Znate za Teslu i Pupina, ali ovo je bio prvi uspeni

Srbin u Americi
Procenjuje se da danas vie od pet miliona Srba ivi rasuto irom sveta i po tome naa drava spada u zemlju sa najjaom
dijasporom na svetu. U vreme kada je Srba u Srbiji sve manje, a onih u inostranstvu sve vie, seamo se naeg prvog "zemljaka"
koji je sreu reio da potrai "preko bare".
Srpska posla | dnevno.rs | subota, 30.04.2016. | 14:19
Komentari 11

foto: wikimedia commons

Prema podacima ambasade SAD, prvi Srbin koji se zvanino odselio u tu daleku dravu bio je ore agi, kasnije nazvan Dord
Fier - ore "ribar".

Nakon Prvog srpskog ustanka 1814. godine ore agi, sin pravoslavnog Srbina iz Stonog Beograda u dananjoj Maarskoj, imao
je dva izbora - kao uesnik ovog pokuaja srpskog naroda za oslobaanjem od turske okupacije mogao je ili da se vrati kui i po
oevoj elji postane svetenik, ili da proba da sreu potrai sam, daleko od porodice.

ore, tada mladi od tek 19 godina, izabrao je drugu opciju i 1814. godine u Hamburgu se ukrcao na brod za Ameriku.

I tako je ore agi stigao u "novi svet" u kome se brzo dobro snaao. Oenio se bogatom Elizabetom Dejvis iz Misisipija i naselio
se kod njenih roditelja. Mladi par je uskoro dobio trojicu sinova.

Godine 1825. sada ve Dord Fier, pomagao je u osnivanju Jorske masonske loe, a 1829. postao je dravljanin Meksika i primio
obavezu da godinje dovede 500 porodica u Teksas na teritorije Hedena Evarda.

Vrlo brzo posle toga, ore je shvatio gde lei prava mo i poeo je da se bavi politikom. Bio je borac za nezavisnost Teksasa i
Novog Meksika, direktor carine, ameriki sudija i osniva prvih srpskih organizacija i crkava u Kaliforniji.

O ivotu ovog neverovatnog oveka Vladislav Bajac je napisao roman "Bekstvo od biografije" (2001), a 2014. je snimljen
dokumentarni film u reiji Miodraga Kolaria. Godine 2015. povodom 200 godina od dolaska ora agia u SAD, na srpskom je
objavljen roman Aleksandra Slavkovia "Doseljenik, 1815 2015.

Zajedno sa Hoseom Antoniom Meksijom organizovao je pokret u Nju Orleansu protiv centralistike vlade. Borio se za ukidanje
ropstva, za sticanje nezavisnosti Teksasa i njegovo pripajanje Sjedinjenim Amerikim Dravama. Sluio je u raznim gradskim
odborima San Franciska, a 1870. postao je konzul SAD u Grkoj.

Dord Fier enio se etiri puta. Umro je u San Francisku 11. juna 1873. godine. Njegovi potomci i danas ive u Americi.

Iako veina Srba danas ne zna za ovog oveka, ore agi je, posle Tesle i Pupina, verovatno na najznaajniji zemljak u Americi.
uveni istoriar Don Livingston uvrstio ga je meu 200 najuglednijih Amerikanaca.