Petar Kosti1, Sergej Flere, Miran Lavri2 i Fadil Jonuz

PSIHOMETRIJSKA STRUKTURA LJUDSKE SREE

Rodi me majko srenim pa me na ubrite baci
(Zlatiborska narodna)
Moe li se, a ako moe, kako moe definisati i operacionalizovati ljudska srea? Ovaj problem smo istraili na
velikim uzorcima ispitanika (N>9000). Srea postoji zato to proima sve to pojedinac osea, misli i radi, a to
je ugraeno u skoro sve domene i aspekte linosti. Srea nije u novcu, ali su, prvenstveno, zbog njegovog
nedostatka ljudi nesreni. Srean mlad ovek, pre nego to ue u koloteinu zrelosti, moe umreti da bi ostvario
svoje ideale. Najzad, starije srene osobe su zdrave, uukane u porodicu, imaju akivan stil ivota i rekreaciju.
Sve ove odgovore dobili smo raznovrsnim statistikim tehnikama (linearnim korelacijama, faktorskom analizom,
hi-kvadrat i t-testovima) primenom tri osnovna merna instrumenta: skalom sree, strukturalnim testovma
linosti (NEO PI R i PFM) i testom emocionalnih dimenzija (PIE/JRS).
Kljune rei: srea, izvedene skale, struktura linosti, novac, terorista, starenje

UVOD
Postoje univerzalni pojmovi koji planetarno zasiuju podruja ljudskih egzistencija. Najvei broj je u vezi
oveka, njegovog ponaanja, doivljavanja sebe i sveta oko sebe i vremenskog trajanja: ivot, smrt, radost,
pamet, mudrost, srea... Nije lasno kategorisati sreu, a jo ju je tee operacionalizovati zarad istraivanja. Jedan
od razloga je to se ovaj pojam preplie sa nekim drugim manje ili vie operacionalno nejasnim terminima
(optimizam, radost ivljenja, samoostvarenje, okeansko iskustvo.... Na primer, verovatno bi se veina lekara
sloila da je srea odsustvo psihike patnje, fizikog bola i bolesti (fizike i mentalne). Ali lekari skoro na isti
nain definiu i zdravlje!? Svako od nas poznaje mnogo ljudi koji bi, po svim objektivnim kriterijumima, morali
da budu zdravi, ali oni to nisu zato to se, subjektivno, oseaju nesreno. Dakle oni pate! Sree je, po svemu
sudei, isuvie idosinkratizovana da bi bila podesna za merenje i objektivno prouavanje. Nije li to razlog vie
da se njome bavimo?

PRISTUP PROBLEMU ISTRAIVANjA (TEORIJSKO UTEMELJENJE, PREDMET, CILJ,

HIPOTEZE I ZNAAJ)
ak i najtvdokorniji biheviorista za koga je sadraj svesti crna kutija e se, makar intimno, zapitati zato je
neko (ne)srean. Naunici znaju skoro sve o ljudskoj nesrei, patnji i bedi, a nita ili skoro nita o srei i
optimizmu (Seligman, 1991). Tek, poslednjih dve decenije psiholozi pomnije poinju da istrauju pozitivnu
pshologiju u nadi da e razumeti tajnu srenih ljudi.

Srea je teorijski nedvosmisleno, u zapadnoj kulturi, smetena u podruje afektivnog iskustva. Srea je vie
raspoloenje nego emocija pa je za nae potrebe najbolje rei da je srea oseanje subjektivne dobrobiti (Kaprara
i ervone, 2003, s.406). Koje psiholoke indikatore sadri subjektivna dobrobit iliti srea? To je prvo pitanja
kojim emo se pozabaviti u ovom radu.

U drugoj polovini prolog veka, ekspanzijom potroakog drutva i, s njim u vezi, ljudskih prava, namee se
pitanje da li je nesreniku lake da pati u palati ili straari i da li su pojedinci, pripadnici bogatijih drava
sreniji od graana prosjakih drutava?. Drugaije reeno, kakva je veza izmeu posedovanja i troenja
materijalnih dobara i subjektivne dobrobiti (sree)?

Poetkom novog milenijuma, pojavom terorizma, pitanje (be)smisla ljudskog ivota postaje planetarni problem
u kontekstu spremnosti religijskih ekstremista-samoubica da rtvuju najvrednije to poseduju, sopstveni ivot,
radi potpuno nematerijalnih vrednosti, religijskih, nacionalnih... ukratko - nadlinih. Ako je ivot preduslov za
oseanje sree, moe li pojediinac svesno rtvovati svoj i nasumino uzeti tui ivot da bi bio srean. Kasnije
emo videti koliko je odgovor na ovo paradoksalan, jer srenike odlikuju sve same dobre i poeljne ljudske
osobine. Ovo je pitanje vano jer postoji jo jedan konteksti umiranja u kome je umirui srean: fenomen slatke
smrti. Upitno reeno, postoji li, oekivana, a srena smrt?

Poslednje pitanje koje postavljamo je da li starost moe biti sreno doba ivota? Jasno je da je pitanjje retoriko,
jer vidimo da mnogi stariji ljudi vie traju (zlobnik bi rekao kradu Bogu dane) nego to ive, pa ipak ine sve

1
Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici: Kosti i Jonuz
2
Univerzitet u Mariboru: Flere i Lavri
da3, bar jo jedan dan, poive. Preciznije reeno, elimo da istraimo koji resursi stoje starijim ljudima na
raspolaganju da im ulepaju dane jeseni ivota i da ih uine srenim 4?

injenica da na naem jeziku nema istraivanja na ovu temu opravdava njegov drutveni znaaj, ali zarad
praktine korisnosti naveemo i, vie implicitne, ali utemeljene sugestija (Na dobijenim rezultatima) kako da
ljudi, razliitog uzrasta, poboljaju sopstvenu dobrobit (sreu).

METODOLOGIJA ISTRAIVANjA (UZORAK, VARIJABLE, INSTRUMENTI I STATISTIKA

OBRADA)
5
Nije ba lako precizirati uzorak ispitanika ovog istraivanja! Najpre zato to ima dva osnovna (N 1=2158 i
N2=133) i tri pomona uzorka (N3=2106, N4=1828 i N5=3206). Zavisna varijabla je Srea, a nezavisne su
strukturalne crte linosti i sijaset drugih socijalno-psiholokih obeleja obuhvaenih sa tri strukturalna testa
linosti (PIE/JRS, NEO-PI R i PFM-291) i tri baterije testova (naa, Flere i Lavri-ova te Momirovieva). Za
statistiku obradu podataka koriene su korelacione tehnike, faktorska i analiza varijanse, t-test i Hi-kvadrat
test (c2)6.

REZULTATI I DISKUSIJA
Koje psiholoke indikatore sadi subjektivna dobrobit iliti srea?
Konstrukciju instrumenta za merenje sree izveli smo sledeim postupkom: Najpre smo iz prvog osnovnog
uzorka (N=2158) i odgovarajueg upitnika (214 varijabli, Flere-Lavri, 2006) preliminarno, logikom analizom
na osnovu psiholokog sadraja, izvukli 30 stavki koje smo, kombinacijom 7 faktorske analize i provere
pouzdanosti sveli na 20 stavki. Od njih smo formirali skalu koju smo zadali studentima psihologije (N=133)
zajedno sa tesom PIE/JRS. Obraujui podatke, prvo smo proverili pouzdanost skale sree, koja je iznosila
alpfa=.819, a zatim smo faktorisali njene stavke dobivi podatke u prvoj tabeli.
Tabela 1: Psihometrijska struktura ljudske sree (indikatori i komponente)
Stavke-indikatori pojedinih latentnih dimenzija sree (Neke stavke Faktori sree
se ponavljaju zasiujui vie od jednog faktora) I II III IV V VI
9. Oseam se dobro ,787 ,135 ,149
17 Spadam u osobe koje su zadovoljne svojim ivotom ,733 ,347 ,162
13. Srena sam i zadovoljna osoba ,729 ,150 ,139 ,237 ,215
8
20. Koje od lica najbolje opsuje Va ivot u celini ? ,646 ,364 -,120 ,238
15. Oseam se sigurno ,600 ,242 ,348 ,292
16. Ja sam tuna osoba9 ,547 ,275 -,256 ,160
19. Moje je zdravlje savreno ,539 ,222 -,230 ,121
1. U osnovnoj koli su me drugovi veoma voleli ,229 ,713
6. Imam jaku linost ,258 ,661 ,259 ,207 ,209
14. Nedostaje mi samopouzdanje ,129 ,476 ,608 ,116
18. Stabilna sam i postojana osoba ,261 ,459 ,113 ,468 ,229
2. Privlana sam osoba za suprotni pol ,392 -,187 ,667
10. Mnoge dobre prilike mi prou - ne odluujem dovoljno brzo ,130 -,149 ,743 -,102

3
Na primer, u vreme ptijeg gripa beogradski penzioneri nisu otvarali prozore i vrata prema terasama i drveu (dvoritu)
zbog opasnosti da ih zaraze ptice to nebom preleu
4
Prvopotpisnik ovih redova jasno se sea svojih gimnazijskih dana i intelektualne zagonetke zao se svi pedesetogidijaci
ne poubijaju, kada je ivot za njih, ionako, prolost? A kada je on sam navrio 50-tu sam sebi je rekao tupane: ivot se ivi
dok traje. Taj isti matorac PK, danas (09.01.2014) ima punih 65, i jo mu se hoe, ali zbog ljudi u ijem okruenju ivi,
najvie Alekse (7 godina) i Teodore (4 godine)
5
Prvi uzorak (internacionalni studenski, Flere i Lavri, 2006), drugi na (studenti psihologije u Kosovskoj Mitrovici,
iskljuivo za ovo istraivanje), trei (mukarci od 18 do 50 godina starosti, Kosti, pa Kosti, Nikoli-Sijerkovi, Kri, i
Tomi, 2003), etvti (nacionalni jugoslovenski, Zdravkovi, Kosti i saradnici, 2001) i peti (Momirovi i nepoznati
saradnici, 2003). Dakle, posredno i neposredno u uzorku je uestvovalo ukupno 9.431 osoba uzrasta od 13 do 77 godina
starosti
6
Neemo moi navesti podatke svih analiza zato to nisu u funkciji ciljeva istraivanja ve dokazivanja egzistencije
konstrukta sree
7
Kriterijum eliminacije je bio da sve stavke zasiuju prvi izdvojeni faktor i da svaka stavka, koja bi bila iskljuena, sniava
alfu cele skale, koja je iznosila 0.883
8
Vidi skalu sree prilog
9
Stavke 10, 12, 14 i 16 su konvertovane (1=5, 5=1...) pre faktorske analize te otuda nema negativnog predznaka
 12. Tekoe mi se gomilaju - ne mogu da ih savladam ,306 ,167 ,651 ,153
14. Nedostaje mi samopouzdanje ,129 ,476 ,608 ,116
7. Branim sopstvena verovanja i uverenja -,132 ,234 ,800
5. Brzo formiram uverenja i stavove ,197 ,155 -,210 ,738
8. Spremno preuzimam vostvo ,183 ,347 ,662
19. Moje je zdravlje savreno ,459 ,120 -,769 ,125
4. Volim da rizikujem ,259 ,100 -,759 ,139
11. Smirena sam i sabrana osoba ,469 ,145 -,101 ,641 ,150
18. Stabilna sam i postojana osoba ,261 ,459 ,113 ,468 ,229
2. Privlana sam osoba za suprotni pol ,392 -,187 ,667
8. Spremno preuzimam vostvo ,183 ,347 ,662
3. S lakoom stvaram prijateljstva ,283 -,318 ,275 ,525
Iz gornje tabele je vidljivo da je ekstrahovano est faktora iji je ukupni obuhvat varijanse bio 63%. Prvi faktor
je esencijalni i mi smo ga imenovali kao oseanje dobrobiti (Oseam se dobro), drugi je lina koherentnost
(Kaprara i ervone, 2003, s.406, odnosno jaka linost), trei je oseanje samoefikasnosti (savlaivanje
tekoa), etvri valjano kategorisanje drutvene stvarnosti (formiranje drutvenih stavova), peti stabilnost
ponaanja u situaciji izazova (smirenost i kada rizikuje) i esti drutvena prihvaenost (lakoa stvaranja
prijateljstava). Zakljuujemo da su, na latentnom nivou, sainitelji sree dobrobit, koherentnost... a na
manifestnom dvadeset psiholokih sadraja iz raznorodnih relacija osobe sa samom sobom i okruujuom
sredinom.

Meutim, injenica da se nekom konstruktu moe pridruiti neko ime i da se njegov sadraj moe opisati
nekim, dopustimo konzistentnim, skupom verbalnih iskaza, nije nikakav dokaz da se taj konstrukt odnosi na
neto to stvarno postoji, niti je konzistentnost iskaza kojim je opisano ono na ta se konstrukt odnosi potvrda da
je ta deskripcija adekvatna... (Momirovi, 1997). Dakle, najpre valja potvrditi realnost konstrukta sree. Prvi
korak u tom pravcu je sidrenje 10 ukupnog skora skale srea u kolekciju parova prideva emocionalnog sadraja
kojim se opisuje struktura linosti testom PIE/JRS i definie osam crta (poverenje-INK, strah-ZAS, zauenos t-
ORJ, tuga-LIS, odbacivanje-ODB, agresija-AGR, istraivanje-IST i rados t-REP). Tako je dobijena izvedena
paralelna forma skale sree. Njena pouzdanost je bila .803, ali su jo vanije relacije obe skale sree (originalna i
izvedena) sa bazinom strukturom linosti sadranoj u narednoj tabeli.
Tabela 2: Strukturalni korelati sree u emocionalnoj sferi
SRECA_UK PIE_SRECA INK ZAS ORJ LIS ODB AGR IST REP
SRECA_UK 1,000 ,431 ,423 ,212 -,461 -,331 ,435
PIE_SRECA ,431 1,000 ,405 -,188 ,324 -,324 -,123 -,378 ,606
Iz predhodne tabele najpre zakljuujemo da postoji korespodencija zahvata predmeta merenja obe skale
meusobno (r=.431), a to je dokaz njihovog jednaenja. Relacije obe skale sa bazinom strukturom linosti su
saglasne i ukazuju na postojanje konstrukta sree. Sreni ljudi su radosni (REP-.435, odnosno .606), imaju
poverenja u druge i u institucije (INK), nisu ojaeni (LIS) niti destruktivni (AGR). Sigurnosti radi pouzdanost
izvedena skale smo proverili na jo pet uzoraka, a alfa je samo u jednom sluaju bila nia od .70, dok je u dva
uzorka nadmaila 90-postotnu tanost merenja.

Danas je u psihologiji linosti dominantna leksika paradigma i petofaktorski model (Digman, 1990) pa je za
valjanost bilo kog psiholokog konstrukta presudno opisivanje linosnim terminima domena i aspekata, o emu
svedoe interkorelacije u narednoj tabeli (uzorak Momirovia i saradnika, N=3206).
Tabela 3: Strukturalni korelati sree u sferi domena i aspekata linosti
Domen aspekt-1 aspekt -2 aspekt -3 aspekt-4 aspekt-5 aspekt-6
A ,249 ,225 ,140 ,503 -,070 -,109 ,337
C ,545 ,549 ,299 ,497 ,483 ,399 ,222
E ,492 ,544 ,251 ,165 ,377 ,179 ,411
N -,259 -,132 -,065 -,263 -,254 -,422
O ,386 ,128 ,347 ,520 ,273 ,191
U strukturalistikim terminima, a na osnovu prethodne tabele, srene osobe su dobri ljudi (A-domen) (s
poverenjem u druge, iskreni i blagi dobroinitelji 11, ali manje popustljivi, negativan aspekt-4, i neskromni,
negativan aspekt-5); vrlo su savesne osobe, C-domen (efikasni, potuju red i obaveze, ambiciozni su,
samodisciplinovani i promiljeni); ekstrovertirani su, E-domen, (topli, saradljivi, dominantni, energini, ulni,

10
O sidrenju, preklapajuim skorovima i jednaenju testova videti u Fajgelj, 2003, s.406
11
U smislu arapske narodne Uini sevap, frlji gi u more, ako riba ne zna Alah e da zna (prema Ljui}, 2006)
a oko sebe ire pozitivne emocije; emocionalno su stabilni, N-domen (bez straha, besa, ojaenosti,
samousredsreenosti i preosetljivosti) i najzad srenici su otvoreni za iskustvo, O-domen, (mataju, uivaju u
lepoti, oseajni su, intelektualno aktivni i radoznali, okrenuti duhovnosti i nadlinim vrednostima).

Dokaz vie za egzistenciju konstrukta ovog jeste konkurentna potvrda nalaza (Kaprara i ervone, 2003, s.406)
da postoje znaaajne korelacije izmeu sree i dimenzije ekstroverzije (domen iz PFM-291, odnosno NEO PI R)
i reprodukcije (PIE/JRS).

U prilog egzistenciji sree, kao psiholokog konstrukta, govori i korektna diskriminativnost obe skale (originalne
i izvedene) prestavljena donjom slikom.

Tabela 4: Distribicije frekvencija, dokaz za diskriminativnost

Originalna skala: SRECA_UK Ciljna skala: PIE_SRECA
40 70

60

30
50

40
20

30

10 20

Std. Dev = 8,18

Mean = 75,3 10 Std. Dev = 2,19
0 N = 129,00 Mean = 14,9
50,0 60,0 70,0 80,0 90,0 0 N = 133,00
55,0 65,0 75,0 85,0 95,0 8,0 10,0 12,0 14,0 16,0 18,0 20,0

N=129 AS=75.3 SD=8.18

SRECA_UK N=129 AS=14.9 SD=2.19
PIE_SREC

Skoring formulom dobijenom na istraivakom (studenskom) uzorku (iji su prametri prikazani) ulazimo u
selekcijski uzorak (N=2158) kome je ve zadat PIE/JRS, ali i jo jedan instrument u kome je 58. upitna stavka
(SRECA58) glasila Smatrate li sebe srenom osobom? a ponueni odgovori su na petostepenoj skali od
a)Veoma retko se oseam sreno do e)Oseam se apsolutno sreno. U tom uzorku su, na bazi ove stavke,
izvedene dve srene skale, jedna iz PIE/JRS (SR58PIE), a druga iz strukturalnog testa petofaktorskog modela
(PFM-291, srpska verzija, Kosti i Jonuz, 2006, s.29, SR58PFM), a interkorelacije su date u narednoj tabeli.
Tabela 5: Multiosobinsko-multimetodska matrica - dokaz egzistencije konstrukta
SRECA58 SR58PFM SR58PIE PFM_SRECA PIE_SRECA
SRECA58 1,000 ,195 ,183 ,153 ,137
SR58PFM ,195 1,000 ,166 ,314 ,162
SR58PIE ,183 ,166 1,000 ,172 ,187
PFM_SRECA ,153 ,314 ,172 1,000 ,120
PIE_SRECA ,137 ,162 ,187 ,120 1,000
Na osnovu prethodne tabele vidimo da je izvedena skala Sree prola uspeno teu proceduru testiranja
egzistencije konstrukta koji podrazumeva dva nezavisna uzorka i est koraka. Na prvom poduzorku se prolaze
koraci 1. (zadavanje dva testa: meta-strukturalni, PIE/JRS i ciljni, skala Sree); 2. (formiranje izvedene
skale ciljnog testa), 3. (provera valjanosti ciljnog testa korelacijom sa originalnim) i 4. (provera pouzdanosti
ciljnog testa), a peti (ponovno, drugo, sidrenje izvedene skale istog konstrukta, paraleno merenog
(SRECA58), u drugi strukturalni instrument, PFM-291) i esti korak (ukrtena validacija dva para izvedenih
skala (SR58PFM:PFM_SRECA i SR58PIE:PIE_SRECA) i nove originalne skale ( SRECA58) koja meri
isti konstrukt), ali se merenje sprovodi na drugom, sluajnom odnosno nedeljenom, uzorku.

Laki test egzistencije konstrukta podrazumeva takoe dva uzorka, ali deljena i samo jedan strukturalni test.
Dovolno veliki (N>200) uzorak se sluajno podeli na dva poduzorka. Celom uzorku se zadaju oba testa, ali se
ciljni sidri samo jednom u strukturalni test i samo na prvom poduzorku, a provere valjanosti i pouzdanosti se
vre na drugom poduzorku. U emu je oteica? Psihometrijski reeno, u teem testu se sprovodi ukrtena
validacija u testovno razliitim situacijama pri emu je u ovoj drugoj (selekcijskoj) visoka verovatnoa
odgovarakih usmerenja i smanjenje varijanse zbog kojih se koriste skale validnosti (korekcione) i
multiosobinsko-multimetodske matrice (Fajgelj, 2003, s.373). Neposredna posledica ukrtene validacije i pojave
odgovarakih usmerenja je visoka nestabilnost regresijskih koeficijenata koji se, najee, sniavaju (Tenjovi,
2000, s.158), a to se kao to vidimo, iz prethodne tabele, u naem sluaju nije desilo.

Naravno, osim relevantnosti konstrukta (prediktivnosti), konvergenciji indikatora (internoj pouzdanosti),

latentnoj reprezentativnosti manifestnih estica i diskriminativnosti Momirovi zahteva barem pretpostavljenu
fizioloku ekvivalenciju. Postoji li u naem telu neki neurohemijski mehanizam koji pokree, odrava ili
zaustavlja subjektivnu dobrobit koju nazivamo sreom? Kao i mnogi drugi psiholoki konstrukti i sreu odlikuje
slab biologizam u koji Kaprara i ervone (2003, s.219) svrstavaju vrlo razliita ponaanja (kriminogeno,
proreligijsko, politiko, sklonost razvodima braka...), ali i neke osobine linosti (crte) i sposobnosti iji je put od
genetike do objektivno vidljivog ponaanja dug zato to je srea, kao i drugi psiholoki fenomeni,
multiplikativno determinisana kontekstom biologije, sredine i samoaktivnosti individuje, a ne nekim, visoko
specijalizovanim, modanim strukturama. Da je srea bioloki ipak postojan konstrukt videli smo iz injenice da
je znaajno korelirana sa sedam od osam emocionalnih struktura (tabela 2), jo jednom emo videti, kasnije, da
korelira sa svih pet Velikih (Big) domena, i ak 27 od 30, aspekata linosti.

Da zakljuimo: pokazali smo da konstrukt ljudske sree ispunjava Momirovieve najvanije uslove egzistencije i
da je strukturisan, latentno u est faktora, a manifestno u 20 stavki.

Da li je nesreniku lake da pati u palati ili straari?

Odgovor na postavljeno pitanje opet smo potraili na internacionalnom planu kopajui po podacima (data
mining) prvog uzorka (Flere-Lavri, 2006) i tabelarno smo ga prikazali, najpre, razmotrivi da li domicilno
dravljanstvo moe biti ulaznica za raj. Drugaije reeno, da li su sreniji studenti ekonomski bogatih zemalja
od onih iz drava-parija? Pogledajmo narednu tabelu!
Tabela 6: Da li bogato drutvo socijalizuje srene pojedince? (1)
Kategorije srenika Total
Zemlja
Nesreni Proseno sreni Sreni (100%)
Slovenija 135 (28,7) 225 (47,9) 110 (23,4) 470
BiH 63 (14,4) 158 (36,0) 218 (49,7) 439
Srbija 85 (19,9) 189 (44,3) 153 (35,8) 427
SAD 86 (19,1) 166 (36,9) 198 (44,0) 450
Japan 336 (97,4) 9 (2,6) 0 (0%) 345
Total 705 (33,1) 747 (35,1) 679 (31,9) 2131
Pearson Chi-Sljuare 853,028 df=8 Sig.=.,000
Da, nema greke u prethodnoj tabeli: najsreniji su studenti-Bosanci (50%), pa Ameri (44%), a sledi ih Srbi i
Slovenci, a na poslednjem mestu je 97% Japanaca, nesrenika 12. Nije li moda, ipak, srea pojedinca vie
zavisna od dubine depa, nego to sreu drutvenih grupa determinie bruto nacionalni dohodak? Uporedno
emo pokazati podatke za dve najsrenije nacije, Bosance i Amerikance. Pogledajmo narednu tabelu!
Tabela 7: Da li bogato drutvo socijalizuje srene pojedince? (2)
Kako bi ste opisali svoju Kategorije srenika
Drava Total
ekonomsku situaciju? Nesreni Proseno sreni Sreni
Bosna 10 (17,2) 35 (22,7) 76 (35,8) 121
Ide nam dobro
SAD 49 (57,0) 99 (60,4) 134 (67,7) 282
Bosna 30 (51,7) 99 (64,3) 119 (56,1) 248
Prosena
SAD 26 (30,2) 55 (33,5) 46 (23,2) 127
Jedva sastavljamo kraj s Bosna 18 (31,0) 20 (13,0) 17 (8,0) 55
krajem SAD 11 (12,8) 10 (6,1) 18 (9,1) 39
Bosna 58 (100) 154 (100) 212 (100) 424
Total (100%)
SAD 86 (100) 164 (100) 198 (100) 448
Bosna Chi-Sljuare Tests 28,524 df=4 Sig.=.000
SAD Chi-Sljuare Tests 7,821 df=4 Sig.=.098
Prethodna tabela pokazuje da novac moda moe da bude lek za ljudsku nesreu. Meu srenicima 36%
Bosanaca i 68% Amerikanaca svoju ekonomsku situaciju opisuje kao povoljnu (ide nam dobro) dok je meu
sirotinjom (koja jedva sastavlja kraj s krajem) sreno samo 8% Bosanaca i 9% Amerikanaca. Istovetno vai i
meu nesrenicima, kada je re o Bosancima: 17% ih je dobrostojeih, a skoro duplo vie sirotinje (31%). Ali...
Kod Amerikanaca nije tako: ak 57% je bogato i nesreno!? Najpre, valja podsetiti da ovde nije re, ni priblino,
o reprezentativnim ispitanicima ovih nacija, ve o studentima, a nije isto biti siromani student u Njujorku i
Sarajevu. Drugim reima, kada imate dovoljno novca da pokrijete sopstvene potrebe malo vie novca vas nee
usreiti, ako to ve niste (Selidman, prema Dejkovi, 2006). Bogatstvo nije niti moe da bude klju za srean
ivot. Odnos novca i sree je slian relacijama bolesti i sree: bolestan ovek bio bi srean kada bi ozdravio, ali
ga malo vie zdravlja nee usreiti, kao to ni bogatom nesreniku vie novca nita nee pomoi u njegovoj
patnji.
12
Razumno je oprezno zakljuivati o srei Japanaca merenoj upitnikom skrojenim za zapadnog oveka, a imajui na umu
diskusiju o etikom i emikom pristupu konstrukciji strukturalnih upitnika linosti (Kaprara i ervone, 2003, s.108)
Nesreniku koji pati u straari ulepaete dan, a moda i ivot ako mu date neki dolar, ali bogatau koji pati u
palati dolari ne znae nita. Pristojan ivot, itaj mogunost posedovanja i troenja dobara, jeste uslov za sreu,
ali to, samo po sebi, nije dovoljno. Sasvim je sigurno da nijednom razumnom siromanom nesreniku ni na
pamet nee pasti da svoje sumorno raspoloenje popravlja podvrgavanjem psihoterapiji, ali ni farmakoterapiji.
Stari dobri Marks bi rekao da ovek mora biti sit da bi se bavio filozofijom, ali izgleda i neurotinim opsesijama.

Postoji li, oekivano, srena smrt?

Teorista je isto tako duevno bolestan ovek kao i manijak. Kod takvih ljudi postoji ozbiljna patologija dubokih
struktura mozga - rezultat je nemotivisana agresija. Terorista trai opravdanje da ispolji surovost. I nalazi ga:
uvreen je zbog domovine koju vreaju, zbog vere, zbog nevino postradale brae u ratu...Religiozna ideja je
samo jedna od tih faktora, da nije nje nalo bi se neto drugo. To tvrdi ruski sudski neuropsihijatar, Vinogradov
(2006), a ta kae empirija? Pogledajmo podatke u narednoj tabeli.

Tabela 8: Sreni ljudi su spremni i da umiru za sopstvene ideje

Da li bi u ime svoje vere Kategorije srenika Total
rtvovati svoj ivot? Nesreni Proseno sreni Sreni (100%)
Uopte ne 257 (29,3) 350 (39,9) 270 (30,8) 877
Ne 60 (30,9) 70 (36,1) 64 (33,0) 194
Neodluni 100 (23,3) 181 (42,2) 148 (34,5) 429
Da 28 (16,5) 67 (39,4) 75 (44,1) 170
Da, svakako 26 (11,8) 73 (33,0) 122 (55,2) 221
Total 471 (24,9) 741 (39,2) 679 (35,9) 1891
Pearson Chi-Sljuare = 67,185 df=9 Sig. (2-sided)=.000
Na pitanje Da li bi bili spremni da rtvujete ivot za svoju veru? izriito je (Da, svakako) odgovorilo 55%
srenih studenata pet nacija, 39% proseno srenih i samo 25% nesrenika. Statistiki pokazatelji su opet
ubedljivi: Pirsonov hi-kvadrat test (67.185) je znaajan, a njegova greka je manja od 1%. Treba li da iznenadi
ovaj podatak? Uopte ne, a evo i zato. Najpre, nai podaci pokazuju da oseanje subjektivne dobrobiti
negativno korelira sa svim indikatorima psihopatologije (lienost i agresija iz PIE/JRS, depresija, histerija,
psihpatska devijantnost, psihastenija, paranoja i izofrenija iz MMPI-a); dalje, formiranje i odbrana sopstvenih
uverenja, ali i spremnost na rizik su, kao to se vidi iz prve tabele, indikatori sree. Najzad, mnogi autoriteti
(videti Vajt, 2003) odriu teroristima-samoubicama psihopatoloki naboj. ak je i obuka terorista-samoubica
koncipiranja tako je rtvovanje ivota zarad Boga lini dobitak (ulaznica za raj), a ne samarianski in. Ne
mali broj preivelih svedoka smoubilakih teroristikih napad potvruje da su samoubice, ije su lice mogli
videti, u trenutku smrti bili puni optimizma i, gle uda - radosnog raspoloenja.

Da ne bude nikakve sumnje u ove podatke faktorski smo analizirali svih sedam odricanja (ivot je jedan od njih)
u ime religije (upitnik Flere-Lavri) i nali da svih sedam skoro podjednako zasiuju samo jedan faktor,
fanatizam, koji objanjava dve treine varijanse, a linerana korelacija izmeu ukupnog skora sree i spremnosti
da se, u ime vere, rtvuje ivot nije ubedljivo visoka, ali jeste znaajna: .181. S druge strane, korelacija ukupnog
skora religioznog fanatizma i sree je praktino, ne samo statistiki, znaajna jer iznosi r=.445, a to je 20%
deljivosti varijanse. Ne iznenauje ni ovaj podatak: podsetimo se da je u strukturi ljudske sree znaajna
saturacija tri nesporno radikalne stavke (spremnost na rizik, formiranje i zastupanje stavova). Vajt (2004)
navodi injenicu koju niko, ukljuujui i posmatrae ne negira, da su teroristi-samoubice mladi ljudi, a setimo se
uvenih erilovih rei da ko nije radikalan u mladosti nema srca, a da liberali u zrelosti nemaju razuma. lan
Bojeg dela (Opus dei) koji nosi dva sata dnevno oko butine bodljikavi lanac (silik), jednako je radikalan kao i
ostraeni pripadnik politike partije ili drutvenog pokreta, na primer nevladine organizacije koja promovie
demokratiju i ljudska prava.

Zakljuujemo da sreno raspoloenje nije pasivno isekivanje boanskog provienja ve aktivno traganje za
smislom sopstvenog ivljenja koje ponekad kod mladih idealista podrazumeva radikalno ponaanje pa i
rtvovanje sopstvenog ivota. Teroristi-samoubice svakako nisu bolesni u idiosinkretikom (klinikom) smislu, a
sve drugo je aksioloko i/ili politiko pitanje.

Moe li starost da bude sreno doba ivota?

Nije sluajna formulacija ovako postavljenog istraivakog pitanja! Nesumljivo je da su mlai ljudi sreniji, ako
ni zbog ega drugog, a ono zato to je iza njih malo prolosti (mrane), a puno budunosti (svetle). Empirija
potvruje hipotezu - pogledajmo narednu tabelu!
Tabela 9: Starenje i srea
Kategorije srenika Total
Kategorije starosti
Nesreni Proseno sreni Sreni (100%)
Mladi (<25 godina) 210 (32,3%) 185 (28,5%) 255 (39,2%) 650
Zreli (25-50) 709 (34,2%) 633 (30,5%) 733 (35,3%) 2075
Stariji (> 50) 173 (37,6%) 146 (31,7%) 141 (30,7%) 460
Total 1092 (34,3%) 964 (30,3%) 1129 (35,4%) 3185
Pearson Chi-Sljuare= 8,918 df = 4 Sig. (2-sided)=.043
Prethodna tabela pokazuje da se starenjem poveava broj nesrenika (sa 32% na 38%), a smanjuje procenat
srenika (sa 39% na 31%). Razlike jesu znaajne, ali su male, to nas usmerava da razmotrimo varijansu unutar
starosnih grupa. Odista, standardna devijacija skora sree meu mladim je 7.11, a meu najstarima 8.23, iz ega
zakljuujemo da je mladost sama po sebi sreno doba, a za sreu u starosti pojedinac mora da se pomui. Najpre
zato, a zatim kako?

Prvi put u istoriji civilizacije, srednja generacija ima vie predaka od potomaka, ... vek u koji smo zakoraili
vek je starijih ljudi zato to su se penzioneri uzjogunili - odbijaju da umru (Milosavljevi, 2006). S druge
strane, suicidolozi tvrde da je starost daleko najprediktivniji inilac samoubistvenog ishoda ivota: jednostavno,
starije osobe daleko ee izvraavaju samoubistva od mlaih. U naoj zemlji (misli se na eks-Jugoslaviju), od
ukupnog broja samoubica 45% je starije od 60 godina, a 69% od pedeset (Biro, 1982). Nije se teko sloiti da je
samoubistvo najubedljiviji bihevioralni izraz nesree, tim pre to je u strukturi starijih samoubica bilansno
samobistvo skoro jedina premorbidna karakteristika. Kada suelite ove dve injenice (sve je vie starijih
osoba, a samoubice su starije osobe) uvia se zato je vaan aktivan napor da bi se starije doba ispunilo smislom.

Zaudo nije teak odgovor na pitanje kojim resursima raspolae zreo (mator?) pojedinac da bi aktivnim naporom
promovisao srenu starost. Postupak traenja svojstava srene jeseni ivota izveli smo dihotomizacijom 13 zavisne
varijable (sreni-nesreni) i redukcijom dva velika uzorka (N 5=3206, Flere-Lavri i N4=1828, Zdravkovi i
saradnici) na ispitanike starije od 50, odnosno 45 godina, (tako smo dobili uzorke od 461 + 104 ispitanika), a
zatim smo t-testom tragali za razlikama u kolopletu nezavisnih varijabli 14.

Najuoljivije generalne razlike se tiu stila ivljenja, a zatim strukture linosti i vrednosti starijih srenika i
nesrenika. Aktivan stil ivota (ma kakav sadraj aktivnosti da bude: pecanje ili skupljanje potanskih maraka) je
uslov srenog starenja, a ovaj nalaz je koliko banalan toliko i logian, tako da se ini smislenim obuavanje ljudi
kako da se spreme za aktivan penzionersko-staraki ivot. Najvanije vrednosti u kontekstu starenja su zdravlje,
smisao za humor, odgovornost, mudrost, prijateljstvo i samopotovanje. Optimalniji program provoenja
slobodnog vremena koji e vas uiniti srenim u starosti jeste rekreacija (plivanje i etnje), sopstvena porodica i
druenje sa prijateljima. Posebno je vano istaci protektivnu ulogu generacijskih porodinih odnosa za sopstvenu
dobrobit. Nadproseno sreni pojedinci iz naeg uzorka, mukarci i ene, ve imaju u proseku, dvoje svoje dece i
jedno unue. U ovom kontekstu najkrai mogui savet glasi: Potstiite sinove i keri da prave sebi decu da bi vi
bili srene bake i deke. To je u skladu i sa navodima Kaprare i ervonea (2003, s.408)

I srena starost pretpostavlja neki granini meseni iznos novca! U periodu 1999-2000 godina to je bilo oko 250
maraka u SRJ. Radno aktivni pojedinci (bez kolaraca) koji su meseno primali manje bili su nesreni, a ako su
imali vie nisu bili nita sreniji. Tom novanom iznosu je (bilo) saglasno posedovanje osnovnih kunih aparata i
sopstveni dvosoban stan. Imati od toga vie, u to vreme, nije znaajno doprinosilo oseanju sujektivne dobrobiti.

Srena osoba u tim godinama premda je ispunila osnovni bioloki zadatak, ima potomstvo, nije aseksualno bie.
Naprotiv! U njenim seanjima obitavaju proseno tri partnera, a aktuelne seksualne aktivnosti se svode,
proseno, na jednom meseno sanjanje, matanje i samozadovoljavanje te neto vie od tri snoaja meseno (Na
javi). Ni stariji nesrenici ne ive samo od seksualnih uspomena (volim seks i rado ga se seam), ali ukupan zbir
14 inikatora seksualne prakse, statistiki znaajno, pretee na stranu srenika.

13
Istiemo metodoloke razlike u ovom delu istraivanja (t-test) spram metodologije dokazivanja konstrukta sree (linearne
korelacije). U jednom sluaju se radi o fierijanskoj, a u drugom o pirsonijanskoj statistici (Fierovoj i Pirsonovoj), prva
testira razlike, a druga slinosti (Fajgelj, 2004, s.483).
14
Ima ih ukupno 385, pa ih, zbog toga, nema smisla tabelirati.
Razlike u strukturi linosti i u starijem dobu zadravaju isti predznak (vidi tabelu 3) kao i linosni korelati sree
na celom uzorku. Naene su dve bitne razlike: najpre, razlike osobina postaju jo vee, a zatim gubi se jo jedna
(trea) od karakteristika linosti srenika tako da bes prestaje da razvaja srenike od nesrenika. Stariji srenici
su spram starijih nesrenika jo vie efikasni, oseajni, altruistini i optimistini. Imajui na umu relativno jaku
(oko 50%, Kaprara i ervone, 2003) genetiku determinaciju domena i aspekata linosti pojedinci imaju, spram
stila ivljenja i strukture vrednosti, sueniji manevarski prostor da bi, ulaganjem u sebe, doiveli sreniju starost.
Ono to se moe jeste traganje za kontekstima u kojima se, tokom ivota a pre starenja, pojedincu prua prilika
da bude efikasan, oseajan, altruista i optimista.

Najvie to pojedinac moe da priuti sebi za mladosti kao psiholoko osiguranje u starosti jeste u domenu
vrednosti: od 43 vrednosti samo tri ne generiu razlike izmeu starijih srenika i nesrenika: lepota, religija
(Bog) i poslunost kao vrednost nisu one kojima valja teiti za sreniju starost. Odmah da otklonimo moguu
kontradikciju spram naeg treeg hipotetikog pitanja: religija (kao vrednosna orijentacija) ne razdvaja srenike
od nesrenika, ali ne zato to nije vanija za jedne ili druge, ve zato to je jednako vana za obe grupe.

Zakljuujui ovo istraivanje najpre da izrazimo uverenje da smo precizno i sadrajno odgovorili na sva pitanja:
srea ne samo da jeste zanimljiv ve i psiholoki veoma sadrajan konstrukt i praktino je usidrena u sve slojeve
stukture linosti. Osnovne vrednosti potroakog drutva imaju ogranien znaaj za ljudsku sreu: bedni i siroti
nesrenici se sutinski razlikuju od isto takvih bogataa, a ta je razlika uslov da se usree jedni i drugi: oni koji
imaju previe, a nisu sreni, neka malo od sebe daju onima koji nemaju nita pa e svi biti sreniji. Samo sreni
ljudi mogu biti toliko ispunjenji nadlinim, ontolokim i aksiolokim sadrajima da u mladosti, dok dugorono
konstruiu sopstveni ivot, imaju snage da ga se, radije, odreknu nego da njime trguju: sve za ideale-ideale
nizata! Najzad, negde na poetku doba odrastanja sve ljude treba upozoriti na prolaznost ivota, a pred kraj
aktivnog profesionalnog veka i obuiti ta i kako da rade da bi umrli sa osmehom sree kada vreme smrti doe.
Sve ovo zakljuujemo reima potovanog Viktora Frankla (Frankl, 1994), konc-logoraa, broj 119104 ivot ne
samo da ima smisao, nego ga zadrava u svim uslovima i svim okolnostima.

Literatura:
1.Biro M., (1982): Samoubistvo - psihologija i psihopatologija, NOLIT, Beograd
2.Dejkovi M. (2006): Psihologija sree, seminarski rad, Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica
3.Digman M. J. (1990): Personality Structure: Emergence of the Five-factor Model, Annual Revienj
4.Fajgelj S. (2003), Psihometrijametod i teorija psiholokog merenja, Centar za primenjenu psihologiju,
Beograd.
5.Fajgelj S. (2004): Metode istraivanja ponaanja, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd
6.Flere S. i Lavri M. (2006): Religioznost u meukulturnoj perspektivi, Univerza v Mariboru, Pedagoka
fakulteta, Maribor
7.Frankl V. (1994): Zato se niste ubili Traenje smisla ivljenja, IP arko Albulj, Beograd
8.Kaprara . V. i ervone D. (2003): Linost - determinante, dinamika i potencijali, Dereta, Beograd
9.Kosti, P., Nikoli-Sijerkovi, I., Kri, M. i Tomi, C., (2003): Baterija psiholokih testova za selekciju i
klasifikaciju kandidata andarmerije, s.1-55, Ugovor 04 broj 112-1104/03 od 19.09., MUP Srbije i Vojska
Jugoslavije, Beograd
10.Kosti, P. i Jonuz F. (2006): Test strukture linosti, Petofaktorski model (PFM-291), srpska verzija, 54.
Nauno-struni skup (SABOR) psihologa Srbije, Zlatibor, 24-27 maj, Knjiga rezimea, str. 29
11.Milosavljevi, M., 2006: Unien, odbaen, ostavljen, 24/08/06/NIN/28-29
12.Momirovi i nepoznati saradnici (2003): Upitnik za osobe uzrasta 18-60 godina, Mark-Plan, Panevo
13.Momirovi K. (1997), O realnoj egzistenciji psiholokih konstrukata, u: Havelka N. i Kosti A. (urednici),
Provera egzistencije psiholokih konstrukata simpozijum, Institut za psihologiju i Laboratorija za
eksperimentalnu psihologiju, Beograd.
14.Ljui R. (2006): Aferim istoriografio, 20/NIN/27/07/06, Beograd
15.Seligman M, (1991): Learned Optimisim, Alfred Knopf, Nenj York
16.Vajt, R. D. (2004): Terorizam, Aleksandrija Press, Beograd
17.Tenjovi L. (2000), Statistika u psihologiji, prirunik, Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa
Srbije, Beograd
18.Vinogradov, M (prema Milii, Lj., 2006): Sloveni islamski teroristi, 24/08/06/NIN/55, Beograd
19.Zdravkovi, Kosti i 27 saradnika istraivakog tima (2001): Seksualno ponaanje Jugoslovena, Psihologija
danas, broj 13-14, Ni
Prilozi: Skala sree i starosna piramida
(Flere, Lavri i Kosti)
MOLIMO VAS, PALJIVO PROITAJTE OVO UPUTSTVO PRE NEGO TO PONETE DA RADITE. Najpre upiite svoje
prezime i ime (ili ifru, na mesto prezimena i imena), zaokruite broj 1 ili 2 kao obeleje svog pola, upiite broj navrenih godina ivota,
a zatim odgovorite i na preostala pitanja.
PREZIME I IME:________________________________________________ POL: 1=M 2= Uzrast: /__/__/
Najpre sledi 20 tvrdnju. Molimo Vas, paljivo proitajte svaku tvrdnju i zaokruite jedan odgovor u meri u kojoj se ta tvrdnja odnosi ili ne
odnosi na Vas lino. Zaokruite "1" ako je tvrdnja potpuno netana ili se sa njom nimalo ne slaete. Zaokruite "2" ako je tvrdnja
uglavnom netana ili se sa njom ne slaete (ali ne potpuno). Zaokruite "3" ako je tvrdnja otprilike podjednako i tana i netana, ili
ako ne znate kako da se odluite. Zaokruite "4" ako je tvrdnja uglavnom tana ili se sa njom slaete (ali ne potpuno). Zaokruite "5"
ako je tvrdnja potpuno tana ili se sa njom potpuno slaete. Ovde nema tanih i pogrenih odgovora. Opiite sebe to iskrenije i iznesite
svoje mienje to je mogue tanije.
NE TREBA DA PREVIE DUGO RAZMIATE O ZNAENJU SVAKE TVRDNJE. NAJBOLJE ETE UINITI AKO IZABERETE
ONAJ ODGOVOR KOJI VAM PRVO PADNE NA PAMET POTO STE RAZUMELI TA TVRDNJA ZNAI.
1) POTPUNO 2) UGLAVNOM 4) UGLAVNOM 5) POTPUNO
3) NE MOGU DA SE ODLUIM
NETANO NETANO TANO TANO
1. U osnovnoj koli su me drugovi veoma voleli 1 2 3 4 5
2. Privlana sam osoba za suprotni pol 1 2 3 4 5
3. S lakoom stvaram prijateljstva 1 2 3 4 5
4. Volim da rizikujem 1 2 3 4 5
5. Brzo formiram uverenja i stavove 1 2 3 4 5
6. Imam jaku linost 1 2 3 4 5
7. Branim sopstvena verovanja i uverenja 1 2 3 4 5
8. Spremno preuzimam vostvo 1 2 3 4 5
9. Oseam se dobro 1 2 3 4 5
10. Mnoge dobre prilike mi prou jer se ne odluujem dovoljno brzo 1 2 3 4 5
11. Smirena sam i sabrana osoba 1 2 3 4 5
12. Tekoe mi se gomilaju - ne mogu da ih savladam 1 2 3 4 5
13. Srena sam i zadovoljna osoba 1 2 3 4 5
14. Nedostaje mi samopouzdanje 1 2 3 4 5
15. Oseam se sigurno 1 2 3 4 5
16. Ja sam tuna osoba 1 2 3 4 5
17. Spadam u osobe koje su zadovoljne svojim ivotom 1 2 3 4 5
18. Stabilna sam i postojana osoba 1 2 3 4 5
19. Moje je zdravlje savreno 1 2 3 4 5

Starosna piramida republike Srbije 2002 (popis stanovnitva, Milosavljevi, M., 2006: Unien, odbaen,
ostavljen, 24/08/06/NIN/28-29)
80+
75-
79
70-
74
65-
69
60-
64
55-
59
50-
54
45-
49
40-
44
35-
39
30-
34
25-
29
 20-
24
15-
19
10-
14
5-9
0-4
312442 314532