bogatom i jo neistraenom kabine-
tu.
(1989)
Histoire de Juliette, t. , str. 396.
190
KA POETICI PORNOGRAFSKE
KNJIEVNOSTI
"Neitljlvost" pornografske knjlevnosti
Pornografskih knjiga ima mnogo, ima danas i pisa-
koji se ne stide imena pornografa, ali gotovo da
nema pornologa ili, tanije, pornografiologa, to jest kri-
tiara i naunika spremnih da se bave tom vrstom
knjiga. Zaziranje od pisanog i sistematskog druenja s
pornografskom literaturom i od reputacije njenog
poznavaoca vodi nas pravo moda sutinskoj osobini
knjiga koje se u tu literaturu mogu svrstati: one su
usmerene pre svega na to da izazovu seksualno uzbu-
enje, sa svim njegovim nedolinim znacima, uzbue-
nje koje italac pa bio on i naunik, ne moe izbei.
(Uostalom, ovaj poslednji ne bi ni trebalo da ga izbega-
va, jer ako zaista eli da proui efekte ove lektire, onda
je najbolje da ih najpre oseti na svojoj koi.) Zato je
Ruso za ovu vrstu knjiga rekao da su to one koje ita-
lac dri samo jednom rukom. Slino tome, obino se
zamilja da se i za pisanje ovakvih knjiga koristi samo
jedna ruka, nadahnue dobija od posla kojim je
zaokupljena druga, kao na frontispisu za izdanje
Miraboovih erotskih spisa iz 1929. godine, koji pred-
stavlja pisca-pornografa na delu. Zbog toga se i itanje
i pisanje pornografske knjievnosti nerado priznaje.
Pisci se i danas rado skrivaju iza pseudonima ili, u
svakom sluaju, trae opravdanje u estetikoj inteniji
ili socijalnokritikoj funkciji knjiga koje o erotskom
ivotu govore na okantan, skandalozan nain. Njiho-
vim obrazloenjima mogu se posluiti i itaoci i tumai
191
tih knjiga, ali je meu njima i dalje veoma rasprostra-
njen strah da e priznanje da je neko to uopte mogao
da tta biti shvaeno kao priznanje moralne okorelosti,
ravog ukusa i sklonosti ka bolesmm i niskim strasti-
ma.
Za moralno i estetski uzdignutog oveka itanje
pornografskog teksta u stvari je neizvodljivo; ne moe
ga proitaU, sve i da hoe: ili mu je suvie odvratan, pa
mu od gaenja knjiga ispada iz ruku, ili je tako jedno-
lian da mu se od dosade oi sklapaju. Zahvaljujui
tome, istorija kritike pornografske knjievnosti od
XVIII veka do danas dobrim delom se svodi na niz
neuspelih pokuaja da se njeni proizvodi dokraja pro-
itaju. Mnogi odvani kritiari vajkaju se da su uspeli
samo da ponu itanje, da prelistaju ili razgledaju
knjigu, aU da za itanje u pravom smislu nisu imali
snage.
esto navoen razlog neitljivosti pornografskih
knjiga jeste moralna groza koju one izazivaju. Jedan
od prvih Sadovih kriUara, arl de Viler, ovako je opi-
sao 1797. godine susret sa istinom: "Od gaenja i
gnuanja knjiga mi je dvadeset puta ispala iz ruku...
Vie sam je prelistavao nego itao i, zadovoljavajui se
time da steknem predstavu o celini, brzo sam prelazio
preko najgnusnijih pojedinosti:' Da bi to slikovitije
predstavio svoje italako stradanje, De Viler prelista-
vanje istine uporeuje sa tranjem kroz ibe: "Kad
vie nisam imao pred oima taj ogavni spis, osetio sam
olakanje vee od onog koje oseti nesreni vojnik kad
doeka kraj svog trka kroz ibe"1 arl Nodije e 1831.
godine jo obazrivije zaviriti u Sadove knjige. To vie
nije ak ni prelistavanje: "Vie sam ih prevrtao nego
preUstavao, da vidim otprilike da iz svake provejava
zloin." Iz istog vremena je i svedoanstvo ila anena,
1
Charies de Villers, "Lettre sur le roman intitule - Justlne ou les
Malheurs de la vertu", 1797. Navedeno prema: FraiMjoise Laugaa-
Traut, Lectures e Sae, Arman Colin, 1973, str. 73-78.

192
koji veli da "ovek zadrhti im otvori stranice" Sadovih
knjiga^
I drugi razlog kojim se esto objanjavaju neuspeni
pokuaji itanja pornografskih knjiga - njihova, uspav-
ljujua, dosadna jednolinost, takoe se susree jo u
XVH1 veku. Andrea-de Nersija na to pravi aluziju kad na
jednom mestu u avolu u telu obeava itaocu da e
opise nekih prizora skratiti da mu ne bi bilo zamereno da
je dosadan: "Pa dobro (zamerili biste nam), zar stalno iste
stvari pred oima. Nismo li u tom vaem beskonanOm
delu videli ve dosta pienja, guenja, lizanja, lezbijstva,
jednom rei, svega onoga to mogu da rade samo najraz-
vratniji likovi?"3 Slinu bojazan da moda zamara itaoca
"pomalo jeorioHnim pojedinOstima" izraava De Nersija i
u dragom svom znaajnom pornO-romanu u dijalOzima
pod naslovom Afrodite4.
Vek kasnije, Alsid Bono, pisac dva zanimljiva ogle-
da o Sadu, odaje priznanje istini kao "remek-delu
svoje vrste, iako je ta vrsta udovina", ali ga to ne
spreava da svoj italaki doivljaj te i drugih Sadovih
knjiga same u sud da je to "nesvarljivo delo, jednoli-
no do otunosti"3. Iz istog razloga neitljiv je Sad i za
dr akoba X, autora studije Markiz e Sad pred medi-
cinskom naukom, objavljene 1901. godine. Pripisuje mu
on "razvuenost, digresije koje stalno odnekud izviru",
nejasan, komplikovan zaplet, konvencioname likove i
zakljuuje, sUno mnogim drugim Sadovim kritiari-
ma, da "treba hrabrosti da ovek stigne do kraja knjige
koju je poeo da ita" 6 .
2
Charles Nodler, Souvenirs, episodes et portraits de la Revolution
et deJEmpire, t. II, Levasseur editeur, 1831, str. 58.
3
Andrea de Nerciat, Le Diable au corps, t. III, lOr du Temps, 1969,
str. 217.
* Andrea de Nerclat, Les Aphrodites, t. II, l-Or du Temps, 1969, str.
84.
n Andre de Mandiargues, L'Anglais decrit dans le chateau
Alcide Bonneau, "Un chef-d'oeuvre en son genre", 1880. Navede-
no prema: F. Laugaa-Traut, Lectures de Sade, str. 157.
e
Dr Jacobus X, Le Marguis de Sade et son oeuvre devant la sci-
ence medicale, Paris, 1901, str. 401.
194
Navodna dosadna, odbojna jednolinost pomograf-
skog teksta, bilo da je re o Sadu ili drugim piscima,
slui i danas nekim itaocima kao dokaz da oni sum-
njivim draima tog teksta nisu mogli podlei. Tako
Mandijarg nalazi "pomalo dosadna ponavljanja i u
deUma najveih, ak kod Sada, ak u Apolinerovom
romanu Jedanaest hiljada buzdovana". AU, na istom
mestu, on potvruje da je neosetljivost na pornografiju
(negativan odgovor na njene stimulanse) vie stvar
recepcije, "ukusa", to jest pretenzije na erotsku nedodir-
ljivost, nego posledica nekih imanentnih osobina teksta
(razvuenost, jednoUnost itd.). Upravo su dosadna
ponavljanja, kae Mandijarg, ono to u ovoj vrsti knji-
ga trae "prostaci" (les grivois) i njegov Englez opisan u
zatvorenom zamku ostao je kratka knjiga najvie zato
to je pisac tom kratkoom hteo da "od nje odvrati
prostake, koji u svakoj erotskoj knjizi trae skoro
beskrajna ponavljanja orgija i muenja..."'7
Koliko je neitljivost nekog pornografskog teksta
relativna i koliko se brzo moe pretvoriti u skandaloz-
nu opscenost (koju bismo mogli nazvati preitljivou)
pokazuje primer kontroverznog romana Eden, Eden,
Eden, objavljenog 1970. godine. Njegov pisac, Pjer Gijo-
ta, doiveo je da ga jedan kritiar nazove "najneitljivi-
jim od svih sastavljaa knjiga i od svih skatolokih
romanopisaca", a ubrzo zatim da rasturanje tog roma-
na, uprkos njegovoj navodnoj neitljivosti, bude policij-
skom odlukom ogranieno, zbog opasnosti koje roman
predstavlja za iroku publiku i omladinu. 8
Anti-istina je "suvie sirova da bi bila sugestivna".
To je miljenje (bolje rei, svedoenje, jer je ovde re o
prisustvu ili odsustvu izvesnog dejstva lektire na itao-
) ana Buskea, prireivaa Antologije romantizma u
XVIII veku3. On je jedan od onih koji nas uveravaju
7
ferme, Gallimard, 1979, str. 17.
Navedeno prema: F. Laugaa-Traut, Lectures de Sade, str. 342.
Jacques Bousquet, Le 18" siecle romantique (anthologie), J.-J.
Pauvert, 1972, str. 98.
195
 da su dobro zapapreni opisi erotskih zastranjivanja za
njih u stvari odvratni i dosadni, da ih nisu izbali iz
erotskog takta, i tvrde da ih, mnogo vie od pornograf-
ski ogoljenog slikanja, uzbuuju sugestije, nagovetaji.
Na ovu averziju prema nesugestivnom, grubo otvore-
nom prikazivanju erotskog ivota esto se nadovezuje
jo jedno opte mesto kritike pornografke knjievnos-
ti, zamerka da je tu re o delima lienim invencije i
imaginacije. Tako je, na primer, Hajnrih Majster, jedan
od prvih komentatora Miraboovog Mog preobraenja,
osudio tu knjigu kao "zakonik razvrata, bez duha i bez
mate"10.
U ovim razliitim objanjenjima navodne neitlji-
vosti pornografskog teksta, se inae smatra neim
Osvedoenim (knjiga ispada iz ruku, oi se sklapaju...),
prepliu se etiki (moralna groza), psiholoki (odvrat-
nost, tekoa da se sauva koncentracija panje) i este-
tiki argumenti (konvencionalni likovi, nejasan zaplet,
odsustvo mate), ali se ovim poslednjima daje prednost,
jer oni omoguavaju da se pornografski tekst odbaci u
ime knjievnosti, a ne u interesu morala, drutva ili
duevnog zdravlja. Zahvaljujui tome, neitljivost
knjiga usmerenih na to da erotski uzdrmaju itaoca
postaje dvostruko "objektivna": potvruje je kritiarevo
italako iskustvo, koje i svaki drugi italac moe da
doivi, objanjava je raskorak ne sa nekim usko-
grudim, moralistikim shvatanjem knjievnosti i ero-
tizma, nego sa isto estetikim zahtevima itljive, to
jest dobre knjievnosti, bila ona erotska ili ne.
Na suenju autoru Gospoe Bovati 1857. godine,
optunica je teretila Flobera da je "poinio delo vrea-
nja javnog i religijskog morala", aU se zapravo
svodila na sumnju da je on povredio izvesno shvatanje
knjievnosti. Po oceni suda, pisac ovog romana "zaslu-
uje strog ukor, jer misija knjievnosti treba da bude
10
Heinrich Meister (1744-1826). Navedeno prema: Michel Camus, "La
soif de ", u: Oeuvres erotigues deMirabeau, Favard, 1984, str. 23.
196
najpre u tome da obogauje i oivljava duh", on se
vie bavio slikanjem poroka, i zato to nije dovoljno
vodio rauna o tome da "postoje granice koje ni
najlaka knjievnost ne sme da prekorai". Prekora-
enje tih granica "vodi u realizam, koji je negacija
lepog i dobrog". Posle ove, vie profesorske nego su-
dijske pridike, sud ipak izrie oslobaajuu presudu,
i nju zasniva na knjievnim merilima, jer prihva-
ta da je Gospoa Bovari "delo koje je po svemu
sudei plod dugog i ozbiljnog knjievnog rada i
prouavanja karaktera" i da "ne izgleda da je ova
knjiga, poput nekih drugih, napisana iskljuivo radi
zadovoljavanja ulnih strasti da bi se ugodilo duhu
razuzdanosti i razvrata ili da bi se ismejale stvari
koje moraju biti predmet opteg uvaavanja."11
I u nae vreme uvari moralnog zakona i drut-
venog reda trae od pisaca samo da ostanu u grani-
cama knjievnosti i da ne skrenu u realizam (porno-
grafije ili politikog pamfleta). To potvruje suenje
Bernaru Noelu, piscu Zamka Tajne veere, kome je
1973. sueno zbog "vreanja morala". U obrazloenju
presude (Noel je kanjen novanom kaznom od 3000
franaka), sud se uzdrava od toga da inkriminie
ono to smatra dobrom knjievnou, stranice knjige
"koje mogu doista da se prihvate kao deo onirike,
simbolistike ili nadrealistike knjievnosti" i obara
se na one njene delove koji "predstavljaju 'realisti-
ke' scene", te zato i ne spadaju u knjievnost.13
11
Gustave Flaubert, Madame Bovary, Le livre de poche, 1961,
dodatak: "Proces. Le ministere public contre Gustave Flauvert", str.
413-503.
12
Bernard Noel, Chateau de Cene, drugo izdanje, 1977, pogovor:
"L'outrage aux mots".
197

E&tetiki pakt
Ovo, u osnovi estetiko, odstranjenje poraografske
knjievnosti iz oblasti dopustive i uopte mogune lek-
Ure ipak ostavlja otvoreno pitanje odnosa prema slo-
bodnom slikanju dela i nedela Erosa i prema erotskom
uzbuenju/uivanju itaoca, jer to odstranjenje retko
kad znai potpuno brisanje erotskog dejstva sa liste
poeljnih i estetiki prihvatljivih funkcija knjievnog
teksta. Preovlauje shvatanje da delovanje na erotski
ivac italac moe trpeti i, u pravom smislu rei, podne-
ti, pod odreenim uslovima, od kojih je glavni da se
erotsko dejstvo ne javlja kao iskljuiva ili osnovna
funkcija, nego kao sastavni deo takozvanog estetskog
uivanja. Postoji neka vrsta preutne nagodbe, koju je
Marsel Enaf, autor jednog od najzapaenijih novijih
ogleda o Sadu, nazvao estetikim paktom: "Sve moe da
se kae pod jednim uslovom: da se time stvara umet-
niko delo, to jest da se potuju njegovi kanoni." 13 Na
pvom paktu temelji se uobiajeno razlikovanje knji-
evne pornografije, kao nepodnoljive, neitljive, to jest
loe knjievnosti, i itljive, ozbiljne, dobre erotske knji-
evnosti.
Najpoznatiji erotski roman XIX veka Gamianl, koji
se obino prirpisuje Miseu, poinje predgovorom gde
autor objanjava da je knjiga plod njegove opklade s
prijateljima da e uspeti da napie dobar erotski
roman bez skarednih rei, delo "visokog ukusa", a
zatim, zbog prisustva opscenog renika, kritikuje kla-
sike francuske erotske knjievnosti, Rablea, Brentoma...
"i druge kod kojih bi galski duh bio isto tako blistav da
su ga OslobOdili prostakih rei koje prljaju na stari
jezik". Moe se rei da se pisac Gamiani drao uslova
opklade i, umesto prokaenih opscenih izraza i naziva
(pre svega, genitalija), upotrebljavao eufemizme i meta-
13
! Henaff, Sade, l'invention du corps libertin, P. U. F., 1978,
str. 327.
198
fore (moj prijap, aoka, strano oruje, mesto poara)
galantnog ljubavnog renika, uz pojedine rei koje za
njega oito nemaju skaredan prizvuk (runo, dlaice,
kUtoris, lizati, nabijati), aU se zato nije odrekao nijed-
nog nastranog erotskog uivanja iz repertoara starije
pornografske literature, i ak ga obogatio u domenu
ljubavi sa ivotinjama, dovodei na erotsku pozornicu,
pored ranije vienih psa i magarca, i dotad pornograf-
ski neiskorienog orangutana. Meutim, pravi ulog ove
opklade, to jest estetikog pakla koji pisac Gamiani
nastoji da sklopi, nije u pokuaju da se erotsko dejstvo
teksta postigne i bez opscenog vokabulara, nego u tome
da se ono sreno spoji sa knjievno vrednim stilom.
Gamiani je jedna od najbriljivije napisanih porno-
grafskih knjiga, a njeni junaci ne samo to izbegavaju
prostake izraze, nego govore pesniki poneseno:
"FANI: ... Divan je bio presvuen nekom glatkom
tkaninom. Njena sveina bila mi je neobino prijatna,
izazivala u celom telu slatku jezu. Oh, kako sam divno,
slobodno disala, obavijena mlakim, tek blago namirisa-
nim vazduhom. Kakva slast, oaravajua, mila! Bila
sam u divnom zanosu, i inilo mi se da neki novi ivot
ispunjava moje bie, da sam jaa, vea, da oseam
boanski dah, da cvetam obasjana zracima nasmeja-
nog neba...
JA: Poetini ste, Fani." 14
I Mandijarg je jedan od pisaca erotskih knjiga koji
prihvataju pomenuti estetiki pakt i stavljaju se pod
njegovu zatitu. On porie da njegov Englez ima bilo
kakve veze sa "obinim porno-romanom" i naziva ga
"jednim od retkih nadrealistikih romana"; dozvoljava
da je seks glavnog. "osnovni predmet romana,
ali potupno fantastian predmet, kadar da odbije itao-
u potrazi za skarednostima". Po njegovom miljenju,
erotske prie ine posebnu kategoriju, za koju su ka-
rakteristini svojevrsna pravila (ni on ne kae koja) "i
prilino jasan cilj, zbog ega ih ljudi i kupuju", a vred-
Alfred de Musset, Gamiani, Euredif, 1980, str. 37.
199
ne panje su samo one koje "kre ta pravila i za koje je
taj cilj sporedan. Obeleene duhovnim znakom svog
autora, one su originalne i pripadaju knjievnosU." To
vai za Emanuelu i Apolinerove, Luisove i Batajeve
erotske knjige. Da bi ih odvojio od proizvoaa porno-
grafskog tiva, Mandijarg ove pisce naziva erotografi-
ma.1B
Knjige u kojima se sa skandaloznom otvorenou i
ak s posebnim naglaskom govori o erotskom ivotu
mogu biti nadahnute traginim oseanjem ivota, onim
to je Bodler nazvao "oseanjem ponora", i proete
jednom naroitom vrstom patosa i literarne elegancije.
Savremeni francuski estetiar Rene Pasron tvrdi da
"uljudnost dovedena do usijanja vlada delima pravih
erotskih pisaca naeg doba", a to su Klosovski, Bataj,
Polina Rea i Mandijarg. Po njegovom miljenju neiz-
merno odstojanje odvaja dela ovih pisaca od "uspalje-
nosti komercijalne pornografije" ili "razvratnih i raspo-
jasanih erotskih knjiga, kakva je Tereza- filozof".10
Istinski erotizam je nespojiv sa povrnom i lakom
pOrnografskOm lektirom. Takvo gledanje na erotizam
podrava i romanopisac i esejista Gabrijel Macnef, u
predgovom za novo izdanje Miraboovog romana Hic-
et-Haec: "Bio ljudski boanski, telesan ili transcen-
dentalan, erotizam nikad nije neto lako. Naprotiv, on
je napon, prestup, vrhunac, i zato je vrsto vezan za
patnju i smrt" 17 '
Luis i Klosovski raunaju na proiujue, katar- uivajui, bez poimanja greha/' 19 Ali danas su takve
ziko dejstvo skarednosti na junake i itaoce knjiga u
kojima se te skarednosti prikazuju, tako da pornograf-
ski motivi razdraivanja i zlopaenja tela imaju kod
njih, i kod drugih pisaca koje se oni u tom pogledu
1
Andre Pieyre de Mandiargues, Belvedere, t. , Gallimard, 1971,
str. 340.
le
Rene Passeron, "Notes pour une presentation deplacee", u: Ero-
tiques, Revue d"Esthetique br 1-2, 1978, str. 40.
" Gabriel Matzneff, "Nous autres, prodigues de vie...", u: Mira-
beau, Oeuvres erotiques, str. 183.
200
oslanjaju, neoekivanu lepotu i dostojanstvo patnji i
stradanja junaka tragedije. Klosovski se s posebnom
panjom bavio tom dimenzijom Sadovog dela, posma-
trajui ga bogohulnu poemu u slavu devianske
istoe. Pre njega je Pjer Luis - nema sumnje, i on
nadahnut Sadom - isprobao knjievne mogunosti tog
paradoksalnog, skarednog povratka nevinosti. Njegove
bludne keri "povraaju rei" i tako ih se oslobaaju.
"Svaka bljuvotina to izie iz mojih usta", kae arlota,
"kao da me uini istijom, oseam se kao da sam izila
iz toaleta." Ali olakanje je privremeno i oseanje hesi-
gurno, jer izgovaranje "bljuvotina" ima i tu nezgodnu
stranu to moe da podstakne na prljava dela. Luisova
arlota zna da se upravo u ispovesti greh uobliava i
da postaje novo iskuenje kad je izgovoren: "Ali, tako-
e... (i ona se ponovo nasmeja)... svaki put kad ti kaem
neku svinjariju, poelim da neto slino uinim."1 Sve
u svemu, prpblem katarze ni u pornografskoj literaturi
nije jednostavan.
Potovanje estetikog pakta ne ogleda se jedino u
ovim tragino intoniranim knjigama i njihovoj tako-
zvanoj crnoj poeziji. Estetiko pokrie moe se dobiti i
kad se erotski prizori i njima svojstvena uzbuenja
poveu sa kominim karakterima i zapletima. Tako
nastaju "radosne knjige" koje voU Reina Defor: "Vo-
Um neke radosne knjige, kao to su Podvizi mladog
Don uana, te solarne knjige gde ljudi vode ljubav
knjige prava retkost, onih iji autori neguju erotsku
komiku izgleda da uopte nema. U modernim erotskim
tekstovima smeh je gorak, zastaje u grlu; kod Luisa je
to nevesela ironija, kod Bataja, Noela onaj
crni humor koji su nadreaUsti otkrili kod Sada. Erot-
ska groteska potpuno je potisnula erotsku burlesku,
veoma rasprostranjenu u XVTJJ veku.
le
Pierre Louys, Trois filles e leurmere, Lattes, 1979, str. 97.
1E>
M.-F. Hans/G. Lapouge, Les femmes, la pomographie, l'erotisme,
Seuil, 1978, str. 98.
201
 Nersija, Mirabo, GiOdar Dokur, Restif i mnogi pisci
anonimnih erotskih knjiga u XVIII veku nastoje da
pomografske motive i renik koji uz njih ide stave u
okvir burlesknih situacija, da medu protagoniste erot-
ske prie uvedu komine likove, da zasmejavanje ita-
oca i podsmevanje naravima veka istaknu kao svoj
glavni cilj. Oni se manje-vie izriito pozivaju na pravo
da kau sve pod uslovom da izazovu smeh. Njihovi
junaci se zato tresu i umiru od smeha (pozivajui i
itacca da im se u tome pridrui) bar onoliko koUko se
gube u erotskom zanosu, onesveuju i umiru na
vrhuncu uivanja (to je italac erotskih knjiga navi-
kao s njima da deli). Nersija, moda najizrazitiji pred-
stavnik francuske porno-burleske, na jednom mestu se
toboe vajka to nema talenta da o erotskim zgodama
pie s traginom ozbiljnou, kao neki romanopisci
njegovog doba (pri tom verovatno cilja na Sada i Resti-
fa pisca Gospodina Nikole): "Ah, moramo opet da
kaemo, da nam je neobino ao to nemamo izvestan
dar, zahvaljujui kome bi ono to je kod nas komino i
smeno moglo da postane lep uas, neto sasvim zloi-
nako, ako treba tragino, kadro da navede potene
itaoce da leporeivo osude izopaenosti krajem naeg
veka. Mi, neplodni u tom hvalevrednom anru, mi se
svemu glupo smejemo..."20
Mnogi oblici erotskog ponaanja, meu njima i
neke od najodbojnijih izopaenosti, koji su nam pozna-
ti kao motivi Sadovih, Luisovih ili Batajevih porno-
groteski, javljaju se i kao graa pornografskih knjiga
napisanih u burlesknom kljuu. Na primer, skatoloke
epizode - kod Sada u funkciji slikanja okorelosti, ne-
ljudske "flegme" erotomanskih udovita, a kod Luisa
sredstvo da se dramatizuje sudbina "nevinih bludnica"
iz romana Tri keri svoje majke i da se pomuti olako
pripovedaevo i itaoevo uivanje u njihovom drutvu
- u porno-burlesknim priama XVIII veka javljaju se
kao poente smenih ljubavi, kominih nezgoda jednog
Les Aphrodites, t. II, str. 204.
202
broja tradicionalnih likova (neverna ena, rogonja, se-
ljak, sluga, kaluer, gubavac, Nemac, Gaskonjac itd).
GOspoi Diri, jednoj od junakinja Nersijinih Afrodita,
zbog obilne veere i poloaja u kome se nala u zagr-
ljaju izvesnog Gaskonjca (po pravilu, neobino vatren
brka), "omakla se mala nepristojnost" i to ba "u odlu-
ujuem trenutku", ali to Gaskonjca nije zbunilo: "u-
jem te, prijatelju, ree on, ali nema razloga da bude
ljubomoran, imam ovoga dovljno za sve." 21 U Davolu
u telu ovaj skatoloki motiv javlja se u razvijenijem i
jo sirovijem obliku: mu, gospodin Korni (Rogonja)
zatie enu i njezinog ljubavnika Belamura (ije bi se
ime moglo prevesti kao Lepoljub) u trenutku kad je
ovaj klistira; pod udarcima muevljevog tapa, Bela-
mur pada na pod i tu je "poliven gadnom bujicom,
koja je iknula iz prepune i uplaene gospoe..."22 Ner-
sijin savremenik Klod Godar Dokur koristi u jednoj
epizodi svog Temidora napitak s dvostmkim dejstvom,
afrodizijskim i purgativnim, da bi na pozornicu izveo
grupu istovremeno uspaljenih i usranih popova.
Ni drugi pronalasci ovog kominog ogranka f ran-
cuske pornografske knjievnosti XVIII veka nisu
mnogo zabavniji (uglavnom je re o nespretnim bur-
lesknim transpozicijama pornografskog repertoara
nastranosti: sodomije, bestijalnosti, fetiizma, incesta,
prijapizma, nimfomanije...), kao da je piscima manje
stalo do itaoevog dobrog raspoloenja a vie do toga
da ga okirajuM zagolicaju opscenim pojedinostima,
iju sirovu vulgarnost smeh moe necelishodno da
ublai i razvodni. U svakom sluaju, pornografska
burleska opstaje u XIX veku samo u obUku kratkih
anonimnih ili marginalnih tekstova, kao to su Dvana-
est erotskih avantura grbavca Majea33 i Gotjeovo
Pimo Predsednici, s tim to je ovaj drugi tekst blii
21
Isto, 1.1, str. 170.
23
Le diable au corps, t. , str. 27.
23
Douze avantures erotiques du bossu ecrites par lui-
meme, u: LErotisme romantique, Carrere, 1984, str. 223-247.
203
crnom humoru koji preovlauje u erotskoj knjievnosti
novijeg datuma. (U stvari, mogunost da se u istom
tekstu ostvari meavina traginog i kominog nasluu-
ju i autori burlesknih pria iz XVITJ veka. Pisac
Tereze-filozofa, prvog pravog francuskog pornografskog
romana, uvida da u smenim prizorima koje iznosi
pred itaoca ima i neeg odbojnog. "Nikad nije bilo tako
groznog i tako smenog prizora"24, kae na jednom
mestu njegova junakinja.) U dugom pismu je
1850. godine iz Rima uputio gospoi Sabatje, poznatoj
pod nadimkom Predsednica (La Presidente), lepoj
Parianki iji su salon poseivali i Flober i Bodler,
Teofil Gotje nastoji da zabavi svoju korespondentkinju
skaredno-smenom priom o svojoj avanturi s nekom
trudnom rimskom kurtizanom: "Kad sam se maio
dupeta uvaene matere, fetus u bundevastom stomaku
bive igraice, znajui ta to znai, naviknut sline
uvode, poe da skae pod svojim belim omotaem kao
abac pod salvetom i da bei na dno materice da bi
izbegao udarac kurca... Da sam bio siguran da je re o
enskom detetu, uzeo bih rado tu nevinost, aU bojao
sam se, jer sam bio u Italiji, da to ne bude neki mali
peder, embrionalni peko, sazreo dupedavac, ve
formirani topli brati, koji mi nudi dupe pre no to je
dostigao potreban uzrast i ka njemu me vodi kroz
majinu pizdu."25
Ipak je bar jedna tekovina burleskno-skarednog
stila imala znaaj za razvoj pornografske prie u celini
i moe se prepoznati i u mnogim savremenim teksto-
vima. To je onaj arsenal rei, kovanica, metafora i
formula za koje bi se reklo da su plod komike inven-
cije i da im je glavni izvor usmena mrsna pria, ali su
neophodne i svakoj drugoj pornografiji. Na primer
Nersija, Mirabo i Restif, ali i Sad, Bataj i Mandijarg
Therese philosophe, u: Oeuvres anonymes du XVnr*siecle, t. ,
Favard, 1986, str. 163.
215
Theophile GauUer, Lettre a Ja Presidente, u: Alfred de Musset,
Gamiani, Euredlf, 1980, str. 134-135.
204
vole da svojim junacima daju imena nastala spaja-
njem raznih skarednih i dvosmislenih rei. Takva
imena postala su znak raspoznavanja najveeg broja
pornografskih knjiga.
Bolje akt nego pakt
Poseban odnos prema estetikom paktu kojim se
stie licentia poetica i za. najsmelija pornografska za-
stranjivanja - jer se s takvim pokriem moe ii dalje
nego sa etiketom "iste" pornografije, koja autore oba-
vezuje na samoograniavanje slobode izraza, zbog ega
su dela svrstana u tu kategoriju obino bez one vrhun-
ske izazovnosU knjievno vrednih erotskih knjiga -
imaju pisci koji ele da ouvaju kritiku efikasnost i
moralnu provokativnost svojih dela s pornografskim
motivima, te je za njih svodenje tih dela na dobru, it-
ljivu knjievnost neprihvatljivo. Oni ne ele itaoca u
potrazi za erotskim nadraajem, ali ni takvog koji e
staloeno uivati u njihovom grotesknom ili kominom
stilu, nego i jednog i drugog podvrgavaju nekoj vrsti
otrenjavajueg nasilja, izazivaju u njemu opominjui
ok.
I upotreba skandaloznog preterivanja, ukljuujui
tu i pornografsku provokaciju, kao sredstvo da se
uzdrma lana mirna savest pojedinaca i drutva i da
se istovremeno potkopaju temelji mirotvorne knjievne
umetnosti svojtvena je slobodoumnoj (libertinskoj)
knjievnosti XVTiI veka. Nema pisca korne je tako malo
kao Sadu stalo do toga da ugodi itaocu, da ga zabavi
okrepi erotskim priama; naprotiv, cilj mu je da ga
svojim - ih sam naziva - "zapaprenim knjigama"
dobro uzdrma; hteo bi da ga pogodi energetskim uda-
rom koji se ne da svesti na erotski nadraaj niti
dejstvo takozvanog snanog stila, i zato ga vie od
prekoraenja moralnih granica privlai prestupanje
mere erotskog uivanja i knjievnog izraza. On dosled-
205
no pravi razliku izmeu skarednih (Uvres polissons) i
Ubertinskih (Uvres Ubertins) knjiga, die glas protiv
onoga to bismo mi nazvaU jevtinom pornografijom, a
to on zove "bednim brouricama sroenim u kafana-
ma ili burdeljima, koje otkrivaju da su njihovi kukav-
ni pisci praznih glava i praznih stomaka" 2 ^. AU Sad ne
ini to da bi za svoje i tue erotske (libertinske) knjige
traio uvaavanje koje uivaju priznate knjievne
vrste. iUjeta ne prezire samo vrlinu nego i njen izraz
u romanu. Kad neki lepo vaspitani i oito naitani
mladi brani porodicu svoje verenice od iUjetinih
optubi i kae: "Avaj, gospoo, o njima su mi znane
samo najlepe stvari; ta zar bi moglo biti tamo
gde je moja Faustina ugledala svetlost dana?", ona u
tome prepoznaje pozu i retoriku knjievnog lika i
podsmeljivo uzvraa: "Ah, rekoh, to je pravi junak
romana!"2^ Nema sumnje da je Sad znao da se prestu-
moralnog dobra ne moe izvesti u okviru dobre
knjievnosti, i da njegove besramne svetenice Erosa ne
mogu biti "poetine", to je osobina koju je autor Geml-
ani pripisao svojoj Fani.
Polazei od Sada i sopstvenih erotskih tekstova,
Bataj je stvorio originalnu koncepciju knjievnosti kao
prestupa knjievnosti, to jest takve koja e, umesto da
se brani od optubi razuma i morala, traiU pravo da
ne bude nevina, da bude iskustvo prevrenja mere. Ali
dok je za Bataja to iskustvo prestupa unutranje,
drugi pisci u prvi plan istiu njegovo znaenje za
spoljnji svet. Boris Vijan, kome je 1949. godine sueno
zbog romana Popljuvau vae grobove, nije mnogo
mario za Sadovu pomografiju munih erotskih zastra-
njivanja, ali je traio za pisce pravo da fiziki deluju
na itaoca: "...pisac e pokuati da vee itaoevu pa-
nju sredstvima kojima za to raspolae, a jedno od
najefikasnijih je, bez sumnje, da u njemu izazove fi-
ziku emociju, izgleda oigledno da kad nas se ita-
Marquis de Sade, Histoire de Juliette, t. II, U. G. E 1976, str. 72.
Isto, 1.1, str. 449.
206
nje fiziki doima tee se od njega odvajamo nego kad
je re o isto nematerijalnoj spekulaciji, kojoj se preda-
jemo samo povrno i deUem mozga." A s obzirom na to
da ono to je u sreditu interesovanja veine ljudi -
ljubav, "drava osujeuje i sputava, zar je udno to je
erotska knjievnost sadanji oblik revolucionarnog
pokreta"2^.
Kritiku drutvenu funkciju erotske knjievnosti
Bernar Noel ne vidi u toj, moglo bi se rei rajhovskoj,
borbi za seksualno oslobaanje, a protiv antierotske
dravne vlasti, niti misU da je njen zadatak da ohrabri
i razgali seksualnO-klasno ugnjetenog itaoca. Poput
Bataja, i on odbija da bude dobar pisac, jer je "dobar
pisac bezopasan pisac", i opredeljuje se za jednu vari-
jantu porone, skandalozne literature, stremi tome
da nad itaocem izvri nasUje, to je neka vrsta reprize
nasUja pisca nad samim sobom. Samo tako erotski
roman (Noel misli, pre svega, na svoj Zamak Tajne
veere) ostaje neukroen, nepripitomljen (nerekuperi-
ran) i samo onda kad pisac pristane da "izopai sop-
stveni knjievni dar", erotski roman se pretvara u
"oruje protiv politike gluposti - jedino oruje protiv
ovog zadovoljnog i smrdljivog drutva" 29 (odnosi se
vreme De Golove vladavine). Dakle, erotske knjige za
Noela nisu dobra literatura - ni onda kad su "dobro
napisane", jer je pisanje uzvienim, negovanim stilom o
raznim gadostima samo nain da se taj stil, buro-
aska vrednost, potkopa i ponizi - a nisu ni potrona
roba. Noel se s podjednakom estinom brani od pohvala
da je dobar pisac i od primedbi da je autor komercijal-
nih proizvoda: "Ako sam, uprkos svemu, postao pred-
met potronje", pie on u pismu jednom kritiaru, "ipak
se nadam da e moj Zamak mnogima zastati u grlu." 30
33
Boris Vian, Ecrits pomographiques, U. G. E., 1980, str. 36.
2S
Chateau e Cene, str. 200.
30
Bernard Noel, "Un bon ecrivain est un ecrivain sensure", Litte-
rature, br. 10, 1985, str. 101.
207

Erotsko i estetsko uivanje
EsteUki pakt koji pisci erotskih knjiga sklapaju
sa svojom publikom, ukljuujui tu i antiUterarne
varijante tog pakta, zasniva se dvema pretpostav-
kama o prirodi erotskog i estetskog. Prva je da motivi,
postupci i jezik svojstveni pornografskoj knjievnosti
mogu da se intelektualizuju i estetizuju, a da pri tom
ne izgube nita od svoje izazovnosti, mada vie nije
u fizikom uzbuivanju itaoca. U tom sluaju ne
dolazi do pravog izmirenja erotskog dejstva i estetskog
uivanja, do usklaivanja pornografskih i knjievno-
umetnikih funkcija teksta, nego se ono osnovno, siro-
vo, fiziko dejstvo teksta preobraava, uivanje u lekti-
ri postaje mentalno, distancirano ili pomueno, proble-
matizovano, tako da italac - u zamenu za uskraeni
mu seksualni nadraaj - dobija neto to se smatra
vrednijim: priliku da estetski uiva u komediji ili tra-
gediji Erosa. Prema ovoj pretpostavci, kad se porno-
grafski motivi nau u tekstu koji ima umetniki
karakter, oni i ne mogu delovati kao seksualni stimu-
lans, jer - kako kae francuski erotolog Lo Duka - "e-
lja prelazi na plan koji je van domaaja automatizama
i mehanizama turgescencije"31, to e rei, bubrenja
genitalija.
Milan lumski, sledbenik Muharovskog, razlikuje
estetsku, erotsku i pornografsku funkciju teksta. Prve
dve funkcije javljaju se na planu Ega (u Frojdovoj
topici), trea je vezana za Id. Zajednika im je usme-
renost na zadovoljstvo, ali se estetska i erotska funk-
cija odnose intelektualno, pornograf ska na fiziko
zadovoljstvo. Zbog toga su estetska i erotska funkcija
srodne i konvertibilne, a estetska i pornografska hete-
rogene i nepomirljive, mada lumski doputa da se sve
tri funkcije "pod izvesnim uslovima mogu preobraziti
jedna u drugu". On istie nekoliko osobina koje porno-
Joseph-Marle Lo Duca, LObJet, J.-J. Pauvert, 1966, str. 19-20.
208
grafsku funkciju udaljavaju od drugih. "Ona trai da
bude to pre ostvarena, dok druge tee manje-vie
produenom trajanju." Zatim, ta funkcija podrazumeva
"rastuu identifikaciju, tako da primalac postaje sve
vie nevoljna rtva erotske igre i ak zamenjuje prota-
gonistu erotske aktivnosti" i "rastui iluzionizam: pri-
maoevo ja se pretapa u on protagoniste". Za razliku od
tekstova u kojima je erotska funkcija dominantna,
"gde pismo poiva na drugostepenOm smislu i znaenju,
to jest na konotaciji, spisi u kojima dominira porno-
grafska funkcija, zahvaljujui varkama identifikacije i
iluzije, poivaju na denotaciji."32 lumski daje dopri-
nos opisu specifinog dejstva erotske lektire (kod njega
je to pornografska funkcija), ali njegova trijada funk-
cija ne stoji na vrstim osnovama. Njena najvea sla-
bost je u tome to je razlika izmeu estetske i erotske
funkcije ostala nedovoljno objanjena, tako da se pode-
la na tri funkcije zapravo svodi uobiajeno razliko-
vanje estetskog i pornografskog na osnovu odsustva ili
prisustva fizikog zadovoljstva, pri emu se ostavlja
mogunost da se fizika dra mentalizuje. Drugim
reima, ostaje nereeno pitanje ta je to to se u erot-
skom uivanju prebaenom intelektualni plan ne
moe svesti na erotsko i zbog ega je opravdano uvoditi
treu, erotsku funkciju izmeu estetske i pornografske.
Da li uopte ima smisla govoriti o erotskoj knjievnosti
kao posebnoj vrsti literature, ako se tu erotsko svodi na
izvestan repertoar tema, postupaka i jezikog materija-
la, a iskljui se erotski efekat kome taj repertoar inae
slui?
Tekoe skopane s pokuajem izmirenja porno-
grafskog i estetskog, koje se javljaju kad se mogunost
za to vidi u estetikom preusmeravanju sredstava
pornografskog teksta, to jest u mentalizovanju njegove
telesne nadraljivosti, podstiu na kritiku estetikog
intelektualizma zasnovanog suvie uskom shvata-
32
Milan Chlumsky, "Estheticite, erotisme et pornographie", u:
Erotigues, Revue d15sthetique br. 1-2, 1978, str. 191-213.
209

nju ovekovog ulnog i telesnog ivota. Od te kritike
polazi druga pretpostavka o karakteru estetskog i erot-
skog, prema kojoj se i sama fizika dra pornografskog
teksta moe uskladiti sa njegovom estetskom funkci-
jom. Za to je potrebno, s jedne strane, da se afirmie
sva raznolikost i sloenost telesne strane ovekovog
iskustva, da se uvidi znaaj telesnog identiteta i fizike
komunikacije meu ljudima, da se ovekova usmere-
nost seksualno zadovoljstvo (erotizam) ne poistove-
uje sa animalnim instinktivnim zadovoljavanjem
seksualnog apetita i, s druge strane, da se odstranjiva-
nje fizikog momenta iz estetske recepcije posmatra
kao istorijski fenomen, nadrepresija (u Markuzeo-
vom smislu), a ne kao neophodni uslov konstituisanja
estetskog. I Milan lumski, dodue samo u jednoj fus-
noti, pominje kulturno-istorijske granice estetikog
intelektualizma, koji on vezuje za ideju o veoj vred-
nosti intelektualnog od fizikog sveta, stvorenu u za-
padnoj filozofiji. Meutim, "fiziki svet", kae lumski,
"sigurno ima svoja pravila i svoje kvahtete koji ni u
kom sluaju ne dozvoljavaju da budu svedeni puki
i animalni instinkt."44
Telesna reakcija izazvana pornografskom lektirom
moda nije tako jednostavan i banalan fenomen kako
to na prvi pogled izgleda. Moe imati razliite nijanse, u
zavisnosti od osobina itacca, karaktera teksta i mno-
gih spoljnih faktora, a na njen kvalitet i intenzitet
utiu i druge vrste podstreka s kojima je ona povezana
u celovitoj recepciji teksta. To je jedna od ideja koje
razvija Suzana Sontag u ogledu "Pornografska imagi-
nacija", dosad sigurno najznaajnijem prilogu ispitiva-
nju specifinih problema poetike pornografske literatu-
re. Ona je tu sebi postavila zadatak da objasni kako je
moguno da neka nesumnjivo vredna knjievna dela -
kakva su, po njenom sudu, Trt kert svoje majke Pjera
Luisa, Pria o oku ora Bataja, Pria o O Poline Rea i
Slika ane de Berg - u isti mah i isto tako nesumnjivo
Isto, str. 212.
210
budu pomografska; pornografska u tom smislu to
izazivaju seksualni nadraaj. Razlika meu knjievno
rjezvrednim i knjievno vrednim pornografskim delima
nije u prisustvu, OdnosnO odsustvu ovog seksualnog
nadraaja, nego u tome to se on u "obinoj" pornogra-
fiji javlja kao jedini cilj, a u knjievnoj jedna od
njenih funkcija. Pored toga, ima knjiga koje izazivaju
sloen, iznijansiran seksualni nadraaj, jer izazivanje
tog nadraaja, namerno nenamerno, ne mora samo
po sebi da bude slabost neke knjige. "ovek mora u
seksualnosti da vidi neto vrlo nisko i mehaniko da bi
mogao da pomisli da je sasvim lako osetiti seksualno
uzbuenje prilikom itanja knjige kakva je Gospoa
Edvarda. Kad pornografsko delo ima izvesnu umetni-
ku vrednost, onda njegova naroita intencija, koju
su kritiari esto osuivali, dobija viestruke odjeke.
Oseaj fizike nadraenosti koji itaoca nehotice obu-
zima istovremeno stvara u njemu utisak da doivljava
iskustvo vlastitog identiteta i da osea fizike granice
svoje linosti."34
Savremena afirmacija erotskog uzbuenja i uiva-
nja kao sloenog, polivalentnog i obogaujueg iskust-
va, ohrabrila je neke autore da izazivanje takvog
uzbuenja i uivanja prihvate ne samo kao jednu od
mogunih funkcija umetniki vredne knjievnosti,
nego i kao po sebi vredan cilj, kome je opravdano i
umesno stremiu i nezavisno od drugih ciljeva nekog
teksta. Pornografska pria ne mora imati umetniki ili
neki drugi alibi da bi danas stekla zainteresovanog ili
bar tolerantnog itaoca, jer ima samosvojnu,
antropoloki vrednu funkciju i raspolae sredstvima
saobraenim ostvarenju te funkcije. Havelok Elis je
naao zgodno poreenje da istakne znaaj erotskih
pria nezavisno od njihove eventualne knjievne ili
druge vrednosti. "Ljudima su potrebne erotske prie
kao to su deci potrebne bajke", kae Elis, dopunjujui
34
Susan Sontag, "Uimagination pomographique". u: LOeuvre
parle, Seuil, 1968, str. 263.
211
 taj nain poznatu misao o bajkama kao erotskim
priama za decu komplementamom idejom da su erot-
ske prie u stvari bajke za odrasle. Ani Le Bren, koja
navodi ovo EUsovo poreenje, misli da "sUnosti izmeu
bajke i erotske prie ima manje na nivou struktura a
vie na nivou u sutini usamljenikog, ako ve ne i
metafizikog korienja jedne i druge."^ Bajka i erot-
ska pria "estinom svog dejstva pobeuju ljudsku
usamljenost". Erotska knjievnost se teko uklapa u
"knjievnost knjievnika", izmie estetikim kanonima,
ali zato odgovara "mentalnoj nunosti pornografskog
predstavljanja"^.
Pornografska knjievnost
sub speciae generis
Interesovanje za specifino dejstvo pornografskog
predstavljanja, kao mogunu funkciju knjievnih dela
ili kao po sebi vredan cilj, aktuelizuje potrebu da se
ispitaju postupci kojima se to dejstvo postie i vrste
tekstova koji radi toga nastaju. Ipak, ispitivanju poeti-
ke, a posebno anrovskih karakteristika erotske
pornografske knjievnosti posveeno je neobino malo
panje. Pisci i tumai knjievno vrednih dela s elemen-
tima pornografije vole da ih suprotstavljaju knjigama
sroenim prema receptima pomografske tradicije, ali
zaudo te recepte uzimaju kao neto optepoznato i ne
troe rei njihovo prikazivanje. Meutim, mi o
njima znamo veoma malo: pornografski kuvar nije
napisan, mada kuhinja i bez toga ve vekovima radi.
udno je i to to dananje veliko nauno intereso-
vanje za takozvane trivijalne anrove (kriminaUstiki
roman, sentlmentalni ljubavni roman, strip, nauno-
fantastina proza) skoro potpuno zaobilazi pornograf ski
Annle Le Bran, A istance, J.-J. Pauvert, 1984, str. 126.
Isto, str. 185.
212
roman, jednu od najstarijih vrsta umetniki sumnjive,
ali zato nesumnjivo omiljene Uterature. Bezbroj specija-
lizovanih depnih serija porno-romana, ijoj slobodnoj
proizvodnji i prodaji vie nita ne stoji putu (u
Francuskoj, ali i u drugim zemljama, ukljuujui tu i
Jugoslaviju), prosto vapi za akribinim i portvovanim
morfologOm trivijalne knjievnosti koji bi izvrio au-
topsiju ovog njenog anra i dao nam njegovu poetiku.
Meu retkim zapaanjima o pojedinim generikim
osobinama pornografske knjievnosti istiu se
je Suzana Sontag iznela u ve pomenutom ogledu
"Pomografska imaginacija". Tu je ona - branei prava
knjievnosti da upotrebljava ne samo grau i tehniku
pomografske prie nego i njeno specifino dejstvo i
pokazujui (na primeru etiri modeme knjievno-
pomografske knjige) neke oblike i domete tog poseza-
nja pisaca za opscenim i erotski provokativnim - opisa-
la i jedan broj karakteristika pomografskog teksta
proizvoda svoje vrste, karakteristika koje se obino
previaju ili se pogreno tumae umetniki nedos-
taci pojedinih dela. Po njenom miljenju "fundamen-
talnu osobinu pomografije ini to to je liena
afektivnosti". U pomografskim knjigama ima one pos-
tojanosti u podnoenju patnje svojstvene kominom
tipu stradalnika koga nita ne uzbuuje (u filmu ga
oliava Baster Kiton). Ali u ovim knjigama ta postoja-
nost ne izaziva smeh. "Odsustvo emotivnog tonaUteta u
pomografskoj prii nije rezultat tehnike neumenosti,
kao to nije ni znak stava u naelu suprotnog svakom
ispoljavanju ljudskosti. To je adekvatno sredstvo izazi-
vanja seksualnog uzbuenja kod itaoca. Samo odsus-
tvo svakog emotivnog elementa moe da omogui ita-
ocu pomografske prie da reaguje na oekivani na-
in."^
Mada Suzana Sontag ne govori eksplicitno o gene-
rikim svojstvima nego o tipu imaginacije, ve ovo
jedno njeno zapaanje pokazuje vanost prepoznava-
"L'imagination pornographique", str. 271.
213
nja i razumevanja onoga to je u jednom tekstu stvar
anra, jer samo kad se o tome vodi rauna moguno je
izbei neke promaaje kritike interpretacije koji su
inae, kad je re o pornografskim tekstovima, esti. U
ovom sluaju, zapaanje da je odsustvo afektivnosti
osobina "pornografske imaginacije", to jest anrovska
osobina pornografske prie - koje se moe prihvatiti
kao tano bar kad je u pitanju Sadovo delo - baca
sumnju na ispravnost Horkhajmerovog i Adornovog
humanistiko-filozofskog objanjenja po kome je od-
sustvo afektivnosti u karakteru ilijete i njenih prija-
telja posledica Sadovog radikalnog prosvetiteljskog
racionalizma: "Budui da um ne postavlja sadrajne
ciljeve, svi su afekti jednako udaljeni od njega." 38
Meu Sadovim junacima vladaju odnosi lieni emocija
i oni se rado podsmevaju ljubavi, jer se "pred ratiom
predanost voljenom biu ini idolopoklonstvom"39.
- Drugu karakteristiku pornografske knjievnosti
Sontag nalazi u "nestvarnom dekoru akcije, osloboe-
nom svake istorijske uslovljenosti, u odsustvu bilo
kakvog repera u temporalnosti" 40 , to je, po njenom
miljenju, svojstveno i naunofantastinoj knjievnosti.
Ovo zapaanje bez ostatka vai za knjige koje se
njena analiza pornografske imaginacije oslanja, a izo-
stavljanje realnog istorijskog konteksta onoga to se
zbiva na erotskoj pozornici i u drugim sluajevima
moe biti adekvatno sredstvo usmeravanja panje na
erotski stimulativnu i provokativnu stranu tog zbiva-
nja. Tanost ovog zapaanja ne opovrgavaju ni primeri
manje-vie prepoznatljivih aluzija istorijske doga-
aje i linosti u Nersijinim, Sadovim i nekim drugim
pornografskim knjigama, jer su te aluzije nefunkcio-
nalne sa stanovita "pornografske imaginacije" i slue
33
Horkheimer - Theodor Adorno, Dijalektika prosvjetitelj-
stva, prev.: Nadeda alnovl-Puhovskl, "Veselin Maslea", 1974, str.
101.
Isto, str. 126.
40
"L'imagination pornographique", str. 261.
214
Ostvarivanju nekih sekundamih, satirinih i dmtve-
nokritikih ciljeva. Tako se u Nersijinim Afroditama,
romanu objavljenom etiri godine posle izbijanja fran-
cuske revolucije, jedan od ustaljenih likova pornograf-
ske prie XVIII veka - priprost i erotski usluan lakej -
javlja s novom, pobunjenikom crtom. "Upozoravam
vas", kae on plemkinji u ijoj je slubi i hoe da
ga istue, "da gospodari vie nemaju pravo da to i-
ne." 41 Tu se pisac podsmeva i "takozvanim graanlma,
od kojih polovina ima samo onu hrabrost koju daje
svirepost", i plemstvu koje u emigraciji smilja kako da
Francuskoj vrati stari poredak, jer je emigracija "pau-
kova mrea u koju se toliko plemenitih muva kobno
zapetljalo" 42 . "Afrodite" su tajni erotski klub, neka
vrsta erotske masonske loe, a jedan od uslova za pri-
jem u lanstvo je i poUtika podobnost: kandidat mora
da bude roajaUsta. Sve to ne utie bitno na izbor i tok
glavnih dogaaja u ovom romanu burlesknih i skared-
nih zapleta niti navodi pisca da meu motive koji
pokreu likove uvede ideoloke podstreke poUtike
ciljeve.
Neto sUno moglo bi se rei i za istorijske i poUti-
ke aluzije u pornOgrafskim knjigama novijeg datuma.
Bernar Noel, na primer, svoj Zamak Tajne veere
objanjava kao "transpoziciju nasilja koje smo iniU u
Aliru" 43 i u priu upUe jasne aluzije na vreme De
Golove vladavine i na samog Generala. Za njega je
"erotski roman oruje protiv politike gluposti" 44 . Ali
bez obzira na to emu jo moe posluiti, da bi roman
uopte bio erotski, u fokusu junakovih preokupacija i
itaoeve panje moraju biti za tu vrstu knjiga speci-
fine radnje i njihovi efekti. Toga se i Noel dri i vane-
rotski (poUUki, biografski i drugi) motivi ponaanja
njegovog junaka ostaju u pozadini, a za itaoca neza-
"" Les Aphrodites, 1.1, str. 97.
4=8
Isto, t. , str. 198.
43
"Un bon ecrivain est un ecrivain sensure", str. 101.
44
Chateau de Cene, str. 200.
215
interesovanog za francusku politiku scenu od pre dve
decenije nevani i ak neprepoznatljivi; on osea da je
tu re o ambivalentnom, reklo bi se, bolnom iskustvu
erotskog, uspeva da junaka u tom kontradiktornom
doivljaju prati i da se sa njim saivi kao to se saiv-
ljava sa protagonistom svakog uspelog pornografskog
tiva, ali mu istorijsko i poUtiko razjanjenje tog do-
ivljaja nije neophodno.
Zapaanje Suzane Sontag da je pornografskoj
knjievnosti, po nekoj unutranjoj logici imaginacije
koja tu dolazi do izraaja, potrebna radnja osloboena
istorijskih uslovljenosti moe se kritikovati utoliko to
ona tu ne pravi razliku izmeu, s jedne strane, aktuel-
nog istorijskog konteksta i vremenskih repera koji
mogu da budu presudni za motivaciju ponaanja liko-
va i za recepciju knjige i, s druge strane, konvencio-
nalnog, nenaglaenog istorijskog dekora, koji je samo
prijatna pozadina erotske scene, bez ikakvih refleksa
koji bi razbijali koncentraciju erotski naotrenog itao-
. Takav istorijski dekor moe da ima ulogu okvira
kojim se erotska pozornica odvaja od aktuelne, erotski
disfunkcionalne istorije. Na toj ideji zasniva se cela
jedna serija istorijsko-pornografskih romana koja se
pojavila u Francuskoj poetkom sedamdesetih godina
pod imenom "Dijana". Prve knjige sadre i definiciju
serije: '"Dijana' pokazuje lepe junakinje i otmene juna-
ke kroz ratove i zavere, dvoboje i izdajstva, kroz sjajne
podvige i najsmelije ljubavne prizore, sve to u burnom
i arobnom ritmu istorije" Ulogu protagonista isto-
rijskO-erOtskih podviga dobile su u ovoj seriji i mnoge
linosti evropske istorije, meu njima i neke krunisane
glave. itaoev glavni interes nee biti umanjen zato
to mu voajersko uivanje nude prizori iji je glavni
junak, na primer, sam Luj XTV. Istorijske asocijacije
nee ga omesti da uiva u ljubavnoj vetini Kralja
Sunca i da se, zajedno sa njim, zaljubi u mlaanu
Aneliku: "Aneliki se inilo da njen kraljevski ljubav-
nik ima ogroman jezik, jer je on bio svuda u isti mah i,
216
kako ona nije bila neosetljiva cura, ubrzo je pre-
plavi talas uivanja i ona se oglasi uzdasima i nenim
grlenim uzvicima. I to je ona vie gukala, to se kralj,
koplja priljubljena uz stomak, vie pomamljivao."^
Istorijske linostl najvieg ranga, kraljevi, knezovi,
pape i kardinali pojavljuju se i junaci Sadovih
romana, ali ih on prikazuje potpuno proizvoljno, ne hajui
mnogo za ono to o njima zna istorija. Na primer, Pije VI,
Katarina , napuljski kralj Ferdinand IV, vedski kralj
Gustav , toskanski nadvojvoda Leopold i napuljska
kraljica Marija-riarolina, brat i sestra Marije-Antoanete,
zatim, kardinal Albani i De Berni pojavljuju se u ihjetl-
noj povesti s osobinama svirepih razvratnika, za ta - po
reima ilbera Lelija46 - nema nikakvog osnova u istoriji,
sem kad je re o sklonosU prema raskalanom ivotu koja
se pripisuje ruskoj caricL U toj nezavisnosti pisca pomo-
grafskih knjiga od istorijske uverljivosti, ak i kad je re
o prikazivanju istorijskih linosti, krije se jedna njegova
zavisnost, zavisnost od specifine logike anra u kome ima
mesta za likove razliitog porekla (istorijskog, mitolokog,
legendamog, autobiografskog), ali samo pod uslovom da
oni budu svedeni na anrovski funkcionalne crte. Zbog
toga su kraljevi i druge istaknute istorijske linosti u ili-
JetinoJ povesti blii likovima tog ranga u bajci nego onima
u istorijskom romanu. Morfoloka analiza po ugledu na
Propovu otkrila bi da su Sadovi kraljevi nosioci jednog
broja funkcija neza\asnih od uloge koju imaju kao isto-
rijske linosti i od individualnih svojstava koja bi dola
do izraaja u nekoj drugoj vrsti knjievnosti Ove istorij-
ske linosti u pomenutom Sadovom romanu ni po emu
se ne razlikuju od njegovih drugih, "neistorijskih" likova
(Minski, ilijeta. Klervil, Noarsej, Sen Fon). "Na pornograf-
sku pozornicu", kae S. Sontag, "ne izlaze individualizova-
ni pojedinci nego uvek isti protagonisti"47'
4a
Philip Morgan, Les Favorites, Euredif, 1974, str. 124- 125.
"*- U predgovoru za skraeno izdanje ilijetlne povesti: Les pros-
perites du vice, U. G. E., 1969, str. 7.
""" "L'imagination pornographique", str. 268.
217
 Tma pornografskih pria sa ogranienim brojem
protagonista i koje se zavravaju onog trenutka kad se
iscrpi i poslednja mogunost promene odnosa meu tim
protagonistima. U priama sa takvom, dramskom
strukturom vremena i radnje postavljanje i ruenje
prepreka koje mogu, kad je re o uspostavljanju erot-
skih veza, predstavljati uzrast, pol ili stepen srodstva,
vie su uslov za odvijanje radnje a manje stvar nekog
od toga nezavisnog slobodoumnog ili dijaboUnog auto
rovog gledanja na erotizam i moral. "Homoseksualnost,
nepotovanje tabua incesta i druga svojstva zajednlka
svim pornografskim priama", kae Sontag, "dozvolja-
vaju da se umnoe mogunosti za stupanje likova u
meusobne veze. Prema idealnoj logici sistema, trebalo
bi da se seksualni4 odnosi mogu uspostaviti meu svim
tipovima llkova:**
U drugim pornografskim priama struktura radnje
i vremena pre se moe nazvati epskom ili otvorenom,
jer tu nita iznutra ne ograniava broj likova i traja-
nje radnje, tako da se prie ovog tipa zavravaju pro-
izvoljno, a mogu biti, neki Sadovi romani, neobino
duge. Suzana Sontag naziva neke Batajeve knjige
"kamernom muzikom", a Sadove romane "nekom vrs-
tom vagnerovske opere pornografske knjievnOstiV*^
ali ne pravi razliku izmeu dva Osnovna prosedea
koji se u toj vrsti knjievnosti koriste. U stvari, od
tekstova koji potpuno odgovaraju "dramski" ili "epski"
struktuiranoj pornografskoj prozi ei su oni gde su
ta dva tipa proze kombinovana, gde se na osnovicu
"dramske" prie kaleme dodaci, prie u prii, te tako
nastaje oblik nazvan u XVTJI veku "roman sa ladica-
ma" ("roman tiroir"), iji delovi nisu strogo meusobno
povezani i mogu se itati nezavisno jedan od drugog.
Nersija je veini svojih dela dao formu koju je sam
nazvao "dramski roman" ("le roman dramatique"), ali ga
to ne spreava da u dijaloge karakteristine za taj
Isto, str. 284.
Isto, str. 278. i 280.
218
oblik romana, stalno umee duge narativne digresije.
Na poetku Afrodita on objanjava zato je tako pos-
tupio: "Meavina dijaloga i pripovedanja uinila nam se
u ovoj vrsti pogodnija od samo jednog ili drugog."6*0
Pornografska redukclja i ekstenzlja
to su pornografskoj knjievnosti potrebni pro-
tagonisti, likovi sa ustaljenim osobinama, likovi-funkci-
je, to ona shodno toj potrebi modifikuje grau koju
joj moe ponuditi istorija, pieva biografija ili neki
drugi izvor, dosta govori o srodnosti pornografije i
drugih vrsta knjievnosti gde struktura ima prevlast
nad tekstom, konvencija nad invencijom, ali se time ne
otkrivaju one jo ue granice u kojima se kree pisac-
pornograf. Pored osnovne, rekreativne i provokativne
funkcije, pornografska dela mogu da imaju i neke
druge, zahvaljujui najvie tome to se kao pogodni
protagonisti tih dela pokazuju oni iz zajednikog reper-
toara nekoliko pripovednih anrova kojima su, umesto
individua i idiosinkrazija, potrebni tipovi ili samo
funkcije. Prema istim obrascima napravljeni su u
XVm veku mnogi konvencionalni junaci pornografske
prie, "gotskog" ili "crnog" romana, burlesknog komada,
satirine i humoristine proze, pikarskog romana,
puke legende. To dozvoljava Mirabou da enske prota-
goniste svog romana Moj'e preobraanje opie kao ti-
pine predstavnice tadanjeg drutva, to jest kao juna-
kinje. neke drutvene satire. "Ve sam redom pokazao",
pie on u jednom pismu Sofiji Monije, "finansijerku,
licemerku, bogomoljku, predsednikovicu, trgovkinju,
ene na dvoru, starost. Sada sam kod devojaka..."51 Na
osnovu istog afiniteta, pornografska pria moe da
150
Les Aphrodltes, 1.1, str. 1.
Honore-Gabriel de Riquetti comte de Mirabeau, Oeuvres -
tiques, Favard, 1984, str. 24.
219
 preuzme od satirine ili sentimentalne proze likove
otmenih Engleza ili nezgrapnih Nemaca; od burleske,
"gotskog" ili pikarskog romana likove sluge, kaluera,
sirotice i propalog plemia; od legende i bajke ivotinje,
divove i druga udovita. Meutim, ono za ta se ova
vrsta prie interesuje vie od svake druge i to se u
njoj trai vie nego u nekoj drugoj jesu fizike osobine
likova i to one koje su na delu u erotskim prizorima.
Fizike osobine protagonista pornografske prie
mogu da oliavaju stanje duha i karakter - i u
mnogim drugim vrstama prie, one ovde najpre
imaju ulogu faktora koji presudno odreuje meusob-
ne odnose protagonista, jer one deluju kao podstrek na
uspostavljanje tih odnosa i istovremeno su njihova
sadrina, "jezik" ili bar podloga. Veliina, boja, miris,
vlanost, vrstina i druge karakteristike pojedinih
delova tela, pre svega seksualnih organa, imaju u
pornografskoj prozi znaaj koji se moe uporediti sa
znaajem podataka o drutvenom rangu, imovinskom
stanju, obrazovanju, politikim idejama, ambicijama i
drugim srodnim crtama likova nekog klasinog realis-
tikog romana.
Pornografskim zumom fizika slika protagonista
svodi se na erotski funkcionalne detalje, a sporedni
likovi esto su redukovani na jedan deo tela ili organ.
erom, junak Rodoskvrnih pisama, na nekoj erotskoj
zabavi ne vidi ljude nego samo delove tela koji ga
seksualno privlae i koji ga posmatraju prijateljskim
okom, kao to oveka posmatraju simboli u uvenoj
Bodlerovoj umi: "Ne urei da izaberem, iao sam od
grudi do bedara, od bedara do piaka, milujui jedne,
tipajui druge, kad li me zaustavi jedno udesno,
raskono dupe. inilo mi se da mi ga njegova srena
vlasnica potura... Bilo je bujno, ali vrsto. Guzovi obli
taman koliko valja otvarali su se bez ustruavanja,
otkrivajui meu njima skriveno blago... Prodirao sam
u to meso, koje me je jo vie uzbudivalo zato to je
220
bilo anonimna"^ Anonimni organi pravi su akteri i
mnogih drugih erotskih prizora, a kada ih nema do-
voljno da bi se ostvarila neka zamisao ambicioznih
reditelja tih prizora, oni ih zamenjuju prirunim suro-
gatima, olisbosima, obinim predmetima, voem i povr-
em ak ivotinjskim genitalijama, jezicima, rogo-
vima... To svoenje oveka organe, njegovo poistove-
ivanje sa stvarima ivotinjama nikada se nee
dopasti humanistima i njima se pred prizorima u
kojima se to dogaa s razlogom die kosa na glavi, ali
iskreni italac pornografske Uterature posvedoie da
taj efekat nije nespojiv sa njenim drugim i u izvesnom
smislu slinim dejstvom. U svakom sluaju, reductio ad
organum je postupak bez koga je pornografska knji-
evnost nezamisliva, a ne samo stvar mizantropa, cini-
ka fetiista. postupak moe da bude predstav-
ljen i kao sredstvo za postizanje nekog humoristikog
ili satirikog cilja kad pisac-pornograf eli da umiri
savest, svoju i svog itaoca, se uznemiruje kad se
ovek predaje skarednostima a uti kad im se smeje-
mo. To pokuava da postigne Gotje kad pornografski
redukovan portret enevljanki zainjava podsmehom
na raun njihovih "piaka, ako se pikama mogu
nazvati maine za pravljenje asovniara koje protes-
tantkinje vuku izmeu svojih mravih butina, pod
krljavim bunom dlaka..."53
Pornografska redukcija krije u sebi i jednu eksten-
ziju, jer se kao upotrebljivi "akteri" erotske scene, pored
samih genitalija, pojavljuju i mnogi drugi delovi tela, a
pored seksualnog u uem smislu i za njega speci-
finih supstanci - sperme i njenog enskog pandana -
ima tu najraznovrsnijih manipulacija telom, obrtanja-
okretanja njime, najgroznijih muenja, sakaenja,
pogubljenja i skatolokih iivljavanja, erotsku funk-
ciju dobijaju valjda sve supstance koje ljudsko telo
lui krije u sebi - krv, izmet, mokraa, znoj, bljuvo-
Nathalie , Les lettres incestleuses, Euredif, 1979, str. 205.
Lettre a la Presiente, str. 120.
221
tina, sline, gasovi, a ne treba ni rei da neustraivi
Markiz de Sad ide najdalje u tome.
Zgrada pomografske literature manje poiva
temelju ideje da su kod oveka panje vredni i priv-
lani seksualni aparat i ono to se s njim moe izvesti,
a vie se temelji mogunosti da se dra genitalnog
neogranieno proiri na svaki deo tela, da se uzbuenje
i uivanje vezano za jednu vrstu radnji nae i u sva-
koj drugoj. princip pomografske alhemije pretoen
je u samo na izgled vulgarnu formulu, ije najsaetije
varijante glase: "Na voljenoj eni sve je pika"^ i
"Shvatih da je na eni sve pika."55 Mirabo je ponavlja
u neto razvijenijem obliku: "Kod ene koju ovek
oboava i koja mu uzvraa ljubavlju, ruke, usta, pazu-
ha, bradavioe, dupe, sve je pika."^ Nersija istu formu-
lu pretae u dijalog i upotpunjuje tako da se kod
njega odnosi oba pola: - "VJ.TEZ: Na ovoj boginji sve
je pika! - MKOL: Ah, i kod tebe je sve kurac!"sr U
stvari, pornografija je uglavnom skretanje sa utabanog
genitalnog puta koji brzo i pravo vodi zadovoljavanju
elje, ona je komplikovanje, zapravo izbegavanje tog
jednostavnog uivanja zarad obeanja (datog junaku i
njegovom dvojniku - itaocu) da strpljenje, odlaganje
za posle i - mnogi reditelji erotske scene ponavlja-
ju - "malo reda" vode vrhuncu na kome e se konano
spojiti protivurena oseanja ljubavi i smrti, genitalno
i optetelesno, muko i ensko, nisko i uzvieno, nevino
i pokvareno. U tom smislu moe se govoriti o porno-
grafskoj perverziji, ali, s istim pravom, i o pomograf-
skom idealizmu. To je, ujedno, najvaniji razlog to
nam je od male koristi razlika koju je Montgomeri
Anonim, Le roman de mon alcove. Navedeno prema: J.-J. Pau-
vert, Anthologie des lectures erotiques, J.-J. Simoen, 1979, str. 486.
Anonim, Vingt ans de la vie d'une jolie femme ou Memoires de
Julia R., u: Andrea de Nerciat, La Matinee libertine, Euredif, 1979, str.
141.
" - Oeuvres erotiques, str. 361.
S7
LeDiable au corps, t. , str. 12.
222
Hajd, pisac jedne amerike Istorije pornografije, povu-
kao izmeu "erotske pomografije" (erotic pomography")
i "pornografije nastranosti" ("the pomography of -
version"),58 jer je nastranost imanentna svemu to bi
se u jednu dmgu mbriku moglo staviti. Ali nastra-
nost je pre svega beanje od banalne seksuamosti u
strahu od gubitka nevinosti!
Pomografska muza je edna bludnica i nju naj-
uspenije oliavaju oni protagonisti pomografskih
pria koji u sreditu razvrata i poroka ostaju nevini,
ne zbog nekog neverovatnog spleta okolnosti, nego zato
to je upravo tu nevinost najmanje ugroena. U ljubavi
i pomografiji samo sirov ovek trai goli seks. Gospoa
Bea-Lorije, zatitnica one filozofski nastrojene Tereze,
moe da se pohvali da joj je i posle punog radnog veka
provedenog u upranjavanju zanata prostitutke nevi-
nost ostala netaknuta. "Bila sam profesionalna bludni-
ca i jo sam devica" se istinin muitelj Roden nimalo
se ne interesuje za njene enske drai i uverava je da
joj s te strane ne preti nikakva opasnost: "Eto, vidi,
draga moja, ree on najzad istini, u drutvu pokvare-
njaka uvek se neto dobija; tvoja ast je netaknu-
ta..."60 Dakle, nije re o neverovatnim i izuzetnim slu-
ajevima nego o jednoj konstanti erotizma i jednoj od
poluga uzbudljivog pripovedanja pomografa. To je Pjer
Luis izrazio skarednim renikom anra: "Pika kurva-
ma ni za ta ne slui"ei, Emanuela Arsan na -
demski nain: "Erotizam je neto suprotno voenju
ljubavi."*32
Ljubav ima svoje organe, ali moe sebi da potini i
sve dmge, ima svoje privilegovane postupke, mesta i
trenutke, ali sve, na svakom mestu i uvek moe biti
Montgomery H. Hyde, A History of pomography, Dell publi-
shing, N. Y 1966, stf. 133.
ee
Therese philosophe, str. 135.
60
Le Nouvelle Justine, str. 226.
el
Trois filles de leur mere, str. 96.
32
Emmanuelle Arsan, Emmanuelle, Eric Losfeld, 1967, str. 196.
223
ljubav. Ova istina ljubavi ne vai samo za neke njene
romantine, mistine izvode, nego se u celini potvrduje
i u pornografskom prikazu ljubavi. Daleko od toga da
SADRAJ
odraava uproenu, banalnu, na genitalno svedenu
sliku seksa, ogledalo pornografije je zapravo ulaz u
zemlju ljubavnih uda, u kojoj sve dobija pikentno-
slatku dra zvanu "da t' podiu mravi".

(1989)
UVODI

Prvi deo: MARKIZ DE SAD U TRI KLJUA

(Metodoloke vebe) 13

PRISTUP 15
I. PODSTICAJ - ODRGOVOR (bihejviorizam) 21
. SVETO - SVETOVNO (religijska hermeneutika) 39
. FUNKCIJA ORGAZMA (seksualna ekonomija) 59

Drugio deo: EROTIZAM, KNJIEVNOST,

PORNOGRAFIJA 83

EROTIZAM I KNJIEVNOST 85
KNJIEVNOST KAO PRESTUP
(Uz prie ora Bataja) 85
MARKIZ DE SAD U SVETLOSTI MODERNE
KRITIKE 109
DVA UDOVITA, RESTIF I SAD 123
POMAGALA DOKTORA EROSA 159
KA FOETICI PORNOGRAFSKE KNJIEVNOSTI 191

224
-*

Ivan olovi
EROTIZAM I KNJIEVNOST
1990 - prvo izdanje

Jzdaje NARONA KNJIGA

BEOGRA, afarikova 11

Za izdavaa
Radomlr Nikoli, direktor

Lektor
Ivana okmanovi

Tehnikl urednici
orde ragosavac
uan M. Obradovi

Korektor
Milorad Raca Stojanovi

Tira
1000.

tampa
Grafiko preduzee "Prosveta",
ure akovia 21, Beograd