Najvea ljubavna srea je da se maglovite uspomene na nekadanju ushienost ponovo pretvore u strasnu i

zanosnu elju za tim partnerom

prof. dr Petar Kosti, psiholog

INIOCI SEKSUALNOG PONAANJA HLEB I SO NAEG IVOTA IVOT, LJUBAV I SEKS
(Objavljeno u "Psihologiji danas", broj 13/14, leto-jesen 2001, str. 14-25, Drutvo za bihevioralnu
teoriju i praksu, Ni)

Piui na temu ljubavi i seksa pred autorom se ispreilo vie problema. Najpre, niko do sada nije potpuno
zadovoljavajue razjasnio veze i odnose ovih entiteta. Da jeste, mi ne bi imali ta da istraujemo niti o emu
da piemo. Nije da se ljudi nisu trudili: naunici, pesnici, pustolovi, filmadije i obini smrtnici pritisnuti
jednim, drugim ili s oba problema. Svakako, naune radoznalosti ima i onda kada nema problema. Dalje,
autorovo privatno iskustvo iz obe oblasti, prve pogotovu, nije ni spomena vredno. Ta manjkavost je
nadoknaena pomou dva izvora. Prvo, pregledao sam beleke pisane tokom dvadesetogorinjeg voenja
psiholokog savetovalita za studente vojne akademije. Drugo, analizirao sam podatke iz dva istraivanja:
prvo ("Seksualno ponaanje") je izvelo Drutvo za bihevioralnu teoriju i praksu iz Nia. Drugo istraivanje
("Sexual Research Serbian Response") je samostalno sprovela (i finansirala) gospoica Tea Nikoli iz
Beograda1.

Dalje, seks jeste objektivna injenica ali ljubav izvire iz tamnih, iracionalnih dubina, ljudskih bia, tako da je
samo subjektivno iskustvo posredovano nepreciznim verbalnim ponaanjem njenih aktera. Ljubav je sadraj
svesti, a seks stvarno ponaanje. Najzad, nijedno ponaanje nije toliko individualizovano kao ponaanje u
ljubavi i seksu: svaka osoba bilo kog pola ili pokuava da sebi "skroji" partnera u seksu i ljubavi po svojoj
meri - kao odelo - ili nastoji da se prilagodi svom partneru, da mu postane "udobna" kao "stara cipela".
Nijedno ni drugo nije sasvim dobro. Otuda tako mnogo nesporazuma meu njima.

Svakako se mora postaviti pitanje krajnje svrhe ljubavi i seksa u naim ivotima. Najpre je njihovo
postojanje je dokaz vrhunske mudrosti Priroda (ili Boga). Svima dostupno vrhunsko uivanje spareno je sa
produenjem vrste. Svako drugaije reenje bilo bi strana bioloka greka ija bi posledica mogla biti
jednaka sudbini dinosaurusa. Oni su jadni, tako moni i golemi, unapred bili osueni na izumiranje zato to
je njihovo parenje bilo ravno izuzetnom podvigu. Ni ljudsko zdruivanje u parove, a zatim parenje u paru
nije jednostavan poduhvat. Naime, ljudski razum je mono sredstvo da se izigra Priroda ljudi uivaju, a
Priroda biva uskraena za svoj deo toga kolaa decu.

Zbog bioloke potrebe za promenom, nakon zadovoljenja seksualne gladi ljudski par bi se razvrgao ("kud
koji mili moji"), a eventualne posledice (dete) bili bi preputeni samo jednom od njih majci (zbog njenog
materinskog motiva). Ljudska beba je najbespomonije mladune u prirodi, a ena je, navodno, "slabiji pol".
Zato se ovakvo dogaanje ne svia Maci Prirodi. Da se raskid meu uivaocima seksa ne bi desio, bar ne
tako brzo, Priroda smilja ljubav. Okovani ljubavlju roditelji ele da se staraju o svom edu. "Dobra deca" od
kojih e postati dobri ljudi su rezultat udruenih napora oba roditelja.

Dalje, nije samo seksualno uivanje pokreta produenja vrste. Deca sama po sebi su dovoljna nagrada za
naporne mehanizme pokretanja i odravanja parova. Postoji roditeljski nagon, ali ga je pametnije zvati
materinskim zato to je mnogo snaniji kod ena nego kod mukaraca. Spareni ljudi ele "svoj dom", "svoj
sto", "svoju postelju" i "svoju decu". Na izvestan nain, deca su garant ljudske veze. Osobe, koje su po
drugi put u braku, decu dele na "tvoju" i "moju" ali ele da imaju i "nau". Ta elja moe da bude sasvim
nezavisna od meusobnog seksualnog zadovoljenja. ene u paralelnim vezama sa vie mukaraca odabiraju
svesno i namerno jednog s kim e zaeti. Za to vreme one proreuju ili sasvim prekidaju seksualne odnose sa
svim drugim partnerima. Jedna udata dama nemilosrdno stavlja svog vanbranog partnera pred problem koji
nema vie od dva reenja: "Ja elim bebu, ali njen otac mora da bude i moj mu. Biraj!". ta mislite, dragi
1
Sa ospoicom Teom smo razmenili podatke: mi smo njoj dali deo naih, a ona je nama ustupila sve svoje.
Zahvaljujemo joj se na takvoj ljubaznosti. Istraivanja su sprovedena sasvim nezavisno, nezavisnom metoologijom i
na nezavisnim (i nejednakim) uzorcima. Naravno, bilo je neminovno da neke stavke naih upitnika budu jednake.
Iznenaujue je da nema velikih razlika meu naim rezultatima. One razlike koje postoje mogu se pripisati mestu
stanovanja ispitanika. Teini ispitanici (N=200, 103 ene i 97 mukaraca) su, ne samo beograani po mestu stanovanja
ve je njih 59% u Beogradu i roeno. Zato smo u ovom radu koristili samo nae rezultate dobijene na ispitanicima iz
cele zemlje. Ipak, poreenja radi, iz Teinih rezultata, navodimo procente broja seksualnih partnera za ene. 15% je
imalo jednog partnera, 11% dvojiicu, 7% tri, 41% je imalo od 4 do 10 partnera i 25% Teinih ispitanica je isprobalo
izmeu 11 i 70 mukaraca tokom svog ivota. Oigledno je da su beograanke seksualno aktivnije od prigodnog uzorka
iz opte populacije.
itaoe, da li je na klijent svoje strasne ljubavne rei, izgovorene u zanosu seksualne igre "overio" inom
razvoda i ponovnog venanja?

Najzad, racionalan razlog za ljubavno-seksualne veze jeste svest o granicama prolaznog pojedinanog
ljudskog ivota. Mi kao pojedinci prevazilazimo sopstvenu egzistenciju ako na vreme stvorimo potomstvo.
Naravno, moete pokuati da postanete akademik (dakle, "besmrtnik"), ali je to retka prilika. Za svaki sluaj,
oko elite da se vae trajanje ne zavri vaom smru, uzmite za ruku svog partnera, recite mu par ljubavnih
rei i odvedite ga u krevet. Ako ste dobro uvremenili prethodna dogaanja nije neophodno da se u krevetu
ba rastopite od milja. Va e trud biti nagraen.

Seks, seks, seks i ponekad ljubav

*Moda zapitate mukarca "ta mislite da li je prosena ena vie volela ili se vie seksualno troila" veina
e odgovoriti "ljubav, a ne seks je smisao ivota ena". Na isto pitanje upueno enama dobijate odgovor
"seks, seks pa ljubav". I vi, potovani itaoe, zasigurno na isto pitanje odgovarate zavisno od svog pola. Ko
tano odgovara? ene, naravno! Pogledajmo nau prvu nepristojnu tabelu.

Prva nepristojna tabela: Ukrtanje broja voljenih i telesnih partnera za oba pola
BROJ LJUBLJENIH (SEKSUALNIH PARTNERA)
BROJ
Pol etiri do Jedanaest i SUME
VOLJENIH Jedan Dva Tri
deset vie
Muko 37 (27%) 9 (7%) 13 (10%) 60 (45%) 15 (11%) 134
Jedan
ensko 150 (60%) 22 (9%) 29 (12%) 43 (17%) 4 (2%) 248
Muko 16 (13%) 20 (16%) 11 (9%) 53 (43%) 22 (18%) 122
Dva
ensko 81 (31%) 78 (30%) 35 (13%) 60 (23%) 7 (3%) 261
Muko 16 (17%) 10 (10%) 16 (17%) 36 (38%) 17 (18%) 95
Tri
ensko 45 (28%) 32 (20%) 25 (15%) 53 (33%) 7 (4%) 162
etiri do Muko 22 (17%) 12 (9%) 12 (9%) 51 (39%) 35 (26%) 132
deset ensko 14 (16%) 11 (13%) 8 (9%) 44 (51%) 9 (10%) 86
Jedanaest i Muko 1 (4%) 2 (9%) 1 (4%) 5 (23%) 13 (59%) 22
vie ensko 0 (0%) 0 (0%) 0 (0%) 1 (100%) 0 (0%) 1
Muko 92 53 53 205 102 505
SUME (r = 0.16) (18%) (10%) (10%) (41%) (20%) (100%)
(r = 0.29) ensko 290 143 97 201 27 758
(r = 0.32) (38%) (19%) (13%) (26%) (4%) (100%)

*Ako pogledamo rubruku "voljeni" za enski pol i jednog seksualnog partnera uoiemo da je od 248 ena
koje su volele samo jednog mukarca najvei broj njih (150 ili 60%) je imalo, tome sledstveno, takoe
jednog seksualnog partnera. Samo etiri dame (2%) su se, i pored jedne jedine ljubavi, u ivotu ba "troile"
imajui jedanaest i vie seksualnih partnera. U istom redu, ali za mukarce jedinu voljenu imalo je njih 134,
ali je manje od treine (37-27%) seksualno optilo sa jednom partnerkom, verovato najee, sa onom koju
su i voleli. U kategoriji nesaglasja, pet puta vie mukaraca (15-11%) nego ena je ivelo seksualno nezasito
imajui jedanaest (ili vie) partnerki. Ukupno posmatrano od 505 mukaraca njih 92 (18%) imalo je samo
jednog seksualnog partnera u dosadanjem ivotu prema 290 (38%) ena od njih 758. Na osnovu koeficijenta
korelacije (r) lako se izraunava da je samo 3% mukih i 10% enskih seksualnih partnera voljeno. 2

Druga, bezobrazna tabela jeste statistiki opis prve nepristojne sa navoenjem proseka (AS) i prosenih
odstupanja od tog proseka (SD).
Mukarci vole (N = 609) AS = 3.76 SD = 4.74 ene vole (N = 917) AS = 2.29 SD = 1.71
Mukarci ljube (N = 541) AS = 8.26 SD = 11.52 ene ljube (N = 791) AS = 3.27 SD = 3.45

2
Ovaj autor ne moe da odoli napasti a da, u ovom kontekstu, ne navede neke pikanterije iz Teinih rezultata. Na pitanje
"Da li ste ikada imali seks sa osobom kojoj ste platili za to" potvrdno je odgovorilo 27% mukaraca i samo jedna ena.
Dalje, u prethodnoj godini, 84% mukaraca i 43% ena gledalo je porno filmove, 4% mukaraca i 9% ena su se
fotografisali goli, 5% mukaraca i jedna ena su snimali sebe dok su "masturbirali ili imali seks" i 11% mukaraca (2%
ena) je "zvalo telefonski seks".
*Razliiti su statistiki pokazatelji s obzirom na pol. ene dvostruko ree menjaju ne samo ljubavi ve i
ljubavnike, ali su u ovom drugom sluaju individualne razlike ogromne, kod jednih i kod drugih. Praktino,
ene i mukarci su vie slini nego razliiti jedino u pogledu unutarpolnih razlika. Kod oba pola je
standardna devijacija (SD) vea od proseka (AS) za broj seksualnih partnera, ali je samo za mukarce vee
odstupanje od proseka kada se posmatraju ljubavi! To je objanjenje za jednu, prividnu, neloginost. Naime,
gde i kako su mukarci pribavili pet partnerki vie nego ene partnera (8.26 prema 3.27)? Oito je da veliki
broj mukaraca seksualno opti sa manjim brojem ena, a to proizilazi iz, inae statistiki retkog, raskoraka
veliine nekog proseka i prosenih odstupanja pojedinaca od tog proseka. Uporeivanjem samo ova dva
statistika (AS i SD) moramo zakljuiti da meu enama i mukarcima postoji monogamno orjentisana veina
i promiskuitetna manjina.

*I koje je objanjenje za ove podatke da broj voljenih nadmauje broj ljubljenih? Najpre, biologistiko: seks
je bioloka potreba, a ljubav je samo psiho-socijalna manifestacija ove bioloke potrebe. Svi se ljudi, manje-
vie, "kreu" zato to su ivotinje, ali se neki pri tom i, manje-vie, vole zato to su ljudi. Drugim reima,
najvei broj mukaraca i daleko manje ena ponaaju se u intimnoj sferi krajnje pargmatistiki:ljubav je
dobra za seks, ali nije neophodna.

*Jasno je da moe da bude validno i kognitivistiko objanjenje: svi su se parovi, manje-vie, u poetku
seksualne veze i voleli, ali su to u zajednikom ivotu svakidanjim osujeenjima ili nerazreenim sukobima
potisnuli, pa zaboravili. Dakle, razdojili su u seanju osnove svojih partnerskih veza, seks i ljubav, prvo su
zapamtili, a drugo zaboravili. Na primer, dvoje se zavole, snagu ljubavi testiraju u krevetu, pa stupe u brak.
ivot pone da razjeda njihova ljubavna oseanja. Dokaz da to nije tano moe se ispitati uporeivanjem
broja ljuvavnih i seksualnih partnera po uzrastima. Praktino je na svim uzrastima seksualnog (i
hronolokog) ivota vei je broj seksualnih od broja ljubavnih veza. Ovome protivurei opta tvrdnja, ali i
subjektivno iskustvo mnogih naih klijenata da ljubav moe da traje i onda kada zaborav prekrije iskustvo
ulnih uspomena. "Dok smo bili u vezi kresali smo se kao tuke. Kada smo se razdvojili, ma koliko eleo da
setim erotskih scena, muslima su mi se nametali, iskljuivo, trenuci bliskosti i nenosti". Vervovatno ovo vai
uvek, ili skoro uvek, kada ljubavnici brakom ne testiraju snagu svoje veze.

*I tree objanjenje, neuroloko, ne mora da bude neprihvatljivo. Prema nekim novijim istraivanjima (SJ)
ljudi mogu samo izvesno vreme (ne vie od godinu dana) da podnesu snaan pozitivan stres uzrokovan
voljenjem i zaljubljenou. Svest zaljubljenih je preplavljena slikama voljene osobe, njenim reima,
dodirima i mirisima...Na klijent veli "Dok je trajalo, ba je trajalo. Budan, na nju sam mislio, u snu nju
sam sanjao". Dakle, snana ljubav visoko optereuje nervni sistem zato traje kratko ali se ne zaboravlja brzo.
Pesnik kae, (Bukovski) "Ljubav je dobra za one koji mogu da izdre psihiko optereenje.To je kao da na
leima nosi punu kantu govana preko hune reke mokrae".

Ipak, ovaj autor deli miljenje veine onih koji su na svojim leima nosili ljubavne terete: oni su okusili "so i
hleb" ljudskih ivota. ak i ekstremno racionalni pravniki umovi imaju razumevanja za (samo)ubistva
ljubavnika pa im pridaju atribut "iz strasti". Samo smrt, i to ponekad ne uvek, moe biti jaa od ljubavi.
Kao prilog ovoj tvrdnji navodimo rei Alvareza (1975) da reni policajci Londona mogu nepogreivo da
razdvoje nesrene ljubavnike od ostalih, pogotovu "bilansnih" samoubica: oni uvek imaju polomljene nokte
na rukama zato to su hteli da spasu ivot, oigledno neuspeno, pokuavajui da se uspuu uz metalne
stubove mosta na Temzi jer su, pogledavi u lice smrti, prekasno shvatili da nje, ipak (smrti), nije vredna
voljena ena3.

*Seksualno ponaanje: dimenzije

"Lekari tvrde da seksualna aktivnost pospeuje krvotok, otklanja bol, smanjuje napetost, a moda ak i jaa
imunitet. ene koje su seksualno zodovoljne manje pate od stresa, samopuzdanije su i dobro izgledaju: koa
im je ista i sjajna (svilenkasta), a kosa deluje gue. Najzad, redovnim seksom utedeete novac koji bi ste
dali za aerobik ili teretanu, zato to je napor u seksu legitiman nain fizikog vebanja". Postoji nekoliko
aspekata seksualnog ponaanja od koga zavise sve gore navedene seksualne blagodeti (prema Huer-u).

*Ljubav i voljenje. U svakoj novoj vezi ljubav je "predigra" seksualnom susretu. Pa ipak se moramo
sloiti sa jednim autorom koji tvrdi da su "retki parovi kod kojih je polna udnja oplemenjena ljubavlju, kada
prestaje biti izraz sebinog upranjavanja seksa i postaje in darivanja. Tamo gde seks dobro funkcionie,
3
ene dva puta ee pokuavaju i dva puta ree uspevaju da izvre samoubistvo (Biro, 1982), ali se one retko ubijaju
zbog ljubavi. To je, naravno, dokaz vie da su one, ne samo pametnije ve zrelije i emotivno stabilnije od mukaraca.
nedostajae sentimentalna intimnost. I obrnuto: gde je veza ispunjena romantinom ljubavlju, seks e
predstavljati prizemljujuu konicu koja nee dozvoliti romantiarima da se smire u oblacima bestelesnih
matanja." (Nepoznati autor, 2001). Sa druge strane, teko da moe biti sporna opta prevlast ljubavi nad
seksom. Iz svake ljubavne veze, u principu pre ili kasnije, izrae i seksualna. Meutim, iz dobrog seksa
nastae samo jo bolji seks, retko (da li ikada?) i ljubav. Ljubav ima mo da popravi ili uini manje bitnim
lo seks, da pomiri partnere u njihovim mnogobrojnim razmiricama ili neskladima. Loa seksualna veza, bez
ljubavi brzo se raspada. Ni sama zadovoljenost (orgazam) ne garantuje bilo kakvu ljubav. Na klijent veli
"najsnanije, skoro onesveujue, orgazme doiveo sam sa enom koja mi jeste prijala, ali nisam bio lud od
ljubavi. Najvie, do bola, voleo sam osobu koja mi nije prijala i sa kojom, najee, nisam svravao
(uvajui je od zaea). Drugi klijent veli "kad bilo skim svri, ona ena na koju posle toga misli - nju i
voli". Ako se ljubavnici rastanu uvek e njihovom buduem ivotu postojati meusobna naklonost i nenost,
a kada se rastanu seksualni partneri ostaje samo jedna crta vie za one koji vole da "broje".

Stupanja u seksualne odnose odmah po upoznavanju spreava raanje ljubavi: Izvesno vreme nezadovoljena
seksualna glad za nekom osobom, uz druge povoljne psiholoke uslove, zasigurno e rezultirati ljubavlju.
ene to mnogo bolje znaju od mukaraca. One ele da u seks stupe zbog ljubavi zato u poektu veze vie
mame, nagovetavaju i obeavaju. Strpljiv mukarac, obino, biva izdano i nesebino nagraen. Po svemu
sudei, od svih seksualnih partnera, buduim muevima se "rajska vrata" otvaraju najkasnije. Naravno, nije
zanemarljiv ni "moralni aspekt". Samo e glupavi mukarci munjevit odlazak u krevet pripisati svojoj
fatalnoj neodoljivosti. Svi ostali e, ispravno, zakljuiti da su "brze ene - lake ene".

*Upravo snana seksualna privlanost ima vezujue efekte: "vanzemaljski" seks takoe moe da potire
inkompatibilnost partnera. Oni se ne vole, ali opstaju u vezi (najee branoj), a u krevetu mire nepomirljive
stavove i shvatanja. Na klijent za svog partnera kae, "seks s s njom je izvestan, siguran i pouzdano dobar",
ali je, ipak, vara u vanbranoj vezi4. Beznadena ljubav moe da deluje koei na budue seksualne i
ljubavne veze tako to blokira seksualnu aparaturu, mukarca pogotovu, spreavajui ostvarenje seksualog
odnosa sa novim partnerom. Pesnik (Cvetajeva) kae "Da volim sama ne mogu, jer volim njega, i ne elim
jer volim njega. Nikoga ne elim osim njega, a njega nikada neu imati". Slino ali u seksualnoj sferi veli
jedan na klijent "vie godina posle nje mogao sam da kreem samo moje bive devojke, nijednu novu; sa
svakom novom bio bih impotentan". Dalje, ljubav daje smisao i svrhu ivotu i razvija lino oseanje
pripadanja pa i jaa oseanje samopouzdanja pogotovu u zrelim godinama kada uminu strasti i mogunosti
za njihovo izazivanje kod suprotnog pola. Onda kada ivite sa partnerom koga ne volite, ne ivite ve samo
trajete, a to se moe popraviti "platonskim vezama" (koje oboavaju ene) ili voajerskim "virenjem" u tue
ljubavi na filmovima ili u romanima (koje oba pola vole).

*Bilo-kako-bilo, samo voljenje je znaajan elemenat ne samo platonskih ve i homoseksualnih veza premda
su bioloki obe sasvim beskorisne. Nije retko, da ljubavna oseanja budu odvojena od seksualnog ponaanja
i u homoseksualnim vezama. Jednostavno, jednog partnera istog pola volite, a s drugim se kreete.
Oseajnost nije samo ljudska povlastica ni u sferi istopolne ljubavi. Lorenc ih nalazi i meu ivotinjama pa
veli "Svaki od gusana se, u homoseksualnom paru, ponaa kao savreno normalan mujak i, da ume da
govori rekao bi, >mnogo volim svoju enu, ali je ona beznadeno frigidna"5.

*A za lino blagostanje pojedinca vana je i sama svest o ljubavnim oseanjima. Moli mene jedna drugarica
(ivi u stabilnom braku) da joj pribavim neke line podatke o radijskom muzikom voditelju u koga se,
sluajui ga, "zaljubila". Poto sam poznavao neke ljude sa radija ja joj predloim da ga i lino upozna. A
ona reaguje ustro "jesi li ti normalan, ja samo hou da ga volim, ne da se snjim tucam". Zapravo nita tako
ne moe da "rascveta" fiziki izgled sredovenih ljudi u zaparloenim brakovima kao izvanbrana ljubavna
veza. Naravno, to ima svoje bioloke uzroke: priroda oekuje "prirodne" rezultate seksualne veze pa njene
aktere obdaruje "mladou i zdravljem" da bi imao ko da se brine o rodu i porodu.

*Vie su mukarci, za razliku od ena, skloni da potenciraju sirovo seksualnu dimenziju veze zanemarujui
sve ostalo. Jedan klijent pria "posle mlitavog seksa, nesrean to je nisam "rasturio" shodno mojim
4
Ako je verovati Vuku (Karadiu) i njegovom "Crvenom banu" srpski narod ima isto predanje koje, u stihu, glasi:
"Sve ptiice lepo poje,
ali kos, ali kos.
I domain dobro jebe,
ali gost, ali gost"
5
Lorenc ima na umu injenicu da mnoge manifestne ivotinjske homoseksualne veze ne poznaju "pasivne i aktivne"
partnere. Doslovno, on veli "Dva gusana koji se ponaaju kao brani par, mada ne mogu da se pare. Nikada im to ne
uspeva uvek zaboravljaju da onaj drugi odbija da bude zajahan, a svakog prolea to iznova pokuavaju".
kriterijumima, izvinjavam joj se, a ona e meni uteno: Da me tucaju mogu na svakom oku, ali osim tebe
nemam skim da vodim ljubav". Seks, ali ne i ljubav, moete imati bilo skim, raunajui i osobe koje "prodaju
svoje telo". Zato se i kae da je "lake imati snoaj sa osobom koju ne volite nego se sa njom ljubiti".
Unovavanje ljubavi nikome nije polo za rukom zato to, dugorono posmatrano, nju ne moete ni da
prodate ni da kupite.

Zadovoljenje. *I svaki prolaznik na ulici, kada vidi zagrljeni par, zna da nam mnogo prija i samo stanje
voljenja, ali je idealno kada seksualni akt kulminira orgazmom oboje partnera. Naime, ljubavnom igrom
progresivnvo raste opta tenzija, poveava se strast, narastaju muko-enske suprotnosti u neuralnim
strukturama mozga, zateu se miii koji su neposredno tangirani sudarom tela partnera...pa je zato
oekivano da se ljubavna pria zavri hepiendom. Ipak, kao to veli Zdravkovi "nemojte juriti orgazam po
svaku cenu jer ete propustiti sve ostalo". Ve na Zdravkovieve opaske moe se zakljuiti da su sloene
veze izmeu izmeu orgazma i zadovoljstva sopstvenim seksualnim ivotom. Svakako, izmeu sadovoljstva
seksom i njegovog orgastikog ishoda jeste pozitivna. Uvek ili skoro uvek doivljavanje orgazma rezultira
veim oseanjem zadovoljstva. Ali u jednom istraivanju 27% ena koje nikada ili skoro nikada ne doive
orgazam tvrde da se, dok vode ljubav, oseaju manje-vie prijatno, a neke od njih, ak kau, da im je voenje
ljubavi "najprijatniji doivljaj u ivotu". Praktino, to znai da svaka seksualna igra ne mora da kulminira
klimaksom.

*"Jedno je sigurno", kae Simon de Bovoar, prema Dalmasu "za mukarca koitus ima odreeni bioliki
zavretak... Dok je kod ene kraj ve od poetka neizvestan, i vie psihike nego fizioloke prirode; ona
eli uzbuenje, uivanje ali njeno telo ne odaje neki odreeni zakljuak ljubavnog ina: iz tog razloga za
nju koitus nikada nije potpuno zavren. Uivanje mukarca raste strelovito: kad dostigne izvestan nivo
ono kulminira i umire naglo u orgazmu... ena uiva itavim telom; kod nje uivanje nije usredsreeno
uvek na genitalni sistem; pa ak i tada vaginalne kontrakcije pre nego pravi orgazam, prestavljaju
sistem talasanja koja se ritmiki raaju, nestaju, ponovo se javljaju, slabe, na momente dostiu paroksizam,
zatim slabe, rasplinjavaju se a da nikad potpuno ne umru..." Iz ovog sjajnog citata jasno proistie da
zavrno zadovoljenje ima potpuno razliit ishod i smisao za mukarca i enu. Upravo to dozvoljava da
relativno esta anorgazminost ena u reproduktivnom periodu (do 30%) ne umanjuje njihovu seksualnu
elju, zato to bi manje seksa znailo i jo manje dece.

Sklad meu partnerima. *Evo ta vam predlaem: Zamislite igru, slinu fudbalskoj, sa sledeim pravilima.
Igra se, najee, nou pogotovu kada je no topla, a mesec pun. Teren je mirisan cvetni umski proplanak,
najmanje povrine 2x1.5m2. Svuda su golovi ("vrata"), neuporedivo manji od onih za mali fudbal. Igrai su
par, mukarac i ena, po pravilu - goli. Igra poinje bilo gde na terenu, a zavrava se na onom golu koji igrai
solidarno i zajedno odaberu. Igra se loptom od skupocenog kristala. Cilj igre je da igrai zajedno "vode"
loptu celim proplankom svim delovima tela, najmanje 30 munuta (to due to bolje). Ako lopta dodirne
zemlju - razbie se (setite se, kristalna je). Igra se zavrava time to, ena prva "provlai loptu kroz vrata" i
vraa je mukarcu da bi i on "postigao go". Dakle, optimalno je da istovremeno i zajedno "pucaju" da bi
oboje bili pobednici. Oigledno je da ekipa dobija samo ako svaki od igraa postigne bar po jedan pogodak.
Tada lopta moe i da eksplodira. Upotreba pomonih srestava, osim golih delova tela, nije zabranjena, mada
je znak "loeg ukusa". Za njihovo uvoenje neophodan je konsenzus. Potpuna saglasnost je nuna i ako neko
od igraa poeli da izvodi aave finte. Igrai mogu odluiti, ali pravilo ne vai za svaku igru, da ekipa negde
timski grei ako "esto na teren utravaju neki klinci". Svako krenje bilo kojeg pravila donosi kaznene
bodove: jedan eni, a mukarcu dva. Dok ima poraza nema odmora. Porazi obavezuje igrae da ponove
utakmicu, to pre, da bi, potujui pravila, oboje postigli barem jedan gol. este su utakmice "bez dva gola"
znak su loe sastavljenog tima pa e se desiti da, pre ili kasnije neko od igraa, na teren za dvoje, uvede
"treeg kao drugog". To nije protiv pravila: za sve vai bioloki zakon da se igra mora igrati. Eto to je, po
mom miljenju, seksualni sklad. Na osnovu ove metaforine prie moe se zakljuiti da se partnerska
usklaenost odnosi na brzine pokreta, njihov ritam i menjanja uloge aktivnog-pasivnog "inioca".

Uestalost je jedno od retkih podruja gde su ene i mukarci iz naeg istraivanja potpuno saglasni. Na
pitanje "Ako bi vam partner bio na raspolaganju, koliko bi ste esto vodili ljubav" 637 mukaraca i 800
ena, od ukupno 1826 naih ispitanika, viu uglas "tri do pet puta nedeljno". Veliki je praktini znaaj ovog
nalaza koji emo nesebino podeliti sa naim itaocima. Ako primetite da vaeg partnera preesto "boli
glava" kada bi vi da vodite ljubav ozbiljno se zamislite ta nije u redu sa vaim pristupom ili izvedbom te
sfere partnerstva. Nije na odmet da obratite panju i na vae prijatelje i komije. Nije iskljueno da oni vas
vole (prijateljsko-kominski), a "kreu" se sa vaim "jedinim".
Trajanje: *Ba prosena ena trai vie vremena za seksualni dogaaj od prosenog mukarca, Zato su u
mukom svetu popularrne one dame koje, vojniki reeno, >eksplodiraju kao mine<, ali se mogu viekratno
koristiti. Ve legendarni Kinsi (prema nepoznatom autoru, 2000) u tom pogledu navodi biser: "Seam se
jedne ene koja je bila u stanju da doivi izmeu 15 i 20 orgazama za samo 20 minuta. ak i najobini dodir
je mogao probuditi seksualno uzbuenje kod nje. Posmatrajui je i za vreme masturbiranja i tokom snoaja
otkrili smo da se prvi orgazam pojavio 2-5 sekundi posle ulaska penisa". Meutim Hajtova tvrdi da je
sporost ena pri dosezanju orgazma tipian muki mit. Ona veli da i ene mogu da budu "brze" kao i
mukarci, a kao dokaz navodi istraivanja Mastersa i Donsonove iz laboratorije, kada su ene postizale
"proseno jednako vreme" kao i mukarci u samozadovoljavanju do orgazma. Ipak, ovaj istraiva
zaboravlja da onanija nije isto to i seksualni odnos. Onanija je naviknuti subkortikalno kontrolisani servo-
mehanizam koji se otkouje milovanjem svojih erogenih zona, a u seksualnom odnosu partneri meusobno
razmenjuju milovanja. Samozadovoljavanje je "odapinjanje" jednog refleksnog luka, a ljubavni in je
drutveni dogaaj. Dakle, onanija je "govor u sebi", a snoaj sa partnerom je glasna meuljudska
komunikacija.

Pretpostavljaui da se biologija (i psihologija) orgazma nije promenila izmeu Kinsijevih i istraivanja

Hajtove onda stvari ovako izgledaju: enama je u proseku potrebno neto manje od etiri minuta za
dosezanje orgazma pri samozadovoljavanju, ali pri odnosu sa mukarcem im treba izmeu 10 i 20 minuta, sa
druge strane "75% svih mukaraca doivi orgazam za dva minuta nakon penetracije".

*Ali je primeeno da je i trajanje ljubavnog ina rezultat usklaenosti partnera. Oni mogu da se "naviju" da
jedno drugo i oboje zajedno svre za onoliko vremena koliko im stoji na raspolaganju. Na klijent kae
"etamo ulicom, priamo...Malo razliito, nego obino, ona pogleda u mene, ja u nju, pa oboje traimo
haustor. Bez rei se razumemo. Utrimo! Posle nekoliko minuta, na ulici, mi smo opet pristojni graani.
Meutim, svet oko nas pre i posle tih >nekoliko minuta< vie nije isti. Vie je smeha i svetlosti. U naem
gradu, u njegovim razliitim delovima imali smo svoja >bezbedna mesta< za divne okrepljujue >brzake<.
Da napomenem, uobiajeno je na odnos trajao vie sati, kada imamo dovoljno vremena i >pravo ljubavno
gnezdo<". Kao to smo ve u uvodu istakli u ljubavi i seksu nema naunih zakona. Pa ni trajanje odnosa nije
pouzdan znak snage fizike veze. Evo ta kae Voler: "Ali bilo je to mnogo vie od fizikog, iako je injenica
da je mogao neumorno da vodi ljubav dugo vremena bila deo toga. Voleti ga bilo je - to joj je sada zvualo
skoro otrcano, s obzirom na panju kakvu je obraala na takve stvari tokom poslednje dve decenije -
duhovno. Bilo je duhovno, ali nije bilo otrcano".

ivotni stil: aktivan, dinamian i stresogen ivotni stil je u pozitivnoj vezi sa ivahnim seksualnim
ponaanjem. Umesto dokazivanja ove injenice, navedimo Ajzenkov nalaz da su ekstrovrtirane osobe, koje
naravno odlikuje ovakav nain ivota, daleko seksualno aktivnije osobe nego introvertirani tip ljudi:
"Tipian ekstrovert nema problema sa uspostavljanjem kontakta sa suprotnim polom i nije nervozan, izrazito
je seksualno slobodan, otvoreno se interesuje za seksualne stvari i protivnik je cenzurisanja
pornografskog materijala".

Vrhunski sportisti iji je ivotni stil izrazito aktivan su, nesumljivo, seksualno veoma aktivne osobe. Ta
injenica dala je ideju trenerima da "karantinskim" smetajem pokuaju da njihovu energiju umesto u krevet
usmere na sportski teren. Meutim, kao to veli Pei, "Danas je opteprihvaeno shvatanje - zasnovano i na
naunim istraivanjima- da redovna seksualnost pozitivno deluje i na postizanje vrhunskih sportskih
rezultata. Meutim, pretpostavka za takvo neto je da u ljubavnoj igri nije prisutna i prevelika doza
emocionalnog naboja, koja moe da pokoleba ukupnu socijalno-psiholoku situaciju. Zato je kod nekih
sportskih timova uvreeno zlatno pravilo: za vreme olimpijskih igara i svetskih prvenstava supruge i
verenice nisu poeljne, ali su zato >dozvoljene< nepoznate devojke, koje momci nee ponovo viati!"

Mukarci, koji se bave ratom, kao profesijom, a borba je, po definiciji, uzbudljiva, aktivna i stresogena
delatnost su opet i seksom vie zaokupljeni. Votson tvrdi da su prva seksualna iskustva slabiji borci stekli sa -
14 godina i tri meseca, a bolji borci sa 15 godina i osam meseci. Meutim. kada su jednom poeli bolji borci,
za razliku od onih drugih, radili su to vie, ee i due. Votson je takoe, posredno pokazao i vezu izmeu
borbenih potencijala pojedinca i inteligencije, s jedne, a seksa sa druge strane. Po njegovim istraivanjima
bolji borci, u proseku, imaju IQ 90, a slabiji IQ 80.
Inteligencija6 i seks: Meu dobronamernim intelektualcima, pakosnim "fizikalcima" ali i "obinim" svetom
postoji ve ukorenjeno uverenje, pretoeno u brojne viceve, poslovice 7 i turbo-folk pesme, da pametni ljudi
"one stvari" rade loe i retko. Navodno je jo Aristotel tvrdio da su supruge filozofa osuene na "seksualni
post" za razliku od ena udatih za manuelce, koje "mrse svaki bogovetni dan". ak su i empirijska
istraivanja ila naruku takvom miljenju. Poelo je Kinsijevim nalazom da neobrazovani svet poinje ranije
sa seksualnom praksom. ta je istina?

Od svih pria jedino je tano, i nae istraivanje govori tome u prilog, da obrazovanije (dakle i inteligentnije)
osobe zapoinju kasnije seksualnu aktivnost poev od samozadovoljavanja pa do snoaja. Nema razloga da
to bude psiholoki neobjanjivo: u formativnom periodu, u vreme sticanja pune seksualne zrelosti,
inteleigentnije osobe su vie zaokupljenje kognitivnim i apstraktnim modelovanjem sveta oko sebe. Na
izvestan nain, intelektualna i seksualna zrelost ne mogu da idu ruku-pod-ruku. Dok bujaju modane vijuge,
"aparatura meu preponama" mora da miruje.

to se uestalosti seksa tie stvari stoje kao u naoj treoj, pounoj, tabeli. Oigledno je da su intelektualci
seksualno aktivniji ljudi. Na primer, samo neto vie od dva posto ispitanika sa osnovnom kolom imaju
odnose svaki dan naspram skoro etiri posto fakultetlija i postdiplomaca (magistri, doktori i specijalisti). I ne
samo to: manje je inteleltualaca koji "vole seks i rado ga se seaju": Meu osnovnokolcima je 18% onih
koji su zavrili aktivan seksualni ivot, a meu vie obrazovanima samo 10%. Kombinujui Kinsijeve i
nae istraivake nalaze zakljuujemo da manje obrazovani, pre zaponu, ali pre i zavre seksualnu karijeru.

Trea tabela: Odnos obrazovnog nivoa i uestalosti snoaja

"Koliko esto imate seksualne odnose"
Obrazovni nivo Svaki Vie puta Jednom Vie puta Jednom Nekad bilo ZBIR
dan nedeljno nedeljno meseno meseno nema vie
Osnovna 2 23 9 15
14 (17.1%) 19 (23.2%) 82
kola (2.4%) (28.0%) (11.0%) (18.3%)
Trogodinja 7 44 28 13
26 (17.6%) 30 (20.3%) 148
srednja kola (4.7%) (29.7%) (18.9%) (8.8%)
etvorogodinja 14 194 110 74
62 (11.6%) 81 (15.1%) 535
srednja kola (2.6%) (36.3%) (20.6%) (13.8%)
7 53 25 13 7
Via kola (5.1%) (38.4%) (18.1%)
33 (23.9%)
( 9.4%) (5.1%)
138
Fakultetlije i 20 190 72 112 55
76 (14.5%) 525
postdiplomci (3.8%) (36.2%) (13.7%) (21.3%) (10.4%)
ZBIR 50 504 196 295 219 164 1428
(Procenti % su izraunati od zbira u svakom redu. Na primer, za "Osnovna kola" sledi 2.4 + 28.0 + 11.0 +
17.1 + 23.2 + 18.3 = 100% od 82!)

Ni to nije sve! Seksualni ivot intelektualaca je matom bogatiji, varijacijama "areniji", oblicima netipiniji
(snovi, sanjarenje, predigra) i, uopte, raznovrsniji. Dosta grubo reeno, manje obrazovani se "prazne", a
obrazovaniji "vode ljubav". Preciznije, seks je kod manje obrazovanih skoro iskljuivo bioloki instrument u
slubi populacione politike dok kod orazovanijih osoba, on pored toga, slui i kao igra, zanos i ivotna
radost. Ako to isto kaemo malo drugaije, "naunije", onda manje inteligentne osobe seksom zadovoljavaju
fizioloke potrebe (po Maslovu), a intelektualci se ne "tucaju" - oni se "samoaktualizuju.

Zdravlje i seks: Prema istrivanjima Vernera Obermela (2000) seks je univerzalan lek: deluje na devet
vanih biolokih sistema. Krenimo redom! Glava: U mozgu se oslobaa hormoni zadovoljstva (endorfini i
feniletilamini) koji otklanjaju glavobolju i depresiju. Kosti: Udvostruujui nivo estrogena jaaju se kosti pa
se tako smanjuje rizik od osteoporoze. Srce: Seksom se pojaava puls (kao da se bavimo sportom), pa se tako
6
Bie oigledno da mi izjednaujemo inteligenciju i obrazovanje. Imamo li pravo? Imamo! Za svedoka prozivemo
jednog policajca (Roso, 1988). Za njega je kolska sprema valjan pokazatelj nivoa inteligencije: ako je "osumljieni"
napustio osnovnu kolu IQ je, verovatno, nii od 90; zavrena srednja kola=IQ najmanje 95, a 5 jedinica IQ-a dodaju
za zahtevnije srednje kole. Ako je osoba kroz sve etiri godine srednjokolskog obrazovanja imala strani jezik i
matematiku dodaje se jo 5 jedinica; zavren fakultet IQ je vei od 110, a za medicinski i tehniki IQ je 115-120.
Magistri imaju IQ, najmanje, 120, a doktori nauka 130. Profesori univerziteta dobijaju, povrh toga jo dodatnih 5 IQ-
jedinica. Potovani itaoe, izraunajte ako hoete, na osnovu "policijskih propisa", grupni IQ Readkcije Vae omiljene
"Psihologije danas".
7
Za oveka koji u kartakoj igri stalno dobija kae se "Slui ga srea kao budalu >ona stvar<"
normalizuje krvin pritisak. Vene: Vrednosti svih hormona u venama se utrostruuju, a to pozitivno deluje
protiv arterioskleroze. Vitka linija: seksualnim odnosom se sagori oko 200 kalorija upravo toliko kao da ste
se 20 minuta peli uz stepenice. Nos: u mozgu se oslobaa hormon prolaktin koji je zaduen da upravlja
menstrualnim ciklusom, ali uz to on jaa i ulo mirisa. Miii: seks pokree skoro sve miie naeg tela, ak i
unutranje, ali najvie miie koji "podupiru" kimu i pokreu stomak. Zubi: seks podstie luenje
pljuvake, poboljava sastav usne flore, unitava karijes i postie jaanje zubne glei. Imunitet: redovan seks
utrostruuje vrednosti imunoglobulina koji je najvaniji protein za odbrambeni sistem.

*Nepoznati faktori "XX i XY" su vie karakterna nego seksualna svojstva. Faktor "XX" je elemenat
enskosti. To je izvesna kombinacija vernosti i podatnosti psa, a maznosti make. Faktor "XY" je, naravno,
muki elemenat, i opet je neverovatna kombinacija psa "za u kui" i "lava za poneti". Mukarci od svoje
drage oekuju da bude u drutvenom prostoru kao kaluerica, a u svom krevetu kao bludica. ene su malo
doslednije, od svog partnera trae da bude pas i lav u istoj koi, ali ne u isto vreme u njihovom domu. U
javnosti enin idealan mukarac treba da bude oboje istovremeno: da joj bude veran kao pas, a da se za njene
interese bori kao lav. Generalno posmatrano, potinjenost i dominacija su polno razdvojeni seksualni resursi,
naime, kao to kae Lorenc, "Potinjenost eni priguuje muku seksualnost; gospodarenje mukarcem
priguie ensku seksualnost". Neke mudrice meu enama "znaju" za ovu bioloku determinaciju. One
maskiraju svoju superirnost samo onda kada poele da budu majke pa krenu da love "svog mukarca". Kada
ga obore na pleke, stave papuu na njega, slikaju se pred matiarom i svedocima...pokazae ono to jesu ili
ele da budu superiorne i dominantne.

*Egzaktno merenje seksualnog potencijala prosenih pripadnika oba pola nije mogue. To vam je kao
inteligencija: ima te je ili nemate. Ako je nemate, usavravanje u vetini vam nee sutinski doneti boljitak.
Ako imate neki od ovih faktora ba vas briga koja je njihova priroda, a ta je njihova sutina. Setite se, 90%
ena nema blage veze o sklopu i mehanici motora, pa ipak su, po nekim kriterijumima (broj saobraajnih
prekraja, na primer) bolji vozai od mukaraca.

Zakljuak

Ljudi se vole, a Priroda za to malo brine: njoj je vano, da e oni koji se vole, pre ili kasnije, da stupe u
seksualne odnose. O tome Priroda itekako vodi rauna. Pa i oni koji se jedva podnose, vole "da se vole".
Zato u naim ivotima ima vie seksa nego ljubavi. Seksualno ponaanje je viestruko determinisano, Najpre
je to ljubav: svi su seksualni parametri znaajno vilji "kada ljubav vode oni koji se vole". Zadovoljenje je
druga sutinska odlika dobrog seksa. Jednostavno, oni parovi koji to rade na obostrano zadovoljstvo - ee
to rade, a uestalost odnosa je znaajan uslov da ena zane. Seksualno ponaanje je sloena psihomotorna
aktivnost. Kada su partneri usklaeni seks je bolji. Tada njih dvoje, u isto vreme oboje biju ili u "klin" ili u
"plou". Zato je poetak seksualne veze osetljiv period, treba strpljenja, navikavanja i uzajamnog
prilagoavanja. Uestalost i trajanje seksualnog odnosa nisu zanemarljivi, pogotovu ovo prvo. Retko vam
uspeva da 'iz prve' napravite bebu. Trajanje je samo posredno bioloki vano. Zeevi to rade munjevito, pa
ipak nisu izumrli. Meutim, ako traje due zadovoljstvo za oboje, enino posebno, je vee pa e njih dvoje to
da rade ee. Uestalost progresivno poveava verovatnou zaea: "ponavljanje je majka oplodnje". Stil
ivota i inteligencija su takoe posredno vani: pametniji i aktivniji ljudi ee, vie, due i sa vie partnera
vode ljubav. Najzad, postoje osobe velike seksualne privlanosti i snage, ali je teko precizno rei ta ih to
takvima ini. Prosto, oni su moni, a mi smo u odnosu na njih bespomoni.

Najzad, postoje tekstovi na ijem kraju moete egzaktno proceniti koliko ste ih paljivo itali. Ovo je jedan
od takvih! Ako vam je, dragi itaoe, sve jasno to ste proitali to je samo zato to niste paljivo itali.

Literatura
Alvarez A, (1975): OKRUTNI BOG, Studija o samoubistvu, Vuk Karadi, Beograd
Biro M (1982): SAMOUBISTVO - PSIHOLOGIJA I PSIHOPATOLOGIJA, NOLIT, Beograd
Bukovski (1999): ENE, L*O*M, Beograd
Cvetajeva M (1990): AUTOBIOGRAFSKA PROZA- O PUKINU PISMA, Narodna knjiga-Srpska
knjievna zadruga, Beograd
Dalmas L (1963): TAJNE MODERNE MEDICINE, Matica srpska, 1963, Novi Sad
Evans R (1989): GRADITELJI PSIHOLOGIJE, NOLIT, Beograd
Eysenck H.J (1972): PSYCHOLOGY IS ABOUT PEOPLE, Penguin Books, London (str.55-100)
Hite SH (1984): IZVETAJ HITE: SEKSUALNI IVOT ENE, Stvarnost, Zagreb
Huer E (1996): LIEBE ANSTAT VALIUM, Hamburg
Istraivaki tim: SEKSUALNO PONAANJE, Drutvo za bihevioralnu teoriju i praksu, Ni
Stefanovi-Karadi V (1987): CRVENI BAN, Erotske narodne pesme, Prosveta, Beograd
Nepoznati autor (2000): SVETSKI SEX REKORDI, Agencija "Cepelin", Novi Sad
Nepoznati autor (2001): Voleti ili tucati Bojite shvatanja-, u "Ljubav i seks", broj 1, str.3, "Globus", Novi
Sad
Nikoli T (2001): Sexual Research Serbian Response, Referat za meunarodni skup posveen seksualnosti,
Dubrovnik, od 11-15 juna
Obermel V. (2000): Sex und Leben, Psychologie Heute, N.3, Weinheim
Peji D (2001): Sportisti i ljubav-Porazi dolaze zajedno, "Danas", od 14-16. aprila, s.XXI)
Roso Z (1988):INFORMATIVNI RAZGOVOR I INTERVJU, Obrazovni centar sa unutranje poslove
RSUP-a SR Hrvatske-Studij za unutranje poslove, Zagreb
Voler Robert Sejms (1995): MOSTOVI OKRUGA MEDISON, Narodna knjiga, Beograd
Watson P. (1982): PSYCHO-KRIEG-MGLICHKEITEN, MACHT UND MISSBRAUCHT DER
MILITRPSYCHOLOGIE, Econ, DSSELDORF -WIEN
Zdravkovi J (1998): Poster u "Psihologiji danas", broj 2, Ni