1

OPTEREENJA
12/28/2015

Dejstva na konstrukcije u zgradarstvu

2

sopstvena teina i stalna optereenja (g)

korisno optereenje (i)

sneg (s)

vetar (w)

temperatura (t)

seizmika (e)

12/28/2015
 Klasifikacija dejstava u zgradarstvu
3

Prostorna Referentni
Dejstvo Klasifikacija Vrsta Priroda
promena standard
Sopstvena
teina i stalno stalno G direktno statiko nepokretno EN 199111
optereenje
Korisno
promenljivo Q direktno kvazistatiko slobodno EN 199111
optereenje
promenljivo Q
Sneg direktno statiko nepokretno EN 199113
ili incidentno A

statiko/ nepokretno
Vetar promenljivo Q direktno EN 199114
dinamiko /slobodno

Temperatura promenljivo Q indirektno statiko slobodno EN 199115

Seizmika incidentno A direktno dinamiko 12/28/2015

slobodno EN 19981

Sopstvena teina konstrukcije i stalna optereenja

4

Sopstvena teina konstrukcije, teina

nekonstrukcijskih elemenata i fiksne opreme
koja je stalno prisutna u objektu stalna dejstva
(G).
Sopstvena teina elelementa konstrukcije
odreuje se na osnovu nominalnih dimenzija
elementa i zapreminske teine materijala od
kojeg je izraen.

12/28/2015
 Korisno optereenje u zgradarstvu
5

Dejstva koja potiu od prisustva ljudi i inventara unutar

objekta promenljiva dejstva (Q).
Povrinska, linijska ili koncentrisana opteenja.
Intenzitet optereenja se propisuje u zavisnosti od namene
objekta, ili njegovog dela, SRPS EN 199111:
stambene, drutvene, trgovake i administrativne povrine
(kategorije A, B, C i D),
povrine za skladitenje i industrijske aktivnosti
(kategorija E),
garae i saobraajne povrine (kategorije F i G),
krovovi (kategorije H, I i K).
12/28/2015

Korisna optereenja za stambene, drutvene, trgovake i

administrativne povrine u zgradama
6

qk Qk
Kat. Opis Primeri
kN/m2 kN
A Povrine za domae i A: Sobe u stambenim zgradama i kuama; spavae sobe i 2,0 2,0
stambene aktivnosti odeljenja u bolnicama; spavae sobe u hotelima i prenoitima; 2,51)
kuhinje i toaleti.
B Povrine za kancelarije B: 3,0 4,5
C Povrine, na kojima je C1: Povrine sa stolovima 3,0 4,0
mogue okupljanje ljudi Povrine u kolama, kafeima, restoranima, trpezarijama,
(izuzev povrina itaonicama, salama za prijeme.
kategorija A, B i D) C2: Povrine sa nepokretnim seditima 4,0 4,0
Povrine u crkvama, pozoritima ili bioskopima, konferencijskim
salama, uionicama, salama za skupove, ekaonicama.
C3: Povrine bez prepreka za kretanje ljudi 5,0 4,0
Povrine u muzejima, izlobenim prostorijama, kao i pristupne
povrine u javnim i administrativnim zgradama, hotelima,
bolnicama, predvorjima eleznikih stanica.
C4: Povrine sa moguim fizikim aktivnostima 5,0 7,0
Plesne dvorane, gimnastike sale, pozornice.
C5: Povrine osetljive na veliko okupljanje ljudi 5,0 4,5
Koncertne dvorane, sportske dvorane ukljuujui tribine, terase i
pristupne povrine, kao i eleznike platforme
D Prodajne povrine D1: Povrine u maloprodajnim radnjama 12/28/2015 4,0 4,0
D2: Povrine u robnim kuama 5,0 7,0
 Redukcija korisnog optereenja kod elemenata meuspratnih
konstrukcija sa velikom pripadajuom povrinom i viespratnih zgrada
7

10 0,6
A 0,5 1 n 0,7
A n
Koeficijenti redukcije korisnog optereenja (za 0=0,7)
12/28/2015

Korisna optereenja na povrinama za skladitenje i idustrijsku

namenu
8

qk Qk
Kategorija Opis Primeri
kN/m2 kN
E E1: Povrine na kojima se Povrine za skladitenje, 7,5 7,0
nagomilavaju dobra, ukljuujui uljuujui skladutenje knjiga
i pristupne povrine. i drugih dokumenata.
E2: Povrine za industrijsku U skladu sa konkretnim
namenu procesom proizvodnje u
saglasnosti sa investitorom.

Dejstva usled kranova ili teke pokretne mainske opreme

treba da se odrede u skladu sa standardom SRPS EN 19913.

12/28/2015
 Dejstva na saobraajnim povrinama i parkinzima
9

qk Qk a
Kat. Opis Primeri
kN/m2 kN mm
Saobraajne povrine i parkinzi za laka garae, povrine za 2,5 20 100
F vozila (bruto teine do 30 kN, sa manje parkiranje,
od 8 sedita neukljuujui vozaa)
Saobraajne povrine i parkinzi za prilazi, dostavne zone, 5,0 90 200
srednje teka vozila (bruto teine od 30 pristupni putevi za
G do 160 kN) vatrogasna vozila
(bruto teine do 160
kN)

Jednako podeljeno optereenje

qk i jednoosovinsko
koncentrisano optereenje Qk
deluju istovremeno!
12/28/2015

Optereenje krovova
10

Kategorija H: krovovi koji su neprohodni,

izuzev za redovno odravanje i popravku.
Kategorija I: krovovi koji su pristupani (ravni)
i koji se koriste u okviru jedne od kategorija
povrina A, B, C ili D.
Kategorija K: krovovi sa posebnom namenom
(heliodromi).
Korisno optereenje na krovovima ne kombinuje
se sa dejstvom snega!

12/28/2015
 Korisna optereenja na neprohodnim krovovima
11

qk Qk
Kategorija Opis Primeri
kN/m2 kN
H Nepristupani krovovi neprohodni krovovi, kosi krovovi 0,4 1,0

12/28/2015

Dejstva snega
12

Promenljivo, nepokretno dejstvo, statike

prirode (Q).
Razmatra se u svim stalnim i prolaznim

proraunskim situacijama.
Kada postoji opasnost od izuzetnih snenih

padavina ili nagomilavanja snega, dejstvo

snega se tretira kao incidentno dejstvo (A).

12/28/2015
 Dejstva snega
13

Osnov za proraun je karakteristina vrednost

dejstva snega na tlo sk, data na kartama u okviru
nacionalnog priloga za teritoriju zemlje.
sk=1,0 kN/m2
U sluaju izuzetnih snenih padavina koristi se
proraunska vrednost izuzetnog optereenja od
snega na tlo sAd
s

Ad C esl sk

Cesl koeficijent za izuzetna dejstva snega, prema
preporukma EN Cesl = 2. 12/28/2015

Dispozicije optereenja od snega na krovovima

14

Za stalne i prolazne proraunske situacije:

s i C e C t sk
Za incidentne proraunske situacije usled

snenih padavina velikog intenziteta:

s i C e C t s Ad
Za incidentne proraunske situacije usled

snenih nanosa (nagomilavanja snega):

s i sk
12/28/2015
 Termiki koeficijent Ct
15

Mogunost smanjenja optereenja od snega

na krovovima sa krovnim pokrivaem niske
termike provodljivosti (> 1 W/m2K), koje
je posledica topljenja snega.
U optem sluaju Ct = 1,0.

12/28/2015

Koeficijent izloenosti Ce
16

Topografija Opis Ce
Ravniarski tereni bez prepreka, izloeni sa svih strana, sa ili
Izloena
bez malih zaklona koje pruaju teren, vii graevinski objekti 0,8
vetru
ili drvee
Situacije kada usled dejstva vetra nema znaajnog uklanjanja
Uobiajena snega sa graevinskih objekata zbog terena, drugih 1,0
graevinskih objekata ili drvea
Sluajevi kod kojih je razmatrani graevinski objekat znatno
Zaklonjena nii od okolnog terena, ili je okruen visokim drveem ili 1,2
viim graevinskim objektima.

12/28/2015
 Koeficijent oblika krova i
17

0o 30o
1=0,8
2=0,8+0,8 / 30
12/28/2015

Nagomilavanje snega
18

2 s w

za 15 s 0
za > 15 s 1b1 /(2Ls )
b b h
w 1 2
2h sk
0,8 w 4,0

Ls 2h 5 m Ls 15 m
= 2,0 kN/m2

12/28/2015
 Dejstva vetra
19

Osnov za odreivanje dejstava vetra je

fundamentalna osnovna brzina vetra vb,0 .
Desetominutna srednja brzina vetra sa
verovatnoom prekoraenja 0,02 (povratni
period od 50 godina), merena na visini od 10 m
iznad ravnog otvorenog terena kategorije II.
Vrednosti fundamentalnih osnovnih brzina vetra
za teritoriju zemlje treba da budu date u okviru
Nacionalnog priloga uz standard SRPS EN 1991
14.
12/28/2015

Osnovna brzina vetra vb

20

Osnovna brzina vetra vb uzima u obzir pravac

delovanja vetra i njegov sezonski karakter.
Proizvod fundamentalne brzine vetra,
koeficijenata pravca i keoficijenta sezonskog
delovanja:
v C C
b dir season v b,0

U optem sluaju koeficijenti Cdir i Cseason imaju
vrednost 1,0.

12/28/2015
 Srednja brzina vetra vm(z)
21

Srednja (prosena) brzina vetra vm(z) uzima u obzir

hrapavost terena cr(z), topografiju terena co(z) i referentnu
visinu z iznad terena:
vm z cr z co z v b

Kategorija 0 Kategorija I Kategorija II

12/28/2015
Kategorija III Kategorija IV

Kategorije i parametri terena

22

z0 zmin kr cr(zmin)
Kategorija terena
[m] [m] [] []
0 Mora ili obalna podruja izloena otvorenom
0,003 1 0,156 0,906
moru
I Jezera ili ravniarske povrine sa zanemarljivom
0,01 1 0,170 0,782
vegetacijom, bez prepreka
II Povrine sa niskom vegetacijom, kao to je trava
i izolovanim preprekama (drvee, zgrade) na 0,05 2 0,190 0,701
razmacima od najmanje 20 visina prepreke
III Povrine ravnomerno prekrivene vegetacijom ili
zgradama, ili sa izolovanim preprekama na
0,3 5 0,215 0,606
razmacima od najvie 20 visina prepreke (sela,
prigradske oblasti, ume)
IV Povrine, na kojima je bar 15% povrine
prekriveno zgradama, ija prosena visina 1,0 10 0,234 0,540
prelazi 15 m
z0 i zmin su parametri hrapavosti terena
zmax = 200 m maksimalna razmatrana visina profila vetra

12/28/2015
 Koeficijent hrapavosti cr(z)
23

z
Za zmin < z zmax = 200 m cr z kr ln
z0


z min
Za z zmin c r z c z
r min k r ln
z
0


0 ,07 0 ,07
z z
Koeficijent terena: kr 0,19 0
0,19 0
z0,II 0,05

12/28/2015

Koeficijent topografije terena co(z)

24

Postupak prorauna moe biti definisan u

Nacionalnom prilogu ili se moe koristiti
postupak prikazan u Aneksu A standarda SRPS
EN 199114.
Ako topografija ne utie na poveanje brzine
vetra moe se usvojiti vrednost 1,0.

12/28/2015
 Pritisak vetra
25

Osnovni pritisak vetra qb

1
qb vb2
2
Udarni pritisak vetra qp(z)
1 2
q
p z 1 7 I v z vm z ce z qb
2

12/28/2015

Intezitet turbilencije Iv(z) i koeficijent izloenosti ce(z)

26

za zmin < z zmax

kI
I v z

co z lnz / z0

za z < zmin
I z I z
v v min

kI koeficijent turbulencije (preporuka EN kI =1,0)

qp z kI 2 2
ce z 1 7 kr ln z / z0 c0 z
2
qb co z lnz / z0
12/28/2015
 Referentna visina zs za razliite tipove objekata
27

h h
z s 0,6 h zmin z s h1 zmin z s h1 zmin
2 2

12/28/2015

Spoljanje i unutranje dejstvo vetra - konvencija znaka

28

Pritiskujue (pozitivno) dejstvo vetra

Siue (negativno) dejstvo vetra

12/28/2015
 Pritisak vetra
29

Spoljanji pritisak vetra

we qp ze c pe
Unutranji pritisak vetra

wi qp zi c pi
qp(z) udarni pritisak vetra na referentnoj visini z,
cpe koeficijent spoljanjeg pritiska,
cpi koeficijent unutranjeg pritiska.
Unutranji pritisak vetra je znaajan kod objekata sa velikim

otvorima (hangari, nadstrenice) gde je, po pravilu,

dominantno siue dejstvo vetra na unutranje povrine.
12/28/2015

Koeficijenti pritiska za zgrade

30

EN 199114 daje vrednosti koeficijenta spoljanjeg

(cpe) i unutranjeg (cpi) pritiska za sledee objekte u
zgradarstvu:
vertikalne zidove zgrada pravougaone osnove,

ravne krovove,

jednovodne krovove,

dvovodne krovove,

krovove na etiri vode,

testeraste (ed) krovove,

kruno cilindrine krovove,

nadstrenice. 12/28/2015
 Zone vetra za vrtikalne zidove
31

12/28/2015

Koeficijenti spoljanjeg pritiska za vertikalne zidove

zgrada pravougaone osnove
32

Zona A B C D E
h/d cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1

5 1,2 1,4 0,8 1,1 0,5 +0,8 +1,0 0,7

1 1,2 1,4 0,8 1,1 0,5 +0,8 +1,0 0,5
0,25 1,2 1,4 0,8 1,1 0,5 +0,7 +1,0 0,3

12/28/2015
 Zone vetra za dvovodne krovove
33

12/28/2015

Koeficijenti spoljanjeg pritiska vetra kod dvovodnih krovova za = 0

34

Zona za pravac vetra = 0

Ugao F G H I J
cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1

45O 0,6 0,6 0,8 0,7 1,0 1,5

30O 1,1 2,0 0,8 1,5 0,8 0,6 0,8 1,4
15O 2,5 2,8 1,3 2,0 0,9 1,2 0,5 0,7 1,2
+0,2 +0,2
5O 2,3 2,5 1,2 2,0 0,8 1,2
0,6 0,6
1,7 2,5 1,2 2,0 0,6 1,2 +0,2
5O 0,6
+0,0 +0,0 +0,0 0,6
0,9 2,0 0,8 1,5 0,3 0,4 1,0 1,5
15O
+0,2 +0,2 +0,2 +0,0 +0,0 +0,0
0,5 1,5 0,5 1,5 0,2 0,4 0,5
30O
+0,7 +0,7 +0,4 +0,0 +0,0
0,0 0,0 0,0 0,2 0,3
45O
+0,7 +0,7 +0,6 +0,0 +0,0
60O +0,7 +0,7 +0,7 0,2 0,3
75O +0,8 +0,8 +0,8 0,2 0,3
12/28/2015
 Koeficijenti spoljanjeg pritiska vetra kod dvovodnih krovova za = 90
35

Zona za pravac vetra = 90

Ugao F G H I
nagiba cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1
krova

45O 1,4 2,0 1,2 2,0 1,0 1,3 0,9 1,2

30O 1,5 2,1 1,2 2,0 1,0 1,3 0,9 1,2
15O 1,9 2,5 1,2 2,0 0,8 1,2 0,8 1,2
5O 1,8 2,5 1,2 2,0 0,7 1,2 0,6 1,2
5O 1,6 2,2 1,3 2,0 0,7 1,2 0,6
15O 1,3 2,0 1,3 2,0 0,6 1,2 0,5
30O 1,1 1,5 1,4 2,0 0,8 1,2 0,5
45O 1,1 1,5 1,4 2,0 0,9 1,2 0,5
60O 1,1 1,5 1,2 2,0 0,8 1,0 0,5
75O 1,1 1,5 1,2 2,0 0,8 1,0 0,5

12/28/2015

Koeficijent unutranjeg pritiska cpi

36

Zavisi od broja i veliine otvora i njihovog

rasporeda na razliitim stranama (fasadama)
zgrade.
Ukoliko ne postoje precizniji podaci o otvorima
na objektu, koji su neophodni da bi se tano
odredila vrednost koeficijenta mogu da se
usvoje sledee vrednosti koeficijenta
unutranjeg pritiska:
cpi = +0,2 i cpi = 0,3
12/28/2015
 Sile (optereenje) usled dejstva vetra
37

Spoljanje optereenje vetra

Fw,e cscd c pe qp ze Aref
Unutranje optereenje vetra
Fw ,i c pi qp z i Aref
Sile trenja
Ftr c tr qp ze Atr
Aref referentna povrina razmatranog elementa.
ctr koeficijent trenja (od 0,01 za glatke do 0,04 za vrlo
hrapave povrine),
Atr povrina na kojoj se razmatra trenje.
12/28/2015

Koeficijent konstrukcije cscd

38
Uzima u obzir dinamiki odgovor konstrukcije.
Kod objekata koji nisu osetljivi na dinamike pobude moe se
usvojiti da je cscd = 1,0. Ovo pojednostavljenje prorauna moe da
se primeni u sledeim sluajevima:
za zgrade visine do 15,0 m,
za fasadne i krovne elemente sa sopstvenom frekvencijom veom
od 5 Hz (to je uglavnom ispunjeno za raspone manje od 3,0 m),
za ramovske konstrukcije zgrada sa noseim zidovima, visine do
100 m, kod kojih je h < 4d, gda je h visina, a d duina zgrade u
pravcu delovanja vetra,
za dimnjake krunog preseka ija je visina manja od 60,0 m i 6,5d
gde je d prenik dimnjaka.
U svim ostalim sluajevima neophodno je da se sprovede preciznija
analiza i odrede tane vrednosti koeficijenta konstrukcije cscd.

12/28/2015
 Dejstva usled temperaturnih promena
39

Temperaturne promene izazivaju pomeranja

(deformacije) elemenata konstrukcije i
posledino (ukoliko su pomeranja spreena ili
ograniena) pojavu naprezanja u njima.
Termika dejstva su promenljiva, indirektna
dejstva (Q).

12/28/2015

Deformacije elemenata konstrukcije usled nejednakog zagrevanja

40

12/28/2015
 Dejstva usled temperaturnih promena
41

Komponente:
Tu ravnomerna promena temperature u osi elementa
TMy linearna promena temperature po irini preseka
TMz linearna promena temperature po visini preseka
TE nelinearna promena temperature u poprenom preseku

12/28/2015

Ravnomerna promena temperature

42

Tu T T0
T prosena temperatura u elementu konstrukcije u zimskoj ili
letnjoj sezoni,
T0 poetna (inicijalna) temperatura, temperatura pri
izvoenju (montai) objekta, ili prilikom spreavanja
slobodnog dilatiranja elementa
Vrednost poetne temperature moe da bude definisana u
Nacionalnom aneksu. EN preporuuje da se usvoji: T0 = 10 C.

12/28/2015
 Ravnomerna promena temperature
43

Kada se elementi konstrukcije nalaze u

unutranjoj sredini moe se ustvojiti da je
temperatura T jednaka temperaturi unutranje
sredine, T=Tin.
Kada je konstrukcija, u spoljanjoj sredini usvaja
se da je temperatura T jednaka temperaturi
spoljanje sredine, T=Tout.

12/28/2015

Indikativne temperature unutranje sredine Tin

44

Sezona Tin
Leto T1 = 20 C
Zima T2 = 25 C
U tabeli su date preporuene vrednosti temperatura T1 i T2. Vrednosti
ovih temperatura mogu da budu definisane u Nacionalnom aneksu.

12/28/2015
 Indikativne temperature spoljanje sredine Tout za zgrade iznad nivoa tla
45

Sezona Uticaj apsorpcije sunevih zraka Tout

Relativna 0,5 sjajne, svetle povrine Tmax + T3
absorptivnost u
Leto 0,7 svetle povrine Tmax + T4
funkciji boje
povrine 0,9 tamne povrine Tmax + T5
Zima Tmin
Vrednosti maksimalne i minimalne temperature vazduha u hladu Tmax i Tmin, kao i
temperaturni uticaji sunevog zraenja T3, T4 i T5, mogu da se definiu u Nacionalnom
aneksu. Ako nema raspoloivih podataka, za podruja izmeu 45oN i 55oN severne
geografske irine Evrokod preporuuje sledee vrednosti:
za povrine okrenute na severoistok:
T3 = 0 C T4 = 2 C T5 = 4 C
za horizontalne povrine i povrine okrenute na jugozapad:
T3 = 18 C T4 = 30 C T5 = 42 C

12/28/2015

Dejstva usled kranova

46

12/28/2015
 Dejstva usled kranova
47

U toku kretanja krana javlja se niz meusobno

zavisnih pokretnih sila koje deluju u:
vertikalnom, gravitacionom pravcu (sopstvena
teina dizalice, kolica i tereta),
horizontalnom, poprenom pravcu (usled
ubrzanja ili koenja kolica, ekscentrinog
dizanja tereta, udara kolica u odbojnik i
nepravilnosti staze),
horizontalnom, podunom pravcu (usled
ubrzanja ili koenja krana, ekscentrinog
dizanja tereta, udara krana u odbojnik).

12/28/2015

Klasifikacija dejstava usled kranova

48

Promenljiva dejstva (Q):

promenljiva vertikalna optereenja usled sopstvene
teine krana, kolica i tereta koji se die,
promenljiva horizontalna optereenja usled
ubrzanja, koenja ili zakoenja krana pri kretanju.
Incidentna dejstva (A):
optereenja izazvana udarom krana u odbojnik ili
iznenadnim isputanjem tereta.

12/28/2015
 Klasifikacija dejstava usled kranova
49

Promenljive vrednosti dejstava sadre

dinamiku komponentu usled inercijalnih sila
ili vibracija koje se javljaju pri kretanju krana.
Promenljive vrednosti dejstava predstavljaju

proizvod karakteristine, statike vrednosti

optereenja i dinamikog koeficijenta ija
vrednost zavisi od reima rada dizalice.
,

12/28/2015

Grupe optereenja i dinamiki koeficijenti za odreivanje

karakteristinih vrednosti dejstava
50

Grupe optereenja
Probno Incidentno
Simbol Granina stanja nosivosti
opt. optereenje
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Sopstvena teina krana Qc 1 1 1 4 4 4 1 1 1 1
Teina tereta koji se die Qh 2 3 4 4 4 1) 1 1
Ubrzanje krana HL, HT 5 5 5 5 5
Zakoenje krana Hs 1
Ubrzanje ili koenje kolica ili
HT3 1
ureaja za podizanje tereta
Vetar pri eksploataciji Fw* 1 1 1 1 1 1
Probno optereenje QT 6
Sila usled udara u odbojnik HB 7
Sila usled naginjanja tereta HTA 1
1) prporcionalni deo tereta koji se die, a koji ostaje nakon uklanjanja korisnog optereenja i nije

uraunat u sopstvenu teinu 12/28/2015

 Vertikalna optereenja
51

Definiu se parovima koncentrisanih sila na

mestima tokova dizalice.
Razmatraju se pojedinana karakteristina

dejstva usled sopstvene teine krana, kolica

i tereta koji se die.

12/28/2015

Vertikalna optereenja - oznake

52

Qh,nom teina tereta koji se die;

Qr,min minimalna sila po toku neoptereenog krana;
Qr,(min) odgovarajua minimalna sila po toku
neoptereenog krana;
Qr,min suma minimalnih sila;
Qr,(min) suma odgovarajuih minimalnih sila;
Qr,max maksimalna sila po toku optereenog krana;
Qr,(max) odgovarajua maksimalna sila po toku
optereenog krana;
Qr,max suma maksimalnih sila;
Qr,(max) suma odgovarajuih maksimalnih sila. 12/28/2015
 ema optereenja optereenog krana za dobijanje maksimalnih
uticaja
53

Maksimalni pritisak toka Qr,max na kuki je obeen maksimalni

teret Qh,nom, a kolica su u najbliem moguem poloaju
posmatranoj kranskoj stazi emin. Na suprotnoj kranskoj stazi
odreuje se odgovarajui pritisak toka Qr,(max).

12/28/2015

ema optereenja neoptereenog krana za dobijanje

minimalnih uticaja
54

Minimalni pritisak toka Qr,min na kuki nema tereta, a kolica

su najbliem moguem poloaju uz suprotnu kransku stazu. Na
suprotnoj kranskoj stazi odreuje se odgovarajui pritisak
toka Qr,(min).

12/28/2015

 Horizontalna optereenja
55

Horizontalne sile usled ubrzanja ili koenja

krana,
horizontalne sile usled ubrzanja ili koenja
kolica,
horizontalne sile usled zakoenja krana,
horizontalne sile usled udara krana u odbojnik,
horizontalne sile usled udara kolica u odbojnik.

12/28/2015

Podune horizontalne sile usled ubrzanja i koenja krana

56

K pogonska sila
nr broj ina (kranskih nosaa)
5 dinamiki koeficijent
12/28/2015
 Poprene horizontalne sile usled ubrzanja i koenja krana
57

T,1

T,2

12/28/2015

Podune i poprene horizontalne sile usled zakoenja krana

58

S,1,j,L S,1,j,L r

S,2,j,L S,2,j,L r

S,1,j,T S,1,j,T r

S,2,j,T S,2,j,T r

i oznaka za redni broj ine

j oznaka za par tokova
f faktor koji zavisi od ugla zakoenja
S,i,j,K faktor sile 12/28/2015
 Seizmika dejstva
59

U seizmikim podrujima konstrukcije moraju da

budu projektovane i izvedene na takav nain da se:
sprei ruenje objekta,

ogranie njegova oteenja.

Proraunsko seizmiko dejstvo se izraava preko:

referentnog seizmikog dejstva koje se odreuje na
osnovu verovatnoe prekoraenja u periodu od 50
godina PNCR, ili povratnog perioda TNCR,
faktora znaaja I koji uzima u obzir razlike u nivou
pouzdanosti za razliite kategorije objekata.
12/28/2015

Preporuene vrednosti faktora znaaja I

60

Klasa
Opis objekta I
znaaja
Zgrade manjeg znaaja sa stanovita bezbednosti, na primer
I 0,8
poljoprivredni objekti.
II Obine zgrade, koje ne pripadaju ni jednoj drugoj klasi. 1,0
Zgrade ija seizmika otpornost je vana sa stanovita posledica loma,
III 1,2
kao to su kole, hale za okupljanje ljudi, kulturne institucije...
Zgrade iji integritet u toku zemljotresa je od vitalnog znaaja za civilnu
IV 1,4
zatitu, na primer bolnice, vatrogasne stanice, elektrane,...
Klase znaaja I, II i III ili IV priblino odgovaraju klasama prema posledicama CC1, CC2 i
CC3, koje su definisane u Evrokodu 0 (SRPS EN 1990).
Referentna vrednost je I =1,0 (klasa znaaj II, odnosno klasa pouzdanosti RC2).

12/28/2015
 Verovatnoa prekoraenja i povratni period
61

Vrednosti PNCR ili TNCR mogu da se definiu u

Nacionalnom aneksu, a EN preporuuje sledee
vrednosti: PNCR = 10% u 50 godina i TNCR = 475
godina.
Seizmiko dejstvo, koje se uzima pri analizi koja
se odnosi na zahteve ogranienja oteenja,
ima verovatnou prekoraenja PDLR u 10 godina i
povratni period TDLR. Preporuene vrednosti su
PDLR = 10% i TDLR = 95 godina.
12/28/2015

Proraunsko ubrzanje tla

62

Evrokod 8 seizmiki hazard opisuje preko

vrednosti referentnog maksimalnog ubrzanja tla
agR za tlo kategorije A:

a g I a gR

Horizontalno zemljotresno dejstvo se opisuje sa
dve ortogonalne komponente koje su
meusobno nezavisne.

12/28/2015
 Horizontalni elastini spektar odgovora
63

Definie kao
sloena funkcija
koja se sastoji iz
etiri segmenta,
dva linearna i po
jednog
hiperbolinog i
parabolinog.

12/28/2015

Elastiani spektar odgovora ubrzanja tla Se(T)

64

T period vibracija linearnog sistema sa

jednim stepenom slobode,
T Ag projektno ubrzanje tla za tlo tipa A
a g S 1 2,5 1 0 T TB (ag = IagR),
TB
TB donja granica perioda u oblasti sa
2,5 a g S TB T TC konstantnim spektralnim ubrzanjem,

S e T TC gornja granica perioda u oblasti sa
2,5 a S TC TC T TD
konstantnim spektralnim ubrzanjem,
g TD vrednost perioda koja definie
T
poetak oblasti spektra sa konstantnim
2,5 a S TC TD TD T 4s odgovorom pomeranja u spektru,
g
T
2
S faktor tla,
faktor korekcije priguenja ( =1,0 za
standardno viskozno priguenje od
5%).

12/28/2015
 Vrednosti parametara koji opisuju elastinan spektar odgovora
65

Kategorija S TB (s) TC (s) TD (s)

tla Tip 1 Tip 2 Tip 1 Tip 2 Tip 1 Tip 2 Tip 1 Tip 2
A 1,0 1,0 0,15 0,05 0,4 0,25 2,0 1,2
B 1,2 1,35 0,15 0,05 0,5 0,25 2,0 1,2
C 1,15 1,5 0,20 0,10 0,6 0,25 2,0 1,2
D 1,35 1,8 0,20 0,10 0,8 0,30 2,0 1,2
E 1,4 1,6 0,15 0,05 0,5 0,25 2,0 1,2

12/28/2015

Proraunski spektar za elastinu analizu

66

U proraunu se koristi se elastina analiza zasnovana na spektru

odgovora koji je redukovan u odnosu na elastini spektar,
uzimajui pri tome u obzir kapacitet konstrukcije za disipaciju
energije kroz duktilno ponaanje njenih elemenata i/ili veza.
Ovakav spektar se naziva proraunski spektar, a redukcija se
ostvaruje uvoenjem faktora ponaanja q.
Preko faktora ponaanja q se aproksimativno definie odnos
seizmikih sila koje bi delovale na konstrukciju u sluaju da je
njen odgovor u potpunosti elastian, sa 5% relativnog
viskoznog priguenja i sila koje mogu da se koriste u analizi sa
uobiajenim linerano elastinim modelom, a da se pri tome
obezbeuje zadovoljavajui odgovor konstrukcije.
12/28/2015
 Proraunski spektar Sd(T) za horizontalne komponente seizmikog dejsta
67

2 T 2,5 2
a g S 0 T TB
3 T B q 3
2,5
a g S TB T TC
q
S d T
2,5 a S TC a TC T TD
q g T g

2,5 a S TC TD a TD T
q g T2 g

Faktor donje granice horizontalnog projektnog spektra moe da se
definie u Nacionalnom prilogu, a EN preporuuje = 0,2.

12/28/2015

Seizmika analiza elinih konstrukcija u zgradarstvu

68

Niskodisipativno ponaanje konstrukcije

Elastina globalna analiza, bez uzimanja u obzir
znaajnog nelinearnog ponaanja materijala.
Gornja granica vrednosti faktora ponaanja q ima
vrednost izmeu 1,5 i 2.
Disipativno ponaanje konstrukcije
Uzima se u obzir sposobnost pojedinih delova
konstrukcije (disipativnih zona) da se efektima
zemljotresa suprotstave neelastiim ponaanjem.
12/28/2015
 Klase duktilnosti konstrukcije i vrednosti faktora ponaanja
69

Klasa duktilnosti Faktor ponaanja

Koncept projektovanja
konstrukcije q
Nisko disipativno Niska
1,5 2,0
ponaanje konstrukcije (Ductility Class Low DCL)
4
Srednja
i ogranien
(Ductility Class Medium
vrednostima iz
Disipativno ponaanje DCM)
tabele na slajdu 69
konstrukcije
ogranien samo
Visoka
vrednostima iz
(Ductility Class High DCH)
tabele slajdu 69
Preporuena vrednost gornje granice faktora ponaanja za nisko disipativno
ponaanje iznosi q = 1,5. Nacionalni prilog svake zemlje moe dati ogranienja
za izbor koncepta projektovanja i klase duktilnosti koja su doputena u toj
zemlji.
12/28/2015

Gornje granice referentnih vrednosti faktora ponaanja za konstrukcije

koje su regularne po visini
70

Klasa duktilnosti
Tip konstrukcije
DCM DCH
a) Okviri otporni na momente savijanja 4 5 u/ 1
b) Okviri sa centrinim spregovima:
Dijagonalni spregovi 4 4
Vspregovi 2 2,5
c) Okviri sa ekscentrinim spregovima 4 5 u/ 1
d) Obrnute pendel konstrukcije 2 2 u/ 1
e) Konstrukcije sa betonskim jezgrima ili zidovima vae pravila za AB
konstrukcije
f) Okviri otporni na momente savijanja sa centrinim
4 4 u/ 1
spregovima
g) Okviri otporni na momente savijanja sa ispunom:
Betonska ili zidana ispuna nepovezana sa okvirom 2 2
Povezana armiranobetonska ispuna vae posebna pravila (EC8 C7)
Ispuna izolovana od okvira otpornog na momente savijanja 4 5 u/ 1

12/28/2015
 Kriterijumi konstrukcijske regularnosti
71

Klasifikacija se vri u osnovi objekta i po njegovoj

visini:
konstrukcijski regularne (pravilne),

konstrukcijski neregularne (nepravilne).

Utie na:
izbor modela konstrukcije (ravanski, ili
prostorni),
izbor metode analize,

vrednost faktora ponaanja q.

12/28/2015

Regularnost u osnovi
72

Rasporeda mase i konstrukcija zgrade mora da bude priblino simetrina u

osnovi u odnosu na dve ortogonalne ose.
Konfiguracija u osnovi mora da bude kompaktna, odnosno svaka tavanica
mora da bude ograniena sa poligonalnom konveksnom linijom. Ako postoje
uvlaenja (saimanja) u osnovi (uvlaenja uglova ili ivica), regularnost u
osnovi jo uvek moe da se smatra da je zadovoljena, pod uslovom da ova
uvlaenja u osnovi ne utiu na horizontalnu krutost tavanice i da, za svako
uvlaenje, povrina izmeu konture tavanice i konveksne poligonalne linije
koja obuhvata tavanicu ne prelazi 5% od povrine tavanice.
Krutost tavanice u svojoj ravni mora da bude dovoljno velika u poreenju sa
bonom krutou vertikalnih noseih elemenata, tako da deformacija tavanice
ima mali uticaj na raspodelu sila izmeu vertikalnih noseih elemenata.
Vitkost zgrade u osnovi = Lmax/Lmin ne sme da bude vea od 4, gde su Lmax i
Lmin vea i manja dimenzija u osnovi zgrade, merene u ortogonalnim pravcima.

12/28/2015
 Regularnost u osnovi
73

Na svakom spratu i svakom razmatranom pravcu x i y,

konstrukcijski ekscentricitet i torzioni radijus r moraju da
ispune uslov:
eox 0,30 rx rx ls
eox rastojanje izmeu centra krutosti i centra mase, mereno u
pravcu x ose, koja je upravna na pravac za koji se vri analiza,
rx kvadratni koren iz odnosa torzione i bone krutosti u y
pravcu ("torzioni radijus"),
ls radijus inercije mase tavanice (kvadratni koren iz odnosa
polarnog momenta inercije mase tavanice u odnosu na
vertikalnu osu u centru mase i mase tavanice).
12/28/2015

Regularna po visini
74

Svi elementi koji obezbeuju nosei sistem za bona dejstva,

kao to su jezgra, konstrukcijski zidovi ili okviri, moraju da se
prostiru bez prekida od temelja do vrha zgrade ili, ako
postoje uvlaenja na razliitim visinama, onda do vrha
relevantne zone zgrade;
Horizontalne krutosti i mase pojedinanih spratova, moraju
da budu konstantne, ili da se postepeno smanjuju bez naglih
promena, od osnove pa do vrha posmatrane zgrade.
Kod zgrada okvirnih sistema odnos stvarne spratne nosivosti
prema zahtevanoj nosivosti ne sme neproporcionalno da se
razlikuje izmeu susednih spratova.

12/28/2015
 Regularna po visini
75

postepeno simetrino suavanje suavanje je iznad 0,15H

suavanje je ispod 0,15H postepeno nesimetrino suavanje

12/28/2015

Koeficijenti kombinacije za promenljiva dejstva

76

Inercijalni efekti projektnog seizmikog dejsta moraju da

se izraunaju uzimajui u obzir masu koja je posledica
gravitacionih optereenja (stalnih i promenljivih) koja se
javljaju u sledeoj kombinaciji dejstava:
n


Gk E ,iQk ,i
i
Koeficijenti kombinacije E,i uzimaju u obzir verovatnou
da optereenja Qk,i nisu prisutna na celoj konstrukciji
tokom zemljotresa.
E ,i 2.i
12/28/2015
 Preporuene vrednosti parametra za proraun E,i
77

Vrsta promenljivog
Sprat
dejstva
Kategorije AC Krovovi 1,0
Spratovi sa povezanim sadrajima 0,8
Spratovi sa nezavisnim sadrajem 0,5
Kategorije DF i arhive 1,0

12/28/2015

Izbor metode analize konstrukcije

78

Dva tipa linearnoelastine analize:

metoda ekvivalentnih bonih sila koja moe da
se koristi samo za zgrade koje zadovoljavaju
odreene uslove,
multimodalna spektralna analiza, koja moe da
se primenjuje za sve tipove zgrada.

12/28/2015
 Metoda ekvivalentnih bonih sila
79

Moe se primeniti kod zgrada koje se mogu analizirati sa dva ravanska modela, a
iji odgovor ne zavisi bitno od uticaja viih svojstvenih oblika slobodnih vibracija.
Sledei uslovi treba da budu ispunjeni:
osnovni periodi slobodnih vibracija T1 za oba glavna pravca su manji od:

4TC
T1

2,0 s
ispunjen je kriterijum regularnosti po visini.

Ukupna horizontalna seizmika sila u osnovi Fb za svaki horizontalan pravac za

koji se zgrada analizira, treba da se odredi prema sledeem izrazu:


Fb S d T1 M
Sd(T1)ordinata projektnog spektra za period T1,

T1 osnovni period slobodnih vibracija za posmatrani horizontalan pravac,

M ukupna masa zgrade iznad temelja, ili iznad vrha krutog podruma,
korekcioni faktor, ija je vrednost jednaka 0,85 ako je T12TC i zgrada
ima vie od dva sprata, dok je 1,0 u svim drugim sluajevima.
12/28/2015

Preraspodela ukupne seizmike sile Fb

80

s m
Fi Fb n i i
s j m j
j 1

Fi horizontalna sila koja deluje u nivou ite tavanice;
Fb ukupna seizmika sila u osnovi zgrade;
si i sj amplitude pomeranja masa mi i mj u
osnovnom (prvom) tonu vibracija u razmatranom
horizontalnom pravcu;
mi i mj odgovarajue spratne mase.

12/28/2015
 Uproen postupak za raspodelu ukupne seizmike sile Fb
81

zi mi
Fi Fb n
z j m j
j 1

12/28/2015

Sluajni torzioni efekti

82

Sa namerom da se uzmu u obzir nepouzdanosti u poloaju masa i u prostornoj varijaciji

seizmikih kretanja, izraunati poloaj centra mase svake tavanice i mora da se posmatra kao
premeten iz svog nominalnog poloaja za dodatni sluajni ekscentricitet u svakom pravcu:
eai 0, 05 Li
eai sluajni ekscentricitet spratne mase i u odnosu na nominalni poloaj centra mase, koji
se primenjuje u istom smeru za sve spratove,
Li dimenzija tavanice upravno na pravac seizmikog dejstva.
Ako su horizontalna krutost i masa simetrino rasporeeni u osnovi zgrade i ako sluajni
ekscentricitet nije uzet u obzir nekim tanijim postupkom, sluajni torzioni efekti mogu da se
uzmu u obzir tako to se uticaji u pojedinim noseim elementima pomnoe sa faktorom , koji
je dat sa: x
1 0, 6
Le
x rastojanje posmatranog noseeg elementa od centra mase zgrade u osnovi, mereno
upravno na pravac zemljotresnog dejstva koje se analizira,
Le rastojanje izmeu dva meusobno najudaljenija nosea elementa u osnovi, mereno
upravno na pravac zemljotresnog dejstva koje se analizira.
12/28/2015
 Kombinacije optereenja za ULS
83

Stalne i prolazne
G P Q Q
G, j k, j P Q ,1 k ,1 Q , i 0 ,i k , i
j 1 i 1

Incidentne proraunske situacije

Gk , j P Ad ( 1,1 ili 2,1 )Qk ,1 2,i Qk ,i
j 1 i 1

Seizmike kombinacije
G P A Q
k, j Ed 2 ,i k ,i
j 1 i 1
12/28/2015

Odreivanje proraunskih vrednosti uticaja od dejstava

84
Stalne i Stalna dejstva Promenljiva dejstva
prolazne
proraunske
nepovoljna povoljna dominantno ostala
situacije
Gj,sup G kj,sup Gj,inf G kj,inf Q,1 Q k,1 Q,i 0,i Q k,i

1,35 Gkj ,sup 1,00 Gkj ,inf 1,50 Qk ,1 1,50 0 ,i Qk ,i

j 1 j 1 i 1
ili alternativno
Gj,sup G kj,sup Gj,inf G kj,inf Q,1 0,1 Q k,1 Q,i 0,i Q k,i

Gj,sup G kj,sup Gj,inf G kj,inf Q,1Q k,1 Q,i 0,i Q k,i

1,35 Gkj ,sup 1,00 Gkj ,inf 1,50 0,1Qk ,1 1,50 0 ,i Qk ,i

j 1 j 1 i 1

0,85 1,35 Gkj ,sup 1,00 Gkj ,inf 1,50 Qk ,1 1,50 0 ,i Qk ,i

j 1 j 1 i 1

Kao proraunska vrednost se usvaja nepovoljnija vrednost dobijena iz prethodna dva

izraza!
Evrokod preporuuje sledee vrednosti parcijalnih koeficijenata:
G,sup = 1,35 Q,1 = Q,i = 1,50 (za nepovoljne uticaje)
G,inf = 1,00 Q,1 = Q,i = 0,00 (za povoljne uticaje) 12/28/2015
= 0,85
 Preporuene vrednosti parcijalnih koeficijenata za proraun kranskih
nosaa prema EN 1991-3:2006
85

Proraunske situacije
Dejstva Oznaka
Stalne i prolazne Incidentne
Stalna dejstva usled krana
nepovoljna G sup 1,35 1,00
povoljnja G inf 1,00 1,00
Promenljiva dejstva usled krana
nepovoljnja Q sup 1,35 1,00
povoljna Q inf
sa kranom 1,00 1,00
bez krana 0,00 0,00
Ostala promenjljiva dejstva Q
nepovoljnja 1,50 1,00
povoljna 0,00 0,00
Incidentna dejstva A 1,00

12/28/2015

Preporuene vrednosti koeficijenata i za konstrukcije u

zgradarstvu
86

Dejstvo 0 1 2
Korisna optereenja (SRPS EN 199111)
Kategorija A: Prostorije za domainstvo i stanovanje 0,7 0,5 0,3
Kategorija B: Kancelarijske prostorije 0,7 0,5 0,3
Kategorija C: Prostorije za okupljanje ljudi 0,7 0,7 0,6
Kategorija D: Trgovake prostorije 0,7 0,7 0,6
Kategorija E: Skladine prostorije 1,0 0,9 0,8
Kategorija F: Saobraajne povrine, teina vozila 30 kN 0,7 0,7 0,6
Kategorija G: Saobraajne povrine, 30 kN < teina vozila 160 kN 0,7 0,5 0,3
Kategorija H: Krovovi 0 0 0
Optereenja od snega (SRPS EN 199113)
Finska, Island, Norveka, vedska 0,7 0,5 0,2
Ostale drave lanice CEN, za lokacije na nadmorskoj visini H > 1000 m 0,7 0,5 0,2
Ostale drave lanice CEN, za lokacije na nadmorskoj visini H 1000 m 0,5 0,2 0
Optereenja od vetra (SRPS EN 199114) 0,6 0,2 0
Temperatura izuzev u sluaju poara (SRPS EN 199115) 0,6 0,5 0

12/28/2015
 Preporuene vrednosti koeficijenata i za dejstva usled kranova
prema EN 1991-3:2006
87

Dejstva Oznaka 0 1 2
Jedan kran ili Qr 1,0 0,9 Odnos
grupa stalnog i
optereenja ukupnog
usled kranova optereenja
usled krana

12/28/2015

Kombinacije optereenja za SLS

88

Pri dokazima graninih stanja upotrebljivosti

izostavljaju se svi parcijalni koeficijenti!
Stalna dejstva Promenljiva dejstva
Kombinacija
nepovoljna povoljna dominantno ostala
Karakteristina G kj,sup G kj,inf Q k,1 0,iQ k,i
esta G kj,sup G kj,inf 1,1Q k,1 2,iQ k,i
Kvazistalna G kj,sup G kj,inf 2,1Q k,1 2,iQ k,i

12/28/2015
 Definicija ugiba nosaa
89

wc nadvienje nosaa (ako

postoji),
w1 poetni ugib usled stalnih
dejstava,
w2 prirataj ugiba usled dugotrajnog
uticaja stalnih dejstava, kao to su
skupljanje i teenje betona
(kod elinih konstrukcije je w2
=0, ali ovaj deo ugiba treba uzeti
u obzir kod spregnutih nosaa),
w3 ugib usled promenljivog
optereenja,
wtot ukupan ugib,
wmax maksimalan ugib uzimajui u
obzir i nadvienje.
12/28/2015

Doputeni ugibi nosaa u zgradarstvu

90

Doputeni ugibi
Vrsta elementa
wmax w3
Obloge krovova:
bez rizika od skupljanja vode; L/100
kod kojih postoji rizik od skupljanja vode:
L < 4,5 m L/150
4,5 < L 6,0 m 30 mm
L > 6,0 m L/200
Ronjae i fasadne rigle L/200
Krovni nosai L/250 L/300
Meuspratne konstrukcije u zgradama* L/300 L/400
Meuspratne konstrukcije u industrijskim objektima L/250 L/300
Meuspratne konstrukcije koje nose krte nekonstruktivne
L/500
elemente
Meuspratne konstrukcije koje nose stubove
L/400 L/500
(ako deformacija nije uzeta u obzir pri globalnoj analizi)
Napomena: Za konzolne nosae L je dvostruka duina konzole ili prepusta.

12/28/2015
 Horizontalna pomeranja
91

12/28/2015

Doputena horizontalna pomeranja

92

Doputeno horizontalno pomeranje

Vrsta objekta vrha objekta (ili vrha stuba)
Prizemne hale bez kranskih nosaa* H/150
Viespratne zgrade:
relativna spratna pomeranja (ui = hi hi1) Hi /300
pomeranje vrha zgrade H/500
* Za hale sa kranskim nosaima videti SRPS EN 19936 i njegov Nacionalni prilog SRPS
EN 19936/NA.
H visina vrha stuba (objekta)
Hi meuspratna visina itog sprata.
Napomena: U sluaju seizmikih dejstava za ogranienja horizontalnih pomeranja videti i
SRPS EN 19981.

12/28/2015
 Doputena horizontalna pomeranja prema EN 1993-6:2007
93

12/28/2015

Doputena horizontalna pomeranja prema EN 1993-6:2007

94

12/28/2015
 Doputena vertikalna pomeranja prema EN 1993-6:2007
95

12/28/2015