Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje

stambenih zgrada i stanova

Pravilnik je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br.
58/2012, 74/2015 i 82/2015.

I. UVODNE ODREDBE
Primena
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi i normativi za projektovanje, odnosno izradu tehnike
dokumentacije za graenje stambenih zgrada i stanova kao i delova drugih objekata namenjenih
za stanovanje.
lan 1a
Ovaj pravilnik primenjuje se na projektovanje, odnosno izradu tehnike dokumentacije za
graenje stambenih zgrada odnosno delova zgrada koji u skladu sa podzakonskim aktom kojim
se ureuje klasifikacija objekata pripadaju klasi 1122 - Stambene zgrade sa tri ili vie stanova.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na stambene zgrade koje pripadaju klasi 1122 -
Stambene zgrade sa tri ili vie stanova, a svrstane su u kategoriju "A".
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na projektovanje odnosno izradu tehnike
dokumentacije za dogradnju odnosno nadziivanje zgrada, odnosno izvoenje radova na
stambenim zgradama ili delovima drugih objekata namenjenih za stanovanje, utvrenim lanom
145. Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon).
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na projektovanje odnosno izradu tehnike
dokumentacije za graenje stambenih objekata u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast
socijalnog stanovanja.
Pojmovi
lan 2.
Pojedini pojmovi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:
1) stambena zgrada je samostalna upotrebna celina koju sainjava sklop prostornih jedinica (sa
jednim zajednikim ulazom), ija je osnovna namena stanovanje;
2) stan je prostorna jedinica, odnosno skup prostora i prostorija koji ine posebnu upotrebnu
celinu koja obezbeuje uslove za ivljenje i boravak u njemu;
3) veliina stana odreena je neto korisnom povrinom stana izraunatom prema standardu
SRPS.U.C2.100:2002;
4) struktura stana je odreena brojem i namenom prostorija;
5) etaa je nivo u zgradi, koji moe biti podzemni i nadzemni.
II. USLOVI I NORMATIVI ZA PROJEKTOVANjE STAMBENIH ZGRADA
I STANOVA
1. Parkiranje vozila i garaa
lan 3.
Parkiranje vozila za potrebe stambene zgrade, projektuje se u skladu sa planskim dokumentom,
kao podzemni, nadzemni otvoreni ili natkriveni parking prostor, u okviru garae ili kombinovano.
Broj parking mesta po jednom stanu odreuje se u skladu sa planskim dokumentom.
Pod garaom u stambenoj zgradi podrazumeva se zatvoreni prostor za parkiranje vozila.
Najmanja dimenzija parking mesta za parkiranje je 230/480 cm, parking mesta za poduno
parkiranje je 200/550 cm, a garanog boksa 270/550 cm.
Svetla visina garaa na povrinama koje su predviene za kretanje motornih vozila, ne sme biti
manja od 220 cm, mereno od kote gotovog poda do najnieg nivoa elemenata konstrukcije,
instalacija i opreme.
 Najvei nagib pristupne rampe za garau iznosi 12% ako je rampa otvorena, odnosno 15% ako
je rampa zatiena od zaleivanja ili natkrivena.
2. Pristupne povrine
lan 4.
Za pristup peaka i vozila zgradi planiraju se ureene povrine.
Peaki pristup kod ulaza u zgradu mora biti minimalne irine 150 cm.
Kada se u zgradi planiraju i druge, nestambene namene (poslovanje, komercijalne delatnosti i
sl), ulazni prostor namenjen ovim namenama mora biti odvojen od ulaza namenjenog stanovanju.
Ukoliko postoji denivelacija ulaza u zgradu u odnosu na pristup zgradi, pristup zgradi
(stepenite, rampa i dr), kao i pristupnu povrinu, treba planirati u skladu sa propisima o
pristupanosti.
Izmeu spoljanjeg pristupnog stepenita i vetrobrana neophodno je planirati ravnu povrinu
najmanje u irini stepenita, minimalne duine 120 cm.
3. Prostori za kretanje u stambenoj zgradi

Ulaz u zgradu
lan 5.
Ulazni prostor u zgradu mora biti projektovan tako da je omoguen nadzor nad ulazom u objekat,
komunikacija posetilaca sa stanarima (interfon) i dostava pote.
Ulazni prostor mora biti projektovan tako da se u sluaju denivelacije pristupne povrine i
pristupne stanice lifta omogui nesmetano kretanje, u skladu sa propisima pristupanosti.
Na ulazu u stambenu zgradu mora se predvideti vetrobran. Dimenzije vetrobrana odreuju se
prema broju stanara koji ga koriste, kao i prema opremi. Najmanja dubina vetrobrana glavnog
ulaza u zgradu iznosi 210 cm, a najmanja irina, u zgradi do 30 stanova iznosi 180 cm, u zgradi
do 40 stanova iznosi 240 cm, a u zgradi sa 40 i vie stanova iznosi 300 cm.
Najmanja svetla visina prostorije vetrobrana iznosi 240 cm.
Ulazna vrata u stambenu zgradu su minimalne svetle irine 120 cm i otvaraju se prema
spoljanjem prostoru.
Sputanje poda vetrobrana ispod nivoa pristupne povrine nije dozvoljeno.

Prostori za horizontalno kretanje

lan 6.
Prostori za horizontalno kretanje omoguavaju povezivanje stanova i drugih prostora u zgradi
na istom nivou.
Dimenzije prostora za horizontalno kretanje su:
- najmanja svetla irina 140 cm;
- najmanja svetla visina 240 cm.
Dimenzije pomonih ili tehnikih prostora za horizontalno kretanje su:
- najmanja svetla irina iznosi 120 cm;
- najmanja svetla visina iznosi 220 cm.

Prostori za vertikalno kretanje

lan 7.
Stepenini prostor omoguava pristup prostorima za horizontalno kretanje i ima sledee
minimalne dimenzije:
- svetla irina stepeninog kraka iznosi 120 cm;
- svetla irina stepeninog podesta iznosi 120 cm;
- svetla irina prostora ispred ulaza u druge prostorije, stanove ili lift iznosi 150 cm;
- svetla visina izmeu dva stepenina kraka iznosi 220 cm;
 - visina stepenika iznosi najvie 18 cm, a irina gazita iznosi najmanje 28 cm, osim za stepenice
ka podrumu ili tavanu ili drugim pomonim odnosno tehnikim prostorima u zgradi, ije dimenzije
mogu biti maksimalno 20 cm visine, a minimalno 25 cm irine gazita.
lan 8.
Liftovi odgovarajueg kapaciteta i karakteristika, a u skladu sa propisima kojima se ureuje ova
oblast, obavezno se ugrauju u svaku stambenu zgradu sa etiri i vie nadzemnih etaa.
U stambenim zgradama u kojima je, u skladu sa ovim pravilnikom obavezna ugradnja liftova,
najmanje jedan lift mora da zadovolji standarde pristupanosti.
Ispod voznog okna lifta ne mogu se nalaziti stambene i poslovne prostorije i sklonita.
4. Stan u zgradi

Delovi stana
lan 9.
Stambenu jedinicu sainjavaju sledee grupe prostora:
1) stambeni prostori;
2) pomoni prostori;
3) prostori za kretanje;
4) otvoreni prostori.
Stambeni prostori su prostori stana predvieni za boravak (dnevna soba, vienamenska soba),
obedovanje (trpezarija), pripremu hrane (kuhinja), spavanje i rad (soba).
Pomoni prostori su prostori stana predvieni za uvanje hrane (kuhinjska ostava, plakarska
ostava za hranu), odravanje line higijene (kupatilo, WS), prostor za odlaganje stvari, kao i
odravanje stana (garderoba, prostor ili prostorija za potrebe domainstva, plakarska ostava za
potrebe domainstva).
Prostori za kretanje su prostori izmeu stambenih i pomonih prostora u stanu (ulazni prostor,
degaman, hodnik, unutranje stepenite).
Otvoreni prostori koji pripadaju stanu su loe, balkoni, terase, bate i dr.
Dnevna soba je deo stambenog prostora namenjen boravku svih lanova domainstva.
Vienamenska soba je deo stambenog prostora u garsonjerama i jednosobnim stanovima,
namenjen boravku, spavanju i radu.
Soba je deo stambenog prostora stana namenjen spavanju i radu i moe biti soba za jednu
osobu i soba za dve osobe.
lan 10.
Kada se u stan ulazi iz otvorenog prostora (galerija) ulazna zona mora biti projektovana tako da
funkcionie kao vetrobran.

Dispozicija i orijentacija stana

lan 11.
Pozicioniranje stambenih jedinica u podzemnim etaama nije dozvoljeno, osim u sluaju kada
je najmanje jedan fasadni zid stana u potpunosti iznad nivoa terena, uz uslov da ispred fasadnih
otvora ne postoji prepreka (susedni objekat, trakt, potporni zid, ograda i sl.) na udaljenosti manjoj
od 6,0 m.
U stambenim zgradama - sklopovima organizovanim oko unutranjeg dvorita (poluatrijum,
atrijum, dvotrakt i sl.) ne mogu se postavljati fasadni otvori dnevne sobe iskljuivo prema
unutranjem dvoritu ukoliko je rastojanje izmeu traktova objekta manje od 12,0 m.
Sobe mogu imati fasadne otvore iskljuivo orijentisane prema unutranjem dvoritu, ukoliko
rastojanje izmeu traktova objekta iznosi najmanje 6,0 m.

lan 12.
Kada se za potrebe ventilacije i osvetljenja pomonih prostora u stanu i zajednikog stepenita
u objektu formira svetlarnik njegova povrina se odreuje tako da svakom metru visine zgrade
odgovara 0.5 m2 svetlarnika, pri emu on ne moe biti manji od 6 m2. Minimalna irina svetlarnika
je 200 cm.
Mora se obezbediti servisni pristup svetlarniku i odvodnjavanje atmosferskih voda.
Stambeni prostori stana, izuzev kuhinje, ne mogu se projektovati sa orijentacijom ka svetlarniku.

Prirodno osvetljenje stana

lan 13.
Svi stambeni prostori stana moraju biti neposredno prirodno osvetljeni kroz fasadne otvore.
Posredno osvetljavanje prostora za pripremanje hrane (kuhinja) dozvoljeno je preko prostora za
obedovanje, dnevnog boravka i prostora za kretanje.
Neposredno osvetljenje je postignuto ako ukupna zastakljena povrina fasadnih odnosno
krovnih otvora namenjenih osvetljenju odreenog prostora dostie najmanje 15 % njegove neto
povrine u osnovi.
Kada se prostor posredno osvetljava ukupna povrina fasadnih otvora se rauna u skladu sa
stavom 3. ovog lana, pri emu se za osnovu uzima ukupna neto povrina poda neposredno i
posredno osvetljenog prostora.
Maksimalna dubina jednostrano osvetljenog prostora stana, bilo da je neposredno osvetljen, ili
sadri i posredno osvetljene prostore, ne moe iznositi vie od tri svetle visine prostora koji je
neposredno osvetljen.

Prirodno provetravanje stana

lan 14.
Stambeni prostori stana provetravaju se neposredno, prirodnim putem, kroz fasadne, odnosno
krovne otvore.
Kada se prostor za pripremanje hrane (kuhinja) posredno osvetljava mora se predvideti
vetako provetravanje ovog prostora.
Kupatila i ostave za uvanje hrane provetravaju se prirodnim putem kroz fasadne, odnosno
krovne otvore, ili sistemom vetakog provetravanja.

Struktura stana
lan 15.
Stan, prema strukturi, ima sledee prostore i prostorije:
1) garsonjera: ulazna zona, vienamenska soba sa prostorom za pripremu hrane (ajna kuhinja)
i kupatilo;
2) jednosoban stan: ulazna zona, prostor za pripremu hrane (kuhinja), vienamenska soba sa
prostorom za obedovanje i kupatilo;
3) jednoiposoban stan: ulazna zona, prostor za pripremu hrane (kuhinja), dnevna soba, prostor
za obedovanje, soba za jednu osobu i kupatilo;
4) dvosoban stan: ulazna zona, prostor za pripremu hrane (kuhinja), dnevna soba, prostor za
obedovanje, soba i kupatilo;
5) dvoiposoban i vei stan: ulazna zona, prostor za pripremu hrane (kuhinja), dnevna soba,
prostor za obedovanje, sobe, kupatilo i WC.

Organizacija stana
lan 16.
- brisan -

Minimalne dimenzije prostorija i prostora u stanu

 lan 17.
Dnevne sobe, vienamenske sobe i sobe ne mogu biti ue od polovine svoje duine.
Minimalna irina dnevne sobe i vienamenske sobe iznosi:
1) 320 cm - garsonjera, jednosobni i jednoiposobni stan;
2) 340 cm - dvosobni i dvoiposobni stanovi;
3) 360 cm - trosobni i troiposobni stanovi;
4) 380 cm - etvorosobni i vei.
Minimalna irina sobe iznosi:
1) soba za 1 osobu - 210 cm;
2) soba za 2 osobe - 240 cm;
3) u dvosobnim i veim stanovima, najmanje jedna soba za dve osobe - 280 cm.
Minimalna irina prostora za pripremanje hrane (kuhinje) iznosi 170 cm.
Minimalna irina prostora za obedovanje iznosi 220 cm.
Minimalna irina kupatila iznosi 160 cm.
Minimalna irina WS -a iznosi 90 cm.
Minimalna irina prostorije za potrebe domainstva iznosi 90 cm.
Minimalna irina prostora za kretanje na ulazu u stan iznosi 120 cm, a ostalih hodnika i
degamana 90 cm.
Minimalna irina kraka unutranjeg stepenita iznosi 80 cm.
Minimalne irine iz st. 2, 3. i 4. ovog lana predstavljaju rastojanje izmeu finalno obraenih
povrina.
lan 18.
Najmanja svetla visina u svim stambenim prostorijama u stanu iznosi 260 cm, osim u sluaju
potkrovlja.

Minimalne povrine prostorija u stanu

lan 19.
Minimalne povrine prostorija i prostora u stanu su:
1) dnevna soba - 16,00 m;
2) soba za dve osobe - 11,00 m;
3) soba za jednu osobu - 7,00 m;
4) prostor za obedovanje - 4,00 m;
5) prostor za pripremu hrane (kuhinja) - 4,00 m;
6) plakarska ostava - 0,50 m;
7) kupatilo - 3,00 m;
8) WC (posebna prostorija) - 1,30 m.

Minimalne povrine stana prema strukturi stana

lan 20.
Minimalne povrine stana prema strukturi stana su:
1) garsonjera - 26,00 m;
2) jednosobni stan - 30,00 m;
3) jednoiposobni stan - 40,00 m;
4) dvosobni stan - 48,00 m;
5) dvoiposobni stan - 56,00 m;
6) trosobni stan - 64,00 m;
7) troiposobni stan - 77,00 m;
8) etvorosobni stan - 86,00 m;
9) etvoroiposobni stan - 97,00 m.
lan 21.
- brisan -
 5. Pomoni prostori u stambenoj zgradi

Stanarske ostave
lan 22.
Stanarske ostave su prostorije za potrebe stanara, koje se planiraju izvan stanova, a grupiu se
u podzemnim ili tavanskim etaama zgrade.
Minimalna povrina poda jedne stanarske ostave iznosi najmanje 2,0 m, a minimalna visina
iznosi 220 cm.
Stanarske ostave moraju imati prirodnu ili vetaku ventilaciju.

Prostor za smetaj pribora za odravanje higijene zgrade

lan 23.
U zgradi se mora predvideti prostorija za smetaj pribora za odravanje higijene zgrade,
minimalne povrine poda 2,0 m i najmanje svetle visine 220 cm.
U ovoj prostoriji se mora predvideti toee mesto sa slivnikom u podu, a povrine podova i
zidova ove prostorije moraju omoguiti mokro ienje.
6. Konstrukcija, elementi, materijali i zavrna obrada zgrade i stana

Konstrukcija
lan 24.
Konstrukcija stambene zgrade, kao i ostali elementi materijalizacije objekta (fasadni zidovi i
otvori, krovovi i dr.) moraju biti projektovani od pogodnih, atestiranih materijala trajnog karaktera.

Fasadni otvori
lan 25.
Raspored, veliina i oblik fasadnih otvora, vrata i prozora, poloaj okova i raspored nametaja i
opreme moraju omoguiti nesmetano otvaranje do svetle irine njihovog otvora.
Zastakljena povrina fasadnih otvora mora biti pristupana za odravanje.

Unutranji otvori
lan 26.
Pozicija i veliina unutranjih otvora, kao i poloaj okova i raspored nametaja i opreme moraju
omoguiti neometano otvaranje do svetle irine njihovog otvora.
Minimalne svetle dimenzije unutranjih otvora u stanu iznose:
1) ulazna vrata u stan - irina 90 cm;
2) stambene prostorije - irina 80 cm;
3) kuhinja - irina 70 cm;
4) kupatilo i WC - irina 70 cm.
Svi unutranji otvori moraju imati minimalnu svetlu visinu 200 cm.

Zavrna obrada zgrade i stana

lan 27.
Zavrne povrine zidova, plafona i podova u zajednikim prostorijama zgrade moraju biti
otporne na habanje i pogodne za odravanje istoe.
 Zavrne povrine zidova, plafona i podova u stanu moraju biti otporne na habanje i pogodne za
odravanje istoe.
7. Uslovi zatite stambene zgrade i stana

Zatita od atmosferskih uticaja i podzemnih voda

lan 28.
Sve povrine i spojevi spoljanjeg omotaa zgrade moraju biti trajno zatieni, u horizontalnom
i vertikalnom pravcu, od uticaja vetrova kao i prodora atmosferskih i podzemnih voda, pravilnim
projektantskim reenjima, primenom i ugraivanjem odgovarajuih, graevinskih materijala.
lan 29.
Toplotna zatita zgrade obezbeuje se odgovarajuom termikom izolacijom spoljanjeg
omotaa zgrade koja omoguava termiku stabilnost njenog unutranjeg prostora.
Fasadni otvori moraju imati predvienu zatitu od sunca i pregrevanja u letnjem periodu kao i
zatitu od oluje i grada.
Stambena zgrada mora biti projektovana u skladu sa propisima kojima se ureuju energetska
svojstva zgrada.

Zatita od buke
lan 30.
Sve prostorije u kojima su smetena buna postrojenja (dizel-agregati, kotlarnice, hidroforske
stanice, toplotne predajne stanice, mainska prostorija, vozno okno, pogonska oprema za
provetravanje i slino) ne mogu se graniiti sa stambenim prostorijama i moraju se izolovati od
konstrukcije zgrade.

Zatita privatnosti i bezbednost

lan 31.
Kod stambenih zgrada gde se poklapaju regulaciona i graevinska linija, najmanje odstojanje
gornje ivice prozorskog parapeta od nivoa okolnog terena u prizemnim stanovima koji se nalaze u
neposrednoj blizini javne komunikacije iznosi 180 cm.
Kod stanova iji su fasadni otvori orijentisani ka galeriji ili zajednikoj terasi, najmanje odstojanje
gornje ivice prozorskog parapeta od nivoa poda povrine zajednikih prostora iznosi 160 cm.
Ne mogu se postavljati fasadni otvori na zidovima stana koji izlaze na lou ili balkon drugog
stana.
Na stanovima koji su u okviru iste graevinske parcele pozicionirani naspramno na
meusobnom rastojanju manjem od 6,0 m ne mogu se postavljati fasadni otvori prema
naspramnim stanovima na nain koji ugroava meusobnu privatnost.
Pregrade na loama, koje dele dva stana, ugrauju se po celoj spratnoj visini i izrauju od
materijala koji ne dozvoljavaju sagledivost unutranjosti drugog stana.
Visina zatitne ograde na stepenitima i otvorenim prostorima u stanu i zgradi (loama,
balkonima, terasama i slino) podignutim nad okolnim terenom vie 45 cm mereno od finalno
obraenog poda, do sedme nadzemne etae iznosi 110 cm, a preko sedme nadzemne etae 120
cm.
Svi fasadni otvori iji je parapet ili fiksni zastakljeni deo nii od 90 cm mereno od nivoa gotovog
poda, osim fasadnih otvora orijentisanih na loe, terase, balkone, bate ili galerije, moraju imati
dodatnu zatitnu ogradu u skladu sa stavom 6. ovog lana.
Otvori u ogradi moraju biti projektovani tako da se onemogui prolaz predmeta prenika veeg
od 12 cm i penjanje dece.

Zatita stambenih zgrada od poara

 lan 32.
Stambena zgrada se projektuje, gradi i oprema u skladu sa propisima i standardima kojima se
ureuje oblast zatite od poara.

Zatita stambenih zgrada od ratnih razaranja

lan 33.
U cilju zatite stambenih zgrada od ratnih razaranja primenjuju se posebni propisi koji ureuju
ovu oblast.
lan 34.
U sluaju da je u stambenoj zgradi predvien dimnjak, ienje dimnjaka mora biti omogueno
iz zajednikih prostorija zgrade.
Jedan kanal dimnjaka iz stava 1. ovog lana moe imati dva prikljuka na istoj etai izmeu
kojih visinska razlika mora biti najmanje 30 cm.

Zatita od atmosferskih pranjenja

lan 35.
Tehnika dokumentacija za izgradnju stambene zgrade sadri proraun o potrebi zatite od
atmosferskih pranjenja, u skladu sa propisima kojima se ureuje ova oblast.
Vertikalni vodovi gromobranskih instalacija ne mogu biti vidni.
8. Prostorni uslovi instalacionih sistema

Vodovod i kanalizacija
lan 36.
Stambena zgrada se prikljuuje na instalacioni sistem vodosnabdevanja u skladu sa uslovima
nosioca javnih ovlaenja i tehnikim propisima.
Prostor za vodomere pozicionira se i dimenzionie u skladu sa karakteristikama i dimenzijama
opreme i prostora za neometan pristup i servisiranje.
Projektom se mora predvideti mogunost jednovremene ili naknadne ugradnje opreme za
merenje potronje vode za svaki stan, kao i svaki prostor druge namene (poslovanje, komercijalne
delatnosti i dr.) pojedinano.
lan 37.
Priprema tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama moe biti centralna za
stambenu zgradu u celini ili pojedinana za svaki stan posebno.
U stambenim zgradama gde se prostorije zagrevaju pojedinanim aparatima ili sistemima
planiraju se akumulacioni ili protoni bojleri radi pripreme tople vode, ili kotlovi za pripremu tople
vode i zagrevanje stana.
lan 38.
Odvoenje sanitarnih otpadnih i fekalnih voda iz stana, odnosno stambene zgrade, kao i
odvoenje atmosferskih voda sa krovnih povrina, terasa, loa, balkona zgrade i dvorinih
povrina neposredno oko zgrade, mora biti obezbeeno sistemom fekalne i atmosferske
kanalizacione mree.
lan 39.
Glavne kanalizacione vertikale nastavljaju se radi provetravanja iznad krova, terase, ili drugog
otvora iz prostora za stanovanje, tako da svojim funkcionisanjem ne utiu na kvalitet stambenog
komfora.
Vie krajeva vertikala iznad najviih odvoda mogu se spajati u jedan zajedniki uz njegovo
srazmerno proirenje i obaveznu ugradnju prinudne ventilacije.
Zabranjeno je spajanje sprovodnika za provetravanje sa dimnjacima ili drugim kanalima za
provetravanje u zgradi.
 Grejanje, ventilacija i hlaenje
lan 40.
Stambena zgrada i pripadajue stambene jedinice moraju imati definisan osnovni sistem
grejanja.
Kada se stambena zgrada prikljuuje na daljinski sistem grejanja ili dovod energenta (gas),
sistem grejanja kao i potrebni prostori za smetaj instalacija i opreme definiu se projektom u
skladu sa potrebnim kapacitetima i uslovima nosilaca javnih ovlaenja.
Kada se u zgradi projektuje kotlarnica obavezno se projektuje i prostor za skladitenje goriva, u
zavisnosti od vrste goriva, a u skladu sa tehnikim propisima i standardima.
Kada se projektuje grejanje stana na vrsto gorivo, obavezno je projektovanje prostora za
smetaj goriva koji mora biti izdvojen iz celine stana.
lan 41.
Za daljinsko i centralno grejanje, kao i centralnu pripremu tople vode, projektom se mora
predvideti mogunost jednovremene ugradnje opreme za merenje utroka energije za svaki stan
pojedinano.
Zagrevanjem prostora i prostorija u stanu, u zavisnosti od namene postiu se vrednosti od 20
do 24C.
lan 42.
Individualni klima ureaji se ne mogu koristiti kao iskljuivi sistem za zagrevanje stana.
Projektom je potrebno predvideti odgovarajuu poziciju ureaja, elektro prikljuak i glavne
vertikale za odvode.
Spoljanje jedinice klima ureaja moraju biti pozicionirane tako da budu primerene
arhitektonskom izrazu objekta.
lan 43.
Instalacije vetakog provetravanja moraju se predvideti za sledee prostore u stanu: prostor
za pripremanje hrane (kuhinja), kupatilo, WC i kuhinjske ostave.
lan 44.
Kada nije planirano prirodno provetravanje, instalacije vetakog provetravanja moraju se
planirati za stepenini prostor objekta, kao i za tehnike prostore toplotno predajne stanice i
prostorije za smetaj akumulatora, ukoliko postoje.
lan 45.
Instalacije vetakog provetravanja moraju se planirati za sledee tehnike prostore: prostor za
smetaj elektro-mainske opreme za lift i liftovska okna, prostorija agregata za proizvodnju
elektrine energije, garaa i kotlarnica a u skladu sa posebnim propisima koji ureuju navedene
oblasti ili uslovima javnih komunalnih preduzea.

Elektrine instalacije
lan 46.
Sve stambene zgrade i stanovi moraju biti opremljene elektroenergetskim instalacijama koje
omoguavaju normalan boravak bez dnevne svetlosti kao i korienje troila elektrine energije
uobiajenih za ovu vrstu objekata, a u skladu sa propisima kojima se ureuje ova oblast.
Sve stambene zgrade i stanovi moraju biti opremljeni elektronsko komunikacionom mreom
koja se planira, instalira, koristi i odrava u skladu sa vaeim propisima koji reguliu oblast
elektronskih komunikacija.
lan 47.
Kada je ugradnja transformatorske stanice planirana u sklopu stambene zgrade, prostoriju za
smetaj transformatorske stanice potrebno je na odgovarajui nain izolovati od buke i jonizujuih
zraenja, u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita od buke i jonizujuih zraenja.
Stambene prostorije stana ne mogu se graniiti sa prostorijom u kojoj je smetena
transformatorska stanica.
lan 48.
 Svaka prostorna jedinica (potroa) mora imati posebno brojilo (stan, poslovni prostor,
kotlarnica, itd.).
Koncentracija brojila za stambenu zgradu sa vie stanova izvodi se u razvodnim ormanima.
Viespratne zgrade mogu imati jedan ili vie razvodnih ormana. Ukoliko se ne moe obezbediti
koncentracija merno razvodnih ormana u prizemlju objekta, onda se, uz saglasnost ovlaenog
distributera, razvodni ormani postavljaju po etaama.
Razvodni ormani sa brojilima postavljaju se u stepeninom prostoru ili ulaznom holu zgrade, u
za to predvienim niama, ili prostoriji u neposrednoj blizini vertikalnog kanala za usponske
vodove. Orman sa brojilima ne ugrauje se u podrumski prostor.
Napojni vodovi moraju biti propisno zatieni i ne mogu biti vidni.
Razvodna tabla stana sa automatskim osiguraima postavlja se u ulaznoj zoni stana, a njene
dimenzije uslovljene su karakteristikama projektovane opreme.
Sigurnosno (protivpanino) svetlo planira se u stepeninom prostoru stambene zgrade, kao
odvojene, posebno obeleene svetiljke.
lan 49.
U stambenoj zgradi se planira instalacija zajednikog antenskog sistema i/ili mogunost razvoda
za kablovski distribucioni sistem.
Stanovi veliine do dvoiposobnog moraju imati najmanje jednu prikljunicu za zajedniki
antenski sistem i/ili kablovski distribucioni sistem, dok stanovi vei od dvoiposobnog moraju imati
najmanje dve prikljunice za zajedniki antenski i/ili kablovski distribucioni sistem, odnosno u
svakoj sobi po jednu.
lan 50.
U stambenoj zgradi se planira interfonski sistem kojim se omoguava komunikacija i daljinsko
otvaranje ulaznih vrata zgrade.
Svaki stan mora biti opremljen elektrinom instalacijom zvune signalizacije sa ulaza u zgradu
i stan.
lan 51.
U stambenoj zgradi planira se najmanje jedan sistem telefonije i/ili drugi komunikacioni sistem.
U sluaju da je planirana instalacija telefonije, orman telefonske koncentracije planira se na
pogodnom mestu u prizemlju zgrade ili u podrumu na suvom i dostupnom mestu, a u svakom stanu
planira se najmanje jedan prikljuak za direktnu telefonsku liniju.

Ostali tehniki prostori

lan 52.
Kada su planirani tehniki prostori namenjeni odlaganju smea, smetaju liftovskog postrojenja,
toplotne podstanice, kotlarnice, prostora za pripremu sanitarne tople vode, dizel agregata, ureaja
za poveanje pritiska vode i sl. isti se pozicioniraju i dimenzioniu u skladu sa karakteristikama i
dimenzijama opreme i prostora za neometan pristup i servisiranje.
Obavezno se mora planirati prostor za vertikalne i horizontalne trase za voenje svih
predvienih instalacija u zgradi i to odgovarajuih dimenzija sa karakteristikama i dimenzijama
prostora za neometan pristup i servisiranje.
Obavezno se mora planirati prirodna ili vetaka ventilacija ovih prostora, u skladu sa tehnikim
propisima i standardima.
III. ZAVRNE ODREDBE
Stupanje na snagu
lan 53.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije", a primenjuje se od 1. juna 2013. godine.
 Struktura stana
Prostori i prostorije
G 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4 4,5 5
stana
*a) b) a) b) a) b) a) b) a) b)
min
Dnevna soba 16 17 17 18 18 18 18 19 20 21
m
Soba sa
min
zajednikim 11 11 11 11 11 11 11
m
krevetom
Soba za dve min 11 11 11 11
11 11 11 11
osobe m (x2) (x2) (x3) (x2)
Soba za jednu min 7 7 7 7 7
7 7 7 7
osobu m (x2) (x3) (x2) (x3) (x2)
min
Obedovanje 3,1 4,0 4,0 4,0 4,0 5,8 5,8 8,5 8,5
m
Pripremanje min
3,4 4,0 4,0 5,5 6,0 6,5 6,5 6,5 6,5
hrane (kuhinja) m
Plakarska
ostava za min
0,4 0,4 0,6 0,6 0,7 0,7 0,9 0,9 1,1 1,1
potrebe m
domainstva
Plakarska min
0,4 0,4 0,6 0,6 0,7 0,7 0,9 0,9 1,1 1,1
ostava za hranu m
min
Kupatilo 2,6 3,3 3,3 3,5 3,5 3,7 3,7 3,8 3,8 3,8
m
WC-posebna min
1,2 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2
prostorija m
Povrine
min
balkona, loa i 1,0 1,3 2,0 2,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0
m
terasa
Minimalna
ukupna neto
min
povrina stana 27,5 32 41,3 48 58 66 77 86 97 108
m
sa
komunikacijama