Odluka - Projektovanje Stanova Beograd PDF

Intermex IndOk Kompletan tekst propisa 03. maj 2009.
"Slubeni list grada Beograda", br. 32/IV/83, 5/88
Skuptina grada Beograda na sednicama Vea udruenog rada i Vea optina odranim 24. novembra 1983. godine, na
osnovu lana 9. Zakona o izgradnji investicionih objekata ("Sl. glasnik SRS" br. 25/73, 31/74, 28/76, 6/77, 10/77, 30/77 i
6/79) i lana 240. stav 2. Statuta grada Beograda ("Slubeni list grada Beograda", broj 2/82), donela je
ODLUKU
O USLOVIMA I TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH

ZGRADA I STANOVA
lan 1.
Ovom odlukom propisuju se uslovi i tehniki normativi za projektovanje stambenih zgrada i stanova na teritoriji grada
Beograda.
Uslovi i tehniki normativi iz stava 1. ovog lana (u daljem tekstu: Uslovi) dati su u posebnom prilogu i ine sastavni deo ove
odluke.
lan 2.
Izuzetno, kada su u pitanju porodine stambene zgrade u svojini graana, moe se odstupiti od pojedinih odredaba ovih
Uslova ukoliko to nije protivno urbanistikim i drugim uslovima.
Odstupanja u smislu stava 1. ovog lana mogu se odobriti i u sluaju nadziivanja stambenih zgrada i pretvaranja zajednikih
prostorija (potkrovlja, perionica, suionica i drugih zajednikih delova i prostorija) u stanove kao i kod prepravki postojeih
stanova radi izdvajanja sustanarskih delova stana.
lan 3.
Uslovi se ne odnose na stabilnost zgrada, projektovanje sa seizmikim podrujima, sklonita civilne zatite, kvalitet materijala i
radova i druge elemente stambenih zgrada i stanova koji su regulisani vaeim propisima.
lan 4.
Odobrenje za izgradnju stambene zgrade, posle stupanja na snagu ove odluke, moe se dati samo ako je zgrada projektovana
saglasno uslovima iz ove odluke.
Izuzetno, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ove odluke, moe se izdati odobrenje za izgradnju i za stambene
zgrade koje su projektovane na osnovu do sada vaeih uslova ako se radi o zgradama bez lifta i ako se investitor izjasni da
ostaje pri ranijem projektu.
lan 5.
Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da vai Odluka o uslovima i tehnikim normativima za projektovanje stambenih
zgrada i stanova ("Slubeni list grada Beograda", br. 12/73 i 14/73 - ispravka).
lan 6.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu grada Beograda".
Skuptina grada Beograda

Broj 3-864/83-XXVIII-01 - 24.11.1983. godine
Predsednik,
Bogdan Bogdanovi, s.r.
Predsednik Vea udruenog rada,

Ratko Karajovi, s.r.
Predsednik Vea optina,

Petar urovi, s.r.
Intermex www.propisi.com Strana: 1/87

USLOVI I TEHNIKI NORMATIVI ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA

I STANOVA
1 - OPTE ODREDBE
11 - OVIM USLOVIMA I TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH

ZGRADA I STANOVA (U DALJEM TEKSTU: USLOVI) UTVRENI SU ZAHTEVI KOJI SE
ODNOSE NA: KVALITET STANOVA I STAMBENIH ZGRADA, EKONOMSKE PARAMETRE
STANOVA I STAMBENIH ZGRADA, KAO I NUNI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE POSEBNIH
STANOVA ZA HENDIKEPIRANE OSOBE U KOLEKTIVNIM STAMBENIM ZGRADAMA
12 - NUNI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE POSEBNIH STANOVA ZA HENDIKEPIRANE

OSOBE U KOLEKTIVNIM ZGRADAMA PROIRUJU SE NA OSNOVU SAZNANJA O
POTREBAMA I SADANJIM MOGUNOSTIMA ZATITE HENDIKEPIRANIH OSOBA.
13 - STAMBENA ZGRADA I STAN
131 - Stambena zgrada

131.1 - Stambena zgrada ili deo zgrade, koji je namenjen stanovanju, sadri sledee grupe prostorija:
a - Zajednike komunikacije:
vetrobran, stepenini prostor sa stepenitem, liftovski prostor sa liftovima, hodnici, galerije i dr.
b - Zajednike prostorije:
suionice, deponije smea u zgradi, prostorije za kuni savet, zajednike terase, garae namenjene iskljuivom korienju
stanara i druge nestambene prostorije predviene urbanistikim uslovima.
c - Tehnike prostorije:
prostori i prostorije namenjene za potrebe funkcionisanja instalacija centralnog grejanja, vodovoda i kanalizacije, jake i slabe
struje, liftova, odravanje zgrade i sl.
d - Sklonita (u zgradi ili neposrednoj blizini).
e - Stambene prostorije:
sve stambene jedinice u zgradi.
131.2 - Izbor i organizacija zajednikih prostora i prostorija u zgradi zavisi od prostorne koncenpije zgrade kao i od prostorne
koncepcije ire celine: grupe stambenih zgrada, naselja i grada.
131.3 - Stambena zgrada moe da sadri i prostore i prostorije javne namene ali pod uslovom da njihovo korienje i sadraj
ne umanjuje kvalitet stanovanja u zgradi.
131.4 - Za izraunavanje povrina prostora i prostorija u zgradi za potrebe planiranja, projektovanja i izgradnje, koriste se
odredbe JUS - U.C2.100.
131.5 - Visina zgrade iskazuje se prema broju spratova koji se broje od prve etae iznad prizemlja pa navie. Kao spratovi ne
raunaju se prizemlje, podrum, suteren i potkrovlje.
131.6 - Broj spratova zgrade iji su pojedini delovi razliite spratnosti iskazuje se brojem spratova najvieg dela zgrade.
131.7 - Broj spratova u zgradi na nagnutom terenu iskazuje se prema onom delu zgrade koji ima najvei broj spratova.
131.8 - Definicije pojedinih nivoa u zgradi:
a) Podrum je nivo u zgradi iji se pod nalazi ispod povrine terena i to na dubini veoj od jednog metra.
b) Suteren je nivo u zgradi iji se pod nalazi ispod povrine terena, ali na dubini od jednog metra i manje.
c) Prizemlje je prva etaa u zgradi iznad podruma i suterena, ili iznad nivoa terena (ako zgrada nema podruma).
d) Sprat je nivo u zgradi koji se nalazi iznad prizemlja a ispod krovne konstrukcije ili potkrovlja.
e) Potkrovlje - mansarda je nivo u zgradi koji je u celini ili delimino izgraen unutar krovne konstrukcije zgrade i podeen za
stanovanje ili druge potrebe.

f) Meusprat je nivo u zgradi koji se nalazi izmeu prizemlja i prvog sprata i projektuje se obino u sluajevima kada su u delu
prizemlja smetene poslovne prostorije. Meusprat ini konstruktivnu celinu sa prizemljem.
g) Polusprat se javlja u sluajevima kada zgrada ima jedan ili vie spratova, a horizontalna podela na spratove nije
sprovedena u jednoj ravni kroz celu zgradu. Obino je podela izvrena po polovini zgrade, a razlika u visini poda jednog i
drugog dela je pola visine sprata. Tada se dva polusprata, koje spaja donji stepenini krak, smatraju jednim spratom.
131.9 - Prilikom projektovanja zgrade koja e se naslanjati na svetlarnik ve izgraene zgrade obavezno se na mestu
postojeeg svetlarnika obezbeuje odgovarajui prostor na novoj zgradi sa minimalnim dimenzijama ve izgraenog
svetlarnika
132 - Stan
132.1 - Svaku stambenu jedinicu sainjavaju sledee grupe prostorija:
a - Stambene prostorije:
prostorije prvenstveno predviene za dnevni boravak, ruavanje, spavanje, rad (dvokrevetna, jednokrevetna, dnevna soba,
kombinovana soba),
prostor za ruavanje je posebna prostorija ili prostor u okviru druge prostorije),
deo kuhinje sa ruavanjem (bez prostora za rad i smetaj opreme za pripremanje hrane),
deo ulaznog prostora (predsoblja), koji je predvien za ruavanje i dnevni boravak i sl.
b - Pomone prostorije
prostorije predviene za pripremanje hrane, odravanje line nege i higijene, odravanje stana (kuhinja, radna ili deo kuhinje
sa ruavanjem, ostava za hranu, garderoba, WC, kupatilo, prostor ili prostorija za domainstvo).
c - Prostorije prvenstveno predviene za komuniciranje izmeu drugih prostorija u stanu:
ulazni prostor, degaman - hodnik
d - Otvoreni prostori:
loe, balkoni, terase
132.2 - Uslovi se odnose na projektovanje sledeih stambenih jedinica:
10D - Garsonjere
10K, 10P - Jednosobni stanovi
11K, 11P - Jednoiposobni stanovi
20K, 20P - Dvosobni stanovi
21K, 21P - Dvoiposobni stanovi
30K, 30P - Trosobni stanovi
31K, 31P - Troiposobni stanovi
40K, 40P - etvorosobni stanovi
Stanovi vei od etvorosobnih nisu predmet ovih Uslova.
132.3 - Kada se obezbedi irina prve dvokrevetne sobe za spavanje tako da je mogua podela iste na dve jednokrevetne sobe
(taka 213.21), omoguavaju se sledee transformacije stambenih jedinica:
od 20K na 12 K i od 20P na 12P,
od 21K na 13K i od 21P na 13P,
od 40K na 32K i od 40P na 32P
Legenda ifri stanova:
X.. - Broj dvokrevetnih, dnevnih i kombinovanih soba
.X. - Broj jednokrevetnih soba

"D - Ruavanje u sobi
"K - Kuhinja sa ruavanjem
"P - Poseban prostor za ruavanje
132.4 - Svi tipovi stambenih jedinica sadre najmanje sledee prostore ili prostorije (sem garsonjera):
- ulazni prostor,
- sobe (prema strukturi stana: dvokrevetne i jednokrevetne sobe za spavanje, dnevnu ili kombinovanu sobu),
- prostor za smetaj odee i rublja (u okviru posebne prostorije ili u nekoj od prostorija sa drugom osnovnom namenom),
- prostor za pripremanje hrane (posebna prostorija ili zajedno sa prostorom za ruavanje),
- prostor za ruavanje (posebna prostorija, ili u sklopu drugih prostorija sa kombinovanom namenom, dnevna soba, kuhinja sa
ruavanjem, proirene komunikacije i dr.),
- ostavu za hranu (posebna prostorija ili u okviru prostorije sa drugom namenom),
- kupatilo (sa ili bez WC-a),
- WC (posebna prostorija ili u okviru kupatila),
- prostor za domainstvo (posebna prostorija ili u okviru prostorije sa drugom namenom),
- prostor za smetaj pribora za odravanje stana.
132.5 - Otvoreni prostori: loe, balkoni, terase predviaju se po pravilu u svim stanovima u potkrovlju. Odstupanja se
dozvoljavaju kod stanova tipa garsonjere.
132.6 - Garsonjere sadre sledee prostore i prostorije:
- ulazni predprostor,
- sobu (kombinovanu),
- ajnu kuhinju ili niu za kuvanje,
- kupatilo sa WC-oljom i prostorom za mainu za pranje vea.
132.7 - Stambene jedinice se predviaju u prizemlju, na spratovima i u potkrovlju.
132.8 - Posebni stanovi za hendikepirane osobe se, po pravilu, predviaju u prizemlju.
Stanovi za hendikepirane osobe se mogu predvideti na spratovima u stambenim zgradama koje imaju liftove, ije dimenzije
omoguavaju pristup invalidskim kolicima.
132.9 - Odnos izmeu strukture porodice i strukture stana definie se preko tri sledea kriterijuma:
Kriterijum A Kriterijum B Kriterijum C

Broj l. Struktura Broj l. Struktura Broj l. Struktura
porodice stana porodice stana porodice stana
1 Jednoiposobni 1 Jednosobni 1 Garsonjera
(11K, 11P) (10K, 10P) (10D)
2 Dvosobni 2 Jednoiposobni 2 Jednosobni
(20K, 20P) (11K, 11P) (10P)
3 Dvoiposobni 3 Dvosobni 3 Jednoiposobni
(21K, 21P) (20K, 20P) (11P)
4 Trosobni 4 Dvoiposobni 4 Dvosobni

(30K, 30P) (21K, 21P) (20P)
5 Troiposobni 5 Trosobni 5 Dvoiposobni

(31K, 31P) (30K, 30P) (21P)
6 etvorosobni 6 Troiposobni 6 Trosobni

(40K, 40P) (31K, 31P) (30P)
Napomena:
Priloeni kriterijumi su izloeni iskljuivo u nameri da poslue kao pomo radnim organizacijama pri planiranju stambenih
potreba, pri emu se iste slobodno odluuju, u skladu sa svojim mogunostima, za jedan od kriterijuma, a cilj im je
ujednaavanje uslova raspodele stanova.

Nap. Intermexa: grafiki prikaz legende - Kriterijumi odnosa strukture porodice i stana - nije dat na ovom mestu
2. KVALITET STANOVA I STAMBENIH ZGRADA
21. PROSTORIJE U STANU

211. Opti zahtevi
211.1. Najmanja svetla visina u svim prostorijama u stanu iznosi h = 2,50 m.
211.11. Najmanja svetla visina u svim prostorijama u stanu i potkrovlju zgrade sa kosim krovovima iznosi h = 1,60 m, pri
emu se vodi rauna da ostvarene svetle visine u prostorijama sa kosom tavanicom omoguavaju njihovo neometano
korienje.
211.12. Kada je plafon prostorije u stanu, van potkrovlja deniveliran, svetla visina najnieg dela takve prostorije iznosi
najmanje h = 2,20 m.
211.13. Posebni zahtevi koji se odnose na stanove za hendikepirane osobe:
- najmanja svetla irina vrata u svim prostorijama u stanu za hendikepirane osobe iznosi 0,81 m.
- najmanja irina prolaza u stanu (hodnik i sl.) bez mogunosti za mimoilaenje sa drugom osobom iznosi 1,30 mm,
- najmanja irina slobodnog prostora u stanu sa mogunou okretanja kolica iznosi:
- od 90 1,20/1,20 m,
- za 180 1,30/1,30 m,
- za 360 1,50/1,50 m.
Maksimalne povrine stanova za hendikepirane osobe poveavaju se u odnosu na zahteve iz ovih Uslova, najvie za 10%.
211.14. Svi zahtevi koji se odnose na linearne dimenzije oznaavaju svetle mere, odnosno mere izmeu finalno obraenih
zidova.
212.15. Odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od finalno obraenog poda u prostorijama u stanu i prostorijama u zgradi
u kojima borave stanari, iznosi najmanje 0,90 m.
U zgradama sa 7 i vie spratova, iznad prozorskih parapeta postavlja se "zatita" (metalna ili druga). Odstojanje gornje ivice
ove "zatite" od finalno zavrenog poda iznosi najmanje 1,20 m.
212. Posebni zahtevi
212.1. Prostor za pripremanje hrane
212.11. Prostorija u kojoj se priprema hrana provetrava se i osvetljava dnevnom svetlou preko prozorskih otvora, ili
posredno samo preko prostora za ruavanje; oprema se instalacijama elektrike, grejanja, vodovoda i kanalizacije i
instalacijama za provetravanje kroz kanale (kod neposrednog provetravanja i osvetljavanja kroz prozore ostavlja se samo
mogunost za naknadno ugraivanje prinudnog provetravanja).
212.12. Prostor za pripremanje hrane se predvia u sledeim prostorijama:
- ajna kuhinja (nia za kuvanje ili posebna prostorija),
- radna kuhinja (posebna prostorija, vizuelno izdvojen prostor),
- kuhinja sa ruavanjem (prostor za pripremanje hrane i prostor za ruavanje se nalaze u istoj prostoriji).
212.13. Zahtevi za dimenzionisanje prostora za pripremanje hrane
a) ajna kuhinja:
U ajnoj kuhinji se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme:
- 1 tednjak dim. 60/60 sm, sudopera dimenzija 60/60 sm i friider dim. 60/60 sm, 1 radna povrina sa donjim ormanom dim.
60/60 sm, 1 gornji orman dim. 60/120 sm.
b) Radna kuhinja:
U radnoj kuhinji se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme:
- za 2-3 lana domainstva:
1 tednjak dim. 60/60 cm, 1 friider dim. 60/60 cm, 1 sudoper dvodelni dim. 80/60 cm, maina za pranje sudova dim. 60/60

cm, radna povrina sa donjim ormanom dim. 80/60 cm, visei orman dim. 120 cm, grejno telo pribline irine od 20 cm.
- za 4-6 lanova domainstva:
isto kao u zahtevu za 2-3 lana domainstva s tim to je radna povrina dim. 120/60 cm, visei orman 180 cm1.
- preko 6 lanova domainstva
kao u zahtevu za 2-3 lana domainstva s tim to je radna povrina dimenzija 180/60 cm, visei orman 240 cm.
c) Kuhinja sa ruavanjem:
U kuhinji sa ruavanjem se predvia smetaj i korienje opreme u skladu sa zahtevima iz take 122.13-b), i take 212.24.
212.14. Najmanja svetla irina vrata iznosi 0,71 m, najmanja irina slobodnog prolaza iznosi 0,91 m. Ostali dimenzionalni
zahtevi su izloeni u Tabeli 212-2.
212.2. Prostor za ruavanje
212.21. Prostorija u kojoj se predvia ruavanje provetrava se i osvetljava dnevnom svetlou preko prozorskih otvora;
oprema se instalacijama elektrike i grejanja.
212.22. Prostor za ruavanje se predvia u sledeim prostorijama:
- posebna prostorija za ruavanje (izdvojena prostorija),
- kuhinja sa ruavanjem,
- ruavanje u dnevnoj sobi,
- ruavanje u proirenom prostoru za komuniciranje (ulazni prostor, degaman-hodnik).
212.23. Kada se prostor za ruavanje predvia u proirenom prostoru za komuniciranje u stanu, prostor se osvetljava i
provetrava neposredno kroz prozorske otvore.
212.24. Zahtevi za dimenzioniranje prostora za ruavanje.
U prostoru za ruavanje se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme:
1 sto dim. 80/120 cm, 4-5 sedita dim. 45/55 cm, grejno telo pribline irine 20 cm.
kao u zahtevu za 2-3 lana domainstva, s tim to je sto dim. 80/200 cm, 6-8 sedita dim. 45/55 cm.
- preko 6 lanova domainstva:
kao u zahtevu za 2-3 lana domainstva s tim to je sto dim. 80/240 cm, sedita dim. 45/55 cm.
212.25. Najmanja svetla irine vrata iznosi 0,71 m, najmanje irina prostora za ruavanje iznosi 2,30 m., s tim to se kod
manjih stanova (jednosobni i jednoiposobni) dozvoljava irina od 2,00 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloeni u Tabeli br.
212-2.
212.3. Prostor za spavanje
212.31. Prostorija u kojoj se predvia spavanje provetrava se i osvetljava dnevnom svetlou preko prozorskih otvora;
oprema se instalacijom elektrike i grejanja.
212.31. Prostor za spavanje se predvia u sledeim prostorijama:
- jednokrevetna soba za spavanje,
- dvokrevetna soba za spavanje (deljiva),
- dvokrevetna soba za spavanje (nedeljiva),
- kombinovana soba (samo u garsonjerama).
212.33. Zahtevi za dimenzionisanje prostora za spavanje
U prostoru za spavanje se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme:
a) soba za spavanje za 1 osobu:
1 leaj dim. 90/200 cm, plakar (orman) dim. 60/80 cm, radna povrina dim. 90/60 cm, 1 sedite dim. 60/60 cm, grejno telo
pribline irine 20 cm;

b) Soba za spavanje za 2 osobe (deljiva):
2 leaja dim. 90/200 cm, 2 nona stoia dim. 50/40 cm, ili 2 radne povrine dim. 90/60 cm, 2 sedita dim. 60/60 cm, plakar
(orman) dim. 60/240 cm, grejno telo pribline irine 20 cm.
c) Soba za spavanje za 2 osobe (nedeljiva):
2 leaja dim. 90/200 cm, ili dvostruki leaj dim. 180/200 cm, 2 radne povrine dim. 90/60 cm, ili 2 nona stoia dim. 50/40
cm, 2 sedita dim. 60/60 cm, plakar (orman) dim. 60/180 cm, grejno telo, pribline irine 20 cm.
212.34. Kada se smetaj rublja i odee predvia u posebnom prostoru - garderobi, u prostoru za spavanje se ne mora
predvideti prostor za plakar (orman).
212.35. Najmanja svetla irina vrata iznosi 0,71 m, najmanja rina prostora za spavanje za 1 osobu iznosi 2,00 a za 2 osobe
2,60 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloeni u Tabeli br. 212-2.
212.4. Prostor za dnevni boravak
212.41. Prostorija u kojoj se predvia dnevni boravak provetrava se i osvetljava dnevnom svetlou kroz prozorske otvore;
oprema se instalacijama elektrike i grejanja.
212.42. Prostor za dnevni boravak se predvia u sledeim prostorijama:
- dnevna soba,
- kombinovana soba.
212.43. Uslovi za dimenzionisanje prostora za dnevni boravak
U prostoriji za dnevni boravak se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme:
a) Dnevna soba:
4-5 sedita dim. 90/90 cm, 1 ajni sto dim. 60/120 cm, regal dim. 60/180 cm, grejno telo pribline irine 20 cm.
6-8 sedita dimenzija 90/90 cm, ajni sto dimenzija 60/120 cm, regal dimenzija 60/240 cm, grejno telo pribline irine 20 cm.
- preko 6 lanova domainstva
8 i vie sedita dimenzija 90/90 cm, jedan ajni sto dimenzija 60/120 cm, regal 60/300 cm, grejno telo pribline irine 20 cm.
b) Kombinovana soba:
Isto kao u taci 212.43 - a, b, s tim to se obezbeuje prostor za smetaj 1-2 leaja, pri emu se broj sedita smanjuje za 3.
212.44. Kada se u prostoru za dnevni boravak predvia smetaj i porodinog stola sa stolicama, zahtevi iz take 212.43 se
dopunjavaju zahtevima iz take 212.24.
212.45. Najmanja svetla irina vrata iznosi 0,81 m, najmanja irina prostorije iznosi 3,60 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su
izloeni u Tabeli br. 212-2.
212.5. Prostor za linu negu i higijenu:
212.51. Prostorija u kojoj se obavlja lina nega i higijena provetrava se i osvetljava neposredno preko prozorskih otvora ili
posredno preko kanala za provetravanje (sa obezbeenim dovodom i odvodom vazduha); oprema se instalacijama elektrike,
vodovoda, kanalizacije, grejanja i po potrebi instalacijama za prinudno provetravanje.
212.52. Prostor za linu negu i higijenu se predvia u sledeim prostorijama:
- kupatilo (sa ili bez WC olje),
- WC (izdvojena prostorija).
212.53. Zahtevi za dimenzionisanje prostora za linu negu i higijenu.
U prostoru za linu negu i higijenu se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme:
a) Kupatilo
1 kada dim. 70/160 cm, umivaonik dim. 45/60 cm, WC olja dim. 40/60 cm, maina za pranje vea dim. 60/60 cm (ukoliko
nije predviena na drugom mestu u stanu), grejno telo.
Napomena:

Tu-kada se dozvoljava samo u stanovima tipa garsonjere.
b) WC (izdvojena prostorija);
- WC olja dim. 40/60 cm, umivaonik dim. 50/30 cm, ili 35/25 cm, grejno telo.
212.54. Najmanje dimenzije prostorija:
a) Kupatilo:
P = 3,20 m2 (P = 2,40 m2 bez WC olje), irina prostorije iznosi 1,60, svetla irina vrata iznosi 0,71 m.
b) WC (izdvojena prostorija):
P = 1,20 m2, irina prostorije iznosi 0,90 m, svetla irina vrata iznosi 0,71 m.
212.55. Zahtevi za sanitarnom opremom u pojedinim stambenim jedinicama
Tabela 212.1
Tip stana K U1 W1 W2 U2
10D, 10K, 10P 1 1 1 - -

11K,11P 1 1 1 - -
20K, 20P 1 1 1 - -
21K, 21P 1 1 - 1 1
30K, 30P 1 1 1 1 1
31K, 31P 1 1 1 1 1
40K, 40P 1 1 1 1 1
Legenda:
K kada
U1 umivaonik
U2 umivaonik
W1 olja u kupatilu
W2 olja u odvojenom prostoru
Napomena: U stambenim jedinicama gde se predvia WC olja u odvojenom prostoru i u kupatilu, u jednoj od dve prostorije
je mogue predvideti samo prikljuke za WC olju.
212.6. Prostor za uvanje hrane i pia
212.61. Prostor ili prostorija u kojoj se uva hrana i pie provetrava se i osvetljava neposredno preko prozorskih otvora ili
posredno preko kanala za provetravanje; oprema se instalacijama elektrike i, po potrebi, instalacijama za prinudno
provetravanje.
212.62. Prostor za uvanje hrane i pia se predvia u sledeim prostorijama:
- ostava (posebna prostorija)
- plakar-ostava (u okviru druge prostorije)
- ostava izvan stana (izdvojena prostorija).
212.63. Povrine prostora za plakar-ostavu i povrine izdvojene prostorije se kreu u granicama P = 0,80 - 2,20 m2. U
stanovima tipa garsonjere dozvoljava se najmanja dimenzija plakara za uvanje hrane P = 0,40 m2.
212.7. Prostor za potrebe domainstva
212.71. Prostor ili prostorija za domainstvo se provetrava i osvetljava neposredno preko prozorskih otvora ili posredno preko
kanala za provetravanje; oprema se instalacijama elektrike, grejanja, a kada se u ovom prostoru predvia smetaj maine za
pranje vea i instalacijama vodovoda i kanalizacije a po potrebi instalacijama za prinudno provetravanje.
212.72. Prostor za potrebe domainstva se predvia u sledeim prostorijama:
- domainstvo (izdvojena ili delimino izdvojena prostorija),
- plakar-ostava (u okviru druge prostorije),

- ekonomska loa.
212.73. Dimenzije prostora za potrebe domainstva se odreuju u skladu sa predvienom namenom i opremom, pri emu se
potuju ukupna ogranienja povrine stana u celini.
212.8. Prostor za komuniciranje
212.81. Prostori za komuniciranje u stanu se osvetljavaju i provetravaju neposredno ili posredno (preko drugih prostorija).
Prostori se opremaju instalacijama elektrike i grejanja.
212.82. Prostorije za komuniciranje u stanu su:
- ulaz u stan,
- degaman (hodnik),
- proirena komunikacija (komunikacije se kombinuju sa drugim aktivnostima, na pr. ruavanjem).
212.83. Ulaz u stan
Najmanja irina i dubina ulaznog prostora u stan iznosi 1,20 m, a najmanja svetla irina ulaznih vrata iznosi 0,81 m.
212.84. Degaman (hodnik)
Najmanja irina degamana (bez prostora za plakar) iznosi 0,90 m, najmanja svetla irina vrata iznosi 0,81 m.
212.9. Otvoreni prostori: loe, balkoni, terase
Najmanja dubina iznosi 1,3 m (u sluajevima kada su ovi prostori namenjeni za boravak stanara).
Visina zatitne ograde na otvorenim prostorima u stanu i zgradi (loama; balkonima, terasama) iznosi: u zgradama do 7
spratova
1,10 m, a u zgradama preko 7 spratova 1,50 m, mereno od finalno obraenog poda.
212.91. Najvee neredukovane povrine loa, balkona i teresa, sem u izuzetnim sluajevima iznose:
garsonjere 10 m2
jednosobni stanovi 10 m2
jednoiposobni stanovi 10 m2
dvosobni stanovi 14 m2
dvoiposobni stanovi 14 m2
trosobni stanovi 14 m2
troiposobni stanovi 18 m2
etvorosobni stanovi 18 m2
U sluaju primene industrijalizovanih metoda graenja, dozvoljavaju se pojedinana odstupanja, s tim da ukupna povrina svih
otvorenih prostora u zgradi ne sme biti vea od zbira najveih dozvoljenih povrina otvorenih prostora svih stanova.
TABELARNI PREGLED STRUKTURA I OKVIRNIH POVRINA STANOVA I PROSTORIJA U

STANU
Struktura Stambene potrebe Pomone prostorije Mah.P Min.% Min.% Min.%

stana stana st.pr. pom.pr kom.
DS S.21 S.22 S.22 S.1 OB KH OS KP WC
10D - 18 3.0 0.4 3.2 33 % 63 % 23 % 14 %
10K 10P 18 5 4.4 0.8 3.2 42 % 63 % 23 % 14 %
11K 11P 18 6 5 4.4 1.0 3.2 51 % 66 % 20 % 14 %
20K 20P 18 13 5 4.4 1.2 3.2 61 % 69 % 17 % 14 %
21K 21P 18 13 6 5 4.4 1.4 3.2 1.2 70 % 69 % 17 % 14 %
30K 30P 20 13 11 6 4.4 1.6 3.2 1.2 82 % 71 % 15 % 14 %
31K 31P 20 13 11 6 6 5.6 2.0 3.2 1.2 92 % 71 % 15 % 14 %
40K 40P 20 13 11 11 6 5.6 2.2 3.2 1.2 99 % 72 % 14 % 14 %
Legenda:

10. = jednosobni
11. = jednoiposobni
20. = dvosobni
21. = dvoiposobni
30. = trosobni
31. = troiposobni
40. = etvorosobni
..D = garsonjera
..K = kuhinja sa ruavanjem
..R = poseban prostor za ruavanje
DS = dnevni boravak
S.21 = dvokrevetna soba za spavanje (deljiva na dve jednokrevetne sobe)
S.22 = dvokrevetna soba za spavanje (nedeljiva na dve jednokrevetne sobe)
S.1 = jednokrevetna soba za spavanje
OB = prostor za ruavanje
KH = prostor za pripremanje hrane
OS = ostava
KP = kupatilo
Napomena:
- Sve povrine prostorija su minimalne.
- Tabelom nisu obuhvaene povrine loa, balkona i terasa.
- Ogranienja za loe, balkone i terase su izloena u taci 212.91.
- Povrina stana izuzetno moe biti i vea od 99 m 2, u sluaju izgradnje stanova za raseljavanje kao i kada se radi o stanovima
koji se grade linim sredstvima graana.
213 - ORGANIZACIJA STAMBENOG PROSTORA I FLEKSIBILNOST
213.1 - Organizacija stambenog prostora
213.11 - Uslovi za formiranje veza izmeu prostorija u stanu su sledei:
a) preporuuje se direktna veza izmeu sledeih prostorija:
- komunikacije - sve prostorije u stanu
- dnevna soba - ruavanje
- ruavanje - kuhinja
b) ne dozvoljava se direktna veza izmeu sledeih prostorija:
- sanitarne prostorije - dnevna soba, ruavanje,
- kuhinja - spavae sobe.
c) vrata se ugrauju izmeu sledeih prostorija:
- sanitarne prostorije - komunikacije
- dnevna soba - kuhinja, spavae sobe
- komunikacije - sanitarne prostorije, spavae sobe, kuhinja
- ruavanje - soba za spavanje

d) ostale veze izmeu prostorija odreuje projektant.
Nap. Intermexa: Grafiki prikaz zahteva iz take 213.11 - nije prikazan na ovom mestu.
Legenda:
+ direktna veza
- ne dozvoljava se direktna veza o ugrauju se vrata
213.2 - Fleksibilnost stambenog prostora
213.21 Po pravilu najmanja irina jedne sobe za spavanje (deljive) za dve osobe iznosi 4,20 m, to omoguava podelu iste na
dve jednokrevetne sobe. U tom smislu se prilagoava i raspored pojedinih otvora, vrata, grejnih tela, elektrinih instalacija i
sl.
213.22 Po pravilu se u svakoj stambenoj jedinici u okviru projektantskog reenja stana predvia mogunost za ostvarivanje
nekih od sledeih zahteva:
- prilagoditi unutranju organizaciju i dimenzije prostora i prostorija u stanu tako da mogu, bez bitnih graevinskih
intervencija, da se koriste na najmanje dva projektom utvrena naina;
- Uskladiti instalacionu mreu (vodovod, kanalizaciju, grejanje, elektrika i sl.) sa zahtevom za neometano postavljanje i
pomeranje montano-demontanih pregrada u stanu;
- Projektnim programom predvideti ponudu vie od jednog reenja unutranje organizacije stana, kako bi budui korisnici
mogli, ako ele, da se opredele za reenja koja e biti predmet rada u investiciono-tehnikoj dokumentaciji;
- Rasporediti nosee konstruktivne zidove i fasadne otvore tako da ne utiu bitno na izmene organizacione eme stana u toku
eksploatacije;
- Kod koncentracije manjih stanova na etai izbegavati da se konstruktivni zidovi (nosei ili zidovi za statiko ukruenje
zgrade) postavljaju po celoj graninoj ravni dva stana;
- Kod veih stanova nastojati da se u toku projektovanja predvidi mogunost za ostvarivanje dopunske veze stana za
zajednikim komunikacijama u zgradi.
22 - PROSTORIJE U ZGRADI
221 - VERTIKALNE I HORIZONTALNE PEAKE KOMUNIKACIJE U ZGRADI
221.1 - Trotoari
Po celoj duini obimnih zidova zgrade izgrauju se trotoari. Najmanja irina trotoara iznosi:
- 80 cm (iskljuivo kao zatita od vode), - 120 cm (kada se koristi kao komunikacija).
221.2 - Vetrobran
221.21 - Na ulazu u svaku stambenu zgradu predvia se vetrobran.
221.22 - U vetrobranu ije su dimenzije minimalne, ne predvia se denivelisan pod, ulaz u druge prostorije i ne postavljaju se
sanduii za pisma i sl.
221.23 - U vetrobranu se ugrauju spoljanja vrata sa bravom i kljuem i unutranja - "piltir" vrata zastakljena sigurnosnim
staklom i markirana u visini glave, dece i odraslih. Na vratima se ugrauje automatski zadra sa mogunou da se vrata
fiksiraju u otvorenoj poziciji.
221.24 - Na podu u vetrobranu se ugrauje brisa za obuu (u nivou poda).
221.25 - Vetrobran veih dimenzija moe da se koristi i za smetaj potanskih sanduia i sl.
221.26 - Dimenzije vetrobrana se odreuju prema broju stanara koji ga koriste i prema opremi. Najmanja dubina vetrobrana
iznosi 2.0 m, najmanja irina iznosi:
- do 30 stanova = 1,80 m
Najmanja svetla visina prostorije - vetrobrana iznosi 2,40 m.
221.27 - Najmanja visina poda u odnosu na pristupnu spoljnu ravan iznosi 15 cm. Izuzetno ukoliko se denivelacija iz
objektivnih razloga ne moe postii, pod vetrobrana se moe predvideti u istoj ravni sa prilaznom povrinom pri emu se, po
celoj irini odvaja slivnikom sa reetkom i odvodom u kanalizaciju. Ne dozvoljava se sputanje poda vetrobrana ispod nivoa

prilazne povrine.
221.28 - Ne dozvoljava se ulaz u poslovne prostorije iz vetrobrana koji je namenjen stanarima.
221.29 - Na sporednom ulazu u zgradu najmanja dubina vetrobrana iznosi 1,80 m.
221.3 - Pri projektovanju ulaznog prostora u stambene zgrade u kojima se nalaze stanovi za hendikepirane osobe, pored
zahteva iz take 221 ispunjavaju se i sledei zahtevi:
- prilazna staza do ulaza u zgradu i pod, ili deo poda u vetrobranu i stepeninom prostoru do ulaza u stan ili liftovsku kabinu
izrauje se vodoravno ili u najveem nagibu do ulaza. Najvea duina poda u nagibu iznosi 6,0 m. Kada je potrebno da duina
poda u nagibu bude vea od dozvoljene, predviaju se ravna odmorita najmanje duine 1,50 m.
- deo ivinjaka na trotoaru u neposrednoj blizini ulaza u zgradu izrauje se sa zakoenjem i od materijala koji se po boji lako
uoava.
221.31 - Zahtevi iz take 221.3 se, po pravilu ispunjavaju pri projektovanju svih stambenih zgrada. Odstupanja se iz posebnih
razloga urbanistikih ili drugih dozvoljavaju u celini ili delimino (na pr. vei nagib pristupne ravni i sl.)
221.4 - Stepenini prostor
221.41 - Stepenini prostor sadri vertikalne komunikacije: stepenice, liftove a moe da sadri i prostor za horizontalne
komunikacije (hol).
221.42 - Stepenini prostor se neposredno prirodno provetrava i osvetljava kroz prozorske otvore.
221.43 - O zgradama do 4 nadzemne etae stepenini prostor je mogue zenitalno osvetljavati i provetravati (zenitalno
osvetljavanje treba da omogui dovoljnu vidljivost i provetravanje).
221.44 - U zgradama viim od 4 nadzemne etae stepenini prostor se neposredno prirodno bono osvetljava i provetrava.
221.45 - Na slobodnoj strani stepenica postavlja se zatitna ograda visine h=1,10 m (mereno od poetne ivice gazita). Na
ogradi se ne postavljaju horizontalne podele koje bi omoguile penjanje dece. Za stepeninu ogradu koriste se materijali koji
obezbeuju sigurnost, posebno od horizontalnog udara, to se posebno proraunava i proraun prilae u projektu.
221.46 - Najmanje dimenzije stepeninog prostora su:
- svetla irina kraka iznosi 1,15 m,
- svetla irina stepeninog podesta ili dela hola iznosi 1,20 m,
- svetla irina podesta ili dela hola na kome se nalaze vrata koja se otvaraju iz stepenita u drugu prostoriju, iznosi 1,30 m,
- svetla irina stepeninog podesta ili dela hola u kome se nalaze vrata, koja se otvaraju prema stepeninom prostoru iznosi
1,50 m,
- svetla irina prostora ispred ulaza u lift iznosi 1,50 m kada je pristup ogranien stepeninom ogradom,
- svetla irina prostora ispred ulaza u lift iznosi 1,80 m kada je pristup ogranien zidom, ili kada se u pravcu vrata ukrtaju
stepenini krak i podest,
- svetla visina ispred stepeninog kraka iznosi 2,20 m,
- dimenzije stepenika (sem podrumskih, tavanskih, poarnih) odreuju se prema sledeem obrascu 2h + b = 60-65 cm (h-
visina iznosi najvie 18 cm, b-irina gazita iznosi najmanje 28 cm),
- svetla irina stepeninog kraka za nenastanjen tavan i podrum iznosi 0,90 m,
- nagib podrumskih stepenica iznosi najvie 45.
221.47 - Ne projektuje se manji broj stepenika od 3.
221.48 - Udaljenost ulaza u stan do vertikalne komunikacije u zgradi iznosi najvie 30,0 m.
221.5 - Kruno stepenite
221.51 - Kada se kruno stepenite predvia kao glavna vertikalna komunikacija u zgradi, ispunjavaju se dimenzionalni
zahtevi koji su definisani za pravo stepenite (posebno izmeu spoljne i unutranje linije hoda).
221.6 - Hodnici
221.61 - Hodnici su zatvoreni prostora koji horizontalno povezuju pojedine funkcionalne punktove u zgradi.
221.62 - Hodnici mogu da budu: glavna zajednika komunikacija, koja povezuje stambene jedinice sa vertikalnim
komunikacijama, sporedna ili tehnika komunikacija, koja povezuje servisne ili tehnike prostorije.
221.63 - Dimenzije hodnika kao glavne komunikacije su:

- najmanja svetla irina iznosi 1,50 m,
- najmanja svetla visina iznosi 2,40 m,
- najvea duina hodnika sa bonim prirodnim osvetljavanjem iznosi 20,0 m,
- najvea duina hodnika sa indirektnim osvetljavanjem iznosi 10,0 m.
221.64 - Dimenzije hodnika kao sporedne ili tehnike komunikacije su:
- najmanja svetla visina iznosi 2,20 m.
221.65 - Kada hodnici povezuju pojedine tehnike prostorije u zgradi i kada oprema tehnikih prostorija zahteva vee
dimenzije, predloene dimenzije iz take 221.64 se koriguju prema konkretnim zahtevima.
221.7 - Galerija
221.71 - Galerije su otvoreni horizontalni prostori u zgradi koji povezuju stambene jedinice sa vertikalnim komunikacijama.
221.72 - Dimenzije prostora su:
- najmanja svetla visina iznosi 2,40 m.
221.73 - Na slobodnoj strani galerije postavlja se sigurnosna ograda najmanje visine h=1,10 m, ostali zahtevi su izloeni u
taci 221.45.
221.74 - pod galerije je najmanje 5 cm nii od poda ulaznog prostora u stanove i ostale zatvorene prostore.
221.75 - Galerijski prostor se odvaja od stepeninog prostora vetrobranom.
221.76 - Podne povrine u galerijskom prostoru izrauju se u nagibu da bi se obezbedilo oticanje atmosferske vode.
222 - ZAJEDNIKE PROSTORIJE U ZGRADI
222.1 - Kuni savet
- Prostorija za kuni savet se predvia u okviru stambene zgrade ili u njenoj blizini.
- Prostorija za kuni savet se moe predvideti i u sklonitu.
- Prostorija za kuni savet se neposredno ventilie i osvetljava dnevnom svetlou preko prozorskih otvora, odnosno prinudno
se provetrava i vetaki osvetljava kada se nalazi u sklonitu.
- U prostoriji se predvia sopstveno grejno telo sa regulatorom toplote, odnosno elektrina grejna tela kada se za kuni savet
koristi prostorija u sklonitu,
- prostorija moe da bude jedinstvena ili da se, po potrebi, deli pokretnim pregradama,
- u prostoriji se predvia smetaj i korienje najmanje 1 radnog stola i stolice i vie stolica - sedita i to za svako domainstvo
po jedna, kao i plakar dimenzija 60/120 cm,
- u blizini prostorije predvia se poseban WC (WC olja + umivaonik) sa predprostorom,
- posebna prostorija se predvia za sve stambene zgrade sa 30 i vie stanova, jedna prostorija se predvia za najvie 200
stanova,
- pri dimenzionisanju prostorije predvia se 0,50m2 po svakom domainstvu,
- najmanja povrina prostorije za kuni savet iznosi 15,0m2,
- najmanja svetla visina prostorije iznosi 2,50 m, odnosno 2,30 m, kada se za kuni savet koristi prostorija u sklonitu,
- najmanja svetla irina ulaznih vrata iznosi 0,81 m.
222.2 - Slubeni stanovi
Slubeni stanovi grade se fakultativno, a ukoliko se investitor odlui za gradnju slubenih stanova moraju biti ispunjeni sledei
uslovi:
Slubeni stan i slubena prostorija grade se u onoj stambenoj zgradi, iz koje je omogueno najpovoljnije odravanje grupe

stambenih zgrada.
Slubeni stan se posebno obeleava u projektu i u zgradi i, po pravilu, izgrauje kao jednoiposobni stan.
Slubeni stan se, po pravilu, gradi u prizemlju.
U stambenoj zgradi, gde su poslovne prostorije u prizemlju, slubeni stan se gradi na prvom spratu i pozivnim zvonom se
povezuje sa ulazom u stambenu zgradu.
Slubena prostorija se koristi kao priruna radionica sa namenom da bude u funkciji odravanja stambenih zgrada i stanova.
Slubena prostorija ima najmanju povrinu od 15,0 m2, najmanju svetlu visinu h=2,50 m. Predvia se poseban WC (WC olja
+ umivaonik i prikljuak za protoni bojler od 10 litara) kao i telefonska instalacija, trofazna elektrina instalacija sa brojilom i
instalacija grejanja.
Slubena prostorija se gradi u suterenu ili prizemlju zgrade sa direktnim ulazom iz stepeninog prostora, koji se posebno
obeleava.
Posebni zahtevi za projektovanje:
- 1 slubeni stan i 1 slubena prostorija na 300 stanova u zgradama bez liftova,
- 1 slubeni stan i 1 slubena prostorija na 250 stanova u stambenim zgradama sa liftovima i drugim zajednikim ureajima i
instalacijama sa najvie 7 etaa,
instalacijama spratnosti od 8-12 etaa.
instalacijama spratnosti od 13-24 etae.
- 1 slubeni stan i 1 slubena prostorija na pojedinanim graevinskim parcelama u izgraenom gradskom tkivu, ako
stambena zgrada ima 50 i vie stanova.
222.3 - Suionica rublja
U stambenoj zgradi predvia se posebna prostorija za suenje rublja i to po jedna na svakih 14 stanova.
Povrina suionice se predvia od 16,0 do 22,0 m2.
U suionici se obezbeuje dobro prirodno provetravanje.
U stambenoj zgradi mogu se predvideti suionice na svim etaama i to u okviru stepeninog vora. U tom sluaju povrina
suionice iznosi priblino 6,0 do 10,0 m2, ako posluuje manje od 8 stanova. U svim suionicama obezbeuje se prirodno
provetravanje.
Najmanja visina suionice iznosi 2,20 m, a najmanja horizontalna mera iznosi 2,0 m.
U sluaju pretvaranja suionice za rublje u stambeni ili radni prostor obezbeuje se druga odgovarajua prostorija za te
namene.
222.4 - Stanarske ostave
Pod stanarskim ostavama podrazumevaju se ostave za potrebe stanara, koje se po pravilu predviaju izvan stanova. Svakom
stanu pripada po jedna stanarska ostava. Stanarske ostave se grupiu u podrumu zgrade a izuzetno se predviaju u
prizemnoj, krovnoj ili tehnikoj etai.
Povrina jedne stanarske ostave iznosi najmanje 2,00 m2, najmanja visina iznosi 2,20 m.
Izuzetno ako se stanarske ostave ne mogu iz objektivnih razloga graditi izvan stana, predviaju se u okviru stana. U tom
sluaju najvea dozvoljena povrina stana se poveava za 1,50 m2. Prilaz ostavi se ne dozvoljava iz stambenih prostorija
stana.
Kod stambenih zgrada, koje nemaju instalacije centralnog grejanja i koje se ne greju na elektrinu energiju stanarske ostave
se ne predviaju u stanu ili krovnoj etai. Najmanja povrina stanarske ostave iznosi za stanove sa:
- 1 loeim mestom P= 3,0 m2
- za svako sledee loee mesto u stanu ova povrina se poveava za 2,0 m2.
222.5 - Prostorija za smetaj pribora za ienje zgrade
Najmanja povrina prostorije za smetaj pribora za ienje zgrade iznosi P = 1,80 m2.
Najmanja irina prostorije iznosi 0,90 m.

U prostoriji se predvia 1 toee mesto sa slivnikom u podu.
Prostor za smetaj pribora za ienje se moe predvideti i u okviru drugih prostora (kuni savet sklonite i sl.).
222.6 - Prostor za potrebe ONO
Prostor slui za smetaj nosila, lopata, pijuka i drugog pribora i opreme.
Po pravilu, ovaj prostor se predvia u okviru drugih prostorija (sklonite, kuni savet).
222.7 - Tavanski prostor u zgradama sa kosim krovovima
Prostor se ne greje. Predviaju se posebni otvori za dovod i odvod vazduha. Otvori za dovod vazduha se postavljaju u donjem
delu krovne konstrukcije najmanje povrine od 10 cm2/1 m2 podne tavanske povrine. Otvori za odvod vazduha se
postavljaju u gornjem delu krovne konstrukcije najmanje povrine 15 cm2/1 m2 podne tavanske povrine. Otvori se posebno
tite od atmosferskih padavina. U tavanskom prostoru se ne mogu zavravati ventilacioni ili dimnjaki kanali. Na ulazu u
tavanski prostor se postavljaju vrata ili kapak sa bravom za zakljuavanje.
222.8 - Garae
Pod garaom u stambenoj zgradi podrazumeva se garaa koja se svojim veim delom nalazi u okviru gabarita predmetne
zgrade a namenjena je stanarima iste zgrade.
U stambenim zgradama mogu se predvideti zajednike garae za vie vozila ili pojedinani garani boksovi.
Najmanje dimenzije garanog mesta su: 240 x 500 cm, a garanog boksa 260 x 540 cm. Najvea povrina garanog boksa
iznosi P = 23,0 m2.
Ukupna povrina zajednike garae za vie vozila iznosi najvie 28,0 m2 po jednom vozilu.
Najmanja visina garae iznosi 2,20 m.
Najvei nagib prilazne rampe za garau iznosi 12%, odnosno 14% ako je rampa pokrivena, odnosno 10% ako je rampa
zavojna.
U garaama se ne postavljaju:
- propusni ventili,
- vodovodni ahtovi,
- vertikalne ili horizontalne revizije kanalizacije.
U garaama se obezbeuje snabdevanje vodom i ugrauje se poseban vodomer.
U garaama sa korisnom povrinom veom od 1500 m2 predvia se sopstveni prilaz sa ulazom i odgovarajuim brojem
rezervnih izlaza za vozila osoblje i korisnike garae. Rezervni izlazi se ne mogu nalaziti pored ulaza.
U garaama sa korisnom povrinom veom od 500,0 m2, predvia se odvojen sopstveni prilaz za vozila kao i rezervni izlaz za
vozila, osoblja i korisnike garae.
U garaama sa korisnom povrinom veom od 500,0 m2, a u podzemnim garaama i sa manjom povrinom, predvia se
sistem prinudne ventilacije merai za kontrolu koncentracije ugljen monoksida, sistem za odimljavanje u sluaju poara i
instalacija sigurnosnog osvetljenja.
U garaama sa korisnom povrinom veom od 200,0 m2 ugrauje se odgovarajui broj zidnih poarnih hidranata.
U zatvorenim garaama sa korisnom povrinom veom od 1500 m2 ugrauje se instalacija za automatsku objavu poara.
U podzemnim garaama sa vie podzemnih etaa i povrinom veom od 200,0 m2, pored hidrantske mree, ugrauje se i
odgovarajua stabilna instalacija za automatsko gaenje poara.
Kod podzemnih garaa sa dve i vie etae za potrebe pumpnog postrojenja stabilne instalacije za gaenje poara, hidroforskog
postrojenja, ventilacije i nunog svetla, obezbeuje se rezervni izvor napajanja.
Najvea povrina poarnog sektora zatvorene garae iznosi 5000 m2.
Svi otvori izmeu garae i stambenog dela zgrade zatvaraju se vatro-otpornim preprekama (vrata, protivpoarne klapne i sl.).
Na vratima izmeu garae i stambenog dela zgrade ugrauje se mehanizam za automatsko zatvaranje.
U zgradama, gde su predvieni posebni stanovi za hendikepirane osobe obezbeuje se samostalno kretanje osobama u
pokretnim kolicima od garae do ulaza u ove stanove (rampe, liftovi), kao i poveana povrina za parkiranje njihovih vozila.
Najmanja irina slobodnog prostora potrebnog za ulaenje i izlaenje iz parkiranog automobila, u ovom sluaju iznosi 1,50 m2.

222.9 - Prostorije javne namene
Kada se u stambenoj zgradi predviaju prostorije javne namene, pre odreivanja konane namene ovih prostorija, pribavlja se
saglasnost Sanitarne inspekcije grada.
U stambenim zgradama se ne dozvoljava izgradnja proizvodnih pogona.
223 - TEHNIKE PROSTORIJE
223.1 - Kanali za ugraivanje unutranjih instalacija
Poeljno je da se unutranje instalacije u zgradi tako projektuju da budu grupisane i ugraene u posebne graevinski
izdvojene kanale, pri emu se vodi rauna o neometanom funkcionisanju i sigurnosti pojedinih grupa instalacija (vodovod,
elektrika i sl.). Kontrola rada instalacija i njihovo obnavljanje se vri preko posebnih otvora, koji su preko predprostora
povezani sa stepeninim prostorom u zgradi. Ovi otvori na kanalima se predviaju na svakoj etai u zgradi.
223.2 - Prostorija za ureaj za poveanje pritiska vode i vodomer
Za smetaj ureaja za poveanje pritiska vode predvia se posebna prostorija. Veliinu prostorije odreuje projektant
instalacije vodovoda i to u zavisnosti od veliine i tipa predvienog ureaja, a najmanje se moe predvideti P=16,0 m2.
Prostorija u kojoj je smeten ureaj za poveanje pritiska vode zvuno se izoluje od susednih prostorija, ako iste slue za
boravak stanara. Vodomer moe da bude ugraen u istoj prostoriji u kojoj se nalazi ureaj za poveanje pritiska vode uz
odreeno poveanje povrine osnovne prostorije. Kada se vodomer nalazi u posebnoj prostoriji najmanje povrina je P=2,0
m2. Prag na ulaznim vratima u prostoriju se ugrauje sa poveanom visinom.
U prostoriji za ureaj za poveanje pritiska vode ugrauje se i rezervna pumpa.
223.3 - Prostorija za transformatorsku stanicu
U stambenoj zgradi se moe predvideti prostorija za smetaj transformatorske stanice, a u zavisnosti od urbanistikih uslova i
propisa Elektrodistribucije Grada.
Prostor trafostanice obuhvata:
a) Prostor za smetaj transformatora irine 190 cm, dubine 250 cm, visine 280 cm, sa jednokrilnim vratima dimenzije 110/250
cm.
b) prostor za smetaj postrojenja niskog napona irine 250 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250
cm.
c) Prostor za smetaj postrojenja visokog napona irine 360 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250
cm.
Varijanta: ako je postrojenje niskog i visokog napona u istoj prostoriji onda su dimenzije: irina 400 cm, dubina 250 cm, visina
280 cm, sa vratima dimenzija 110/250 cm.
223.4 - Prostorija za agregat za rezervno napajanje elektroenergijom
Prostorija za smetaj agregata se, po pravilu, predvia u najnioj etai u zgradi. Prilaz prostoriji se obezbeuje iz zajednikih
prostorija, koje su namenjene iskljuivo komuniciranju. Povrina prostorije se odreuje u zavisnosti od opreme i ne moe da
bude manja od 20,0 m2. Prostorija se obezbeuje od podzemnih voda. Ostali uslovi za projektovanje prostorije za agregat su
izloeni u taci 241. (16).
223.5 - Prostorija za AKU baterije
Prostorija za AKU baterije se predvia u okviru stepeninog prostora i ne moe da bude smetena ispod stepeninog kraka.
Vrata prostorije se otvaraju prema stepeninom prostoru.
U prostoriji za AKU baterije se obezbeuje dobro prirodno provetravanje. Ostali uslovi za projektovanje su izloeni u taci
241.8.
223.6 - Toplotna predajna stanica
Za smetaj instalacija toplotne predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja predvia se posebna prostorija, po pravilu - u
najnioj etai zgrade.
Preferencijalne dimenzije prostora za instalacije toplotnih predajnih stanica (koje mogu da obezbede najiri izbor opreme) su
sledee:
a) Direktno prikljuenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovske kotlarnice:
- predajna stanica (primarna) 4,5 x 2,0 x 2,5 m.
- prijemna (sekundarna) bez pripreme tople vode = 4,5 x 2,5 m.

b) indirektno prikljuenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovska kotlarnica:
- predajna stanica (primarna = 5,0 x 2,0 x 2,5 m,
- prijemna (sekundarna) bez pripreme vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m.
- prijemna (sekundarna) sa pripremom tople vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m.
Posebni uslovi za projektovanje prostorije za smetaj toplotne predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja su:
- lokacija prostorije u sklopu zgrade odreuje se tako da se omogui to povoljniji prikljuak daljinskog grejanja,
- ulaz u prostoriju se postavlja direktno spolja. Ukoliko je to nemogue, onda se sve komunikacije u zgradi, do predajne
stanice projektuju to krae i tako dimenzioniu da se potrebna oprema moe unositi bez tekoa, a pristup ovlaenom licu
obezbeuje u svako doba,
- ulazna vrata prostorije su najmanjih dimenzija 1,0/2,0 m, izgrauju se od lima, a otvaraju u pravcu izlaza i u zatvorenom
poloaju dobro dihtuju,
- razlika u nivou poda predajne stanice i prilaznog hodnika se ne dozvoljava,
- obezbeuje se, po pravilu, prirodna ventilacija prostorije. Ukoliko to nije mogue, predvia se prinudna ventilacija,
- obezbeuje se dobro prirodno ili vetako osvetljenje prostorije tako da je mogue oitavanje instrumenata i vizuelna
kontrola stanja i rada instalacije,
- zidovi prostorije ne treba da budu i zidovi stambenih prostorija. Ako je to nemogue izbei, obezbeuje se odgovarajua
zvuna izolacija;
- u prostoriji se predvia toee mesto i slivnik u podu.
- u prostoriji se utvruje i rezervna pumpa.
Prostorija u kojoj se nalazi instalacija toplotne predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja koristi se samo namenski.
223.7 - Kotlarnica
Kada se projektuju lokalne kotlarnice postupa se prema uputstvima projektanta instalacija centralnog grejanja nadlene
organizacije koja vri isporuku toplotne energije i prema sledeim zahtevima.
- dimnjak se postavlja to blie kotlarnici, po mogustvu uz unutranji zid,
- duina horizontalnog dimnog kanala moe da iznosi 1/4 visine dimnjaka, a najvie 7,0 m,
- rastojanje od eone strane kotla do zida iznosi L + 1,0 m, gde je L duina kotla,
- rastojanje od zadnje strane kotla do zida iznosi najmanje 1,0 m, i zavisi od veliine i broja kotlova, odnosno od veliine
horizontalnog dimnog kanala (dimnjae).
- irina kotlarnice odreuje se na osnovu irine usvojenog kotla, broja kotlova, najmanjih bonih rastojanja izmeu kotlova i
zidova i potrebnog prostora za smetaj opreme (sud za irenje vode, aparat za omekanje vode, izmenjiva toplote, bojleri,
pumpe, razdeljivai, sabirai, dogrejai mazuta i dr.),
- duina kotlarnice iznosi 2L + 2,5 m, gde je L duina kotla,
- najmanja visina kotlarnice iznosi 4,0 m, pri emu rastojanje od plata kotla do najniih konstruktivnih elemenata tavanice
iznosi najmanje 1,8 m,
- pod kotlarnice, dimnjaa i temelji opreme, po pravilu, se postavljaju iznad nivoa podzemnih voda,
- u kotlarnicama kapaciteta do 200 kW ugrauje se najmanje jedan prozor koji se moe u svakom trenutku koristiti kao nuni
izlaz,
- kotlarnice iji kapacitet prelazi preko 250 kW projektuju se sa dva izlaza, pri emu jedan od njih mora da omogui poseban
izlazak izvan zgrade,
- u sklopu kotlarnice kapaciteta preko 250 kW predvia se prostorija za boravak loaa i sanitarni vor sa tuem.
- sva vrata kotlarnice se otvaraju u pravcu izlaza, izuzimaju se samo vrata prema skladitu goriva koja se otvaraju prema
kotlarnici,
- veliinu vrata, prolaza i hodnika odreuje najvei gabarit ugraene opreme (kotao, bojler itd.), ukoliko za te svrhe nije
predvien poseban otvor,
- za kotlarnice se obezbeuje dovoenje sveeg vazduha i odvoenje gasova,
- dovoenje sveeg vazduha vri se kroz kanal ija povrina preseka iznosi najmanje 50% od povrine preseka dimnjaka,
izlazni otvor kanala postavlja se iza kotlova na visini od 0,50 m do poda, radi zagrevanja vazduha,

- povrina preseka kanala za odvoenje zagaenog vazduha iznosi najmanje 25% od povrine preseka dimnjaka, ali ne manje
od 2,0 m,
- kanal za odvoenje zagaenog vazduha iz kotlarnice postavlja se pored dimnjaka i izvodi iznad krova, a usisni otvor se
postavlja ispod same tavanice sa ugraenom reetkom odgovarajue veliine,
- poeljno je da se kotlarnica neposredno osvetljava dnevnom svetlou,
- dimnjak kotlarnice mora biti vii za 0,50 m od najvie take krova - slemena, odnosno za 2,0 m, od najvie ravni zgrade -
kod ravnih krovova,
- dimnjak ija je povrina preseka vea od 500 cm2, odvaja se od ostalih zidova zgrade najmanje 5 cm,
- za kotlarnice na vrsto gorivo predviaju se posebne prostorije za smetaj ljake i vrstog goriva,
- iz prostorije za ljaku obezbeuje se odvoenje toplote nezavisnim sistemom provetravanja,
- sve instalacije: kanalizacione, vodovodne, ventilacione i druge koje prolaze kroz ugljaru ili ljaku (prostoriju za ugalj i
prostoriju za ljaku) propisno se obziuju.
- u prostoriji kotlarnice ugrauje se aht za hlaenje vode u koji se dovodi voda iz slivnika. Posle hlaenja u ahtu voda se
odvodi u kanalizacioni sistem,
- u prostoriji kotlarnice se predvia 1 toee mesto - esma za napajanje kotlova sa slavinom sa holenderom nazivne mere
12 - 20 mm,
- lokalne kotlarnice se projektuju prema DIN-u 4755 do objavljivanja odgovarajueg JUS-a.
23 - SPOLJNI UTICAJI
231 - TOPLOTNA ZATITA ZGRADA
231.1 - Toplotna zatita zgrade postie se termikom izolacijom spoljanjeg omotaa zgrade i zatitom fasadnih
otvora od sunca i produvavanja.
231.2 - Toplotna zatita
231.21 - Spoljanji volumen ovih prostorija i prostora u stanu obezbeuje potrebnu toplotnu zatitu u skladu sa postojeim
uputstvom o racionalnom korienju toplotne energije.
231.22 - Za primenjene graevinske materijale u spoljanjem volumenu stana (fasadno platno, meuspratne konstrukcije),
izraunava se koeficijent prelaza toplote, prikazuje mesta roenja i daju konstruktivna reenja, kako bi se izbeglo stavljanje
kondezata i vlanosti.
231.23 - Uslovi za primenjenu toplotnu zatitu zgrade, kao i definicije veliina koje ulaze u proraune, nain prorauna
toplotne zatite, difuzije i kondenzacije vodene pare, faktori priruenja oscilacija temperature i pomeranja faza spoljnih
pregrada u letnjem periodu, kao i ulazni podaci za proraune i uslovi koje treba zadovoljiti rezultatima prorauna, definisani su
odredbama: JUS U.J5.500, JUS U.J5.510, JUS U.J5.520, JUS U.J5.530, JUS U.J5.600.
U pripremi (ili tampi) su i sledei novi ili revidovani JUS-evi koji se posredno ili neposredno odnose na toplotnu zatitu.
Njihova e primena posle objavljivanja takoe biti obavezna. To su: JUS U.A2.020, JUS U.J5.023, JUS U.J5.024, JUS U.J5.060,
JUS U.J5.062, JUS U.J5.150.
231.14 - Dosledno sprovoenje toplotne zatite stambenih zgrada u projektovanju obezbeuje se kroz kontrolu projektne
dokumentacije, kontrolu proizvodnje graevinskih materijala, kontrolu projekata graevinskih elemenata i detalja njihovih
spojeva u projektima kao i kontrolu projekata u celini.
Kada se postojeim raunskim metodama ne moe sa dovoljnom sigurnou izvriti proraun iz oblasti toplotne zatite
(naroito kod spojeva graevinskih elemenata i tzv. toplotnih mostova obavezno je ispitivanje na modelu ili na gotovoj zgradi.
Dokazi o obavljenoj kontroli i ispravnosti projektantskog reenja toplotne zatite su sastavni deo projektnog elaborata.
Kontrolu projektne dokumentacije i ispitivanje iz oblasti toplotne zatite vre samo organizacije registrovane za ovu vrstu
delatnosti. Kod serijskih izrada istog tipa toplotna zatita se moe ispitati samo na jednoj zgradi.
231.25 - tednja energije ostvaruje se i poboljava toplotnom zatitom u odnosu na minimalnu (koja je navedena u
pomenutim JUS-evima).
231.26 - Minimalni uslovi za toplotnu zatitu stambenih zgrada su definisani odredbama standarda (taka 231.23) i primenjuju
se, kako kod zgrada u kojima se predvia centralno grejanje, tako i kod zgrada bez centralnog grejanja.
231.27 - Preporuuje se izvoenje dopunskih radova u zgradama postojeeg stambenog fonda u kojima ne postoje uslovi
minimalne toplotne zatite a u skladu sa zahtevima pomenutih JUS-eva.
232 - ZATITA OD ATMOSFERSKIH UTICAJA
232.1 - Sve povrine i spojevi spoljanjeg omotaa zgrade trajno se tite u horizontalnom i vertikalnom pravcu od prodora
atmosferskih voda i uticaja vetrova, primenom i ugraivanjem proverenih graevinskih materijala i pravilnim projektantskim

reenjem.
232.2 - Kod projektovanja i izvoenja zavrnih radova na zgradi postupa se prema zahtevima iz "Pravilnika o tehnikim
merama i uslovima za zavrne radove u zgradarstvu" Sl. list SFRJ br. 49/1970.
232.3 - Kod projektovanja i izgradnje kosih i pravih krovova postupa se prema zahtevima iz "Pravilnika o tehnikim merama
za nagib krovnih ravni", Sl. list SFRJ br. 26/69, "Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za ugljovodonine hidroizolacije
krovova i terasa", Sl. list SFRJ br. 26/69, i odredbi JUS U.F2.024.
232.4 - Zatita neposredne okoline zgrade od atmosferskih voda obezbeuje se:
- pravilnim izborom ue lokacije zgrade (u zavisnosti od konfiguracije terena i sl.),
- kontrolom oticanja povrinskih voda (drenaa, zaseci i sl.).
235.5. - Preporuuje se primena kosih krovova za sve stambene zgrade.
233 - ZATITA OD PODZEMNIH VODA
233.1 - Zgrada i svi prostori i prostorije u zgradi, koji mogu da budu izloeni dejstvu podzemnih voda, u horizontalnom i
vertikalnom pravcu zatiuju se od prodora vode i vlage postavljanjem hidroizolacionog sloja od proverenih graevinskih
materijala.
233.2 - Pre projektovanja zatite od podzemnih voda pregledaju se hidroloke podloge za odgovarajue podruje, uoavaju
pojave katastrofalnih voda, veliina podzemnih voda, kao i najmanji nivo.
233.3 - Sleganje zgrade posmatra se u celini, ne razdvaja se na primarno i sekundarno.
233.4 - Drenaa se reava za zgradu u celini.
233.5 - Zatita od podzemnih voda odreuje se u zavisnosti od:
- nivoa podzemnih voda,
- agresivnosti podzemnih voda,
- predvienog sistema odbrane neposredne okoline zgrade od atmosferskih voda i sl.
233.51 - Razlika kote poda najniih stambenih prostorija u zgradi i kote terena iznosi najmanje 0,90 m.
233.52 - Po pravilu se nagib oblinjeg terena prema zgradi titi potpornim zidom.
233.53 - Kod projektovanja zatite od podzemnih voda - koje nisu pod aktivnim pritiskom veim od 105 Pa, mogu se
predvideti hidroizolacije koje nisu posebno otporne na pritisak i koje se po pravilu postavljaju neposredno na konstrukciju
prema pravcu prodiranja vode. To su npr. hidroizolacije:
- na bazi bitumena (kada nisu u "sendviu")
- na bazi cementa (SIKA izolacije) i sl.).
233.54 - Kod projektovanja zatite od podzemnih voda koje su pod aktivnim pritiskom veim od 105 Pa, primenjuju se
hidroizolacije posebno otporne na pritisak vode, termika i konstruktivna pomeranja zgrade ili dela zgrade u kome se nalaze.
To su npr. hidroizolacije:
- na bazi bitumena (kada se nalaze u "sendviu"),
- epoksidnih smola (u sendviu ili posebne vrste epoksidnih smola - lepkova),
- specijalne izolacije na bazi cementa i sl.
234 - ZATITA OD BUKE
234.1 - Osnovni propisani uslovi
Osnovni zahtevi za dozvoljeni nivo buke u stambenim prostorijama:
a) Ekvivalentni nivo ukupne buke od svih nestacionarnih izvora izvan posmatrane zgrade ne sme prelaziti 35 dBA nou (22 do
6 asova) i 40 dBA danju (6 do 22 asa).
b) Ukupni nivo buke iz ovih izvora, u zgradi, ali izvan posmatranog stana, koji rade jednovremeno, i svih stacionarnih izvora
izvan zgrade, ne sme prelaziti 30 dBA nou (22 do 6 asova) i 40 dBA danju (6 do 22 asa).
Navedene vrednosti vae za sve boravine prostorije u stanu, bez obzira na njihovu uu namenu.
234.2 - Mere zatite od buke
234.21 - Prostorno planiranje

234.211 - Osnovni princip
Kod projektovanja naselja vodi se rauna da se pomou reljefa zemljita smanji buka saobraajnica koje prolaze kroz naselja.
Fasade se orijentiu tako da postoji to manji broj tetnih refleksija koje potiu od saobraaja ili drugih izvora komunalne buke
(deja igralita).
Izbegava se projektovanje naselja blizu postojeih ili buduih magistralnih puteva, eleznikih pruga, vazdunih koridora,
meugradskih i prigradskih autobuskih terminala, eleznikih stanica, (naroito ranirnih), aerodroma, i slinih jakih izvora
buke.
Najmanja udaljenost naselja od navedenih izvora dobija se iz postojeih ili projektovanih karata buke, na liniji koja pokazuje
vrednost buke propisane za odgovarajuu stambenu ili meovito stambenu zonu. Ako karta buke ne postoji vri se proraun
buke na osnovu podataka o postojeim i predvienim izvorima buke.
234.212 - Zatita od aerodromske buke
Prvenstvena odbrana je to vea udaljenost, za ije se odreivanje mora poznavati: planirano proirenje aerodroma; sadanja
i budua lokacija za isprobavanje motora; broj, vrsta i uestanost sadanjih i planiranih vazduhoplova; glavna osa i udaljenost
poletno sletne staze. Za zatitu se koriste i zvune prepreke, postojee ili posebno projektovane.
234.213 - Zatita od buke eleznikih pruga
Du pruge i oko stanice planira se zatitna zona koja moe biti industrijska ili sasvim nenaseljena. U sledeoj zoni prema
zatitnoj, planira se to manja gustina stanovanja. Udaljenost naselja od pruge na nasipu, odnosno od elinih mostova
predvia se vea nego od pruge u useku, odnosno od betonskih mostova.
234.214 - Zatita od buke magistralnih puteva
Du puteva se planiraju zatitne zone kao za pruge. Lokalni put i ulice projektovanog naselja ne smeju predstavljati preicu
izmeu dva magistralna puta. Za korienje zelenog pojasa videti taku 234.216.
234.215 - Optimizacija poloaja
Kada je odreena povrina u kojoj postoji mogunost smetaja zgrade na razliitim mestima u toj povrini, zgrada se locira
tako da se ne nalazi u glavnoj osi ozraenja buke najblieg zvunog izvora. Ako u blizini postoje vie zvunih izvora, konana
lokacija se odreuje tako da se zgrada nalazi u minimumu zvunog polja u toj povrini. Pri tome je potrebno poznavati
koordinate, jainu, usmerenost i dimenzije relevantnih zvunih izvora.
234.216 - Korienje prepreka
Koriste se sve prirodne prepreke izmeu izvora buke i projektovane zgrade. Ako nema prirodnih postavljaju se vetake.
Dobro dimenzionisane pregrade prepreke smanjuju buku najvie za 8 do 12 dBA. Zeleni pojas od drvea, bunja i trave, malo
doprinosi smanjenju buke, ako je ui od 30 m mada menja spektar buke. Sastav zelenog pojasa predvia se od listopadnog
drvea velikog lista (hrast, lipa, platan; topola nije pogodna jer joj je um lia visok), etinara i zimzeleni, a izmeu stabala
bunje i lie. U principu zeleni pojas se smatra samo kao dodatna mera za smanjenje buke. Travnati pojas doprinosi
smanjenju buke (oko 5 do 10 dB) tek ako je iri od 100 m i to samo na malim visinama (do 20 m); drvee smanjuje buku oko
2 do 8 dB/100.
234.22 - Raspored prostorija u zgradi
234.221 - Osnovni princip
U zgradi i u stanu se posebno grupiu bune a posebno tihe prostorije.
234.222 - Smetaj bunih maina i postrojenja
Sva buna postrojenja kao to su dizel-agregati, kotlarnice, hidroforske stanice, toplotne predajne stanice, perionice sa
mainama za pranje rublja, trafostanice i slino, ako ve moraju biti u zgradi, smetaju se u najnii nivo i izoluju od
konstrukcije zgrade. Lift kuice i krovni ventilatori stavljaju se iznad najvieg stambenog nivoa.
234.223 - Pogonske bune prostorije
Pogonske bune prostorije tj. prostorije u kojima su smeteni pogon ili postrojenja zgrade, kao to su kotlarnice, toplotne
predajne stanice klima komore, hidroforske i hidrocelske stanice, mainske kuice za lift, transformatorske stanice i sline
prostorije, po pravilu, se ne smeju graniiti (bilo povrinom, linijom ili takom) sa stambenim prostorijama. Posebno lift okno
se ne sme graniiti, po pravilu sa stambenim prostorijama. Odstupanjem od ovih pravila dolazi se u situaciju da se posebno
projektuje zvuna zatita ovih prostorija da bi se zadovoljili osnovni propisani uslovi.
234.224 - Bune prostorije u stanu
Bune prostorije jednog stana (antre, kuhinja, kupatilo i sl.) ne smeju imati zajedniku pregradu (zid i tavanicu) sa tihim
prostorijama (radna ili spavaa soba) drugog stana.
234.225 - Zatita od spoljne buke
Bune prostorije u stanu (antre, kuhinja, kupatilo i sl.), prostorije za zajednike potrebe stanara, prostorije i prostori u kojima
je uticaj buke od manjeg znaaja, rasporeuju se tako da ine zatitni pojas prema spoljnim izvorima buke.

234.226 - U ulicama u kojima je bio nivo buke priblian najviem dozvoljenom nivou (35 dBA nou i 40 dBA danju) predvideti
najmanje jednu prostoriju za spavanje orijentisanu prema mirnijem delu bloka, odnosno prema dvoritu.
234.23 - Pregrade: zidovi i meuspratne konstrukcije
234.231 - Propisani uslovi zvune zatite pregrada
Za zidove i meuspratne konstrukcije, koji imaju odreenu funkciju, propisuju se najmanje vrednosti zvune izolacione moi
R', a za meuspratne konstrukcije jo i najvee vrednosti zvune propustljivosti Ln (zvuk udara).
Za stambene zgrade to su:
A. Zidovi:
(a) zid izmeu dva stana, zid bez vrata izmeu stana i stepenita i zid izmeu stana i lift okna: R' = 52 dB;
(b) zid zgrade prema kolskom prolazu, zid izmeu stana i prostorije druge namene (poslovne prostorije, kunog saveta,
zajednike prostorije za smee), i zid izmeu dva stana u dve zgrade: R' = 55 dB;
(d) zid izmeu stana i bunih pogonskih postrojenja: R' = 57 dB.
B. Meuspratne konstrukcije:
(a) izmeu dva stana, izmeu stana i podruma (spremita stanara, ulaznih prostorija i slino): R' = 52 dB, Ln = 68 dB
(vertikalno izmeu boravinih prostorija ili koso izmeu kuhinje ili kupatila prema boravinoj prostoriji)
(b) izmeu stana i prostorije druge namene ako su iznad stana: R' = 55 dB, Ln = 63 dB, ako su ispod stana R' = 55 dB, Ln =
68 dB;
(c) izmeu stana i kolskog prolaza: R' = 55 dB (za Ln nema zahteva);
(d) izmeu loe i donjeg stana: Ln = 68 dB (za R' nema zahteva);
(e) izmeu zajednike terase i donjeg stana: Ln = 63 dB (za R' nema zahteva);
(f) izmeu stana i bune pogonske prostorije: R' = 57 dB (za Ln nema zahteva).
234.232 - Ispunjenje propisanih uslova za pregrade
Kod svih zidova i meuspratnih konstrukcija, navedenih u prethodnoj taci, zadovoljavaju se propisani uslovi zvune zatite
pregrada, ne samo kao pojedinani elementi, ve i u meusobnom sklopu sa ostalim graninim pregradama, uzimajui u obzir
prodore instalacija, oslabljena mesta zbog postavljanja instalacija, ventilacione kanale i slino. Kada meusobni sklop, prodor
instalacija, kanali i sl. umanjuju zvunu zatitu same pregrade i kada je gubitak mali, gubitak zuvune izolacije nadoknauje
se poveanom izolacijom same pregrade; kod veih gubitaka iznova se projektuje sklop, instalacija ili kanali.
234.233 - Uticaj prodora instalacija
U projektu se izrauje detalj prolaska instalacija kroz zid i posebno kroz meuspratnu konstrukciju. Obrada otvora se daje u
detalju i opisu radova. U principu posle postavljanja instalacija, otvori se paljivo i u potpunosti ispunjavaju slinim
materijalom od koga je pregrada (malter, beton, gips), ali same instalacije ne smeju imati kruti dodir sa ispunom, ve se one
obavijaju, na primer, mineralnom vunom ne debljom od 1,0 do 1,5 m i zalivaju plastinim kitom. Kod dvostrukih zidova i
plivajuih podova ispuna (malter, beton, gips), ne sme stvoriti zvuni most izmeu obloga zida, odnosno, izmeu ploa i
estriha. To se naglaava u opisu radova.
234.234 - Uticaj ventilacionih kanala
Ventilacioni kanali za kuhinje, kupatila, i sl. predstavljaju obilazno provoenje zvuka. Oni moraju imati dovoljno veliko
priguenje zvuka, kako ne bi, zajedno sa meuspratnom konstrukcijom, zvuna izolacija izmeu tih prostorija u dva susedna
stana, pala ispod propisane vrednosti. Ukoliko su ventilacioni kanali prefabrikovani elementi, za njih se prilae atest o
priguenju zvuka; ako se grade na licu mesta u projektu se daje proraun o dovoljnom zvunom priguenju.
234.235 - Uticaj termoizolacionih slojeva
Zatitni sloj koji se stavlja ispred termoizolacionog sloja ne sme sa ovim da ini rezonantni sistem sa rezonansom izmeu 100 i
3150 Hz. Posebna panja se obraa na zid izmeu stana i stepenita, na tavanicu prema kolskom prolazu i na tavanice ispod
loa i prohodnih terasa.
234.24 - Vrata i prozori
Po izolacionoj moi vrata su razvrstana u tri klase: I klasa 30-34 dB, II klasa 25-29 dB; i III klasa 20-24 dB.
Ulazna vrata stana se predviaju sa propisanom izolacionom moi, i to izmeu 30 i 34 dB (I klasa). Izuzetno, ako u zgradi
postoji lift, i ako se na jednom spratu nalazi najvie 4 stana, dozvoljava se da na prvom spratu i na ostalim spratovima ulazna
vrata od stana imaju 25 do 29 dB (II klasa).
Vrata unutar stana pripadaju onoj klasi izolacione moi kojom se postie da zvuna izolovanost izmeu stepenita (hodnika i
svih boravinih prostorija stana iznosi najmanje 52 dB.

Po izolacionoj moi prozori su razvrstani u 4 klase: I klasa 35-39 dB; II klasa 30-34 dB; III klasa 25-29 dB i IV klasa 20-24 dB.
Izolaciona mo tj. klasa prozora odreuje se prema ekvivalentnom nivou spoljne buke tako da buka u stanu ne prelazi 35 dBA
nou, odnosno 45 dBA danju. Pri proraunu se uzima celokupna fasadna povrina (prozor + parapet) a za ukupnu zvunu
apsorpciju posmatrane sobe 10 m2. Radi orijentacije priblino se moe smatrati da e za uobiajene fasadne povrine od oko
10 do 15 m2 i za spoljnu buku Leq = 60 do 65 dBA zadovoljavajuu zvunu zatitu pruiti prozor koji spada u I klasu
izolacione moi (R = 35 do 39 dB). U projektu se sprovodi tanija raunica, uzimajui u obzir i frekvencijske zavisnosti.
234.25 - Kuna postrojenja i instalacije
234.251 - Osnovni princip zatite
Cilj je spreiti prenos vibracija od izvora vibracija (maine ili postrojenja) na zgradu i u instalacionu mreu, i od instalacione
mree na zgradu.
234.252 - Meko oslanjanje
Svi izvori buke i vibracije koji pripadaju kunim postrojenjima kao to su dizel-agregat, gorionici i kotlovi, cirkulacione pumpe,
kompresori zajednike maine za pranje rublja i slino, ne smeju imati kruti, direktni kontakt sa konstrukcijom zgrade. Veza
izmeu navedenih izvora i zgrade se posebno projektuje i daje u opisu. Kod izvora koji se oslanja na temelje, temelji izvora
dovoljno se odvajaju od konstrukcije zgrade tako da prenete vibracije preko amortizujueg sloja ispod temelja na zgradu, ne
proizvode buku u stanovima veu od dozvoljene. Pri ovome se uzima u obzir koeficijent prostiranja strukture buke, kao i nivo
vibracija postolja maine.
234.253 - Veze maina i postrojenja sa instalacionom mreom
Sve veze u kojima su izvori buke i vibracije navedeni u prethodnoj taci spojeni sa ostalom mreom instalacijama ili
cevovodima u zgradi, izvode se "meko", tako da vibracije prenesene na zgradu u stanovima ne proizvode buku veu od
dozvoljene.
Posebna panja obraa se na izvore buke koji ne stvaraju veliku vazdunu buku, ali su jaki izvori strukture buke (tj. vibracija),
koja se prostire kroz instalacionu mreu (kao na primer, cirkulacione pumpe). Kod takvih izvora projektuje se detalj "mekog
prikljuka" kojim se maina (pumpa) vezuje za instalaciju.
Elektrino uzemljenje svih maina izvodi se pomou pletenice, a ne krutim kablom.
234.254 - Veze instalacione mree sa zgradom
Ako postoji bojazan da se vibracije prenose kroz instalacionu mreu, ova se ne vezuje kruto za zidove zgrade; izmeu
obujmice i cevi (odnosno kanala) postavlja se meka podloka.
234.26 - Unutranja obrada pogonskih bunih prostorija
Sve pogonske bune prostorije (234.223) akustiki se obrauju u smislu poveanja zvune apsorpcije. Tei se da najmanje
2/3 od ukupne povrine zidova, poda i plafona bude prekriveno apsorpcionim materijalom. Bolja efikasnost se postie: (a)
uopte, kada apsorpcione povrine nisu koncentrisane, i (b) posebno, kada je apsorpcija materijala vea na onim
frekvencijama koje su dominantne u spektru buke u toj prostoriji.
Kao prostor sa izvorima buke moe se smatrati i stepenite pa je poeljno da se i u njega postave apsorpcione povrine. Vodi
se rauna o eventualnoj zapaljivosti apsorpcionih materijala.
234.3 - Obaveze projektanta
234.31 - Sadraj tehnike dokumentacije za zvunu zatitu.
Projektna dokumentacija koja se odnosi na zvunu zatitu sadri:
(a) Analizu projektovane zgrade u smislu zatite od buke. U analizi se daju nivoi spoljne i unutranje buke (buke pojedinih
maina ili celog postrojenja, i sl.), kao i mere koje se preduzimaju da bi se buka svela na propisani nivo, a prema takama
234-21-26. Nemogunost primene ili odstupanje od navedenih mera obrazlau se i dokazuje se da e se primenom ostalih
mera postii osnovni propisani uslovi za dozvoljeni nivo buke u stanovima.
(b) Osnovne proraune zvune zatite koji obuhvataju:
- proraune sa dijagramima izolacione moi ovih razliitih (po sastavu) zidova i meuspratnih konstrukcija, kao i zvune
propustljivosti svih razliitih tipova meuspratnih konstrukcija (razliit tip meuspratnih konstrukcija podrazumeva i istu
tavanicu sa razliitim podovima), ija je funkcija navedena u JUS U.J6.201 (videti taku 234.231); ako postoji odgovarajui
izvetaj o ispitivanju pregrade, takav izvetaj (ili kopija) moe se priloiti umesto prorauna,
- proraun potrebne izolacione moi prozora ukoliko ova nije odreena posebnim zahtevima investitora ili korisnika,
- proraun potrebnog priguenja vibracija za temelje maina, u koliko takve maine postoje,
- proraun potrebnog priguenja vibracija za maine za koje nije potrebno temeljenje, ukoliko se maine ne isporuuju sa
sopstvenim amortizerima i u koliko isporuilac ne garantuje da prenete vibracije nee proizvesti buku u stanovima veu od
dozvoljene.

- proraun smanjenja reverberacione buke korienjem apsorpcionih materijala u bunim pogonskim prostorijama.
Ostale proraune zvune zatite, odnosno zatite od buke, koji obuhvataju uglavnom proraune zatite od spoljne buke
optimizacijom poloaja, korienjem prepreka i korienjem udaljenosti, kao i specijalne proraune ako takvih ima.
(c) Ocenu o projektovanoj zvunoj zatiti. Ocena se daje za svaki elemenat za koji postoji propisani zahtev. Za zidove i
meuspratne konstrukcije ocena se daje prema propisanom postupku za ocenjivanje, a prema kriterijumima iz JUS U.J6.201.
Za proreze i ostale elemente, za koje je izvren proraun, ocena se daje prema izraunatom nivou buke u stambenim
prostorijama, koji mora biti zadovoljavajui.
(d) u arhitektonsko-graevinskom projektu prilae se:
- u emama stolarije navode se vrednosti izolacione moi za vrata i prozore,
- postavljaju se uslovi za nivo buke koju stvaraju bune maine ili oprema u pogonskim prostorijama ili uslovi da svaka maina
ima podatak o nivou zrane zvune snage ija je vrednost manja od uslovljene,
- utvruje se maksimalni nivo prenetih vibracija sa maine na konstrukciju zgrade u svemu prema projektnom reenju i
detaljima datim u projektu,
- postavljaju se uslovi izvoau da kod izbora opreme (sanitarne, vodovodske i sl.), i maina, prvenstvo imaju one koje su tie
i koje stvaraju manje vibracija.
235 - ZATITA OD PROVALA I NEELJENIH POGLEDA
235.1 - Stan i stambena zgrada obezbeuju se od provala i neeljenih pogleda primenom graevinskih materijala otpornih na
fiziki udar, ugraivanjem potrebne opreme i odgovarajuim arhitektonskim reenjem stana i zgrade.
235.2 - Kod stambenih zgrada, gde se poklapaju ili priblino poklapaju regulaciona i graevinska linija, najmanje odstojanje
gornje ivice prozorskog parapeta od terena, u prizemnim stanovima koji se nalaze u neposrednoj blizini javne komunikacije,
iznosi h = 1,80 m.
235.21 - Kod stambenih zgrada ija se regulaciona i graevinska linija ne poklapaju, kao i kod stanova iji prozori izlaze na
zajednike otvorene komunikacije u zgradi (galerije, zajednike terase), najmanje odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta
od terena ili poda povrine zajednikih komunikacija iznosi h = 1,60 m.
Kod stanova u prizemlju sa predbatama i javnim zelenim povrinama najmanje odstojanje gornje ivice parapeta od terena
moe da bude i manje od zahteva u prethodnom stavu pod uslovom da se u ovom sluaju na prozorske otvore ugrauju
metalne ili drvene zatite (reetke, kapci i sl.).
235.22 - Na prozorskim otvorima u stanovima u prizemlju i stanovima koji se nalaze u neposrednom kontaktu sa zajednikim
komunikacijama u zgradi (galerije, zajednika terasa) ugrauju se: roletne, sklapajue aluzine, zatitni kapci (od drveta,
plastike ili metala).
235.23 - Pregrade na loama, koje dele dva stana, ugrauju se po celoj spratnoj visini. Pregrada se izrauje od materijala koji
ne dozvoljava sagledljivost unutranjosti drugog stana.
235.24 - Na stanovima koji su u graevinskom smislu, istureni ispred drugih stanova ne dozvoljava se postavljanje prozora
prema susednim stanovima.
235.25 - Ne dozvoljava se postavljanje prozorskih otvora na zidovima jednog stana koji izlaze na lou ili balkon drugog stana.
235.26 - U "dvotraktnim" stambenim zgradama (paralelno postavljene graevinske lamele koje su povezane zajednikim
vertikalnim komunikacijama) ne dozvoljava se postavljanje prozorskih otvora prema "unutranjem dvoritu" na sobama za
spavanje i dnevni boravak.
235.27 - Na ulaznim vratima u stanove, zgradu, prostorije za zajedniki boravak stanara, slubenu prostoriju i prostoriju u
kojoj se nalazi grupa stanarskih ostava ugrauje se ukopavajua cilinder brava sa kljuem.
Na ulaznim vratima u stanove ugrauje se i sigurnosni lanac.
235.28 - Na ulaznim vratima u tehnike prostorije u zgradi ugrauje se brava sa kljuem.
236 - ZATITA OD POARA
236.1 - Osnovne mere protivpoarne zatite stambenih zgrada:
236.11 - Nosei konstruktivni graevinski elementi u zgradama izrauju se od negorivog graevinskog materijala, odnosno od
materijala koji obezbeuje najmanju vatro-otpornost od 90 minuta.
236.12 - Stan, kao graevinska celina u odnosu na susedne stanove, poslovne ili druge prostorije, odvaja se zidovima ija
vatro-otpornost iznosi najmanje 90 minuta.
236.13 - Zidovi i tavanice vetrobrana, stepeninog prostora, hodnika, prostora za smetaj stanarskih ostava, prostorija za
deponiju i bacanje smea, zidovi liftovskih okana, prostorija za ureaj za poveanje pritiska vode, prema stambenim i ostalim
prostorijama u zgradi izrauju se od materijala ija vatrootpornost iznosi najmanje 90 minuta.
236.14 - Nosivi i ojaani zidovi moraju biti negorivi i imati otpornost prema vatri najmanje 90 minuta.

Izolacioni materijal na spoljnoj strani zidova iz lana 236.11 moe biti od gorivog materijala pod uslovom da je nalepljen na zid
i ankerovan tako da ne otpada u sluaju poara i da je sa spoljne strane obloen negorivim materijalom ija je otpornost
prema poaru najmanje 60 minuta.
Izolacioni materijal u zidovima iz lana 236.11 moe biti od gorivog materijala ako je obloga s unutranje strane tih zidova
otporna prema poaru najmanje 90 minuta, a ako je postavljen sa unutranje strane tih zidova izolacioni materijal mora biti
negoriv.
236.15 - Meuspratne i tavanske konstrukcije kod stambenih zgrada moraju imati vatro-otpornost najmanje 90 minuta.
236.16 - Fasade se izvode tako da ne prenose vatru s jednog sprata na drugi.
Rastojanje izmeu otvora dva susedna sprata mora iznositi najmanje 1 m (ovo se ne odnosi na stepenini prostor).
Preporuuje se da svi fasadni otvori na stambenim zgradama, kroz koje je mogue spasavanje stanara, budu pristupani za
vatrogasna vozila sa PP lestvama.
236.17 - Vrata koja odvajaju prostor za stanarske ostave, prostoriju za ureaj za poveanje pritiska vode, deponiju smea i
druge sline prostorije od ostalih prostora u zgradi imaju najmanju vatro-otpornost od 90 minuta.
236.18 - Zidovi, tavanice i vrata prostorije za transformatorsku stanicu i agregat moraju biti vatro-otporni najmanje 3 asa.
236.19 - Zidovi, vrata i tavanica kotlarnice u zgradi moraju biti vatrootporni 90 minuta.
Kod kotlarnica na vrsto gorivo predviaju se posebne prostorije za smetaj vrstog goriva i ljake iji su zidovi, tavanice i
vrata vatro-otporni 90 minuta.
236.1(10) - Ako se prostorije u podrumu koriste kao garae sprovode se dodatne mere bezbednosti prema vaeim propisima
za projektovanje i izgradnju garaa taka 222.8.
Ukoliko se stanarske ostave nalaze u tehnikoj etai, iste se odvajaju od ostalog prostora tehnike etae zidovima, tavanicom i
vratima, koji su vatro-otporni 90 minuta.
236.1(11) - Ventilacioni kanali ili njihove obloge izvode se od nezapaljivog materijala.
Poarni zidovi se izvode od materijala koji je otporan prema poaru najmanje 90 minuta i na najveem meusobnom
rastojanju 40 m.
Poarna vrata koja povezuju pojedine prostorije sa putevima za evakuaciju moraju imati otpornost prema poaru najmanje 60
minuta.
Smer otvaranja vrata na putevima za evakuaciju mora biti uvek u pravcu izlaza iz zgrade ili prostorije.
Sve stambene zgrade moraju imati vodovodne instalacije i odgovarajui broj hidranata ili PP aparata.
236.2 - Visoke zgrade
Pod visokim stambenim zgradama, za potrebe protivpoarne zatite, podrazumevaju se zgrade u kojima je nivo poda u
stambenim prostorijama na poslednjoj etai udaljen najvie 22,0 m od terena na koji je omoguen pristup i intervencija uz
korienje automatskih lestava.
Zahtevi za visoke stambene zgrade sa stanovita zatite od poara su sledei:
- U visokim stambenim zgradama se predvia najmanje jedno protivpoarno stepenite.
- Prostor poarnog stepenita zatiuje se od dima koji bi mogao da prodre iz bilo koje etae u zgradi.
- Najmanje jedan liftovski prostor u zgradi izgrauje se od poarnih obimnih zidova.
Spoljno poarno stepenite zadovoljava sledee uslove:
- Spoljne stepenice moraju biti pristupane iz hodnika ili najmanje iz dve prostorije zgrade na svakom spratu.
- Stepenice se ne smeju postavljati pored otvora na fasadi zgrade blie od 1,5 m ukoliko nisu ozidane prema tim otvorima.
- irina kraka poarnih stepenica ne sme biti manja od 80 cm a nagib ne vei od 45.
- Za spoljne poarne stepenice ne smeju se koristiti spiralno stepenite i penjalice.
- Zatitna ograda spoljnih otvorenih stepenica ne sme biti nia od 1,20 m.
- Graevinski materijal za izgradnju spoljnih poarnih stepenica mora biti negoriv (moe se koristiti i nezatieni elik).
- Mora biti omogueno korienje stepenica bez obzira na vremenske prilike u svim uslovima.
236.3 - Eksperimentalna ispitivanja iz oblasti protivpoarne zatite moe vriti samo organizacija registrovana za ove vrste
delatnosti.

236.4 - Prilikom projektovanja koriste se simboli za tehnike eme prema JUS U.J1.220, a za odreivanje stepena
vatrootpornosti pregrada oznake prema JUS U.J1.240.
237 - DNEVNO OSVETLJENJE I OSUNANJE STANA I ZGRADE
237.1 - Dnevno osvetljenje
237.11 - Sve stambene prostorije u stanu osvetljavaju se dnevnom svetlou neposredno kroz prozorske otvore. Prostor za
pripremanje hrane moe da se osvetljava dnevnom svetlou posredno samo preko prostora za ruavanje, a u stanovima tipa
garsonjere i preko prostora za dnevni boravak i spavanje.
237.12 - Sve zajednike prostorije u zgradi koje su namenjene boravku stanara, osvetljavaju se dnevnom svetlou
neposredno kroz prozorske otvore. Uslovi za osvetljavanje stepeninog prostora su izloeni u taci 221.4.
237.13 - Stambene prostorije sa istom visinom od h = 2,50 m ne bi trebalo da imaju dubinu koja prelazi 6,0 m.
237.14 - Povrina prozorskih otvora jedne prostorije iznosi priblino 1/7 podne povrine sa tolerancijom 10%, pri emu se ne
rauna zastakljena povrina iznad poda do visine 90 cm. Prozori veih dimenzija mogu se ugraivati uz uslov da se obezbedi
pojaana toplotna zatita predmetnog zida sa prozorom, pri emu se potuju, zahtevi za toplotnu zatitu zgrada koji su izloeni
u JUS U.J5.600.
237.2 - Osunanje
237.21 - Sve stambene prostorije se orijentiu tako da se u konkretnim uslovima postie najmanja osunanost od 1 . na dan
u zimskim mesecima.
237.22 - Ne dozvoljava se projektovanje i graenje stanova sa jednostranom orijentacijom prema severu.
237.23 - Prozorski otvori na prostorijama za dnevni boravak ne mogu se orijentisati iskljuivo prema severu.
237.24 - Zahtevi iz taaka 237.22 i 237.23 u izuzetnim sluajevima ne moraju da budu ispunjeni u stanovima tipa garsonjere.
237.25 - Na prozorskim otvorima na stambenim prostorijama koje su orijentisane delimino ili potpuno prema zapadu, po
pravilu se predvia pojaana zatita od sunca (loe, balkoni, pokretne nadstrenice i sl.).
24. - INSTALACIJE U ZGRADI
241. - ELEKTRINE INSTALACIJE U STANU I STAMBENOJ ZGRADI
241.1 - Opte odredbe
241.11 - Sve stambene zgrade i stanovi opremaju se elektrinim instalacijama slabe i jake struje koje omoguavaju normalan
boravak bez dnevne svetlosti, vezu sa telefonom, radiom i televizijom, kao i korienje troila elektrine energije koja se
primenjuje u stanovima i stambenim zgradama.
241.12 - Pre poetka projektovanja pribavlja se elektroenergetska saglasnost za prikljuak zgrade na elektroenergetsku mreu
od ERO "Elektrodistribucije Beograd".
241.13 - Mesto ugradnje prikljune kutije na zgradi odreuje se uz saglasnost ERO "Elektrodistribucije Beograd".
241.14 - Mesto ugradnje ormana sa brojilima u zgradi odreuje se uz saglasnost ERO "Elektrodistribucije Beograd".
241.15 - Pre poetka projektovanja pribavlja se saglasnost sa uslovima prikljuka zgrade na spoljnu telefonsku mreu od RO
PTT saobraaja - Beograd.
241.16 - Elektrine instalacije projektuju se i izvode prema vaeim tehnikim propisima, propisima i preporukama ERO
"Elektrodistribucije - Beograd" i JUS-vima.
Preporuke i propisi ERO "Elektrodistribucije - Beograd" koriste se pri definisanju spoljne elektroenergetske mree
transformatorskih stanica 10/0,4 KV spoljnjeg i unutranjeg prikljuka, razvodnih ormana sa brojilima, naina merenja
potronje elektrine energije i elektrinog kablovskog razvoda za povezivanje ormana sa brojilima (u sluaju veeg broja
ormana).
241.16a - Pre poetka projektovanja pribavlja se saglasnost sa uslovima prikljuka zgrade na spoljnu mreu kablovske
distribucije televizijskog i radio programa (kablovska televizija) od Radio televizije Beograd.
241.17 - Pri projektovanju i izgradnji stambenih zgrada, predviaju se sledee elektrine instalacije:
- instalacija osvetljenja
- instalacija nunog osvetljenja sa odgovarajuim izvorom
- instalacija izvoda za prikljuak elektrinih troila i prikljunica
- instalacija telefona
- instalacija kablovske distribucije radio i televizijskog programa ili zajdniki antenski sistem

- instalacija signalizacije poara
- instalacija pozivne - zvune signalizacije ulaza u stan i stambenu zgradu
- instalacija zajednike ventilacije kupatila, WC-a i kuhinja
- instalacija temeljnog uzemljivaa
- instalacija gromobrana
- instalacija komandovanja sa termikim potroaima i signalizacije tarife
- instalacija motornog pogona toplotne predajne stanice ili kotlarnice
- instalacija motornog pogona ureaja za poveanje pritiska u vodovodnoj instalaciji
- instalacija motornog pogona lifta
241.2 - Prikljuak zgrade na elektroenergetsku telefonsku elektrinu mreu i mreu kablovske distribucije radio i
televizijskog programa:
241.21 - Prikljuak od niskonaponske distributivne elektrine mree do prikljune kutije zgrade (spoljanji prikljuak) izvodi se
etvoroilnim kablom izolovanim vrstim dialektrikom, etvoroilnim samonosivim kablovskim snopom ili etvoroilnim
samonosivim kablom. Od prikljune kutije do ormana sa brojilima (unutranji prikljuak) izvodi se petoilnim kablom sa PVC
izolacijom.
Presek spoljanjeg kunog prikljuka odreuje se na bazi podataka ERO "Elektrodistribucija - Beograd". Presek voda
unutranjeg kunog prikljuka odreuje se na bazi jednovremenog vrnog optereenja zgrade (vidi take 241, 22; 241. 23; i
24.1 24). Projektanti spoljanjeg i unutranjeg kunog prikljuka duni su da usaglase reenja.
Peta ila voda unutranjeg kunog prikljuka koristi se kao zatitni vod, a moe se poloiti i kao poseban izolovani vod.
241.22 - U stanovima koji se ne greju elektrinim termoakumulacionim peima jednovremeno vreno optereenje stambene
zgrade odreuje se prema maksimalnom optereenju stanova, broju stanova i koeficijentu jednovremenosti zgrade.
Maksimalno optereenje stana iznosi 70% od instalisane snage stana. Pod instalisanom snagom stana podrazumeva se zbir
nazivnih snaga svih elektrinih troila u stanu. Pri izraunavanju jednovremenog vrnog optereenja zgrade zbir maksimalnih
optereenja stanova mnoi se koeficijentom istovremenosti zgrade (Ki), koji se izraunava prema obrascu
0,75
Ki = 0,25 + -----
n
gde je "n" broj stanova u zgradi.
241.23 - Maksimalno optereenje opte potronje zgrade jednako je instalisanoj snazi.
241.24 - Za stambene zgrade sa termoakumulacionim grejanjem istovremeno optereenje zgrade sraunava se tako to se
sraunatom optereenju po taci 241.22 doda zbir instalisanih snaga termoakumulacionih pei. Zbir instalisanih snaga
termoakumulacionih pei u zgradi odreuje se kad se broj svih soba (u stanovima) pomnoi sa 3 kW.
241.25 - Najvei presek unutranjeg kunog prikljuka moe biti 3 x 95 + 50 + 50 mm2 bakarni ili odgovarajui
aluminijumski.
241.26 - Od prikljune kutije EDB do ormana sa brojilima u zgradi polau se najvie tri kablovska voda. U sluaju veeg broja
kablovskih vodova predvia se ugradnja prikljunog ormana EDB ili direktno iz trafostanice 10/0,4 kV.
241.27 - Ako se trafostanica 10/0,4 kV nalazi u zgradi i napaja iskljuivo tu zgradu ormani sa brojilima prikljuuju se direktno
na niskonaponsku tablu trafostanice. U tom sluaju vodovi od niskonaponske table trafostanice do ormana sa brojilima
predstavljaju unutranji kuni prikljuak i ine sastavni deo instalacije zgrade.
241.28 - Elektrini kablovski vodovi kroz stambenu zgradu od prikljune kutije (ormana EDB), ili niskonaponske table
transformatorske stanice u istoj zgradi do ormana sa brojilima polau se u kanal, zatien regal ili u zid.
241.29 - Za stambene zgrade koje imaju lift i ureaje za poveanje pritiska u vodovodnoj instalaciji, a ne poseduju dizel-
elektrini agregat, predvia se poseban unutranji prikljuak za napajanje lifta i hidrofora.
Posebni unutranji prikljuak prikljuuje se na posebnu prikljunu kutiju. Ovaj prikljuak napaja iskljuivo odvojen orman sa
brojilima jednog lifta i ureaja za poveanje pritiska u vodovodnoj instalaciji.
241.2(10) - Prikljuak na spoljnu telefonsku mreu zgrade izvodi se pomou telefonskog kabla minimalnog kapaciteta koji
obezbeuje za svaki stan po jedan direktni telefonski prikljuak. Prikljuak se izvodi od najblieg ahta spoljne telefonske
mree. Tip i kapacitet kabla odreuje RO PTT saobraaja Beograd.
241.2(11) - Sve stambene zgrade sa vie od dva stana imaju donju telefonsku koncentraciju. Orman telefonske koncentracije
smeta se na pogodnom mestu u prizemlju zgrade.
241.2(12) - Telefonski prikljuni kabl od ahta do zgrade polae se u privodnoj kanalizaciji. Telefonski kabl od privodne

kanalizacije do ormana telefonske koncentracije polae se u plastinu cev 100 mm ili u zatieni regal.
241.2(13) - Telefonski prikljuni kabl od prikljunog ahta do ormana koncentracije predstavlja deo spoljne telefonske mree.
Privodnu telefonsku kanalizaciju i prolaz (regal ili plastinu PVC cev) kroz zgradu izvodi se u okviru graevinskih radova na
zgradi.
241.2(14) - Nadzemni telefonski prikljuak od najblieg telefonskog stuba do zgrade predstavlja deo spoljne telefonske mree,
a izvodi se samonosivim telefonskim kablom.
241.3 - Merenje potronje elektrine energije:
241.31 - Potronja elektrine energije za svaki stan meri se pomou trofaznog dvotarifnog brojila. Svaki stan ima trofaznu
elektrinu instalaciju.
U sluaju termoakumulacionog grejanja za svaki stan predvia se posebno trofazno dvotarifno brojilo koje e meriti samo
potronju termoakumulacionih pei.
241.32 - Koncentracija brojila za stambenu zgradu sa vie stanova izvodi se u razvodnim ormanima.
241.33 - Viespratne zgrade mogu imati jedan ili vie razvodnih ormana. Ako na spratu ima vie od est stanova razvodni
orman se postavlja na svakom spratu. U sluaju est i manje stanova po spratu razvodni orman se postavlja na svakom
drugom spratu.
241.34 - Orman za brojila izrauje se od dva puta dekapiranog lima ili plastine mase. Dimenzije ormana, raspored opreme i
nain povezivanja izvodi se prema "Propisima i preporukama ERO "Elektrodistribucije - Beograd".
241.35 - Svaki orman sa brojilima u inskom razvodu ima ugraenu teretnu sklopku za iskljuivanje energetskog dela ormana.
241.36 - Prebacivanje tarife i upravljanje kontrolisanom potronjom u svakoj stambenoj zgradi vri se pomou prijemnika
mrene tonfrekventne komande (MTK). Prijemnik MTK smeta se u orman sa brojilima u prizemlju, bez obzira koliko ormana
ima u stepeninom prostoru stambene zgrade.
MTK prijemnik ostaje pod naponom i posle iskljuenja teretne sklopke u ormanu sa brojilima u prizemlju zgrade (u sluaju
veeg broja ormana u stepeninom prostoru).
241.37 - Minimalni presek zatitne sabirnice u ormanu sa brojilima iznosi 3 x 20 mm.
241.38 - U ormanu sa brojilima predviaju se dve (zgrade sa centralnim grejanjem), odnosno tri (zgrade bez centralnog
grejanja) sabirnice ili stezaljke najmanje irine 15 mm i to:
- sabirnica za signalizaciju vie tarife
- sabirnica za komandovanu potronju
- sabirnica za upravljanje termoakumulacionih pei (za zgrade bez centralnog grejanja).
Upravljana potronja obuhvata bojler u kupatilu, mainu za pranje vea i mainu za pranje posua.
241.39 - U ormanu sa brojilima predvia se bakarna sabirnica najmanje irine 15 mm, odnosno odgovarajui niz stezaljki za
upravljanje dvotarifnim brojilima.
241.3(10) - U sluaju primene specijalnih odvojnih stezaljki na unutranjem prikljuku ne predvia se teretna sklopka za
iskljuivanje energetskog dela ormana.
241.3(11) - Razvodni orman sa brojilima postavlja se u stepeninom prostoru ili ulaznom holu zgrade. Preporuuje se da se
razvodni ormani sa brojilima ugrade u posebne nie ili posebnu prostoriju vertikalnog kanala. Mesto ugradnje razvodnog
ormana odreuje se u arhitektonskom delu projekta.
241.3(12) - Razmetaj brojila u ormanu predvia se tako da po visini obrazuju najvie tri reda brojila.
241.3(13) - Za jedan kuni prikljuak (ulaz, stepenite, lamela) potreban je jedan prijemnik mrene tonfrekventne komande
(MTK).
241.3(14) - Za upravljanje brojilima i troilima kao i za signalizaciju tarife od prijemnika MTK do razvodne table u stanu polae
se petoilni kabl 5 x 1,5 mm 2 Cu.
241.3(15) - Dimenzije tabli za smetaj brojila iznose najmanje 220 x 400 mm. Tabla za smetaj MTK prijemnika istih je
dimenzija kao i tabla za smetaj brojila. U svakom ormanu u prizemlju zgrade predvia se po jedna rezervna tabla. U
zgradama sa jednim stanom ne predvia se rezervna tabla.
241.3(16) - Orman sa brojilima ne ugrauje se u podrumski prostor.
241.3(17) - Potronja elektrine energije lokala smetenih u stambenoj zgradi meri se pomou posebnih mernih grupa ili
jednotarifnog brojila smetenog u posebnom ormanu.
241.3(18) - Opta potronja osvetljenja, liftova, toplotne predajne stanice i suionice meri se preko posebnih dvotarifnih
brojila smetenih u razvodni orman sa ostalim brojilima.

241.3(19) - Potronja elektrine energije kotlarnice meri se pomou merne grupe ili dvotarifnog trofaznog elektrinog brojila
smetenog u odvojenom (pregraenom) delu ormana sa brojilima.
241.3(20) - Potronja elektrine energije jednog lifta (putniko-teretnog) i postrojenja za poveanje pritiska u vodovodnoj
instalaciji meri se pomou posebnih dvotarifnih brojila smetenih u poseban razvodni orman izgraen od dva puta dekapiranog
lima.
241.3(21) - Potronja elektrine energije zajednike ventilacije kupatila, WC-a i kuhinje meri se pomou brojila opte
potronje.
241.4 - Napojni vodovi
241.41 - Za razvodne table u stanovima predvia se po jedan napojni vod po stanu. U stanovima koji se greju
termoakumulacionim peima za napajanje se predvia poseban napojni vod.
241.42 - Napojni vodovi polau se u lic ili kanal naroito ostavljen pri projektovanju i graenju zgrade.
241.43 - Napojni vodovi moraju biti tipa PP ili PPOO sa pet ila. Peta ila se koristi za zatitni vod (zatita od previsokog
napona dodira).
241.44 - Napojni vod ne sme da bude dui od est nadzemnih etaa za stanove.
241.45 - Napojni vodovi zakljuno sa trosobnim stanom izvode se kablovima preseka 5 x 4 mm2 Cu.
241.46 - Napojni vodovi za stanove vee od trosobnog, izvode se kablovima preseka 5 x 4 mm2 Cu.
241.47 - Razvodne table instalacija liftova, hidrofora, toplotno predajnih stanica, kotlarnica, suionica, garaa i lokala,
napajaju se posebnim vodovima (za svaku razvodnu tablu poseban vod). Preseci napojnih vodova odreuju se na bazi
istovremenog optereenja.
241.48 - Razvodne table smetene u podrumu ili suterenu izrauju se od dekapiranog lima u zatiti P43. Za svaku razvodnu
tablu vue se poseban vod za napajanje tipa: GO PO ili PP. Vodovi se postavljaju u jednom komadu - bez nastavka.
241.49 - Od razvodnog ormana sa brojilima do razvodnih tabli u stanovima poloiti po jedan kabl PP 5 x 1,5 mm2 Cu za
signalizaciju tarife i ukljuenje-iskljuenje blokiranih potroaa pomou MTK prijemnika.
241.5 - Razvodne table u stanovima
241.51 - Razvodna tabla u stanu postavlja se u predsoblju na pogodnom mestu. Preporuuje se da se razvodna tabla postavi
iznad ili pored ulaznih vrata.
241.52 - Razvodne table izrauju se od dvaput dekapiranog lima plastificiranog ili od plastine mase.
241.53 - U jednoj zgradi postavljaju se sve razvodne table istog tipa, dimenzija, ema veza i proizvodnje.
241.54 - Razvodne table izrauju se za trofaznu elektrinu instalaciju.
241.55 - Sabirnice razvodne table u stanu imaju deo slobodne potronje, deo upravljane potronje (bojler, maina za pranje
vea i maina za pranje posua), a u sluaju termoakumulacionog grejanja, i deo termoakumulacionog grejanja.
241.56 - Na razvodnoj tabli svi osigurai predviaju se topljivi tipa EZ.
241.57 - Na razvodnoj tabli u stanu kod zgrada sa centralnim ili klasinim grejanjem, predvia se mesto za smetaj jednog
uklopnog kontaktora, a kod stanova sa termoakumulacionim grejanjem, mesto za smetaj dva uklopna kontaktora.
241.58 - Na razvodnoj tabli u stanu ugraditi elektrino zvonce i signalnu lampu za signalizaciju tarife.
241.59 - Na razvodnoj tabli pored faznih sabirnica predvia se sabirnica za neutralne i sabirnica za zatitne provodnike.
241.5(10) - Na razvodnoj tabli grupiu se osigurai za osiguranje strujnih kola slobodnih i posebno upravljanih potroaa, a u
sluaju termoakumulacionog grejanja, posebno termoakumulacionih pei.
241.5(11) - Trofazna prikljunica sa zatitnim kontaktom ("uko") vezuje se na poseban strujni krug.
241.5(12) - Svako strujno kolo u stanu ima svoj neutralni provodnik.
241.5(13) - Dimenzije razvodne table uslovljene su opremom (brojem osiguraa) i veliinom elektrine instalacije.
241.6 - Razvodni ormani za ostale potroae u stambenoj zgradi.
241.61 - Razvodni orman kotlarnice izrauje se od dekapiranog lima zatien od korozije u izvedbi P43. Na razvodnom ormanu
mora biti data kompletna svetlosna signalizacija kao i natpisi za sve prekidae.
241.62 - Na razvodnoj tabli kotlarnice smeta se kompletna zatita od kratkog spoja i preoptereenja.
241.63 - Svi motorni potroai u kotlarnici povezuju se preko prekidaa ili kontaktora na posebne strujne krugove.
241.64 - Na razvodnom ormanu sa unutranje strane vrata postavlja se jednopolna ema.

241.65 - Automatika kotlova postavlja se u posebnom ormanu isporuenom sa opremom kotlarnice. Projekat automatske
regulacije i merenja daje se u sklopu glavnog projekta elektroinstalacija kotlarnice.
241.66 - U razvodnom ormanu kotlarnice ili na ostalim mestima u instalaciji ne ugrauju se kondenzatorske baterije za
popravku faktora snage.
241.67 - Razvodni orman toplotne predajne stanice izrauje se od dekapiranog lima zatienog od korozije u izradi P43.
Na ormanu izvodi se svetlosna signalizacija rada motora kao i zatita od kratkog spoja i preoptereenja.
241.68 - Na razvodnoj tabli toplotne predajne stanice predvia se uklopni sat za ukljuenje motora pumpi.
241.69 - Motore pumpi u toplotno predajnoj stanici treba ukljuivati preko odgovarajuih kontaktora koji se ukljuuju pomou
"GS" prekidaa.
241.6(10) - Razvodni orman hidrofora ili hidrocila izrauje se od dekapiranog lima P43, dimenzija prema vrsti i obimu opreme.
Orman ima ugraenu svetlosnu signalizaciju kao i zatitu od kratkog spoja i preoptereenja.
241.6(11) - Putanje motora hidrofora u rad ostvaruje se preko odgovarajuih kontaktora koji se ukljuuje preko GS prekidaa
ili prebacivaa (zvezda - trougao) u zavisnosti od snage motora.
241.6(12) - Kod ulaza u prostoriju kotlarnice predvia se taster za iskljuenje glavnog prekidaa na razvodnom ormanu
kotlarnice.
241.6(13) - Sa razvodne table postrojenja hidrofora povezuju se samo motorni potroai u postrojenju. Osvetljenje prostorije
hidrofora povezuje se na tablu opte potronje.
241.6(14) - U postrojenju hidrofora predvia se prikljuak kompresora za vazduh.
Ostvaruje ravnomeran rad pumpi hidroforskog postrojenja.
241.6(15) - Kod stambenih zgrada napojni vodovi za hidrofor i jedan lift polau se odvojeno od ostalih vodova u posebnom
kanalu.
241.6(16) - Na zadnjoj etai stambene zgrade postavlja se razvodni orman na koji se vezuje:
- zajedniki antenski, TV ureaj
- ventilator na krovu (ukoliko postoji)
- osvetljenje i utinice lift kuice
- potroai zajednike potronje na najvioj etai.
241.7 - Elektrine instalacije u stanu:
241.71 - Elektrina instalacija osvetljenja i prikljuaka za ostala troila u stanu izvodi se provodnicima tipa PP/P i PP poloenim
ispod maltera. U sluaju da su zidovi i tavanice od betona, elektrina instalacija izvodi se provodnicima tipa PP ili P u
plastinim cevima postavljenim u zidovima i tavanici prilikom njihove izrade.
Izuzetno elektrinu instalaciju u stanovima polagati po zidovima, ali ne vidno.
241.72 - Elektrina instalacija osvetljenja izvodi se provodnicima preseka 1,5 mm2.
241.73 - Elektrina instalacija osvetljenja u garsonjeri, jednosobnom i jednoiposobnom stanu izvodi se sa jednim strujnim
krugom.
241.74 - U stanovima od dvosobnog do petosobnog elektrina instalacija osvetljenja izvodi se sa dva strujna kruga. U
petosobnim stanovima elektrina instalacija osvetljenja izvodi se sa tri strujna kruga.
241.75 - U svim sobama postavljaju se izvodi i prekidai za serijsko sijalino mesto.
241.76 - U svim polusobama (manjim sobama) postavlja se izvod i prekida za obino sijalino mesto.
241.77 - U svim prostorijama, osim kupatila, postavlja se plafonsko osvetljenje sa prekidaem kod ulaznih vrata.
241.78 - U kuhinji postavlja se jedno ili dva sijalina mesta u zavisnosti od arhitektonskog reenja. Sijalina mesta predviaju
se sa svetiljkom, sijalicom i prekidaem.
241.79 - U kupatilu iznad ogledala i kuhinji iznad radne povrine moe da se postavi fluorescentna svetiljka.
241.7(10) - U ostavi, predsoblju, degamanu, prostoru za ruavanje, prostoru za domainstvo, kupatilu, WC-u i veim loama
postavlja se po jedno sijalino mesto sa odgovarajuom svetiljkom sijalicom i prekidaem.
241.7(11) - Za zidne svetiljke sa metalnim telom predvia se ila u kablu za uzemljenje mase svetiljke.
241.7(12) - U kupatilima stanova kod lavaboa postavlja se prikljunica za aparat za brijanje preko transformatora 220/220 V.

241.7(13) - Sve svetiljke moraju biti domae proizvodnje.
241.7(14) - Elektrina instalacija prikljunica sa zatitnim kontaktom ("uko") i svih izvoda za termike potroae izvodi se
provodnicima preseka 2,5 mm2.
241.7(15) - Sve utinice u stanu postavljaju se tipa prikljunica sa zatitnim kontaktom ("uko").
241.7(16) - U kuhinjama predvia se izvod iznad poreta za prikljuak usisnog ventilatora.
241.7(17) - U kupatilima, WC-ima bez prirodne ventilacije, (nema prozora) obezbeuje se prinudna ventilacija. Ukljuenje
krovnih ventilatora vri se automatski.
241.7(18) - U svim sobama predviaju se po tri monofazne prikljunice sa zatitnim kontaktom ("uko").
241.7(19) - U svim polu-sobama predviaju se dve monofazne prikljunice sa zatitnim kontaktom ("uko").
241.7(20) - U dnevnim sobama kod mesta postavljanja televizora predvia se da jedna od utinica bude prikljunica sa
zatitnim kontaktom ("uko").
241.7(21) - U kuhinjama se predvia jedna trofazna prikljunica sa zatitnim kontaktom ("uko"), tri monofazne prikljunice
sa zatitnim kontaktom ("uko") i izvod za protoni bojler.
Predvideti iznad mesta za tednjak izvod za prikljuak aparata za prinudnu ventilaciju.
241.7(22) - U prostoru za ruavanje i predsoblju predvia se po jedna monofazna prikljunica sa zatitnim kontaktom
("uko").
241.7(23) - U kupatilima predvia se izvod za bojler, grejalicu i monofazna prikljunica sa zatitnim kontaktom ("uko") za
prikljuak maine za pranje vea (ukoliko maina za pranje vea nije predviena na drugom mestu).
241.7(24) - Ispred kupatila postavljaju se dvopolni prekidai za osvetljenje, bojler, grejalicu i mainu za pranje vea (ukoliko
maina za pranje vea nije predviena na drugom mestu) sa signalnim sijalicama.
241.7(25) - Izvodi za bojler, grejalicu i mainu za pranje vea vezuju se na posebne strujne krugove. Svi upravljani potroai
imaju fiksni prikljuak.
241.7.(26) - Na jedan strujni krug vezuju se najvie etiri monofazne prikljunice sa zatitnim kontaktom ("uko").
241.7(27) - Izvod za mainu za pranje vea u kupatilu ili posebnom prostoru za domainstvo predvia se na visini od 1,6 m od
poda, a isti mora biti u nepromoivoj izradi i udaljen najmanje 60 cm od aktivnog toeeg mesta.
U stanovima koji nemaju centralno grejanje u dnevnoj sobi predvia se trofazna fiksna prikljunica za prikljuak za elektrino
grejanje, a u sobama predvia se po jedna dodatna monofazna fiksna prikljunica na posebnom strujnom kolu. (Svaka
prikljunica koja slui za prikljuak termoakumulacionih pei nalazi se sama na strujnom kolu).
U stanovima koji nemaju centralno grejanje u dnevnoj sobi predvia se trofazni fiksni prikljuak za elektrino grejanje a u
sobama se predvia po jedan dodatni monofazni prikljuak na posebnom strujnom kolu. (Svaki prikljuak za
termoakumulacione pei nalazi se na strujnom kolu).
241.7(28) - Od ormana koncentracije do pojedinih stanova, kao i u stanu, instalacija telefona polae se u cevi.
241.7(29) - U svakom stanu predvia se po jedan prikljuak za direktnu telefonsku liniju.
241.7(30) - U stanovima veim od trosobnog predviaju se dva prikljuka za telefon paralelno vezana na istu liniju, i to u
predsoblju i jednoj od spavaih soba ili degamanu.
241.7(31) - Prikljuak za telefon predvia se obavezno u predsoblju stana.
241.7(32) - Privodni prikljuni kabl predvia se takvog kapaciteta da obezbeuje prikljuak telefona u svakom stanu.
241.7(33) - Telefonske instalacije uzemljuju se na sabirnu stanicu za ujednaavanje potencijala zgrade.
241.7(34) - Svaki stan ima instalaciju kablovske distribucije radio i televizijskog programa ili zajednikog antenskog sistema.
241.7(35) - Svaki stan veliine do dvoiposobnog mora da ima najmanje jednu prikljunicu za radio i televizijski program.
Stan vei od dvoiposobnog mora imati najmanje dve prikljunice za radio i televizijski program.
*) 241.7(36) - Na prikljunici u stanu mora postojati mogunost prijema radio i televizijskog programa Radio-televizije
Beograd.
**) 241.7(36) Za distribuciju radio i televizijskog programa izvodi se instalacija sa koaksijalnim kablom uvuenim u plastinu
cev u zidu.
241.7(37) - Elektrina instalacija radio-TV antene izvode se koaksijalnim kablom uvuenim u plastine cevi u zidu.
241.7(38) - Projekat elektrine instalacije distribucije radio i televizijskog programa mora da je izgraen prema Pravilniku o

tehnikim normativima za kablovske distribucione sisteme i zajednike antenske sisteme ("Slubeni list SFRJ", broj 66/87) i da
se na isti pribavi saglasnosti Radio-televizije Beograd.
241.7(39) - Svaki stan ima elektrinu instalaciju zvune signalizacije ulaza u stan. Elektrina instalacija se sastoji od tastera
postavljenog ispred ulaza u stan i elektrinog zvonca. Elektrino zvonce treba da ima mogunost ukljuenja i preko tastera
postavljenog ispred ulaza u zgradu.
U stanu moe da se predvidi i kombinacija kunog telefona "kapija-stan" i tastera za deblokiranje elektrine brave na ulaznim
vratima u stambenu zgradu.
Nap. Intermexa: Sa izmenama ove Odluke - 5/88 - verovatno omakom dva puta se menja taka 241.7(36),
odnosno postoje dva teksta pomenute take. Kako je verovatno da se drugi tekst odnosi na taku 241.7(37) -
prikazane su obe novopropisane take i oznaene su zvezdicama - prva i druga varijanta, iznad ove napomene, ali
taka 241.7(37) OSTALA JE NEPROMENJENA.
241.8 - Elektrine instalacije opte potronje
241.81 - Stepenite, podesti, hodnici i ulazni hol osvetljavaju se svetiljkama sa sijalicama sa uarenim vlaknom.
241.82 - Stepenino osvetljenje ukljuuje se pomou tastera i stepeninog automata.
241.83 - Na tabli opte potronje predvia se prekida preko koga je mogue prenositi stepenini automat.
241.84 - Elektrina instalacija osvetljenja stepenita izvodi se pomou kablova preseka 1,5 mm2.
241.85 - Kod zgrade sa vie spratova, u zavisnosti od broja svetiljki, predvia se jedan ili vie stepeninih automata za
ukljuenje osvetljenja a moe se izvesti preko jednog automata i kontaktora.
241.86 - Srednja jaina osvetljenja na stepenitu, iznosi najmanje E = 50 lx.
241.87 - U stepenitima (zgrade bez dizel-agregata) gde se predvia nuno svetlo, predviaju se odvojene svetiljke za nuno
svetlo i posebno se obeleavaju.
241.88 - Tasteri za stepenino osvetljenje predviaju se sa fluorescentnim ploicama.
241.89 - Kod ulaza u stambenu zgradu predvia se prvo sijalino mesto sa posebnim prekidaima za trajno ukljuenje.
241.8(10) - Kod stambenih zgrada gde nije obezbeeno dnevno prirodno osvetljenje stepenita, za sluaj nestanka napona iz
gradske mree predvia se sigurnosno osvetljenje iz elinih AKU baterija.
241.8(11) - Kod stambenih zgrada sa preko pet nadzemnih etaa gde je obezbeeno dnevno osvetljenje stepenita u sluaju
nestanka napona predvia se nuno osvetljenje iz elinih AKU baterija.
241.8(12) - Kod stambenih zgrada ija je visina preko deset nadzemnih etaa, osvetljenje stepenita u sluaju nestanka
napona iz mree predvia se pomou dizel elektrinog agregata.
214.8(13) - AKU baterija za napajanje sigurnosnog osvetljenja stepenita obezbeuje najmanje estoasovno napajanje
osvetljenja, a mora da ima ureaj za automatsku regulaciju napona.
241.8(14) - Merenje potronje elektrine energije osvetljenja stepenita registruje se preko brojila opte potronje.
241.8(15) - elina AKU baterija za napajanje sigurnosnog osvetljenja smeta se u orman od dekapiranog lima ili posebnu
prostoriju.
241.8(16) - Osvetljenje zajednikih prostorija u podrumu (ostave, deponije smea, suionica, garae) predvia se sa jainom
osvetljenja od 50 lx i svetiljkama u OG izradi.
241.8(17) - Prostorija kotlarnice, hidrofora, toplotno predajnih stanica i mainskih kuica za lift, osvetljavaju se jainom
osvetljenja od 150 lx. Obavezno se predvia svetiljka za osvetljaj instrumenata.
241.8(18) - U svim zajednikim prostorijama predvia se plafonsko osvetljenje sa odgovarajuim prekidaima pored ulaznih
vrata.
241.8(19) - U prostorijama za okupljanje stanara predvia se prikljuak za dodatno osvetljenje (broj se usklauje sa
namenom i kapacitetom).
241.8(20) - U prostorijama za okupljanje stanara predvia se prikljuak za elektrine aparate (TV, radio, razne maine).
241.8(21) - U prostoriji za okupljanje stanara koju koristi vie od 20 domainstava predvia se prikljuak za telefon.
241.8(22) - U lokalima koji se nalaze u stambenoj zgradi predvia se elektrina instalacija osvetljenja, monofazne prikljunice
sa zatitnim kontaktom ("uko"), izvod za svetleu reklamu, prikljuak za telefon i prikljunu kutiju za TV i radio antenu.
241.9 - Elektrina instalacija prinudne ventilacije:
241.91 - Predvia se prikljuak i ugradnja ventilatora na vrhu sabirnih ventilacionih kanala.
241.92 - Ukljuivanje se vri automatski. Regulisanje rada ventilatora vri se pomou satnog mehanizma.

241.93 - Ventilacioni kanali sa jednim prikljukom mogu imati instalaciju za prinudnu ventilaciju u samoj prostoriji.
241.94 - Izbor ventilatora se vri po usvajanju sistema provetravanja i izradi preciznog prorauna o potrebnim kapacitetima i
performansama ureaja.
241.95 - Prinudna ventilacija ugrauje se u kuhinji ako se nalazi u sreditu stana, WC-u i kupatilu ako se ventiliraju preko
ventilacionih kanala.
241.(10) - Elektrina instalacija zvune signalizacije ulaza u stambenu zgradu i stan:
241.(10)1 - Predvia se elektrina instalacija zvune signalizacije ulaza u stan. Elektrina instalacija obuhvata tastere u
stepeninom prostoru pored ulaznih vrata u stan, i ispred (pored) ulaznih vrata u stambenu zgradu, kao i elektrino zvonce
smeteno na razvodnoj tabli u stanu. Tasteri se paralelno vezuju.
241.(10)2 - Preporuuje se ugradnja elektrine brave na ulaznim vratima u zgradu komandom iz svih stanova, kao i gradnja
kunog telefona za sporazumevanje posetioca i stanara.
241.(11) - Elektrina instalacija zajednike radio i TV antene;
241.(11)1 - Svaka stambena zgrada ima zajedniki radio i TV antenu sa pojaivakim ureajem.
241.(11)2 - Antenski ureaji i instalacija predviaju se za prijem I, II i III programa TV kao i programa svih radio talasnih
duina.
241.(11)3 - Poseban antenski ureaj ugrauje se za svako stepenite ili lamelu iste stambene zgrade.
241.(11)4 - U stambenim naseljima ili stambenim blokovima preporuuje se zajednika kablovska televizija sa jednim
centralnim prijemnim pojaivakim ureajem koji omoguava prijem TV programa drugih centara van Beograda. Svi stanovi u
naselju-bloku spajaju se kablovski sa ureajem.
241.(11)5 - Antenski pojaivaki ureaj postavlja se u stepeninom prostoru zadnje etae stambene zgrade.
241.(11)6 - Radio-TV antena se uzemljuje na temeljni uzemljiva.
241.(12) - Elektrina instalacija signalizacije poara:
241.(12)1 - Sve stambene zgrade sa preko etiri nadzemne etae imaju elektrinu instalaciju zvunog javljanja poara.
241.(12)2 - Zvuna instalacija poara obuhvata sirene i tastere za ukljuivanje sirena.
Na svake etiri etae predvia se po jedna sirena. Tasteri za ukljuivanje sirena, smetaju se u kutiju sa staklenim poklopcem
i postavljaju se na svakoj etai.
241.(12)3 - Elektrina instalacija i oprema signalizacije poara predvia se za napon 24 V.
241.(13) - Elektrina instalacija kotlarnice:
241.(13)1 - Elektrina instalacija osvetljenja projektuje se sa fluorescentnom rasvetom i instalacijom u OG izradi.
241.(13)2 - Jaina osvetljenja u kotlarnici iznosi Ecp = 150 lx.
241.(13)3 - Elektrina instalacija motornog razvoda projektuje se po zidu na obujmicama i elinim cevima prema tehnologiji
rada kotlarnice i podacima i zahtevima iz mainskog dela projekta kotlarnice.
241.(13)4 - Razvodna tabla sa osiguraima, prekidaima, kontaktorima, signalizacijom ukljuenja, iskljuenja, kvara i dr.
izrauje se od dekapiranog lima u vodonepropustivoj izradi a ugrauje se na pristupanom mestu u samoj kotlarnici. Ispred
razvodnog ormana ostavlja se slobodan manipulativni prostor irine 1,2 m.
241.(14) - Elektrina instalacija toplotne predajne stanice.
241.(14)1 - Elektrina instalacija motornog razvoda toplotne predajne stanice projektuje se prema tehnolokoj emi
mainskog dela.
241.(14)2 - U razvodnoj elektrinoj tabli pored zatite od kratkog spoja i preoptereenja, ugrauju se odgovarajui kontaktori
za regulisanje rada elektrinog motora pumpi.
241(14)3 - Ugrauje se uklopni asovnik preko koga se automatski u odreenim vremenskim intervalima vri ukljuivanje
postrojenja.
241.(14)4 - Toplotna predajna stanica ima svoju odvojenu razvodnu tablu smetenu u prostoriji sa mainskom opremom.
241.(15) - Elektrina instalacija ureaja za poveanje pritiska u vodovodnoj instalaciji:
241.(15)1 - Elektrina instalacija motornog razvoda ureaja za poveanje pritiska vode projektuje se prema snazi, vrsti i
dispoziciji potroaa i tehnologiji rada ureaja.
241.(15)2 - Kompletna zatita od kratkog spoja, preoptereenja i signalizacija smeta se u poseban limeni razvodni orman u

vodonepropustivoj izradi.
241.(15)3 - U prostoriji se predviaju dve monofazne prikljunice sa zatitnim kontaktom ("uko") i osvetljenje jaine
osvetljenja Esr = 150 lx.
241.(15)4 - Celokupna elektrina instalacija izvodi se u P43 izradi.
241.(15)5 - U sluaju nestanka napona u gradskoj elektrinoj mrei predvia se napajanje ureaja elektrinom energijom iz
dizel-elektrinih agregata.
241.(15)6 - Elektrina instalacija izvodi se u OG izradi po zidu u vodonepropustivoj izradi.
241.(16) - Elektrina instalacija dizel-elektrinog agregata:
241.(16)1 - Sve stambene zgrade sa vie od 10 nadzemnih etaa imaju dizel-elektrini agregat, hlaen vazduhom.
241.(16)2 - Dizel-elektrini agregat raspolae sa elektrinom snagom za pokrie potreba opteg osvetljenja u stepeninom
prostoru, jednog putnikog lifta, ureaja hidrocila ili hidrofora i toplotne podstanice.
241.(16)3 - Prostorija za smetaj dizel-elektrinog agregata zvuno se izoluje od stanova zbog buke.
241.(16)4 - Dizel agregat koji se smeta u stambenu zgradu kapsluje se protiv buke, tako da buka ne prelazi vrednost od 70
dB na 1 m od agregata.
241.(16)5 - Dimenzije prostorije za smetaj dizel-elektrinog agregata usklauju se sa tipom i veliinom agregata, pri emu se
obezbeuje manipulativni prostor irine 1,2 m izmeu kapsule i zida prostorije.
241.(16)6 - Prostorija za smetaj dizel-elektrinog agregata ima propisnu prinudnu ventilaciju (dovod i odvod) vazduha.
241.(16)7 - U prostoriji za smetaj dizel-elektrinog agregata predvia se mesto za ugradnju dnevnog rezervoara goriva, a u
blizini zgrade mesto i sezonski rezervoar za smetaj goriva.
241.(16)8 - Temelj za smetaj dizel-elektrinog agregata konstruktivno se izoluje od konstrukcije zgrade radi onemoguavanja
prenosa buke.
241.(16)9 - Vrata na prostoriji agregata ugrauju se metalna i otporna protiv poara za vreme od 3 h.
241.(16)(10) - U okviru projekta elektrinih instalacija dizelelektrinog agregata predvia se veza razvodnog ormana agregata
sa emom razvodnog ormana napajanim iz distributivne elektrine mree a preko koga se napajaju nuni potroai (polje
nune potronje). Takoe se projektuje ureaj za automatsko iskljuivanje i ukljuivanje napajanja nune potronje iz
distributivne mree.
241.(17) - Transformatorska stanica 10/04, kV:
241.(17)1 - Elektromontani i graevinski deo transformatorske stanice projektuje se i izvodi prema vaeim tehnikim
propisima, "Propisima i preporukama EDB", vaeim JUS-evima za opremu, odnosno u nedostatku JUS-a odgovarajuim IEC ili
VDE propisima.
241.(17)2 - Transformatorska stanica ugrauje se u sklopu prateih objekata, kao odvojeni graevinski objekat, ili u sklopu
stambene zgrade.
241.(17)3 - U sluaju smetaja transformatorske stanice u stambenu zgradu projektant elektrinih instalacija sa projektantom
spoljne elektrine mree usaglaava mesto prikljuka u transformatorskoj stanici.
241.(17)4 - Transformatorska stanica ima normalan kolski prilaz radi omoguavanja brze i efikasne zamene i remonta opreme.
241.(17)5 - Transformatorska stanica ima tri elektromontana dela: transformator 10/0,4 kV; postrojenje niskog napona 0,4
kV; i postrojenje visokog napona 10 kV.
241.(17)6 - Postrojenja visokog i niskog napona mogu se smestiti u istu prostoriju.
241.(17)7 - Transformatori mogu da se smeste u posebnu prostoriju.
241.(17)8 - Transformatorska stanica ima efikasnu prirodnu ventilaciju koja omoguava normalan rad transformatora i
ureaja.
241.(17)9 - Kroz transformatorsku stanicu ne dozvoljava se prolaz drugih instalacija kao to su: vodovod, kanalizacija,
grejanje, telefon i dr.
241.(17)(10) - Transformatorska stanica koja se smeta u sklopu graevinskog objekta zvuno se izoluje od ostalog dela
zgrade (temelj transformatora se odvaja od konstrukcije zgrade, a zidovi izoluju odgovarajuim materijalom koji priguuje
buku).
241.(17)(11) - Snaga transformatora 10/04 kV za potrebe stanovanja tipizirana je na 630 kVA i 1000 kVA.
241.(17)(12) - Sve transformatorske stanice su na 10 kV strani prolaznog tipa, radi mogunosti dvostranog napajanja. Prostor
trafostanice obuhvata:

a) Prostor za smetaj transformatora irine 190 cm, dubine 250 cm, visine 280 cm sa dvokrilnim vratima dimenzija 160/250
cm.
b) Prostor za smetaj postrojenja niskog napona irine 250 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm sa jednokrilnim vratima
dimenzija 110/250 cm.
c) Prostor za smetaj postrojenja visokog napona irine 360 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm sa vratima dimenzija 110/250
cm.
Varijanta: ako je postrojenje niskog i visokog napona u istoj prostoriji onda su dimenzije: irina 400 cm, dubina 250 cm, visina
280 cm sa vratima dimenzija 110/250 cm.
241.(18) - Gromobranska instalacija:
241.(18)1 - Sve stambene zgrade sa vie od tri nadzemne etae imaju zatitu od atmosferskih pranjenja.
241.(18)2 - Zatita od atmosferskog pranjenja na stambenim zgradama izvodi se klasinom gromobranskom instalacijom.
241.(18)3 - Gromobranska instalacija izvodi se po odredbama "Pravilnika o tehnikim propisima o gromobranima" ("Sl. list
SFRJ", br. 13/1968.).
241.(18)4 - Gromobranska instalacija uzemljuje se na temeljni uzemljiva zgrade.
241.(18)5 - Pri projektovanju gromobranske instalacije uzemljuju se svi metalni delovi na krovu zgrade. Za vertikalne vodove
koristi se gvozdena armatura u stubovima zgrada ili drugi gvozdeni delovi nosee i fasadne konstrukcije.
241.(18)6 - Kod eventualnog korienja gvozdene pocinkovane (FeZn) trake za spustove, ista se obavezno ubetonira u
stubove konstrukcije zgrade, da bi se izbeglo vidno voenje po fasadi.
241.(19) - Instalacija uzemljenja:
241.(19)1 - Kao zatitna mera od previsokog napona dodira stambenih i drugih prateih zgrada primenjuje se nulovanje ako
su ispunjeni uslovi predvieni "Pravilnikom o tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih
transformatorskih stanica" ("Sl. list SFRJ, br. 13/78). Sve nove elektrine instalacije ili one koje se rekonstruiu izvode se tako
da se omogui prelaz na nulovanje i tamo gde uslovi za primenu nulovanja nisu ispunjeni. To se postie na taj nain to se kao
sistem zatite privremeno primenjuje zatitno uzemljenje koje se preko sabirnice za izjednaavanje potencijala vezuje za
temeljni ili zajedniki uzemljiva.
241.(19)2 - U sluaju nulovanja u razvodnim ormanima i prikljunim kutijama u zgradama stavlja se vidno upozorenje da je
kao zatita primenjeno nulovanje.
241.(19)3 - Temeljni uzemljiva je osnovni uzemljiva zgrade. Na njega se preko sabirnice za izjednaavanje potencijala,
vezuju zatitni vodovi svih instalacija zgrade.
241.(19)4 - Svaka novoprojektovana zgrada ima temeljni uzemljiva izveden prema "Propisima i preporukama" EDB.
241.(19)5 - Sabirnica za izjednaavanje potencijala smeta se u posebnu metalnu kutiju koja se postavlja na pristupano
mesto u podrumu ili suterenu zgrade.
Na sabirnicu za izjednaavanje potencijala vezuje se sa mogunou razvezivanja:
- zemljovod od temeljnog uzemljivaa,
- veza sa zatitnom sabirnicom prikljune kutije EDB,
- veza sa sabirnicom zatitnog voda ormana za brojila (ako je zgrada bez prikljune kutije),
- veza sa vodovodnom instalacijom,
- veza sa instalacijom centralnog grejanja,
- veza sa metalnom kanalizacijom,
- veza sa uzemljenjem lifta,
- veza sa gromobranskom instalacijom,
- veza za uzemljenje zajednike radio i TV antene,
- veza za uzemljenje instalacije telefona,
- veza sa ostalim metalnim delovima zgrade.
241.(19)6 - Na zatitnu sabirnicu u prikljunoj kutiji EDB spaja se stezaljkama sa mogunou razvezivanja:
a) Zatitni provodnik elektrine instalacije zgrade.
b) Izolovani provodnik - veza sa sabirnicom za izjednaavanje potencijala.

v) Veza metalnim omotaem i mehanikom zatitom kablova (u sluaju primene pomenutih kablova).
g) Uzemljenje prikljune kutije odnosno zemljovodnog voda (u sluaju primene kabla bez metalnog omotaa i mehanike
zatite kao i u sluaju da nisu ispunjeni uslovi nulovanja).
Na sabirnicu nultog provodnika u prikljunoj kutiji EDB spaja se:
a) Nulti provodnik elektrine mree EDB.
b) Neutralni provodnik elektrinih instalacija zgrade.
U sistemu nulovanja spaja se sabirnica zatitnog i sabirnica neutralnog odnosno nultog provodnika. Posle ovog spajanja
zatitni i nulti provodnik ne spajaju se vie u zgradi.
241.(19)7 - Provodnik za izjednaavanje potencijala izoluje se i ima presek koji je jednak ili vei od preseka nultog ili
neutralnog provodnika napojnog voda zgrade.
241.(19)8 - Zatitni provodnik izmeu prikljune kutije EDB i ormana za brojila polae se u sklopu napojnog voda ili kao
poseban provodnik. Zatitni provodnik je istog preseka kao i neutralni provodnik napojnog voda zgrade.
241.(19)9 - Zatitni provodnik u ormanu sa brojilima vezuje se za posebnu sabirnicu, "sabirnicu zatitnog voda". Ako se
zatitni provodnik polae za vie ormana sa brojilima on se putem otcepa kruto vezuje za sabirnice.
U sluaju da je orman sa brojilima direktno spojen sa kunim prikljukom (bez prikljune kutije EDB),odnosno sa
niskonaponskom razvodnom tablom TS, zatitne sabirnice ormana sa brojilima spajaju se direktno sa sabirnicama za
izjednaavanje potencijala preko provodnika za izjednaavanje potencijala. Provodnik se izoluje i ima presek jednak ili vei od
preseka neutralnog provodnika napojnog voda zgrade.
241.(19)(10) - Razvodne table u stanu, razvodni ormani: Zatitni provodnik izmeu ormana sa brojilima i razvodnih tabli
odnosno ormana, polae se kao izolovani provodnik u sklopu napojnog voda ("peta ila") ili kao poseban provodnik. Zatitni
provodnik je istog preseka kao i neutralni provodnik napojnog voda.
U razvodnoj tabli, odnosno ormanu, postavljaju se posebne sabirnice za prikljuenje zatitnih provodnika strujnih kola.
241.(19)(11) - Na zatitnu sabirnicu razvodne table prikljuuje se:
a) Metalna kuita svih elektrinih aparata
b) Svi metalni delovi koji se po propisu tite od napona dodira.
241.(19)(12) - Za vezu izmeu zatitne sabirnice i prikljunice postavlja se poseban provodnik, zajedno sa nultim i faznim
provodnikom.
241.(19)(13) - U kupatilu se postavlja kutija za uzemljenje, preko koje se uzemljuju kada i drugi metalni delovi koji ne
pripadaju elektrinoj instalaciji, a mogu doi pod napon.
242 - GREJANJE STANA I ZGRADE
242.1 - Opte odredbe
242.11 - U svim stambenim jedinicama i u zajednikim prostorijama koje su namenjene boravku stanara predvia se
instalacija centralnog grejanja.
242.12 - Postoji vie sistema instalacije centralnog grejanja. U stambenim zgradama za kolektivno stanovanje, po pravilu,
primenjuje se dvocevni sistem sa prinudnom cirkulacijom i sa temperaturom vode:
- u odvodnom vodu 90 C,
- u povratnom vodu 70 C,
pri spoljnoj projektnoj temperaturi od -15 C. Mogu se primeniti i drugi sistemi centralnog grejanja, ukoliko su takvi sistemi:
- uslovljeni potrebama investitora i krajnjeg korisnika,
- tehniki prilagoeni sistemu daljinskog grejanja,
- ekonomski opravdani,
- pouzdani sa sanitarno-higijenskog gledita,
- osvojeni od strane domaih proizvoaa,
- autonomni i bez negativnih posledica na ostale sisteme kako u samoj zgradi, tako i u sistemu daljinskog snabdevanja
toplotnom energijom.
242.13 - Instalacija centralnog grejanja zgrade prikljuuje se preko predajno-prijemne stanice na sistem daljinskog grejanja.

Pre poetka projektovanja instalacije centralnog grejanja pribavlja se energetska saglasnost i uslovi prikljuka od nadlene
organizacije, koja vri isporuku toplotne energije.
242.14 - U svakoj predajno-prijemnoj stanici postavlja se odgovarajui atestirani mera utroka toplotne energije
(kalorimetar), kako za grejanje zgrade, tako i za centralnu pripremu sanitarne tople potrone vode (ukoliko je ima).
242.15 - Zbog etapnosti izgradnje sistema daljinskog grejanja (etapno obezbeenje toplotnog konzuma), mogu se graditi
privremene toplane potrebnog kapaciteta za odgovarajuu etapu, shodno l. 4 i 5 Odluke o snabdevanju grada toplotnom
energijom. Sl. list grada Beograda br. 19/78 i 16/69.
242.16 - U usamljenim stambenim zgradama za kolektivno stanovanje i porodinim stambenim zgradama, koje u momentu
zavretka izgradnje nemaju uslova da se prikljue na sistem daljinskog grejanja, ili e se prikljuiti u roku duem od 24
meseca, mogu se graditi sopstveni (lokalni) toplotni izvori (kotlarnice) o emu odluuje nadlena Skuptina optine.
242.17 - Skuptina optine u roku od 30 dana od primljenog zahteva izdaje uslove (opte i tehnike) za izgradnju lokalnog
toplotnog izvora (kotlarnice), vodei pri tome rauna o svim vaeim propisima za ovu vrstu gradnje.
242.18 - Zagrevanjem prostora i prostorija u stanu, u zavisnosti od namene postiu se vrednosti od 20 do 24 C, sa izuzetkom
WC kabine gde se postiu nie vrednosti. Spoljna projektna temperatura za podruje Beograda iznosi +15C.
242.19 - Proraun gubitka toplote, u prostorijama koje se greju vri se prema normama DIN 4701 od 1983. godine, ukljuujui
i gubitke toplote od prodiranja spoljnjeg-sveeg vazduha usled podpritiska ostvarenog prinudnom ventilacijom delova stana
(ako ovoga ima).
241.1(10) - Gubici toplote, usled prinudne ventilacije delova stana, ne sabiraju se sa gubicima toplote usled dejstva vetra.
Ukoliko su gubici toplote usled prinudne ventilacije delova stana vei od gubitka toplote usled dejstva vetra, razlika se
nadoknauje poveanjem povrine grejnog tela.
242.1(11) - Vrednost koeficijenta prolaza toplote "k" izraunava se u graevinskom projektu i kopija prorauna prilae u
projektu centralnog grejanja.
242.1(12) - Nivo toplotne zatite zgrade usklauje se sa merama o racionalnom korienju toplotne energije (JUS U.J.5.600).
242.1(13) - U svakoj stambenoj jedinici, koja ima instalaciju centralnog grejanja, obezbeuje se najmanje jedan prikljuak na
dimnjaki kanal za jedno loee mesto za vrsto gorivo i to u prostorijama stana koja je pristupana svim lanovima
domainstva (dnevna soba, prostorija za ruavanje).
242.1(14) - Dimenzionisanje horizontalnih i vertikalnih cevovoda vri se detaljno, kako bi se dobila uravnoteena cevna mrea.
Viak pritiska priguava se duploregulirajuim navijcima, ventilima sa prethodnom regulacijom na usponskim vodovima
(odvodni i povratni) i prigunim blendama na glavnim horizontalnim granama. Numeriki podaci za regulaciju iz prorauna
upisuju se u emu usponskih vodova.
242.1(15) - Za zgrade vie od 35 m, raunajui od najnie etae, predvia se tehnika etaa, radi podele zgrade na dve
hidrauline zone po visini. Najmanja visina tehnike etae iznosi 1,50 m.
242.1(16) - Predvia se zoniranje zgrade i zonska automatska regulacija instalacije centralnog grejanja prema stranama sveta
i prema visini zgrade.
Davai impulsa, koji treba da funkcioniu na osnovu spoljne temperature, vetra i sunevog zraenja postavljaju se na
odgovarajuim mestima na fasadi zgrade tako da se omogui kvalitetna automatska regulacija.
242.1(17) - Zatita instalacije centralnog grejanja izvodi se u skladu sa odredbama JUS M. E7.200, JUS M. E7.201 i JUS M. E7
203 kao i "Pravilnika" o parnim kotlovima i sudovima pod pritiskom", Sl. list SFRJ br. 1/1957 i 7/1972.
242.1(18) - Za uraene projekte instalacije centralnog grejanja stambenih zgrada pribavljaju se saglasnosti i od nadlenih
organizacija a u skladu sa Zakonom o investicionoj izgradnji.
242.2 - Posebne odredbe
242.21 - Zagrevanjem prostora i prostorija u stanu i zgradi obezbeuju se sledee vrednosti:
a) Prostorije u stanu:
- prostorije za dnevni boravak, spavanje, pripremanje hrane, ruavanje, komuniciranje u stanu.
- domainstvo + 20C
- WC kabina + 15 C
- WC kupatilo sa i bez WC olje + 22 C do + 24 C
- ostava u stanu se ne greje
b) Prostorije u zgradi:
- prostorija kunog saveta + 18C

- suionica vea sa provetravanjem + 16 C
- suionica vea bez provetravanja + 20 C
- hidrofor postrojenja + 10C
- soba loaa + 20 C
- prirune radionice + 18C
- poslovne prostorije + 20 C
- kancelarije + 20C
- lokali + 20 C
- magacinske prostorije u sklopu lokala (ukoliko ne postoje posebni zahtevi) + 10 C
- garae + 5C
- ateljei + 20 C
- stepenita, toplotne predajne stanice i ostave se ne greju
242.22 - Toplotna predajna stanica
242.221 - Za potrebe daljinskog grejanja u stambenoj zgradi predvia se posebna prostorija, koja se, po pravilu, nalazi u
najnioj etai u zgradi.
242.222 - Predaja i prijem toplote u zgradi zahteva dva prostora, koji se nalaze u direktnom kontaktu. Prijem toplote zahteva
direktan kontakt sa eksterijerom, a predaja toplote sa unutranjim prostorom u zgradi.
242.223 - Preporuene dimenzije prostora za instalacije toplotnih predajnih stanica (koje mogu da obezbede najiri izbor
opreme) su sledee:
a) Direktno prikljuenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovske kotlarnice:
- predajna stanica (primarna) = 4,5 x 2,0 x 2,5 m
- prijemna (sekundarna) bez pripreme tople vode = 4,5 x 2,0 x 2,5 m
b) Indirektno prikljuenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovska kotlarnica:
- predajna stanica (primarna) = 5,0 x 2,0 x 2,5 m
- prijemna (sekundarna) bez pripreme tople vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m
- prijemna (sekundarna) sa pripremom tople vode = 5,0 x 5,0 x 2,5 m
242.23 - Lokalne kotlarnice
242.231 - Lokalne kotlarnice sa potrebnim prateim prostorom projektuju se i grade u skladu sa propisom DIN 4755.
242.232 - Proraun svetlog preseka dimnjaka radi se u skladu sa propisom DIN 4705.
242.24 - Cevna mrea
242.241 - Polaganje horizontalnog cevovoda kod instalacija centralnog grejanja moe biti slobodno ili u kanalima.
242.242 - Horizontalni cevovod polae se tako da omoguava poduna i poprena pomeranja, koja nastaju usled toplotnih
istezanja cevi. Nagib horizontalnog cevovoda se predvia od 3-5%.
242.243 - Za nosee elemente cevovoda, koji slue kao klizni oslonac meusobno rastojanje se odreuje u zavisnosti od
prenika cevovoda.
242.244 - Horizontalni cevovod, kroz negrejane prostorije, izoluje se odgovarajuom izolacijom.
242.245 - Usponski vodovi (odvodni i povratni) i prikljuci za grejna tela vode se vidno. Pri odreivanju mesta za usponske
vodove nastojati da se na svaki usponski vod mogu vezani po dva grejna tela na jednom spratu.
242.246 - Usponski vodovi i prikljuci za grejna tela, koji su zbog nemogunosti drugog naina polaganja, postavljeni u
ljebovima ili zidu, posle uspeno izvrene probe na pritisak, iste se od povrinske korozije i neistoe, premazuju
odgovarajuim zatitnim sredstvom, a zatim obavljaju talasastom hartijom, koja se za cev privruje icom.
242.247 - Usponski vodovi i prikljuci za grejna tela fiksiraju se odgovarajuim brojem cevnih obujmica.

242.248 - Usponski odvodni vod postavlja se sa leve strane.
242.249 - Na mestu prelaza (ukrtanja) prikljuka za grejno telo sa usponskim vodom, isti se izvodi sa lukom.
242.24(10) - Na mestima prolaza usponskih vodova kroz meuspratnu konstrukciju, cevi se obavljaju talasastom hartijom,
izuzev u kupatilima i WC kabinama, gde se na prolazu postavljaju aure veeg prenika radi slobodnog kretanja cevi.
Duina aure odreuje se tako da posle izrade poda viri 2 cm iznad istog.
242.24(11) - Prikljuci za grejna tela ne izvode se krai od 300 mm.
242.24(12) - Na mestima prolaza prikljuaka za grejna tela kroz pregradne zidove, cevi se obavijaju talasastom hartijom, a na
izlaznim mestima postavljaju rozetne.
242.12(13) - Ukoliko se horizontalni cevovod polae u kanale onda su dimenzije kanala takve, da omoguavaju postavljanje
cevovoda, izolacije i armature sa potrebnim nagibom (usponom) i mogunou odgovarajueg istezanja. Iznad kanala
predvia se montana ploa.
242.24(14) - Za sve cevi horizontalnog i vertikalnog cevovoda pribavlja se atest koji odgovara JUS C.B5.221, JUS C.B5.225,
JUS C.B5.240, odnosno DIN-u 2440 i 2441, odnosno 2448.
242.24(15) - Ako je u graevinskom projektu predvien neki materijal, koji tetno deluje na cevi pri dodiru sa njim, onda se
cevi tite na odgovarajui nain.
242.24(16) - Za pravilno odvoenje vazduha iz instalacija centralnog grejanja, svi cevovodi kod donjeg razvoda vode se, po
pravilu, sa usponom u pravcu kretanja fluida.
242.24(17) - Za toplovodno grejanje i donji razvodni sistem, odvoenje vazduha iz instalacija izvodi se preko cevne mree na
najviem spratu zgrade, a isputanje vazduha vri se preko vazdunih sudova ili preko sudova za irenje vode. Sudovi za
isputanje vazduha i sudovi za irenje vode postavljaju se izvan stambenih prostorija.
242.24(18) - U izuzetnim sluajevima dozvoljava se isputanje vazduha preko automatskih vazdunih ventila postavljenih na
zadnjem radijatorskom lanku poslednjeg sprata.
242.24(19) - Cevi se spajaju zavarivanjem, prirubnicama ili fazonskim delovima. Zavarena mesta cevovoda ne smeju biti u
meuspratnoj konstrukciji ili u prolazu kroz zid.
242.24(20) - Za zgrade vie od 8 spratova kompenzacija toplotnih istezanja usponskih vodova reava se ugradnjom aksijalnih
kompenzatora. Kompenzatori se postavljaju na sredini svakog usponskog voda (odvodni i povratni) izmeu dve vrste take,
ije meusobno rastojanje ne sme prei duinu od 18,0 m.
242.25 - Grejna tela
242.251 - Kao grejna tela mogu se primenjivati radijatori, registar od glatkih cevi i ostala grejna tela, kod kojih se promena
kapaciteta u funkciji promene temperature vode menja slino kao kod lankastih radijatora.
242.252 - Za sva grejna tela koja se ugrauju obavezan je prospekt sa podacima o odavanju toplote za toplovodno grejanje,
dimenzijama grejnog tela, teini, sadraju vode i dozvoljenom najveem radnom pritisku.
242.253 - Za sva grejna tela obavezan je atest jedne od nadlenih organizacija za ispitivanje termikih i tehnolokih kvaliteta.
242.254 - Sva grejna tela postavljaju se u vertikalnoj ravni sa nagibom za odvoenje vazduha.
242.255 - U jednom sistemu grejanja ugrauju se grejna tela istog tipa.
242.256 - Kod ugradnje radijatora ispunjavaju se sledei uslovi:
- odstojanje od zida do zadnjeg dela radijatora iznosi najmanje 50 mm,
- odstojanje donje povrine radijatora od poda iznosi 70-120 mm, zavisno od visine parapeta,
- veliina prostora iznad radijatora zavisi od naina njegove ugradnje, tj. da li je slobodan ili je nad njim postavljena daska, ili
se nalazi u nii.
242.257 - Ako se radijator ugrauje u niu ili se iznad radijatora postavlja daska, onda najmanje odstojanje od gornje
povrine radijatora do svoda nie, odnosno od donje ivice daske iznosi 70-120 mm, tj. iste je veliine kao prostor od poda do
radijatora.
242.258 - Kod odstupanja od normalne ugradnje radijatora, vri se preraunavanje grejne povrine primenom korekcionog
faktora za nain ugradnje (maska nia).
242.259 - Kod ugradnje radijatora na konzole, iste se postavljaju tako da se radijator oslanja a ne da visi na konzoli.
242.25(10) - Broj konzola i draa odreuje se prema veliini i tipu grejnog tela.
242.25(11) - Kod ugradnje radijatora u nie vodi se rauna da duina nie bude dovoljna za smetaj radijatora i njegovog
ventila i da ima dovoljan zazor za slepu stranu a da je pri svemu poloaj radijatora simetrian.

242.25(12) - Svi radijatori se isporuuju na proizvoaa, zatieni osnovnim premazom (grundirani), radi spreavanja korozije.
242.25(13) - Cevni registri od glatkih cevi ugrauju se samo u pomonim prostorijama stana (kupatilo, WC, degaman,
predsoblje).
242.25(14) - Cevni registri mogu biti jednocevni, dvocevni a najvie trocevni. Dvocevni registri, do prenika cevi 57 x 2,9,
izvode se u vidu usponskih vodova.
242.25(15) - Pri odreivanju toplotnog uinka cevnog registra vodi se rauna o njegovom obimu, poloaju, nainu ugradnje,
zagrevnom medijumu i temperaturi prostorije.
242.26 - Armatura
242.261 - Montaa zasuna, slavina, i ventila izvodi se tako, da se vreteno sa tokom postavlja vertikalno na horizontalnim
cevovodima.
242.262 - Obezbeuje se prilaz armaturi, radi intervencija.
242.263 - Celokupna armatura odgovara zahtevanom pritisku i montira se na visini na kojoj je omogueno lako oitavanje
parametara, kontrole i eventualne intervencije.
242.264 - Armatura se ugrauje prema projektu, kako bi instalacija normalno funkcionisala.
242.265 - Sva grejna tela spajaju se sa cevovodom preko odgovarajue armature.
242.266 - Za ugraenu armaturu obavezan je prospekt proizvoaa sa svim potrebnim podacima i atestima o kvalitetu
armature, a kod jednocevnog sistema i atest o usaglaenosti armature sa predvienim grejnim telom.
242.27 - Kod projektovanja cirkulacionih pumpi za centralno grejanje predvia se ugraivanje rezervnih pumpi. Ukljuivanje
rezervnih pumpi je automatsko. Kod cirkulacionih pumpi sa umom postavljaju se odgovarajue elastine veze.
242.28 - Ispitivanje instalacija
242.281 - Po zavrenoj montai instalacije, pre zatvaranja liceva i pre postavljanja izolacije, vri se proba na nepropustljivost.
Ova proba vri se vodom iz vodovoda, ukoliko je pritisak dovoljan ili ako nije onda pomou pumpe.
242.282 - Probni pritisak iznosi 2 bar-a vie od najveeg hidrostatikog pritiska uveanog za pritisak cirkulacione pumpe.
242.283 - Proba se smatra uspelom ako pritisak ne padne u roku od 30 minuta.
242.284 - Posle zavretka svih radova na instalaciji centralnog grejanja, a pre probe na toplo, obavezno se ispira cela
instalacija.
242.29 - Izolacija
242.291 - Cevovodi koji se toplotno izoluju prethodno se oiste od povrinske korozije i neistoe svih vrsta, zatim premazuju
antikorozionim premazom u dva sloja, a potom postavlja toplotna izolacija.
242.292 - Za toplotnu izolaciju primenjuju se savremeni izolacioni materijali odgovarajue debljine, s obzirom na temperaturu
fluida, prenik cevi i okolinu.
242.293 - Vidna toplotna izolacija, pored izolacionih, ima sledea svojstva:
- da se lako i brzo postavlja,
- da je otporna na mehanike udare;
- da estetski zadovoljava,
- da vremenski ne utie tetno na cevi,
- da je cena to nia po jedinici mere.
242.294 - Kod izolacije staklenom vunom ili slinim izolacionim materijalom, ukoliko se obavija ter papirom i uvruje icom,
zavreci izolacije se obezbeuju od osipanja.
242.295 - Obloga izolacije sa ter-papirom primenjuje se samo u kanalima i duplim plafonima, odnosno tamo gde se ne vidi.
242.296 - U toplotnim predajnim stanicama izolacija se oblae limom.
242.2(10) - Bojenje
242.2(10)1 - Svi cevovodi, vidno poloeni, koji se ne izoluju, armatura, grejna tela, konzole, drai i obujmice iste se od
povrinske korozije i neistoe svih vrsta, dva puta premazuju zatitnim sredstvom protiv korozije, a zatim boje lak bojom
postojanom na radnoj temperaturi u tonu po izboru investitora.
242.2(10)2 - Lak boja se ravnomerno nanosi tako da dobro pokriva celokupnu povrinu koja se boji.

242.2(11) - Jednocevni sistem
242.2(11)1 - Kod jednocevnog sistema, svaka stambena jedinica mora biti u hidraulikom pogledu posebna celina sa jednim ili
vie hidraulikih prstenova.
242.2(11)2 - Hidrauliki prsten ini horizontalni cevni razvod sa prikljunim grejnim telima.
242.2(11)3 - Spoj jednog ili vie hidraulikih prstenova na usponski vod-vertikalu izvodi se preko odgovarajuih sabirnika i
razdelnika sa odgovarajuom armaturom za prikljuenje hidraulikih prstenova.
242.2(11)4 - Sabirnik i razdelnik spajaju se na usponski vod preko zaporne armature koja ima mogunost kontrole rgulacije
protoka odnosno, priguenja vika napora i trajnog fiksiranja regulisane vrednosti.
242.2(11)5 - Za prikljuenje vie stambenih jedinica po etai na jedan usponski vod (vertikalu) predvia se prikljuni orman
odgovarajuih dimenzija.
242.2(11)6 - Prikljuni orman je, po pravilu, od dekapiranog lima, antikoroziono zatien, obojen i sa bravom za
zakljuavanje. Zavisno od poloaja ugradnje isti se zvuno i toplotno izoluje.
242.2(11)7 - Horizontalni razvod cevne mree jednocevnog sistema grejanja izvodi se:
a) kroz konstrukciju poda,
b) vidno iznad poda po obodnim zidovima,
c) ispod, za tu svrhu podeene parket lajsne du obodnih zidova.
242.2(11)8 - Za horizontalni razvod jednocevnog sistema grejanja ugrauju se eline, bakarne ili plastine cevi atestirane za
takvu namenu.
242.2(11)9 - eline ili bakarne cevi poloene u konstrukciju poda fabriki se presvlae odgovarajuom zatitom u cilju
zvune, toplotne i antikorozione zatite. Spoljni zatitni omota cevi se izrauje od materijala otpornog za sve bazne i kisele
reakcije, koje se mogu javiti u konstrukciji poda, o emu se pribavlja odgovarajui atest.
242.2(11)10 - Kada se horizontalni cevni razvod polae u konstrukciju poda onda se konstrukcija poda prilagoava ovom
sistemu tako da:
- sprei nepovoljan uticaj visoke temperature u cevnom razvodu na zavrnu obradu poda, hidroizolaciju ili parnu branu podne
konstrukcije,
- sprei irenje i prenoenje buke,
- omogui slobodnu dilataciju poloenog cevovoda.
242.2(11)11 - Horizontalni cevni razvod poloen u konstrukciju poda ne sme imati nastavke bilo da se radi o varenju, tvrdom
lemljenju ili specijalnim kompresionim spojevima.
242.2(11)12 - Odzraivanje horizontalnog hidraulinog prstena vri se na svakom grejnom telu preko odzranog ventila
242.2(11)13 - Pranjenje hidraulikog prstena obezbeuje se u najnioj taci prstena:
- na spoju sa usponskim vodom (vertikalom) ako postoje uslovi za to,
- na grejnom telu prostorije u kojoj postoje uslovi za prihvatanje vode (kupatilo, WC). Takvo grejno telo se postavlja radi
efikasnosti pranjenja, najmanje 5 cm nie od ostalih grejnih tela.
242.2(11)14 - Zoniranje zgrade u odnosu na strane sveta predvia se preko usponskih vodova (vertikala) i odgovarajueg
centralnog horizontalnog razvoda i regulacione opreme.
242.2(11)15 - Svaki usponski vod, prikljuen na centralni horizontalni razvod, ima:
- armaturu za isputanje, odnosno uputanje vazduha,
- armaturu za regulisanje protoka odnosno, priguenje vika napora.
242.2(11)16 - Za svaku zonu se obezbeuje posebna radna i rezervna cirkulaciona pumpa i poseban krug automatske
regulacije.
242.2(11)17 - Zgrade sa jednocevnim sistemom grejanja indirektno se prikljuuju na daljinski sistem grejanja preko toplotne
predajne stanice.
242.2(11)18 - Za svaku stambenu jedinicu, kao i za zajednike prostorije u zgradi (kuni savet, suionica i sl.) ugrauje se
odgovarajui atestirani mera utroka toplotne energije (kalorimetar).
242.2(11)19 - Mera, odnosno, merai utroka toplotne energije, smetaju se u prikljuni orman ispred sabirnika-razdelnika
odgovarajue stambene jedinice, odnosno, potroaa.

242.2(11)20 - U zavisnosti od naina oitavanja utroka toplotne energije ugrauje se mera utroka toplotne energije sa
lokalnim ili daljinskim oitavanjem. Kod daljinskog (centralnog) oitavanja radi se poseban projekat elektrinog razvoda.
242.2(12) - Ventilacija
Uslovi za projektovanje sistema ventilacije u zgradi su izloeni u taci 243 - Provetravanje stana i zgrade.
242.22 - U prostorijama u stanu koje nemaju mogunost direktnog prirodnog provetravanja (kroz prozore ili posebne otvore-
reetke) i to: kuhinja, kupatilo, WC, ostave predvia se vetako provetravanje.
243 - PROVETRAVANJE STANA I ZGRADE
243.1 - Uslovi za provetravanje
Osnovni uslovi, koji reguliu nain provetravanja stana i zgrade, obraeni su u "Pravilniku o tehnikim merama i uslovima za
provetravanje u stambenim zgradama" - SL. list SFRJ br. 35/70.
Sledee odredbe dopunjuju i detaljnije odreuju tehnike uslove za vetako provetravanje stana, tehnikih, poslovnih i drugih
prostorija, koje se nalaze u stambenoj zgradi.
243.2 - Provetravanje stana
243.21 - Da bi se obezbedilo stalno provetravanje prostorija u stanu u projektu se predviaju sledei tehniki postupci:
Namena prostorija: Postupak provetravanja

- sobe za rad, boravak - provetravanje kroz prozore
- sobe za spavanje - provetravanje kroz prozore

- kuhinja - provetravanje kroz prozore,
provetravanje kroz prozore-zid
(tranzene),
- vetako provetravanje kroz kanale
- kupatilo - provetravanje kroz prozore,

- provetravanje kroz prozore i zid
(tranzene),
- vetako provetravanje kroz kanale za
provetravanje
- ostava - provetravanje kroz prozore,

- provetravanje kroz prozore i zid
(tranzene),
- vetako provetravanje kroz kanale za
provetravanje
- provetravanje kroz posebne otvore-
reetke
- hodnik - provetravanje kroz prozore,
- posredno - preko drugih prostorija
243.23 - Vrata vetaki provetravanih prostorija moraju imati prostrujne reetke ili otvore povrine 10 cm 2 po m 3 zapremine
te prostorije, pri emu se moe raunati sa nezaptivenou vrata na ovim prostorijama od najvie 25 mc 2.
243.24 - Kod primene sistema za vetako provetravanje pojedinih prostorija u stanu, radi pokria toplotnih gubitaka, koji
nastaju zbog prinudne izmene vazduha, poveava se toplotni uinak grejnih tela.
243.3 - Provetravanje tehnikih, poslovnih i drugih prostorija u stambenim zgradama
243.31 - Da bi se obezbedilo stalno provetravanje tehnikih, poslovnih i drugih prostorija u stambenim zgradama, u projektnoj
dokumentaciji obrauje se jedan od sledeih tehnikih postupaka radi obezbeenja provetravanja:
Namena prostorija: Postupak provetravanja:
- prostor za smetaj elektro-mainske

opreme za lift
a) jedna dizalica - prirodno provetravanje kroz posebne

otvore-reetke, na suprotnim stranama
spoljnih zidova prostorije
b) dve i vie dizalica - vetako provetravanje - prinudno

izvlaenje vazduha a ubacivanje kroz
poseban otvor prirodnim putem.
Vetaki sistem treba da se ukljuuje
automatski u zavisnosti od temperature
vazduha i prostorije

- prostorija za centralno sabiranje - vetako provetravanje sa posebnim

smea kanalom za izvlaenje zagaenog
vazduha na krov zgrade
- toplotno predajna stanica - provetravanje kroz prozore, posebne
otvore-reetke
- vetako provetravanje, ako prostorija

nema prozore i spoljne zidove
- suionica - prirodno provetravanje kroz prozore ili

posebne otvore - reetke na spoljnim
zidovima
- prostorija za agregat za proizvodnju - obezbeenje vazduha za normalan rad

elektrine energije agregata radi sagorevanja goriva i
hlaenje (predvia se u dogovoru sa
proizvoaem generatora)
- predvia se poseban cevni sistem za

izvlaenje gasnih produkata pri radu
motora agregata. Izbacivanje izduvnih
gasova pored zgrade u zonu gde ne
borave ljudi ili na krov zgrade
- individualna garaa - provetravanje kroz vrata, prozore,
procepe ili posebne otvore-reetke pod
uslovom da nisu ugroeni stanovi koji
se nalaze u neposrednoj blizini
- centralna garaa za manji broj vozila - prirodno provetravanje kroz vrata,

prozore i posebne otvore-reetke na
spoljnim zidovima
- vetako provetravanje
- provetravanjem se spreava poveana

koncentracija zagaenosti vazduha
iznad dozvoljenih koliina
- centralna garaa sa veim brojem - vetako provetravanje kao glavni

vozila u zatvorenom prostoru sistem za provetravanje
- prirodno provetravanje kao pomoni

sistem za provetravanje
- vetako postrojenje za provetravanje

u svako doba treba da obezbedi da ne
doe do poveanja zagaenosti vazduha
iznad dozvoljenih koliina zagaenosti
- otvori-reetke na sabirnim kanalima

za izvlaenje zagaenog vazduha
predviaju se u zoni poda i zoni
tavanice garanog prostora
- obezbeuje se oprema radi kontrole

koncentracije zagaenosti vazduha u
garanom prostoru, kao i opreme za
automatsko ukljuivanje sistema za
provetravanje u zavisnosti od poveanja
zagaenosti vazduha iznad dozvoljenih
koncentracija
- izvoenje zagaenog vazduha iz

garanog prostora na krov stambene
zgrade ili u slobodne povrine van zone
gde borave ljudi, kao i prostora za
rekreaciju

- kotlarnica sa prateom opremom - radi zatite okoline detaljno se

obrauje koliina izlaznih dimnih
gasova iz dimnjaka, odreuje visina
dimnjaka, poloaj dimljaka i dr.
- projektom se predvia sistem

provetravanja prostorije gde su
smeteni kotlovi i pratea elektro-
mainska oprema,
- predvia se sistem za provetravanje

prostora za smetaj goriva i ljake,
- izvlai se zagaeni vazduh iz

prostorija kotlarnice, prostora za ljaku
i dr. na krov stambene zgrade ili na
dovoljnu udaljenost od stambene
zgrade u slobodnim povrinama gde ne
borave ljudi.
- hodnici, stepenini prostor, liftovska - provetravanje prirodnim putem kroz

okna prozore, procepe, posebne otvore-
reetke na spoljnim zidovima
- prostorija za smetaj akumulatora - prirodno provetravanje, kroz posebne

otvore-reetke, prozore i sl.
- vetako provetravanje
- razne prodavnice, kancelarije, manji - prirodno provetravanje kroz prozore,

restorani, bifei, skladita, boravak za vrata, procepe, otvore-reetke, na
decu spoljnim zidovima i to za manje
prostorije
- vetako provetravanje u zavisnosti

od namene prostorije, a na nain kako
se predvia u tehnikim propisima ili
preporukama sanitarnih organa.
243.4 - Osnovni tehniki uslovi za instalacije vetakog provetravanja u stambenim zgradama
243.41 - Radnim kapacitetom vetake instalacije za provetravanje zadovoljavaju se potrebe tehnike izmene vazduha
nezavisno od spoljnih klimatskih uslova. Dnevni program rada vetakih instalacija provetravanja povezuje se preko
programiranog elektrinog sistema putanja u pogon, kao i prekida rada.
243.42 - Pogonska oprema za provetravanje izvodi se tako da se njome moe jednostavno rukovati, da ne stvara
nedozvoljenu buku pri radu, kao i nedozvoljene vibracije, koje bi se prenosile na graevinske elemente stambene zgrade.
Oprema za vetako provetravanje montira se i obezbeuje za trajan rad, bez opasnosti od spoljnih oteenja, a pod uslovom
da ne predstavlja opasnost za stanare.
Poloaj pogonske opreme, kao i njeni zatitni elementi, pregrade, posebni i izgraeni zatvoreni prostori, izvode se i postavljaju
tako da se mogu lako vriti opravke i zamene pojedinih pogonskih elemenata.
Predvieni elektro sistem za komandovanje instalacijama za vetako provetravanje je jednostavan, obezbeen i vidno
obeleen.
243.43 - Pri projektovanju i izgradnji kanala za protok vazduha u sistemima vetakog provetravanja zadovoljavaju se svi
tehniki i bezbedni zahtevi za ovu namenu. Unutranja povrina se predvia trajno ravna i glatka.
Kanali se spajaju na svojim sastavcima i povezuju sa pogonskom opremom i regulacionim elementima-reetkama i ventilima
da ne moe da doe do nekontrolisanog protoka vazduha.
Kanali mogu biti od: opeke, betona, azbest-cementnih cevi, pocinkovanog lima, aluminijuma, kao i drugih materijala i da
zadovoljavaju tehnike zahteve, kao i potrebnu vatrootpornost, a takoe i da ne stvaraju otrovne gasove pri sagorevanju.
243.44 - Pogonski deo sa ventilatorima moe biti centralni za stambenu zgradu. Takoe moe biti iz vie pogonskih jedinica i
veeg broja ventilatora. Izvor zavisi od zadovoljavanja tehno-ekonomskih kriterijuma izgradnje svake stambene zgrade.
Kanali za protok vazduha u sistemima vetakog provetravanja mogu biti centralni i sabirni sa potrebnim brojem prikljunih
mesta.
243.45 - Ravnomerna raspodela koliina vazduha iz prostorija, koje su obuhvaene vetakim sistemom provetravanja
ostvaruje se ugradnjom kvalitetnih regulacionih elemenata - vazdunih ventila ili reetki.
Regulacioni ventili ili reetke predviaju se od trajnog materijala. Obezbeuje se regulisanje protoka vazduha, da stanari ne
mogu vriti nestruna pomeranja.
243.46 - Oprema, metalni kanali, regulacioni elementi, zatitni metalni elementi i dr. tite se od korozije.

Na zgradama gde ima vie posebnih vetakih sistema za provetravanje vri se struno obeleavanje, vodei rauna o
komandama elektrinih elemenata i mainskih pogonskih sistema.
243.47 - Izvoa radova se obavezuje, nakon zavretka radova na montai opreme, kanala, regulacionih elemenata, elektro
razvoda i elektro komandi, da obavi probni pogon instalacija vetakog provetravanja i da proveri njihovu ispravnost pri radu.
U toku probnog pogona obavlja se regulisanje rada instalacija vetakog provetravanja i obezbeuje protok vazduha u svakoj
prostoriji, u svemu kako je projektom za izvoenje instalacija vetakog provetravanja to i predvieno.
243.48 - Izvoa radova se obavezuje, nakon uspeno obavljenog probnog pogona, da sprovede tehnika merenja instalacija
vetakog provetravanja. Ova merenja obavlja radna organizacija koja je registrovana za te poslove.
Rezultati tehnikog merenja se obrauju u pismenom izvetaju. Isti izvetaj sadri podatke pojedinano za svaku prostoriju,
uinke izmena vazduha, kao i brzine strujanja na otvorima za prolaz vazduha. Podaci se proiruju i na pojedine sisteme
vetakog provetravanja i sve to prikazuje uporedno - izmereno stanje sa parametrima koji su u projektima instalacije
vetakog provetravanja predvieni.
- PRIPREMA POTRONE SANITARNE TOPLE VODE
244.1 - Pri projektovanju instalacija za pripremu potrone tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama
koriste se sledei tehniki postupci:
a) Centralna priprema potrone tople vode.
b) Pojedinana priprema potrone tople vode.
244.2 - Za stambene zgrade preko 20 stanova koje se povezuju radi zagrevanja, preko sistema daljinskog grejanja
iz gradskih blokovskih i individualnih kotlarnica, predviaju se postrojenja za centralnu pripremu tople vode za
sanitarne potrebe.
244.21 - Potrebne koliine potrone tople vode odreuju se primenom tehnikih normativa za stambene prostorije kao i za
poslovne i druge prostorije u stambenim zgradama.
Kod prorauna koliine potrone tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama voditi rauna da potronja vode za te
namene stalno raste. Tabelarni pregled potronje tople vode za sanitarne potrebe prema nameni prostorija u stambenim
zgradama:
Namena prostorija Topla voda 1/dan

po osobi
ttv=60C
- Stan - kupatilo sa kadom 30-60
- Stan - kupatilo sa tuem 20-40
- Kancelarije 10
- Prodavnice 10-15
- Radionice 10-15
- Pranje rublja - kg. rublja 15-20
- Restorani - po mestu 15-30
244.22 - Temperature potrone tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama:
- temperatura tople vode (ttv) pri izlasku iz izmenjivaa toplote za sanitarne potrebe iznosi ttv=60C
- temperatura tople vode na potronom mestu tm (meana hladna i topla voda) iznosi:
- kupanje, umivanje tm = 35do 40 C
- kuhinjske potrebe tm = 50 do 55 C
- temperatura hladne vode iznosi: th = 10 C
244.23 - U stambenim zgradama - u prostoru za kotlarnice, toplotno predajne stanice smeta se oprema za pripremu
sanitarne tople vode, kao i za njenu akumulaciju.
Koliina vode za akumuliranje odreuje se prema najveoj potronji sanitarne tople vode za jedan as. Razvod sanitarne tople
vode do potronih mesta izvodi se od elinih ili bakarnih cevi, a cirkulacija vode ostvaruje prinudnim putem. U sistemu
razvoda tople vode predvia se stalna cirkulacija vode do svih potronih mesta, tako da se omogui isticanje vode bez
ekanja.
244.24 - Tehnika reenja instalacija za pripremu potrone tople vode, cevni razvod, oprema za merenje, predviaju se prema
zahtevu isporuioca toplote tehnikih slubi, gradskih i blokovskih toplana. Za sluaj gde postoji individualna kotlarnica,
oprema za pripremu potrone vode odreuje se u saradnji sa projektantom kotlovskog postrojenja.
244.25 - Pri projektovanju dela instalacije za napajanje postrojenja za pripremu tople vode, kao i razvoda do potronih mesta
obezbeuje se tehnika saradnja izmeu strunjaka za termo-tehniku i instalaciju vodovoda.

244.26 - Kod izrade projekta postrojenja za pripremu potrone tople vode, predvia se kvalitetna oprema za tano merenje
potronje tople vode za sanitarne potrebe za svaki stan.
244.3 - U stambenim zgradama, gde se prostorije zagrevaju pojedinanim aparatima predviaju se elektrini akumulacioni
bojleri radi pripreme potrone tople vode.
Bojleri se dimenzioniu prema normativima za stambene i druge prostorije. Snabdevaju se potrebnom mernom i regulacionom
opremom za trajan i bezbedan rad.
245 - UNUTRANJE INSTALACIJE VODOVODA
245.1 - Instalacije vodovoda
245.11 - Opti deo
Snabdevanje stana i zgrade hladnom vodom obezbeuje se sistemom instalacije vodovoda hladne vode, koji se sastoji od:
- vodovodnog prikljuka za gradsku javnu vodovodnu mreu,
- ureaja za merenje utroka vode - vodomera,
- glavnog odvodnog voda izvan zgrade,
- glavnih razvodnih vodova u zgradi,
- usponskih vodova-vertikala,
- dovodnih vodova do pojedinih izliva,
- raznih izliva vode,
- potrebnih elemenata i ureaja za sigurno funkcionisanje i odravanje sistema vodovoda.
245.12 - Hidrauliki proraun instalacije vodovodne mree hladne vode vri se prema izlivnim-potronim mestima, odnosno
prema sanitarnim ureajima, pri emu posebno treba voditi rauna da sistem bude funkcionalan i racionalan.
Na funkcionalno i racionalno dimenzionisanje instalacije vodovodne mree utie vie faktora, od kojih su najznaajniji:
- koliina vode na izlivnom mestu,
- pritisak vode na mrei,
- brzina kretanja vode u cevovodima,
- jednovremenost rada izlivnih mesta.
Kao priblino taan i zadovoljavajui proraun moe se smatrati proraun prema broju jedinica optereenja (J. O.) i korienje
tabele o gubicima pritiska i brzinama kretanja vode po proraunu dr. in. Jozefa Briksa prema graevinskom priruniku
"Tehniar 5", izdanje Graevinska knjiga, Beograd, 1979.
Za tanije proraune preporuuje se struna literatura "Vodovod i kanalizacija u zgradama" izdanje "Graevinska knjiga",
Beograd, 1980. godina.
245.13 - Potrebna koliina vode odreuje se prema broju i vrsti izlivnih mesta, odnosno prema broju jedinica optereenja (J.
O.) i to za:
- esma, sudoper u kuhinji prikljuak 12 mm 1.00 J.O.
- esma obina, umivaonik prikljuak 12 mm 0.50 J.O.
- bide, pisoar, klozet sa visoko ili nisko

postavljenim rezervoarom i vodo-kotliem
na plovak prikljuak 12 mm 0.25 J.O.
- klozet sa ispiraem na pritisak prikljuak 12 mm 6.00 J.O.
- perionik-trokadero prikljuak 12 mm 1.00 J.O.
- slavina za prikljuak maine za pranje rublja prikljuak 12 mm 0.50 J.O.
- slavina za prikljuak maine za pranje posua prikljuak 12 mm 0.50 J.O.
- baterija za meanje hladne i tople vode za kadu prikljuak 12 mm 1.00 J.O.
- baterija za meanje hladne i tople vode za tu prikljuak 12 mm 0.50 J.O.

- pe u kupatilu sa kadom prikljuak 12 mm 1.00 J.O.
- batenski-vrtni hidrant prikljuak 12 mm 1.50 J.O.

prikljuak 20 mm 8.00 J.O.
- poarni hidrant prikljuak 50 mm 100.000 J.O.
- izlivni ventil sa punim mlazom prikljuak 12 mm 2.50 J.O.

- elektrini grejai-bojleri zapremine (5-10) l 0.25 J.O.
- elektrini grejai-bojleri zapremine (30-100) l 0.50 J.O.
245.14 - Brzina proticanja vode u instalaciji vodovodne mree stana i zgrade, je u granicama 1,0 - 2,0 m/sec.
245.15 - U instalaciji vodovodne mree ne dozvoljava se vei pritisak od 8 bar-a. Regulisanje pritiska u cilju poveanja, ili
smanjenja istog vri se posebnim ureajima.
245.2 - Cevni materijal i armatura
245.21 - Za unutranje instalacije vodovoda upotrebljavaju se cevi od bakra, livenog gvoa i elika. Olovne cevi se mogu
koristiti samo kao veza izmeu dovodnih cevi i izliva i to samo ako pritisak kod veze ne prelazi 6 bar-a. Bakarne i eline
pocinkovane cevi se koriste do unutranjeg prenika od 75 mm za sve pritiske u mrei.
eline asvaltne cevi - izolovane od spoljne i unutranje korozije - koriste se za sve prenike iznad 75 mm i za sve pritiske u
mrei. Cevi od livenog gvoa koriste se za sve pritiske i, po pravilu, izvan zgrade. Fazonski komadi od livenog gvoa
upotrebljavaju se i kod primene elinih cevi.
Cevi od plastine mase upotrebljavaju se samo ako su standardne - po JUS-u i po izriitom zahtevu investitora.
245.22 - Za normalno funkcionisanje i odravanje instalacije vodovodne mree hladne vode, na istoj se ugrauje armatura za
priguenje i regulisanje toka vode, za zaustavljanje, za regulisanje pritiska, za isputanje vode i vazduha, za merenje protoka i
dr.
Osnovne grupe ovih armatura su:
- zatvarai,
- ispusne armature,
- regulacione armature.
Materijali za izradu armatura su: liveno gvoe, kovano gvoe, mesing, bronza i druge legure, plastika.
245.23 - Za ispiranje klozetskih olja upotrebljavaju se ispirai sa rezervoarom i plovkom visoko ili nisko ugraeni iznad
klozetske olje, iji rad u principu treba da bude bezuman. Ispirai na pritisak se ne preporuuju.
245.24 - Za visoke stambene zgrade, koje se sa stanovita zatite od poara posebno tretiraju Pravilnikom o tehnikim
normativima za projektovanje, izvoenje i odravanje visokih zgrada od strane nadlenog organa za protivpoarnu zatitu,
obezbeuju se instalacije vodovodne mree hladne vode u svemu prema zahtevima nadlenog organa, pri emu se u zgradi
obezbeuje vodovodna instalacija sa odgovarajuim brojem zidnih poarnih hidranata prenika najmanje 50 mm tako da
najvii odnosno najudaljeniji zidni poarni hidrant ima kapacitet gaenja najmanje 2,5 l/sec sa minimalnim radnim pritiskom
najmanje 2 bar-a, a oko zgrade spoljna vodovodna mrea sa podzemnim hidrantima 80.
245.3 - Zatita od zagaenja vode i instalacija
245.31 - Zabranjeno je neposredno spajanje instalacije sa pijaom vodom iz gradskog vodovoda sa individualnom
vodovodnom instalacijom i vodovodom industrijske vode. U ovim sluajevima uzimanje vode iz gradskog vodovoda moe se
vriti preko posebnih objekata.
Zabranjeno je neposredno spajanje klozetske olje sa vodovodnom instalacijom.
245.32 - Kod ureaja za grejanje vode, parnih ureaja i raznih fabrikih i tehnikih naprava na mestu spoja sa dovodom cevi

instalacije ugrauje se takva armatura koja potpuno i sigurno spreava vraanje i usisavanje vode iz ovih ureaja u mreu
instalacije.
245.33 - Zabranjeno je provoenje vodovodnih cevi kroz reviziona i druga okna kanalizacije.
245.34 - Usponski vodovi hladne vode ne smeju se postavljati u ljebove kroz koje se vodi instalacija centralnog grejanja, kao
ni pored dimnjaka.
245.35 - Ako se kanalizacione i vodovodne cevi postavljaju u istom ljebu, razdvajaju se tako da razmak izmeu spoljnih ivica
spojeva (muf, spojnica) bude najmanje 5 cm.
245.36 - Ukrtanje horizontalnih razvoda vodovodnih i kanalizacionih cevi izvodi se tako da vodovodne cevi prolaze iznad
kanalizacionih cevi.
245.37 - Donja ivica izliva je najmanje 2 cm iznad gornje ivice preliva (npr.: kod kade za kupanje i sl.). Izlivi koji su spojeni sa
otvorenim sudovima pomou gumene ili slinih cevi, imaju protivpovratni zatvara koji automatski spreava vraanje vode iz
suda u instalaciju.
245.38 - Rezervoari koji se pune preko automatskih ureaja za zatvaranje, imaju takve prelive da mogu odvoditi svu vodu
koju daje potpuno otvoreni izliv.
245.39 - Zabranjeno je neposredno spajanje parnih kotlova, kotlova i strojeva za pranje, kuvanje, ienje i bojadisanje kao i
hidraulinih ureaja inektora i sl., sa instalacijom spojenom na gradsku vodovodnu mreu.
245.3(10) - Ureaji za ispitivanje instalacije na vodeni pritisak imaju pored iznetih mera sigurnosti, i posebnu armaturu za
zatvaranje.
245.3(11) - Armature za pranjenje raznih vodova instalacije postavljene su tako da ve isputenu vodu ne mogu nikako
usisivati u mrenu instalaciju.
245.3(12) - Svi ureaji za zatitu instalacija vodovoda od zagaenja, postavljaju se na pristupanim mestima i ugrauju tako
da se mogu lako i brzo pregledati.
245.4 - Ureaji za poveanje pritiska
245.41 - Ureaji za poveanje pritiska ugrauju se kod unutranjih instalacija vodovoda kada normalni pritisak u gradskoj
vodovodnoj mrei nije dovoljan (zbog visine zgrade, velike potronje vode nekog veeg kompleksa ili zbog povremenog pada
pritiska usled preoptereenja ulinog dovoda), da osiguraju uredno snabdevanje vodom.
Ugraivanje ureaja za poveanje pritiska moe se dozvoliti samo ako ni jedno jeftinije ili jednostavnije reenje ne
zadovoljava (poveanje prenika svih vodova, izbegavanje pribora koji izazivaju velike gubitke pritiska i t. sl.).
245.42 - Ureaji za poveanje pritiska kod visokih zgrada po pravilu, projektuju se tako da se pomou njih snabdevaju vodom
oni spratovi za koje nije dovoljan pritisak iz gradske vodovodne mree; nii spratovi se snabdevaju neposredno iz gradske
mree.
245.43 - Kod svakog ureaja za poveanje pritiska predvia se obilazni vod preko koga se vri neposredno snabdevanje
instalacije vodom, bilo u sluaju kvara na ureaju, bilo kod poboljanja pritiska u gradskoj mrei.
245.44 - Prikljuak ureaja za poveanje pritiska ne moe se izvesti bez prethodne saglasnosti nadlenog preduzea "Gradski
vodovod i kanalizacija". Prikljuak moe biti direktno na ulini cevovod, sa rezervoarom bez pritiska i rezervoarom - usisni
vazduni kotao pod pritiskom.
245.45 - Rezervoar bez pritiska je neophodan kod svih potroaa koji rade sa bakteoroloki opasnim otrovnim materijama i
imaju svoje individualne vodovode za proizvodne svrhe, a vodu iz gradskog vodovoda troe ne samo za pie ve povremeno i
za tehnoloki postupak. Isto tako, rezervoar bez pritiska se primenjuje kada se ureaj za poveanje pritiska koristi samo u
vreme nestaice vode (npr. u letnjim mesecima).
245.46 - Usisni vazduni kotao moe biti:
- sa prikljukom na kompresor za dovod vazduha pod pritiskom, i
- sa dovodom i odvodom vazduha preko vazdunog ventila.
245.47 - Ureaji za poveanje pritiska postavljaju se u posebne prostorije u podrumu zgrade ili u prizemlju ako je zgrada bez
podruma. Prostoriju urediti kao vodovodnu crpnu stanicu. Veliina prostorije zavisna je od kapaciteta ureaja, od naina
njegovog prikljuivanja na gradsku mreu, kao i od mogunosti njegovog smetaja u zgradi.
245.48 - Za ureaje za poveanje pritiska daje se poseban elektromainski projekat po vaeim tehnikim propisima.
245.5 - Izrada instalacije
245.51 - Cevi se polau po pravoj liniji. U horizontalnom i vertikalnom pravcu na pristupanim mestima bez otrih krivina. Svi
vodovi se rasporeuju pregledno i polau u usponu prema izlivu.
Radi smanjenja hidraulinog udara svi ulazni vodovi-vertikale, naroito kod duih vodova i veih pritisaka, po pravilu, na
najviem mestu imaju izlivno mesto - toeu slavinu.

245.52 - Glavni razvodni i vertikalni vodovi imaju armaturu za zatvaranje sa ispustom za pranjenje, a dovodni vodovi imaju
armaturu za zatvaranje ispred svakog izliva.
Ako je vie izliva u jednoj prostoriji bez klozeta spojeno na isti dovodni vod, moe se predvideti samo jedna zajednika
armatura za zatvaranje.
245.53 - Armatura za zatvaranje ugrauje se na pristupanim i zatienim mestima. Kad god je to mogue, odvojci razdelnih
glavnih vodova za pojedine vertikale grupiu se na jednom mestu gde se ugrauju i armature za zatvaranje sa ispustom.
Svaki odvojak razdelnog glavnog voda kod svoje armature nosi broj vertikale koju snabdeva vodom. Ovi razdelnici, po pravilu,
postavljaju se u blizini vodomera i u posebnoj prostoriji.
245.54 - Vodovodne cevi u zgradama polau se po zidovima neposredno ili u posebnim udubljenjima dovoljno prostranim da
se cevi mogu lako ugraditi, zatititi i popraviti. U podrumskim - suterenskim prostorijama vodovodne cevi postavljaju se vidno
po zidovima ili ispod plafona na pogodnom odstojanju, zatiene od termikih uticaja. Usponski vodovi - vertikale i razvodna
mrea po spratovima, po pravilu su nevidljivi, odnosno iznad poda.
Radi zatite od zamrzavanja cevi se, po pravilu, polau po unutranjim zidovima prostorije. Polaganje u podu dozvoljava se
samo ako nema druge mogunosti.
245.55 - Cevi poloene u zemlji van zgrade ukopavaju se najmanje 1 m, u zgradama bez podruma 0,80 m, a u podrumu 0,30
m ispod poda.
Ukopane cevi zatiuju se od mehanikog kvara. elino pocinkovane cevi spolja se zatiuju sa dva sloja bitumena i jednim
omotom jute i polau u sloju peska od najmanje 5 cm.
245.56 - elino pocinkovane i bakarne cevi privruju se uz zidove sa kukama ili ogrlicama najmanje na svakih 2 m, vodei
rauna da se cevi ne otete ili ulube. Za bakarne cevi upotrebljavaju se bakarne kuke ili ogrlice. Izmeu cevi i kuke - ogrlice
postavlja se elastina podloga.
245.57 - Na prolazima cevi kroz zidove ostavlja se slobodan prostor oko cevi najmanje 2 cm i na takvim mestima se cev ne
sme nastavljati.
245.58 - Uzidane cevi zatiuju se od korozivnog dejstva maltera.
245.6 - Uzemljenje instalacije vodovoda
245.61 - Instalacija vodovoda vezuje se - uzemljuje na sabirnicu za izjednaavanje potencijala shodno Uslovima za
projektovanje elektrinih instalacija u stanu i zgradi, taka 241.
Vodomer premostiti odgovarajuim provodnikom. Vrednost elektrinog otpora metalne instalacije izmeu dve najudaljenije
take mora biti u granicama preporuka i propisa ERO "Elektrodistribucija - Beograd".
245.62 - Vodovodne cevi i izlive na krovovima i terasama spojiti sa gromobranskim vodovima za uzemljenje.
245.7 - Prikljuak za gradski vodovod
245.71 - Vodovodni prikljuak prenika do 50 mm/50 mm, po pravilu se sastoji od prikljune garniture, dovodne cevi i
vodomera sa odgovarajuim ventilima i izvodi se prema propisima nadlenog preduzea "Vodovod i kanalizacija".
Vodovodni prikljuak od liveno gvozdenih cevi i drugih cevi prenika iznad 50 mm/50 mm, prikljuuje se na gradsku
vodovodnu mreu preko posebnog fazonskog komada sa zatvaraem u sporazumu sa nadlenim preduzeem "Vodovod i
kanalizacija". Kod svih zatvaraa predvideti zatitna okna. Materijal za prikljuak odreuje nadleno preduzee "Vodovod i
kanalizacija".
245.72 - Za svaki ulaz-posebno stepenite, predvia se poseban vodovodni prikljuak sa vodomerom.
245.73 - Zabranjeno je polaganje vodovodnog prikljuka na mestima gde se moe otetiti materijal s obzirom na trajnost ili
higijenske zahteve. Takva su mesta: nunike jame, ubrita, smetlita, javna i individualna kanalizacija, tresetita, stovarita
drva, kanali za grejanje dimnjaci, pei i t. sl.
Prikljuak se izvodi tek poto se takvo mesto uredi i nedostaci otklone, odnosno poto se promeni trasa prikljuka.
245.74 - Vodomeri po kojima se odreuje utroak vode postavljaju se u posebna okna - sklonita za vodomere. Sklonite za
vodomer moe biti u zgradi ili izvan nje.
245.75 - Ako u nekoj zgradi ima korisnika-potroaa sa razliitim uslovima plaanja utroka vode, onda se na istom prikljuku
postavljaju posebni vodomeri za te potroae. Ovi se posebni vodomeri postavljaju sa glavnim vodomerom zgrade u istom ili
odvojenom sklonitu.
Sklonite za smetaj vodomera mora biti isto i suvo, vodomer dobro zatien od mraza i toplote kao i od podzemne i
povrinske vode. Obezbeuje se u svako doba slobodan pristup do vodomera kako bi se bez tekoa radilo i itao utroak
vode. Prostorija gde je smeteno sklonite za vodomer ne moe se koristiti za skladite ili ma kakvu drugu svrhu.
245.76 - Odluka o postavljanju pojedinanih aparata za merenje potronje vode po stanu donosi se za svaki konkretan sluaj.
245.8 - Ispitivanje instalacije vodovoda
245.81 - Izvoa instalacije prijavljuje nadlenom organu dovrenje nove ili prepravku postojee instalacije radi ispitivanja i

prijema. Ispitivanje vre radnici nadlenog organa najkasnije 3 dana od dana podnoenja prijave.
Dozvoljava se ispitivanje i pojedinih delova instalacije prema rasporedu koji odredi nadleni organ. U ovom sluaju se cela
instalacija po zavrenoj izgradnji ponovo ispituje radi kontrole spojnih mesta.
Ispitivanje se vri u prisustvu izvoaa radova koji daje sva potrebna sredstva i pomonu radnu snagu. Jedan badareni
manometar daje nadleni organ i on je merodavan.
245.82 - Na instalaciji se ispituje nepropustljivost svih delova, kvalitet upotrebljenog materijala i izvoenja radova, kao i
elektrini otpor shodno taki 245.61.
245.83 - Ispitivanje nepropustljivosti vri se pod hidraulikim pritiskom koji je dva puta vei od redovnog radnog pritiska na
mestu prikljuka i iznosi najmanje 12 bar-a.
Instalacija se ostavlja pod pritiskom sve dok se ne pregledaju svi delovi instalacija, a najmanje 10 minuta. Pritisak se meri na
najniem mestu instalacije.
246 - UNUTRANJE INSTALACIJE KANALIZACIJE
246.1 - Instalacije kanalizacije
246.11 - Opti deo
246.111 - Eliminacija otpadnih i fekalnih voda iz stana zgrade, kao i eliminacija atmosferskih voda sa krovnih povrina, terasa,
loa, balkona zgrade i dvorinih povrina neposredno oko zgrade, obezbeuje se sistemom instalacije kanalizacije koja se
sastoji od:
- sanitarnih objekata i slivnika sa izlivima za odvod otpadnih i fekalnih voda i slivnika za prihvatanje atmosferskih voda,
- odvodnih kanala kod pojedinih izliva,
- odvodnih kanala za vie izliva,
- vertikalnih kanala - vertikala za otpadne i atmosferske vode i olunih vertikala,
- sabirnih odvodnih kanala za jedan i vie vertikalnih kanala,
- glavnog odvodnog kanala,
- revizionih fazonskih delova na kanalima i revizionih okana,
- kanalizacionog prikljuka, koji je veza sistema unutranje instalacije kanalizacije sa sistemom gradske kanalizacije
246.112 - Hidrauliki proraun instalacije kanalizacije vri se prema koliinama izliva pojedinih sanitarnih objekata i ureaja i
jednovremenosti korienja istih, za otpadne i fekalne vode, a prema intenzitetu padavina - kie i vremenu trajanja za
odnosnu slivnu povrinu, za atmosferske vode.
Hidrauliki proraun kanalizacije za otpadne i fekalne vode vri se prema uputstvima iznetim u graevinskom priruniku
"Tehniar 5" izdanje "Graevinska knjiga", Beograd 1979. pri emu se preporuuje i korienje strune literature "Vodovod i
kanalizacija u zgradama", izdanje "Graevinska knjiga", Beograd 1980.
Hidrauliki proraun kanalizacije za atmosfersku vodu vri se prema uputstvima iznetim u priruniku "Tehniar 5" 1979.
godine, i strunoj literaturi "Vodovod i kanalizacija u zgradama".
246.113 - Svako imanje-zgrada kanalie se tako da se sve upotrebljene i atmosferske vode prihvate i preko unutranje
instalacije provedu neposredno u gradsku kanalizacionu mreu.
U sluaju da se zbog konfiguracije terena i poloaja gradskog kanala ne moe sva kanalisana voda odvesti neposredno i
gradski kanal pored zgrade-imanja, moe se kanalisanje izvriti i preko susednih parcela u nii gradski kanal.
246.114 - Preko kanalizacione instalacije mogu se odvesti u gradsku kanalizacionu mreu:
- sve upotrebljene vode,
- fekalije razblaene vodom da mogu oticati,
- sve atmosferske-povrinske vode, i
- podzemne vode prema posebnom odobrenju Zabranjeno je u kanale odvoditi, bez prethodnog kondicioniranja, sve agresivne
tenosti tetne po zdravlje oveka i trajnost kanala.
Zabranjeno je uvoditi u kanal zapaljive i eksplozivne tenosti kao i tenosti ije je isparenje opasno po zdravlje oveka.
Preduzee "Vodovod i kanalizacija" svojim uslovima propisuje koje se tenosti uputaju u gradsku kanalizaciju.
246.12 - Cevni materijal
246.121 - Za unutranje instalacije kanalizacije upotrebljavaju se cevi krunog preseka iznutra glatke, od materijala koji je

trajan i postojan, i to:
a) Kod odvoenja upotrebljenih voda:
- Za sve kanale ukopane u teren po pravilu, se upotrebljavaju keramike cevi i delovi. Mogu se upotrebiti i liveno gvozdene
cevi tipa vodovodnih cevi za pritisak od 2,5 bar-a ako to specijalni uslovi zahtevaju. Izuzetno i na zahtev investitora mogu se
upotrebiti i azbest-cementne cevi ili od plastine mase.
- Za sve kanale iznad terena u zgradi, a naroito za vertikale - po pravilu se upotrebljavaju liveno-gvozdene cevi i delovi.
Izuzetno i na zahtev investitora, mogu se upotrebiti keramike, olovne i azbest-cementne cevi i delovi ili cevi od plastine
mase.
b) Kod odvoenja atmosferskih i podzemnih voda:
- Za sve kanale ukopane u teren mogu se upotrebiti keramike cevi, azbest-cementne, betonske cevi i delovi kao i cevi od
plastine mase.
- Za sve kanale ukopane u teren modi, po pravilu, se upotrebljavaju liveno gvozdene cevi. Izuzetno i na zahtev investitora,
mogu se upotrebiti keramike i azbest-cementne cevi od plastine mase.
246.13 - Izgradnja instalacije
246.131 - Delovi instalacije kanalizacije zgrade koji su pod stalnim ili povremenim uticajem uspora ulinog kanala, prikljuuju
se uz preduzimanje posebnih mera.
246.132 - U cilju zatite mree instalacije od zamrzavanja, kanali izvan zgrade postavljaju se najmanje 1 m ispod povrine
terena. U zgradi gde kanali prolaze kroz hladne prostorije predvia se posebna termika zatita. Isto tako izbegava se
postavljanje kanala na spoljne zidove ili u stepenitu koje se ne zagreva.
246.133 - Preporuuje se postavljanje kanalske mree za upotrebljene i atmosferske vode van zgrade i unutar zgrade, tako da
bude relativno lako pristupana za kontrolu i odravanje, kao i intervenciju u sluaju opravke.
246.134 - Na kanal za odvod upotrebljene vode koja sadri vee koliine masne i lake tenosti, postavlja se poseban separator
za zadravanje masnih i lakih materijala.
246.135 - Na slivnicima u dvoritima i garaama postavljaju se propisani talonici za hvatanje mulja i peska. U garaama gde
se vri pranje vozila, predvia se poseban talonik za zadravanje mulja sa obaveznim separatorom masnoe i lakih tenosti.
Nivo vode u slivnicima i talonicima mora biti dovoljno ispod terena kao obezbeenje zatite od mrnjenja.
246.136 - Prelivi iz rezervoara za vodu, prelivi od esmi, vodoskoka i sl. kao i svi prelivi i odvodi kod kojih se ne obnavlja voda
u vodenom zatvarau a nalaze se u zgradi ne smeju se neposredno spojiti sa kanalom instalacije, ve se ti prelivi izvode izvan
zgrade ili se preko posebnih cevi slobodno izlivaju nad slivnikom u zgradi.
Prelivi koji slue za obezbeenje izlivanja vode iz umivaonika, pisoara i sl., uvode se u vodeni zatvara, ali iznad nivoa vode u
zatvarau.
246.137 - Za odvoenje podzemne - drenane vode, sprovodnici te vode obezbeuju se protiv uspora vode iz kanala.
Spajanje sa ulinim kanalom vri se samo preko posebnog revizionog okna, talonika uz posebnu saglasnost preduzea
"Vodovod i kanalizacija".
246.138 - Polaganje kanalizacionih cevi izvan zgrade, bez obzira na vrstu materijala vri se na sloju peska debljine najmanje
10 cm. Po izvrenom polaganju, kanalske cevi se prepokrivaju peskom debljine 10 cm.
Na stenovitom terenu ili na mestima gde kanalska cev prolazi kroz zid, dno rova odnosno otvor zida, postavlja se najmanje za
10 cm nie od spoljne povrine naglavka cevi.
Uziivanje horizontalne mree kanala nije dozvoljeno.
Zatrpavanje kanalskog rova, posle prepokrivanja cevi peskom, vri se sitnom zemljom u slojevima debljine najvie 30 cm i
runim nabijanjem.
246.139 - Minimalne dimenzije cevnih kanala kod instalacije kanalizacije su:
- glavni odvodni kanal i prikljuak: 150 mm,
- kanal za vodu jednog olunjaka i olune vertikale 125 mm,
- kanal za dvorini slivnik: 100 mm,
- vertikale za klozet: 100 mm,
- vertikale za kuhinje, kupatila, esme i sl. 70 mm,
- dvorina esma: 75 mm,

- odvod jedne klozetske olje: 100 mm,
- odvod jednog umivaonika: 50 mm,
- odvod perionice: 100 mm,
- odvod od kade i tua: 70 mm, i
- odvod sudopera: 70 mm.

Ne dozvoljavaju se manji prenici od 50 mm. Vee dimenzije treba obrazloiti hidraulikim proraunom.
246.13(10) - U pravcu kanalske vode ne dozvoljava se prelaz iz veeg u manji prenik kanala niti se kanal sme ravati u vie
ogranaka.
246.13(11) - Dozvoljeni padovi kod horizontalnih kanala kreu se od 2% do 10% zavisno od cevnog materijala. Izuzetno, u
pojedinim sluajevima moe se dozvoliti minimalni pad od 1% uz predvianje posebnog ispiranja i vie revizionih okana.
Kanal treba po celoj duini da ima jedan pad bez preloma, a ni u kom sluaju ne dozvoljava se prelom iz veeg kanala ka
manjem padu bez kaskade. Kaskade se primenjuju ako je pad vei od 10%. Kaskada se postavlja u posebno okno,
snabdevena je otvorima za reviziju - revizionim komadima - u gornjem i donjem kanalu. Ako se etapno izgrauje samo jedan
deo zgrade onda se kod projektovanja kanalie cela parcela - zgrade i prema tome odreuje pad kanala.
246.13(12) - U svakoj zgradi - parceli predvia se jedan glavni odvodni kanal. Ako zgrada ima dugaak front prema ulinom
kanalu (kada prelazi duinu od 30 m) postavljaju se dva i vie glavnih odvodnih kanala sa posebnim spajanjem na ulini
kanal.
246.13(13) - Glavni odvodni kanal se najkraom linijom prikljuuje na gradski kanal.
Svi kanali unutranjih instalacija koji se polau van zgrade paralelno sa spoljnim zidovima zgrade udaljeni su od zida najmanje
1,50 m.
246.13(14) - Svi prelomni kanali kojima se odvode otpadne vode iz klozetskih olja, bilo u vertikalnom ili horizontalnom
smeru, reavaju se samo pomou lukova a nikako pomou kolena.
Spajanje svih kanala u horizontalnoj mrei meu sobom moe se vriti samo pomou lunih ili kosih ravi pod uglom od 45 i
lukom od 45. Izuzetno za kanale manjih dimenzija dozvoljeno je spajanje sa ravom pod uglom od 90.
246.13(15) - Kini oluci i olune vertikale slue jedino za odvoenje atmosferskih voda. Kini oluci se postavljaju vertikalno i
najkraim putem spajaju sa kanalom instalacije ili gradskim kanalom.
Ne dozvoljava se spajanje vie kinih oluka u jedan iznad povrine terena sa strane fasade. Svi oluci sa strane ulice vezuju se
- ako ima uslova - za kanalsku mreu.
Kod kanalisanja po separacionom sistemu, zabranjeno je uvoenje atmosferskih voda u kanal za upotrebljene vode.
Zabranjeno je uvoditi neistu vodu u olune vertikale i oluke.
246.13(16) - Slivnici umivaonika, sudopera, esmi i sl., imaju stalnu nepokretnu reetku kroz koju jedino voda odlazi u kanal.
Otvori na reetki ne smeju imati vei prenik od 10 mm, odnosno kako je standardima JUS-a propisano.
Ispod reetke se nalazi vodeni zatvara.
246.13(17) - Klozetske olje postavljaju se tako da budu slobodne sa svih strana i da se mogu ispirati vodom. Ispiranje vodom
vri se preko rezervoara sa plovkom.
Prenik dovodne cevi od rezervoara sa plovkom do olje iznosi najmanje 32 mm i po mogustvu spaja rezervoar sa oljom bez
preloma. Uziivanje ove cevi se izbegava, a ukoliko se uzida zatiuje se od korozivnog dejstva maltera.
246.13(18) - U cilju provetravanja instalacija kanalizacije, spaja se glavni odvodni kanal na uzvodnom kraju sa olunom
vertikalom, gde to nije mogue postavlja se radi provetravanja posebna vertikala.
Glavne kanalizacione vertikale radi provetravanja, bez suavanja i prelamanja produuje se iznad krova - terase - najmanje 1
m. U sluaju da se izlaz vertikale nalazi kod prozora ili ma kakvog otvora iz prostora za stanovanje, vertikala se produuje
najmanje 1 m iznad prozora odnosno otvora.
Vie sprovodnika za provetravanje - krajevi vertikale iznad najviih odvoda spajaju se u jedan zajedniki uz srazmerno
njegovo proirenje i detaljno obrazloenje. Ako se sprovodnik za provetravanje ne moe sprovesti potpuno vertikalno, moe se
postaviti u nagibu koji ne sme biti manji od 1:5.
Svaki sprovodnik za provetravanje mora biti iri od vertikale za 50 mm, poevi od 0,50 m ispod povrina krova ili terase.
Sprovodnik se zavrava ventilacionom pokrivenom glavom na kojoj je zbir otvora dva puta vei od povrine preseka
sprovodnika.
246.13(19) - Zabranjeno je spajanje sprovodnika za provetravanje sa dimnjacima ili drugim kanalima za provetravanje u
zgradi.

246.13(20) - Provetravanje kratkih sprovodnika - vertikala - preko kojih se kanaliu slivnici, umivaonici i sl., moe se izostaviti
ako je onemogueno pranjenje vodenog zatvaraa usled isisavanja.
246.13(21) - Kini oluci koji se izlivaju neposredno u kanalsku mreu ne smeju imati vodeni zatvara, ve se spajaju sa
kanalom preko olunjaka sa koficom za hvatanje lia i drugih vrstih predmeta.
Ako takav oluk poinje u blizini prozora, onda se predvia vodeni zatvara koji se obezbeuje od smrzavanja. Slian je sluaj i
kod slivnika na prohodnim terasama, koji su zbog zatite od mrnjenja bez vodenog zatvaraa. I na njihovim vertikalama se
na pogodnom mestu predvia vodeni zatvara.
246.13(22) - Na svakoj zgradi predvia se najmanje jedna oluna vertikala koja se bez vodenog zatvaraa vezuje za kanalsku
mreu instalacije.
246.13(23) - Sprovodnici za provetravanje instalacije kanalizacije su od liveno-gvozdenih cevi spojenih olovom, azbest-
cementnih cevi, keramikih, bakarnih, olovnih i cevi od jae pocinkovanog lima.
Mogu se primeniti i cevi od plastine mase ako su standardizovane za upotrebu.
246.13(24) - U cilju spreavanja izlaenja gasova iz kanala kroz sanitarne objekte preko kojih se odvodi upotrebljena voda,
isti se zatiuju vodenim zatvaraima - sifonima. Vodeni zatvarai, po pravilu imaju oblik "V" ili "S" tako da je zatvor vodom
siguran. Mogu se graditi i u obliku pregrada i kolena. Ne dozvoljava se zatvaranje pomou pokretnog zvona, kugle, kapka, i sl.
Materijal za vodene zatvarae je isti kao i za kanalizacioni materijal i sanitarne objekte.
Zabranjena je upotreba cinka.
246.13(25) - Prenik - otvor vodenog zatvaraa ne moe biti vei od otvora kroz koji se voda izliva, tako da prenik mora biti:
- ispod umivaonika i sl.: 32-44 mm,
- ispod suidopere i kuhinjskih esama: 50 mm,
- ispod slivnika u podu: 50, 70 do 100 mm,
- ispod klozetske olje: 80-100 mm,
- ispod slivnika u kupatilu: 70 mm,
- ispod slivnika u dvoritu: 100 - 125 mm.
246.13(26) - Reetke na slivnicima umivaonika i sl. imaju toliko rupa - otvora - da zbir povrina tih otvora ne bude manji od
polovine slobodne povrine otvora vodenog zatvaraa.
246.13(27) - Stub vode u vodenom zatvarau ima najmanju visinu: kod klozetske olje 55 mm, kod kinih slivnika 100 mm, a
kod ostalih objekata 70 mm.
246.13(28) - Svaki vodeni zatvara ima otvor radi ienja, koji se hermetiki zatvara. Ovaj otvor mora biti pristupaan.
246.13(29) - Gde postoji mogunost pranjenja vodenog zatvaraa - isisavanje, predviaju se posebne mere za
onemoguavanje ovog pranjenja.
246.13(30) - Svaki glavni odvodni kanal na instalaciji ima reviziono okno za ienje kanala.
Prvo - glavno reviziono okno postavlja se, po pravilu, najmanje 2 mm iza regulacione linije, odnosno iza graevinske linije,
ukoliko se ista poklapa sa regulacionom linijom. Izuzeci se obrazlau.
Okna su okrugla ili pravougaona, zidana i betonska, malterisana cementnim malterom ili fugovana, i opremljena su tipskim
penjalicama i poklopcem koji dobro zatvara silaz u okno bez otvora za izlaz gasova.
Ako je okno okruglog preseka, najmanji prenik na dnu je 90 cm. Kod pravougaonog okna strana u pravcu kanala najmanje je
100 cm, a druga 80 cm. Otvor silaza u okno je najmanje prenika 60 cm.
Ukoliko je okno plitko da radnik ne moe u isto da sie, onda je najmanja dimenzija 60 cm.
246.13(31) - Reviziono okno se postavlja na svakom spoju horizontalnih odvodnika ako je vertikala udaljena od spoja vie od
1 m. Isto tako, reviziono okno se postavlja kod preloma pada - kaskade i na mestima gde odvodnici menjaju pravac ili su
pravci dui od 24 m. Po pravilu, razmak revizionih okna u pravoj liniji nije vei od duine jednake 160 prenika odvodnika.
246.13(32) - Kod kanala koji odvode upotrebljene, naroito fekalne vode, radi spreavanja izlaza gasova iz kanalske mree u
revizionim oknima ugrauju se na kanalu rezervni komadi sa poklopcem, koji se mogu specijalnim zategama privrstiti.
Kod kanala koji odvode samo atmosferske vode moe se mesto revizionog komada sa poklopcem, na podu revizionog okna
izraditi kineta malterisana gletovanim cementnim malterom.
246.13(33) - Marka betona kod betonskih revizionih okana ne moe biti manja od MB15.
246.13(34) - Prema propisima civilne zatite kanalizacione instalacije ne prolaze kroz sklonita od napada iz vazduha. Ukoliko
se sprovoenje odvodnog kanala ne moe izbei, on se posebno obezbeuje ali se u tom sluaju u prostorijama sklonita ne

dozvoljava izgradnja revizionog okna.
246.13(35) - U sluaju da ne postoji mogunost prikljuenja zgrade na gradsku kanalizacionu mreu, uslove za kanalisanje
daje gradski organ nadlean za poslove sanitarne inspekcije.
U ovom sluaju kanaliu se samo upotrebljene - fekalne vode, dok se atmosferske vode slobodno izlivaju na okolnu povrinu
terena ili odvode posebnom mreom - separacionim sistemom.
246.13(36) - Zabranjeno je, bez preiavanja i dezinfikovanja, isputanje upotrebljenih voda u oblinje rene tokove ili
upijajue bunare.
246.13(37) - Posle izgradnje gradske kanalizacije pored zgrade koja je dotle imala individualno kanalisanje, ista se u
najkraem roku spaja sa gradskim kanalom.
246.14 - Ispitivanje i prijem instalacija
246.141 - Izvoa instalacije prijavljuje nadlenom organu dovrenje nove i prepravke postojee instalacije radi ispitivanja i
prijema. Ispitivanje vre radnici nadlenog organa najkasnije 3 dana posle podnoenja prijave.
Dozvoljava se i ispitivanje pojedinih delova instalacije ako se sa tim saglasi nadleni organ koji odreuje i raspored ispitivanja.
Ispitivanje se vri u prisustvu izvoaa radova koji daje sva potrebna sredstva i pomonu radnu snagu.
246.142 - Instalacija se ispituje na nepropustljivost, kvalitet upotrebljenog materijala i izvoenja radova, kao i elektrini otpor
shodno Uslovima za projektovanje elektrinih instalacija u stanu i zgradi, taka 241.
247 - LIFTOVI
247.1 Polazne osnove za reenje vertikalnog saobraaja putnika i roba u stambenim zgradama Beograda:
a) Vertikalni saobraaj putnika i roba obavlja se liftovima na elektrini pogon domae proizvodnje. Ovaj saobraaj mora biti
bezbedan, pouzdan, kvalitetan i komforan.
b) Najmanje jedan od ugraenih liftova mora imati dimenzije kabine koje dozvoljavaju prevoz zdravih i hendikepiranih putnika
i robe, ukljuujui protivpoarnu opremu, bicikle i kabasti nametaj.
c) Liftovi se obavezno ugrauju u svaku stambenu zgradu koja ima prizemlje i etiri ili vie nadzemnih etaa, raunajui od
najnieg ulaza (za putnike) u zgradu. U ovaj broj se ne rauna gornja etaa najvieg stana.
d) Svaki lift ima stanicu na svakoj etai na kojoj su ulazi u stanove ili druge prostorije, koje stanari koriste.
e) Za svaki lift radi se poseban projekt. Projekat liftovskog postrojenja radi se na osnovu svih vaeih propisa i projektnog
zadatka. Projekat mora biti usaglaen sa arhitektonsko-graevinskim projektom i svim drugim projektima zgrade. Projekat
lifta je sastavni deo projekta zgrade.
f) Svaki ulaz u zgradu, u kome se na bazi propisa ugrauju liftovi, mora imati liftove koji obezbeuju dovoljan kapacitet
vertikalnog saobraaja.
g) Pri bilo kojim aktivnostima oko liftova, pri projektovanju, montai i odravanju potuju se odredbe "Pravilnika o tehnikim
merama i uslovima za liftove" ("Sl. list SFRJ" br. 51/70), kao i svi drugi vaei propisi i standardi za liftove i sve odgovarajue
odredbe iz drugih propisa koje utiu na projektovanje liftova, osim kada su blai od propisa u ovom materijalu. Kada Savezni
zavod za standardizaciju objavi novi Pravilnik i nove standarde za liftove, oni se obavezno moraju primenjivati, kao i svi drugi
novi propisi, koji zamenjuju ili dopunjuju postojee.
h) U hodnicima zgrade male spratnosti, koje nemaju lift niti imaju mogunost ugradnje lifta, a potrebno je da se prevozi
hendikepirano lice, moe se ugraditi pokretna stolica. Ona se moe projektovati pod uslovom da za pokretnu stolicu ima
prostora i da se ovaj saobraaj moe obavljati bezbedno, kvalitetno, pouzdano i komforno. Za ugradnju pokretne stolice radi
se odgovarajui projekat, na osnovu svih vaeih propisa.
1) U sluaju nadziivanja zgrade ili pretvaranja potkrovlja u stambeni, odnosno radni prostor, ne predvia se obaveza
naknadne ugradnje lifta.
247.2. Mainska prostorija
a) Mainska prostorija je zatvoreni graevinski prostor liftovskog postrojenja, koja slui za smetaj pogonskih i upravljakih
ureaja liftovskih postrojenja. U mainskoj prostoriji se ugrauju ureaji, instalacije i oprema koji slue iskljuivo samo
liftovskom postrojenju.
Mainska prostorija mora biti zidana, betonirana ili industrijski proizvedena od odgovarajueg graevinskog materijala.
Mainska prostorija mora biti iznad voznog okna.
b) Zadnji deo mainske prostorije mora se vertikalno nastaviti na odgovarajui zid voznog okna (ili najdueg voznog okna).
Jedan od bonih zidova mainske prostorije mora se vertikalno nastaviti u pravcu zida voznog okna. Poveanje duine
mainske prostorije, u odnosu na vozno okno, mora biti na prilaznoj strani lifta.
g) Krov i zidovi mainske prostorije obezbeuju i sledee uslove za rad liftovskog postrojenja:
- unutranju temperaturu od +4 do +40C,

- prostorija mora biti suva,
- prostorija mora biti bez praine i drugih tetnih primesa.
d) Provetravanje mainske prostorije u kojoj se nalazi elektromotorno postrojenje jednog lifta, vri se prirodnim putem. U tu
svrhu se na spoljnjem zidu postavlja otvor sa reetkama. Provetravanje mainske prostorije u kojoj se nalaze elektromotorna
postrojenja za dva ili tri lifta, vri se prinudnim putem. Ukljuenje ove ventilacije vri se automatski, kad temperatura vazduha
u mainskoj prostoriji dostigne kritinu vrednost. Kritinu vrednost odreuje projektant liftovskog postrojenja. Ovaj sistem
vetakog provetravanja mora da obezbedi izvlaenje toplog i ubacivanje i protok sveeg vazduha.
e) Kada su u jednom stepenitu dva ili tri lifta, mainska prostorija je zajednika za sve liftove. Njene najmanje dimenzije su:
- kada liftovi imaju jednaku nazivnu nosivost: najmanja povrina poda zajednike mainske prostorije mora biti jednaka zbiru
najmanjih povrina koje su utvrene za pojedinane liftove.
- kada su dva lifta sa razliitim nazivnim nosivostima: najmanja povrina poda zajednike mainske prostorije mora biti
jednaka zbiru najmanjih povrina, koje su utvrene za pojedinane liftove, uveana za razliku izmeu povrina voznih okana.
- kada je vie od dva lifta sa razliitim nazivnim nosivostima: najmanja povrina poda zajednike mainske prostorije mora biti
jednaka zbiru najmanjih povrina, koje su utvrene za pojedinane liftove, uveana za zbir razlika izmeu povrina voznog
okna najveeg lifta i povrine voznih okana svih ostalih liftova.
- najmanja irina zajednike mainske prostorije mora biti jednaka ukupnoj irini zajednikog voznog okna uveanoj za bono
proirenje koje odgovara proirenju pojedinanog lifta,
- najmanja duina zajednike mainske prostorije mora biti jednaka najveoj duini pojedinanog voznog okna uveanoj za
2.100 m,
- najmanja visina zajednike mainske prostorije mora biti jednaka visini mainske prostorije lifta najvee nosivosti,
- bono proirenje mainske prostorije nalazi se na strani lifta vee nosivosti (a ako su liftovi jednakih nosivosti, bono
proirenje se nalazi ili sa jedne ili sa druge strane).
f) Mainska prostorija se nalazi iznad zadnjeg stambenog nivoa i iznad nivoa na kome se nalaze zajednike prostorije u zgradi.
g) Mainska prostorija se projektuje i izvodi tako da moe da podnese sva statika i dinamika naprezanja liftovskog
postrojenja,
h) Otvori na podu mainske prostorije zatiuju se tako da kroz njih u vozno okno ne moe da padne alat ili slino.
i) Maina u mainskoj prostoriji postavlja se na sopstveno metalno postolje, a ovo preko odgovarajuih amortizera na pod
mainske prostorije. Isto se odnosi i na sve delove postrojenja, koji se rotiraju.
j) U mainsku prostoriju ulazi se sa horizontalnog podesta kroz vrata, koja su na jednom od tri zida mainske prostorije. Ulaz u
mainsku prostoriju mora biti lako pristupaan i pod krovom ograde. Prilaz u mainsku prostoriju kroz pod mainske prostorije
nije dozvoljen.
Vrata za ulaz u mainsku prostoriju imaju bravu sa specijalnim kljuem.
k) Mainska prostorija ima otvor za unoenje opreme. Ovaj otvor se nalazi na podu mainske prostorije, iznad podesta zadnje
gornje stanice lifta. Otvor ima poklopac koji je u ravni sa podom. Poklopac otvora kada je zatvoren, ima nosivost najmanje tri
osobe, ili 300 kg. Ovaj poklopac ugrauje izvoa graevinskih radova.
l) U tavanici mainske prostorije postavlja se ina za transport opreme. Ona se proraunava prema podatku proizvoaa
liftovske opreme.
m) Mainska prostorija se projektuje i izvodi tako da je otporna na prenoenje buke i vibracije nastalih od liftovskog
postrojenja. Buka u stanovima od svih ureaja liftovskog postrojenja ne sme biti vea od 30 dB, to se potvruje i proraunom
i atestom.
n) Najmanje dimenzije mainske prostorije date su na slici 247.1 i tabeli 247.1.
247.3. Vozno okno
a) Vozno okno je graevinski prostor liftovskog postrojenja, potpuno ili delimino ograen, u kome se vertikalno (po
sopstvenim inama) kreu kabina lifta i protivteg, te se na taj nain vri saobraaj putnika i roba.
b) Vozno okno se, u principu, smeta u centralni deo zgrade.
c) Vozno okno se projektuje i izvodi tako da u celini odgovara svojoj nameni i da podnese sva statina i dinamika naprezanja
liftovskog postrojenja. Podatke o ovim naprezanjima daje proizvoa liftovske opreme.
TABELA 247.1
DIMENZIJE MAINSKE PROSTORIJE

Standardni elektrini liftovi i vrste - Funkcionalne mere
Opta napomena Stambene zgrade
Nazivna (masa) (kg.) 4001) 630 1000

nosivost
Kabina irina A (mm) 1 100
Duina B 950 1.400 2.100

(mm)
Visina K (mm) 2.200

Vrsta kabine i irina E (mm) 800
vrata voznog
okna Visina F (mm) 2.000
Vrsta Centralno otvaranje

Vozno okno irina C (mm) 1.800
Duina D 1.600 2.100 2.600

(mm)
Jama voznog Dubina P (mm)
okna 1.500
Vn 1,00 m/s
1.700
Vn 1,60 m/s
Vrh voznog Visina Q (mm)
okna 3.800
Vn 1,00 m/s
4.000
Vn 1,60 m/s
Mainska Povrina S (m 2) 7,5 10 12
prostorija
2) irina R 2.200 2.400
Vn 1,00 m/s (mm)
2) Duina T 3.200 3.700 4.200
(mm)
Visina H (mm) 2.000
Vn 1,60 m/s Povrina S (m2) 10 12 14
2) irina R 2.200 2.400

(mm)
2) Duina T 3.200 3.700 4.200

(mm)
Visina H (mm) 2.200
1) Male kabine ovog lifta ne omoguuju pristup invalidskim kolicima

2) Utvrene vrednosti za R i T su najmanje vrednosti.
Stvarne mere moraju da daju povrinu najmanje jednaku S.
d) Na svakoj stambenoj etai i na nivou zajednikih prostorija (sklonite, podrum, garaa, suionica, prostorije kunog saveta i
dr.) na voznom oknu postavljaju se vrata voznog okna i postoji liftovska stanica.
Vrata voznog okna su metalna, automatska, sa centralnim otvaranjem (odredba JUS M.D1.510).
f) Vrata voznog okna moraju biti otporna na poar, u skladu sa vaeim propisima.
g) Zidovi voznog okna ne smeju biti uz stambene prostorije, sem ako je okno uspeno izolovano.
h) Mere preseka voznog okna su najmanje iste mere, dobijene pomou viska. Odgovarajue tolerancije dodaju se merama u
projektu zgrade tako da mere dobijene viskom budu ostvarene na izgraenom voznom oknu.
i) Vozna okna liftova su obavezno jedno uz drugo (videti sliku 247.1 i 247.2). Kada je vozno okno zajedniko, unutranje mere
moraju biti odreene na sledei nain:
- irina zajednikog voznog okna mora biti jednaka zbiru irina voznih okana svakog lifta, uveana za meuprostor izmeu
voznih okana, pri emu svaki meuprostor mora biti najmanje 200 mm,
- duine voznih okana pojedinih liftova u zajednikom voznom oknu moraju da odgovaraju onima koje su utvrene za svaki
pojedinani lift,
- dubina donjeg dela (jame) voznog okna mora da bude jednaka dubini za lift sa najveom nazivnom brzinom,

- najmanja visina gornjeg dela (vrha) voznog okna mora da bude jednaka visini za lift sa najveom nazivnom brzinom.
j) irina i duina prilaza voznom oknu (pojedinanom ili zajednikom) moraju da se prostiru najmanje po celoj irini voznog
okna.
irina prilaza voznom oknu najmanje je jednaka irini voznog okna (pojedinanog ili zajednikog).
Najmanja duina prilaza voznom oknu (pojedinanom ili zajednikom) mora biti jednaka duini najdue kabine.
Duina prilaza voznom oknu pojedinanog lifta, koji se koristi za prevoz hendikepiranih lica sa kolicima, ne sme biti manja od
1500 mm.
k) Prilaz voznom oknu je takav da osoba sa bolesnikim kolicima moe ui u lift iz stana i sa ulice.
l) Vozno okno se projektuje i izvodi tako da je otporno na prenoenje buke i vibracije, koje nastaju kretanjem kabine i
protivtega kroz vozno okno.
Buka koja se stvara u stanovima, od svih ureaja liftovskog postrojenja u voznom oknu i mainskom prostoru, ne sme biti
vea od 30 dB, to se potvruje i proraunom i atestom.
m) ine po kojima se kree kabina i protivteg spajaju se sa zidovima voznog okna pomou konzola, iji izbor zavisi od
nosivosti i brzine lifta, i vrste zida voznog okna.
247.4. Kabina lifta
a) Kabina lifta je deo liftovskog postrojenja kojom se kroz vozno okno obavlja bezbedan, kvalitetan, pouzdan i komforan
vertikalni saobraaj ljudi i roba.
b) Saobraaj ljudi i roba u stambenim zgradama obavlja se sa tri vrste kabina:
- kabinom nosivosti 400 kg. ili
5 putnika ("mala kabina")
8 putnika ("srednja kabina")
13 putnika ("velika kabina").
c) Nosivost i namena kabine liftova je sledea:
- "mala kabina" nazivne nosivosti 400 kg. omoguuje samo prevoz putnika,
- "srednja kabina" nazivne nosivosti 630 kg. omoguuje pored prevoza putnika i prevoz invalidskih i dejih kolica, bicikla i
protivpoarne opreme,
- "velika kabina" nazivne nosivosti 1000 kg. omoguuje, pored prevoza putnika, invalidskih i dejih kolica, protivpoarne
opreme i bicikla, i prevoz nosila sa preklopnim ruicama i prevoz nametaja.
d) Vrata voznog okna i kabine su metalna, automatska i centralno otvarajua. Svetla irina otvora vrata je do 800 mm a visina
2000 mm.
e) BRISANO - sa 5/88.
f) Svetlosna tela u kabini postavljaju se u ravni tavanice kabine, i dostupna su samo serviseru.
g) BRISANO - sa 5/88.
h) Kabina je metalna. Zidovi kabine su puni i imaju samo otvor za ventilaciju kabine.
i) Dimenzije kabine date su u tabeli 247.1. a preseci na sl. 247.1. i 247.2.
247.5. Upravljanje liftovskim postrojenjem
a) U ulazu zgrade sa dva lifta, kabine se nalaze u zajednikom voznom oknu i imaju zajedniku komandu odnosno upravljanje
("Dupleks").
b) U ulazu zgrade sa tri lifta, sve tri kabine se nalaze u zajednikom voznom oknu i imaju zajedniku komandu, odnosno
upravljanje ("Tripleks").
c) Upravljanje liftom je uvek sa memorijom. Upravljanje mora biti za zgrade do P+10 spratnosti sa memorijom u smeru dole.
Za zgrade P+11 i vee spratnosti, upravljanje je sa memorijom u oba smera.
d) Ako je kabina optereena do dozvoljenog nominalnog optereenja, onda se ne moe odazvati pozivu da stane na usputnu
stanicu, ali na tu stanicu mora doi druga kabina ukoliko su dva ili tri lifta na ulazu.

e) Ako je kabina preoptereena, ona to mora da signalizira i zvuno i svetlosno, i ne sme se pokrenuti dok putnik, koji
predstavlja preoptereenje, ne napusti kabinu, odnosno dok se ne smanji teret, koji se prevozi.
f) Sve komande iz kabine moraju biti ostvarene prvo u jednom, a zatim u drugom smeru kretanja kabine.
Pogon liftovskog postrojenja na agregat
a) Svi liftovi u stambenim zgradama pokreu se na elektro-motorni pogon, naponom elektrine mree, gradske distribucije.
b) Za sluaj nestanka napona u gradskoj elektrinoj mrei predvideti da se napajanje bar jednog (veeg) lifta na svakom
ulazu zgrade automatski prebacuje na napajanje preko agregata. Prednje se odnosi na zgrade gde se po vaeim propisima
ugrauju agregati.
c) I prilikom pogona na agregat, obezbeuje se saobraaj lifta na svim stanicama tog ulaza zgrade.
247.7. Elektromotorni pogon liftovskog postrojenja
Pokretanje liftovskog postrojenja ostvaruje se sledeim elektromotornim postrojenjima (EMP), (videti tabelu 247.2):
- elektromotorni pogon sa trofaznim asinhronim, dvobrzinskim kratkospojenim elektromotorom bez dodatne regulacije, za
brzinu kretanja kabine 1,0 m/s (EMP "A")
- elektromotorni pogon sa trofaznim asinhronim, dvobrzinskim, kratkospojenim elektromotorom, sa dodatnom regulacijom, za

brzinu kretanja kabine od 1,6 m/s (EMP "B").
Nazivne brzine kretanja za sve tri vrste kabine su sledee:
- 1,0 m/s za zgrade spratnosti do P+10, i
- 1,6 m/s za zgrade spratnosti iznad P+10.
Nap. Intermexa: Slika 247.1. nije prikazana na ovom mestu.
247.9. Elektrine instalacije liftovskog postrojenja
a) Elektrini vod za napajanje liftovskog elektromotornog postrojenja, dovodi se u mainsku prostoriju postavljanjem razvodne
table pored ulaza u mainsku prostoriju na unutranjem zidu mainske prostorije. Dovodni vodovi se zavravaju u izvodima u
mainskoj prostoriji, pored ulaznih vrata mainske prostorije kod mesta gde se postavlja razvodna tabla.
b) Napajanje elektromotornog pogona lifta vri se iz glavnog razvodnog ormana, ili posebnog ormana za lift i hidrocil,
smetenog u prizemlju zgrade. Ovaj vod treba da je petoilni, odgovarajueg preseka.
c) Mainska prostorija, vozno okno i prilazi voznom oknu, moraju biti dobro osvetljeni.
d) Osvetljenje mainske prostorije, prilaza mainskoj prostoriji i prilaza voznom oknu vri se iz instalacije opteg osvetljenja
stambene zgrade.
e) Projektom elektrine instalacije liftovskog postrojenja posebno se obuhvata i sledee:
e1 - instalacija osvetljenja voznog okna, napaja se iz razvodne table lifta, koja se nalazi u mainskoj prostoriji,
e2 - instalacije signalizacije ureaja za poziv iz kabine lifta: za glavnu stanicu, za kabinu lifta i za prostoriju u kojoj boravi lice
koje odrava, odnosno posluuje lift. Ukoliko u zgradi nema ovog lica, instalaciju dovesti do razvodne kutije koja se postavlja
pored glavne stanice lifta.
e3 - ukoliko su se stekli uslovi da se bar jedan lift (to je uvek vei lift, ukoliko na ulazu ima dva ili tri lifta) napaja preko dizel
agregata, predvia se posebna razvodna tabla za isti.
*) Ako lift nema rezervno napajanje iz agregata, projektovati i izvesti da se lift, koji je zbog nestanka napajanja iz gradske
elektrine mree stao izmeu dve stanice, komandom putnika iz kabine moe pomou napajanja iz posebnog izvora energije
(na pr. iz AKU baterije) dovesti do najblie stanice, kako bi putnici mogli bezbedno i komforno napustiti kabinu.
e5 - BRISANO - sa 5/88
f) Projektom liftovskog postrojenja obuhvatiti kompletnu komandu-upravljanje, signalnu i zatitnu instalaciju i opremu, shodno
vaeim propisima za liftovska postrojenja, propisima za instalacije i JUS-u.
g) Napojni vod za strujomer liftova (hidrofor i sl.), izvodi se iz kablovske prikljune kutije zgrade, kao paralelni vod napojnom
vodu svih ostalih potroaa zgrade. Potronja elektrine energije meri se pomou jednotarifnih brojila.
Nap. Intermexa: Izmenom Odluke - 5/88 - u taki 247.9 take e4) i e5) briu se. Meutim, u osnovnom tekstu - ne
postoji taka e4) ali postoji samostalni stav - oznaen gore zvezdicom*). Nije jasno da li se misli na taj pasus pa je
oznaeni tekst ostavljen, a izbrisana samo ve postojea taka e5.
247.10. Signalizacija liftova
a) Za sve liftove na glavnoj stanici predvia se signalizacija poloaja kabine i smena kretanja kabine.

b) Na svim ostalim stanicama se predvia signal kretanja kabine i signal potvrde prijema poziva, kao i najava pristajanja lifta
u stanicu.
c) Poziv za pomo iz kabine ima tri zvona: jedno u glavnoj stanici lifta, drugo na kabini i tree u stanu lica koje odrava,
odnosno posluuje lift, ili na drugom odgovarajuem mestu. Ukoliko u zgradi nema ovog lica, instalacija se dovodi do razvodne
kutije, koja se postavlja pored glavne stanice lifta.
d) Ukoliko u zgradi postoji dizel agregat, instalacija ureaja za poziv iz kabine napaja se naponom 220 V iz gradske elektrine
mree, uz automatsko prebacivanje na dizel agregat, zajedno sa liftom. Ukoliko dizel agregat ne postoji, ureaj za poziv iz
kabine napaja se posebnim izvorom energije.
e) U stanu domara postavlja se odgovarajui ureaj koji registruje sa kog lifta je poziv upuen.
f) Ureaj za poziv iz kabine aktivira se posebnim prekidaem koji se nalazi u kabini svakog lifta.
247.11. Gromobranska instalacija
a) Svako liftovsko elektromotorno postrojenje povezuje se sa gromobranskom instalacijom zgrade, a na bazi vaeih propisa.
b) Kod zgrada zatienih gromobranskom instalacijom, izgraenom na principu "Faradejevog kaveza" predvideti:
- svi metalni delovi elektrinih aparata i maina u mainskoj prostoriji koji su povezani na zatitno uzemljenje, kao i metalne
mase na koje su ovi aparati i maine uvreni, spajaju se na gromobransku instalaciju preko katodnih odvodnika ili iskrita,
povezivanjem na odvodne gromobranske vodove.
- ine liftova u gornjem delu prstenuju se odgovarajuom trakom i zavrtnjima, i najkraim putem preko katodnih odvodnika
prenapona ili iskrita, prikljuuju na gromobransku instalaciju, odnosno na odvodne vodove.
c) ine liftova u donjem delu prstenuju se odgovarajuom trakom i zavrtnjima i najkraim putem spajaju sa gromobranskim
uzemljenjem, bez obzira na vrstu gromobranske zatite.
247.12. Mainska prostorija
a) Dimenzije mainske prostorije date su u tabeli 247.1.
b) Vertikalni i horizontalni presek mainske prostorije dati su na sl. 247.1.
247.13. Vozno okno
a) Dimenzije voznog okna date su na tabeli 247.1.
b) Vertikalni i horizontalni presek voznog okna dati su na slici 247.1.
Poloaji voznih okana dati su na sl. 247.2.
Nap. Intermexa: Slika 247.2. nije prikazana na ovom mestu.
247.14. Spratnost stambene zgrade, lokacija, broj, nosivost i brzina lifta.
a) Lift se postavlja po pravilu u centralnom delu zgrade.
b) Svaki ulaz stambene zgrade mora imati lift, ako ima prizemlje i etiri, odnosno vie spratova.
c) Glavna stanica lifta je na nivou glavnog ulaza stanara u stambenu zgradu i mora biti na nivou okolnog tla (prilaz bez
stepenita, ili sa paralelnom stazom za kretanje bolesnikih kolica). Ona nosi oznaku "PR", odnosno "O".
d) Ako u zgradi postoje ulazi iz dva ili vie nivoa, oni imaju svoje posebne stanice i nose odgovarajue oznake, na pr. "PR1",
"PR2".
e) Sve stanice iznad glavne stanice nose oznaku 1, 2, 3... 10, to oznaava i nivo sprata.
f) Sve stanice ispod glavne stanice nose odgovarajue oznake, koje oznaavaju funkciju nivoa zgrade: (podrum "PO", garaa
"G", sklonite "SKL", i odgovarajuu oznaku "-1", "-2", itd.).
g) Garani ulaz ili neki drugi sporedni ulaz u stambenu zgradu ne smatra se glavnim ulazom.
h) Liftovska stanica nalazi se na svakom stambenom nivou i na svakom nivou gde su zajednike i druge prostorije (sklonite,
podrumi, suionice, garae, prostorije kunog saveta i dr.).
Vrata voznog okna i kabine su sa uih strana voznih okana (videti sl. 247.1 i 247.2).
247.15. Broj liftova
a) Pri odreivanju broja liftova, vrste elektromotornog postrojenja lifta, nosivosti lifta, brzine kretanja kabine, u obzir se uzima
spratnost i broj stanara na jednom stepenitu, odnosno ulazu.
b) Broj liftova, nosivost kabina i karatkeristike liftovskog postrojenja dati su u tabeli 247.2.

c) Kod zgrada spratnosti do P+10 brzina kretanja kabine je 1,0 m/s. Kod zgrada spratnosti veih od P+10, brzina kretanja
kabine je 1,6 m/s.
d) Ukoliko se grade zgrade koje po spratu imaju vie od 32 stanara, odnosno zgrade vrlo visoke spratnosti (iznad 20
spratova), broj liftova se odreuje posebnim proraunom tako da svi bitni parametri vertikalnog saobraaja ispunjavaju uslove
meunarodnog standarda, koji nosi oznaku "standard 100", i odredbe ovih propisa.
TABELA 247.2
BROJ LIFTOVA, NOSIVOST KABINA I KARAKTERISTIKE LIFTOVSKOG POSTROJENJA
v PR + n do 20 Broj stanara po spratu Vrsta

21 - 26 27 -32 elektromotronog
postrojenja
1,0 n=4-7 1 x 630 1 x 400 1 x 400 EMP "A"

m/s 1 x 630 1 x 1000
n=2-10 1 x400 1 x 630 2 x 1000

1 x 1000 1 x 1000
1,6 n=11-16 1 x 400 1 x 630 2 x 1000 EMP "B"

m/s 1 x 1000 1 x 1000
n=17-20 1 x 630 2 x 1000 2 x 630
1 x 1000 1 x 1000
________________________________________________________________________
Legenda:
n = broj spratova
v = brzina kretanja kabine
brojevi 400, 630 i 1000 oznaavaju nosivost kabine u kg.
- EMP "A"
Elektromotorno postrojenje tip "A" (EMP - "A") ima sledee karakteristike:
- vrsta pogona: trofazni, asinhroni dvobrzinski elektromotorni pogon bez dodatne regulacije
- brzina kretanja kabine: 1,0 m/sec
- br. ukljuenja na as: 120 U/h
- intermitencija: 50%
- upravljanje: sa memorijom, sabirno u smeru dole
- EMP "B"
Elektromotorno postrojenje tip "B" (EMP - "B") ima sledee karakteristike:
- vrsta pogona: trofazni, asinhroni, dvobrzinski elektromotorni pogon sa dodatnom regulacijom
- brzina kretanja kabine: v = 1,6 m/sec
- broj ukljuenja na as: 180 U/h
- intermitencija: 60%
- upravljanje: sa memorijom, sabirno u oba smera.
248 - EVAKUACIJA SMEA IZ STANA I ZGRADE
248.1 - Iz stana i zgrade obezbeuju se uslovi za odnoenje:
- neorganskih materija koje nisu podlone fermentaciji,
- organskih materija koje su podlone fermentaciji,
- otpadaka posle opravki (osim ostataka od graevinskih i zavrnih zanatskih radova u zgradi).
248.2 - Nain odnoenja smea iz stana do deponija i deponovanje smea odreuje se urbanistikim projektom i
usklauje se sa propisima gradskih komunalnih slubi (Gradska istoa, Sanitarni inspektorat).

248.3 - Uslovi za evakuaciju smea iz stana i zgrade se odnose na:
- privremenu deponiju i evakuaciju smea iz stana
- privremenu deponiju i evakuaciju smea iz zgrade.
248.31 - Privremena deponija i evakuacija smea iz stana
248.311 - U stanu se obezbeuju uslovi za privremenu deponiju dnevnih koliina smea i to za stanove vee od jednosobnih
na loi koja je neposredno povezana sa: prostorom za pripremanje hrane, za ruavanje, domainstvo, komunikacije. Za manje
stanove ukoliko se ne predvia ekonomska loa, obezbeuje se u sastavu radne povrine u kuhinji, prostor od 60/40 cm za
privremenu deponiju smea.
248.312 - Odnoenje smea iz stana do deponije u zgradi predvia se runo (u najlon kesama).
248.32 - Privremena deponija i evakuacija smea iz zgrade
248.321 - U svakoj stambenoj zgradi predvia se na pogodnom mestu prostor, odnosno prostorija za smetaj sudova za
prikupljanje otpadnih materija.
248.322 - Sudovi za prikupljanje otpadnih materija postavljaju se:
a) na otvorenom prostoru (u daljem tekstu: smetlite),
b) u zgradi (u daljem tekstu: prostorija za smee).
248.323 - Prostor za smee se gradi kao zasebna, zatvorena prostorija bez provetravanja kroz prozore. U prostoriji se
smetaju sudovi za prikupljanje otpadnih materija. Veliina prostorije odreuje se prema vrsti, broju i veliini sudova za
prikupljanje otpadnih materija.
Povrina osnovne prostorije za smee proraunava se na osnovu standardnih mera sudova za prikupljanje otpadnih materija,
zavisno od broja stanova i korisne povrine zgrade. Za smetaj jednog suda u proraun se uzima najmanje povrina od 0,75
m 2, za kontejnere zapremine 1.100 litara (1,1 m 3) ta povrina iznosi 4,0 m 2.
Najvei uspon prolaza za kontejnere se dozvoljava od 3% a najmanja ista irina prolaza se dozvoljava 1,50 m. Ne dozvoljava
se postavljanje nijednog stepenika na putu od prostora za smetaj kontejnera do utovara u vozilo. Ivinjak oblinjeg trotoara
se izrauje sa zakoenjem.
248.324 - Broj sudova za prikupljanje otpadnih materija odreuje se prema obrascu:
Qd.D.K2
N = __________
V.K1
ili
Qs.S.K2
N = __________
V.K1
gde je:
D = broj domainstava u zgradi
S = broj stanara
Qd = dnevna koliina otpadnih materija po jednom domainstvu izraena u m 3/dan
Qs = dnevna koliina otpadnih materija koja iznosi najmanje 7 litara po jednom stanaru na dan
V = zapremina suda u m 3
K1 = koeficijent punjenja sudova, koji iznosi oko 0,60
K2 = uestalost odvoza, odnosno broj dana za koji se otpadne materije skupe do ponovnog odvoza. U proraun se uzima broj
3 za uestalost odvoza.
Veliina od 7 litara otpadaka dnevno po stanovniku obuhvata i priliv otpadaka iz svih zajednikih prostorija zgrade, otvorenih
prostora oko zgrade, jer se svi otpaci deponuju u sudove za smee koji pripadaju zgradi.
K1 se mnoi sa 0,60 zbog promene strukture i smanjenja teine smea kao i zbog poveanja volumena zbog porasta kabastih
predmeta - ambalae. Kod prorauna broja sudova kao prosek za broj lanova domainstva uzima se 5 lanova. Za poslovni
prostor u zgradi i stambeni deo zgrade uzima se 1 kontejner od 1,10 m 3 na 800 m 2 korisne povrine zgrade. Broj i vrstu
sudova za prikupljanje otpadnih materija odreuje organizacija za odravanje istoe, na osnovu uvida u veliinu i namenu
zgrade. Broj i vrsta sudova moe se promeniti ukoliko se promeni namena zgrade.
248.325 - Pri projektovanju i izgradnji prostorije za smee potuju se propisi higijensko-tehnike zatite i propisi za zatitu od

poara.
248.326 - Do prostorije za smee izgrauje se pogodan prilaz za kolovoz, kao i direktan ulaz spolja. Udaljenost prostorije od
kolovoza iznosi najvie 15,0 m.
Ukoliko se sudovi ne mogu smestiti na ovoj udaljenosti obezbeuje se kolski prilaz dimenzionisan prema dimenzijama vozila za
odvoz smea. Ovaj prilaz se predvia za jednosmerni ili dvosmerni saobraaj. Za jednosmerni saobraaj obezbeuje se veza:
saobraajnica - smetlite - saobraajnica, gde je irina prolaza najmanje 3,50 m.
Za dvosmerni saobraaj izgrauje se okretnica.
Prenik okretanja vozila iznosi D = 22,0 m, pri emu se ne predvia vonja unazad. Najvei dozvoljeni uspon prilaza za vozilo
iznosi 7%. Osovinski pritisak vozila za utovar smea iznosi 10 tona. Dimenzije vozila su sledee:
- irina 2.500 mm
- duina 8.600 mm
- visina 3.500 mm
- prednji prepust 1.300 mm
- zadnji prepust 2.200 mm
- razmak osovina 4.500 mm
248.327 - Dopunska veza prostorije za smee sa unutranjim prostorom u zgradi se ne preporuuje, ako se predvia,
ostvaruje se samo preko posebno provetrenog prostora. Prostorija za smee se provetrava preko vertikalnih kanala za
provetravanje.
248.328 - U prostoriji za smee ugrauje se elektrino osvetljenje, prikljuak na kanalizacionu mreu sa Gajger-slivnikom i
reetkom u podu kao i jedno toee mesto sa slavinom i holenderom.
248.329 - Pod prostorije za smee izgrauje se u padu od najmanje 2% prema slivniku. Pod se izrauje od materijala otpornih
na udar i habanje i izdrljivih na naprezanja usled transporta sudova za prikupljanje otpadnih materija. Odvod vode sa poda
se obezbeuje od zapuavanja otpadnim materijama. Zidovi, plafoni, pod i vrata prostorije za smee izrauju se od
vatrostalnih materijala. Zidovi do visine 1,80 cm od poda, kao i pod oblau se materijalom koji se moe lako prati i povremeno
dezinfikovati.
Kada se predvia dopunska veza prostorije za smee sa unutranjim prostorom u zgradi, vrata se izrauju od vatrostalnog
materijala sa dihtunzima.
248.32(10) - Pored i iznad prostorije za smee na fasadi ne dozvoljava se postavljanje prozorskih otvora na prostorijama stana
ili zajednikim prostorijama u zgradi u kojima borave stanari, na manjem odstojanju od 5,0 m.
248.32(11) - Kroz prostoriju za smee ne dozvoljava se prolaz instalacija centralnog grejanja niti se u toj prostoriji postavljaju
prikljuci za gas i elektrinu mreu, strujomeri, gasomeri i slino.
248.32(12) - Smetlite se predvia kao potpuno odvojeno od zgrade ili prikljueno uz zgradu i gradi se kao:
a) zasebna prostorija, ili
b) slobodno postavljeno smetlite u vidu nadstrenice, nie, ormana ili zidnih boksova zatienih od sunca, mraza,
atmosferskih padavina i vetra.
248.32(13) - Kada se smetlite gradi kao zasebna prostorija, potuju se isti uslovi kao za izgradnju smetlita u zgradi.
Udaljenost smetlita u slobodnom prostoru od stambene zgrade iznosi najvie 25,0 m a najmanje 5,0 m. Pristup do smetlita
se poploava, obezbeuje od klizanja, gradi bez stepenica i osvetljava elektrinim osvetljenjem.
25. - OPREMA I OBRADA STANA I ZGRADE
251. - Opti deo:
251.1 - Pod obradom i opremom stana i zgrade, u ovim Uslovima se podrazumeva:
a) Povrinska obrada prostora i prostorija stana i zgrade (podne, plafonske, zidne obloge, elektrini prikljuci, termo-oprema,
zastori i sl.).
b) Ugraena oprema koja omoguava obavljanje aktivnosti u odreenoj prostoriji (kuhinjska oprema, oprema kupatila i sl.).
251.2 - Umanjen nivo obrade je mogue predvideti u sluaju kada se postigne poseban dogovor izmeu investitora i ostalih
uesnika u izgradnji. Umanjen nivo obrade se posebno definie u okviru projektnog programa.
251.3 - Umanjen nivo obrade se dozvoljava samo u prostorijama u stanu i odnosi se na povrinsku obradu: podova, zidova i
plafona, na opremu u kuhinji i kupatilu.
251.4 - Odgovarajui materijali u ovom tekstu oznaavaju materijale, koji po optim zahtevima i ceni odgovaraju materijalima

datim kao primeri za obradu pojedinih prostora i prostorija u zgradi.
252. - Obrada i oprema stana
252.1 - Povrinska obrada podova
252.11 - Opti zahtevi:
Svi podovi u stanu dovode se u vodoravan poloaj sa izuzetkom poda u kupatilu, loama, balkonima i terasama, gde se
obezbeuje pad prema slivniku. Na spoju podne i zidne obloge ugrauje se zavrna lajsna. Sve podne obloge u stanu
izgrauju se od materijala koji su: trajni, pogodni za odravanje, povoljno utiu na zvunu izolaciju, imaju povoljnu cenu i
zadovoljavajui estetski izgled. Za podne obloge u pomonim prostorijama u stanu koriste se materijali koji zadovoljavaju
opte zahteve a koji su negorivi, otporni na vodu, vlagu, na mehaniki udar. Sve podne povrine u stanu u kojima se nalazi
sanitarna oprema i sve podne povrine koje su izloene atmosferskim uticajima izgrauju se na podlozi koja sadri
hidroizolacioni sloj. U posebnim stanovima za hendikepirane osobe potuju se opti zahtevi dopunjeni sledeim: primenjeni
materijali za podne obloge imaju neklizajuu gornju povrinu, ne ugrauju se pragovi. Kada je ugraivanje podnih pragova
neophodno, kao kod ulaznih ili balkonskih vrata, isti se predviaju od elastinih materijala (gume i sl.).
252.12 - Primeri povrinske obrade podova:
a) Stambene prostorije:
dnevna soba, soba za spavanje, soba za rad, prostor za ruavanje, kuhinja sa ruavanjem (bez prostora za pripremanje
hrane) i deo pomonih prostorija (ulaz, degaman):
- lakirani hrastov ili bukov parket II klase, lamelirani parket,
- tekstilne obloge,
- PVC podne obloge,
- ili odgovarajui drugi materijali.
b) Pomone prostorije:
radna kuhinja, deo za pripremanje hrane u kuhinji sa ruavanjem, domainstvo (sa mainom za ve):
- keramike ploice II klase,
- plastini pod (vinil-azbestne ploe, PVC podne obloge),
- ili drugi odgovarajui materijali.
c) Prostorije za komuniciranje u stanu: isto kao stambene prostorije.
d) Otvoreni prostori:
loa, balkoni, terase:
- keramike ploice II klase,
- teraco, teraco ploe,
- ili drugi odgovarajui materijali.
252.2 - Povrinska obrada zidova:
252.21 - Opti zahtevi
Svi zidovi u stanu dovode se u vertikalni poloaj i tako obrauju da odgovaraju malterisanim povrinama molerski gletovanim i
finalno obrauju materijalima, koji omoguavaju lako odravanje, trajnost ili lako obnavljanje, zadovoljavajuu cenu i estetski
izgled.
Zidovi u prostorijama u kojima dolazi do stvaranja vodene pare, delimino ili u celini se obrauju materijalima koji akumuliraju
i kasnije isparavaju vlagu u te prostorije.
252.22 - Primeri povrinske obrade zidova:
a) Stambene prostorije:
dnevna soba, sobe za spavanje, soba za rad, prostor za ruavanje, kuhinja sa ruavanjem (bez prostora za pripremanje
hrane),
- malanje posnom bojom, zidni tapeti ili drugi odgovarajui materijali.
b) Pomone prostorije:
Kuhinja:

- zidne keramike ploice II klase (do visine 1,50 m ili 4 reda iznad radnih povrina) i malanje posnom bojom.
Kupatilo:
- zidne keramike ploice II klase (do visine 1,50 m) i malanje posnom bojom.
WC:
- zidne keramike ploice II klase (do visine 1,50 m) i malanje posnom bojom.
Domainstvo:
- isto kao stambene prostorije u stanu.
Kada je u domainstvu smetena maina za pranje vea, zid u predelu maine se oblae zidnim keramikim ploicama II klasa
do visine 1,50 m.
Ostave:
- dva puta kreene.
c) Prostorija za komuniciranje u stanu:
isto kao stambene prostorije.
d) Otvoreni prostori:
loa, balkoni, terase:
- materijali koji odgovaraju predvienoj obradi fasadnih povrina.
252.23 - Plafoni:
Plafoni se u svim prostorijama u stanu, izuzev ostava, dovode u vodoravno i glatko stanje tako da odgovaraju malterisanim
povrinama molersko gletovanim. Sve plafonske povrine boje se posnom bojom ili oblau plafonskim ploama, ukoliko to
odgovara konstruktivnom reenju meuspratne tavanice.
Plafoni u prostorijama u kojima dolazi do stvaranja vodene pare delimino ili u celini se obrauju materijalima koji akumuliraju
i kasnije isparavaju vlagu u te prostorije.
252.24 - Prozori i vrata
Prozori i vrata u stanu se izrauju po pravilu od drveta i odgovaraju zahtevima JUS-a. U sluajevima kada se vrata i prozori u
celini izrauju od metala ili plastike, takoe se potuju odgovarajui zahtevi JUS-a. Prozori i vrata, posebno kada su izloeni
dejstvu atmosferskih uticaja, zadovoljavaju sledee funkcije: termiku zatitu, zvunu zatitu, zatitu od prodora vode, zatitu
od direktnog delovanja sunca, omoguavaju provetravanje u dovoljnoj meri prema nameni prostorije, kao i njihovo
osvetljavanje dnevnom svetlou. Dimenzije prozora i balkonskih vrata odgovaraju modularnim merama u skladu sa JUS
D.E1.100, a unutranja vrata u stanu prema JUS D.E1.020.
U stambenim zgradama ugrauju se: jednostruki prozori, prozori krilo na krilo i prozori sa razmaknutim krilima.
U pogledu kvaliteta materijala prozori i vrata koji se izrauju od drveta ispunjavaju zahteve iz JUS D.E1.011.
U pogledu propustljivosti vazduha i vode, prozori i vrata odgovaraju odredbama JUS D.E8.193, s tim da se mogu koristiti
kategorije zaptivenosti C a u izuzetnim sluajevima kategorije D.
Prozori i vrata obezbeuju toplotnu zatitu u skladu sa JUS U.J5.600.
U pogledu protivpoarne zatite ugraeni prozori i vrata odgovaraju JUS U.J1.600.
Prozori i vrata zastakljuju se jednostrukim ili dvostrukim (termoizolacionim) staklom u skladu sa odgovarajuim odredbama
JUS U.F2.025.
Okov u potpunosti obezbeuje dobro zaptivanje i lako rukovanje. Zatita drvenih prozora izvodi se impregnirajuim sredstvima
protiv dejstva vode, kao i insekticidima i fungicidnim sredstvima protiv insekata i gljiva.
Zatita metalnih prozora i vrata izvodi se odgovarajuim zatitnim sredstvima protiv korozije.
Bojenje i zatita prozora i vrata usklauju se sa zathevima JUS U.F2.012.
Kada su ulazna vrata u stanu izloena dejstvu atmosferskih uticaja (na galerijama) obezbeuje se pojaana termika zatita
od vode, vlage i vetra.
U posebnim stanovima za hendikepirane osobe za unutranja vrata u stanu preporuuju se "klizna" i "titrajua" vrata uvek
kada je to mogue. Rukohvati na vratima u ovim stanovima treba da budu takvi da obezbede lako rukovanje osobama koje se
kreu u pokretnim kunim kolicima. Rukohvati se postavljaju na najveoj visini od 0.80 m (mereno od zavrenog poda).

Povratnici na vratima u posebnim stanovima za hendikepirane osobe se izrauju od materijala posebno otpornih na udar i
grebanje ili imaju zatitnu lajsnu od tvrdog materijala (npr. lim).
252.25 - Zastori
Svi prozorski otvori tite se od sunca, vetra i pogleda spolja zastorima od drveta, metala ili plastike, pri emu se potuju
zahtevi JUS U.F2.022, a za kvalitet plastinih profila za zastore.
JUS G.E5.050. Otvori na loama i otvori prema "unutranjem dvoritu" mogu biti zatieni samo tekstilnim zastorima.
252.26 - Elektro-oprema
U svim prostorijama u stanu obezbeuje se elektro oprema u skladu sa Uslovima za projektovanje elektrinih instalacija (videti
taku 241) i u skladu sa takom 21 - Prostorije u stanu.
252.27 - Termo-oprema
U svim prostorijama u stanu (izuzev ostave) obezbeuju se grejna tela sa sopstvenim regulatorom toplote a u skladu sa
Uslovima za projektovanje instalacija grejanja u stanu (videti taku 242) ili se obezbeuju potrebni prikljuci za grejanje
elektrinim aparatima (termo-akumulacione pei).
U svakoj stambenoj jedinici, pored opreme za centralno grejanje predvia se najmanje jedno loee mesto na tvrdo gorivo sa
odgovarajuim prikljukom.
252.3 - Ugraena oprema
252.31 - Plakari
Ugraivanje plakara se u stanu predvia samo u sluajevima kada su namenjeni uvanju hrane. Plakar - ostave se izrauju od
drveta sa obezbeenom ventilacijom (neposredno ili preko ventilacionih kanala). U plakar - ostavi se ugrauju drvene
perforirane police radi obezbeenja prodora vazduha. Spoljna povrina plakara titi se poliester bojama ili materijalom koji
odgovara poliester bojama. Kada se u stanu predvia posebna prostorija-ostava, u nju se ugrauju police od rendisane
amovine bez posebne obrade.
252.32 - Oprema kupatila i WC-a
Kupatilo:
- uzidana kada domae proizvodnje, standardnog kvaliteta sa baterijom za toplu i hladnu vodu, runim tuem i dodatnom
ipkom za fiksiranje,
- komplet-umivaonik od keramike domae proizvodnje standardnog kvaliteta sa baterijom za toplu i hladnu vodu, draem za
pekire, galerijom za toaletni pribor i biljurnim ogledalom,
- bojler (ukoliko nije predviena centralna priprema sanitarne potrone tople vode).
WC:
- U izdvojenom WC-u ili u kupatilu ugrauje se komplet WC olja od keramike domae proizvodnje standardnog kvaliteta. U
izdvojenom WC-u ugrauje se i manji umivaonik sa draem za pekir i toalet-papir.
252.33 - Oprema kupatila i WC-a u posebnim stanovima za hendikepirane osobe
Standardna oprema za kupatilo i WC se dopunjuje posebnim zahtevima koji se definiu u konkretnim sluajevima.
252.34 - Oprema kuhinje
U svim prostorima za pripremanje hrane ugrauje se sudopera domae proizvodnje standardnog kvaliteta (veliina u skladu sa
uputstvima iz take 212.2).
253 - Obrada i oprema zgrade
253.1 - Povrinska obrada podova
Otpornost na habanje, lako odravanje, negorivost, povoljna cena i zadovoljavajui estetski izgled. Na spoju podnih i zidnih
povrina ugrauje se sokl od materijala odgovarajuih osobina.
253.12 - Primeri obrade podova
Zajednike prostorije za komuniciranje
Vetrobran:
- podne keramike ploice I klase, teraco, teraco ploe, kamene ploe ili odgovarajui materijal.
Stepenite i stepenini prostor:

- materijali koji odgovaraju izboru materijala za pod u vetrobranu.
Galerije, zajednike terase:
- teraco ploe, teraco, betonske ploe, asfalt, podne keramike ploice I klase ili drugi odgovarajui materijali.
Zajednike prostorije:
Suionica:
- cementna kouljica, ili drugi odgovarajui materijali.
Deponija smea:
- keramike ploice II klase, cementna kouljica ili drugi odgovarajui materijali.
Stanarske ostave:
- perdaen beton, ili drugi odgovarajui materijali.
Kada se ostava koristi za smetaj ogreva nije potrebna posebna obrada.
Kuni savet:
- PVC podne obloge, ili drugi odgovarajui materijali.
Tehnike prostorije:
Podna oblaga odgovara obradi koja s predlae za suionicu rublja ili se koriste drugi materijali u skladu sa posebnom
namenom odgovarajuih prostorija.
253.2 - Povrinska obrada zidova
Svi zidovi u zajednikim prostorijama za komuniciranje i zajednikim prostorijama za boravak stanara dovode se u vertikalno
stanje tako da odgovaraju malterisanim povrinama molerski gletovanim. Primenjeni materijali su: trajni, laki za odravanje,
imaju povoljnu cenu, odgovaraju zahtevima protivpoarne zatite i pruaju zadovoljavajui estetski izgled. Zidovi u ostalim
prostorijama u zgradi (tehnikim i drugim) obrauju se materijalima u skladu sa posebnom namenom i uputstvima za
projektovanje odgovarajuih instalacija.
253.22 - Primeri obrade zidova
Zajednike prostorije za komuniciranje
Vetrobran:
- materijali u skladu sa obradom fasadnih povrina, materijali na bazi sintetikih smola, fasadna opeka, natur beton ili drugi
odgovarajui materijali
Stepenini prostor, hodnici:
- materijali na bazi sintetskih smola.
Galerije, zajednike terase:
- materijali koji odgovaraju obradi fasadnih povrina.
Liftovski prostor:
- dva puta kreenje.
Suionica:
- dva puta kreenje.
Deponija smea:
- vae odredbe Uslova za projektovanje evakuacije smea iz zgrade (videti taku 248).
Stanarske ostave:
- posebna obrada nije potrebna, pregradni zidovi i vrata mogu se izraivati od drvenih letava sa ispunom od drveta. Na
vratima se postavlja ureaj za katanac.
Kuni savet:

- isto kao stambene prostorije u stanu.
Tehnike prostorije:
- dva puta kreenje ili prema posebnim uslovima za projektovanje odgovarajuih instalacija.
Spoljna obrada zgrade:
- trajni materijali, otporni na atmosferske uticaje, koji daju povoljne investicione i eksploatacione efekte i zadovoljavajui
estetski izgled.
Primeri:
- fasadna opeka, natur beton, keramike fasadne ploice ili drugi odgovarajui materijali. Prirodni kamen i slini materijali se
dozvoljavaju samo u posebnim sluajevima (rekonstrukcija, uvanje postojeih ambijentalnih vrednosti). Oblaganje krovnih
ravni bakarnim limom se dozvoljava samo u posebnim sluajevima.
253.23 - Instalaciona oprema: elektro, termo i druga oprema se ugrauje u skladu sa odgovarajuim uslovima za
projektovanje instalacija. Za celokupnu ugraenu instalacionu opremu, koja zahteva redovno odravanje i koju ugrauju
isporuioci ili montaeri opreme (liftovi, AKU baterije, dizel agregati, regulatori pritiska, toplotne predajne stanice, pojedinani
i skupni ventilacioni ureaji, kanali i deponije za smee, dimovodi, signalizacija dojave i upozorenja i sl.) obavezan je skup
uputstava za odravanje i remont celokupne opreme.
253.3 - Ugraena oprema
253.31 - Ugraena oprema u zajednikim prostorijama za komuniciranje
Stepenini prostor:
- oglasna tabla za kuni savet, tipski potanski sanduii sa bravom za svaki stan i kuni savet, oznake za spratove i brojeve
stanova, ram za vizit kartu na vratima u stan.
Hodnici, galerije:
- oznake za spratove i brojeve stanova.
253.32 - Ugraena oprema u zajednikim prostorijama
Suionice:
- kuke za konopac za ve na visini od 2,10 m.
253.33 - U neposrednoj blizini zgrade postavlja se ram za treenje tepiha.
3 - EKONOMSKI PARAMETRI STANOVA I STAMBENIH ZGRADA
30 - Odredbe o ekonomskim parametrima u stanovima i stambenim zgradama odnose se na maksimalne linearne

dimenzije prostorija u stanovima, maksimalne iste i spratne visine prostorija, maksimalne povrine stanova,
odnose neto i bruto povrina na tipskim etaama, horizontalnu i ukupnu ralanjenost zgrada, spratnost, tednju
energije, kao i trokove eksploatacije.
31 - MAKSIMALNE LINEARNE DIMENZIJE PROSTORIJA U STANOVIMA
Maksimalne dozvoljene irine pojedinih prostorija u stanovima su sledee:
- dnevna soba 4,80 m
- soba za spavanje (2 postelje) 4,20 m
- soba za spavanje (1 postelja) 3,00 m
- ruavanje + radna kuhinja 4,80 m
- kuhinja sa ruavanjem 4,20 m
32 - MAKSIMALNE ISTE VISINE PROSTORIJA I SPRATNE VISINE
Maksimalna dozvoljena ista visina prostorija je 2,70 m, a maksimalna spratna visina 3,00 m.
33 - MAKSIMALNE POVRINE STANOVA
Maksimalne povrine pojedinih tipova stambenih jedinica su definisane i izloene u Tabeli 212 - 2 "Tabelarni pregled struktura
i okvirnih povrina stanova i prostorija u stanu"
34 - ODNOSI POVRINA
341 - Odnosi stambene (ps) i razvijene graevinske povrine tipske etae

Najnepovoljniji dozvoljeni odnosi izmeu stambene (ps) i razvijene graevinske povrine na tipskoj etai (K1) su sledei:
a - Betonski zidovi i skelet
- polukoridorska i koridorska reenja 1:1.36
- reenja sa spoljnim stepenitem 1:1.36
- reenja sa unutranjim stepenitem 1:1.34
b - Zidovi od opeke
- polukoridorska i koridorska reenja 1:1.42
- reenja sa spoljnim stepenitem 1:1.42
- reenja sa unutranjim stepenitem 1:1.40
U sluaju kada su stambene etae razliite, odnos K1 se izraunava tako to se zbir razvijenih graevinskih povrina svih etaa
deli sa zbirom stambenih povrina svih etaa (bez prizemlja i podkrovlja).
342 - Odnosi stambene (ps) i razvijene graevinske povrine zgrade
Najnepovoljniji dozvoljeni odnosi izmeu stambene i razvijene graevinske povrine zgrade se izraunavaju po formuli:
n+1
K2 = K1 __________ 1,05, gde je
K2 - najnepovoljniji dozvoljeni odnos izmeu stambene i razvijene graevinske povrine zgrade
K1 = najnepovoljniji dozvoljeni odnos izmeu stambene i razvijene graevinske povrine tipske etae
n = broj stambenih etaa, pri emu se dobijene vrednosti koeficijenta K2 sreene na sledeoj tabeli:
TABELA 3 - 1 VREDNOSTI KOEFICIJENTA K2 U ZAVISNOSTI OD KOEFICIJENTA K1 I SPRATNOSTI ZGRADE
K1
1,34 1,36 1,40 1,42
Spratnost K 2
P+2 1,88 1,90 1,96 1,98
P+3 1,75 1,78 1,84 1,86
P+4 1,69 1,71 1,75 1,78

P+5 1,64 1,67 1,71 1,74
P+6 1,61 1,63 1,68 1,70
P+7 1,58 1,61 1,65 1,68

P+8 1,56 1,58 1,63 1,66
P+9 1,54 1,57 1,62 1,64

P+10 1,53 1,55 1,61 1,63
P+11 1,52 1,54 1,60 1,62
Za spratnost manju od P + 2 primenjuju se koeficijenti vaei za P + 2, a za vee od P + 11 primenjuju se koeficijenti vaei

za P + 11.
35 - HORIZONTALNA I UKUPNA RALANJENOST STAMBENIH ZGRADA
Horizontalna ralanjenost stambenih zgrada se regulie preko najnepovoljnijeg dozvoljenog odnosa izmeu obima i razvijene
graevinske povrine tipske etae i to preko sledee formule:
Pe
(1) max Oe = ___ + 30
4
gde je:
max Oe = maksimalni dozvoljeni obim tipske etae Pe = razvijena graevinska povrina tipske etae. U sluaju kada su

stambene etae razliite, odnos se izraunava prema formuli:
n
Pe
___ + 30 n
4
(2) max Oep = __________
n
gde je:
max Oep = maksimalni dozvoljeni proseni obim etae
n = broj etaa
n
Pe = zbir razvijenih graevinskih povrina svih etaa.
Ukupna ralanjenost zgrade regulie se preko maksimalnog dozvoljenog omota zgrade koji se definie prema formuli:
n
(3) max Po = 3 Oe + max Pe
gde je:
max Po = maksimalni dozvoljeni omot zgrade
n
max Oe = zbir maksimalnih dozvoljenih obima svih etaa
max Pe = razvijena graevinska povrina najvee etae
36 - SPRATNOST STAMBENIH ZGRADA
Kod stambenih zgrada bez liftova, preporuuje se spratnost P + 3. Ukoliko se na poslednje dve etae projektuju "dupleksi"
dozvoljava se spratnost P + 4 s tim to se najvii ulazi u stanove moraju nalaziti na treem spratu.
Kod stambenih zgrada sa jednim liftom, preporuuje se spratnost P + 6. Ukoliko se na poslednje dve etae projektuju
"dupleksi", dozvoljava se spratnost P + 7 s tim to se najvii ulazi u stanove moraju nalaziti na estom spratu.
Kod stambenih zgrada sa dva lifta preporuuje se spratnost P + 10. Ukoliko se na poslednje dve etae projektuju "dupleksi"
dozvoljava se spratnost P + 11, s tim to se najvii ulazi u stanove moraju nalaziti na desetom spratu.
Kod terena sa velikim nagibima, dozvoljava se van gornjih odredbi projektovanje dve stambene etae ispod nivoa na kome se
nalazi ulaz u zgradu.
37 - TEDNJA ENERGIJE
Uslovi za tednju energije u stambenim zgradama odnose se na:
- tednju toplotne energije,
- tednju elektrine energije,
- tednju sekundarnih sirovina.
371 - tednja toplotne energije
Neophodne mere koje treba preduzeti prilikom projektovanja radi utede toplotne energije odnose se na:
- lociranje i orijentaciju stambene zgrade u prostoru,
- oblik stambene zgrade,
- otvore na fasadama,
- mogunost naknadnog kaptiranja solarne energije,
- mogunost primene alternativnih toplotnih izvora,
- organizaciju unutranjeg prostora,
- izolaciju i zaptivanje.
371.1 - Lociranje i orijentacija stambene zgrade u prostoru.

Prilikom lociranja zgrada u prostoru potrebno je u maksimalnoj meri izbegavati mesta izloena dominantnim zimskim
vetrovima, koja izazivaju preterano hlaenje omotaa zgrade, kao i mesta izloena preteranoj buci i zagaenju.
Potrebno je izbegavati orijentaciju glavnih fasada prema dominantnim zimskim vetrovima. Teiti da jedna od glavnih fasada
bude orijentisana prema jugu, kao i da se veini stanova bar delimino obezbedi juna orijentacija.
U sluaju primene kosih krovova teiti da vei deo krovne povrine bude orijentisan prema jugu i osposobljen za naknadno
postavljanje solarnih kolektora (kontinualne povrine, nosivost krovne konstrukcije, itd.).
Kod niih zgrada visokim zelenilom u neposrednoj blizini zgrade ublaiti delovanje dominantnih zimskih vetrova.
371.2 - Oblik zgrade
Prilikom projektovanja teiti to jednostavnijim nerazuenim gabaritima, uz minimizaciju povrine fasadnog omotaa.
371.3 - Otvori na fasadama
Na svim fasadama (sem june) projektovati prozorske otvore u skladu sa odredbama JUS U.J5.600. Na junim fasadama ne
postavljaju se ogranienja u pogledu veliine otvora, s tim to najmanje 50% fasadnih otvora treba da izlazi na balkone ili
loe. Ovim balkonima i loama orijentisanim prema jugu omoguiti naknadno zastakljenje koje se preko leta moe ukloniti.
371.4 - Mogunost naknadnog kaptiranja solarne energije
Prilikom projektovanja krovova teiti da se dobiju kontinualne (horizontalne, ili prema jugu orijentisane kose) povrine, koje
omoguuju naknadno postavljanje solarnih kolektora. Potrebno je, takoe, u zgradi obezbediti dovoljno rezervnog prostora za
naknadni smetaj potrebnih dopunskih ureaja.
371.5 - Mogunost primene alternativnih toplotnih izvora
Osim instalacija centralnog grejanja u svim prostorijama za dnevni boravak stanara projektuju se dimnjaki kanali za
prikljuak pei na tena i vrsta goriva.
371.6 - Organizacija unutranjeg prostora
U kolektivnim stambenim zgradama ne dozvoljavaju se etvorostrane orijentacije pojedinih stanova. Trostrana orijentacija se
dozvoljava samo kod trosobnih i veih stanova i to samo na krajevima lamele.
U pojedinim prostorijama u stanu, sem u izuzetnim sluajevima, samo dva zida mogu biti fasadna. Kod celovitih prostora veih
od 30 m 2 (na pr. dnevna soba i obedovanje) potrebno je pokretnim pregradama ili vratima obezbediti mogunost podele na
dve prostorije, radi efikasnije kontrole i regulacije grejanja u toku grejnog perioda.
371.7 - Izolacije i zaptivanje
Termiku izolaciju spoljnih zidova izvesti u svemu prema odredbama take 231. Svi spojevi izmeu prozora (ili balkonskih
vrata) i zida moraju biti posebno dihtovani. Na svim prozorima, balkonskim vratima i ulaznim vratima u stanove postaviti
izmeu krila i tokova gumene i plastine trake za dihtovanje.
Sve cevi za toplu vodu koje prolaze kroz negrejane prostorije zatiti termikom izolacijom.
372 - tednja elektrine energije
U svim stanovima obavezna je primena dvotarifnih brojila, radi racionalnijeg rasporeda korienja elektrine energije.
Gde postoji mogunost obezbediti da se iz jednog elektrinog bojlera snabdeva vie prostorija u stanu (na pr. kuhinja i
kupatilo).
373 - tednja sekundarnih sirovina
U prostoriji za prihvatanje kunog smea potrebno je osim prostora za kontejnere ili kante predvideti i posebne boksove za
odlaganje neobojenog stakla, obojenog stakla i hartije.
38 - TROKOVI EKSPLOATACIJE
Prilikom izbora krovnog pokrivaa, obrade fasada, prozora i balkonskih vrata, obrade zidova, plafona i podova, instalacija i
zajednike opreme i dr., odnosno u svim sluajevima kada su u pitanju zajedniki interesi svih stanara u zgradi, teiti
materijalima i komponentama, koje e u toku eksploatacionog veka zgrade zahtevati to manje izmena.
Na Pregledu 1 prikazan je prosean vek trajanja i teorijski broj izmena

(100-n)
-------
n
u sluajevima kada se projektantima prua mogunost izbora izmeu vie alternativa.
Pregled br. 1

Elemenat Prosean vek Teorijski br.

trajanja u izmena
godinama elemenata
1 - TEMELJI 100 -
2 - KONSTRUKCIJA
2.1. - Liveni beton, monolitni arm. beton,

masivna gradnja 100 -
2.2. - Arm. betonska montaa 80 0,25
2.3 - Laka montaa 60 0,67
3 - KROVOVI
3.1. - Krovne konstrukcije
311 - Arm. betonske ploe 100 -
312 - Drvene konstrukcije 80 0,25
313 - Vidljivi drveni delovi 20 4
314 - Letve 40 1,50
3.2 - Krovni pokrivai
321 - Bitumenski i sl. premazi kombinovani
sa izolacionim slojevima 20 4
322 - Opekarski proizvodi 30 2,33
323 - Azbestno cementni proizvodi 40 1,50
324 - Pocinkovani lim 20 4
4 - FASADE
4.1 - Plemeniti malteri, salonitne ploe 40 1,50
4.2 - Keramike ploice i mozaik 50 1
4.3 - Vetaki kamen, mont. bet. ploe 60 0,67
4.4 - Fugovana opeka, vidni beton 80 0,25
4.5 - Prirodni kamen 100 -
4.6 - Plastine mase i premazi 15 5,67
5 - SPOLJNA STOLARIJA
5.1 - Meko drvo 4,5 1,22
5.2 - Tvrdo drvo 50 1
5.3 - Aluminijumski profili 80 0,25
6 - ZATITA SPOLJNE STOLARIJE
6.1 - Platnene roletne 8 11,5
6.2 - Eslinger roletne, spoljne aluzine 30 2,3
6.3 - Unutranje aluzine 40 1,5
7 - OBRADA ZIDOVA I TAVANICA
7.1 - Keramika, fugovana opeka, kamen,

mozaik 60 0,67
7.2 - Lamperije drvene, teraco ploice,

malter 50 1

7.3 - Tapete neperive 6 15,70
7.4 - Tapete perive, plastificirane 10 9
7.5 - Uljane boje, polikolor 5 19
7.6 - Posno bojenje 3 32,4
8 - PODOVI
8.1. - Kamen, mermer, mozaik, glazirane

keramike ploice, venecijanski pod 100 -
8.2 - Hrastov parket 50 1
8.3 - Bukov parket 40 1,5
8.4 - Keramike neglazirane ploice,

monolitni teraco 40 1,5
8.5 - Opeka, beton, cem. estrih 40 1,5
8.6 - Brodski pod (izolirani), hrastov lamel

parket 30 2,33
8.7 - Bukov lamel parket, plastine mase,

tekstilni podovi, linoleum 20 4
8.8 - Gumasti ksilolit 10 9
9 - BOJENJE I PREMAZI
9.1 - Spoljna stolarija 4 24
9.2 - Spoljna bravarija 5 19
9.3 - Fasadni premazi 10 9
9.4 - Unutranja stolarija 8 11,5
9.5 - Unutranja bravarija 10 9
10 - KANALIZACIJA
10.1 - Keramike i betonske cevi 50 1
10.2 - Livene cevi 70 0,43
10.3 - Azbestno-cementne cevi 20 4
10.4 - Plastine cevi 30 2,33
11 - VODOVOD
11.1 - Kompletna instalacija 50 1
11.2 - Beterije 10 9
11.3 - Ker. umivaonici 30 2,33
11.4 - WC olja (keramika) 40 1,50
11.5 - Kada od elinog lima 30 2,33
11.6 - Kada od livenog gvoa 40 1,50
11.7 - Sudoper emajlirani 15 5,67
11.8 - Sudoper nerajui 30 2,33
12 - ELEKTRINE INSTALACIJE
12.1 - Kompletna elektrina instalacija 40 1,50
13 - GREJANJE
13.1 - Liveni radijatori 40 1,50

13.2 - elini radijatori 20 4
13.3 - Aluminijumski radijatori 30 2,33
Napomena: Podaci u pregledu su preuzeti iz "Normativa vzdrevanja elementov stanovanjskih hi za dobo trajanja zgradbe
100 let" (Uradni list SRS, t. 25 od 24.08.1981), s tim to je panja usmerena na one podatke kod kojih postoji vie
alternativa za donoenje projektantskih odluka.
Prilikom izbora sekundarnih komponenti potrebno je voditi rauna, da se njihov broj izmena u to veoj meri poklopi bez
ostataka sa prosenim vekom trajanja zgrade odnosno nosee konstrukcije. Ovde se ne radi samo o utedi na eksploatacionim
trokovima, ve i o potpunoj amortizaciji sekundarnih komponenti, a samim tim i o tednji sekundarnih sirovina.
4 - TEHNIKA DOKUMENTACIJA
Odredbama ovog poglavlja daju se PREPORUKE o uslovima i tehnikim normativima za pripremu i izradu tehnike
dokumentacije na osnovu koje se mogu graditi stambene zgrade u Beogradu.
41. PRIPREMA TEHNIKE DOKUMENTACIJE
411. Pod pripremom tehnike dokumentacije podrazumeva se utvrivanje inilaca u organizaciji procesa
projektovanja i optih uslova pod kojima se odvija proces projektovanja
411.1 U pripremi tehnike dokumentacije uloga projektovanja se javlja u ispunjenju zadataka koje uzajamno postavljaju
uesnici:
411.11. Organi vlasti kroz tehniko-pravne norme, i to:
a) Prostornu regulativu, i
b) Graevinsku regulativu, u vidu:
- graevinskih zakona
- optih propisa u zgradarstvu, i
- standarda;
411.12. Investitor, i
411.13. Realizatori, i to:
a) Projektant, i
b) Graditelj (izvoa i proizvoa).
412. U organizaciji pripreme tehnike dokumentacije, projektovanje se odvija na nain koji unapred utvruje:
412.1. Taan obim investicionog postupka,
412.2. Jasno definisana prava i obaveze uesnika u investicionom postupku, i
412.3. Jasno i realno definisan dinamiki plan realizacije investicionog postupka.
413. Tokom celog postupka projektovanje se odvija u skladu sa:
413.1. Postojeom saveznom i republikom regulativom o izgradnji investicionih objekata;
413.2. Postojeom saveznom i republikom regulativom o izradi tehnike dokumentacije u zgradarstvu;
413.3. Vaeim standardima, tehnikim propisima, pravilnicima, odlukama i normativima koji reguliu materiju projektovanja;
413.4. Vaeim samoupravnim sporazumima o meusobnim odnosima i zadacima organizacija udruenog rada, uesnica u
drutveno usmerenoj stambenoj izgradnji u Beogradu;
413.5. Vaeim drutvenim dogovorima o postupku ustupanja izgradnje stambenih zgrada i naselja, kao i obrazovanja cene
stana u drutvenoj usmerenoj stambenoj izgradnji u Beogradu.
414. U zavisnosti od sloenosti zgrade, specifinosti zgrade, naina graenja i drugih uslova koji karakteriu
zgradu, odreuje se broj pojedinih delova (faza) projekta.
Osnovna podela moe se izvriti na predprojekte i tehniku dokumentaciju.
414.1. Predprojekti
414.11. Pod izradom predprojekta podrazumeva se:

a) Izrada studija,
b) Izrada planskih dokumenata (urbanistikih planova na raznim nivoima razrade u zavisnosti od sloenosti zgrade), i
c) Izrada investicionog programa, sa ciljem da se utvrde podobnosti lokacije i drugih uslova za donoenje odluke o pokretanju
investicionog postupka.
414.12. Pod izradom investicionog programa, podrazumeva se elaborat koji se sastoji iz:
a) Prethodno izvrenih provera potreba,
b) Opte ocene mogue i potrebne izmene postojeeg i zateenog stanja,
c) Utvrivanja uslova za realizaciju zgrade (urbanistikih, privrednih, geolokih, geomehanikih, hidrolokih, klimatolokih,
seizmolokih, itd.),
d) Neophodne tehnike dokumentacije razraene do potrebnog tehniko-tehnolokog i kalkulativnog nivoa,
e) Dinamikog plana realizacije investicionog postupka,
f) Ekonomskog obrazloenja sa pokazateljima o izvorima sredstava i projektom finansiranja investicionog postupka u celini.
414.13. Pod neophodnom tehnikom dokumentacijom podrazumevati razradu projekata pojedinih delova zgrade do nivoa, na
kome je pouzdano mogue utvrditi obim investicionog ulaganja u pogledu potrebnog vremena i mase sredstava za realizaciju
zgrade u celini.
414.14. Sadrinu i sastav pojedinih delova investicionog programa odreuje investitor.
415. IZRADA TEHNIKE DOKUMENTACIJE
415.1. Pod izradom tehnike dokumentacije podrazumeva se elaborat u kome se razrauje tehnoloko-proizvodna, odnosno
eksploataciona koncepcija stambene zgrade i njene neposredne okoline (u daljem tekstu: zgrada) i daju tehnika reenja za
njenu izgradnju.
415.2. Pod tehnikom dokumentacijom, (u daljem tekstu: projekat) podrazumevaju se:
415.21. Projektni zadatak,
415.22. Projekat za odobrenje (Glavni projekat),
415.23. Projekat za izvoenje (detaljni projekat), i ako je potrebno:
415.24. Projekat izvedenih radova.
415.3. Tehnika reenja u projektima moraju da budu u skladu sa namenom i tehnolokom, odnosno eksploatacionom i
ekonomskom koncepcijom zgrade; sa urbanistikim planovima, odnosno uslovima; sa vodoprivrednim, saobraajnim,
energetskim i drugim uslovima; sa propisima, tehnikim normativima i obaveznim standardima, kao i sa rezultatima
istraivakih radova, ispitivanja i drugih studija.
42. SADRAJ TEHNIKE DOKUMENTACIJE
Sadrinu i sastav pojedinih delova projekta odreuje investitor u skladu sa specifinostima koje karakteriu zgradu. Projekat
se razrauje za celu zgradu ili za deo zgrade, ako taj deo ini ekonomsko-tehniku celinu koja se moe samostalno koristiti.
421. PROJEKTNI ZADATAK
421.1. Pod projektnim zadatkom podrazumeva se deo projekta koji slui kao osnova za izradu tehnike dokumentacije.
421.2. Projektni zadatak se izgrauje na osnovu uraenih predprojekata i podloga iz take 414.12/c to znai da mora sadrati
sve podatke na osnovu kojih se u potpunosti mogu razraivati pojedini projekti koji ine delove jedinstvene tehnike
dokumentacije.
Projektni zadatak sadri opte i tehnike podatke.
421.21. Kao opti podaci podrazumevaju se:
a) Podaci o investitoru,
b) Podaci o zgradi,
c) Potvrda o registraciji organizacije koja je izradila projektni zadatak,
d) Mesto graenja zgrade,
e) Podaci o graenju objekata kao celine ili u etapama,
f) Podaci o optim karakteristikama objekta.

421.22. Kao tehniki podaci podrazumevaju se:
a) Tehnike podloge utvrene za lokaciju na kojoj se zgrada gradi,
b) Rezultati iz projekata istraivakih radova,
c) Podaci o zgradi, instalacijama, opremi, ureenju zemljita, unutranjem ureenju, akustikoj i termikoj obradi i drugo,
d) Delovi tehnike dokumentacije uraeni u okviru predprojekta, odnosno kompletan investicioni program, ako je isti uraen.
421.23. Tehnike predloge iz take 421.22/a obuhvataju:
a) Urbanistiko tehnike uslove;
b) Kopiju katastarskog plana;
c) Preliminarni protokol regulacije;
d) Geodetski snimak terena;
e) Meteoroloke podatke;
f) Postojei izgraeni graevinski fond na lokaciji;
g) Podatke o uslovima prikljuaka na primarne mree instalacija;
h) Vodoprivredne, elektroprivredne, saobraajne i druge uslove, kao i mere zatite.
421.24. Projekat istraivakih radova iz take 421.22/b, obuhvata:
a) Podatke o karakteristikama i osobinama tla;
b) Seizmoloke podatke.
Uraene na nain i pod uslovima koji su predvieni u vaeim propisima.
Ako pojedini istraivaki radovi nisu izvoeni, u projektnom zadatku mora da bude obrazloena necelishodnost izvoenja
takvih radova.
421.25. Podaci o zgradi iz take 421.22/c, odnose se na podatke utvrene u okviru predprojekata i uz ponovnu analizu,
obuhvataju podatke o:
a) Funkciji i kapacitetu zgrade;
b) Unutranjoj i spoljanjoj obradi zgrade;
c) Unutranjim instalacijama vodovoda, kanalizacije, elektrike, grejanja i provetravanja sa pregledom ureaja, postrojenja i
opreme;
d) Ureenju slobodnih povrina u pogledu namene, komuniciranja, arhitektonske obrade i spoljnih instalacija;
e) Specifinim zahtevima u pogledu unutranjeg ureenja zgrade, termike i akustike zatite i sl.
421.26. Delovi tehnike dokumentacije iz take 421.22/d odnose se na delove dokumentacije uraene u fazi predprojekta i
slue kao obrazloenje i grafiki dokaz o realnosti zahteva iskazanih kroz projektni zadatak. Ako predprojekti nisu raeni (kod
jednostavnih i manje sloenih zgrada), onda se uz projektni zadatak mora priloiti idejno reenje zgrade koje predstavlja
celovito funkcionalno-tehniko i arhitektonsko reenje zgrade izraeno grafiki i tekstualno, a uraeno je na bazi projektnog
programa za idejno reenje.
422. PROJEKAT ZA ODOBRENJE
422.1. Projekat za odobrenje je deo tehnike dokumentacije kojim se dokazuje stabilnost i sigurnost zgrade, kao i uticaj
zgrade na bezbednost ljudi, saobraaja, susednih zgrada i okoline.
422.11. Projekat za odobrenje se izrauje na osnovu projektnog zadatka i slui kao prilog uz zahtev za dobijanje odobrenja za
graenje zgrade i kao osnova za graenje zgrade.
422.12. Kod sloenih i vrlo sloenih zgrada, projekat za odobrenje se moe izraivati, ako to zahteva investitor, u dve faze:
a) Idejni projekat - kojim se definitivno preciziraju funkcija, veliina, oblik, obrada i oprema zgrade pa njegovim usvajanjem
investitor konano usvaja projektni zadatak, i
b) Glavni projekat - kojim se sprovodi definitivni dokaz predvienih reenja u idejnom projektu iji je cilj da se investitoru i
svim nadlenim organima i organizacijama prui dokaz o ispravnosti ranije donetih odluka u pogledu stabilnosti, zatienosti,
spoljne i unutranje obrade, klasine enterijerske, tehnoloke i instalacione opreme, i ukupne koliine svih radova.
422.13. Po pravilu, glavni projekat mora biti samo dalja razrada - dorada idejnog projekta to znai da su idejni i glavni
projekat po sadraju isti, a razlikuju se po stepenu obrade.

422.14. Sadraj i sastav idejnog projekta, odnosno glavnog projekta, odreuje investitor za svaki konkretan sluaj.
422.2. Projekat za odobrenje ine sledei delovi:
422.21. Opta dokumentacija;
422.22. Tehniki prilozi;
422.23. Projekat arhitektonsko-graevinskog dela zgrade;
422.24. Projekti pojedinih instalacija (unutranjih i spoljnih);
422.25. Projekat ureenja terena, saobraaja i dr.
422.26. Ostali potrebni projekti.
Svi delovi projekta za odobrenje moraju da budu meusobno usklaeni i da predstavljaju delove jedinstvene tehnike
dokumentacije.
422.23. Idejni projekat, ukoliko se isti izrauje, sadri:
422.31. Optu dokumentaciju;
422.32. Tekstualna obrazloenja;
422.33. Aproksimativne proraune racionalnosti, stabilnosti, zatienosti, osvetljenosti i snabdevenosti zgrade;
422.34. Aproksimativne proraune za postrojenja instalacija i elemente spoljnog ureenja zemljita, ukljuivo i spoljne
instalacije;
422.35. Potrebne specifikacije elemenata materijala, obrade i opreme;
422.36. Aproksimativni predmeti i predraun radova;
422.37. Situaciju sa ucrtanim reenjem namenskih povrina, prikljucima i reenjima, saobraaja i spoljnih instalacija sve
meusobno usklaeno i potvreno crteom preliminarnog sinhron plana;
422.38. Crtee osnova, preseka, izgleda, ema i drugo, sa ucrtanim poloajem glavnih trasa instalacija i elemenata, sve
meusobno usklaeno;
422.39. Detaljne crtee prostorija sa specifinom opremom (postrojenja instalacija kuhinje, sanitarne prostorije i sl.) i crtee
pojedinih kljunih detalja zgrade u odgovarajuoj razmeri.
422.4. Sadraj projekta za odobrenje
422.41. Opta dokumentacija iz take 422.21. sadri:
a) Naslovni list sa optim sadrajem celokupnog elaborata koji sadri tehniku dokumentaciju;
b) List sadraja svake sveske u pojedinim delovima tehnike dokumentacije;
c) Podatke o projektnoj organizaciji;
d) Podatke o projektantima i vriocima unutranje kontrole;
e) Podatke o investitoru.
422.42. Tehniki prilozi iz take 422.22. sadre:
a) Uslove lokacije, odnosno aurirane tehnike podloge iz take 421.23.;
b) Projekat istraivakih radova iz take 421.24. ili izvod iz istog;
c) Podatke o zgradi iz take 421.25.;
d) Idejno reenje zgrade iz take 421.26. ukoliko je isto uraeno u okviru projektnog zadatka;
e) Saglasnosti, propisane zakonom ili na osnovu zakona, pribavljena na osnovu uraenog projekta za odobrenje;
f) Zbirnu rekapitulaciju predraunske cene kotanja svih radova na zgradi.
422.43. Projekat arhitektonsko graevinskog dela zgrade iz take 422.23. sadri:
a) Definitivno obrazloenje funkcije oblika, obrade, opreme, stabilnosti i zatienosti zgrade sa definitivnim pregledima odnosa
povrina i zapremina u smislu dokaza racionalnosti;
b) Posebni elaborat fizike zatienosti zgrade;

c) Spisak svih primenjenih konkretnih tehnikih propisa, normativa i standarda za materijale, obradu i opremu zgrade;
d) Statiki proraun za prijem vertikalnih i horizontalnih optereenja, kao i za fundiranje zgrade;
e) Sve potrebne crtee situacija, osnova, preseka i izgleda, neophodne za izradu konanih specifikacija i kalkulacija i davanje
naelnih uputstava za izvoenje zgrade;
f) Sve potrebne crtee detalja neophodne za izradu specifikacija i davanje uputstava za izvoenje konstrukcije, pregrada,
obrade, zatite, evakuacije i drugih elemenata zgrade;
g) Sve potrebne crtee ema (statikih pozicija) i specifikacija (montanih elemenata, stolarskih, bravarskih i limarskih
elemenata, ostale galanterije i sl.);
h) Predmet i predraun graevinskih i graevinsko zanatskih radova sa skupnom rekapitulacijom svih radova i optim i
posebnim opisima za izvoenje radova.
i) Analizu usklaenosti veka trajanja pojedinih graevinskih materijala i komponenti sa ukupnim vekom trajanja zgrade kao i
analizu mogunosti njihovog odravanja i zamenljivosti.
422.44. Projekti unutranjih i spoljnih instalacija sadre pojedine instalacije: vodovoda i kanalizacije, jake i slabe struje,
grejanja i provetravanja, i postrojenja koja opsluuju ove instalacije.
Projekti instalacija sadre:
a) Obrazloenje primenjenih instalacija, naina njihovog voenja, i usvojenih elemenata instalacione opreme;
b) Spisak svih primenjenih, konkretnih, tehnikih propisa, normativa i standarda za materijale i opremu;
c) Sve potrebne proraune koji dokazuju ranije doneta reenja i odluke;
d) Sve potrebne crtee situacija osnova, preseka, aksonometrija i sl., neophodne za izradu definitivnih specifikacija i
kalkulacija, i davanje uputstava za izvoenje zgrade;
Sve trase instalacija definitivno usklaene meusobno, i u odnosu na graevinski deo projekta;
e) Sve potrebne crtee detalja, neophodnih za izradu specifikacija i davanje uputstava za izvoenje instalacija;
f) Predmer i predraun radova, po vrstama instalacija, sa pojedinim i skupnim rekapitulacijama cene kotanja radova, i
konanim (optim i posebnim) opisima za izvoenje radova.
422.45. Projekat ureenja terena, saobraaja i dr., sadri pojedinane projekte arhitektonsko-graevinskog ureenja
slobodnog zemljita oko zgrade, saobraajnica i sadnica. Projekat ureenja terena sadri:
a) Definitivno obrazloenje primenjenih elemenata pejzane i saobraajne strukture sa definitivnim pregledom ostvarenih
odnosa povrina, u smislu uporeenja s prethodno uslovljenim urbanistikim parametrima;
b) Sve potrebne proraune koji dokazuju ranije data reenja i donete odluke;
c) Sve potrebne crtee situacija i njihovih detaljno razraenih delova, neophodne za izradu definitivnih specifikacija i
kalkulacija, kao i davanje naelnih uputstava za izvoenje zgrade;
d) Sve delove projekta ureenja terena usklaene meusobno i sa spoljnim instalacijama, to se dokazuje posebnim crteom
sinhron plana (sintezni plan) sa svim neophodnim detaljima poloaja i naina ukrtanja elemenata ispod terena, na terenu i
iznad terena;
e) Sve potrebne crtee detalja, neophodne za izradu specifikacija i davanje uputstava za izvoenje radova;
f) Predmer i predraun radova, sa pojedinanim i skupnim rekapitulacijama cene kotanja radova, i konanim opisom za
izvoenje radova.
422.46. Pod ostalim potrebnim projektima, podrazumevaju se svi oni projekti koje zahteva specifinost zgrade ili lokacije, a
oni mogu biti:
a) Razne studije (hidroloke studije, studije klizita, studije posebnih fundiranja, reenja vodotokova i dr.);
b) Posebni izvodi za sklonita (za sluaj da se sklonite nalazi u zgradi);
c) Projekti liftova;
d) Ostali specijalni projekti, po potrebi.
422.5. Projekat za izvoenje
422.51. Pod projektom za izvoenje, podrazumeva se projekat kojim se razrauju pojedini delovi projekta za odobrenje i koji
zajedno sa projektom za odobrenje ine tehniku dokumentaciju za graenje zgrade.
422.52. Projekat za izvoenje sadri definitivna uputstva za izvoenje zgrade, a sastoji se iz:

a) Projekta za izvoenje arhitektonsko-graevinskog dela projekta;
b) Projekta za izvoenje instalacionih delova projekta;
c) Projekta za izvoenje ureenja terena i saobraajnog dela projekta.
422.53. Projekat za izvoenje arhitektonsko-graevinskog dela zgrade, sa projektom za odobrenje tog dela projekta, slui za
graenje zgrade, za obraunavanje izvrenih graevinskih i zavrnih radova, kao i za njihovo usklaivanje sa instalacionim i
drugim radovima na zgradi.
Projekat sadri:
a) Detaljne crtee pojedinih delova zgrade ili zgrade u celini.
Detaljnim crteima moraju da budu naznaene sve konstrukcije i konstruktivni elementi sa obeleenim podacima iz statikog
prorauna, kao i njihovo uklapanje meusobno, i sa ostalim delovima zgrade;
b) Crtee detalja, kojima se razrauju detaljni planovi uraeni u okviru projekta za odobrenje i projekta za izvoenje rada
jasnije i potpunije odreenosti konstrukcije i pojedinih delova projektovane zgrade;
c) Crtee detalja, u kojima specifini zahtevi instalacija odreuju i graevinske detalje zgrade kao to su: dovodni i odvodni
kanali, razni licevi, razni otvori za prolaz instalacija, ankeri za ugraivanje postolja, razne platforme i sl.;
d) Crtee detalja kojima se odreuju potrebe u vezi sa ureenjem i opremom prostorija u zgradi namenjenih za smetaj
ureaja i pojedinih instalacija;
e) Crtee detalja koji se odnose na specijalne graevinske objekte koji pripadaju instalacijama.
422.54. Projekat za izvoenje pojedinih instalacija, zajedno sa projektom za odobrenje slui za izvoenje instalacija i za
obraunavanje izvrenih instalacionih radova na zgradi.
Projekat sadri:
a) Crtee detalja usklaene sa crteima planova i detalja iz arhitektonsko-graevinskog dela projekta sa davanjem uputstava
u pogledu: definitivno utvrenog poloaja i dimenzije svakog elementa, materijala od koga se izvodi, oblika, kao i sadraja
elemenata;
b) Crtee planova i detalja, odnosno definitivno doraene crtee iz projekta za odobrenje sa konanim podacima za izvoenje
instalacija.
422.55. Projekat za izvoenje ureenja terena izrauje se na nain i u obimu koji su predvieni projektom za izvoenje
arhitektonsko-graevinskog dela zgrade.
422.6. PROJEKAT IZVEDENIH RADOVA
422.61. Projekat izvedenih radova je deo tehnike dokumentacije koji se radi samo u sluaju ako su na zgradi u toku izgradnje
vrene izmene.
U zavisnosti od obima vrenih izmena odreuje se sadraj i obim projekta izvedenih radova.
422.62. Ukoliko na zgradi u toku graenja nisu vrene izmene, organu nadlenom za tehniki pregled izgraene zgrade uz
zahtev za tehniki pregled dostavlja se izvetaj da je zgrada u potpunosti izgraena prema projektu za odobrenje na osnovu
koga je izdato odobrenje za graenje.
422.63. Ukoliko su na zgradi, u toku graenja, vrene manje izmene dozvoljeno je ucrtavanje istih u priloge projekta za
odobrenje i projekta za izvoenje uz obavezu da ucrtane izmene budu overene od predstavnika investitora (nadzora) i
izvoaa radova.
422.64. Kod veih izmena obavezna je izrada projekta izvedenih radova.
Projekat izvedenih radova mora predstavljati stvarno izvedene radove na zgradi u konstruktivnom i funkcionalnom smislu, kao
i u pogledu poloaja ugraenih instalacija, a naroito instalacija u konstrukcijama.
422.65. Projekat izvedenih radova ine opisi, crtei i prorauni izvrenih izmena i dopuna projekta za odobrenje u toku
graenja zgrade.
Projekat sadri:
a) Optu dokumentaciju;
b) Zbir dokumenata o izmenama, i
c) Tehniku dokumentaciju projekta izvedenih radova.
422.66. Opta dokumentacija sadri:
a) Podatke o Investitoru i korisnicima zgrade;

b) Podatke o izvoaima radova na zgradi;
c) Dokumentaciju o nadzoru nad izgradnjom zgrade;
d) Izvod iz dokumentacije odobrenja za izgradnju zgrade i eventualnih izmena ove dokumentacije za vreme izgradnje;
e) Kratak opis toka radova za vreme izgradnje zgrade.
422.67. Zbir dokumenata o izmenama sadri:
a) Zbir dokumenata o izmenama koje su nastupile u toku izgradnje zgrade sporazumno ili na zahtev investitora;
b) Zbir dokumenata o izmenama koje su nastupile u toku izgradnje zgrade na zahtev inspekcijskih slubi, organizacija od
posebnog drutvenog interesa ili ostalih ovlaenih organa i organizacija, kao dopunski zahtevi koji nisu bili poznati prilikom
izrade projekta za odobrenje.
422.68. Tehnika dokumentacija projekta izvedenih radova, izrauje se po metodologiji koja je primenjena prilikom izrade
projekta za odobrenje i sadri:
a) Dokumentaciju o organizaciji koja je izradila projekat izvedenih radova, kao i podatke o izvriocima projekata;
b) Obrazloenja i proraune postojeih, dopunjenih ili ponovo uraenih delova projekta za odobrenje;
c) Spisak atesta, standarda i primenjenih normativa; za sve izvrene izmene materijala, elemenata obrade, opreme i dr., u
odnosu na ranije uraeni i odobreni projekat za odobrenje;
d) Postojee, dopunjene ili ponovo uraene grafike priloge, uraene po delovima zgrade za arhitektonsko-graevinski deo,
instalacioni deo, ureenje terena i dr.
422.69. Bez obzira da li se projekat izvedenih radova radi, ili ne radi, tehnika dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za
tehniki pregled zgrade sadri i separat uputstava za redovno i povremeno odravanje i remont celokupne ugraene instalacije
i druge opreme.
43. USVAJANJE PROJEKTA
431. Postupak usvajanja projekta, regulisan je vaeom zakonskom regulativom, a vri se potpuno, po fazama
projekta na nain koji je predvien procesom projektovanja za konkretnu zgradu.
432. Usvajanje projekta obavlja se kontrolom datih reenja, a kontrola je obavezna za sve uesnike u procesu
projektovanja i to:
432.1. Investitora;
432.2. Organa vlasti;
432.3. Graditelja, i
432.4. Projektanta.
433. Saglasnost investitora sastoji se u izdavanju saglasnosti na:
433.1. Projektni program predprojekta;
433.2. Funkcionalno i oblikovano-prostorno idejno reenje u okviru elaborata investicionog programa (ili u okviru idejnog
reenja);
433.3. Investicioni program u celini;
433.4. Projektni zadatak u celini;
433.5. Idejni projekat u celini;
433.6. Tehniku ispravnost i ekonominost (putem revizije, odnosno raunsko-tehnike kontrole) na projekat za odobrenje;
433.7. Projekat za odobrenje u celini;
433.8. Sve izmene projekta nastale u fazi izgradnje zgrade.
434. Saglasnost organa vlasti, u zavisnosti od sloenosti i specifinosti zgrade, sastoji se u izdavanju saglasnosti
na:
434.1. Urbanistiku razradu projekta;
434.2. Aurirane podloge o lokaciji u smislu;
434.21. Geodetskih podloga;

434.22. Postojeih podzemnih instalacija;
434.23. Protokola regulacije;
434.3. Potovanje uslova komunalnih organa i organizacija u smislu:
434.31. Prikljuka jake struje;
434.32. Prikljuka slabe struje;
434.33. Prikljuka na mree pitke i protivpoarne vode;
434.34. Prikljuka na mree fekalne i kine kanalizacije;
434.35. Prikljuka na mree toplotne energije ili samostalni izvor energije;
434.36. Prikljuka na mree saobraaja;
434.37. Ispunjenja uslova evakuacije smea;
434.38. Ispunjenja uslova sadnje zelenila i njegovog odravanja;
434.39. Ispunjenja uslova Gradskog saobraaja;
434.4. Potovanje uslova ustanova od posebnog znaaja u smislu:
434.41. Civilne zatite stanovnitava;
434.42. Uslova sanitarne zatite;
434.43. Uslova protivpoarne zatite;
434.44. Uslova mikrolokacije;
434.5. Potovanje specifinih uslova lokacije u smislu:
434.51. Ispunjenja uslova eleznice;
434.52. Ispunjenja uslova vazduhoplovstva;
434.53. Ispunjenja uslova zatite spomenika kulture;
434.54. Ispunjenja uslova zatite na radu;
434.55. Ispunjenja uslova JNA;
434.56. Potovanje uslova koje postavljaju odgovarajui organi Skuptine optine prilikom podnoenja zahteva za izdavanje
odobrenja za izgradnju u smislu Pravilnika o minimumu tehnike dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju
investicionih objekata visokogradenje.
434.6. Kontrola graditelja (izvoaa radova i proizvoaa elemenata), odnosi se na:
434.61. Kontrolu ispunjenja uslova koje je graditelj postavio kao zadatak projektantu u okviru projektnog zadatka (ako je te
uslove uopte postavio), i
434.62. Zakonom regulisanu obavezu graditelja o pregledu tehnike ispravnosti dokumentacije koju je dobio za potrebe
izgradnje zgrade.
434.7. Saglasnost projektanta, odnosi se na obavezu projektantske organizacije da izvri unutranju raunsku i tehniku
kontrolu svakog dela tehnike dokumentacije koji izrauje, a isti slui kao dokaz investicionog dela dokumentacije.
434.71. Saglasnost projektanta daje se posebnom izjavom Inokosnog organa o tome da je unutranja kontrola stvarno i
izvrena.
44. USLOVI PROJEKTOVANJA U INDUSTRIJALIZOVANOJ GRADNJI
441. Odredbama ovog poglavlja preporuuje se sadraj tehnike dokumentacije za izgradnju stambenih zgrada u
industrijalizovanoj gradnji.
442. Tehnika dokumentacija za izgradnju zgrada u industrijalizovanoj izgradnji sastoji se iz dva dela, i to:
442.1. Obaveznog dela tehnike dokumentacije, i
442.2. Dopunskog dela tehnike dokumentacije.
443. Obavezni deo tehnike dokumentacije, sastoji se iz:
443.1. Dokazne dokumentacije,

443.2. Direktivne dokumentacije, i
443.3. Informativne dokumentacije.
444. Pod dokaznom dokumentacijom, podrazumeva se:
444.1. Dokaz da su primljeni materijali, elementi i sklopovi zgrade usaglaeni sa zahtevima graevinske regulative i uslovima
konkretne lokacije na kojoj se zgrada gradi a dokaz se izvodi u vidu atesta i drugih propisima odobrenih dokaznih postupaka;
444.2. Dokaz da su primenjeni materijali, elementi i sklopovi, primenjivani u odgovarajuim delovima zgrade, to se dokazuje
potrebnim analizama uticaja, proraunima i crteima u skladu sa vaeim propisima za izvoenje ovih dokaza, i
444.3. Dokaz o koliinama upotrebljenih materijala i elemenata u vidu ema, specifikacija i radova obraunatih po knjizi
prostorija (unapred uraenoj graevinskoj knjizi) kao podloge za izradu predrauna.
445. Pod direktivnom dokumentacijom iz take 443.2. ovih Uslova, podrazumevaju se:
445.1. Crtei u kojima je utvren poloaj svakog primljenog elementa povezan odgovarajuom oznakom (ifrom) za eme,
specifikacije i knjigu prostorija;
445.2. Crtei svake prostorije u zgrdi (knjiga prostorija) u kojima su utvreni poloaji i dimenzije svih radova u prostoriji i
odgovarajuom oznakom (ifrom) povezani za kataloge (detalje) radova.
445.3. Katalog elemenata, odnosno katalog radova, kojim su detaljno utvrena sva svojstva elemenata ili radova (sastav,
osobine, dimenzije, i slino) u meri, koja potpuno definie elemente ili radove.
446. Pod informativnom dokumentacijom, podrazumevaju se:
446.1. Obrazloenja tehnoloko-funkcionalnih, oblikovanih, konstruktivnih i drugih svojstava projektovane zgrade;
446.2. Predraun radova sa pozivom na kataloge elemenata ili radova i dokaznu dokumentaciju o koliinama upotrebljenih
materijala;
446.3. Obrazloenja funkcionalnosti i ekonominosti projektovane zgrade, znai specifikacije povrina i zapremina, sa
analizom, odnosno specifikacijama naturalnih pokazatelja ili trokova sa analizom.
447. Dopunski deo tehnike dokumentacije, za izgradnju zgrada u industrijalizovanoj izgradnji, izvodi se u skladu
sa posebnim interesom projektanta i graditelja, odnosno u okviru mogunosti i specifinosti graditelja, a sadri:
447.1. Planove montae elemenata.
447.2. Sintezni plan zgrade ("MENADER" - projekat) sa svim informacijama potrebnim za voenje izgradnje i vrenje nadzora
nad izgradnjom;
447.3. Planove organizacije gradilita;
447.4. Dinamike planove realizacije izvoenja zgrade;
447.5. Planove trokova i slino, koji su u neposrednoj vezi sa ukupno projektovanim rezultatima zgrade za koju se izrauje
tehnika dokumentacija.
448. Zgrade projektovane na industrijalizovani nain izgradnje, pod ime se podrazumeva zgrada i ureenje
terena oko zgrade, moraju se tretirati u smislu take 4. ovih Uslova, to znai da moraju zadovoljiti propisane
uslove i tehnike normative za pripremu i izradu tehnike dokumentacije u svim onim delovima koji nisu specifini
za industrijalizovanu izgradnju.
449. Projekat zgrade, koji je predvien za izgradnju u industrijalizovanom postupku graenja, mora se izraivati u
skladu sa:
449.1. Tehnikim saznanjima koja vae za urbanistiko projektovanje u industrijalizovanim sistemima izgradnje;
449.2. Prethodnim saznanjima u pogledu neutralizacije dosledno sprovedene tipizacije, u cilju stvaranja prihvatljivih
ambijentalnih vrednosti;
449.3. Tehnikim reenjima koja omoguavaju potpunu funkcionalnost i zatienost zgade, i
449.4. Principima primene modulatorne koordinacije mera koji omoguavaju racionalan broj upotrebljenih razliitih elemenata i
materijala.
45. MODULARNA KOORDINACIJA
451. Pod pojmom modularne koordinacije podrazumeva se dogovor (konvencija) o odreivanju najmanje
zajednike dimenzije komponenti, elemenata i sklopova u sastavu stambene zgrade.
452. Principi i obavezni elementi modularne koordinacije definisani su pozitivnim zakonskim propisima
pravilnicima i naredbama ija je primena na teritoriji Beograda obavezna. Moraju se primenjivati sledei propisi:

452.1. Zakon o jugoslovenskim standardima, Sl. list SFRJ br. 16/60;
452.2. Naredba o privremenim tehnikim propisima o projektovanju i graenju u stambenoj izgradnji i po sistemu modularne
koordinacije, Sl. list SFRJ br. 4/60;
452.3. Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za izgradnju stambenih objekata po sistemu modularne koordinacije mera, Sl.
list SFRJ br. 26/69;
452.4. Zakon o standardizaciji, Sl. list SFRJ br. 38/77;
452.5. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji, Sl. list SFRJ br. 11/80;
452.6. Naredba o odreivanju modularne veliine za konstruktivne visine spratova stambenih objekata na teritoriji SR Srbije,
Sl. glasnik SRS br. 15/60.
453. U okviru pomenutih zakonskih akata, obavezna je primena svih standarda koji reguliu materiju modularne
koordinacije, i to:
453.1. JUS U.A.9.001 koji odreuje dimenzionisanje graevinskih komponenti u komponibilnim modularnim merama u smislu:
- Principa i pravila;
- Komponibilne modularne mere, km, dm, cm, mm i mere u SI sistemu;
- Multiplikativnu i aditivnu kompoziciju;
- Modularne mere i proizvodne mere graevinskih komponenti;
- Izbor preporuljivih mera za graevinske komponente.
453.2. JUS U.A9.004 koji odreuje spratne visine stambenih zgrada (komponente i mere).
454. Pri projektovanju stambenih zgrada, obavezna je primena pomone modularne mree.
454.1. Pod pomonom modularnom mreom se podrazumeva pravougaoni, odnosno kvadratni sistem modularnih linija,
odnosno modularnih ravni, to jest linija (odnosno ravni) ija su rastojanja u celim modulima;
454.2. Pomona projektantska modularna mrea je multimodularna i bazira se na projektnom modulu od 6 M; odnosno na
estostrukom multiplikatu osnovnog modula (osnovni modul, M = 10 cm).

Odluka - Projektovanje Stanova Beograd PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Odluka - Projektovanje Stanova Beograd PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Intermex IndOk Kompletan tekst propisa 03. maj 2009.

"Slubeni list grada Beograda", br. 32/IV/83, 5/88

O USLOVIMA I TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH

Skuptina grada Beograda

Predsednik Vea udruenog rada,

Predsednik Vea optina,

Intermex www.propisi.com Strana: 1/87

USLOVI I TEHNIKI NORMATIVI ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA

11 - OVIM USLOVIMA I TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH

12 - NUNI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE POSEBNIH STANOVA ZA HENDIKEPIRANE

13 - STAMBENA ZGRADA I STAN

131 - Stambena zgrada

d - Sklonita (u zgradi ili neposrednoj blizini).

sve stambene jedinice u zgradi.

131.8 - Definicije pojedinih nivoa u zgradi:

Intermex www.propisi.com Strana: 2/87

132.1 - Svaku stambenu jedinicu sainjavaju sledee grupe prostorija:

prostor za ruavanje je posebna prostorija ili prostor u okviru druge prostorije),

c - Prostorije prvenstveno predviene za komuniciranje izmeu drugih prostorija u stanu:

ulazni prostor, degaman - hodnik

loe, balkoni, terase

132.2 - Uslovi se odnose na projektovanje sledeih stambenih jedinica:

10K, 10P - Jednosobni stanovi

11K, 11P - Jednoiposobni stanovi

20K, 20P - Dvosobni stanovi

21K, 21P - Dvoiposobni stanovi

30K, 30P - Trosobni stanovi

31K, 31P - Troiposobni stanovi

40K, 40P - etvorosobni stanovi

Stanovi vei od etvorosobnih nisu predmet ovih Uslova.

od 20K na 12 K i od 20P na 12P,

od 21K na 13K i od 21P na 13P,

od 30K na 22K i od 30P na 22P,

od 31K na 23K i od 31P na 23P,

od 40K na 32K i od 40P na 32P

Legenda ifri stanova:

X.. - Broj dvokrevetnih, dnevnih i kombinovanih soba

.X. - Broj jednokrevetnih soba

Intermex www.propisi.com Strana: 3/87

"D - Ruavanje u sobi

"K - Kuhinja sa ruavanjem

"P - Poseban prostor za ruavanje

- prostor za pripremanje hrane (posebna prostorija ili zajedno sa prostorom za ruavanje),

- ostavu za hranu (posebna prostorija ili u okviru prostorije sa drugom namenom),

- kupatilo (sa ili bez WC-a),

- WC (posebna prostorija ili u okviru kupatila),

- prostor za domainstvo (posebna prostorija ili u okviru prostorije sa drugom namenom),

- prostor za smetaj pribora za odravanje stana.

132.6 - Garsonjere sadre sledee prostore i prostorije:

- ajnu kuhinju ili niu za kuvanje,

- kupatilo sa WC-oljom i prostorom za mainu za pranje vea.

132.7 - Stambene jedinice se predviaju u prizemlju, na spratovima i u potkrovlju.

132.8 - Posebni stanovi za hendikepirane osobe se, po pravilu, predviaju u prizemlju.

Kriterijum A Kriterijum B Kriterijum C

4 Trosobni 4 Dvoiposobni 4 Dvosobni

5 Troiposobni 5 Trosobni 5 Dvoiposobni

6 etvorosobni 6 Troiposobni 6 Trosobni

Intermex www.propisi.com Strana: 4/87

2. KVALITET STANOVA I STAMBENIH ZGRADA

21. PROSTORIJE U STANU

211.1. Najmanja svetla visina u svim prostorijama u stanu iznosi h = 2,50 m.

211.13. Posebni zahtevi koji se odnose na stanove za hendikepirane osobe:

- najmanja irina slobodnog prostora u stanu sa mogunou okretanja kolica iznosi: