Georg Luka / Nie i faizam

Prevela Vida Popovi

Redaktori M. Ignjatovi i E. tajner
 GEORG LUKAC

NIE I FAIZAM

19 5 6
KULTURA
 PREDGOVOR
SRPSKOHRVATSKOM IZDANJU
lanci objavljeni u ovoj knjiici nastali su
ideolokoj borbi protiv nemakog faizma
anak o Nieovoj estetici neposredno posle
itlerovog dolaska na vlast (1934 g.), a lanak
Nieovoj vezi s faizmom za vreme Drugog
retskog rata (1945 g.). Po zavretku rata stvo-
;na je mogunost da se borba protiv ideologije
iizma produi na iroj naunoj osnovi. lanak
je u moju knjigu Pri- ?
zi istoriji estetike. Nieovu filozofiju u vezi sa
/ropskim razvitkom reakcionarne ideologije
izradio sam ire i dublje u jednoj glavi del
azaranje uma (Die Zerstrung der V em unft)
>sveenoj ovom pitanju.
Reivi da ova dva lanka od kojih prvi,
poreenju s kasnijom naunom obradom Ni-
love filozofije, moe samo da bude kratak pro-
igandistiki prikaz izdam kao posebnu knji-
cu, ja sam pritom imao u vidu da su oni u
'oje vreme, pre otprilike deset godina, mogli
rati izvesnu ulogu u borbi protiv ostataka fa-
stike ideologije koji su jo ivi. A njihova

5
potpuna likvidacija u svetskim razmerama je
delo koje iziskuje itav period, ona je zadatak
itave generacije. Pisac se nada da e se ova
knjiica i u Jugoslaviji jnoi pokazati kao ko
risna u ovome pravcu.
Budimpeta, mart 1956 g.
Georg Lukcs
 PREDGOVOR

Povezivanje Nieove filozofije s faizmom,

ovako tesno kao to je u ovim studijama, redovno
izaziva u intelektualnim krugovima dva razli
ita otpora. Ve od prvog svetskog rata na
roito na Zapadu raste broj onih koji u
Nieu vide jednostavno ideologa nemakog agre
sivnog imperijalizma. Za njih problem Niea
uopte ne postoji.
Meutim, u tako uproenom obliku istina
se pretvara u falsifikat. Naime, uzalud su Niea
ovako igosali ve pre vie od trideset godina
njegov uticaj i dalje traje. Pa i kod nas. Jo i
danas moemo od nazovileviarskih pisaca itati
mudrovanja o tome da su veliki revolucionarni
mislioci XIX veka bili Nie i Marks.
Postoji, meutim, i jedno drukije, potpuno
suprotno odricanje povezanosti Niea sa fai
zmom. Ono postoji ak i u istinski demokrat
skim, antifaistikim krugovima. Pomislimo
samo kako je dubok uticaj imao Nie na Tomasa
i Hajnriha Mana, na Bernarda Soa itd. Duhoviti
nemaki mislilac i publicist Em st Bloh pisao
je za vreme rata da je ve postalo dosadno na-

7
klapanje Nieovom reakcionarstvu, iako je
optepoznato koliko je Nie bio otar protivnik
Bizmarkove vladavine.
Taj primer je vrlo dobar, jer jasno ukazuje
na politike i drutvene slabosti demokratskog
pogleda na svet, naroito Nemaca, u tom po
gledu najnekolovanijih. Nema sumnje da je
Nie otro kritikovao Bizmarka. Nailazimo i na
mnoge uvaene demokrate koji su duboko ube-
eni da je svaka kritika simptom progresa, pa
ak' i revolucionarnosti; da j onaj ovek napre
dan'koji sve kritiku je, koji u sve sumnja. (Nije
uzalud dugo vremena u anglosaksonskim zem
ljama bila moda da intelektualac koji neto dri
do sebe moe da bude samo agnostik.) Okolnost
da je posle faistikog sistema, koji zabranjuje
svaku kritiku, nastalo u irokim krugovima
intelektualaca takvo raspoloenje, sa drutveno-
psiholokog gledita moe u najveoj meri da se
razume. Ali injenica da se moe razumeti jo
ne ini to dranje objektivno ispravnim.
U drutvenoj stvarnosti postoje, naime, dve
vrste kritike: neto se moe kritikovati i zdesna
i sleva. A razvijen demokratski pogled na svet
zahteva da u svakom sluaju postavimo pitanje:
zbog ega neko kritiku je? Da li njegova kritika
vodi napred ili nazad? Da li ta kritika ima za
cilj da uvrsti ili da oslabi demokrati ju? Sutina
zrele i pravilne demokratske budnosti lei ba
u ovome: razaznati u svakom pojedinom sluaju
prijatelja ili prikrivenog neprijatelja. Nervozno
ophoenje prema leviarskoj kritici isto je tako
opasno kao i dobronamema trpeljivost, odnosno-

8
slepilo prema desniarskoj. (I onda kad postavke
koje kritika iznosi odgovaraju injenicama,
njene bojazni imaju realnu sadrinu.) To raz
dvajanje je od bitne vanosti, jer u vreme krize
ili stagnacije demokrati je nije nita lake nego
skliznuti sleva udesno zbog nedovoljno promi-
ljenog kritikog** stava. \
Lenjin je bio najvei uzor te demokratske
budnosti. Ma koje pitanje iskrslo, nije moglo
biti toliko apstraktno da on ne bi odmah razaznao
ko kritikuje sleva, a ko zdesna. Kad je analizirao
sporove oko teorije saznanja koji su izbili u vezi
s Kan tovim uenjem o stvari po sebi, on je po
vukao otru razliku izmeu desniarske kritike
neokantovaca i leviarske kritike Fojerbaha ili
emievskog.
Samo ako se od toga poe, moe se pravilno
oceniti Nieova kritika Bizmarka. (Studije koje
se nalaze u ovoj knjiici pruaju itaocu poje
dinosti ovoga pitanja.) Rezimirajui, moemo
rei samo toliko da jedna kritika Bizmarka nije
uvek ravna drugoj. Jedno je leviarska kritika
Johana Jakobija i socijaldemokratije, a drugo
desniarska kritika koju su vrili Nie, Lagard
i drugi preci faizma. Dakle, Nieova kritika
Bizmarka ne negira uopte mislioevu objek
tivnu povezanost s faizmom, nego je, tavie,.
potvruje.
Ovaj nain raspravljanja ne osporava dobro-
namernost, subjektivno potenje kod takvih mi
slilaca, pa ni ove studije kod Niea. Ali bez
obzira da li je neko dobronameran ili ne, da li
je duhovit ili ne itd., ovde je odluujue pitanje

9
kuda on smera, koga podupire, s kim je objek
tivno u savezu. Naglaavamo objektivno. Jer,
dinamika misli nije bezuslovno istovetna s di
namikom najstrasnijih subjektivnih stremljenja
mislilaca.
To je taka s koje se danas moe postaviti
pitanje Nieove aktuelnosti. Nije vano to su
ga. faisti prisvojili za sebe. Faisti su smatrali
za svoje brojne velikane i takve ljude, sa kojih
treba samo sprati ljagu pohvala koje su dobijali
nd mrkih koulja da bi ponovo pred nama sta
jali u svojoj ranijoj istoti sluaj sa Helder-
linom. Nije vano kakosu se odnosili prema fa
izmu oficijelni utemeljivai Nieovog kulta i
tradicije. Elizabet Ferster-Nie je Musolinija
nazvala Zaratustrinim najdostojnijim uenikom.
Romen Rolan se zato duboko uzbudio i izrazio
svoju bojazan da e zbog toga Nie deliti sudbinu
faizma kad nastupi njegov neminovni slom.
Romen Rolan je sasvim u pravu u odnosu
na reakcionarnu servilnost Elizabete Ferster-
Nie. Ali nije u pravu u pogledu sudbine Nie
ove filozofije. Tu nije odluujua takva polu ili
ak i potpuno oficijelna izjava. Bitno je da li
izmeu Nieovog pogleda na svet i faistike
ideologije, sa objektivne take gledanja, postoji
povezanost i u emu se ona sastoji. Na ovo pi
tanje trae odgovor ovde objavljene studije, od
kojih je druga pisana neposredno posle Hitlero-
vog dolaska na vlast, a prva za vreme svet-
skog rata.
Po dolasku faizma na vlast, odmah je otpo
ela polemika: ima li hitlerizam svoje dublje

10
ideoloke korene i, ako ih ima, gde ih valja
traiti? Koliko oni zahvata ju unazad u nemaku
prolost i kuda vode? Da li je faizam nemaka
nacionalna ili internacionalna pojava?
Poslednje pitanje je postavljeno isu vie uop-
teno da bi se moglo na njega odgovoriti. Ako
pitanje samo malo konkretizujemo, vidimo da
su u zabludi oni koji u faizmu vide iskljuivo
nemaku (ili talijansku itd.) nacionalnu osobe-
nost^Faizam je nuan proizvod imperijalistike
ekonomike koji nastupa u sluaju izvesnog zao-
trenja klasne borbe. Da to drukije izrazimo
Lenjinovom definicijom o revolucionarnoj situ
aciji kada ugnjetake klase ne mogu vie da
vladaju starim metodima, a ugnjetene jo nisu
sposobne da bitno izmene postojee odnose.
Stoga je Sinkler Luis u pravu kad u jednom
svom romanu izvodi zakljuak da je faizam
mogu i u Sjedinjenim Dravama.
iTtom pogledu naroito je poeljno koristiti
se poukama iz prolog rata. Bankrotstvo Hitle-
rovog novog poretka" pokazalo je da je reakci
onarni, faistiki internacionalizam neostvarljiv.
Jer svaka sutinski reakcionarna vladavina je
istovremeno i ovinistika, a time mora da pro
uzrokuje svakovrsne nacionalne otpore. Na
ravno, postoji da koristim srenu formulaciju
Mihalja Karoljija i internacionalizam tipa
hotela Ric: sprega meunarodnog krupnog ka
pitala protiv progresa, osloboenja i demokra
ti je^ Meutim, i ona ima svoje granice, a te su
upravo kapitalistiki interesi, interesne sfere i
suprotnosti koje iz njih proizlaze. Vie od dva
11
deset i pet godina su pravljeni planovi o udru
ivanju svetskog kapitala protiv osloboenih
naroda Sovjetskog Saveza. Meutim, ono, uprkos
Minhenu i privremenim uspesima posle njega,
ipak nije ostvareno.
Iz toga, razume se, ne proizilazi da se to
udruivanje ne bi moglo ostvariti u budunosti.
Takvih pokuaja je bilo, ima i bie. Zavisie od
budnosti, otroumnosti, razboritosti i odlunosti
naprednih naroda da li e se ti planovi moi
ostvariti u budunosti. Danas moemo kazati
samo toliko da su im opti izgledi nepovoljni]i
nego pre prolog rata: narodi su ba u ratu
mnogo nauili i iskusili; snage demokrati je su
vee i jedinstveni je nego ranije.
Samo se u tom okviru moe pravilno oceniti
pitanje internacionalne ukorenjeno^ti i raspro
stranjenosti faistike ideologije, f Pre rata su
mnogi antifaisti stajali na pogrenom stanovitu
da je faizam teroristika vladavina jedne male
klike kojoj su iroke mase naroda zakleti ne
prijatelji, uvek spremni na otpor. Iskustvo rata
i posleratnog vremena pokazuje suprotno. Ono
pokazuje da je faistika ideologija duboko .pro
drla u najire narodne maso, i Jelu je dugotrajno
Fotrcrvno na njih. Nemackoj i njenim bivim
satelitskim dravama jo i posle oiglednog
bankrotstva i sloma hitlerizma ta ideologija
ivi u irokim slojevima. Ona je jo uvek aktivna
i trai puteve svoje obnove. Istrebljenje koren
te ideologije je, dakle, ivotno pitanje za svetski
mir i osloboenje naroda.

12
 Potcenjivanje uticaja faistike ideologije
pretstavlja danas veliku opasnost. Nije nikakav
argument da je u ovoj ili onoj zemlji broj izra
zitih faista neznatan. Tako je bilo jo sredinom
20-ih godina u Nemakoj, pa je posle faistiki
pokret kao lavina narastao. Uzrok svemu treba
traiti, pre svega, u ekonomskim i drutvenim
osnovima imperijalizma. Ali se, pritom, ne srne
zanemariti ni opta ideoloka prijemivost koja
se u irokim slojevima inteligencije ispoljava
prema otrovu faistikog pogleda na svet".
Veliki posleratni zadatak demokratij je da
otkriju i idejno iskorene tu prijemivost. Stoga
se valja vratiti unazad do istoriskih korena fa
izma i do geneze tog pogleda na svet. Jer,
jedino istrebljenje tih korena moe unititi fa
istiku ideologiju, moe spreiti njenu rene
sansu u budunosti. Neka mi bude doputeno
da to ideoloko stanje ilustrujem jednim malim
primerom iz iskustva. U drugoj polovini rata
odravao sam predavanja nemakim viim ofi
cirima od kojih ie veina bila zarobljena kod
Staljingrada. Prilikom predavanja, voeni su
izmeu mene i njih iscrpni razgovori u etiri
oka. Skoro bez izuzetka bili su ubeeni u ra
niji ili kasniji slom hitlerizma. Svi do jednog
odbacivali su uenja Hitlera i Rozenberga. Me
utim, kod veine u pogledu sutine stvari, u
pogledu agresivne imperijalistike ideologije nije
nastupila, takorei, nikakva promena. Odbacili
su Hitlera i Rozenberga i vratili se filozofiji
Niea i Spenglera. Iz te busije su eleli da

13
doekaju izbijanje treeg i, kako su se nadali,
efikasnijeg svetskog rata.
U tome je opasnost i to je na problem. Od
baciti danas Hitlera i Rozenberga nije velika
stvar. Ali ko se vraa Niey ili openhaueru,
pengleru ili Klagesu (mag. to, naravno, da
b u d e i Ortega ^ Gaset) taj moe svakog dana
iznova da pone nadiranje u pravcu jedne nove
faistike ideologije, koja se moda vie nee
zvati faizam i koja e moda negirati Hitlera
i Musolinija, ali e u sutini, u nehumanosti, u
odricanju progresa, demokratije i razuma mo
da iste i prevazii.
Te rovove i zaklone izgraene za povlaenje
valja sada unititi. Zog toga se ove studije
bave Nieom i zbog toga s njime bave na ovaj
nain. Autor studija zna isto tako dobro kao i
drugi da su Nieovi estetski, kultumokritiki,
psiholoki itd. spisi puni duhovitih, tavie
katkada umesnih napomena. I pored toga.
bolje reeno upravo zahvaljujui tome, Nie je
za poslednje tri etvrtine veka postao vodei
ideolog reakcije, kome pripada i ubudue e
pripadati vrlo velika uloga u uobliavanju sada
njih i buduih reakcionarnih idejnih strujanja.
Sve se to ne moe pripisati sluaju i mnogo
je vie od puke mode ili konjunkture. Nie je
prvi i u mnogom pogledu najdublje pre-
iveo one probleme koji su politiki, drutveno
i poglavito na kulturnom planu najvie zani
mali intelektualne krugove itave imperijali
stike epohe: s jedne strane, to je bilo duboko
nezadovoljstvo razvojem kapitalistike kulture
14
 koje je esto jaalo do revolta, tavie, do elje
za revolucionarnim preobraajem, a, s druge
strane, intelektualni slojevi, ma koliko nezado
voljni svojom sadanjom kulturom, nisu eleli
ili nisu umeli da se otrgnu od mnogo puta omra
enih i odbaenih, a esto i otro kritikovanih
ekonomskih i drutvenih osnova imperijalisti
kog kapitalizma. Nie usred tih protivrenosti
pokazuje put takvog prividno radikalnog ,,pro
gresa", takve revolucionarnosti4* da, stupajui
njime, ti osnovi ekonomski i drutveni ne
samo da se ne potresaju, nego, naprotiv, njihov
reakcionarni karakter postaje jo vri i jai.
Time Nie prvi stvara mehanizam kulturne
filozofije i filozofije istorije koji slui kao pri
mer svakoj uticajnoj reakcionarnoj struji impe
rijalistike epohe, sve do faizma, a njemu u
prvom redu. Duhovna nezatienost intelektu
alnih krugova od pomenutih novih oblika re
akcije moe se svesti na to da su znali to oni
ili ne, odobravali to ili ne osnovi njihovog
pogleda na svet, bitni aksiomi njihovog pogleda
na svet, njihova odluujua problematika isto-
vetni s novom reakcijom, s faizmom.
Ovde se radi prvenstveno o krizi demokra
ti je starog tipa, formalne demokratije. Ta je
kriza poeIiTrjo zaf Nieova ivota; u epohi
imperijalizma, meutim, ona se produbila i po
veala. Ali raskrsnica do koje je svetska kul
tura dospela tek je pobedom hitlerizma postala
jasna. Naime, pokazala se injenica da iroke
radne mase, ako formalna demokratija ne ume
i nee da obezbedi i brani njihove osnovne i-

15
votne interese, mogu lako postati plen demago
gije faizma; da a to je v^no pitanje za ove
studije vodei intelektualni krugovi, koji su,
poput Niea i njegovih sledbenika, navikli da
iz kriza formalne demokrati je izvlae antide-
mokratske i antimasovne zakljuke, ili bivaju
poneseni prljavom bujicom faizma, ili oaj
niki nemono kre ruke na obali.
Hitlerov poraz stavlja i radne mase i inte
lektualne krugove nanovo pred slobodan izbor.
Novo koje se nalazi u stvaranju, narodna demo-
kratija to je politiki i drutveni oblik po
zitivnog odgovora. Meutim, pouke poslednjih
decenija, u prvom redu iskustva tragedije vaj-
marske demokrati je treba da nam utuve u
glavu lekciju: demokra&jau nije samo ekonom
sko, politiko i drutveno pitanje, nego je i pi
tanje pogleda n a^sveL Potpuno uoblienje tog
demokratskog pogleda na svet, iji su emotivni
koreni vrlo duboki u radnom narodu, kod rad
nitva i seljatva, koji je bio u razvitku za
vreme progresivne graanske epohe, a koji je
dobio zreli izraz teoretski i praktino u mark-
sizmu-lenjinizmu, jeste najvei zadatak koji
stoji pred nama. Njegovo reenje je, meutim,
sasvim nemogue, ak je i pravilno postavljanje
pitanja beznadeno sve dok se ne izvri radi
kalno razraunavanje i dok se ne likvidiraju
antidemokratski pogledi na svet prolog veka.
Ova broura nastoji da prui nekoliko pri
loga ovom kompleksu pitanja. Iznosei ih pred
javnost, ja se nadam da e se uskoro i meni i
drugima pruiti prilika da se opirnije i obim-
16
nije pozabavimo tim vanim pitanjem. Ovde
ukazujem itaocima samo na jedan primer
od centralnog znaaja. inei to, molim da mi
se oprosti to e se u ovim dvema studijama,
meusobno razdvojenim itavom decenij om i
objavljenim na raznim mestima, po prirodi
same stvari, morati susresti i nekoliko neizbe-
.nih ponavljanja.
Juna 1946 g.

2 N ie faizam
 NICE I NEMACKI FAIZAM
U Nemakoj tokom itave imperijalistike
epohe, a i preko granica Nemake, Nie je vo
dei filozof reakcije. Dejstvo njegove filozofije,
kao i filozofije njegovog uitelja, Sopenhauera,
probija svuda uske univerzitetske zidove, i,
izvrivi prvo uticaj na iroke slojeve intelektu
alaca, njihovim posredstvom se u mnogim ze
mljama iri i u narodu. Od Merekovskog i 2ida
do penglera, Bojmlera i Rozenberga, nema meu
ideolozima epohe imperijalizma nijedne takve
reakcionarne struje koja ne bi preuzela deo
svojih bitnih crta iz Nieovih uenja. A opa
snost dejstva pokazuje najbolje injenica
paralela sa Sopenhauerom je i na tom polju
oigledna to epoha imperijalizma ima mnogo
u sutini progresivnih ideologa, koje je Nie u
toku sazrevanja njihovog pogleda na svet p ri
vremeno ipak uspeo da zavede na stramputice.
(Dovoljno je pomenuti Tomasa JMana i Ber
narda oa.)
Paralela izmeu Niea i openhauera pro
tee se na karakter delatnosti i uticaja obojice
mislilaca. Za vreme njihove stvarne aktivnosti
obojica su takozvani neshvaeni geniji". Sopen-
2* 19
hauer stie veliki ugled tek posle propasti re
volucije od 1848-e, a i Niea priznaju tek u
vreme nastupanja epohe imperijalizma. U bor
bama protiv naprednih ili protiv nesigurnih
reakcionarnih pravaca svog vremena obojica su
izgradila takvu ideologiju koja je tek preko
razvijenije reakcije kasnijeg perioda dospela u
sredite ideolokih borbi. Zato u poetku nije
dan od njih nije udostojen panje, i zato su i
jedan i drugi tek kasnije stekli svetski glas.
Osnovnim reakcionarnim tendencijama unu
tranje i spoljne politike imperijalistike epohe
Nie je naao odgovarajuu psihologiju, estetiku
i etiku. To je temelj njegovom univerzalnom
dejstvu. Tako je on zaobilaznim putem odveo u
tabor reakcije intelektualne slojeve nepristu
pane gruboj i neposrednoj reakcionarnoj pro
pagandi. To njegovo dejstvo je stalno raslo s po-
tencdranjem nehumanih tendencija naih dana
i dostiglo vrhunac s hitlerovskim reimom, koji
je Niea i slubeno proizveo u klasika i pretka
faistike ideologije. Rozenberg u jednoj svojoj
teoretskoj raspravi, u kojoj istupa protiv ,,sa-
putnika nacista (ovi su sastavili razne varija
cije duhovnih pretea faizma), naglaava da na
cisti priznaju samo Niea, Lagarda i ember-
lena za svoje filozofe u prolosti.

I
Zaelo nije sluajnost to su dogaaji od
1870/71-e godine igrali odluujuu ulogu u ra
zvitku Nieovih reakcionarnih tendencija. Kao
20
mlad univerzitetski profesor, Nie stupa dobro
voljno u vojsku i kao bolniar uzima uea u
Prusko-francuskom ratu. On se, dodue, brzo
razboleo i vratio u Bazel; meutim, njegovi ratni
doivljaji obeleavaju odluujuu etapu u nje
govom filozofskom razvitku, prvi korak u da
ljem izgraivanju openhauerove voluntari-
stike filozofije. Njegova sestra i biograf Eliza-
bet Ferster-Nie verovatno na osnovu Nieo-
vih kazivanja opisuje njegove impresije iza
zvane prizorom trupa koje polaze u rat: Tada
je prvi put elo njegovo bie potreslo saznanje
da snana i uzviena ivotna volja ne znai bedno
ivotarenje za opstanak, ve volja za borbom, za
mo, za silom koja sve rui.
Ali oduevljenje mladog Niea za rat od
1870./71-e ne opredeljuje samo krajnju metafi
ziku osnovu njegove filozofije. Njegove nade,
vezane neposredno za njegove ratne doivljaje
i za osnivanje bizmarkovskog carstva, imaju i
univerzalnu sadrinu, koja se kree na konkretno
politiko-socijalnom planu i koja postaje merilo
ele njegove docnije delatnosti. A ta sadrina je:
borba protiv^liberalnih i demokratskih ideolo
gija svog vremena/'koju je vfo "itavog ivota.
U jednom svom predgovoru, objavljenom iz nje
gove zaostavtine i skiciranom za vreme
rata 1870/71-e, koji je napisao za svoje prvo
delo Raanje tragedije, on kategoriki izjavljuje
zato se oduevljava osnivanjem Rajha: ...jer e
se o greben te moi (Nemakog Rajha G. L.)
razbiti u paramparad neto to mi mrzimo i
smatramo neprijateljem svake dublje filozofije

21
i umetnikog posmatranja, bolesno stanje u ko
me pati nemaka uevnost, naroito od r e
mena Velike francuske revolucije... da o velikim
masama i ne govorimo; tu zarazu zovu... libera
lizmom.
Njegovi sve otriji napadi na Bizmarkov re
im izazvani su time to Bizmark nije ispunio
njegova oekivanja, to neprestano paktira sa
nemakom nacionalnoliberalnom buroazijom i
to nije razbio pseudo demokratske oblike Ne-
makog Rajha.
Borba protiv demokratskih i liberalnih ideo
logija ne bi jo napravila od Niea originalnog
mislioca. Ta borba je karakteristina za sve ro
mantine kritike, kapitalizma. Ni reakcionarne
crte koje se kod njega sve vie istiu u sutini
ne sadre nita novo. Za to je karakteristian
primer razvitka Karlajla posle revolucije od
3848-e. Nieova kritika liberalne ideologije oti
la je, meutim, u reakcionarnom pravcu dalje
od KaTlajla. S jedne strane, Nie razvija svoju
delatnost u zemlji koja je s gledita kapitalizma
bila zaostalija, a, s druge strane, klasna borba
je u Nieovo vreme dostigla mnogo vii stepen
nego u Karlajlovo doba. To daje Nieovoj ro
mantinoj kulturnoj kritici osobeno obeleje.
On nikada nije simpatisao pobune narodnih ma
sa protiv kapitalizma, kao Karlajl 30-ih i 40-ih
godina. Ono, dakle, to posle 1848-e obeleava
prelom u liniji Karlajlovog razvitka, kod Niea
organski izrasta. Parika komuna samo uvruje
Nieove reakcionarne poglede, a kod Karlajla
Tevolucija od 1848-e ' izaziva preokret. Pod ne-
22
posrednim utiskom Komune, Nie pie jednom
svom prijatelju: Van okvira borbe nacija.nas je
zastraila avetinjska glava internacionalne hi
dre, koja se iznenada pojavila kao vesnik budu
ih borbi sasvim drukijih i novih osobenosti."
Razliito vreme i mesto njihove aktivnosti
izaziva razliku izmeu Nieove i Karlajlove kri
tike kapitalistike kulture. U kapitalizmu svog
vremena obojica vide razaraa istinske kulture.
Karlajl^-meutim, nasuprot njemu, velia rani
Srednji vek, koji on, za razliku od anarhije kapi
talistikog sistema proizvodnje, smatra epohom
ekonomskog reda i socijalnog poretka, koji se
stara i zatiuje radne ljude od materijalnog i
moralnog propadanja; Nie, pak, velia antiki
svet.
Ali Antika je, kako on idealise, suta suprot
nost idealu klasinog humanizma. Humanisti su
ropstvo^smatrali nunim zlom koje je pratilac
Antike, dok kod JNiea robovlasnitvo stoj\ u
1 -1- - TT mentima projektova-
prvog del on pie:
Prema tome, treba usvojiti strano zvueu
istInuL_rcpstvo spada u sutinu kulture: to ie.

Poslednja reenica ve sadri Nieovu ka*-

sniju filozofiju. (Afirmacija ivota na osnovu pe
simizma.) Veza te postavke sa Sopenhauerovim
pesimizmom i po obliku i po sadrini vrlo je ka
rakteristina za Nieov jo neuoblieni kasniji
razvitak.

23
 I kod samog openhauera pesimizam je in-
spirisao ekstremno reakcionarno shvatanje; pri
rodno, kod mladog Niea se ta tendencija javlja
jo otrije i svesnije. U svojim ranije citiranim,
razmatranjima Nie kae jo i ovo: ...Ako, Ie
istina da su Grci propali zbog svog ropstva, on_d
je neto drugo mnogo sigurnije, naime, da emo
mi propasti zbog toga to nemamo ropstva.
A mladi Nie, u vezi s gornjim tokom misli,
daje obrazloenje zato tako strasno negira mo
demu kulturu i modernu demokrati ju: U no
vije vreme rob, a ne ovek koji ima smisla za
umetnost, odreuje nae opte pretstave. Ma
glovite slike poput onih o ljudskom _dostpj anstvu
i dostojanstvu rada su najbemii proizvodi rop-_
ske due^koja se sama od sebe krije!
Samo ovaj centralni socijalnopolitiki stav
objanjava osobenosti i unutranje povezanosti
Nieovih del iz mladih dana: njegovo suprot
stavljanje antike kulture modernoj beskultur-
nosti, borbu protiv Sokrata shvaenog kao prvog
ideologa plebejske demokratije, strasni napad
na D. F. trausa u godinama starenja kao ti
pinog pretstavnika liberalne filistrije obrazo
van ja, kao i uzdizanje Sopenhauera i Riharda
Vagnera, pretstavnika one filozofske i umetnike
genijalnosti koja jedina moe dati smisao istoriji
oveanstva i njegovom drutvenom ivotu.
U svemu tome moemo otkriti novu epohu re
akcionarne filozofije, razume se, samo u njenom
zametku: dalje sprovoenje Sopenhauerovog
uenja, prilagoavanje njegove filozofije, razvi
jene u reakcionarnom duhu, monopolistikom
24
kapitalizmu novoj epohi koja se nalazi u
usponu.
Nieovom univerzalnom dejstvu doprinela je
u odluujuoj meri njegova romantika kritika
kapitalistike kulture. Kapitalistiki sistem je
uvek obilno nalazio odline branioce, ak i u svom
pruskom, antidemokratskom i militaristikom
obliku. Nieova osobenost je u tome to je vr
io uticaj ba na nezadovoljne intelektualne kru
gove, koji su se spontano i neodreeno bunili
protiv nekulturnosti svog vremena. On taj revolt
ponovo vraa na reakcionarni kolosek, i to tako
da ti intelektualci ba u tome vide neto revolu
cionarno, svoju revolucionarnost protiv beskul-
turne sadanjice, tako da do izvesne mere ideo
logiju imperijalizma shvataju kao prevazilae-
nje beskulturnosti i, tavie, kapitalistikog ka
raktera dananjice. Koliko je snano Nie delo-
vao u tom pravcu, moe se videti po tome to je
ak i tako odlian marksist kao to je Franc Me-
ring u njegovom uenju ugledao ,,prolaz ka
socijalizmu da je naravno samo za kratko
vreme zastupao miljenje da od Niea put
vie ne vodi natrag ka vulgamoliberalnoj ideo
logiji Eugena Rihtera i njegovih drugova.
Ta Meringova zabluda je izvanredno karak
teristina za Nieovo delovanje. Ona se u svojoj
sutini zasniva na tome da su posle Lasala izve-
sni socijalistiki krugovi vladajuu ideologiju
buroaskog drutva, ve po tradiciji, videli u.
liberalizmu koji je postajao sve vulgarniji i nisu
sagledali da od Niea put vodi ka novim obli
cima reakcionarnog miljenja^.
25*
 openhauer je u nemakim intelektualnim
krugovima pedesetih godina razorio svojim agno-
sticizmom postojeu veru u objektivnu dijalek
tiku, a svojim pesimizmom i antiistorizmom veru
u ljudski progres. Time je pomogao stvaranje
pasivnosti i apatije, koje su znatno olakale Biz-
markove unutranjepolitike pobede.
Meutim, sa 1870/71 godinom nastaje nova
situacija iji se prelazni karakter vrlo brzo ose-
tio. S jedne strane, ona je ulo vijena klasnom
borbom, koja se zaotravala (pritom ne treba da
mislimo samo na socijalistiki zakon", ve i na
,,Kulturkampf, i na preorijentaciju celokupne
nemake privredne politike od slobodne trgovine
na sistem zatitnih carina itd.) ; s druge strane,
nadama polaganim u kulturni polet Nemake.
s kojim su iroki slojevi nemakog graanstva i
intelektualaca primili osnivanje Rajha, posle
ega je sledilo opte razoaranje.
Nemaka, kapitalistika zemlja Zapadne
Evrope koja se poslednja uzdigla, proivljava u
to vreme svoj ekonomski pubertet, brzu kapita-
lizaciju itavog drutva, kada naime, u roku
od nekoliko decenija prelati put do razvijenog
monopolistikog kapitalizma. Bizmarkovo osni
vanje Rajha uinilo je kraj bezuspenim demo
kratskim pokretima za jedinstvo nemakog na
roda i donelo njegovo reakcionarno ostvarenje.
Ali taj in pretstavlja samo u Bizmarkovoj ma
ti poetak dugog konsolidacionog" perioda
neutralizovane" Nemake. Bizmark je, dodue,
vladao dve decenije, ali posle ga je odgurnuo

26
Viljem II, koji je ve pretstavljao specifino
agresivni nemaki imperijalizam.
Karakteristino je da je Nie, koji je mogao
da posmatra samo poetak promene reima u
Nemakoj, istinski simpatisao novog kaj zera.
Jednom prilikom on ovako pie svojoj sestri:
Na novi kajzer mi se sve vie dopada. On bi
razumeo princip volje za mo.
Prirodno, nije bitno da l i je Viljem II lino
bio pod uticajem Nieove teorije volje za mo;
u svakom sluaju, njegova spoljna politika bila
je u skladu sa tom teorijom./Tada je u nemakoj
politici nastupio vaan obrt i to je ubrzo uzdi-
glo Niea u vodeeg ideologa imperijalistike
epohe.
Vano je, dalje, da ova pobeda Nieove filo
zofije jo jasnije osveti java karakter i sadrinu
njegove borbe protiv Bizmarkove Nemake i
njene kulture,/ Po shvatanju mnogih odlinih
intelektualaca, borba protiv Bizmarka je odraz
Nieovog revolucionarnog pogleda na svet. Oni
u tome vide argumenat za to da iskoriavanje
Niea od strane faista znai falsifikovanje nje
govog fundamentalnog shvatanja, mada se, na
protiv, ba na osnovu te borbe vidi da je Nie
bizmarkovski Rajh kritikovao zdesna, uime na-
dirueg monopolistikog kapitalizma i nasluu
jui ga, i formalno i sadrajno s gledita jedne
izrazito reakcionarne filozofije, u interesu koje
Bizmark po Nieu nije istupao dovoljno
odluno. Meutim, istovremeno je vano da ]e
ovaj dalji razvoj reakcionarne ideologije nastu
pio s revolucionarnim" gestovima, kao preo-
27
 cenjiva svih vrednosti, kao radikalni razara?
zastarelih i dekadentnih strana buroaske
kulture.
Sjedinjavanje pseudorevolucionarne forme i
duboko reakcionarne sadrine daje,* poev od
1890-e, Nieovoj filozofiji onaj znaaj koji je
imala openhauerova filozofija pedesetih godina
XIX veka: znaaj najekstremnije reakcionarne
ideologije zaog;rnute plastom neustraivih revo
lucionarnih shvafanja.T
openhauer, a posle njega jo u veem ste-
penu i Nie otvaraju time novu etapu odbrane
reakcionarnog kapitalizma. Prosena i obina od
brana se dotle trudila da dokae nepostojanje
ekonomskih, politikih, kulturnih i socijalnih
protivrenosti kapitalistikog sistema koje su se
sve otrije pokazivale, i da taj sistem, u krajnjoj
liniji, ipak krije u sebi neku drutvenu harmo
nij u. Meutim, ova glavna postavka liberalne
odbrane buroaskog drutva postajala je razvit
kom kapitalistikog privreivanja sve nemogu-
nija i sve je manje mogla delovati na svesniji i
obrazovaniji deo intelektualnih krugova. Dru
tveni razvitak je poeo da utuvljuje ljudima u
glavu dijalektiku drutvenih suprotnosti. Nije
sluajno to se ba taj period u kome je Nie po
stao uticajan vremenski poklapa sa ideolokom
krizom Nemake, kada upadljivo velik deo mla
dih buroaskih intelektualaca poinje ma i
samo prolazno da simpatie sa socijalizmom.
Za efikasnu odbranu kapitalizma tog vre
mena bila je, dakle, potrebna filozofija koja ne
samo da ne osporava disharmonije graanskog
28
 drutva, ve, naprotiv, polazi od njitf,' ali tu
disharmoninost ipak objanjava tako da se ba
na njoj izgrauje privrenost reakcionarnim
oblicima kapitalistikog sveta. Dok liberalna od
brana starog kova pokuava da zastre osojne
strane" kapitalizma, Nie u odbrani sistema po
lazi ba od osojnih strana", priznavajui ih u
punoj meri, ali ih ipak kao to emo kasnije
pokazati iznosi na takav nain da monopoli-
stiki kapitalizam izgleda kao nuna posledica
IcoTcrbeZUskJVIlO tfba odnhritL I .ihpra lizam je
dotada otvoreno i neposredno branio kapitali
stiki poredak; kod Niea (a pre njega kod o-
penhauera) ta odbrana postaje posredna: zleud-
nost i disharmonija ivota (tj. kapitalizma) su
osnov pesimizmu, nunoj filozofiji progresiv
nih" i otmenih" ljudi, slobodnih duhova", i ba
zato su otskona daska da ovek odobri ovaj svet
(tj. svet monopolistikog kapitalizma), da za nje
govu odbranu razvija svoju aktivnost. to se
pritom paradoks credo quia absurdum" (veru-
jem, jer je apsurdno) javlja u novom obliku, to
u oima buroaskih intelektualaca kritinih vre
mena daje toj filozofiji posebnu privlanu snagu.
U poetnom stadiju razvitka nemakog kapi
talizma openhauerova delatnost znaila je samo
poziv na pasivnost i zbog toga udaljavanje ne-
makih intelektualaca od puta demokratske re
volucije. Nieova delatnost ve vodi ka aktivnoj
podrci nastajueg monopolistikog kapitalizma.
Moemo, dakle, sagledati koliko je Mering greio
u prosuivanju Nieovog uticaja. Za mladu bur-
oasku inteligenciju na pragu novog veka Nie

29
ni u kom sluaju ne znai prelaz ka socijalizmu:
naprotiv, Nieov uticaj je skratio period u kome
je buroaska inteligencija simpatisala sa socija
lizmom. On je privodio u tabor imperijalistike
reakcije i dekadencije daroviti mladi narataj
intelektualaca, i to ba zato to je sutina Nie-
ove filozofije omoguila da se taj potpuno reak
cionarni pokret povee sa iluzijom radikalnog
potenciranja drutvenog revolta, kritikovanog
s kulturnog gledita.
Temeljno proveravanje najvanijih pretstav-
nika literarnog preokreta oko 1890 godine od
Gerharta Hauptmana preko Bara, Hartlebena,
Holca, lafa pa do Paula Emsta frapantno
bi potvrdilo ispravnost nae tvrdnje. Zato treba
naroito istai da je taj put, koji je od potenog
revolta vodio do duboko lanih gestova pseudo-
revolucionamosti, doveo, naprimer, Hauptmana
do kapitulacije pred faizmom, a Paula Ernsta
pravo u tabor faista. I preobraanje leviarskog
revolta u krajnju desniarsku reakciju ponavlja
se opet na sve viem nivou u svakoj docnijoj
krizi nemakog javnog ivota. tim krizama
Nie e u sve veoj meri biti luonoa krajnje
reakcije. Njegov uticaj nanemake intelektualce
sjajno opravdava (u uvodu pomenuto) Rozenber-
govo priznanje njegovim uslugama**.

II
Ta istoriska situacija objanjava Nieovo
mesto u istoriji nemake (i svetske) filozofije:
on je aktuelan i, u skladu sa potrebama mono-
30
polistikog kapitalizma, podesan reformator o-
penhauerovog uenja i mislilac koji je udario
temelje filozofiji ivota, dominirajuoj tenden
ciji filozofije imperijalistike epohe.
Posle poraza revolucije od 1848-e, kao to
smo videli, openhauerov pesimizam, njegova
voluntaristika filozofija, njegov iracionalizam
postaju dominirajui pogled na svet reakcionar
ne buroazije Nemake. Vojnike pobede Biz-
markovog sistema (poev od 1864) ine nunim
njegovo dalje izgraivanje prema prilikama
vremena. Pogled na svet, zbog istoriske potrebe
posredne odbrane kapitalistikog sistema, zadr
ava svoj preteno pesimistiki karakter. Me
utim, postaje potrebno, prvo, mobilisanje mo
rala u interesu pozitivne i efikasne podrke sve
reakcionamije Nemake, i, drugo, u interesu
istorizacije voluntaristike filozofije. open-
hauer je pripomogao u tom pravcu da ideologija
XIX veka, koja se razvijala reakcionarno, svrgne
ideju r> igtnrigTrnm naroito njen naj
razvijeniji oblik, postignut, u Hegelovoj filozo
fiji. Ali ta antiistoriska negativnost ne zadovo
ljava potrebe reakcije u novom periodu; nastala
je potreba da se udare istoriski temelji novog
preokreta nemake istorije, perspektiva novog
razvitka i nove epohe kapitalizma. (Ta potreba
postoji i izvan Nemake.)
Te ideoloke potrebe su vanredno snane ve
60-ih godina, u kojima se izgraivao Nieov po
gled na svet. Dokaz njihove snage je u tome da
Mie nikako nije jedini mislilac koji je u tom
prelaznom dobu radio na savremenoj obnovi
31
 reakcionarne filozofije. On je samo jedan oc
mnogih koji tee istom cilju, mada je posma-
trajui ceo period i najuticajniji.,,
Ukazujemo samo na nekoliko primera
Eduard von Hartman se sa svojom filozofi
jom nesvesnoga, koja je takoe bila obnov
openhauerovske filozofije volje i pesimizma
pojavio 1868-e. tavie, Hartmanov oblik je bic
jo i aktuelniji u Bizmarkovoj etapi prelaza m
imperijalizam. Zbog toga je Hartman dugo vre
mena zasenio Nieovu slavu i taj se odnos izme-
nio tek u imperijalistikoj epohi. Meutim,
Hartman nije jedini, ve samo najuveniji u
ovom reakcionarnom sazveu. Dovoljno je da
pomenemo Lagarda, koga je kasnije faizam ta
koe priznao za pretka, ili Konstantina Franca.
Nie se razlikuje od svojih reakcionarnih
drugova u prvom redu po krajnostima koje ka-
rakteriu njegove modemoreakcioname misli;
njega odlikuje paradoksalna napetost izmeu
pseudorevolucionamog oblika i reakcionarne sa-
drine, odluno odbacivanje zastarelog i neupo
trebljivog balasta iz vremena pre 1848-e, kao i
to da u novu reakcionarnu filozofiju ugrauje
nove elemente. To vodi u negativnom pravcu ka
odbijanju kasnijih pogleda elinga koje su, na-
primer, i Franc i Hartman jo preuzeli. Tako se
on, pre svega, potpuno okrenuo od hrianstva
i hrianske mistike. U pozitivnom smislu, mi
slimo na njegovo prilagoavanje vladajuim
aktuelnim tendencijama prirodnih i drutvenih
nauka: (do fraze razvodnjenom) darvinizmu,
psihologizmu i sociologizmu francuskih poziti-

32
vista (pre svega Tena). Poev od Selinga i So-
penhauera, voluntaristika filozofija slui po
glavito odricanju mogunosti saznanja oBj^k^
tivne stvarnosti, ukoliko objektivnu stvarnost
shvata kao neto radikalno suprotno umu, kao
neto radikalno iracionalno. Iz ovoga sledi za-
menjivanje misaonog i umnog saznanja razli-
nim oblicima intuicije**, to je po tom po
gledu na svet jedini podesan nain pribliavanja
sutini stvarnost^ Stari eling je taj iraciona
lizam povezao jo s hrianskim otkrovenjem.
A to je jedan od razloga zbog kojih je open-
hauer posle 1848-e potisnuo Selinga, iz ije je
filozofije preuzeo iracionalnu mistiku volje i da
lje je razraivao. U to vreme, zbog intenzivnije
kapitalizacije Nemake, sve vei i znaajniji slo
jevi intelektualaca otpadaju od hrianstva. Ni
najmanje nije sluajno to se vreme openhaue-
rove filozofske vladavine poklapa sa aktivnou
nemakih vulgarnih materijalista: Bihner,
Fogtov i MoleSot. U isto vreme, prirodno, Fo-
jerbahova se filozofija zanemaruje. Sopenhaue-
rova budistika mistika je ateistika, i zato se
moe mnogo lake svesti na zajedniki imeni
telj s novim tendencijama nego elingova hri-
anska mistika.
Nie ide pritom jo korak dalje: on vie ne
mistifikuje neku staru religiju, ak ni openhau-
erov metod koji ne obavezuje ni na ta. Kod
njega se ateizam, prilagoavanje iracionalne mi
stike potrebama modernog pogleda na svet, jav
lja jasnije i odlunije. Razume se i kod Niea je
iracionalna mistika odluujui motiv, a ateizam
3 N ie i faizam
33
joj daje samo specifian moderni** oblik. Ni-
eovo odricanje boga je, isto tako kao i open-
hauerovo, religiozni ateizam**. U svom pesni-
kom glavnom delu Tako govorae Zaratustra on
to formulie ovako: Bog je umro.** Njegovo
shvatanje, dakle, nije kao kod materijalistikih
ateista da poricanje postojanja boga nuno pro-
izilazi iz racionalnog naunog saznanja objektiv
ne stvarnosti i da pred filozofijom stoji samo
ovaj socijalni i psiholoki problem: kako se rodila
pretstava o boanstvu i kako se ona razvijaia u
toku istorije?; Kod Niea je re o pseudoistori-
skoj mistici. Po njegovom miljenju, bio je ne
kad period u kome je postojao bog (ili razni bo
govi), ali sad je oveanstvo stupilo u period
koji vie nema svog boga, u kome je bog umro.
Nove crte Nieove filozofije istiu se ve i
ovde. openhauerov radikalni antiistorizam Ni
e zamenjuje pseudoistoriskom mistikom koja,
meutim, ima mnogo moderniji karakter nego
kod njegovih prethodnika. Stari eling jo za-
hteva hriansko otkrovenje; Nieov mit je isto
tako iracionalan kao i njegov, ali se on, bljetei
u mnogim bojama, preliva izmeu pozitivisti
kog bezverstva, (tobonjeg) razaranja istoriskih
motiva i pevanja savremenijih, bioloki zasno
vanih motiva.
Niea odvaja od njegovih prethodnika ne
samo osnivanje Raj ha i jaanje revolucionarnog
radnikog pokreta (Komuna) nego i Darvinov
univerzalni uticaj. Samo se na toj osnovi mogla
oivotvoriti Nieova preorijentacija stare ira
cionalne voluntaristike filozofije u filozofiju
34
ivota. Istina, ve i na ovom mestu treba da na
glasimo da se ovde ne radi o istinskom Dar-
vinu, ve o darvinizmu koji je postao fraza i mit.
Mistifikacija darvinizma je, meutim, isto tako
opta osobenost vremena, a nikako specifina
Nieova'. Otprilike u vreme stvaranja Nieovog
prvog del Marks pie Kugelmanu o F. A.
Langeu:
Naime, gospodin Lange je uinio veliko
otkrie. Jednom jedinom velikom prirodnom za
konu treba podrediti itavu istoriju. Taj prirodni
zakon je sledea fraza (tako primenjena Dar-
vinova reenica je puka fraza) ,Struggle for
life*, ,borba za opstanak'... Mesto da se anali
zira .struggle for life', kako se ona formira me
u razlinim, istoriski odreenim drutvenim
oblicima, ne treba, dakle, initi nita drugo, ve
svaku konkretnu borbu prevesti... na frazu .bor
be za opstanak'. Treba da uviimo da je to odi
sta produbljeni metod za uobraeno neznanje
s nadrinauenjakim poletom i za lenost u raz
miljanju.
Ta se ocena jo u veoj meri odnosi na tako
zvanu povezanost Nieove filozofije sa Darvi-
nom. Pod tim uslovima je razumljivo kada Ni-
eovi sledbenici diskutuju o tom da li je Darvin
vrio na njega bitan uticaj ili ne. (Zimel, napri-
mer, podvlai taj uticaj, Elizabet Ferster-Nie
ga osporava.) Oboje su u pravu, a oboje su u za
bludi. Istina je da je Nie ve u godinama kolo
vanja prouavao spise Darvina i njegovih sled-
benika. Naravno, uvek je re o razumevanju i
3* 35
korienju na Langeov nain. S druge strane,
Nie se u toku razvitka stalno i sve vie prepire
sa svojim sopstvenim darvinovskim fantomom,
jer ga je mogao koristiti samo kao polaznu taku,
kao poetak stvaranja svog mita; kao realni sa
draj nije bio za njega prihvatljiv ak ni u pot
puno mistifikovanom obliku.
To modernizovanje pseudoistoriskog razvitka
ipak odvaja Nieovu filozofiju od uenja pre-
tec, poglavito od openhauerove filozofije. o-
penhauer je sreditem mita uinio volju za i
vot. Kod Niea od ovog'postaje volja za mo. To
shvatanje je, razume se, jedan od rezultata Ni-
eovog..itavog filozofskog razvitka. On poinje
svoju karijeru kao openhauerov prilino orto
doksni sledbenik, iako se ve prilikom svojih
prvih pokuaja da sutinu i aktuelnost antike
kulture pretstavi s gledita modeme kulture,
za korak udaljio od openhauerovog radikalnog
istorizma. U skladu s tim, dalje razraivanje mi-
stifikovanog pojma volje, prilikom prevazilae-
nja openhauera, njegovog modemizovanja
kod Niea jo nije namerno, te i skretanje od
filozofije svog uitelja sam Nie najee ne ini
svesno.
Poetak njegovog svesnog zaokreta od o-
penhauerovog ortodoksnog uenja, koje je u naj-
tenjoj vezi s njegovim razoaranjem u Bizmar-
ka i Vagnera, preplie se s njegovim pribliava
njem pozitivistiko-skeptikim tendencijama
njegovog vremena. Za tadanje Nieove tenden
cije karakteristino je da svoje glavno delo iz

36
 tog perioda, Menschliches allzu Menschliches*
(1878), posveujeLj^lterovoj. iispomeni. Izgleda
kao da Nie tim vri koreniti preokret, kao da se
romantini kritiar moderne kulture preobrazio
u prosveenog pozitivista: kao da je Sokratov
estoki protivnik neoekivanim preokretom pre
ao u slubu Volterovih sledbenika.
Meutim, to je samo prividno tako. Za Ni-
ea je Voltersam o povod da jo otrije produi
borbu protiv" demokrati je i'liberalizm a. Borba
protiv sokratovskog plebejstva se nastavlja, sa
mo sad u sreditu diskusije stoje Ruso i Fran
cuska revolucija, kao to je u delima iz mladih
dana stojao Sokrat. Volter je samo povod za
napad, pokrenut u znaku revolucionarnog ari-
stokratizma protiv demokratije. Nie pie: Nije
Volterova priroda, naklonjena umerenosti, sre
ivanju, raiavanju i pregraivanju, ve su
Rusoove strasne gluposti i polulagarije probu
dile optimistiki duh revolucije kome doviku
jem: ,Ecrasez l'infme* !**
openhauer nastoji da kompromituje ideju
progresa time to je naziva zaslepljenim opti-
mizmom. Kod Niea je ta borba razvijenija i
dobij a nedvosmisleniji antirevolucionarni smi
sao, nego kod njegovog uitelja: po njemu je.
optimizam plebejski i revolucionaran, stoga je
sumnjiv i treba ga odbaciti; pesimizam, pak,
znai moderan, nauan, skeptian stav, stav psi-
hologiziranja, istoriski stav; otmen je. Nekoliko
* Ljudsko, previse ljudsko. P re v .
** Smrvite gada!" P r e v .

37
godina kasnije Nie jo jasnije formulie ta
nasuprot ranijem za njega znai novi po-
etak prosveenosti: Nova prosveenost je, po
starom, u duhu demokratskog stada, bila iz
jednaenje svih. Novo eli da prirodama stvore
nim da vladaju pokae put, kako i u kojoj meri
im je slobodno (kao dravi) da rade sve to je
zabranjeno prirodama stvorenim za stado.
Shodno tome, Nie ni u teoriji saznanja ne
donosi istinski preokret. Vidimo samo razvijanje
onog to je kod njega ve u zamecima postojalo.
Nie usvaja uvek openhauerovu, berklijevsku,
agnostiku i solipsistiku teoriju saznanja i samo
je preli va u svoju terminologiju, vanredno bli
sku modemom pozitivizmu. I ovde treba da uka-
emo na vane uporedne pojave. Onih godina u
kojima se razvija Nieovo uenje, nastaje ti
pina teorija saznanja imperijalistike epohe.
Uporedo s Nieovim pozitivistikim preokretom
radi kantovac Fajhinger na svojoj ,,als-ob*-filo-
zofiji; u to doba se uobliava Mahova i Avena-
rijusova teorija saznanja. A kod Niea nalazimo
zaista sve ono to je kasnije karakteristino za
mahizam: pre svega, borbu protiv mogunosti
saznanja objektivne stvarnosti spoljnog sveta,
poj imanje saznanja kao istog svrstavanja do
ivljaja; isto fiktivni karakter kategorija; teo
riju introjekcije. (Ovu poslednju Nie istie iz
vanredno snano: Movek, najzad, nita drugo
ne nalazi u stvarima, ve ono to je sam u njih
strpao; pronalaenje nazivamo naukom, skri-
* kao da; filozofija kao-da" Prev.

38
vanje umetnou, religijom, ljubavlju, po
nosom.")
U toku razvitka sve vie se istie to Nieovo
srodstvo s mahizmom. Ali Nie, iji je ideali
zam krajnje subjektivan, koji savreno negira
objektivnu stvarnost, istupa u toku borbe u teo
riji saznanja protiv materijalizma sasvim
onako kao i mahizam objavljujui svoju pre
tenziju da se uzvisio iznad suprotnosti izmeu
materijalizma i idealizma, vrlo esto ak zau
zima stav kao da, uglavnom, vodi borbu protiv
idealizma.
Na osnovu te teorije saznanja Nie izgrauje
svoju filozofiju ivota, a veza njegovog shva-
tanja sa darvinizmom ba ovde postaje vana.
Kod Niea totalni relativizam, nastao putem teo
rije saznanja, poznaje samo jedan jedini krite
rij saznanja istine: uticaj koji teorija, moral i
umetnost vre na ivot", odnosno u kojoj meri
oni ivot" koe ili unapreuju. Svaku tenden
ciju koja istini pridaje objektivnu vanost
(tj. svaku tendenciju usmerenu na objektivno
nauno istraivanje istine) Nie igoe kao ,,bo-^
lesnu", dekadentnu", idealistiku".

III
Nieovu pretstavu o ivotu i. u skladu
s njom, njegov odnos prema darvinizmu pre
tvorenu u mit moemo razumeti samo sa sta
novita njegove socijalne filozofije i etike. Sam
Nie, dodue, misli kao da svako svoje dokazi-

39
van je izvodi iz biologije; meutim, njegova ta
kozvana biologija je mahom samo detinjasta,
mitska dekoracija njegovih drutvenih ciljeva.
Setimo se mladog Niea: on pozdravlja Biz-
markovo osnivanje Rajha kao kraj buroasko-
liberalne beskultumosti. Ali istovremeno on se
plai ,,hidre proleterske revolucije Parike
komune^On polazi od te, tada pesimistiki oce-
njene postavke, da kulture ne moe biti bez
ropstva. Sa te polazne take postavlja pitanje
kakva treba da bude istinski modema kultura,
odakle potie njegovo razoaranje u Bizmarkovu
politiku i u Vagnerovu umetnost. A njegovi od
govori, koje potom daje o budunosti moderne
kulture, ine ga vodeim reakcionarnim filozo
fom epohe imperijalizma.
Nieova socijalna filozofija je izvanredno
jednostavna i banalna. U njenom sreditu ne
izreeno otvoreno i nepriznato stoji borba
protiv socijalistikog radnikog pokreta. Mering
je ispravno dokazao da Nie u svojoj argumen
taciji protiv socijalizma ne moe pretendovati
ni na najmanju originalnost: takorei, sve je
povadio iz del ranijih reakcionara, od Trajkea
i Lea. Ipak, smatramo za vano da u pojedino
stima citiramo jedan takav ispad da bi itaoci
videli put koji je odatle vodio ka faistikom
varvarstvu. U svom srednjem periodu Nie pie:
Zbog nedostajanja otmenih formi odnosi iz
meu vojnika i njihovilTvba jo su uvek vieg
ranga negoli odnosi radnika i poslodavaca. Bar
zasad, sve kulture sa vojnikom osnovicom stoje
visoko iznad takozvanih industriskih kultura.

40
 uopte je ova potonja u dananjem vidu naj
odvratniji oblik egzistencije svih vremena^
Ovde prosto vlada zakon nude: da bi mogao
iveti, ovek mora da se proda, ali ljudi pre
ziru onoga koji tu nudu iskoriuje i kupuje
sebi radnika*/ udnovato, da jaram monih i
zastraujuih linosti, tavie groznih tipova,
tirana i vojskovoa, ljudi ne oseaju tako muno
kao jaram tih nepoznatih i neinteresantnih lica
(takve su sve industriske veliine); radnik u po
slodavcu mahom vidi samo prepredenog psa u
ljudskoj koi, koji eksploatie i ari na svakoj
bedi, a ravnoduan je prema njegovom imenu,
konstituciji, moralu i veri. Fabrikantima i ve
likim preduzetnicima trgovine oigledno su sve
dosad isu vie nedostajali svi oblici i obeleja
vie rase koji ine oveka zanimljivimy Kada bi
njihov pogled i njihovo dranje odraavah
otmenost plemstva po roenju, moda i ne bi
bilo socijalizma masa. Jer mase su u sutini
spremne na svako ropstvo, pod pretpostavkom
da^gostojjjvii . . . koji je*"roen da zapovedL i
kao takav legitimisan svojom otmenou. I naj-
obicmjFovek osea da se otmenost ne moe
im pfviziftrrda u njoj treba ceniti plod dugih
vremena, ali nedostajanje viih formi i zloglasna
vulgarnost fabrikanata sa zdepastim crvenim
rukama dovode ga na misao da samo srea i
sluajnost uzdiu jedne iznad drugih: Napred!
pomilja on u sebi, pokuajmo i mi sreu i slu
ajnost! Bacimo jednom i mi kocku! i zapo
inje socijalizam.'*

41
 Ovakav Nieov stav u borbi protiv oslobo
enja proletarijata, koji od Trajkeove obine
pruske reakcionamosti vodi ka imperijalizmu i
faizmu, pretstavlja klju njegove borbe protiv
demokratije, a to je ako taj stav gledamo u
njegovom dejstvu najhitniji deo njegove filo
zofije.
Nie tokom svog razvitka vri sve otrije na
pade na hrianstvo. Kao i u borbi protiv Biz-
marka, njegovo istupanje izgleda i ovde izvan
redno radikalno. Nie se u sve veoj meri osea
smrtnim neprijateljem religije i hrianstva.
Naslov jednog odeljka njegovog glavnog, lite
rarno nedovrenog del je: Antikrist. Poto du
hovito kritiku je celokupnu kulturu svog vre
mena od Bizmarkove politike do umelnosti
Riharda Vagnera a kao vrlo slobodan duh,
kao dobar Evropljanin44 naroito strasno na
pada hrianstvo i religiju, rasprostranjeno je
pogreno verovanje da Nie vrlo radikalno na
pada svaku zaostalost svog vremena, da je ra
dikalan preocenjiva svih vrednosti44.
Georg Brandes, liberalni literarni istoriar,
jedan od Nieovih oduevljenih potovalaca, na
ziva njegovu filozofiju aristokratskim radika
lizmom44. Vrlo je karakteristino za proces reak
cionarnog linjanja najrazvijenijih buroaskih
intelektualnih krugova u vreme prelaza u im
perijalizam da je liberalni Brandes, prvoborac
svih modernih tendencija, smatrao taj aristo
kratski liberalizam zaslugom nieovske filozo
fije i da je sa velikom simpatijom pratio Nieov
duboki prezir prema demokratskoj osrednjo-

42
sti. Ovo razoaranje u buroasku demokraliju
i beskultumost vremena je znak opte krize bur-
oaske inteligencije. Ova kriza je privela ne
koliko njenih istaknutih pretstavnika pravoj de-
mokratiji, tavie i socijalizmu. Nieova misija
sastojala se u tome da zamuti ovaj proces razbi-
stravanja i da u krizu dospele buroaske intelek
tualce vrati u tabor imperijalistike reakcije.
Osnovna misao Nieove kritike kulture a ona
je opinila vie generacija intelektualaca
glasi ovako: za svu beskultumost kapitalisti
kog drutva nije odgovorna njegova ekonomska
struktura ve demokratija; razbijanje demokra
ti] e, razaranje demokratske ideologije je jedini
put koji vodi iz kulturne dekadencije.
Stoga Nie usmeruje svoju polemiku sa
odlufiim naglaskom protiv zahteva jednakosti.
On u njoj vidi princip zla i princip protiv p r i
rode i protiv ivota.
Samo ako jasno uoimo to centralno jezgro
Nieove filozofije, moemo pravilno da ocenimo
bioloko" obrazloenje njegove filozofije i
vota. Ona, naime, polazi od aristokratskog" ka
raktera prirode i eli da protumai drutveno
klasno raslojavanje kao veitu bioloku" zako
nitost prirode. Saobrazno tome, stvara sasvim
naivne analogije, o emu emo nabrojati samo
nekoliko karakteristinih primera. Tako, napri-
mer, kada antiku priu o Meneniji Agripi, koju
je koristio ekspir u Koriolanu, nesvesno pa
rodira u modernoj terminologiji, on kae: Telo
kao vladavinski oblik. Aristokrati ja u telu (bor
ba elija i tkiva). Ropstvo i podela rada: vii tip
43
 je samo tako mogu to ograniava nii na puko
funkcionalno delanje.
Utvrdivi taj bioloki z a k o n s m a tr a nje
gove zakljuke primenjivim i na drutvo, a ne
opaa da je u vidu prirodnog zakona naivno i
nesvesno izrekao jedan nezgrapan reakcionaran
pogled na drutvo. Zato produuje ovako: Za
kljuak za napredak oveanstva: usavravanje
se nalazi u produkciji najmonijih individua, ko
jima su kao orue (i to kao najrazumnije i naj-
pokretnije) date iroke mase.
Posle ovog socijalnog pogleda na svet ne
emo se iznenaditi to Nie smatra i eksploata
ciju ivotnim principom, voljom za mo u
prirodi i biologiji, i smatra da njena drutvena
neizbenost takoe poiva na takvoj biolokoj
zakonitosti. On pie: ivot je u sutini sam
eksproprijacija, povreda i gaenje tueg i slabi
jeg, tlaenje, okrutnost, naturanje svojih formi
drugima. Prisvajanje ili bar eksploatacija... Eks
ploatacija nije karakteristika pokvarenog ili ne
savrenog i primitivnog drutvenog stanja, nego
bitni deo ivog kao organska osnovna funkcija,
i posledica volje za mo, ili zapravo volje za
ivot.
Besumnje je i bez komentara svakom jasno
da Nie i ovde ini isti naivni i brutalni obrt, o
kome smo ranije govorili.
Na osnovu takve bioloke zakonitosti Nie
se bori protiv hrianstva i demokrati je, jer za
njega znae povredu osnovnog principa priro
de i ivota^/. Time se upotpunjuje prava su
tina Nieovog slobodnog miljenja. Protiv

44
hrianstva on se bori zato to u njemu vidi
pretka moderne demokrati]e. Demokratskoj izo-
paenosti poetak je jednakost dua pred bogom
u hrianstvu. O tome on kae ovo: ovean-
stvo su prvo nauili na religiozno mucanje o
jednakosti, a zatim su mu od nje napravili etiku;
zar je udo ako ovek svrava time da je smatra
ozbiljnom, ost varljivom! Hou da kaem: poli
tikom, demokratskom, socijalistikom..."
To je glavna optuba koju Nie podie pro
tiv hrianstva. Hrianstvb favorizuje ivotinju
stada, ono je izbilo iz antikog podzemlja", ono
se protivi itavom moralnom nagonu vladajuih
klasa. Isus, njegov osniva, bio je politiki zli
kovac".
Ali itav Nieov antihristovski" stav je
samo uvod u njegovu borbu protiv moderne de-
mokratije. Hrianstvo se nastavlja Francuskom
revolucijom. Zavodnik je: Ruso... Zatim dolazi...
da je srea svih" (tj. Hristovo carstvo nebesko)
cilj kome vredi teiti. Na najboljem smo putu:
poelo je carstvo nebesko siromanih duhom.
Meustupnjevi su: buruj (skorojevi svojim
novcem) i radnik (skorojevi pojavom maine)."
Na drugom mestu kao suprotan tip snanom
osloboenom duhu" postavlja sledei niz: ,,Sa-
vanarola, Luter, Ruso, Robespjer, Sen-Simon."
Hrianstvo i demokratija, nastala iz hrian
stva, time to kre osnovni,.bioloki" zakon ivo
ta odgovorni su za modemu demokrati ju. U Ni-
eovim oima demokratija ne znai samo de
kadenciju drave" nego, pre svega, i otuplja-
vanje Evrope i degeneraciju Evropejca".

45
Demokratij a vodi itavo oveanstvo u or-so-
:ak dekadencije; unitenjem nejejdnakosti ne-
itaje iz oveanstva sve to je uzvieno i veliko,
lasta je duboka i opta ravnodunost prema sva-
coj vrednosti. Po recima Nieovog Zaratustre,
lemokratija stvara tip najnieg oveka, koga
;reba sasvim odbaciti, negativni supro'tan pol
'Tieovom idealu ,,natoveka. Alfred Bojmler,
?aistiki filozof, govori o njemu sasvim u ni-
eovskom smislu kao o funkcioneru demokrat-
;ko-socijalistikog drutva4*. 'Utakvoj demokrat-
;koj vladavini bie unitena svaka hijerarhija,
Die opta vladavina oloa. Olo gore olo
iole**, kae Zaratustra.
Kako je Nie morao da uvidi da u drutvu
ljegova vremena odista vlada demokrati ja, mo-
%ao je neto da korigira u svom stavu po pita-
iju darvinizma. Njegov bioloki aristokratizam
;mo ve upoznali: on znai pusto mitologisanje
dojedinih odlomaka vulgarizovanog darvinizma.
Matovek, novi ideal njegovog poslednjeg peri-
Dda, potie takoe iz tog biolokog mita. Dok se
mogao nadati istoriskom obrtu koji vodi ka po-
oedi vie rase**, njegov stav prema darvinizmu
lije bio dokraja neprijateljski. Prinudno pri-
ivatanje vladavine demokratije (koju, naravho,
Livek smatra privremenom) zaotrava njegov
stav po pitanju borbe za opstanak**. Poto se
iva drutveno svrila pobedom slabih, oloa,.
kako bi, dakle, moglo biti ispravno takvo uenje7
Da bi obrazloio svoje negativno stanovite,
Nie daje povrnu i ne mnogo eruditivnu kri
tiku darvinizma, naprimer, mogunosti korie-

46
nj a pojedinih organa, gladi kao potstrekaa itd.
Na njegovo mesto sve vie stupa mit o volji
za mo. Fiziolozi neka razmisle da li sm atraju
nagon za samoodranjem osnovnim nagonom
nekog organskog bia. Ko ivi, eli, pre svega,
da koristi svoju snagu; samoodranje je samo
jedna od posledica.
A to detinjasto traganje za analogijom ide
tako daleko da eli da i nauku o atomima zameni
voljom materijalnih tela za mo. Takva , kri-
tika darvinizma dostie vrhunac time to Nie
opet ubacuje svoj drutveni ideal u prirodu i
vladavinu aristokrati je nad velikom veinom
istie kao prirodni zakon. J a a n j e tipinog
je opasno po o d r a n j e vrste. Taj bioloki
mit sad je ve osnova Nieove kritike postojee
dekadentne kulture i ujedno budua perspek
tiva njegovog natoveka, kao i njegovog preo-
cenjivanja svih vrednosti.
Dvostranost Nieove kritike dekadencije je
vana. U njoj se jasno izraava njegov poloaj
prema romantikoj .kritici kapitalizma, njegova
slaganja i otstupanja, kao i one take u kojima
je prevazilazi u reakcionarnom smislu. Nie i-
goe buroasku kulturu svog vremena kao de
kadentnu. kao i raniji romantiki kritiari ka
pitalizma. Meutim, on joj ne suprotstavlja kao
pozitivni ideal srednjevekovnu, patrijarhalnu
kulturu iz vremena pre opte robne razmene kao
oni, ve utopiju razvijenijeg, aristokratskijeg
oblika kapitalizma, takvu utopiju koja se vrlo
brzo ostvarila u imperijalistikom monopoli-
stikom kapitalizmu.
47
 Nieov razvitak pokazuje stalno sve jae ki-
danje sa onom romantikom s kojom je njegovo
miljenje u poetku odravalo tesnu srodnost.
Dioniziski princip stoerni stub interpretacije
Antike u svojim delima iz mladih dana po
zajmio je od romantike nauke Starog veka;
samo ga on u velikoj meri i neopravdano uop-
tava. (Nie je i u tom pogledu mnogo manje
originalan nego to sam veru je i to misle
njegovi potovaoci.) Taj prvobitno romantiki
pojam se, meutim, kod njega sve jae transfor
mira, a kasnije postaje upravo suprotnost ro
mantici, ba kao i pojava maloas istaknutih
skretanja od njegovih socijalnih ideala./'Dioni
ziski princip treba da sadri afirmaciju ivota i
nove epohe koja nastaje, nasuprot pravoj roman
tici, koja potie od Rusoa i nalazi na vie mesta
dodirne take s demokratijom. (Nie se u vie
mahova poziva na Viktora Igoa, or Sandovu,
Milea itd.)
Mada romantiku osuuje kao dekadenciju i
nihilizam, nikad potpuno ne raskida sa njom.
Nie i sam dobro zna koliko je duboko povezan
s dekadencijom. U svom autobiografskom spisu
Ecce Homo on kae: Apstrahujui... da sam de-
kadent, ja sam i njegova suprotnost/*
Kao otrouman kritiar modeme kulture
ije mnoge delove kao i psiholoke i estetske
simptome odlino poznaje on jasno vidi da
.se te dve tendencije neprekidno stapaju ujedno.
On, isto tako, ne razlikuje i ne ocenjuje otstu-
panja prema pojedinim simptomima, ve po to
me da li odnosna pojava ili tendencija vodi afir-
48
maciji ili negiranju perioda imperijalizma koji
se pribliava.
Nie, dakle, u sadanjosti vidi meavinu
dveju srodnih, a ipak suprotnih tendencija. Po
njemu, pod vladavinom demokratije svaki zna
ajan i neobian ovek ovog vremena mora da
,,oboli. Antipatija prema demokratiji, koja se
na taj nain javlja i potencira do bolesti (pesimi
zam, nihilizam, dekadencija), po Nieu, moe
biti pozitivna, moe pokazati put u budunost
ako ljudi pod njenom opsesijom pobee svaki
plebejski uticaj vremena i ako odluivi da
srue demokratiju izvre preocenjivanje svih
vrednosti. (U etvrtom odeljku Zaratustre Nie
daje detaljnu sliku raznih tipova dekadencije i
ujedno, u tom okviru, do koje mere ih priznaje
za svoje saveznike.)
U emu se, dakle, sastoji preobraaj drutva
koji Nie zahteva? Pre svega u novoj perspek
tivi budunosti. Nie smatra da e svet prerasti
tesni nacionalizam i provincijalizam sadanjosti,
da poinje epoha visoke politike i velikih ra
tova, epoha za koju on nalazi da je Bizmark ne
podesan. Sa socijalnog gledita, njegova per
spektiva o buduim gospodarima sveta je ova:
Pogled na sadanjeg Evropljanina ispunjava me
velikim nadama: stvara se neustraiva vladajua
rasa, prizvana df gospodari nad rasprostranje
n i m ! veoma razumnim stadom.44
Sada je, pak, zadatak filozofije da stvori
etiku kojoj je cilj odgajivanje takve vladajue
kaste, buduih gospodara sveta... Da se to sta
nje stvori, potreban je nov terorizam4*.
4 N ie i faizam 49
 Ispitajmo moral koji je, po Nieu, potreban
za odgajivanje takve vladajue rase. Njegova
polazna taka je n o v o varvarizovanje na
gona. Nie pie ovako: Vladajua rasa moe iz
rasti samo iz uasnih i nSsilnih 'pcetaka. Pita
nje je: gde su v a r v a r i XX veka? Oni e se.
oigledno, moi videti samo posle uasnih soci
jalnih kriza i konsolidovae se...
- Tu je Nie, besumnje, prorok hitlerizma.
Kroz celokupni Nieov razvitak, kao crvena nit
provlai se ideal varvarizcvanja ljudskih na
gona. To smo mogli videti ve u njegovim de-
lima iz mlaih dana; onde se to ispoljava kao
originalna borba za dublje razume van je Antike.
Ta njegova, u pojedinim detaljima opravdana,
borba za shvatanje Antike, protiv akademskih
konvencija, a koja je bila kao mamac za nezado
voljne intelektualne krugove, u sutini ima za
sadrinu to da je otkrila varvarizam kao istin
ski vodei princip Antike. Tu filozofiju isto-
rije Nie proiruje kasnije na Renesansu, na
Francusku XVII veka. Svuda vidi obrasce, sliku
uenog budueg tipa varvara.
/PoNieu, varvarstvostoji kraj kolevke svake
kulture. Prema njegovom idealu varvarstvo je,
takoe, i kraj i kruna svakog kulturnog razvitka.
U zavrnom glavnom delu ovako definie svoj
ideal superiornijeg oveka vieg ranga: ;,ovek
je monstrum i ivotinja vieg ranga, superior
niji ovek-ie neovean-iiiatovek: tako se to
spaja^-Sa svakim porastom u visinu i u veliinu,
ovek raste i u dubinu i u strahotu; ne elimo
jedno bez drugog ili jo bolje reeno: to vie
teimo za jednim, to pre postiemo ba drugo."
Za sve to potrebno je u prvom redu pobediti
(hriansko-demokratsku) savest. Savest_je, po
Nieu, strahota prvobitnog varvarstva okrenuta
unutra, nakaza koja je rezultat" ruilakog rada
hrianstva i demokrati je. Zadatak novog mo
rala on vidi u prvom redu u osloboenju oveka,
u takvom njegovom osloboenju od sa vesti da
bi se njegova prvobitna nemilosrdnost mogla
opet okrenuti prema spoljanjosti. Kako Nie u
ugnjetavanju i u eksploataciji, kao to smo vi-
deli, vidi osnovne bioloke" injenice, njegova
etika eli da otkloni sve to bi oveka sprea
valo u iivljavanju tog zdravog nagona". Su
mnjam u misao da je egoizam tetan i da ga
treba odbaciti, elim da stvorim istu savest za
egoizam."
Pesimizam snage", unutranje pobeivanje
dekadencije je, dakle, potvrivanje ovekove
bestijalnosti. Bestijalnost vie ne uasava; do
vitljiva i srena neustraivost je u takvim vre
menima najpobedonosniji oblik duhovnosti."'
Kada smo jednom jasno sagledali taj osnovni
princip Nieove etike i socijalne filozofije, na
lazimo da je prirodno to je postao oduevljen
prorok militarizma imperijalistike epohe. Ve
smo videli da on idealie militarizaciju radnih
odnosa, i samo je dosledan kada i sam milita
rizam oduevljeno odobrava. Radujem se mi
litaristikom razvitku Evrope... To je povlai
vanje varvaru, tavie divljoj zveri u svakom
u nama."
4*
51
 Zato Nie, savreno u skladu sa svojim
osnovnim shvatanjem, slavi imperijalistiku
vojniku dravu, prerastanje militaristike Pru
ske u zemlju gospodara sveta u buduoj epohi
koju je nazreo: Postojanje vojnike drave je
poslednja mogunost sadanje ili budue tradi
cije data oveku najvieg tipa, snanom oveku.
A u tom cilju mogu se, zaista, sankcionisati svi
oni pojmovi koji ovekoveuju neprijateljstvo i
razlike po rangu meu dravama/* (Naprimer,
nacionalizam, zatitne carine.)
Nie koji je, kao to smo videli, uopte od
bacivao provincijalizam i nacionalizam, odo
brava ovaj potonji kad postaje sredstvo imperi
jalistike borbe, imperijalistikih ratova, pokre
nutih za vladavinu nad svetom. Nisu potrebni
komentari u pojedinostima da pokaemo pove
zanost celokupne reakcionarne ideologije impe
rijalistike epohe s tim mislima (sve do faizma).
Naravno, mnogi Nieovi potovaoci nastoje da
zamagle tu povezanost, a njegov bljetavi, ne
sistematski i aforistiki stil prua mogunost za
takvo zamagljivanje. Kod Niea, naime, nala
zimo iroku, znaajnu, u pojedinostima duhovitu
i umesnu kritiku kulture kapitalistike epohe,
a osnovne varvarsko-reakcioname tendencije ne
izviru uvek jasno iza svakog aforizma (uprkos
tome to su ti aforizmi u Nieovoj celokupnoj
kulturnoj kritici osnovi njegovog pogleda na
svet). Ta kritika kulture vrila je za vreme
itave imperijalistike epohe ogroman uticaj na
intelektualce celog sveta; mnogi prikazi Nie-
ovog uenja ograniavaju se iskljuivo na to i

52
 sasvim zanemaruju bitnu sr Nieove filozofije
koju smo istakli. Uprkos ovom, svesnom ili ne-
svesnom, zamagljivanju Nieove delatnosti, re
akcionarna sutina njegove filozofije, njegova
nastojanja da varvarizuje oveanstvo postaju
sve oiglednija. Tu Nieovu zaslugu je, najzad
kao to smo kazali faist Rozenberg za
hvalno priznao i Nieu kao Hitlerovom pretku
obezbedio poasno mesto u Panteonu nacizma.
Nieovo uenje, prirodno, nije identino sa
zvaninom ideologijom hitlerizma. Ne moe biti
s njim identino ve zato to je Nie prestao
da misli u predveerje imperijalizma. Imperija
listiko varvarstvo je, dakle, kod njega samo vi
zija budunosti, a faistika ideologija je proiz
vod odvratnog truljenja razvijenog imperijali
zma. To vremensko otstupanje odreuje i razliku
u misaonom i estetskom nivou. Nie je univer
zalno i mnogostrano obrazovan ovek, u otroj
suprotnosti sa neznalatvom jednog Hitlera ili
Geringa, s nadutom poluobrazovanou jednog
Gebelsa ili Rozenberga; on je, uprkos svojoj
usiljenosti, duhovit i znaajan stilist koji je
mada esto problematino ipak delovao ra
zvijajui jezik, dok je pod hitlerovskom tirani
jom vreno varvarizovanje i obeaenje ne-
makog jezika. Pored tog moglo bi se ukazati
jo na brojna otstupanja u pojedinostima. (Nie
je, naprimer, uvek dubpko prezirao antisemi
tizam.) ' ' ' ~
Uprkos svim tim misaonim, estetskim i mo
ralnim razlikama, Rozenberg je s pravom pro
glasio Niea pretkom nemakog faizma. Jer je

53
on u nemaku filozofiju uneo glorifikaciju var-
varstva, i ukoliko pravinije ocenjujemo Nieove
duhovne sposobnosti, njegovu kultumokritiku
delatnost, utoliko moramo jasnije uoiti da je
preokret koji je on izvrio stvorio osnovu za
reakcionarni razvitak iz kojeg je potom faizam
snabdevao svoj duhovni arsenal.
1943 g.
 NICE KAO PRETEA FAISTIKE
ESTETIKE
Apstrahujui, naime, da sam dekadent,
ja sam i njegova suprotnost.
Nie: Ecce Homo."

Faistika estetika nema ni jednog motiva

koji ne bi, posredno ili neposredno, poticao od
Niea; stega ne vredi nabrajati te motive poev
od teorije mita i antirealizma. U toku analize
Nieove estetike italac e i sam toliko osetiti
njegovu srodnost s faizmom da e se izlaganje
usretsrediti vie na isticanje razlika. Je r razlika
ima, skoro u svakoj taci, i pored odluujueg
srodstva u sutini. Ne samo zato to je Nie
uprkos svoj svojoj problematinosti znaajan i
zanimljiv mislilac, dok su njegovi faistiki po-
tovaoci i sledbenici eklektiki apologete, siko-
fantski demagozi, prazni frazeri u slubi umi
rueg kapitalizma, ve, uglavnom, zbog razno
likog karaktera dvaju vremenskih otseka u
razvitku buroaske ideologije.
Faizmu je potrebno da u buroaskom na-
sleu istrebi sve to je napredno; i u Nieovom
sluaju potrebno mu je da falsifikuje Ili negira
55
one elemente u kojima se kod ovog mislioca
ispoljila subjektivno potena romantina kritika
kapitalistike kulture. Razume se, Nieovo du
boko oajanje zbog dekadencije kapitalistike
kulture ne moe se sasvim izbaciti, te ostaje i
injenica da je Nieova kritika kapitalistike
kulture osnova liberalnih kultumokritikih ten
dencija imperijalistike epohe, koje je faizam
tako estoko napadao. Zato Rozenberg, zvanini
teoretiar faizma, uprkos svem svom potovanju
prema njemu, posmatra Niea ,,kritiki. On u
njemu vidi rtvu jednog ravog liberalnog, ma
terijalistikog perioda. to je Nie poludio,
ima svoj dublji znaaj. Neizmema nagomilana
volja za stvaralatvom prokrila je, istina, sebi
put kao brzac, ali ta ista, ve mnogo ranije
s k r h a n a volja nije vie mogla da ostvari
svoje uoblienje. Rozenberg smatra Nieovo
ranije delovanje obelejem tog perioda ludila.
,,U n j e g o v o ime se vrilo meanje rase sa
svakojakim Sirijcima i crncima, mada je ba
Nie bio za strogo rasno odabiranje. Nie se
upleo u tenje zanesenih politikih laktaa, to
je bilo jo gore nego da je pao u ake razboj
nika. Nemaki narod je stalno sluao samo o la
danju svih veza, o subjektivizmu, o ,linosti*,
a nita o disciplini, o unutranjoj izgradnji.
Jednom reju, Rozenberg vidi da je Nie u pret-
faistikom periodu bio filozof omraenog libe
ralizma.
Rozenberg pristupa likvidaciji tog liberalnog
Nieovog naslea nezgrapnim psovkama. Nje
gov faistiki kolega, Alfred Bojmler, profesor
56
 Berlinskog univerziteta, tei istom cilju kori
stei finija sredstva. On estoko polemie protiv
ocene Niea svog, takoe faistikog, kolege
Ernsta Bertrama, Dordovog uenika. Za
Bertrama, koji nieovske tradicije predratnog
imperijalizma produava i razvija za potrebe
faizma, Nie je samo tragian revolucionar*'.
,.Nigde se", veli Bertram, tendencija iskljuive
individue koja rui misterije, i sva njena
intelektualna nepotednost nisu borile tako
izrazito fatalno protiv svake vrste svetog
mraka, a ipak sa strepnjom mistiara, dokraja
unutarnje religiozno vezanog, kao u ovom vol-
terijancu, koji se uzdigao do Zaratustre i nad
maio ga." Tu Nieovu sliku, koja pretstavlja
faizovan, i do mistike produen Simelov por
tret Niea, Bojmler najotrije odbija. I Bojmler,
dodue, kritikuje Nieove pozitivistike" ten
dencije i poziva se protiv njegovih teorija mita
na dubljeg" i .Agtinskijeg" Geresa, Bahofena
itd., ali za njegafNie nije tragina linost, ve,
naprotiv, mislilac s kojim poinje sasvim novo
razdoblje oveanstva. Po Bojmleru, Nie se u
isti mah bori na dva fronta: protiv prosveeno-
sti i protiv romantike; time eli da ga napravi
teoriskim preteom faistikog demagokog rata
na dva fronta protiv marksizma i protiv re
akcije. (Tom shvatanju Niea prethodi Meler
van den Bruk, koji hoe da konzervatizam shvati
kao suprotnost liberalizmu a istovremeno i re
akciji.)
Nieovu tragediju Bojmler vidi u tome to
su za razumevanje njegove filozofije u Biz-

57
m ar kovom drugom nemakom Rajhu nedosta
jali preduslovi, tako da je vodio uzaludnu borbu
da njegova filozofija postane osnova Bizmar-
kovog drugog Rajha. A Bizmarkov drugi Rajh
je na tome i doiveo slom. Nie je bio pozvan
da dovede do raspadanja nacionalni liberalizam,
taj poslednji oblik sinteze romantike i prosve-
enosti, iji je ideoloki osniva bio Hegel. Ono
to Bizmark nije video, video je poput proroka
Nie: Istorija Rajha postala je istorija duhovnog
poraza Bizmarka... buroaski ifta je postao go
spodar nad dravnikom, politiku su naizmence
odreivali liberalizam i romantika, ali su se, pre
svega, pravili dobri poslovi... U svetskom ratu
se sruila raskona romantino-liberalna grae
vina, i tada su se odmah pokazala oba velika
antipoda prolosti. Po faistikoj filozofiji isto-
rije, najdublji uzrok sloma drugog Rajha bila
je suprotnost BizmarkNie, a izmirenje,
sintezu ove dve mitske linosti donee tek trei
Rajh. Franc auveker, faistiki pisac, ovako
pie o sadanjosti: Bizmarkov i Nieov sprea
vani i onemoguavani susret bie svrena inje
nica, o koju e se razbiti svi napadi neprijatelj
skih sila. To je faistiki mit o sintezi dubine
nemake due i nemake moi.
U tom mitu istinito je samo to da je Nie,
poto je brzo savladao svoje mladiko odu
evljenje za osnivanje Rajha, priao Bizmarko-
vim neprijateljima i otvoreno prezreo njega i
njegov reim. On o Bizinarku kae: Zna i ceni
filozofiju kao neki seljak ili studenti. O nje
govom Rajhu, pak, govori: To je bezuslovno
58
imperija u kojoj se sve svodi na najniu osred-
njost i puzavatvo. On prezire Bizmarkovo po
litiko reenje, jer u njemu vidi kompromis
izmeu vlade i naroda. Njegova kritika Bi-
marka i Bizmarkovog reima na istoj je liniji
kao i kritika openhauera i Riharda Vagnera,
poto se u isto vreme odrekao potovanja prema
njima. Nie se kod sve trojice bori protiv onog
to naziva dekadencij onL-J-Mednom aforizmu iz
del ^or^rrrt,r~ontu trojicu stavlja jednog
pored drugog: openhauera, najvie itanog ne-
makog filozofa, Vagnera, najpopularnijeg ne-
makog muziara i Bizmarka, najuglednijeg ne-
makog dravnika. Znamo, i u toku naih
razmatranja moraemo vie puta istai, da je
pobijanje Vagnerovih umetnikih naela voma
taka borbe protiv dekadencije, borbe za
,,zdravu umetnost u Nieovoj estetici, kao to je
pobijanje openhauera centralno pitanje nje
gove kasnije filozofije. Povezivanje Bizmarka
sa ovom dvojicom pokazuje, dakle, sasvim tano
kako Nie ocenjuje Bizmarka: kao pretstavmka
dekadencije na dravnom i politikom polju.
Nie s brutalnom jasnoom formulie ta
podrazumeva pod tom dekadencijom u politici:
Moderna demokratija je istoriski oblik raspa
danja drav- Nie izlae ovu misao najrazli-
nijim varijacijama na raznim mestima svoga
del. Navodim karakteristian citat iz njegovog
kasnijeg perioda: Pomirimo se sa injenicama:
narod je pobedio... odnosno ,robovi'... odnosno
,olo... odnosno ,stado... sa ,gospodom4 je svr-
* Zora" P r e V.
59
eno... Ta pobeda se moe smatrati i trovanjem
krvi. (Ona je pomeala rase.)... ,Spasenje* ljud
skog roda (naime od ,gospode') na najboljem j
putu; sve se naoigled pretvara u jevrejski ili
hrianski olo. (Re ovde nije vana.) Nie,
kao pre njega Bruno Bauer, pretstavlja ovde
pobedu modeme demokrati je kao pobedu
jevreisko-hrianskog principa protiv otmenog
Rima. Renesansa je bila protuudarac. Ali Refor
m a t ja ponovo dovodi jevrejsko-hrianski prin
cip do pobede. A Francuska revolucija zadaje
poslednji udarac: ,;Poslednji otmeni politiki
sistem Evrope, f r a n c u s k i XVII/XVIII vek,
skrhao se pod navalom osvetnikih nagona fu
kare. Pobeda ove prostake demokrati] e dovodi
do razbijanja pojma drave, do ukidanja su
protnosti ,privatnog i javnog'. Dravne poslove
sve vise preuzimaju privatni krugovi... Razu-
zdavanje privatne linosti (uvam se da kaem:
individue) posledica je demokratskog pojma
drave... Suvian je svaki komentar da bi se
shvatilo kakvo je miljenje Nie imao o Biz~
marku, koji je napravio kompromis s tom fu
karom: za Niea Bizmark nije dovoljno odluan
kao reakcionar.

I
Nije nam ovde zadatak da otkrijemo i onako
oigledne protivrenosti Nieovog mitskog gle
danja na istoriju. Morali smo ukratko prikazati
ova Nieova shvatanja da bismo pravilno pri
stupili njegovim shvatanjima o umetnosti. Nie,
naime, kad iba dekadenciju svojih savTemenika
60
 u umetnosti, istupa u prvom redu protiv njenih
demokratskoplebejskih tendencija, naroito u
umetnosti Riharda Vagnera. Osnovno obeleje
ove plebejske dekadencije Nie vidi u preovla-
ivanju g l u m a k o g e l e m e n t a . Epohe
demokrati je uzdiu glumca u Atini isto kao
i danas. Rihard Vagner je na tom polju pre-
vaziao sve pre sebe i toliku ast pribavio glumcu
da se oveku koa jei. Muzika, poezija, religija,
kultura, knjiga, porodica, otadbina, saobraaj,
sve je to pre svega umetnost, bolje reeno
lakrdijaenje. A na drugom mestu: Da li
je Vagner uopte bio muziar? U svakom
sluaju, bio je neto drugo v i e : naime bes-
primerni histrion; najvei glumac^ najudesniji
pozorini genij to su ga Nemci ikad imali, na
s c e n a r i s t_ par excellence.'*
Iz te sutine njegove kritike dekadencije ja
sno izbijaju drutveni i politiki uzroci zbog
kojih Nie tako odluno odbija glumca: Nauka
o jednakosti! ta od ove nema otrovnijeg
otrova: naoko i z g l e d a kao da je sama pravda
propoveda, a, ustvari, ona je s m r t pravde...
to je oko te nauke o jednakosti poteklo toliko
grozote i krvi, dalo je ovoj par excellence mo
dernoj ideji neku vrstu oreola i slave, tako da
je revolucija kao-.-g.lji.BQ. a opsenila i najpleme
nitije duhove. Ali, najzad,' to'ipak nije razlog
da je vie potujemo. Samo jednog znam koji ju
je osetio kako je treba osetiti: s g n u a n j e m .
To je Gete... ,,
Stoga sefrNie u istoriji umetnosti bori protiv
Vagnera tako da ga svrstava u francuske roman-

61
tiare: za Niea Vagner je ..Viktor Igo muzikog
izraza**. A francuska romantika je u Nieovim
cima plebejska reakcija ukusa; sam Viktor
Igo je plitak, demagog, ljubitelj velikih reci
i irokih gestova, udvara mase, koji se glasom
j evanelista obraa svemu nislom, ugnjetenom,
unakaenom i zakrljalom i nema pojma o tome
ta je stega i dostojanstvo duha, ta je intelek
tualna savest, sve u svemu nesyestan glumac,
kao skoro svaki umetnik demokratskog pokreta.
Njegov genij utie na masu kao alkoholno pie
u isti mah opija je i zaglupljuje**. Nie
otkriva ista obeleja kod Milea i or Sandove
itd. Hijerarhiju umetnikih tipova kritiki svr
stava u tri kategorije:
Postoji:
1. monologna umetnost (ili ,dijalog
s bogom*);
2. drutvena umetnost, koja pretpostavlja
socit*, finije tipove oveka;
3. demagoka umetnost, naprimer Vag
ner (za nemaki ,narod*), Viktor Igo.
Ona umetnost znojavih plebejaca** je umet
nost za m a s e. Ta definicija je znak Nieovog
najdubljeg prezira prema itavom pravcu. Jer
pulchrum est paucorum hominum****. U umet-
nosti mas veliko, uzvieno, gigantsko, suge
stivno, zanosno, to to pokree mase zame-
njuje ono to je lepo. Poznajemo masu, pozna-
* otmeno drutvo. P r e v .
** Lepo je dato malom broju ljudi Prev.

62
 jemo poarite. Najboljem delu onih to tam a
sede, nemakim omladincima, mladim Sigfri-
dima i drugim vagnerijancima potrebno je
ono to je uzvieno, duboko, to osvaja... Osta*
lima koji takoe tamo sede, obrazovanim kre
tenima, sitnim blaziranim tipovima, veno en
stvenima, onima koji sreno preivaju. jednom
reju, n a r o d u takoe treba uzvieno, duboko,
to osvaja. Sve je pravljeno na jedan kalup:
,ko nas savlada jak je; ko nas uzdie
boanstven je; ko nam otvara vidike dubok
je... Da bismo uzvisili ljude, i sami treba d.
budemo uzvieni. Lutajmo, dakle, po oblacima,
mobiliimo beskonanost, istovarimo oko sebe
velike simbole! Sursum, bumbum! nema bo
ljeg saveta od ovoga. Neka ,grudi koje se nadi
maju* budu na argumenat, a ,lepa oseanja*
na navija. Vrlina pobeuje i kontrapunkt."
Ista bezmema grubost sredstava za prostaku
publiku ispoljava se, po Nieovom miljenju, u
knjievnom naturalizmu: ,,Hoe da n a s i
l j e m iznude panju italaca; otuda mnogo ma
lih uzbudljivih detalja ,naturalizma* to spada
u eru demokratije: treba z a g o l i c a t i ogru-
beli, od prekomernog rada zamoreni intelekat!**
Tu dekadenciju demokratije i vulgarnosti
Nie dovodi u tesnu vezu s drutveno-ekonom-
skim razvitkom XIX veka. Nije tu re o 4 me
da je Nie ikada ita razumevao o ekor im
osobenostima kapitalizma on se -ii
povrno nije interesovao. No, on Irrsfc cgjaa
najupadljivije simptome kapitalistike ekono
mike, uvoenje maine, rastuu podelu rada,

63
porast velikih gradova, propadanje sitne pro
izvodnje itd. i, ne uoavajui ekonomske i
klasne odnose, neposredno ih povezuje sa simp
tomima kulturnog nazadovanja koje je zapazio.
Njegov stav prema kulturnim posledicama ka
pitalistikog razvitka je u polaznoj taci isto-
vetan sa stavom romantiarskog antikapitalizma,
s romantiarskom kritikom razornih dejstava
mainskog doba po kulturu. Njegova kritika
u ovoj oblasti ni u kom sluaju nije iznad pro
eka ovog pravca; tavie, ona u sagledavanju
stvarnih odnosa daleko zaostaje za engleskim i
francuskim romantiarskim antikapitalistima.
Uzmimo, naprimer, njegovo izlaganje o unaka-
zujuem dejstvu maine: .,Maina je bezlina,
ona liava rad svoga ponosa, svega individualno
d o b r o g i p o g r e n o g , to je svojstveno
svakom nemainskom radu liava ga, dakle,
delia ovenosti u njemu. Nekada je svaka ku
povina od zanatlije znaila o d l i k o v a n j e
l i c a ijim smo se izraevinama okruavali;
predmeti domainstva i odea postajali su na taj
nain simboli uzajamnog potovanja i Jine po
vezanosti. A danas nam se ini da ivimo usred
anonimnog bezlinog ropstva. Za olakanje
rada ne bi trebalo da platimo suvie visoku
cenu.
Glavni svoj napad Nie usmerava protiv
razornog dejstva kapitalistike podele rada na
kulturu. Njegovoj panji i ovde izmie sve to
se odnosi na samu proizvodnju, na borbu klasa.
Njega interesu ju samo dva momenta: prvo, da
je kapitalistika podela rada svaku profesiju

64
liila onog neposrednog smisla koji je imala u
ranijim drutvima i da je svaka delatnost, i
kapitalista i radnika, u sadanjem drutvu li
ena smisla; drugo i prvenstveno, njega intere-
suje pitanje .dokoJice. - Nie s pravom smatra
dokolicu- subjektivrimi preduslovom svake
aktivne i receptivne kulturne delatnosti; kao
poznavalac razvitka antikog drutva on jasno
vidi znaaj dokolice graanina polisa za antiku
kulturu. Zato besom i ironijom analizira i
kvantitativno i kvalitativno nedovoljnu dokolicu
u kapitalistikom drutvu, ali je za njega veoma
karakteristino da ovaj problem postavlja samo
za vladaj ue klase. U kulturnom pogledu rad
nici, po Nieovom shvatanju, uopte ne dolaze
u obzir i njihova dokolica za njega nije intere
santan problem. Zato nije sluajnost da u slici
antikog drutva, koju je nacrtao mladi Nie,
ropstvo igra toliku ulogu. Bez ropstva ne bi
bilo dokolice za vladajui sloj, a bez dokolice ne
bi bilo ni kulture. Nie veli: Ako je istina da
su Grci propali zbog svog ropstva, onda je neto
drugo mnogo sigurnije, naime da emo mi pro
pasti zbog toga to n e m a m o ropstva."
Ovi aspekti potstiu Niea na polemiku pro
tiv kapitalistikog drutva koje o v e k a i n i
b e z l i n i m , a da pritom ne vidi ekonomsku
pozadinu problema. Glavni nedostatak aktivnog
oveka" on kritikuje ovako: Aktivnim ljudima
obino nedostaje delatnost^neg ranga; tu pod-
r a z u m e v a m in d i v i d u a T r n r -delatnost. Oni
rade kao inovnici, trgovci ili naunici, tj. kao
kolektivna bia. a ne kao- sasvim odreeni po-
jedini i j e d i n i ljudi; u tom pogledu su len-
tine7 Nesrea. aktivnih ljudi je u tome to je
njihova delatnhst gotovo uvek u izvesnoj meri
nerazumna. Naprimer, bankara koji zgre zlato
ne smete pitati za uzrok njegove neumorne de-
latnosti: ona je nerazumna. Aktivni ljudi se
kotrljaju kao to se kamen kotrlja saobrazno
gluposti mehanike. I danas jo, kao i u sva
kom dobu, ljudi se dele na robove i slobodne;
jer ko nema dve treine svoga dana za sebe,
taj je rob,, pa bio on to mu dragOT dravnik,
trgovac, inovnik ili naunik."
Vrlo je interesantno i karakteristino s ko
jim reakcionarnim romantikim izmenama Nie
obnavlja staru prosvetiteljsku kritiku kapita
lizma. Ve je Ferguson kritikovao kapitalistiko
drutvo zbog toga to podelom rada pretvara
sve ljude u helote i to u njemu nema slobodnih
ljudi. Ferguson je kapitalizam prvenstveno i
nio odgovornim za degradaciju radnih ljudi.
Nie pak suava tu kritiku, s jedne strane, time
da je ograniava na vladajuu klasu, a, s druge
strane, time to je svodi iskljuivo na kritiku
kulture u uem, buroaskom smislu. Na taj
nain, njegova kritika dovodi samo dotle da od
kapitalizma zahteva ivot pun smisla" za pro
izvoae kulture i obrazovanu, ali ekonomski i
drutveno parazitsku publiku. Primena ideolo
gije grkog polisa sa njenim na tadanjim eko
nomskim uslovima zasnovanim prezirom prema
radu, ija je obnova u vreme Velike francuske
revolucije postala tragino problematina, kod
Niea se u predveerje imperijalizma razvija u
reakcionarnu apologiju parazitizma^
Ta parazitska crta manifestu je se sasvim ja
sno kad Nie analizira one od posledica kapita
listike podele rada koje su za njega odluujue,
naime posledice po umetnost. On ovde polazi od
kvaliteta i. kvantiteta dokolice. ,,U sebi nosimo
sa vest jedne r a d i n e epohe: to nam ne do
puta da najbolje asove i prepodnevno vreme
posvetimo umetnosti, pa ma bila re i o naj
dostojnijoj i naj uzvieni joj umetnosti. Umetnost
je u naim oima stvar dokolice, odmora; njoj
posveujemo o s t a t k e svog vremena, svojih
snaga. To je opta injenica kojom se men ja
poloaj umetnosti prema ivotu: ako umetnost
postavlja v e l i k e zahteve u pogledu vremena
i snage onima koji je primaju, ona e naii na
o t p o r sa vesti radnih i sposobnih ljudi; umet
nost je upuena na nemarne i nesavesne ljude,
ija je priroda nepodesna ba za recepciju
v e l i k e umetnosti i koji smatraju njene za
hteve pretencioznim. Time je s njom svreno,
za nju nema vie ni vazduha ni slobodnog daha;
ili, pak, velika umetnost pokuava da se u
grubljoj i preruenoj formi odomai (ili bar da
ivotari) u onoj drugoj atmosferi, koja je,
ustvari, prirodan elemenat samo za m a l u
umetnost, za umetnost odmora, zabavne razo
node." A na drugom mestu Nie ovako karakte-
rie razvijenijeg oveka kapitalistikog drutva,
uporeujui ga sa ovekom ranijih epoha: Ono
to nas razlikuje od njega jeste oseanje neiz-
meme irine, ali ujedno i neizmeme praznine;
5* 67
i pronalaljivost svih superiornijih ljudi ovog
veka usmerena je na to da se to s t r a n o os e -
a n j e p r a z n i n e savlada. Suprotnost tom
oseanju je o p i j e n o s t . . . Koliko samo vo
dimo rauna o svojim s i t n i m uivanjima i
beleimo ih, kao da s a b i r a n j e m mnogih
sitnih uivanja moemo stvoriti protuteu toj
praznini, kao da je time moemo ispuniti: ko
liko se zavaravamo tim lukavstvom sabiranja!"
S ovom Nieovom karakteristikom recepcije
umetnosti u kapitalistikoj epohi dospeli smo po
novo do njegove ve ranije izloene polemike
protiv vulgarne demokratske umetnosti njego
vog vremena. U poslenjim citatima Nie navodi
samo drutvene osnove koje, po njegovom mi
ljenju, doprinose preovladavanju vulgarnog u
umetnosti. Nie zatim sjedinjuje sve strane ovog
problema u jednu kulturnu filozofiju koja u
v a r v a r s t v u vidi opte obeleje modernog
doba. Ta uskovitlanost tolika je da superior
nija kultura ne moe vie donositi svoje plo
dove... Zbog otsustva mirovanja, naa civilizacija
se pretvara u novo varvarstvo." Ali to varvarstvo
je, prema Nieu, krotko varvarstvo", njegova
bitna obeleja su zaglupljivanje, unakaavanje,
umnoavanje ropskih vrlina, ve opisana vulgar
nost u umetnosti itd. (Ovo varvarstvo treba, kao
to emo videti, razlikovati od varvarstva pla
vokosog zvera" i gospodar zemlje", kome Ni
ce povlauje.) Tu polemiku je Nie celog svog
veka dosledno vodio. Ve u svom mladikom
napisu protiv Davida Fridriha trausa ruga se
estetiaru Fieru zbog govora o Helderlinu u

68
kome je ovom pesniku zamerio otsustvo humora.
U nedostatku humora nije mogao (Helderlin)
podneti to jo nismo varvari, kada smo ve fi-
listri", rekao je Fder. Nie ismeva ovo iftin-
sko skrnavi j en je uspomene na divnog Helder-
lina kao sladunjavu izjavu sauea". On kae:
Da smo filistri, to bismo jo priznali ali var
vari! to ne bismo ni po koju cenu. Ubogi Helder
lin, naalost, nije mogao tako fino diferencirati...
Estetiar, oigledno, hoe da nam kae: neko
moe biti i filistar i kulturan ovek. U tome
je humor, koji je nedostajao bednom Helderlinu,
pa je zbog toga i propao."
Ve je na prvi pogled jasno i ini izlinim
dalje dokazivanje da je Nie u ovoj borbi protiv
kulture umetnosti i teorije umetnosti svog vre
mena produio tradicije romantiarskih kriti
ara kapitalizma. Isto tako kao i ovi, on nekul-
tumosti naih dana stalno suprotstavlja visoku
kulturu pretkapitalistikog vremena ili vre
mena ranog kapitalizma. Kao i svi romantiarski
kritiari kapitalistike degradacije oveka, on
se bori protiv fetiizovanja modeme civilizacije
da bi joj suprotstavio kulturu ekonomski i dru
tveno primitivnih stupnjeva. On izriito govori
o sutonu umetnosti" i na ovo nadovezuje me-
lanholike komentare: Moda je u nama naj
bolje ono to smo nasledili od oseanja prolih
vremena. Direktnim putem danas ve ne bismo
mogli doi do tih oseanja; sunce je ve zalo,
ali nebo naeg ivota jo cveta i blista od njega,
mada ga vie ne vidimo."

69
 Ova romantiarska osnovna crta kritike kul
ture je od presudnog znaaja za njegovu este
tiku. itav niz motiva njegovih sudova moe se
otuda neposredno izvesti. Nie ne velia samo
umetnost pretkapitalistikih vremena ili perioda
ranog kapitalizma, kao to to ine svi romanti
arski kritiari kapitalistike civilizacije, nje
govi izraziti ljubimci postaju i oni pisci koji su,
zbog osobenih ulo va svog delovanja, zbog ka
pitalistike zaostalosti njihovog poprita uvari
kulturnih tradicija ranog kapitalizma. U jednoj
svojoj sumarnoj oceni nemake proze, pored Ge-
teovih razgovora s Ekermanom i Lihtenbergo-
vih aforizama, Nie istie dve knjige svojih sa-
vremenika: Kasno leto Adalberta tiftera i
Seldvilske ljude Gotfrida Kelera, ne uoava
jui pritom nimalo fundamentalnu suprotnost
izmeu ova dva del. Kasnije emo se podrobno
pozabaviti protivrenostima izmeu ovih motiva
u Nieovoj estetici i drugih motiva njegovih su
dova o umetnosti. Ovde elimo, s jedne strane,
da utvrdimo samo tu osobenu, mada nimalo slu
ajnu injenicu da se Nieov sud u ovoj oceni
nemake polurealistike pozne romantike u
koju nepravedno uvruje Kelerov realizam
poklapa sa sudom liberalnog estetiara Fiera,
koga je tako jetko ismejao. S druge strane, ve
ovde treba istai da Nie u svojim sudovima ni
kad nije dosledno sprovodio liniju koja je ovde
pokazana, nego je esto dolazio do potpuno su
protnih zakljuaka. Tako on muziara Bramsa,
koji je u razvitku muzike posleklasina i pozno-
romantiarska pojava, slina tifteru u litera-

70
turi samo znaajnija od njega, kritikuje ovako:
,,U njemu je melanholija nemonosti; on ne
stvara iz punoe, samo udi za njom.
Nieova istoriska osobenost je u tome to ka
pitalistiku civilizaciju svoje sadanjosti ne kri
tikuje s a m o s ovog romantiarskog stanovi
ta. Nie, dodue, mrzi kapitalistiku civilizaciju
svog vremena i mrzi je, kao to smo videli, ba
zbog toga to je njena osnova r a z v i t a k kapi
talizma (maina, podela rada itd.). Ali tu ci
vilizaciju i s t o v r e m e n o mrzi i iz sasvim
s u p r o t n o g uzroka: naime, zato to mu se
ini da ovaj kapitalizam j o n i j e d o v o l j n o
razvijen. Nie koji je razvio svoju delatnost u
predveerje imperijalizma, u isti mah i neraz
dvojno je romantiki elegiar prolih kulturnih
epoha i vesnik i ,,prorok imperijalistikog
razvitka. Naravno, njegovo ,,prorok;ovanje im
perijalizma ne poiva na iasnom sagledavanju
stvarno delujuih drutvenih tendencija, koje su
dovele do imperijalizma i razvile se u njemu,
nego je takoe romantika utopija. Nije kod
Niea re o stvarnom nasluivan ju stvarnog im
perijalizma: za to bi, pre svega, morao da vidi
zaotravanje klasnih suprotnosti. Evo ta on
ini: iz crta nekultumosti kapitalizma svoga
vremena, protiv kojih on ustaje zbog njihove
zaostalosti, on sebi prosto stvara utopistiku sli
ku o takvom drutvenom stanju u kojem e te
crte biti savladane. Nekulturnost kapitalista i
,,alapljivost proletera, to su ta dva pola koje
mrzi u kapitalizmu svog vremena.

71
 Mada se on po optim kulturnim pitanjima
vrlo esto vraa kulturama ranijih vremena i
suprotstavlja ih sadanjosti kao ideale, ipak on
to ne ini ba u ovim, za njega upravo odluu
juim pitanjima. On se, naime, ne oduevljava
ni ogranienim esnafskim zanatlijom ni patri
jarhalnim odnosom kapitalista i proletera. Nje
gov ideal se, naprotiv, sastoji u tome da razvi
jeni, kultivisani, rimsko-vojniki kapitalisti vla
daju nad disciplinovanom armijom radnika koji,
poput vojnika, nemaju nikakvih pretenzija.
(Svojom kapitalistikom utopijom on je pretea
penglerove koncepcije o vladavini kapitalisti
kih cezara.) Odnosi izmeu vojnika i njihovih
voa jo su uvek vieg ranga negoli odnosi rad
nika i poslodavaca. Bar zasad, sve kulture sa
vojnikom osnovicom stoje visoko iznad tako
zvanih indiistriskih kultura: uopte je ova po
tonja u dananjem vidu najodvratniji oblik
egzistencije svih vremena. Ovde prosto vlada
zakon nude: da bi mogao iveti, ovek mora da
se proda, ali ljudi preziru onoga koji tu nudu
iskoriuje i k u p u j e sebi radnika... Fabri-
kantim i velikim preduzetnicima trgovine oi
gledno su sve dosad isuvie nedostajali svi oblici
i obeleja %vi e r a s e . . . Kada bi njihov po
gled i njihovo dranje odraavali otmenost plem
stva po roenju, moda i ne bi bilo socijalizma
masa. Jer mase su u sutini spremne na svako
ropstvo, pod pretpostavkom da postoji vii... koji
je roen da zapoveda i kao takav l e g i t i m i-
s a n . . . ali nedostajanje viih formi i zloglasna
vulgarnost fabrikanata sa zdepastim crvenim

72
rukama dovode ga na misao da samo srea i slu
ajnost uzdiu jedne iznad drugih..." Za Niea
je karakteristino i za kasniji razvitak faistike
ideologije znaajno da u toj reakcionamo-ro-
mantikoj utopiji elenog razvitka kapitaizma
dodue kapitalistika zaostalost Nemake igra
neku ulogu kao predmet kritike (zloglasna vul
garnost fabrikanata sa zdepastim crvenim ru
kama), ali ni Engleska, najrazvijenija kapitali
stika zemlja, nije ni u emu primer; tavie,
ona je u Nieovim oima kvintesencija bespo-
kojne gluposti civilizacije.
Nasuprot tome, uzor mu je romantino stili-
zovan militarizam, jedna Pruska koja bi savla
dala svoje okotale, ograniene, provincijalne
osobine sauvavi svoj militaristiki karak
ter i postala evropska, kulturna, sposobna za
svetsku politiku. (I sa tog gledita je Nieova
koncepcija postala uzor svih kasnijih faistikih
drutvenih teorija.) Po toj koncepciji, Nie se
razlikuje od veine romantiarskih kritiara ka
pitalizma. On se ne slae s linijom razvitka ka
pitalizma, ali se njegovo neslaganje ne odnosi na
razvitak kapitalizma uopte, nije, dakle, prielj
kivan je starih patrijarhalnih odnosa izmeu ka
pitalista i radnika. tavie, Nie prihvata ovaj
razvitak kao takav, samo prigovara njegovom
plebejskom demokratskom karakteru, ruenju
prave hijerarhije izmeu kapitalista i radnika.
Njegov ideal je da se stvori jedna skromna
vrsta ljudi bez pretenzija, neki kineski tip; to
bi bilo razumno, to bi upravo bilo i nuno". Ali
su koncesije uinjene demokratiji, koketiranje
73
s revolucijom, jevrejsko-hrianske kulturne
tendencije itd. dale razvitku drugi, suprotan
pravac. Radnika su osposobili kao vojnika, dali
mu pravo da se organizuje, dali mu pravo glasa:
zar je onda udo ako danas svoju egzistenciju
smatra pukom nevoljom (moralno reeno: n e-
p r a v d o m ) ? . . . Ako teimo nekom cilju, mo
ramo teiti i sredstvima; ako elimo da imamo
robove, onda smo luaci ako ih vaspitamo kao
gospodu." Dok ne uinimo otar obrt u pravcu
nieovske utopije kojoj je simbol natovek,
bermensch", moramo stalno napred, hou
da kaem k o r a k p o k o r a k d a l j e u d e
k a d e n c i j u (to je moja definicija modernog
,napretka). Njegov faistiki interpretator Boj-
mler formulie krajnje zakljuke ovih Nieo-
vih misaonih motiva potpuno u njegovom duhu,
kad u pandanu natoveku, u Zaratustrinom
najniem oveku prepoznaje funkcionera
demokratsko-socijalistikog drutva^

II
Morali smo podrobno izneti ova dva protiv-
rena niza motiva u Nieovom miljenju, jer
njihovo uporedno postojanje u ovoj opreci, gde
jedno iskljuuje drugo, ini klju za razumeva-
nje protivrenosti svih njegovih shvatanja.
U sreditu Nieove filozofije, a time ujedno i
njegove estetike, stoji njegova romantiarska
kritika kapitalistike civilizacije. Ali, kao to
-smo vieli, ta kritika polazi od dva gledita koja
74
se meusobno kruto iskljuuju: Nie je nezado
voljan kapitalistikom civilizacijom zato to je
isuvie kapitalistika, a i zato to je premalo ka
pitalistika. On kritiku je kapitalistiku civiliza
ciju istovremeno sa stanovita romantiarski
idealisanog ranog kapitalizma, i sa stanovita
jedne imperijalistike utopije, dakle, istovre
meno sa stanovita prolosti i budunosti iste ka
pitalistike civilizacije. Osnovna protivrenost
svih romantiarskih kritiara kapitalizma, koja
.se sastoji u tome to oni, uprkos svemu nasto
janju da se oslobode", osamostale" od katego
rija kapitalizma, uvek kritikuju kapitalizam sa
kapitalistikog stanovita, kod Niea se javlja
jo na viem stupnju. Proseni romantiarski
antikapitalisti stavljaju dobre strane" kapita
lizma nasuprot njegovim ravim stranama" i
tako neizbeno padaju u eklekticizam. Nie, isti
na, usvaja sve te motive i stoga isto tako postaje
eklektiar, ali povezuje itav taj niz motiva su
protnom tendencijom romantiarskim utopi
stikim velianjem potpuno razvijenog kapita
lizma. Ovo njegovo sjedinjavanje tih proti vre-
nih tendencija mogue je samo pomou m i t a .
Preovladavanje drugog niza motiva neminovno
dovodi do toga da se Nie nikako ne moe ogra
niiti na isticanje dobrih strana" kapitalizma.
On, tavie, svoj mit mora udesiti tako da bas
rava strana" kapitalizma postane sredite nje
govog utopistikog mita.
Zato okolnost da se Nie skoro o svakom pi
tanju kulture uopte, a posebno estetike, izja
njavao savreno p r o t i v r e n o nije ni slu-
75
ajna, ni rezultat nedoslednosti njegovog mi
ljenja u banalnom smislu te reci, kako su Niea
shvatili mnogi univerzitetski profesori epohe
imperijalizma: kao duhovitog*4 mislioca, ali bez
dara za sistematsko jedinstvo. Protivrenosti Ni-
eovog miljenja, naprotiv, potiu otuda to je
Nie u svojoj tenji za mitskom sintezom svojih
protivrenih misaonih tendencija, kao mislilac
vieg kvaliteta i ranga, sa hrabrou doslednom
sve do nedoslednosti, a pouzdavajui se u sin
tetiku mo svoga mita, svaki motiv na koji je
nailazio uvek dovodio do traene paradoksi je*
Usled toga se izmeu protivrenih tendencija,
naravno, produbljivao jaz i isto tako, naravno,
nikakav mit nije mogao premostiti postojee
protivrenosti drukije nego visokoparno eklek
tiki. Ipak se ta patetino-iparadoksalna eklektika
kao kula uzdie nad plitkim eklekticizmom uni
verzitetskih profesora imperijalistike epohe.
Ovi su svaku protivrenost apologetski izlizali
do tog stepena da se ne moe prepoznati, samo
da bi sklepali neki jedinstven*4 sistemi. Pro
tivrenosti Nieovog miljenja odraavaju
makar u izopaenom obliku stvarne protiv
renosti kulture kapitalistike Evrope u predve
erje imperijalistike epohe i nije sluajnost to
je Nie u meunarodnim razmerima postao naj-
uticajniji mislilac imperijalizma.
Prelazei sada na konkretnu analizu najva
nije protivrenosti Nieove teorije umetnosti,
moramo prvo potsetiti itaoca' ria Nieova shva-
tanja o varvarstvu sadanjosti, o kojima smo ve
govorili. Teoriji varvarstva, koja je razmatrana,

76
 Nie u svojim delima suprotstavlja drugu, sa
svim suprotnu teoriju, naime teoriju afirmisa-
nog varvarstva. Drutvena polazna taka ove
'teorije je odobravan jejrato va. Nas ovde u prvom
redu zanimaju njene kulturno-filozofske i estet
ske osnove i zakljuci. Nie navodi u prilog ratu:
Oba njegova pomenuta dejstva (glupost i pa
kost G. L.) stvaraju varvarstvo i time pove
avaju prirodnost. Rat je za kulturu san ili zim
sko vreme, iz koga ovek izlazi ojaan za dobro
ili za zlo. I on dalje rezimira: Bez strasti, bez
poroka i pakosti, kultura uopte ne moe posto
jati"; potrebni su ,,s vremena na vreme recidivi
u varvarstvo", da ne bismo sredstvima kulture
izgubili i samu kulturu". Motiviui ove postav
ke on daje vrlo jasnu sliku o tome ta podra-
zumeva pod ovim porocima i strastima, po
trebnim kulturi: Za linost nevezana mrnja,
hladnokrvnost ubice s mirnom saveu, onaj op-
ti ar, koji u cilju unitenja neprijatelja stapa
ljude ujedno, ponosna ravnodunost prema veli
kim gubicima, prema .gopstvenom- postojanju i
postojanju bliskih...", to su neophodne crte var
varstva, koje rat sobom donosi za kulturu koja
bi inae propadala u umalosti.
Ovu teoriju varvarstva Nie dosledno spro
vodi u svojoj estetici. Nie vodi strasnu pole
miku protiv humanizma" Kantove i open-
hauerove estetike i sa njemu svojstvenom para
doksalnom otrinom formulie svoje stanovite:
Utanavanje svireposti spada u izvore umet-j
nosti." Dalje razvijanje ove misli mora dovesti
Niea do zakljuka da ba ona karakteristika

77
umetnosti, koju je napred, kod francuskih ro
mantiara i kod Riharda Vagnera nazvao var-
varstvom oloa demokratske epohe, varvarstvom
n a s i l j a nad receptivnim, sad postaje bitno
obeleje s v a k e umetnosti koje treba odo
briti. Nie u svojoj polemici protiv nezainte-
resovanosti Kantove estetike izlae: ,,U najve
oj meri zainteresovano i b e z o b z i r n o pri-
strasno u d e a v a n j e stvari... uivanje u
nasilju posredstvom umetanja
s m i s l a . . . estetski gledalac m i r i s e s a
n a s i l j e m i ini suprotno od svog uobiaje
nog reagovanja na spoljanje stvari... Dakle:
Nie ini centralnim osnovnim naelom itave
svoje estetike onaj isti umetniki princip koji
je ranije odluno odbijao kao obeleje krotkog
varvarstva modeme civilizacije.
Istu antinomiju susreemo u pojaanom
obliku kad pristupamo pitanju d e k a d e n c i j e ,
ovom centralnom pitanju Nieove estetike. Nie
je borbu protiv dekadencije u svim oblastima
smatrao centralnim problemom svoje mislilake
delatnosti. On je svoju glavnu zaslugu video u
tome to je prihvatio borbu protiv te bolesti ka
pitalistike civilizacije koja se sve vie iri. Kad
protiv Vagnera operie sa Rizeovom ,,Karmen,
njegovi su odluujui argumenti: Vraanje pri
rodi, zdravlje, vedrina, mladost, vrlina! A kri
tiku Vagnera on usmerava na pitanje Vagnerove
bolesti openhauer, filozof dekadencije,
ukljuio je Vagnera u svoj krug i napravio od
njega tipinog umetnika dekadencije. A to je
ve ozbiljna stvar. Nikako nisam voljan da rav-

78
noduno posmatram kako taj dekadent upropa-
uje nae zdravlje i uz to jo i muziku!
Da li je Vagner uopte ovek? Nije li on pre neka
bolest? ega god se dotakne, uini bolesnim...
m u z i k u j e u i n i o b o l e s n o m . " I kao
to je ranije eleo da Vagnerovu vulgarnost ras
krinka, stavljajui ga u isti red s francuskim ro
mantiarima, s Viktorom Igoom itd., tako ga sada
raskrinkava kao dekadenta nastojei da dokae
njegovu povezanost sa evropskom dekadencijom,
Bodlerom, Gonkurima, Floberom. Za ispitivanje
mitske sadrine Vagnerovih tekstova predlae
ovaj metod: Prenesimo Vagnera u realnost, u
savremenost, ili budimo jo svirepiji: u gra
anske uslove. ta e biti od Vagnera? Kakva
iznenaenja pritom doivljujemo! Da li biste ve-
rovali da Vagnerove junakinje, sve odreda, im
skinu kouh junakinja, u dlaku lie na madam
Bovari! kao to bi bilo lako razumljivo da se
Floberu moglo prohteti da svoje junakinje pre
nese na skandinavsko ili kartaginsko tie i da ih,
mitologizovane, ponudi Vagneru kao libreto.
Ako stvari gledamo sa izvesnog otstojanja, iz
gleda da Vagnera nisu zanimali drugi problemi
ve samo oni koji danas zanimaju male parike
dekadente. Uvek na pet koraka od bolnice!" Ba
na toj dekadentskoj sutini njegovog bia poiva
Vagnerov uticaj u evropskim razmerima. Ko
liko srodstvo mora da postoji izmeu Vagnera i
itave evropske dekadencije kad ova ne osea
u njemu dekadenta! On spada meu te deka
dente; on je njihov protagonist i njihovo naj
vee ime... Uzdiui njega, oni uzdiu sami sebe.
79
 Ne braniti se od njega, to je ve znak deka
dencije. Instinkt je oslabljen, ono od ega bi
trebalo da zaziru, njih privlai. Hvataju se za
ono to samo ubrzava njihov pad u provaliju.
S tim u vezi, polazei od kritike Vagnerovog
umetnikog stila, Nie daje iscrpnu kritiku
analizu estetskog naina ispoljavanja dekaden
cije, karakteristiku opteg stila boleljivosti.
Centralna taka ove analize jeste da u dekaden
ciji propada svako oseanje za jedinstvo i to-
talnost. ta karakterie svaku knjievnu de
kadenciju? pita Nie. To to ivot vie
ne obitava u celini. Re postaje suverena i iz
dvaja se iz reenice, reenica nabuja preko mere
i zamrai smisao stranice, stranica oivljuje na
raun celine celina nije vie celina. Ali ka
rakteristino je za svaki stil dekadencije: svuda
anarhija atom, disgregacija volje, na jeziku
morala ,sloboda individue1 sve to proireno u
politiku teoriju: jednaka prava za sve. ivot,
jednaka potpunost ivota, vibracija i egzuberan-
cija ivota potisnute u najsitnije elemente, a
ostatak je lien ivota. Svuda paraliza, te-
gobnost, obamrlost i l i neprijateljstvo i haos; i
jedno i drugo je sve uoljivije im prelazimo na
vie oblike organizacije. Celina uopte vie ne
ivi: ona je krpljena, napabirena, nategnuta,
vetaka tvorevina. Jedina pohvala kojom je
Nie, polazei od ove unitavajue kritike de
kadencije, udostojio Vagnera, takoe ga karak
terie kao dekadenta: Vagneru se samo u izna
laenju najsitnijih pojedinosti, u izradi detalja
moemo diviti, on zasluuje u svakom po-

3 0
gledu da ga na tam polju nazovemo majstorom
prvog reda, naim najveim muzikim m i n i -
j aturistom..."
Ta porazna kritika dekadencije u umetnosti
besumnje sadri tana i umesna zapaanja, ali
ima i svoje vrlo zanimljivo nalije. Nieova ma
loas iznesena opta kritika dekadencije zaslu
uje panju sa dve strane. S jedne strane, nje
gov faistiki biograf Ernst Bertram dokazao je
da ona u svim svojim bitnim crtama potie iz
nekog napisa Pola Burea, spisatelja koga sm
Nie smatra tipinim pretstavnikom modeme
dekadencije. S drage strane, svakome ko iole
poznaje Niea pae u oi, itajui ovo mesto,
da je to ne samo kritika dekadentnog nedosta-
janja stila i dekadentnog raspadanja Vagnero-
vog stila, nego ujedno i o d l i n a k a r a k t e
r i s t i k a naina m i lj e n ja i pisa
n j a s a m o g Niea.
Nieu o emu govori i moto nae studije
nisu ostale skrivene one tesne niti koje su
njega samog vezivale za knjievnu i umetniku
dekadenciju. On je vrlo dobro znao koliko je
unutarnje povezan sa svim onim to on osuuje
kao dekadentno, koliko je njegovo miljenje
bar u namerama i pretenzijama bilo savla
ivanje sopstvene dekadencije. A odista je ka
rakteristino za Niea da u istom periodu svog
razvitka, kad protiv bolesnog" Vagnera operie
zdravim" Bizeom, on nemakoj snazi" i
zdravlju" polemiki suprotstavlja bolelji-
vost" parike dekadencije. U m e t n i k nema
u Evropi druge domovine sem u Parizu... Ni-
6 NiCe i faizam 81
kako ne bih mogao rei u kojem veku istorije
bismo mogli sabrati tako radoznale i ujedno de
likatne psihologe kao u dananjem Parizu. Na
sumce nabrajam jer njihov broj nije nezna
tan gospodu Pola Burea, Pjera Lotija, ipa,
Mejaka, Anatola Fransa, il Lemetra... Meu
nama reeno, to pokolenje ak vie cenim nego
njegove velike uitelj e... Ali to pretpostavi ja
nje ,,bolesti ,,zdravlju on prenosi i na samog
Vagnera. Dok u svom spisu Nie kontra Vagner
(1888) prebacuje Vagneru da se od Fojerbahove
zdrave ulnosti srozao do hrianske dekaden
cije i patologije ,,Parsifala, on ga u delu Ecce
Homo (1888) napada ba sa suprotne strane. Tu
govori o dejstvu koje je Vagnerov ,,Tristan
imao na njega: U ubogom svetu ivi onaj ko
nikad nije bio dovoljno bolestan za ovo dvojstvo
,naslade i pakla*... Besumnje, ovo delo je
Vagnerov non plus ultra; on se od njega odmo
rio u ,,Meistersinger-ima i u ,,Ring-u. Postati
zdraviji, to je za prirodu kao to je Vagnerova
n a z a d a k . . . U svom poslednjem periodu
Nie, svakako, smatra da je postao zdrav** i da
je bolest njegove dosadanje dekadencije bila
samo prelazni stupanj. Ali isto tako kao to je
njegova kritika Vagnerovog stila ujedno bila
njegova estetska samokritika kao knjievnika,
odnosi se i citirana izjava o Vagneru na njega
samog. Naravno (kao i kod Vagnera), samo hipo-
tetiki, jer Nie nikada nije postao zdrav, ni u
smislu njegovih sopstvenih definicija.
Videli smo da Nie u svom zrelom periodu,
pored Vagnera kao umetnika dekadencije, iba i

82
Sopenhauera kao filozofa dekadencije. Pesimi
zam je za zrelog Niea jedan od najkarakteristi-
nijih simptoma dekadencije. Vagnerov razvitak
ka pesimizmu, njegov razvitak od Fojerbaha ka
Sopenhaueru, od Sigfrida ka Parsifalu, za Niea
je tipian simptom dekadentnog karaktera
Vagnerove umetnosti, a Sopenhauer svojom pe-
simistikom filozofijom postaje musagetonv1'
evropske dekadencije.
Sve to dovoljno jasno proizilazi iz naih do
sadanjih analiza. Da pogledamo sada neto blie
nalije Nieove borbe protiv pesimizma. Ve
smo istakli kao osobnost Nicvg filozofskog
stava da on pokuava da opravda kapitalizam
odobravanjem njegove rave strane", a iz tog
filozofskog stava dosldno proistie njegovo odo
bravanje varvarstva. Na dvostranost Nieove
filozofije se nuno nadovezuje da ova afirma
cija ivota, polazei od njegove rave strane"
dovodi do paradoksalne i protivrene filozofske
tendencije: afirmacija ivota sa pesimistike
strane. Ovde bi bilo nemogue izloiti sve filo
zofske protivrenosti koje proizilaze iz ovog Ni-
eovog stava. Za nas je savreno dovoljno da
znamo kako Nie poput Sopenhauera vidi
sutinu umetnosti u tome da se ivot, koji treba
sam po sebi odbaciti i prema kome se misaono
moemo samo pesimistiki odnositi, velia i u
umetnikom delu ini dostojnim afirmacije. Sa
mo to openhauer kao pravoliniski i dosledni
pesimist umetnost shvata kao jedan od oblika
otstranjivanja od ivota, dok Nie preduzima

.zatitnik i pokrovitelj. P re v .
6
83
paradoksalni pokuaj da tu funkciju umetnosti
uini pokretaem svoje pesimistike afirmacije
ivota. (Iz te pesimistike afirmacije ivota pro-
istie Nieov herojski realizam, koji njegovi
dananji faistiki potovaoci najvie uznose.)
Ve je njegovo mladalako delo Raanje
tragedije, napisano jo pod jakim uticajem o-
penhauera, posveeno tom problemu. U jednom
kasnijem projektu za nov predgovor ovome delu
Nie karakterie svoj tadanji osnovni problem
na sledei nain: Najranije sam shvatio ozbilj
nost odnosa u m e t n o s t i i i s t i n e : a jo
i danas sa svetim strahom stojim pred tim dvoj-
stvom. Njemu sam posvetio svoju prvu knjigu;
Raanje tragedije veru je u umetnost sa po
zadine jedne druge vere: da n i j e m o g u e
i v e t i s a i s t i n o m , da je ,volja za istinom4
ve sistem degeneracije."
Ovaj osnovni problem ostaje u sreditu Ni-
eovog shvatanja umetnosti. I u svom posled-
njem periodu on kae u jednoj skoro openhaue-
rovskoj formulaciji: Svet se moe opravdati
samo e s t e t s k i . " I dosledno ovom osnovnom
shvatanju, on sutinu umetnosti definie ovako:
Pokretaka snaga je preobraavan]e sveta d a
b i o v a j p o s t a o p o d n o l j i v : pretpo
stavlja se, dakle, silno oseanje p r o t i v r e -
n o s t i . . . ,Odvojenost od interesa i od svog
Ja je besmislica i netano zapaanje. Napro
tiv, osnovno je ushiene da sada ivimo u n a-
e m svetu, da smo se odvojili od straha prema
tuem!" Filozofsko obrazloenje sutine umet
nosti ostaje, dakle, pesimistiko u openhaue-

84
rovskom stilu, i poto je Nie mislio da je So-
penhuerovu filozofiju i njen dekadentni pesi
mizam: potpuno savladao: ideoloki preduslov
umetnosti ostaje, naime, gledanje na svet kao
na haos, kao na besmislenu zbrku ira
cionalnih i neprijateljskih sila, samih po sebi
nepodnoljivih i dostojnih poricanja, a koje sa
mo stilizacija umetnosti, preruavajui i iskriv
ljujui ih, moe da uini podnoljivim. S tim
shvatanjem i Nie, kao i Sopenhauer, dospeva u
otru suprotnost sa svim tradicijama revolucio
narne epohe buroazije, s nemakom estetikom
od Kanta do Hegela koja, i pored svih razlika u
svojim ideolokim osnovima, ipak polazi od shva-
tanja da je zadatak umetnosti da uoblii ra
zumnu sutinu sveta, da se umetnika stilizacija
sastoji u oslobaanju te sutine od sporednih
proizvoda puke empirije koje stvaraju zbrku.
Svakako i kod Niea postoji tendencija, ni
poto nebitna, da se priblii tom pravcu kla
sine estetike. U toku svoje borbe protiv vagne-
rovske, openhauerovske, bizmarkovske deka
dencije Nie pokatkad dospeva u poneto slo
bodniji odnos prema Hegelovoj filozofiji nego u
svom mladikom dobu. Meutim, zbog dru-
tveno-istoriskih' osnova njegovog filozofiranja,
ova tendencija ne dovodi do stvarnog savlai
vanja protivrenosti njegovog miljenja, nego,
naprotiv, samo poveava antinomije u njegovoj
estetici i njegovim sudovima o pojedinim umet-
nicima i umetnikim delima. U svojoj borbi pro
tiv Vagnera i umetnike dekadencije Nie je,
naime, prisiljen da Vagnerovom plebejskom
85
,,monumentalizmu suprotstavi zahtev za istin
skim, klasinim velikim stilom. Obrazlaui taj
svoj zahtev, on mora da protiv Vagnera istie
princip razumnosti umetnikog del, znaaj lo
gike u kompoziciji velikog umetnikog del.
,,U nelogikom, u polulogikom ima mnogo za
vodljivog to je Vagner temeljito pogodio
...Njemu nedostaje strogost i mukost logikog
razvitka: ali je on naao ono to je .efikasnije'!
A na drugom mestu: Za dramu je "potrebna
gvozdena logika, ali zar je Vagner uopte mario
za logiku!" 1
Ova principijelna polemika usmerena je pro
tiv itavog iracionalistikog razvitka /nemake
drame posle klasika i uopte protiv itavog mo
dernog razvitka knjievnosti. Za to je, naravno,
i Nieu potrebno da joj, pored strogo estetskog
isticanja principa razumnog, d i istorisko obra
zloenje. Ve u svojim izlaganjima koja nado ve
zu je na poslednji pomenuti iskaz, on u vie na
vrata naglaava da Vagnerova .publika nije bila
Komejeva publika. Nieova naklonjenost fran
cuskoj knjievnosti i umetnosti, njegova parola
protiv Vagnera: Il faut mditerraniser la mu
sique"*, kristalizuje se oko njegove tendencije
da velia klasinu francusku knjievnost za
strogost i loginost u kompoziciji. Nie ide e
sto i dotle da izjavljuje: Moj artistiki ukus ne
uzima u zatitu imena Mol ij era, Kome ja i Ka
sina bez pritajene srdbe protiv razuzdanog ge
nija kakav je ekspir." Na drugom mestu poziva

* Treba mediteranizirati muziku. Prev

2 6
se na polemiku Bajrona protiv ekspira kao
uzora i citira iz nje: Svi mi sledimo u svojoj
unutranjosti pogrean revolucionaran sistem...
ekspira smatram najgorim uzorom, mada naj-
izvanrednijim pesnikom."- J Nie zahteva da se
ispod ruevina ovog pogrenog razvitka XIX ve-
ka ponovo iskopa prava umetnost: Ne indivi
due, ve vie-manje idealizovane maske; ne
stvarnost, ve alegoriko uoptavanje; savre-
meni karakteri i lokalni kolorit, utuljeni skoro
do nevidljivosti i mitski preobraeni; savremeno
oseanje i problemi sadanjeg drutva, konden-
zovani u najjednostavnije oblike, lieni svojih
draeih, uzbudljivih i patolokih osobina, tre
tiranih tako da u svakom drugom pogledu sem
umetnikom ostanu bez dejstva; nikakva nova
graa i nikakvi novi karakteri, ve stari davno
naviknuti u stalnom ponovnom oduhovljavan ju
i oblikovanju to je umetnost kako ju je Gete
kasnije shvatio, kako su je Grci, pa i Francuzi
gajili." I on svoje poglede o uzornom istinskom
i velikom stilu rezimira ovako: Veliki stil na
staje kad lepo nadjaa strano."
Ova tendencija u Nieovoj estetici i estetskoj
kritici, pored sve svoje oprenosti njegovim po
znatim nam ve sudovima o umetnosti, nipoto
nije za njega od sporednog znaaja. Nie nije
samo potovalac tragdie classique*, ve i njenog
poslednjeg velikog pretstavnika, Voltera. Svoju
knjigu Menshliches, allzu Menschliches"**
posvetio je prvobitno Volterovoj uspomeni i u
* klasine tragedije. P r e v .
** Ljudsko, previe ljudsko. P r e v .

87
vie mahova hvali vanrednu umetniku mu
drost Volterovih tragedija, naroito Muhame-
da. U Volterovoj suprotnosti prema razvitku
XX veka i Rusou koga Nie smatra duhov
nim ocem svih tih lanih demokratskih tenden
cija vidi ne samo umetniku nego i politiku
i ideoloku suprotnost. Nie pie o ovoj mahni
tosti u uenju o prevratu** o Volteru i Rusou:
Nije Volterova priroda, naklonjena umerenosti.
sreivanju, raiavanju i pregraivanju, ve
su Rusoove strasne gluposti i polulagarije pro
budile optimistiki duh revolucije, kome dovi
kujem: ,crasez l'infme!'* Njime je za dugi
period odagnan d u h p r o s v e e n o s t i i
p r o g r e s i v n o g r a z v i t k a : prionimo
svaki na svom polju ne bismo li ga mogli
opet dozvati.
Prema tome, osnovna estetska linija ove Ni-
eove tendencije je spaavanje logike i razuma
od preterane iracionalistike oseajnosti XIX ve
ka, spaavanje tradicionalnog aristokratskog
karaktera umetnosti od plebejsko-demokratskog
kuenja. Ali ova tendencija kod Niea dolazi u
nerazreivu protivrenost s njegovim optim pe-
simistiko-iracionalistikim tendencijama. Ma
loas smo videli da je za Niea Rusoov optimi
zam bio izraz njegove vulgarne revolucionarno
sti. Aristokratska, tradicionalna, logika** ten-*
dencija kod Niea je povezana s dubokim pe
simizmom, sa skepsom koja sve razjeda, naro
ito u pogledu mogunosti i vrednosti saznanja

* Smrvite gada!" P r e v .

88
spoljanjeg sveta. Nemogue nam je da na ovom
mestu detaljno analiziramo Nieovu agnostiku
teoriju saznanja, koja je u vrlo bliskoj srodno
sti s mahizmom i koja je vrlo snano delovala
na faistiki neomahizam. Njegov stav ilustro-
vaemo samo jednim vrlo karakteristinim cita
tom da bismo zatim mogli govoriti o estetskim
zakljucima iz njegove agnostike teorije sazna
nja. Nije svet kao stvar po sebi taj je lien
smisla i dostojan homerskog smeha! ve je
svet kao zabluda tako znaajan, dubok, udesan,
obremenjen sreom i nesreom." A iz tog agno-
sticizma Nie nepotedno izvodi sve zakljuke
koji se odnose na ocenu nauke i naunosti. Kad
se sve to pretpostavi, ta mora da bude sa nau
kom? U kakvoj se svetlosti ona pojavljuje pred
nama? Strogo uzevi, skoro kao protivnik istine:
jer ona je optimistika, ona veru je u logiku."
Nieova analiza umetnosti uvek polazi od
nemogunosti saznanja spoljanjeg sveta. Umet-
nik kae Nie ,,u pogledu saznanja istine
ima slabiju moralnost nego mislilac". Govorei
o umetnosti velike prolosti, Nie konstatuje da
je njena veliina tesno povezana s verom umet-
nik u lane veite istine". Ali on se ne zado
voljava istoriskim konstatacijama te vrste, ve
se trudi da svuda na konkretnim problemima
estetike dokae da se stvaralaki metod umetno
sti objektivno zasniva na nemogunosti sazna
nja sveta i na bezvrednosti takvog saznanja. Na
taj nain, on vanredno zanimljivo analizira
umetniko stvaranje l j u d i . Kad kau da
dramatiar (i uopte umetnik) s t v a r a istin-
89
ske karaktere onda je to samo leipa obmana...
0 istinskom ivom oveku znamo, ustvari, malo,
1 vrlo povrno uoptavamo kada mu nakalemlju-
jemo ovakav ili onakav karakter: tom naem
v r l o n e s a v r e n o m odnosu prema oveku
pesnik se odaziva time da o ljudima pravi isto
tako p o v r n e skice (i u tom smislu ,,stvara)
kao to su povrna naa saznanja o njima...
Umetnost polazi od ovekovog prirodnog n e-
z n a n j a u pogledu svoje unutranjosti (tela
i karaktera)...
Sa tog gledita Nie je potpuno dosledan
kada, kao to smo videli, sutinom umetnosti
smatra nepotedno doterivanje stvari. Pole-
miui protiv klasine nemake estetike, on
kae: ,,U estetskom razmatranju objekat je
skroz naskroz f a l s i f i k o v a n . I ovo shva-
tanje, ma koliko i protivreilo Nieovom lo
gikom klasicizmu*', ipak je nuan zakljuak iz
pesimistike osnovne tendencije njegovog mi
ljenja. Suoavajui se sa svetom kako ga Nie
vidi, zadatak umetnosti moe biti samo: I z m i
s i j a n j e i d o t e r i v a n j e jednog sveta, u
kome se mi sami a f i r m i r a m o u svojim
najunutranjijim potrebama. Nereiva antino
myja Nieove filozofije i estetike dovodi ga na
paradoksalno dosledan nain do toga da se ova
afirmacija moe izvriti samo na osnovu falsi-
fikovanja sveta i oveka, jer s a istinom i u
istini ovek ne moe iveti. Vodei nepotednu
borbu protiv laljivosti modeme dekadentne
umetnosti, Nie istovremeno postaje osniva

30
principijelne hipokrizije kao osnove estetike. On
postaje osniva modernog a n t i r e a l i z m a .
Iste antinomije se, naravno, pojavljuju i kada
Nie eli da odredi mesto umetnosti u optem
razvitku kulture. On razvija svoju delatnost u
vreme najbujnijih larpurlartistikih tendencija
u evropskoj knjievnosti. Posle onoga to je re
eno, nee nas iznenaditi to je postao istovre
meno najei protivnik i najekstremniji pret-
stavnik onih tendencija koje su nastojale da
umetnost pretvore u isto formalnu artistiku.
Artistike tendencije mogao je italac jasno
uoiti i iz dosadanjeg izlaganja. Pesimistiko-
agnostiki filozofski stav nuno primorava Ni-
ea da u svojoj estetici odgurne ustranu sva pi
tanja sadraja i da na prvo mesto kao i svaki
larpurlartistiki pravac stavi iskljuivo formu.
Mada se Nieove simpatije prema klasicizmu
objanjavaju preteno politikim razlozima, ipak
su njegove norme ocenjivanja isto formalne.
Sputanost u formi, prinudu, pregrade smatra
momentima iz kojih moe da izvire zdrav razvi
tak umetnosti. Igrati u_okovima^ to mu je
ideal. Svaki grkT'umetnlk, pesnik i pisac po
stavlja pitanje: koja je to n o v a p r i n u d a
koju on sebi namee...? .Igrati u okovima', ote
ati stvar i onda je zastreti obmanom lakoe
to je vetina koju ele da nam pokau." Strogu
skuenost u klasicistikoj drami, zahtev jedin
stva mesta i vremena, vezanost u stihu i ree
ninom sklopu, vezanost muzike kontrapunktom
i fugom, vezanost grke reitosti gorgijanskim
figurama itd., sve to smatra sredstvima za
91
dostignue savrenstva oblika. Tako ue po
stepeno graciozno koraati po uzanim mostiima
iznad vrtoglavih ponora, a za tu muku im je na
grada najvea gipkost u kretanju.*4 Zahteve Tart
pour lart-a ne bi mogli ni u Parizu Flobera i
Bodlera otrije formulisati.
Ali ova Nieova osnovna estetska tendencija
je u nepomirljivoj suprotnosti s njegovom kul
turnom filozofijom umetnosti. On energino za
uzima stav protiv umetnosti umetnildh dela.
Umetnost Jtreba, pre svega, da u 1 e p a ivot,
dakle, treba 'n a ' s a m e da uini podnoljivima,
po mogustvu prijatnima za druge... Zatim
umetnost treba da s a k r i j e ili da p r e t u -
m a i svaku rugobu... Pored, tog velikog, ta-
vie najveeg zadatka umetnosti, takozvana
stvarna umetnost, u m e t n o s t u m e t n i
k i h d e l je samo p r i v e s a k . * * Sa toga
kultumo-filozofskog gledita Nie osuuje mo
dem u umetnost, jer pesnici danas vie nisu ui
telji oveanstva. Stari umetnici su bili ukroti-
telji volje, preobrazitelji ivotinja, stvaraoci
ljudi i uopte tvorci koji su preobraavali i usa
vravali ivot, a slavu dananjih moemo, na
protiv, traiti u skidanju hamova, u razbijanju
okova, u ruenju**. Za tu tendenciju Nieovogmi
ljenja umetnost, dakle, ne postoji radi sebe sa
me i nije najvanija u njoj artistika, zavreno
reavanje problem oblika, ve, naprotiv, ona
je samo sredstvo za razvitak oveanstva navie
u smislu Nieove teorije, tj. za njegovo bioloko
oplemenjivanje. Stoga su pesnici, prema ovom
Nieovom zahtevu, putovoe u budunost**;

92
njihov zadatak je da poeziju stave u slubu le-
pog ovejeg lika; pravi cilj pesnitva nije sli
kanje dananjice, oduhovljavanje i opevanje
prolosti, ve ukazivanje puta u budunost*'. Ta
funkcija umetnosti, u ovoj vezi, za Niea je isto
tako iskljuivo merilo njene vrednosti, kao to
je ranije artistiko formalno savrenstvo bilo
iskljuivi kriterij vrednosti umetnikih del i
umetnika.

III
Mogli bismo, po volji, poveati broj svih tih
antinomija, poto Nieova filozofija skoro u sva
koj svojoj taci pokazuje istu antinomisku struk
turu. A te antinomije ukazuju uvek na svoju
osnovicu, na Nieovu drutveno-istorisku pozi
ciju. Mi smo tu Nieovu poziciju ve okarakte-
risali time da je on kapitalistiki razvitak, a na
roito kapitalistiku kulturu kritikovao ne-
svesno sa dva stanovita: sa stanovita pro
losti, ranog kapitalizma i sa stanovita utopije,
budueg imperijalistikog razvitka. Kao i za
svakog romantiarskog kritiara kapitalizma, i
za njega je centralni doivljaj: degradacija i
depravacija oveka usled kapitalistikog pre
tvaranja u stvar. Nie je iveo u periodu kada
je kapitalizam bio mnogo razvijeniji, a klasna
borba izmeu buroazije i proletarijata na vi
em stupnju nego za vreme najznaajnijih pret-
stavnika romantiarskog antikapitalizma. Posle-
dica toga je da je njegova kritika, u uporeenju
sa njihovom, s jedne strane, vie ideoloka, vie

93
isto kulturna kritika, da on o ekonomskim pro
blemima kapitalizma takorei nita i ne razume
i nimalo ga oni ne interesuju, a, s druge strane,
degradirujue dejstvo kapitalizma u Nieovo
vreme je mnogo izraziti je nego za vreme cve-
tanja romantikog antikapitalizma. Usled toga,
kritikujui kapitalistiku kulturu iskljuivo sa
stanovita njenih posledica i simptoma u du
hovnom ivotu i u delatnosti oveka, Nie vidi
te protivrenosti ire, sadrajnije i paradoksal
ni je od veine svojih romantiarskih prethod
nika.
Antinomiska struktura Nieovog miljenja
se vrlo jasno ispoljava pri posmatranju ovih
simptoma. Njegovu kritiku degradacije oveka
mogli bismo vrlo saeto obuhvatiti tiffl~cla ka
pitalistiki razvitak deformie i izopaava o
veka, kako u njegovom oseajnom ivotu, tako i
u njegovom razumu. Deava se to usled toga to
ovaj razvitak u oseajnom ivotu stvara suvi-
ak beskorisnih osloboenih oseanja i do
ivljaje koji ni u emu nisu ukotvljeni i ni u to
se ne slivaju, a u isto vreme ini da oveji ose-
ajni ivot, njegova sposobnost recepcije prema
doivljajima krljavi, osiromaava i presahnju-
je. A to isto se deava u oblasti ovejeg razuma
ovek se, s jedne strane, prekomemo intelek-
tualizuje, razum dobija prevlast nad njime, to
ubija svaku prvobitnost doivljaja, a, s druge
strane, nastaje opte oglupavljenje ljudi, opadar-
nje njihove sposobnosti da razaberu ta je za njih
bitno, da pravilno razlikuju korisno i tetno.

94
 Ta mnogostruka vizija o zakrljavanju mo
dernog oveka ini Nieovu polemiku protiv de
kadencije zanimljivom. Ma koliko da su pogre
ne njegova polazna taka, njegovi zakljuci,
njegova namera itd., ipak on svestranim posma-
tranjem tih simptoma stvarno razotkriva niz
vanih pojavnih oblika ideologije kapitalizma u
propadanju. Svakako je relativna pravilnost
ovih polemikih-posmatran ja u najtenjoj vezi
s apsolutno reakcionarnom stranom njegovog
filozofskog stava. Kao osobenost Nieovog mi
ljenja ve smo istakli da on, u suprotnosti s ve
inom romantiarskih antikapitalista, nije uto
pist dobrih strana*' kapitalizma, ve ga, ba
naprotiv, brani i velia sa stanovita njegovih
rdayih-^strana**. Poto sve vie postaje nemo-
guno da se protivrenosti kapitalizma harmo
nino premoste i apologetikom negiraju, a po
vratak patrijarhalnih odnosa je oito beznade-
an, to se ideologija liberalizma i romantizma
starog tipa ubrzo pretvorila u jalovo, prazno
frazerstvo. Ve openhauer stupa na nov put
apologetike kapitalizma, na put p o s r e d n e
apologetike, u obliku opte kritike svakog po
stojanja. Nie, a pre njega Jakob Burkhart, daje
openhauerovoj filozofiji i s t o r i s k i obrt.
Dok za Sopenhauera sve postojanje pretstavlja
besmislen haos, ime je svaka posebna kritika
kapitalistike ekonomike degradirana do sme-
nog sitniarstva, Nie koncentrie svoj pesimi
zam na problem istorije. Opta besmislenost po
stojanja ostaje i kod njega kao metafizika po
zadina, ali u odreenim periodima oveanstvu

95-
ipak uspe va da iz ove objektivne besmislenosti
izvede subjektivan smisao (Grka, Renesan
sa itd.). Tek u poslednjem veku, tek od Francu
ske revolucije rasulo je svom silom ovladalo
oveanstvom. Prema Nieu, protiv tog rasula
treba se b o r i t i . Istorizacija pesimizma znai
dakle, kod Niea, ujedno i njegovo a k t i v i
r a n j e nasuprot Sopenhauerovim pasivnim
tendencijama otstranjivanja od sveta.
Ali, gde da otpone taj aktivizam? Poto
Nie ne moe da vidi niti hoe da vidi ijedan od
objektivnih uzroka degradacije oveka koju je
zapazio, mora da odvoji oveka od njegovih dru
tvenih osnova i da od njega napravi m i t s k u
f i g u r u . Dekadentnom oveku, koji danas pre-
vlauje i koga su iskvarili hrianstva. JSokrak
Ruso itd., treba suprotstaviti novog oveka".
Ne naziva- Nie sebe uzalud s ponosom psiholo
gom. itava njegova filozofija nije nita drugo
nego do mita naduvana psihologija njegovog
sopstvenog razvitka: preokret u oveku koji je
bio opinjen savremenom dekadencijom (obo
avanje openhauera i Vagnera, iluzije o
Bizmarkovom Rajhu), ali je kasnije sagledao
lanost tih tendencija i tim sagledavanjem
ozdravio", savladao" dekadenciju. Taj sop-
stveni doivljaj psiholokog savlaivanja deka
dencije Nie uoptava u jednu filozofiju istorije
i kulture. Ova doivljavana osnova daje njegovoj
objektivno apologetskoj filozofiji subjek
tivni akcenat proivljenosti, originalnosti i
iskrenosti. Iza Nieovog doivljaja objektivno
se skriva samo iluzija da se protivrenosti stvar-

96
nog kapitalizma mogu savladati mitom jednog
izmiljenog razvijenijeg kapitalizma, imperija
lizma
Jezgro Nieovog metoda mitiziranja sastoji
se, dakle, u tome da se istoriski principi koji se
bore pretvore u l j u d s k e t i p o v e koji se
bore, a zadatak je filozofa da u te ljudske tipove
psiholoki proniknu. Ova mitska psihologija sa
kriva pred Nieom protivrenosti u njegovom
shvatanju i njegovoj oceni protivrenosti kapi
talizma. Ona mu ujedno pridaje, na osnovici
njegovog agnosticizma koji prerasta u mistiku,
privid realistikog shvatanja, naunosti" (miti-
zacija darvinizma, biologizam itd.). Ujedno ova
mitizacija omoguava Nieu da prikrije kapita
listiki karakter svojih utopija koje on suprot
stavlja kapitalizmu. On se gnua kapitalistike
konkurencije, ali borbu za opstanak pretvara u
mitski princip, a iz grkog ,,Agon"-a (takmie
nje) gradi mitologiju svakog zdravog drutva, i
pri svemu tome zaboravlja da je samo po starom
romantiarskom receptu ravoj konkurenciji"
suprotstavio dobru konkurenciju". Ista je stvar
i sa natovekom i ostalim figurama njegovih
mitova. Ali to preruavanje ide jo dalje, jer
mit, ostajui kapitalistiki, ne izgleda samo kao
neto to je drukije od kapitalizma nego ujedno
i kao neto istoriski n o v o : odbrana kapitali
stikih principa dobij a gest radikalnog juria
protiv sadanjeg drutva, karakter p s e u d o -
r e v o l u c i o n a r n o g dranja.
I na toj psiholoko-mitskoj osnovi Nie sa
vlauje" dekadenciju. Kao to je za sebe lino
7 N i e i fa iz a m 97
gajio iluziju da je u sebi samom savladao deka
denciju, on misli da je iznutra, psiholoki moe
savladati u mitiziranoj psihologiji svojih istori-
sko-mitolokih likova. Ovim metodom nastaje
njegov osobeni stav prema problemu dekaden
cije: on je ne osuuje u celini kao bornirani bra
nioci ranijih stepena razvitka, ali se i ne brka
sa slau u barutini dekadencije kao propali
proseni literati. ta vie, u dekadenciji on vidi
nuno p r e l a z n o s t a n j e koje vodi ozdrav-
ljenju oveka. A na putu, kojim ovde polazi, on
dosledno i dokraja sprovodi protivrenost osnova
svoje filozofije. On eli da dekadenciju preva-
zie ba time da je potencira. Elementi koji u
obinoj dekadenciji koe ivot i dovode do nje
govog raspadanja, mogu, uveavanjem razmera,
jaanjem u njima skrivene snage da se prometnu
u suprotnost dekadencije. Najzad, sve je pi
tanje snage: umetnik, istinski bogate i jake vo
lje, mogao bi itavu romantiku umetnost sa
svim presaviti u antiromantinost, ili da upo-
4;rebim moju formulu u d i o n i z i s k u
umetnost: upravo tako kao to e u ruci najsnar
nijeg sve vrste pesimizma i nihilizma postati
eki i alat vie kojim e se zidati novo stepe
nite ka srei.
U svemu tome vidi se jasno Nieova duboka
povezanost s tradicijama romantiarske kritike
kapitalizma: Nie se borio protiv romantike, ali
tako da je ,,ravoj, dekadentnoj romantici su
protstavio ,,dobru romantiku, dionizisku umet
nost. Svakako, Nie, kao to smo videli, preo
kree sadrajno metod starih romantiarskih

98
 kritiara kapitalistike kulture. On je apologet
ravih strana kapitalizma. Ovakav stav omo
guava mu vrlo radikalnu kritiku kulture, na
oko nemilosrdno" raskrinkavanje kulturnih
protivrenosti kapitalizma. Nie se u ovoj
taci prividno susree s ranim buroaskim ci
nikim" kritiarima kapitalizma. Ali samo pri
vidno. Jer ovi pomislimo samo na Mandvila
vrlo tano oseaju objektivno revolucionarni
karakter kapitalistikog razvitka svog vremena
i ba iz revolucionarnog poleta objektivne isto-
riske uloge svoje klase crpu sposobnost i sme-
lost da sa cinikom jasnoom ukau kojim e
putem krvi i prljavtine taj razvitak, po istori-
skoj nunosti, morati da proe. Nie, naprotiv,
a p o l o g e t i z i r a kapitalizam posmatrajui ga
sa njegovih ravih strana", jer isuvie jasno
gleda a da ne bi uoio da su svi neposredno apo
logetski argumenti odavno postali jalovi i otr
cani, da se kapitalizam moe spasti samo pri
vidno nepotednom kritikom njegovih degradi
raj uih dejstava jednim credo quia absur-
dum" (veru j em, jer je apsurdno). Ba da bi ka
pitalizam misaono spasao, Nie razotkriva svu
sitniavu gnusobu njegovih kulturnih pojavnih
oblika i suprotstavlja im kao apologiju itavog
sistema dinovsku gnusobu svog istoriskog mita,
svoje plave betije", svoga Cezara Bordije
kao pape". Prema tome, unutranje jezgro Ni-
eovog istoriskog mita je mit varvarstva kapi
talizma u propadanju.
Ova apologija varvarstva kod Niea javlja
se kao' veliki estetsko-istoriskofilozofski mit,
7* 99
naime preocenjivanje vrednosti kao iz osnova
novi oblik starijeg kanona lepog: Renesanse i,
pre svega, helenizma. Vinkelmanovo Lesin-
govo shvatanje Antike bilo je refleks priprema
nja demokratske revolucije: dozi van je graanina
polisa, citoyena koji se raao, slobodnog i har
moninog novog oveka drutva koje je trebalo
stvoriti. Ve s Geteovim i ilerovim klasicizmom
slabi taj socijalni patos, ali, dodue, usled unu
tranjeg produbljavanja, prodiranja u proble
matiku stvarno novog oveka Evrope u stvarno
novom drutvu, nastalom u vihoru Francuske
revolucije. Kod tobonjih Geteovih naslenika
posle poraza revolucije od 1848 ova socijalna
osnova Antike kao uzora potpuno iezava; na
staje klasika jedne prazne, kolske, formali-
stike korektnosti, koja je nuno morala izgubiti
vezu s glavnim strujama knjievnosti i ivota.
Nazadak je nastupio vrlo brzo: nemaka re
akcionarna opozicija Francuskoj revoluciji istie
ujedno novu pseudo-realistiku sliku helenizma.
Tome je prva umetnika predigra Klajstova
,;Pentezileja: eksplozija ekadentski razulare
nog modernog nagonskog ivota, spontane mr
nje prema meri i razumu i sve to u antikom
ruhu. Klajstova izvanredna pesnika plahovitost
postie vremenom pobedu u novom shvatanju
Antike u romantiarskoj filozofiji i istoriogra-
fiji (eling, Geres, Kroj cer itd.). Bahofen se
samo svojim mitskim izraajnim oblicima do
tie ovih tendencija; on je, ustvari, otkriva
dubokosene drutvene revolucije koja osvet-
ljava istinsku istoriju Antike: propadanja prvo-

100
 bitnog komunizma, prelaza s matrijarhata na
patrijarhat.
Alfred Bojmler, faistiki istoriar ovog razvi
tka, nazire vezu izmeu Niea i tih tendencija.
Ali dok Bahofena falsifikuje u smislu mitske
reakcionarnosti, on Nieu prebacuje da prete-
rano racionalistiki, isuvie pozitivistiki prilazi
ovom problemu. Prigovor je malo opravdan.
Besumnje je Nie jednostavniji, vie pravoli-
niski i manje maglovit od mnogih svojih pret
hodnika. Ali je njegova osnovna tendencija ista:
prvo, i kod njega nestaje povezanost izmeu
demokratske slobode antikog graanina polisa
i lepote grke umetnosti; drugo, lepota i harmo
nija nisu ni kod njega vie centralne kategorije
estetike; tree, ,,preocenjivanje Antike, kao
uzora i on tumai tako da su Grci uspeli da preo
braze sve nagone varvarskog haosa kako bi od
njih stvorili silu, koja se sprovodi tiranski, koja
ugnjetava i osvaja. Nieov ideal helenizma (ba
kao i njegov ideal Renesanse) istie te epohe
kao vrhunac onog varvarstva koje je, prema
njegovom shvatanju, jedino kadro da ukae na
izlaz na militaristiko-imperijalistiki izlaz
iz kulturne krize njegovog vremena, iz poroaj
nih mulca nemakog i internacionalnog impe
rijalizma.

Sa svim ovim osnovnim tendencijama svoje

filozofije Nie otvara onaj proces razvitka bur-
oaske ideologije koji se u imperijalizmu posle
svetskog rata sliva u faistiku ideologiju. Po-
101
navijamo: u faistikoj filozofiji i estetici nema
ni jednog jedinog motiva na iji izvor ne bismo
naili u prvom redu kod Niea. Nije pritom to
liko bitna neposredna srodnost pojedinih izreka
i sudova, koliko opti metod shvatanja kulture
i umetnosti. Socijalna demagogija faizma isto
tako je produenje Nieove indirektne apologe
tske kapitalizma, kao to i itava faistika kon
cepcija o ,,eliti potie iz Nieovog suprotstav
ljanja oveka nieg i vieg, iz njegove teorije
resantimana itd. Faizam, dakle, s pravom vidi
u Nieu jednog od svojih najznaajnijih pre
daka. Ali, faizam se, kao to smo videli, isto
vremeno odnosi prilino nepoverljivo prema
izvesnim crtama Nieovog metoda i njihovim
rezultatima. To je razumljivo. Jer izmeu Niea
i faizma lei ceo ljudski vek ideolokog propa
danja kapitalizma. Nieov utopiski san o impe
rijalizmu postao je strana stvarnost. Zato fa
izam u mnogom pogledu teko moe podnositi
paradoksnu nepotednost Nieovog miljenja.
Spol ja blistava a u sutini bedna, skroz laljiva
eklektika faizma prinuena je da Nieove pro-
tivrenosti dovede do grube povrne, demagoke
,,sinteze. Faizam se ne moe liiti velikih li
kova" Bizmarka i Vagnera, i mora da ih izmiri"
s Nieom. On ne moe podneti Nieovo prosto-
duno uvaavanje romanske kulture, Nieov
zahtev za latinski jasnim i preciznim nainom
izraavanja. (Sa tog gledita Nie je smatrao
Hajnea jedinim zaista velikim nemakim knji
evnikom posle Getea.) Faizam pretvara Nie-
ovu antirealistiku estetsku tendenciju, njegov

102
zahtev falsifikovanja" estetskog objekta, ne-
potednog i pristrasnog udeavanja stvari" u
grubo apologetsko velianje varvarstva truleeg
monopolistikog kapitalizma povrnim, eklek-
likim novinarskim mitovima.
Taj stav faizma prema Nieu najjasnije po
kazuje Nieov poloaj u razvitku nemake bur-
oaske ideologije. S jedne strane, Nie je prvi
nemaki mislilac irokog uticaja kod koga jasno
dolaze do izraaja otvoreno reakcionarne ten
dencije kapitalizma koji je poeo da truli; on je
u filozofiji prvi vesnik imperijalistikog var
varstva. S druge strane, Nie je poslenji
mislilac nemake buroaske ideologije, kod koga
su tradicije klasine epohe jo u izvesnonf ste-
penu. ivele i dejstvovale. Svakako, u obliku
nakaznom i unakazujuem. Izmeu klasinog
graanskog razvitka i Niea lei romantino za
mraivanje tih tradicija u periodu Svete ali
janse, lei izdaja nemake buroazije svoje
sopstvene revolucije 1848 godine i posle nje,
lei njena kapitulacija pred bonapartistikom
monarhijom" (Engels) u hoencolemovsko-biz-
markovskom izdanju. Prema tome, naslee kla
sinog perioda Nie preuzima, optereen svim
tim reakcionarnim posrednikim elementima.
On je poslenji nemaki znaajni mislilac koji
s tim nasleem ima izvesnu ivu vezu, i ba
usled ivosti te njegove veze, usled subjektivne
strasti kojom je na svoj lian nain usvojio to
naslee, on je postao grobar klasinih tradicija
a Nemakoj. Njegova polemika isto tako razara
prazni akademizam liberalnog razvodnjavanja

103
grkih tradicija klasika, kao to razara i borni
rano velianje Srednjeg veka, mranjaki hri-
stijanizam romantiara. Ali u isto vreme ona
pretvara klasino naslee, helenizam, Renesansu,
francuski XVII i XVIII vek, nemaku klasiku u
mit dekadentnog varvarstva.
Ovo sadrajno preinaavanje klasinih tra
dicija naslea kod Niea ide u korak s razara
njem metodolokih pute va za razraivanje toga
naslea u cilju njegovog usvajanja. Metodoloki,
Nie razara dosadni filoloki nain toga usva
janja, banalni istorizam i liberala i kasnijih ro
mantiara. Ali na njihovo mesto on postavlja
metod samovoljnih konstrukcija, prepeva isto-
rije u mitovima, duhovito razvrstavanje isto-
rije, ljudi i perioda. Povezanost velikih linosti
istorije sa stvarnim borbama njihovog vremena
kod Niea iezava jo vie nego kod njegovih
plitkih i banalnih antipoda. Svaki istoriski lik
se kod Niea raspada na pojedinane psiholoke
osobenosti, od kojih se, po potrebi, mogu kon-
struisati bilo kakvi mitovi. Kao subjektivno
iskren mislilac, Nie je bio potpuno svestan
ovog svog metoda. Samo ono to je lino, nikad
se ne moe opovrgnuti. Iz tri anegdote moe se
nacrtati lik nekog oveka; ja pokuavam da iz
svakog sistema izvuem po tri anegdote, a osta
tka se odriem. VTako Nie postaje predak
svake samovoljne istoriske konstrukcije i stva
ranja mitova u periodu imperijalizma; od im-
presionizma do ekspresionizma, od Simela do
Gundolfa i dalje preko njih do penglera, M
lera van den Bruka, Jingera i jo dalje do

104
Rozenberga i Gebelsa vodi put na koji je u
Nemakoj Nie prvi svesno stupio. U faizmu
rezultati toga puta postaju toliko grubi da elo
naslee nije nita drugo do samovoljna zbirka
mogunosti za demagoke plakate. Oblik i sadr-
ina naprednog naslea u razvitku oveanstva
za buroaziju su pod faizmom presueni izvori.
Ali faizam prima naslee dugog procesa raz
vitka, na ijem poetku stoji Nie i u kome su
i poneki buroaski protivnici faizma ne
voljno i nesvesno uestvovali. Ni najjasnije
saznavanje razlika u ideolokom nivou izmeu
Niea i njegovih faistikih naslednika ne moe
zaseniti osnovnu istorisku injenicu da je
Nie jedan od najvanijih predaka faizma. j
 SAD R AJ
Str.
JPredgovor srpskohrvatskom izdanju . 5
P r e d g o v o r ................... . 7
Nie i nemaki faizam . . . . 19
Nie kao pretea faistike estetike . 55
 Korektor B ozidar Goci
Izdavako preduzee Kultura", Beograd, Deanska 29.
tamparija Kultura", Makedonska 4.