Rubrika: Aktuelno / In focus

Nadnaslov: Meunarodna nauna konferencija u Beogradu

Naslov: Zatita nacionalne kritine infrastrukture regionalna perspektiva
Podnaslov: Konferenciju je otvorio ministar odbrane Srbije Neboja Rodi naglasivi da je kritina infrastruktura dio sistema ije
je odravanje od vitalnog znaaja za funkcionisanje drave. Ovo je prva konferencija ovakve vrste odrana u Srbiji, a cilj je
jaanje nacionalnih kapaciteta i regionalne saradnje u pogledu zatite kritine infrastrukture u zemljama jugoistone Evrope.
Pie: Draga Grubi
Karakteri: 5.860
U organizaciji Fakulteta bezbjednosti, Privredne komore Beograda i partnerskih institucija, Ministarstva prosvjete, nauke i
tehnolokog razvoja Srbije, Instituta za korporativnu bezbjednost iz Ljubljane i NIS Gazpromnefta, u Beogradu je 24. oktobra
odrana meunarodna nauna konferencija Zatita nacionalne kritine infrastrukture regionalna perspektiva. Ovo je prva
konferencija ovakve vrste odrana u Srbiji, a cilj je jaanje nacionalnih kapaciteta i regionalne saradnje u pogledu zatite kritine
infrastrukture u zemljama jugoistone Evrope.
Smanjenje ranjivosti
Zatita nacionalne kritine infrastrukture prepoznata je kao podruje potencijalno rastuih rizika i predstavlja jedan od osnovnih
elemenata dravne bezbjednosti svake zemlje. Konferenciju je otvorio ministar odbrane Srbije Neboja Rodi naglasivi da je
kritina infrastruktura dio sistema ije je odravanje od vitalnog znaaja za funkcionisanje drave. Nanoenje tete, unitavanje
ili naruavanje objekata kritine infrastrukture prirodnim katastrofama, terorizmom i organizovanim kriminalom moe da ima
krajnje negativan uticaj na bezbjednost drave i graana, rekao je Rodi. On smatra da jedan od osnovnih ciljeva drave treba
biti smanjenje ranjivosti i poveanje otpornosti nacionalne kritine infrastrukture. Kako je objasnio, takvu vrstu prijetnji prepoznala
je i Evropska unija kada je prije pet godina donijela Direktivu o identifikaciji i odreivanju evropskih kritinih infrastruktura i
procjeni potrebe za unapreenjem njihove zatite.
Konferencija je imala tri panela: Savremene bezbjednosne prijetnje i kritina infrastruktura, Kritina infrastruktura i politika i
opcije zatite i upravljanje rizikom i Zatita kritine infrastrukture kroz krizni menadment i upravljanje kontinuitetom.
Najznaajniji dio konferencije bila je razmjena iskustava predstavnika zemalja regiona i njihovo vienje zatite nacionalne kritine
infrastrukture. Slovenija i Hrvatska, zemlje bive Jugoslavije koje su postale lanice EU, najvie su uinile u pogledu
zakonodavstva jer je to dio evropskih standarda. Ostale zemlje smatraju da je potrebno uiniti mnogo vie.
Bosna i Hercegovina ima Zakon o zatiti i spaavanju, koji je donesen 2008. godine, ali nije u potpunosti funkcionalan, rekao je
Dragia Jurii iz Oruanih snaga BiH. Kako je objasnio, sistem u BiH je tako koncipiran da pojedine nadlenosti imaju entiteti, a
npr., granine prijelaze pokriva nadlenost granine slube BiH. Jurii smatra da je procjena rizika polazna osnova za
donoenje zakona o zatiti nacionalne kritine infrastrukture, jer u ovom trenutku u BiH nema strategije, oblast nije do kraja
definisana, a nema ni liste objekata zatite nacionalne kritine infrastrukture.
Iskustva iz regiona
Naelnik sektora civilne zatite Dravne uprave za zatitu i spaavanje Hrvatske i koordinator prema EU Robert Mikac rekao je
da se EU odredila prema objektima kritine infrastrukture od 11. septembra 2001. godine i da je definisala kljune elemente koje
je Hrvatska implementirala u svoj zakon donijet u martu ove godine. Nacionalna kritina infrastruktura u Hrvatskoj podijeljena je u
11 sektora, od energetike do finansija, rekao je Mikac. Marijan urovski sa Fakulteta bezbjednosti prenio je iskustva Makedonije
u zatiti objekata nacionalne kritine infrastrukture. urovski je rekao da Makedonija ima nacionalnu platformu od 2005. godine i
procjene rizika svrstane u sedam oblasti. To treba da predstavlja dugoroni plan o rizicima i nesreama. On se podsjetio da je u
bivoj SFRJ ova oblast bila ureena, ali su ti propisi naputeni jer je to bio veliki sistem, a drave nasljednice se poslije toga nisu
snale ili nemaju ovu oblast dobro ureenu. Iskustva Crne Gore prenio je viceadmiral Dragan Samardi, naelnik Generaltaba
Crne Gore, navodei da se nekadanja najmanja jugoslavenska republika suoava sa velikim brojem vanrednih situacija,
poara, poplava i snijenih padavina. Samardi je rekao da je Crnoj Gori u rjeavanju tih problema pomagao i NATO.
Za sve bive jugoslavenske republike zajedniki je emotivni faktor, kojeg se ne mogu rijeiti. U glavama nam je SFRJ i svi
smatramo da moramo da imamo sve ono to je imala nekadanja velika drava, ocjenjuje Samardi i predlae da se
uspostave sistemi koji su efikasni i odrivi. On je ukazao i na neke zablude koje su se provlaile kroz postojee planove za
reagovanje u vanrednim situacijama, da se vojska posljednja upotrebljava u vanrednim situacijama i da je njihova namjena samo
za rat. Samardi je more oznaio kao najvaniju kritinu infrastrukturu Crne Gore.
Obrazovanje i poveanje svijesti
Naelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Mari naveo je da je Srbija jedna od posljednih zemalja koja je
poela reformisati ovu oblast. Zakon o vanrednim situacijama donijet je 2009. godine. On je podsjetio da Sektor za vanredne
situacije obuhvata civilnu zatitu, prevenciju zatite od poara i drugih ekscesa i upravljanje rizicima. Teite reagovanja u
vanrednim situacijama je na lokalnim samoupravama, gdje su formirani i tabovi za vanredne situacije, navodi Mari.
On smatra da je mnogo vie sredstava potrebno ulagati u prevenciju, jer se nastale tete mjere stotinama miliona eura.
Preventiva je naa slaba taka. Teka je ekonomska kriza i dok u EU esto menjaju i obnavljaju opremu, kod nas je borba za
svaki evro, nezadovoljan je Mari. On predlae da se akcenat usmjeri na obrazovanje i da se kod mladih stvori kultura i svijest o
reagovanju i postupanju u vanrednim situacijama. Kae da bi trebalo angaovati i vie profesionalnih i dobrovoljnih vatrogasaca.
Zakljueno je da, uprkos razliitim pristupima u uklanjanju prijetnji objektima kritine infrastrukture, postoji zajedniki interes koji
podrazumijeva bolju saradnju, razmjenu informacija i iskustava, ali i saradnju na regionalnom i meunarodnom nivou u
spreavanju prijetnji koje najvie ugroavaju neometano djelovanje kritine infrastrukture.

Egida
Naelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Mari naveo je da je Srbija jedna od posljednih zemalja koja je
poela reformisati ovu oblast. Zakon o vanrednim situacijama donijet je 2009. godine. On je podsjetio da Sektor za vanredne
situacije obuhvata civilnu zatitu, prevenciju zatite od poara i drugih ekscesa i upravljanje rizicima.