MARKSIZAM U SVETU, asopis

prevoda iz streme periodike i knjiga

Ureivaki odbor
Nijaz Dizdarevi (predsednik), Da
vid Atlagi (glavni i odgovorni ured
nik), Vladimir Bovan, Ivan Cifri,
Nikola ingo, Zvonimir Damjano-
vi, Ali Dida, Kiro Hadi Vasilev,
Milan Kuan, Milan Mali, Simo
Nenezi, Milo Nikoli, Naj dan Pa-
i, Ivan Peri, Olga Perovi, Vo.jo
Raki, |Budislav Soki!, August. Vr-
tar, Janez Zahrastnik
Redakcija
David Atlagi, Petre Georgievski,
Ivan Hvala, dr Miroslav Peujli,
Ivan Salei, dr Vanja Sutli, dr
Arif Tanovi
Kolegijum stalnih saradnika
Dr Mihailo Cmobmja, Vladimir
Gligorov, Damir Grubia, Ivan Ive-
kovi, Pavle Jovanovi, Dejan Kuz-
manovi, Mitar Miljanovi, Aljoa
Mimica, dr Ljubomir Paligori, dr
ore Popov, dr Hasan Sui, Sla-
voj iek

Glavni i odgovorni urednik

Milo Nikoli
Urednik
Ljiljana Vuleti

Izbor sainio
Drago Roksandi

Sekretar redakcije
Stanislava Petrovi

Oprema i tehniko ureenje

Vladana Mrkonja
Milo Majstorovi

Izdava: NIRO Komunist, Izdava

ki centar Komunist, Trg Mark-
sa i Engelsa 11, 11000 Beograd, tel.
334-189.
asopis izlazi meseno. Cena poje
dinog primerka 140 dinara. Dvo
broj 220 dinara. Godinja pretplata
1.200 din. iro raun: 60801-603-15351.
tampa: RO tamparija Budunost,
umadijska 12 / Novi Sad, 1983.
 SADRAJ

MA PITANJA
MARKSISTIKE

RK ISTORIOGRAFIJE
MARKSIZAM I SUV

SIZ REMENA HISTORIOG

RAFIJA ......................

Eric J. Hobsawm
V

AM DOPRINOS
MARXA ISTORIOGRA-
KARLA
F I J I .............................. 1

UIS Pierre Vilar

ZA BOLJE RAZUMEVA-
NJE IZMEU EKONO
V E MISTA I ISTORIARA

Hans-Ulrich Wehler
20

TU POVIJEST
TORIJSKA
DRUTVU
KAO HIS
NAUKA O
................. 39

Guy Bois
UDC 3 MARKSIZAM I NOVA
YU ISSN 03035077 ISTORIJA .................

Keith Niel
SIMPTOMATIAN
OPOR? BELEKE O
w e ./ n , E SRJ CONOSU IZMEU
FM A ARKSISTIKE TEO-
'n.mrovec F 7E j JSTORIJSKE
IAKSE U BRITANI-
11
R nky Gydrgy
iHAT. LEKE O ISTORIJI

Luciano Gruppi
O MARKSISTIKOM
ISTORICIZMU" . . .
ASOPIS PREVODA
IZ STRANE PERIODIKE Rosario Villari
I KNJIGA MESTO ISTORIJE . .

Miroslav Hroch
GODINA IX 1983. BUROASKE REVOLU
BROJ 12 CIJE U EVROPI . . .
pitanja
marksistike
istoriografije
 Pitanja m arksistike istoriografije ni izdaleka ni
su sainjena tako da bi mogla zadovoljiti stroije krite
rije vrednovanja. To jednostavno nije mogue je r je vrlo
teko doi do svih onih izdanja, objavljenih u posljed
njih petnaest godina, koja bi osiguravala da izbor bude
pouzdaniji, uostalom, ogranien obim asopisa takoer
treba im ati u vidu.
Ukoliko se prihvaa stav P. Vilara, po naem m ilje
nju potpuno opravdan, da mnogi historiari nisu m ar
ksisti u m jeri u kojoj misle da jesu, a mnogi jesu, iako
misle da nisu, pitanje ovakva izbora, kao svake raspra
ve o m arksistikoj historiografiji openito, zaotrava
se u jo veoj m jeri.
M arksistika historiografija je uvijek bila najvie
obogaivana onda kada je bila kritiki otvorena prem a
cjelokupnoj historiografskoj batini naroda ili drutva
u 'kojem se razvijala, a najvie je gubila kada se zatva
rala te iz sveznadarske, komesarske pozicije presu
ivala u ime svoga vjeruju. Teorijska koherentnost u
njoj nikada ne bi sm jela uzm icati pred novim istraiva
kim izazovima, koji ak i kada n astaju sa svjesnim opre
djeljenjem da ju dovedu u pitanje, mogu biti pretvore
ni u koristan poticaj njezinu daljem razvoju. Nekoliko
je priloga u ovom izboru koji to nedvosmisleno potvr
uju.
Jedino je bitno obiljeje ovog izbora. Njime se na
dasve teilo povezati razvoj m arksistike historiografije
sa mnogo irim svjetskim tokom razvoja historije dru
tva, odnosno totaine ili globalne historije. Taj se pro
ces zbivao, zbiva ili e se nesum njivo zbivati u razlii
tim historiografijam a u razliito vrijeme, na razliite na
ine. Nigdje taj proces nije uzeo m aha bez veeg ili ma
njeg udjela marksizma, ponegdje i odluujueg, iako se
u nekim historiografijam a tradicionalizam osporavao
uveliko i zato da bi se uspjenije mogao suzbijati m ar
ksistiki p rodor u nju.
Taj prodor izvornog m arksizm a u historiograf i iu je
tako m oan zato to je povijesnost njegovo bitno obilje
je. Nita ga sutinski nije toliko usporilo koliko nje
gova vlastita ahistorijska kanoniziranja. Pomaci od
tradicionalne ka novoj historijskoj nauci, a posebno po
maci u m arksistikom osm iljavanju povijesti, nesum
njivo se posvuda zbivaju n a vrlo razliite naine, kao
to to dokazuju a prilozi prikupljeni u ovom izboru, ali
ie isto tako nesumnjivo da iskustva steena u jednim
historiografijam a olakavaju prom jene u drugim a. U
tome prvenstveno i jeste smisao, ak nasuna potreba na
eg sistem atinijeg upoznavanja sa svjetskom markisti-
VI
 kom historiografijom , ovakvim izborima, ali jo vie
cijelim novim bibliotekama.
Uostalom, pomaci se mogu pretvoriti i u uzmake,
kao to je to sluaj sa znatnim dijelom francuske histo
riografije. Nove tendencije u njoj su u znatnoj mjeri
sve vie ahistorine, tako da integritet povijesnog mi
ljenja sve vie poinje braniti tradicionalna historio
grafija! To je u svakom sluaju vrlo vano iskustvo.
Novost je ovoga izbora i u tome to je preteno
pogled iznutra na marksistike izazove historijskoj na
uci, odnosno u tome to su pisci veine priloga histori
ari. Teorijsko-metodoloka refleksija je nesumnjivo sla
ba strana historiografije openito, tako da je i ospora
vanje tradicionalne, graanske historiografije iz m arksi
stike perspektive esto djelo pojedinaca koji nisu his
toriari, dosta esto ak ni naunici, nego ideolozi ili
politiari. Dakako, ukoliko je takva kritika izvornije
marksistike inspiracije, uvijek je poticajna. Na alost,
sumorno iskustvo XX stoljea preteno upuuje n a op
rean zakljuak. Time su i dragocjeniji poticaji prom je
nama u historiografiji koji dolaze iz nje same, iako je
ne samo iluzorno nego i tetno misliti da tako jedino
treba i biti.
Tekoa je ovog izbora to prevodioci pojedinih pri
loga, unato svom profesionalizmu, ipak nisu historia
ri, to nesumnjivo znai da e prevoenje raznih pojmo
va nuno izazvati nedoumice, odnosno nesuglasja. Uosta
lom, da su ih i prevodili historiari, pitanje je da li bi
nedoumica bilo manje. Razlog je jasan. Niska teorijsko-
-metodoloka kultura jugoslavenske historiografije ne
rijetko ni ne raspolae razvijenom terminologijom, oso
bito kada su u pitanju pojmovi izvan obzorja tradicio
nalne historiografije. U tom smislu bi i ovaj izbor mo-
srao biti jedan od poziva za term inoloku debatu, debatu
koja nam je nasuno potrebna.
Ova uvodna razm atranja se svjesno ne uputaju u
iru elaboraciju pitanja o kojima je rije u izabranim
prilozima. Time bi se njihov sadraj osiromaio. Upo
zorit emo na neke najuoljivije izazove.
E. J. Hobsbawm, nesumnjivo jedan od najznaajni
jih suvremenih m arksistikih historiara, tvrdi da je hi
storija ve tokom XIX stoljea bila ekstremno zaostala
disciplina u usporedbi sa drugim drutvenim i huma
nistikim naukam a. Klju nesporazuma je u iroko pri
hvaenu poim anju da je egzaktnost historijske nauke
utemeljena na pretpostavci da je pozitivistika metodo
logija prirodnih nauka, takva kakva se oblikovala to-
VII
dovoditi u vezu sa privredom , to ne znai da su one
njom e determ inirane. U tom smislu Ranky nas podsjea
na Lukacsev pojam ontolokog prioriteta, koji uvijek
ne znai uzroni odnos. U nekoliko priloga ovog izbora
se postavlja pitanje m ogunosti posebnih disciplina m ar
ksistiki shvaene historijske nauke.
Talijanski m arksistiki historiar R. Villari je vrlo
suzdran prem a sve b rojnijim metodolokim recepti
ma pa tako brani i m ogunost politike historije. On
jasno razluujc dvije politike historije. Jedna od njih,
kako kae, brka povrnu i hroniarsku rekonstrukciju
politikih zbivanja sa istorijom ija je nam era da obja
sni procese preobraaja u drutvu pa prem a tome na
stoji da rasvetli sloene uzroke politikih dogaaja, nji
hovu genezu u drutvu, njihov odnos prem a privredi i
kulturi, njihov koren u suprotnosti ili ravnotei dru
tvenih klasa.
Gruppijevo razm atranje o marksistikom histori-
cizmu, iako se oblikuje na istoj, bogatoj talijanskoj
m arksistikoj batini, za razliku od Villarijeva, insistira
na organskom jedinstvu drutveno-ekonomske form a
cije, suprostavljajui se n astojanju da se ona razbi
j a . . . na odvojene strukture.
Cijeli ovaj izbor je tendenciozno nastao, s nam je
rom da doprinese ve uveliko otvorenoj raspravi o da
ljim m ogunostima razvoja jugoslavenske historiogra
fije. Takva rasp rav a je u novije vrijem e u najveoj m je
ri bila osm iljena inicijativom Treeg program a Radio
Beograda 19701971. godine. Koliko je izgubila na da
hu, a koliko je novim doprinosim a ve postala historio
grafska svakodnevica nije ovom prilikom ni bitno. Po
treba za teorijskom i metodolokom refleksijom u jugo
slavenskoj historiografiji je vea nego ikada. H istorijska
djela, a jo vie djela n a povijesne teme, nerijetko su
bestselleri u nas, a drutvena potreba za zrelijom povi
jesnom svijeu jugoslavenskog drutva vrlo velika. Su
vremena historijska nauka u Jugoslaviji je suoena sa
m notvom nedoumica.
Pitanje Kako to drugi rade? nas ne zanima zato
da bismo napravili izbor prim jera za oponaanje. Naj
dragocjenije je iskustvo da se pomaci u n u ta r historio
grafije u svakoj nacionalnoj ili drutvenoj zbilji ostva
ru ju na razliit nain. H istoriaru je nemogue izbjei
vlastitu odgovornost, do k rajn jih granica.
U razvoju nauke je nadasve potrebna tolerancija.
Vrlo ju je teko osigurati. Tim vie obavezuje. U nas je
opasnost vea zato to se tota to sa marksizmom ne
m a nikakve veze u historiografiji koristilo njim e kao
X
zatitnim zakonom. to jeste, a to nije marksistiko ne
pretpostavlja nikakvu istragu, rasprava o tome ne
smije dovoditi u pitanje slobode naunog stvaralatva
u nas, ali u ime te iste slobode se ne moe dovoditi u
pitanje pravo samoga marksizma da se u jugoslavenskoj
historiografiji osmisli u svim svojim mogunostima. Bi
lo kakvo brzanje bilo bi pogibeljno je r smo mi sasvim
sigurno jo uvijek vrlo daleko od utem eljnije m arksi
stike historiografske batine. Priznati takvo neto je
bitna pretpostavka da se uspije u njezinu razvoju.

XI
Eric J. Hobsbawm
DOPRINOS KARLA MARXA ISTORIOGRAFIJI

Svi priznaju da je devetnaesti vek, doba graan

skog drutva, dao niz znaajnih intelektualnih ostva
renja; ali akadem ska disciplina istorija, koja se razvila
u tom periodu, ne spada u njih. Ako se ostave po stra
ni njene m etode istraivanja, istorija je daleko zaosta
la za onim to su ve postigli veinom loe utemeljeni,
spekulativni i veoma opti radovi, u kojim a su svedo-
ci svakako naj temelj nije revolucionarne ere doba
francuske i industrijske revolucije pokuaj da izlo
e svoja shvatanja razvoja ljudskih drutava. Akadem
ska disciplina istorija, takva kakva je inspirisana ue
njem i prim erom Leopolda von Rankea i dalje preno
ena u strunim asopisima nastalim krajem toga veka,
opravdano je ustala protiv uoptavanja koja nisu bila
dovoljno potkrepljena faktim a ili su bila potkrepljena
nepouzdanim faktim a. S druge strane, svi napori su se
usredsrediii na zadatak koji se sastojao u tome da se
prikupe fakta, to isotriji nije donelo nita vie nego
niz em pirijskih kriterijum a za vrednovanje odreenih
vrsta dokum enata (kao to su, recimo, pisani izvetaji
o dogaajima, u koje su ule svesno donete odluke
uticajnih osoba), kao i neka pomona sredstva, neop
hodna za tu svrhu.
Zbog toga to je odreene fenomene iz posebnih
ispitivanja nekritiki ocenjivala kao vredne, a druge
nije, istorija je retko zapaala da se ti dokumenti i po
stupci mogu prim eniti samo na jednu ogranienu sferu
istorijskih fenomena. Tako se ona, dodue, nije ruko
vodila nam erom da se usredsredi na istoriju dogaaja
1
(u nekim zem ljam a pokazala je izrazitu naklonost pre
ma onome to je institucionalno), ali je njena m eto
dologija bila najpodobnija za hronoloki sreeno na
rativno izlaganje. Pri tom se ona nikako nije ogrania
vala iskljuivo na istoriju ratova, politiku i diplom atiju
(ili, u pojednostavljenoj, ali ne tipinoj verziji kakva
se predavala u koli na kraljeve, bitke i ugovore),
ali je nesumnjivo bila sklona pretpostavci da ti doga
aji m oraju im ati centralni znaaj za istoriara. Ovo
to je dosad reeno odnosi se na istoriju u singularu.
Drugi predm eti su, ukoliko su obraivani s odgovaraju
om uenou i odgovarajuom metodom, izazvali na
stanak raznih istorija, koje su blie odreene ekspli-
kativnim atributim a (istorija ustava, ekonomije, crkve,
kulture, um etnosti, nauke itd.). Povezanost ovih isto
rija s pravom istorijom ako se ostave po strani ne
jasne spekulacije o duhu vremena, koje su profesionalni
istoriari radije izbegavali bila je sasvim nejasna
ili ak nevidljiva.
U filozofskom i m etodolokom pogledu, akadem
ski istoriari pokazivali su podjednako zapanjujue ne
znanje. U svakom sluaju, to to je pri tom nastajalo
odgovaralo je metodologiji praktikovanoj u prirodnim
naukam a; ovu metodologiju, m ada nije bila optepri-
znata, donekle neprecizno, moemo nazvati pozitiviz-
mom. Ipak, da li su izvan rom anskih zem alja mnogi
akadem ski istoriari bili svesni svog pozitivizma? U
veini sluajeva to su bili samo ljudi koji su isto
onako kao to su jednu odreenu tem u (na prim er,
politiko-vojnu isto riju diplom atije) ili jednu odreenu
geografsku oblast (na prim er, zapadnu i srednju Ev
ropu) sm atrali upravo najvanijom pored drugih
idees regues, preuzim ali i populam onaune ideje, kak
va je, na prim er, ideja da hipoteze autom atski rezulti
raju iz prouavanja fakata, da se objanjenje sasto
ji od lanca uzroka i posledica. To isto vai za koncepte
determinizma, evolicuje itd. Akademski istoriari su p ret
postavljali da se pomou naune uenosti moe utvr-
dati konana istina istorije isto onako kao to se od
reivao konani tek st i redosled dokum enata, objavlje
nih u briljivo uraenim i dragocenim tomovima. Cam
bridge M odem H istory lorda Actona bila je pozni ali
tipini prim er za takva shvatanja.
ak i po skrom nim m erilim a hum anistikih i dru
tvenih nauka, u devetnaestom veku isto rija je bila
ekstrem no zaostala disciplina, pa se gotovo moe rei
da je nam em o bila takva. To to je ona doprinela ra-
zumevanju ljudskog drutva u prolosti i sadanjosti
2
bilo je neznatno i rezultat je sluajnosti. Poto razu-
mevanje drutva iziskuje razumevanje istorije, bilo je
nuno ranije ili kasnije potraiti alternativne i plodo
nosne puteve za istraivanje ljudske prolosti. Predmet
ovog lanka je doprinos m arksizm a ovom traganju.
Sto godina posle Rankea Arnaldo Momigliano sa
eto je izloio prom ene u istoriografiji u vidu etiri
take.1
1. Politika i regionalna istorija naglo se ugasila,
a naiconalne istorije delovale su upravo staromodno.
N asuprot tome, nastao je znaajan zaokret ka socio
ekonomskoj istoriji.
2. Vie nije balo uobiajeno, a ni lako da se isto
rija objanjava pomou ideja.
3. Na dom inantna objanjenja sada su uticale so
cijalne snage, iako je time u akutnijem obliku nego u
Rankeovo doba pokretano pitanje u kakvom je odnosu
objanjenje istorijskih dogaaja prem a objanjenju po
stupaka pojedinaca.
4. U sadanje vreme (1954) postalo je teko govo
riti o nekom napredovanju ili ak smislenom razvoju
dogaaja u jednom odreenom pravcu.
Ovo poslednje to je Momigliano zapazio (a mi se
ovde pozivamo na njega kao na izvetaa o stanju isto
riografije, a ne kao na analitiara) vailo je, po svoj
prilici, vie za pedesete godine nego za decenije pre ili
posle njih; ali, tri druga zapaanja odslikavaju one
trendove koji su se radno etablirali u antirankeovskom
pokretu un u tar istorije i potom ostali da vae i dailje.
Od sredine devetnaestog veka a ovo je zapaeno ve
19102 sistem atski je pokuavano da se u istoriji ide
alistiki sistem zameni m aterijalistikim , to je dovelo
do poraza politike i do nastanka ekonomske ili so
cijalne istorije. Bez sumnje, tu je socijalno pitanje,
koje je u drugoj polovini devetnaestog veka domini
ralo3 istorijografijom , sve vie delovalo kao pogonska
snaga. Svakako, lako je razumljivo to je bilo potrebno
neto vie vremena da se zauzmu tvrave fakulteta na
univerzitetima i tvrave arhivskih kola nego to su
pretpostavljali entuzijasti enciklopedisti. Godine 1914.
napadake snage zauzele su jedva neto vie od spo
rednih mesta u ekonomskoj istoriji i istorijski ori-
ientisanoj sociologiji, a branitelji iako su morali
da napuste pozicije sve do posle drugog svetskog
1 One Hundred Years after Ranke", u: Studies in Histo
riography, London. 1966.
1 Encyclopaedia Britanica, 11. izd., History".
5 Enciclopedia Italiana, Sloriografia".
3
rata nisu bili prinueni na potpuno povlaenje.4 Ipak,
ne moe biti nikakve sum nje da je antirankeovski po
kret imao uspeha na irokom frontu.
U kojoj se m eri ova nova orijentacija moe dove
sti u vezu s uticajem m arksizm a? I n a koji nain m ar
ksistiki uticaj tome jo uvek doprinosi?
Uticaj m arksizm a bio je, bez sumnje, od poetka
vrlo znatan. Sasvim uopteno reeno, pored njega je
pozitivizam bio jedina u devetnaestom veku uticajna
kola, odnosno pravac m iljenja koji je imao za cilj re
konstrukciju istorije. Ovo zakasnelo edo prosvetitelj-
stva osamnaestog veka u devetnaestom veku je sigurno
izazvalo nae uenje. Njegov najvaniji doprinos isto
riji sastojao se u uvoenju u socijalna istraivanja poj
mova, m etoda i modela iz prirodnih nauka i u prim eni
na istoriju svih onih otkria u prirodnim naukam a ko
ja su izgledala podobna za nju. Iako svakako ograni
ena, to su bila apsolutno uoljiva postignua. To vai
utoliko vie to se vidi da ak i teo rija koja je vrlo
bliska modelu istorijske prom ene (kakva je evoluciona
teorija, koja se orijentisala prem a biologiji, odnosno
geologiji i uz to je posle 1859. godine ne samo potvr
ena darvinizmom nego je u njem u nala i jo jedan
uzor), da i takva teo rija n a k raju daje isto riji samo
sasvim privrem enu i nedovoljnu n it vodilju. Prema to
me, malo je istoriara poteklo od Comtea ili Spencera,
a njihov uticaj na istoriografiju kao to se vidi na
prim eru Bucklea ili ak i znaajnijih imena poput Tai-
nea ili Lam prechta bio je ogranien i prolazan. Sla
bost pozitivizma sastojala se u tome to je on, uprkos
Compteovom ubeenju da je sociologija najvia nauka,
malo stvari mogao rei o fenomenima karakteristinim
za ljudsko drutvo, za razliku od onih fenomena koji
se mogu dovesti u vezu s uticajem ne-drutvenih fak
tora ili objasniti pomou m odela prirodnih nauka. Ono
to je pozitivizam iskazao u odnosu ljudi prem a svojoj
istoriji bilo je spekulativnog ako ne i metafiziKOg ka
raktera.
Stoga su vei podsticaj za prom enu istorijskih na
uka dale istorijski usm erene drutvene nauke (na p ri
mer, nemaka istorijska kola nacionalne ekonomije),
ali pre svega Marx, iji se uticaj toliko cenio da su
mu esto pripisivana i ona dostignua ijim se tvorcem
on sam nije sm atrao. Istorijski m aterijalizam je re
4 Svakako, oni su se posle 1950. organizovali za stvarno
uspenu protivofanzivu, kojoj je ila naruku klima hladnog rata
koliko i nesposobnost preporoditelja da konsoliduju njen brzi
prodor.

4
dovno opisivan kao ekonomski determinizam; ak su
to katkad inili i m arksisti. Ako ostavimo po strani da
bi Marx odbacio ovaj izraz, on bi se sigurno pobunio
protiv tvrdnje da je on prvi istakao znaaj ekonomske
baze za istorijski razvitak ili da je istoriju oveanstva
opisao kao teorijski sled socioekonomskih sistema. Isto
tako nije pretendovao ni na to da je prvi uveo pojam
klase i klasne borbe u istoriju, m ada je to malo ko
ristilo Marx ha introdotto nella storiografia ii con-
setto di classe, stoji na p rim er u Enciclopedia Italiana.
Cilj ovog lanka nije da p rati m arksistiki uticaj na
promene u m odernoj istoriografiji do pojedinosti. Sa
svim je oigledno da je taj uticaj bio razliit od zemlje
do zemlje. Tako je on, recimo, u FrancusKoj b a r sve
do posle drugog svetskog rata bio relativno nezna
tan, je r su m arksistike ideje u sve oblasti duhovnog
ivota ove zemlje5 prodirale upadljivo kasno i sporo.
Mada su dvadesetih godina m arksistiki uticaj i u
izvesnoj m er ibili prodrli u visokopolitiku sferu isto
riografije o francuskoj revoluciji, iako je to bilo
kao to pokazuju Jauresovo i Lefebvreovo delo u
vezi s idejam a iz zaviajnih misaonih tradicija, najva
nijom novom orijentacijom rukovodili su francuski
istoriari iz kole anala, koja sigurno nije m orala da
pri'begava Marxu da bi skrenula panju na ekonomske
i socijalne dimenzije istorije. (Toliko je rasprostranjeno
izjednaavanje interesovanja za takve stvari s marksiz
mom, da je tu nedavno u Tim es Literary Supplem ent6
ak Fernand Brandel prikazan kao osoba koja je pod
Marxovim uticajem .) N asuprot tome, recimo u Aziji i
Latinskoj Americi, ima zem alja u kojim a se pretvaranje
istorije u m odernu istoriografiju, ako ne i njeno stva
ranje moe gotovo izjednaiti s prodiranjem marksizma.
Sve dok se, sasvim uopteno reeno, prihvata miljenje
da je uticaj marksizm a bio znatan, nema potrebe da u
ovom kontekstu dalje pratim o ovo pitanje.
Dosad nije bilo toliko znaajno konstatovati da je
m arksistiki uticaj odigrao vanu ulogu u modernizova-
nju istoriografije, koliko je bilo znaajno objasniti ve
like tekoe u preciznom odreenju njegovog doprino
sa. Kao to smo videli, m arksistiki uticaj na istoria-
re izjednaavan je s nekoliko relativno jednostavnih,
mada vanih ideja, koje su na jedan ili drugi nain bile
povezane s Marxom i s pokretim a inspirisanim njego
vim m iljenjem, ali nikako nisu nuno marksistike,
5 George Licheim, Marxism in modern France, New York
i London, 1966.
Petnaesti februar 1968.
5
odnosno u svom na j uticaj nijem obliku nisu nuno re
prezentativne za Markxovo zrelo m iljenje. Ovu vrstu
' ' vulgarnom arksistikim , a glavni
razlikovanju te vulgam om arksi-
stike od m arksistike kom ponente u istorijskoj analizi.
Da navedemo neke prim ere. Izgleda, jasno je da
vulgarni marksizam uglavnom obuhvata sledee ele
mente.
1. Ekonomsku in terpretaciju istorije, to jest ve
ru u to da je ekonomski fa k to r fundam entalni fa k to r
od kojeg zavise druge (da iskoristim o form ulaciju R.
Stammlera), i jo preciznije: od kojeg zavise oni fe
nomeni koji dosad jedva da su sagledavani u nekoj ve
zi s ekonomskim pitanjim a.
Utoliko se ovaj elem ent podudara sa
2. m odelom baze i nadgradnje (koji se esto ko
risti za objanjenje idejne istorije). Uprkos opomena
ma samog Marxa i Engelsa i uprkos diferenciranim
zapaanjim a nekih ran ih m arksista, kao to je Labriola,
ovaj model je obino tako in terp retiran kao da izme
u ekonomske baze i nadgradnje postoji p ro st od
nos vladavine i zavisnosti.
Ova in terp retacija je veinom posredovana
3. perspektivom klasnog interesa i klasne borbe.
Dobija se utisak da niz vulgam om arksistikih istoriara
nije otiao dalje od prve strane Kom unistikog m anife
sta i reenice istorija svih dosadanjih drutava je isto
rija klasnih borbi.
4. Istorijskim zakonima i istorijskom neizbeno-
u. Ispravno je pretpostavljeno da je Marx insistirao
na tome da ljudsko drutvo u istoriji prolazi kroz si
stem atski i neizbeni razvitak, iz kojeg je u najveoj
meri iskljuena svaka sluajnost, svakako na nivou
uoptavanja dugoronih k retanja. Otuda je razumljivo
stalno bavljenje ranih m arksistikih istoriografa tak
vim problem im a kao to ie, recimo, uloga pojedinca ili
sluajnosti u istoriji. S druge strane, ovo bi se moglo
interpretirati a to se esto i inilo tako kao da
ie re o nekom k ru to m i propisanom pokretu, na p ri
mer, u sledu socioekonomskih form acija, ili kao o me
hanikom determinizamu, koji je katkad stvarao pred
stavu da u istoriji nema alternativa.
^5. Odreenim predm etim a istorijskog istraivanja
koji su izvoeni iz jednog odreenog Marxovog intere-
sovanja na prim er, iz interesovanja za isto riiu raz
vitka kanitalizma ili za industrijalizaciju, ali katkad
i iz manje-vie uzgrednih prim edbi.
6
 6. Odreenim predm etim a istraivanja koji se manje
mogu dovesti u vezu s Marxom nego s nekim intereso-
vanjem za pokrete povezane s njegovom teorijom, na
prim er, za agitaciju potlaenih klasa (seljaka, radnika)
ili za revolucije;
7. najrazlinijim zapaanjima o sutini i granicama
istoriografije, koja su izvoena uglavnom iz (2) i slu
ila za objanjenje motiva i metoda istoriara, koji su
tvrdili da samo nepristrasno tragaju za istinom i hva
lisati se time da samo konstatuju kako je stvarno
bilo.
Odmah postaje oigledno da tako opisani vulgarni
marksizam u najboljem sluaju prenosi izbor Marxovih
shvatanja o istoriji, a u najgorem sluaju i(kao to je
to esto kod Kautskog) predstavlja prilagoavanje Mar
xovih shvatanja savremenim nem arksistikim na pri
mer, evolucionistikim i pozitivistikim pogledima.
Ali, takoe je oevidno da neki od tih pogleda uopte
ne prenose Marxovo shvatanje ve odraavaju intereso-
vanja koja prirodno ispoljava svaki istoriar koji se
bavi pokretim a naroda, radnike klase i revolucije
na prim er, interesovanje za bavljenje ranijim prim erim a
socijalne borbe i socijalistike ideologije, kakvo bi se
kod njih ispoljilo i bez Marxovog posredovanja. Tako
se, recimo, u injenici da je Kautsky odabrao Tomasa
Mora za predm et jedne rane monografije ne moe vide-
ti zapravo nita m arksistiko; a to se tie tretiran ja
ovog predmeta., ono je vulgam om arksistiko.
Ipak, izbor elemenata iz m arksizm a ili elemenata
koji su s njim povezani nije proizvoljan. Take 14
i 7. u izloenom kratkom pregledu vulgarnog m arksizma
predstavljaju koncentrisana intelektualna punjenja od
reena za razbijanje odluujuih delova tvrava tra-
dicionolne istorijske nauke i kao takva su bila izvan
redno efikasna; moda efikasnija od m anje uproenih
verzija istorijskog m aterijalizm a, a svakako dovoljno
efikasna da osvetle dosad tam na m esta i da istoriare
zadovolje za due vreme. Dodue, teko je uiveti se
naknadno u onu zapanjenost jednog inteligentnog, pot
puno obrazovanog sociologa krajem devetnaestog veka
kej i se susreo sa sledeim m arksistikim saznanjima
o prolosti: Da reform aciju treba dovesti u vezu s eko
nomskim uzrocima, da su ekonomski razlozi odreivali
trajanje tridesetogodinjeg rata, da ne bi bilo krstaa
da nije bilo gladi feudalaca za zemljom, da razvitak
porodice ima ekonomske uzroke i da se Descartesovo
shvatanje da su ivotinje maine moe povezati s ra
7
stom industrije.7 Ipak, onaj ko se jo sea svog prvog
susreta s istorijskim m aterijalizm om moe potvrditi iz
vanrednu em ancipatorsku snagu takvih jednostavnih ot
kria. Ako se u pogledu prvog dejstva m arksizm a moe
sm atrati prirodnim i moda ak nunim to to je on
poivao na odreenim pojednostavljenjim a, ipak je iz
bor M arxovih elem enata ujedno istorijski uslovljen. Re
cimo, m alobrojne napom ene koje je Marx dao u Kapitalu
o odnosu izmeu protestantizm a i kapitalizm a, bile su
tako uticajne verovatno zato to su pitanje socijalnih
osnova ideologija uopte i pitanje sutine religioznih
ortodoksija posebno naila na veliko interesovanje.8
S druge strane, neka dela u kojim a je Marx pisao skoro
kao istoriar, na prim er, velianstveni Osamnaesti bri-
mer, na istoriare su tek mnogo kasnije imala uticaj;
verovatno zato to su problem i kojim a se ova dela po
sebno bave, na prim er, problem i klasne svesti i selja
kog stalea, bili od m anjeg neposrednog interesa.
Ono to smo sm atrali m arksistikim uticajem na
istoriografiju bilo je, sigurno, pretenim delom uticaj
vulgarnog m arksizm a u opisanom smislu. Ovaj uticaj
poiva na tome to se od kraja drugog svetsKog rata
u svim zem ljam a (izuzetak su do nedavno predstavljale
Zapadna Nemaka i Sjedinjene Drave) vie naglaavaju
ekonomski i socijalni faktori u istoriji. Ali, jo jednom
moramo ponoviti da ovaj trend, iako je, bez sumnje,
u sutini rezultat m arksistikog uticaja, ne stoji ni u
kakvoj specifinoj vezi s Marxovim m iljenjem . Najvei
uticaj na istorijsku nauku i na drutvene nauke uopte
imala je, svakako, teorija o bazi i nadgradnji; to zna
i Marxov model po kojem se drutvo sastoji od raznih
nivoa, koji utiu jedan na drugi. Marxovo rangira
nje ovih nivoa ili njegove predstave o vrsti i nainu
njihovog uzajam nog dejstva (ukoliko ga je on predvi
ao),9 nikako nema potrebe prihvatati kada se postavlja
pitanje valjanosti modela. I nem arksisti su pozdravili
taj model kao dragocen doprinos. N asuprot tome,
Marxov specifini model istorijskog razvitka uklju
ujui ulogu klasnih borbi, sleda socioeknomskih for
macija i mehanizma prelaska iz jedne u drugu ostao
7 J. Bonar, Philosophy and Political Economy, 1893, str. 367.
' Trebalo je da ove napomene omogue prvi put prodiranje
nesumnjivo marksistikih uticaja na ortodoksnu istoriografiju;
one su predstavljale onu uvenu temu na koju e dati svoje
varijacije Sombart, Weber, Troeltsch i drugi. Debata jo nije
iscrpljena.
9 Moraemo se sloiti s Louisom Althusserom da je Marxova
diskusija o nivou nadgradnje" ispala manje jasna i ubedljiva
nego diskusija o bazi".
8
 je, u nekim sluajevima ak i meu m arksistim a, mno
go kontroverzniji. Po sebi se razume da bi o njemu
trebailo diskutovati i naroito na njega prim eniti uobi-
ajne kriterijum e istorijske verifikacije. Pri tome e se
neizbeno ispostaviti da se m ora odustati od nekih e-
lova koji nisu dovoljno dokazani ili izazivaju zabunu:
na prim er, na polju istraivanja orijentalnih drutava,
na kojem Marx duboke uvide povezuje s pogrenim
pretpostavkam a, recimo u pogledu unutranje stabil
nosti nekih od tih drutava. Bilo kako bilo, ovaj la
nak e pokazati da je za dananjeg istoriara Marx
znaajan pre zbog svojih iskaza o istoriji nego zbog svo
jih iskaza o drutvu.
Nain na koji je marksizam (i vulgarni marksizam)
dosad vrio veliki uticaj spada u optu tendenciju da se
istorija transform ie u drutvenu nauku u teden-
ciju kojoj su, dodue, neki odoleli s m anje ili vie m u
drosti, ali koja nesumnjivo preovladava u dvadesetom
veku. U prolosti je glavni doprinos marksizma ovoj
tendenciji bio u kritici pozitivizma, tj. onih pokuaja
koji drutvene nauke, odnosno hum anistike nauke pri-
lagoavaju prirodnim naukam a. Pretpostavka za to je
spoznaja da su drutva sistemi odnosa meu ljudima,
pri emu su to za Marxa u prvom redu odnosi u koje se
ulazi u cilju proizvodnje i reprodukcije. Pretpostavka za
to je takoe takva analiza strukture i funkcionisanja
ovih sistema kao da su oni entiteti koji sami sebe o d r
avaju, kako u svojim odnosima prem a spolja p ri
roda i ovek tako i u svojim unutranjim odnosima.
Marksizam sigurno nije jedina strukturalno-funkciona-
listika teorija o drutvu (mada opravdano moe pre-
tendovati na to da je bio prva). On se. ipak, razlikuje
od veine drugih, u dvostrukom smislu: polazi, prvo,
od toga da se drutveni fenomeni rangiraju (na prim er,
baza i nadgradnja) i, drugo, od toga da u okviru
svakog drutva postoje unutranje napetosti (protiv-
renosti) koje dejstvuju nasuprot tendenciji sistema
da se odri.10
Ove posebnosti i marksizam znaajne su upravo za
istoriju, je r joj one omoguavaju da za razliku od
durgih strukturno-funkcionalnih modela drutva ob
jasni zato i kako se drutva preobraavaju i menjaju.
drugim reima: omoguavaju joj da objasni socijalnu

10 Nije nuno posebno naglaavati da bazu" ne sainjava

tehnologija ili ekonomija, ve ukupnost tih odnosa proizvod
nje", to znai drutvena organizacija u najirem smislu, koja
se odnosi na odreeni nivo materijalnih proizvodnih snaga.

9
evoluciju." Velika Marxova snaga uvek je leala u to
me to je on pridavao znaaj kako egzistenciji drutve
nih struktura, tako i njihovoj istorinosti, ili drukije
izraeno, njihovoj unutranjoj dinamici m enjanja. Da
nas kada je postojanje drutvenih sistem a optepriznato
svakako, po cenu istorijske, ako ne i antiistorijske
analize moda je hitnije nego ikad ranije naglaavati,
poput Marxa, istoriju kao nunu dimenziju. To donosi
sasvim odreenu k ritiku dve teorije koje danas preovla-
uju u drutvenim naukam a.
N ajpre, m ora se kritikovati m ehanik nain rada
koji privreuje u drutvenim naukam a, naroito u Sje
dinjenim Amerikim Dravama, i koji je tako moan,
Drvo, zato to su usavreni mehaniki modeli, u sada
njoj fazi naunog n apretka prim etno plodonosni i,
drugo, zato to se traga za m etodam a drutvenih prome-
na koje ne im pliciraju nikakvu drutvenu revoluciju.
Moda se moe dodati da m onetarno bogatstvo i pose-
dovanje odreenih tehnologija koje su prim enljive u
socijalnoj sferi i koje danas stoje na raspolaganju u
najbogatijm industrijskim zem ljam a, u ovim zem ljam a
daju veliku privlanost tom tipu drutvenog inenjer-
stva i teorijam a na kojim a ono poiva. Takve teorije
su, u sutini, vebe za reavanje problema. U teo rij
skom pogledu izvanredno su prim itivne, moda grublje
od veine odgovarajuih teorija u devetnaestom veku.
Stoga, mnogi sociolozi svesno i de facto svode
proces istorije na jednu jedinu prom enu tradicional
nog u moderno, odnosno industrijsko drutvo, pri
emu se moderno definie u smislu naprednih indu
strijskih zem alja ili ak Sjedinjenih Drava sredinom
dvadesetih godina, a tradicionalno kao drutvo kojem
nedostaje modemost. K ad se operie ovom teorijom ,
ovaj jedan krupan korak moe se podeliti na m anje
korake, kao recimo u Rostowljevom Stages of Economic
Growth. Da bi se mogli koncentrisati na malo, iako vi
talno razdoblje, ovi m odeli izostavljaju onaj najvei pe
riod pa pri tom prekom em o pojednostavljuju i ine
grubljim ak i u tom malom razdoblju, mehanizme
istorijskih promena. Takvi modeli dejstvuju na istori-
are. svakako, uglavnom usled veliine i ugleda onih
drutvenih nauka koje ih razvijaju: istoriari se ose-
aju ohrabrenim a da se upuste u projekte na koje oni
utiu. Ali, sasvim je oigledno ili bi trebalo da bude
oigledno da ovi modeli ne sadre nikakv adekvatan

" Oigledno, upotreba ovog pojma ne implicira nikakvu

slinost s procesom bioloke evolucije.
10
model istorjskih promena: ipak, zato to su zasad tako
popularni, vano je da nas m arksisti neprestano podse-
aju na tu injenicu.
Drugo, treba kritikova ti strukturalno-nacionallne te
orije koje su, iako znatno diferencirani, u mnogom
pogledu jo neplodnije, i to utoliko to prosto ospora
vaju istorinost ili je pretvaraju u neto drugo. Takvi
su pogledi u ticajniji zato to ak u okviru sfere
uticaja marksizm a daju sredstvo pomou kojeg se
on oslobaa evolucionizma, karakteristinog za devet
naesti vek, s kojim je on tako esto povezivan, mada
po tu cenu da se ujedno oslobodi i deje napretka,
koja je takoe karakteristina za m iljenje devetnaestog
veka ukljuujui i Marxovo. Ali, zato bismo to hte-
li?12 Sam Marx to sigurno ne bi eleo: nameravao je
da Kapital posveti Darwinu, pa teko da bi imao neto
protiv onog uvenog natpisa na svom grobu koji potie
od Engelsa i u kojem se velia zato to je otkrio zakon
evolucije u isto riji oveka, kao to je to uinio Danvin
za organsku prirodu. (Marx sigurno ne bi poeleo da
odvoji napredak od evolucije, a u stvari je naroito
D anvinu zamerio to je napredak pretvorio u samo slu
ajan, sporedan proizvod evolucije.)13
Fundam entalno pitanje istorijske nauke odnosi se
na proces razvitka oveanstva, koji vodi od najstarijih
prim ata, koji su koristili orua, pa sve do sadanjosti.
Ovo pitanje im plicira pitanje mehanizma koji objanja
va kako diferenciranje na razne socijalne grupe, tako
i transform aciju ili neuspeh takve translorm acije
iz jednog oblika drutva u drugi. U izvesnom pogledu,
koji m arksisti i zdrav ljudski razum sm atraju odluuju
im, na prim er, u pogledu vladavine oveka nad pri
rodom, sigurno se moe zapaziti jednolinijska prom ena
ili napredak, b a r u dovoljno dugom razdoblju. Sve dok
ne pretpostavljam o da su mehanizmi takvog drutvenog
razvitka slini ili jednaki s mehanizmima bioloke evolu
cije, ini se da nema dobrih razloga protiv primene poj
ma evolucija.
Naravno, ovo razraunavanje prelazi okvir term i
nolokog. Prikriva se da razlike u m iljenju postoje u
dvojakom pogledu: prvo, u pogledu vrednosnog suda
o raznim tipovima drutva ili, drugim reima, u po

11 Ima istorijskih razloga za ovo ustajanje protiv revolu

cionarnog" aspekta marksizma; na primer, odbacivanje orto-
doksije Kautskog iz politikih razloga. Ali, ovde se time neemo
baviti.
,J Marx Englesu, u: MED, tom 38, str. 232.
11
gledu mogunosti da se oni uvedu u neki hijerarhijski
poredak i, drugo u pogledu m ehanizma promene. Struk-
turalno-funkcionalistiki pokuaji objanjenja redovno
izbegavaju da drutva dele na via i nia, delimi-
no zbog pohvalnog o dbijanja socioantropologa da p ri
hvate pretenziju civilizovanih da na osnovu svoje to
bonje nadmoi u socijalnom razvitku vladaju nad ne-
civilizovanima, a delimino zato to form alni funkcio
nalni kriterijum i ne daju osnova za takvu hijerarhiju.
Probleme koji su povezani s njihovom egzistencijom
kao socijalne grupe14 Eskim i reavaju na svoj nain,
podjednako uspeno kao i beli stanovnici Aljaske; neki
e moda b iti u iskuenju da kau: jo uspenije. Pod
odreenim uslovima i pretpostavkam a magijsko milje
nje moe b iti na svoj nain isto toliko logino i prime-
reno svojoj svrsi koliko i nauno miljenje, i tako da
lje. Po sebi se rauzme da ova zapaanja vrede, iako nisu
ba upotrebljiva utoliko to istoriar ili svaki drugi so
ciolog pre eli da objasni specifinu sadrinu jednog
sistema nego njegovu o p tu stru k tu ru .15 Ali, u svakom
sluaju, ona su bez znaaja za pitanje evolucijske pro
mene, ako nisu ak i tautoloka. Da bi mogla opstati,
ljudska drutva se m oraju i sam a uspeno organizovati.
Stoga, sva postojea drutva m oraju b iti funkcionalno
prim erena; s druge strane, ona bi u nedostatku siste
ma rasploavanja ili obnavljanja spol ja izumrla kao
sekta shakers-a* Ako uporeujem o sistem odnosa me
u lanovima raznih drutava, uporeujem o ono to
je uporedivo. Razlike p adaju u oi tek kad uporeuje
mo sposobnost tih drutava da ovladaju sDoljnom pri
rodom.
Druga razlika u m iljenju je naelne vrste. Veina
verzija strukturalno-funkcionalne analize je sinhronisti-
ka, a to su one preciznije i diferenciranije, to se vie
ogranivaju na takvo statiko stanje drutva u koje te
oretiar m ora uvesti dinam iziraj ue elemente ako ga
Socijalna grupa je ovde zamiljena u onom smislu u
kojem Levi-Strauss govori o sistemima srodstva (ili drugim
drutvenim ustanovama) kao o koordinisanom skupu ija je
funkcija da zajemi opstanak socijalne grupe (videti Sol Tax,
izd., Anthropology Today, 1962, str. 343).
15 Cak i kad je posredi racionalna, oivljena verzija funkci
onalne analize, tano je da su njene mogunosti objanjenja
prilino ograniene; ona naroito ne daje objanjenje zato se
javlja jedna odreena taka, a ne i neki funkcionalan ekvivalent
tog i sistemu s. Videti o tome Carl Hempel, u: L. Gross
(izd.), Symposium on Social Theory, 1959.
* Shakers drhtai, naziv kvekerske sekte koja ivi u za
jednici neenjenih. Prim. prev.
12
kao tema zanima istorijska pram ena.16 ak i meu
strukturalistim a se sm atra spornim pitanje da li se to
moe uiniti na zadovoljavajui nain. Ipak, ini se da
je u velikoj m eri prihvaeno da jedna ista analiza ne
moe istovremeno da objasni funkcionalne odnose u
okviru jednog drutva i njihovu istorijsku pram enu.
Nama ovde nije stalo do toga da pokaemo da nije legi
timno za statiku i dinam iku razviti razne modele anali
ze, kao na prim er Marxove eme proste i proirene re
produkcije, nego nam je stalo da pokaemo da isto-
rijsko ispitivanje zahteva povezivanje ovih razliitih mo
dela. Pri tom bi strukturalistim a bilo najjednostavnije
da ignoriu prom ene i da drugim a prepuste isto riju ili
ak da, kao neki od ranih engleskih socio-antropologa,
faktiki ospore njenu relevantnost. Ali, poto ona, ipak,
postoji, strukturalizam m ora nai puteve za njeno ob
janjenje. ini mi se da Levi-Strauss, a i Althusser, ine
ovo poslednje. Tu istorijske promene prosto postaju raz-
mena i kom binacija odreenih elemenata (po Levi-
-Straussu, adekvatno genima u genetici), za koje se moe
oekivati da e se posle dovoljno dugog vremena pove
zati u razne uzorke i uz odgovarajua ogranienja
iscrpeti sve m ogunosti kombinacije.17 Isto rija je, u
neku ruku, proces koji prolazi kroz sve varijante u za
vrnoj fazi ahovske igre. U ovom p o g l e d u nam teorija
dalje ne pomae.
Ali, ba to je pravi problem istorijskog razvitka. Na
ravno, tano ie da je Marx kako istie Althusser
nameravao da napravi takvu kom binaciju i rekombina-
ciju elemenata ili oblika i da je u ovom, kao i u dru
gom pogledu, bio stru k tu ralist avant ta lettre ili tanije:
mislilac od koga je jedan Levi-Strauss (kako sam pri
znaje) mogao b a r delimino pozajmiti term in.18
Sigurno je vano podsetiti se jednog aspekta Marxovog
m iljenja koji je ran ija tradicija m arksizm a s m alobroj
nim izuzecima izgubila iz vida (u te izuzetke m oraju se,
14 U kontekstu razm atranja sistema srodstva Levi-Strauss
kae da bi ovaj mehanizam beskonano funkcionisao i drutve
na struktura ostala statika kad na njega ne bi delovao nijedan
spoljni fktor. Ali, to nije sluaj; otuda proizlazi nunost da se
u teorijski model uvedu novi elementi, da bi se povelo rauna
o diahroninoj promeni strukture. Isto, str. 343.
17 Svakako, jasno je da bi teorijska priroda ovog pojma
mogla posluiti kao obrazloenje ve ranije iznete kritike tvrd
nje da marksizam nije nikakav istoricizam: jer marksistiki
pojam istorije poiva na principu varijacije oblik& ove ,veze\
(Das Kapital lesen, t. II, str. 237)
" R. Bastide (izd.), Sens et usage u terme structure ans
les sciences sociales et humaines, 1962, str. 143.
13
koliko god to bilo udno, ub ro jati i neki razvojni toko
vi sovjetskog m arksizm a u doba Staljina, iako oni nisu
bili sasvim svesni posledica onoga to ine). Jo je va
nije da se podsetimo da nam analiza elem enata i nji
hovih moguih kom binacija budui da ustanovljava
ta je teorijski mogue a ta ne (kao u genetici) obez-
beuje spasonosnu kontrolu nad evolucionim teorijam a.
Mogue je takoe m ada ovo pitanje m ora ostati otvo
reno da bi, kako sm atra Althusser,19 takva analiza
mogla obezbediti veu preciznost definiciji raznih d ru
tvenih nivoa (baze i nadgradnje) i njihovih uzajam
nih odnosa. Svakako, ta analiza ne moe dati objanje
nje zato u Engleskoj u dvadesetom veku izgleda druk
ije nego u Engleskoj u neolitu; ona ne moe da obja
sni ni sled sociodem okratskih form acija, ni mehanizam
prelaska iz jedne u drugu form aciju, a pogotovu nikako
ne objanjava zato je Marx toliko vremena posvetio
davanju odgovora na takva pitanja.
Kad su posred! takva pitanja, znaajno je ono po
emu se m arksizam razlikuje od drugih strukturalno-
-funkcionalnih teorija: model nivoa, pri emu je nivo
drutvenih odnosa proizvodnje i nivo unu tran jih pro-
tivrenosti sistem a klasna borba je samo jedan po
seban sluaj tih protivrenosti najvaniji.
H ijerarhija nivoa je nuna da bi se objasnilo zato
istorija ima neki pravac. Sve vea em ancipacija oveka
od prirode i njegove sve vee sposobnosti da prirodu
kontrolie ine isto riju kao celinu (mada ne svaku ob
last i svaki period u n u tar istorije) ciljnousmerenom i
ireverzibilnom da jo jednom citiram o Levi-Stra-
ussa. H ijerarh ija nivoa koja se ne zasniva na drutve
nim odnosim a proizvodnje ne bi nuno im ala to karak
teristino obeleje. Poto napredak u kontroli oveka
nad prirodom , povrh toga, ne donosi samo men janje
proizvodnih snaga (na p rim er nove tehnike) ve i me-
njanje drutvenih odnosa proizvodnje, odatle proizlazi
izvestan poredak u sledu socioekonomskih sistema. (Ali,
odatle ne sledi da se raspored form acija, koji je Marx
dao u Predgovoru K titici politike ekonom ije, m ora
w Odavde se vidi da odreeni odnosi proizvodnje, kao
uslov svoje vlastite egzistencije, pretpostavljaju egzistenciju pra-
vno-politike i ideoloke nadgradnje, kao i zato je ova nadgrad
nja nuno specifina... Takoe se vidi da odreeni drugi od
nosi proizvodnje ne stvaraju nikakvu politiku nadgradnju, nego
samo ideoloku nadgradnju (klasno drutvo). Najzad, vidi se
da vrsta odnosa proizvodnje koji su uzeti u obzir ne samo da
stvara ili ne stvara ovaj ili onaj oblik nadgradnje, ve fiksira
onaj stepen stvarnosti koji se odnosi na ovaj ili onaj nivo dru
tvene celine. (Das Kapital lesen, str. 153).
14
shvatiti kao hronoloki sled verovatno ga ni Marx
nije tako shvatao a jo m anje sledi teorija univer
zalne evolucije. Odatle, m eutim, sledi da odreeni dru
tveni fenomeni nisu mogli u istoriji nastupiti pre nego
drugi, na prim er, ekonomski sistemi, s dihotomijom
grad-selo pre takvih sistem a kod kojih te dihotomi-
je nema.) I iz tog istog razloga proizlazi da se ovaj sled
sistem a ne sme prosto rasporediti u okviru jedne teh
noloke (nie tehnologije prethode viima) ili ekonomike
dimenzije (novana privreda sledi za naturalnom p ri
vredom); ti sistemi m oraju se rasporeivati i s aspek
ta njim a odgovarajuih drutvenih sistema. Bitno obe-
leje Marxovog istorijskog m iljenja je da ono nije ni
iskljuivo socioloko ni iskljuivo ekonomsko, ve
istovremeno i jedno i drugo. Drutveni odnosi proizvod
nje i reprodukcije (tj. drutvena organizacija u najirem
smislu) i m aterijalne proizvodne snage ne mogu se raz
dvojiti.
Pod pretpostavkom da postoji ova ciljna usmere-
nost istorijskog razvitka, unutranje protivrenosti so
cioekonomskih sistem a odreuju mehanizam promene
koja postaje razvitak. (Bez takve ciljne usmerenosti,
ove unutranje protivrenosti izazvale bi samo ciklika
kolebanja, beskonaan proces destabilizovanja i resta-
bilizovanja; naravno, one bi izazvale i takve promene
kakve mogu nastati kao rezultat odnosa i konflikata
raznorodnih drutava.)20 Ali, odluujui faktor kad su
posredi ove unutranje protivrenosti lei u tome to se
one ne mogu definisati prosto kao defunkcionalne,
osim pod pretpostavkom da su stabilnost i istrajnost
norma, a prom ene izuzetak; ili ak pod jo naivnijom
pretpostavkom , koju esto nalazimo u vulgarnim dru
tvenim naukam a, naime, pod pretpostavkom da jedan
odreen sistem predstavlja model kojem tei svaka pro-
mena.21 Danas je meu socioantropolozim a mnogo vie
nego ranije rasprostranjeno to saznanje da je model
struktu re koji im a u vidu samo ouvanje jednog sistema
neprimeren. Takav model m ora da odraava istovreme
no postojanje stabilizujuih i razornih elemenata. I na
tome se zasniva m arksistiki model a ne njegove vul-
gam om arksistike verzije.
20 Ove se, naravno, mogu opisati, ako se to smatra korisnim,
kao razne kombinacije datog broja elemenata.
21 Moe se dodati da je sumnjivo da li ih je mogue klasi-
fikovati kao .konflikte"; ali, ako koncentriemo panju na dru
tvene sisteme kao sisteme odnosa meu ljudima, normalno se
moe pretpostaviti da oni predstavljaju takvu vrstu konflikta
kakva postoji meu pojedincima i grupama ili, metaforiki re
eno, meu vrednosnim sistemima, ulogama itd.
15
 Teko je napraviti i upotrebiti takav dualni (dija
lektiki) model; jer, u praksi se jav lja veliko iskuenje
da se zavisno od ukusa i prilika, tim modelom mani-
pulie kao modelom ili za stabilni funkcionalizam ili
za revolucionarnu prom enu; p ri tom je zanimljivo up
ravo to to je on i jedno i drugo. Isto tako je vano to
to unutranje tenzije usled toga to meu njim a
kao funkcionalnim stabilizatorim a postoji povratna spre
ga katkad moe apsorbovati jedan samostabilizujui
model, a katkad on to ne moe. Klasni konflikti mogu
se regulisati odreenim vrstam a sigurnosnih ventila,
kao to je to, na prim er, bio sluaj kod mnogih ustan a
ka plebejaca u preindustrijskim gradovima, ili se mogu
lnstitucionalizovati kao ustaniki ritual {da upotrebi-
bimo izraz Maxa Gluckmanna, koji daje i objanjenje).
Ali kako god se postupalo, kadkad to prosto ne uspeva.
U norm alnom sluaju drava legitimise socijalni pore
dak kontroliui klasne konflikte u n u tar jednog stabil
nog okvira institucija i vrednosti, koje navodno stoje
iznad njih (uzvieni kralj kao izvor pravednosti), pa tako
perpeturia drutvo, koje bi se inae raspalo usled svojih
unutranjih tenzija. Tako se prikazuje klasina m arksis
tika teorija o poreklu i funkciji drave, onakva kakva
je izloena u Poreklu porodice.11 Ipak, ima situacija kad
drava gubi tu funkciju i ak po m iljenju svojih
pripadnika tu sposobnost legitimacije, pa se da
upotrebim o frazu Tom asa M ora javlja samo kao za-
vera bogatih u njihovu vlastitu korist, ako ne ak i kao
neposredan uzrok bede sirom anih. Ta protivrenost
modela se pre prikriva ako se naglaava nesumnjiva
egzistencija pojedinih fenomena u okviru jednog dru t
va, fenom ena koji reprezentuje usm erenu stabilnost i
prevrat: socijalne grupe koje se navodno mogu integri-
sati u feudalno drutvo, kao na prim er trgovaki ka
pital, i takve grupe koje se ne mogu integrisati, kao na
prim er industrijske buroazije ili socijalni pokreti
koji su esto reformistiki ili svesno revolucionarni
Ali, i kad postoje pojedini fenom eni ove vrste, oni tam o
gde se javljaju ukazuju na odreeni stadijum u razvitku
unutranjih protivrenosti drutva (koje za Marxa ni
kako nisu iskljuivo protivrenosti klasnog konflikta).23
22 Da li je drava jedina institucija koja ima tu funkciju,
to je uvek bilo pitanje kojim su se mnogo bavili marksisti,
recimo, Gramsci. Ali, ono za nas ovde nema znaaja.
G. Lichheim, Marxism, 1961, str. 152, sasvim ispravno
ukazuje na to da u Marxovom modelu raspadanja starog rim
skog drutva samo nierazrednu ulogu igra klasni antagonizam
Kod Marxa nema nikakve osnove pretpostavka da ustanke
robova" treba dovesti u vezu s tim raspadanjem.
16
 Isto tako je vredno napom enuti da isti fenomeni mogu
m enjati svoje funkcije adekvatno situaciji; pokreti za
resaturaciju starog usmerenog poretka klasnog drutva
postaju (kao u sluaju nekih seljakih pokreta) soci
jalne revolucije, pri emu statu t quo apsorbuje svesno
revoilucioname partije.24
^ Iako je to teko, sociolozi naj razliiti je vrste (uk
ljuujui ekologe i naroito one istraivae koji se bave
dinamikom stanovnitva i socijalnim ponaanjem ivo
tinja) poeli su da konstruiu modele ravnotee koji se
zasnivaju na tenzijam a odnosno konfliktima, ime se
pribliavaju m arksizm u i jo vie udaljavaju od stari
jih modela sociologije, koji problem poretka sm atraju
logiki vanijim od problem a promene i poseban zna
aj pridaju integrativnim i norm ativnim elementima u
drutvenom ivotu. Ali, istovremeno valja priznati da se
Marxov model m ora razjasniti vie nego to to nalazimo
u njegovim spisima, d a ga treba dalje razraivati i ra
zvijati i da je nuno odstraniti odreene pozitivistike
ostatke iz devetnaestog veka, koji su kod Engleza jo
oitiji nego kod samog Marxa.
ak i tada jo o staju specifino istorijska pitanja
sutine i sleda socioekonomksih formacija, p itanja me
hanizama njihovog unutranjeg razvitka i njihovog uza
jam nog odnosa. Od Marxa naovamo je u ovim proteklim
decenijama voena intenzivna diskusija,25 a u izvesnom
pogledu pribliavanje Marxu bilo je posebno upadljivo.26
I tu su najnovije analize potvrdile otroum nost i dubinu
Marxovog polaznog stava, iako su istovremeno ukazale
1 na praznine u njegovom postupku, naroito u pogledu
prekapitalistikog perioda. Ipak, o ovim tem am a se
ak ni samo privrem eno ne moe valjano diskutova-
ti bez konkretnih istorijskih znanja; to znai da ih mi
ne moemo razm atrati u okviru ovog kolokvij uma. Bez
takve diskusije, mogu samo potkrepiti svoje ubeenje
24 Worley ovako rezimira rad koji je obavljen u ovom
pravcu: ili promena u okviru jednog sistema mora kulminirati
u strukturnoj promeni sistema, ili se njoj mora suprotstaviti
nekom vrstom mehanizma katarze. The Analysis of Rebellion
and Revolution in Modem British Social Antropology", Science
and Society, XXV, 1. 1961, str. 37. Ritualizovanje drutvenih od
nosa ima smisla kao simboliko otklanjanje tenzija koje su inae
nepodnoljive.
25 Niz ispitivanja i diskusija o orijentalnim drutvima osla
nja se na veoma malobrojne stranice kod Marxa, od kojih neke
od najvanijih i to one iz Osnova kritike do pre petnaest
godina nisu bile dostupne.
26 Na primer, u oblasti preistorije radovi V. Gordona Chil-
dea, svakako naj originalnijeg istoriara u zemjlama engleskog
govornog podruja, koji je marksizam primenio na prolost.
2 Marksizam u svetu 17
da je Marxov polazni stav jo uvek jedini koji nam omo
guava da objasnim o celokupni raspon ovekove isto
rije i da taj polazni stav predstavlja najplodniju polaznu
taku za m odernu diskusiju.
N ita od toga nije naroito novo, m ada ba neki od
tekstova u kojim a su sadrane najzrelije Marxove misli
o istorijskim pitanjim a, pre svega Osnovi kritike iz
1857/1858, nisu bili dostupni sve do pedesetih godina.
Osim toga, injenica da se sve m anje pribegavalo vulga-
rnom arksistikim modelim a dovela je u toku ovih pos-
lednjih decenija do znatnog podizanja nivoa m arksisti
ke istoriografije.27 U stvari, k ritik a jednostavnih meha
nikih ema u stilu ekonomskog determ inizm a jedno je
od najh itn ijih obeleja savremene m arksistike istoriog
rafije na Zapadu. Ipak, bilo da su m arksistiki istoria
ri bitno preli i Marxove okvire ih nisu, njihov doprinos
danas im a jedno novo znaenje usled prom ena koje se
sada zbivaju u drutvenim naukam a. Dok se u toku
prvih pedeset godina posle Engelsove sm rti glavna funk
cija istorijskog m aterijalizm a sastojala u tom e da se
istorija priblii drutvenim naukam a, izbegavajui pre-
kom erna pojednostavljenja pozitivizma, on danas stoji
naspram rapidne istorizacije samih drutvenih nauka.
Poto akadem ska istoriografija nije pruila nikakvu
podrku drutvenim naukam a, one su sve vie prelazi
le na improvizovanje prim enjujui na istraivanje pro
losti postupke karakteristine za svoju nauku, to je
dovelo do rezultata koji su tehniki esto na visokom
nivou, ali se, kao to je ve izloeno, zasnivaju na mo
delima istorijskih prom ena kakvi su u izvesnom pogledu
jo prim itivniji nego modeli devetnaestog veka.28 Tu lei
velika vrednost Marxovog istorijskog m aterijalizm a, iako
neki za istoriju zainteresovani sociolozi danas, naravno,
mogu biti tog m iljenja da je za njih Marxovo insisti
ranje na znaaju ekonomskih i socijalnih elem enata u
istoriji m anje vano nego to je to bilo za istoriare
ranog dvadesetog veka; s druge strane, oni moda kon-
statuju da na njih mnogo vie utiu oni aspekti M ar
xove teorije koji su imali samo malo uticaja na istori
are neposredno poslem arksistike generacije.
r Uporedi, na primer, Eric William, Capitalism and Slavery,
1964, dragocen pionirski rad, koji daje mnoga objanjenja, kao
i rad Eugdna Genovesea o problemu amerikih robovlasnikih
drutava i ukidanja ropstva.
* To je posebno oevidno u sferi teorije ekonomskog rasta,
kad se ona primeni na odreena drutva, a i u teorijama ,,mo-
demizovanja .kakve se zastupaju u politikim i drutvenim na
ukama.

18
 Drugo je pitanje da li ovo danas objanjava nesum
njivo veliki znaaj m arksistikih ideja u odreenim ob
lastim a istorijski orijentisanih drutvenih nauka.29 Neo
bian znaaj koji m arksistiki odnosno u marksistikoj
nauci obrazovani istoriari sada im aju sigurno treba ve
likim delom pripisati radikalizovanju intelektualaca i
studenata u prolom veku, ali i uticaju revolucija u
treem svetu, razbijanju m arksistikih ortodoksija,
neprijateljskih prem a smaostalnom naunom radu, a ak
i tako prostom faktoru kakav je sled generacija. Mark
sisti koji su pedesetih godina u akademskom ivotu za
uzimali vie pozicije i ije su knjige imale mnogo ita
laca, esto nisu bili niko drugi ve radikalni studenti iz
tridesetih i etrdesetih godina, na normalnom vrhuncu
svoje karijere. Bilo kako bilo, poto slavimo 150. godi
njicu Marxovog roenja i 100. godinjicu Kapitala, ne
moemo a da ne konstatujem o sa zadovoljstvom, ako
smo m arksisti da se znatan uticaj marksizma na po
lju istoriografije podudara s injenicom da postoji zna
tan broj istariara koji su inspirisani Marxom ili
iji radovi svedoe o posledicama sticanja obrazovanja
u okviru marksistikog uenja.
(Eric J. Habsbawm, Karl Marx Beitrag
zur Geschichtsschreibung, u: Seminar:
Geschichte und Theorie, Umrisse einer
Historik, STW, Frankfurt/M., 1982, str.
139161)
Prevela Olga Kostreevi

Dobar primer za to je diskusija o politikom uticaju ka

pitalistikog razvitka na preindustrijska drutva, ili uopte-
nije diskusija o preistoriji" modernih socijalnih pokreta i
revolucija.
19
Pierre Vilar
ZA BOLJE RAZUMEVANJE IZMEU
EKONOMISTA I ISTORIARA

Kvantitativna istorija ili retrospektivna ekonomija

Im a nekoliko godina kako je jedna grupa ekono
m ista stavila sebi u zadatak, 'kako sam a kae, da iz
gradi kvantitativnu isto riju francuske ekonomije. Neki
rezultati su objavljeni. A na poetku prve Sveske, u jed
noj vrsti m anifesta, pokreta tog rada, Jean Marczewski,
definisao je ta podrazum eva pod kvantitativnom isto-
rijom 1.
Takvo obeanje monologa je da izazove interes istori-
ara, a posebno istoriara ekonomije. Oni su ga doe
kali s potovanjem zbog nagovetene naune strogosti.
Sa zadivljenim uenjem zbog brzine postignutih rezul
tata2. Sa nadom , je r ve skupljeni podaci obeavaju
blisku i bogatu etvu.
Ako je taj doek bio propraen i nekim rezervama,
onda to nije bilo toliko zbog ispoljenog i utivo
objanjenog prezira mlade kvantitativne kole pre
m a onome to ona naziva klasinom ekonomskom ds-
torijom. Rezerve su potekle iz kosekvenci tog prezi
ra u prvim objavljenim radovima.
Ignorisati svoje prethodnike znai u isti m ah gu
biti i dobiti u vremenu. Prenebregavati klasina upozo
renja, to ve znai izloiti se veim opasnostim a. Osla
1 J. Marczewski, Historie quantitative, Buts et mthodes,
Histoire quantitative e Viconomie francaise. Cahiers e Vln-
stitut e science dconomique appliqude. 115, jul 1961, str. III
* Isto. J. C. Toutain, ,JLe produit de l'agriculture fran
caise de 1700 A 1858, str. 1216; II Dodatak istom broju Cahi-
res, jul 1961; III La population de la France de 1700 A 1959,
dodatak Cahiers, 130, j a n u a r 1963.
20
njati se bez kritike na disparatne izvore, to znai izaz
vati kod istoriara nesavladivo nepoverenje. On zna da
u skosu unazad od jednog ili dva veka rei i brojke
m enjaju smisao. Konano, u kvantitativnoj istoriji
postoji kvantitativno, ali postoji i istorija. Inter
disciplinarni napor moe da postoji jedino ako svaka
disciplina, sprem na da daje lekcije, pristaje i da ih
prima.
Nametala se dakle diskusija. Srena je okolnost
to ju je otvorio Pierre Chaunu, koji je meu istoria-
rim a mlade generacije nesumnjivo baratao s najveom
masom brojanih istorijskih podataka. Ne naziva ih
kvantitativnim. On vie voli serijalne. I svakako je
ve na tom prvom koraku u pravu, je r ekonom ska isto
rija retko dospeo do apsolutnih kvantiteta, dok je
ve razradila korisne duge serije.
asopis Cahiers Vilfredo Pareto objavio je tu kriti
ku P. Chaunija izmeu jednog odgovora J. Marczewskog
i jednog pretam pavanja njegovog manifesta.3 A taj
odgovor ve svodi na nam eru prave saradnje ono to je
naj pre moglo da lii na substituciju. Tako zapoeta
diskusija pokazuje se korisnom. itaoci Revue histori-
que ne mogu prem a njoj da ostanu ravnoduni.
Jer tu se ne radi o nekoj verbalnoj prepirci, o kon
troli naziva. Jer kao to tano veli Pierre Chaunu: S
onu stranu rei, zbrka je u metodama, malo i u duho
vima.
To nije ni kolska rasprava. Methodenstreit izmeu
teorije i istorije, davno je okonan m eu ekonomistima.
Svi oni danas tvrde da su u isti m ah teoretiari i isto
riari. A moe li se istoriarim a u Francuskoj, u 1964.
godini, zam eriti da ne p oklanjaju dovoljno panje eko
nomiji?
Opasnost je kao to se moglo oekivati, manje-vie
promenila svoj smisao. I na to nas P. Chaunu opomi
nje izvrsnom formulacijom : Istoriar ne dobija obavez
no ako oponaa ekonomistu, kao ni ekonom ista ako
izigrava istoriara.4 Recimo da je doao trenutak za
jednog i za drugog, ne da se m eusobno zamene, a ni
da se okrue barijeram a, pa ni da jedni od drugih
pozajm ljuju tehnike (mogu da razm enjuju tehniare),
nego da strpljivo usvoje dodatne zahteve, stavove, navi-
* Cahiers Vilfredo Pareto (Geneve), 3, 1964; J. Marczewski,
Buts et mthode de l'Histoire quantitative, str. 125164; P.
Chaunu, Histoire quantitative et histoire srielle, str. 165175;
J. Marczewski, Quelques observations sur l'article de M. Cha
unu", str. 177190.
4 Citirani lanak, str. 166.
21
 ke celu jednu kulturu, to e jednoga spreiti da
se neprestano kree u ekonomskom prostoru, a drugoga
da se slabo snalazi kad se kree unazad kroz vreme.
Ali moda ova skrom na preporuka ne odgovara
mnogo krizi rasta (dakle nestrpljenja) kroz koju p ro
laze sve nae hum anistike nauke. Zadivljene uspehom
fizikih nauka, napretkom teorije i instrum enata infor
macije, novom m atem atikom , one polau raun u svoju
nadu (to je dobro), a ponekad i svoj ponos (to je
preuranjeno).
Ekonom ske nauke, koje su najvie napredovale u
m atem atikoj form ulaciji svojih problem a, sm atraju
svojim pravom da nude modele (u oba smisla te dve
rei). Socijologija bi h tela da bude statistika sondaa,
mrea stru k tu ra. Strategija, uskoro politika ijim se
najviim oblikom ona sm atra, rade na konceptualizaciji
svojih ciljeva, na k o diranju svojih sredstava.
Ali istorija, koja nastoji da za svaki iseak vremena
i prostora rekonstruie jednu ekonomiju, jednu socio
logiju, jednu politiku, jednu strategiju s nainima
m iljenja koji iz njih proistiu i njim a upravljaju,
zazire pred tolikom tehnikom koju valja usvojiti, nesi
gurna u nadi da e ih uskladiti. Ona sa zadovoljstvom
registruje implicitno priznanje naunog k araktera svog
predm eta, koji su joj tako dugo osporavali. H tela bi da
izie iz svoga stan ja im presionistike deskripcijei jed
ne male konjunkturalne nauke. Ali ona sluti da bi nje
na misija, koja nije analiza i sinhronija, nego totaliza-
cija i dijahronija, zahtevale m anje fragm entarnu infor
m aciju od one kojom raspolae, a bez sum nje (o tome
se prem alo razmilja) i jednu ponovo obnovljenu m ate
matika. Ona sebi dozvoljava da sm atra dosta naivnom
propozicije koje joj dolaze s drugih strana: Sorokinovu
kvantifikaciju ratnog fenomena, ili Pierre Vendryesovu
prim enu rauna verovatnoe u vezi s pohodom na
Egipat.
Hoemo li onda da se obeshrabrim o? Anegdotska
istorija dosta je traena. Pogledajte igre na televiziji i
stanine kioske. Ljudske grupe (i oveanstvo), kao i po
jedinci, vie vole da se seaju nego da razum eju. Ne bi
to, konano, bilo ni tako loe kada bi im istoriar po
mogao da se dobro sete.
A ako imamo vie zahteva, zato se ne bism o za
dovoljili radostim a inteligentne istorije, istorije Lu-
ciena Febvrea i Micheleta, one koja dolazi do jedin
stva ljudskog putem specifinog genija? Upravo Jean
Marczewski kae da je spreman da prizna da takav
genij moe postii izvestan nedostian stepen istorijske
22
vemosti ak i sluei se loim instrum entim a.5 Ali nje
gova osuda instrum enata predstavlja prosenog istori
ara izvan nauke, je r ne moe svako biti siguran da je
genijalan.
Razume se, J. Marczewski u svojoj kritici instru
menata misli samo na istoriare ekonomije. Oni se ta
ko oseaju pozvani na ispitivanje savesti. Mislili su, slu
ajui Ernesta Labroussea, da se mogu posvetiti jed
noj ambiciji, u isti mah dostupnoj i zanosnoj: ambiciji
da toj istoriji-inteligenciji, tako teko pirstupanoj, ili,
jo prostije, toj promiljeno j istoriji iji je izum
Schum peter pripisivao Marxu, prue jednu solidnu ob
jektivnu infrastrukturu koja bi dozvolila, jednim ni
presporim ni prenagljenim pristupom , da se obnove veze
izmeu ekonomije, drutva, politikog i duhovnog ivo
ta, za odreena m esta i vremena, u smiljenim sinteza
ma. Nazivajui taj napor, koji kao da mu nije dobro
poznat, klasinom ekonomskom istorijom i videi
da se iz njega, na kongresu ekonomista, 1953, pojavljuje
kvantitativna istorija jedino dostojna imena nauke, ne
upada li Jean Marczewski, ako smem da ga to upitam ,
u izvesnu Zbrku u vezi sa ciljevima, definicijama, mo
gunostima ekonom ske istorije, ako ona sama ve eli
da bude, pre svega, istorija?
Ovde e mi Pierre Chaunu zameriti da prelazim na
teren epistemologije, na ija opasna iskuenja6 on upo
zorava.
Ali rasprava jeste epistemoloka. Ako smo istori
ari, ta mi traim o? ta mi moemo? N ajpre treba
odgovoriti na ta dva pitanja.
Pierre Chaunu okleva zimeu dva odgovora. Prvo,
kao to je ve inio, priznaje da istoriju treba podii
na rang pomonice ekonomskog, to bi za nju bila
promocija7. Njen bi zadatak bio da ekonomistu snab-
deva dugim serijam a brojki u kojim a bi on potraio
svoje zakone. Ne znai li to zaboraviti da m aterija isto
rije ovek u drutvu daleko prevazilazi m ateriju
ekonomskog? Celina, svakako, moe da osvetli deo, koji
opet pomae da se ona shvati. Ali moe li se celina sta
viti u slubu dela?
5 Marczewski, Histoire quantitative. Buts et mthodes", ci
tat sa str. V (u sledeim napomenama navodiemo taj lanak
njegovom prostom paginacijom u rimskim brojevima).
* Chaunu, naved. l., str. 166, u vezi sa Dynamique conjonc-
turelle et histoire srielle", Industries (Bruxelles), juni 1960,
str. 371.
7 Isto, str. 168, u vezi sa Siville et VAtlantique, Paris, I960,
1. VIII, 2 bis, str. 1957.
23
 Zato mi vie poverenja uliva drugi predlog P. Chau-
nuja: da istorija pomae svim hum anistikim naukama
ne uslovljavajui to nekom uzajamnou. Je r tu opet
nailazimo na veliko jedinstvo koje je propovedao LUcien
Febvre. Ali da bismo se svim srcem sloili sa zakljuci
m a P. Chaunuja: Istorija, pomona nauka, daje hum a
nistikim naukam a dananjice onu zasnovanost u vre
menu koja, kada je stvarno integrisana, predstavlja n aj
bolju zam enu za nemogue eksperim entisanje .. .8
Ja bih voleo da mogu re pom ona da zamenim sa
fundamentalna.
Ne iz profesionalne sujete. Nego zato to se jedna
nauka koja daje ljudskom iniocu nejgovu dimenziju
u vrem enu ne moe svoditi na inform acionu tehniku, na
tehniku rekonstitucije, na ono to P. Chaunu u jednom
trenutku pesimizma naziva vetinom upotrebe osta
taka9.
Isto rija je pomona kao tehnika, a kao tehnika
je i nemona usled svoje zavisnosti od dokum enta. Ali
kao nain analize drutvene i ljudske m aterije od nje
nih poetaka, kao zamenu za jedno eksperim entisanje,
ne vidim ta bi moglo da je nadom esti. Ona je zaista
fundamentalna.
Govorim o vrem enu u kome ivimo. Jer postojale
su (i mogu jo da postoje) ljudske grupe iji zakoni
reprodukcije i prilagoavanja prirodi spadaju u biolo
giju. A postojae (to je m anje oigledno, ali se sve vie
i vie moe zamisliti) jedno oveanstvo ija e u n u tar
nja stru k tu ra i prilagoavanje prirodi b iti plodovi ra
una. U meuvrem enu (koje e bez sum nje jo dugo da
traje) nalazi svoje m esto istorijsko oveanstvo, pode-
ljeno, nejednako razvijeno, neprestano u borbi sa samim
sobom, u kome nita nije potpuno nam em o ili racional
no, a koje je podlono relatiyno naglim prom enam a
strukture, ak i u oblasti duha. To istorijsko ovean
stvo moe i treba da bude predm et jedne istorijske
nauke, koja se ne definie naprosto nekom tehnikom
istraivanja, nego jednim m etodom m iljenja.
Ono to sam nazvao krizom rasta sastoji se zap
ravo, kada je re o hum anistikim naukam a, u ieki
vanju u koje danas zapadaju u tenji da pobegnu iz te
specifine stvarnosti istorije nalazei uzore u fi
zici ili biologiji, pripsujui ljudskim injenicam a vei-
te strukture, izm iljajui iruterventne tehnike koje anti

' Isto, str. 171.

9 Isto, str. 169.
24
cipiraju istorijske mogunosti trenutka u kojim a treba
da interveniu.
Ekonom ska nauka se malo-pomalo oslobaa od tih
iskuenja. Neke sociologije im jo podleu. Unapreuje
ii se jedna polemologija (nauka koja bi trebalo da se
pojavi) ako se Du Guesclinov pohod kvalifikuje kao
odbrambena operaciOnalna strategija10? Ja u to sum
njam. Cini mi se da istoriar ima dobre mogunosti da
u m notvu novih istraivanja i problem atika razlikuje ono
to, u hum anistikim naukam a, nosi obeleje pravog
naunog duha od onog to je samo formalizam i lana
konceptualizacija.
Nije mi, meutim, nam era da m ladu kvantitativnu
istoriju svrstam m eu pseudonaune pokuaje. N apro
tiv. Model nacionalnog raunovodstva kojim se ona na
vodno slui je jedan od najproverenijih instrum enata
ekonomske analize. Neu ak ni da kaem modeme
analize, je r nas njen zagovornik podsea da se ljudska
misao nalazi na tragu tog m odela ve puna tri veka, a ja
bih rekao i etiri, da bih odao priznanje jednom starom
prijatelju, kontadoru Kastilje Luisu Ortizu, koji je
pisao godine 1558.11 Ovo nije p rosta igra. Korisno je,
kad se neka form ula prim enjuje na prolost, proveriti
je li bila, ako ne poznata (ne bi bilo progresa), a ono
bar zamisliva u trenutku koji posm atram o. Suprotno
bi bilo lo znak za opravdanost njene upotrebe.
Ne vraajui se unazar dalje nego do 1700, kvanti
tativna istorija francuske ekonomije ne rizikuje, dakle,
besmislicu te vrste. Spornije mi izgleda ogromno prei-
mutvo koje ona zahteva za svoje nastojanje. Dva su
sreta izmeu ekonomije i istorije su navodno propala.
Samo ona, navodno, nagovetava konaan susret. Ja
sam sa svoje strane sklon da poverujem da je model
nacionalnog raunovodstva jedno orue izm eu drugih,
jedan prilaz izm eu drugih ljudskoj istoriji koju bismo
hteli da shvatimo. To je, kao to je i Pierre Chaunu
morao da prizna, pitanje definicija, ciljeva. Istoriari,
ekonomisti ili oni drugi, im aju pravo da p itaju Jeana
Marczewskog kako ih definie, Kako sebe definie, i da
li to ini dovoljno jasno.

10 J-P. Chamay, Elaboration et strategic de laGrande

Guarre avant lre industrielle, Stratgie, Revue d VJnstitut
frangaise dtudes stratigiques, 2, 1964, str. 8.
" P. Vilar, Les primitifs espagnols de la pense cono-
mique. Ouantitativisme et bullionisme, u: Hommage d Marcel
Bataillon, specijalni broj Bulletin hispanique, 1962, str. 261284,
gde traim klicu dva fundamentalna tipa ekonomske analize.

25
 Tradicionalni predm et istorije pie on, jeste
prouavanje i tum aenje injenica lokalizovanih u vre-
mneu i prostoru12, i nekoliko e puta ponoviti tu defi
niciju13.
Moe li, meutim , samo jedna lokalizovana inje
nica da bude predm et objanjavanja i prouava
nja? Tu se vraam o na staru pozivitistiku definiciju
koja je tako dugo brkala tehniku istorije s njenim
predm etom utvrivanje injenice s prouavanjem fe
nomena. Reklo bi se da rei injenice, dogaaji,
povesti, prosto doaravaju, na pragu kvantitativne
istorije, posm rtne ostatke tradicionalne istorije, ona
ko kao to neki istoriari kade mladim bogovima E ko
nom skog opevajui faktorsku analizu i Kitchinov ciklus.
Meutim, prim enjena na izvestan tip injenica (re
primenjena potvruje njeno svojstvo instrum enta),
istorija iznenada proiruje svoje ambicije: Primenjena
na ekonomske injenice isto rija nastoji da prikae evo
luciju stru k tu ra, da opie naine proizvodnje, da oceni
postignute rezultate sa gledita m aterijalnog blagostanja
stanovnitva i politike i vojne moi Drave.14
Program me ne plai, kao ni m arksistike uspomene
u reniku. Ali moe li se jedno prouavanje definisati
samim definisanim ciljevima? Strukture nisu defi-
nisane. Kao ni naini proizvodnje15.
to se tie ocene postignutih rezultata, konjunk-
turalna isto rija vie voli da posmatra dostignute nivoe.
Ona zna da je politika imputacija presudna16 kad je
re o sticaju okolnosti, sticanju svesti i dogaajima.
Ali isto riar m ora kritikovati. On zazire od voluntaris-
tikog renika, od izricanja pohvala ili optubi na kraju
jednog reima ili jedne vladavine. Jesu li zastupnici
globalne analize zaboravili oduevljenje tridesetih go
dina za konjunkturu do te mere da zatvaraju oi pred
fundam entalnim lekcijam a koje je ono sugerisalo da bi
ispravilo istoriju?
J. Marczewski, u svakom sluaju, priznaje istoria-
rima, uprkos njihovim neospornim zaslugama, sasvim
12 Marczewski, str. III.
15 Isto, str. XXVIII: Ono to je do u poslednje vreme i
nilo sutinu istoriie: pojedinana injenica, tano lokalizovana."
14 Isto, str. III i IV.
15 Termin je marksistiki. Ali J. Marczewski ne ubraja i
Kapital u susrete izmeu istorije i ekonomske teorije. Koji smi
sao onda treba pridavati nainima proizvodnje"? Pojam je
fundamentalan, ali teak.
'* E. Labrousse, 1848, 1830, 1789. Comment naissent les re
volutions?" u: Actes du Congrks historique du centenaire de la
Rvolution de 1848, Paris. 1948, str. 912.
26
mali uspeh u modifikaciji tradicionalnih metoda. Po
njemu, njihova je analitika mo malo napredovala, a
jo m anje njihova sposobnost sinteze. Da bi se ostvario
taj napredak on jo rauna samo na jednu kvantitativ
nu istoriju, s neprekidnim kvantitativnim metodama
i integralno kvantitativnu u izraavanju svojih rezul
tata17.
Ali mogu li se naini proizvodnje (koji ukljuuju
jednu tehniku i jednu psihologiju), politika i vojna
mo (koja implicira jednu m oralnu dimenziju) opi
sati ili oceniti na integralno kvantitativan nain?
ini nam se da je od dve stvari mogua jedna: ili
je integralno kvantitativna istorija jedini nauni oblik
ekonomske istorije, te ova odustaje od svojih ciljeva;
ili ostajem o pri tim ciljevima, a integralno kvantitativna
istorija, budui da je istorijski parcijalna, nee poveati
nau analitiku mo vie od prethodnih instrum enata.
J. Marczewski, izgleda, usvaja usku definiciju: Mo
e se sm atrati da se svaki istorijski prikaz odnosi na
jedan svet dogaaja definisanih u vremenu i prostoru
izvesnim brojem karakteristika po kojim a se razlikuju
od svih drugih dogaaja. Tako se ekonomska istorija
Francuske u XIX veku odnosi na svet dogaaja kojima
je zajednika karakteristika: 1) da su ekonomski; 2)
da se neposredno ili posredno tiu Francuske; 3) da su
se dogodili u XIX veku.13
Prepustim o se ovde, privremeno, spontanoj reakciji
istoriara form iranog u koli asopisa Annales tridesetih
godina, kom e su Lucien Febre i Marc Bloch ulili jedan
prvenstveni princip: ne zatvoriti se ni po koju cenu u
jedan svet. Tvoj je svet ekonomskih injenica. Tvoj
je svet politikih injenica. Tvoj je svet umetnikih i
njenica. A ako je isto rija totalizacija? A ako svako doga
anje nosi u sebi, na neki nain, ekonomsko? A ako se
svaki ekonomski dogaaj sastoji od hiljadu odluka koje
nisu ekonomske? A ako se ekonomska sudbina Fran
cuske odigrava (posredno) u Kaliforniji? A ako je
najznaajniji datum francuskog XIX veka bila . . . 1789?
Ali ja kaem da bi ta reakcija bila privremena.
Ona ne opravdava prezir prem a intelektualnoj ope
raciji koja analizi ograniava jedno polje koje nije haos.
To se zove prouavati jedan skup homogenih podataka,
a ne jedan svet zbivanja.
Meutim, predloeni istorijski prostor, odeljak
jednog sveta istorijskih zbivanja sastoji se od sabir-
17 Marczewski, str. IV i V za celo izlaganje.
11 Isto, str. V.
27
 Ijivih veliina i povezan je s drugim proraunijivim
jednakostim a.19 Treba li razum eti da istorijski p ro sto r
i ekonomski pro sto r koincidiraju? Ili da se sve istorijs
ko moe izraunati?
Isto riar se ne slae ni s jednim ni s drugim. I nje
gov je svet jedna stru k tu ra, jedan skup skupova koji
uzajam no upravljaju jedni drugim a. On se nada da ga
moe uiniti zamislivim , ali ga zasad ne bi mogao obu
hvatiti ni jedan raunski model.
Kvantitativna istorija to priznaje, ali u kom
obliku?
Kvantitativna isto rija je jedna isto rija m asa po-
sm atranih u njihovoj dugoronoj fundam entalnoj i ne
prekidnoj evoluciji. Ona ignorie ljude i izuzetne inje
nice. Ona moe da poslui iznalaenju velikih diskonti-
nuiteta izazvanih kvalitativnim prom enam a, ali je sama
za sebe nesposobna da o tk rije njihovo poreklo.
S obzirom na te nedostatke, kvantitativna istorija
ne moe da prui potpuno oibjanjenje evolucije koju
prikazuje. Izuzetni ljudi i dogaaji, krupni prekidi kon
tinuiteta, za nju su egzogene varijacije koje ona m ora
da pozajm ljuje od kvalitativne istorije. Ako to ne ini,
ona dolazi do jedne mase num erikih p odataka i do jed
ne serije eksplikativnih skica, koje su same po sebi
koherentne, ali gotovo neupotrebljive zbog odsustva ek-
splikativne veze s pravim izvorom svake istorije: poja
vom novijih ideja i injenica.20
Prem a tome, iz jednog m ehanikog sveta u kome je
sve meusobno povezano, ali u kome svaka prom ena
moe da doe samo spol ja, mi, tim poslednjim pote
zom, prelazimo '(ili ostajem o, ili se vraamo) na najtra-
dicionalniju koncepciju istorije: onu u kojoj su pra
vi pokretai heroji, ideje i sluaj. To vie nije susret
izmeu ekonomije i istorije. To lii na jedan rascep.
Upravo na ono sa im neemo da se pomirimo.
Tri nas stava, m eutim , u prikazu kvantitativne
istorije vraaju na korisni teren saradnje.
1. Izmeu apsolutne specifinosti istorijske orijen
tacije i optosti ekonom ske injenice stvara se jedna
posredna kategorija specifinih skupova injenica koje
se mogu generalisati, koje p rip ad aju istovrem eno i isto
riji i ekonomiji.21
Zaista je mogue da je jedan od zajednikih zada
taka ekonomista i istoriara odreivanje te kategorije:
w Isto, str. IX, str. VII i napomena 3 na str. VII.
21 Isto, str. XXXVI.
21 Isto., str. XXXVIII.
28
objektivno merljivih masovnih injenica. Ali prirodno
je da ekonom ista u njihovoj evoluciji trai zakljuke
za teoriju, a istoriar zakljuke za istoriju.
2. 'K vantitativna isto rija' je jedan noviji izum
ekonomista je r se vie radilo o tom e da se popune ne
dostaci ekonomske analize nego da se pritekne u pomo
istoriji.22
Onda sve postaje jasno. Ali zar ne bi ibilo bolje da
se umesto o kvalitativnoj istoriji govori o retrospek-
tivnoj ekonom iji, u slubi ekonomske analize, koja se
za svoju izgradnju koristi i istorijskom tehnikom?
3. N asuprot tome, definicija koju Jean Marczewski
daje o istoriarima ekonom istim a kao to su to E m est
Labrousse i njegovi uenici veoma je prihvatljiva, pod
uslovom da ne zazvui kao prigovor: Oni ne nastoje,
kau nam, da obogate ekonomsku teoriju dajui joj po
datke koji su joj nedostajali, nego se naprotiv trude da
umnoe sredstva istraivanja isto rije sluei se ekonom
skom teorijom i njenim kvantitativnim pomonim meto
dama. Uprkos svojoj neospornoj kompetenciji u eko
nomskoj oblasti, oni ostaju pre svega istoriari.23
Ja ovde ne bih hteo neovlaeno da govorim ni u
ije ime. I ne bih hteo da sebi pripiem kompetenciju
koje, bojim se, ne zasluujem potpuno. Moglo bi se rei,
takoe, da je jedna kola, iji je prvi doprinos bila de
finicija krize starog tipa, ekonomskoj teoriji ponudila
nekoliko podataka koji su joj nedostajali, a o kojima
je vodila veoma malo rauna. Ali ima jedna stvar u ko
joj se, rekao bih, svakako m oram sloiti s E/rnestom
Labrousseom i svima koji su ga izabrali za uitelja: a to
je ponos da smo pre svega ostali istoriari.
ini mi se da je polje, na taj nain, bolje osvetlje-
no. Moe, m ora da postoji jedna retrospektivna ekono-
m etrija, u slubi ekonomske analize, za koju je istorija,
utvrivanjem i kritikom izvora, u smislu Pierrea Chau-
nuja, pomonica. Moe i m ora da postoji jedna eko
nomska istorija, u slubi istorije, ija je pomonica
ekonomska nauka utoliko to je ui postupcima, suge
rira joj rezonovanja, precizira pojmove i u krajnjoj
liniji nudi joj modele.
Kada smo to utvrdili, to donosi kvantitativna isto
rija zasnovana n a modelu nacionalnog raunovodstva?
Istoriar ne moe znati ta ona obeava teoriji. On ve-
ruje da moe mnogo doprineti, ali nita bitno ili novo,
istorijskoj analizi. On se, najzad, boji da ona za presta-
22 Isto.
M Isto, str. XXVIIIXXIX.

29
tistiki period, u prvim rezultatim a ponuenim javnosti
nije potovala tehnika pravila, kritika pravila, ona ko
ja ne pripadaju m isiji nego zanatu istoriara.
Prednost kvantitativnih m etoda pie J. Marcze
wski svodi se uglavnom na to to ome pom eraju
trenutak u kome se odigrava izbor posm atraa: umesto
da intervenie tokom posm atranja stvarnosti koju treba
opisati, on se najvie ispoljava tokom izgradnje sistema
referenci koji e sluiti n a b rajan ju na taj nain koncep
tualno homogenizovanih injenica. Sistem referenci mo
e se, meutim , izgraditi nezavisno od svake preokupa
cije u vezi s datom istorijskom poveu. On ak moe
da se napravi u obliku jedne opte eme, prim enljive na
sve realnosti jednog istog tipa.24
To znai da nova kvantitativna istorija uvodi u isto
riju objektivnost posm atranja. Je li to tano? Ne krije
li se neka zamka u m etodi koji ona nudi da bi ga uvela?
Kada je Sim iand postavio strik tn a pravila posm at
ranja cena i plata, njegova je glavna zasluga bila to je
pokazao u kojim se uslovima brojka, ispisana crno na
belo u nekom dokum entu, moe sm atrati objektivnim
podatkom . On je zahtevao da se rigoroznom kritikom
obezbede ne samo garancije autentinosti, verodostoj-
nosti, itd., uobiajenim proveram a istoriara, nego i da
nisu u pitanju miljenja, procene, drugim reima
subjektivni podaci. B rojka je trebalo da bude nenamer-
na rezultanta jednog kom pleksa odluka ili postupaka
(bilo da je ta rezultanta jedna cena, jedna proizvodnja,
stopa nataliteta, dohodak, svejedno; vano je da za-
beleeni kvantitativni izrazi objektivno tumai jednu
stvarnost koja ne zavisi ni od onoga koji ga je zapisao
ni od onoga koji ga ita).
to se tie hom ogeniteta za kojim treba teiti, to
je hom ogenost fenom ena kristalizovanog brojkom i iz
vora koji ga iznosi. Ona treba da garantuje da se celim
tokom zabeleene serije nee m enjati ni definicija ni
m era posm atrane injenice. Ako su potovane te mere
peredostronosti, onda smo u prisustvu jednog o bjek
tivnog dokum enta i jedne m ogunosti kvantitativne is
torije. Ovo je postignuto pre vie od trideset godina.
Na je problem, tavie, da proirim o polje te ob
jektivnosti, istraujui, van ekonomskog, u kojim uslo
vima (ponavljanja, na prim er) tekst prestaje b iti sve-
doanstvo, dogaaj prestao b iti prosta injenica da bi
postao objektivnim znakom jednog istorijskog fenome
na. Hoe li tekstovi-serije. dogaaji-serije jednog dana
14 Isto, str. VVI.

30
postii strukturalni znaaj? Hoemo li uspostaviti isto-
rijske modele? Zasada snaga je ekonomske istorije
zasnovana na dokum entu koji najm anje zavisi od inter
vencije istoriara.
Hoe li to vaiti i za novu kvantitativnu istoriju?
Bojimo se da nee, budui da ona eli iz svog modela
da izvede veliine koje nee nai u dokumentima, samo
ako broj nepoznatih ne bude vei od broja jednaina.25
Meutim, dokum entarne praznine su utoliko b ro j
nije ukoliko idemo dublje unazad kroz vreme. Udeo iz
vedenih podataka postaje sve vei uporedo s veom
mogunou da se stvarnost udalji od modela. Svakako,
u 1700-oj kao i u 1900-oj, proizvodnja plus uvoz jednako
je potronji plus izvoz plus obrazovanje kapitala. Ali,
di li obrazovanje kapitala u 1700-oj i u 1900-oj znai
jednu istu stvar? Ta ema, na izgled apstraktna ali pro
istekla iz m odernih realnosti, ne slui za neprekidno pro-
veravanje analize putem podataka, i podataka putem
analize. Ona unapred im enuje veliine. Ona ih obeleava
brojano. Ona intervenie u posmatranju.
Zanemarivanje istorijske povesti sadri prem a to
me fundam entalne opasnosti i obezbeuje samo jedan
form alni objektivizam. Znai li biti objektivniji ako
se prouava Francuska od 1700. do 1800, umesto od
1715. do 1815, ili panija od 1650. do 1800. umesto od
1640. do 1808? Serija u stvari slui istoriaru onda
kada iscrpljuje mogunosti jednog izvora, ne prevazila-
zei ih. Godina 1726. ili 1756. su za prouavanje fran
cuskog XV III veka objektivno vani datumi, zato to
jedan predstavlja poetak epohe ekonomske vidljivosti
uspostavljanjem m onetarne stabilnosti, a drugim zapo
inje najsigurnija serija cene ivota.
ak i u tehnici statistike opservacije jedan dece-
nijski proek, zasnovan na mehanikoj podeli vremena,
ima m anje smisla od jednog ciklikog proeka zasnova
nog na prethodnom prouavanju serija. Samo nam taj
cikliki proek garantu je da emo dugorono uporeiva-
ti grupe godina u kojim a je verovatnoa dobrih, osred
njih, ravih godina ekvivalentna.26 Decenijski proek
deformie stvarni tok dugog kretanja.
Nova kvantitativna istorija zaboravlja dakle stara
jemstva i nagovetava dosta opasne rekonstrukcije. Nje
ne zasluge se ne sastoje u utem eljivanju jedne objek-
25 Isto, str. XII.
u P. Vilar, Remarques sur l'histoire des prix", Annales
ESC, januarfebruar 1961, str. 110115; uporedi sa ovom zbir
kom, str. 7476.
31
tivnije istorije. Moda ih treba traiti m anje u njenim
metodam a nego u njenim ciljevima?
Model nacionalnog raunovodstva koristi specifi
nu karakteristiku ekonom skih dogaaja: injenicu da se
oni mogu izraziti u term inim a jedinica vrednosti i da su,
prem a tome, u principu, m erljivi i sabirljivi27.
Ekonom ista postavlja tu merljivost u principu.
Istoriar m ora da je preispita. Na duem odstojanju
(ak i ne mnogo dugom), ni m onetarni oblik, ni upotreb
ni sadraj, ni sadraj-rad jednog dobra ne mogu da se
uporeuju. Ne mogu se sueljavati nivoi razliitih na
ina ivota. Ne moe se zam isliti zadovoljstvo koje bi
jedan televizor pruio nekom oveku u XVI veku.24 Isto
tako, jedan ekonom ski proek ne odslikava jedan dru
tveni nain ivotnog nivoa. Zbog svega toga je uzalu
dan kvantitativni posao uporeivati Francuza iz 1960. s
Francuzom iz 1700.
To m eutim , ne znai da je sasvim nekorisno p ra
titi rast, njegove skokove, njegove stagnacije. Ali bolje
je p ratiti jedan po jedan, obim e raznih proizvodnji, da
bi se ustanovilo ta tei Ra porastu, nego n asto jati da
se obuhvate sabirljivi agregati izraeni u vrednosti. U
svakom sluaju, svako korienje vrednosti pretpostavlja
jednu periodizaciju, jednu solidno utem eljenu krono
loku podelu, da bi se izbeglo uporeivanje kvalitativ
no razliitih skupova.
Srean sam to na te iste misli nailazim u izlaga
nju J. Marczewskog, i tu m u istoriari mogu mnogo du
govati, kao i kolam a retrospektivne ekonom etrije ko
jom se on inspirie. Njegov m etod mobilnog odmerava-
nja, koji uzima u obzir prom ene stru k tu re u n u ta r pro
izvoda, kao i ideja o jednoj tipologiji rasta kroz vreme,
dva su prim era istraivanja od opteg interesa za eko
nom iju i za istoriju.29 N asuprot tome, zato izraavati
nekakvo aljenje to se ne moe odgovoriti na pitanje:
Kakav bi danas, u funkciji naih dananjih m erila
vrednosti, bila vrednost neke proizvodnje iz prolosti, na
prim er proizvodnja Francuske iz 1700?30
Meutim, druga sveska Kvantitativne istorije na a
lost ne okleva da za finalni francuski poljoprivredni
proizvod prikae jednu krivulju koja polazei od
27 Marczewksi, str. VIVII.
24 O tim sam temama govorio na stokholmskoj Meuna
rodnoj konferenciji za ekonomsku istoriju, 1960. Izd. Paris, Hag,
1960, str. 3583; uporedi u ovoj zbirci str. 4546, 60.
29 Marczewski, str. XI, napomena 7, ,,Le take off en Fran
ce", Cahier 1SEA, serija AD, 1, 1961.
10 Marczewski, str. XII i XIV.
32
 1185 mil iona kurentnih f ranaka u 1700 dospeva do
1,464.700 miliona (galopirajuih) franaka u 1950. Ako se
smanji koliina novca da bi se dolo do iznosa u fran
cima 1905 1914, dolazi se do razum nijeg rezultata31.
No da li je on upotrebljiviji? U to nisam siguran.
Istoriar e se dakle tu radije drati navedenih
predostronosti, ne preputajui se neopreznostima p r
vih ostvarenja. A njegove e mu se predostronosti ui
niti jo korisnijim onog dana kada se budu rekonstrui-
sale stru k tu re globalnog bruto i neto proizvoda, nacio
nalnog dohotka, raspoloivog dohotka, samog aktivnog
stanovnitva: sve su to oblasti u kojim a je opasnost od
uporeivanja neuporedivih stvari naroito velika.
Samo m ikroskopska studija koja ipak moe da
da odgovarajue mesto i kvantitativnom na nivou
preduzea i tipova nagraivanja moe nas osigurati od
pogreke da prim enjujem o istu re na razliite real
nosti. Opservacija i konceptualizacija, mikro-opservaci-
ja i makro-konceptualizacija m oraju se neprekidno uza
jamno kontrolisati. To oduzima analizi privid preciz
nosti. To je uva od nezakonitih uoptavanja. Ili, jo bo
lje, to odreuje stepen uoptavanja koji je posm atrau
doputen.
Tu se tek stvarno postavljaju problem i odnosa iz
meu istorijske analize i ekonomske analize. Kada i gde
namerava kvalitativna istorija da dopusti intervenciju
specifine injenice, za koju sm atra da su je Mitchell.
Moore, B urns zanemarili u svojim radovim a o ciklusu?32
Ako treba samo statistiki dokazati da se francuski rast
ve dobro mogao da oseti sredinom XV III veka, da se
on usporava tokom francuske revolucije i prvog svetskog
rata, sve do velike depresije 1930,33 onda je re o jed
nom odnosu izmeu ekonomije i istorije koji je vidljiv
bez velikih proraunavan ja. Jednostavna krivulja, dobro
poznata, francuskog nacionalnog dohotka poev od 1900.
odavno Francuzima moje generacije dokazuje da se nji
hova istorija, ak i ekonomska, zove rat i krize, a ne
samoporavan razvoj. Problem je hronoloka, kvanti
tativna i kvalitativna studija sagledljivih mehanizama
koji povezuju rast, krize, ratove, evolucije i revolucije.
To nije jednostavan nroblem. On ne doputa jednostra
no reenje. Pisati: Sto se tie perioda pre XVIII veka,
zapaamo, b a r posle stogodinjeg rata, smenjivanje pe
rioda razvoja i opadanja, koji su uglavnom funkcija

31 Toutain, naved. delo, II, str. 60, 65, 128129.

31 Marczewski, str. XXXIX.
33 Isto, str. XLVI.
3 Marksizam u avetu 33
politikih zbivanja,34 znai zaboraviti kvantitativni n a
por istoriara koji ve nekoliko desetina godina razm i
ljaju o velikoj kugi i o otkriu Amerike. Zar au to r ve-
ruje da ekonom isti ne bi iz toga nita izvukli?
to se tie savremene drutvene istorije, je li ona
samo nada za budunost, vezana za prouavanje nacio
nalnih knjigo vodstava?
Tako objanjene prom ene stru k tu re nacionalnog
dohotka mogle bi postati dragoceno orue za studije
istorijske sociologije koje se odnose na drutvena kreta
nja, na form iranje i ulogu drutvenih grupa i k la s a .. .35
Razume se. Ali, nije li ve postojea kvantitativna
istorija ve to dragoceno orue? Cime se bavio Sim iand
ako nije radnikom psihologijom u vezi s nadnicom?
Cime se bavio E. Labrousse ako nije protivrenostim a
izmeu dohodaka i klasnim sukobim a pre 1789? Je li
sigurno da je globalni proraun procenta raznih tipova
dohotka u nacionalnom dohotku najbolji instrum enat
za analizu klasa? On bi, zaelo, dobro doao. Ali ni kao
prvi, ni kao jedini.
U stvari, posebno je vano da svaka disciplina ta-
no zna ta joj susedna disciplina moe da prui i ta
ima pavo da oekuje zauzvrat.
Od kvantitativne istorije novog m odela istoriar
e prvo da koristi definicije. ta je to nacionalni pro
izvod, neto i bru to ? ta je nacionalni dohodak i ka
kva mu je stru k tu ra: nadnice, socijalna davanja, raspo-
deljeni i neraspodeljeni profiti, zakupnine, dividende,
kam ate? ta je to raspoloivi dohodak i kako se on
moe izraunati? Kako se on rasporeuje izmeu poro
dica, adm inistracija, drutava? ta se naziva nacional
nim disponibilitetim a, s obzirom na spoljne operacije?
Kako se uspostavlja pravilni balans plaanja? Koje me
tode omoguavaju korisnu analizu tednje, investicije i
njihovih stru k tu ra? Kakvim m eram a predostronosti se
treba okruiti da bi se izbegle dvostruke prim ene {glo
balni proizvod, finalni proizvod, itd.)? Da bi se iskori
stile cene? Da bi se sa globalnih bro jk i prelo na brojke
po glavi putem demografske analize?
Kroz te veliine ekonom ista traga za optim zako
nima, m ogunostima intervencije, statistikim provera-
ma. Istoriar naroito traga za jednim principom kla
sifikacije dokum entarnih podataka, principom analize
za ekonomsko prouavanje grupa, za preciznim jezikom,
iju upotrebu, uostalom, m ora neprekidno da preispitu
34 Isto, str. XLVI.
15 Isto, str. XVI (re podvukao P. Vilar)
34
je. Ovo je sasvim dovoljno da od m odela nacionalnog
knjigovodstva uini prvorazredni in stru m en t istorijskog
istraivanja.
Ono to, nasuprot tome, ekonom ista moe da trai
od istoriara jeste sledee: 1. egzaktne granice mogu
nosti jedne retrospektivne informacije; 2. ve postojee
solidne zakljuke koje preporuuju ili ne preporuuju
izvesne naune postupke.
Tu bi zagovornici nove kvantitativne istorije mo
rali da vode rauna naroito o dva elementa: znaaju
kratkog ciklusa u ekonom ijam a starog tipa i bitnim raz
likama izmeu dokum entarnih m ogunosti statistike
epohe i m ogunosti prestatistike epohe.
K ratkorone fluktuacije mogu, istina, da interve-
niu pod uticajem konjunkturalnih faktora, ali te fluk
tuacije nisu duboke i njihovo pronalaenje, ili njihovo
eliminisanje, relativno su laki.36
Moe li se tako rezonovati pre 1800, pa ak i za
veliki deo XIX veka? Periodina kriza ishrane ne pro
uzrokuje samo socijalne nevolje i njihove posledice,
ona ima lanane reakcije u celoj ekonomiji. A oskudica
omoguava bogaenje o kojim a formiranje kapitala
mora svakako da vodi rauna. Ma kakvi bili globalni
i dugoroni zakljuci, prenebregavanje kratkog ciklusa
onemoguuje da se shvati mehanizam nekadanjeg dru
tva. Danas se o njem u predaje ak u kolama.
Mogu li se, s druge strane, pre 1800. nadoknaditi
praznine informacije37 sabiranjem ili oduzimanjem
skupova? Trebalo bi se nadati utvrivanju b a r nekoli
cine meu njim a. N ajbolji poznavaoci naih arhiva zna
ju da je to nemogue. Mogu se prouavati sluajevi,
regije, mehanizmi. Nikada nacionalna proizvodnja u ce-
lini, ni u oblasti poljoprivrede, ni u oblasti industrije.
Zavisno od vrste proizvoda, nae pouzdane statistike
informacije poinju od datum a koji se redaju tokom
vie od sto godina. Skupovi su u Francuskoj kao i u
veini zemalja dostupni tek negde posle I860. I to ne
svi. Nama m eutim obeavaju suprotno: Mogunosti
provere koje nudi kvantitativna istorija posebno su dra-
gocene kada je re o periodim a za koje ne postoje re
dovni statistiki podaci. Takav je naroito sluaj sa
francuskom istorijom pre 1815. H orizontalni i vertikal
ni preseci koje smo upravo pomenuli onda omoguuju
da se m aksimalno koriste rasuta obavetenja pokupljena
iz raznih spisa epohe.38
34 Isto, str. XI.
37 Isto, str. IV.
31 Isto, str. XI.
35
 Na alost, spisi iz epohe, kao i nam etaj, nisu uvek
dobri. Potpuno su zaboravljena Sim iandova zlatna pra
vila. Svi oni koji su ubeeni u sjajni napredak to ga
kvantitativna istorija moe da obezbedi istorijski (obi
noj) za XIX i XX vek, ale to ih je ona suvie olako
zanemarila.
Pre no to je napisao svoj esej o knjigovodstve
nom utvrivanju poljoprivredne proizvodnje u presta-
tistikoj eri, J.-C. Toutain pie: Procenjivanja proiz
vodnje svakog proizvoda ne m ogu se vriti n a nivou
osnovnog proizvodnog elementa-parcele, pa ak ni
na nivou osnovnog preduzea, poljoprivrednog dobra.
Ona se mogu pokuati samo na nivou optine ili kan
tona i uz pomo proizvoljnih pokazatelja, kao to je to
prinos, esto kratkovido izraunavanih. Nije li para
doks da prinos slui za obraun proizvoda, a ne p ro
izvod za obraun prinosa? I da se taj proizvod odre
uje prem a zamisli koju im a lokalni procenitelj rasta?
S druge strane, takvim se prosedeim a obraunavaju
kao efekti proizvodni i samo virtuelni proizvodi.39
To je jedna osuda. Ali m etod se prim enjuje. I to
ak u ovom obliku: Prinos V aubana je neprihvatljiv,
ali poto nemamo naina da ga ispravimo, provizorno
emo ga zadrati.40
Moda me jo vie onespokojava sledea form ula
cija: Ekstrapolacioni m ultiplikatori koji se koriste pre
noenjem sa uzorka na celinu uglavnom su pogreni,
ali je ispravljanje lako . . . 41 je r taj nauni jezik eli
naprosto da konstatuje: Ne postoji ni jedan zvanini
statistiki podatak za prouavanje poljoprivredne pro
izvodnje X V III veka. Ali veliki broj dravnika, agrono
ma, putnika, politiara (u tren u tk u revolucije) pokuao
je na osnovu linih istraivanja, izvrenih na izvesnim
delovima teritorije, d a proceni poljoprivredni proiz
vod . ...42
Po potrebi, zadovoljavaju se d'Avenelom zato to je
pisao krajem XIX veka, pa je prem a tom e konsulto-
vao autore X V III veka43 (ime se opravdava od njega
preuzeta cifra obraenih povrina za godinu 1600).
Istoriarim a e ovo valjda b iti dovoljno. Kao to
kae Pierre Chaunu: Sasvim je nedopustivo to je
usvojen takav p ristrasn i prezir, vie nesvestan nego

w Toutain, nave. elo, I, str. 23.

40 Isto, str. 120.
41 Isto, str. 5, napomena 6.
* Isto, str. 4.
41 Isto, str. 32.

36
 voljan, prem a divovskom naporu koji su ostvarili isto
riari ekonomije.44
J. Marczewski je odgovorio45 da ni jedna novija isto-
rijska stu d ija ne moe da na zaista razuman nain iz-
meni rezultate J.-C. Toutaina i da preostaje izbor iz
meu te prve priblinosti i odlaganja prve knjige
kvantitativne istorije do godine 2000.
U redu. Ali, je li trebalo dokazati da je francuska
poljoprivredna proizvodnja porasla od 1700? Da je he-
m ijska industrija u Francuskoj zapoljavala 12.500
radnika od 1781. do 1790, a 119.885 u 1936-oj? Koliko
god da su izvesni skokovi krivulje i znaajni, oni su
bili ve poznati, je r su izraunati n a osnovu cena.
Tako na prim er, za meuciklus recesije pre francuske
revolucije, koji rezultira na krivulji, polazei od pri-
mene dobro poznatih cena, jednom pretpostavljenom
proizvodnjom.46
Mi smo mnogo oekivali od jednog pokuaja, koji
je, kao i mnogi drugi tokom poslednjih dvadeset go
dina, nastojao da ekonom sku misao na neki nain ute
melji u vremenu. Mi i dalje ne sum njam o da e nje
gova obeanja, za statistiki period, b iti odrana i da
e istorija od toga im ati koristi.
Ali svaka disciplina m ora svakog trenutka da ima
jasnu svest o svojim granicam a i svojim ciljevima, da
svoj jezik prilagodi nivou mogunosti informacije, da
potuje originalnost drugih, bliskih disciplina i da se
dri tehnikih pravila koje od njih ponekad m ora da
pozajmi.
Istoriar ne treba da se zgraava itajui ovu re
enicu J.-C. Toutaina:
Nastavivi prouavanje dugoronog razvitka, mi
smc eliminisali ratn e godine, p a deceniju 1915 1924.
zamenili poludecenijom 19201924, a deceniju 1935
1944. sa etiri godine 1935 1938.47
To je jedan zakoniti analitiki postupak.
Ali za istoriara ra t nije neto egzogeno. On ga
ne moe eliminisati. On ne moe eliminisati '(mada je
44 Citirani lanak, str. 172. Chaun istie jednu naroito
zaprepaujuu greku o ukljuivanju Lorene, ali kao i ja sma
tra suvinim iznoenje mnogih sitnih kritikih zamerki. Sam me-
tod je ono to vrea navike istoriara.
45 Quelques observations...", citirani lanak, str. 178.
44 Zato meutim, u tom sluaju, navoditi pored brojki ko
je daje E. Labrousse, a koje usvajamo, napabirene" brojke,
pronaene tu i tamo kod nekih autora tog doba? Nepodudar
nost tih brojki sa statistiki utvrenim brojkama dokazuju
koliko u njih ne treba imati poverenja!
47 Nave. elo, I, str. 11.
37
to isuvie dugo inio) ono to ekonom ska k retanja
duga ili k ratk a sadre kao objanjenje, ak i za rat.
Njegov je teki zadatak da u jo mnogo veoj me
uzavisnosti od one koja je svojstvena nacionalnom
raunovodstvu shvati mehanizam potpune istorijske ce-
line, u kojoj ovek ivi, stvara, bori se i umire.
(Pierre Vilar, Une histoire en Construc
tion, approche marxiste et problmati-
ques conjonclurelles, Gallimard/Le Seuil,
1982, str. 296313)

Prevela Fria Filipovi

38
Hans-Ulrich Wehler
POVIJEST KAO HISTORIJSKA
NAUKA O DRUTVU*

Povijest i sociologija

Zahtjev za interdisciplinarnom suradnjom sociologa

i historiara ve je due vreme upravo pomodan. To
posebno vrijedi za Sjedinjene Drave, ali ni kod nas ne
m anjkaju takva apeli1 N eosporno je da se s takvim pro-
gram atskim zahtjevim a moe, dodue, izvrsno sporiti,
ali odluujui odgovor ipak daje nauna analiza p ro
blema koja vie nego do sada vodi rauna o opravdanim
zahtjevima obiju disciplina. U tu svrhu neophodno po
vezivanje teorijskih postavki i metodikih postupaka,
naina m iljenja i odreivanja ciljeva obiju nauka
povezivanje iz kojeg se ve jasno razabiru konture hi
storijske nauke o drutvu u meuvremenu je otpo
elo i ima, ak, nekoliko izvrsnih studija koje ovdje

* Tri ovdje obuhvaene studije polaze od toga da uobia

jeno odreenje povijesti kao duhovne nauke s najuim oslon
cem na filologiju vie ne dostaje. Nastoje raspraviti probleme
nauke o povijesti koju se iznova odreuje i poima kao historij-
sko-kritiku nauku o drutvu. Radi toga je neophodna disku
sija sa susjednim disciplinama i ovdje je treba iznova potaknu
ti u pogledu odnosa povijesti prema sociologiji, ekonomiji i psi
hoanalizi. Da bi se omoguio njen nastavak, prije svega kritika
dopuna ili protuargumentacija, iscrpno je navedena relevantna
literatura.
1 Usp. npr. literaturu u: H.U. Wehler (izd.), Geschichte
und Soziologie, Koln, 1972 (NWB 53), str. 35561; odnosno u:
isti i N. Elias (izd.), History and Sociology, London, 1974.

39
mogu posluiti kao orijentiri.2 Bez obzira na injenicu
da je potvrivanje istinitosti presudni kriterij u pro
cesu istraivanja i prikazivanja, ipak bd se moglo ispla
titi da se neke ve odavno sporne toke u odnosu obiju
nauka uzajam no jo jednom rasprave kako bi se, uko
liko je mogue, doprinjelo razvoju historijsko-kritike
analize drutva.
Tome se suprotstavlja odreena tendencija sociolo
gije. Naime, nem a tako dugo kako je u vie navrata
konstatirano da je s njenim razvojem proteklih godina
povezano i historiziranje teorije koje nije zanem ari
vo; bez obzira radilo se pri tom o tako kom petentnim
posm atraim a kao Rene Konig u Saveznoj Republici
Njemakoj, Charles Tilly u Sjedinjenim Dravama i Eric
H obsbawm u Velikoj B ritaniji, svi su oni u tom pogle
du saglasni i vide ujedno po svoj pritici najvaniji uz
rok u potrebam a onih sociolokih istraivanja koja se
odnose na problem e nerazvijenih zem alja.3 Jer, bez his
torijske dim enzije socijalne prom jene, bez uvaavanja
dugoronih socijalno-ekonomskih, kulturnih i politikih
procesa transform acije, u toj oblasti kao to je po
najprije pokazalo esto naivno bavljenje m alobrojnim
2 Usporedi neke od najboljih radova novijeg datuma iji su
autori predstavnici obiju disciplina: L. Stone, The Crisis of the
Aristocracy, 15581641, London, 1965; E. LeRoy Ladurie, Les
Paysans de Languedoc, 2 toma, Paris, 1966; J. Kocka, Untemeh-
mensverwaltung und Angestelltenschaft am Beispiel Siemens,
18471914, Stuttgart, 1969; E. P. Thompson, The Making of the
English Working Class, London, 1963; H. Perkin, The Origins of
Modern English Society, 17801880, London, 1969; S. Thern-
strom, Poverty and Progress: Social Mobility in a 19th Century
City, Cambridge/Mass., 1964; C. Tilly, The Vendee, Cambridge/
/Mass., B. Moore, Soziale Urspriinge von Diktatur und Demokra-
tie, Frankfurt, 1969; N. Smesler, Social Change in the Industrial
Revolution, London, 1959; S. M. Lipset, The First New Nation,
N. Y., 1969; R. Dahrendorf, Gesellschaft und Demokratie in De
utschland, Miinchen, 1965. Ovdje i u nastavku vjerovatno se su
vie esto govori o odreenoj sociologiji i odreenoj povijesti
bez stalnog diferenciranja; ali bez izvjesnih saimanja o ovoj
se temi ne moe raspravljati.
3 R. Koning u: isti (izd.), Handbuch der empirischen Sozial-
forschung, t. II, Stuttgart, 1969, 1287; vidi i t. V, 1284; C. Tilly,
Clio and Minerva, u: J. C. McKinney i E. A. Tiryakin (izd.),
Theoretical Sociology, N. Y., 1970, 43466 (njemaki u: Geschi-
chte und Soziologie, 97131); E. J. Hobsbawm, From Social Hi
story to the History of Society", u: Daedalus, 100, 1971, 2045
(njemaki isto, 33153). Slian razvoj moe se pratiti u istrai
vanju ekonomskog rasta: usp. Hobsbawm, passim; M. Postan,
Fact and Relevance, Cambridge, 1971, 67. i daelj, te uvod u:
H.U. Wehler (izd.), Geschichte und Okonomie, Koln, (NWB 58),
1135. Prvi oblik temeljio se na mom prilogu (Geschichte und
Soziologije Mdglichkeiten einer Konvergenz"?) sveanom spi
su za R. Koniga, Koln, 1973.
40
 varijabilam a koje se tiu sadanjosti uope ne moe
odgovoriti na bitna pitanja, a moda ih ak ni postaviti.
To iskustvo neosporno se -odrazilo na teorijsku diskusi
ju sociologa, bez obzira to u njihovoj praksi ponegdje
jo uvijek prevladava protupovijesno pozitivistiko dje
lovanje. Ali toj em pirijskoj praksi, koja vodi u slijepu
ulicu ne samo to se tie zemalja u razvoju nego i cen
tralnih drutvenih problema razvijenih industrijskih ze
malja, s pravom se suprotstavlja zahtjev da se s re-
historiziranjem drutvene analize probiju sputavajue
ograde.4 Tamo i upravo tamo gdje ne postoji uvjere
nje da je historiziranje ve sasvim u toku, dakle kod
predstavnika dijalektike sociologije, odluno se za
htijeva otvaranje prem a povijesti. To proizlazi iz dos
ljednog nadovezivanja na Marxovu tezu da postoji sa
mo jedna jedina nauka, nauka o povijesti.5
Opi zahtjevi za sporemnou za suradnjom socio
loga i historiara, kao to smo kazali, nisu vie rijet
kost. Sociologija je povijest bez tekog rada, povijest
je sociologija bez razuma, izjavio je na prim er D. G.
McRae sudionicima Treeg svjetskog kongresa sociolo
ga, a E. Topitsch je malo kasnije, parafrazirajui Kanta,
iznio m iljenje da povijesti bez sociologije ostaje [ ...]
slijepa, a socijolgija bez povjesta, naprotiv, prazna.6 S
4 J. Habermas, Zur Logik der Sozialwissenschaften, Tubin
gen, 1967, 91 (Frankfurt, 19701, 179), usp. 1974, 16476; slino:
H. P. Dreitzel, Theorielose Geschichte und geschichtslose So
ziologie", u: Geschichte und Soziologie, 3752; isti ,,t)ber die
historische Methode in der Soziologie, u: isti (izd.), Sozialer
Wandel, Neuwied, 1967, 44165; H. Baier, Soziologie und Ge
schichte, u: Archiv fiir Rechts- und Sozialphilosophie, 52, 1966,
6789; S. Landshut, Kritik der Soziologie, Neuwied, 19692; P.
Bollhagen, Soziologie und Geschichte, Berlin, 1966; isti, Gesetz-
mdssigkeit und Gesellschaft, Berlin, 1967. Tako ve dulje vre
mena i C. W. Mills (Kritik der soziologischen Denkweise, Neu
wied, 1963, 192209 (takoer u: Geschichte und Soziologie, 85
96); isti, Power, Politics, and People, izd. I. L. Horowitz, N. Y.,
1963), koji je pri tom imao u vidu upravo jednu tako visoko
razvijenu zemlju kao to su SAD. Usp. jo: B. Moore, Strate
gic in der Sozialwissenschaft, u: isti, Zur Geschichte der Ge-
walt, Frankfurt, 1966, 85123; A. Gouldner, The Corning Crisis
of Western Sociology, N. Y., 1971; H. Gerth i S. Landau, The
Relevance of History to the Sociological Ethos", u: M. Stein
i A. Vidlich (izd.), Sociology on Trial, N. Y., 1963, 2634, kao i
upeatljivo: N. Elias, Soziologie und Geschichtswissenschaft,
u: isti,Die hlfishe Gesellshaft, Neuwied, 1969, 959 (takoer
u: Geschichte und Soziologie, 5377).
5 MarxEngels, Dela, tom 3, str. 27: Apstrakcije same za
sebe, odvojene od stvarne prolosti, nemaju nikakvu vrijednost.
6 D. G. McRae, Some Sociological Prospects", u: Trans
actions of the Third Congress of Sociology, VIII, London, 1957,
302; slino na 5. kongresu: S. D. Clark, History and the Soci-
41
druge strane, historiari nisu samo neprestano prepo
ruivali sociolozima historijsku analizu uzdunog pre
sjeka, nego su i izravno pledirali za sociologiziranje
nauke o povijesti.7 Posebno se m odem a socijalna povi
jest nije zatvorila sociologiji; ak je i jedan tako deci
dirani predstavnik savremenog neohistorizm a kao to je
to Otto B runer dopustio da gotovo vie nije mogue
praviti razliku izmeu historijske sociologije i socijal
ne povi jesti.'15 A i to je neto.
ological Method, u: Transactions of the Fifth World Congress
of Sociology, IV, Loven, 1962, 3140; usp. isti, Sociology, His
tory, and the Problems of Social Change, u: Journal of the
Canadian Political Science Association, 25, 389400. E.
Topitsch, Geschichtswissenschaft und Soziologie, u: isti, Sozial-
philosophie zwischen Ideologie und Wissenschaft, Neuwied, 19662,
129. Usp. i: R. A. Nisbet, History and Soziologiy, u: isti, Tra
dition and Revolution, N. Y., 1968, 91104; isti, Social Change
and History, N. Y., 1969; T. H. Marshall, Class, Citizenship, and
Social Development, Garden City, 1964; B. A. Wilson, Sociolo
gical Methods in the Study of History, u: Transactions of the
Royal Historical Society, 21, 1971, 10118; K. T. Erikson, So
ciology and the Historical Perspective", u: The Sociology of the
Future, izd. W. Bell, N. Y., 1971, 6177.
7 C. A. Beard npr., prema R. E. McGrew, History and the
Social Sciences", u: Antioch Review, 18, 1958, 278; E. H. Carr,
What is History, London, 1961, 60 (njemaki: Stuttgart, 19692);
H. St. Huges, The Historian and the Social Scientist", u: Ame
rican Historical Review (AHR), 66, 1960, 2046 (njemaki u:
Geschichte und Soziologie, 21642); A. S. Eisenstadt, American
History and Social Science", u: The Centennial Eeview, 7, 1963,
22512-, S. L. Thrupp, History and Sociology", u American Jour
nal of Sociology (AJS), 63, 1957, 110; C. Vann Woodward, Hi
story and the Third Culture", u: Journal of Contemporary His
tory (JCH), 3, 1968/II, 2335; L. Benson, Toward the Scientific
Study of History, N. Y., 1972. Od njemakih historiara usp. na
primjer: O.Hintez, Soziologije und Geschichte (Ges. Abh. II),
Gottingen, 1964; radove W. Conzea i Th. Schiedera u: Biblio
graphic zur deutschen Sozialgeschichte 17891972, u: Modeme
Deutsche Sozialgeschichte, izd. H.U. Wehler, Koln, 19734 (NWB
10), 565613.
* O. Brunner, Das Problem einer europaischen Sozialge
schichte", u: isti, Neue Wege der Verfassungs-und Sozialgeschi
chte, Gottingen, 19682, 102; znaajna kritika Brunnerove postav
ke u: H. Medick, Naturzustand und Naturgeschichte. Die Urs-
priinge der biirgerlichen Sozialtheorie und Sozialwissenschaft
als Geschichtsphilosophie, Gottingen, 1973, dodatak (openito iz
vrsno i po predodbama o historijskoj analizi drutva kod kot
skih filozofa); F. Braudel, Sur une conception de lliistoire so-
ciale", u: Annales 14, 1959, 30819, takoer u: isti, Ecrits sur
lhistoire, Paris 1969, 17591; D. W. Nicholas, New Paths of
Social History and Old Paths of Historical Romanticism: O.
Brunner", u: Journal of Social History, 3, 1969/70, 27794. Usp.:
H.U. Wehler, Probleme der modemen deutschen Sozialgeschi
chte , u: isti, Krisenherde des Kaiserreichs 18711918, Gottingen,
1970, 319321; D. Hilger, Zum Begriff und Gegenstand der So
zialgeschichte", u: Buch und Bibliothek, 23, 1971, 1726.
42
 Oigledno ipak predstoji dugi, m ukotrpni put od
apela to bude sim patije do teorijski i em pirijski bo
lje fundirane analize problem a. Meu socijalhistoria-
rim a je veoma raireno m iljenje da e kapacitet so
ciologije p ri savladavanju stvarnih problem a znatno po
rasti ako se ona upusti u povijest. Sociologija takoer
m ora ponovo moi historijski misliti i raditi, kako to
otvoreno zahtjevaju i kao to su to traili neki od nje
nih najboljih predstavnika; je r samo joj povijest moe
dati modele tum aenja za dugorone trendove bez kojih
mnoge studije sadanjosti o staju povrne, ako ne ak
pogrene. S druge strane, nauka o povijesti osjea tamo
gdje u njoj vlada stvarni ivot, nedostatak teorije i,
gledano u cjelini, moda je jo sprem nija da ui od
sociologije nego sociologija od nje. Zahvaljujui svom
dugogodinjem bavljenju socijalnom prom jenom ona
je sada ak u teko procjenljivoj prednosti spram onih
sociologa koji su se odluili da odgovaraju na histo
rijska p itanja. Pribliavanje nauke o povijesti i sociolo
gije izgleda, stoga, moguom samo u oblasti historijsko-
-kritike nauke o drutvu koja um ije povezati pootre
nu teorijsku svijest sa izvjebanim razum ijevanjem raz
vojnih procesa usaenih u vremenske proteke razliitog
trajanja.
O dvajanje obiju nauka treba shvaati samo histo
rijski, je r praktiki, povijest ima neprestano posla s
drutvom a sociologija s povijeu. Za vrijeme krize
poslije kraja 18. stoljea, kada je dvostruka revolucija
(Hobsbawm) politika Francuske i industrijska Ve
like B ritanije utjecale na ureenje stare Evrope, raz
vila se sociologija preteno kao kritika opoziciona na
uka koja je analizam a drutvenog ivota, otkrivanjem
njegovih skrivenih m ehanizama eljela doprinjeti uprav
ljanju socijalnim procesim a i uspostavljanju buduno
sti koju je koncipirala prosvjetiteljska racionalnost. Uz
ovaj glavni pravac, sporedni konzervativni pravac (bilo
u Francuskoj nadovezujui se na de Bonalda, de Mai-
sterea, d druge, ili kasnije u Nemakoj na Riehla) znat
no je zaostao u djelatno-povijesnom smislu.9 Nauka o
povijesti, u njem akim dravam a teorijski poivajui u
* E. J. Hobsbawm, Europaische Revolutionen 17891848,
Miinchen, 196. Usp.: H. Freyer, Soziologie als Wircklictkeit-
swissenschaft, Leipzig, 1930, 165; isti, Soziologie und Geschicht-
swissenschaft", u: Geschichte in Wissenschaft und Unterricht, 3,
1952, 1420 (takoer u: Geschichte und Soziologie, 7484); To-
pitsch, 120; Brunner, 2663; G. Eisermann, Soziologie und Ge
schichte", u: Handbuch der empirischen Sozialforschung, I, Stutt
gart, 19672, 60140. Openito o tome: R. Aron, Hauptstromungen
des soziologischen Denkens, 2 toma, Koln, 1971; H. Klages, Ge-
43
potpunosti na antirevolucionam om , protuprosvjetitelj-
skom historizm u, ipak je u drutvu koje je zbog nepre
stanih potresa njegovih prevazienih institucionalnih te
m elja nesigurno otpoelo traiti svoj identitet, dobila
prvenstveno afirm ativne funkcije. Legitim irala je histo
rijski odrasla ureenja; savezu tro n a i o ltara esto se
pridruivala i katedra, kojoj oni m alobrojni po stran i
(npr. Gervinus) nisu imali pristupa. Samo je na kratko
liberalni ideal nacionalne drave bio suprotstavljen au
toritarnoj socijalno-konzervativnoj tradiciji, samo su
m alobrojni u strajali na njem u due od jedne godine.10
Tu se takoer zarana form irala odreena k arak teristi
ka: pisanje povjesti bilo je u velikoj m jeri fiksirano
uz nacionalnu dravu i nacionalizam, dok je sociologiju
od samog poetka zanimalo drutvo kao m eunarodni
fenomen.
Ova naelna razlika u vrem enu njihovog postanka
prati kod nas do danas odnos obiju nauka. Ta razlika
je i u 20. stoljeu jo dugo bila o tro naznaena, ta-
vie, jo ju je i zaotrila m etodoloka ra sp ra neokan-
tovaca, koji su zastupali svoj pozni historizam protiv
prirodnih nauka i zapadnoevropskog pozitivizma. U Nje
makoj, kasnije preuzim anje vlasti nacionalsocijalista
predstavlja kamen kunje koji bolje od mnogih nauno-
-povjesnih studija pokazuju kako su se duhovi podije
lili: gotovo svi socijolozi od znaaja i imena su emigri
rali, gotovo svi h istoriari od znaaja i imena sprem no
se prilagodili, budui da su se s velikim dijelom na-
cionalsocijalistike ideologije slagali, dok je na duge
pruge vladala suglasnost.11 Skicirati to h istorijsko pori-
schichte der Soziologie, Miinchen, 1969; F. Jonas, Geschichte er
Soziologie, 4 toma, Reinbek, 1968/69; R. Spaemann, Der Urs-
prung der Soziologie aus dem Geist der Restauration, Miinchen,
1959.
19 G. Iggers, Deutsche Geschichtswissenschaft, Miinchen,
19722; Deutsche Historiker, izd. H.U. Wehler, 5 tomova, Gottin
gen, 1971/72, u tomu I, 1973; H. Gollwitzer, Neuere deutsche
Geschichtsschreibung", u: Deutsche Philologie im Aufriss, 3, Ber-
Hn 19672, 2287365; J. Streisand (izd.), Studien iiber die deutsche
Geschichtswissenschaft, 2 toma, Berlin, 1963/65; W. Berthold
i G. Lodzek (izd.), Kritik der biirgerlichen Geschichtsschreibung,
Koln, 1970. Za anglosaksonske zemlje (Buckle!) i Francusku
(usp. sada: G. Lefebvre, Sa naissance de Vhistoriographie mo
derne, Paris, 1971, 160205; D. Gerhard, Guizot, A. Thierry
und die Rolle des Tiers, Etat in der frazosischen Geschichte",
u: Alte und neue Welt in vergleichender Geschichtsbetrachtung,
Gottignen, 1962, 5775) ovaj prigovor odavno ne vrijedi u istoj
mjen.
" Usp.: K. F. Werner, NS-Geschichtsbild und Geschichts
wissenschaft, Stuttgart 1967; H. Heiber, W. Frank und sein
Reichinstitut fiir Geschichte des neuen Deutschland, Stuttgart,
44
jeklo razdvajanja struka nikako ne znai openito pri
znati razlikovanje prem a naunim kriterijim a. Predm et
obiju nauka, bez obzira to one razliito naglaavale,
jest isti: drutvo, veinom novovjeko, pored ostalog i
nacionalnom dravom obiljeeno drutvo sa svojim ne-
brojnim poljim a problem a. Stoga polazei od predm eta
uvjerljivo razgranienje nije mogue. Isto tako ni pre
ma m etodama, m ada gipka formula: povijest se posve
uje individualnom, sociologija pak openitom, i danas
uiva iritiraju u om iljenost. To m iljenje dijelio je ak
jedan nezavisni znanstvenik kao to je Otto Hintze, a
ako se njega smije sm atrati takoer jednim od malo
brojnih starijih historiara koji su pokuali recipirati
Maxa W ebera, onda je ve sam W eber zarana prevla
dao tu razliku.12 Za svakodnevnu praksu jo bi uvijek
moglo b iti tono da sociolozi brzopleto posveuju pa
nju openitim zbivanjima, historiari uskogrudnom de
taljiziranom jndividualiziranju. Ali ako kao to se
trai pojam historijskog individuum a shvatimo do
voljno iroko, onda sociologija obino, m ada se to e
sto ne priznaje, ima s njim e posla ba kao i povijest
koja se u praksi rijetko pridravala tog polemiki sti
liziranog razlikovanja. To razlikovanje ona takoer ta-
koreku nakon to joj je u Weberovom napisu o
objektivitetu oitana bukvica da sasvim uti o Marxo-
vom pojm u teorije13 vie niti ne smije isticati i da
nas na tom nerealnom dualizmu sigurno vie ne eli
1966; W. F. Haug, Der hilflose Antifaschismus, Frankfurt, 1967.
C. V. Ferber, Die Entwicklung des Lehrkorpers der deutschen
Universitaten und Hochschulen 18641954, Gottingen, 1956; R.
Dahrendorf, Soziologie und Nationalsozialismus, u: Deutsches
Geistesleben und Nationalsozialismus, A. Flitner (izd.), Tiibingen,
1965, 10824, takoer u: isti, Pfade aus Utopia, Miinchen, 1968,
89103; H. Maus, Bericht iiber die Soziologen in Deutschland,
193345", u: Kolner Zeitschrift fiir Soziologie (KZS), 11, 1959,
7299; R. Konig, Studien zur Soziologie, Frankfurt, 1971, 9 do
36, 10336.
12 Hintze, isto, 251; odaziv i kod Dreitzela, Historische Me-
thode; kao snani prigovor kod L. Koflera, Zur Geschichte der
biirgerlichen Gesellschaft, Neuwied, 1966*. Usp.: S. W. F. Hollo
way, Sociology and History", 48 1963, 15480, i u novije vrije
me: Th. Schieder. Unterschiede zwischen historischer und sozial-
wissenschaftlicher Methode, Moskva, 1970, i u: Festschrift H.
Heimpel, I, Gottingen, 1971, 127, takoer u: Geschichte und
Soziologie, 283304; K.G. Faber, Theorie der Geschichtswissen
schaft, Miinchen, 1971.
13 Kao kritika tradicionalistikog shvaanja pisanja povije
sti napis Maxa Webera (Die .Objektivitat' sozialwissenschaft-
licher und isozialpolitischer Erkenntnis, u: Gesammelte Auf-
satze zur Wissensschafts lehre, Tiibingen, 1968\ 146214) jo
uvijek predstavlja neophodnu literaturu. Od Marxa njegov Uvod
u Osnove kritike politike ekonomije, Dela, tom 19. Usp. i: O.
45
ustrajati. injenica da socijologija isto tako malo moe
biti ograniena na sadanjost kao i povjest na pro
lost, valjat e jo poblie razm otriti. Ali neosporno
je da ima odreenih m etoda sociologije koje su upo
trebljive samo kod m alih vrem enskih razm aka, a s d ru
ge strane odreenih historijskih tehnika koje om oguuju
savladavanje velikih vrem enskih distanci, no ta okol
nost jo uvijek ne kon stitu ira dvije nauke equal
but separate.
S obzirom na ciljeve ve dugo vrem ena postoji zna
tno razilaenje. Sva sociologija, ukljuujui njene kon
zervativne kole, nastojala je dati barem grau za ope
teorije drutvenog ivota, moda gotovo ak im ati na
raspolaganju ili ak ve posjedovati upravo opu soci
jalnu teoriju, to predstavlja totalni zahtjev koji su mo
derne teorije sistem a usvojile. Pisanje povijesti, kao
konzervativni p ro tu u d ar postulatu prosvjetiteljstva da
stvarnost treba preoblikovati prem a razumu, vratilo se,
naprotiv, gotovo dogm atizirajuem principu individu
aliteta, koje je pri tom takoer suvie esto suavalo na
pojedine linosti. Stoga je s pretjeranim strahom odu
stajalo od fo rm iran ja bilo kakve eksplicitne historijske
teorije, pa tavie i prigovor gout de l'infinim ent pe
tit (Marc Bloch) poim alo kao odliku.14 Ovaj prigovor
se, naravno, tie i b ro jn ih studija, posebno am erikih
sociologa, a u sociologiji uope ima nesum njivo jo isto
toliko brzopletog i stvarnosti stranog uopavanja ko
liko u povijesti jalove ali zato pedantne potjere za be
znaajnim sve dotle dok vai samo kao individuum
ineffabile.15 Ovdje i sociologija i povijest potuju za
kon kojem su se podvrgle. Ali nunost da jasno form u
liranju svoje spoznajno-rukovodee interese (tu ose
bujnu m jeavinu teorijskog razum ijevanja i odnosa
spram prakse) moe u potpunosti dovesti do ogrania
vanja stanovita obiju nauka, iako bi tu povijest mo
rala vie od sociologije preskoiti svoju historijsku sjen
ku. Iz zajednikog interesa za em ancipatorskim razvoj
nim procesima, za rasvjetljavanjem otpora protiv njih
i za poveanjem m ogunosti njihovog provoenja mogu
se odrediti identini ciljevi sociologije i povijesti, pogo
tovo zato je r su tu potrebne neoborivo im perijske ovr-

Hintze, Der moderne Kapitalismus als historisches Individu

um", u: isti. Ges. Abhanlungen, izd. G. Oestreich, II, Gottingen,
1964, 374426.
14 M. Bloch, Les caracttres originaux e lhistoire rurale
frangaise, II, Paris, 19561, XVII.
15 F. M. Powicke, Modern Historians, London, 1955, 192.
46
snule teorije.16 Prema tome, polazei od ciljeva takoer
je teko uvjerljivo izvesti sam ostalnost obiju discipli
na; u svakom sluaju to se tie ciljeva vie nema m je
sta oteavajuoj razliitosti, ukoliko nagalsimo to jo
jednom ovdje kod nas povijest napokon napusti ob
last politikih im plikacija historizm a i prihvati obea-
vajue, druge elemente iz nauke o povijesti, pa i iz svo
je vlastite.17
Mrzovoljnu politiku nesklonost ponekih historiara
spram sociologije kao opozicione nauke ovdje moemo
zanemariti. Taj prigovor ostao je bez uporita ve zbog
spemnosti mnogih sociologa da stave na raspolaganje
vladajua znanja i usavre vladajue tehnike, ba kao
to je openito, globalno govorei, dobar dio zapadnih
sociologa u potpunosti pristao da bude u slubi vlada-
juih vlasti industrijskog kapitalizm a u istoj m jeri kao
pisanje povijesti u slubi nacionalsocijalizma i nacio
nalne drave. Meutim, nezavisno od toga ipak jo uvi
jek postoji jedna naelna razlika.
Usprkos svim ohrabrujuim zaecima rehistorizira-
nja sociologije, njim a listom jo esto nedostaje pro
miljeni odnos prem a historijskom vremenu. Ali prizna
vanje historijskih vremena, njihove neopozivosti, njiho
16 Usp.: Dreitzel, Theorielose Geschichte, 51; Moore, Strate
gic; Habermas, Zur Logik, 91125, 26775, 278, 308.
17 Vidi o tome, osim naslova u bilj. 2, npr. u pogledu SAD:
K. A. Lockridge, A New England Town, Dedham/Mass. 16361736,
N. Y., 1970; P. Greven, Four Generations: Population, Land, and
Family in Colonial Andover, Ithaca, 1970; M. Zuckerman, Pea-
cable Kingdoms, N. Y., 1970; J. Demos, A Little Commonwealth.
Family Life in Plymouth Colony, N. Y., 1970; J. T. Main, The So
cial Structure of Revolutionary America, Princeton, 19702. Ili
za jedno kasnije vrijeme: S. Thernstrom, Reflections on the
New Urban History", u: Daedalus, 100, 1971, 35975; isti, Work
ing Class Social Mobility in Industrial America", u: M. Richter
(izd.), Essays in Theory and History, Cambridge/Mass., 1970,
22138; isti, Urbanization, Migration, and Social Mobility in
Late 19th Century America", u :B. J. Bernstein (izd.), Toward
a New Past, N. Y., 1969, 15875. Francuska: P. Higonnet, Pont-
-De-Montvert, Social Structure and Politics in a French Village,
17001914, Cambridge/Mass., 1981; O. Hufton, Bayeux in the
Late 18th Century, Oxford, 1967; R. Forstner, The Hous of Saulx
Tavanes, 17001830, Baltimore, 1971. Engleska: W. G. Hoskins,
The Midland Peasant, London, 1957; E. J. Hobsbawm i G. Rude,
Captain Swing, London, 1970; L. Stone, Social Mobility in En
gland, 15001700". u Past & Present, 30, 1966, 1655. Ru
sija: W. Vucinich (izd.), The Peasant in 19th Century Russia,
Stanford, 1970. vicarska: R. Braun, Industrialisierung und
Volksleben, Zurich, 1960; isti, Sozialer und kultureller Wandel
in einem Landlichen Industriegebiet im 19. und 20. Jh., Zurich,
1965. Njemaka: J. Habermas, Strukturwandel der Offenthch-
keit, Neuwied, 19652, 1971s; H. Rosenberg, Grosse Depression und
Bismarckzeit, Berlin, 1967.
47
vih razliitih tem pa i stru k tu ra, kao i njihovo deifri-
riranje, tvore tem eljnu ob last svake ozbiljne nauke o
povijesti. Prei preko te fundam entalne razlike, bio bi
sasvim jalov i nepoten m anevar usklaivanja. Upravo
oni sociolozi koji pokazuju historijski interes tu su
neki predstavnici dijalektike sociologije iznimka
ponekad predviaju o trin u te suprotnosti koja uvijek
iznova probija plafon dobronam jernog ublaavanja su
koba.18 Sociologija je preteno bila usredotoena na ana
lizu sadanjosti, bez obzira koliko se njeni osnivai
(Marx i W eber, D urkheim i Pareto i drugi) posveivali
povijesti. Sociolozi jo uvijek sm atraju da postoji tako
neto kao sadanjost. Ali gdje ona poinje? 1789,
1917, 1945, 1969, juer? I gdje zavrava? Za historiara
postoje u izvjesnom sm islu samo prolost i budunost;
sadanjost ima za nj u svakom sluaju samo irinu
noia za b rijan je ija otrica djelie budunosti ne
prestano odsjeca i dodjeljuje prolosti. Umjesto nede
finirane sadanjosti nauka o povijesti priznaje, stro
go uzevi, samo prolosti koje su od nje razliito uda
ljene,19 pa stoga tre b a ju razliite m etode da ih se do
kui i odreuju razliito snano svoje vodee perspek
tive. Pored toga ona poznaje samo budunosti, na ko
je je o rijentirana b a r isto toliko kao na iskustva p ro

" Toga se nisu sasvim oslobodili ni npr. B. W. Cahman i

A. Boskoff (izd.), Sociology and History, Glencoe, 1964, 116,
56080 (njemaki u: Geschichte und Soziologie, 15783); S. M.
Lipset, Bemcrkungen zum Verhaltnis von Soziologie und Ge-
schichtswissenschaften", u: Logik der Sozialwissenschaften, (izd.)
E. Topitsch, Koln, 1965 (NWB, 6), 44786; isti. History and Socio
logy", u: isti i R. Hofstadter (izd.). Sociology and History Me
thods, N. Y., 1968, 2058, i u: isti, Revolution and Counterre
volution, N. Y., 19702, 328 (njemaki u: Geschichte und Sozio
logie, 13256); E. N. Saveth (izd.), American History and the
Social Sciences, N. Y., 1964. Tipian je L. Galambos, Parso-
nian Sociology and Post-Progressive History, u: Social Science
Quarterly, 50, 1969/70, 2545. Usp. jo: S. H. Aronson, Obsta
cles to a Rapprochement between History and Sociology: A
Sociologists View", u: M. i C. W. Sherif (izd.), Interdisciplinary
Relationship in the Social Sciences, Chicago, 1969, 292304; D.
Calhoun, History and Theory", isto, 30519; K. H. Wolff, So
ciology and History", u: A/S, 65, 1959, 3238; E. K. Francis,
History and the Social Sciences", u: Review of Politics, 13,
1951, 35474.
19 400 godina = etiri minute, jer se ve prve rijei nekog
slobodnog predavanja d njihovo djelovanje, ukoliko se ne snima
na vrpcu, mogu samo jo historijski rekonstruirati. Usp. sasvim
slino: Carr, isto, 106, i C. Levi-Strauss, L'anthropologie structu
r a l, Paris, 1958, 17 (njemaki: Strukturale Anthropologie, Frank
furt, 1971, 25): Jer sve je povijest; ono to je reeno juer
jest povijest, ono to je reeno prije jedne minute jest po
vijest."

48
losti. Onaj tko je nakon sredine 19. stoljea sm atrao
ope pravo glasa m ukaraca i ena poeljnim, pisao je
o britanskoj unutranjoj politici drugaije od obinog
konzervativca; onaj tko danas eli ukinuti vladanje u
pogonu, pie industrijsku povijest drugaije od vjernog
hagiografa poduzetnika. Osim toga, spoznajno-rukovode
i interesi historiara uvijek im pliciraju predodbu jed
ne poeljne, drugaije, bolje budunosti. Ve je i esto
pogreno shvaani Dilthey insistirao na tome: Ono to
naoj budunosti postavljam o kao svrhu, uvjetuje da se
odredi znaaj prolosti.20 Prem a inflatornom , nejasnom
pojmu sadanjosti historiari e uvijek b iti skeptini.
Ako se, dakle, u spoznaj no-teorijsko-metodolokoj disku
siji smije sm atrati po sebi razumljivim da je i histori
ar vezan idejam a i impulsima, m jerilim a i silama svoje
sadanjosti i na k raju da treba oekivati da poloi
raun u pogledu te svoje vezanosti, onda sadanjost
ovdje predstavlja u osnovi osebujnu m jeavinu snaga i
iskustava prolosti, s jedne strane, i oekivanja, s dru
ge, utem eljenih na produljenju odreenih historijskih
trendova u budunosti. Bez tog Janusovog lica nauka o
povijesti nije zamisliva. Usprkos tome moe se, dakako,
odreene vremenske faze definirati kao sadanjost, a to
odreenje je za praktino djelovanje ujedno neophodno.
Pri tom pojedinac veinom djeluie u n u tar vie sada
njosti. Isto tako i grupe. Prilikom kupovine nam je
taja od tikovine brani p a r se ravna prem a ukusu pro
losti i stam benim eljama budunosti da bi odluku
donio u nekoj sadanjosti. Za jednu nacionalnu veliku
grupu kao to su Nijemci sadanjost moe poeti 1945,
1948. ili 1972. i obuhvaa u politikoj praksi presudno
desetljea. Ali sadanjosti se uvijek presjecaju s tako-
reku razliitom irinom pojasa i ako tano pogleda
mo esto se mogu izgubiti u naizmjeninim dijelo
vima prolosti i budunosti.
Ukoliko se moemo sloiti o dvojbenosti nespeci;
fine sadanjosti, jav ljaju se neke konzekvence. Ta
da vie nema m jesta vanvremenski vaeim kategorija
ma socijalne analize, iako upravo tu vanvremensku di
menziju ne zahtijevaju samo razliite vrste teorije si
stema. Naime, u osnovne pretpostavke svake teorije

24 W. Dilthey, Der Aufbau der geschichtlichen Welt in den

Geisteswissenschaften, iz. M. Riedel, Frankfurt, 1970, 288 i dalje.
Bez ovih predodbi o budunosti historiar ne bi mogao uspje
ti ni praktiki, jer se npr. jednu knjigu ne moe napisati za
jedan dan (proirimo sadanjost" na tu mjeru), pa prema to
me on mora biti naisto bar s time da li njegovi orijentiri va
e u budunosti.
4 M arksizam u sv etu 49
socijalnih procesa neminovno spada prethodno ra
zumijevanje povijesnih situacija.21 to to znai za klju
ne pojmove analize, mogu pojasniti filozofija jezika,
sociolingvistika i sociologija znanja. U svakom sluaju
postoje, prem a tome, samo historijske teorije ogranie
nog dom eta i snage tum aenja. Ali to je sve drugo samo
ne tetno. Je r upravo u onoj m jeri u kojoj socioloke
teorije gube svoje veinom povrno openito vaenje,
one dobivaju na selektivnosti i vrijednosti iskaza.
Osim toga valja rad iti s grubim rasterom vremen
skih proteka razliitog trajan ja. Tu22 se misli prvenstve
no i prim jerice na etiri h istorijska vremena, na njihov
smisao rijei i brojeva, horizonte njihovih iskustava,
njihove prinude prilikom odluivanja itd.: a) na kratko
vrijem e (temps court) povijesti zbivanja, na ponekad
grozniavi kovitlac akcija i protupoteza to brzo slije
de jedni druge, u n u ta r m intua, sati, dana, tjedana; b)
na prirodno vrijem e jedne generacije od otprilike 25 do
30 godina koje u nagom ilanom ivotnom iskustvu poje
dinca i njegove dobne grupe stoji na raspolaganju i u
sjeanju je manje-vie prisutno; c) na vrijem e koje mo
gu obuhvatiti npr. dugi talasi konjunkture ili duge os
cilacije porasta stanovnitva, sve do stoljetnog trenda
privrednih i socijalnih razvojnih procesa: nijem a vre
mena, dakle, koja prelaze vijek pojedinca i mogu se
nalaziti ve na prelasku u longue duree; d) i na stvar
na vremena dugog tra ja n ja koja npr. karakteriziraju
staroevropska agrarna drutva sve do 18. stoljea, na
kontinuiranu ravnom jernost, istovjetnu stru k tu ru to
kom dugih desetljea pa i stoljea sve do kvaziimo-
bilnih geografskih vremena Braudela. Sva ta vremena
obuhvaaju, gledano s dananjih pozicija, razliite pro

21 Habermas, Zur Logik, 92.

22 Prema F. Braudelu (Histoire et sciences sociales: la
longue duree, u: Annales, 13, 1958, 72553) takoer u: isti,
Ecrits, 4183 (njemaki u: Geschichte un Soziologie, 189215);
isti, Histoire et Sociologie", u: G. Gurvitch (izd.) Traite de So-
ciologie I, Paris, 1958, 8398, takoer u: Ecrits, 97122; isti,
,,G. Gurvitch et la discontinuite du social, u: Annales, 1953,
34761; P. Aries {Le temps de lhistoire, Paris, 1954). L. Krieger
(The Horizons of History", u: AHR, 63, 1957, 6274) i pred
odbe R. Kosellecka o teoriji temporalnih struktura koje je
on u vie navrata razvio u diskusijama i koje e ui u leksi
kon Osnovnih povijesnih pojmova (I, Stuttgart, 1972); isti, ,,Wo-
zu noch Histoire?", u: M. Richter, (izd.), Essays in Theory and
History, Cambridge/Mass., 1970, 4173, prvenstveno 6063. Ni
u pogledu vremena nauka o povijesti jo ne moe, kao to je
mislio F. Mauro (prema R. Davisu, History and the Social Sci
ence, Leicester, 1965, 3) biti projekcija nauka o drutvu u
prolost.

50
losti: period prvog Konratdeffa ili period godita
1921.
Nesporno je da je veina sociologa, potcjenjujui
dublja vremena, u svom pojm u sadanjosti povezala
osobito prva dva vremena. I povijest politiko-diplomat-
skih zbivanja gotovo se iskljuivo njim a posvetila. Mo
derna njem aka, engleska i dijelom i am erika socijalna
povijest kom binira drugo i tree vrijeme, ne iskljuu
jui prvo, dok spram etvrtog ispoljava nepovjem je,
jer ono u sebi krije opasnost da ga se ontologizira kao
stvarnu prinudi/, apsolutira kao determ inantu povijesti
i da time ponovo izmakne historijskoj prom jeni.23 Ni hi
storijska sociologija niti socijalna povijest ne mogu ni
kako napredovati ukoliko, svaka s obzirom na svoj stav
prema problem u, ne uvaavaju, vrednuju, kom biniraju
razliite vremenske strukture. Upravo je socijalna povi
jest ta koja se, za razliku od politike povijesti, rijetko
susree sa jasnim datiranjem poetka i kraja, nego mora
mukotrpno nastojati da obuhvati procese koji veinom
polako otpoinju i potom se moda ubrzavaju.
Priznavanje i tonije odreivanje raznih historijskih
vremena u n u tar jednog te istog kronolokog perioda
prua, naravno, po n ajp rije m ogunost postavljanja for
malne orijentacione sheme prolosti24, ier vremena se
smije isto tako malo m istificirati kao i narod, naciju,
dravu. Nita ne bi bilo lue nego na njihovo mjesto
postaviti nove vremenske ideale; ne, usvajanje znaaja
vremenskih stru k tu ra treba jedino od samog poetka da
skrene panju historiara ili sociologa na injenino
stanje koje je u prolosti donekle uobiajeno: na presje-
canje vie procesa razliite brzine, na istovremenost
neistovremenog (E rnst Bloch).25 Radi dokuivanja tih
procesa potrebne su procesualne kategorije, a tu spa
daju i vremenske kategorije. Mora se voditi rauna o
tome da li jc pripadnik neke generacije roen prije
1789. ili prije 1815, da li su se u predm artovsko doba*
dugi talasi razvoja stanovnitva i privrede presjecali s
kratkovjekim desnim odlukam a i jo kraim politikim
Izvrsna kritika toga i jedne znaajne kole francuske
nauke o povijesti nalazi se u: D. Groh, Strukturgeschichte als
.totale Gescichte?", u: Vierteljahresschrift fiir Sozial- und Wirt-
schraftsgeschichte, 58, 1971, 289322.
MTo dakle spada, Hintezeovim rijeima {HZ, 143, 1931,
525), u heuristike principe", ,;orijentaciona pomagala za is
traivanje i mjerila za nauno prosuivanje.
* E. Bloch, Ersbschaft dieser Zeit, Frankfurt, 1962, 104. i
dalje.
* Period od 1815. do Martovske revolucije 1848. Prim.
prev.

51
zbivanjima, da li se upravo u klasinom socijalnom
laboratoriju u periodu izmeu 1918. i 1933. Blochova
form ulacija moe pokazati valjanom.
Presudni ostaju ipak sami socijalni, ekonom ski, po
litiki procesi i njihov sadraj. Vremenski ra s te r m ora
se stoga sadrajno ispuniti i poblie precizirati teorija
m a i historijskim tokovim a koje one svode na pojam :
teorijam a ekonomskog rasta i privrednom povijeu,
teorijam a socijalne prom jene i socijalnom povijeu,
teorijam a historijske dem ografije i ppvijeu stanov
nitva, teorijam a oblika politike vladavine i politikom
povijeu itd. N jem aka socijalna povijest 19. i 20. sto
ljea npr. trebala bi povezati razliite duge oscilacije
konjunkture i razvoja stanovnitva sa stoljetnim tren
dom industrijalizacije i agrarne privrede, vrem enskim
trajanjem dravne organizacije, ali i s kratkim vremeni
ma povijesnog zbivanja, privrednim oscilacijam a sezon
skih kolebanja, s Kitchins i Juglars. Koliko god se
taj vrem enski ra ster diferenciralo (interferencije razli
itih procesnih i vrem enskih tokova, njihova vorita,
takoer nameu n ajakutelnije probleme), ipak bez bez
rezervnog priznanja d a isto tako razliita kao i neopozi
va historijska vrem ena tvore osnovnu oblast svake histo
rijske nauke o drutvu, sociologija se sa povijeu ne
moe trajn o sastati, a pogotovo ne fuzionirati. A to se
tie odnosa spram prakse, tek procjena historijskih
vremena posreduje uvid u postanak povijesti, tj. tako
er u njenu prom jenljivost. Time se, m eutim , poznava
nje povijesti moe osloboditi tobonjih prinuda sada
njosti26 je r pratei njihovo postepeno n astajan je ona
razara krute strukture, liava ih privida njihove tobo
nje neprom jenljivosti, poveava izglede svog u tjecan ja
na prom jene. To se moe pokazati npr. na liberalnom
trinom drutvu kao m ladom obliku socijalnog ure
enja.27
S osakaenim pojm om vrem ena moda je povezana
i okolnost da je sociologijom u velikoj m jeri dom iniralo
36 Usp. Beer, 6063; A. Briggs, Sociology and History, u:
A. R. Welford i dr. (izd.), Society, London, 19683, 9198 (nje
maki u: Geschichte und Soziologie, 24350); isti, Geschichte
und Gesellschaft, u: N. McKenzie (izd.), Fiihrer druch die Sozi-
alwissenschaften, Miinchen, 1969, 4868. Kao i psihoanaliza (usp.
bilj. 33), tako i nauka o povijesti moe u svakom sluaju po
nuditi racionalnu analizu i time bar implicitno izvjesno
uputstvo za djelovanje. Tu ponudu moe se prihvatiti ili odbiti.
Usp.: J. Habermas, Erkenntnis und Inter esse, Frankfurt/M.,
1968, 262364.
37 Najbolje o tome, po mom miljenju, knjiga K. Polanyija,
The Great Transformation (1944), Boston, 1968.
52
 shvaanje gotovo linearnog razvitka. H istoriar ima tu,
bilo samo iz konzervativnih, bilo iz opravdanih razloga,
neke prigovore. On je izvjeban da vodi rauna o isto-
vremenosti neistovremenog; upravo je ova esto ono
sa znaajnim posljedicam a u povjesti, a d je d e jedno
znano prevladavajua tendencija. Napokon, on osjea, ne
samo zbog toga, snanu nelagodu spram suvie shematizi
raj uim teorijam a m odernizacije. D ugotrajnu evoluciju on
moe kao i sociolog lako spoznati, ali njegov je pogled
izotren i za rasjedanja i(Dahrendorf) povijesti, za
devoluciju, za inverznost razvitka, npr. za ruralizaciju
(pastoralizaciju) neko cvatuih proizvodnih krajeva
kao posljedicu industrijalizacije naroito sabijenih grad
skih centara; npr. za cem entiranje diskrim inirajueg
prava glasa u doba buenja masovnih dem okracija itd.28
On e ee naglaavati am bivalentnost ili polivalentnost
historijskih situacija nego unilineam os napretka.
S tim u vezi ne sm ije se utke prei preko jedinog
drugog prigovora koji moda zvui iracionalno. H istori
aru se u m ukotrpnim procesim a obrazovanja, koje se
sasvim moe usporediti sa zanatskim naukovanjem (u
dobrom smislu), usauje osjeaj za kompleksnost. esto
nejasnu raznovrsnost stvarnosti on nee moi uvijek
lako uskladiti niti s nekom nijansiranom historijskom
teorijom. Zalagat e se za konkretno m iljenje, za pom
no odm jereni sud koji i pri nekoj otroj tezi odbija
mogue prigovore. O pasnosti te izobrazbe jasno su uo
ljive, je r se kod historiara oprezna elja za razum ije
vanjem suvie esto skruuje u pravu konzervativnu ne-
pokretnost i reakcionarno idealiziranje prolosti. U izob
razbi sociologa moe se, naprotiv, uoiti sklonost nepro
miljenom form uliranju, olakom tum aenju svijeta, p ri
jevremenom zadovoljstvu jalovim rezultatim a koji su
Dovezani s najviim teoretskim zahtjevima; to u sva
kom sluaju vai otkako se probio nomoloki interes,
dakle najsnanije u oblasti utjecaja neopozitivistikih
teorija koje prate him eru jedne jedinstvene nauke koja
osporava neophodni dualizam metoda. U kratko, ima za
stranjivanja kada se kom pleksnu stvarnost na brzinu
svodi na jednu prividno zadovoljavajuu pseudo teoriju.
Weberov diktum o politici kao buenju debelih dasa
ka arogantno se odbacuje.29 Nepodobnost prolosti za
M0 tome veoma jasno Tilly, isto, passim, 45066. Usp.
openito u tom pogledu i u pogledu onog to slijedi: J. Kocka,
,.Zu einigen sozialen Funktionen der Geschichtswissenschaft, u:
Neue Sammlung, 6, separat, 1972, 1217.
29 To objanjava djelomice i stvaranje teita na meuna
rodnim studentskim nemirima.
53
jedinstvene formule, nap o r da se bezbrojnim fazama
rada postepeno pribliim o jednoj historijskoj teoriji, tu
se suvie esto potcjenjuje. U svakom sluaju izgleda
da je do sada bilo obrazovnih i grupno-specifinih ko
lektivnih m entaliteta discipline ije razlike uope nije
lako ukinuti i koje se moda moe prevladati jedino
kolovanjem za jednu histo rijsk u nauku o drutvu. Ako
je to tako, sociologija e m orati preskoiti svoju sjenku.
H istoriar sm atra tetnim esto pretjerano visoki
stupanj apstrakcije onih sociolokih teo rija ija je spo
sobnost tum aenja neznatna, ako ne ak minim alna.30
Kod em pirijske analize problem a vjerovatno se ne smije
prei odreenu m jeru apstrakcije. Obino snaga tum a
enja i selektivnost kod realno-historijskih problem a
opadaju srazm jerno poveanju nivoa apstrkacije, ija
im pozantna arhitektonika nerijetko osigurava utoite
samo estitom common sense-u. H istoriaru izgleda
da je k rajn je vrijem e da se sociolozi napokon oslobode
svog ideaia, Hewtonovog tip a zakona, koji je na razum
ljiv ali naivan nain prenesen na drutveni ivot. I ovaj
problem upuuje ponovo na k arak ter hsitorijskih teori
ja o kojim a e kasnije jo jednom b iti govora.
Da kvantificiranje moe biti nuno, to je nesporno.
Naelno nepovjerenje bilo je i b it e uvijek sasvim
nerazum no. Kad god je mogue treb a uspostaviti i kvan
titativno najveu moguu jasnou. Geatano Salvemini
je zacijelo s pravom upozorio da kritina zbivanja u po
vijesti involviraju pitanje neega m anje ili vie. Tu
razliku esto se moe i trebalo bi kad god je mogue
kvantificirati. Ali ako se kvantificiranje fetiizira,
onda nismo daleko od em piristike trivijalnosti b ro je
30 Treba samo jednom proitati: H. Blalock, Theory Con
struction, Englewood Chiffs, 1969; isti, Causal Inferences in Non-
-Experimental Research, Chapel Hill, 1964; E. Borgatta (izd.),
Sociological Methodology, San Francisco, 1969: A. Stinchcombe,
Constructing Social Theories, N. Y., 1968, i J. Habermas i N.
Luhmann, Theorie der Gesellschaft oder Sozialtecnologie?, Was
leistet die Systemforschung?, Frankfurt, 1971. Na vrhuncima
Luhmannove razine apstrakcije (daljnja literatura na istom mje
stu) historijska je realnost u velikoj mjeri isparila. Openito,
to se kritike tie, usporedi: H. Stretton, The Political Sciences,
London, 1969; H. Liithy, Die Mathematisierung der Sozialwissen-
schaften, Zurich, 1970 (takoer u: Geschichte und Okonomie,
23041); L. Stone, Theories of Revolution", u: World Politics,
18, 1966, 16076; H. J. Perkin, Social History", u: H. P. R. Fin-
berg (idz.), Approaches to History, London, 19692, 5182; tako
er. F. Stem (izd.), The Varieties of History, N. Y., 1972, 43055.
A. M. Schlesinger, The Humanist Looks at Empirical Social
Research", u: American Sociological Review (ASR), 27, 1962,
76871 (takoer u: Saveth (izd.), isto, 53136); o tome komen
tar Hausera i Homana, isto, 28, 1963, 97100.
54
nja nogu u muhe.31 V jerovatno je tek veoma malo kva
litativnih pitanja na koja se pomou kvantificirajuih
metoda moe jednoznano odgovoriti; p rije ih se pomo
u njih moe ponekad otrije razgraniiti ili jasnije for
mulirati. Gotovo sva teka p itanja analize drutva im aju
ipak (barem takoer) kvantitativni karakter.
Pogrena je i pretpostavka da historijski m aterijal
najnovije prolosti, sadanjosti, postoji u veem obi
lju, i da je kvalitetniji od m aterijala starije prolosti.
31 Prije dosta godina suraivao sam u Kaliforniji u veoma
skupom istraivanju koje je radilo s kompliciranim metodama
kvantificiranja i zatim, izmeu ostalog, pokazalo da su plavue
i u suburbia" poeljnije od djevojaka druge boje kose. O pro
blemu kvantificiranja vidi: E. Shorter, The Historian and the
Computer, Englewood Chiffs, 1971; D. K. Rowney J. Q. Gra
ham (izd.), Quantitative History, Homewood, 1969; W. O. Ayde-
lotte, Quantification in History", u: AHR, 71, 1966, 80325; ta
koer u: isti, Quantification in History", u: Reading, 1971,
39n65, i u: Rowney/Graham, isto, 322 (njemaki u: Geschichte
und Soziologie, 25982); R. P. Swierenga (izd.), Quantification
in American History, N. Y., 1970; J. R. Price, Recent Quantita
tive Work in History", u: History and Theorie (HT), 9, 1969, 1
13; isti i V. Lorwin (izd.), The Dimensions of the Past, New
Haven, 1972; A. Bogue, New Political History", u: JCH, 3, 1968,
527, i u: Rowney/Graham, isto, 10926; S. Therstrom Quan
titative Methods in History", u: Lipset/Hofstadter, isto, 5978;
J. Hexter, History, the Social Sciences, and Quantification, Mo
skva, 1970, i u: isti, Doing History, Bloomington, 1971, 10734;
F. Dovring, History as a Social Science, Haag, 1960; J. J. Shee
han, Quantification in the Study od Modem German Social
and Political History", u: Lorwin/Price, isto, 30131 (njemaki
u: P.C. Ludz (izd.), Soziologie u: Sozialgeschichte, Koln, 1973,
584614); J. Marczewski, Introduction a Vhistoire quantitative,
Geneve, 1965; isti, Quantitative History, u: JCH, 3, 1968, 179
91 (njemaki u: Geschichte und Okonomie, 16373); isti, Histo
ire Quantitative de VEconomie frangaise, I, Paris, Kritika toga:
P. Chaunu, Lhistoire srielle. Bilan et perspectives", u: Revue
Historique (RH), 244, 1970, 297320; isti, Histoire quantitative
et histoire serielle", u: Cahiers, V, Pareto, 3, 1964, 16575; P.
Vilar, Pour une meilleur comprehension entre les economistes
et historiens, u: RH, 233, 1965, 293312 (njemaki u: Geschichte
und Okonomie, 174S8); F. Furct, Lhistoire quantitative et la
construction du fait historique", u: Annales, 26, 1971, 6375;
A. Soboul, Descriptions et mesures en histoire sociale", u: L'In
formation Historique, 28, 1966/HI, 1049, i u: LHistoire Sociale,
Paris, 1967, 925; P. Lebrun, Structure et Quantification", u:
C. Perelman (izd.), Raisonnement et demarches de Vhistorien,
Brussel, 1964, 2951; Quality and Quantity. European Journal
of Methodology, I, 1967; L. Gottschalk (izd.), Generalization in
the Writting of History, Chicago, 1963; A. Riasanovsky i R. Riz-
nik (izd.), Generalization in History, Philadelphia, 1963, tako
er sasvim pozitivistika knjiga E. Tuma, Economic History and
the Social Sciences, Berkeley, 1971, 27242, kao i dobra lite
ratura u: Geschichte und Okonomie (o novijoj privrednoj po
vijesti") i u: Bevolkerungsgseschichte, (izd.) W, Kollmann i P.
Marschalck, Koln, 1972 (NWB, 54), o historijskoj demografiji.

55
Upravo je suprotno tano. Mnoge prolosti nude osim
toga brojne drutvene oblike, sadre vie diskusije vri
jednih problem a nego uski i obino samovoljno izdvo
jeni isjeak sadanjost.32
H roniar m ora da zavrimo sm atrati nesagle-
divo tetnim to se sociologija suvie esto, gotovo bez
izuzetka, odrie disciplinarnog, herm eneutikog misao
nog razumijevanja. Sigurno je da se historijska poveza
nost gubi u onome to ljudi uzajam no nam jeravaju
sigurno je takoer da onaj, koji h istorijskim teori
jam a kae ne, sa izvjesnom nunou odbija razumije
vanje.33 Ali iza historizm a i njegove herm eneutike
teorije nema nikakvog p u ta natrag, pa m akar akceptira-
li radikalno kresanje spoznajnih mogunosti. Neosporno
je da se i ovu teoriju m ora dopunjavati, proirivati,
precizirati, povezati s drugim teorijam a. Ali budui da,
s druge strane, sociologija bez herm eneutike ne moe
izai na kraj, neprihvaanje izvjebanog razumijeva
nja esto vodi neprom iljenoj interpretaciji iji su ne
dostaci vidljivi.
Katalog prigovora sociologa historiarim a takoer
je lako sastaviti, ali i tu jednom treba zanem ariti u p ra
vilu opravdanu kritiku politiki i socijalno konzervativ-
nag osnovnog stava veine k ritiara je r se protuprim je-
re moe bez problem a navesti.
Ako napravim o usporedbu, pisanju povijesti rijetko
se predbacuje da ima nejasan, suvie razuen pojam
prolosti, m ada su u tom pravcu na m jestu prigovori
MUsp. opet detaljnog Tillyja, isto, 437. i dalje.
MHabermas, Zur Logik, 29; usp. Hermeneutik und Ideolo-
giekritik, Frankfurt, 1971; H.U. Wehler, ,,Zum Verhalthnis vom
Geschichtswissenschaft und Psychoanalyse", u: HZ 208, 1969,
52954, proireno u: isti, (izd.) Geschichte und Psychoanalyse,
Koln, 1971 (Berlin, 1973J), 930, literatura o problemu historiz
ma i hermeneutike. H. Albert (npr. Theorie, Verstehen und
Geschichte", u: Zeitschrift fiir Allgemeine Wissenschaftstheorie,
I, 1970, 323) o toj problematici diskutira suvie usko, a o
pitanju vremena uope ne. Vidi takoer: K.D. Opp, Methodo-
logie der Sozialwissenschaften, Reinbek, 1970, a suprotno: M.
Heirich, The Use of Time in the Study of Social Change", u:
ASR, 29, 1964, 38697. S druge strane, i historiari piu neusi-
ljeno o sociologiji, mada, kako se po svemu ini, nisu informi
rani ni o sociologiji niti o znaajnim teorijskim problemima.
Posebno bez ustruavanja: K. Bosi, Der ,soziologische Aspekt
in der Geschichte", u: HZ, 201, 1965, 61330; isti, Geschichte
und Soziologie", u: isti, Friihformen der Gesellschaft im mittel-
alterlichen Europe, Miinchen, 1964, 47293; kod F. Wagnera
(Begegnungen von Geschichte und Soziologie bei der Deutung
der Gegenwart, u: HZ, 192, 1961, 60724) sociologija se javlja
samo u naslovu; razoaravaj ue i: H. Trevor-Roper, The Past
and the Present, History and Sociology", u: Past & Present,
42, 1969, 317.

56
 koje se moe uputiti nebuloznoj sadanjosti. Ali kri
tika teorijskog sirom atva povijesti pogaa u samu sre
dinu, naravno ukoliko se pod time podrazumijeva ne
dostatak ekspliticno razvijenih teorija. Okolnost da su
mnogi historiari o tome donekle vodili rauna nije
mogla poveati blagonaklonost oduvijek otrije sistema-
tizirajuih sociologa. No kritiku prije svega zasluuje
naivna predodba da ve sama vremenska distanca do
puta da se oderene stru k tu re u prolosti jasnije do
kue, tako da se tekua sadanjost autom atski nakon
(koliko?) desetljea skruuje u vrste, prepoznatljive
jedinke. Istina je da tem peram ent i strast nesumnjivo
igraju neku ulogu kada h istoriar npr. 1920. ili 1970.
sudi o Versajskom mirovnom ugovoru. Ali, prvo, spoz
naj no-ruko vodei interes ostaje znaajniji od psihike
dispozicije; drugo, disciplinarna kontrola donesenog su
da jest fundamentalni metodoloki imperativ svake
nauke ljudi, tako da sve vea vremenska distanca (pret
postavimo jednakom jem ost izvora) u svakom sluaju
istraivako-psiholoki povoljno djeluje34; i tree, ideja
da se nakon izvjesnog vremena javljaju gotovo prirodno
openito jasne historijske perspektive, prikriva nunost
misaonog teorijskog rada. Suvremena povijest i politi
ka sociologija nisu, dakako, mogle sebi priutiti taj luk
suz da ekaju sve veu vremensku distancu. Zbog toga
npr. u Rankeovim predavanjim a o savremenoj povijesti
konzervativni a Droysenovim i Sybelovim liberarni
sud istiu se nesrazm jerno vie nego bilo gdje drugdje
kod njih. Umjesto m ukotrpnog iznalaenja i interpreta
cije koordinatnog sistem a pitanja i vrijednosnih sudova
tu se valja sloiti sa sociolozima trebali bi se i hi
storiari konano naviknuti da svoje teorijske premise
i zakljuke eksplicitno izlau kako bi time olakali in
stitucionaliziranu kritiku.
Udubljvanje historiara u svaku, pa i nevanu poje
dinost, predano uputanje i u ono apstruzno jednokrat
no, oduvijek je iritiralo mnoge sociologe. I mada su se
tu obje discipline vjerovatno podjednako optuivale,
svakako je i historija dovoljno esto podlona staropo-
zitivistikom idealu da gomilanjem pojedinanog istra
ivanja, u kum ulativnim postupcima, dosegne odree
nu sadanjost Godinjaci njem ake povijesti odaju
to npr. jo uvijek sasvim jasno. Da kum uliranju treba

MUsp.: B. Halpern, History, Sociology, and Contemporary,

Area Studies, u: AJS, 43, 1957, 2. i dalje. Vidi protivno stano
vite kod R. Wittrama, Das Interesse an der Geschichte, Gottin
gen 1968; isti, Anspruch und Fragwiirdikeit der Geschichte, isto,
1969.
57
pretpostaviti paradigm atsko rjeenje problem a pa
radigme Thomasa Kuhna, srednjorono ili ak dugo
rono organizirati znanje oko odreenih arita, to vri
jedi i za nauku o povijesti.35 Danas se kod nas moe
jasno uoiti kako nove paradigm e, np r. ona socijalno-
-ekonomske analize, zam jenjuju odnosno potiskuju kla
sine paradigm e o prim atu vanjske politike i dravnoj
politici uope, koje su prvobitno odraavale proces stva
ranja m oderne drave.
H istoriarim a se, ponekad s pravom, prebacuje da
zaziru od kvantificiranja, m ada taj prigovor pogaa npr.
stariju privrednu povijest samo djelomice. Znaajnija je
budui da tu samo dogm atska stanovita istiu nepo
trebne problem e kritika jednog tekog nasljea histo-
rizma: naime, da kategorije socijalnog istraivanja pro
losti ostaju nepodobne za istraivanje prolosti koje tre
ba otpoeti siamo s pojm ovim a koji odgovaraju izvorima,
tj. izuzetno samo sa savremenim pojmovima. Treba, na
protiv, s valjanim razlozima u stra ja ti na dodue vre
menski ogranienoj, u pogledu dubine zadiranja u povi
jest neproizvoljnoj vrijednosti takvih kategorija koie
kao funkcionalni pojmovi (kao uloga, status, platna gru
pa, socijalna stru k tu ra, tip linosti itd.) mogu dokazati
svoju analiitku i interp retato rsk u snagu i za ranije faze
drutava na kojim a su ne tako davno dobivene; radi
toga m oraju, naravno, b iti donekle historijski napunje
ne.36 N ije samo prolost ta koja tum ai sadanjost,
nego i sadanjost tum ai dijelove prolosti.
Suvie esto je i uenje historizm a dovodilo do toga
da se povijest ograniavala na odobravajue suosjeanje
i takoer, sprem no pognuvi glavu pred norm ativnom
snagom faktinog, odobravala postojei status quo u
drutvu i politici. Drugim rijeim a, suvie se dugo za
dovoljavalo interpretacijom nam jernog djelovanja po
15 T. S. Kuhn, Die Struktnr wissenschaftlicher Revolutionen,
Frankfurt. 1967; usp. D. H. Fischer, Historians Fallacies, N. Y.,
1970.
54 Usp.: Nisbet, History, 97, 99104: T. C. Cochran, The
Historians Use of Social Role, u: Gottschalk (izd.), isto. 10310
(njemaki u Geschichte und Soziologie, 25158); isti The Inner
Revolution. The Social Sciences in Historv, N. Y., 1964; takoer:
F. Fiirstenberg, .Sozialstruktur als Schlusselbegriff der Gesell-
schaftsanalyse, u: KZS, 18, 1966, 43953; G. G u r v i t c h . Le
concept de structure sociale, u: Cahiers Intemationaux de So-
ciologie, 19. 1955, 344; R. Mousnier, Le concept de classe
sociale et lhistoire, u: Revue d'histoire iconomique et sociale,
48, 1970, 44959; J. Mszaros (izd.), Aspects of History and
Class Consciousness, London, 1971 (njemaki: Miinchen. 1972),
kao i psihoanalitiko-historijske studije citirane u: Wehler, Ge
schichte und Psychoanalyse, Stuttgart, 1972, 16973.
58
mou vremenu im anentnih m jerila i mogunosti (ili
onoga to je time sm atralo), ali previalo ili poricalo
da se prolost m ora i moe objanjavati uvijek sa teo
rijskih stanovita dananjice.37 Tradicionalne vrste izvo
ra doputaju, dodue, da se takom odreenog vremena
prikau vjerovatni motivi i reakcije pojedinaca, npr.
u pogledu industrijalizacije, ali tek m odem e teorije p ri
vrednog rasta, socijalne prom jene, socijalne psihologije
kolektivnog ponaanja, omoguuju da se preciznije ana
lizira strukturno-povijesne razvitke koji su se odvijali
iznad glava tih pojedinaca, ali u njihovom iskustvenom
horizontu nisu bili zapaeni kao stru k tu rn i procesi, pa
stoga nisu ni nali izravni odraz u izvorima. Samo stru k
turna povijest u tom smislu omoguuje takoer da se
konkretizira Marxova spoznaja da ljudi dodue stva
raju svoju vlastitu povijest, ali je ne stvaraju od
slobodnih dijelova, ne pod okolnostim a koje su sami
izabrali, nego pod neposredno zateenim, danim i nasli
jeenim okolnostima.38
Polazei od ove postavke, koja je isto tako legitimna
i nuna kao i historijska, nauka o povijesti moe tako
er bolje udovoljiti jednoj od svojih em ancipatorskih
funkcija, naime stvoriti distancu prem a povijesti kao
ukupnosti prolosti, doprinjeti izbavljenju od neshvae
nih sila, razbiti privid prirodnosti prolih razvitaka,
koji, m eutim, suodreuju sadanjost, i time osloboditi
energije, perspektive, spoznaje, radi suprotstavljanja to
bonjim stvarnim prinudam a, ljuturi potinjenosti
budunosti u tehnokratskoj industrijskoj civilizaciji.39
Sama herm eneutika klasinog historizm a nije dovoljna
ukoliko nauka o povijesti eli da je se poima kao histo-
rijsko-kritiku nauku o drutvu sa izvjebanim razumi
jevanjem historijskih vremena (ili historijske dimenzije
pitanja sadanjosti), sa problem skom orijentacijom
um jesto vezanou unaprijed danim kronolokim perio
dima, sa jasnim spoznajno-rukovodeim interesim a i,
dakle, fundiranim principim a selekcije.40
37 Usp.: Habermas, Zur Logik, isto, 100.
31 Dela, tom 8, str. 115. O tome i u pogledu onoga to
slijedi izvrsno: J. Kocka, Sozial- und Wirtschaftsgeschichte, u:
Sowjetsystem und Demokratische Gesellschaft, V, Freiburg, 1972,
139, djelomino u: Geschichte und Soziologie, 30530.
MUsp. Dela, tom, 23, str. 15; M. Weber, Ges. Politische
Schriften, Tubingen, 19582, 60, 320. Usp.: W. D. Narr, System-
zwang, als neue Kategorie in Wissenschaft und Politik, u: C.
Coch i D. Senghaas (izd.), Texte zur Technokratiediskussion,
Frankfurt 1970, 21845.
40 Vidi o tome: D. Landes i C. Tilly (izd.), History as Social
Science, Englewood Cliffs, 1971; Research in Economic and So
cial History, London, 1971; Lipset/Hofstadter, isto, M. Richter
59
 Polja istraivanja i zadaci izlaganja koji su odreeni
privredom i drutvom , vlau i ideologijom, stavljaju
takvu historijsku nauku o drutvu u samo sredite.41
Bez obzira poe li se p ri tom od socijalne povijesti i n ju
vrsto ukotvi kako u oblasti privrede tako i vlasti, poe
li se od socijalne povijesti i privredne povijesti kao cje
line i n ju povee s analizom politikog odluivanja i ide
ologijama kao pokretaem djelovanja, ili poe li se od
jednog tipa politike vlasti i u istraivanju sjedini s eko
nomijom i drutvom , ta razliitost pristupa ipak je
od neznatnog znaaja sve dotle dok se vodi rauna o
ukrtavanju tih faktora. Sasvim je razum ljivo da se
realno-historijska teita ne mogu a priori odrediti posve
pouzdano nego prije svega samo teorijski anticipirati.
Zatim e zavisiti od rezultata istraivanja, a ne samo
od prvobitno postavljenog pitanja, da li je i u kojem
vrem enskom p ro sto ru vaniji npr. politiki ili ekonoms
ki element politike ekonom ije, korisna su uvijek
oba. Vea potreba za nadoknaivanjem u Saveznoj Re
publici postoji kod historiara jo uvijek u pogledu
uvaavanja privredne povijesti i privredne teorije, ali
takoer i kod sociologa u pogledu privredne sociologije
i privredne povijesti.
Prihvatim o li tu opu m arrutu, onda teorije eljna
nauka o povijesti m ora povezati vie teo rija ili izraditi
multidimenzionalne teorije da bi mogla udovoljiti kom
pleksu svojih problem a. Stoga je upuena na suradnju
sa sociologijom i ekonom ijom politologijom i dravnim
pravom, kao to ove, obratno, kako se pokazalo, bez
povijesti ne mogu uspjeti ili pak, ako je odbacuju, mo
raju platiti suvie visoku cijenu. Budui da se m oderni
svijet nakon revolucija s k raja 18. stoljea bazira na
tako brojnim socijalno-ekonomskim prom jenam a kakvih
u historiji nije bilo, socijalna i privredna povijest, koje
po mom m iljenju tvore nunu jedinstvenu cjelinu, so
ciologija i ekonom ija dolaze p ri svakoj realnoj analizi na
centralno mjesto. Politiku ovdje shvaenu u duhu
Maxa W ebera kao b orbu i stjecanje, potvrivanje i i-

(izd.), Essays in Theory and History, Cambridge/Mass., 1970;

S. P. Hays, New Possibilities for American History, u: Lipset/
Hofstadter, isto, 181227; isti, A Systematic Social History,
u: G. A. Billias i G. N. Grob (izd.), American History, Glencoe,
1971, 31566; N. Smesler, Sociological History, u: Journal of
Social History, I, 1967/68, 1735, takoer u: isti, Essavs in So
ciological Explanation, Englewood Cliffs, 1968, 7691; W. J.
Mommsen, Die Geschichtswissenschaft jenseits des Historismus,
Dusseldorf, 1971, 2746.
41 Usp. Habermasovo trojstvo o vladavini, radu, jeziku.
60
ranje ansi za vlast kao bitk u za parcijalno d ope
drutvene) upravljanje u korist vladalaca, ak kada da
kako uvjerava o svom vlastitom znaaju, ipak se ne
moe poimati, raspravljati, izlagati odvojeno od ciklusa
konjunkture i konice rasta, od porasta stanovnitva
i klasne srtu k tu re i njenih brojnih uinaka.
Fascinatnost Marxove teorije, koja je u n u tar spleta
odnosa ekonomije, drutva i vladanja ispoljila gotovo
nenadm anu snagu poim anja endogene dinamike d ru t
va, povijesti kao procesa s vlastitim pokretakim sila
ma42, ne porizlazi samo iz tog dijalektikog ukrtavan ja.
U okvirim a jedne takve teorije moe se takoer sadraj
no precizirati ominoznu socijalnu prom jenu; a upravo
ova u naukam a o drutvu esto ostaje difuzna budui da
cjelokupnom problem atikom prevladavaju makrosocio-
loki problemi, a to uvijek znai povijest koju se tek
mora upoznati. U m euvremenu s ponovo sve m anjim
zanemarivanjem makrosociologije, sljedstveno tome, us
ko je povezano dehistoriziranje sociologije.43 Nekoliko

42 Openito ie francuska socijalna povijest recipirala Marxa

mnogo slobodnije i intenzivnije od njemake. Usp. Braudela,
P. Vilara (Marxisme et histoire dans le dveloppment des
sciences humaines, u: Studi Storici, 5, 1959/60, 100843 /dije
lom njemaki u: Geschichte und Okonomie, 286 do 303/) i J.
Bouviera (Histoire iconomique et histoire sociale, Geneve 1968.
2534 /njemaki: isto, 37584/) s Brunnerom i Conzeom koji
Marxa ne prihvaaju. Lako je nabrojati razloge za to koje se
sve do danas moe nai u razliitim tradicijama politike kul
ture, obrazovanja itd. I u Engleskoj i Sjevernoj Americi Mar
xov utjecaj u povijesti, sociologiji i ekonomiji bio je do nedavno,
u usporedbi s drugim zemljama, ogranien. No, usp. sada: Moore;
Mills; Hobsbawm; C. Hill, The Century of Revolution, 16031714,
N. Y., 1966; isti, Reformation to Industrial Revolution, 15301780,
Baltimore, 1969; M. Dobb, Entwicklung des Kapitalismus, Koln,
1970; isti, Political Economy and Capitalism, London, 1968; R.
Meek, Economics and Ideology, London, 1967 (njemaki Oko
nomie und Ideologie, Frankfurt, 1973); isti, Studies in the Labor
Theory of Value, London, 1965, 19732; S. Pollard, Economic
History, u: Past & Present, 30, 1965, 322; W. A. Williams,
The Contours of American History, N. Y., 1961; isti, The Roots
of the Modern American Empire, N. Y., 1969; E. Genovese, The
Political Economy of Slavery, N. Y 1967. U tom pravcu i priz
nanje Johna Hicksa u njegovom posljednjem spisu (A Theory
of Economic History, Oxford, 1969, 3): Budui da ima tako
malo alternativa, ne iznenauje to se posee za Marxom. Ipak
je izuzetna okolnost da se 100 godina nakon Kapitala jedno
stoljee u kojem su nauke o drutvu doivjele ogroman razvoj
pojavilo tako malo drugoga.
a O sadrajnom odreenju socijalne promjene usporedi jed
nu od rijetkih historijski fundiranih, mada katkad suvie me
hanicistikih postavki kod N. Eliasa (Vber den Prozess der Zivi-
listation, I, Bern, 19692, VIILXX /Uvod u 2. izdanje/) sa Smel-
serom (Social Change), ija sistemsko-teorijska postavka djeluje

61
prom aenih prognoza i hilijastikih elem enata gotovo
da ozbiljno i ne um anjuju eksplantativni potencijal te
strategije istraivanja, sve dotle dok se provodi samo
nedogmatski, s elastinom sprem nou za dopunu i re
viziju, a prije svega bez izvjesnosti spasenja. Kao spret
no vulgarizirana dogma doivjet e neuspjeh ba kao i
one koje se s bronanim zakonskim tablicam a sputaju
s planine Sinaj teorije sistema. H istoriar bi openito
upravo njoj smio pretpostavljati teorije sukoba, je r
one vie vode rauna o procesualnom kretan ju u vreme
nu. Presjenim analizama, relativno statinim popisim a
m aterijala (Pruska u predveerje revolucije 1848), koji
im aju svoju heuristiku i prikazivaku vrijednost jer
mogu posluiti kao folija za kretanje, ne moe se nita
prigovoriti. Ali teorije sistem a zam rzavaju dinamine
procese prije svega iz teorijskih razloga. Prom jenu
se preesto poim a kao posljedicu egzogenih impulsa,
endogenu prom jenu centralni problem povijesti
naprotiv preutno zapostavlja, diskrim inira ili ne moe
pojm iti, kao to npr. francuska stru k tu rn a povijest zbog
dominacije longue duree vie ne moe ispravno shva
titi revoluciju iz 1789.44 H istorijska vrem ena prognana
su iz teorije sistema; ona se svojim smicalicama moe
iz metodolokih razloga povijest n ajp rije zaustaviti i po
tom je, prem a cjelokupnom dotadanjem iskustvu, opet
ne shvatiti kao kretanje. Osim toga, ona se upravo nudi
kao tehnokratsko vladajue znanje za upravljanje sis
temom45, je r se njena sadanja rezonanca neosporno
temelji i na tome to su velike oblasti drutvenog i
vota sistemski organizira. Konano, ona poveava u ti
sak o stvarno prinudnom k arak teru razvitaka koji su
plod konkretnoj analizi dostupnog sklopa interesa i vlas
ti. Stoga historijsko-kritiku nauku o drutvu sadanje
teorije sistema teko mogu inspirirati46; mogua kon
ipak veoma shematski. Usp. jo: Dreitzel (izd.), Sozialer Wandel;
W. Zapf (izd.), Theorien des sozialen Wandets, Koln, 1969 (NWB
44 Usp. Grohovu podrobnu kritiku.
45 Usp. npr. B. C. Johnsona (Revolutionstheorie, Koln, 1971),
koji je eksplicitno eli angairati radi preventivnog stabiliziranja
sistema. Vidi takoer: Naschold, Systemsteuerang, Stuttgart,

44 Usp. Habermasovu kritiku Luhmanna; J. Bergmann, Die

Theorie des sozialen Systems von T. Parsons, Frankfurt, 1967:
isti i drugi, Herrschaft, Klassenverhaltnis und Schichtung, u:
Spatkapitalismus oder Industriegesellschaft?, izd. T. W. Adomo,
Stuttgart, 1969, 6787; W.D. Narr, Theoriebergriffe und System-
theorie, Stuttgart, 1969; M. Mauke, Die Klassentheorie von Marx
und Engels, izd. K. Meschkat i drugi, Frankfurt, 1970; E. Wiehn,
Theonen der sozialen Schichtung, Miinchen, 1968; S. Ossowski,
62
 vergencija nauke o povijesti i sociologije moi e, na
protiv istaknim o jo jednom neke toke napre
dovati pod slijedeim uvjetima:
Od centralnog je znaaja suglasnost o nunosti odre
enog deziderata: o historijskim teorijam a koje obino
imaju srednji domet. Pravu teoriju, tako je Marx
opisao svoje predodbe, mora se razjanjavati i razvi
jati un u tar konkretnih prilika i na postojeim odnosi
ma. Ali do takve teorije ne moe se nikada dospjeti
s univerzalnim kljuem neke openite povijesno-filozofs-
ke teorije ija je najvea prednost u tome to je prepo-
vijesna. U uvodu svojim Osnovama kritike politike
ekonom ije tonije je okarakterizirao razvojne stupnjeve
u stvaranju takvih historijsko-dijalektikih teorija.47
Nado vezujui se na Marxovo poim anje teorije, Ha
bermas je nedavno otro odvojio zakone historijskog
kretanja dijalektike analize od zakonitosti analitiko-
-nmpirijske teorije neopozitivistike provenijencije. Bu
dui da je historijske teorije ne apstrakuju ... speci
fini odnos neke epohe, neke situacije, one nipoto ne
vae openito. One se ne odnose na [ . . . ] ono konstant
no, nego na neku uvijek konkretnu Pblast prim jene koja
je definirana dimenzijom jednog sasvim jednokratnog
i u svojim stadijim a nepovratnog razvojnog procesa,
dakle, ve poznavanjem same stvari, a ne samo anali

Die Klassenstruktur im sozialen Bewusstsein, Neuwied, 1962; R.

Dahrendorf, Soziale Klassen und Klassenkonflikt in der indu-
striellen Gesellschaft, Stuttgart, 1957, preraeno kao: Class and
Class Conflict in Industrial Society, Stanford, 1959; R. Heberle,
Recovery of Class Theory, u: The Pacific Sociological Review,
2, 1959, 1824; isti, Hauptprobleme der Politischen Soziologie,
Stuttgart, 1967, 10219; T. G. Bottomore, Classes in Modem
Society, N. Y., 1966, njemaki: Miinchen, 1969; isti, Sociological
Theory and the Study of Social Conflict, u: McKinney/Tiry-
akian, 138153; L. A. Coser, Theorie sozialer Konflikte, Neuwied,
1965.
47 Dela, tom 27, str. 409 (25. 8. 1842); t. 19, str. 112 (novem
bar 1877); usp. takoer Dela, tom 27, str. 457, gdje Marx govori
o historijskim zakonima koji vae samo za odreeni historijski
razvitak, za odreeni razvitak proizvodnih snaga. Veoma po
ticajno o tome: J. Kocka, K. Marx und M. Weber, u: Zeit-
schrift fiir die Gesamte Staatswissenschaft, 122, 1966, 32857;
preraeno u: Geschichte und Okonomie, 5484. Usp. i Vilar,
Marxisme; J. Hexterova (A New Framework for Social History,
u: isti, Reappraisals in History, N. Y., 1964\ 1425) kritika vulgar
nog marksizma je moda tona, ali Marxove vlastite predodbe
o historijskoj teoriji uope ne pogaa. Tumaenja daje i Meek,
Economics, isto, 110, 112. Nita ne sili neku historijsko-kritiku
nauku o drutvu da in toto prihvati sve to je Marx napisao,
kao to to izgleda pretpostavljaju neki predstavnici nove lje
vice.

63
tiki.48 Nadovezujui se n a jednu drugu tradiciju, Karl
Mannheim i C. W right Mills posegnuli su za principia
media Bacona i Johna S tuarta Milla i zagovarali kon
cepciju teorije koja vai samo u historijski ogranie
nim vremenima i prostorim a.49 Prem a tom stanovitu
suradnja izmeu historiara i sociologa (i ekonomista)
sasvim je mogua. H istorijsku teo riju faizma ili kla
sinog zapadnog im perijalizm a u periodu od 1370. do
1945. dalo bi se u tom sm islu posve lako zam isliti; ona
bi mogla razum no koordinirati analizu socijalno-eko-
nomskih, politikih i socijalno-psiholokih odnosa.
Ovdje moemo samo naznaiti da te historijske teo
rije pretpostavljaju odreeni pojam stvarnosti. Meu
historiarim a jo uvjek uvrijeena neokantovska spoz
najna teorija sklona je poim anju prolosti kao dinov
ske nepregledne rijeke, klao nesreenog kaosa (M.
Weber) u koji odreenim vrijednosnim idejam a vezani
historiar tek unosi stru k tu ru . Povijest je ono to hi
storiari ine ova form ulacija j . B erlina izraava
to samo prenaglaeno.50 Mora se, naprotiv, insistirati na
tome da prolost poseduje stru k tu re nezavisno od spo-
znavajueg subjekta, takoreku meke, nikako od samog
poetka nedvosmisleno krute, takve koje se brzo poka
zuju iz same stvari, u svakom sluaju spoznatljive, do
kuive putem pluralizm a konkurirajuih interpretacija.
Ako se to ne prihvaa, onda otpada presudna instanca
preispitivanja snage tum aenja svake historijske teorije.
Potpuna proizvoljnost uvijek prem a prethodnoj od
luci na osnovu obavezujuih vrijednosnih odnosa tim e
je iskljuena, pa stoga pluralizam interpretacije ne moe
biti beskonano velik.
Kod takvih h isto rijsk ih teorija valjalo bi takoer
nuno zajam iti priznavanje historijskih vrem ena i tim e
4* J. Habermas, Analytische Wissenschaftstheorie und Dia-
lektik, u: Festschrift fiir Th. W. Aomo, Frankfurt, 1963, 479. i
dalje (sada takoer u: Zur Logik, Frankfurt, 19701, 939). Izgleda
mi opravdanim prigovor da je Frankfurtska kola upravo u tom
smislu dala premalo historijisko-empirijskih studija.
49 Usp.: Mills, Kritik; Topitsch, isto, 128; napisi Dreitzela.
50 Weber, Objektivitdt, isto, passim; J. Berlin, History and
Theory, u: HT, 1, 1960, 1. Veoma je problematino da li se,
kao Schieder (Unterschiede), moe govoriti da fakticitet dovr
ene prolosti tvori neoborivu pretpostavku za historiara;
nikada ne treba mijenjati samu povijest u njenim datumima
i faktima. Kad taj teko spoznatljivi fakticitet bude jednom
dostupan samo preciznim teorijama, ipak e i dalje ostati esto
vieznaan, i konano, on nije nipoto tako nedvojbeno vrsto
dan. Sto znai fakticitet kod procjenjivanja problematike sred
njeg stalea s obzirom na uspon NSDAP, kod procjenjivanja
pitanja vodeih sektora s obzirom na izgradnju eljeznica u
industrijskoj revoluciji itd?
64
ukloniti s puta jednu naroito teku zapreku. To bi
olakalo i sve znaajnije kom parativno istraivanje, ija
logika nesumnjivo spada u nedovoljno razvijene sektore.
Usporedba se vie ne sm ije ograniavati na uzastopne
nizove m anje ili vie povrinskih slinosti uzroka stra
tifikacije, propisa o ureenju itd., nego bi m orala voditi
rauna prvenstveno o tri stanovita: a) Komparativna
analiza slui preispitivanju osnovanosti ili veoma ope
nitih ili veoma specifinih hipoteza i uvijek potom nji
hovom m odificiranju ili nap u tan ju Hintzeovim rije
ima: iznalaenju onog openitog ili otrijem doku-
ivanju individualiteta;51 b) radi toga je neophodno
usporeivati ne ono to ima isti naziv ili izgleda isto,
nego uvijek funkcionalne ekvivalente '(ranu SPD sa ar-
tistima, ulogu engleskih privatnih poduzetnika s njem a
kim velikim biarikama ili ruskom dravnom birokraci
jom), neto to je historiarim a dugo teko padalo i to,
m eutim, nesumnjivo iziskuje oprez; c) a o vremenskom
se faktoru m ora posebno voditi rauna utoliko to se ne
mora usporeivati samo sinhrono nego i dijakroniki
(Englesku iz 1840. s Njem akom 80-ih godina), uvijek
prem a fazno pom aknutim razvojnim nivoima koji ope
nito pretpostavljaju funkcionalistiki stav, pri emu se
ne smije gubiti iz vida donekle usaeno prejudiciranje
putem takvih teorija.
Sve u svemu, izgleda da ravnom jerna konvergenci
ja recimo s jednako velikim deputatim a ustupaka i
procesima uenja na obe strane nije mogua, nego
opet neravnom jerni razvoj koji vjerovatno od veine
sociologa zahtijeva vie nego od onih historiara koji
vode dijalog sa sociolozima zato je r ga sm atraju nunim.
Jer um jesto konvergencije najp rije e trebati konano
priznati povijest, h istorijska vremena, historijske teo
rije.52 Sociolozi, osim toga, gotovo da vie i ne mogu
preuzimati rezultate historiara, je r to ostaje neka vrsta
tercijarnog iskustva, i potom ih dok ne postanu isprav
ni mukati u svom kaleidoskopu; m oraju se, naprotiv,
sami vratiti izvorima i koristiti ih za svoje probleme.
Isto tako ni historiari ne mogu preuzim ati socioloke
teorije i dodavati proizvoljno njihovom m aterijalu; mo

51 Hintze, isto, 251. Usp.: W. H. Sewell, M. Bloch and the

Logic of Comparative History, u: HT, 6, 1967, 208-^18. Tipino
npr. za povrnu usporedbu: B. Barber, Social Stratification, N.
Y., 1957. Vidi, naprotiv, J. Vallier (izd.), Comparative Methods
in Sociology, Berkeley, 1971.
52 Tu se vjerovatno nee moi izbjei prigovor strukovno-
-specifine ideologije i strukovnog imperijalizma. Pitanje je samo
postoje li valjani argumenti protiv ovdje zastupljenog stava.
5 M arksizam u svetu 65
raju, naprotiv, dati teorijske podsticaje i sami razviti
historijske teorije.53 Ukoliko takav razvoj krene uzlaz
nom linijom , za to postoje znaajni nagovjetaji, onda
izgleda moguom postepena fuzija u jednu historijsko-
-kritiku nauku o drutvu s em ancipatorskim spoznajno-
-rukovodeim interesim a i jasnom teorijskom svijeu,
s Razumijevanjem historijskog vremena i em pirijske
pouzdanosti. A ona bi se mogla pokazati doraslom prob
lemu sadanjosti kao povijesnog problema.54
(Hans-Ulrich Wehler, Geschichte als Hi-
storische Sozialwissenschcift, Suhrkamp,
Franfurt/M., 1973, str. 7, 944)
Preveo Sran Joka

51 Usp.: Tilly, Clio; Clark; P. Laislett, History and the So

cial Sciences, u: International Encyclopaedia of the Social Sci
ences, 6, 1968, 43440; Hobsbawm, Social History, 2629, 31,
i dalje; W. Holt, History and the Social Sciences Reconsidered,
u: Kyklos, 8, 1955, 38996; R. Challener i M. Lee, History and
the Social Sciences, u: AHR, 61, 1956, 33138; R. Hofstadter
'Geschichte und Sozialwissenschaft, u: F. Stem (izd.). Gescichtp.
und Geschichtsschreibung, Miinchen, 1966, 36981) opisuje mo
gue rezultate takve fuzije. O nunom povezivanju hermene-
atikih metoda s objektivnim strukturnim analizama empirij
ske nauke o drutvu takoer izvrsno: K.-O. Apel, Szientistik.
Hermeneutik, Ideologiekritik, u Hermeneutik und Ideologiekrt-
tik, 4044, i J. Kocka, O. Hintze, u: Deutsche Historiker, III,
4164.
. * G. Lukcs, Geschichte und Klassenbewusstsein (1923), Neu
wied, 1970*, 279.

66
Guy Bois
MARKSIZAM I NOVA ISTORIJA

Savremenu istoriografiju obeleavaju dva mona

pravca. Prvi, marksizam, m anifestuje se kao opta teo
rija o kretanju drutva, koje nastoji da protum ai slue
i se izvesiiim brojem specifinih oru a ili osnovnih poj
mova, m eu kojim a prvo m esto zauzima pojam naina
proizvodnje. On tei za globalnom, koherentnom i dina
minom vizijom drutvenih procesa. Njegov uticaj se
snano osea j kod istoriara koji nisu takozvani mark
sisti ili samozvani marksisti. Marksizam je mnogim
putevima proeo istorijsku proizvodnju, naroito u Fran
cuskoj. Drugi pravac oni koji m u pripadaju nazivaju
pravcem nove istorije. Obasipajui sarkazm im a staru,
em pirijsku i pozitivistiku istoriju, istoriju Seignobosa,
novi istoriari se zalau za obnovu itorijskih metoda
koje e toj disciplini dati nauni status istorija mo
da eka svog Saussurea, kau nam Jacques Le Golf
i Pierre Nora i konano omoguiti stvaranje isto
rije.
Razume se, ta dva pravca se ne mogu meusobno
ignorisati. Pothranjivani, i jedan i drugi, istim odbaci
vanjem jedne zastarele istorijske prakse, oni teku upo-
redo m eajui se ponekad, ali se i nadmeu i u protiv
nikom aru i recipronom nepoverenju. Njihovo jo
delimino, nejasno i nem irno slivanje bie, moda, veliki
istoriografski dogaaj k raja ovog veka; ono je ve fas
cinantna pojava, ako ni po emu drugom , ono po zam r
enosti saveznikih odnosa i sukoba koje u sebi nosi.
Moe se, takoe, rei da e kratkorone sudbine isto rij
skog m aterijalizm a u velikoj meri zavisiti od ishoda
67
njegove konfrontacije sa novom istorijom . Njegovi
su pojmovi podvrgnuti proveri te m etodoloke novine.
Za poslednjih dvadeset godina predstave o prekapitalis-
tikim nainima proizvodnje su se duboko izmenile.
Upravo to opravdava paljivo razm atranje podudarnosti
izmeu m arksizm a i nove istorije.

K oji marksizam?

Ali, prethodno, obratim o panju n a ematizam, od

nosno na nejasnoe ova dva naziva. Naj pre, ako je re
o m arksizm u, ne moemo vie poricati (ili prikrivati) da
ta etiketa pokriva veoma raznolike, pa ak i meusobno
tue istorijske prakse. U tom pogledu politika shvata
n ja bila su presudna. Bilo bi uzaludno pocenjivati obim
deform acija i skleroza nastalih tokom dugog dogmatskog
sna, iji je najupadljiviji izraz bio staljinizam . Uzalud
je, isto tako, zam iljati da su istone zemlje posedovale
monopol ideoloke skleroze ili pak, da su je se zapadni
m arksisti oslobodili samom osudom kulta linosti.
Na istoriografskom planu, i provizorni bilans tog
fenomena ve znai katastrofu. Njeni su glavni sim ptom i
stereotipni diskurs, blokada istraivanja (izuzev u sek to
rim a kao to je arheologija, nezavisnijim od ideoloke
sfere), skolastiko i vetako m anipulisanje pojmovima.
Tu okrutnu konstataciju moe da uini svako ko danas
sretne neku zvaninu delegaciju sovjetskih istoriara.
N ajgore je to takva p aro d ija m arksizrda p o th ran ju je
njegovu suprotnost, to jest izvesnu tendenciju ka ma
tt je-vie priznatom n ap u tan ju istorijskog m aterijaliz
ma, tendenciju koja se sve vie zapaa u nekoliko isto
nih zem alja i koja iroko o tv ara vrata ideolokoj inva
ziji am erikih drutvenih nauka. Razume se, nije sve
tako crno u istoriografskoj slici tih zemalja: veoma
obdareni istraivai su u njim a jo uvek na delu; u nji
ma se jo niu dobri prirunici, kao to ie to Istorija
srednjeg veka od N. Abramsona, A. Gurevia i N. Koles-
nickog (iii smo prevod nedavno dobili u izdanju Edi
tions du Progres); poljska i m aarska isto rijsk a kola
jo nisu izgubile svoju sjajnu vitalnost, a iz Varave su
do nas doprli znaajni podsitcaji s radovim a W. Kula.

Istorijska praksa je u krizi

Sve to ne ublaava dijagnozu krize u m arksistikoj

istoriografskoj praksi, ije su posledice, istina, neto
68
blae uoljive i na Zapadu, gde u oblasti marksistikog
istraivanja oznaavaju prave demarkacione linije. Ve
liko je odstojanje izmeu jedne zastarele i straljive
prakse marksizma, jo vezane za ono to se sm atra
istoriografskom tekovinom, i kritinije prakse u od
nosu na tu tekovinu, u kojoj preovlauje zahtev za
vraanjem izvorima m arksizma. To odstojanje, izgleda
bie, sve vee. U sadanjem te m u tk u ne moe se, bez
samoodbrane, izbei taj izbor. A o n obavezno utie i na
stav koji njegov a u to r usvaja prem a novoj istoriji.
Temeljni racionalizam onih koji ele da postignu rad i
kalnu obnovu m arksistikog istorijskog istraivanja na
vodi ih da integriu sve novije metodoloke doprinose
koji bi mogli da urode plodom, dok, nasuprot tome,
ukorenjenost u tradicionalniju praksu uliva vee nepo-
verenje prem a tim doprinosim a, izuzev kada se otvara
nje prem a novoj istoriji uzima kao paravan nam enjen
prikrivanju vezanosti za dogmatske pozicije.

Koja nova istorija?

Ne postoji jedna nova istorija. Ona se svakako

moe ukratko definisati po nekim dom inantnim nasto
janjima: proirenju istoriarevog polja posm atranja
kroz otkrivanje novih predm eta; pozivanju na skup
humanistikih nauka (antropologiju, ekonom sku nauku,
sociologiju, p sih o an alizu ...) ; prim eni sve savremenijih
kvantitativnih metoda, na osnovu serijalne dokum enta
cije. Ali hoe li to b iti dovoljno da joj obezbedi nekakvo
jedinstvo? Nova istorija zapravo ve ima za sobom
svoju istoriju, obeleenu nejasnoam a i protivrenosti-
ma.
R oena tridesetih godina, noena ugledom Luciena
Febvrea i M arca Blocha, ona je dugo vodila h rab ru b it
ku protiv pozitivizma koji je proimao celokupnu isto-
rijsku ideologiju i tako stekia opravdanu pionirsku repu
taciju. Zatim je, sa ezdesetim godinama, uporedo s ve
likim drutvenim, i politikim prom enam a u naoj zem
lji i s prodorom strukturalizm a naila njena trijum falna
eksplozija; ona tada napreduje u svim pravcima, poti
skujui tradicionalnu istoriju u zatiene sektore (na
roito istoriju antike), i zauzimajui strateke pozicije
na univerzitetim a (Ecole pratique des hautes tudes,
Collge de France). Nema znaaja to zastupnici tradi
cionalnih m etoda jo zadravaju na univerzitetu znatnu
institucionalnu mo (oslonjenu na jedno telo anarhino
69
po svojoj koncepciji i svom sastavu: Savetodavni od
bor), nova istorija sada vri dom inantan uticaj. A ne-
jasnoe e se neizbeno izroditi upravo iz tog uspeha.

Nova istorija lako postaje rtvom mode

Ono to je u sutini predstavljalo plodnu obnovu

istorijskih m etoda ubrzo biva iskvareno pojavom mode
koja prati postignute uspehe. Nova istorija se odjed
nom proula kao neka vrsta sredstava za pranje. I onaj
ko ostaje privren istoriziranoj, jednosm em oj i usko
injeninoj istoriji, proglasie se pristalicom nove ko
le kako bi svom proizvodu obezbedio bolju prou.
ta vie, uskoro emo biti svedoci kako neki od najoko-
relijih em pirista-istoriara postaju oduevljeni zagovor
nici statistike obrade; tako se razrada konceptualnih
orua zam enjuje prim enom proste tehnike. Na taj nain
i pozitivizam nalazi mogunost da preivi sam sebe, za-
ogmuvi se u novo ruho.
Najzad, kako bi mogle da se ne pojave ideoloke
tenje u trenutku nailaska talasa istorijskog moderniz
m a? Dom inatna uloga koju zadobija nova istorija na
mee joj odgovornosti u toj oblasti. Ne radi se samo o
tome da se odbace metodoloke starudije, ve se radi
i o uspostavljanju nove odbram bene linije u idejnoj
borbi savremenog sveta. Uvoenje i irenje amerike
N ew Econom ic H istory1 vrlo je znaajno u tom pogle
du. Jean H efter, sa zabavnom naivnou u prikazivanju
radova te kole, prua mnoge doklaze sovg uverenja: isto
rija je torba za sve koje se treba osloboditi (str. 82);
to se tie totalne istorije, treba odluno naglasiti
da ona zasad nije ni malo nauna zbog svoje globalne
hum anistike tendencije, to po njoj opravdava ograni
enje ambicije, izvesni redukcionizam; protivnici se,
razume se, oznaavaju s pom alo prezira 'kao marksis
tiki istoriari (jesu li oni, uostalom, tako b ro jn i? ). . .
koje treba prepustiti njihovim iluzijama (str. 34).
I eto nas daleko od poetnih inspiracija, veoma
daleko od L. Febvrea i od M. Blocha, da pomenemo sa
mo njih. Pa recite, posle toga, da postoji jedna nova
is to rija ...! U tim uslovima, njena konfrontacija sa m ark
sistikom istorijom ne moe da bude jednostavna. I s
jedne i s druge strane su u n u tarn je podele isuvie izra
ene da bi se mogle zanem ariti. One objanjavaju esto
1 J. Heffer: La Nouvelle Histoire iconomique, Paris, Galli-
mard, 1977.

70
zbrkanu i protivrenu zam renost napadakih planova
oba pravca. Ali ostaje problem: postoje li zajednike
take izmeu onog to sebe proglaava optom teorijom
istorije i onog to sebe sm atra obnovom sitorijskih
metoda?

Uticaj m arksizm a na m etodoloku obnovu

Uoiemo, pre svega, da je marksizam veoma rano

odigrao plodnu ulogu u to j metodolokoj obnovi. Time
to tei ka globalnoj ili totalnoj istoriji koja simul
tano treba da obuhvati razne aspekte drutvenog ivota
(ekonom ski i mentalni, socijalni i politiki), on je, jo
od svojih poetaka, bio pozvan da se bez ogranienja,
otvori raznim naukam a o oveku. Pridajui presudnu
ulogu drutvenim klasam a i njihovoj borbi, on vie
panje posveuje strukturam a nego povrnom dogaa
ju, kolektivnom nego individualnom, svakodnevnom ne
go povremenom. to se tie kvantitativnih metoda, treba
li napom injati da se Marx ve uveliko njim a sluio?
Nije, dakle, udno to se zapaa uticaj m arksizm a u raz
voju nove istorije i to je on prim etan i kod glavnog
autora N ew Econom ic H istory, Roberta Fogela, ije se
ideje dobrim delom zasnivaju na istorijskom m aterija
lizmu. Paljiva analiza tog uticaja ne bi bila nezanimlji
va i omoguila bi, bez sum nje, da se u njem u razaberu
tri razliita nivoa.

Jedan posredni uticaj

Prisutan je, pre svega posredni i iroki uticaj koji

marksizam vri na celinu francuske istoriografije i to u
dva veoma razliita perioda. Sve do pedesetih godina
marksizam je u Francuskoj uticao na ,istorijsku na
uku kao analitiki metod koji spaja ekonomiju i isto
riju, kae nam, sasvim tano, Jean Bouvier u svom
prilogu knjizi Aujourdhui Vhistoire.2 Mnogi se na ne
ki nain bave marksizmom (ili se pomalo bave m arksi
zmom) a da to i ne znaju, i to u veoma razliitim do
zama. ovek koji je najvie doprineo tom irokom
prodiranju je, kao to je poznato, E m est Labrousse
koji se dosledno najvie bavi pitanjem odnosa meu
drutvenim 'klasama i raspodelom dohotka izmeu njih.

2 J. Bouvier, Aujourdhui l'histoire, Paris, Editions sociales,

1974, str. 133.
71
 Ne bih se sloio sa Jeanom Bouvierom koji u istom
lanku pie, da je E rnest Labrousse ostvario neku vr
stu fuzije Marxa i Simianda, je r to znai prenebregnu-
ti da je on uvek tvrdoglavo odbacivao centralni koncept
istorijskog m aterijalizm a (koncept naina proizvodnje)
i da e zbog toga njegovo istorijsko delo, ma koliko da
je veliko, ostati obeleeno jednim ekonomistikim,
polukonjunkturnim , polum altuzijanskim tonalitetom .
Upkos tome, on e ostati najznaajniji prim er onih
istoriara koji su, stojei na ivici marksizm a, iz njega
korisno izvlaili izvesne instrum ente analize i doprineli
njihovom irenju. Isto bi se moglo prim eniti, podvu-
cimo to, i na delo Marca Blocha naroito na Caracte-
re originaux e lH istoire rurale frangaise (Originalna
obeleja istorije francuskog sela), delo koje je dalo za
vie decenija presudne podsticaje ekonomskoj istoriji
srednjeg veka.
Taj proces posrednog uticaja m arksizm a (i, u isti
mah, metodoloke obnove) posredstvom ljudi sa ivice
(mada taj izraz, kao to emo videti, postaje preslab
kad se uzmu u obzir novi uinjeni koraci) produio se
u drugim oblicima tokom poslednjih dvadeset godina.
Hovi je elem enat da se taj uticaj vie ne ograniava
samo na ekonom sko-drutvenu oblast, ve obuhvata sve
instance drutvenog ivota. Oni koji ga sprovode ko
riste svesno, m ada implicitno, pojam naina proizvodnje
i na taj nain prekorauju ivicu, iako to ponekad bi
va samo mestimino, privrem eno ili oprezno. Takav je
sluaj Jacquesa Le Goffa u njegovoj sjajnoj Civilisa
tion e VOccident medieval (Zapadna civilizacija u sred
njem veku), kada nam prikazuje jedan koherentan dru-
tveno-ekonomski sistem, nadahnut originalnom eko
nomskom ieotogijom ;3 takav je sluaj i Georgesa Du-
byja, kod kojeg vie ne vidimo dobro kada itam o nie-
gove divne stranice posveene istoriii ideologija u Faire
de lhistoire* (Stvarati istoriju) ta bi jo moglo da ga
odvaja od marksizm a. Nije tu samo rigorozna definicija
pojm a ideologije eksplicitno preuzeta od Louisa Althus-
sera, nego je ideologija ponovo sm etena u jednu dru
tvenu celinu u kojoj m aterijalne stru k tu re (proizvod
nja, raspodela) i klasni odnosi im aju svoje pravo me-
sto. Njegova vizija istorije je, bez sumnje, totalna, u
isti mah m aterijalistika i dijalektika, kao to to do
kazuje njegovo izlaganje o pet karakteristika ideologija
3 J. Le Goff: La civilisation e VOccident miieval, Paris,
Artaud. 1964, str. 278, 279.
4 Faire e l'histoire, rad nekolicine autora, 3 t. ur. P. Nora
i J. Le Goff, Paris, Gallimard, 1974.
72
koje su definisane kao globalizujue, deformiue, kon
kurentne, stabilizujue i praktine, (str. 149 150). Ni
je vano to je u takvom lanku odsutna uobiajena
terminologija istorijskog materijalizma, ve je bitno da
se u njem u na uzoran nain ostvaruje fuzija izmeu
marksizma i nove istorije. Proirenje horizonata Isto
rije i razrada novih pojmovnih oru a ne samo da nisu
ni malo zam iljeni kao ratna m aina protiv marksizma,
nego se oslanjaju na njega; tavie, po postavljenim
problemima i elem entim a datih odgovora, oni uestvuju
u njegovom obogaivanju. Tu se ve nalazimo na mestu
slivanja ta dva velika pravca.

Neposredni doprinosi

Drugi nivo uticaja i drugi oblik slivanja su direktni

doprinosi m arksistikih istoriara ovom ili onom aspek
tu istorijskih metoda. Re je o istraivaima koji se
izriito pozivaju na istorijski m aterijalizam , sprovodei
svoja istraivanja u okvirima njegovih generalnih hipo
teza, a posveujui se najvie nekom datom problemu:
vezi izmeu Istorije i odreene hum anistike nauke ili
otvaranju novih istorijskih podruja. Evo, izmeu mno
gih drugih dva razna prim era.

M arksisti stvaraju novu istoriju

Svojim delom Historie et Linguistique Regine Robin

ilustruje taj tip naunog postupka.5 Radi se o ispitiva
nju konceptualnih raskra dveju disciplina, o tome
da se istoriarima pokae kako itanje jednog teksta
i zbirke tekstova postavlja problem isto kao i proizvo
enje smisla, da im izvesne oblasti lingvistike mogu
biti od velike pomoi pod uslovom da ne budu prosto
dodavanje, neprom iljena prim ena ili lana interdiscipli
narnost (str. 7). Njegov je cilj: doi do jedne teorije
diskursa, naroito politikog, shvatajui ga kao proces
i razm atrajui naine artikulacije koji povezuju diskur
zivne prakse s drugim nivoima drutvene aktivnosti. To
je ambiciozan poduhvat koji podrazumeva jasno raz
likovanje izmeu diskursa i ideologija (mada je diskurs
neodvojiv, integriui deo ideoloke sfere) i pribegava-
nje jednom skupu nauka o znaenju (lingvistici, psiho

5 R. Robin: Histoire et Linguistique, Paris, A. Colin, 1973.

73
analizi, sem io tici...) , ali i plodan poduhvat, ije se
mnoge take prim ene ve mogu naslutiti, poev od Ci
cerona pa do sovremenog politikog govora.
Jo je znaajniji p rodor ostvario Michel Vovelle, u
istoriji m entaliteta. On je, bez sum nje najotroum niji
: najm atovitiji m eu savremenim m arksistikim isto-
riarim a, onaj koji je i najvie doprineo napretku no
ve istorije, ne ograniavajui se (kao to se isuvie e
sto dogaa) na neki metodoloki diskurs vrlo opteg
karaktera, nego kujui svoje metode na vatri konkretnih
istraivanja, u jednom prisnom i retkom spoju teorije
i prakse. Kad jc re o Michelu Vovelleu, nova istorija
se ve moe ceniti po njenim plodovima.
To su, pre svega, praznik i sm rt. U nedostatku jed
ne produbljene analize koja ne bi ovde imala svoje me-
sto, sledimo za tren u tak Michela Vovellea suoenog s
pitanjem koje je tako snano postavio: kako su ljudi
doivljavali svoju sm rt? U delu Barokna poboinost i
dekristijanizacija: provansalski stavovi prem a sm rti u
veku Prosveenosti, prem a klauzulama testamenta, on
vri niz znaajnih m etodolokih izbora.6 N ajpre je pro
jektor istraivaa usm eren na jedan problem, samim
tim paljivo zaokruen i razm otren: na stav prem a
sm rti. Zatim se studija unosi u dugo vreme neophodno
za percepciju eventualnih prom ena i prekida jedne ko
lektivne oseajnosti. Najzad, izbor izvora izraava volju
autora da operie na jednom homogenom m aterijalu,
koji omoguuje i kvantifikaciju: heterogeni elementi do
kum entacije su zanemareni u korist jednog jedinstve
nog i serijalnog izvora, testam enta. Od evolucije testa
menta, podvrgnute veoma podrobnoj analizi, istraiva
oekuje odgovor na postavljeno pitanje. I suprotno
svim prividnostim a, form ule belenika, daleko od toga
da su inertne, iskazuju se kao mobilne, kadre da otkriju
jedno kretanje, a samim tim i da odraze prom ene kolek
tivne oseajnosti belenike klijentele. Tako anketa
otkriva jedan duboki preobraaj poev od 1760: tes
tam ent postaje laiki i lian, predstava o sm rti se iz-
menila. Mrea gestova, rituala, kojim a je taj prelaz bio
bezbedno okruen . . . duboko se izmenila. Ne zna se
da li ovek odlazi usam ljeniji, m anje verujui u zagrob
ni ivot 1780. nego 1710, ali je on reen da o tome vie
ne govori. S analizom tog preobraaja mi tako vrsto
zakoraujemo u iroko polje dekristijanizacije. To je
uzoran nauni postupak.

6 M. Vovelle: Pttt baroque et dchrist; anisation; attitudes

provensales devant ta mort, Paris, Plon, 1975.
74
 Ukazujui najzad i na trei nivo interferencije iz
meu marksizm a i nove istorije, nivo koji se danas
jedva nagovetava, ali ije im plikacije mogu u skoroj
budunosti da dobiju veliki znaaj. On je delo m arksi
stikih istoriara, koji su se, uostalom, opredelili za
korienje novih metoda, i koji prvenstveno nastoje da,
oslanjajui se na njih, unaprede m arksistiku metodo
logiju i da je konano izvuku iz umalosti od koje ona
jo pati. Kao i u prethodnom sluaju, ostvarena je kom
binacija dvaju elemenata, ali h ijerarh ija nastojanja nije
ista: obnova istorijskih m etoda m anje se sm atra ciljem
po sebi, a vie nunim oruem tem eljitije teorijske mi
sli. Zaustavimo se ponovo na dva ilustrativna prim era
tog postupka.
Prvi nam se nudi u Zapadnoj Nemakoj, u liku
jednog mladog istraivaa sjajnih sposobnosti, Hansa
Medicka, koautora jedne novije knjige Inustrialisierung
vor der Inustrialisierung, koja ve dobija znaaj izu
zetnog dopirnosa teoriji prelaza iz feudalizma u kapi
talizam.7 On nam opisuje pojavu, uspon i opadanje jed
ne strukture (protoindustrije) koja bi bila karakteristi
na za poslednji stadij feudalizma ili za prvi stadij ka
pitalizma. S tru k tu ra koja proistie iz uske kombinacije
izmeu jedne ruralne industrije uklopljene u porodini
ili domai okvir i jedne kapitalistike organizacije tri
ta koja obezbeuje rastu ran je svojih proizvoda na no
vom svetskom tritu.
Hans Medick odluno okree lea empirizmu koji
bi ga naveo na podrobno opisivanje svih oblika proto-
industrijalizacije u Evropi, a zatim ga prinudilo, da bi
sa opisa preao na pseudo-objan javan je, da te podatke
manje-vie vetaki uklopi u malo konjunkture i mnogo
demografije, a sve to u dugo vremensko trajanje. Ne,
naeg istraivaa zanima samo da otkrije funkcionisa-
nje strukture i njene determ inacije. On u tome uspeva
zahvaljujui prim eni novih istorijskih m etoda na dva
razliita plana. M akroanaliza fenomena zasnovana je na
nizu kvantitativnih istraivanja (demografskih kao i eko
nomskih), koja razotkrivaju odnos izmeu protoindu-
strijalizacije i destabilizacije i raspadanja tradicional
nih seljakih drutava Evrope. Zatim, mikroanaliza
poiva na obilnim pozajmicama od antropologije^ ona
polazi od pravila ekonomskih ponaanja proizvoaa, to
jest proto-industriiskih seljaka, iji e cilj biti da
uravnotee rad i potronju (ne radei izuzev onda kada

7 H. Medick: Inustrialisierung vor der Inustrialisierung,

Gottingen, 1977.
75
je taj rad neophodan za potronju); zatim razotkriva
mehanizme na osnovu kojih dolazi do eksploatacije (di
ferencijalni profit koji u isti m ah prem auje profite
ost varljive u korporativnom sistem u i u m anufaktur-
skim okvirima), da bi nas doveo do prouavanja pro
cesa reprodukcije. Delo snano ve i po svojim rezul
tatima.

Istraivati politiku ekonom iju svojstvenu svakom

sistem u

Ali treba da se zaustavimo na njegovom m etodolo

kom doprinosu marksizmu. H ans Medick odbija skola-
stiki, pseudom arksistiki sastav koji bi se sastojao u
tome da se orouavani predm et od prve smesti u jedan
rtain proizvodnje, unapred odreen u svojim karakte
ristikam a, koji bi onda jo trebalo samo oiveti mani-
puliui proizvodnim snagam a i proizvodnim odnosima.
Za njega prvenstveni znaaj ima tenja za jednom glo
balnom vizijom koja bi se tem eljila na shvatanju na
ina proizvodnje; to shvatanje je jedna metodoloka
polazna taka, ali nije polazna taka istraivanja. H.
Medick je, naprotiv, svestan injenice da je nemogue
odjednom razraditi globalni m odel jednog drutveno-
-ekonomskog sistema, a da se na zapadne u teoretisanje.
Istraivanje nuno prolazi kroz razradu parcijalnih ili
posrednih m odela i njihovo docnije proirivanje. Da bi
izbegao empirizam ne pribegavajui dogmi, on tako pre
poruuje jednu m etodologiju zasnovanu na postepenoj
teorizaciji, to e kao postupak, svakako, neke i zapla-
iti (no stvarno vodi ka sistem atskom preispitivanju
onog to mislimo da znamo o prekapitalistikim nai
nima proizvodnje), ali koji se ve moe proceniti po
svojim rezultatim a. Bilo da se njom slui W itold Kula,
Hans Medick ili neki drugi, ona je izvor najznaajnijih
prodora i deblokiranja. N apomenimo i to da ona na
prosto znai jedno vraanje izvorima marksizm a. Re-
konstruisati funkcionisanje jednog drutveno-ekonom-
skog sistema istiui centralni proces reprodukcije,
utvrivati ekonom sku politiku svojstvenu svakom si
stem u nije li to bio nain kojim se Marx sluio u
prouavanju kapitalistikog sistem a? Nije li to, takoe,
ono to se posle njega nije radilo, jer se daie prednost
iednoj vie istoriolistikoj viziji drutvenih procesa?
Time se nagovetava (ali na to emo se jo vratiti) pre-
vazilaenje ekonomske i drutvene istorije za poslednjih
trideset do etrdeset godina, onakve kakvu su do vr
76
hunca doveli Ernest Labrousse, a zatim Pierre Vilar.
Glavna crta tog prevazilaenja sastoji se u davanju
stvarno operacionalnog k araktera pojm u naina pro
izvodnje, to je jedina stvarna alternativa u odnosu na
empirizam, ali se moe videti i da se ono na svom putu
obilno sluilo obnovljenim m etodama, doprinosei i nji
hovom obnavljanju.

Na raskru antropologije i istorije:

delo Mauricea Godeliera

Teorijska n astojanja iste vrste nalazimo i u obim

nom i dragocenom delu M auricea Godeliera. S njim se
jo nalazimo na raskru antropologije i istorije, ali,
podvucimo to, jedne odluno m arksistike antropologije
koja se bavi istorijskim realnostima i koja sebe sma
tra osloboenom psihologizma, sumarnog funkcionaliz-
ma, antiistorijskog kulturalizm a, naukom koja eli da
objasni stru k tu re ne zanem arujui njihovu genezu ili
njihovu evoluciju i koja, najzad, nastoji da protum ai
konkretne stru k tu re i dogaaje probijajui se do upo-
reenja neophodnih za otkrivanje zakona.8
Predm et ekonom ske antropologije je dakle za Mau
ricea Godeliera uporedna teorijska analiza raznih eko
nomskih sistema. Ve deset godina on nastoji da s n a j
veom jasnoom definie osnovne pojmove te nauke,
pojmove sistema, strukture, pravila, zakona:
Sva antropoloka istraivanja kojim a se prilo kroz
istoriju, ekonom iju ili etnologiju, itd. vode ka hipotezi
da ne postoji ni jedno drutvo koje svoje razne aktiv
nosti ne organizuje shodno principim a i logici izvesnog
eljenog poretka. Zadatak je drutvenih nauka da ta
pravila sueli s injenicam a, kako bi se razotkrili za
koni.
Njegov nauni m etod ga je doveo do produbljenog
i novatorskog razm iljanja o pojmovima istorijskog ma
terijalizma, razm iljanja iji najnoviji izraz nalazimo u
Horizons, trajets marxistes en anthropologie.9 Meu
krupnim postavljenim pitanjim a zabeleimo ona koja se
tiu proizvodnih odnosa, koja, u m arksistikoj teoriji
odreuju raspolaganje sredstvim a za proizvodnju i pro
izvodima drutvenog rada, ali koja, prim euje Godelier,
ne zauzimaju isto mesto, ne poprim aju iste oblike i ne
' M. Godelier: RationaliU et irrationalit en iconomie, Paris,
F. Maspero, 1971, t. II, str. 127. , .
* M. Godelier: Horizons, trajets marxistes en anthropologie,
Paris, F. Maspero, 1973.
77
dovode do istih efekata u svim drutvim a i epohama.
Tako je srodstvo, u mnogim prim itivnim drutvim a,
proizvodni odnos. Moemo, dakle, da zamislimo mogue
nastavke tih razm iljanja, bilo da bi se ocenila uloga
politike u antikoj Grkoj ili uloga religije kod Su-
meraca, Asiraca, odnosno u okvirim a srednjovekovnih
drutava.
N ajiskrenije prizmanje se moe odati M auriceu Go*
delieru ako se podvue uticaj koji je on ve izvrio na
mnoge radove iz antike i srednjovekovne istorije i ako
mu priznamo ta mu dugujemo. N ema sumnje, on je,
polazei od stapanja izmeu istorije idrutvenih na
uka, otiao n ajdalje u razm iljanju o konceptualnom
oruu istoriara. Nikoga nee iznenaditi to je takav
metod s m nogobrojnim ideolokim i politikim im pli
kacijam a izazvao i otpore i kritike, ako se uzmu u ob
zir gore pom enute dem arkacione linije koje postoje u
m arksistikoj misli. Kad ga je Lucien Seve, sluei se
zastarelim argum entim a i prosedeim a, optuio kao stru
kturalistu, Maurice Godelier m u je odgovorio reima
kojim a nema ta da se doda: radi se ojednoj nazad-
njakoj borbi koja svoje m etode pronalazi u onom dog
matizmu koji je tokom vie decenija koio razvoj m ar
ksizma i uinio da on u mnogim oblastim a izgubi svoj
duh i svoju naunu sutinu.

M arksizam pred m etodolokom obnovom

Ono to je maloas reeno o ueu m arksistikih

istoriara u obnavljanju istorijskih m etoda dokazuje da
do spajanja nije dolo tek u poslednje vreme. M arksisti
ka istorija nikad nije p restala da slui kao podsticaj
u toj oblasti. Razume se, to ne znai da elimo da joj
pripiemo neki monopol inovacije. Mnogi drugi istra
ivai, sa najrazliitijih filozofskih horizonata, uestvo
vali su u tome. Otud i sloenost poetnih odnosa izmeu
marksizm a i nove istorije. Ako je geneza ove druge ne
odvojiva od uticaja marksizm a, ona protivreno u sebi
sadri i jedan aspekt reakcije (koji moe da ide i do
izazova) bilo nasuprot samom marksizm u, bilo prem a
izvesnim njegovim deform acijam a. Zato pristajanje
m arksistikog istoriara na tehnike i m etode za koje
se ona zalae, ma koliko da je neophodno ako se eli
sauvati i razviti nauna sutina istorijskog m aterijaliz
ma, zahteva i k rajn ju budnost prem a mnogim zamkama
koje mu se postavljaju.
78
U suoavanju s k van titativn im

Bilo da je re o prkneni kvantitativnih metoda, bilo

o pronalaenju novih predm eta istorije ili pozajmicama
iz metodologije hum anistikih nauka, svaki od tih po
stupaka moe da otvori p u t nekom progresu, kao i ne
kom regresu istorijske metodologije.
Francois Furet je u Faire de Vhistoire posvetio
jedan sadrajan lanak kvantitativnom u istoriji. On je
snano podvukao njegove epistemoloke implikacije. A
sloiemo se s njegovim m iljenjem kada pie da se da
nanji istoriar nalazi pred novim pejzaom podataka i
pred novom sveu o pretpostavkam a svog posla (str.
46), s obzirom da se ogromni dosad mirujui sektori
dokumentacije sada mogu obraivati kvantitativno.
Treba li, zaista, u tome videti jednu revoluciju
istoriografske svesti (str. 53)? Form ulacija je moda
preterana, ali ostaje injenica da je serijalna istorija,
doista ralanila stvarno, vrsto zatvoreno carstvo kla
sine istoriografije putem dveju razliitih i povezanih
tenji: analitikim ralanjivanjem stvarnosti na opi
sne nivoe i isticanjem raznih ritm ova evolucije tih ni
voa. Da je ta dvostruka operacija plodna i da zaista raz
otkriva probleme (ukazujui na korelaciju meu raznim
pojavama) koji se ne mogu razabrati putem same kvan
titativne analize u to vie niko ne bi trebalo da su
mnja. Ali, pri tom ni pitanje granica i dom eta kvanti
tativne m etode ne bi trebalo da bude zaobieno; ako
se od nje suvie zahteva, ona lako skrene pogrenim
pravcem. Neu ovde da govorim o grubim zamkama:
(nehemogenim izvorima koji se teko k v a n tifik u ju ...)
to ih isuvie esto pom inju oni koje tradicija ili inte
lektualna lenjost odvraa od tih metoda; to su stvarne
tekoe, ali se one postepeno mogu um anjiti usavrava
njem metoda. Podvucimo, ipak, dve tekoe jednu
tehniku, drugu teorijsku.
Tehniki kvantitativna analiza dovodi do jakih is
krivljavanja u saznanju koje se moe imati o svakome
od raznih aspekata jednog datog procesa, je r neki aspek
ti mogu, zahvaljujui odgovarajuim izvorima, da budu
snano osvetlieni, dok drugi ostaju u polusenci ili ak
u najpotpunijoj tam i u nedostatku takvih izvora. Tada
se pojavljuje i iskuenje da se proces protum ai samo
kroz one osvetljene aspekte, a to je iskuenje tim jae
to form ulizacija m etoda prua iluziju prave naunosti.

79
Teki prelaz sa opisanog na eksplikativno

Uzmimo onaj isti prim er koji je Francois Furet iza

brao kao ilustraciju efikasnosti kvantitativnog: Pay-
sans de Languedoc E. le Rov L adurieja10 To je stvarno
bio vrhunski rad, ako ni po em u drugom, ono po to
me to je ustanovio razne dem ografske i ekonomske
serije iz kojih, uglavnom, izvire dram atina konfronta
cija izmeu stanovnitva i resursa. Poto smo mu odali
duno priznanje, treba postaviti sledee pitanje: kojim
pravom au to r iz toga izvlai jedan m altuzijanski zak
ljuak (kome se uzgred reeno, Frangois Furet p rid ru
uje) (str. 56)? Skojim pravom se tako, u procesu ras
ta, daje preim ustvo dem ografskom faktoru? Poto je
re o takvom procesu, nijedno tum aenje nije zadovo
ljavajue dokle god se ne uoava i mehanizam repro
dukcije (u njegovom dvojakom ekonomskom i demo
grafskom vidu) u okviru osnovne proizvodne jedinice,
to je st porodine elije.
To zahteva da se proue izvesne pojave (teko
dostupne kroz izvore): evolucija produktivnosti rada,
tendencije koje se tiu raznih oblika dabina, kako ple
m ikih, tako i javnih. Samo takvo istraivanje e nam
dozvoliti da shvatim o zato su se u nekom datom pe
riodu seljaka proizvodna im anja mnoila, dok su u ne
kom drugom periodu postojala reda. Jer, konano, izne
nadno nam etranje neke p reterane obaveze moe da ima
beskrajno tee posledice za ravnoteu seljake poljo
privrede od neke maltuzijanske nesrazm ere (izmeu
stanovnitva i resursa) u m arko-ekonomskom smislu.
Nevolja je, to e svako razum eti, u tom e to ne raspo
laemo seljakim raunovodstvim a, dok nas nam eti i po-
reske vlasti obilno obavetavaju o proizvodnji i stanov
nitvu. Ostaje injenica da je m etodoloki neprihvatlji
vo preutno prelaenje sa jednog deskriptivnog (deli-
mino osvetljenog) nivoa na eksplikativni nivo, i da
kvantitativni m etod moe navesti istoriara da se suvie
povede za svojim izvorima, ak i po cenu gubitka rav
notee u svom istraivanju. Teorijski rizik je jo vei.
Trebalo bi saznati da li analitiko ralanjivanje stvar
nosti na nivou deskripcije onemoguuje ili onemogu
uje ostvarenje tenje za jednom globalnom ili totalnom
istorijom , automizirajui isto rijsk u stvarnost. Ako je
odgovor da, onda to znai da se prim ena kvantitativ
nih metoda uklapa u perspektivu jednog neopozitivizma

'! E. Le Roy Ladurie: Paysans e Languedoc, Paris, Flamma-

rion, 1969.

80
 ili formalizovanog pozitivizma, koji nas, pod sjajnim
vidom budnog modernizma, vraa ka horizontu 1900,
da i ne govorimo o tome kakvu ona ratn u mainu pred
stavlja u odnosu na marksizam. Meutim, ako itamo
novije radove iz srednjovekovne i, naroito, savremene
ekonomske istorije, izgleda nesumnjivo d a je zakljuak
za mnoge autore pozitivan. to se tie Francois Fureta,
on nam na ovo kapitalno pitanje daje gotovo zadovolja
vajui odovor: Odgovoriu da je (pretenziju ka glo
balnom) treba sauvati kao horizont istorije, ali da je
ne treba, da bi se napredovalo, uzimati kao polaznu tia-
ku istraivanja, ako se eli izbei ponovno upadanje u
gore opisanu teleoloku iluziju. On je u pravu to se
tako odrie da je uzme za polaznu taku, i u tom e i jes
te smisao epistemolokog raskida koji moe i treba da
odvoji m akrsistiku istorijsku praksu od dogmatizma.
Manje mi je shvatljivo njegovo oklevanje da je zadri
kao horizont istorije. Im a neeg onespokojavajueg u
njegovom verovatno, utoliko vie to on ni re ne kae
o istorijskom predm etu kadrom da strukturie istorijski
totalitet nainu proizvodnje.
Ako izuzmemo te rezerve, m arksistiki istoriar bi
ispoljio zabrinjavajuu kratkovidost kad bi se, iz prin
cipijelnih predostronosti, odrekao toga da izvue mak
simalnu korist iz kvantitativnog. Upravo razvijajui
kvantitativna zapaanja u svim pravcima, on e um anji
ti gore pom enuti tehniki rizik. A nema razloga nikak
vom strahu od analitike destrukturacije istorijske m a
terije dokle god je on bude sm atrao nunim momentom
istraivanja, koji prethodi jednoj progresivnoj struktura-
ciji, dok cilj istraivanja ostaje nepokolebljivo usmeren
ka shvatanju naina proizvodnje.

Pred novim istorijskim poljim a

Otkrie novih istorijskih polja zahteva sline napo

mene. Zaustavimo se na sada najpopularnijem sektoru
m entaliteta i ideologija, o kome nam Jacques Le Goff
kae da se nalazi na m estu spajanja individualnog i ko
lektivnog, dugoronog i svakodnevnog, nesvesnog i
intencionalnog, strukturalnog i konjunkturnog, margi
nalnog i opteg. injenica da m entaliteti, usled svoje
inercije, odravaju sloene odnose sa drutvenim struk
turama nije takve prirode da bi odvratila m arksiste od
njihovog prouavanja. A trebalo bi se oslanjati na neku
zaista veoma grubu koncepciju m aterijalizm a pa u n ji
ma videti samo odraz drutveno-ekonomskih struktura.
6 Marksizam u svetu 81
Jedino bi se moglo zam eriti m arksistikom istoriografu
to u svojoj revnosti da podvue znaaj m aterijalnih
stru k tu ra nije poklonio dovoljno panje m entalnim po
javam a ija intervencija esto moe da se pokae pre
sudnom.
Ali i sama ta k ritika sm atra se zastarelom im se
uzme u obzir veoma iroka teorijska diskusija koja se
ve vodi o problem u odnosa izmeu raznih instanci jed
nog druvta. Ta se diskusija vodi oko sledeeg: kako
pom iriti na izgled dom inantnu ulogu ovog ili onog
elementa suprastrukture (religije, politike) u odree
nom drutvu sa tezom o kauzalitetu, u poslednjoj instan
ci, naina proizvodnje i njegovog p rio riteta nad infra
strukturam a?

M arksistikim istoriarima nije nepoznata uloga

m entaliteta

Ne ulazei u sutinu diskusije, napom enim o da se

dolo do raznih odgovora. Za Louisa A lthussera, ako po
litika ili religija dom iniraju u evoluciji jednog drutva,
onda to znai da je nain proizvodnje izabrao jednu
od tih nstanci i stavio je u dom inantni poloaj. Drugi
je odgovor dao Maurice Godelier: Ova ili ona d ru
tvena aktivnost i drutveni odnosi koji je eksplicitno
organizuju dom iniraju u jednom e dru tv u (dakle i u
svesti, u predstavam a njegovih lanova) samo i jedino
ako ta aktivnost i ti drutveni odnosi funkcioniu kao
prozivodni odnosi. Ne dom inira ta aktivnost u drutvu
i ne funkcionie kao proizvodni odnos zato to dom inira
sveu. Zato funkcionie kao proizvodni odnos, ona
zauzima dom inantno m esto u drutvu i u svesti njego
vih lanova11. Logika tog stanovita navodi ak M auri
cea Godeliera da ospori pojam instance ili nivoa:
U drutvu ne postoji gore i dole, ono nije jedan sistem
nivoa ili instanci, nego je sistem drutvenih odnosa hi-
jerarhizovanih prem a prirodi njihovih funkcija. Navodi
ga i da ospori term ine infrastrukture i superstruktu
re i da vie ne sm atra ideologiju jednom instancom
podignutom na neki nain na vrh suprestruktura, ka
ko bi ozakonio samo proizvodne odnose.
Diskusija nije ni izdaleka okonana, ali ona ve
svedoi o novom interesu koji m arksistiki istraivai
posveuju m entalnim kategorijam a, nastojei da otkriju
njihove viestruke veze s celinom drutvenih odnosa.
11 M. Godelier: Horizons... (naved. delo), I, str. 15.
82
Jer prenebregavati te odnose znailo bi upasti u zamku
izvesnog prevazienog spiritualizma (da se posluimo
jednim izrazom Jacquesa Le Goffa). A kao to privla
nost kvantitativnog sadri neobine nejasnoe, tako je
i privlanost mentalnog, kod nekih, neodvojiva od od
bacivanja analize m aterijalnih stru k tu ra u zadnji plan.
Velika je tekoa za istoriara (a posebno za m arksisti
kog istoriara) da svoju viziju obogati neprekidnim
prodorim a u nova polja, izbegavajui p ri tom usitnja
vanje istorijske m aterije. On u tome uspeva jedino ako
drutveni odnosi u njegovim oima postanu najvanije
polje istorijskog rada.

Odnos prema hum anim naukama

Pitanje odnosa izmeu dstorije i hum anih nauka

postavlja se, takoe, protivreonim term inim a. Bilo bi
isto tako besmisleno odrei se doprinosa tih nauka, kao
i slepo ih ukljuiti u okvire istorije. D vostruka opas
nost od nekritikog usvajanja. Ono najpre dovodi do
utapanja istorije u druge discipline, do naputanja nje
nih svojstvenih metoda. Neki m eu teoretiarim a hu
manih nauka ne prezaju, m eutim, od osporavanja nje
nog statusa i nagovetavanja njene sm rti. Treba biti na
oprezu i ne podlei iskuenju jednog jeftinog moder
nizma koji ak moe da se pretvori u pravo beanje na-
pred za one koji su zarobljeni u empirizam ili u jednu
dogmatsku praksu m arksizma. U t^m pogledu Pierre
Vilar daje snaan odgovor kada tvrdi: Nikad nisam
prestao da verujem da bi istoriju trebalo priznati kao
jedinu u isti m ah globalnu i dinaminu nauku o drutvi
ma, dakle kao jedinu moguu sintezu drugih hum anih
nauka12. Druga je opasnost jo jasnija pribegavanje
izvesnim hum anim naukam a moe da dovede do odlu
nog preispitivanja koncepta istorijskog materijalizma.
To je bio sluaj sa etnologijom kada su rodbinski odno
si bili istaknuti kao fundam entalni operacionalni kon
cept nasuprot konceptu proizvodnih odnosa.
Ali bi, i obrnuto, istorijski materijalizam veoma
brzo izgubio od svoje naune sutine kad bi okrenuo
lea tim novim disciplinam a u punom zamahu, neophod
nim za irenje njegovih vidika. Kao to je to dokazao
Pierre Leveque, sadanja metodoloka obnova u isto
riji antike duguje mnogo uvoenju m etoda koje su usa

12 P. Vilar, Aujourdhui Vhistoire, Paris, Editions sociales,

1974, str. 122.
83
vrile hum ane nauke pozajm icam a od lingvistike u
analizi antikog diskursa; pozajm icam a od etnologije u
upoznavanju m aterijalnih sredstava za rad i proizvodnju
(naroito o problem u vode u m editeranskim zemljama);
nunom pribegavlanju m etodam a politike ekonomije,
itd. Meutim, sueljavanje isto rije s hum anim naukam a
mora dovesti ne sam o do prostog usvajanja metoda,
nego i do fundam entalnije misli u pogledu koncepta i
orua kojim a se slue i jedni i drugi. S radovim a Ema-
nuela Terrayja, Claudea Meillassouza i M auricea Gode
liera, ta se misao razvija na razne naine. Ona tei za
tim da antropologiju oslobodi od izvesnih ideolokih
iskuenja i da je vrati u okvire istorijskog m aterija
lizma.

Jedan izazov

Srastanje izmeu m arksizm a i nove istorije nije

dakle nimalo jednostavno. Ono se neprekidno sudara s
novim preprekam a, a ipak postaje potrebnije no ikad.
Ono je stvar spajanja, ali i borbe. Sjedinjenje bez borbe,
kao i borba bez sjedinjenja, tetni su za sudbinu isto
rijskog m aterijalizm a. Za m arksiste, ta konfrontacija
tako dobija vrednost izazova. Oni ne mogu da ignoriu
obim tog izazova i da ne vide da se pod vidom tehnike
inovacije i oduevljenja za hum ane nauke razvija deli-
mino ili totalno preispitivanje marksizm a, odbaciva
nje globalne istorije, s pretenzijam a na nauni pristup.
Na njim a je, dakle? da prue odgovor koji bi bio na vi
sini izazova.
Taj odgovor se m ora potraiti u istorijskoj praksi
koja povezuje n ajiru otvorenost za nove metode (uz
ve pom enute rezerve) sa realnom i neform alnom prime-
nom osnovnih koncepata istorijskog m aterijalizm a. Ni
ta nije tee i rede nego b iti istoriar, ako to n ije m ark
sistiki istoriar, odluno tvrdi Pierre V ilar u Histoire
marxiste, histoire en construction (M arksistika isto
rija, istorija u izgradnji)14. Na upeatljivim stranam a tog
dela on razm atra stalne tekoe i otvorene puteve.
Ja bih se u mnogo emu s njim sloio. Pre svega, kad
opisuje uzak p u t izmeu em pirizm a i spekulativnog
idealizma (ponor empirizm a od ponora idealizm a deli
samo otrica brijaa) svakog asa moemo da kliz-
nemo na jednu ili drugu stranu tog puta, bilo da teo
n P. Lveque: Probleme thoriques de lhistoire et Socits
antiques. Aujourdhui Vhistoire, naved. delo, str. 71105.
14 P. Vilar, Faire de Vhistoire (naved. delo), str. 169209.
84
rijski doprinos dobija prevlast nad neposrednim pro-
nicanjem istorijske materije, bilo da se u njem u iscrp
ljuje; i kad afirmie, posle Marxa, zahteve za takvom
naukom o drutvim a koja bi bila u isti m ah koherentna,
to jest kadra da ne izostavi iz svoje procene nijedan
koristan teren analize, i dinamina, jer, budui da ni
jedna stabilnost nije vena, nema nieg korisnijeg od
otkrivanja principa promena; i kad, najzad, sluei se
s Althusserom, tvrdi (bar na nivou principa) da je
centralni koncept, koherentna celina, stvarni predm et
Marxove teorije, nain proizvodnje kao odreena i odre
du jua struktura.

Nain proizvodnje ostaje kljuni koncept

marksistikog prilaza

Zaustaviu se na ovom poslednjem momentu, je r se,

izgleda, upravo na njem u razilaze metodoloki putevi.
Daje li Pierre Vilar stvarno punu operacionalnu vred-
nost konceptu naina proizvodnje? Slae li se on da je
poznavanje teorijskog funkcionisanja prekapitalistikih
naina proizvodnje isto tako neophodno za shvatanje
istorijskih procesa kao to je to i model kapitalizma,
koji je Marx razradio, za razum evanje savremene isto
rije? Vidi li on u nainu proizvodnje (i van kombi
nacije izmeu proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa)
jedan sistem koji funkcionie po pravilim a (eksplicit-
nim) i zakonima (nevidljivim) koje istoriar nastoji da
proui, jedan sistem koji krije tajne svog razvoja, svo
jih m utacija, svog konanog nestanka? Utvrditi ujedi
njujui i odreujui ulogu naina proizvodnje znai od
govoriti potvrdno na ta pitanja.
Istorijsko delo Pierrea Vilara nesumnjivo je ogrom
no, ali ja ne vidim da je on, u nekom datom trenutku,
u toku svojih istraivanja davao preimustvo razradi
jedne teorije feudalnog sistema, kljunog perioda vre
mena koje je on prouavao. N asuprot W itoldu Kuli,
poljskom istoriaru koji je kao jedan od prvih krenuo
tim tekim ali tako vanim putem, Pierre V ilar je za
drao historicistiki m etod, kao to to rado i sam
priznaje. Njega, pre svega, zanima prouavanje jednog
konkretnog drutva, a ne razrada apstraktnog modela,
kao da bi se onaj prvi postupak mogao zamisliti bez
drugog u vidu priprem e; kao da se (ako se posluimo
primerom kapitalistikih drutava) mogu objasniti eko
nomske krize bez ijedne teorije tog sistema. Sve se, u
stvari, zbiva kao da nain proizvodnje za njega nije
85
 pravi predm et prouavanja, nego jedan pretpotsav-
ljeni opti okvir, ije bi odrednice, uostalom , bile dosta
slabe.
Razume se, kad se uzme u obzir da je nae nepozna
vanje feudalnog sistema, za razliku od Pierre Vilara,
jo gotovo potpuno i da nam to onemoguava jasnu
viziju prelaza ka kapitalizm u i uslova te geneze, onda se
vie ne moemo slagati s njegovim optimizmom u po
gledu stan ja m arksistike istoriografije. Primeujemo,
naprotiv, da ona nailazi na odreenu prepreku, koja se
utoliko tee moe ukloniti to sve vrste ideolokih, poli
tikih, pa i profesionalnih p ritisaka nastoje da je odre
na mestu.
Na prim er, v ratiti u prvi plan koncept naina proiz
vodnje znai potisnuti u drugi plan koncept ekonomske
i drutvene formacije ije sve ee korienje pred
stavlja jednu pojavu supstitucije, to znai i preispitiva
nje tekovina (poevi od same definicije naina pro
izvodnje); to, takoe, znai revidirati nain gledanja na
ekonomsku isto riju XIV, XV, XVI, XVII i X V III veka,
a u isto vreme i izvesne aspekte labrusovskog naslea;
to znai h teti poi nekim novijim putem , a ne bacati
nostalgian pogled na dugi p u t preden posle Simianda.

Istorijski m aterijalizam i nova istorija

Teorijsko nestrpljenje, odgovorie mi bez sum nje

Pierre Vilar. Neka za tren u tak pomisli na m nogobrojne
im plikacije sadanjih slabosti m arksistike istoriogra
fije. Da bismo se zadrali na prim eru ekonomske isto
rije Evrope od XIV do X V III veka, u nedostatku jednog
dugotrajnog zadovogljavajueg tum aenja (koje povezu
je trendove s mehanizmima naina proizvodnje), tako
neobraen teren danas je gotovo iskljuivo zauzet neo-
m altuzijanskim pravcem (koji predstavljaju kole Kem-
brida i E. Le Roy Ladurieja) i koji, po reima ameri
kog istoriara R. Brennera, dobija vid prave ortodok-
sije. Napomenuemo, uzgred, da ta ortodoksija, pored
svoje ideoloke misije, crpi svoje snage iz sistem atskog
pribegavanja tehnikim inovacijama, budui da je neo-
m altuzijanski pravac igrao veliku ulogu u prim eni kvan
titativnih tehnika to predstavlja jo jedan prim er dvo
sm islenosti nove istorije. Cilj kome se tei je u sva
kom sluaju dovoljno velik da bi opravdao izvesna ne
strpljenja.
Tokovi istorijskog m aterijalizm a im aju tu zajed
niku crtu sa svim drugim istorijskim procesim a da ne
86
predstavljaju jedno kontinuirano kretanje, nego su na
protiv isprekidani nizom skokova. A upravo je njegova
konfrontacija i njegovo slivanje (vezano s drugim fakto
rima) sa novom dstorijom takve prirode da moe da
izazove takav skok. Snani izazov koji m u je nam etnut
obavezuje ga na to. Ali, tehnika inovacija donosi u isti
mah m arksizm u dragocena oru a za razvoj njegove
naune sposobnosti. Njegovo je d a se njim a i poslui,
ne odriui se svoje osobenosti. Obnova i u ovom, kao
i u mnogim drugim sluajevima, prolazi kroz izvesno
vraanje izvorima.
(Guy Bois, Marxisme et histoire nauvel-
le, u: La Nouvelle Histoire, Paris, 1978,
str. 375393)
Prevela Frida Filipovi

87
Keith Nield
SIMPTOMATIAN SPOR? BELEKE O
ODNOSU IZMEU MARKSISTIKE TEORIJE
I ISTORIJSKE PRAKSE U BRITANIJI

U novijoj britanskoj istoriografiji sstem atski je pot

een j ivana i zanem arivana polemika koju su Perry An
derson i Edw ard Thom pson vodili sredinom ezdesetih
godina na stranicam a asopisa N ew Left Review i So
cialist Register. Dva kljuna teksta u tome sporu su
Andersonov Izvori sadanje krize i Thompsonov
Osobenosti Engleza.1 Za ogled Toma N airna iz istog
perioda se moe rei da umnogome dopunjuje Ander
sonov kljuni rad, ali treba zapaziti i potovati razlike u
tonu i analitikoj svrsi.2 Andersonov opiran odgovor na
Thomsonovu intervenciju pojavio se pod naslovom So
cijalizam i pseudoempiricizam.3 Za razliku od prvog
lanka, ovaj odgovor preuzim a poneto od parodije i
zajedljivosti iz Osobenosti Engleza,4 ali se m ora rei

1 Vid. P. Anderson, Origins of the Present Crisis, New

Left Review (NLR), br. 23 (1964), str. 2654, pretampano u
P. Anderson i R. Blackburn (red.), Towards Socialism, London,
1965, str. 1152 (citati se navode prema ovom izdanju); E. P.
Thompson, The Peculiarities of the English, Socialist Register
(1965), str. 311362, pretampano u E. P. Thompson, The Poverty
of Theory and Other Essays, London, 1978 (citati se navode pre
ma ovom izdanju).
1 Tom Naim, The English Working Class, NLR, br. 24
(1964), str. 4357; The British Political Elite, NLR, br. 23 (1964),
str. 1925; The Anatomy of the Labour Party, NLR, br. 27
(1964), str. 3865 i br. 28 (1964), str. 33-62.
1 P. Anderson, The Myths of Edward Thompson, or So
cialism and Pseudo-Empiricism, NLR, br. 35 (1966), str. 242.
* Na primer, kada Andersona poredi s Davidom Frostom;
vid. Peculiarities, str. 56.

88
 da je zapadanje u polemiku ad personam zamaglilo sre
dinje pitanje spora.
U pitanju su bile pre svega oprene interpretacije
istorije britanskog kapitalizma tokom dugih vremenskih
perioda. Kod Andersona se taj vremenski period protee
od sedamnaestog veka do 1964, dok se Thompson uglav
nom bavi istorijom osamnaestog i devetnaestog veka,
dodajui tome opirna razm iljanja o znaaju intelektu
alaca iz Komunistike partije za politiko form iranje
radnikog pokreta u B ritaniji u dvadesetom veku. Drugi,
isto tako oigledan problem o kome se radilo u ovoj
polemici tie se oprenih shvatanja naina na koji se
teorija moe ukljuiti u substativnu istorijsku analizu.
Teko je zamisliti dve vanije teme za sporove i polemi
ke u istoriografiji, pa ipak je ta polemika, iz razloga
sada nejasnih, zam rla da bi se, u novom obliku, ponovo
rasplam sala deset godina kasnije o emu e b iti vie
rei. Ovaj proces je teko objasniti, ali on ni u kom slu
aju ne predstavlja onu teorijsku cenzuru ije je obja
njenje u samom sreditu spora. Meutim, moglo bi se
tvrditi da su lingvistika koloratura Andersonovog eseja
i povremene hiperbole i opsednutost ekstenzivnom me
taforom u Thompsonovom ogledu zastraili itaoce i
obeshrabrili dalje priloge iz drugih izvora. Otrina kas
nijih tekstilnih polemika je verovatno samo uvrstila
tu obeshrabrenost. Nije, dakle, nikakva sluajnost to to
su kasnije intervencije bile uglavnom interpretativne i
eksplanatom e, ne pokuavajui da kljuna pitanja sa
gledaju iz novih perspektiva.5
Dalje, to je moda jo vanije, sadraj i analitika
svrha Andersonovog eseja bili su sasvim specifini. On
ie pokuao da razjasni izvore onoga to je onda video
kao tekuu krizu, a naroito kao krizu politike radnike
klase u B ritaniji i krizu Laburistike partije i radnikog
pokreta u celini. Ova specifina pretpostavka se brzo
zactrila usled izborne pobede Laburistike partije i us
led neodreenog i protivrenog znaenjskog polja koje
je ta pobeda predstavljala. U prilog optim stavovima
o prirodi te krize stavovima koji su uglavnom ostali
nedovoljno razjanjeni Anderson je ponudio jedan
esej, nam em o shematski sainjen, u kome se njegova
analiza radnike klase i njenih politikih institucija na
kompleksan nain dovodi u vezu sa klasnim i ideolo
kim form acijam a britanskog kapitalizma, kako se ovaj
5 Vid. naroito R. Johnson, Barrington Moore, Perry Ander
son and English Social Development, Cultural Studies, 9 (pro-
lee 1976), str. 728; Poulantzas, Marxist Political Theory in
Great Britain, NLR, br. 43 (1967), str. 5774.

89
razvijao tokom tri veka. Kao to je pisao 1966.godine,
. . . pokuali smo da damo jednu integrisanu teoriju
britanskog drutva, prolog i sadanjeg. Analize global
ne evolucije klasne strukture, tekue krize britanskog
kapitalizma, prirode Laburistike partije, karak tera le-
vice tokom pedesetih godina ovoga veka, sudbine Wilso-
novog reima, tipa socijalistike strategije mogue u
B ritaniji sve te analize uzete zajedno sainjavaju
jednu jedinstvenu celinu. Ono to tu celinu karakterie
jeste kretanje od istorije do teorije i natrag.6
M eutim, ovo shvatanje krize je ubrzo zamenjeno
jednim drugim , analitiki m anje pouzdanim ali zato
trenutno uzbudljivijim , koje je, naroito u kasnijim ra
dovima H erberta M arcusea, potisnulo radniku klasu u
iedan politiki pa tako i istorijski m arginalan
poloaj. Sada je ozbiljnu opoziciju kapitalizm u navodno
trebalo traiti u grupam a koje nisu tako oigledno i
blisko vezane za procese robne proizvodnje i cirkulacije
kapitala, a to su studenti, lum penproleteri, itd. Pola
zilo se od pretpostavke da je radnika klasa u potpu
nosti inkorporisana u dom inantni sistem.7 To pokazuje
da je dalji razvoj prvobitne polemike prekinut usled
konkretnih prom ena koje razlikuju rane od poznih go
dina sedme decenije ovoga veka.8 U svakom sluaju,
sukob izmeu Andersona i Thom psona je brzo izgubio
onaj sredinji poloaj koji je za tren u tak izgledalo
da e zauzeti u m arksistikoj debati u drutvenim nau
kama, a naroito u sociologiji i socijalnoj istoriji. Ubrzo
je poelo da se sm atra da je u p itan ju prola polemika,
potpuna i zavrena, koja se moe davati kao obavezno
tivo studentim a, ali koja se uglavnom odnosi na jedan
skup ve prevazienih okolnosti. U jednom ogranienom
smislu, ovaj sud sadri neke elemente istine: kriza
britanskog kapitalizm a s poetka ezdesetih godina, ko
ju su bili otkrili mnogi pored Andersona, danas izgleda
samo kao nepotpun signal i najava stalnih kriza iz se
dam desetih godina. Burotaziranje radnike klase iz
gubilo je svoju nekadanju ideoloku rezonantnost i po
litiku snagu, a barokni ideoloki rep erto ar Hladnog
rata, jo uvek rezidualno prisutan poetkom ezdesetih
godina, ustupio je mesto suptilnijim , m anje otvoreno
nacionalistikim parolam a. M eutim, ovi argum enti po
kazuju irelevantnost polemike izmeu Andersona i Tho-
Origins, str. 39.
7 Vid. H. Marcuse, An Essay on Liberation, Boston, 1969,
naroito glava 3.
' Za dalje komentare vid. G. Eley i K. Nield, Why Does
Social History Ignore Politics?, Social History 5, br. 2 (1980).
90
 mpsona samo tako to se usko usredsreuju na prole
politike i ekonomske uslove i na ono to ih razlikuje
od sadanjih. Oni predstavljaju jednu vrstu ex post
facto popustljivosti, koja predvia znaaj te polemike
za sutinu bitnih pitanja koje je ona pokrenula i zane
maruje injenicu da se ta polemika bavila problemima
istorije i teorije i politike na nain jedinstven u tada
njoj B ritaniji.
Jedan od ciljeva ovog lanka je da pokae kako
polemika izmeu Andersona anticipira formu nekih te
kuih debata u teoriji i istoriografiji. Ovde se tvrdi da
ta debata nikako nije bila prekinuta i konano ugfaena
krajem ezdesetih godina nego da, naprotiv, predstavlja
moda prvi karakteristian prim er naina na koji se
odreena teorijska pitanja razm atraju u novijoj b ritan
skoj istorijskoj praksi. Ovde se ne tvrdi da su Anderso-
novi i Thompsonovi argum enti na bilo koji nain odre
dili sadanje sporove nego samo da izmeu ondanjih i
dananjih sporova ima podudarnosti i oiglednih pove
zanosti na koje treba obratiti panju, i to iz razloga
koji e biti razjanjeni u zakljuku ovoga ogleda.
U tekstu koji sledi, delom iz razloga kratkoe i jas
nosti, stalno e se odravati razlika izmeu konkretnih
analiza u polemici i stratekih eksplanatornih ambicija
na delu, am bicija koje se nisu uvek i ostvarivale. Jer,
kao to je govorio Anderson, stvarno opravdanje teo
rije je da ona nudi koncepte koji se mogu em pirjiski
unoviti.9 On, meutim , nije dodao da greke pri em
pirijskom unovavanju ne m oraju nuno da obezvrede
ili u potpunosti negiraju koriene koncepte. Ova razlika
je od znaaja za tekst koji sledi, upravo zbog toga to
glavni odgovor Andersonu ne pravi to razlikovanje nego
umesto toga pretpostavlja da je dokazivanje em pirijske
greke dovoljno da se odbaci (nuno mrava) teorijska
osnova iz koje ona potie. Kao to emo videti, kljuna
pitanja koja su se postavljala u vezi s Izvorima sada
nje krize bavila su se njihovom istorijskom tanou
a ne novom strukturom znaajnih pitanja koja su oni
pokrenuli.

Izvori sadanje krize

Ovo je Andersonov sopstveni scenario jedne klju

ne osobenosti njegovog istorijskog argumenta: Dakle,
karakteristine osobipe engleske klasne strukture, kakva
9 Socialism and Pseudo-Empiricism, str. 39.
91
 se razvila tokom triju vekova, mogu se ukratko opisati
nia sledei nain. Posle jedne gorke, katartiine revoluci
je, koja je izmenila stru k tu ru ali ne i nadgradnju engles
kog drutva, zem ljoposednika aristokratija, potpomog
nuta jednom monom srodnikom grupom, postala je
prva dom inantna kapitalistika klasa u B ritaniji. Taj
dinamini agrarni kapitalizam prognao je englesko se
ljatvo iz istorije. Njegov uspeh je u ekonomskom po
gledu predstavljao pod a u sociolokom plafon raz
vitka industrijske buroazije. Neuznemiravana od strane
feudalne drave, u strahu od Francuske revolucije i
sopstvenog p ro letarijata, om aijana prestiom dve skrom
ne pobede (1832. i 1846, Veliki zakon o reform i i ukida
nje Zakona o itu) da bi zatim izgubila hrab ro st i za
vrila gubljenjem identiteta. Pozno viktorijansko doba
i zenit imperijalizm a povezali su aristo k ratiju i buroa
ziju u jedan jednostavan drutveni blok. Radnika klasa
se strasno i bez iije pomoi borila protiv dolaska indu
strijskog kapitalizma; rezultat njenih napora bila je
k rajn ja iznurenost posle uzastopnih poraza. Od tog tre
nutka ona se razvijala, posebna ali podreena, u okvi
rim a naizgled nenaruive stru k tu re britanskog kapita
lizma i nije bila u stanju, uprkos svojoj brojanoj nad-
monosti, da transform ie osnovnu prirodu britanskog
drutva.
Dalje, Dananja stru k tu ra moi engleskog drutva
se moe najbolje opisati kao jedan beskrajno elastian
i sveobuhvatan hegemon poredka. Gramsci definie he-
gemoinju kao dom inaciju jednog socijalnog bloka nad
drugim, i to ne sam o putem sile ili bogatstva, nego pu
tem drutvenog autoriteta, ija je k ra jn ja sankcija i iz
raz jedna tem eljna k ulturna nadmonost. Ovaj prinudni
poredak ne samo to odreuje spoljne granice delova-
nja i ciljevima podreenog bloka nego i strukturie nje
govu intim nu sliku o sebi i o svetu, nameui kontin-
gentne istorijske injenice kao nune koordinate samog
drutvenog ivota. Hegemona klasa prim arno etermi-
nie svest, karak ter i oblije u itavom drutvu. Ovakva
m irna i neosporavana suverenost predstavlja relativno
retku istorijsku pojavu. Meutim, Engleska je izuzetan
prim er takvog stanja, zahvaljujui besprim em om vre
m enskom kontinuitetu njene dom inantne klase. Specifi
na morfologija te klase dovela je do naizgled bizarnih
i apsurdnih, ali u stvarnosti efikasnih i objanjivih,
oblika hegemonije.
Najzad, Kapitalistika hegem onija presudno utie
na radniku klasu, i taj uticaj vri na jedan specifi
an, istorijski determ inisan nain. Kombinacija odree
92
nih strukturalnih i uslovnih inilaca u devetnaestom
veku stvorila je jedan p roletarijat koji se odlikuje ne
pokretnom korporacijskom klasnom sveu i skoro pot
punim odsustvom hegemonistike ideologije. Taj para
doks predstavlja najvaniju injenicu o engleskoj rad
nikoj klasi. Ako hegemona klasa moe da se definie
kao klasa koja itavom drutvu namee svoje ciljeve
i vizije, onda je, nasuprot tome, korporacijska klasa ona
koja svoje ciljeve pokuava da ostvari u okvirima jed
nog drutvenog totaliteta ije globalne determ inacije le
e izvan njega samog. Hegemona klasa tei da drutvo
transform ie prem a sopstvenoj slici, pa zato iznova iz
nalazi svoj ekonomski sistem, svoje poltiike ustanove,
svoje kulturne vrednosti, itav svoj nain ukljuiva
nja u svet. K orporacijska klasa tei d a odbrani i po
bolja sopstveni poloaj u okvirima drutvenog poretka
koji prihvata kao dat. Od sredine devetnaestog veka,
englesku radniku klasu u sutini karakterie ekstrem ni
raskorak izmeu intenzivne svesti o posebnom identi
tetu i veitog neuspeha da odredi i nametne ciljeve
drutvu u celini. U tom raskoraku lei tajn a specifine
prirode radnikog pokreta u Engleskoj. Upravo je taj
intenzitet korporacijske klasne svesti, koja se ostvaruje
u okvirima i kroz jednu posebnu, herm etinu kulturu,
onemoguio pojavu jedne univerzalne ideologije u en
gleskoj radnikoj klasi. Ono to je spreavalo radniku
klasu da se vee za socijalizam nije bio m anjak klasne
svesti nego, u odreenom smislu, njen viak. Taj para
doks objanjava kako nepokretni reformizam laburisti
ke partije tako i njen neuspeh da se, poput Nemake
socijaldemokratske patrtije, okrene neoliberaralizmu.,0
Ovo je, dakle, grupa i ne preterano laskava skica
jezgre Andersonove osnovne hipoteze. Preuranjena revo
lucija u sedamnaestom veku izmenila je stru k tu ru en
gleskog drutva, ali ne i njegovu nadgradnju. Zemljo-
posednika aristo k ratija ne samo to nije uklonjena ne
go je jo ojaala; njena snaga nije naruena, tako da
se vremenom sloena stru k tu ra engleske vladajue klase
razvila na osnovi paralelnih mutacija agrarnog, trgo
vakog i, najzad, industrijskog kapitala.11 Uslove ovih
sukcesivnih m utacija u morfologiji vladajue klase odre
ivala je agrarna frakcija kapitala, koja je tako postala,
orema dopadljivo paradoksalnoj formulaciji, avangarda
buroazije.12 (Kao to prim euje Edw ard Thompson,

Origins, str. 29, 30, 33.

" Isto, str. 18.
u Isto, str. 20.

93
ve je tada bilo teko razlikovati term ine aristokratija
i agrarni kapital i oni su se esto brkali.)
U devetnaestom veku, drutvena form acija indus
trijskog kapitala podigla se protiv normativno agrarne
vladajue klase,13 ali se nije uzdigla dalje od kleeeg
stava. Posle deleminih pobeda 1832. i 1846, industrijska
buroazija je ponovo m irno prihvatila svoju nejednaku
simbiozu s vladajuom klasom, iji se dominantni tip
linosti ve u potpunosti form irao kao aristokratski,
am aterski i 'norm ativno' agrarni. Im perijalizam je jed
nim delom posluio da uvrsti i o jaa tu simbiozu i tako
je postavio britansko drutvo u m atricu koju je ono za
dralo do dananjeg dana.14
Kao to je prim etio Richard Johnson, Andersonova
istorija je istorija neuspeha: buroaska revolucija nije
uspela, a pokazalo se da industrijska buroazija nije
bila sposobna da stvori sopstvene hegem onistike ideo
logije.15 Ta injenica ima dve posledice, koje je Ander
son uvideo u sedmoj deceniji ovog veka. On je sm atrao
da je prva posledica to to u B ritaniji postoji jedno
sklerotino, arhaino drutvo, ija je osnovna karak
teristika manje-vie feudalna klasna stru k tu ra; druga
posledica je jedan sveobuhvatni, ovrsli konzervativi
zam koji izraava laburizam radnikog pokreta i odra
ava sliku sveta jedne sloene ali bezbedne vladajue
klase.16 isto korporacijske ambicije radnike klase i
kom prom itovani laburizam njenih institucija predstav
ljaju, u jednom smislu, posledicu neuspeha same buroa
zije u devetnaestom i dvadesetom veku. Revolucionarni
neuspeh buroazije stvorio je uslove za neuspeh proleta
rijata, a naroito za njegov neuspeh da iskoristi revolu
cionarne anse u B ritaniji, da stvori ili odri jednu au
tentino m arksistiku teorijsku tradiciju i da, u okviru
kapitalizma, razvije sopstvene hegem onistike ideologije
koje bi bile u stanju b a r da nagrizu ako ne i da ukinu
ideoloke legitimacije dom inantnog kulturnog i politi
kog sistema. U Engleskoj je ponizna buroazija proiz
vela podreen proletarijat.17
Andersonov esej nije tako gladak i skoro metafizi
ki potpun samo zato to je kratak. U njegovom eseju
ima elana i samouverenosti koji sugeriraju da je on u
jednom jedinom lanku uspeo da stavi sve strateke
,J Isto, str. 23.
14 Isto, str. 22.
15 Vid. Johnson, Moore, Anderson and Social Development,
str. 2122.
16 Anderson, citirano u: isto, str. 17.
17 Anderson, Origins, str. 43.
94
drutvene pokrete u B ritaniji tokom tri veka pod jedin
stvenu analitiku kontrolu. Ve samo zbog toga ne iz
nenauje to je njegov esej izazvao otre reakcije: on
je sasvim izvesno bio svesno provokativan. Ali, to je
bilo i neto vie, vie nego samo obian polemiki a
m ar nacionalnoj profesionalnoj istoriografiji koja, kako
je tvrdio Anderson, mora da je jedinstvena m eu raz
vijenim industrijskim dravama po tome to"nema nijed
no strukturalno istraivanje naeg drutva; ali taj za
prepaujui propust je logina posledica nepostojanja
ozbiljnih globalnih istorija britanskog drutva u dvade
setom veku. Ogranienja nae sociologije samo su odraz
mlitavosti nae isto rio g rafije. .. ; niko nikada nije po
kuao da da m akar samo skicu jedne totalne istorije
modernog britanskog drutva.18
Paljivo se ograujui, naroito u pogledu nam em o
shematskog karaktera svoje intervencije, Anderson je
preduzeo da ispravi ovaj uoeni propust. Iako ponekad
izgleda kao da samouverenost njegovog ponekad ogolje
nog jezika ide nasuprot takvim am bicijam a u Izvori
ma, ipak taj rad ne oskudeva u otvorenim form ulaci
jam a takvih ambicija. Taj rad nudi jednu elokventnu
definiciju onoga to je Anderson video kao dugorone
istorijske m edijacije koje vode do njegove analize ranih
ezdesetih godina. To nikako nije skrom na ambicija;
ona tei niem m anjem nego jednoj integrisanoj teoriji
britanskog drutva, prolog i sadanjeg, dakle jednom
totalnom, strukturalnom prikazu.
Pokuati s pisanjem sintetskog eseja o takvom pro
jektu na otprilike etrdeset strana znailo je izazvati
protiv sebe gnjev profesionalnih istoriara. To je neiz-
beno znailo dovoenje itavih istoriografija do jednog
novog metodolokog vrhunca i nudilo je koherentna
uoptavanja um esto uskih analiza postojeih istoriograf-
skih podruja (na prim er, kako je to uoio i tvrdio
Thompson, u pitanju klasine politike ekonomije). An
derson je jasno i otvoreno izrazio prezir prem a posto
jeoj istorijskoj praksi, kako smo to pokazali, a izrazio
je i p re z ir prem a vladajuim ideologijama s kojim a je,
tvrdio je, ta praksa tesno povezana.
Hegemonija dom inantnog bloka u Engleskoj nije
artikulisana ni u jednoj sistem atinoj vanijoj ideolo
giji ve je rasprena u izmaglici svakodnevnih predra
suda i tabua. Dva glavna hem ijska elementa u ovoj
sveobuhvatnoj engleskoj magli iesu tradicionalizam i
empiricizam; u toj magli, vidljivost bilo koje drutve
" Isto, str. 12.
95
ne ili istorijske stvarnosti uvek je jednaka nuli. Tradi
cionalizam oboavanje m onarhije, crkve, plemstva,
bankarstva, itd. p redstavlja prirodni ideoloki idiom
zemljoposednike klase kad god je ugroen njen potpu
ni monopol politike moi. . . . S druge strane, empirici-
zam vem o odraava fragm entarnu, nepotpunu prirodu
istorijskog iskustva engleske buroazije. Ona nije m ora
la da zbaci feudalnu dravu u devetnaestom veku i nije
uspela da postane jedini gospodar novog industrijskog
drutva. Zato ona nikada nije prola kroz istinski egali-
tarnu fazu i nikada nije napala racionalizacije aristo-
kratije. Od tada se tradicionalizam i empiricizam sta
paju u jedinstven sistem legitim isanja. . . . Rezultat je
bio jedan sveobuhvatan, zgruan konzervativizam, koji
prekriva itavo drutvo debelim pokrovom filistarstva
(prema idejama) i misticizma (prem a ustanovam a), i
zbog koga Engleska opravdano uiva m eunarodnu repu
taciju.19

Osobenosti Engleza

Izvori sadanje krize su, dakle, za neke predstav

ljali m etu jedne posebne i naroite vrste; stalno je iz
gledalo kao da taj rad zapada u m ranu anglofobiju,
prem a kojoj je intelektualni ivot zemlje prazan i ne
popravljivo ideoloki em piricistiki, pa se ak i nacio
nalna istorija predstavlja kao aberantna. Osobenosti
Engleza poinju od toga i optuuju Andersona (i Nair-
na) da se slue jednim skrivenim modelom Drugih
Zemalja, ija tipoloka sim etrija slui kao p rekor b ri
tanskoj izuzetnosti.20 Iako priznaje da su neki aspekti
britanske savremene misli esto m ediokritetni i provin
cijalni i prihvata da je britanskom radnikom pokretu
teorja potrebna kao nijednom drugom, Thompson
ipak kae: Anderson i N airn se tragino varaju ako
misle da, u dananje doba, mogu da zbace empirici
zam u ime nekog samodovoljnog m arksistikog sistema,
ak i ako je taj sistem doteran uz pomo nekoliko
neologizama. Isto tako im ne bi trebalo dopustiti da
na ovaj nain osirom ae kreativni impuls m arksistike
tradicije. Njihovoj shemi nedostaje kontrola nad 'veli
kim injenicam a, a malo je verovatno da e Engleska
kapitulirati pred jednim m arksizm om koji nije u stanju
ak ni da se upusti u dijalog u engleskom idiomu.

19 Isto, str. 3132.

Peculiarities, str. 37.
96
 Dalje: Ali, nai autori su, pored ostalog, uradili i
sledee (i to poto su preskoili itavu fazu herojskog
objavljivanja buroaskog individualizma, u kojoj engles
ki doprinos, iako neto zakasneo, nikako nije bio zane-
marljiv): (1) ignorisali su znaaj protestantskog i bur-
oasko-demokratskog naslea; (2) prevideli su znaaj
klasine politike ekonomije kao 'autentine, artikuli-
sane ideologije'; (3) zaboravili su na doprinos koji su
britanske prirodne nauke davale preko tri veka; (4)
pobrkali su em pirijski idiom i ideologiju.
Konano: Odabraemo etiri podruja na kojim a se
ispoljavaju slabosti obojice autora (Andersona i Nair-
na). Prvo, oni nisu u stanju da shvate politiki kontekst
ideja i izbora. Drugo, u njihovoj analizi ne postoji ni
kakva ozbiljna socioloka dimenzija. Tree, kljuna je
njihova vulgarizacija Gramscijevog pojm a 'hegemonije'.
etvrto, oni uopte ne uviaju uticaj komunizma na b ri
tanski laburistiki pokret.21
Ove etiri kritike take sainjavaju form u, ali ni
izbliza ne i sadrinu Thompsonovog napada. Pokazalo se
da je model Drugih Zemalja, kako ga je video Thomp
son, ustvari uglavnom model Francuske i, iako on to
nije izriito tvrdio, da taj model izvodi neke svoje vane
dimenzije iz parikih filozofskih moda, i to predaltise-
rovskih.22 Prem a tome, u m etodolokom pogledu se An-
dersonu (i, prem a Osobenostima, Tomu Nairnu) moe
prigovoriti da njihova praksa kroji istoriju prem a mo
delu,23 tj. prem a onome to je Thom pson video kao
a priori shematizovanu i filozofsku konstrukciju. Dakle,
glavni nedostatak Andersonovog istorijskog prikaza je
u tome to on predstavlja nedozvoljenu dedukciju iz jed
nog modela koji je bio metafiziki potpun pre nego to
se otpoelo s konkretnom analizom. Ovim se d alje mogu
objasniti njihovi navodni karakteristini nedostaci, po
brojani u gornjem citatu. Svojevoljno skraena priroda
prikaza; njegovo ismevanje engleske akademske prakse;
njegovo prikrivanje svega to je teorijski nezgodno; nje
gove ozbiljne greke u pogledu naglaska i injenica;
njegovo potpuno pogreno razumevanje vanih trenuta
ka sve je to imalo zajedniki izvor. Ako sve to nije
poticalo od neznanja, onda je poticalo od analitikih
zahteva jednog modela koji je sutinski pogrean u svo
joj filozofskoj provenijenciji. To to model, kao idealis
tiki i samodovoljan m arksistiki sistem ima metafi-
J1 Isto, str. 64, 57, 65.
Vid. pozivanje na Sarlrea u: isto, str. 55.
u Isto, str. 67.
7 M arksizam u svetu 97
ziki k arak ter znailo je, za Thom psona, da se Anderson
bavi podrujem koje nije podruje istorijske analize ne
go teologija iz koje se stvarnost moe proitati ili
na drugi nain izvesti.
Naravno, Osobenosti Engleza sadre mnogo vie
od ovoga. To je jo uvek jedna b riljan tn a polem ika koja
sadri mnogo vrednog. N a prim er, prikaz Stare K orup
cije i potpuno i uspeno burioaskog k arak tera engleskog
plem stva u osam naestom veku spadaju m eu najbolje
prikaze te vrste. U ovom drugom sluaju naroito, taj
prikaz je toliko specifian da u odnosu n a njega Ander-
sonova zabuna oko term in a agrarni kapital, aristo-
kratija, itd. izgleda veoma nepovoljno.24 Poto je pogo
dio Andersona u najslab iju taku, on je pokuao da iz
toga izvue to vie. Dalje, Thom pson je u svom eseju
veoma elokventno povratio protestantizam , politiku
ekonom iju i posesivni individualizam n a m esto od ana
litike vanosti u istoriji buroaske ideologije i tako ih
spasao sa u b rita trivijalnog i isto rijsk i nevanog, na
koje ih je bacio Anderson. Sta vie, Thompsonov esej
povezuje sve ovo s njegovim sopstvenim pristupom rad
nikom pokretu u B ritaniji, Cartizmu, im perijalizm u,
britanskom komunizmu i savremenim problem im a isto
rijske metodologije. Sve u svemu, Osobenosti Engleza
p redstav ljaju tour de force, jednu polem iku koja je
prevazila neposredni predm et napada i pokuala da
uslovno rekonstruie jedan zadivljujui niz istorijskih
pojava i podruja u periodu od preko dva veka. ak i
kada bi se to moglo na ovako skuenom prostoru, ovde
nem a potrebe d a se ponavljaju svi njegovi argumenti.
Za razliku od Andersonovog, Thompsonov esej je ne
davno pretam pan i moe se lako dobiti.23
Meutim, ve je reeno da, uprkos izvrsnosti mno
gih pasusa u Osobenostima, glavni argum enti zaobi
laze neke bitne elemente Andersonovog stava. Jedan kas
niji kom entator, R. Johnson, je ak tvrdio kako je An-
dersonova anglofobija podstakla veliki talas kulturnog
ovinizma, pa se vei deo argum enata sveo na m anje ili
vee bogatstvo engleske buroaske kyjture um esto na
njene tendencije i efekte. 'Osobenosti Engleza' su i dalje
fascinantan esej i izvanredna polemika, ali se ne bave
24 Vid. isto, str. 4652.
25 Vid. napomenu 1. Thompsonova odluka da pretampa
Posebnosti pokazuje da je i po njegovom miljenju ovaj rad
u skladu s njegovim kasnijim radovima. Vid. K. Nield i J. Seed,
Theoretical Poverty or the Poverty of Theory: British Marxist
Historiography and the Althusserians, Economy and Society 8,
br. 4 (1979), str. 383416.

98
 uvek najvanijim temama.26 Johnsonov esej dalje pred
lae jedan alternativan, shematski prikaz od velikog inte
resa, u kome se konkretno istrauje veoma specifian
repertoar dom inantne ideoloke formacije u B ritaniji
u devetnaestom veku.27 Taj projekt ga je naveo da otpo
ne jedan kritiki proces koji je mogao da se odvede
mnogo dalje: namie, da pokua da od Andersonove ana
lize spasi ono to preostaje posle Osobenosti Engleza
i posle njegove sopstvene kritike. Iako je kao to bi
to morao da uini svaki istoriar priznao da je
Thompsonov rad beskrajno taniji, on je na vie m esta
napomenuo da Anderson deluje na terenu znaajnih pi
tanja koja se tiu engleskog razvoja, a da Thompsonove
mone ispravke i elokventne alternative ne uspevaju da
ta pitanja u potpunosti otklone.
To je upravo kljuni problem u Osobenostima En
gleza. Taj rad predstavlja jednu polemiku iji je cilj
ne samo da ispravi Andersona nego i da pokrene legitim
nost itavom njegovom projektu. Kroz itav rad se ot
kriva upravo takva ambicija: Andersonov! 'Izvori' se
ne mogu p rhvatiti kao punopravan istorijski iskaz;
Svi se mi ponekad m rtim o, ali ne mislimo ozbiljno
da te grim ase predstavljaju visoku teoriju; ili, s jo
veom gorinom, Ima ljudi koji su u proteklih pola
veka uli taj ton pa su zatim zapali u duboki mrak.
Neki od nas su 1956. godine hrabrili sopstvene im itato
re upravo tim tonom zvukom strelica uperenih pro
tiv iskustava i straivanja (i udaljenijim zvukom objek
tivnijih strelica).28 (Ovo poslednje se posebno odnosi
na N aimov esej Anatomija Laburistike partije, a na
roito na N aim ovu kritiku utopizma W illiama M orrisa
i ekscentrinost Samuela Butlera.)
Dakle, iako na jednom nivou briljantno i tano uka
zuju na Andersonove greke u vanim pojedinostima,
Osobenosti isto tako tvrde da te greke potiu iz teo
loke prirode koncepata o kojim a je re, iz m etoda koji
prekraja isto riju da bi je prilagodio teolokim zahtevima
i iz teologija kojim a se Anderson koristi da bi sveo tri
veka velikih trenutaka na 1964. godinu. Najzad, Thom-
R. Johnson, Peculiarities of the English Route...; to
je prva, apirografisana verzija Johnsonovog lanka Moore,
Anderson and Social Development, koja se moe dobiti od
Centra za savremene kulturne studije Univerziteta u Birmingemu.
27 Isto, str. 24. i si.
Thompson, Peculiarities, str. 39, 65, 87. Ali vid. i njegove
manje otre primedbe u An Interview with E. P. Thompson,
Radical History 3 (jesen 1976), str. 425, naroito str. 1618.
99
pSOn u najm anju ru k u aludira na to da je mogui
politiki korelat ovakve intelektualne prakse k rajn je
neugodan u p itan ju je m oralni ekvivalent neodgovor-
nog^ogovaranja. Uzete zajedno, ove kritike predstavljaju
nita m anje nego potpuno unitenje Andersonovog pro
jekta, njegove globalne analize.
Ali, Osobenosti se suprotstavljaju Andersonu na
nivou teorije samo na veoma specifian nain. U Oso-
benostima se kae da je Andersonova teorijska perspek
tiva u najboljem sluaju samo jedna loe form ulisana
filozofska konstrukcija. Tu se takoe afirm ativno razvija
engleski idiom, koji je mnogo potpunije prikazan u
novijem delu Beda teorije i koji se ovde javlja uglavnom
u obliku zanim ljivih prim edbi o upotrebi i zloupotre
bi modela29 Ali, u Osobenostima nigde nem a po
kuaja da se podrobno rekonstruie a zatim kritikuje
teorijska osnova Izvora; um esto toga, esej se zasniva
na (nesumnjivo solidnim) em pirijskim ispravkam a i na
insinuaciji da Izvori kao istorijski prikaz nem aju ni
kakav legitim itet. U jednom smislu, itaoci su pozvani
da b iraju stranu, a nem a nikakve sum nje da, b ar u oi
ma onog dela istorijske profesije koji se bavi ovim stva
rim a, Thom pson izlazi kao pobednik iz ovog sukoba.30
Njegova je pobeda konana, a protivnikov poraz bezna-
dean i konaan. Za onoga ko prihvati Thompsonovu
poziciju, Anderson vie ne spada u p risto jn u istoriogra
fiju ili mu, u n ajm anju ruku, u njoj pripada m anje zna
ajno mesto. Mi emo se jo v ratiti na ovaj stil, na
ovaj agresivni, sportski prilaz intelektualnoj diskusiji.
Za sada je dovoljno da napom enem o kako su, u jednom
smislu, Osobenosti u punom skladu s takvim stilom
na prim er, kada govore o A ndersonu i N aim u kao o
Prvim Belim M arksistima koji su uspeli da se probiju
kroz nezdravu m aglu engleskog intelektualnog ivota.31
Jo vanije je to, iako to Thom pson verovatno nije
nameravao, usm erenost njegove polemike prem a dele-
gitimaciji uspeva da teorijsko neslaganje prenese na
teren totalne polemike.

19 Thompson, The Poverty of Theory, str. 205229; Pe

culiarities, str. 7788.
14 Vid. P. Anderson, The Antinomies of Antonio Gramsci,
NLR, br. 100 (1977), str. 580, na str. 7, nap. 2. Tu Anderson i
sam priznaje povodom lanka Peculiarities da je njegova kri
tika verovatno naila na opte priznanje britanske levice.
11 Peculiarities, str. 38.

100
Teorijska kritika Izvora

Da bismo poduprli ovo to smo rekli, dunost nam

je da ovde b a r skiciram o mogue oblike jedne teorijske
kritike Izvora. Ta kritika sadTi etiri ili pet kljuinh
elemenata. Prvo, to je oigledno i to sam Anderson
u potpunosti priznaje, Izvori su idealistiki i skoro
sasvim superstrukturalistiki.32 Oni se prvenstveno ba
ve samo ideolokim form acijam a i ideolokim posredo
vanjima klasnih odnosa. K apitalizam se posm atra ne
kao nain proizvodnje, uz koji idu karakteristini dru
tveni odnosi nego iskljuivo kao tkivo klasnih odnosa.
Strukturalni faktori, kakav je prom enljivi sastav kapi
tala, svode se na simbiozu raznih drutvenih frakcija
kapitala: agrarnog, industrijskog, trgovakog. Dalje, im
perijalizam se javlja uglavnom kao jedna ideoloka sna
ga koja je stupila u neravnopravan savez s aristokrati-
jom i industrijskom buroazijom B ritanije u devetnaes
tom veku. Robna proizvodnja, uspeni pokuaji da se
ubrza cirkulacija kapitala, transform acije u procesu ra
da, stvaranje vika vrednosti, stopa eksploatacije sve
to, zajedno s mnogim drugim stvarim a od dugoronog
ekonomskog znaaja, lei izvan Andersonovog neposred
nog vidokruga. Njegovi kljuni pojmovi, kao to su
simbioza i klasna mutacija, lieni su konkretnih
determ inacija izvan odnosnih snaga i slabosti frakcija
koje se navodno udruuju; pa ak se ni tu ne objanjava
konkretno zato je agrarna frakcija imala tako dom i
nantan poloaj u savezu. Ako je neravnopravnost od
nosa izmeu britanske aristokratije i buroazije u devet
naestom veku bila posledica toga to je, kako Anderson
tvrdi, buroazija izgubila hrabrost, njegov argum ent
ostaje u zaaranom krugu: industrijska buroazija nije
uspela da ostvari svoje klasne am bicije zbog toga to je
izgubila hrabrost; zbog toga to je izgubila hrabrost,
industrijska buroazija nije uspela da ostvari svoje klas
ne ambicije. Dakle, ak i kada bism o potisnuli sasvim
opravdane sum nje i pretpostavili zajedno s Andersonom
da je simbioza izgledala upravo onako kako je on opisu
je, to bi jo uvek bio proces bez dovoljnog uzroka. ta
vie, njegov argum ent implicira da iz nekog nepoznatog
teksta moemo da saznamo pravu sudbinu i ambicije
iaznih istorijskih klasa. Kao u svim superstrukturalis-
tikim pristupim a, problem nekog oblika lane svesti
se i ovde nalazi iza kulisa, nevidljiv ali spreman da is

Anderson, Socialism and Pseudo-Empiricism, str. 40,

nap. 3.

101
 tri na scenu. U svakom sluaju, Andersonov prikaz to
ga kako je, sredinom devetnaestog veka u B ritaniji,
buroazija izgubila h rab ro st a zatim i identitet, u potpu
nom je skladu s Lukacsevim idiomom svesti, kako prave
tako i lane. Dakle, u teorijskom pogledu je od m anjeg
znaaja to to se njegova analiza zasniva na modelu
Drugih Zemalja {koji moda nije netaan), a znaajnije
je to je taj njen element u skladu s jednim duboko
problem atinim konceptualnim idiomom, koji buroaziji
implicitno pripisuje da nije uspela da ostvari svoju pra
vu istorijsku sudbinu niti da stekne pravu svest o sebi
kao o hegemonistikoj klasi. Dakle, ak i ako pretp o
stavimo da je Andersonov opis taan a to je teko
uiniti posle Thompsonove razorne kritike ostaje ot
voreno p itanje koji to a u to ritet moe da potvrdi da je
britanska buroazija mogla da se ponaa drukije i da
je trebalo da se ponaa drukije. Na osnovu ega bismo
mogli od nje da oekujem o da se ponaa drukije? To
pitanje nas danas, za razliku od 1964, vodi do ishodita
koje lei negde u idealnim i protivrenim znaenjima
Istorije i klasne svesti. Moda je za Andersona sartrov-
ska ideja o klasi za sebe i po sebi im ala veu teinu.
Neto je tee odrediti drugi, trei i etvrti elemnt
kritike, ali svi oni objedinjuju Andersonovu upotrebu ne
kolikih koncepata: determ inacija, konju n k tu ra i hegemo
nija. Njihovo jezgro lei u teologjijama koje se stru k tu
ralno jav ljaju u Izvorima, budui da se itav taj
prikaz zasniva na koncepciji ekstrem no dugoronih isto
rijskih posredovanja, koja se sva poinju da prepliu
u sedmoj deceniji ovoga veka. Kako bi se sauvala celo-
vitost prikaza, u onim podrujim a istorije u kojim a to
preplitanje nije oigledno pribegava se ili potpunom
preutkivanju (npr. preutkivanje itavog sloenog i in-
stitucionalizovanog tkiva buroaske ideoloke proizvod
nje u B ritaniji poetkom devetnaestog veka)33 ili potiski
vanju {npr. potiskivanje ideolokog znaaja politike
ekonomije). Nema sum nje da je, kako prim euje i
Thompson i Johnson, rezultat ovog procesa preutkiva-
nja/potiskivanja jedan istorijski prikaz koji je i nepot
pun i nedopustivo nesistem atian. Ali, zato je do toga
dolo? Za koje se elemente u Andersonovoj konceptual
noj shemi moe rei da su to prouzrokovali?
Ve je spom enuta njegova teleologija, ali taj ter
min ukoliko se blie ne odredi, predstavlja samo svoje
vrsnu pogodbu. Postojanje specifine teologije pretpo
31 Na primer, ovde je znaajno to se itavo ideoloko tkivo
disidentske religije potcenjuje isto kao i politika ekonomija.
102
stavlja neku konkretnu koncepciju istorijskih detrmina-
cija, a to je neto to vredi kritiki istraiti. Prvo, An
derson se slui pojm om konjunkture koji je bezmerno
proiren kako bi obuhvatio neke tri stotine godina isto
rijskog procesa. U okviru te jedne jedine konjunkture
on nudi jedno polje determ inacija koje su zauujue
neproblematine. Na prim er, on bez tekoa povezuje
dejstvo graanskog rata iz sedamnaestog veka na aristo-
kratiju s aristokratskim karakterom vladajuih ideo
logija u dvadesetom veku. Pitanja o konkretnim istorijs-
kim posredovanjim a, o transform aciji ideolokih znae
nja tokom vremena, o ideolokom reprodukovanju i s
njim povezanom napornom m aterijalnom rad u sve se
to nalazi na m arginam a njegovog prikaza. Prem a Ander
sonu, graanski ra t je isto kao kasnije imperijalizam
imao posledice koje su na neproblem atian nain do-
prinele m atrici dananjih drutvenih i politikih snaga.
Pokazuje se, dakle, da koncepcija determ inacije u Izvo
rima nije potpuno razvijena i da poiva iskljuivo na
jednom skupu neteorijskih iskaza i tvrdnji. Takav po
stupak je mogu samo zahvaljujui tome to Andersono-
va koncepcija konjunkture obuhvata nita m anje nego
totalitet tri veka istorijskog procesa. U Izvorima, ko
njunktura nije teorijski odbranjiv pojam ija je prven
stvena svrha da em pirijski ogranii teren analize. Umes
to toga, k o n junktura se posm atra kao neto to jednos
tavno odgovara jednoj gomili istorijskog vremena, u ok
viru koje nema nikakvih razlikovanja izuzev nekih op-
tih prim edbi o britanskom drutvu posle pojave ka
pitalizma.34 Poto se oslanja na jednu tako neodreeno
form ulisanu osnovu, nije nikakvo udo to je i pojam
determinacije u ovom prikazu isto tako neodreen, da ne
kaemo i da je ponekad arbitraran. To ima odreene
ozbiljne posledice.
Na prim er, kao to smo videli, sredinji argum ent
u Izvorima tie se prirode i dugoronog opstanka
aristokratske frakcije kapitala kao ideoloki dominat-
nog elementa vladajueg bloka i to sve do sedme
decenije ovog veka. Nepopravljivo konzervativna pri
roda britanskog drutva se objanjava skoro iskljui
vo pozivanjem na ovu injenicu, kao i na s njom
povezano ideoloko beskim enjatvo buroazije i od
govarajui konzervativizam laburistikih ustanova, a
moda i radnike klase u ceiini. Tako navodni drutveni
i ideoloki sadraj jedinstvene engleske hegemonije
determinie sve drugo to ima dugoroan znaaj. Ali,

34 Origins, str. 13.

103
ime je determ inisana sam a ta hegem onija? Na ovo p ita
nje Izvori odgovaraju samo tako to se pozivaju na
jedan (mali) broj odluujuih, stratekih, presudnih
momenata: na graanski rat, na neuspeh buroaske opo
zicije u devetnaestom veku, na imperijalizam . U svakom
takvom sluaju javlja se, i to za stalno, neto novo u
prirodi vladaj ueg bloka, kao i u tkivu britanskih klas
nih odnosa koje navodno n astaje na osnovu njega. Tako
hegemonistike prednosti vladajueg bloka jednostavno
rastu protekom vremena; postojanje otpora se priznaje
veoma retko, a p ostojanje ozbiljnog otp o ra nikada. Ne
prihvata se mogunost da je dolo do slabljenja poli
tike i kulturne tvrave agrarnog kapitala. U Izvori
ma nema m esla za takve protivinjenice, i to zato to
su njihovi sredinji koncepti nepotpuni i problematini.
Na prim er, Anderson pojm u hegem onije pripisuje zna
enja koja on ne moe da nosi: ni m anje ni vie nego
znaenje jedne totalne kulturne i politike dominacije,
vrstog i istorijski determ inisanog skupa odnosa moi,
koji traje do dana dananjeg i sui generis stvara jednu
poltronsku buroaziju i jednu u potpunosti korpora
cijsku radniku klasu. Dakle, Anderson na hegem oniju
ne gleda kao na oblast sukoba, pregovora i pristanaka,
koja za svoju reprodukciju i obnovu zahteva mnogo
mukotrpnog kulturnog i politikog rada. Umesto toga,
kod njega je hegem onija samo skraenica za vrste,
neprom enljive i nejednake odnose drutvene i ideoloke
moi.
Sada bi ve trebalo da bude oigledno da pokuaj
da se kritiki rekonstruie teorijski svet Izvora i ana
liziraju njihovi koncepti dovodi do skepticizma u pogle
du svih njihovih osobina: njihovog naglaska na nadgrad
nji, njihovog teorijski nedovoljnog pojm a hegemonije,
kao i u pogledu jedne iz osnova nedijalektiki prirode
takvog istorijskog prikaza koji se zasniva na tkivu ne-
teorijskih, ali odnekud konanih, determ iniuih mo
menata. tavie, ovom katalogu bi se mogao dodati
itav jedan niz teorijskih i em pirijskih preutkivanja,
u koje svakako spada preutkivanje globalnih prom ena
u ekonomskim uslovima koje verovatno karakteriu tri
veka o kojim a je re. Nema sum nje da su Izvori,
imajui u vidu njihove aspiracije, predstavljali neuspeh.
Ali, to ne znai i da su oni nelegitimni niti da nji
hove aspracije, iako neostvarene, treba brisati s dnevnog
reda. Upravo to je, m eutim , bio cilj Osobenosti, u
kojim a je Andersonov esej napadnut zbog toga to je
isprazno teoretiarski, to odbacuje empirijski idiom
i to u skladu s tim a to je najgore od svega za-
104
stupa em pirijske pogreke. Pa ipak, Andersonov esej
je u englesku istoriografiju uveo jedan disciplinovan
pristup teorijskim pitanjim a, p ri emu je svesno i si
stem atski koristio Gramscijev teorijski kanon za anali
zu sopstvenog nacionalnog drutva.35 Stavie, skup zna
ajnih p itan ja koje je on pokrenuo i danas je znaajan
ali ostaje bez odgovora, ako se radnika klasa moe teo
rijski konstituisati kao predm et istorijskog izuavanja?
Thompsonova knjiga Making of the English Working
Class (Stvaranje engleske radnike klase) daje jedan od
govor, ali odgovor koji nije ni jedini ni potpuno lien
teorijskih tekoa.36 Kako moemo da istorijski analizi
ramo klasne odnose na nivou politike, kulture ili ideolo
gije? Koje su tipine, konkretne i institucionalizovane
strukture klasne moi u razvijenim kapitalistikim dru
tvima? Kako se one reprodukuju u novim i viim obli
cima? Kkako se konkretno stvorio i pridobio pristanak
britanske radnike klase krajem devetnaestog veka? Ka
ko moemo legitimno da prihvatim o d a se istorijske ana
lize prepliu u analizi dananje konjunkture? Moglo bi
se dodati i da Andersonov esej koristi jedan davno na
puteni stil pisanja istorije dugoroan, polemiki,
samosvesno kontroverzan kao i da ozbiljno pokuava
da istorijske injenice uini reletantnim za savremena
politika i k ulturna pitanja. Bez obzira n a sve, ponekad
dram atine nedostatke, Izvori sadanje krize im aju
mnogo toga da ponude. Zato njihovo kasnije odbaciva
nje predstavlja veliki gubitak za istoriografiju osme de
cenije ovoga veka.

Neki noviji dogaaji

Taj gubitak je vaan, a njegove posledice se sve

vie oseaju na podruju drutvene istorije, koje u en
gleskoj istoriografiji levice tek treba da razvije dovolj
no teorijski diskurs. Pod diskursom ovde treba razu-
meti teorijski spor na zajednikom terenu, koji nema
oblik totalne polemike niti pokuava da sistematski
proglasi nelegitimnim stavove druge strane. Paradok
salna je injenica da su oba glavna protivnika iz sedme
decenije napustila podruje svog spora, i to u sasvim
razliitim pravcima. Anderson je jedno vreme nastavio
da se kree u pravcu paralelnom onome iz Izvora.
35 Anderson, Antinomies of Antonio Gramsci, str. 67.
34 Vid. naroito R. Johnson, Edward Thompson, Eugene
Genovese and Socialist-Humanist History, History Workshop
Journal 6 (1978), str. 79100.
105
Njegov briljantni esej Komponente nacionalne kultu
re, objavljen 1969,37 oigledno je u skladu s prethodnim
projektom . I on se odlikuje istim estokim stilom i po
kriva slino, ve poznato konceptualno podruje. U jed
nom smislu, taj esej predstavlja Andersonov kom entar
0 osobenostima Engleza. Naravno, njegov politiki kon
tekst je bio sasvim razliit, iako se duboki pesimizam
iz 1964. godine jo nije bio sav izgubio u entuzijazm u
s kraja sedme decenije. I zaista, njegovo ispitivanje
komponenata engleske intelektualne kulture svelo se
na jedan svestran napad na ideoloki i intelektualni
sadraj upravo one kulturne hegem onije koju je Ander
son analizirao istorijski u ranijem eseju i za koju 1969.
godine nije imao razloga da veruje da e nestati. Pod
dominacijom doseljenika koji su bili vei Englezi od
samih Engleza, neugroavana od socijalizma kroz itav
devetnaesti vek, dominatna klasa E n g lesk e. . . nikada
nije bila prinuena da proizvede neku kontra-totalizi-
rajuu ideju. . . . Njen specifini, tvrdokorni provincija
lizam bio je otporan na strane uticaje i svaku vrstu
uvoza.3* Njen zaguujui i univerzalni pozitivizam pro-
isticao je iz dugoronih istorijskih uzroka, koji su do
veli do jedne nacionalne kulture s pogubnim hloroform-
nim delovanjem i preutnim ali stalnim podravanjem
statusa quo.
Ali, Komponente nacionalne kulture su poslednji
rad te vrste koji je Anderson napisao. Posle jedne due
pauze koja je nastupila 1969. sodine, pojavila su se dva
njegova, zanimljiva ali teorijski m anje ambiciozna tek
sta: Razm iljanja o zapadnom m arksizm u i Antinomije
Antonia Gramscija. Ali. u ovo vreme Anderson je n aj
vie energije uloio u jednu m onum entalnu istoriiu,
uglavnom evropskih drutava: Poreklo apsolutistike
drave i Prelazi iz antike .39Iako su ovi radovi zanimljivi
1 izuzetno ambiciozni, u njim a au to r svesno naputa ra
niji Dokuai da integrie totalne istorijske analize i
sadanje politike intervencije ono to je u Izvori
ma predstavljalo kretanje od istorije ka teoriji i nat-
37 U A. Cockbum i R. Blackburn (red.). Student Power:
Problems, Diagnosis, Action, Harmondsvort 1969, str. 214286.
31 Jsto, str. 227.
P. Anderson. Considerations on Western Marxism, Lon
don, 1976. Kniige Lineages of the Absolutist State i Passages
from Antiquity objavljene su u isto vreme, 1974. godine. Ovaj
nasus ie napisan pre nego to se poiavila najava nove kniirre
P. Andersona. Arguments within English Marxism, koia treba
da bude objavliena kraiem ove godine. Nema sumnie da e ona
zahtevati da se neka od ovde iznetih gledita izmene, ako ne i
saSvim povuku.

106
 rag. Otuda izgleda da ove nove k njige znae povlaenje
od potpunih artikulacija u Izvorima prem a nekako
starinskoj oblasti potpune monumentalne istorije. Oi
gledna je viktorijanska priroda ovoga projekta. On stoji
pod uticajem Bucklea, Toynbeeja i drugih, iako su, na
ravno, njegovi konceptualni korelati temeljno izmenjeni.
Meutim, u ovom radu je teren istoriografije kakva ona
jeste u potpunosti izmenjen. Tim knjigam a se nekako
ne moe prii na osnovi poznavanja postojeih istoriog-
rafija i u tom pogledu im neto oigledno nedostaje;
njihove velike (grandiozne) aspiracije su isuvie daleke
da bi mogle da obezbede efikasnu osnovu za kritiku tih
konkretnih istoriografija. Totalna istorija moe da
postane istorija svega i svaega, pa otuda ima m esta
bojazni da te ogromne panoram e podstiu ambicije iji
e literarni spomenici vremenom pasti u zaborav po
put drugih takvih projekata.
I Thompson je uglavnom napustio problem atiku
vezanu za istoriju radnike klase i radnikog pokreta s
kraja devetnaestog i poetkom dvadesetog veka.40 Nje
govi radovi od sredine sedme decenije do danas veoma
su dobro poznati i izvrili su jak uticaj; zato nema po
trebe da se ovde podrobnije prikazuju. Oni uglavnom
spadaju u dve grupe: prva odraava njegovo sve vee
interesovanje za predindustrijska drutva i pokazuje sve
istananiju i kritikiju socijalnu antropologiju kao deo
njegovih m etoda; druga predstavlja nastavak nekih nje
govih interesovanja iz Osobenosti najbolji prim eri
takvih radova su Otvoreno pismo Leszeku Kolakows-
kom i Beda teorije.*1
Iako su glavni protagonisti napustili ovu polemiku,
neka njena centralna pitanja su b ila predm et ozbiljne
panje drugih autora; ima osnova za tvrdnju da su do
m inantne istoriografske tendencije u osmoj deceniji ovo
40 Ali, treba skrenuti panju na: E. P. Thompson, Roman
ticism. Utopianism and Moralim: The Case of William Morris,
NLR. br. 99 (1976), str. 83111; kasnije pretampano u Thompso-
novoj novoi verziii (1978). njegove knjige William Morris: Ro
mantic to Revolutionary, New York, 1955.
41 Za industrijske kulture vid. njegov lanak Eighteenth
Century Englisch Society: Class Struggle without Class?, Social
History 3, br. 2 (maj 1978), str. 133165. Za socijalno-antropolo-
ke metode vid. njegove radove: Folklore, Anthropoloev and So
cial History. Indian Historical Review 3. br. 2 (1978): Antro-
pologv and the Discipline of Historical Context, Midland His
tory 1 (1972), str. 4155; i On History, Socioloey, and Histori
cal Relevance, British Journal of Sociology 27, 3 (1976), str.
387402. Open Letter to Leszek Kolakowski, prvobitno obiav-
lieno u Socialist Register (1973), str. 1100, moe se nai i u
knjizi The Poverty of Theory.
107
ga veka pod znaajnim optim uticajem debate izmeu
Thompsona i Andersona. Veoma veliki deo njihovih kon
kretnih istorijskih radova bavi se upravo onim koncep
tualnim problem im a ije poreklo, b ar u engleskoj lite
raturi, sasvim jasno treba traiti u okvirima te debate.
U sluaju istorije radnike klase, to su pre svega prob
lemi koji se tiu socijalne kontrole,42 inkorporacije43 i
istorijskog funkcionisanja hegemonije, s jedne strane,
kao i problemi vezani za promenljive strukturalne po-
dele u okviru radnike klase od sredine devetnaestog
veka, s druge strane. Ovde odmah na um dolaze sve
brojnija istraivanja takozvane radnike aristokratije.44
Pored toga, u ogromnom po rastu je broj istraivanja za
koje bi se moglo rei da slave nain ivota radnike
klase i koje su uglavnom, ako ne i iskljuivo motivisane
Thompsonovom preporukom da se ova ili ona frakcija
radnike klase spasi od toga da na n ju potomstvo
gleda sa snishodljivou.45
41 Za primere argumenata i kritike koji pokazuju pribli
avanje nekih od ovih tema vid. G. Stedman-Jones. Class Ex
pression versus Social Control, History Workshop Journal 4
(1977), str. 163170; A. Donajgrodzki (red.), Social Control in the
Nineteenth Century, London, 1977; H. F. Moorhouse, The Mar
xist Theory of the Labour Aristocracy, Social History 3, br. 1
(1978), str. 6182 i History, Sociology and the Quiescence of
the British Working Class, Social History 4, br. 3 (1979), str.
481490; A. Reid, Politics and Economics in the Formation of
the British Working Class, Social History 3, br. 3 (1978); J. Fo
ster, Class Sturggle in the Industrial Revolution, London, 1974;
G. Stedman-Jones, Class Struggle and the Industrial Revolu
tion, NLR, br. 90 (1975), str. 3570.
43 Vid. H. F. Moorhouse, Attitudes to Class and Class Rela
tionships in Britain, Sociology 10, br. 3 (1976), str. 469496 i
The Political Incorporation of the British Working Class: An
Interpretation, Sociology 7, br. 3 (1973), str. 341359; Jon
Bloomfield (red.), Class, Hegemony and Party, London, 1977;
A. Hunt (red.), Class and Class Structure, London, 1977; Work
ing Papers in Conteporary Cultural Studies 10 (1977), tematski
broj o ideologiji; J. Clarke, C. Critcher i R. Johnson, Working
Class Culture: Studies in History and Theory, London, 1979.
44 R. Q. Gray, The Labour Aristocracy in Victorian Edin
burgh, Oxford, 1976; E. J. Hobsbawm, Labouring Men, London,
1978; James Hinton, The Labour Aristocracy, NLR (1965), str.
7277; M. A. Shepherd, The Origin and the Incidence of the
Term .Labour Aristocracy', Bulletin of the Societu for the
Studi of Labour History 37 (1978), str. 5167, kao i jo mnogo
toga.
45 Ovde su karakteristini radovi jedne tendencije u okviru
sloene strukture Istorijske radionice; vid. R. Samuel (red.), Vill
age Life and Labour, London, 1975. Danas, meutim, sve je vie
karakteristino podruje slobodnog vremena radnike klase
podruje u kome nema teorijskih interesovanja. Za dalje pri-
medbe i bibliografiju vid. Eley i Nield, Why Does Social His
tory Ignore Politics?.

108
 U svakom sluaju, u sreditu panje se nalaze dvo
struki pojmovi kulture i svesti, koji predstavljaju pred
met istorijskih istraivanja, ali i jedne vrste kulturne
teorije koja se u B ritaniji (i drugde) vezuje za Raymon-
da Williamsa kao i, sve vie, za teorijske kosmose Althu-
ssera odnosno Gramscija.46 U kratko, u ovoj velikoj i sve
veoj oblasti postoje uslovi koji pogoduju pribliavanju
teorijskih interesa i istorijske prakse slino onome
to je Anderson predlagao pre esnaest godina, ali na
skromnijem, em pirijski dubljem nivou i uz vre veze
s ve bogatom istoriografijom. Ali, osim nekoliko svet-
lih izuzetaka, u britanskoj m arksitikoj istoriografiji is-
teorije koja se u B ritaniji (i drugde) vezuje za Raymonda
Williams ne naputa literarni teren; B arry Hindess i
Paul H irst su samo kratko predahnuli da bi uputili ne
koliko altiserovskih strelica na itavu oblast istoriogra
fije i da bi ustvrdili kako je istoriarev projekat episte
moloki nemogu.47 U proteklih nekoliko godina, Centar
za savremene kulturne studije Univerziteta u Birmingenu
uinio je najdosledniji pokuaj da teorizuje istorijske
probleme; ali, ak i u tom pokuaju teorijska proizvod
nja jo uvek prethodi problem atizovanju istorijskih ko
n junktura i otvaranju konkretnih istorijskih problema.48
ak i najbolji noviji istorijski radovi pojedinaca, koji
pokuavaju da se bave teorijskim pitanjim a u oblasti
istorije radnike klase, ostaju problem atini, nepotpuni
i, u jednom smislu, razapeti izmeu raznih i meusob
no nepomirljivih pravaca.49
44 Vid. naroito Raymond Williams, Marxism and Literature,
Oxford, 1977.
47 B. Hindess i P. Q. Hirst, Precapitalist Modes of Produc
tion, London 1975, naroito Uvod, str. 120. Za otru i umesnu
kritiku vid. prve stranice u: T. Asad i H. Wolpe, Concepts
of Modes of Production, Economy and Society 5, br. 4 (1976),
str. 470-505.
44 Vid. Nield i Seed, Theoretical Poverty, str. 403407.
4* Ovde se moramo zadovoljiti sa dva primera: G. Stedman-
-Jones, Working-Class Culture and Working-Class Politics in Lon
don 18701900: Notes on the Remaking of a Working Class",
Journal of Social History (1974), str. 400508, i R. Q. Gray,
Labour Aristocracy in Victorian Edinburgh. U prvom radu,
Stedman-Jones usavrava i produbljuje Andersonovu raniju she
mu prikaza potinjene politike i defanzivne i konzervativne kul
ture engleske radnike klase. Sutinski sukob izmeu Anderso
novog konceptualnog okvira i konkretne konjunkture koja jc
predmet istraivanja proizveo je izuzetno briljantan esej; ali,
taj esej namemo zanemaruje opozicijske i borbene elemente
radnike klase u periodu 18701900, kao i to je jo vanije
u sledeim decenijama, a naroito od 1900, do 1919. Uprkos
obilju podataka koje Stcdam-Jones koristi, njegova prethodna
teorijska perspektiva bitno izvitoperava kako koncepte npr.

109
 D rutveno-istorijsko polje se jo uvek najveim
delom razvija skoro bez ikakve veze s irim m arksisti
kim debatam a u drutvenim naukam a tako je, na
prim er, s asopisima Prolost i sadanjost, urnal isto
rijske radionice i Socijalna istorija. Pozitivizam koji je
esto im plicitan u ortodoksnim istorjskim radovm a
uglavnom ne nailazi na teorijsku kritiku i polemiku
kod m arksista. U proteklih nekoliko meseci, posle ob
javljivanja Thompsonove Bede teorije i s njom poveza
nih otrih napisa u urnalu istorijske radionice, .ponovo
se uju tonovi koji su 'bili karakteristini za polemiku
izmeu Andersona i Thompsona.50 Pitanje m arksistike
teorije u istorijskoj praksi je ponovo u opasnosti da
postane predm et uzajam nih optuivanja za nelegitimnost
na nain koji je ve poznat iz sedme decenije ovog veka.
Zato je donekle zauujue to sada, kada se javljaju
mnogi dobri predznaci i kada se uveliko govori o in-
tegrisanju teorije u istorijsku analizu,51 nema nikakvih
takvih rezultata. Stvari stoje upravo obrnuto: u engles
koj m arksistikoj intelektualnoj kulturi na prvo mesto
se p rob ijaju u osnovi epistemioloki sukobi koji popri
hegemoniju tako i navodno vrstu i nepromenljivu prirodu
radnike klasne kulture utehe. R. Q. Gray predstavlja sasvim
drukiji problem, koga je jo tee ukratko odrediti. Grayova
knjiga je daleko najbolji novi prikaz radnike aristokratije;
Gray koristi gramijevsku terminologiju, ali to ini na nain
koji nije u potpunom skladu s nainom na koji on manipulie
empirijskim podacima. U knjizi se javlja ozbiljna napetost iz
meu ireg marksistikog teorijskog sveta i gustih empirijskih
iskaza koji bi bili potpuno prhvatljivi i u nekom liberalnom
pozitivistikom okviru.
Usput bi se moglo napomenuti da i Stedman-Jones i Gray
(kao i drugi, ukljuujui Edwarda Thompsona) po pravilu ogra
niavaju svoj otvoreno teorijski rad na jednu oblast koja je
odvojena od njihovog konkretnog istorijskog rada. Treba, na
primer, uporediti Stedman-Jonesov izvrsni lanak Marxism of
the early Lukacs: An Evoluation, NLR, br. 70 (1971), str. 2746,
s esejom o kome je gore bilo rei. Isto tako, Grayov izrazito
teorijski esej, Bourgeois Hegemony in Victorian Britain, u:
Bloomfield (red.), Class, Hegemony and Party, deluje udno
kada se uporedi s njegovim istraivanjima Edinburga. To ne
mora da znai da ove razlike samo odraavaju sklonosti dvo
jice sposobnih istoriara. To moe da znai da je tendencija
razdvajanja teorijskog od istorijskog rada odraz sadanje pro
fesionalne sociologije socio-istorijskog znanja u Britaniji.
50 Vid. talas ponekad otrovnih pisama i lanaka u brojevi
ma 6, 7 i 8 asopisa History Workshop Journal, koje je podsta-
kao lanak R. Johnsona, Edvard Thompson, Eugene Genovese
and Socialist Humanist History.
51 E. J. Hobsbawm, From Social History to the History
of Society, Daedalus 100 (1971), str. 2045; G. Stedman-Jones,
From Historical Sociology to Theoretical History, British
Journal of Sociology 27, br. 3 (1976), str. 295305; Uvodnik,
Social History 1 (1976), str. 13.

110
m aju politiki oblik ratova za delegitimisanje protivni
ka. Ovaj sukob su inicirali Osobenosti Engleza i Ander
sonov Socijalizam i pseudoempiricizam, i on traje i da
nas. Sukob se trenutno usredsreuje na ukljuivanje de
la Louisa Althussera u englesku intelektualnu praksu.52
Oblik i sve vea rairenost tog sukoba onemoguuju
da se u centar postave vana konkretna istorijska pi
tanja; ovo zbog toga to je sukob uglavnom doveo do
jednog destruktivnog tkiva kritike a m anje do novih
i konkretnih interpretativnih paradigmi.53 U Engleskoj,
u oblasti istoriografije se teorija i konkretna anali
za i dalje suprotstavljaju jedna drugoj. Stil polemike
izmeu Thompsona i Andersona odneo je pobedu nad
njenim konceptualnim sadrajem i teorijskim potenci
jalima.
(Keith Nield, A Symptomatic Dispute?
Notes on the Relation between Marxian
Theory and Historical Practice in Bri
tain, Social Research, t. 47, br. 3 (jesen
1980), str. 479506)
Preveo Ivan Jankovi

52 Vid. R. Johnson, G. McLennan i B. Schwarz, Economy,

Culture and Concept: Three Approaches to Marxist History,
apirografisano, Centar za savremene kulturne studije Univer
ziteta u Birmingemu. Debata je sada izala izvan okvira aka
demskih ustnova: vid. Gavin Kitching, A View from the Stalls,
New Statesman, 14. m art 1980, str. 39ft399, kao i pisma objav
ljena u istom broju.
53 Bez obzira na sve nae ograde, upravo je u tome bio po
zitivan efekat prihvatanja Althussera u Francuskoj: vid. naro
ito radove N. Poulantzasa, Political Power and Social Classes,
London 1973; Fascism and Dictatorship, London, 1974; i Clas
ses in Contemporary Capitalism, London, 1975; vid i rad M. Ca-
stellsa, The Urban Question, London, 1977.

Ill
Ranky Gyorgy
BELEKE 0 ISTORIJI DRUTVA

irom sveta m eu m arksistim a i nem arksistim a

podjednako raste interesovanje za isto riju drutva.
Ova tem a je ula u modu. Na Zapadu od nje oekuju
naelnu i metodoloku obnovu istoriografije, pa se na
suprot predstavnicim a konzervativnog naina shvatanja
istorije njom e oduevljavaju poglavito mladi istoriari
naprednih shvatanja. I ovde kod nas njen se dolazak
iekuje sa nesum njivim zanimanjem. Prilikom prikazi
vanja istorijskih procesa u njoj se trai ona nedostajua
karika koja moe da istoriografiju proiri na najire
aspekte drutvene stvarnosti, na zapostavljena podruja
istorije, na istoriju ekonom ije prilagoenu to talitetu
drutvenog bitka, potiskujui tako predom inantnu, des
kriptivnu politiku istoriju dogaaja, odslikavajui sva
kodnevni ivot oveanstva, njegovu celovitu istoriju.
Razliitosti u p ristu p u dobrim delom ali ne i isklju
ivo potiu, razume se, iz razlika u shvatanjim a i
raznovrsnih polazita. S izvesnim pojednostavljenjim a to
bismo ovako mogli form ulisati: dok se na Zapadu nova
kola razvija u otroj borbi sa starim graanskim nai
nom shvatanja istorije bilo pozitivizma, bilo istoriz-
ma, bilo istorije duha dotle u M aarskoj istorija
drutva ne bi trebalo da nastane u sueljavanju sa m ark
sistikim nainom shvatanja istorije, ve moe iz njega
da izraste naravno ni ovde ne bez borbe, naime
upravo pravilna prim ena tog shvatanja naprosto stvara
premise njenog raanja i irenja.
Razumljivo, hipertrofija politike istorije u dana
njoj istoriografiji nije sluajna. Stavljanje politikog
112
ivota u sredite zbivanja ima istorijske i naelne tradi
cije u graanskoj istoriografiji. Svi rani francuski isto
riari na koje ne samo zapadne istoriografske kole
nego ak i m arksistiki istoriari uprkos radikalnim raz
likama u pogledima gledaju kao na osnivae naunih
disciplina, pisali su u prvom redu istoriju kraljeva,
m inistara, generala, te su kroz takve teme prikazali sve
svoje umee. Naravno da su epoha apsolutizama, a po
tom francuska revolucija takoe svu panju usredsre-
dili prvenstveno na politiku istoriju.1 Veliki predstav
nici istoriografske nauke XIX veka za ija se imena
vezuje izrada naelnih i metodolokih premisa nekoliko
naunih disciplina ak i u sluaju da su kao m ijstori
francuske istoriografije naglaavali ulogu revolucije i
klasne borbe, u k rajn jo j liniji su politiku vlast i dra
vu ipak sm atrali najvanijim problemom istorijskog
razvitka koji treba ispitivati, odnosno takvim voritem
oko kojeg se moe isplesti glavna linija istorijskih do
gaaja i koja moe da poslui kao regulacioni princip
istorijskih procesa i sudara. Shvatanje o prim atu spolj-
ne politike jasno je sugerisalo jednostranost intereso-
vanja. Iz preovlaujueg naina shvatanja istorije u gra
anskoj nauci naprosto je sledilo da su prvi istoriografi-
-naunici, ije se interesovanje posredstvom zvanine
istoriografije preteno proirilo na zapostavljene proble
me, na takozvana drutvenoistorijska pitanja, predm et
svoje discipline traili u politikom ivotu i njegovom
tvorcima, dakle van vlaajuih klasa. Jedna odrednica,
koju moemo sm atrati skoro klasinim odreenjem is
torije drutva i koju je formulisao jedan od prvih veli
kih engleskih pisaca istorije drutva Trevelyan, ovako
glasi: Istorija drutva je istorija naroda bez politike.2
Sledstveno fundam entalnim istorijskim shvatanji-
ma, m arksistika istoriografija ostvarila je velike pro
dore ka istoriji ekonomije i istoriji drutva. Tako je ona
delimino raskinula, ili je pak trebalo da raskine, veze
sa jednostranim istorijskim istraivanjima kojim a ie u
centru interesovanja politika istoriia, to, meutim,
nije dosledno ostvarila zbos razliitih istorijskih i poli-
tikh uzroka i m etodolokih problema. Dodue, trebalo
je da se m arksistiki orijentisana istoriografija, prida
jui odluujui znaaj pojavama ekonomskog ivota,
naglaenije bavi istorijom ekonomi ie. a otkrivajui ve
liku progresivnu snagu, m otor istorije u klasnoj borbi,
nije smela da izostavi ni narod iz politike. Pa ipak, upr-
1 Jacques Le Goff, Is Politics still the Backfone of Hi
story?, Daedalus, 1971.
1 G. Trevelyan, English Social History, London, 1965, VII.
8 Marksizam u svetu 113
kos mnogim razlozima ova istoriografija delimino
ni do danas nije bila u stan ju da fiksira istoriju u
celokupnom njenom drutvenom to talitetu, te je na kra
ju, prem da u drugoj interpretaciji, svoju panju prete-
rano usredsredila na politiku istoriju, u kojoj je, na
ravno, uzimala u obzir klasnu borbu narodnih m asa
voenu politikim sredstvim a.
Poto nam nije nam era da ovde podrobnije analizi
ram o uzroke ove pojave, trebalo bi da ukratko ukae-
mo na neke okolnosti koje su doprinele ovakvoj orijen
taciji m arksistike istoriografije. Dogmatsko pojednos
tavljenje m arksistikih pogleda uopte, nauni i ideo
loki zahtevi za sueljavanje sa ekonomskim determiniz
mom i aktuelni politiki zadaci koji su s vremena
na vreme preterano uslovljavali izbor teme ponekad
su jednostrano u prvi plan isticali istorijsko prikaziva
nje pitan ja politike borbe. Pojednostavljeno poim anje
naune i ideoloke uloge istorije dovelo je do toga d a se
veoma rairilo shvatanje koje je istoriografiju p risilja
valo na propagandistiku ulogu, pri emu zadatak m ark
sistiki orijentisanih istoriografa nije usm eravalo na p ri
kazivanje to taliteta drutvenog ivota ve je sugerisalo
jednostrano isticanje u prvi plan takvih politikih mo
menata koji su lanim analogijam a vulgarizovali istoriju
u uverenju da se na taj nain neposredna idejna borba
sa lano definisanim zahtevima najbolje moe iskoristiti.
Ako tom e dodamo d a se prikazivanje politikih borbi
moglo oslanjati na naune, istoriografske tradicije, izvo
re, kritiku izvora i m etodoloka naela koja su se mogla
bolje koristiti, onda se moe razum eti to su ove olak-
vaajue okolnosti zavodile istoriare da dobrim de-
lom ili previde ili pak zapostave one strane problem e
koji trae pokretanje novih istorijskih izvora i grupa
izvora i zahtevaju druga m etodoloka stanovita koja
organski p rip ad aju drutvenom bitku, pa su tako za
postavili i m arksistiki p ristu p uprkos tome to ga na
glaavaju.
Ipak, ako elimo da shvatimo vidljivo interesovanje
koje na Zapadu vlada za istoriju drutva, onda meu
izvorima interesovanja na prvom m estu s pravom mo
emo oznaiti uticaj marksizma. Ranije je tradicionalna
istoriografija na svakog onog ko je drutvena ili eko
nom ska p itanja postavljao u sredite svojih interesova
n ja i istraivanja sumnjiavo gledala, sm atrajui ga
m arksistom i potiskujui ga poglavito iz zvaninog na
unog univerzitetskog ivota. M arksistika istoriografija
je, uprkos svim ogranienjim a do kojih je dolo tri
desetih i pedesetih, a naroito ezdesetih godina, postigla
114
i te kakve rezultate, otkrila takva gledita i takve nove
oblasti pored kojih nisu utke mogli da prou ni pred
stavnici nauke vaspitavani u jednom drugaijem svetu.
Sve snaniji i sve vei prodor interdisciplinarne
misli, opti razvitak drutvenih nauka kao i njihovo te
m atsko i metodoloko obogaivanje, moemo oznaiti
kao onaj drugi izvor iz kojeg proizlazi drutvenoistorijs-
ko interesovanje. Nedavno pokrenuti zapadnonemaki
asopis, u ijem naslovu se proklam uje potreba za obje-
divnjvanjem istorije i drutva, u svom program skom
tekstu to ovako formulie: asopis Istorija i drutvo
je interdisciplinarni asopis. On polazi sa stanovita da
je istorijskoj nauci koja sebe sm atra istorijskom dru
tvenom naukom nuno potrebna saradnja sa sistema-
tizovanim drutvenim naukam a naroito sa sociolo
gijom, politikim naukam a i ekonomijom. Istorijska
stvarnost se, naime, moe shvatiti i istraivati samo ta
ko ako teoriju, postavljanje pitanja i m etode iz dru
tvenih nauka uvedemo u istorijska istraivanja i ako
sve ovo budem o sm atrali osnovom za jedno kritiko
shvatanje i stvaranje teorije. Cilj je prvenstveno u tome
da istorijski herm eneutiki i drutveno-nauni analitiki
istraivaki metod plodotvorno objedinimo.3
Ovaj zahtev praktno proistie otuda to se sm atra
da je shvatanje o istoriografiji kao nauci o jednokrat
nim i pojedinanim pojavam a u povlaenju, te da pro
irivanjem m etoda i problem atike iz pravnih nauka na
istoriju treba eo ipso m enjati i k arak ter istorijskih
tema.
Na kraju, u razvijanju zapadnonemake kole dru-
tvenoistorijskih nauka van svake su sum nje osobito
vanu ulogu odigrali politiko i moralno razoaranje
koje su osetili pripadnici nove, mlae generacije isto
riara zbog prikazivanja tradicionalnog shvatanja isto
rije koje naglaava p rim at politike i drave uz
nemake velikodravne planove, i ne na poslednjem mes-
tu zbog veza s anacionalsocijalistikom ideologijom.
Predm et i m etod istorije drutva, dakle, sasvim ra
zumljivo, dospeva u sredite interesovanja. Teorijski je
jasno razdvajanje izmeu optih pogleda na drutvo u
m arksistikom shvatanju istorije koje izuava nu
nost, unutranje uslovljenosti, uzajam na djestva, dru-
tvenoistorijske odnose i procese i istorije drutva
kao jedne naune discipline. U praksi, meutim, do jas
nog razdvajanja ni izdaleka nije dolo. Naime, do toga
nije dolo samo zato to totalitet drutvenog bitka,
3 Geschichte und Gesellschaft, Vorwort der Herausgeber.
115
potreba un u tran jih i spoljnih zak'dna k retan ja kom
pleksa, kao i okolnost da raznolike snage u drutvu
koje nuno nastupaju, po staju sve razvijenije i da se
sve im anentnije usavravaju4, te tim vie dospevaju
ostavi neokrnjene u toj k rajn jo j zavisnosti od ekonom
skih zakonitosti do relativne sam ostalnosti, ini od
vajanje jedne drutvenoistorijske poddiscipline u n u ta r
okvira jedinstvenog drutvenog shvatanja istorije veoma
komplikovanim. To se u pojaanom stepenu odnosi na
gransku istoriografiju, gde se jedva moe govoriti o
jednom ovakvom jedinstvenom shvatanju istorije koja
strem i totalitetu drutvenog bitka.
Moemo li, m eutim , uopte govoriti o sam ostalnoj
istoriografiji drutva? Da li je uopte mogue razdvojiti
ekonom iju i drutvo? Da li isto rija ekonomije, a u p r
vom redu m arksistika isto rija ekonomije, ne sadri u
sebi i sam u isto riju drutva, ili je moda u pravu onaj
au to r po kojem je m arksistika isto rija ekonom ije jed
nostavno tautologija, je r ako je jed n a istoriografija
m arksistika, ona onda eo ipso predstavlja isto riju dru
tva, te stoga nem a potrebe za razvijanjem posebne
grane, niti za to postoje m ogunosti5.
Po mom vienju tano je to da jedan dobro sai
njen, u m arksistikom duhu zaet istorijski rad ima
drutvenoistorijski karakter, je r ukoliko nije to, onda
odista n ije m arksistiki kad um esto celine istorije i dru
tvenog bitka vri kom adanje ne samo delova koji slede
iz predm eta obrade, i uprkos bilo kakvom m arksisti
kom pozivanju na klasnu borbu, politiki dogaaj izolu-
je od drutvenog bitka, kao totalnog, uzajam nog odnosa
celine, analizira ga u ovakvoj vetakoj izolovanosti kako
bi ga na tako stvorenom planu eventualno apst
raktno spojio na drugom nivou sa drugim vetaki
izolovanim poljima6.
M arksistiki istorijski m etod isto riju shvata kao
drutvenu nauku, stoga uvek pie istoriju drutva, ime
se tako bitno razlikuje od polit-centrine, individualizi-
jue istorijske nauke XIX stolea. Druga je stvar, me
4 Upor. Lukdcs Gyorgy, A tdrsadalmi lit ontolgidjdrol.
Tdrtneti fejezetek. (O ontologiji drutvenog bitka. Istorijska
poglavlja), Budimpeta, 1976, 359.
s Jiirgen Kuczinsky, Jahrbuch fiir Wirtschaftsgeschichte,
1960. Stanovite Kuinskog naprosto proizlazi iz toga to on
u sistemu drutvenih nauka istoriju ekonomije svrstava u eko
nomske nauke (Wirtschaftswissenschaften), dok istoriju poisto-
veuje sa politikom istorijom, koja istrauje istoriisku stranu
politike nadgradnje i klasne politike, Jahrbuch fiir Wirt
schaftsgeschichte, 1976, II, 19.
Lukdcs, isto, 290.

116
utim, da li je mogue u n u tar jedne naune discipline
ispitivati celovitost drutvenog bitka u takvim segmenti
ma koji u ranije razvijenoj istoriji ekonomje i istoriog
rafiji, pored dominirajueg politikog dogaaja, otkri
vaju i takve aspekte ovog drutvenog totaliteta koji su
bili zapostavljeni u dosadanjoj istoriografiji a spadaju
u svakodnevne, fundam entalne ivotne funkcije drutva,
ali koji ni u istoriji ekonomije, prvenstveno usredsree-
noj na ekonomske procese, a jo m anje u politikoj is
toriografiji koja prikazuje klasnu borbu ili borbu za
vlast, uopte nisu ili su tek jedva dobili mesta.
Isto rija drutva, naravno, ne moe b iti samostalna
studija u tom smislu da se u bilo kojoj relaciji odvaja
od ekonomije, nego u tom smislu to e ona da istra
uje i da obrauje izvesne drutvene procese u osnovi
zavisne ali ne i iskljuivo determ inisane ekonomijom7.
U tom smislu istorija drutva bavi se velikim drut
venim form acijam a: klasama, drutvenim slojevima, dru
tvenim i profesionalnim grupam a, analizirajui njiho
vo kretanje, stru k tu ru i mene. Ako bismo pokuali da
ukratko odredim o koje su to teme koje bi trebalo uvrs
titi u tem atiku istorije drutva, onda bismo mogli rei
da su to veinom: poloaj, pokreti i ekonomsko-politi-
ke borbe potlaenih drutvenih klasa, raslojavanje poje
dinih klasa, momenti iz svakodnevne ljudske aktivnosti
(nain ivota, stanovanje, ishrana, raspodela dohotka i
izdaci, bolesti, slobodno vreme, kolovanost, seksualno
ponaanje itd.), kao i rasprave, eventualno m onografije
koje sadre demografska istraivanja, odnosno istraiva
nja u vezi sa ovekovom reprodukcijom . To su nema
nikakve sum nje veinom one teme istorije koje deli-
mino ali samo delimino dodiruju i istrauju
ekonomija i istorija ekonomije, a jo vie sociologija
odskora u usponu, ne samo sa stanovita dananjih
nego i tem eljitih istorijskih aspekata. N asuprot tome,
sve ove studije su dugo vremena u okviru tradicionalne
istoriografije jedva dobijale mesta. Moda je jedino
istorija radnikog pokreta najpre dobila pravo graan
stva druga je stvar sa kakvim gleditima ne satno
stoga to je graanska istoriografija ovu temu ranije
zanemarivala nego i stoga to je u mnogim aspektim a
bila u doticaju sa politikom istoriografijom , odnosno
mogla se ograniiti na politiku istoriografiju. U m ark
sistikoj istorijskoj nauci otkrivanje istorije radnkog
pokreta i seljakih pokreta dobi ja odluujuu ulogu,

7 Lukdcs govori o ontolokom prioritetu (isto, 306), to uvek

ne znai uzroni odnos.
117
mada se dobrim delom prenebregavaju ivotne prilike
i uslovi borbe radnike klase ili drugih drutvenih klasa.
Dakle, m arksistika istorijska obrada p itan ja koja smo
uvrstili u okvire drutvenoistorijske nauke jedva d a je
neto uznapredovala.8 Nije re samo o tem atskom osiro
m aenju posredstvom prom iljanja na relaciji dihoto-
m ije ekonom ska isto rija politika istorija, nego o
problem im a da je prevlast politike isto rije uglavnom
dovela do njenog odvajanja od ostalih drutvneih nau
ka, do zapostavljanja njihovih m etoda i rezultata, uslov-
Ijavajui tako em pirijsku deskripciju um esto analize.
S druge strane, istorija drutva trebalo bi da usvoji
metodoloka p itan ja i metode, te d a ujedno u sebi nosi
odbacivanje onog idealistikog shvatanja istorizm a koje
je naglaavanjem razliitosti i jedinstvenosti istoriju
odvojio o dostalih nauka, konstruiui suprotnosti iz
m eu zakona i istorije. (Istini za volju, priznavanje
zakona nije deo samo m arksistikog shvatanja, iako
ispravno povezivanje istorije i zakona, kao unutranje
im anentno zakonito kretanje drutvenog bitka, potie
od Marxa.) M eutim, isto rija drutva ipak im a jasnu
graninu liniju u odnosu na ostale drutvene nauke.
Ne na poslednjem m estu, stoga to isto rija ipak u p r
vom redu istorijski, po m estu i po vrem enu tre tira odre
eno drutvo. Zato treb a da utvrujem o ne samo ono
to postoji nego takoe i kako se i zato se to tako do
godilo, dakle ne moemo se zadovoljiti izvesnim optim
modelom drutvene stru k tu re ve treba d a stvorimo
jedinstvo drutvenih prom ena i posebnih pgjava9.
Ovakvo jedinstvo moe se ostvariti ako uspemo da
posredstvom istorijske analize otkrijem o sredinji spe
cifikum jednog datog drutva, te da tako razvijanu i
analiziranu stru k tu ru sagledamo u k retan ju istorije. Ovo
kretanje u istorijskom razvitku sadrano je u procesu
obrazovanja i rem eenja ravnotee strukture, a potom u
vraanju ravnotee sa izmenjenim kvalitativnim uslo-
vima10.
Potrebno je do k rajn je konsekvence proslediti pita
nja u najnovijim nemakim publikacijam a, gde se brzo
iri interesovanje za istoriju drutva i gde su se razvile
mnoge istoriografske kole sa ozbiljnim i talentovanim
predstavnicim a. Jedan nemaki asopis, pokrenut 1975.
godine, podruje svoga interesovanja ovako formulie:
* Ovde, a i dalje, nismo u stanju da preemo na teme iz
feudalizma ili pak iz novog veka.
9 E. Hobsbawm, From Social History to the History of
Socitety, Daedalus, 1971.
10 Isto.

118
 Predmet asopisa su drutvo i njegova istorija, odnos
no istorija drutva. Na irem planu, sveukupnost poli
tikih, ekonomskih, drutvenih, kulturnih i duhovnih
procesa koji izrastaju iz odreene drutvene formacije.
Sredinja tema je prikazivanje procesa i stru k tu ra d ru
tvenih izmena. Sledstveno tome, u sreditu istraivanja
nalaze se: raslojavanje drutva, oblici politike vlasti,
ekonomski razvitak i socio-kulturoloke pojave.11
Dvojbe nema: m arkiranje teme je srazm erno hete
rogeno. Ovu misao mogli bismo form ulisati i tako da
tekst odraava dilemu: o emu je, zapravo, re, u
irem smislu o jednom novom poim anju istorije koje
mesto polit-centrine slike preputa ekonomsko-drutve-
nom gleditu, otkrivajui u tome glavni rediteljski
princip i pokretaku snagu istorije, ili pak o odreenom
polju istraivanja ove naune discipline. Dva do sada
objavljena godita ovog asopisa jasno ukazuju na to
da autori nisu eleli svoju publikaciju ograniiti isklju
ivo na istoriju drutva i da se uopte ne ograuju od
uobiajene spoljne politike, koja kao tema u tradicio
nalnoj nemakoj istoriografiji zauzima visoko mesto.
Ono, meutim, emu oni okreu lea jeste, u stvari, tra
dicionalna in terpretacija spoljne politike, njeno odvaja
nje od drutveno-ekonomskih pokretakih snaga, dakle
naglaavanja prim ata spoljne politike. D osadanji b ro
jevi asopisa, Jcao i nedavno objavljena knjiga iz pera
nekolicine istoriografa pokretaa asopisa pod naslo
vom Savremena istorija drutva, posveena 70. godi
njici roenja Hansa Rosenberga, predstavljaju moda
pogodnu priliku za izvesna prom iljanja o predm etu
i metodi istorije drutva, i u vezi sa studijam a objavlje
nim u ovoj knjizi i asopisu.
Jiirgen Kocka u prvoj program skoj studiji objav
ljenoj u novom asopisu pod naslovom Theorien in der
Sozial und Gesellschaftsgeschichte istorijsku analizu
strukture drutva sm atra jezgrom drutvenoistorijskih
istraivanja.12 Kocka naglaava tri mogunosti teorijskog
pristupa istoriji drutva. Prva je onako kako je sam
autor formulie marksistiko-lenjmistiki istorijski
m aterijalizam, koji se prim enjuje u Demokratskoj Re
publici Nemakoj, i slui istorijskoj analizi celokupnog
drutva. Kocka nadugako analizira parcijalne rezultate
ovog metoda i njegovu prim enljivost na drutvenoisto-
rijska istraivanja. Ali na kraju, pozivajui se na prete-
ranu zatvorenost teorije, on tvrdi da ovaj m etod zatvara
11 Geschichte und Gesellschaft, 1957, 1.
u J. Kocka, Theorien in der Sozial- und Gesellscaftsge-
schichte, Geschichte und Gesellschaft, 1975/1.
119
 put postavljanju novih pitanja, kao i nekonvencionalnim
mteodam a, te usled toga nije retko bivao istinska pre
preka za irenje teorije i spoznaje.13
Drugu glavnu teorijsku stru ju , naroito rasp ro stra
njenu m eu nemakim istoriarim a, pripisujem o H ansu
Rosenbergu, duhovnom ocu nove nemake drutveno-
istorijske kole. Prem a Kocki ovaj pravac ne proiruje
zahtev za generalizacijom na celinu sveukupnog isto
rijskog procesa, nego samo na jednu njenu m alu etapu,
na period industrijalizacije. K onjunkturne cikluse i s
tim u vezi drutvenopolitike prom ene sm atra takvom
teorijskom okosnicom u istoriji drutva na koju se mo
gu nadovezati analiza stru k tu re i procesa. Kocka ne taji
da model izgraen na jedinstvu i prom enam a dugih vre
menskih perioda i konjunkturnih ciklusa ima dosta
slabih taaka.
Na kraju, zapadnonem aki a u to r treom mogu
nou p ristupa sm atra takozvanu teoriju m odernizacije
na koju se drutvenoistorijska istraivanja mogu osla
njati. M odernizaciju u istoriji oveanstva on shvata kao
proces brzih prom ena14, sm atrajui d a su drutvenopo
litike prom ene koje n astaju preteno usled industrijali
zacije (inaustrijska revolucija) najznaajniji elementi
ovog procesa. U nizu ekonomskih, drutvenih i politi
kih prom ena, u sprezi uzrok-posledica teo rija m oderni
zacije ne izdvaja nikakve prim arne uticaje, pa se esto
korelacija uzrok-posledica u njoj javlja i u obrnutom
smislu. Teorija m odernizacije se, m eutim , u osnovi
oslanja na meuzavisnost sutinskih unutranjih, dru-
tvenoekonomskih meuzavisnosti, te Kocka posebno
podvlai misao prem a kojoj asinhronizacija ekonomske
modernizacije i drutvenopolitike zaostalosti i suprot
nosti koja iz toga proistie p redstavljaju jednu od veli
kih pokretakih snaga m odernih isto rijsk ih procesa.15
Kocka ne apsolutizuje ni vrednost teorije m oderni
zacije. S njim e se moemo sloiti u tome da je njene
kategorine kriteri j ume daleko lake odrediti u okviri
ma ekonomije nego u okvirima sistem a drutvenih i po
litikih institucija. On ukazuje i na to da liberalna gra-
15 J. Kocka, isto, Theorien, 20.
14 U vezi s teorijom modernizacije videti: C. E. Blach, The
Dynamics of Modernization, New York, 1966.
15 Ovo pitanje je u maarskoj istoriji ekonomije formuli-
sano pre desetak godina, s tim to se ukazuje da je monarhija
stvorila povoljne uslove za maarski ekonomski preobraaj, ali
je u meuvremenu snano konzervirala drutvenu strukturu.
Videti: Ranky Gyorgy, Az Osztrak-Magyar Monarchia gazdasagi
krdesei (Ekonomska pitanja austrougarske monarhije), Valo-
sdg, 1968, br. 5.

120
danska dem okratija. koja je u XIX stoleu bila adek
vatna form a drutvene i politike modernizacije Zapadne
Evrope, danas jedva moe biti prihvatljiva kao nekakav
obavezni kriterij.
Poto sve tri mogunosti u pristupu ostavlja otvore
nim, Kocka podjednako dem onstrira izvesni empirizam
i elektricizam, teorijsku otvorenost i poistoveenje m ark
sistike teorije sa izvesnim zavtorenim i zastarelim po
gledima.
Uprkos tome Kockina studija je pouna, ne samo
zbog velike erudicije i teorijskog interesovanja njenog
autora, ve i zato to pored svega reflektuje teorijsku
nesigurnost zapadne istorije drutva, istovremeno skre
ui panju i na mnoge teorijske i metodoloke proble
me koje drutvenoistorijska istraivanja ni kod nas ne
mogu zaobii. Nae kritike prim edbe na Kockin rad,
naime, ne mogu skratiti slabosti m arksistike istoriogra
fije u ovim pitanjim a.
A sada da pre svega ukaemo na pitanja drutvene
strukture u raslojavanja, koja inae i brojano zauzima
ju vano mesto meu zapadnonemakim publikacijam a
koje se bave istorijom drutva a to, naravno, nije
sluajno. I zaista, ovo je oblast gde drutvenoistorijska
istraivanja ne samo to su bila u stanju da iskau
rezultate i dosad, ve su tu ponajvie pronalazila svoj
anr koji se u uem smislu odvaja kako od ekonomske
istorije tako i od istorije politikih istitucija. Teorijski
i praktini aspekt podjednako govore o isticanju u prvi
plan problem atike raslojavanja drutva. Kocka analizu
klasnog statusa i interesnih grupa prikazuje kao pojam
koji je preuzet ili pak treba da bude preuzet iz sistema
kategorija ostalih drutvenih nauka.16 Oigledno je da se
u ovom aritu moe nai ili bi se tako moglo rei
i da je mogue sum irati jednu od najhitnijih razlika
u gleditima koja m arksistiko shvatanje istorije odva
ja od toliko vane i poune nove kole.
Kockin pristup, van svake sumnje, ima svoju unu
tranju logiku. Naime, ovaj izvanredni mladi zapadno-
nemaki istoriar i za Max Weberove idealne tipove
sm atra da oni predstavljalju prim enu drutvenoistorij-
skih pojmova.17 Dakle, on u celosti ostavlja otvorenom
mogunost interpretacije po kojoj klasa, status, gru
pa, na nain poput veberevoskog takozvanog idealnog
tipa, nisu fundam entalni elem ent istorijske stvarnosti,
J. Kocka, Theorien, 13.
17 J. Kocka, Theorien, 17, kao i J. Kocka, Sozialge
schichte, Gottingen, 1977.
121
ve m etodoloko pomono istraivanje.18 M eutim, nije
li moda u pravu A. G erschkron19 koji veberovski ideal
ni tip u vreme dom inacaje istorizm a sm atra p rinud
nim kam ufliranjem generalizaoije i istorijske ap strak
cije, za kojim u ovom obliku danas skoro i nem a po
trebe. I Gerschkron naglaava da generalizacije koje
se kriju iza tipova zaista ne tvore model nego su pro
izvod realne zbilje. Tako ni klase itd. nisu pojmovi iz
drutvenih nauka prim enjeni na istorijska istraivanja
nego objektivne, istovremeno ekonomske, drutvene i
politike kategorije istorijskog razvitka. Naravno, pozna
jui Kockin rad teko bi se moglo rei da ovaj au to r
ba pria p ostojanje klasa i njihovu odluujuu ulogu
drutva. Pre bi se reklo da je re o tome kako se meu
raznorodnim tendenoijam a zapadne istorije drutva
sigurno moe pronai jedan takav pravac k o ji rankeo-
vski politiki centrizam u celini eli da zameni siste
mom Max Veberove drutvenoekonom ske orijentacije.
U k rajn jo j liniji, naravno, re je o istorijskim kate
gorijam a objektivnim i za m arksistiku sociologiju, u
ijem su m etodu istraivanja bilo u drutvenoj stru k
turi bilo u m obilnosti stvoreni takvi rezultati bez ko
jih se u drutvenoistorijskim istraivanjim a ne moe.20
M eutim, ako isto riar eli da se tem eljito bavi isto
rijskim problem im a drutvenog raslojavanja, jedva da
moe dospeti dalje od m odela izraenih posredstvom
sociologije. Ispitivanje raslojavanja drutva moe se e
sto vriti s ciljem da se odbaci m arksistiko shvatanje
o klasi, dok se, s druge strane, upravo na tem elju kla
snih pogleda ovo shvatanje ini preciznijim, istorijski
autentinijim , ispunjemijim ivotom. Prim am o skicira-
nje klasnih odnosa, najamni radnici, kapitalisti i zem-
ljoposednici su tri velike klase modela drutva zasnova
nog na kapitalistikom nainu proizvodnje,21 oigledno
da utem eljuje ekonomski model i funkciju, ali ne moe
da zameni istorijska ispitivanja koja ukazuju n a osnov
ne uzajam ne odnose, ali ne i na celovitu istorijsku stvar
nost. Potrebno je istraivanje drutvenih slojeva, ali
pojavu moemo tek onda shvatiti ako sutinu ne eli
mo da zamenimo, ako opiemo drutvenu stru k tu ru n^
" U vezi sa suprotnom interpretacijom M. Weberovog
idealnog tipa videti: R. Stephen Warner, The Role of Religious
Ideas an the use of models in Max Weber's comparative Studies,
Journal Economic Hystory, 19701976.
19 A. Gerschenkron, Continuity in History, Cambridge, 1970.
20 Videti pregled literature u studijama Zsuzse Ferge i
Rudolfa Andorke u knjizi A szocioldgia dgazatai, Budimpeta,
1975.
21 Marx, A tdke (Kapital), III, 847.
122
osnovu kapital-odnosa,22 ako stavimo odgovarajui na
glasak ne samo na razdvajanje drutvenih slojeva nego
i na njihov uzajam ni odnos, ako drutveno raslojavanje
ne suprotstavim o klasnim odnosima, nego ih posmatra-
mo upravo u njihovim okvirima, ako polazimo od fun
kcije fundam entalnih proizvodnih odnosa (svojinskih od
nosa i na njim a zasnovanih odnosa vlasti).
Razlika izmeu drutvene stru k tu re i drutvenog ra
slojavanja nije u dovoljnoj meri raiena. Prema
najirem shvatanju, stru k tu ra drutva sadri u sebi sve
drutvene ,sistem e, u njoj se pojedini ,sistem form ira
vezivanjem najraznolikijih (porodinih, religioznih, pri
jateljskih, profesionalnih, potroakih itd.) situaoija
(statusa). Na isti nain koristim o pojam raslojavanja za
deskripciju rasnih, religioznih, starosnih, polnih, profe
sionalnih itd. razlika pie Zsuzsa Ferge.23 Ti teorijski
pristupi, koji se javljaju u sociologiji ili u ekonomiji,
uglavnom se u celosti mogu nai kao naelne osnove
razliitih istorijskih istraivanja o raslojavanju. Ovu te
oriju funkcije prvi p u t je prim enio Schmoller u svojim
radovima o ekonomskoj isto riji i istoriji drutva. Dir-
kemovska koncepcija, koja je podelu rada povezala p r
venstveno sa brojem stanovnitva i gustoom ivlja, ne-
retko se prim etnije javlja u istraivanjim a o raslojava
nju drutva zasnovanom na teoriji modernizacije. Pro
blem atika drutvenog raslojavanja tesno je vezana i za
radove iz istorije drutva koji istrauju stru k tu ru vla
sti. Ovo istraivanje, m eutim, biva iskrivljeno ili ma
kar jednostrano kad poglede ve poznatog sociologa
(Dahrendorfa) po kojem vezivanje klasa za ekonom
ske odnose sputava istraivanje uini svojim teorij
skim polazitem.24
Sa istorijskog stanovita analitiko razluivanje ap
solutnih i relativnih klasnih situacija i njihovo povezi
vanje sa drutvenim i istorijskim kretanjim a moe biti
samo polazni p u t kojim se moe ii u istraivanju ra
slojavanja druiva.
Ako pojam stru k tu re drutva shvatimo ozbiljno,
onda treb a pretpostaviti da kod svake drutvene klase
moemo otkriti poziciona svojstva proizila iz poloaia
koji ona zauzima u n u ta r istorijski odreene drutvene
strukture na koju ipak utiu odnosi koji se nadovezuju
22 Kolosi Tam&s, Tdrsadalmi struktura is szocializmus (Dru
tvena struktura i socijalizam), Budimpeta, 1974.
a Ferge Zsuzsa, Tdrsadalmunk ritegzdise (Raslojavanje
naeg drutva), Budimpeta, 1969, 35. .
24 Ferge, isto, 46. R. Dahrendorf, Class and Class Conflict in
Industrial Society, London, 1954.
123
 na ostale sastavne delove stru k tu re datog drutva i koji
su do izvesne mere nezavisni od u n u tran jih svojstava,
kao to su, na prim er, jedna profesija ili pak m aterijal
ne prilike . . . Naravno, posredstvom pozicije i situacije
odreena klasna svojstva moemo razdvojiti samo m i
saonom operacijom, ve i stoga to klasnu situaciju mo
emo odrediti i kao poziciju zauzetu u sistem u proizvod
nih odnosa i uglavnom time to klasna situacija ogra
niava i taj najee vrlo uzani varijacioni krug u ko
jem se mogu pojaviti svojstva vezana za poziciju.
Pozicija koju zauzima jedna jedinka ili jedna gru
pa u stru k tu ri drutva nikada se ne moe odrediti sa
svim isto, na statiki nain, odnosno kao u datoj stru k
turi u datom tren u tk u zauzeta relativna pozicija (gor
nja, srednja, donja); iza take fiksirane sinhrondnim
poprenim presekom uvek postoji nizbrdica jednog d ru
tvenog puta. Stoga, ako ne elimo da izgubimo iz vida
sve ono to situacija koja se uzdie ili sputa znai kod
konkretnog preivljavanja pozicije, svaku taku treba
okarakterisati diferencijalnim koliinama to ga opisuje
funkcija cele krive.25
Ovaj isto rijsk i p ristup ne poistoveuje antagonisti
ki pogled na klase sa nekakvom pojednostavljenom di-
hotom ijom , te poglavito sledi postupak koji Zsuzsa Fer
ge kod M arxa oznaava kao tri nivoa analize. Najuopte-
niji, n ajap strak tn iji nivo, naravno, moemo oznaavati
samo izvesne pravce istorijskog istraivanja. Prilikom
analize koje se odnose na dejstvujue mehanizme i os
novnu stru k tu ru drutvenih fundam entalnih form i nala
zimo u sutini vi'e oslonca. Vie od toga, Marxove isto-
rijske analize najm anje uoptavajue ukazuju ve
na istorijske mogunosti ispitivanja drutvenog rasloja
vanja, ali ne i na m ogunosti sociolokih ispitivanja.
Osvrnimo se sada i na to kako Kocka form ulie
mogunosti i zadatke istraivanja drutvenih raslojava
nja. U postavljanju problem a, istraivanja drutvenih
raslojavanja treba da obuhvate sve oblasti, poev od
ljudske reprodukcije i dem ografskih prom ena pa do od
nosa vlasti i zavisnosti, preko razliitih tipova drutve
nih i drutveno-psiholokih stru k tu ra i procesa (struktu
ra porodice i drutveni ivot, procesi, jezik, kolektivni
m entalitet, korienje slobodnog vremena, ivot u u dru
enjima u sistem u politike vlasti, od pasivnog i aktiv
nog uea u politikim procesim a sve do razvitka
um etnosti i nauke) kako bi se sa odgovarajuom panjom
25 Videti L. P. Bourdieu, Condition de ta class et position
de class, Ferge, isto, str. 6566.
124
pratile razlike i slinosti specifine za pojedine sloje
ve.26 I pored pronem ake i vetake formulacije vrlo
je jednoznaan stav da Kocka ne razlikuje, s jedne stra
ne, prim arne, odreujue, i sekundarne, te delimino na
njim a sazdane uzajam ne uslovljenosti, dok, s druge
strane, ispitivanjim a drutvenih raslojavanja u uem
smislu p rib raja i nekoliko takvih studija koje su drugi
autori27 po naem m iljenju neopravdano uvrstili
u ostale aspekte istorije drutva. Em pirijsku protivre-
nost izmeu ambiciozno postavljenog pitanja i stvarnos
ti istraivanja Kocka prem ouje na taj nain to kae:
do eljene velike sinteze p u t moe da vodi preko ita
vog niza specijalnih i parcijalnih istraivanja. Sasvim
tano. To podjednako potvruju kako studije objav
ljene u asopisu pod nazivom Geschichte und Gesel
lschaft tako i lanci koji se mogu itati u Rosenbergo-
voj spomen-knjizi. M eritom ije drutvenodstorijske rado
ve imamo veinom na urbanom nivou, odreenim ma
njim proizvodnim granam a prvenstveno iz XIX veka
kada su izvori bili kvantitativno omeeniji. I najpoznatija
dela m eunarodne literature koja sveobuhvatno rasprav
ljaju o form iranju radnike klase28 otkrivaju nam raz
doblje XIX veka. Tome dodajm o da je preteno ovo
razdoblje pruilo nov, vredniji drutvenoistorijski iz
vorni m aterijal. Ukazujem, na prim er, na adresare, ven-
anice, ostale upise u m atine knjige, m aterijale u vezi
s nasledstvom i ostavinskim raspravam a. Na kraju, ali
ne i na poslednjem mestu, srazm erno jasniji drutveni
i ekonomski odnosi epohe, nii nivo njenog tehnikog
razvoja, organizaciona jednostavnost, u ne maloj meri
olakavaju ispitivanja, poto su tada kako klasni odnosi
tako i poloaj drutvenih slojeva bili sutinski jasniji,
javljali su se u m anje komplikovanom vidu nego u XX
stoleu.
Od etiri studije objavljene u prvom b ro ju zapadno-
nemakog asopisa tri ob ra u ju teme iz XIX stolea,
uglavnom sa zaviajnom problem atikom .29 Sa stanovita
karaktera m aterijala a to nimalo ne um anjuje vrednost
njihovih rezultata lanci su usredsreeni na p itan ja
J. Kocka Theorien, 34.
27 Hobsbawm, From Social History to the History of So
ciety.
21 PI. Thompson, The Making of the English Working-Class,
New York, 1963. .
F. Marquard, Sozialer Aufsteig, sozialer Absteig und die
Entstehung der Berliner Arbeitsklasse 18061948; Aycoberry,
Der Strukturwandel im KSlner Mittelstand 18201858; D.Crev:
Regionalmobilitat und Arbeitsklasse. Das Beispiel Bochum
1880-1900.
125
drutvene mobilnosti. To je takva tem a za koju je so
ciologija poslednjih godina dala obimnu, kako teorijsku
tako i em pirijsku literatu ru . U studijam a se osea zah-
tev koji je form ulisao i sam Kocka. Prem a tome, u vi-
edimenzionalnom modelu drutvene strukture, zasnova
nom na klasnim odnosima, sa stanovita raslojavanja ne
smeju nedostajati sledei inioci: Klasni poloaj (vlas
nitvo nad sredstvim a za proizvodnju ili njihov nedosta
tak), pripadanje profesiji ili pak profesionalnoj grupi
prem a hijerarhiji. (H ijerarhiju treba da odredi istori
ar prem a rangu statusa i prestia pojedinih profesija,
odnosno prem a nivou prosenog dohotka zanimanja.) Ve
liina dohotka i imovine i merilo obrazovanosti, merilo
uea u politikoj vlasti, prip ad aju razliitim krajevi
ma, religijam a i generacijam a.30 Kocka ne zauzima jed
noznaan stav u pogledu uzajam nog odnosa izmeu onih
inilaca koji obrazuju slojeve. On sm atra dopustivim da
se prilikom analize stru k tu re poe od toga da razliiti
slojevi u procesu m odem e industrijalizacije dobijaju sve
znaajniju ulogu u drutvenim prom enam a, te tako p ri
padnost nekoj profesiji ili profesionalnoj grupi sve vie
odreuje mesto jedinke u drutvu. Meutim, ne oponira
ni tom od xMarxa orijentisanom i posredstvom mnogih
zapaanja verifikovanom stanovitu po kome jedan od
reeni drutveni, ekonom ski odnos to je okolnost da
je od dve klase (one koja poseduje i one druge koja je
liena proizvodnih sredstava) najpresudnije pripadanje
jednoj klasi boje od bilo kog drugog inioca rasloja
vanja odreuje svakovrsne ivotne mogunosti, aktiv
nosti i ponaanje jedinki i grupa, konflikte i organizo-
vanje.31
Ova teorijska nesigurnost p risu tn a je u svim studi
jam a. Dodue, pojedinci n asuprot Kocki odluno
se p riklan jaju prvom reenju, po kojem se klasno stano
vite rasplinjava. Kod drugih, u prilog teorijski spornim
reenjim a govore ne toliko teorijska prom iljanja koliko
praktine tekoe. Ova dilema se najvie osea u tekstu
studije koja se bavi takozvanim srednjim staleima (Mit-
telstand).32 Teorijski problem i studija o radnikoj klasi
deluju sutinski jednostavnije. Dokaziva dihotom ija
pravca vertikalne m obilnosti ne zam agljuje dom inantnu
tendenciju, konkretno to da je broj onih koji su tonuli
30 J. Kocka, Theorien, 41.
31 Isto.
32 P. Aycoberry, Der Strukturwandel im Kolner Mittelstand,
Geschichte und Gesellschaft, 1975, 1.

126
bio vei od onih koji su se iz radnike klase podizali.33
Meutim, branei ovu svoju tvrdnju autor u jednom
lanku uglavnom sline problem atike zapoinje polemi
ku sa onim istoriarim a iz DR Nemake koji kretanje
radnike klase u razdoblju pre 1848. godine tumae is
kljuivo kao posledicu kapitalistikog razvitka.34 Inae
u Rosenbergovoj spomen-knjizi radnika klasa se manje
nalazi u sreditu interesovanja. Pretpostavlja se da je
jedan od razloga u tome to su neke studije u ovoj
knjizi vie rezultat drutvenoistorijskog shvatanja isto
rije negoli striktno drutvenoistorijske tematike. Vie
tekstova moe se svrstati izriito u problem atiku eko
nomske istorije. Knjigu su uredili Rosenbergovi p rija
telji i uenici u znak seanja na istoriara jednog jas
nog i diferenciranog teorijskog interesovanja koji je za
istoriju drutva to se vezuje za probleme istorijske
stvarnosti uprkos svemu obavio pionirski posao. Hans
Rosenberg istoriar koji je pred hitlerovskom erom
emigrirao u Ameriku; za razliku od vie svojih kolega
em igranata on se nacistikom reimu nije suprotstavio
samo politiki nego i svojim shvatanjem istorije. Rosen
berg je ve ranije u Nemakoj otro kritikovao dravo
tvorno i polit-centrino, ideoloki izuzetno konzervativno
i nacionalistiki snano orijentisano vladajue shvatanje
istorije. Nije stoga sluajno ta je za tem u svog prvog
veeg rada izabrao krizu 185759, ime je eleo da u
nemakoj istoriografiji prem osti jaz izmeu drave i po
litike, odnosno ekonomije i drutva. Sledee glavnije
stranice njegovog delovanja su studija o drutvenoj funk
ciji junkera, zatim obrada velike depresije (1873 1896),
osvetljavanje drutvenog uticaja agrarnog elementa, te
najzad, sum am a m onografija pod naslovom Birokratija,
aristokratija i autokratija. Prusko d ru tvo * Ova istrai
vanja istovrmeno su predstavljala strunu priprem u za
veliku sintezu koja je objavljena pod naslovom Velika
depresija i Bism arkovo razdoblje. Ekonom ska kon ju n ktu
ra, drutvo i politika u Srednjoj E v ro p i* Ravnajui se
33 F. Marquard, Sozialer Aufsteig, sozialer Absteig und die
Enstehung der Berliner Arbeitsklasse, Geschichte und Gesell
schaft, 1975, 1.
34 F. Marquard, A Working Class in Berlin in the 1840's,
Sozialgeschichte heute, 1972.
35 Die Weltwirtschaftskrisis 1857 1859, Stuttgart, 1934; The
Rise of Junkers ind Brandenburg-Prussia 14101563, American
Historical Review, 1943, Bureaucracy, Aristocracy and Autocracy.
The Prussian Experience 1660 1815, Cambridge, 1958; Grosse
Depression und Bismarckzeit. Wirtschaftablauf und Politik in
Mitteleuropa, Berlin, 1967.
34 Videti predgovor H. U. Wehlera za knjigu pod naslovom
Szozialgeschichte heute. Rosenbergova drutveno-ekonomski ori-
127
prem a glavnoj istoriografskoj aktivnosti H ansa Rosen-
berga, urednici sveske grupisali su studije oko tri glavna
pitanja: Drutvo i ekonom ija u X IX i XX veku; Biro-
kratija od XVII stolea; Liberalizam u XIX veku. Eko
nom ska konjunktura javlja se kao form irajua snaga
drutva i politikog ivota ali samo delimino u
ekonomskim studijam a sveske. D ieter Groh u studiji
Revolutionsstralegie und W irtsch a ftko n ju n ktu r ne sledi
samo Rosenbergovo postavljanje p itanja, nego misli
Marxa i Engelsa. Poznato je da su Marx i Engels videli
tesnu vezu izmeu o p ad an ja revolucionarnog talasa
1848. godine i novog ekonom skog prosperiteta u vezi sa
otkriem kalif orni jsk ih zlatonosnih polja. Marx je u po
etku novi revolucionarni talas oekivao kao neizbenu
posledicu opadanja konjunkture, Grohova studija pod
robno in terp retira teorijske tekstove ranog nemakog
radnikog pokreta, ukazujui na preterani Marxov i En-
gelsov optim izam i zablude. Sa stanovita istoriografije
naroito vanim sm atram o autorov zakljuak prem a ko
me se iako se i sam Engels u kasnijem periodu esto
ograivao od m ehanikog m anipulisanja ekonomskim
korelacijam a delimino ipak ovamo mogu proslediti
ekonom istike tendencije ranog radnikog pokreta.
Ako se Grohova stu d ija ipak moe uvrstiti u tema
tiku koju sm atram o istorijom drutva, onda bi Bohmov
lanak (Koncentracija banaka i teka industrija), ili
Zierbina rasprava o drutveno-ekonomskim osnovama
nemakog im perijalizm a, ili ra d H ansa Jurgena Puhla
o agrarnoj politici, kao i stu d ija o dravnom budetu,
mogli da dobiju svoje m esto u tradicionalnoj elaboraciji
o istoriji ekonomije. Jedna od najb o ljih stu d ija ove sves
ke, koja jo izriitije ide tragom Rosenbergove postav
ke: K onjunkturni razvitak nemake ekonomije, ima
mnogo jednoznaniji ekonom ski karakter.
M etodoloka zasnovanost ovih tem a je sasvim pri
sutna. Isto rija ekonom ije ne samo da predm etno zasni
va ispitivanje, nego zahvaljujui svojoj naelnoj i do
nekle metodolokoj razvijenosti do izvesne mere, prem da
njom e ne vlada, ak i usm erava isto riju drutva. Uprkos
kvalitetnim studijam a iz istorije ekonomije, ili, tanije,
jentisana shvatanja uopte nisu spreila istoriara koji ivi u
SAD da s vremena na vreme rukovoen ne samo drugim
pogledima nego i politiki pristrasno i nepravedno podvrgava
kritici novu marksistiku istoriografiju koja se poela razvijati
u DR Nemakoj pedesetih godina. Videti, na primer, njegove
kritike u goditima asopisa Journal of Economic History. U
protivrenosti nemake istorijske i ideoloke stvarnosti spada i
to da su njegovi istorijski pogledi doprineli razr as tanju jedne
liberalne demokratske nove generacije istoriara u SR Nemakoj.

128
pored tih tekstova, najveu vrednost pomenute sveske,
odnosno njen novum ak i onda ako to nisu najbolje
studije vidim u studijam a koje se striktno mogu
uvrstiti u oblast istorije drutva, kao to su W. Fann:
Razvitak pruskog ministarstva, Friedrich Zunkel:
Uloga rudarskih inovnika u izgradnji industrije u Rur-
skoj oblasti, R obert Biegler: Drutveni status i poli
tika uloga protestantskog svetenstva u Pruskoj pre
1848, Elaine Spencer: Kapital, inovnioi i drutvena
antipatija u Rurskoj oblasti 1896 1914, Klaus Saul:
Dravna intervencija i radnike borbe u Vilhelmskom
carstvu 1904 1914.
Re je, dakle, o ogledima koji obuhvata ju vremenski
raspon od skoro 100 godina, meu kojim a se lako mogu
nai neke vrlo jasne dodirne take, zajednika linija.
Takvo je, na prim er, pitanje srednje klase ili srednjih
slojva, zatim problem birokrati je i birokratizacije, sa
jakim uticajim a Maxa W ebera, i na kraju, ali ne na po-
slednjem mestu, uloga drave odnosno dravnog apara
ta. Pomenute studije, dakle, ne ispituju odgovarajue
srednje slojeve ili odgovarajue grupe aparata sa stano
vita drutvenog raslojavanja, porekla ili sastava. Autore
vie interesuje drutvena funkcija ovih snaga. Oni ispi
tuju njihovu ulogu u takozvanom procesu moderniza
cije. Trae odgovor na pitanje kakvo mesto zauzima d r
avna b iro k ratija u borbi izmeu kapitala i rada, kako
se centralni upravni ap arat pretvara u najvaniji deo
jednog m odernog drutva.
U m isaonom pogledu autori su bliski koncepciji o
organizovanom kapitalizmu prem a Hilferdingu, ali
istorijski retrospektivno projektovanoj na ranije raz
doblje H ansa Ulricha W ehlera, urednika sveske.37 Weh
ler, i autori pom enutih studija, koje delimino idu nje
govim tragom, sutinski ve i razdoblje od 1870. do
1914. godine zbog jaanja intervencije drave i njene
rastue uloge, tre tiraju kao posebnu etapu kapitalizma.
Istiui ulogu monopola i saledavajui prelaz u mono-
kapitalizam, nasu p ro t m arksistikom pristupu ovi auto
ri, s druge strane, u razdoblju intervencije drave i nove
organizovanosti ele da vide karakteristinu crtu samog
razdoblja.
Uloga drave i dravnog aparata je, dakle, jedan od
najhitnijih teorijskih problem a studija. To dolazi do iz
raaja u jednoznanoj form ulaciji Jiirgena Kocke Mark-
sistiko-lenjinistika interpretacija problema pruske dr
57 O ovom pitanju organizovana je i jedna konferencija.
H. A. Winkler, Die Organisierte Kapitalismus, Gottingen, 1973.
9 Marksizam u svetu 129
ave i modernizacija pre 1848. Naime, Kocka kritikuje
stanovite istoriara iz DR Nemake, koji su reform e
sprovedene posredstvom apsolutistike feudalne pruske
drave, ponajvie u interesu buroazije, uglavnom p rip i
sivali uspenoj borbi buroazije, ne uzimajui u obzir
specifinu ulogu drave i njenog ap arata kao estih
inicijatora bezuslovnih izvrilaca ovih reform i.38
Kocka m arksistiku m etodologiju i ovde, kao i u
vie drugih svojih studija, hoe da dopuni veberovskim
postavljanjem p itan ja (a praktino shvatanjim a H ansa
Rosenberga)39.
Kocku, i one druge au to re studija u knjizi koji ispi
tu ju ulogu dravne birokratije, veoma zaokuplja jedna
konstatacija o apsolutizm u koja potie od Engelsa. Ona
polazi od one poznate teze da se izmeu plem stva u
propadanju i buroazije u usponu privrem eno moe
uspostaviti ravnotea, usled ega centralna dravna vlast
dobija izvesnu ekvibristiku, stabilizirajuu sam ostalnu
ulogu. O samostaljenje ove inovniko-oficirske kaste
pie Engels koja stvara privid da se u dzvesnom
smislu nalazi iznad drutva, u stvari stvara privid da
se drava osam ostaljuje od drutva.40
Kocka priznaje: n asuprot hegelovskom shvatanju da
inovniki sloj radi za opte dobro nezavisno od interesa
sloja i klase a to shvatanje jo uvek dom inira u m no
gim nemakim radovim a m arksistiko istraivanje
pravilno ukazuje na klasnu i drutvenu determ iniranost
birokratije. On, m eutim , ne jednom opravdano k riti
kuje koncepcije koje pretpostavljaju m ehaniku vezu
izmeu drave i klasnih interesa, teorijski jednostranim
sm atra shvatanje koje dravu, dravni ap arat vidi jed
nostavno samo kao ugnjetaki organ vladajue klase.
Zapadnonemaki isto riar ukazuje i n a to d a je ovo
shvatanje suzilo sferu ispitivanja, poto je iz svog inte
resovanja uglavnom iskljuilo ispitivanje drutvenog
sastava dravnog aparata, njegov uinak (upravljanje,
organizacija), konkretne veze, oblike ponaanja, u n u tra
nje konflikte i njegove promene. Poto predstavnici
ovog shvatanja ne priznaju relativnu sam ostalnost bi
rokratije, bilo kao institucije bilo kao drutvene grupe,
MJ. Kocka, Preussischer Staat und Modernisierung in
Marxistisch-leninistischen Interpretationen und ihre Probleme,
u: Sozialgeschichte heute.
MA. Kocka, Karl Marx und Max Weber in Vergleich, u:
Geschichte und Okonomie koju je uradio H. U. Wehler, Koln,
1973.
40 Marx Engels, tom IV, 28. Novija marksistika lita-
ratura osporava tezu o ravnotei.
130
nezainteresovano prelaze preko svake birokratske mere
koja modemizuje, a koju birokrati ja ne donosi zbog
svoje feudalne vezanosti nego radi vrenja vlasti i u
interesu samoodranja.41
Moje uverenje je d a su Kocka i mnogi drugi naga
zili na nesumnjivo slabu taku m arksistike literature.
Uloga drave i dravnog aparata, njegova relativna sa
mostalnost, bilo u pozitivnom bilo u negativnom smislu
setimo se samo rasprava o faizmu ni izdaleka
nije raiena. Studije u knjizi, m eutim, ne o staju na
tlu analize relativne sam ostalnosti. Postepeno se apsolu-
tizuje ta relativna sam ostalnost pa shodno tome bledi
prikljuivanje dravne ili preduzetne birokratije vlada-
juim klasama, odnosno krupnom kapitalu. Nije primer-
no naznaen ni vremenski horizont. Tako pod zajedniki
imenitelj dospevaju reform e dravnog aparata u raz
doblju pre revolucije 1848 (Vormiirz) ostavimo tre
nutno po strani koliko su se dogaaji odigrali pod pri
tiskom nadirue buroazije ili iz drugih razloga, ili pak
iz prom iljanja i O brigkeitsstaat socijalne reforme
potkraj XIX stolea. Mada autori, najvie Kocka,
snano potcrtavaju da se sredinom XIX veka drava,
ako jo i nije zastupala buroaziju, nikako ni
je zalepila za nazadni drutveni obrazac plem
stva; ipak, vapijua protivrenost nemake impe-
nije potkraj veka ispoljila se izmeu burnog razvitka
ekonomije '(modernizacija) i zaostajanja politike struk
ture drutva. Konzervativni antiliberalizam Obrigkeits-
staata i njegovo uplitanje u otvoreni konflikt izmeu
kapitala i rada jedva se moe svesti pod jedan imenitelj
sa Vormiirzovim reform am a, ak i u sluaju da im ni u
pogledu smernica nije bilo nevano prenebregavanje uzo
ra francuske revolucije. Naravno, nije re o tome da
pomenuta knjiga uvek i svagda propoveda ovakve ili
sline apologetske koncepcije, tavie, njeni stvarni zak
ljuci, kako ih formulie K laus Saul u zavrnom delu
svoje studije Staatsintervention und Arbeitskampf:
sredstva drave u vezi sa borbom radnika u krajnjoj
liniji su ostala istovetna: potiskivanje sindikata od
strane adm inistracije i pravosua42 dosta jednostra
no ukazuje na kontraindikaciju izmeu teorijske nesi
gurnosti i stvarnih rezultata istraivanja. Naime, po
mom m iljenju metodoloki je efikasnije ako istraiva,
posm atrajui drutvo i ekonom iju kao jedinstvo anali
zira politike odluke koje iz toga proizlaze i ideologiju
41 J. Kocka, Prussischer Staat und Modemisierung, Sozial
geschichte heute, 211.
42 Sozialgeschichte heute, 49.
131
koja ih izaziva, nego da polazi samo od drutva te da
pokuava njegove korene traiti samo jednostrano kako
u ekonomiji tako i u vladajuem sistemu. Time smo
stigli do jednog novog sloja u studijam a objavljenim u
Rosenbergovoj spomen-knjizi. N jih bismo ukratko mogli
nazvati istorijom ideologija, samo da ovo angaovanje
u nemakoj istoriografiji nije ve rezervisano za radove
sa snano izraenim drukijim metodolokim i ideolo
kim polazitem. Sutinska razlika je u tome to su u
ovoj svesci, u ovim studijam a, duhovne stru je i politike
ideologije bezuslovni i neosporni delovi istorije drutva
(Drava, narod i p artija, veza izmeu liberalnog shvata
nja i akcija pre 1848; Politiki liberalizam, agrarni
interesi i organizovano radnitvo 1850 1880; Poloaj
m anjina kao merilo drutvene emancipacije; Nasta
nak modernog semitizm a; D rutvena i politika funkcija
antisemitizma). Prve studije odista izvode ideoloke
pojave iz ekonomskih i privrednih konflikata. Dodajmo
tome: i kad je re o liberalistikom shvatanju drave i
naroda, ili o pojavi antisem itizm a, i onda ponajpre
moramo razm iljati o njihovim drutvenoistorijskim as
pektima, p a ak ako su eventualno obe ove pojave i
ivele svojim sam ostalnim ideolokim ivotom. Politika
i ideologija, po shvatanju Maxa W ebera kao borba za
ekspanziju vlasti (ne jednom u smislu lane svesti), kao
i borba za sveukupne i parcijalne interese vladajue
klase, jasno se prikljuuju konjunkturi i poremeajim a
ekonomskog razvitka, porastu populacije i obrazovanju
klasnih stru k tu ra.43
U nizu ovakvih studija posebno bih eleo istai
ogled R einhadra Riirupa pod naslovom Kontinuitet i
diskontinuitet u jevrejskom p itanju u XIX veku. Autor
polazi od one poznate pretpostavke da je modemi anti-
sistem proizvod graanskog drutva XTX veka i da se
moe razum eti samo na osnovu stru k tu re i tendencija
tog drutva44. U skladu s tim on odbacuje postavku o
venom antisemitizm u, ali naglaavajui d a antisem iti
zam nije nastao iz jevrejskog p itan ja ve je rezultat
drutvenih odnosa koji antisem itizm u pripisuju odre
ene drutvene, politike funkcije. R urup povlai isto-
rijsku razliku izmeu javljanja jevrejskog pitanja kao
prirodne propratne pojave u form iranju moderne kapi
talistike ekonom ije i drutva, dakle em anoipatom og
procesa novog modernog antisem itizm a nakon zavretka
ovog procesa. Sve to, meutim, on iz stalekog korpo
43 Max Weber, Gazdasdg is tdrsadalom (Privreda i drutvo),
Budimpeta, 1967. 241.
44 Sozialgeschichte heute, 388.

132
 rativnog drutva prenosi u proces preobraavan ja u in
dustrijsko kapitalistiko drutvo, dovodei ga u ideo
lokom pogledu u vezu sa izmenjenom funkoijom nacio
nalizma. Nacionalizam je prvobitno bio oruje graanske
emancipacije u borbi protiv stalekog feudalnog drutva,
od oivotvorenja nacionalne drave 70-tih godina postaje
ak unutarpolitiki program konzervativnih snaga, drav
na ideologija i sredstvo u borbi protiv graanskih libe
ralnih shvatanja.45
Kriza identiteta graanskog liberalnog poretka bila
je, naravno, duboko ukorenjena u ekonomske odnose,
a pored toga i povezana sa prvom velikom ekonomskom
krizom 1873. godine, recesijom k o ja je potom usledila,
kao i sa novim pojavam a u kapitalizmu. Ranije je jev-
rejsko pitanje, odnosno pitanje emancipacije predstavlja
lo deo form iranja kapitalistikih odnosa, ali ih nije
moglo zam eniti te tako nije postalo paravan za reenje
drugih drutvenih problema, odnosno za odgaanje re-
enja. Sad se, m eutim, preobrazilo u o ptu ideologiju,
u jedan model na koji su konzervativne snage svodile
sveukupnost akutnih drutvenih problem a i koji je slu
io za skrivanje stvarnih korena pitanja. M odemi anti
semitizam, glasi konani zakljuak, predstavlja proizvod
prelaska graanskog drutva u novu etapu. On nalazi
mesto i funkciju u jednom takvom drutvu gde je gra
anski liberalizam sve vie prisiljen na defanzivu, gde
dem okratske i socijalistike pokrete progone, te domi
niraju konzervativni i neofeudalni interesi i shvatanja.46
Praktino se, dakle, stvar sunovrauje, te dok ranije
jevrejsko pitanje stvara antisemitizam, sada antisem iti
zam tvori jevrejsko pitanje. Riirupova studija zaista
tem eljito analizira dijalektiku kontinuiteta jevrejsko
pitanje u XIX veku i dijalektiku novih pojava, naime:
da li se jevrejsko pitanje javlja kao deo emancipacije
graanskog drutva ili kao poetak njegove krize. (Ne
osporno je da jevrejsko pitanje danas u dijalektici kon
tinuiteta i diskontinuiteta prerasta okvire graanskog
drutva postajui drutveni problem, koji upravo u sklo
nu diskontinuiteta moe dobiti novu odreenu drutvenu
funkciju.)
Dakle, knjiga priprem ljen^ za 70. roendan Hansa
Rosenberga zaista pokazuje kompleksno shvatanje isto
rije drutva. U veini priloga, ak i u onima ije me
brojne konstatacije i ideoloki pogledi podstiu na otre
zamerke, osea se kompleksna obrada i interpretacija

45 Sozialgeschichte heute, 402.

44 Sozialgeschichte heute, 408.

133
 teme. Isto rija drutva se zaista ne moe izolovati ni u
tom smislu kako je to mogue sa istraivanjem u isto
riji ekonomije. Naime, ma kako da je ekonom ska delat-
nost komplikovana, svaka njena korelacija, svako njeno
uzajamno dejstvo moe se razluiti, poto se izvesne
ljudske aktivnosti mogu sm atrati isto ekonomskim te
i tako ispitivati. Meutim, nem a m ogunosti za ovakvo
izdvajanje druvtenog aspekta.47
I isto rija ekonomije se, naravno, moe izraavati
samo kao studija dogaanja, je r je za jednog m arksis
tikog istoriara teo rijsk i nezamislivo bilo kakvo odva
janje ekonomije i drutva, njihovo meusobno iskljui
vanje. U stvari, isto rija naina proizvodnje ljudskog
drutva p redstavlja predm et njegovih istraivanja, dak
le: isto rija proizvodnih snaga i proizvodni odnosi, a u
potonjim a je sadran i onaj deo nadgradnje koji se na
lazi u n ajtenjoj vezi sa ekonom skim razvitkom. Ipak,
ako u razdoblju naune strune specijalizacije uzmemo
u obzir nezaobilazne i sam ostalne istraivake oblasti
istorije drutva, onda treb a da navedemo povie takvih
problem a koji nisu dobili m esta u tematioi Rosenber-
gove spomen-knjige, koja se oigledno uklapa u podru
je interesovanje slavljenika.
Po Hobsbaw m u drutvenoistorijska istraivanja obu-
hvataju sledee oblasti: a) aspekti demografske istorije,
b) istorija gradova, c) klase i drutveni slojevi ili d ru
tvena stru k tu ra i mobilnost, d) kolektivni m entalitet
i u vezi s tim isto rija kulture i ideologije, e) drutveni
preobraaj ili m odernizacija i njihove relacije u odnosu
na istoriju institucija, i najzad, f) drutveni pokreti,
istorija organizovanja u kojoj, naravno, istorija rad
nikog pokreta igra vodeu ulogu.48 Pre svega se ovde
nalazi demografija, ije istorijske konsekvence sve sna
nije dolaze u sredite panje, naroito otkako je Fran
cuz Louis H e n r^ 9 izradio rekonstrukcioni m etod poro
dice. Ovo p itanje u celosti nedostaje tem atici spomen-
-knjige; m eutim, nakon prvog b ro ja koji se bavio pro-
belm ina drutvenog raslojavanja, u drugom b ro ju no
vog asopisa studije su posveene tom pitanju. (Treba
napom enuti da je Annales ve 1972. godine objavio je
dan poseban broj pod naslovom Porodica i drutvo.)
Ve je i Engles ukazao na to da je ovekova repro
dukcija sredinje p itanje ljudskog drutva. Mera ljud
47 Eric Hobsbawm, isto.
43 Isto.
49 M. Fleury L. Henry, Nouveau manduel de depoillement
et dexploit at ion de l'etat civil ancien, Paris, 1965.
134
ske reprodukcije propraena je dubokim drutvenim,
ekonomskim posledicama. N ije re prosto o reproduk-
cionim mogunostima klasa i slojeva, nego o objektiv
nim mogunostima proirivanja drutvene podele rada
na osnovu svakog ekonomskog razvitka. Dimenzije
drutva odreuju i karakter drutvenih crptenja, fak
tori koji oznaavaju granice drutva dalekoseno utiu
na preobraaj pluralistikog drutva posrednih veza u
centralistiko drutvo neposrednih veza.
Istorijskoj demografiji, koja se do sada ograniava
la samo na XIX vek, popise stanovnitva i sline statis
tike m aterijale, nova m etoda rekonstrukcije porodice
prezentirala je nov izvorni m aterijal, a mogunosti istra
ivanja pomerila unazad skoro do XVI veka (bar u po
jedinim zemljama). Posredstvom crkvenih m atinih knji
ga omogueno je istraivanje ivotne dobi, roakih
veza, uslova roenja po razdobljim a i po regijama. Ta
ko su brak, seksualnost postali drutvenoistorijska tema,
poto se mogu pribaviti odgovarajue inform acije o pro-
senoj ivotnoj dobi pri sklapanju brakova, vremenskom
rasponu izmeu raanja, regulaciji nataliteta, odnosima
pre braka, nezakotitom raanju, m ortalitetu odojadi i
dece, veliini porodice, starosnim populacijam a.50 Jed
nom reju, pored kraljeva, bitaka, tradicionalnih tema
politike istorije, kao i b itaka izmeu plemia i kme
tova, osvetljava se itav niz problem a svakodnevnog
ivota koji su do sada istoriarim a uglavnom bili nepoz
nati. (Ova ispitivanja mogu da prue nove dragocene
podatke za prouavanje istorije naselja.) Demografska
istraivanja, naravno, dobijaju istinski drutvenoisto-
rijski karak ter tek onda kada ne ostaju u okvirima po
rodice i domainstva ve kada dou u tenji kontakt
sa spoljnim svetom. Seobe, raznolike organizacione for
me privrednog ivota, pros veta i naobrazba, razliiti
oblici obavljanja poslova i, na kraju, ispitivanje seoske
i gradske ekoloke sredine, mogu demografske rezultate
postaviti u iri drutvenoistorijski kontekst. Izvornici
za ispitivanje mogu se otro razluiti na dva dela. S
jedne strane dat je striktno dem ograski i statistiki
m aterijal, a s druge i raznoliki deskriptivni izvori, ne-
retko literarnog karaktera njihove horizonte mogue
je vrlo snano proiriti mogu se i te kako koristiti.
Sve to treba da se smesti u prouavanja optih zakona
demografije, kojim a se u poslednje vreme posveuje
posebna panja i sa istorjiskog aspekta. Iz m eunarod
Karin Hausen, Familie als Gegenstand. Historischer So-
zialwissenschaft, Geschichte und Gesellschaft, 1975, 23.
135
 ne strune literature o ovim ptianjim a, najvrednija dela
objavljena su i na m aarskom jeziku.51
Odgovarajui broj asopisa Geschichte und Gesel
lschaft daje pregled opte literatu re u vezi sa demogra
fijom i istraivanjim a porodice, prvenstveno stavljajui
akcent na p itan ja koja se tiu metoda. Pored toga,
obavetava o austrijskom m aterijalu u vezi sa velii
nom porodice iz XVIX V III veka, o tipu porodice i
ciklusu form iranja porodice. N aredna studija, govorei
o korienju takozvane Ortssippenbuch pokuava da
jednu davno d atiranu genealogiju spoji sa novim pos
tupkom rekonstrukcije porodice, za koji se s pravom
prim euje da je to za individualnog istraivaa Sizifov
posao i da se ova skupa istraivanja mogu sprovesti
uglavnom samo u radnim zajednicama.52
Prem a tome, Wrigley ima pravo kada pie lake je
u istoriji potvrditi postojanje tesnih veza izmeu popu
lacije, ekonom ije i drutva negoli analizirati konkretni
sadraj ovih veza, poto je njihova uzajam na zavisnost
vrlo komplikovana53.
Wrigleyev pristup povlai jasnu razliku izmeu za
kona populacije pre i posle industrijske revolucije, te
m eljito analizirajui specifikume populacije i istorije
porodice u razliitim razdobljim a. O slanjajui se na ove
misli iz asopisa, K arin H ausen svoje teze grupie oko
tri osnovna stanovita: 1. Porodica, domainstvo, robna
proizvodnja i po tro n ja treba da se ispituju u vezi sa
odreenim drutvenim oblikom; 2) Porodica i doma
instvo razlikuju se prem a klasi i sloju; 3) Porodica i
domainstvo ispunjavaju prom enljivu socijalnu funkciju
kako za jedinku tako i za drutvo ..
Novija drutvenoistorijska literatu ra upravo prihva-
tanjem ovih istorijskih i klasnih meuzavisnosti ponovo
podvrgava kritikom ispitivanju veze izmeu industrija
lizacije i porodice.55 Time smo dospeli do jednog daljeg
aspekta istorije drutva, do procesa urbanizacije. (O ovoj
problematici ni asopis a ni Rosenbergova spomen-knji-
ga nisu objavili nijednu studiju.) Misao koja se nadove-
zuje na izmenu drutvene funkcije porodice, upravo
kroz urbanizaciju moe najpregnantnije da prikae ovaj
51 E. Wrigley, Nepeseds es tortenelem, Budimpeta, 1973.
51 Karin Hausen, isto.
MP. Laslett R. Wall, Household and Family in Past
time, Cambridge, 1972. Ch. Tilly, Early Industrialisation, Prin
ceton, 1973.
14 Karin Hausen, isto.
55 P. Laslett R. Wall, Household and Family in Past
Tim'e, Cambridge, 1972. Cc. Tilly, Early Industrialisation, Prin
ceton, 1973.

136
 proces. Dok je porodica u tradicionalnom drutvu pre
industrijske revolucije istovremeno vrila funkciju ra
dionice, kole, a mnogim relacijam a ak i crkve, dotle
je industrijalizacija iz okvira domainstva iskljuila od
luujui deo privredne aktivnosti. I obrazovni i vaspitni
zadaci su delimino preli u delokrug kole, te je tako
funkcija p o r o d ic e strogo ograniena.56 Ovaj problem
nas, meutim, vodi samo do istorije grada, no njegov
drutvenoistorijski aspekt je bitno iri.
Gradsku istoriju, naravno, mogue je negovati sa
mnogo aspekata. Moemo grad sm atrati makroekonom-
skom jedinicom, moemo ga posm atrati tanije, tako
ga je tretirala stara istorijska literatura kao pravno-
-poiitiku jedinicu, pa ipak se on u najirem smislu rei
moe sm atrati jednim irokim i danas sve rasprostra-
njenijim oblikom ljudske zajednice, iji tehniki, eko
nomski, drutveni, politiki problemi mogu da nau
svoju istinsku istoriografsku lokaciju uglavnom u dru-
tveoistorijskoj literatu ri i istraivanjima. Grad u sebi
objedinjuje protivrenosti koje potiu iz koncentracije
proizvodnih snaga i novih oblika politike i ekonomske
vlasti. U gradovima se naroito ispoljavaju otri sukobi
drutvenih odnosa koji podstiu i unapreuju masovne
drutvene pokrete, te uglavnom u gradovima usredoto
uju klasne konflikte. Pitanje drutvenih sukoba, speci
fikum klase i sloja koji u sukobim a uestvuju, organi
zacione forme, ekonomska, politika i ideoloka pitanja,
smernice, jednom reju: striktno uzetu istoriju drutve
nih borbi u naoj domaoj literaturi istoriju radni
kog pokreta treba da uvrstim o m eu studije istorije
drutva. M eutim, jedna isto rija radnikog pokreta ovak
vog karaktera ne moe im ati deskriptivna svojstva i
to ni danas jo nije retk o st ne moe se ograniiti na
ideoloke projekcije politike borbe, nego treba da istra
uje p itan ja klasne bcnrbe koja su bila duboko ukore-
njena u ekonomsko-drutvene odnose svoga vremena i
u odnose klasnih snaga. I revolucije stiu svoj drutveno
istorijski aspekt, ne sam o zato to se zapravo moe
pisati politika istorija prvenstveno drutvenoistorijske
orijentacije57, nego u prvom redu ztao to se otvorena
kriza (revolucija, masovni pokreti) nikada ne moe izo-
lovati od drugih aspekata drutava u preobraaju. Usred-
sreenjem na revolucionarni proces, a jo vie usred-
sreenjem na revolucionarni aspekt, istorijsko vreme
postaje razumljivo u razliitim dimenzijama. Dugi vre

54 P. Laslet, The World We Have Last, London, 1971.

57 Videti, Asa Briggs, Sociology and History, London, 1973.

137
 menski razm ak koji sadri stru k tu raln i preobraaj, ko
njunktura koja odgovara kraem istorijskom periodu i
istorije dogaaja koja obuhvata neposredni vremenski
period revolucije, sa istorijskog stanovita samo zajed
niki mogu da znae revoluciju.58
Meutim, sve do danas uzalud tragam o za ovim
aspektim a po stupcim a novog asopisa. ak i u Rosen-
bergovoj spomen-knjizi u najboljem sluaju samo stu-
diju-dve moemo da uvrstim o u ovu kategoriju. Istini
za volju, s pravom moemo ustvrditi da je istorija d ru
tvenih pokreta moda najbolje razraena disciplina is
torije drutva, ali ovoj izvanredno bogatoj i m nogostra
noj literatu ri o razliitim pitanjim a radnikog pokreta
moda upravo najvie nedostaje afirm acija aspekta koji
smo naznaili. Pojm ovni sistem novih drutvenih nauka,
nove i trajn e konstatacije sociologije, politikih nauka
iedva da su prodrle u isto riju radnikog pokreta, prem
da, polazei od svog predm eta, ona na mnogim relaci
jama ispituje istorijsku prim enu m arksistike teorije te
bi trebalo da je najotvorenija za kritiku prim enu ovak
vih rezultata.
Po A lbertu Soboulu: . . . ma ta predstavljalo os
nove drutvene istoriografije . . . pisanje istorije drutva
tek e onda im ati pravi smisao i znaaj ako bude vodi
lo ka istoriji kolekvitne psihologije i tako omoguilo
da se shvati nain m iljenja pojedinih drutvenih gru
pa.59
Oigledno je da m oram o prenebregnuti stilska pre-
terivanja. Isto rija drutva moe postojati i bez istorije
m entaliteta, ali u izvesnom smislu ona ne bi bila celo-
vita kada bi joj nedostajali sutinski aspekti. N aroito
onda ako pojm u m entaliteta pristupim o u dvostrukom
znaenju: s jedne strane je m entalitet datog drutveno-
-ekonomskog poretka (posredstvom zakona kapitala de-
term inisani m entalitet), a s druge pak, m entalitet poje
dinih drutvenih klasa i grupa u n u tar date drutvene
celine. Prem da se u Rosenbergovoj knjizi moe naii na
vie studija koje tretiraju ideoloka pitanja, prvenstve
no u vezi sa kolektivnom psihologijom, ipak u tom po
gledu nova nemaka istoriografija jo nem a ta da nam
saopti. to se tie ovog p itan ja pored nekoliko vred-
nih sovjetskih pokuaja60 i nadalje moemo polaziti
ME. Hobsbawm, isto.
59 Albert Soboul, A tdrsadalomtdrtdnet statisztikai dbrdzold-
sanak egyes krdsei. Vildgtdrtenet (Neka pitanja statistikog
prikazivanja istorije drutva. Istorija sveta), 1415.
Porsnev, Drutvena psihologija i istorija (na ruskom),
Moskva, 1966.
138
od kole koju neguje asopis Annales. Na alost, ova
kola ba za XIX i XX stolee ima 'malo obraenog
m aterijala koji neto kazuje.
M eutim, opta naela Annalesove kole i dalje su
bezuslovno orijentir. Po Lucienu Febvru isto rija se mora
baviti onim to je ovek stvorio sam za sebe, to slui
oveku, to iraava oveka, to svedoi o prisutnosti
oveka, o njegovoj samodelatnosti, ukusu i nainu i
vota61. Ali, naravno, nije re o bilo kakvom oveku
nego o oveku-lanu odreene drutvene klase ili grupe.
Prema tome, predm et drutvenoistorijskih istraivanja
nije pojedinac, odnosno samo u tom smislu moe biti
pojedinac ako u njem u vidimo otelovljenje odreenih
istorijskih tendencija kretanja jedne drutvene klase ili
grupe62. Isto rija drutva treba da analizira odnose, uza
jam ni uticaj pojedinih ljudskih grupa, vezu izmeu d ru
tvene sredine i pojedinih osoba. Meutim, ovaj uticaj
nije samo ekonomski, a jo m anje politiki.
Sa ovim to smo do sada rekli stigli smo do pita
nja koje smo postavili na poetku naeg rada, iji bismo
odgovor nastojali da poveemo sa kritikim pregledom
dva reprezentativna dela nove zapadnonemake drut-
venoistorijske kole. ta je to istorija drutva? Izbega-
vajui uvek kratke nepotpune definicije, prvo bi trebalo
da se vratim o na ona dva pristu p a koji su se u dana
nje vreme u zapadnoj istoriografiji najvie proirili pod
firmom istorije drutva.
Jedno je ono gledite63 koje nasuprot tradicionalno
konzervativnim kolama istoriju jednostavno shvata
kao jednu podvrstu drutvenih nauka te sve istorijske
dogaaje, akcije, linosti posm atra kao sediment optih
L. Febvre; Combat pour Vhistoire, Paris, 1949.
62 Marx, A politikai gazdasgtanbirlatdhoz (Prilog kritici po
litike ekonomije). Drutvo ne sainjavaju jedinke ve ga iz
raava zbir veza i odnosa u koje ove jedinke uzajamno stupa
ju 43 U studiji Zur jiingeren iriancistischen Sozialgeschichte,
obiavljenoj u knjizi pod naslovom Soziologie und sozialgeschi
chte (Opladen, 1974), Jiirgen Kocka faktiki povlai razliku iz
meu tri svoja poimanja istorije drutva: 1. shvatanje koje sve
ukupnost istorijskih procesa tumai u svetlu drutveno-ekonom-
ske interpretacije istorije, iji predstavnici svaku pojavu spa
jaju sa drutveno-ekonomskim faktorima, i to tako to njima
pripisuju vodeu ulogu u istorijskim procesima; 2. struktumo-
-istorijski pravac, koji svaku oblast istorijske stvarnosti eko
nomiju, drutvo, ideje, pravo, spoljnu politiku eli da obu
hvati i sintetie, uz naglaavanje uloge sistema i procesa, kao
i drutvenih odnosa koji su iznad individua. Ovo shvatanje
naglaava Kocka drutveno-ekonomske inioce ne smatra
bezuslovno sredinjim pitanjem svoje problematike, ali ga nje-

139
istorijskih tokova i stru k tu ra. Ovi pogledi, prem da
nisu m arksistiki, u sebe ipak u p ijaju izvesne njihove
uticaje te predstavljaju opte poglede na istoriju. Meu
tim, u vezi s pitanjem kauzalnih i funkcionalnih meu
sobnih zavisnosti uopte nije izvesno da li je ovo shva
tanje jednoznano. Praktino, ono je isto tako otvoreno
prem a veberovskom dualistikom shvatanju kao i pre
ma eventualnoj m aksistikoj intepretaciji. Kada bismo,
meutim, ovo sm atrali istorijom drutva, onda bismo
oevidno morali dati za pravo m iljenjim a a ve smo
ukazali na sline da je m arksistiko shvatanje istorije
a priori istorija drutva, u kojoj ovakvim studijam a
nema mesta. Zato su nam blii nazori koji istoriju dru
tva sm atraju jednim specijalnim delom istorijske nau
ke. Relativnu sam ostalnost jedne ovakve parcijalne stu
dije u sluaju istorije ekonomije, naravno, niko ne do
vodi u sum nju.64 O blast istorije drutva, meutim, deli
mino omeuje praznina nastala izmeu vrlo razvijene
ekonomske istorije i politike istorije koja je uglavnom
samo form alno prim enljiva ako su rezultati ekonomske
istorije uopte prim enljivi. Jedva da je sporno: bez isto
rije ekonomije nema istorije drutva, ali bez istorije dru
tva nije potpuno ni prikazivanje istorijske afirm acije
ekonomskih procesa. Razlika ie osetna, vodea uloga
ako o tako neem uopte moemo govoriti ipak p ri
pada istoriii ekonomije. To proistie ne samo iz naela
mehaniki shvaenog ekonomskog prim ata ve i
otuda to je usled nastale situacije teorijska metodologi
ja istorije ekonomije neuporedivo izraenija.65 Meutim,
istorija ekonomije i isto rija drutva ne predstavljaju
prosto slaganje dva sam ostalna dela jedan uz drugi ve
jedno celovito uzajam no ispreplitanje i dejstvo u ko
jem se prom ene mogu javljati u zavisnosti od teine
i znaaja ova dva m om enta te istorijskih uslova i slu
aja. Niie, dakle, re o rasparavanju jedinstvenog isto-
gov zahtev za sintezom bitno razlikuje od istorivskoe i s t r a i v a
nja koje naglaava line dogaaje i ulogu linosti; 3. istorija
drutva kao parcijalna disciplina koja obuhvata jednu oblast
istoriiskog proces (moe se, dodue, odvojiti od ostalih oblasti
politike, ustavne oblasti), ali se jedinstvo ekonomije i istorije
drutva ne moe razbiti.
44 P. Leon. Histoire iconomique et histoire sociale. Melan
ges en Vhonneur e F. Brauel, Paris, 1974.
45 Lukacs naglaava: marksistika ekonom ija... uvek po
lazi od totaliteta drutvene svesti i ponovo se u nju v ra a ...
sredinja, imanentna rasprava o ekonomskim pojavama i esto
povremeno zasnovana je na tome da ovde treba traiti
i da se ovde moe nai u krajnjoj liniji odluujua pokretaka
snaga celokupnog drutvenog razvitka. (A tdrsadalmi lit onto-
Igidjdrl O ontologiji drutvenog bitka), t. 1, 290291.
140
rijskog procesa u m arksistikom shvatanju istorije. Niti
pak o tome da procese uzajam nih dejstava izmeu pro
izvodnih snaga i proizvodnih odnosa istrgnemo iz celine
istorijskog razvitka, nego o tome da, koristei se re
zultatim a celokupnog razvitka drutvenih nauka pojm u
proizvodnih snaga dam o dublji smisao; nadalje, da iz
vesne drutvenoistorijske procese oslobodimo tutorstva
ekonomske istorije, a da istovremeno do sada jedva
obdelavne grane razvijam o u skladu sa njihovim
istorijskim znaajem.
Form iranje i uloga istorije drutva bili su nezamis
livi bez rezultata drutvenih nauka, pre svega rezultata
sociologije. Ali jednako kao to je, s jedne strane, ko-
rienje rezultata sociologije vano, isto tako je, s druge
strane jasno odvajanje istorije drutva i istorijske so
ciologije. ak i ako nije toliko vano s obzirom na to
da je bitno m anje kontakta, bilo na polju em pirije kao
i na polju teorije ipak je potrebno izvriti odvajanje
i od politikih nauka u form iranju. To, meutim, u su
tini stvara m anje metodolokih tekoa. Naime, istori
ar drutva bavi se jasno sa tri tipa pitanja: a) tendenci
jama dugoronih ekonomskih i dem ografskih pram ena,
koje rue tradicionalnu drutvenu ravnoteu i koje stva
ra ju nove funkcionalne snage razarajui stare strukture;
b) borbom drutvenih klasa, gde borba voena za vlast
jasno korelira sa dejstvom dugoronih drutveno-eko-
nomskih prom ena koje rue ravnoteu; c) motivacionim
sistemom drutvenih klasa i slojeva, odnosno izmeu
drutva i ideologije66.
Sve to, meutim, predstavlja odvajanje samo od
politologije. Mnogo m anje odvaja od m arksistiki, dakle
istorijski orijentisane sociologije, koja se u svojoj sin-
hronoj i dijahronoj dijalektici bavi drutvenom struk
turom i pojavam a koje joj pripadaju. Jo u periodu
kada su jo istorizam. i politika istorija dogaaja neog
ranieno i autokratski vladali, Francuz Henri B er na
javljivao je da je za istoriara najvanije da bude na
isto s time ta je zajedniko u predm etu istorije i so
ciologije67. Lucien Febvr u asopisu Annales, u znaku
objave program a u kojem zagovara jedinstvo antropo
lokih nauka, naglaava da je svaka drutvena injenica
ujedno i istorijska injenica, i, naravno, obratno, svaka

Videti, Politics and the Social Sciences, ured. Seymor

Martin Lipset, New York, 1969.
MHenri Beer, En marge de Vhistori universelle, Paris,
1934.
141
istorijska injenica je istovremeno i drutvena inje
nica.68
Danas se, m eutim, jedva moe pretpostaviti da bi
se trebalo radovati sintezi istorije i sociologije koja bi
se ostvarila u istoriji drutva.69 Tim manje, je r ako e
limo da drutvenoistorijskoj studiji obezbedimo speci
jalno mesto u celokupnom istorijskom procesu ovean-
stva, a ne bismo voleli da se ona rastopi u celini m ark
sistike, dakle drutvenoistorijske koncepcije, onda ne
mamo nikakvih razloga da se jo odlunije ne trudim o
da se ona odvoji od sociologije. Isto rija drutva u k ra j
njoj konsekvenci ipak nije sociologija, ma kako da
mnogo ui od nje u metodolokom i teorijskom pogle
du, i stoga m ora da bude deo istorijske nauke. Ma ko
liko da kom parativna sociologija u dimenzije svojih
istraivanja ukljuuje istoriju i ma koliko da prim enjuje
koncpecije koje su upravo izradili istoriari, ona ni u
kom sluaju ne moe da zamagli specijalna, teorijska
i mteodoloka p itanja istoriarevih istraivanja. Ako pa
ljivo razm otrim o bilo istorijski kontinuitet ili diskonti-
nuitet, bilo razliite aspekte istorijskog vremena, pored
saradnje i uzajam nog dejstva odm ah e nam postati
jasne i linije razgranienja.70
Isto rija drutva zahteva drukije veze izmeu do
gaaja i strukture, izmeu vremenskog horizonta i siste
matizacije nego sociologija, pa su i osnovna naela u
kom paraciji drukija. Ne treba da ispitujem o form alno
slino, nego funkcionalno slino, a to zahteva poistove-
ivanje razliitih vremenskih sledova, poto istovetne
funkcije moemo da pronaem o u razliitim dravama
u razliito vreme. (U toku kom parativnih istraivanja
radnike klase, na prim er, Englez s poetka XIX stole-
a moe se uporediti s M aarom s k raja istog veka
meutim, ovde vreme treba da akceptiram o u tom smis
lu ka'ko je, na prim er, opti razvitak tehnike, odnosno
koliko su rezultati borbe engleske radnike klase a prio
ri preobrazili poloaj radnike klase u form iranju u d ru
gim evropskim zemljama.) Dakle, to bismo teorijski
mogli i drukije form ulisati: da odjednom moram o ob
ratiti panju na sinhroniju i dijahroniju istoriju dru
tva.71
MLucien Febvr, De la thiorie a la pratique de Vhistoire,
Paris, 1953, 362.
w Manfred Wustemayer, Sozialgeschichte und Soziologie
als Soziologische Geschichte. Videti u knjizi Soziologie und
Sozialgeschichte, 563.
70 H. U. Wehler, Geschichte und Soziologie, Koln, 1972.
71 Isto.

142
 Febvr pie: zaslepljena prvim uspesima, sociologija
je pokuala da sebi pripoji istoriju. Jadna Klio! I iole
agresivni sociolog istoriju hoe da uini slugom, plae
nikom otmene gospoe sociologije, dok, meutim, drugi
naprosto ele da je unite jednom lakom operacijom.
Prvo hoe da je jednostavno degradiraju na metod, to
ga objedinjuju kao kritiki m etod koji je zajedniki
uslunik svih hum anistikih disciplina, nakon ega je
jednostavno briu sa spiska nauka.72
Ovakav zahtev sociologije za inkorporiranjem uto
liko je opasniji to su istoriari, ili pak jedan njihov
deo, daleko otvoreniji prem a drutvenim naukam a (so
ciologija) nego obrnuto.73 Oivljavanje istorije drutva,
elaboracija njene metodologije, tanije odreivanje nje
nog predm eta, treba dakle, da slue celovitosti istorijske
nauke te ona stoga ne moe da bude nekakav stadijum
sluaja istorijske sociologije. Sve to, meutim, nije na
prosto pitanje lepih elja. Istorija drutva nikada ne mo
e izgubiti iz vida sledee svoje teorijske i metodoloke
postulate koji proizlaze iz njenih istorijskih karakte
ristika.
Istoriar drutva razlikuje se od sociologa isto ono
liko koliko se istoriar ekonomije razlikuje od ekono
miste. Obojica su kolege, partneri, lanovi istog tima.
Nijedna ne moe prevideti metode i iskustva onog dru
gog. Kada bi tako postupio, sociolog bi sam sebe liio
vremenskog naina vienja istoriara i njegovog sves
tranog senzibiliteta, istorijski bi se pretvorio u provin
cijalca koji bi svoja interesovanja, istraivanja usmera-
vao samo na ispitivanje jo postojeih drutava i insti
tucija, previajui pri tome zato su i kako opstali. Isto-
riograf drutva, bez heuristike dubine sociologa i sprem
nosti na teorijske analize, postao bi povran u naunom
pogledu, ograniio bi se samo na sakupljanje antikvar-
nog m aterijala bez sposobnosti da proceni znaaj i vred
nosti tog m aterijala. Ali ni jedan od njih nije gospodar
ili sluga drugoga. Obojica su ravnopravni u prouavanju
istorije drutva, kojoj pristupaju s razliitim ciljevima.
Istoriograf drutva moe da b arata istim m aterijalom
kao sociolog, moe da prim enjuje njegove metode, ali
postavljajui i traei druge odgovore.7*
Moemo se, dakle, vratiti polaznoj taki naih izla
ganja: ta je istorija drutva, kako je ona locirana u i-
72 Annales, 1953, 362.
77 Ch. Moraze, Historie de Sciences de l'home, Annales.
1968. Videti npr. u vezi s francuskim odnosima.
74 H. Perkin, Social History in Approaches to History, ured.
H. Finberg, London, 1962.

143
stem u istorijskih studija? Ako njeno mesto istraujem o
u prosto ru izmeu ekonomskog ivota i politike, onda u
izvesnom smislu razm iljam o na tri nivoa drutva, to
je Rostov na sledei nain form ulisao: Korisna konven
cija je postala da se na drutvo gleda kao na neto to
ima tri nivoa, da svaki od njih ima svoj vlastiti samos
talni ivot i kontinuitet, i da su jedni sa drugim a na
razliite naine tesno povezani. Ta tri nivoa su: eko
nomski, drutveni i politiki.75
Postoji, m eutim , i jedna opasnost p ri ovakvom
posm atranju u segmentima. Ovde u osnovi i ne mislimo
toliko na teorijska p itanja, na to da e time, htelo se
to ili ne htelo, doi do vetakog kom adanja istorijskog
procesa, nego mnogo vie n a tendenciju koja se javlja na
tom nivou i hoe da iz istorije drutva potpuno iskljui
politiku. Ve smo citirali kratko Trevelyanovo odree
nje: istorija naroda bez politike; ovog au to ra moemo
dopuniti upravo jednom njegovom tem eljitijom ali u
slinom d uhu form ulisanom defincijom. Isto rija dru
tva je . . . svakodnevni ivot oveanstva. On sadri
meusobne ljudske i ekonom ske odnose razliitih kla
sa: karakteristike porodice i domai nain ivota, uslove
rada i korienja slobodnog vremena, vezu izm eu ove
ka i prirode, kultu ru koja n astaje iz ovih odnosa u raz
liitim vrem enskim razdobljim a i koja neprekidno m enja
svoje oblike, u religiji, u knjievnosti, muzici, u arh itek
turi, u nauci i miljenju.76
U svakom sluaju ambiciozno poimanje, mnogo am
bicioznije nego one tendencije koje istoriju drutva ele
da identifikuju sa kuhinjom , krevetom i spavaom so
bom, ili pak sa salonima i krm am a, salam a za ples ili
sportskim stadionim a. Pa ipak, u nam a se javlja izvesno
oseanje m anjkavosti. Naime, istorija drutva moe biti
celovita tek onda ako zahvati sve drutvene inioce koji
obuhvataju isto riju oveka i oveanstva. Dimenzije
i karakteristike drutva odnosno veliinu i disperziju
populacije sa stanovita terito rije i ivotne dobi u po
gledu zanim anja i drutvenog poloaja. Znaajke ustano
va, od b raka do obiaja u nasleivnju, od odvajanja po
asti do rad n ih odnosa i odnosa vlasti. Sistem udruenja,
brak, ceh, viteki red, kolu, bolnicu, radno mesto, klub,
sindikat, strukovne organizacije i politike p a r tije . . .
Dakle, sve ono u emu se i oko ega se kree i postoji
ivot.77
75 W. Rostov, British Economy of the Nineteenth Century,
Oxford, 1948, 134.
76 G. Trevelyan, English Social History.
77 H. Perkin, isto.

144
 K retanje drutva oevidno postavlja i dalja pita
nja. I to, naime, kako samo sebe odrava, kako koristi
ljudska i prirodna dobra kojim a raspolae, kako deli i
kako troi sve ono to je proizvelo. Ovde je prividno re
0 ekonomskim aspektim a drutvenog ivota razume
se, i o tome, ali ni izdaleka samo o tome. Korienje
1 podela proizvoda, d o bara jeste drutveno pitanje, koje
u sebi sadri relaciju vlasti i politike. Spona vlasti sa
drutvenom strukturom ve je otrcana fraza u krugu
istoriara ovakve orijentacije, ali je poznato da je vlast
pre kapitalizm a imala mnogo veu samostalnost, njen
mehanizam funkcionisanja bio je m anje komplikovan,
uzajam na povezanost jednostavnija, a politiki momenat
imao je m anje sam ostalnu ulogu.78 M oderna vlast, razvi
tak drave je, dakle, deo isto rije drutva, naravno
ak i onda o njim a ne budemo iskljuivo tako mi
slili.
Obeleja stru k tu re vlasti, dravna uprava, zakono
davstvo, adm inistracija, javna uprava, ne mogu ostati
predm et tradicionalne politike istorije. Naime, dana
nji politiki sistemi i politike borbe sve se jasnije vrte
oko drutvenh pitanja. Ne protivreim o li ovako naem
ranijem stanovitu, ne inimo li predm et istorije drutva
nepristrasnim , neemo li jednostavno biti zateeni u pri
stupu istoriji sa drutvenog stanovita konano, ne
postavljam o li istoriarim a takve zadatke kojim a nikada
nee biti u stan ju da udovolje?
Teko. Mi ne elimo da modifikujem o onaj na stav
koji istoriju drutva, istoriografiju i istraivanja isto rij
ske stvarnosti sm atra odreenim segmentom, parcijal
nom disciplinom koja je objektivno odraava. elimo
samo da naglasimo d a ovako orijentisana istorija drut
va tek onda moe istinski o tk riti svoj metod, pravilno
razumevanje svog predm eta, ako se spoji sa drutvenom
interpretacijom istorijskog procesa. I upravo to je moe
razlikovati od nekih pomodnih stru jan ja koji radi za
postavljanja klasne borbe i klasnih suprotnosti zastu
paju okretanje lea istoriji, elei da istrauju zapostav
ljanje oblasti drutvenog ivota, ali ne sa ambicijama
o totalitetu istorijskih procesa.
Odista je, dakle, re o onome to je Hobsbawm,
istraujui Marxov doprinos istoriografiji, sm atrao naj
hitnijim : sm atrajm o istoriju drutvenom naukom79.
Meutim, ako je cela istorija samo istorija drutva, o
emu je onda re kada se istrauje bit istorije drutva
J. Habermas, Zum Theme Geschichte und Evolution,
Gescichte und Gesellschaft, 1976, 4.
E. Hobsbawm, Karl Marx, London, 1964.
10 Marksizam u svetu 145
kao parcijalne discipline. Moda uglavnom o tome da
bi m arksistiko shvatanje istorije trebalo ne sam o druk
ije da gleda na istoriju nego i o tome da bi i ona pred
met svog interesovanja m orala drukije shvatiti; moda
o tome da bi sve oblike ljudske delatnosti i ivotne
forme trebalo u n ju ukljuiti a ne organiavati ih samo
na ekonom iju u politiku.80 U tom smislu isto rija d ru t
va, dakle, ne zahteva samo novo osvetljavanje starih
problem a nego i to da otvaram o one nove oblasti isto
rijskih procesa koje su do sada bile nepoznate istori-
arima.
(Ranky Gyorgy, Jegyzetek a tarsadalom-
tortenetrol, Szdzadok, br. 4, 1977, str.
775_799)

Preveo Lazar Merkovi

MFormulacija Lewisa Namiera vredna je panje: s obzirom

na to da ljudske stvari tvore predmet istorije, sve aktivnosti i
delatnosti drutvenog karaktera treba da ine njen sastavni
deo. The Use of History, London, 1964, 69.

146
Luciano Gruppi

O MARKSISTIKOM ISTORICIZMU

1. Badaloni1 je uspeno obavio nesumnjivo teak

zadatak da naem istraivanju i naoj raspravi da ne
ophodno polazite i da, pored toga, podsta'kne naa
razm iljanja brojnim veoma pronicljivim izazovima.
No, ostavljajui po strani pohvale koje bi, mada
zasluene, zvuale ritualno, hteo bih da se zadrim na
neemu to me u postvaci njegovog izvetaja ne zado
voljava u potpunosti. Re je o sledeem: referat, sasvim
prim em o i efikasno, poinje povezivanjem razvojnih
mom enata m arksitike misli u Italiji s razvojnim mo
m entim a drutvene i politike situacije. U 20. kongresu
KPSS, u zainjanju nesuglasica izmeu kineske i sov
jetske komunistike partije, u neostvarivanju jedne hi
poteze razvoja june Italije koja umesto da krene ka
stvarnom preporodu sve vie zaostaje za centrom i
severom zemlje, u konstituiisanju levog centra, Badaloni
nazire m anjkavosti niza pretpostavki date politike lini
je, dakle i njene metodoloke i teorijske zasnovanosti
i opravdanosti. Teko je ne dati m u za pravo i ne videti
u tome korene teorijsko-kultum ih previranja u radni
koj levici ezdesetih godina, uzroke diferenciranja i sup
rotstavljanja naina shvatanja marksizma.
Naime, Dvadesetim kongresom i dogaajima u Ma
arskoj, propada jedna koncepcija prem a kojoj, poto
se ukine kapitalistika svojina, vie ne moe doi, un u tar
ekonomske baze i izmeu nje i politike nadgradnje,

1 Nicola Badaloni, II marxismo itcdiano degli anni sessanta,

Editori Riuniti Instituto Gramsci, Rim 1971.

147
do takvih protivrenosti koje bi neki reim dovele u
krizu; koncepcija prem a kojoj je, kada ukinem o kapita
lizam, put nepovratno otvoren sutinskom ostvarenju
dem okrati je. Sukobom izmeu SSSR i Kine pada u vo
du koncepcija prem a kojoj meu socijalistikim zem
ljama, ili zem ljam a koje grade socijalizam, ne moe da
doe do dravnih nesuglasica. K onstituisanjem levog
centra biva pogoena jedna od osnovnih taaka politike
IKP: ono ne sam o traeno ve i ostvareno jedinstvo
izmeu kom unista i socijalista po kojem je italijanski
radniki po k ret predstavljao srean izuzetak na evrops
kom Zapadu. Negativne reprekusije levog centra po je
dinstvo dem okratskih snaga italijanskog juga stvaraju
nove tekoe naporu IKP da dem okratski razvoj Juga
prilagodi situaciji u ostalim delovim zemlje.
Kriza koja pogaa odreeni, istorijski konstituisan,
model socijalistikog reima i tekoe koje pogaaju
politiku liniju IKP podudaraju se i tu je Badaloni
u pravu sa slabljenjem hegem onije onog naina tu
m aenja m arksizm a koji predlae kom unistika patrija;
naina koji se obino naziva marksistikim istori-
cizmom.
Ali kada Badalonijev referat dolazi do ovog mesta,
izostaje onaj odnos izmeu politike situacije i ideolo
gije koji je bio zasnovan na prvim stranicam a. Sav raz
voj teorijsko-kulturnih stavova iz ezdesetih godina opi
san je bez daljih pozivanja na drutveni i politiki raz
voj. Tako da izgleda da se referat zalae za sledeu
tezu: postoji kriza idejne hegem onije IKP, marksisti
kog istoricizma, k<jja se podudara s krizom date poli
tike na m eunarodnom i na nacionalnom nivou. Kad
bi tako bilo, sve bi bilo jasno. M eutim, po mom mi
ljenju, dok to i jeste tako istovrem eno je i mnogo slo
enije; i tu je povod za m oje rezerve. Stvari su se odvi
jale dukije: uprkos udarcim a to su ih zadale radnike
organizacije u velikim fabrikam a, izborom internih ko
m isija 1955/56 (to je element koji se ne srne zaboravi
ti!), uprkos kritikom procesu koji, s Dvadesetim kon
gresom, zahteva m eunarodni i italijanski komunistiki
pokret, uprkos propasti jedinstva izmeu IKP i SPI,
ezdesete godine znae za IKP (izbori 1963. i 1968) izra-
zitije irenje uticaja nego u prethodnoj deceniji, rad
nikim i dem okratskim borbam a pridruuju se omla
dinske snage ije je odsustvo bilo zapaeno pedesetih
godina, dolazi do porasta radnikih borbi i njihovog je
dinstva. Poriv prem a radnikom jedinstvu, na sindikal
nom planu, doao je do izraaja upravo one 1963. go
dine kada je roen levi centar, koji je stoga, od samih
148
 poetaka, izgledao b ar delimino rascepkan u odnosu
na dublju stvarnost pokreta. Pokuaj da se izoluje IKP,
da se njenim predlozima oduzme rukovodea mo, u go
dinama neposredno posle ovih zbivanja, propada i umes
to toga dolazi do krize politike levog centra, do neuspe
ha pokuaja definitivne socijaldem okratizacije SPI, par
tije koja je u veoj meri od ostalih radnikih p artija
snosila negativne posledice neuspeha politike jedinstva.
I ne samo to: to su godine kada am eriki model civiliza
cije gubi dobar deo uticaja iz prethodnih godina i kada
u velikoj meri opada verodostojnost tehnokratske ideo
logije i drutva blagostanja. Kako onda objasniti i
njenicu da istovremeno slabi hegem onija teorijskog
predloga IKP?
Vratimo se unazad. Od oslobodilakog rata naova
mo, a svakako pre Osmog kongresa, nainom na koji
je IKP nastojala da razjasni odnos izmeu napredne
dem okratije i diktature p ro letarajata (vidi radove Cu-
riela u kojim a se jasno tvrdi da revolucionarni proces
ne moe nalaziti jedini uzor u sovjetskoj revoluciji), b o r
bom za utkivanje u Ustav dinaminih elemenata raz
voja dem okratije u pravcu socijalizma, Togl'iattijevim
posle osude Jugoslavije povuenim nagovetajem
italijanskog puta u socijalizam (Konferencija organi
zacije u Firenci 1947), odbranom norm i parlam entarne
dem okratije, borbom protiv zakona obmane, IKP
je ve bila postavila implicitne prem ise odgovora na pi
tanja Dvanaestog kongresa; ve se bila priprem ila da
odgovori, to e kasnije eksplicitno uiniti, predlogom
originalnog puta razvoja revolucionarnog procesa koji
jedino u sebi samom, u sopstvenim iskustvima, moe
nai svoj uzor. Izmeu ostalog, to je olakavalo zauzi
m anje stava koji e sovjetsko-kineski sukob uiniti ma
nje razornim za italijanski radniki pokret. Tako je,
zahvaljujui panji koju je ukazivala mogunostima da
politika inicijativa aktivno utie na razvoj politike si
tuacije, zahkvaljujui osetljivosti za delovanje na idej
nom planu, IKP bila sprem nija od ostalih komunistikih
p artija poto je bila prevazila svaki vid mehanikog
determinzima da shvati sloenost odnosa izmeu
baze i nadgradnje ak i u socijalistikim reimima.
2. Povrno reeno, sve je to bio rezultat onoga to
se u referatu naziva marksistiki istoricizam. Drugim
reima, naina shvatanja marksizma kao naune teorije
koja, dajui nam zakone koji upravljaju datom drutve-
noekonomskom formacijom, onom kapitalistikom , is
tovremeno pruaju i klju za razumevanje istorijskih
specifinosti te form acije, za identifikovanje ekonoms-
149
 kLh, drutvenih, politikih, kulturnih obeleja procesa
koji se odvijaju u drutvu, upravo zato to usmerava
svoju panju na konkretno istorijsko odreenje, to
poput Lenjina shvata m arksizam kao konkretnu ana
lizu konkretne situacije. Meutim, ako je to nain shva
tanja m arksizm a koji se najbolje odrao pred iskuenji
m a Dvanaestog kongresa, ipak treba, kao to ini Bada
loni, priznati da je upravo to tum aenje marksizm a ez
desetih godina, doivelo niz tekoa i vie nikada, kao
ranijih godina nije uspelo da dom inira podrujem m ark
sizma.
Zato bih eleo da svoje izlaganje posvetim prven
stveno razm iljanju o marksizmu kao istoricizmu ili
o marksistikom istoricizmu, kako bismo bolje ra-
zumeli razloge stvarne snage koju je razvio i razvija i,
istovremeno, razloge njegovih tekoa.
V erujem da m oram o p riznati kako je form ula
m arksistiki istoricizam , marksizam kao istoricizam
danas izlizana zbog novih znaenja koje je dobio izraz
istoricizam, a i zato to je kultu rn a klim a u kojoj se
kreemo d ru k ija od one u kojoj je nastala upotreba
ovog izraza.
Pored ograniene upotrebe kod Antoni ja Labriole,
ova definicija m arksizm a je, kao to dobro znamo,
nastala kod Gramsci ja. I to ne u vezi s nemakim
istoricizmom koji Gramsci kao da ne poznaje ili se
b a r s njim ne konfrotira ve, kako je poznato, u vezi
s Croceovim istoricizmom. Treba naglasiti da se G rams
ci poziva na Crocea u okviru borbe koja nije samo teo
rijska, ve je vezana za kultu rn u politiku, a i za politiku
tout court. Gramsoi sm atra da odluujui zadatak revolu
cionarne kulturne politike radnike klase lei u sukobu
s Croceom, s njegovom idejnom hegemonijom, i da ga
treba poraziti upravo n a terenu na kojem ta hegem onija
deluje. M eutim, postoji jedno znaenje Croceovog isto-
ricizma koje Gramsci, kao m arksista, ne moe odbaciti,
tavie m ora ga u potpunosti preuzeti: tvrdnja da je sve
to je realno istorijsko i da nem a realnosti van istorije
(drutva i prirode). Mi poznajemo samo jednu nauku:
istoriju tvrdio je Marx u N em akoj ideologiji, m is
le d pri tom kako na isto riju drutva tako i na isto riju
prirode.
Ali, ova tv rd n ja kod Crocea nije dosledna, a inje
nica da je istorijski proces, u stvari, proces Duha daje
izvesno spekulativno, teoloko obeleje Croceovom istori
cizmu. A realni istoricizam je onaj koji istorijski proces
zasniva na m aterijalnom elementu, na onome das-Ma-
terielle o kojem nam govori Marx. U ovo smislu, ini
150
mi se, Gramsci govori o marksizmu kao o apsolutnom
istoricizmu drugim reima kao o istoricizmu koji
odbacuje sve spekulativne ostatke pa je, dakle, potpuno
dosledan. Ja ni danas ne vidim kako bi se moglo prigovo
riti ako Gramscijevu postavku posm atram o s te strane.
Tano, ona jeste izraena Croceovom terminologijom, ali
predstavlja napor da se istoricizam protum ai n a dosled-
no m aterijalistiki nain. Celokupna Gramscijeva kritika
upuena etiko-politikoj istoriji ima ovaj smisao. Idea
listika opasnost se eventualno iznova javlja tam o gde
se u osnovi uzima u obzir ono drutveno u isto riji a
prirodno ostavlja po strani. Dovedena u drugi kulturni
kontekst, kakav je ovaj u kojem danas ivimo i u kojem
je dolo do obnavljanja interesovanja za nemaki isto
ricizam, za Diltheya i jo vie za Webera, Gramscijeva
form ula o apsolutnom istoricizmu moe da izazove
nesporazume, da bude shvaena kao aluzija n a jedno-
stavenost, neponovljivost istorijskog dogaaja, kao
negacija one ponovljivosti drutvenih procesa, na ko
joj insistira Lenjin, kao gubljenje strukturalnih zakona
koji uparvljaju istorijskim dogaajima, gubljenje kau
zalnih veza istorijskog zbivanja. Dovoljno je pomisliti
na Gramscijeva istraivanja o Jugu, na njegov nain
postavljanja pitanja intelektualaca, da bismo, s druge
strane, uoili sav znaaj koji kod njega dobija stru k tu
ralni mom enat ,i injenicu da jedinstvenost, o kojoj go
vori nemaki istoricizam, nije ona Gramscijeva.
No, problem se kom plikuje ako uzmemo u obzir
jednu drugu stranu istoricizma kao Gramscija, onu
prem a kojoj se on zasniva ne samo na tvrdnji o istori-
nosti realnog ve i na identinosti istorije i filozofije.
I s tim u vezi moe se govoriti o apsolutnom istoriciz
mu, ali, s te strane, istoricizam poiva na identifkova
n ju stvanosti i svesti, koje je idealistikog porekla i ka
raktera. Time ne m islim da je moguno uporediti Grams
cija s ranim Lukacsom i to ne samo zbog distance
koju on zauzima kada m aarskom m arksisti zamera to
negira dijalektiku prirode i upada u izvestan oblik idea
lizma (treba jo da se vidi do koje je mere Gramsci,
u celokupnoj svojoj misli, dosletdan ovoj rezerrvi u od
nosu na Lukacsa) ve i zbog sutinske distance koja
se meu njim a uspostavlja preko pojm a hegemonije.
Ukratko: dok se za Lukacsa radnika klasa po sebi, u
samom svom postavljanju, javlja, kao totalitet i svest
o totalitetu, tako da fungira kao kategorija koja nepo
sredno razreava protivrenost i igra ulogu hegelovske
kategorije u dijalektikom procesu istorije, kod Gram
scija radnika klasa dolazi do svesti o drutvenom to
151
 talitetu, i reava problem e drutva kao totalitet, preko
tekog procesa uslovljenog razvojem prozivodnih
snaga i proizvodnih odnosa u kojem ona osvaja sop-
stvenu hegemoniju. I tako, do k je s jedne strane teza
0 identitetu izmeu istorije i filozofije idealistika, po
jam hegemonije uspostavlja distancu izmeu istorije
1 filozofije, izmeu stvarnosti i svesti, ukazujui na pro
ces kojim se osvaja jedinstvo (a ne identitet) istorije
i filozofije, kojim m eutim to jedinstvo ne moe biti
neposredno dato. Postoji, drugim reima, protivrenost
izmeu Gramscijevih stavova na viem stepenu teorijske
apstrakcije (vidi, recimo, jo uvek idealistiku jednakost
koju on povlai izmeu subjekta i objekta, kada govori
o gnoseologiji) i njegovog stvarnog istraivanja drutve-
noistorijskog procesa.
Teza o identitetu izmeu istorije i filozofije moe
dovesti do onih rezultata kojih se plai Luporini u jed
nom svom radu iz decem bra 1965. godine (II Contempo-
raneo), moe onemoguiti povlaenje razlike izmeu
istorijskog m etoda i logikog metoda; uiniti da izgu
bimo iz vida da se istorijski proces ija percepcija
lei u osnovi kontsrukcije logikih kategorija moe
rekonstruisati kao jedinstvo mnogostrukog, kao kon
kretan, jedino polazei od odreenih apstrakcija. Dru
gim reima, moe onemoguiti m etod Kapitala. Ovde mi
se ini da je Luporini bio u pravu, dok je, po mom
m iljenju, ponovo pogreio kada je, poto je zapazio
da m arksizam ne dobija u jasnoi kad se definie pri-
devima iz misaonih stru ja kojim a se protivi u sm islu
da se protivi svakoj spekulativnoj filozofiji i sam
pribegao pridevu strukturalistiki, koji takoe dolazi
iz druge stru je m iljenja, iz jedne metode-koncepcije u
kojoj se gubi genetska, dinam ika priro d a pojm a stru k
ture, i njena vazanost za ekonom sku bazu, kao kod
Marxa, a gubi se je r vie nije vezana za koncepciju
drutvenoekonom ske formacije, preko koje Marx, preciz
no upuujui na ekonomsku stru k tu ru , opisuje odvija
nje istorije.
Zato jo mislim da se treba distancirati u odnosu
na Gramscijevo poistoveenje politike i filozofije, jer
ako je tano da je filozofija neodvojiva od prakse, ako
je onda tano da je realna filozofija svakog pojedinca
implicitna njegovoj praksi u politici, isto ie tako
tano da izmeu teorije i politike postoje posredovanja
koja ne doputaju da jedna bude neposredno svedena
na drugu. Objasniemo to pomou Lenjina, nadovezu-
jui se na njegov Razvoj kapitalizm a u Rusiji. Ovde, ka
tegorije iz Kaptiala, zakoni koji su u njem u definisani,
152
 nisu vie prim enjeni na kapitalistiku drutvenoeko-
nomsku form aciju i njenu optu strukturu, ve na spe
cifian, istorijski uslovljen, nain na koji se odreeni
oblici razvijaju u Rusiji, i na tome se zasniva politiki
program ruske sociajaldem okratije, koji ipak ni sam
nije svodljiv samo na tu istorijsku specifikaciju i njenu
ekonomsku osnovu ve se izgrauje polazei od nje, vo
dei rauna i o drugim elementima: pre svega o poli
tikom reimu koji je objanjen u vezi s tim eko
nomskim osnovama, ali i kao rezultat jedne specifine
istorije.
Kao to poistoveivanje istorije i filozofije ne do
puta da izmeu teorijske generalizacije i istorijskog
procesa uspostavimo ovu distancu koja je nuna da bi
sama teorijska generalizacija dobila potreban nivo na
une apstrakcije, dakle uoptenosti a to se postie
prim enom logikog metoda, tako poistoveivanje po
litike i filozofije moe d a nas odmeni od iire teorijske
genralizacije, od napora da uoimo celinu u kojoj se
kreemo, moe d a oduzme irinu i perspektivu razradi
nae koncepcije.
Dakle, re je o snazi i o ogranienjima jedne kon
cepcije marksizm a koja kod Gramscija dobija bitku pro
tiv croeizma s jedne strane, i protiv mehanikog deter
minizma, s druge; ta koncepcija uspela je da u Italiji,
mada ne toliko sistem atski, zapone ono istraivanje
nacionalne istorijske specifinosti koje je Lenjin obavio
u Rusiji, uz vie panje prem a ekonomskom procesu i
manje osetljivosti za idejne procese; to je ona interpre
tacija marksizma koja je uspela da postane neotklonjiva
i sutinska kom ponenta politike IKP, ali koju, da bi
se odrala, moramo sagledati sa svim njenim ogranie
njim a.2
Kada kaemo da koreni politike IKP lee ovde, mi
zapravo kaemo da tu lee i koreni Antonija Labriole,
i to ne samo posredstvom Gramscija, ako uzmemo u
obzir elemente kontinuiteta koji postoje meu njim a
dvojicom, ve i direktno. Ne treba se uputati u duge
prie o dobro poznatim stvarima. Meutim, za razmi
ljanje koje u ovde izneti, vano je podsetiti na osnovna
obeleja Labriolinog shvatanja marksizma: preuzima
2 Moe se prigovoriti da Gramscija treba shvatali i ocenji-
vati po onome to je bio i da ne bi imalo smisla odmeravati
se u teorijskoj konfrontaciji s njegovim stavovima. Taj prigovor
bio bi opravdan da je Gramsci samo predmet istorijskog razmi
ljanja. Ali on je i poneto vie: on je bitan deo naeg dana
njeg postojanja kao IKP. Konfrontacija s njim je i nuno kri
tiko ispitivanje nas samih.
153
nje i, u izvesnom smislu, obogaivanje, u borbi protiv
pozitivizma, posredstvom koje povezuje bazu sa nad
gradnjom ; vienje drutva kao celine, artikulisane i ob
janjenje u svojoj ekonomskoj bazi; genetsko vienje
strukture, insistiranje na tom e da je treb a posm atrati
kao proces. Postoji duboka podudarnost izmeu naina
na koji Labriola koncipira drutvo kao totalitet, koji
treba shvatiti (.. .)integralno(...) u svim njegovim ma
nifestacijam a (...) posredstvom ekonomske sociologije
(...) , izmeu njegove preokupacije da ne svede isto
riju na (...) njen skelet (.. .)3 i naina na koji Lenjin
ita Kapital: ovo je skelet Kapitala. Sve je m eutim u
injenici da se Marx ne zadovoljava tim skeletom, da se
ne zadrava samo n a ekonomskoj teoriji ( ...) da on
m ada objanjava stru k tu ru i evoluciju date drutvene
form acije iskljuivo kroz proizvodne odnose ipak
istrauje uvek i svuda nadgradnje koje odgovaraju ovim
proizvodnim odnosima, oblai skelet mesom i krv
lju (.. .).4
Drutvo se objanjava preko njegove ekonomske
strukture, ali se analiza drutva ne svodi samo na ana
lizu srtukture. U sredsreujui se na drutvenoekonom-
sku form aciju Lenjin moe da se upusti u odreenu is-
torijsku specifikaciju te form acije i da zasnuje politiku
liniju na poznavanju ne samo onih zakona koji upravlja
ju kapitalistikom form acijom uopte, ve i njene isto
rijske, vremenske i nacionalne specifikacije. On o nacrtu
program a koji je Plehanov priprem io za drugi kongres
RSDRP ke sledee: Ovo n ije program ptartije koja
se bori praktino, ve Prinzipieneklaerung, gotovo prog
ram za ake . . . i to za prvokolce, u kojem se govori
o kapitalizm u uopte a jo ne o ruskom kapitalizmu.5
O marksizm u kae: (...) Ova teorija nam daje sa
mo opte usmeravajue principe, koji se posebno prime-
njuju na Engleksu drukije nego na Francusku, na Fran
cusku drukije nego na Nemaku, na Nemaku drukije
nego na Rusiju.6
Lenjinova misao ivi, dakle, u ovoj napetosti: s jed
ne strane ukazivanje panje zakonima koji upravljaju
kapitalistikom drutvenoekonom ksom form acijom , a s
druge poistoveivanje naina na koji se ovi zakoni ost-
3 Antonio Labriola, La concezione materialistica della storia,
Laterza, Bari, 1965, str. 140.
4 Lenjin, ta su Prijatelji naroda i kako se bore protiv
socijaldemokrata?, prema it. izdanju: Opere, Rinascita, Rim, 1954,
knjiga I, str. 136.
5 Lenjin, Opere, knj. 6, str. 28.
Lenjin, Opere, knj. 4, str. 213.

154
 varu ju u konkretnim istorijskim specifikacijama te for
macije. Tako da e u polemici s Kautskym rei: ... po
stoje ili u vezi s revolucijom istorijski zakoni koji ne
poznaju izuzetka?(...) Ne, ti zakoni ne postoje. Ti za
koni odnose se samo na ono to je tipino, samo na ono
to je Marx jednom definisao kao idealno, u smislu
srednjeg, normalnog, tipinog kapitalizma.7
Dakle, ovi zakoni mogu se definisati u ravni naune
apstrakcije i izmeu njihovog poistoveivanja i voenja
politike postoji posrednik: uoavanje onoga to, u kon
kretnom postojanju kapitalizma, nikada u potpunosti
ne odgovara modelu koji daje ekonomska nauka, nije
ni idealno, ni srednje, ni normalno, ni tipino.
3. Vratimo se, dakle, na voenje politike, na nain
shvatanja i ivljenja marksizma svojstven IKP, i nai
emo, da uprostim o, dva karakteristina elementa: 1)
panju prema istorijskom procesu u celini; prem a drut
vu, koje se kroz ovaj proces javlja kao totalitet i treba
se s njim suoiti na svim nivoima na kojima se ispolja-
va, ne gubei, u vienju totaliteta, iz vida odnos izmeu
odreujueg i odreenog (izmeu baze i nadgradnje); 2)
identifikovanje konkretne istorijske specifikacije u ko
joj se m anifestuje drutveni totalitet, u svojim meuna
rodnim vezama i nacionalnim obelejima. Ova dva ele
menta su, u stvari, neodvojiva, jer vienje drutva kao
procesa i to taliteta uvek, po mom miljenju, daje nje
govu konkretnu istorijsku specifikaciju. Hegemonija se
gradi upravo putem politike koja je u stanju da shvati
konkretnu istorijsku specifikaciju i da zahvati drutvo
na svim nivoima na kojim a se ispoljava njegov sistemski
totalitet.
Ovaj nain shvatanja marksizm a veoma se rano ja
vlja u italijanskoj komunistikoj p artiji: setimo se samo
Gramscijeve Questione meridionale. Ovo delo je, ve
1928. godine, polazite za Togliattijevo istraivanje fa
izma: elim pre svega da razm otrim generalizatorsku
greku koja se obino ini kada se upotrebljava termin
'faizam'. Stekli smo naviku da tom re ju obeleavamo
svaki oblik reakcije. Stvarnost je, meutim, drukija.
Faizam je poseban, specifian oblik reakcije; i potreb
no je da dobro razumemo u emu se satsoji ta njegova
posebnost.8
Ovde se dobro vidi mom enat odvajanja IKP od bor-
digizma: odbijanje da se specifikacija utopi u optosti-
ma.
7 Lenjin, Opere, knj. 29, str. 242.
Palmiro Togliatti, La via italiana al socialismo, Editon
Riuniti, Rim, 1964, str. 12.
155
 Ako bismo pratili mom ente odnosa nae partije s
Treom internacionalom , videli bismo kako se povreme
no na VI kongresu, na X plenum u proirenog izvrnog
kom iteta (jula, 1930. godine) neslaganje, izmeu os
talog, ispoljava odbijanjem italijanskih kom unistikih
rukovodilaca da izgube oseanje istorijske specifinosti,
da u poj ednos tavi jujuim form ulam a utope sloenu i
diferenciranu istorijsku ii politiku stvarnost. Temelji
otpora istalijanskih kom unista d a prihvate form ulu so-
cijal-faizma mogu se nai ve u onoj Togliattijevoj
analizi faizma: U vezi s tim (odnosima sa socijaldemo-
kratijom ) faizam se jasno razlikuje od svih reakcionar
nih reima koji su se do sad a afirm isali u modernom
kapitalistikom svetu. On odbacuje svaki kom prom is sa
socijaldem okratijom ; estoko je proganja, oduzeo joj
je svaku mogunost za legalan opstanak; prim orao ju
je na emigraciju. Do toga nije dolo n i u M aarskoj,
ni u Poljskoj, ni u paniji, n i na Balkanu. Naprotiv, u
svim ovim zem ljam a socijaldem okrati ja m anje ili vie
otvoreno sarauje s reakcionarnim snagama.9
Ako pogledamo kasnije godine, meutim, postoji je
dan tren u tak kada ova panja prem a konkretnom spe
cifinom poputa. To je bilo kada se, oko 1950. godine,
ne prate s dovoljno panje tehnoloki preobraaji do
kojih dolazi u nizu italijanskih fabrika, novi uslovi u
radnim odnosima koji iz toga proizlaze. U tom vremen
skom periodu, Staljinova tv rd n ja prem a kojoj je, u sa
danjoj fazi im perijalizm a, kapitalizam nesposoban da
ostvari znatniji naunotehnoloki napredak (Problemi
socijalizma, 1953) prim ana je nekritino, upravo u tre
nutku kada se ostvaruje tehnoloki skok u odluujuim
sektorim a italijanske industrije. Govori se o faizmu u
Fiatu, a zapravo je represija praena efikasnijim meto-
dima paternalistikog prim am ljivanja i podele radnika.
Nae ekonomske analize in sistiraju na stagnaciji ka
pitalizma, a on s novom snagom obnavlja svoj razvoj.
Tu se javlja slabost koju italijanski marksizam nasle-
uje od kulturne sredine u kojoj ivi: nedovoljna pa
nja prem a privredi. U tome. verujem, lei jedan od raz
loga naeg najteeg teorijskog m om enta u ezdesetim
godinama. Naime, u osnovam a italijanskog radnikog
pokreta nema nieg slinog Lenjinovom Razvoju kapita
lizma u R usiji (bilo bi m eutim pogreno uz odgo
varajue srazmere potcenjivati Serenijevo istraiva
nje o K apitalizm u na selu). Gledajui unazad, u osnove
najautentinije asim ilacije m arksizm a u Italiji, videemo
9 Naved. delo, str. 19.

156
da je Labriolina panja okrenuta u drugom pravcu.
A Gramsci, angaovan na poraavanju mehanikog de
terminizma i na nedoputanju idealizmu da osvoji ob
last nadgradnje, idejni momenat, osvetljava novim bo
gatstvom odnos izmeu baze i nadgradnje, tako da nji
me marksizam ini korak napred kada na ovom ter-
nu zacrtava pojam hegemonije; meutim, on ne insistira
u istoj meri na ekonomskoj analizi.
Godine 195556, poraz CGIL na izborima za inter
ne komisije, otvara niz novih pitanja. Pred ovim doga
ajima, s veom silinom se namee potreba za optijim
i dubljim ispitivanjem kapitalistikog sistema, njegovog
naina funkcionisanja, odreivanja radnih odnosa u pre-
duezima. Postaje akutna potreba za ponovnim itanjem ,
za potpunijim razumevanjem Marxovog Kapitala. Ovde
se ispoljava izvesno razmimoilaenje izmeu istraiva
nja IKP i novih zahteva koji se javljaju. Naime, P artija
ponovno ispituje stvarnost fabrike, tehnoloki razvoj,
nove sindikalne problem e koji se javljaju. A pstraktna
pojednostavljivanja u koja se bilo upalo bivaju isprav
ljena. Radniko buenje, koje poinje, m ada m ukotrpno,
da se nazire 1958. godine, da bi raslo u ezdesetim go
dinama, nalazi svoje polazite u ovom sam okritinom
preispitivanju (setimo se, izmeu ostalog, Petog kon
gresa).
Na to se nadovezuju zatim problem i koje postavlja
Dvadeseti kongres i dogaaji u M aarskoj. Treba odgo
voriti na sledee pitanje: postoji li u revolucionarnom
procesu koji se moe o crtati u Italiji neki realno osno
van nain da se on shvati i vodi tako da se izbegnu
poznate deform acije postojeih socijalistikih reima?
I na to se, velikim delom, odgovara istraivanjem, koje
nije samo politiko ve i teorijsko i koje obogauje
svest o odnosu izmeu dem okratije i socijalizma, izme
u ustavne i revolucionarne borbe, izmeu reform e i re
volucije. Ne mislim da u p reterati ako kaem da su, oko
ovih problema, italijanski kom unisti omoguili znaaj
ne korake napred ne samo komunistikoj politici ve i
teoriji m arksizma. Jo jednom , P artija se kree po te
renu koji joj u najveoj m eri odgovara, kako po svojoj
prirodi politike organizacije tako i po nainu na koji
su italijanski kom unisti prim ali marksizam. U ovom
naporu, valjda i zbog njegovog obeleja istraivanja u
oblasti politike teorije, politiari se kreu smelije od
teoretiara.
Ali, kako kad je re o problem im a koje stvarnost u
fabrikam a postavlja pred ekonomsku teoriju, tako i kad
je re o optijim tem am a Marxove naune metode, kon
157
cepcije sveta, opteg p rem iljanja marksizm a, ne
dostaje adekvatan odgovor.10 Uostalom, i ako posm atra-
mo prethodne godine, videemo kako se, na prim er, u ti
caj egzistencijalizma, ili logikog pozitivizma, iscrpljuje
vie pred realnou drutvenog i politikog iskustva ne
go putem otvorene konfrontacije koju m arksisti sprovo
de na teorijskom planu. Godine 1962, Badaloni nam
prezentira efikasnu konfrontaciju m arksizm a sa stru ja
m a i stavovima savremene misli.11 On n a taj nain od-
merava valjanost koncepcije m arksizm a koja prevladava
meu [talijanskim kom unistim a i, d a tako kaemo, daje
joj prelaznu ocenu. No to tum aenje m arksizm a dobrim
je delom prihvaeno na im plicitan nain, a hitno je
potrebno postaviti nove temelje tom istom tum aenju.
Po sebi se razum e: ljude treba hvaliti za ono to ine a
ne kuditi zbog onoga to mi, deset godina kasnije, sm at
ram o da je trebalo da se uini.
4. Na taj nain se oko 1960. godine otvara, na po
etku pomenuto, razmimoilaenje izmeu ukupnog po
litikog rasta IKP, uspona borbi, procesa ujedinjenja
m eu radnicim a, izmeu razvoja politike teorije i spo
sobnosti kom unista da predvode i uslovljavaju teorij
sku i kulturnu konfrontaciju, da pokrivaju celo pod
ruje m arksizm a tum aenjem koje predlau.
Bilo bi, m eutim , pogreno deliti te procese, kao
da se onaj politiki odvija na jedan a idejni na drugi
nain. U stvari, idejne tekoe nalaze svoj koren u dru-
tvenoekonomskim i politikim procesim a. Porazi rad
nike klase u velikim fabrikam a 195556. godine, te
koa u pods tican ju radnikog buenja, ekonomski bum
dovode do iluzorne slike o integrisanosti radnike
klase. K apitalistika ekspanzija stvara u radnikoj des
nici, ali i u jednoj samozvanoj doslednoj levici, iluzi
ju da neka bitna obeleja procesa dem okratske i soci
jalistike revolucije, u Italiji juno pitanje, emanci
pacija ena, pa i sam zahtev za proirenjem dem okratije
moe da apsorbuje buroazija u okviru razvoja svoje
privrede. K onstituisanje levog centra, raskid odnosa je
dinstva izmeu kom unista i socijalista, kao da oduzima
bitan elem ent kom unistikoj strategiji i navodi na teo-
10 Ne bih, ipak, govorio o empirizmu kod Togliattija ili u
politici IKP. Upravo pasus iz Memoriale di Yalta, na koji upuuje
Badaloni, ukazuje pre na oslanjanje na praksu, svakako na isku
stvo, ali u okviru jednog sveobuhvatnog vienja politikih od
nosa zasnovanog na metodi koja sigurno nije empiristika, istog
i jednostavnog pristajanja uz dato, ve eli da prevazie privid
pojava kako bi prodrla u njihovu intimnu motivaciju.
11 Nicola Badaloni, Marxismo come storicismo, Feltrinelli,
Milano, 1962.

158
retisanje o nepovratnoj socijaldem okratizaciji socijalis
tike partije. Tako se neto to je u stvari samo poku
aj nove strategije, kojoj je sueno da se pohaba pred
nesposobnou italijanskog kapitalizm a da prevazie ne
samo protivrenosti tipine za kapitalizam ve i one
specifine protivrenosti koje su se nagomilavale u toku
italijanske demokratsko-buroaske revolucije i stvaranja
jedinstvene drave, sada naziva novom strategijom ka
pitalizma kapitalizm a koji je k adar da se racionali-
zuje, da u sopstvenom okrilju razrei one zahteve demo
kratske revolucije za koje se tvrdi da ih je moguno
zadovoljiti jedino hegem onijom p ro letarijata, pozvanog
da dem okratiju i socijalizam povee u jedinstven revo
lucionarni spoj. Ako posm atram o sutinu stvari, optu
prirodu procesa, tehnokratske ideologije drutva bla
gostanja {koje su se plasirale pedesetih godina) poi
nju da se iscrpljuju, ba u trenutku kada se konstituie
taj levi centar koji bi u ovim ideologijama trebalo da
nae svoj oslonac i svoje ideoloko opravdanje. Takoe,
u ovom trenutku (1964/65) ameriki civilizacijski model
poinje na izrazitiji nain da biva odbacivan, naroito
meu m ladim generacijama. Jedan od -razloga krize i
neuspeha levog centra lei upravo u tome to je izneve-
rio sopstvene prvobitne ideoloke pretpostavke. No, dok
mi se ini d a je to fundam entalni smisao ovog procesa,
stvari ipak nisu jednostavne i poraz politike levog cent
ra ne samo da se ne podudara s faktikim krajem ove
formule vlade, ve prolazi kroz prilino sloene tekoe
koje obeleavaju celokupan kulturni ivot i teorijsku
debatu.
Hteo bih da sagledam neke od m om enata ovih te
koa, m akar samo letimino. Pre nego to pogledam
izvan p artije, pogledau u njene redove. Ve sam po-
menuo razvojne mom ente politike teorije ezdesetih
godina i zone koje ona ne obuhvata u dovoljnoj meri.
Pa upravo pred kraj pedesetih godina, a jo vie poet
kom ezdesetih, postavke Delia Volpea im aju sve vie
uticaja (ali njegova Logica je iz 1950). Poznate su nam
velike zasluge ovog druga: snaga i pronicljivost njegove
argum entacije podrane su veoma irokom kulturom ;
njegovo plodno bavljenje kljunim delima Marxove mis
li, ranije nedovoljno razm atranim od K ritike javnog
prava do Ekonom sko-filozofskih rukopisa, do Uvoda iz
1857; njegove otre i precizne polemike s Adornom,
Marcuseom, Althusserom, poslednjih godina. Treba jo
podsetiti na njegovu zaslugu to je na jedan precizniji
nain smestio m arksizam u veliku konicu demokratske
koncepcije, insistirajui na preciznoj distinkciji izmeu
159
dem okratije i liberalizma, o kojoj nije dovoljno voeno
rauna pedesetih godina kada je ak i pozivanje na libe
ralnu pravnu dravu imalo svoju vrednost u bici za
odbranu Ustava. Preispitujui odnose Marxa prem a He-
gelu, ponovo postavljajui problem dijalektike, konfron
tirajui se s Lukacsevim postavkam a (iz pedesetih go
dina), pristupajui kritici Antiduhringa koji se isto
rijski, jo s Drugom internacionalom , postavio kao ide
ologija prvo socijalistikog pa kom unistikog pokreta,
ispitujui m etodu Marxove ekonom ije, Delia Volpe je
ispunjavao tada upravo sazrelu potrebu za sveobuhvat
nim preispitivanjem i optom teorijskom sistem atiza
cijom. Postavljao je zahtev za rigoroznou, na koju se
u uurbanom voenju politike esto zaboravljalo. U
tome, po mom m iljenju, lee razlozi njegovog uspeha.
Ali, njegova panja je uglavnom bila usredsreena na
m etodu ekonomije. Prva posledica bila je da je ostala
u senci vodea nit M arhovih istraivanja, m etodoloki
kriterij koji ga rukovodi definicija pojm a baze, njene
sposobnosti da odredi drutvenoekonom sku form aciju u
celini i njen odnos s nadgradnjom . Poto je tako panja
usm erena pre svega na m etodu istraivanja strukture,
ostala je u senci celokupna dim enzija m etode marksiz
ma, njegova sposobnost da razum e drutvo u celini.
B itna dim enzija m arksizm a, kojom su dobro vladali
Labriola i Gramsci i na kojoj se teorijski zasniva cela
jedna politika, ostala je u senci. M arksizam je postav
ljen na drugu, mnogo sirom aniju osnovu.
Zatim, krug konkretno-apstraktno-konkretno, koji je
predloio Delia Volpe, gubio je iz vida ono to meni iz
gleda kao sutinski m om enat prelaza s konkretnog na
apstraktno. A to je injenica d a se, za Marxa, taj pre-
laz zasniva na dijalektikoj negaciji ulne izvesnosti
(izvan, razume se, Hegelove dijalektike konanog i bes
konanog). Postoji jedna Marxova postavka na koju je
upozorio sam Delia Volpe: (.. .)Svaka naouka bi bila
suvina kad bi se sutina stvari i njihov pojavni oblik
direktno podudarali.12 U tom e lei klju kritike upuene
fetiizm u robe. Ali ta kritika nam kae da se prelaz
s konkretnog (ulne izvesnosti) na apstraktno ne odvija
preko procesa kontinuiteta ve preko uporeivanja ul
nih izvesnosti, koje otkriva neprem ostive protivrenosti
ispoljene m eu njim a, koje iziskuju njihovu negaciju na
nivou razum a. Otuda otkrie jedne sutine koja se ne
ispoljava u svom pojavnom obliku. Iz toga proizlazi da

12 Karl Marx, Kapital, prema it. izdanju, prev. M. L. Boggeri,

Editori Riuniti, Rim, 1967, knj. III, poglavlje 48.

160
 je prvi prelaz, s konkretnog na apstraktno, drukiji od
drugoga prelaza, s apstraktnog na konkretno. U prvom
prelazu postoji dijalektika negacija, a u drugom pak
dijalektiko graenje odnosa izmeu apstraktnih odre
enja, koji jedini moe omoguiti da se u misli rekon-
struie jedinstvo mnogostrukog, konkretno. Upravo to
ini m arksizam nesvodljivim na galilejizam: prisustvo
dijalektikog m om enta koji ovaj ne poznaje. Scijentis-
tiki predlog Delia Volpe, koji upravo ide preko likvida
cije dijalektike, elei uz to da naglasi antagonizam
marksizma prem a spekulativnoj filozofiji uopte, zapra
vo naglaava njegov antagonizam prem a jednoj struji
graanske misli, hegelizmu, poistoveuje ga s jednom
drugom strujom , u krajn jo j liniji siromaei ono to
predstavlja sutinsku novinu marksizm a u odnosu na
svaku prethodnu form u misli njegov antagonizam (u
dijalektikom smislu) prem a celokupnoj graanskoj
misli.
Politika posledica slabljenja dijalektike svesti mo
e se identifikovati ako dijalektiku posm atram o kao
rezultat realne protivrenosti i svesti o njoj, dakle kao
vodi u jedno politiko delovanje koje funkcionie unu
ta r drutvenih suprotnosti, klasnih suprotnosti (i meu
suprotnim klasama), politikih svrstavanja; koje, delu-
jui na protivrenost, eli da dovede u krizu vladajui
sistem saveznitva, da sagradi drugi. Izgubiti oseanje
za dijalektiku znai izgubiti oseanje za posredovanje,
za identifikovanje razliitih ciljeva i njihove meusobne
veze, meufaza borbe, svest o revoluciji kao procesu.
Izvan dijalektike imamo ili evolutivno vienje (kako
kae Bernstein), ili vienje politike borbe koje se zas
niva na statikom suprotstavljanju drutvenih blokova
i politikih snaga. To objanjava kako je Delia Volpe,
koji se sam u poslednjim godinama ivota sve tenje ve
zivao za politiku partije, posveujui veu panju mo
m entu dijalektike, svojim stavovima s druge strane inspi-
risao kritiku sleva upuenu liniji IKP.
Pogledajmo iskustvo sa Quarderni rossi. Svo istra
ivanje se koncentrie na fabrike, usm ereno je na anali
zu radnih odnosa i sindikalnih problema. S teorijske ta
ke gledita, istraivanje je u osnovi usredsreeno na
Kapital. Slina orijentacija nazire se u Torinu, gde je
industrijska stvarnost posebno uoljiva, gde su tekoe
za radniku klasu vee i gde je stoga posebno potrebno
razm iljati o ovim problemima. Ali, na taj nain stvar
nost italijanskog drutva biva svedena nla samo jednu,
mada veoma vanu, dimenziju; koncepciju m arksizma na
samo jedan, m akar i onaj fundam entalni, momenat.
11 Marksizam u svetu 161
Upravo kada se osea kako monopolistika dominacija
proima itavo drutvo, u njegovim razliitim artikula
cijama i to pre svega u Torinu gaji se iluzija da
borba protiv nje moe da se vodi n a samo jednom ni
vou. Na taj nain, kritika upuena politici IKP, odnosu
koji ona uspostavlja izmeu borbe m asa i akcije pred
stavnikih institucija, izmeu stvarnosti preduzea i ce-
lokupne drutvene stvarnosti, ispunjava stranice ovog
asopisa kao ve gotova stvar koju ak ne treba ni o b ra
zlagati, upravo stoga to istraivanju izmie sistem ska
sloenost drutva u razvijenom kapitalizmu.
Optije, ukoliko se moe identifikovati neka kon
stanta u razliitim, politikim i teorijskim , stavovima
koji su se afirm isali u levici izvan kom unstke p a rt je,
ini mi se da se ona moe videti upravo u tom pojed
nostavljivanju sloenih drutvenih, politikih i institu
cionalnih odnosa koji obeleavaju kapitalistiko d ru t
vo; i u slabljenju svesti o sloenom ili posredovanom
drutvenom zbivanju; u gubljenju konkretne dijalektike
istorije.
5. To se danas moe objasniti socijalnim poreklom
snaga koje su se konstituisale na levici, njihovom k u ltu r
om i tipom njihovih iskustava.
K ultura, vezana za misaone postavke koje se p rik a
zuju kao progresivne i koje to delimino jesu, koje po
nekad pretenduju da zamene marksizam ili da ga do
pune, igra vaniju ulogu no to se misli. Re je o k u ltu r
nim stavovima koji su se potvrdili s krizom Croceove
hegemonije i koji, m ada razliiti, im aju jedno zajed
niko obeleje: nedostaje im oseanje za istorinost. To
vai, ako gledamo dalje, za razliite oblike egzistencija
lizma koji problem e egzistencije sm etaju u kategorije
m etaistorijske prirode. Vai i za fenomenologiju i za
lano svetovnu, budui istorijski neodreenu, prirodu
njene Erlebnis i njene Lebenswelt. Vai i za stru k tu ra
lizam. Ove postavke na razliite naine deluju na men
talno form iranje mnogih m ladih ljudi koji se priblia
vaju m arksizmu. Neke od njih ak prodiru u m arksi
zam, pratei i skreui s pravog toka napor, za kojim
se osea potreba, oko njegovog sveobuhvatnog prem i
ljanja i stroije postavke. Kao prim er, naveu uticaj
Althussera. Za njega, organsko jedinstvo drutveno-isto-
rijskog vremena, koje se deli na drutvenoekonom ske
formacije, svedene na artikulisano jedinstvo osnovnim
proizvodnim odnosima, razbijam o na odvojena vremena
ekonomije, filozofije, literature, itd. Tako kapitalistiki
rezultat podelc rada nekritino prihvaen zame-
njuje organsko jedinstvo radnog procesa i ekonomskih
162
odnosa; distinkcija disciplina, do koje dolazi ne samo
zbog potreba naunog procesa ve i kao posledica podele
rada, zam enjuje konkretni razvoj svesti, svedene na dru
tveno bie. Organsko jedinstvo drutveno-ekonomske
formacije, umesto da se objanjava preko baze, razbija
se na odvojene strukture. Baza nije sagledana u funkciji
drutvenog totaliteta, razumevanja istorije, ve se dru
tveni totalitet i istorija ponitavaju u strukturi. I sam
ovek se u njoj ponitava i svodi na m arionetu o ko
joj govori Labriola kojoj stru k tu ra (baza) vue konce.
Na taj nain, dobij amo idealistiku hipostazu baze. Uz
oteavajuu okolnost da idealizam ovog tipa gubi najbo
lje odlike koje je imao kod Hegela: dijalektiko, isto
rijsko razvijanje totaliteta (mada koncipiranog na mi-
stificiarn nain).
U kratko, postoje misaone postavke koje su po mom
uverenju strane m arksizm u a koje deluju u njegovim
okvirima i uslovljavaju sam u koncepciju politike ak
cije. Ovo vai i ako posm atram o stvari iz jednog d ru
gog ugla. Mislim na one kulturne stru je koje se ne jav
ljaju kao neutralne u odnosu na velike politike i dru
tvene dogaaje {kao to je to, u poetku, mogao biti
sluaj s fenomenologijom, s lingvistikim strukturaliz
mom), ve kao direktno angaovane prem a njima. Pre
svega govorim o Frankfurtskoj koli. Ovde shvatanje
razuma kao represivnog je r je razum, kulture kao
smea, posle Auvica, shvatanje dijalektike samo kao
negativne dijalektike, vodi do ponitavanja same dija
lektike, kao stvarnosti i svesti o suprotnostim a o ne
gativnom i pozitvinom kao prisustva i priznavanja
posredovanja. Dijalektika se svodi na generinu kritiku
misao. Ovde varljivo ponitavanje protivrenosti izmeu
proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, koja u osudi
kapitalistikih proizvodnih odnosa objedinjuje same pro
izvodne snage, gubi iz vida sposobnost proizvodnih sna
ga da posreduje u prelazu iz jedne u drugu drutveno-
-ekonomsku form aciju pa tako zakljuuje oajnikim
negiranjem svake stvarne perspektive i isto tako oaj
niki priziva utopiju, unazad ponovo prelazei put rad
nikog pokreta. Drugim reima, i ovde smo suoeni s
onim istim gubljenjem istorinosti.
Sve je to delovalo na mlade generacije. No, ovde
treba povui jednu razliku. Naime, ovde poslednje go
dine su obeleene ne samo ukljuivanjem velikih grupa
studenata u politiku borbu, na tendencijalno leviars-
kim pozicijama, irom i eom pobunom intelektualaca
pred otuujuim posledlcama kapitalistikog sistema,
ve prevashodno velikom rotacijom generacija kao
163
industrijske radne snage, ukljuivanjem u proizvodnju
mlade genercaije radnika, angaovanjem velikog b ro ja
tih m ladih radnika u sindikalnoj i nemalog b ro ja u po
litikoj borbi. Ponaanje m ladih je politiki i ideoloki
razlito, zavisno od njihovog poloaja u proizvodnom
procesu. Ne moe se rei d a m eu m ladim radnicim a
nema, i naroito da n ije bilo, pogotovo m eu em igranti
ma, stavova ekstrem nog radikalizm a, ak i izraza ludiz-
ma. To se objanjava onim sindikalnim i politikim
neiskustvom koje ini da ekstrem izam , m eu mladim
radnicim a, zapravo postaje deja bolest. Ali, to se u jo
veoj meri, pod novim okolnostima, objanjava kao tra
um atina posledica naglog ukljuivanja m ladih ljudi
iz seoskih sredina juga, ili nekih podruja severa, u ok
ruenje savremene fabrike s oajnikim radnim ritm om
i govozdenom disciplinom, u stvarnost savremenih indu
strijskih gradova gde posebno em igranti trpe negativne
posledice urbanizacije, neurednog ra sta gradskih centa
ra obeleenog spekulacijom i drutvenim pritiscim a. Ali,
ove. situacije m eu m ladim radnicim a izazivaju sindi
kalne i politike stavove i, po pravilu, ne do b ijaju di
rektnu ideoloku specifikaciju. Zahvaljujui iskustvu
u borbi, meu rukovodstvom i u organizaciji, ove snage
mogu biti dovedene do zrelih sindikalnih i politikih
stavova. To se objanjava injenicom da m ladi radnik
ne predstavlja neku posebnu drutvenu kategoriju u
odnosu na radniku klasu uopte.
S tudent m eutim , uprkos razliitom socijalnom po
reklu, predstavlja relativno odreenu drutvenu kate
goriju, budui sm etena u poseban odnos prem a proiz
vodnom procesu. Na viim nivoima obrazovanja, student
je kategorija koja treba da proizvodnju i drutvo snabde
kadrovima. Iz ovog posebnog poloaja proizlazi ten
dencija naglaena tipom intelektualne delatnosti od
vojene od direktnog proizvodnog procsea ka ideolo
kom izraavanju sopstvenog drutvenog poloaja.
injenica da nauke sve direktni je i sve univerzalni-
je postaju proizvodna snaga i da intelektualac u sve ve
oj meri postaje i proizvoa, drugim reima ono to
moemo nazvati procesom proletarizacije intelektuala
ca, irenje socijalne baze kategorije studenata s jedne
stran, istina, gura ovu kategoriju ulevo i ini je oset-
Ijivom prem a potrebi za zajednikom borbom s radni
cima; m eutim sve to ne uklanja jednu istinu: injenicu
da je odnos studenata prem a proizvodnom procesu, pre
m a radnoj disciplini, jo uvek perspektivan i ne prenosi
se u konkre1.no iskustvo. Ne u klanja injenicu d a se nje
m u klasni n ep rijatelj ne javlja direktno (tako dolazi do
164
brkanja direktora kole s gazdom). Ne uklanja inje
nicu da studentska borba ima m anje neposredne refe
rentne take nego to je sluaj s radnicim a koji su di
rektno ukljueni u proizvodni proces. Dodajmo jo da
je perspektivni odnos studenta s proizvodnjom danas
krajnje neizvestan, da je kola esto m askirana neza
poslenost, da postoji nesklad izmeu studija i drutve
ne stvarnosti u koju se studenti ukljuuju, pa emo lako
razumeti zato je u ovoj kategoriji tako k rajnje akutno
izraena kriza italijanske sitne buroazije, kako ve mno
gi studenti oseaju kako ih pritiska situacija ljudi bez
korena; otuda i konotacije studentske ideologije: to je
jo individualistika pobuna, totalna i nedijalektika
negacija, izostanak percepcije bliskih i konkretnih cilje
va, postepenosti i posredovanja. O tuda snana volunta-
ristika i iracionalistika kom ponenta u ovoj ideologiji;
otuda i traganje za mitom, bilo da je re o novom ostr-
vu U topija ili o nekom oveku.
Ipak, jedan proces je ovih poslednjih godina za
vren. U velikoj m eri je opao uticaj koncepcija koje su
se javljale kao alternative marksizm a ili su htele da ga
dopune. Sugestije logikog pozitivizma, fenomenologije,
strukturalizm a brzo su se istroile meu mladima (to se,
meutim, ne moe rei za zrelije generacije intelektua
laca, za akadem ske krugove). Danas preteno dolazi do
konfrontacije izmeu razliitih naina shvatanja m ark
sizma. I, ako je ranije trebalo b raniti m aterijalistiki
karakter marksizm a od tendencija okrenutih povlai-
vanju subjekta do te mere da se razbija njegova kon
kretna istorijska veza s m aterijalnim elem entom (a ta
borba mogla je imati uspeha jedino ako se jasno po
stavimo da bism o potvrdili dijalektiki i m aterijalistiki
odnos izmeu subjekta i objekta), danas se izgleda
vodi borba protiv mehanikog materijalizma, protiv
statikog suprotstavljanja, protiv pojednostavljenog svo
enja drutvenog totaliteta na proizvodne odnose. To,
meutim, iziskuje reafirm isanje sutine koncepcije m ark
sizma, koja je istorijski, po mom miljenju, ona koncep
cija koja proima na nain voenja revolucionarne po
litike; ali, pri tom treb a prevazii njena ogranienja.
Ono, pre svega, koje se sastoji u nedovoljnoj teorijskoj
generalizaciji konkretnog politikog iskustva. Otuda po
treba za jednim optijim sistem atskijim postavljanjem
naeg shvatanja marksizma.
(Luciano Gruppi, Sullo ,storicismo mar-
xista', Critica marxista, br. 4, 1971, str.
319)
Prevela Cvijeta Jaki

165
Rosario Villari

MESTO ISTORIJE

Broj istoriara koji daju metodoloke pouke, koji

nas ue kako se tumai i kako se pie istorija, svakog je
dana sve vei. Uopte govorei, rezultati ne odgovaraju
am bicijam a. Postoji oigledna disproporcija izmeu e
lje za inovacijom, koja je obino velika i radikalna, i
konkretnih i korisnih predloga koji se, u najboljem slu
aju odnose na sasvim posebne aspekte i male korake
napred. Ali, potreba za novinom u istoriografiji je istin
ska nuda ije bi poreklo i znaenje trebalo n astojati
bolje shvatiti.
Priseajui se iskustava iz poslednjih dvadeset ili
trideset godina, prvo to konstatujem o jeste d a su naj
radikalniji pokuaji inovacije, oni koji su u najveoj
meri ili protiv struje, oni koji su teili da istoriografiju,
njenu o ptu m etodu, uine neim drukijim i da je po-
istovete s neim drugim (s ekonomijom, sociologijom,
filozofijom, politikom , itd.), imali sasvim kratkoveke
i ograniene rezultate: poznati naunici koji su pre de
set godina tvrdili da e istorija budunosti m orati ili
da bude kvantitativna ili da ne bude, objavljuju da
nas tirane knjige u kojim a nema ni traga m ak ar i n aj
prostijoj aritm etikoj operaciji; izvesna protivinje-
nina m etoda amerikog porekla, koja je pre neku go
dinu izazvala prilinu uznem irenost u istoriografskom
svetu, danas je samo uspomena; a poslednji revolucio
narni krik, m etaistorija, takoe lansiran s druge strane
Atlantika, kao da je osuen da ostane samo neto sas
vim lino. Osobito je, i moda definitivno diskreditovana
166
 politika instrum entalizacija istorije koja je, posebno
u Ttaliji, buktala poslednjih godina.
S druge strane, to jest meu velikim orijentacijam a
koje se mogu svrstati u optu kategoriju istoricizma
(idealistikog, m arksistikog, empiricistikog), dolo je
do intenzivnog konfrontiranja i do veoma bogatog pro-
dubljavanja koji su. izazvali znatne promene u stavovi
ma i tendencijam a nastalim posle drugog svetskog rata.
N aputanje krutih i shem atskih pozicija i proirenje u ti
caja m arksizm a predstavljaju, uopte, najvidljivije rezul
tate jednog procesa koji je ostao vrsto vezan za razlii
te i suprotne struje istoricizma. Ali, posle revizije i de-
liminog uzajamnog m eanja napetost se, daleko od to
ga da se iscrpi, poveala. Osnovni razlog lei u injenici
to su duboke neizvesnosti, nastale iz krize u kojoj ivi
mo. proele sud ili sudove o kljunim aspektim a i mo
m entim a politike i drutvene stvarnosti savremenog
sveta p a je povezivanje idejnih vrednosti i stvarnosti po
stalo mnogo tee. Kriza zahvata kulturni ivot u celini,
ali posebno istoriografiju, koja ima d irektniju odogvor-
nost za pomenute sudove i analizu svetskih procesa kroz
koje su se form irale pomenute vrednosti.
Pitanje se moe postaviti i na drugi nain, tavie
to se ee i ini. Neki tvrde da napetost n astaje iz pro
mene funkcije i poloaja istoriografije u okviru kulture
i savremenog drutva: ali, u k rajn jo j liniji se i ovim pu
tem na k raju moram o suoiti s istom vrstom problema.
Da li su se, dakle, prom enili uloga i znaaj istorije u od
nosu na njenu funkciju u 19. i poetkom 20. veka? U
jednoj nedavno obajvljenoj knjizi Intervista sulla storia,
Laterza, 1982) jedan od najveih poznavalaca srednjo-
vekovne istorije Jacques Le Goff, prim euje kako poli
tiari danas im aju m anje interesovanja za istoriju nego
nekada. Ova prim edba se, razume e, ne odnosi na strik
tno akadem sku produkciju, ve na radove iz politike i
drutvene istorije ireg dometa, pa ak i one koji su
direktnije vezani za probleme savremenog sveta. Imam
utisak da je ovo zapaanje tano i da bi se u istom smis
lu mogli navesti mnogi prim eri. No, ak i ako ova kon
statacija b a r delimino odgovara stvarnosti, ne verujem
da se iz nje moe autom atski izvui uverenje da je raz
laz izmeu istorije i politike konaan ili da je istorijska
kultura u opadanju. Le Goff ne pokuava da objasni raz
loge i znaenje ovog umanjenog interesa; on samo kae
da je istorija ostala poremeena padom starog hum a
nizma i nije nala nov poloaj. To je isuvie povran
sud, on nije na visini predloene teme i s njim se iz vie
razloga ne moemo sloiti. Nezainteresovanou politia
167
ra, i obinog itaoca, pre svega je uglavnom i poremeen
onaj deo istoriografije koji je, u ime apstraktne preten
zije na naunost i esto na osnovama jednog tekog
ekonomicizma, u otrijoj i jasnijoj suprotnosti sa sta
rim humanizmom; zatim, uprkos tekoama kom unicira
nja izmeu istorije i politike, istoriografija i dalje ima
publiku pa i uspeha kod takozvane iroke javnosti i
ne prestaje da zauzima istaknuto m esto u savremenoj
kulturi, iako m ora raunati na uslovljavanje koje na
meu sredstva javnog inform isanja (a koje se, uostalom,
odnosi na sve oblasti ljudskog znanja), n a relativnu ne-
zainteresovanost politikog sveta, na pomalo zatvorenu
prirodu svoje u n utranje debate i druge sline probleme.
Postoji, m eutim , iroka saglasnost u oceni da je
re o jednom drukijem prisustvu, da se m esto istorije
m enja. Mnogi naunici ovu prom enu pripisuju razvoju
drugih drutvenih i hum anistikih nauka, kao to su so
ciologija, antropologija, psihologija, politologija, itd. No,
zato bi napredak ovih disciplina m orao oduzim ati pros
tor istoriji? K ultura nije zatvoreno podruje u kojem
do javljanja novih interesa koji nesum njivo im aju i
opti uticaj nuno m ora dolaziti na raun drugih, ve
postojeih, delatnosti. Niti se moe rei da postoji sup-
rotstavljenost izmeu isto rije i drugih drutvenih nauka,
ako svaku od njih posm atram o u okvirim a koji su joj
svojstveni. N aprotiv, izmeu nje i tih ostalih nauka po
stoji jedna fundam entalna distinkcija, koja ne iezava
ni uza sve eventualne delimine konvergentnosti i sve
pokuaje nemoguih asim ilacija. Ta distinkcija sastoji se
u tom e to je za istoriju, i sam o za nju, predm et ispi
tivanja iskljuivo prolost. U podruju koje joj je svoj
stveno prolosti ona zadrava ne samo hegemoniju
ve i neto veoma blisko apsolutnoj dominaciji; iako su
strunjaci za druge discipline navedeni na izlete u pro
lost m oraju, ili bi m orali, da prihvate pravila istoriogra
fije koja mogu u svemu da variraju osim u injenici da
ostaju prim erena istorijskom sudu. Talas antiistoricizma,
koji se u razliitim oblicima uvukao u k ulturu italijan-
ske levice, pa i same komunistike partije, u osnovi je
samo tenja za remeenjem ovih pravila kako se prili
kom postavljanja politikih teza ne bi moralo oslanjati
na ozbiljno <i regularno razm iljanje o prolosti. I nije
uopte sluajno to je predm et polemike kod ovog sta
va pre svega politika istorija, koju se optuuje da je
parcijalna i m inorna i d.a ne obuhvata sve dinamike
faktore drutvenog razvoja: to je arb itrarn a polemika
koja, nam em o ili nenam em o, brka povrnu i hroniars-
ku rekonstrukciju politikih zbivanja sa istorijom , ija
168
je nam era da objasni procese preobraaja u drutvu pa
prem a tome nastoji da rasvetli sloene uzroke politi
kih dogaaja, njihovu genezu u drutvu, njihov odnos
prema privredi i kulturi, njihov koren u suprotnosti ili
ravnotei drutvenih klasa. Konfuzija koju je ovaj talas
izazvao m ora da je zaista veljka kada je asopis kao
Rinascita mogao da posveti tri velike strane reklame
Frangois Furetu, i to ne raspravljajui s njim kao to
bi bilo korisno i moda potrebno i kako su inili drugi
(npr. Studi Storici, br. 2, 1980), ve bez diskusije
pretpostavljam uz uenje i njega samog prihvatajui
njegove stavove i teze. A oni se, u sutini, satsoje u pro
izvoljnom poistoveivanju francuske revolucije i demo
kratije, a posebno u poistoveivanju dem okratije s tero
rom i diktaturom . To ne samo da je prilino sporna
teza na istoriografskom planu (delimino podstaknuta
shematskim i aproksim ativnim korienjem dvosmisle
nih pojmova kao to je graanska demokratija od
strane m arksista) ve i teza koja nije liena aktuelnih
politikih aluzija i sadraja ija neoliberalistika i kor
porativna sutina verovatno nije m rska naoj antiistori-
cistikoj levici.
Ali, vrtaim o se na nau temu. U emu je onda pro
mena? Je li istina da je istoriografija izgubila izvesnu
prevlast koju je imala nekada u optem okviru kulturne
delatnosti? Raireno je uverenje da su promene u sa-
vremenom svetu bile i ostale toliko brze i duboke da
poznavanje prolosti, za razumevanje sadanjosti i ak
tuelnih problem a postaje mnogo m anje korisno nego
ranije. Novi poloaj istorije bio bi dakle, prem a ovom
gleditu, odreen nekom njenom sve oiglednijom poli
tikom beskorisnou.
Pitanje bi trebalo raspraviti do kraja, i uvek im a
jui na umu konkretnu istoriografs-ku produkciju i kon
kretne politike i drutvene probleme naeg vremena,
umesto pitanja u stilu ta je istorija? Ali, ostavljajui
za sada po strani raspravu o poreklu ovog ubeenja
(koje moda u veoj meri poiva na starim predrasuda
ma nego na savremenim analizama), najplauzibilnija
pretpostavka je da nije toliko u pitanju prestanak poli
tike koristnosti istorije koliko tendencija da ona po
prim i karakteristike razliite od onih koje je imala do
drugog svetskog rata. Na najjednostavniji i najlinearniji
nain, moemo rei da je istorija do tog vremena sara-
ivala u stvaranju politikih mitova, u pozitivnom
smislu rei: dakle, ne utopijskih legenda ili vizija, ve
jakih ideja koje su u stanju da prodru u svest naroda
i zajednica, da postanu podsticaj za politiku akciju i
169
zajedniko angaovanje. Ideje o slobodi, o naciji, o jed
nakosti, o m eunarodnoj solidarnosti i tako dalje stvo
rile su se i afirm isale i putem istorijskog razm iljanja
i kritike rekosntrukcije prolosti. Postoji li danas ne
ko totalno izokretanje u odnosu na ovu tradiciju koja je
svoj vrhunac doivela u, devetnaestom veku? Ne veru-
jem da moemo govoriti o totalnom izokretanju. Istina
je da danas istorija preteno deluje u jednom druki
jem duhu koji nam ak moe izgledati suprotan, u duhu
kritike mitova i ideolokih rekonstrukcija prolosti.
No upravo se u tome, jednim delom, sastoji obnavljanje
i nastavak njene politike korisnosti, upravo je to jedan
vid obnavljanja njene funkcije u novom obliku. Pa ipak,
ini mi se da je to samo jedan vid i da tu ima jo m no
go ega to je direktnije povezano s prirodom i osnov
nim osobinam a ove discipline. Istorija, naime, izvrava
jednu fundam entalnu politiku funkciju upravo time
to uz protivrenosti, tekoe i ogromne razlike u
oceni ostavlja otvorenom raspravu o prolosti, o iden
titetu i vrednostim a naroda, drutvenih grupa, samog
oveanstva. N asuprot onome to neki tvrde, ta funkcija
bi mogla postati jo oiglednija i vea upravo zato to
sadanji porem eaji, prom ene i napetosti prete da po
brk aju i poravnaju osobenosti pojedinih komponenti sa
vremenog d rutva i da zatam ne velike vrednosti kao
to su dem okratija i socijalizam koje je ono u toku
svog razvoja stvorilo.
(Rosario Villari, II posto della storia,
Stui Stotici, br. 2, 1982, str. 323328)

Prevela Cvijeta Jaki

170
Miroslav Hroch

BUROASKE REVOLUCIJE U EVROPI

Socijalna i politika revolucija

Epoha buroaskih revolucija kao proces prelaska

iz feudalnog u kapitalistiko drutvo se, kako smo po
kuali da prikaemo u ovoj knjizi, odvijala u dve osnov
ne ravni: kao socijalna revolucija i kao politika revolu
cija, odnosno politiko-socijalna. Pod socijalnom bur-
oaskom revolucijom m arksistika istoriografija podra-
zumeva dugotrajan proces, iji sadraj predstavlja kva
litativnu prom enu ekonomskih odnosa i drutveno-eko-
nomske formacije. Politika buroaska revolucija bila
je kom ponenta socijalne revolucije i sainjavala je njenu
spoljnu stranu, bilo da je dovela do promene vlasti ili i
do promene politikog sistema. Politika revolucija pred
stavljala je znaajan, ali ne jedini ili neophodni element
socijalne revolucije; ona je obuhvatila i reforme, i tzv.
revolucije odozgo, kvalitativne promene koje nisu posti
zane revolucionarnim nasiljem.
Odnos izmeu politikih revolucija i reformi i bur
oaske socijalne revolucije nije bio odnos proste kumula-
cije veeg b ro ja prom ena u njihov aritm etiki zbir, ve
je unutar odreenog sistema predstavljao odnos kvali
tativne drutvene transform acije koja je imala odreenu
unutran ju h ijerarhiju. U nutar ove hijerarhije, koja se
sastojala od deliminih kvalitativnih promena, jedna od
prom ena obino je igrala ulogu odluujue, osnovne
kvalitativne promene. O tome koja je od parcijalnih pro
mena, bilo d a je re o politikim revolucijam a ili refor
mama, imala ovaj osnovni poloaj, vode se teorijske i
konkretne istoriografske dsikusije, iji je znaaj jo vi
e istaknut potrebom za naunom peniodizacijom isto-
171
rije pojedinih zem alja i naroda. U ovim diskusijam a se,
kako smo se mogli uveriti, sukobljavaju dva gledita.
Da li emo osnovnom prekretnicom prom ena u oblasti
produkcionih odnosa sm atrati datum pobede kapitaliz
ma, ili emo osnovnim sm atrati politiki prevrat, pro-
menu politikog sistem a? U prvom sluaju odluujui
kriterij um za periodizaciju bila bi likvidacija feudaliz
ma u najznaajnijoj sferi drutva poljoprivredi. U
drugom sluaju to bi bilo uspostavljanje buroaskog
ustavnog sistema. Obe prom ene nisu se morale odigrati
u istom trenutku. M arksistiki istoriari se ee p ri
klanjaju prvom kriterijum u, ali to priklanjanje skriva u
sebi i neprijatnu zamku: u nekim zem ljam a bismo, u
tom sluaju, poetak kapitalizm a m orali staviti u vreme
pre buroaske politike revolucije, u vreme agrarnih re
formi. Ovde smo stavljeni pred prvi od otvorenih prob
lema prouavanja buroaskih revolucija. Dosadanji po
kuaji njegovog reavanja obeleeni su time to su isto
riari obino polazili od ogranienog nacionalnog ili d r
avnog pogleda, tako da prilikom poreenja gledita
raznih istoriara nailazim o na mnoge neusaglaenosti.
Tek bi m eunarodna rasprava m arksistikih istoriara,
koja u poslednje vreme poinje da se razvija, mogla da
unese vie jasnoe i da dovede do izrazitijeg usaglaa-
vanja kriterijum a i rezultata.
Kakav god da bude rezultat ove diskusije, ostaje
neosporno da pravljenje razlike izmeu socijalne i poli
tike buroaske revolucije ima izuzetan znaaj za kon-
frontiranje m arksistikih i nem arksistikih koncepcija
revolucije. Velika grupa realistikih i relativno ozbiljnih
kritiara m arksistikog shvatanja buroaske revolucije
odbija tezu o revoluciji kao odluujuoj prom eni kva
liteta drutvenih odnosa i argum entuje to time to jo
pre revolucije imamo dokum enta o postojanju kapita
listikih odnosa kako u gradskoj, tako i u poljoprivred
noj proizvodnji: podsetimo se ovde, na prim er, Furetove
polemike protiv So'boulovog shvatanja fam cuske buro
aske revolucije. Pristalice tzv. teorije modernizacije
istiu da se prevrat odvija postepeno i da se ne moe
ugurati u kratak period od nekoliko godina. Ovi k riti
ari polaze od m aterijalistike koncepcije istorije, pone
kad prihvataju i gledite o principijelnoj razlici izmeu
feudalnog i kapitalistikog drutva, ali odbijaju koncep
ciju revolucionarnog prelaska i kvalitativnog smenjiva-
n ja formacija. Osnovna razlika je u teorijskom polazitu.
Ovde je re o odbijanju, odnosno neshavatanju dija
lektike zakonitosti p rerastan ja kvantitativnih prom ena
u prom enu kvaliteta: kritiari m arksistike koncepcije
172
 ne prave razliku izmeu prodora novog kvaliteta ka
pitalistikih odnosa u sekundarne sfere ivota drut
va i promene osnovnog kvaliteta, promene dominatnog
naina proizvodnje. Prodor kapitalistikih elemenata u
m antufaktum u proizvodnju, u oblast razmene i si., pred
stavlja, istina znaajnu etapu procesa prelaska, ali u od
nosu na smenjivanje form acije im a poloaj sekundarne
kvantitativne promene. Ako ne prihvatim o i ne pokua
mo da prim enimo zakon o prelasku prom ena kvantiteta
u kvalitet, m arksistika teorija revolucija izgledae nam
kao neto nelogino, m akar i priznali da se feudalno i
kapitalistiko drutvo razlikuju jedno od drugog.
U procesu buroaske socijalne revolucije politika
revolucija neosporno ima akcelerativnu funkciju. Ona je
sredstvo za zadovoljavanje socijalnih i ekonomskih inte
resa nastupajuih klasa novog drutva, a na njen uspeh
utie i tempo ekonomskih promena. Ako je to tako,
onda je korisno postaviti pitanje da li odreene etape
socijalne revolucije odgovaraju odreenim tipovima po
litike revolucije. U najgrubljim crtam a moe se odgo
voriti pozitivno. Ekonom skom liberalizmu u politikoj
sferi svakako odgovora program buroaskog politikog
liberalizma, likvidiranju feudalnih privilegija i povlastica
odgovara graansko drutvo sa predstavnikim politi
kim sistemom i form alnom ravnopravnou graana
pred zakonom. Porazu feudalnog apsolutizma odgovara
prihvatanje buroaskog ustavnog ureenja. Ove paralele
se, meutim, ne mogu prim eniti bez izuzetka. Buroaski
republikanski program je svakako izraavao nastupanje
dem okratskog program a i njegovo suprotstavljanje libe
ralizmu, ali ne moe se praviti direktna paralela izmeu
odvijanja buroaske revolucije i republikanizma; veliki
deo (ak apsolutna veina) evropskih zem alja je kroz
socijalnu revoluciju prola pod vladavinom manarhije.
Sitnoburoaski dem okratski program odgovara drutve
nim prom enam a do kojih je dolo dolaskom industrijske
revolucije, ali ne predstavlja neophodnu posledicu indu
strijalizacije i nai emo ga i u zemljama na nivou
m anufakturnog stadijum a razvoja.
Za konkretno istorijsko istraivanje od izuzetnog
je znaaja praviti razliku izmeu politike i socijalne
buroaske revolucije, i to iz jo jednog razloga. Politika
revolucija po svom sadraju predstavlja sastavni deo
buroaskih promena, ali po svom obliku spada u kate
goriju nasilnih politikih prevrata koji mogu imati i dru
gi sadraj, drugi raspored sukobljenih klasnih snaga.
Kao to buroaska revolucija ima svoje unutranje za
konitosti date klasnom strukturom i reavanjem odre
173
enih drutvenih sukoba interesa, tako i politika revo
lucija ima svoje specifine zakonitosti i regularnosti ko
je mogu dublje da objasne njen klasni karakter, ali i
uzroke njene pobede ili poraza. Iz toga proistie mo
gunost i potreba da se unutranje sekundarne zakoni
tosti politike buroaske revolucije prouavaju kao za
konitosti tehnike borbe za vlast koje se relativno samo
stalno prim enjuju, a da se pri tom ne sklizne na pozi
cije politikoloke formalizacije, kao to se deava mno
gim buroaskim autorim a sa ijim smo vas teorijam a
upoznali u uvodnom poglavlju ove knjige. Prouavanje
u nutranjih zakonitosti borbe za vlast u politikim b u r
oaskim revolucijam a spada u sledei krug p itanja ko
jim a se m arksistika istoriografija do sada gotovo i nije
bavila, iako bi svakako imala ta da kae u vezi sa su
kobom koji se za sada odvija izmeu m arksistike so
ciologije i buroaske politikologije, vie u logikoj nego
u konkretno istorijskoj ravni. Upravo konkretno isto
rijsko istraivanje neosporno spada u jake strane m ark
sistike koncepcije buroaskih revolucija.
Na k raju treba upozoriti i na to da smo osim poj
m a politika i socijalna buroaska revolucija koristili i
nekoliko drugih pojm ova ije je m esto u naoj term i
nologiji potrebno u kratko objasniti. Termin epoha b u r
oaskih revolucija uglavnom odgovara term inu socijal
na revolucija, ukoliko se bavimo istorijom jedne zemlje.
Sa aspekta ireg regiona, naroito s aspekta cele Evro
pe, govorimo, m eutim , o epohi buroaskih revolucija
u irem smislu: to je period kada je buroaska revolu
cija poela da igra znaajnu ologu i u istoriji onih ev
ropskih zem alja koje jo uvek nisu prole kroz sopstve-
nu revoluciju. Re je otprilike o periodu od prve buro
aske revolucije koja je imala uticaja na celu Evropu
od engleske revolucije pa do vremena kada je veina
buroaskih socijalnih revolucija ve bila zavrena ili je
prola kroz svoj odluujui stadijum , dakle, otprilike
do revolucionarne 1848 1849. godine. Moemo, dakle,
da kaemo da je naa knjiga posveena epohi buroaskih
revolucija u Evropi.
Term in period prelaska (ili epoha prelaska) iz feu
dalizma u kapitalizam lima donekle razliito sadrajno, a
zbog toga i vremensko razgranienje. Oznaava period
od nastupanja kapitalistikih odnosa i njihovog prodo
ra u sekundarne sfere ekonomskog ivota, sve do onog
trenutka kada su oni u ivotu ove ili one zemlje stekli
odluujuu poziciju dakle, do perioda pobede odlu
174
ujueg kvaliteta u procesu socijalne revolucije.1 Vre
menski period prelaska u kapitalizam, dakle, poinje
uvek pre buroaske socijalne revolucije i zavrava se pre
nego to doe do zavretka ove revolucije. Ako se ovaj
term in koristi za celu Evropu, njegov poetak bi trebalo
postaviti u vreme u koje je Marx postavio poetak ma
nufakturnog perioda i poetak form iranja svetskog tr
ita dakle, u polovinu XVI veka2. Kraj se uglavnom
ne datira tako jednoznano, moemo ga odrediti veli
kom francuskom buroaskom revolucijom, a isto tako i
revolucijom 1848.
Ako govorimo o revolucionarnom ciklusu, u ovoj
publikaciji obino mislimo na iri revolucionarni ciklus
kao obeleje unutranje stru k tu re prom ena tokom b u r
oaske socijalne revolucije. Ovde obuhvatamo, pre svega,
redosled politikih revolucija, reform i i revolucija odoz
go u konkretnim istorijskim uslovima pojedinih naro
da. U potrebu term ina revolucionarni ciklus u evropskim
merilim a ne sm atram o moguom. Termin revolucionarni
ciklus u uem smislu rei koristim o za opisivanje nekih
politikih buroaskih revolucija. Za kom parativnu ana
lizu unu tran jih zakonitosti ovih revolucija ovaj e ter
min biti od osnovnog znaaja. Kako bism o ipak spreili
nesporazume, na k raju ovog naeg poglavlja emo ga
izbegavati i zameniemo ga drugim terminim a.

Na pragu politike revolucije: granice revolucionarne

situacije
Kod svih analiza uzroka buroaske politike revolu
cije polazili smo od toga da su oni bili rezultat konane
faze opte krize feudalnog drutva, a isto tako i rezultat
revolucionarne situacije3. Uvek je, meutim, ostajalo bez
odgovora (a u stvari nikada nije ni postavljeno) pitanje
zbog ega je upravo tam o i tada revolucionarna kriza
sazrela u otvoreni konflikt, a zbog ega na drugom
mestu nije, mada bi se i tamo moglo dokazati postoja
nje revolucionarne krize. Koji je to trenutak kada ste-
pen rasp ad an ja vladajue klase, stepen paupericazije
masa i njihove politizacije ve postaje dovoljan objektiv
ni preduslov da u momentu kada subjektivni faktor
stupi u dejstvo, doe do izbijanja revolucije? U vezi sa
1 Do izvesne mere ovaj period spada u epohu opte krize
feudalizma; upor. M. Hroch, J. Petrafi, 17. stoleti krize jeuddl-
m spolenosti, Praha, 1976, str. 60.
2 Vidi K. Marx, Kapitdl, praha, 1978, str. 842.
3 Uporedi prethodno na str. 35. i dalje.
175
stupanjem u dejstvo subjektivnog faktora postavlja se
i sledei problem: zbog ega je nivo njegovog delovanja
i nain m anifestovanja tako razliit u razliitim revolu
cijama; poznat nam je iroki dijapazon od narodnih
voa stihijskih pobuna, preko nolitikih teoretiara koji
su se prikljuili ustanku, sve o svesnih organizacionih
priprem a i revolucionarne partije. Pokuavajui da na
ovo naemo odgovor, nee nam vie b iti dovoljni objek
tivni odnosi, opte zakonitosti i ekonomski uslovi, ve
emo m orati da pratim o i procese koji su se odvijali u
drutvenoj svesti. I ovde se kreemo na tlu koje je ma
nje ispitano i zato e na odgovor sadrati uglavnom
razm iljanja o m ogunostima daljih istraivakih postu
paka u reavanju ovih pitanja.
Stepen pauperizacije narodnih m asa obino ocenju-
jemo objektivnim m erilim a i neosporno je da ova meri-
la im aju prioritet. Kod niza zem alja istoriari su bili u
stanju da ovu pauperizaciju izraze kvantitativno, kroz
relacije izmeu grafikona cena i nadnica, kroz podatke
0 reainim prihodim a po stanovniku, stru k tu ru potronje
1 si. Ali, s obzirom na to da je revolucija prekinula gra
fikon ivotnog standarda koji je bio u padu (to ne
znai da je uvek neophodno dovela do poboljanja uslo-
va ivota), nism o u stan ju da ocenimo da li je grafikon
opadanja zaista dostigao 'svoj minimum. Sledei prob
lem proistie iz toga to su samo neka pogoranja uslova
ivota narodnih m asa dovodila do revolucije, a izgleda
da se ona pauperizacija koja je dovela do izbijanja re
volucije bitno ne razlikuje od bilo koje druge. Izuzetak
u ovom sklopu predstavlja, moda, samo m eunarodna
ekonom ska kriza do koje je, zbog nerodne godine, dolo
uoi revolucije 1848. Ozbiljnu ulogu svakako igra u p ra
vo kom binacija pogoranja uslova ivota i politizacije
narodnih masa. Ni ovde, meutim , ne postoji neki me
hanizam transm isionih kaieva. Politizacija je mogla biti
na visokom nivou, bez obzira na ivotni standard i nje
gov razvoj, ali je isto tako mogla b iti stim ulisana i op.a-
danjem standarda. Zbog ega je nekad dolazilo do toga,
a nekad ne?
Svuda ovde u analizu revolucionarnih situacija stu
pa subjektivni moment; nalazi se, dakle, ne samo u tzv.
subjektivnom faktoru, ve i u tri osnovne objektivne
karakteristike koje se sm atraju preduslovom njihovog
nastajanja. Ovaj moment moemo izraziti pitanjem do
kojeg stepena moe ii pauperizacija, a da mase jo
uvek budu sprem ne da je podnose? Poznate su nam
dosta velike razlike u reagovanju masa na ovakva pogor
anja, razlike koje oigledno potiu od lokalnih tradd-
176
cija, od toga kakvu nadu mase jo uvek gaje u pogledu
budunosti i mogunosti poboljanja ili, naprotiv, od ste-
pena razoaranosti, kada se oekivana bolja sudbina nije
ostvarila. Ve u ovih nekoliko faktora obuhvaena je
pretpostavka odreenog stepena svesti, odreenog tipa
politikog (m akar koliko elementarnog) razm iljanja. To
je jo jae izraeno u sledeim okolnostima, koje sm at
ramo znaajnim za prelaenje granice koja razdvaja
obino pogoranje uslova ivota od onog koje vodi u re
voluciju. To je ideja o krivcu. Za prelaz u revolucionar
nu situaciju veoma je znaajno koga mase sm atraju od
govornim za njihovu pauperizaciju, protiv koga e se
okrenuti narodni gnev. Da li e to biti jevrejska geta,
lokalni inovnici ili vladajua klasa? Moe se, dakle,
izrei hipoteza da je revolucionarni efekt pauperizacije
do izvesne mere, a ni u kom sluaju iskljuivo, zavisio
od prethodnog nivoa politike aktivizacije narodnih ma
sa. Nju, pak, uslovljavaju iri objektivni uslovi razvoja
date zemlje. Odnos izmeu politike aktivizacije masa i
njihove pauperizacije moe se, dakle, oznaoiti kao dija
lektiko jedinstvo objektivne situacije i subjektivnih
stavova. Tamo gde su se obe komponente uzajamno
podsticale, njihov odnos je izdano doprinosio sazre-
vanju revolucionarne situacije.
Nesposobnost vladajue feudalne klase da vlada na
stari nain nekad se pojednostavljeno shvata kao neka
sluajna kriza starog reima. Podsetimo se da je feudal
ni reim u periodu svoje opte krize preiveo mnogo
politikih strseova, a da nije dolo do stvaranja revolu
cionarne situacije. Upravo na ovu kom ponentu revolu
cionarne situacije savremeni buroaski teoretiari stav
ljaju najvei akcent: klju trae u tome da li je vlada
jua klasa bila u stanju i da li je bila sprem na da prih
vati komprom ise i ustupke, i da na taj nain predupredi
otvoren konflik i spase svoj drutveni poredak. Ne
moe se prevideti injenica da je u nizu evropskih zema
lja vladajua klasa bila u stanju da prihvati i ostvari
komprom is koji bi spreio ekstrem no pogoranje njiho
vog odnosa sa podanicima. Setimo se samo razvoja do
gaaja u Danskoj i vedskoj, kao i u Engleskoj posle
tzv. slavne revolucije, a isto tako, uostalom, i prve faze
revolucionarnog pokreta u Rusiji. Nije li i na poetku
francuske revoluoije, isto kao i austrijske, postojala up
ravo sprem nost vlade da uini ustupke buroaskoj opo
ziciji? Oigledno je tada bila re o pitanju u kom stadi-
jum u intenzifikacije drutvenih i politikih konflikata
se stari reim, stara vladajua klasa, odluio na kompro
mis. Do sada, meutim, odnos izmeu spremnosti na
12 Marksizam u svetu T 177
komprom is i raspadanja stare vladajue garniture nije
kom parativno prouavan i naa zapaanja, zbog toga,
ne mogu biti ita vie od puke hipoteze. Neki odnosi i
okolnosti su, m eutim, dovoljno oigledni.
Kompromis s opozicijom bio je u stanju da regene-
rie sistem vladavine u feudalnoj dravi i da n a taj nain
politiku revoluciju predupredi m ada obino to ni u
kom sluaju nije predstavljalo trajn o reenje u onim
zem ljam a gde je do njega dolo posle osnovnih prom e
na koje su u odluujuoj m eri oslabile feudalne odnose
u ekonomskoj i socijalnoj oblasti. Dakle, drugim rei
ma: ustupci od strane vladajue klase su za nju imali
regenerativni, a ni u kom sluaju dezintegracioni efekat
tam o gde su se iniji tek posle izbijanja buroaske soci
jalne revolucije i gde su, dakle, predstavljali ve sastavni
deo transform acije feudalne vladajue klase u buroa
ziju. Klasini prim er u ovom pogledu predstavlja En
gleska u vrem e slavne revolucije i hanoverske dinastije;
ovde spadaju i dobrovoljne ustavne reform e koje je
1848. izvrio kralj Frederik V II u Danskoj, ili one koje
je vedski kralj Karl Johan (Bernadotte) prihvatio kao
rezultat revolucije bez krvi u N orvekoj 1813. godine.
Zahtevalo bi dalje prouavanje ukoliko bismo eleli
da potvrdim o hipotezu da ustupci od strane feudalne
vlade ne mogu da zaustave revolucionarnu radikaliza-
ciju ako do ove radikalizacije doe pre nastupanja b ur
oaske socijalne revolucije, dakle, u uslovima potpune
dominacije feudalnog apsolutizma. U ovakvoj situaciji
zaotrenih klasnih antagonizam a moda su, naprotiv, po
kuaji starog reima da ini ustupke objektivno vodili
ak i u produbljivanje politike krize stare vladajue
klase i to ni u kom sluaju zato to dolaze suvie
kasno, kako se to negde navodi, ve zato to su slabili
sredstva prinude koja je stara vlast jo uvek im ala na
raspolaganju. S druge strane, treba, meutim, postaviti
pitanje kako ocenjivati reform e koje su dalekovidniji
pripadnici vladajue klase nekih zem alja sproveli pre
nego to je u zemlji stvorena revolucionarna situacija;
ovde imamo na um u agrarne reform e u Danskoj i Pru-
siji, kao i u drugim nemakim zemljama. Ove reforme
se jo uvek ne mogu sm atrati jednoznanim dokazom
prilagodljivosti stare vladajue klase i njenog nastojanja
da se transform ie u klasu kapitalista velikoposednika
(negde se i to dogaalo).
Sa vie jednoznanosti se moe form ulisati suprotna
zavisnost izmeu sprem nosti vlade na komprom is i pro
dubljivanja revolucionarne situacije. Tamo gde se sve
veoj politikoj zategnutosti suprotstavljao zastraiva
178
njem, persekucijom i odbijanjem bilo kakvog kompro
misa, stari reim nije uspevao da smiri sazrelu revolu
cionarnu situaciju. Naprotiv, obino je tvrdim stavom
ubrzavao politizaciju masa i onda je zavisilo samo od
toga koliko dugo stara vladajua klasa moe da odri
vlast bez unutranje drutvene podrke. Primere moe
mo nai u Italiji (Napulj, papska drava) i Francuskoj
1830. i 1848; u Belgiji, a naroito kasnije u Rusiji, ali
isto tako i mnogo pre toga: u Engleskoj pre 1640. go
dine. Tu je svuda bio dovoljan prvi u d ar ustanka da se
stara vlast i njen sistem gotovo preko noi srue.

Problemi revolucionarne m atovitosti: izmeu

odvanosti i hazarda

U m arksistikoj istoriografiji esto se susreemo

sa stereotipnom kritikom prvaka opozicionog ili revolu
cionarnog pokreta da se nisu usudili da se upuste u
otvorenu borbu sa starim reimom, da pokrenu revolu
ciju. Iza ovog stereotipa skriva se model revolucionarne
situacije u kojoj su mase uvek spremne da postave bari
kade, dok kolebljive voe ne ume ju blagovremeno da
donesu odluku. N a to se nadovezuje neizdiferencirano
poim anje buroazije kao homogenog subjekta koji se
boji naroda i zato ne eli da dozvoli da razvoj doe u
fazu politike revolucije. Lako moemo dokazati samo
deliminu tanost ovog stereotipa, ukazujui n a injeni
cu da je pokuaj ustanka u epohi buroaskih revolucija
esto propadao samo zato to mu se mase nisu priklju
ile. Oodluiti se na otvorenu borbu protiv reima koji
ima na raspolaganju obimna sredstva za ouvanje vlasti
i koji se oslanja na autoritet vekovne vladavine, svakako
nije laka stvar, naroito ne ako smo u stanju da oce-
nimo kakve bi posledice eventualni neuspeh mogao imati
po dalju borbu za nae ciljeve. Stoga, prilikom analize
revolucionarnih situacija treba pomno praviti razliku
izmeu stvarnog nedostatka revolucionarne odvanosti
i opreznog ekanja na povoljni trenutak. Sposobnost da
se oceni pravi trenutak za politiku akciju spada u naj
ozbiljnije zadatke revolucionarne matovitosti, je r niti
je bilo niti moe biti takve revolucije kojoj ne preti
rizik poraza4.
Navedenom stereotipu kao slika u ogledalu odgo
vara stereotip u buroaskoj istoriografiji, naroito u
njenom konzervativnom delu; revolucija se predstavlja
kao delo hazardera koji su izazvali sm rt stotina ljudi
4 V. I. Lenin, Spisy, sv. 29, Praha, 1962, str. 365.
179
time to su ih uzaludno vodili na barikade, um esto da
pokuaju da pregovorim a postignu komprom is. Svakako
emo se sloiti sa tim e da su prvi Blanquijevi revolti,
isto kao i frankfurtski ustanak, ili neki italijanski ustan
ci, predstavljali uz sve potovanje za plemenite mo
tive i linu h rab ro st hazardnu igru ne samo sa i
votima uesnika, ve i sa sudbinom i perspektivam a re
volucije.
Istoriar, m eutim , prilikom donoenja ocena ima
laku ulogu, je r raspolae neposrednim i esto i dugo
ronim rezultatim a revolucionarnih akcija. Inform acije
koje ima stavljaju ga u poloaj sasvim razliit od polo
aja revolucionara koji odm erava tren u tak za revolucio
narnu akciju kojoj bi se prikljuile narodne mase.
Znailo bi vulgarizaciju kada bismo revolucionara za
m iljali kao m ehaniku igraku koja je u svakoj prilici
sprem na da se u pusti u revoluciju, a da se pri tom i ne
zapita o nadam a na uspeh. Tako zaslepljeno nisu se po
naali ni blankisti ni bakunjinovci. Ovakvo gledite,
isto kao i gledite da su mase uvek sprem ne n a usta
nak, samo ako se obavi do b ra agitacija, pre spada u
vulgarizaciju bihejvioristikog nego m arksistikog shva
tan ja ovekovog ponaanja. Istu zloupotrebu pozicije
istoriara predstavljalo bi i kada bismo, jednostavno
svaki neuspeli pokuaj izazivanja politike revolucije
oznaili kao delo neodgovornih hazardera, a svaki uspe-
an pokuaj prikazali kao rezultat genijalne dalekovi-
dosti voa; podsetim o se i toga da je o m om entu izbi
ja n ja mnogih revolucija odluivao napad od strane sta
rog reima. Ovakvo ocenjivanje uspene revolucije moe
se prim eniti pre na analizu revolucionarnih akcija p ri
prem anih na osnovu teorija naunog socijalizma, dakle
proleterskih revolucija. Sa ovog aspekta svakako vai
Marxova kritika hazarderstva bakunjinovaca i kasnije
kritika anarhizm a u radnikom pokretu. Predm et naeg
interesovanja, m eutim , jeste buroaska revolucija koja
se ne oslanja na naunu teoriju revolucionarnih situacija
i revolucionarnih ciklusa, m ada meu revolucionarima
moemo nai i niz onih koji su bili u stanju bilo
intuitivno ili svesno da anticipuju elemente naune
analize revolucionarne situacije. Jo je F. Engels u vezi
sa revolucijom u Nemakoj 1848. godine govorio o us
tanku kao o um etnosti koja se m ora rukovoditi odre
enim pravilima, a Lnjin je ovu misao pomenuo uoi
velike oktobarske revolucije: Na ustanak treba gledati
kao na um etnost5.
5 Vidi K. Marx F. Engels, Spisy, sv. 8, Praha, 1960, str.
121; V. I. Lenin, Spisy, sv. 26, Praha, 1956, str. 12.
180
 Odluiti se za revolucionarnu borbu to nije samo
iskljuiva stv ar prvaka, voa revolucije. Ustanak se mo
ra oslanjati na revolucionarno istupanje naroda. Stoga
je potrebno postaviti pitanje revolucionarne matovi
tosti i njene povezanosti sa reenou narodnih masa,
kako bismo mogli napraviti razliku izmeu stihijskih
buna kakve su poznate tokom celog srednjeg veka,
i svesnog ustanka za konkretne ekonomske, socijalne i
politike promene. Ostavimo za sada po strani revolu
cionarnu ideologiju kao posredni izraz m aterijalnih in
teresa revolucionarnih grupa i klasa, i postavimo optije
pitanje: Zbog ega su u nekim zemljama narodne mase
u sutini ee pribegavale revoluciji, a u drugim rela
tivno sporadino, m ada je i u njim a postojalo svirepo
feudalno ugnjetavanje?
Poznata je i esto ponavljana injenica da su se
narodne mase koje ive u uslovima ekstrem ne eksploata
cije retko uputale u ustanak. To uopte nije iznenau
jue: za stvaranje revolucionarne situacije tu je pre
svega nedostajao odgovarajui nivo politike aktiviza
cije masa. Gradske sredine, drutvo sa veim stepenom
urbanizacije je, normalno, bilo blie buroaskoj revolu
ciji nego agrarno drutvo., iako je stepen sazrevanja
krize feudalnog drutva mogao biti slian. Ne moe se,
naravno, apsolutizovati i tvrditi da je u luteranskim
zemljama buroaska politika revolucija bila nepoznata
(uporedi berlinsku revoluciju 1848) ili, naprotiv, da su
sve katolike zemlje imale veoma jak revolucionarni po
tencijal (ono to vai za katoliku Francusku ili Poljsku
ve ne vai za eke zemlje). U celini ini se da je lute
ranska ideologija u periodu konane krize feudalizma
ouvala jai pacifiiki uticaj na narodne mase od ka
tolike ideologije. Treba, meutim , dodati da su nii
oblici klasne borbe bili vie zastupljeni u seljakim po
kretim a luteranskih zem alja jo u periodu koji je pret
hodno epohi buroaskih revolucija.
Svoju specifinu ulogu u drutvenoj svesti odigrala
je i revolucionarna tradicija: iroko ukorenjeno ubee-
nje da barikade p redstavljaju efikasan i legitiman nain
reavanja postojeih socijalnih suprotnosti. Ovakvo uve-
renje imalo je i svoju realnu osnovu u konkretnim isto
rijskim iskustvima revolucionarne borbe. Sledei zna
ajan preduslov za uspeh revolucionarnog subjekta bilo
je nivo socijalnih kom unikacija i nivo saznanja o svetu
i o razvoju drutva. Dok su ljudi iveli izolovano u pat-
rijahalnim zajednicama sela, zanatskih radionica i feu
dalnih poseda, dok je monopol nad inform acijam a vrs
to drala crkva, dotle su malu nadu na uspeh imali kako
181
politizacija masa, tako i pokuaji da se one pridobiju za
revoluciju. Znaajan prvi stepenik u poiitizacijj m asa
bile su inform acije o tome ta se deava izvan granica
ovih ogranienih elija feudalnog drutva, inform acije o
sukobim a i borbam a u inostranstvu i o prom enam a
koje su negde drugde postignute. Sa tog gledita znaaj
nu ulogu je odigrala, na prim er, francuska revolucija.
Nita m anje znaajan m om ent nisu predstavljale ni in
form acije o razvoju sveta i mogunostima njegove pro
mene, inform acije u kojim a se krila osnova uverenja da
odnosi u kojim a ljudi ive od davnina nisu d ati jednom
zauvek kao jedina i neizbena sudbina. Odatle proistie
i izuzetna i do sada malo ispitivana uloga koju je u ak-
tivizaciji narodnih m asa odigrala istorijska svest na pra
gu revolucionarne epohe. Otuda i znaajna funkcija re
volucionarne i napredne inteligencije uopte. Uloga inte
ligencije u buroaskim revolucijam a spada u ozbiljna
i do sada neispisana poglavlja istorije klasnih borbi uop
te, a buroaskih posebno.

Namera i rezultat
Koliko god da nastojim o da generalizujemo prilaz
analizi nae tem atike, ne smem o sm etnuti s um a da su u
revolucijam a istupale grupe ljudi koje su stupale u ak
ciju, odluivale se, postavljale sebi odreene ciljeve i ula-
gale napore da ih ostvare. Nikada, meutim, ^nisu pos
tigle n iti su mogle postii potpunu realizaciju svojih
nam era. Veliki m oderni revolucionari su shvatili da se
planirane akcije tokom odvijanja revolucije o stvaruju u
kontekstu drutvenih snaga i odnosa koji se ne mogu
staviti pod kontrolu. Zbog toga se rezultat revolucije ne
moe nikada tano prognozirati, ne moe se unapred
znati do koje e mere revolucionarne nam ere uopte i
uspeti. K onfrontacija nam era sa rezultatim a revolucija,
dakle, uvek p redstavlja prouavanje razlika izmeu p ro
gram a revolucije i njegove realizacije. Namere, ciljevi
revolucionara obino se izvode iz deklaracija, peticija,
govora, program a itd. Mogu li nam , m eutim , ovi (izvori
rei sve o stvarnim nam eram a revolucionara? Nije uvek
dovoljno proste reprodukovanje apela i deklaracija iz
onog vremena. Da li je Viljem Orans'ki jo ezdesetih go
dina XVI veka odluio da postane vladar svih holadnd-
skdh provincija? Ili je ova nam era sazrela tek posle ut-
rehtske unije? Kada je cilj holandskih geza postao da
potpuno i definitivno isteraju pance iz zemlje? Da li su
autori Velike peticije zaista zahtevali samo proirenje

182
prava parlam enta, ili su bili svesni da njiihovi zahtevi
sadre i mogunost sutinske prom ene politike stru k
ture u Engleskoj? Da li su lanovi Odbora javnog spasa
imali nam eru da zavedu revolucionarni te ro r im su stu
pili na svoje funkcije, ili je ova nam era sazrela tek to
kom revolucionarnih zbivanja? Na ovakva i slina pita
nja istoriar ne moe odgovoriti samo direktnom meto
dom prostim reprodukovanjem izvora koji izraavaju
ciljeve revolucije.
Pitanje nam era i njihovog odnosa prem a rezultati
ma je, dakle, mnogo sloenije nego to na prvi pogled
izgleda. Ne polaui pravo na njegovo reavanje, pome-
nuem o nekoliko njegovih kom ponenata i dati ideje za
dalju analizu. Elem entarni sastavni deo odnosa izmeu
nam era i ciljeva revolucije jeste pitanje vlasti. Jedan od
osnovnih ciljeva, a u svakom sluaju zajedniki prog
ram revolucionara jeste da steknu politiku kontrolu u
dravi, da odstrane dotadanju politiku strukturu. Od
govor na p itanje o rezultatim a ovde je jednostavan:
ustanak je ili postigao uspeh ili nije. Ali, i sam pozitivni
odgovor u sebi skriva nekoliko varijanti. Da li su na
vlast doli svi oni koji su krenuli u ustanak? To se sko
ro nikada nije dogodilo pobednika borba je uvek
bila istovremeno i proces selekcije i diferencijacije vlas
ti. to je dua bila ova borba, to je doslednija bila
ona pobeda, tim vea je bila razlika izmeu stru k tu
re onih koji su zapoeli ustanak i onih koji su ga zavr
ili. Ni poraz ustanka, m eutim, jo uvek nije znaio
apsolutni neuspeh svih namera. Revolucija moe postii
izvestan deo svojih ciljeva ponekad i veoma bitan deo
i ako p retrpi poraz. Vddimo, dakle, da odnos izmeu
nam era i rezultata treba p ratiti u dve osnovne varijan
te: u situaciji politikog poraza, i u situaciji politike
pobede. Moemo unapred konstatovati da se poraz u is
toriji revolucionarne epohe ee javljao.
Doi na vlast, zavladati kontrolom politikog ivota
to niie isto to i sprovesti principijelne promene po
litikog ali ak drutvenog sistema. Tokoifi izlaganja o
odvijanju mnogih revolucija videli smo da je lake u po-
bednikom ustanku stei vlast, nego politiku vlast odr
ati i iskoristiti je za principijelne promene. Revolucio
narni pobednici esto su bili neodluni, bespomoni,
sami su sebe slabili sukobim a oko interesa i prestia, ili
su se, nasuprot tome, bacali u prenagljene promene,
koje su stvar revolucije komprom itovale u oima na
rodnih masa. Oba mom enta i suvie brzo i suvie
sporo odvijanje revolucije, mogli su u odluujuoj meri
doprineti da se poetni uspeh ustanka na kraju promeni
183
u njegov poraz. Ustaniki front je slabljen i time to je
revolucija oklevala da ispuni tenje narodnih masa, a
isto tako i tim e to se njeno rukovodstvo veoma brzo
udaljavalo od masa.
Revolucionarni pobednici su neposredno posle svog
uspeha bili postavljeni pred dilemu n a koju su samo u
izuzetnim sluajevima priprem ljeni. Sa jedne strane,
eleli su da izvre promene, da realizuju program e s ko
jim a su krenuli u ustanak, prom ene obino principijelne
i zacrtane uglavnom u teorijskoj ravni. Sa druge strane,
stajali su pred praktinom neophodnou da bez odla
ganja reavaju konkretne zadatke vezane za odbranu
pozicija vlasti koju su upravo stekli, odnosno za njeno
uvrivanje. Pored toga, revolucionarni front koji je
ranije bio jedinstven u opoziciji prem a starom reimu,
uvek bi se raspao, bilo zbog razliitik ciljeva iz vremena
pre ustanka, ili zbog sukoba oko interesa, prestia i
vlasti. Pravcima pobednikog ustanka je, dakle, ostajalo
samo malo vremena i snage da usredsreeno rade na
ostvarivanju revolucionarnog program a i prom ena za ko
jim a su teili. Ovaj program se, pak, stalno iznova kon
frontirao sa prom enljivom politikom i socijalnom stvar
nou i sa diferencijacijom u n u ta r revolucionarnog
fronta.
Ova diferencijacija pokazivala je znatnu raznovrs
nost od sluaja do sluaja, ali ipak moe se globalno
okarakterisati sa etiri razvojne tendencije. Konzerva
tivno krilo revolucionarnog fronta se zadovoljavalo us-
penim politikim prevratom i nije imalo nam eru da
izvri bilo kakve principijelne promene, ve je eleo da
se sporazume s poraenim vrhovima starog reima. Na
suprotnom polu stajala je levica, koja je elela da spro
vede dosledne buroasko-dem okratske promene i da se
bez izuzetka razrauna sa starim reimom. Jo dalje
je hteo da ide onaj deo levice koji neki m arksistiki
istoriari nazivaju krajnjom levicom, a za koju bismo,
takoe, mogli da koristim o i naziv utopijska levica. Ova
grupa je ulagala napore za prom ene koje su prevazila-
zile okvire ciljeva dostupnih u datoj istorijskoj situaciji,
i u sutini je ve pokazivala p u t ka prevazilaenju eks-
ploatatorskog sistema uopte (ovoj grupi emo jo po
svetiti panju). Izmeu oba ekstrem na pravca stajao je
revolucionarni centar, obino liberali, koji je izgledao
kao da zastupa prvobitne oiljeve revolucije, a u stvar
nosti je lavirao izmeu straha od levice i straha od po
novnog uspostavljanja predrevolucionarnih odnosa. Za
sada bi bilo preuranjeno vriti korelaciju izmeu poje
dinih stru ja revolucionarnog tabora i njihove socijalne
184
 baze, drugim reima, izmeu politike i klasne diferen
cijacije ovog tabora. U svakom konkretnom sluaju
klasna baza pojedinih politikih pravaca bila je donekle
razliita, m ada i ovde put ka generalizaciji ostaje ot
voren.
Ako razmiljam o o odnosu izmeu revolucionarnog
cilja i njegove realizaoije, moram o uzeti u obzir objek
tivne interese klasa i grupa i to kako onih koje su u
revoluciji uestvovale, tako i onih koje su ostajale po
strani od borbe. Opti antifeudalni i buroaski sadraj
revolucije jo uvek ne znai da su svi pojedinci koji su
svojim mestom u drutvu spadali u istu klasu ili soci
jalnu grupu u revoluciji ili za istim ciljevima, odnosno
da su od nje oekivali iste promene. U naem pogledu
pojedinih revolucija nije bilo dovoljno m esta da damo
detaljniju individualizovanu sliku odnosa izmeu ob
jektivnih interesa i subjektivnih namera. Ovakva anali
za, uostalom, m ora poeti m onografskim analizama po
jedinih ustanaka i njihovih rezultata, kako bismo tek
posle toga mogle pristupiti sintetikoj tipologiji ili kom
parativnoj analizi. Ve sada, meutim, znamo da ni za
jedno dublje tum aenje revolucionarnih ciljeva i njihove
realizaoije uopteno ukazivanje na klasne interese buro
azije nije dovoljno. Buroazija je ustanku uglavnom
prilazila veoma izdiferencirano i odnos njenih pripadni
ka prem a pojedinim etapam a revolucionarnih promena
bio je veoma raznovrstan.
Ono to je korisno rei u optoj ravni, nije dovolj
no u ravni konkretnih istorijskih zbivanja. Ako u globalu
vai da je politika revolucija nastojala da likvidira fe
udalne odnose, onda nam u konkretnoj istorijskoj ana
lizi pojedinih revolucija, a naroito pojedinih etapa revo
lucije, ovakva karakteristika nije dovoljna. Klasni i grup
ni interesi ljudi izraavali su se u najrazliitijim oblici
ma tokom ranijih perioda u znaku religiozne ideolo
gije, kasnije (otprilike posle francuske revolucije) pod
parolam a koje se u razliitim situacijam a i zemljama
nisu morale istovremeno interpretirati. Revoluoionari
koji su se oduevljeno poistoveivali s parolam a jed
nakosti i slobode ljudi, konkretan sadraj ovih pojmova
zamiljali su veoma razliito; predstavljalo bi grubo
krenje principa istoricizma kada bismo ih iz udobnih
pozicija kasnijih generacija optuili za licemerje ili
nesposobnost, zbog toga to nisu bili u stanju da nove
ideale dosledno ostvare u onakvom obliku kako ih, po
lazei od kvalitativno drukijih iskustava, mi danas
shvatamo.
185
 Radi pojednostavljenja izlaganja, za sada smo osta
vili po strani ozbiljnu kom ponentu taktike i strategije
voenja revolucionarne borbe. Ako razm iljam o o na-
m eram a pripadnika revolucionarnog fronta i analizira
mo ih, onda treba uzeti u obzir i to da je odreeni deo
ciljeva uvek imao taktiki, a drugi strateki karakter.
Kada su predstavnici treeg stalea u Francuskoj zahte-
vali zajednika zasedanja sva tri stalea, bila je to neo
sporno taktika namera; meutim , kada su form ulisali
zahteve za ustavnim ureenjem , to su sm atrali strate
kim ciljem. Moemo li iz toga izvesti zakljuak da je
jakobinska i kordelijerska m anjina svoj strateki cilj
jo u vreme pregovora o ustavu videla u dem okratskom
program u i da je, dakle, donoenje ustava iz 1791. sm at
rala taktikim ciljem? Tek ustavna m onarhija im je
pruila p ro sto r za b orbu za dalje produbljavanje poli
tikih i drutvenih prom ena. Mnogi od njih, kao to je
poznato, tokom dogaaja su bitno modifikovali svoje ci
ljeve i ono to su prvobitno sm atrali definitivnim opre-
deljenjem , poeli su postepeno da sm atraju deliminim
opredeljenjem , odnosno ak taktikim manevrom. I ovaj
proces politike revolucije vredan panje zasluio bi
dublju kom parativnu analizu; ovde se ograniavamo sa
mo na ilustrativno ukazivanje.
Povoljno ili nepovoljno izabrana taktika mogla je
bitno da utie na strateka opredeljenja revolucionara.
N ajuobiajeniji taktiki m anevar biia je gradacija zah
teva. Poinjalo se sa nesmelim zahtevima za delimine
prom ene i posle njihove realizacije prelazilo se na prin-
cipijelnije i radikalnije zahteve. Ne moe se, mutim ,
u ovoj taktici uvek traiti strateko opredeljenje. Re
volucionari su veinom postupali spontano i tek je isto
riar u stan ju da napravi razliku izmeu taktike i stra
teke vrednosti njihovih zahteva. Tek su revolucionari
XIX veka poeli da razrauju i svesno koriste kombi
naciju pretnje nasiljem i oruanog ustanka. To se, me
utim , dogodilo u vreme kada je i stara vladajua klasa
uspela da izvue pouke iz prethodnih revolucija i da
protiv revolucionarnog fronta prim eni taktike odbram-
bene m anevre ustupaka, privrednih kom prom isa, odglum-
Ijenih poraza i zakulisnih udaraca. K arakteristino je da
je protiv narodnog revolta ili izbijanja politikog ustan
ka stara vladajua klika sve m anje koristila taktiku
direktne konfrontacije, ve se okrenula spretnijoj, ela
stinijoj taktici, i da ne govorimo o kom prom isim a i
reform am a, koji e predstavljati predm et nae panje
na drugom mestii.
186
 Odnos izmeu namere i rezultata revolucije se, dak
le, menjao tokom vremena: razliit je u vreme ranobur-
oaskih revolucija, u vreme francuske revolucije i u re
volucijama industrijskog doba. Dok su revolucije sve
do kraja XV III veka u punom smislu rei predstavljale
veliki skok u nepoznato, smeo eksperim ent i traenje
novih oblika odnosa meu ljudima, novih oblika politi
ke vlasti, revolucije XIX veka su svoje ciljeve izraavale
preteno kroz form ulacije i zahteve prethodnih revo
lucija, pre svega francuske revolucije. Dok su u revo
lucijama m anufakturnog perioda revolucionari traili
idealne drutvene i politike odnose i sami se tokom
ovog traenja i borbe za pravdu menjali, tako to su
modifikovali i korigovali svoje ciljeve, revolucionari
XIX veka su u ustanak ulazili kao program ski gotove
linosti, koje slede proverene ciljeve. U epohi industrij
ske revolucije i ciljevi politikih revolucija kao da su
bili prefabrikovani u nekoliko program a koji su odra
avali razlike klasnih i socijalnih inetresa i bili dostupni
u razliitim varjantam a ustava, kao i u politikoj teo
riji i publicistici. Zbog toga revolucije industrijske epo
he pokazuju i znatno m anje razlike izmeu nam era i
rezultata politike revolucije. U vezi s tim neosporni
znaaj imala ie i okolnost da su se ove revolucije odvi
jale u vreme kada su kapitalistiki odnosi u evropskim,
pa i svetskim m erilim a ve igrali odluujuu ulogu. Ova
njihova istorijska nadmo je i u zem ljam a gde je jo
uvek preovlaivao feudalni sistem izazvala barem ele
m entarne promene u drutvu, i onda kada bi ustanak
bio uguen. Osim globalne dom inacije kapitalistikih
odnosa, ovde je delovalo i ve pom enuto iskustvo stare
vladajue klase: ukoliko stari reim prua tvrd i odlu
ujui otpor nastupajuoj revoluciji, biva bez izuzetka
struen surovim prevratom . Meutim, ako stara vlada
jua klasa pokae sprem nost na kompromise, revolucio
narni front se raspada i njegovo konzervativno krilo
pristaje na komprom ise kao na definitivni rezultat re
volucije. I ovu okolnost treba im ati na um u ako se pita
mo zbog ega su i pobeene revolucije XIX veka vrlo
esto postizale principijelne promene na putu prevazila-
enja feudalnog sistema.

Pitanje revolucionarne alternative:

izmeu ustanka i reforme
U svakom drutvu na pragu buroaske revolucije, u
svakoj drutvenoj situaciji konane krize feudalnog dru
187
tva, sadrane su razliite mogunosti razvoja. Zakoniti
prelazak u kapitalizam nije se odvijao kao mehanizam
asovnika, ve kao borba konkretnih ljudi i klasa. Raz
liitost alternativa razvoja nije, m eutim , bila, kako bi
se moglo pojednostavljeno oekivati, samo rezultat va
rijabilnosti subjektivnog faktora. Od voa revolucije
zavisilo je da li e i kada organizovani (ili stihijski) us
tanak poeti. Ali, uspeh i rezultati ovog u stanka vie ni
su zavisili od elje i nam era voa to je ak igralo sve
m anje bitnu ulogu. B itnije je bilo da li su voi ustanka
tano procenili odgovarajui tren u tak za u d ar i da li su
izabrali odgovarajue saveznike, odnosno taktiku borbe
itd. dakle, globalno reeno, zavisilo je od toga kakva
je bila njihova sposobnost da upoznaju objektivnu revo
lucionarnu situaciju i da iskoriste kako nju, tako i re
volucionarnu bazu masa. Ako govorimo o sposobnosti
da se upoznaju objektivne m ogunosti revolucionarne
situacije, to upoznavanje ne zam iljam o kao sistem atsko
kabinetsko prouavanje. Razvoj dogaaja je obino bio
tako brz da je pre svega zavisilo od iskustva, teorijske
potkovanosti i intuicije voa6.
Neophodno je da se na slian nain ocenjuje i sup
rotna strana barikade. Uspeh ili neuspeh ustanka bio je
i pod uticajem sposobnosti stare vlasti da proceni si
tuaciju i sprei, odnosno ublai revolucionarnu krizu,
na prim er, tim e to e deo revolucionarnog potencijala
m asa skrenuti na drugi kolosek. U poetku nesvesno, ali
u revolucijam a industrijskog doba sve svesnije, stara
vladajua klasa je koristila razne ventile kako bi na
gomilanu socijalnu i klasnu zategnutost iz drutveno
opasne sfere prebacila u sferu koja nije ugroavala date
drutvene odnose. esto bi takav ventil bio institucio-
nalizovan, m ada mu je ostavljan spoljni izgled spontane
eksplozije. Setimo se u ovom kontekstu procesa veti-
cama, progona Jevreja, narodnih slavlja itd.
Iako prelazak u kapitalizam sm atram o zakonitim
procesom, to, kao to smo ve i konstatovali, ne znai da
emo otuda izvoditi obaveznost i neizbenost politike
revolucije kao sastavnog dela ovog procesa. Put u ka
pitalizam se kod mnogih naroda odvijao vie putem re
formi i revolucije odozgo, nego putem oruanog ustanka
koji je u socijalnoj revoluciji igrao samo parcijalnu ulo
gu. Odakle je., meutim , proizlazilo odluivanje za ovu
ili onu od istorijskih mogunosti? Svoiu ulogu su sva
kako odigrala i razliita polazita revolucionarne situa
Vidi G. Stiehler, Geschichte und Verantwortung. Zur Frage
der Altemativen in der gesellschafttichen Entwicklung, Berlin
1972, naroito str. 79.
188
cije, ali isto tako i klasna stru k tu ra revolucionarnog
fronta. Kada bi u konkretnom istorijskom razvoju va
ila jednostavna ema da je ustanak bio samo konflikt
izmeu buroazije i feudalaca, onda bi se socijalne re
volucije raznih naroda odvijale veoma monotono i raz
like bi se javile samo zbog uticaja subjektivnog faktora
na politiku revoluciju. Revoluciju, meutim, nije ostva
rivala samo buroazija, ve i druge klase i slojevi
seljatvo, sitne zanatlije, pretproletarijat, inteligencija.
Osim toga, treba im ati u vidu i un u tran ju diferencija
ciju buroazije, koja je ne jednom bila izvor politikih
konflikata. Iz svih ovih okolnosti proistie samo jedna
strana tum aenja razliitosti u odvijanju revolucionar
nog ciklusa. Drugu stran u ovog tum aenja predstavljaju
stru k tu ra i objektivni interesi i iskustva stare feudalne
vlasti. Podsetimo se da su se ve u okviru poznog feu
dalnog drutva form irali novi kapitalistiki odnosi u i
jem je razvoju mogao uestvovati i deo stare vladada-
jue klase. To je moglo uticati i na politiku feudalne
klase prem a nastupajuoj buroaskoj opoziciji, odnosno
i prem a seljakom pokretu za osloboenje od feudalnih
okova.
Bila bi greka pri ovim okolnostim a dubinu i in
tenzitet klasnih suprotnosti poistoveivati s kvantitativ
nom stranom zastupljenosti kapitalistikih odnosa u
krilu starog drutva. Iako je postojanje ovih odnosa
bilo preduslov za konanu krizu feudalizma, ne vai
m ehaniki odnos: to zastupljeniji kapitalistiki odnosi
unutar feudalnog drutva, tim o triji klasni konflikt.
Dovolnjo je podsetiti na razliku u intenzitetu klasnih
konflikata u paniji i balkanskim zemljama, s jedne, i
u Nemakoj ili Danskoj, sa druge strane. Neki autori,
naprotiv, istiu da je upravo razvoj kapitalistikih od
nosa otvarao m ogunost za prelazak u kapitalizam pu
tem reform i, m ada ovu m ogunost ne poistoveuju sa
neophodnou. Dok put revolucionarnog raozvoja nije
bio onemoguen, postojale su jedna pored druge obe
alternative odvijanja socijalne revolucije: alternativa
ustanka i alternativa reformi, odnosno revolucije odozgo.
U odnosu na obe alternative mogu se konstatovati
jo neke regularnosti. Put reform i ostvario se pre svega
u uslovima m eunarodne dom inacije kapitalizma, dakle,
u periodu kada je prelazak u kapitalizam u evropskim
merilim a postajao sve vie proces koji se ne moe spre-
iti, je r se oslanjao na preduslove koje je za dalji eko
nomski razvitak stvorila ddnustrijska revolucija. U uslo
vima svetske, odnosno evropske dominacije kapitalizma
postala je realna i mogunost da se iz feudalizma u ka
189
pitalizam pree putem reform i, uz ouvanje politike
vlasti plemstva, tj. da ne doe do osvajanja politike
vlasti od strane buroazije. R ezultat je, naravno, i u
ovom sluaju bila vlast buroazije u saveznitvu sa bur-
oalizovanim velikoposednicima. Na drugom m estu de-
taljenije govorimo o tome kakve je posledice priklanja-
nje ovoj ili onoj alternativi imalo za klasnu stru k tu ru
novog drutva, a naroito za k arak ter njegove vladajue
klase, isto kao i za ravoj politike i kulturne nadgrad
nje pojedinih naroda.
Preostaje jo da upozorim o na sledeu term inoloku
nejedinstvenost savremene istoriografije: na razliit pri
laz utvrivanju razlike izmeu reform e i revolucije odoz
go. Neki autori u NDR (Engelberg) sve reform e buro
askog k arak tera sm atraju sasta:vnim delom revolucije
odozgo. Time, m eutim , pom eraju i ire znaenje term i
na revolucije odozgo koji su Marx i Engels prvobitno ko
ristili za Bism arkovu politijcu krvi i elika ezdesetih
godina prolog veka: dakle, za oznaavanje reform i
koje vri nova vladajua klasa i koje su usmerene ka
dovravanju buroaske stru k tu re posle buroaske politi
ke revolucije. Moemo nai i kom prom isne pokuaje (na
prim er, u studiji W. Schm idta) d a se napravi razlika iz
m eu revolucije odozgo u irem (tj. Engelbergovom) i
uem smislu rei. Ako pod revolucijom odozgo podra-
zumevamo takav tip buroaskih reform i koje odreeni
deo vladajue klase nasiljem sprovodi zbog otpora ne
kog dela vladajue klase (a takav je otprilike smisao
pomenute k arak teristik e Bism arkove politike), onda se,
naravno, ne moemo ograniiti na period posle poli
tike buroaske revolucije7. Moemo nai niz dvorskih
prevrata ili autoritativnih intervencija dela stare vlada
jue klase koji su usm ereni na sprovoenje buroaskih
reform i jo pre politike revolucije; podsetim o se ovde
na Napoleonove reform e u nekim okupiranim zemljama
ili na razvoj u Danskoj ili vedskoj. U nizu sluajeva
se veoma teko moe u tvrditi stepen otpora ili saglas-
nosti sa buroaskim reform am a koje je sprovodila stara
vlast, tako da ni posle preciznog razgranienja term ina
autoritativna intervencija ili sprovoenje reform i pu
tem sile, nemamo dovoljno preciznih kriterijum a. Zato
e biti neophodno i dalje raunati sa terminolokim
preplitanjem pojm ova buroaska reform a i revolucija
odozgo, iako oba pojm a ne sm atram o identinim.

7 W. Schmidt, Zu einigen Problemen der biirgerlichen

Umwdlzung, naroito str. 15; E. Engelberg, Vberdie Revolution
von oben, Zeitschrift fiir Geschichtswissenschaft 1974, str. 1209.

190
Staro i novo u rezultatima revolucije

Politika revolucija se uvek odvijala pod barjakom

principijelnih i radikalnih promena, u znaku program a
apsolutne likvidacije starog sistema, starog naina raz
m iljanja, starog naina ivota. U duhu Nerudinog8
stiha Vreme podie zavesu i prom eni se svet, po
gled istoriara je pri prouavanju revolucije usredsre-
en na ono u emu je dolo do promene, to je revolu
cija zbrisala i odstranila. Revolucija i njihove rezultate
obino ocenjujemo upravo prem a tome koliko su dubo
ke i principijelne bile prom ene koje su one donele. ta,
meutim, zaista znamo o tome kakav je odnos u poli
tikoj revoluciji vladao izmeu novog i starog?
Relativno je najlake ovo posm atrati na nivou prog
rama. Zahtev za apsolutnu transform aciju politike stru k
ture spada u osnovne karakteristine crte revolucije.
Odnos izmeu novog i starog ima ovde svoju apsolutnu
i relativnu stranu. Neki revolucionarni program i (ee
u revolucijama m anufakturnog perioda) donosili su ap
solutno nove ideje i zahteve. S teritorijalnim irenjem
revolucija u Evropi, naroito posle francuske revolucije,
preovlaivala je situacija kada je ono to je u jednoj
zemlji predstavljalo nov zahtev i meru, imalo k arak ter
samo relativno novog program a, novog upravo za onu
zemlju, ali nije se m oralo raditi o neem apsolutno
novom. N aroito u industrijskom periodu, revolucionari
su se uvek inspirisali svojim prethodnicim a. Istraivai
koji se izolovano bave ^storijom pojedinih revolucija
im aju ponekad sklonost da apsolutizuju, a samim tim i
precenjuju novinu i originalnost program a svoje revo
lucije.
Mala apsolutna originalnost revolucionarnih prog
rama. meutim, nita ne men ja na njihovom znaaju u
okviru svake zemlje i njene borbe za drutveni napre
dak. Novo je u svakoj zemlji u kojoj je revolucija po-
bedila ono opojno oseanje slobode i sigurnosti, koje
nam je dobro poznato iz literature i publicistike toga
vremena. Novo je bilo i aktivno uee stanovnika
graana u politikom ivotu zemlje i raanje javnog
mnenja. U vezi s tim svakako je opravdano pitanje ko
se, u stvari, i u kojoj meri, preputao oseanju slobode
i politike saodgovomosti" a ko je zastupao i upravljao
javnim mnenjem. Postavljanje ovog skeptinog pitanja
je jo odavno pomoglo da se razbije ematizovana slika
' Jan Neruda (18341891), eki knjievnik, publicist i no
vinar, jedna od najistaknutijih linosti ekog kulturnog i javnog
ivota druge polovme XIX veka. Prim. prev.
191
buroaske revolucije kao izvora svenarodne kreativne
radosti i snage, slika, ili pre mit, koji su stvarali sami
autori revolucije. Setimo se da je veina buroaskih
revolucija predstavljala revoluciju m anjine i da je nji
hova pobeda razliitim grupam a stanovnitva donela
osloboenje razliitog stepena. Samo je deo samih ne
posrednih uesnika revolucije mogao, uostalom, u pu
noj m eri da iskoristi svoju pobedu.
U poreenju sa sferom oseanja i m iljenja, za is
toriara je b itn ija sfera objektivnog poloaja ljudi a
to ni u kom sluaju nisu samo prom ene poloaja male
grupe hegemona revolucije, ve i onih koji su sainja
vali njenu pokretaku snagu. Ve je vie puta konstato-
vano da je pobednika buroaska revolucija, istina,
ukinula stare oblike eksploatacije oveka od strane o
veka, ali je uvela nove oblike, efikasnije, a u izvesnom
smislu i muni je. N arodne mase barem onaj njihov
deo koji je direktno uestvovao u revoluciji bi se pre
ili kasnije otreznile od revolucionarne opijenosti. ak i
tokom samog odvijanja revolucije esto bi se njihov
poloaj pogorao, bilo zbog graanskog rata i odbrane
od spoljne opasnosti, ili zbog nereda i haosa koji su
nuna p ro p ratn a pojava svake drutvene i politike
prom ene stru k tu re. Ipak, bilo bi pogreno ako bismo
se ograniili n a pojednostavljeni klie (koji, u sutini, iz
raava ispravnu globalnu misao) da je buroaska revo
lucija feudalno ugnjetavanje samo zamenila kapitalisti
kom opresijom i eksploatacijofn. Ukupni trend razvoja
neosporno se kretao prem a drutvenom napretku i po
rastu proizvodnje. Na selu je likvidiranje feudalizma da
lo seljacima, a naroito njihovom imunijem delu, mo
gunost preduzetnitva, a seoskoj sirotinji mogunost
da od hroninog gladovanja bei u gradove ili prem a
drugim izvorima hrane. I u gradovima i u industriji
radnici su iveli u bedi, ali i s realnom nadom na stalnu
nadnicu ili ak poboljanje uslova ivota. Ovde su nam
poznate m arkantne razlike izmeu pojedinih tipova re
volucije. Naroito su revolucije do kojih je dolo u uslo-
vima zapoete industrijalizacije u poteku donele rela
tivno malo novog za poloaj radnika i za stil ivota
gradskog stanovnitva.
U paradokse revolucionarnog procesa spada i to da
on nije doneo nikakve prevratne prom ene u stilu ivota
vladajue klase. U nainu ivota buroazije preplitale su
se dve komponente, delovala su dva izvora iz predrevo-
lucionarnog perioda graanski stil ivota poznog
feudalizma, i stil ivota feudalne klase. Odnos ovih
dveju kom ponenti bio je, m eutim , razliit: engleska
192
revolucija dala je prednost graanskom stilu ivota
koji odbacuje rasipnitvo i luksuz feudalne klase. Ali,
ve u francuskoj revoluciji zahtey za graanskom jed
nostavnou nije prihvaen i brzo je zamenjen pompez-
nim stilom ivota buroaskih novopeenih bogataa
koji su u okviru mogunosti skrom nijih finansijskih
izvora im itirali ivot starog plemstva. To u veoj me
ri vai za razvoj u postrevolucionam oj Nemakoj i
Skandinaviji. Revolucionarni puritanizam bio je samo
privrem eno, m ada dram atino i psiholoki panje vred-
no, odstupanje od ukupnog trenda razvoja u pogledu
transform acije ivota vladajue klase. Hi bi bio u pot
punosti odbaen, ili bi se degenerisao u formalnim
deklaracijam a i m oralnim norm am a parcijalnih (naj
ee seksualnih) kom ponenti odnosa meu ljudima. Ni
u jednom sluaju revolucionarni puritanizam , mada je
ponekad donosio drastine mere, nije uspeo da izazove
m om entalnu i totalnu transform aciju oveka, njegovog
ponaanja i naina razm iljanja, o kakvoj su sanjali ra
dikalni revolucionari.
Kakve su to prevratne promene buroaske revolu
cije donele u oblasti m eunarodnih odnosa? Revolucio
nari su esto strasno osuivali egoistiku kabinetsku
politiku apsolutistikih vladara, koji su pod izgovorom
dravnih interesa u ratovim a za interese vladajue klike
ili zbog svog linog prestia, slali u sm rt hiljade ljudi.
Da li je ovaj stav znaio kraj svih ratnih konflikata?
Logino je i potpuno razumljivo da su se politike b ur
oaske revolucije esto morale oruanom snagom sup
rotstavljati napadu sopstvene buroazije ili inostranoj
intervenciji. M anje logina izgleda injenica da su^ se
prve dve evropske zemlje u kojim a je pobedila buroa
zije nale u estokom konfliktu: posle pobede engleske
revolucije borba protiv severene Holandije postala je
jedna od osnovnih kom ponenti engleske spoljne politike
i dostigla je kulm inaciju u tri pom orska rata. Karakte
ristino je da se u treem od njih buroaska Engleska
70-tih godina XVII veka borila kao saveznik apsolutis
tike Francuske protiv buroaske Holandije, koja je do
bila podrku svog nekadanjeg sm rtnog neprijatelja
feudalne panije. Cromwellov pokuaj da u periodu
protektorata ideoloki koncipira spoljnu politiku ostao
je puka epizoda. Englesko-holandski konflikt ne moe se
sm atrati usam ljenim paradoksom . Kada su sto godina
posle engleske buroaske revolucije ustale engleske ko
lonije u severnoj Americi, njihova borba je po sadraju
imala karakter nastavljanja engleskog revohicionarnog
ciklusa zapoetog polovinom XVII veka. Otpor, meu-
13 Marksizam u svetu 193
tim, nije bio usm eren protiv feudalnog ugnjetavanja;
Engleska je ve tad a stajala na pragu industrijske revo
lucije. Ovaj konflikt dobija svoju logiku ako ga svrsta
mo u kategoriju revolucija koje nastoje da prodube
buroaske prom ene i doslednije likvidiraju ostatke feu
dalizma. Svaku ematizovanu ideju o klasnoj solidar
nosti, meutim , pobija injenica da j^ saveznik ove
borbe postao francuski feudalni apsolutizam koji, sva
kako, nije ito za interesim a produbljavanja kapitalisti
kih prom ena. K atastrofalno pogoranje francuskih drav
nih finansija, koje je dolo kao posledica pomoi ame
rikim revolucionarima, stoji na poetku konane krize
francuskog apsolutizma, koja je kulm inirala u velikoj
revoluciji. Kada je francuska revolucija postigla pobedu.
Velika B ritanija je postala najuporniji neprijatelj revo
lucionarne Francuske i neum orno je organizovala nove
i nove vojne akcije i privredne sankcije kao saveznik
naj reakcionarni] ih feudalnih reima. Na k raju je stekla
i znaajne zasluge za restau riran je B ourbona u Fran
cuskoj.
Kakva pouka proizlazi iz svih ovih kontradiktornih
tendencija, zapitam o li se do koje je m ere buroaska re
volucija likvidirala staro drutvo i stvorila nove odnose
meu ljudim a? Oigledno je da je ideja o zbacivanju
tiranina kao o poetku venog m ira bila samo san idea
listikih revolucionara. Revolucija nije, zajedno sa sta
rom vladajuom klasom, zbrisaia i sukobe interesa iz
m eu drava koji su pre toga istorijski stvoreni. Nova
vladajua klasa je od poraene klase preuzela i njene
m eunarodne am bicije u pogledu vlasti, i njim a priklju
ila svoje specifine ekonomske interese i elju za pres-
tiom. Id eja m eunarodne solidarnosti i antifeudalnog
jedinstva je, zbog toga, i revolucionarnoj buroaziji
m anufakturnog perioda jo uvek bila strana. Propast
nekih izuzetnih pokuaja ovde samo potvruje pravilo:
Gromwellovi projekti antiapsolutistike koalicije su pro
pali, jakobinski izvoz revolucionarnih ideala brzo se pro-
menio u politiku aneksiju i ekspanziju Francuske i
rom Evrope. Tek su revolucije industrijskog doba, kako
se ini, stvorile povoljniji teren za m eunarodnu solidar
nost i saradnju revolucionara, koja bi esto dobijala
i institucionalizovan oblik (Mlada Evropa i si.). Ovo je
dinstvo i solidarnost, meutim, nisu preiveli pobedniki
zaokret revolucije: nacionalni i p artik u lam i interesi u
pogledu vlasti opet su prevagnuli nad plem enitim idea
lima bratstva svih naroda i postali odluujui inilac
spoljne politike nove vladajue klase.
194
 Ovakva zapaanja nas ni u kom sluaju ne opravda
vaju da prihvatim o nihilistiku (a po njenoj hiti i kon-
trarevolucionarnu) ideju o revolucijama koje, u sutini,
nisu nita izmenile, ni kada je re o eksploataciji o
veka od strane oveka, niti u pogledu ljudskog egoizma
i drutvene nepravde. Pitanje ta je revolucija u objek
tivnom poloaju ljudi i u njihovom nainu razm iljanja
stvarno iz korena i trajn o promenila, a ta je od starih
odnosa i stavoava ostalo sauvano, spada u zadatke bu
dueg prouavanja pojedinih revolucija i njihove kompa
rativne analize. Isto vai i za sloeno i teorijski kompli-
kovano pitanje kakvim je gubicima drutvo platilo na
predak izvojevan pobedom revolucije.

Uloga narodnih masa:

izmeu radikalizma i utopije

O znaajnoj i sve veoj ulozi narodnih masa u m ark

sistikoj istoriografiji buroaskih revolucija nema nikak
ve sumnje. Intenzitet, oblici i trajan je jedinstvene ak-
cione sposobnosti revolucionarne buroazije i narodnih
m asa predstavljaju m erilo zrelosti buroaske revolucije,
pri emu u okviru ove akcione sposobnosti treba razli
kovati dve vrste odnosa:
1. politiki dom inantna kom ponenta buroazije koristi
narodne m ase kao udarnu snagu kojom treba razbiti
tvravu feudalnog reima;
2. narodne mase im aju svoje sopstvene interese u okvi
ru buroaske politike revolucije i ove interese spro
vode pritiskom na hegemona revolucije buroaziju.
Tamo gde su se oba ova odnosa due vremena na
lazila u relativnoj harm oniji, kao to je, na prim er, bilo
u vreme jakobinske diktature, ali i u engleskoj buroas-
koj revoluciji, buroaska revolucija je postigla izrazite
uspehe.
Istovrem eno je odnos hegemona revolucije prem a
narodnim m asam a obeleen nastojanjim a nove vladaju
e klase da prekine vanredno stanje revolucionarne si
tuacije, pre svega time to e kodifikovati i institucio-
nalizovati novu vlast i odnose u drutvu. Ovo nastoja
nje sadri i konznrvativni moment tendencije da se re
volucija zavri, da se revolucionarni proces zaustavi i po
cenu razlaza s radikalnim frakcijam a sopstvene buroas-
ke klase i po cenu kom prom isa sa snagama starog re
ima. Stav koji se esto naziva strahom buroazije od
narodnih masa, izrasta upravo iz situacije kada su se
195
narodne mase postavile protiv nasto jan ja da se konzer
viraju rezultati revolucije i da se ona zavri. Slojevi
naroda, meutim, nisu mogli ponuditi nikakvu drugu
alternativu u odnosu na kapitalizam i zato se njihov
uzaludni o tp o r protiv zavretka revolucije po vremenu
i po sadraju unapred mogao m anifestovati samo kao
m odifikacija toka revolucije. M odifikacija po vremenu
sastojala se od udaljavanja termidora, odnosno bona
partizm a tipinih m anifestacija konsolidacije buroas
kih odnosa. M odifikacija po sadraju sastojala se od
podrke revolucionajnoj levici, koja je zastupala dosled-
no dem okratski program politikog ureenja.
Ovu ulogu narodne mase su mogle odigrati pre
svega tam o gde je politika revolucija dospela do stadi-
jum a duboke u n utranje diferencijacije izmeu pojedi
nih kom ponenti buroazije, koja je dala istorijsku ansu
sitnoburoaskim dem okratim a. Do ovakve diferencijacije
nije jo uvek dolo u engleskoj buroaskoj revoluciji,
ali je do nje dolo u francuskoj revoluciji i u italijan-
skoj revoluciji 1848. godine. U svim navedenim prime-
rim a radilo se o osnovnim varijantam a diferencijacije
u buroaskoj revoluciji izmeu buroazije i nacionalnog
pokreta koji je nastao kada su drutveni ciljevi revo
lucije dobili vrst i institucionalizovan oblik u kojem
nije bilo m esta za san o socijalnoj pravdi, a obino nije
bilo m esta ni za politika prava narodnih masa.
Govorimo li o narodnim m asam a u revoluciji, mo
ram o b iti svesni toga da jednim jedinim term inom
obuhvatam o brojne socijalne grupe koje su inile dve
osnovne kom ponente pokretakih snaga revolucije: se
ljaku i gradskoplebejsku kom ponentu. Seljaka kompo
nenta predstavljala je svojevrsnu pokretaku snagu b u r
oaskih politikih revolucija u uslovima nastupaj ue
buroaske socijalne revolucije, i o njenoj ulozi emo
govoriti na drugom mestu. Gradska plebejska kompo
nenta je u razliitim revolucijam a im ala dosta razliitu
u nutran ju stru k tu ru . U m anufakturnom periodu sai
n javali su je zanatlije, kalfe i gradska sirotinja, a u
periodu industrijske revolucije u njoj se sve izrazitije
isticalo radnitvo, dok su sitne zanatlije sve vie do
lazile na pozicije sitne buroazije, koja se umnogome
ve diferencirala od proletarijata. Ipak, ovu grupu u
svim buroaskim revolucijam a svrstavam o u narodnu
kom ponentu revolucija. Uostalom, samo je ponekad
sitna buroazija uspevala da iz poloaja najsvesnije
pokretake snage revolucije pree u redove hegemona
revolucije, ali nikada nije bila, niti je mogla biti, po-
bednika klasa buroaske revolucije.
196
 Sitnoburoaski dem okrati sainjavali su, kao to je
ve reeno, levicu buroaske revolucije i bili su nosioci
njene uzlazne linije. Plebejska (a kasnije proleterska)
i sljaka (ne u svakoj revoluciji) kom ponenta politike
buroaske revolucije predstavljale su oslonac ove uzlaz
ne linije i bile saveznik sitnoburoaske demokratije.
Istovremeno su odreene grupe ovih narodnih slojeva
stvarale sopstveni program , koji je svojim radikalizmom
prevazilazio okvire sitnoburoaske levice. Ovu kompo
nentu Engels je oznaio kao krajnju levicu*. Za raz
liku od levice, k rajn ja levica nije predstavljala samo
n ajradikalniju frakciju date faze revolucije, ve onu
njenu kom ponentu koja je prevazilazila okvire klasnih
ciljeva revolucije toga vremena; zbog toga je moemo
oznaiti kao utopijsku levicu. K rajnja levica je u b u r
oaskoj politikoj revoluciji zastupala zahteve nemogu
eg, njen program na datom nivou drutvenog razvoja
nije bilo mogue realizovati. Ali, upravo ovaj korak
izvan granica dostupnog, korak prem a utopiji, imao
je dvostruk principijelni znaaj: zahtev za onim to je
jo uvek nemogue otvarao je pro sto r za uspeh onog
to je ve bilo mogue. Zatim, utopijski projekti revo
lucionarnih ciljeva davali su inspiraciju i pouke poto
njim generacijam a revolucionara. Ulogu k rajn je levice
u nemakom seljakom ra tu odigrao je Thomas Miinzer,
u engleskoj revoluciji digeri, sa svojim pokuajim a da
realizuju najdem okratskiju varijantu agrarne reforme.
U francuskoj revoluciji k rajn ju levicu predstavljali su
besni jakobinci ni u kom sluaju svojim zahitevima
za gradaciju terora, ve svojim program om stvarane
socijalne jednakosti; uz njih se svrstava i Babeufov
program egalitaristikog komunizma koji, meutim, nije
mogao odigrati ulogu k rajn je levice u punom smislu
rei, je r je nastao u vreme kada je buroazija ve pri
stupila uspenoj kodifikaciji rezultata revolucije.
Kod k rajn je levice je jo neophodno praviti razliku
izmeu grupe koja izraava interese novih, tek roenih
klasa kapitalistikog drutva, i verbalnog radikalizma
i teorijskog utopizma kojem nedostaje drutvena baza.
U prvom sluaju re je o zahtevima koji su izraavali
legitimni m aterijalni interes, iako je realizacija ovog
interesa bila izvan granica mogueg. U drugom sluaju
radilo se o verbalnom radikalizmu eksterm ista bez ne
posredne veze sa slojevima naroda, ili o teoriji naunika
otrgnutih od stvarnosti. Dok je sudbina krajnje levice
* O pitanju krajnje levice kod F. Engelsa upor. M. Kossok,
W. Markov, Methodologie der vergleichenden Revolutionsgeschich-
te, str. 23.
197
 u prvom sluaju u sebi nosila m om ent traginog i he
rojskog konflikta: njen je poraz predstavljao nunost,
ako je trebalo da se postignu progresvni ciljevi revolu
cije, u drugom sluaju radilo se o radikalizm u bez
neposrednog odnosa s vejikim revolucionarnim konflikti
ma, to kad je re o utopijskim teorijam a mi u kom
sluaju ne sm anjuje njihov znaaj za dalji razvoj nap
redne misli.
Tek je ulaskom pro letarijata u politiku buroasku
revoluciju k ra jn ja levica dobila tra jn u i realnu perspek
tivu, iako su njeni ciljevi u poetku i dalje bili nerealni.
Meutim, ova k ra jn ja levica je postepeno sazrevala u
onu kom ponentu buroaske revolucije koja je ve otva
rala realnu m ogunost za prerastanje u revoluciju koja
e odstraniti svaku eksploataciju u socijalistiku re
voluciju. Do ovog zaokreta na m estu k rajn je levice dolo
je u buroasko-dem okratskoj revoluciji, koja je, istina,
u prvom redu ila za tim da kapitalistiko drutvo dos-
ledno oisti od ostataka feudalizma, ali istovremeno je i
priprem ala teren za realizaciju onog program a koji se u
vreme klasinih buroaskih revolucija jo uvek nalazio na
tlu utopije. K rajn ja levica je, dakle, u buroaskim revolu
cijam a anticipovala politiku i socijalnu emancipaciju
radnih ljudi kada je izraavala svesni zahtev da se lik
vidira svaki oblik zavisnosti i eksploatacije. U tom smis
lu bila je prethodnik program a i revolucija modernog
proletarijata, u tom smislu a ni u kom sluaju kao
destruktivnu kom ponentu revolucije koja propoveda ne
realne ciljeve k ra jn ju levicu priznaje i pobednika
radnika klasa posle socijalistike revolucije.

Uloga narodnih masa:

ko se borio na barikadama?

U optoj ravni odgovor na ovo p itanje sadran je u

stalno ponavljanoj ali zato ni u kom sluaju pogre
noj konstataciji da su pokretaku snagu buroaske
revolucije predstavljale narodne mase. Gde drugde je
ova uloga narodnih masa mogla izrazi ti je da se iskae
ako ne u ulinim neredim a i, u prvom redu, u borbi
protiv starog reima? Ipak, ne bi trebalo da nas zado
volji jednostavna konstatacija da se na barikadam a bo
rio narod. Svakako, to je sasvim logina konstatacija:
a ko bi drugi mogao da se bori na barikadam a, ako ne
narodne mase? Ali, upravo u ovoj vrstoj logici skriva se
i njena najslabija strana, je r nam u njoj nedostaje
198
konkretni istorijski sadraj. Kategorija narod, narodne
mase isuvie je opta da bismo se mogli njom zadovo
ljiti i odustati od daljih lconkretnijih pitanja.
To je pre svega pitanje grada i sela. Ideja o selja
ku koji dolazi do se bori na barikadam a izgleda para
doksalnom ali i pored toga seljaci su predstavljali
znaajnu kom ponentu narodnih m asa i pokretaku sna
gu revolucije. Jo u prethodnom razm atranju smo pre
cizirali da ideju pokretakih snaga revolucije treba so
cijalno diferencirati. Svaka od komponenti pokretakih
snaga ispunjavala je svoju istorijsku funkciju u razli
itoj meri i obliku, onako kako je to odgovaralo njenom
objektivno datom m estu u drutvu, njenim tradicijam a
specifinoj drutvenoj svesti. Isto tako diferencirano su
u revoluciji uestvovale razliite komponente buroazije.
Znamo da se o uspehu buroaske politike revolucije od
luivalo u gradskim centrim a. Time ne elimo da potce-
nimo ulogu seljakih ustanaka, koji su vie odluivali o
tome kojim pravcem e se k retati dalja sudbina i rezul
tati revolucije. N arod u gradu koji se borio na ulicama
i barikadam a, odigrao je, dakle, centralnu ulogu u prvoj
fazi borbe za politiku vlast, bilo da je re o zbacivanju
starog reima ili, u daljem odvijanju revolucije, o borbi
izmeu neprijateljskih revolucionarnih frakcija. Nije
uvek bilo krvavih borbi ee se sreemo sa kratkim
sukobima, a najee s dem onstracijam a, pretnjam a
sukobom itd.
Vratimo se, dakle, polaznom pitanju: ko je stajao
na barikadam a na pomolu politike revolucije? Koji su
slojevi, klase, grupe bili najzastupljeniji? Moramo una
pred rei da se u ovom pitanju skriva sloeni heuristi
ki problem. Uobiajeni iskazi oevidaca bilo da su bi
li za revoluciju ili protiv nje navode vrlo uoptene
podatke, koji su, osim toga, obojeni stavom posm atraa
prem a revolucionarnim borbam a. Pripadnici stare vla
dajue klase i stare gospode uvek su u revolucionarnim
borbam a videli ljam, najnie i najbednije slojeve
drutva. U takvom svetlu su, meutim, mogli videti sve
drutvene slojeve koji su u klasnoj stru k tu ri feudalnog
drutva stajali nie od njih samih. Studenti u svojim
svedoenjima govore o ueu studenata, a ostale grupe
im se stapaju u masu saboraca. Pobednika buroazija
i njeni ideolozi daju sliku sloeog uea svih slojeva,
celog treeg stalea u borbi protiv starog feudalnog
reima. Svedoanstva iz redova sirotinje obino se nisu
sauvala. Iz svih svedoanstava toga vremena, i iz revo
lucionarne ikonografije, izvedeno je najee shvatanje
da se narod koji se borio na barikadam a sastojao pre
199
 sve^a od tri kategorije: zantalija, radnika i studenata.
Nijedno svedoenje oevidaca nije, m eutim , u stanju
da da preciznije podatke.
Gde traiti dalje izvore koji bi nam pomogli da na
nae polazno p itanje preciznije odgovorimo? Takvi ob
jektivni (izvori su se u nekim sluajevima sauvali, me
utim , samo izuzetno su ih istoriari koristili. To su
beleke o rtvam a revolucije ija je provencijencija
mogla biti razliita. Ako se revolucija odvijala u koliko-
-toliko civilizovanim uslovima, njene rtve su propisno
sahranjivane i trebalo bi d a budu zabeleene u odgova
rajuim m atinim knjigam a ili drugim dokumentima.
O negovanju ranjenika ponekad postoji evidencija u bol
nicama; u sluaju neuspenog pokuaja revolucije mo
ram o pretpostaviti da nijedan od ranjenika n ije imao
elju da prizna svoje uee u borbi i na taj nain navu
e na sebe persekuciju. Negde bi se napravio i zvanini
spisak rtava. Ako se navodi i zanim anje rtava, sva
ovakva dokum enta mogu se sm atrati reprezentativnim
uzorkom uea drutvenih klasa i slojeva u revolucio
narnim borbam a. K rajnje je neverovatno da su meci
ili bajoneti vojnika bolje pogaali pripadnike jednog
zanim anja, a tee pripadnike drugog zanim anja. Rezul
tati mogu biti iznenaujui, kao to ilu stru ju dva prime-
ra. Nemiri do kojih je u Pragu dolo na Duhove10 tradi
cionalno se oznaavaju kao borbena m anifestacija stu
denata, radnika i graana. J. Poliensky je, meutim ,
m eu poginulim a naao samo jednog studenta, ostalo su
pre svega radnici. Frankfurtski ustanak iz 1833. se u
izvorima prikazuje kao studentski revolt bez uea
naroda. Spisak rtava koji je istrana kom isija sainila
posle poraza ustanka sadri pre svega zanatlije i kal
fe .. .n O velikom ueu radnika slino govore i izvori
o revolucionarnim akcijam a u zapadnoj Nemakoj i Sak-
soniji iz 1830. i 1848. godine. Iako ne elimo d a napravi
mo preranu generalizaciju, moemo rei da su se na ba
rikadam a u politikim revolucijam a XIX veka borili pre
svega kalfe, zanatlije, a u sve veoj m eri i radnici.
Preostaje pitanje motivacije. Zbog ega su se rad
nici i kalfe u vreme kada jo nisu sainjavali sopstve-
10 Ustanak koji je na Duhove 1848. izbio kao reakcija na
rasterivanje manifestacije bratimljenja koju su organizovali pra
ki napredni graani. Posle est dana trajanja uguio ga je
knez Windischgratz bezobzirnim bombardovanjem Praga.
Prim. prev..
11 Vidi J. Poliensky, Revoluce a kontrarevoluce v Rakouskti
1848, str. 186; M. Hroch, Der Frankfurter Wachensturm xind sein
sozialer Charakter u: Aus 500 Jahren deutschtschechoslowaki-
scher Geschichte, Berlin, 1958, str. 149.

200
nu klasu, dakle, pre poetka organizovanog radnikog
pokreta, sa takvom aktivnou i estinom bacali u borbu
za liberalni ustav ili za buroasku dem okratiju? Iz ovih
politikih ciljeva nisu za n jih proizlazile nikakve oi
gledne m aterijalne pogodnosti, nikakvo poboljanje nji
hove teke sudbine. Nisu jo uvek bili u stanju da se
ujedine u borbi za svoje klasne zahteve, a za to da
shvate progresivni znaaj buroasko-demokratskih slo
boda ili princip ustanoviti bila je potrebna jo vea
politika svest. Promenu je u ovom pravcu donela tek
buroasko-dem okratska revolucija u Rusiji, a i tam o je
Lenjin tek m orao da dokazuje da je dovravanje b u r
oaske transform acije u interesu proletarijata. Gde, dak
le, traiti motive uea radnika i kalfi u tako opasnim
dogaajima kao to su uline borbe? To je bio izraz
dva elem entarna stava, iji je zajedniki imenilac bilo
klasno ugnjetavanje i teak poloaj radnika i gradske
sirotinje: prvi stav jeste m rnja prem a onima koje je
sirotinja sm atrala odgovornima za svoju bedu pro
tiv vladajuih predstavnika starog reima. Nije ni po
trebno isticati da je ovakvo vienje neprijatelja ve
predstavljalo odreeni stepen politike zrelosti. Drugi
stav je bila elja za poboljanjem poloaja. Ova elja
i m aterijalni interes se u uslovima buroaske revolucije
ni u kom sluaju nisu izraavali klasnim kategorijam a
samo je k rajn ja levica koristila socijalne kategorije.
Dominirala je argum entacija u kategorijam a liberalnog
ili buroasko-demokratskog program a. Parola o jedna
kosti i slobodi, isto kao u drugoj revoluciji parola o us
tavu ili optem pravu glasa, dobila je optiju vanpoli-
tiku funkciju: postala je tenja radnih ljudi za socijal
nom pravdom, izraz nade koju su polagali u pobedu
politike revolucije. Iako znamo da je ova nada ostala
neostvarena, ovako motivisano uee sirotinje u revo
luciji ne moemo oceniti kao prevaru od strane buroa
zije. Politiki ciljevi buroazije u revoluciji nisu sadra
vali ideju socijalne, ve samo pravne jednakosti ljudi.
Ukoliko su narodne mase u ovom program u videle vie,
bio je to rezultat njihove politike nezrelosti, a ni u kom
sluaju avolskih m ahinacija buroazije. Treba, m eu
tim, sa druge strane, videti da tam o gde se nije stvo
rila revolucionarna koalicija buroazije i naroda, tamo
gde su radnici poeli da istupaju za slobode samostalno
(Nemaka i Francuska 1848), pobeeni su oruanom
snagom iste te buroazije sa kojom su u poetku nastu
pali zajedniki. Ovakav raspad revolucionarne koalicije
spada, uostalom, u zakonitosti buroaske politike revo
lucije.
201
R evolucionarno nasilje

Ideja svake revolucije povezana je s idejom kori-

enja nasilja u politikoj borbi. Ako, m eutim, pratim o
ulogu nasilja u istorijskom kontekstu pojedinih revolu
cija, m oram o prvo konstatovati da ovaj prividno jed
noznani pojam oznaava razliite oblike i sadraje po
naanja naroda. Ovde spada obina p retn ja nasiljem,
sadrana u svakoj narodnoj dem ontrasiciji koja je ne
retko bila dovoljna da se postigne politiki cilj. Ovde
spada i individualno korienje nasilja protiv nekog od
pripadnika stare vladajue klase, isto kao i kolektivno
nasilje u revolucionarnom graanskom ratu , tam o gde
stari reim nema nam eru da se povue bez borbe. Ovde
spadaju i mere nasilja koje je revolucionarna vlast do
nosila u interesu zatite bilo da je bila u pitanju
stvarana ili fiktivna zatita interesa pobednike re
volucije od ostataka starog reima, ali i od rivalskih
grupa revolucionara. U znaajne regularnosti politikih
revolucija spada i to da su one od n jih koje su koristile
ekstrem na sredstva nasilja za unitenje klasnog neprija
telja iz redova starog reima, ta sredstva sile prenele i
u metode borbe izmeu sam ih revolucionara. Toleran
ciju prem a poraenim pristalicam a starog reima pra
tili su i blii oblici borbe u n u ta r revolucionarnog tabora;
ovu razliku moemo ilustovati razlikom izmeu odvija
nja engleske (i italijanske) revolucije s jedne, i fran
cuske (i panske) revolucije, s druge strane. Veina b u r
oaskih rvolucija, meutim , nije imala vremena za borbu
revolucionarnih frakcija, prosto zato to nije postigla
pobedu.
U intenzitetu upotrebljenog n asilja nai emo znat
ne razlike izmeu pojedinih zemalja, a i u razilitim
fazam a revolucije, odnosno revolucionarnog ciklusa iste
zemlje. Razlike u tom pogledu izmeu pojedinih zema
lja proistekle su iz niza okolnosti. Radilo se, pre svega,
o stepenu revolucionarne ogorenosti antifeudalnog fron
ta koji je bio pod uticajem k ratk o trajn ih i dugoronih
faktora. K ratk o trajn i su proisticali iz intenziteta kojim
je stara vlast davala o tpor revoluciji: to je vei otpor
kontrarevolucije, vei je i stepen revolucionarnog nasi
lja. Dugoronu m otivaciju je odreivao pre svega stepen
prethodnog politikog i socijalnog ugnjetavanja masa.
Treba zatim uzeti u obzir i tradicije date zemlje: inten
zitet i oblici silovitog ponaanja revolucionara do izves
ne m ere p redstavljaju odraz intenziteta i oblika nasilja
koje je stari reim koristio za ouvanje svoje vlasti. a
surovim ponaanjem revolucionara emo se sresti rela-
202
tivno retko, i to samo tamo gde je surovost predstavlja
la tradicionalni oblik vladavine starog reima.
Gradaciju nasilja prim eujem o samo u odvijanju
nekih revolucija, uglavnom tam o gde se program revo
lucije odvijao uzlaznom linijom. Sama politika diferen
cijacija n ije bila uzrok eskalacije nasilja; protivnici in-
dependenata nisu posle svog poraza bili ni na koji na
in proganjani, isto kao ni veliki deo italijanskih kne
eva u revoluciji na pragu XIX veka. U nutranju dife
rencijaciju su morali iskomplikovati drugi faktori. Je
dan od njih je bila inostrana intervencija, odnosno uop
te opasnost spolja koja je postala podsticaj za korie
nje nasilja protiv unutranjeg neprijatelja: klasini pri
m er znamo iz Francuske u periodu 1793 1794, a slian
razvoj, samo u m anjoj meri, i iz Rrimske i Mletake
Republike i m aarske revolucije. Odreeni znaaj mog
lo je im ati i pogoranje ekonomske situacije, koje je
radikalizovalo narodne mase, a sa druge strane bilo po
vod raanju o nasilnim intervencijam a u sferi raspode-
le. Ove intervencije nisu m orale da budu motivisane
socijalnim radikalizmom, ve strahom za stabilnost re
volucionarnog reima ugroenog socijalnim nemirima.
I ovde treba praviti razliku izmeu nasilja protiv stare
vladajue klase i nasilja koje se koristi protiv nepri
jateljske grupe revolucionara.
Koliko god da je revolucionarno nasilje bilo inten
zivno, gotovo kod svih poraenih revolucija nalazilo se
u senci kontrarevolucionam og terora koji bi zavela sta
ra vladajua klasa poto opet doe n a vlast.

Izm eu poraza i pobede

Veina buroaskih politikih revolucija bila je posle

kraeg ili dueg vremena poraena. ak i tamo gde je
revolucija postigla pobedu na k raju je, sa razmakom
od jedne generacije, dolo do politike restauracije (En
gleska i Francuska). Trajna pobeda revolucionarnog re
ima u severnoj Holandiji i Sevemoj Americi predstav
lja izuzetak koji potvruje pravilo. Da li, dakle, uopte
vai Marxovo oznaavanje revolucije kao lokomotiva
istorije? Nije li vie re o izrazu elja i o agitacionoj
paroli u revolucionarnoj epohi?
Ako bismo revoluciju posm atrali samo u politikoj
ravni, samo kao pokuaj politike promene, onda bismo
morali priznati da je veina ovih lokomotiva jedva us
pela da krene, a ostatak kao da je zavrio na lepom
koloseku. Ovakav pogled bi, m eutim, bio apsolutno ne-
203
ispravan. Znamo da se politika buroaska revolucija
m ora prouavati u ukupnom kontekstu socijalne revo
lucije i njenog revolucionarnog ciklusa. A u tom kon
tekstu politikoj revoluciji je pripadalo znaajno mesto
i onda kada je bila politiki i vojno poraena. Treba,
dakle, pitanje postaviti drukije: kakav je znaaj za od
vijanje dugoronog revolucionarnog ciklusa imala okol
nost da je politika revolucija bivala pre ili kasnije po
raena?
Ostanimo jo uvek kod Marxove m etafore. Isto kao
to je krenula, politika revolucija je svoju istorijsku
m isiju ispunila time to je podstakla osnovne drutvene
prom ene i tako ubrzala proces socijalne revolucije.
Uslov je oigledno bio da zaista krene, tj. da postigne
prve uspehe i tim e uplai staru vladajuu klasu. Svoju
istorijsku m isiju nisu mogli ispuniti nesmeli pokuaji
frankfurtskog u stan k a ili krakovskog ustanka 1846. So
cijalne revolucije koje se nisu mogle osloniti na akcele-
rativno dejstvo politikih revolucija, odnosno one soci
jalne revolucije gde je politika revolucija izbila tek u
kasnijoj fazi revolucionarnog ciklusa, postizale su samo
spore uspehe i dozvolile ouvanje srazmerno mnogo
anahronizam a starog reima, bilo u politikom sistemu
ili u drutvenim odnosima. Tako, na prim er, u Danskoj,
zemlji sa relativno razvijenim proizvodnim snagama,
put od poetka socijalne revolucije do prom ene politi
kog sitem a u buroaskom ustavu trajao je sedamdese
tak godina. Nemaki revolucionarni ciklus trajao je o t
prilike isto kao i francuski (pola veka), ali stepen do-
slednosti kojim je u obe zemlje likvidiran feudalizam je
dosta razliit: razlika govori u korist Francuske sa veli
kim procentom politikih revolucija.
I poraena politika revolucija mogla je jo pre
svog poraza da sprovede upravo one osnovne trajn e
prom ene koje su postale odluujua prom ena kvaliteta
drutvenog sistema. Uslov tra jn o sti bilo je da za ovakve
prom ene sazri objektivna drutvena situacija. Ovaj ste
pen zrelosti se teko moe precizno izmeriti. O tome da
li je drutvena situacija sazrela za buroaske prom ene
svedoi upravo injenica da su se revolucionarne pro
mene odrale uprkos politikom porazu revolucije
koja ih je donela na svet. Ilustracije radi, uporedimo
u ovom kontekstu s jedne strane sudbinu feudalnih od
nosa posle poraza politike revolucije u N apulju 1820.
godine, a sa druge strane, polse poraza revolucije od
1848. godine.
Bilo da su posledice u socijalnoj i ekonomskoj ob
lasti bile trajn e ili privrem ene, ne moemo se prilikom

204
ocenjivanja ograniiit na njih. Pobeda ili poraz politi
ke revolucije su imali ogroman socijalno-psiholoki zna
aj: uestvovali su u stvaranju revolucionarnih tradi
cija naroda, njihov uspeh i pobeda postojali su predmet
nacionalnog ponosa i izvor samouverenosti u daljim
borbama, a njihov poraz predstavljao je znaajno iskust
vo. U oba sluaja politike revolucije su jaale i ubrza
vale proces socijalne komunikacije i mobilnosti, bez
kojih bi odvijanje socijalne buroaske revolucije bilo
sporo i polovino.

Centar i provincija

Studije o buroaskoj politikoj revoluciji vrlo esto

ovu revoluciju poistoveuju sa glavnim gradom. Engles
ka revolucija je delo Londona i njegove okoline, fran
cuska revolucija je u najveoj meri delo Pariza, belgijs
ka revolucija delo Brisela, austrijska delo Bea itd. Ova
karakteristika, uostalom, ima i svoju isto tehniku
stranu: revolucionarna dela kao to je bilo osvajanje Ba-
stilje ili rasturanje parlam enta, ili proterivanje Metter-
nicha mogu se izvesti samo jedanput, i to u centru i nji
hovo ponavljanje po svim provincijam a je nezamislivo.
K oncentracija revolucionarnog udara u metropoli je, iz
gleda, odraz predrevolucionam og centralizma. Apsolutis
tiki reim se mogao svrgnuti samo udarom u njegov
centar, udarcem i u srce i u glavu. Inae bi se pokret
naao u poloaju pobunjene provincije. Sve ove inje
nice nam, m eutim, ne daju za pravo da ignoriemo one
oblasti u kojim a se nita nije dogaalo i da istoriju
revolucije ograniimo na istoriju metropole. Ne moe
se, uostalom, negirati da su neke revolucije poinjale na
perifernoj teritoriji, pa ipak su postigle uspeh: od poz
natih revolucija to su, pre svega, holandska i amerika
revolucija. N asuprot tome, poznat nam je znatan broj
pokuaja politike revolucije koji su potekli iz provin
cije, ali nisu postigli uspeh. Takva je bila sudbina pre
svega Monmouthovog ustanka u Engleskoj 1685, revo
lucija u R ajnskoj oblasti krajem devedesetih godina
X V in veka, ustanka u papskoj dravi 1830, u Poznanju
1848. itd.
Odnos izmeu centra i provinoije u posebno svetio
stavlja pitanje revolucije u Nemakoj i Italiji, zemljama
koje, zbog svoje rascepkanosti, nisu imale nikakav po
litiki centar u pravom smislu rei. Svaka revolucija u
Italiji i Nemakoj je morala da se odvija u ogranienim
okvirima neke od drava ak i ako je tamo postigla
205
pobedu, s aspekta celonarodnog razvoja, imala je samo
mesto provincijske borbe protiv starog reima. Postiza
nje sinhrondzovane revolucije u veem delu zemlje uspe
lo je tek 1848 a i to jo uvek sa dosta velikim razli
kama. Iako je revolucija u jednoj dravi Italije ili Ne
make mogla postii uspeh uglavnom bez vegih pote
koa (setimo se N apulja 1820, Bolonje 1830, Esena i Ha-
novera 1830 1831. itd.), od spoljnih faktora je zavisilo
da li e se odrati na vlasti. K ada je ulogu spoljnog
faktora s ovog aspekta u Italiji igrao Napoleon, snage
starog reima nisu imale nade na restauraciju. Posle
njegovog pada, situacija se promenila. N asuprot tome,
1820. i 1821, kao i 1830,. godine odluujuu represivnu
ulogu za sudbinu revolucije odigrala je vojska habsbur
ke m onarhije; A ustrija je figurirala kao jedna od ita
lijanski hdrava. Slinu ulogu je 18301831, a naroito
184849. u nemakoj revoluciji odigrala pruska vojska.
Odraz koncentrisanja revolucije u glavni grad jeste
svakako i centralizam pobednike revolucije. K arakteris
tino je da holandska revolucija (a i amerika), koja
nije potekla iz jednog centra, nije dovela do uspostav
ljanja centralizovane Jrave; tim e ni u kom sluaju ne
elimo da konstruiem o kauzalnu vezu izmeu ove dve
injenice. Revolucionarni centralizam je oigledno pred
stavljao pre svega odraz predrevolucionam og reima, ka
ko to oigledno vidmio na razlici izmeu vrstog fran
cuskog centralizm a i ublaenog centralizm a engleske re
volucije i to jo u vreme p rotektorata. Vredan je pa
nje i paralelizam izmeu uspostavljenog centralizm a i
radikalizacije revolucije. Tamo gde se nije stvorio vrst
revolucionarni centar koji bi preuzeo na sebe kontrolu
cele zemlje, nije dolo ni do revolucionarnog terora.
Revolucionarna stru ja kao da se rasplinula u mnogo
kanala federativnog ureenja revolucionarne Holandije
ili Sjedinjenih Amerikih drava. Veza izmeu federali
zacije i tolerancije, i izmeu centralizm a i revolucionar
ne dik tatu re oigledna je i za n ju su znali jo savreme-
nici. Sta je, meutim , ovde bio uzrok, a ta posledica?
Veza je, oegledno, bila sloenija.
Cela problem atika se ne moe u potpunosti osvetliti
ako ne uzmemo u obzir agrarno pitanje u revoluciji.
Interes sela, dakle, a do znatne mere i provincije, za da
lje produbi javan je revolucije bio je oigledno ogranien
momentom kada je likvidirana feudalna zavisnost se
ljatva. Od tog trenutka dalje voenje revolucije je u
potpunosti postalo stvar gradskih centara. Nemojmo za
boraviti ni to d a su gradovi, a pre svega prestonice, bili
glavno mesto delovanja i jedino mesto velike koncentra
206
cije inteligenoije, onog faktora koji je formulisao, os
miljavao i dovodio u sum nju revolucionarne programe.
Visoki nivo socijalne komunikacije, kakav je upravo vla
dao u gradovima, omoguavao je politizaciju antago-
nizama un u tar relativno uske grupe revolucionarne inte
ligencije. Prisustvo plebejskih slojeva je, pak, stvaralo
preduslove za prenoenje politike borbe na ulice i za
njenu transform aciju u dalje nasilne sukobe. Ne samo
za poetak, ve i za dalji tok politike revolucije vailo
je da u d ar u centru daje mogunost brze promene poli
tikog sistema i brzog p uta ka vlasti. Ovu okolnost oi
gledno nisu dovoljno procandli pravci 'revolucionarne le
vice u Nemakoj kada su prevideli da udare u centar
glavne podrke reakcije Berlin i skoncentrisali se na,
teorijski, glavni grad Frankfurt, koji nije imao zaleenu
vlasti, i na industrijski nerazvijeniju provinciju R aj
nsku oblast. Sudbina revolucionarnog Bea oktobra
1848, isto kao i Rimske i Mletake Republike podsea
na jo jednu redovnu pojavu u odnosu izmeu centra
i provincije. Ukoliko revolucija u centru nije dovoljno
jaka da dri pod kontrolom provincije (ili ukoliko ne
pridobije njihovo dobrovoljno saveznitvo), pre ili kas
nije postojea rtva kontrarevolucije, koja se oslanjala
upravo na provincije.

Deformisani revolucionarni ciklus: prim er Poljske

Ako u teorijskom delu ove knjige posveujemo znat

nu panju dugoronom revolucionarnom ciklusu, to on
da ne znai da u isto riji svakog naroda traim o idealnu
stru k tu ru revolucionarnog ciklusa i da ne priznajemo
da postoji razvoj koji izmie ovakvom ciklusu. Zato je
korisno barem ukratko obratiti panju n a sluaj kada
ne vai ni model revolucionarnog oiklusa u onom obliku
kakav smo do sada prim enjivali, a ni odnos izmeu b u r
oaske revolucije i form iranja nove nacije kako smo ga
opisali u zavrnom poglavlju prethodnog dela. To je
sluaj specifinog poljskog razvoja k a kapitalizmu. Iako
su poljskoj istoriji XIX veka poljski istoriari posvetili
obimnu panju, za sada ne moemo nai usaglaene
poglede na osnovni ritm a odvijanja buroaske revolu
cije12. Stoga na ovom m estu odustajem o od pregled'a gle
12 Od obimne poljske produkcije moemo preporuiti na
roito kolektivni rad Dzieje gospoaarcze Polski do roku 1939,
Warszawa. 1978. Zatim vidi S. Kieniewicz, Historia Polski 770*
1914, Warszawa, 1968; T.tepkowski, Polska narodziny nowoc-
zesnego narodu, Warszawa, 1967 (lanak istog autora, Formovdni-

207
dita i ograniavamo se na osnovne karakteristike poljs
kog razvoja i problem e njegovog ocenjivanja.
Kako se odvijao poljski revolucionarni ciklus? Po
etke buroaske socijalne revolucije moemo staviti na
kraj X V III veka, kada je odm ah nekoliko dogaaja na-
govestilo razvoj ka likvidaciji zastarelog feudalnog sis
tema. Ako ostavimo po strani likvidaciju (ili bolje ree
no ogranienje) kmetovske zavisnosti u austrijskoj oku
piranoj zoni, onda m oram o pre svega upozoriti na zna
aj etvorogodinjeg sejm a (1788 1792) i n a K onstitu
ciju od 3. m aja (1791), koja je uinila prvi korak ka
pravnoj em ancipaciji seljaka i ka njihovom teorijskom
oslobaanju. Realizacija ove tendencije razvoja osuje
ena je drugom deobom Poljske, a n jena d alja radikali-
zaoija u tzv. Polanieckom univerzalu iz 1794. kojim je
Kociuszko pokuao da za svoj ustanak pridobije m a
sovnu bazu, likvidirana je porazom u stanka i treom
deobom 1795. godine. Univerzal, istina, seljacim a nije
davao punu slobodu, m eutim , redukovao je njihove
obaveze i uinio ih je ravnopravnim pripadnicim a polj
skog drutva. Deobom Poljske poljski revolucionarni
ciklus izgubio je svoj optenarodni k arak ter i mono
litnost. Proces buroaske socijalne revolucije se potom
odvijao u pojedinim delovima zemlje u svakoj od oku
piranih zona posebno.
Novi poetak revolucionarnih prom ena donelo je
stvaranje V aravske Kneevine koja je, meutim, obu-
hvatala samo deo poljske teritorije. Prihvatanje Napo-
leonovog pravnog kodeksa oslobodilo je i obezbedilo
razvoj trgovine i industrije i ukinulo monopol*plemstva
nad vlasnitvom nad zemljom, oslobodilo seljake km et
ske zavisnosti, ali je ouvalo njihove feudalne obaveze,
ukljuujui i kuluk. Mogunost likvidiranja ovih obave
za bila je vezana za visok otkup i zato ju je iskoristio
samo m alobrojni sloj bogatih seljaka. Porazom Napo-
leona i novom deobom Poljske na Bekom kongresu ova
razvojna tedencija je unitena. Deo Kneevine je ponovo
pripao Prusiji, njeno jezgro je kao tzv. K raljevina Poljs
ka postalo sastavni deo carske Rusije.
Velika Poljska je zajedno sa zapadnom Prusijom
trajno pripala pruskoj dravi i za n ju su, m ada u po
etku sa odreenim m odifikacijam a, vaile pruske ag
rarne reform e, tj. oslobaanje seljaka bez zemlje i slo
boda industrijskog preduzetnitva. Dalje korekcije ag
rarnih reform i su se u Velikoj Poljskoj odvijale naroito
polskho nroda v 19. stoleti objavljen ie u Ceskoslovensky
asopis historick$, XIX, 1971, str. 821). Na ekom najnovije
upor. D ijiny Polska, Praha 1975.

208
dvadesetih godina, i to kao prva faza revolucionarnog
ciklusa u specifinim uslovima borbe izmeu pruske
vlade i poljskog nacionalnog pokreta koji je zastupao
plemstvo. Pruska vlada je htela da putem reform i isko
risti klasni antagonizam izmeu seljaka i plemstva i da
predupredi stvaranje optenarodnog fronta. Kakvi god
d a su bili m otivi reform i, neosporno je da je razvoj
kapitalizma u pruskoj okupiranoj zoni imao relativno
bolje uslove nego u ostalim delovima podeljene Poljske.
Revolucija u Poznanju 1848. predstavlja pokuaj da se
politika buroaska revolucija povee s oslobodilakom
borbom. N jen poraz je im ao teke posledice po nacio
nalni pokret, ali u socijalnoj sferi je, kao i u celoj
Prasij i, postigla uspeh: feudalni odnosi su u biti likvidi
rani. Praska revolucija odozgo zavrena ujedinjenjem
Nemake 1871. godine je Velikoj Poljskoj i ostalim ob
lastim a donela potpunu integraciju s nemakom nacio
nalnom teritorijom . Revolucionarni ciklus je tako preki
nut jo pre njegove kulminacije.
U austrijskoj okupiranoj zoni Galiciji od ag
rarnih reform i iz osadm esetih godina sve do etrdesetih
godina nije dolo ni do kakvih hitnijih promena. Tek je
galcijski ustanak 1846. signalizioavao kulm inaciju revo
lucionarne krize, ali ostao je na nivou obinog stihijskog
seljakog revolta; krakovski u stanak je, istina, prem a
program u imao k arak ter politike buroaske revolucije,
meutim , bio je lokalno ogranien i nije uticao na dalji
razvoj okupirane zone ako ne raunam o aneksiju
Krakova od strane Austrije. Likvidacija feudalnih od
nosa u Galiciji 1848. bila je rezultat revolucionarnog
razvoja u celoj m onarhiji, razvoja ije se teite nalazi
lo izvan poljske teritorije. Za razliku od praske okupira
ne zone, poljska vladajua klasa sauvala je znaajan
poloaj u okvira cele m onarhije. U austrijskoj zoni su
zato bili povoljniji uslovi za nacionalni pokret nego u
ostalim dvema okupiranim zonama, ali ekonomski Gali
cija je trajn o ostala zaostala agrarna provincija habs
burke m onarhije.
Sloeniji je bio razvoj u ruskoj okupiranoj zoni.
Ustanak 1830 1831. je, istina, proklamovao nacionalne
ciljeve, ali nije jednoznano form ulisao buroaski prog
ram u oblasti drutvenih odnosa. Do odluujuih prom e
na ovde je dolo tek na pragu ezdesetih godina, u okvi
ra reform i u carskoj Rusiji. K ulminaciju revolucionar
nog ciklusa predstavljao je ustanak 18631864. koji je
imao k arak ter izrazito buroaske politike revolucije
i narodnooslobodilake borbe. Pobeda carske vojske je
na teritoriji okupirane zone uguila revolucionarnu i de-
14 Marksizam u svetu 209
m okratsku v arijan tu buroaskih prom ena poljskog d ru t
va i poljski revolucionarni ciklus nepovratno povezale
s ruskim revolucionarnim ciklusom. Ovu injenicu ni u
kom sluaju ne m enja ni okolnost da je poloaj poljskih
seljaka posle reform i bio znatno povoljniji nego poloaj
seljaka u samoj R usiji i da se poljska okupirana zona
postepeno razvile u jednu od industrijski najrazvije
nijih oblasti Rusije. Zato je tek revolucija 1905 1907.
ovde otvorila perspektive za dovrenje revoluoionamog
ciklusa, ali kao sastavnog dela ruske buroasko-demo-
kratske revolucije.
Socijalna buroaska revolucija u Poljskoj se, dakle,
odvijala u tri neravnom em a revolucionarna ciklusa, od
kojih je svaki postao sastavni deo istorije jedne od oku
pacionih sila i u sve veoj m eri zavisio od njenog revo
lucionarnog ciklusa. Razliit ritam socijalne revolucije
manifestovao se i u politikoj ravni. Uprkos neprekid
nim nastojanjim a emigracije, nikada nije dolo do sin-
hronizovane politike revolucije u sve tri okupirane zo
ne: i revolucionarna situacija se stvarala samostalno,
zavisno od specifinih uslova pojedinih zemalja. Dalja
kom plikacija revolucionarnog procesa sastojala se u nje
govom preplitanju s narodnooslobodilakim pokretom ,
u kojem je poljska vladajua klasa zauzimala dvostruki
stav: prem a nem akoj, austrijskoj i ruskoj vladajuoj
klasi stajala je u poloaju predstavnika ugnjetenog na
roda. prem a ukrajinskom , beloruskom i litvanskom sta
novnitvu u poloaju vladajue klase velikog naroda.
Poljski revolucionarni ciklus je, dakle, bio defor-
misan i dezintegrisan u dvostrukom smislu: pre svega
kao rezultati deobe nacionalne terito rije izmeu tri sile,
a zatim i kao posledica cepanja buroaskog revolucio
narnog ciklusa, jedne, i procesa narodnooslobodilakog
pokreta i form iranja savremene nacije, s druge strane:
ritam buroaskih prom ena se u znatnoj meri odvijao
nezavisno od procesa form iranja poljske nacije.

Industrijska i buroaska revolucija

Odnos izmeu buroaske i industrijske revolucije

spada u centralna p itan ja prelaska iz feudalne u kapita
listiku form aciju. Buroaska socijalna revolucija mogla
ie, istina, da zapone i zaista je u razvijenim zemljama
i zapoela jo pre dolaska industrijske revolucije, me
210
 utim, u m anufakturnom periodu odvijala se veoma spo
ro i zavretak revolucionarnog ciklusa uvek je padao u
vreme posle nastupanja industrijske revolucije. Jo je J.
Pur, koji se jedini kod nas bavio tim pitanjim a, prime-
tio da su se buroaske socijalne revolucije do kojih je
dolazilo u uslovima industrijske revolucije, odvijale
mnogo bre od socijalnih revolucija koje su poele jo
u m anufakturnom periodu13. Zbog ega je to tako? Svo
ju ulogu je, svakako, odigrala jak a i razvijena buroazi
ja, koja je lake mogla d a sprovede likvidaciju osnovnih
feudalnih odnosa. Ali, istovremeno smo prim etili da je
upravo tamo gde je buroaska politika revolucija na
stupala tek posle industrijske revolucije i gde se odvi
jala u uslovima stvaranja antagonizama izmeu b u r
oazije i p roletarijata, buroazija bila sprem nija na kom
promis s velikoposednicima: setimo se prim era Nema
ke. Bilo da je uzrok bio strah od p ro letarijata ili ras-
cepkanost revolucionarnog pokreta, oigledno je d a ovde
vai paradoksalno pravilo: ako u uslovima konane kri
ze feudalnog drutva nastanu jaki kapitalistiki odnosi,
kao posledica toga dolazi do otupljivan ja radikalizma
buroaske politike revolucije. Drugim reima: stepen
doslednosti revolucije i radikalizm a njenog programa
nije direktno srazm eran stepenu industrijskog razvoja
zemlje. U vezi s tim neophodno je pom enuti da je prole
ta rija t u revolucionarnom periodu industrijske revolu
cije branio pre svega buroaski dem okratski program,
dakle, isti onaj program koji je na prim er u francuskoj
revoluciji branila sinta i srednja buroazija. Gledajui
s tog aspekta, mogli bismo konstatovati da pod uslo-
vom da oznaavanje svake revolucije u kojoj je proleta
rijat branio buroasko-dem okratski program prihvatimo
kao buroasko-dem okratsku revoluciju, za termin b u r
oasko-demokratska revolucija moemo rei da oznaava-
ono isto to mi u naem radu nazivamo revolucijom
epohe industrijske revolucije.
Ne bi, meutim, bilo ispravno odnos industrijske
i buroaske revolucije ograniavati na odnos izmeu raz
vijenosti prozivodnih snaga i kom prom iserstva buroa
zije. Odnos prem a industrijalizaciji bio je od bitnog
znaaja i za reavanje agrarnog pitanja. Dolazak indus
trijske revolucije proirio je razmenu izmeu grada i se-
11 Vidi J. Pur, Komplexni revoluce moderni doby, S
XIX, 1971, str. 204.
211
la i otvorio novo trite za poljoprivrenu produkciju.
Im uniji seljaci, koji su bili povezani s ovim tritem ,
sticali su sredstva za iskupljivanje od feudalnih obaveza
i n a taj nain gubili interesovanje za radikalizaciju re
volucije (odnosno otupljena je otrica njihovog revo
lucionarnog zanosa). Istovrem eno su stvoreni i preduslo-
vi za bru realizaciju prelaska n a kapitalizam u poljo
privredi, m ada je do o d stran jiv an ja feudalne zavisnosti
dolo prilino kasno. O znaaju industrijske revolucije
za klasnu diferencijaciju nije potrebno da se na ovom
m estu detaljnije govori.
Dolaskom in d u strijsk e revolucije dolo je i do ja
anja socijalnih kom unikacija i m obilnosti. Bra mo
gunost irenja inform acija i vea m obilnost omogua
vale su i bru politiku aktivizaciju, bre reagovanje
narodnih m asa n a im pulse spolja. Svoju je ulogu ovde
igrala i pism enost, isto kao i razvoj izgradnje elezni-
ke mree. Sve ove posledice industrijske revolucije
m oram o uzeti u obzir ako elimo da objasnim o zbog
ega se proces socijalne revolucije bre odvijao tam o
gde je nastupio paralelno s industrijskom revolucijom.
Ostaje otvoreno pitanje kako se stvara uzajam ni od
nos izmeu dovravanja oba procesa, tj. do koje je mere
uspeno odvijanje socijalne revolucije im alo udela u
dovravanju industrijske revolucije, i obrnuto. Prilikom
prouavanja ovog p itan ja oigledno je potrebno uzeti u
obzir i razliitost tipova buroaske revolucije.
U tesnoj vezi s industrijskom revolucijom nalaze
se i razvoj i prom ene socijalne stru k tu re prvaka po
litike revolucije. Ovom ozbiljnom p itan ju do sada se
u istorijskim istraivanjim a posveivala relativno m ar
ginalna i sluajna panja, i zato bi bilo veoma teko
da ovde pokuam o bilo kakvu generalizaciju. Znamo
na prim er, da su u engleskoj revoluciji u prvim redo
vima m eu voama revolucije stajali pripadnici seos-
skog plemstva; razm atrano je pitanje kakav znaaj ima
veliki procent advokata m eu poslanicim a francuske
N arodne skuptine; opte je poznat i veliki procent
plem stva (odnosno revolucionara plemikog porekla) u
poljskim revolucijam a i u m aarskoj revoluciji. S d ru
ge strane, uzalud bism o u engleskoj, holandskoj, pa
ak i francuskoj revoluciji traili veliko uee stude
nata, one grupe koja je veoma zastupljena u revoluci
jam a XIX veka. Slina konstatacija verovatno vai i
za sitne inovnike. Revolucije industrijskog doba su u
212
poreenju s revolucijam a m anufakturnog perioda po
kazivale relativno vee uee onog sloja koji globalno
oznaavamo kao inteligenciju. Revolucija 1848, a ve
i 1830. je u gotovo celoj Evropi veoma karakteristina
po velikom ueu revolucionara koju su zavravali ili
ve stekli vie obrazovanje, ali svojim poloajem u ob
lasti priozvodnje i raspodele nisu spadali ni u redove
buroazije ni u redove feudalne klase: dakle, stude
nata, sitnih inovnika (dravnih, privatnih i tehnikih)
i zaposlenih. Ovo pom eranje se ne moe objasniti dru
kije do delovanjem industrijske revolucije. Tamo gde
je do industrijalizacije dolo u preteno feudalnom dru
tvu i gde je buroaska politika revolucija pobedila
u vreme nastupanja industrijske revolucije, klasna i
socijalna stru k tu ra su pokazivale znatne razlike od dru
tva na pragu buroaske revolucije m anufakturnog pe
rioda. Ove razlike m anifestovale su se pre svega u sve
veem ueu inteligencije, onog sloja koji predstavlja
specifian, nov rezultat procesa industrijalizacije i nji
me uslovljenih prom ena u oblasti uprave, usluga, sa
obraaja itd. Stoga moemo sliku revolucije XIX veka
Prikazati kao revoluciju mladih, odnosno korigovati
mit o ovim revolucijama kao o akcijam a idealistikih
intelektualaca koji nisu imali nieg zajednikog s b u r
oazijom i njenim interesima. Iako je subjektivno ova
slika svakako u mnogim sluajevima odgovarala stvar
nosti politike buroaske revolucije i to stranu koja
ie blie povrinskim pojavam a revolucionarnih zbiva
nja, nego njenoj drutvenoj sutini. Samo je prividni
paradoks ako konstatujem o da je upravo u vreme kada
su s industrijskom revolucijom nastajali m odem a b ur
oazija i p roletarijat (mada veinom kao klasa za
sebe), buroaska revolucija dobijala spoljni izgled bor
benih akcija mlade inteligencije, koja samo prividno
nije imala nieg ili samo malo zajednikog s m ateri
jalnim interesim a osnovnih drutvenih klasa.

Seljatvo u buroaskoj revoluciji

Iako je buroaska revolucija predstavljala pre sve

ga dolazak nove vladajue klase buroazije, a kapi
talizam pre svega otvara p u t m anufakturnom i indu
strijskom razvoju, agrarno i seljako pitanje igralo
213
 je u revoluciji centralnu ulogu. Feudalizam, o ijoj se
likvidaciji ovde radilo, bio je uglavnom agrarno dru
tvo i odnos pem a vlasnitvu nad osnovnim proizvod
nim sredstvom predstavljalo je odluujui oslonac sta
rog reima i stare vladajue klase. R azm atranje o ue
u seljatva u buroaskoj revoluciji m ora praviti raz
liku izmeu njegovog uea u politikoj revoluciji i
reavanju agrarnog p itan ja u socijalnoj revoluciji.
Znamo d a je seljatvo bilo aktivni fak to r u nizu
politikih buroaskih revolucija; iz niza drugih revo
lucija ga znamo kao pasivnu masu, a iz nekih ak i
kao oslonac kontrarevolucije. Kako objasniti ove raz
like, koje u sluaju drugih klasa u drutvu (sitna b u r
oazija, radnitvo) neemo nai? Seljatvo je kroz us
tanke aktivno uestvovalo u holandskoj, engleskoj i
francuskoj revoluciji, ali njegovo uee u veini ita
lijanskih i nem akih revolucija jedva je prim etno. Bona-
partistiki prevrat u Francuskoj se oslanjao na seljatvo.
Dakle aktivno je bilo uee seljatva u onim politikim
revolucijam a koje su se nalazile na poetku svog revo
lucionarnog ciklusa, tj. u drutvenoj situaciji kada je
jo uvek dom inirao otri antagonizam izmeu seljaka
i feudalaca.14 Aktivno uee u revoluciji, meutim,
nije bilo istovetno s jednako izrazitim uticajem na
njen tok. Dok su francuski seljaki ustanici iz 1789.
izrazito podrali n astup treeg stalea i pariku revo
luciju zapoetu osvajanjem Bastilie. seljaki ustanici u
Flandriji i severnoj H olandiii ostali su bezusneni po
kuaji za izraziti je uestvovan je u drutvenom napret
ku koji je revoluciia donosila. U engleskoj revoluciii ie
ak stav seljatva bio izdiferenciran: razvijenije obla
sti davale su podrku buroaskim prom enam a, m anje
razvijene su se u znatnoj meri distancirale od revolu
cije. Zato teko moemo sm atrati da se moe unore-
diti udeo engleske yeom anry u izgraivanju revolucio
narne arm ije s revolucionarnom aktivnou francuskog
seljaka u periodu velikog straha. Razlika ie data ne
samo ukupnom situacijom seljatva u Engleskoj i Fran
cuskoj, ve i tim e to su u Engleskoj revoluciji podr
avali krupni seljaci koji su im ali objektivni poloaj
seoske buroazije grupa koja je imala samo slabu
analogiju s francuskim laboureurs.
14 O ulozi seljatva u buroaskoj revoluciji i Engelsovoj
oceni ove uloge upor. V. I. Lenin, Spisy, sv. 15, Praha, 1957,
str. 388.
214
 U zemljama gde je politika revolucija nastupila
tek poto su m akar i nedosledno i u interesu veliko-
posednika izvrene agrarne reform e, seljatvo je u
revoluciji odigralo mnogo m anju ulogu. Ovde je klju
za objanjenje njegove slabe aktivnosti, naroito u Ne
makoj. Pasivnost seljatva se ne moe objasniti samo
ovom okolnou. U Italiji je seljatvo ostalo po strani
revolucije i lam o gde jo uvek nije bilo osloboeno.
Svoju ulogu su ovde odigrale tek napoleonovske refor
me, a nita m anje ozbiljan m om ent n ije bila ni nespo
sobnost prvaka revolucije da mobilizuju seljatvo. Ve
rovatno moram o uzeti u ozbir i to kakav je bio soci
jalni poloaj seljatva u okviru datog feudalnog siste
ma. Ovde hipotetiki moemo konstatovati po pravilu
dva sluaja. Naime, seljatvo nije pokazivalo veliku ak
tivnost u politikoj revoluciji tam o gde je ivelo u
krajnje zaostalim uslovima i gde je njegova zavisnost
od feudalnih velikoposednika onemoguavala i one naj-
osnovnije oblike politike aktivizacije. Ovakav je bio
sluaj Napulja, istone Nemake i Poljske. Tamo gde
je, nasuprot tome, seljatvo ve bilo povezano s razvi
jenim tritem i gde se zbog toga odvijala znatna soci
jalna diferencijacija sela, seljaci nisu kao celina ili u
politiku revoluciju, m ada je ona zapoela buroaski
revolucionarni ciklus dakle, uprkos tome to su jo
uvek iveli u feudalnoj zavisnosti. S tog aspekta je po
uno i slabo uee seljatva u politikoj revoluciji
1848. u austrijskim i ekim zemljama i u jugozapad
noj Nemakoj, a aktivno uee seljatva u Ugarskoj
iste godine. Moda se ovim mogu objasniti stavovi se
ljatva u severnoi Ttaliii prem a politikoj revoluciji.
Treba, meutim, postaviti i suprotno pitanje: za
to seljaki antifeudalni ustanci u epohi opte krize
feudalizma nisu bili u stanju da razbukte buroasku re
voluciju? Iz XVIX V III veka poznat nam je itav niz
masovnih seljakih ustanaka koji su ne retko preko
raili okvire lokalne pobune i koji su u svom program
skom delu formulisali zahtev za likvidaciju feudalne
zavisnosti pa ipak nisu prerasli u politiku revolu
ciju. Setimo se samo seljakih ustanaka u Irskoj. us
tanka kamizara u Francuskoj, seljakog rata J. Puga-
ova u Rusiji, ustanka B. Hmeljnickog, ustanka od
1775. u ekoj i drugih. Uzrok bismo pojednostavljeno
mogli traiti u porazu ovih ustanaka, ali time samo po-
215
 meram o p itanje uzroka, a da ga nismo reili. Uzrok
neuspeha seljakih ustanaka jeste upravo ono to im
je nedostajalo u poreenju s uspenim buroaskim re
volucijama: nisu udarili u centar, ve u provinciju,
nije im na elu bila nova vladajua klasa budue dru
tvene form acije buroazija, a obino se nisu po
vezivali ni s klasinom pokretakom snagom buroa
skih revolucija s plebejskim slojevima u gradovima.
Ovim se ne eli rei da su seljaki ustanci u epohi po-
znog feudalizma predstavljali beznaajne epizode. Nji
hov se znaaj sastoji u tome to su ubrzali razvoj ka
socijalnoj buroaskoj revoluciji, a ponekad i u tome
to su oslabili vladajuu klasu i tako poveali anse za
uspeh kasnije politike revolucije.
Uee seljatva u sam om procesu socijalne revo
lucije takoe je dosta kontradiktorno. Tamo gde je
na pragu socijalne revolucije stajala uspena politika
revolucija ve zadovoljeno seljatvo ostajalo je po stra
ni politike bo rb e i aktivnije bi istupalo samo ukoliko
bi bili oteeni njegovi ekonom ski interesi. Ako se so
cijalna revolucija odvijala u uslovima industrijalizacije,
m igracijom u industrijske centre otupljivani su i unu
tranji socijalni i klasni antagonizmi, koji su se na
selu poeli stvarati posle oslobaanja seljatva i ras
pada seoske zajednice. Seljatvo je odigralo znaajnu
ulogu tam o gde je socijalna revolucija zapoinjala re
form am a koje su obavezno m orale b iti agrarne. Na
ove reform e nije uvek direktno uticao pritisak selia-
kih ustanaka, kao to je to bilo u carskoj Rusiji, bio
je dovoijan strah vladajue klase od porasta seljake
aktivnosti u uslovima m eunarodne politike ili unu
tranje krize starog reima, kao to je to bilo u Pm siji
Dole poraza Napoleona. Agrarne reform e su mogle
biti i instrum ent unutranje poltike borbe unu
ta r anistokratije, kao to je to bio sluaj u
Danskoj, a uz nacionalne prim ese i u pruskoj po
litici u Poznanju. Naroito tam o gde su se agrarne
reform e odvijale u zaostaloj zemlji, bez jake buroa
zije. teko je utvrditi hegemona socijalne revolucije.
Da li je to mogla da bude i napredna frakcija kapita
listiki preduzetnih velikoposednika? Svakako da hege
monom ni u ovakvim uslovima ne moemo sm atrati
seljatvo; ono je ostajalo pokretaka snaga revolucije
do trenutka kada je nastupio proces likvidacije nje
gove feudalne zavisnosti. I ovde vai da su agrarne re-
216
forme bile motivisane instinktom samozatite vladaju
e klase starog drutva i da je stepen njihove dosled-
nosti zavisio cd toga koliko aktivno je seljatvo odi
gralo svoju ulogu pokretake snage. Slaba aktivnost
seljatva kao pokretake snage nije neophodno m orala
biti iziaz njegove apsolutne zaostalosti, ve je, takoe,
mogla izraavati okolnost da su rukovodee strukture
sela krupni seljaci u uslovima razvoja trine pro
izvodnje ve imali ta da izgube. Zato su davali pred
nost postepenom ukidanju feudalnih obaveza na osnovu
iskupljivanja, za iju su isplatu uslovi u razvijenoj
trinoj produkciji izgledali povoljni, i odustajali od
otvorene revolucionarne borbe, iji je rezultat uvek bio
neizvestan. Tu se nalaze koreni razliitog reagovanja
seljaka na agrarne reform e u Italiji i Nemakoj, s jed
ne, i u Rusiji ili Poljskoj, s druge strane. U oba slu
aja je, meutim, karakteristino da su se posle izvr
enih agrarnih reformi u buroaskoj socijalnoj revo
luciji politiki probile konzervativne politike snage,
bilo kao izraz uspene kapitalizacije velikoposednika,
ili kao posledica kom prom isa izmeu njih i nastupajue
bogate industrijske i trgovake buroazije.

Tipologija buriaoskih revolucija

M arksistika istoriografija je u poslednioi dece

niji produbila tipoloko prouavanje istorijskih pro
cesa. Svakako e biti koristan pokuaj da se tipoloki
prilaz pri men i i na buroaske revolucije. U uvodu treba
rei da tinoloka analiza ne znai nasumino stvrstava-
nie bilo ega u bilo kakve grupe ve mora polaziti
od jasnih tipolokih kriterijum a i potovati kako kva
litativno jedinstvo analiziranog skupa u ovom slu
aju buroaske socijalne revolucije tako i specifi
nost svake pojave koja spada u ovaj skup. Tipolokim
razvrstavanjem se ne mogu bez izuzetka izbrisati oso
benosti istorijskog procesa i raznovrsnost njegovog
odvijanja u razliitim zemljama i regionima, isto kao
to se ova osobenost ne srne ni apsolutizovati. Kod ti
pologije istog skupa pojava ili procesa moemo prime-
niti nekoliko tipolokih kriterijum a. Zbog toga e u
sluaju buroaskih revolucija tipoloka klasifikacija
imati nekoliko varijanti, zavisno od toga kakve smo
217
kriterij ume prim enili. Tipologija zasnovana na prim eni
nekoliko kriterijum a, istovremeno je i veoma sloena.
Prvi tipoloki kriteriju m emo izabrati u sferi ste-
pena razvoja proizvodnih snaga, koji sm atram o poka
zateljem ukupne razvijenosti privreda pojedinih ze
m alja. Ve u uvodu smo konstatovali da je buroaska
revolucija mogla poeti u razliitim razvojnim stadiju-
mima epohe prelaska iz feudalizma u kapitalizam. Ovu
tipoloku razliitost smo izrazili u osnovnoj klasifika
ciji revolucija koje razm atram o u predm etnoj publika
ciji. Revolucije koje oznaavamo kao ranoburoaske
poele su u periodu prelaska razvijene robne proizvod
nje u m anufakturnu, i u vreme kada se poelo form i
rati svetsko trite. Druga grupa revolucija poela je
u vreme kada je na njihovoj terito riji ve postojala
m anufakturna proizvodnja. Sledeu grupu sainjavaju
revolucije koje su se odigrale u periodu industrijske
revolucije. Specifini tip predstavljaju buroasko-de-
m okratske revolucije, koje su svoj vrhunac dostigle tek
u periodu kada je kapitalizam dospevao u svoj im perija
listiki stadijum i kada je na dnevni red dola realna
m ogunost prelaska u socijalistiku revoluciju. Samo
poslednja od navedenih tipolokih karakteristika moe
istovremeno biti i karakteristika na osnovu periodizacije.
Sve ostale se vrem enski prepliu. Reolucija ie u jednoj
zemlji mogla da se odvija jo uvek u uslovima m anufa
kturnog perioda, a u dugoj zemlji, u istom periodu,
ve u uslovima industrijske epohe.
Interesantnija je i sloenija tipologija unutranje
strukture revolucionarnog ciklusa pojedinih socijalnih
revolucija. Prim enjujui ovaj kriterijum , postavljam o
pitanje kakve su bile proporcije, uzajam ni odnos i re-
dosled politike revolucije i reform e tokom revoluci-
narnog ciklusa. Ovaj odnos nije puka form alna stvar
redosleda po vremenu, ve i pitanje stru k tu re i karak
tera socijalne revolucije. S aspekta stru k tu re revolu
cionarnog ciklusa, razlikujem o etiri tipa buroaskih
socijalnih revolucija:
1. Revolucije koje su preteno politike buroaske
revolucije: revolucionarni ciklus sastojao se uglavnom
od politikih revolucija, posle kojih je, istina, ne retko
sledio regresivni zaokret, ali one su u celini postigle
uspeh. Klasini predstavnik ovog tipa jeste francuski
revolucionarni ciklus, kojem smo posvetili panju na

218
odgovarajuem mestu. U ovaj tip spada i jo jedna
podgrupa zemalja, gde se socijalna revolucija takoe
odvijala preteno kao politika revolucija, ali ove re
volucije nisu pobeivale, tako da ni poslednja od njih
nije dovela do kulminacije socijalne buroaske revolu
cije. Ovakav razvoj nam je poznat iz prim era pan-
skog revolucionarnog ciklusa, a i u poljskom sluaju,
gde je ozbiljni faktor koji je deform iao revolucionar
ni ciklus bila deoba nacionalne teritorije izmeu dr
ava od kojih je svaka imala razliit tok revolucionar
nog ciklusa. Time socijalne revolucije koje su se odvi
jale kao preteno politike revolucije spadaju u naj
popularnije tipove razvoja. Naroito je u francuskom
sluaju re o revoluciji koja se oznaava klasinom.
Uz to treba napom enuti da se radilo o jednom od os
novnih tipova buroaske revolucije, koji karakterie iz
razito nastojanje za postizanjem maksimalnog drutve-
nag napretka i nita m anje izrazito odbijanje kom
prom isa sa starim reimom. Zahvaljujui ovim karak
teristinim crtam a, ovaj tip revolucije postao je izvor
revolucionarnih tradicija ne samo u francuskim okvi
rim a, ve i u svetskoj istoriji. Ipak, ne moe se dovo
diti u sum nju legitimnost i ostalih tipova revolucije.
2. Revolucionarni ciklus zapoeo je politikom re
volucijom, ali se zavravao smenjivanjem revolucija,
reformi i revolucija odozgo. U ovaj tip moemo svr
stati veliku grupu revolucija evropskih naroda koje se,
s aspekta uzajam nih odnosa revolucije i referm i, raz-
lau na tri tipa: a) posle pobednike politike revolu
cije usledio je dug period reformi i revolucija odozgo
i uzaludnih pokuaja nove politike revolucije slu
aj Engleske i severne Holandije; b) politika revolu
cija je bila poraena, ali je donela osnovne buroaske
promene, dok se dalji razvoj odvijao u obliku reformi
ovde spadaju pre svega revolucije naroda habsbur
ke m onarhije poev od revolucije 1848; c) politika
revolucija je bila uspena i istovremeno je imala na-
rodnooslobodilaki karakter; tek pobedom nacionalnog
pokreta otvoren je put razvoja kapitalizma, a dalje
odvijanje socijalne revolucije imalo je preteno karak
ter revolucije odozgo, nekad ubrzane pritiskom narod
nih masa sluaj veine balkanskih naroda (Rumuni,
Bugari, Grci).
219
 3. Revolucionarni ciklus se odvija kao skup refor
mi i revolucija odozgo bez izrazitije politike revolu
cije Danska, vedska, Finska.
4. Revolucionarni ciklus je zapoet reform am a (pre
teno agrarnim ) i zavren je, odnosno ubrzan, politi
kim revolucijam a bilo uspenim (Norveka), ili neus-
penim (Nemaka). Specifini sluaj predstavlja razvoj
dovren buroasko-dem okratskom revolucijom (Rusija).
Mogli bismo prim eniti jo niz daljih tipolokih
kriterijum a. S aspekta uloge agrarnog p itanja i selja
tva, mogli bismo razlikovati buroaske revolucije koje
su se odvijale kao agrarne, i revolucije koje su se od
vijale kao kompleksne revolucije svestranih prom ena u
uslovima razvijene urbanizacije dakle, kao revolucije
preteno gradskog tipa. S gledita uloge nacionalnog
pitanja i odnosa prem a nacionalnom pokretu, moemo
izdvojiti specifini tip buroaske socijalne revolucije
koja ima oblik nacionalnog pokreta i drugi tip, gde
sastavni deo buroaske revolucije ini proces narodnog
ujedinjenja. N aroito tam o gde se proces socijalne re
volucije odvijao istovremeno i kao nacionalni pokret,
odnosno gde je nacionalni pokret delimino preuzi
m ao funkciju buroaske socijalne revolucije, do kul
minacije buroaske revolucije je dolo relativno kasno
sa zavrenim form iranjem savremene nacije. Ovaj
m om ent predstavlja izvestan fak to r m odifikacije re
volucionarnog ciklusa i utie na k arak ter p rerastan ja
buroasko-dem okratske, odnose narodnodem okratske
revolucije u socijalistiku revoluciju.
Veoma zanimljive rezultate mogli bi doneti i tipo
logija revolucija s aspekta njihove program ske stru k
ture i razvoja dom inantnog politikog program a tokom
njihovog revolucionarnog ciklusa. Nita m anje ozbilj
no ne bi bilo ni prouavanje uloge i socijalnog karak
tera hegemona pojedinih revolucija. Specifinu tipolo
giju mogli bism o izvesti analizom buroaskih poltiikih
revolucija s aspekta njihovih rezultata, unutranjeg
razvoja vlasti, uloge narodnih m asa i si. S obzirom na
sadanji nivo radova, nismo u mogunosti da na sva
ova p itan ja odgovorimo na zadovoljavajui nain. Ti
poloka analiza se, kao to je poznato, nadovezuje na
jednu od kom ponenti kom parativne metode. Prim ena
kom parativnih postupaka na prouavanje buroaskih
socijalnih i politikih revolucija tek pravi prve, nesmele
220
korake. Jedan od ciljeva ove knjige bio je da upozori
na mogunosti koje takvo prouavanje iona pred sobom
i na doprinos koji m arksistika istoriografija moe da
oekuje od sistem atske kom parativne analize.
(Miroslav Hroch, Buroazm revoluce v
Evropi, Praha. 1981, str. 407-472)
Prevela Vlaislava Stamenkovi

221
 IZDAVAKI CEN TAR K O M U N IST
biblioteka
Marksizam i suvremenost
ANRI LEFEVR, S onu stranu strukturalizma 90 dinara
FRANK DEPPE / JUTTA VON FREYBERG /
CHRISTOF KIEVENHE1M /REGINE MAYER
/FRANK WERKMEISTER, Kritika saodluiva
nja. Partnerstvo ili klasna borba? 70 dinara
ARGHIRI EMMANUEL, Nejednaka razmjena.
Rasprava o antagonizmima u meunarodnim
ekonomskim odnosima, I, II 150 dinara
ALFRED SCHMIDT / GIAN ENRICO RUSCO-
NI, Frankfurtska kola 60 dinara
ROMAN ROSDOLSKY, Prilog povijesti nastaja
nja Marxova K a p i t a l a Nacrt Kapitala iz
18571858, I, II 220 dinara
DANIEL CHAUVEY, Samoupravljanje 90 dinara
E. V. ILJENKOV, Dijalektika apstraktnog i
konkretnog u Marxovom Kapitalu 120 dinara
BORIS MAJER, Strukturalizam 90 dinara
ERNESTO RAGIONIERI, Marksizam i Interna
cionala. Studije o historiji marksizma 130 dinara
ALDO ZANARDO, Filozofija i socijalizam 160 dinara
MILADIN KORA, Socijalistiki samoupravni
nain proizvodnje, I, II, III 260 + 450
+ 500 dinara
KARL MARKS, Rezultati neposrednog procesa
proizvodnje. Rukopis neobjavljene este glave
Prve knjige Kapitala 110 dinara
ERNST BLOCH, Prirodno pravo i ljudsko do
stojanstvo 165 dinara
PAUL MATTICK, Kritiki eseji 210 dinara
SAMIR AMIN, Akumulacija kapitala u svjet
skim razmjerima. Kritika teorije nerazvije
nosti 220 dinara
REINHARD KUHNL, Oblici graanske vladavi
ne, Liberalizam faizam 120 dinara
NICOS POULANTZAS, Politika vlast i dru
tvene klase 180 dinara
EDVARD KARDELJ, Pravci razvoja politikog
sistema socijalistikog samoupravljanja 150 dinara
KRISTOFER KODVEL, Iluzija i stvarnost.
Studija o izvorima poezije 215 dinara
MIJALKO TODOROVI, Ka zajednici slobod
nih proizvoaa 355 dinara
ANTONIO LABRIOLA, Ogledi o historijskom
materijalizmu 270 dinara
CESARE LUPORINI, Dijalektika i materija
lizam 290 dinara
KIRO HAD2I VASILEV, Socijalizam i nacio
nalni odnosi 490 dinara
FRANZ BORKENAU, Prelazak s feudalne na
graansku sliku sveta 1830 dinara
 Studije o povesti filozofije
manufakturnog perioda
"nj Pravi predmet autorovog istraivanja
kO J jeste povesno uspostavljanje graanskog
sveta u svetlosti razvoja novovekovne
L H ^ prirodne nauke i filozofije. Njegova
osobenost sastoji se u tome to
ks nastanku graanskog drutva prilazi
""-KA preko nastanka njegove slike sveta i
to sastavne delove ove poslednje
dovodi u vezu a njihovim (ne uvek
r ^ ^ jasno vidljivim i prepoznatljivim)
^ fy j socijalno-politikim nosiocima i stru-
janjima. Drugim reima, Borkenau ide
^4 za tim da nastanak graanske slike
sveta pojmi i objasni pomou njene
'l socijalne pozadine, ali tako to e je
shvatiti kao integralni momenat samog
^ W povesnog procesa formiranja modernog
^ graanskog drutva. On prihvata i
- H ^ koristi metodske mogunosti Marxovog
modela povesno-materijalistike analize,
C \^ ^ nastojei da ne zapadne u iskuenje
r*^ vulgarizacije metodskog stava da ne
odreuje svest drutveno bie, ve da
drutveno bie odreuje svest, budui
S3 g H o S 2 da nastanak graanskog drutvenog
? H ST a + S | bia i graanske drutvene svesti
pq W ^ E .S shvata kao uzajamno odreujue mo-
u Z o " n t_1 mente, ali momente jedinstvenog po-
g *1 a > oo vesnog procesa.
| | | S (2 ^ (Iz recenzije)
^ ]j| (jj Ova, pomalo zapostavljena studija
o ^ x ostaje jednim od velikih djela koja je
o >*>g ^ o genezi graanskog svijeta i njegove
o 5 jj ideologije uope napisana, a posebice
8 od onih koja su pisana s marksisti-
^ E kog stajalita.
Jj> i i [2 (Iz pogovora)
O JS

Izdavaki centar Komunist

Beograd, Trg I^Iarksa i Engelsa 11
8 9/1981 Vasiljev, Robovlasnitvo i feudali
zam u drevnoj Kini Umberto
STUDIJE O 2ENI I ENSKI PO Melotti, Marksizam i azijska drutva
KRET K. Z. Arafjan, Problemi drutve-
no-ekonomskog ureenja drevne In
10/1981 dije Shaibal Gupta, Mogunost
VREDNOSTI I CENE za industrijsku revoluciju u Indiji
pre dolaska Engleza Maxime
Rodinson, Islam i kapitalizam
11 12/1981 Caglar Keyder, Definicija periferne
ZAJEDNIKO ODLUIVANJE privrede: Turska, 19231929.
UTICAJ TRANSNACIONALNIH Michio Morishima, Zato je Japan
PREDUZECA NA INFORMISANJE uspeo? PRIKAZI
I KOMUNIKACIJE
3/1983.
I 2/1982 NOVI DRUTVENI POKRETI
ARTIKULACIJA NAINA PROIZ Vukain Pavlovi, Alternativni ka
VODNJE I NERAZVIJENOST rakter i emancipatorski po tenci
3/1982 jali novih drutvenih pokreta
Tom Bottomore, Drutveni pokre
MARKSIZAM ESTETIKA UM ti, partije i politika akcija Jiir-
JETNOST I gen Habermas, Novi drutveni pok
reti Alain Touraine, Novi dru
4/1982 tveni pokreti Jean L. Cohen,
MARKSIZAM ESTETIKA UM Izmeu upravljanja krizom i dru
JETNOST II tvenih pokreta: mesto institucio
nalne reforme Rainer Paris,
5/1982 Drutveni pokret i javnost Piet
AKTUELNE RASPRAVE O DRAVI ro Ingrao, Novi pokreti i stara
mo Kaspar Maase, Novi pok
6 7/1982 reti: drutvena alternativa ili kul
AKTUELNI TRENUTAK MARKSI turni raskid Heidi Hartmann,
ZMA II Nesren: brak marksizma i femi
nizma: ka progresivnijem zajednit
8 9/1982 vu Ludo Magri, Pokret za mir
REVOLUCIJE U CENTRALNOJ i evropski socijalizam David
AMERICI Moberg, Opiti s budunou: alter
nativne ustanove i ameriki soci
10/1982. jalizam Joyce Rotschild-Whitt,
Uslovi za demokratiju: kako omo
II 12/1982. guiti funkcienisanje participator-
nih organizacija
1/1983.
4 5/1983.
2/1983. NOVA DESNICA, NEOKONZERVA-
MARKSIZAM I ORIJENTALNO TIVIZAM, NEOLIBERALIZAM (I)
DRUTVO Miomir Jaki, Teori J. Iiabermas, Konzervativizam
je razvoja zemalja istoka Shlomo i kapitalistika kriza J. Haber
Avineri, Karl Marx o kolonijalizmu mas, Kritika kulture kod neokon-
modernizaciji Bray an Turner zervativaca u SAD i SR Njemakoj
Marx i kraj orijentalizma I. J. Claus Offe, Nemogunost vlada
Zlatkin, Opte zakonitosti razvoja u nja ili renesansa konzervativnih
punoj meri deluju u zemljama isto teorija Chantal Mouffe, Demo-
ka Frances Moulder, Japan, Kina kratija i nova desnica Stuart
i savremena svetska privreda L. S. Hall, Zaokret udesno Sven-Eric
Liedman, Neoliberalizam i neokon- nomska priroda nae nestaice
zervativizam Elmar Altvater, Ni L. Jurovski, O problemu plana i
malo diskretni arm neoliberalisti- ravnotee u sovjetskom privred
ke kontrarevolucije Hans Kas- nom sistemu N. D. Kondratjev,
tendiek, Neokorporativizam? Pat- Kritike primedbe na plan razvit
ric Moreau, Konzervativna revolu ka privrede S. O. Strumilin, In
cija i nova nemaka desnica dustrijalizacija SSSR i epigoni na-
6 7/1983. rodnjatva G. M. Kianovski,
Uz izgradnju perspektivne petoljet
NOVA DESNICA, NEOKONZERVA- ke V. Bazarov, O perspektivama
TIVIZAM, NEOLIBERALIZAM (II) privrednog i kulturnog razvoja
Peter Steinfels, Neokonzervativ- W. Leontieff, Bilans privrede u So
ci Michael Hughey, Neokonzerva- vjetskom Savezu O. Lange, Kom
tivizam: Politika ideologija i klas pjuter i trite M. Kalecki, Kra
na struktura u Americi Alien tak pregled jednog metoda prav
Hunter, Iza kulisa ideologije i orga- ljenja dugoronog plana 7. Kor-
nizacije nove desnice Alan Wolfe, nai, Matematiko programiranje
Sociologija, liberalizam i radikalna dugoronog plana u Maarskoj
desnica Mike Davis, Put nove V. Neminov, Modeli planiranja na
desnice ka vlasti Thomas Fergu- rodne privrede
son/Joel Rogers, Pobeda Reagana
Robert L. Heilbroner, Tranja za 11/1983.
suplly-side ekonomikom Jim KRIZA DRAVE BLAGOSTANJA
Campen, Ekonomska kriza i konzer Pavle B. Jovanovi, Kriza dr
vativna ekonomska politika ave blagostanja Jurgen Hof
Alexander Schubert, Militaristike
pretnje Reaganovog konzervati fmann, Socijaldemokrati ja i kejn-
vizma zijanski klasni kompromis u Sa
veznoj Republici Nemakoj El
8/1983. mar Altvater, Prepravke ili raz
gradnja socijalne drave Peter
NOVIJE KRITIKE FAIZMA Leonard, Restruktuiranje drave
Mladen Dolar, Marksistiki teorij blagostanja Ulf Himelstrand,
ski obraun sa faizmom Alfred vedska: Raj u neprilici Marina
Sohn-Rethel, Ekonomija i klasna Bianchi, Poloaj ena u krizi Dr
struktura nemakog faizma Ni- ave blagostanja Pietro Ingrao,
cos Poulantzas, Faizam i vladaj u-
e klase Em esto Laclau, Faizam Kriza industrije jedna dijagno
i ideologija Wolfgang Fritz Haug, za Eric Hobsbawm, Kako labu
Pribliavanje faistikom modalite ristika partija moe opet doi na
tu ideolokog Klaus Theweleit, vlast? Iring Fetscher, Kriza iden
Muke fantazije Grard Miller, titeta SPD Paolo Silos Labini,
Afrodizijaci marala Petaina U prorgamiranju je vana kontro
Moishe Postone, Antisemitizam i la a ne vlasnitvo Claus Offe,
nacionalsocijalizam. Beleke o budunosti evropskog
socijalizma i drave Christine
9 10/1983. Clucksmann, Kriza hegemonije,
PLANIRANJE I PRIVREDNE KRI pasivna revolucija i novi subjekti
ZE Vladimir Gligorov, Plan i P Boccara, Ch. Buci-Glucksmann,
krize Lav Trocki, Prema socija M. Castells, F. Hincker, N. Poulan
lizmu ili kapitalizmu G. J. So- tzas, Kriza kapitalizma, kriza dru
koljnikov. Jesenji Zastoji" i pro tva, kriza drave? James O'Con
blemi privrednog razvitka V. G. nor, Dimenzije krize Hugh Mo
Groman, O nekim empirijski sley, Postoji li fiskalna kriza dra
ispoljavanim zakonitostima u ve? Alan Wolf, est idealnih ti
naoj privredi A. Sanjin, Eko pova kapitalistike drave
 U sledeem broju
M ARKSISTIKO
SH V A T A N JE
I ST O RIJE
Drago Roksandi
O ovom izboru
H elm ut Fleischer
Totalitet povijesnog procesa
Michel H enry
R edukcija totaliteta

Jiirgen H aberm as
O su b jek tu povesti

Jiirgen H aberm as
Povest i evolucija

M aurice Godelier
Prelazak iz jednog naina
proizvodnje u drugi
Jerzy Topolski
lsto rijsk a injenica
Jerzy Topolski
Isto rijsk i proces
(isto rijsk e zakonitosti)