Sistem modanih komora, likvor i modane opne

Unutar modanog parenhima nalazi se komunikacioni sistem upljina ispunjenih

cerebrospinalnom tenou (CSF, likvor). upljine su oznaene kao:
- parne (2) bone modane komore (vv. laterales),
- trea modana komora (ventriculus tertius),
- etvrta modana komora (v. quartus).

Bone modane komore (ventriculus lateralis)

Bone modane komore (ventriculus lateralis) su parne upljine, leva i desna, koje
se nalaze u odgovarajuim hemisferama velikog mozga. One su potkoviastog oblika,
konkavne napred i nadole. One su ujedno i najvee meu likvornim upljinama mozga.
Obloene su slojem ependimalnih elija koje se nastavljaju na istorodne elije III
modane komore. Svaka bona komora je povezana sa III modanom komorom preko svog
meukomornog otvora (foramen interventriculare- Monroi). Ovaj otvor je smeten izmeu
kolumne forniksa i prednjeg kraja talamusa. Delovi bone komore (idui od napred prema
nazad i dole) su:
- eoni, frontalni rog (cornu frontale, anterius)- nalazi se ispred Monroovog
otvora i talamusa, a ispod kolena uljevitog tela (genu corporis callosi),
- sredini deo (pars centralis)- nalazi se iznad glave repatog jedra (caput nuclei
caudati) i talamusa, koji grade njegov donji zid, krov ovog dela gradi truncus
corporis callosi, a njegov unutranji zid gradi corpus fornicis,

1
 - potiljani, okcipitalni rog (cornu occipitale, posterius)- prua se horizontalno put
nazad, ispod tapetum- a corpus callosum- a iznad sulcus calcarinus- a,
- slepooni, temporalni rog (cornu temporale, inferius)- usmeren je napred i dole i
prua se do bademastog tela (corpus amygdaloideum).
Horoidni splet (plexus choroideus) bone modane komore je potkoviastog
oblika i nalazi se u sredinem delu (pars centralis) i slepoonom rogu (cornu temporale).
Horoidni splet gradi duplikatura meke modane opne (pia mater), koja se uvlai i prolazi
delom komorske upljine, sa svojim horoidnim krvnim spletom. Pleksus je obloen
epitelom ependimalnog porekla. Horoidni pleksusi leve i desne komore se spajaju preko
Monroovih otvora. Vaskularizacija pleksusa potie, delom od a. chorioideae anterior (grana
a. carotis internae), a delom od a. chorioideae posterior (grana a. communicans posterior).
Horoidni pleksusi su inervisani granicama n. vagusa (X), n. glosopharingeusa i
simpatikim vlaknima.

III modana komora (ventriculus tertius)

III modana komora (ventriculus tertius) je upljina meumozga (diencephalon) i

predstavlja uski, vertikalno usmereni ''dep'' izmeu bonih komora. Samo je krov III
modane komore obloen tankim slojem ependimalnih elija. Okolne strukture mozga
(talamus, hipotalamus, subtalamus, optika hijazma, prednja komisura i lamina terminalis)
inebone, donji i prednji zid III komore. Tanka traka sive mase (massa intermedia) preseca
upljinu komore spajajui unutranje povrine levog i desnog talamusa. Preko parnih,
interventrikularnih, Monroovih otvora, III komora komunicira sa bonim komorama. Na
kaudalnom kraju komore se otvara Silvijev akvedukt (aqueductus cerebri- Sylvii),
komunikacija izmeu III i IV modane komore.

2
IV modana komora (ventriculus quartus)

IV modana komora (ventriculus quartus) je ventralno ograniena ponsom i

produenom modinom, a dorzalno malim mozgom. Rostralno se suava u Silvijev
akvedukt, a kaudalno u centralni kanal kimene modine. Pod IV modane komore je
poznat i po nazivu fossa rhomboidea. Komunikacije IV modane komore sa okolinom su:
- aqueductus cerebri- Sylvii, koji spaja IV sa III modanom komorom,
- apertura lateralis- Luschka, otvor lateralnog recesusa u subarahnoidalni prostor,
- apertura medialis- Magendie, otvor na kaudalnom kraju krova komore.
Horoidni pleksus IV modane komore predstavlja dobro vaskularizovanu invaginaciju
meke modane opne u srednjoj liniji krova komore. U samoj komori pleksus se grana, pod
pravim uglom, na desnu i levu polovinu koje ulaze u lateralne komorske recesuse.

Veina vidljivih likvornih upljina je obloena jednim slojem epitelijalnih elija.

Izuzetak su komore i centralni kanal kimene modine koje oblae ependim, trepljasti,
cilindrini epitel. Na mestima gde pokrivaju horoidne pleksuse, ependimalne elije su
meusobno spojene vre nego inae. Cisterne i lebovi subarahnoidalnih prostora su
pokriveni dvoslojnim ''otvorenim'' mezotelom koga iznutra gradi meka opna (pia mater), a
spolja rastresit sloj arahnoidalnih elija.
Normalni kapacitet komorskog sistema mozga se kree izmeu 16- 20 ml.
Fiziolokim se smatraju sve varijacije izmeu 7- 30 ml. Vrednosti zapremine komorskog
likvora izvan ovih granica ukazuju na patofizioloko funkcionisanje likvorne cirkulacije.
Golim okom nevidljiv deo zapremine cerebrospinalne tenosti pripada oblasti
ekstracelularnog prostora koji intimno okruuje nervne i glijalne elemente CNS- a.
zapremina modanog dela ekstracelularnog prostora se procenjuje na oko 300- 350 ml kod
odraslih osoba.
3
 Ekstracelularni prostori mozga i kimene modine su manjeg promera nego bilo gde
u organizmu. Anatomski su spojeni sa vidljivim likvorskim upljinama. Razmena tenosti
izmeu modane ekstracelularne tenosti i kapilara mozga je ograniena visokim stepenom
nepropustljivosti kapilarnih membrana u mozgu. Ova osobina endotela modanih krvnih
kapilara ini sutinu pojma krvno- modane (hematoencefalne) barijere. Hematoencefalnu
barijeru ine dve vrste elemenata.
Endotelne elije modanih kapilara, meusobno vrsto spojene (zonulae
occludentae), to spreava pasivan izlazak iz kapilara molekula veih od 20 .
Astrocitni nastavci koji intimno naleu na kapilarni zid, tako da samo tanka bazalna
membrana razdvaja dve vrste elija.
Hematoencefalna barijera je prisutna u svim delovima modane cirkulacije, sa
izuzetkom horoidnih pleksusa i neurohipofize.

Stvaranje, cirkulacija i apsorpcija cerebrospinalne tenosti (likvora)

Cerebrospinalna tenost (likvor) je ultrafiltrat krvne plazme. Oko 2/3 likvora se

stvara u horoidnim pleksusima lateralnih modanih komora. Preostala 1/3 se stvara u
pleksusima III i IV komore i, verovatno, delom u modanom parenhimu (ependimalne i
pijalne elije), odakle se likvor drenira u sistem modanih komora ili direktno u
subarahnoidalni prostor. Normalna, dnevna produkcija likvora se kree u rasponu 450- 600
ml. Znajui da se ukupna zapremina likvora kree od 50 ml (bebe), do priblino 150 ml
(odrasle osobe), jasno je da se celokupni likvor CNS- a izmeni 3- 4 puta dnevno.
Uloga likvora je preteno hidraulika (amortizacija inercionih efekata delovanja
mehanike sile na lobanju). Putem likvora se odvija i cirkulacija izvesnih, za mozak
neophodnih) hranljivih supstanci i neurotransmitera.
Po izgledu, likvor je bistra tenost. U odnosu na plazmu sadri vie natrijuma, hlora
i magnezijuma, dok su ostali sastojci prisutni u nioj koncentraciji.
Put likvorne cirkulacije ide: iz komora (gde se preteno stvara), preko velike
cisterne (cisterna magna), zadnjeg i prednjeg spinalnog subarahnoidalnog prostora,
subarahnoidalnih cisterni baze mozga, do hemisferinog subarahnoidalnog prostora gde ga
apsorbuju granulationes arachnoidales- Pacchioni, jako uveane arahnoidalne upice (villi),
i odatle dreniraju u sinus sagittalis superior. Pod uobiajenim okolnostima 85- 90% likvora
se resorbuje intrakranijalno. Preostalih 10- 15% reapsorbuju arahnoidalne upice smetene
u duralnom omotau koji omeuje duralne sinusoide dorzalnih korenova kimenih ivaca.
Svaka arahnoidalna upica se sastoji od arahnoidalnih elija koje se uvaljuju iz
subarahnoidnog prostora u/ kroz zid susednog duralnog venskog sinusa. Za razliku od
ostatka arahnoidalne opne, elije u upicama su labavo povezane i rastresito rasporeene.
Izuzimajui meusobnu labavu povezanost, arahnoidalne elije upica su po svemu sline
elijama ostatka arahnoidalne opne. Likvor lako prelazi iz subarahnoidalnog prostora u
upice, u ijem jezgru nailazi na lavirint rastresito rasporeenih arahnoidalnih elija i
meuelijskih prostora. Prema sinusu, upice su pokrivene endotelom, sastavljenim od
jednog sloja arahnoidalnih elija meusobno vrsto povezanih. Kod odraslih osoba, ovaj
endotel moe biti i vieslojan.
Endotel upica predstavlja krvno- likvornu barijeru koja ograniava brzinu prelaska
likvora u vensku cirkulaciju. Brzina reapsorpcije likvora je uslovljena:
- transviloznim gradijentom hidrostatikog pritiska (razlika izmeu pritiska
likvora i pritiska u venskom sinusu),
- presorno osetljivim otporom upice na prolazak likvora kroz nju.

4
 S obzirom na to da je endotel upica visoko propustljiv za molekule, transvilozni
gradijent osmotskih pritisaka verovatno ne igra znaajnu ulogu u brzini reapsorpcije
likvora. Likvor prelazi u venski sinus putem otvora izmeu endotelnih elija ili kroz same
endotelne elije. Iako su elije endotela meusobno vrsto spojene, na odreenim mestima
ovi spojevi nedostaju, formirajui intercelularne kanalie koji su stalno otvoreni za prelazak
likvora u krv. Likvor prolazi kroz endotelne elije putem pinocitoze, ispunjavajui
pinocitozne vezikule koje formiraju transportni lanac od arahnoidalne povrine endotela ka
duralnoj povrini. U normalnim uslovima pinocitozni transport je primarni put reapsorpcije
likvora.
Glavni pokreta cirkulacije likvora su horoidni pleksusi sa svojom ''pulsatilnom''
produkcijom likvora. Ne manje znaajan je hidrostatski pritisak stvaranja likvora koji, sam
po sebi, pokree cirkulisanje svee formiranog likvora.
Opstrukcija likvornog puta najee nastaje u Silvijevom akveduktu ili bazalnim
cisternama. Razvija se opstruktivni hidrocefalus. Rast intraventrikularnog pritiska iznad
kritinih vrednosti dovodi do otvaranja transependimalnog puta kojim se likvor apsorbuje
direktno u modanu cirkulaciju- retko se via u normalnim uslovima likvorne fiziologije.

Uloge likvora u funkcijama vitalnih organskih sistema

Niska specifina teina likvora (1.007) u odnosu na specifinu teinu modanog

parenhima (1.040) smanjuje efektivnu masu mozga (1400- 1600 g) na prividnih 47 g.
Likvor snano amortizuje dejstvo spoljne sile na vrstu strukturu lobanje i kimenog stuba.
Najbolji dokaz je zamena likvora vazduhom (pneumocephalus), pri emu bolesnici trpe bol
na svaki trzaj glave ili vrata.

5
 Likvor (zajedno sa modanom ekstracelularnom tenou) obezbeuje hemijsku
konstantnost miljea u kome prebivaju neuronalni i glijalni elementi mozga, a to je vano
za nesmetano odvijanje procesa neurotransmisije. Iako se koncentracije glukoze u plazmi
modanih kapilara neprestano menjaju, u likvoru je njihova stabilnost ouvana.
Specijalizovani aktivni transport hematoencefalne barijere (mehanizam ravnotene pumpe)
obezbeuje stabilnost koncentracija metabolita neophodnih za neometano funkcionisanje
neurotransmisije.
Maksimalna difuziona distanca izmeu likvora i bilo koje take ljudskog mozga je
15 mm, s obzirom na to da je intersticijalni prostor mozga i kimene modine u
kontinuitetu sa vidljivim likvornim prostorom. Acido- bazni status likvora utie na
regulaciju disanja, likvor i njegovu autoregulaciju, brzinu i karakter metabolikih procesa u
mozgu. Koncentracije kalcijuma, kalijuma i magnezijuma u likvoru utiu na: frekvenciju
srane radnje, arterijski krvni pritisak, vazomotorni tonus, druge autonomne reflekse,
disanje, miini tonus i emocionalno stanje. Hematoencefalna barijera regulie prisustvo
velikih molekula u likvoru, spreavajui ulazak toksinih ili potencijalno toksinih: velikih,
polarizovanih i hidrosolubilnih lekova, enzima i metabolita.

6
Modane opne

Kimenu modinu i mozak obavijaju tri modane opne (meninges):

- tvrda modanica (dura mater),
- pauinasta opna (arachnoidea mater),
- meka modana opna (pia mater).
Arahnoidea i pija mater se nazivaju i leptomeninx.

Tvrda modana opna (dura mater)

Dura mater ima dva topografska dela, jedan u kimenom kanalu (dura mater
spinalis), a drugi u lobanjskoj duplji (dura mater cranialis).
Dura mater cranialis je najdeblja i najvra modanica. Ona se sastoji od dva lista.
Spoljni list oblae unutranju stranu lobanje i predstavlja periost lobanjskih kostiju. Bogat
je krvnim sudovima i nervima. Najvaniji krvni sud dure je a. meningea media. Najvei deo
tvrde opne inervie n. trigeminus. Unutranji list dure nalee uz spoljni, od kojeg je odvojen
samo u nivou venskih sinusa lobanje. Nakon povrede modaninih arterija (naroito a.
meningeae mediae), izlivena krv razdvaja ova dva lista, stvarajui epiduralni hematom.
Inae, epiduralni prostor (spatium epidurale) postoji samo u kimenom kanalu.
Tvorevine dure mater predstavljaju duplikature unutranjeg sloja tvrde modanice,
koje delimino pregrauju intrakranijalni prostor. Najvanije su sledee tvorevine: falx
cerebri, tentorium cerebelli, falx cerebelli i diaphragma sellae.
Falx cerebri je velika duplikatura u obliku srpa. Prua se mediosagitalno, izmeu
desne i leve hemisfere velikog mozga. Polazi od cristae gali, ide kaudalno i zavrava se u
visini protuberanitiae occipitalis internae, na srednjoj liniji tentorijuma. Rostralna ivica
falksa je uzana. Kaudalna ivica je iroka i spaja se sa srednjim delom tentorijuma. U ovom
spoju se nalazi sinus rectus. Du dorzalne ivice falksa se prua sinus sagittalis superior.
Kroz slobodnu ventralnu ivicu prolazi sinus sagittalis inferior.
Tentorium cerebelli ima izgled atora koji ini krov zadnje lobanjske jame. Pripaja
se na gornjoj ivici desne i leve piramide slepoone kosti i na ivicama sulcus- a sinus
transversi. Rostralna ivica tentorijuma je slobodna i u vidu dubokog useka (incisura
tentorii), konkavnog ventralno i rostralno. Ovaj usek gradi sa poleinom turskog sedla
veliki otvor, hiatus tentorii, kroz koji prolazi mezencefalon. Tentorijum se nalazi izmeu
hemisfera malog mozga i okcipitalnih renjeva velikog mozga. On deli intrakranijalni
prostor na supra- i infratentorijalni. Jedina komunikacija izmeu ova dva prostora je hiatus
tentorii. Pri poveanju pritiska u supratentorijalnom prostoru, unkus parahipokampalne
vijuge moe da ue u hijatus (''unkalna hernijacija'') i da vri kompresiju na mezencefalon i
na zadnju modanu arteriju (ACP).
Falx cerebelli se nalazi u zadnjoj lobanjskoj jami. Pripaja se na crista occipitalis
interna. Jako je uzan, tako da samo delimino razdvaja hemisfere malog mozga, ulazei u
incisuru cerebelli posterior.
Diaphragma sellae je tvorevina dure koja ini krov sellae turcicae. Prua se od
nivoa tuberculuma sellae do, priblino, gornje ivice dorsuma sellae. Kroz njeno sredite
prolazi peteljka hipofize. Dijafragma se lateralno nastavlja gornjim i bonim zidom desnog
i levog kavernoznog sinusa.

Pauinasta modana opna (arachnoidea mater)

7
 Arahnoideja je opna koja se nalazi izmeu dure i pije mater. Ona nalee na duru,
formirajui sa njom uzan subduralni prostor (spatium subdurale). Od pije mater je
razdvojena mnogo veim, subarahnoidalnim prostorom (spatium subarachnoideum), koji je
ispunjen likvorom. Arahnoideja je tanka, avaskularna i obavija mozak ne zalazei u njegove
lebove ni u druga udubljenja. Od arahnoideje polaze uzane vezivne trake (arahnoidne
trabekule), koje se zavravaju ili na pijalnoj opni ili na krvnim sudovima mozga.
Arahnoideja i pija se uvlae u zid gornjeg sagitalnog sinusa, gradei takozvane
granulationes arachnoidales i villi arachnoidales, preko kojih se likvor drenira u venski
sistem.

Meka modana opna (pia mater)

Pija mater oblae itav mozak, tako da zalazi u sve njegove lebove i jame. Na
povrini pije se nalaze krvni sudovi mozga. Na mestima gde arteriole penetriraju u
modano tkivo, pija mater gradi cilindrine spoljne zidove perivaskularnih prostora
(Virchow- Robin- ovi prostori).

Subarahnoidalni prostor

Ovaj prostor izmeu mekih modanica je ispunjen likvorom. Prostor je uzan u

nivou vijuga i drugih ispupenja mozga. Neto je iri u visini lebova, a najprostraniji je u
predelu odgovarajuih modanih jama, gde obrazuje tzv. cisterne.

8
 Subarahnoidalne cisterne su mnogobrojne. Razlikuju se meusobno po veliini,
poloaju i sadraju.
Cisterna magna predstavlja najvee proirenje subarahnoidalnog prostora. Nalazi
se izmeu malog mozga i produene modine, pa se zove i cisterna cerebellomedularis.
Sa ovom cisternom komunicira komorni sistem mozga preko Magendi- jevog i Luschka-
inih otvora. Iz cisterne magne se moe dobiti likvor subokcipitalnom punkcijom.
Cisterna pontocerebellaris obuhvata istoimeni prostor zadnje lobanjske jame.
Cisterna interpeduncularis lei izmeu crus cerebri mezencefalona, a cisterna
quadrigeminalis je iznad tektuma mezencefalona. Oko optike hijazme se nalazi cisterna
chiasmatica koja se bono produava u cisterna fossae lateralis cerebri (Sylvi- jeva
cisterna). Oko korpusa kalozuma postoji cisterna pericallosa. U kimenom kanalu se
nalazi velika cisterna lumbalis.