SociolokoitanjeBogdanaBogdanovia

Urbanistikemitologeme
Objavljeno:septembar19,2014|Autor:alisapluspetarpan|Filedunder:Tekstovi|Tags:drutveniprocesi,poreklograda,poeci
urbanizma|Ostavitekomentar

Tamo gdje ljudi ne umeju da se igraju gradova, tamo ne umeju ni da misle svoje gradove i svoje prostore. Tamo se ni
pravigradnikadaneedogoditiGraditeljiiluzija,igrajtesegrada.[1]

***

Historijski grad se na vrlo iroj skali i u mnogim pravcima uklapa u sazvuje sa bogatim svetom oblika to oko njega
postoje.Ali,stiidotakveharmonijetonijebionimalojednostavanposao.[2]

Uvod

Zbogegajezasociologijugradavanopoznavanjeporeklaievolutivnogputagrada?(Pui1997:148).

Shvatanje i razumevanje nama poznatog oblika grada nuno nas vodi u pokuaj da shvatimo tok njegovog nastanka i
razvoja. U onoj meri u kojoj je neadekvatno govoriti o savremenoj umetnosti jer je svaka umetnost u jednom trenutku
bila savremena (Pui 2013, predavanja), tako je o gradu neadekvatno govoriti samo u njegovoj savremenoj strukturi i
sadanjem obliku, nama poznatom, a ne osvrnuti se na to ta je ono to mu prethodi i to je doprinelo njegovom
dananjem obliku, kako u fizikom i pojavnom obliku, tako i u drutvenom smislu. itajui Bogdanovievo delo
Urbanistikemitologemeukojimaontragazadalekimpoecimaurbanizma,shvatamoukojojjemeriznaajnotraganje
za poreklom grada. Opet, postavlja se pitanje zato je to znaajno za sociologiju grada, kako bismo Bogdanovievo
traganje za poreklom grada mogli da itamo u sociolokom kljuu, dajui drutveno tumaenje znaaja poetku
urbanizma.Zbogtogatoseveunajranijimnjegovimfazamapojavljujunekidrutvenifenomeni,pojaveiprocesikoji
e ga pratiti do dananjih dana. Njihov preobraaj kroz prostor i vreme istovremeno govori o globalnim civilizacijskim
menama(Pui1997:148).

Arhegradauovekugraditelju

Glavaprva

Zanimanaskakosuljudizamiljalisvojeprvegradove,zatimkakosuihgradili,kakosusesnalaziliusamimpoecima
dananjecivilizacije(Bogdanovi1966:7).

tajegrad?Kakojenastao?Kojesufazenjegovograzvoja?(Mamford2006:5).

Bogdanovi, pozivajui se na Mamforda (Lewis Mumford, 1895 1990) i njegovo interesovanje za skupove pojava u
kojimanastajegrad,govoriopoetnimvidovimaprocesakojinamgovoreokorelacijiovekgrad.Dakaemoukratko,
interesujunaspresvegadalekipoeciurbanizma(Bogdanovi1966:8).Opet,pozivajuisenaMamforda,Bogdanovi
namukazujenatodajetraganjezaporeklomgradanajeesvedenonaarheolokopretresanjematerijalnihostataka,
uprkos tome to je grad i pre njegovog fizikog nastanka imao znaaj koji se ne moe svesti iskljuivo na materijalno.
Ono na ta Bogdanovi ukazuje jeste znaaj drutvenih fenomena i procesa koji se javljaju pre nastanka grada ili
paralelno sa njegovim nastankom: nagon za zajednikim ivotom, nomadizam, elja za ustaljivanjem, sedentarizacija,
podela rada, domestifikacija drugih vrsta. Podela rada, razdvajanje kasti, ratni poduhvati, domestifikacija drugih vrsta,
ustanovljavanje ropstva, praktikuju se u narodu mrava milione godina pre no to su sazidani prvi gradovi (Mamford,
prema Bogdanovi 1966: 10). U traganju za pravim odgovorom kako nastaje grad, postoje pristupi koji govore da grad
nastaje radi grupisanja ljudi zbog lakeg zadovoljavanja potreba ili zbog ekonomskih, religijskih, politikih ili ugovornih
razloga. (Pui, 1997). Moe se rei da grad nastaje kada se sklopi niz nunih preduslova koji omoguavaju
mnogoljudnu koegzistenciju. A u pitanju nije jedan period ili dogaaj ve proces (Pui 1997: 147). Upravo nas svojim
lirskim mitologemama Bogdanovi (u)vodi kroz proces nastanka grada, koje su urbanistike i u svojoj sri, drutvene.
KakonaglaavajuHarviiKastels,gradovisugotovoupotpunostivetakaokruenjakojasuljudikonstruisali(Gidens
2003: 590). U ovom sluaju, kako bi se ukazalo na pogrenost Harvijeve i Kastelsove tvrdnje, moemo se pozvati na
Denet Dejkobs, koja kae da je problem razumevanja grada kod veine onih koji se ne bave njegovim drutvenim
biem(presvegamislisenaurbaniste),leiutometosegradposmatrakaokonstantaaneproces(Pui1997:23).
Uestale definicije i tvrdnje koje grad navode kao vetako okruenje, grad predstavljaju kao fiziki poligon za
arhitektonskourbanistikostvaranjeprostoraispranjenogodsadraja,kaogradodbetona.Moeteliplaniratiprostorza
petsto,hiljadu,stohiljada,milionljudi?Urbanizamtoradiitojeproblem(Pui2014,predavanja).Dabidoaodomikro
nagovetajanastankagrada,Bogdanovigovorioistorijiovekovetehnike,kaoioovekovimprvobitnimapstrakcijamai
snalaenjima. Zapaa se da on uoava protoarhitektonske forme ovekovog poigravanja prostorom i dostupnim
resursima, kojima formira geometrijske oblike, naroito krug. Krug, nadalje, ne naputa oveka graditelja, ili obratno
(Bogdanovi 1966: 14). Za Bogdanovia, raanje tolosa predstavlja najstarije krune arhitektonske apstrakcije, koje bi
moglebitiprotumaenekaoovekovagraditeljskapotrebuzaodbranom,uviduimitacijepeine.Ulogapeineznaajna
jeipotometojeonaovekudalamodaprvipojamoarhitektonskomprostoru(Mamford2006:10).Onotosemoe
uvidetijestesatkanostdrutvenogi(proto)urbanistikog,kojeBogdanovipokazujegovorivinamoprvobitnimfizikim
ostvarenjima oveka graditelja, u vidu kruga. ovek je graditelj od onog trenutka kada je in graenja, ma kako
poetnikibio,ukrstiosaputanjamaistranputicamasvogamiljenja(Bogdanovi1966:27).

Kakoseraagrad,kakonastaje?

Glavatrea

Evo,istorijaovekagraditelja,tojesadapresvegaistorijagradovakojegradi.Pitanjejekratkoipostavljamoga:kako
seraagrad,kakopoinjesvojivot?(Bogdanovi1966:53).

Bogdanovi,govoreioGraditeljimagradovailistvaranjusveta,pozivasenaajlda(VereGordonChilde,18921957)i
ukazuje na prve nagovetaje raanja grada, poetnu ovekovu graditeljsku tehniku, prekretnicu od sela ka gradu,
drutvenuorganizacijualigovoriiosamimgraditeljima.etiriokolnostikojesubilebitnezanastanakirazvojgradova
su: odreen (podrazumeva se povoljan) ekoloki okvir, populacija, odreena drutvena organizacija i odreen stepen
tehnoloke razvijenosti (Pui 1997: 149). Uprkos znaaju drutvene organizacije, drutvena podela rada jeste ono to
je dovelo do prekretnice od sela ka gradu, nakon kojih je dolo do fundamentalnih drutvenih posledica: drutvene
hijerarhije i stratifikacije. Nijedan grad ne bi se mogao dogoditi da nije postojao i odreendovoljan stepen tehnoloke
evolucije(Pui1997:150).Poetnametalurgija,legiranjebakra,kalaja,antimona,ilivenjebronze,tojerevolucionarni
trenutak u istoriji ljudskih naselja to je, reklo bi se, prekretnica od sela ka gradu (Bogdanovi 1966: 54). Bogdanovi
namgovorioprvimspecijalistimasvetametalurzima,gdemetalurgijakasnijeraaitavnoviniznovihpronalazakaalii
omoguavanove,samostalnepronalaske.Tamogdeseuarheolokimnalazitimanalazeprvitragovitopljenjailegiranja
metala,upravotamosedolazidoprvih,najstarijihtragovainagovetajagrada.Veranije,Bogdanovinaglaavadaje
praistorija oveka pre svega istorija njegove tehnike (Bogdanovi 1966: 12). Najstariji nagovetaji grada nam govore o
procesu u kom dolazi do razvoja u ovekovoj tehnici i raspolaganju oruem. Takoe, dolazi do pojave novih materijala,
poput epia, cigle i uglja, koji je najznaajniji kao nagovetaj bliskog grada. Nastanak gradova bio je prevashodno
drutveniproces,vieizrazpromenauovekovommeudejstvusanjegovimblinjima,nounjegovommeudejstvusa
sredinom (Adams, prema Lampard 1977: 27). Ono to je nuno za razumevanje procesa nastanka grada ne krije se
samouovekovojtehnici,veiusamomovekuinjegovojdrutvenojorganizaciji.ZaBogdanovia,gradovisusloene
socijalnesredinejerpostajusvekomplikovaniji,organizovanijiisainjenijiodrazliitihrasa,jezika,zanta,vetina,kasta
ikultova.Upravonatommestu,onnamukazujenatodaprocesnastankagrada,kojiiziskujeodreeniekolokiokviri
stepen tehnike i tehnoloke razvijenosti, ne bi bio mogu bez postojanja najbitnijeg povezujueg elementa
oblikovanja sloenije drutvene strukture (Pui 1997: 151). Kada govori o prvim graditeljima, on se pita da li su prve
graevine raene na osnovu odreenog kompozicionog postupka i urbanistikih projekata. Pozivajui se na ajla,
zakljuuje da znanja prvih graditelja ne odgovaraju dananjem poimanju urbanizma, ve magijsko scijantistikim
matricama, a posteriori [3] uvianjima situacionog plana i apstrakcijama koje su, uvianjem iskoristivosti prostora i
dostupnog materijala koji ih okruuje, pretoene u protoarhitektonski zanat, koji Bogdanovi pokuava da dokui iz
savremenevizure.

Vodajepraambijentgrada

Glavaetvta

Dramaraanjagradaigrasepopraviludopojasauvodi(Bogdanovi1966:78).

Bogdanovi nam govori o vodi i gradu kao korelativnim pojmovima, gde je voda conditio sine qua non [4] nastanka
jednog grada, potkrepljujui to injenicama koje ukazuju na to da je istraivanjem Ura, Kia, Obeida ili Uruka pronaen
kompaktni sloj od osam stopa aluvijalne gline, koju u toj meri moe naneti jedino voda. Postavlja se pitanje zato je
vodatolikoznaajna.Bogdanovinamkrozfuzijuegipatskekosmologijeimagijskotehnikihmatricaukazujenatoda
su prvi neolitski koloni traili (suvo) mesto gde krokodil ostavlja jaje jer je, tako odabrano mesto, van domaaja vode.
Graditeljskiihidrotehnikizadacibogovaijunakaneispunjavajusedokrajasamimaktomstvaranjasveta(Bogdanovi
1966:93).NataBogdanovipokuavadaukae?Podizanjegradovanijeposlednjistadijumprocesastvaranjagradova,
tojeproceskojitrajeinezaustavljasesamonaarhitektonskojnadgradnjifizikogprostora.Vodajepraocenauilada
sezdruuju,jerdrukijejenemogusavladati.Ipomoglaimjedasezdrue(Bogdanovi1966:95).Dabigradispunio
svoju svrhu, mora postojati i socijalna dimenzija koja je fundamentalna za njegovo postojanje i na tom mestu moemo
uitati socioloki znaaj izmeu Bogdanovievih redova. Ono to je socioloki relevantno u jednoj manifestno
urbanistikoj mitologemi jeste njena latentna drutvena sr, koja opravdava to da istorija civilizacije je(ste) i istorija
gradova [Pui 1997: 151, kurziv dodat]. Bogdanovi istie da tek sa podizanjem prvih gradova poinje i neka vrsta
ekonomske revolucije, poboljavanje osnovnih uslova ivljenja, drutvene podele rada, drutvene solidarnosti ali i
drutvenihkonflikata.Ali,vodajepraocenauilaidasezatiru,mnogomudrijeikrvavijenotosutodotleumeli.Vladati
vodama, i odrati se nad njima, to znai i vlast nad teritorijama (Bogdanovi 1966: 95). U onoj meri u kojoj je voda
zdruilaljudekakobijezajednosavladali,istotakoseutomdrutvenomorganizovanjuiskristalisalaborbazateritoriju
koja je dola zajedno sa sloenijom strukturom grada. Drutvena podela, urbana kompleksnost: svi ovi ljudi moraju da
ostvare dinamian suivot, to istovremeno znai stapanje u celinu, kao i jasno naglaavanje unutranjih razlika
(Blankar 2003: 20). Dakle, da bi rasli broj i veliina gradova, moraju postojati ne samo stanovnitvo i prostor, ve i
odgovarajue sposobnosti (Lampard 1977: 20). Upravo socijalna dimenzija jeste kljuna u ovom aspektu
Bogdanovievih mitologema. Ukoliko je odreeni broj ljudi (praoci) drutvenim organizovanjem nauio da sputava vodu,
tj. da zajednikim radom utie na fiziko okruenje, to ih je dovelo do zajednike drutvene organizacije. Zajednikim
radom i zdruivanjem formirali su teritoriju koja je je nametala mnogo sloeniju socijalnu organizaciju pa samim tim i
diferencijacijuihijerarhiju.

Pojava gradova dovela je do skupljanja mnogih elemenata koji su dotad bili ratrkani i neorganizovani, i tako su na
ogranienom prostoru sve komponente zajednice dovedene u stanju dinamike napetosti i uzajamnog delovanja. Ta
koherentnost,kojajeiuokvirugradskogzidapostalagotovoobavezna,pribliilajesveonepoznateelementeprotograda
kaotosusvetilite,izvor,selo,trg,utvrenje:svisuoniuestvovaliuoptempoveanjubrojaikoncentracijiljudi,a
pritomsusamiprolazilikrozprocesstrukturalnediferencijacijekojiimjedaooblikepokojimaemoihprepoznatiusvim
kasnijimfazamaurbanekulture.[Mamford2006:32]

Stanje dinamike napetosti uzajamnog delovanja o kojima govori Mamford jeste ono to je znaajno u posmatranju
procesanastankagrada.Nakonnjegovematerijalneizgradnje,socijalnadimenzijajetakojagaupotpunjujeigradudaje
fundamentalni genius loci. Vode su savladane, nad njima raste svet uvelike ve, sloen, tehniki raznovrstan
(Bogdanovi1966:101).

Tajnavelikihplanina

Glavapet

Reeno graditeljski, zigura je neka vrsta piramide, sainjene od dinovskih stepenica, i tih je stepenica bivalo tri, pet,
sedam,katkadivie(Bogdanovi1966:107).

Bogdanovise,naovommestu,posveujemesopotamskimzigurama[5],kojesupredstavljaleizvornagaanjanjihove
svrhe, podjednako koliko i njemu samom. Bogdanovi, vodei se biblijskim zapisima ali i istorijskim mitologemama
HipokritaAleksandrijskog,Voltera,ParoaiKontnoapokuavadapronikneusmisaoisvrhugraenjaipostojanjazigura.
Ono to italac moe uoiti jeste da Bogdanovi pokuava da shvati prostornu misao mesopotamijskog protograditelja
kojijesopstvenemagijskourbanistiesimbolefizikiostvariouviduzigura,ijusvrhuonpokuavadashvati,koristei
sesavremenimokvirimamiljenjaiosvruisenapotencijalniistorijskiznaajovihgraevina.TakosuuMesopotamiji
natemeljnimzidovimaprostranihterasapodignutizigurati,sagraeniodnizaplatformirazliitogbroja(Blankar2003:21).
Postavlja se pitanje: zato? Bogdanovi opisuje zigure kao impozantne graevine, koje su predstavljale centralni motiv
unutranjeg gradskog sklopa jer su najee bile izgraene na istaknutom mestu. Pisani podaci o graenju
mesopotamskihziguradostasuretki(Bogdanovi1966:112).Ipak,naosnovuonihnjemudostupnih,onnamdoarava
svagleditanjihovogsmisla:odonihkojasusmatralaziguresimbolomhijerarhijeumesopotamskomdrutvu,onihkoji
ih posmatraju mitoloki, kroz priu o dinovima koji su (pomou impozantnih zigura) eleli da se popnu na nebo,
nagaanjima da su one predstavljale odmaralita bagdadskih kalifa ili opservatorije, funeralne graevine, kule
osmatranice,zavrnosagleditemkojezigureposmatrakaoplaninekojesugradbranileodvode.emujeondamogla
sluiti zigura? (Bogdanovi 1966: 114). Za Bogdanovia, ovo predstavljaju nagaanja, u koja ne moemo biti sigurni.
Ono to za njega jeste znatno intrigantnije, jeste mitologija stanovnika Dvoreja, u koju se ova graevina uplitala,
bivajui prikazana na peatima, stelama, kamenstamenovima i raznim crteima. Da li je zigura kosmoloka
graevina,kojasabiraznanjaMesopotamacaosvetuukomeive?Modajenjenapodelanatri,pet,sedamspratova
neki model zamiljene kosmike organizacije? (Bogdanovi 1966: 118). Ono to on iznosi kao zakljuak jeste da, ona
sigurno ne predstavlja hram, pre postament za hram. Takoe, pravi razliku izmeu piramida i zigura, gde je piramida
funeralnagraevinaaziguraizriitone.Naosnovunazivapojedinihzigura,poputEDURANKI,toznaiHramneboi
zemljuvezujui,Bogdanovisepitadalisuonegraditeljepodsealenaplanineteonepredstavljajugraditeljskikorelat
planine.Reklismo,vieputadosada,nijebajednostavnouivetiseumatuondanjihljudi,aonisujeimalidovoljno,
moda na pretek. Skloni su bili da u znaajnim kolektivnim predstavama pronau svoje ideje, shvatanja, pobude
(Bogdanovi1966:121).Shvatanjaiaspiracijegradnjeprotourbanistamoemoposmatratikaomagijskotehnikumatricu
koju su, na osnovu svojih kolektivnih predstava i oseaja pripadnosti zajednici, primenili zajednikim organizovanjem u
gradnji zigura, kao oma sopstvenim magijskim i ezoterinim fascinacijama i drutvenoprostornim idejama. Ono to
Bogdanovia fascinira jeste magijskotehnika strana zamisli gradnje zigura. Uoava se da njega interesuje ta je
motivisalo mesopotamijske graditelje da neto apstraktno, mislee i magijsko, bazirano na uverenjima i kolektivnim
predstavama, pretoe u arhitektonsku formu. Za sociologe religije, znaajan je aspekt njihove konkretizacije magijske
misli, gde se zigure posmatraju kao kosmoloke graevine, u slubi fuzije svetog i profanog. Za sociologe grada,
misterija svrhe zigure otvara polje da se savremena misao reflektuje na motivaciju ureenja prostora od strane
mesopotamijske zajednice, koja je, pretpostavimo, prostor zamiljala kao konkretizaciju kolektivnih predstava na
arhitektonskeforme.Dirkemovski,DrutvojegraduBog.

Mitskatopografija,vrstoorganizovanauprostoru

Glavaest

Akozabilokojuodmitologemaisprianihuovojknjizisasigurnoumoemodakaemodajenajstarija,bietotada
zamitologemuovelikojkosmikojplanini(Bogdanovi1966:132).

Bogdanovi,nakonmitologemaozigurama,pokuavadakonkretizujesmisaomonumentalnihgraevinauanimistikomi
mitolokom kontekstu. Interesuje ga, ta je ovo to je dovelo do graditeljske, urbanistike konkretnosti na osnovu
verovanja u misteriozna i uzviena svojstva gradnje. Ono to je znaajno za sociologiju grada jeste to da se moe
uvideti u kojoj meri je preplitanje i snana meuzavisnost drutva i prostora postojala i meu protograditeljima sveta,
kako ih Bogdanovi naziva. Shvata se da drutvo i fiziki prostor i njihova meuzavisnost nisu produkt savremenog
drutvailisavremenoggrada,kojimoradafunkcioniekaofunkcionalnaistrukturisanacelina,kakobizadovoljiopotrebe
drutva, ve da njihova meuzavisnost see u samu istoriju stvaranja grada. Samim tim, shvata se znaaj grada, ne
samo za njegovo materijalno, arheoloko pretresanje ostataka ve u smislu znaaja socioloke posveenosti
problematizaciji i fundamentalne vanosti grada za drutvo i, obrnuto, drutva po grad. Legende, prie, verovanja,
mitologemekojezasvojpredmetuzimajuplanine,potiu,sigurnoodanimistikogilinaturalistikogkontekstaovekovih
shvatanja (Bogdanovi 1966: 133). Krenuvi od kineske mitologije, kojoj Bogdanovi posveuje punu panju, pokazuje
namukojojmerise,veunajstarijimmitolokimpredstavama,ovekdiviplaninama,prinoseiimrtve,vodeiratove
oko njih. Daleki na predak pripisuje planinama mona i uzviena svojstva, pribojava ih se i nerado u njih zalazi, i na
mnoge naine ukrta njihovo postojanje sa sopstvenim ubogim bivstvovanjem (Bogdanovi 1966: 133). Misterija
graditeljske materijalizacije mitologema jeste ono to Bogdanoviu predstavlja ogroman poduhvat, voen istorijskim
injenicama o kolektivnim predstavama i mitologiji graditeljskih drutava pre nove ere. Nebo, voda, vatra, vetrovi,
vremenski ciklusi sve to na ovim graevinama ima svoje simboline pozicije (Bogdanovi 1966: 138). Socioloki je
znaajno uvideti, u kojoj meri je grad drutvena prelomnica koja ima mo da simbolizuje kulturu (Pui 1997: 110).
Kulturadrutavakojajebilabazirananasnanimanimistikimimitolokimverovanjimaseoslikalanasamoformiranje
gradova i graevina, koje su reflektovale njihovu kulturoloku misao i ispunjavale magijskotehniku funkciju. Ipak,
Bogdanovi upozorava da se sa dozom opreza mora stvarati definitivan stav u vezi sa povezanou neposrednog
magijskog dejstva na graditeljstvo. Shodno tome da su, u mediteranskom prostoru, prevaziene i zaboravljene
naturistike i animistike predstave o svetu, koje su prerasle granice arhaikog mentaliteta. Zalo se uveliko ve u
svet racionalistikih spekulacija (Bogdanovi 1966: 140). Ono to ga na kraju intrigira, jeste postojanje stepenastih
piramidauStarojAmerici,toganavodidasezapitaonjihovojslinostisagraevinamauSumeruijugoistonojAziji,
to potvruje podjednaka zaintrigiranost teoretiara. Izgleda, ovi autori pronalaze da ovek od iskoni nosi u sebi neke
metafizike figuracije, ili njihove modele, pa iz ovih nevidljivih modela u nama rastu i graditeljski oblici arhitekture koju
gradimo(Bogdanovi1966:142).

Nakraju,onzakljuujedapostojimogunostdasuiuStarojAmericipostojalaanimistika,pregraditeljskaverovanjao
kosmikojplaninikojasusasobomponelistaridoseljeniciizanjihpronaliodgovarajuemagijskotehnikematrice.

Za sada su antropoloki i lingvistiki dokazi za ovu teoriju uglavnom ve postavljeni. A ako se uskoro postave i
arheolokidokazi,ivotnilanacprieozigurizavravasenesuviefantastino,nipreteranoromantino,alivrsto.A
dotle, najbolje je tajnu ostaviti na miru, jer i tajne imaju prava na ivot, bar do injenica koje im ivot ne prataju.
[Bogdanovi,1966:147]

Kineskeurbanistikemitologeme

Glavasedma

IustarojKinijoodmitskihvremenaboresezemljaivoda,onakokaotosuseborilesvudagdesestvaraosvet.Iu
Kini,tojenetovieimnogoznaajnijenosamosukobdvapoetnaelementa(Bogdanovi1966:151).

U poslednjem poglavlju, Bogdanovi govori o kineskoj mitologiji i organizaciji sveta, ureenju drutvenih normi i
pravilnosti, harmonizaciji drutvene stvarnosti i kineskim magijsko urbanistikim matricama. Uporeujui kinesku
mitologiju sa mesopotamijskom, uoava odreenu naivnost mesopotamijske mitologije, uvidevi da kineska mitologija
predstavljaznatnosloenijisistemureenihverovanja,normi,racionalizacijeipravilnosti.Onistietekouurbanistikih
poduhvata u Kini, izazvanom nepovoljnim geografskim poloajem Kine. Kinezi, kao retko obdaren tehniki svet ne
rasipaju svoje mitoloke slike u detinjasta razmiljanja o tome kako se svet raa (Bogdanovi 1966: 154). Za Kineze,
smisao mitskih poduhvata nije stvaranje sveta odjednom i napreac, u trenutku, ve je njihov smisao u organizaciji
sveta (Bogdanovi 1966: 154). Ono na ta on ukazuje jeste to da je, za njih, izgradnja sveta ne samo puki in
urbanizacije fizikog okruenja, ve da izgradnja za njih predstavlja kompleksan in isprepleten moralnim, socijalnim,
vremenskim i numerikim koordinatama. Za sociologe grada, socijalna koordinata je najznaajnija jer je fundamentalno
naelokineskoggraditeljstva,usvojojsri,drutvenoireflektujenjihovourbanistikoorganizovanjefizikogokruenja
koje odraava njihove kulturne simbole, verovanja i kolektivne predstave. Moemo, meutim, tvrditi kako je grad
drutvena prelomnica koja ima mo da simbolizuje kulturu (Pui 1997: 110). Podjednako znaajnim ini se shvatanje
organizovanosti i harmonizacije drutvene stvarnosti u Kini, koja se postie drutvenom podelom rada i ureenjem
drutvenih normi i pravilnosti, to Bogdanovi istie dok govori o njihovim praktinim poduavanjima. Neki je oruar i
topioniar.Nekijegrnar.Najzad,dabisekonanouspostavilegraniceKine,tojestdabisesvetuceliniustalio,jedan
od prvih heroja kree na krajnji zapad. Drugi ide do istoka, i tako redom (Bogdanovi 1966: 158). Sledei znaajan
aspekt jeste visoka tehniziranost kineske mitologije, koja raspolae sloenim i inteligentnim magijskotehnikim i
magijskourbanistikim matricama. ak i ovako uurbano saeta, kineska mitologija pokazuje osobine mistikog
pozitivizma,atajsenijemogaorazvitibezmnogihtehnikihznanja,iravijenihapstrakcija(Bogdanovi1966:162).Za
Kineze, religija je neka vrsta preurbane sopravivence, ona je naturistika i naruavanje poretka remeti zakone poretka,
koji se uspostavlja znanjem. Grad je utvrena mitoloka slika, iz njega se i polazi u organizovanje sveta (Bogdanovi
1966: 162). Znaajno je uvideti da nam se ukazuje na uslove koji su doprineli urbanizaciji sveta u Kini i oni se mogu
sistematizovati kao: prirodni uslovi, odgovarajua dravna organizacija i podela rada (Pui 1997: 158). Ono to je za
Bogdanovia najznaajnije, i to je socioloki znaajno, jesu dravna organizacija, drutvena podela rada i drutvena
stratifikacija u Kini, koje su ureene snanim magijskoreligijskim projekcijama viih principa. Za kineska shvatanja o
gradu, i za njihove urbanistike postupke u davnoj davnini bitno je to to se u pomo prizivaju mnogo vie no drugde
principi, brojevi i simboli (Bogdanovi 1966: 172). Ono znaajno za sociologiju grada jeste ritualna urbanizovanost
kineskogdrutva,kojajeproetadrutvenimpoimanjimasveta,magijskoreligijskimprincipimaipravilimanakojimaon
treba da bude izgraen, kako bi ih emanirao. Ve pomenuto, za njih grad predstavlja utvrenu mitoloku sliku iz koje
proizilaziorganizovanjesveta,tonamgovoriosnanommeudejstvudrutvenogiurbanistikogikulturnomidentitetu
njihovih gradova. Ako se, dakle, prihvati da grad ne postoji sam za sebe ve da je sutinski povezan sa konkretnim
drutvom,tadaselakeotvarajuvratanjegovomsociolokomrazumevanju(Pui1977:107).

Zakljuak

Povezanostgradaidrutvaneporecivaje.Tavezajeduboka,istorijskaisutinska(Pui1997:15).

Bogdan Bogdanovi nudi nam svoje vienje grada, njegovog nastanka i raanja. On nam daje sopstvenu perspektivu
nastankaurbanizma,pomeanusaistorijskimmitologemama,kojimanamotvaraprozorudvoriteraanjaprvihgradova.
Zato su Urbanistike mitologeme znaajne za sociologiju, prvenstveno za Sociologiju grada? Kada je u pitanju grad
ondanjegovoistorijskoosvetljavanjemoedadolaziizveomamnogopravaca.Sociologijugradaprvenstvenointeresuju
drutveni tokovi sred kojih se oblikovao njegov drutveni sadraj, ali i materijalni tragovi iz kojih se itaju prve dve
okolnosti(Pui1997:151).

Bogdanovinamsvojimistorijskim,lirskimimitologijskimpristupomnaracijioraanjugradagovoriotomenakojinain
je ovek protourbanistiki uredio fiziki prostor i time ga drutveno proizveo i uobliio. Izmeu drutvenog i fizikog
prostora postoji kljuna meuzavisnost, s obzirom na to da je socijalna dimenzija ta koja nam govori o bilo kom
istorijskomgradukaoiobilokomsadanjem.

Grad je projekcija konkretnog drutva. Zato je izgraeni grad prostor istovremeno i nain bivstvovanja, zajednikog
ivotaimijenja.Prostornefigure,socijalnestruktureimentalneformepovezanesuinaizvestannainupuujujednena
druge u odreenom kulturnom jedinstvu, u odreenom nainu bitisanja, na istom mestu i u istom vremenu. [Blankar,
2003:5]

Na osnovu materijalnih ostataka moemo da utvrdimo navike ljudi kroz istoriju, njihovo usavravanje orua, ureenje
prostora,umetnikeapstrakcijekojimasuiscrtavaliprostor,nainprotourbanistikoggraenjaitojeonotose,itajui
Bogdanovievo delo, jasno uoava. Drugim reima, urbane sredine predstavljaju simbolike i prostorne manifestacije
irihdrutvenihsila(Gidens2007:590).

Bogdanovi nam svojim nekonvencionalnim pristupom raanja grada ne ukazuje (samo) na materijalne ostatke prvih
gradova, koje bi se istorijski mogli predstaviti u niz vremenski naslaganih injenica. On se bavi tehnikomagijskim
apstrakcijamaprvogprotourbanistikoggraditelja,njegovimprvimzamislimaprostora,njegovimprvimsnalaenjimaalii
znaajnoudrutvenihprocesakojisuuslovljeniraanjemgrada:drutvenomstratifikacijomihijerarhijom,drutvenom
podelom rada, drutvenom solidarnou ali i konfliktima. Upravo taj aspekt Bogdanovievog posmatranja grada
predstavljaznaajnopoljezasociologegrada,gdesociolokimoemouvidetidrutveniznaajurbanistikihmitologema.
Gradutienaoblikovanjedrutvaistokaotodrutvooblikujegrad.Sociologijagradasabira,sistematizujeiobjanjava
tomeudejstvo(Pui1997:25).

Podjednakojeznaajankulturolokiaspektnakojinamonukazuje,shodnotomedauviamodasuprvigraditeljipolazili
od sopstvenih kulturnih okvira, baziranih na snanim mitolokim i animistikim predstavama o svetu, koje su
materijalizovali u graditeljske forme. U tom smislu, preplitanje grada, drutva i kulture jeste ono to je kljuno za
razumevanje nastanka i korena urbanizma. Veza izmeu kulture i grada je esencijalna. Mada je grad veliko drutveno
sreditekrozkojeprolazikulturnarezultantajednogdrutva,nijegamoguerazumetiukolikosenepoznajupojedinani
elemeneti koji ine kulturu tog istog drutva (Pui 1997: 108). Sam akt/ritual graenja u Kini, koja predstavlja
graditeljski kuriozitet za Bogdanovia, govori nam o snanom uticaju kolektivnih predstava, magijskih verovanja i
drutvenogureenjakojejeimalopresudanuticajnanjihoveurbanemanifestacijeistodrutvenihobelejaisila.

MitimitologemeBogdanoviposmatraistorijskiitrudisedaihobjasni.Prateimitologemeograenjuinastajanjuprvih
gradovaevidentnasudvauticaja:uticajpredstavaosvetunasamegradove,iuticajtehnikograzvitkaovekairazvitka
gradanasamumitologiju(Pajevi1968:262).

Ba zato, Urbanistike mitologeme predstavljaju jedno znaajno urbanistiko, istorijsko i nadasve socioloko delo, koje
namukazujenakojinainkrozistorijugradovamoemouitatirazvojdrutvenihprocesaiuvidetidrutvenetokovekoji
su tekli putem raanja prvih gradova. Istorija ljudske tehnike u dalekim poecima urbanizma ukazuje nam na znaaj
drutvenog za nastajanje i razvoj gradova, kao fiziki okvir za drutvenu nadgradnju, koja je fundamentalna. Istorija
gradovajesteistorijadrutavakojasusainilaistorijugradova.Upravozbogtoga,zasociologijugrada,gradpredstavlja
drutvenifenomen.Prouavanjemtogfenomena,prouavasepromenadrutvauprostoruivremenu(Pui1997:30).

JelenaKneevi

Literatura

Bogdanovi,B.(1966).Urbanistikemitologeme.Beograd:BibliotekaZodijak.
Blankar,P.(2003).Krozistorijugradadonovogdrutva.Beograd:MagnaAgenda.
Gidens,E.(2003).Gradoviiurbanapodruja,uEntoniGidens,Sociologija,Ekonomskifakultet,Beograd,2003,583
611.
Gidens.E.(2007).Sociologija.Beograd:Ekonomskifakultet.
Lampard,E.(1977).Istorijskiaspektiurbanizacije,uKultura:asopiszateorijuisociologijukultureikulturnupolitiku,
str.1855.
Mamford,L.(2005).Graduhistoriji.Beograd:Book.
Pajevi,V.(1968).Urbanizam:Urbanistikemitologemeprikaz.Beograd:Kultura:asopiszateorijuisociologiju
kultureikulturnupolitiku,broj2/3.
Pui,Lj.(1996).Grad,drutvo,prostor.Beograd:Zavodzaudbenikeinastavnasredstva.
Pui,Lj.(2013).Predavanja.
<http://www.covjekiprostor.net/hr/graditeljiluzijabogdanbogdanovic~35/>
<http://www.znacenje.info/definicija/aposteriori.html>
<http://www.vokabular.org/?search=kondicio%20sine%20kva%20non&lang=srlat>
<http://sh.wikipedia.org/wiki/Zigurat>

[1]Vididaljena:<http://www.covjekiprostor.net/hr/graditeljiluzijabogdanbogdanovic~35/>
[2]Vididaljena:<http://www.covjekiprostor.net/hr/graditeljiluzijabogdanbogdanovic~35/>
[3] A posteriori (latinski: po potonjem, onom to dolazi posle), filozofska oznaka za spoznaju iz iskustva ili za
zakljuivanjeizposlediceanauzroka.
Preuzetosa:<http://www.znacenje.info/definicija/aposteriori.html>
[4]Uslovbezkogasenetonemoezamislitiiliizvriti,tjneminovan,neophodan,nuan,apsolutanuslov
Preuzetosa:<http://www.vokabular.org/?search=kondicio%20sine%20kva%20non&lang=srlat>
[5]Zigurat (akadski ziqqurrat, od zaqru zidati na uzvienom mestu) je hram kula u drevnoj mesopotamskoj dolini i
Persiji (Iran), u obliku terasaste piramide. Zigurati su bila vrsta hrama zajednikog za Sumere, Vavilonce i Asirce iz
drevne Mesopotamije. Najstariji primeri zigurata datiraju s kraja treeg milenijuma pne. a poslednji su iz 6. veka pne.
Graeni u smaknutim redovima oko pravougaone, krune ili kvadratne osnove, zigurati su imali piramidalnu strukturu.
Opekesuenenasuncuinilisusrzigurata,dokjefasadabilaodpeeneopeke.Fasadajeestobojenauraznebojei
verovatnojeimalanekokosmolokoznaenje.Brojspratovabiojeoddvadosedam,sasvetilitemilihramomnavrhu.
Pristupsvetilitubiojeomoguennizomstepenikasjednestraneziguratailispiralnimstepenitemodosnovedovrha.
NajznaajnijiprimeriovihgraevinasuruevineuUruiKorsabaduuMesopotamiji.
Vididaljena:<http://sh.wikipedia.org/wiki/Zigurat>