3.

3 UKOTVLJENJE KABLOVA

Silu prethodnog naprezawa ostvarenu elasti~nim izdu`ewem kablova pomo}u

ure|aja (presa) za prethodno naprezawe, potrebno je preneti na betonski element i
ostvariti weno trajno delovawe i nakon uklawawa presa. To se posti`e
odgovaraju}im ukotvqewem kablova, pri ~emu treba imati u vidu da su sile
ankerovawa kablova za prethodno naprezawe znatno ve}e od sila ukotvqewa
obi~ne armature klasi~no armiranih betonskih konstrukcija.
Ukotvqewe kablova za prethodno naprezawe posti`e se pomo}u posebnih
elemenata koje nazivamo kotve. Na~in ukotvqewa, odnosno tip kotve, zavisi od
mesta uno{ewa sile u element. U tom smislu se kotve mogu generalno podeliti na
dva tipa:
- aktivne kotve, koje se nalaze na kraju kabla sa kojeg se vr{i zatezawe kabla,
odnosno uno{ewe sile prethodnog naprezawa;
- fiksne (pasivne) kotve, koje se nalaze na kraju kabla sa koga se ne vr{i
zatezawe, odnosno koje samo ukotvqavaju kraj kabla u betonski element.
Treba naglasiti da ovde ne spadaju kablovi koji se prethodno zate`u na stazi (v.
poglavqe 1.3.1), jer se wihovo ukotvqewe u betonski element i preno{ewe sila
prethodnog naprezawe vr{i preko sila adhezije i trewa na spoju, o ~emu }e kasnije
biti vi{e re~i. Me|utim, i ovi kablovi se privremeno, u toku izvo|ewa betonskih
elemenata, ankeruju u ankerne blokove na krajevima staze, pa se samo u toj fazi to
mo`e odnositi i na wih.
Aktivne kotve treba da omogu}e ostvarewe trajne sile prethodnog naprezawa,
odnosno da omogu}e ostvarewe izdu`ewa kabla u fazi uno{ewa sile (prethodnog
naprezawa) i nakon toga wegovo fiksirawe, kako bi se spre~io elasti~ni povra}aj
kabla na wegovu prvobitnu du`inu, nakon uklawawa ure|aja za prethodno
naprezawe (presa).
Fiksne kotve imaju samo funkciju ankerovawa kraja kabla u betonski element i
pravilno preno{ewe sile prethodnog naprezawa sa kabla na betonski element.
3.3.1. Ukotvqewe neposredno u beton

Tvrdi ~elici za prethodno naprezawe ne mogu se obra|ivati (savijati) tako lako kao
obi~ni betonski ~elici, {to je uslovilo i razli~ite na~ine za ukotvqewe kablova.
I pored te{ko}a u obradi i savijawu `ica za prethodno naprezawe od visokovrednih
~elika, razvijeni su specijalni alati kojima se mogu formirati krivine (kuke i petqe)
potrebne za efikasno ukotvqewe neposredno u beton. Ovi alati moraju biti
konstruisani na principu kotrqawa po `ici, da se klizawem delova alata `ice
(posebno temperirane) ne bi o{tetile. Postoji vi{e na~ina za ovakvo, prevashodno
fiksno ukotvqewe kablova za prethodno naprezawe.

1. Krivine i kuke

Savijena i ukotvqena (kako je prikazano na sl. 3.7) i, nakon o~vr{}avawa betona,

zategnuta `ica odvaja se od betona na po~etku krivine, u zoni u kojoj su
naponi ve}i od napona priawawa. U krivini skretne sile priqubquju {ipku uz
beton i sile trewa smawuju silu zatezawa u `ici, sve dok ~vrsto}a priawawa ne
bude dovoqna da prihvati preostalu silu.
Krivina `ice se mo`e tako postepeno pove}avati da skretne sile budu konstantne i
pored postepenog smawivawa sile zatezawa u `ici. U tom slu~aju polupre~nik
savijawa iznosi:

rx ro e x (3.1)

Sl. 3.7 - Ukotvqewe `ice neposredno u beton

gde je: ro - polupre~nik krivine na po~etku;

- koeficijent trewa `ice po betonu;
x - ugao krivine do preseka x.

Sl. 3.8 - Spiralna krivina za ukotvqewe `ice u beton

Na ovaj na~in formirana krivina je logaritamska spirala (sl. 3.8), ~ija du`ina
treba da bude dovoqna da trewem smawi silu zatezawa u `ici na veli~inu koju
priawawe mo`e da prihvati. Koeficijent trewa obi~no iznosi oko 0,3, pa

Sl. 3.9 - Ukotvqewe u beton talasasto povijenim `icama

ukupni ugao spirale potreban za ukotvqewe iznosi 360. Sprovedeni opiti

na `icama pokazali su da se krajevi talasasto povijene `ice mogu efikasno
ukotviti u relativno dobar beton i sa relativno malim polupre~nicima krivine
pod uslovom da je suma skretnih uglova dovoqno velika (sl. 3.9).

2. Kuke i talasi utegnuti spiralom

Spiralne kuke su komplikovane za izradu. Znatno jednostavnije su proste kuke sa

relativno malim polupre~nikom savijawa, pod uslovom da se okolni beton

Sl. 3.10 - Ukotvqewe kukama sa spiralom za utezawe (sistem Leoba)

obezbedi od lokalnih napona cepawa. To se relativno jednostavno mo`e posti}i
spiralnom armaturom, kao {to je to

Sl. 3.11 - Ukotvqewe lepezastom talasastom `icom sa spiralom (sistem Leoba)

u~iweno kod jedne varijante sistema Leoba (Nema~ka), prikazane na sl. 3.10.
Ovakav na~in ankerovawa `ica zahteva pa`qivo ugra|ivawe betona, naro~ito u
neposrednom podru~ju kuka, jer se u tim zonama javqaju lokalni naponi pritiska
nekoliko puta ve}i od jednoaksijalne ~vrsto}e betona.
Jedan od mogu}ih na~ina ukotvqewa je i kotva sa talasastim krajevima `ica
lepezasto ra{irenih i obuhva}enih spiralom, kakva je prikazana na sl. 3.11, tako|e
sistema Leoba. U ovom slu~aju, ugra|ivawe betona unutar spirale je lak{e i boqe.

3. Petqe
Ukotvqewe petqom sli~no je ukotvqewu krivinom - kukom na sl. 3.11. Koristi
se kada se ukotvqava veliki broj kablova

Sl. 3.12 - Ukotvqewe petqom neposredno u beton

(`ica), u kom slu~aju se kablovi raspli}u, tako da najvi{e po dve `ice do|u jedna
iznad druge (sl. 3.12). U ovom slu~aju se preporu~uje da naponi gwe~ewa ne
prelaze granicu od fc / 3. Pri rasplitawu ve}eg broja kablova razmak izme|u
raspletenih kablova u petqi treba da bude najmawe 120 do 150 mm, radi boqeg
ugra|ivawa betona.
^esto se kod ovakvog na~ina ukotvqewa petqe velikih kablova raspli}u i obavijaju
oko gotovih armiranobetonskih
 Sl. 3.13 - Ukotvqewe velikih mostovskih kablova pomo}u betonskih blokova
[Leonhardt]
pomerqivih blokova, pomo}u kojih se vr{i i zatezawe kablova (sl. 3.13), nakon
~ega se `ice na pogodan na~in ugrade u beton. Do sada su na ovakav na~in
ukotvqavani kablovi i sa silama od 36 000 kN [Leonhardt].

4. Ukotvqewe spojem (adhezijom)

Kao {to je ve} re~eno, ovakav na~in ukotvqewa primewuje se za elemente
prethodno napregnute na stazi. Ankerovawe se ostvaruje anga`ovawem sila
athezije i trewa, pri elasti~nom povla~ewu `ica (v. poglavqe 1.3.1). Nakon
osloba|awa prethodno zategnute `ice, od ankernih blokova staze, kraj `ice izvan
elementa, ~iji je pre~nik u zategnutom stawu bio smawen usled popre~ne
kontrakcije (efekat Puasonovog koeficijenta ), vra}a se na svoju prvobitnu
veli~inu i time "zakliwuje" u beton (sl. 3.14).

Sl. 3.14 - Efekat klina pri ukotvqewu spojem elementa prethodno napregnutog na
stazi

I pored toga {to je pri zatezawu `ica popre~na kontrakcija mala, radijalni naponi
pritiska `ice na beton ( cr ) pri osloba|awu kontrakcije su znatni i izazivaju
relativno velike sile trewa ( ). Me|utim, usled te~ewa betona, ovi naponi
vremenom opadaju, tako da kod glatkih `ica preostaju samo naponi priawawa
(adhezije) koji ~esto, kako se pokazalo, nisu dovoqni. Zbog toga glatke `ice nisu
dovoqno pouzdane, pa je boqe, umesto wih, koristiti orebrene `ice ili u`ad.
Iskqu~ewe spoja kablova. U nekim slu~ajevima se javqa potreba da se sila
prethodnog naprezawa na pojedinim delovima trase smawi, kako bi se smawili
uticaji (naponi) od prethodnog naprezawa. Obi~no se takav slu~aj javqa u zonama
oko krajeva (oslonaca) elementa, u presecima u kojima su uticaji od spoqa{weg
optere}ewa (sopstvene te`ine) mali i pribli`avaju se nuli. U tim presecima, naro~ito
kada je trasa kablova pravolinijska, dominantan je uticaj sile prethodnog
naprezawa i mo`e se desiti da, posebno u fazi preno{ewa sile prethodnog
naprezawa, oni budu kriti~ni. U tom slu~aju ~esto se pribegava re{ewu da se u
tim zonama, na nekoj du`ini l pb ,

Sl. 3.15 - Iskqu~ewe spoja kabla na kraju

oblagawem ili premazom

pojedini kablovi namerno izvode bez spoja sa okolnim betonom, kako bi se u tim
presecima smawila sila prethodnog naprezawa. Iskqu~ewe spoja na nekoj du`ini
mo`e se ostvariti na razne na~ine. Naj~e{}e se koriste razli~iti premazi `ice (u`eta)
masama na bazi bitumena, ili obavijawem trakama od impregnirane hartije i sl.

3.3.2. ^eli~ni elementi za ukotvqewe

Kotve savremenih kablova za prethodno naprezawe moraju ispuwavati mnoge

zahteve u pogledu sigurnosti, trajnosti, ekonomi~nosti i naro~ito pouzdanosti
"dr`awa" sile prethodnog naprezawa za sve vreme trajawa konstrukcije, posebno
kada je re~ o takozvanim kablovima bez ostvarenog spoja sa betonom (unbonded
tendons). Pored toga, kotve treba da se lako oblikuju i da su {to mawih dimenzija
kako bi uspe{no mogle da se smeste na ~elo nosa~a. Iz tih razloga se savremene
kotve uglavnom izra|uju od specijalnih vrsta ~elika.
1. Loza i navrtka
Loza i navrtka sa plo~icom koristila se jo{ u prvim opitima prethodnog naprezawa.
Danas se ovakav na~in koristi uglavnom za ukotvqewe prirodno tvrdih ~eli~nih
{ipki. Navoji loze urezuju se na zadebqanom kraju {ipke, formiranom u usijanom
stawu, kako se ne bi oslabio osnovni presek. Me|utim, savremeniji i boqi na~in je
da se navoji loze utiskuju na
 Sl. 3.16 - Loza i navrtka za ankerovawe a) klasi~na -
b) "vezna navrtka"

hladno, bez slabqewa kraja {ipke, jer se na taj na~in posti`e ve}i pre~nik jezgra
nego kod urezane loze, a zbog obrade na hladno, poboq{avaju se i karakteristike
~elika u zoni obrade.
Pored klasi~nih navrtki, danas se upotrebqavaju usavr{ene tzv. "vezne navrtke", u
kojima je prenos sile na navoje loze, usled efekta svoda, ravnomerniji i nije
skoncentrisan na prve (unutra{we) navoje (sl. 3.16). Takvo re{ewe primeweno
je, na primer, u sistemu Dividag ("Dividag" - Nema~ka), sl. 3.17.
[ipka sa lozom i navrtkom vrlo je osetqiva na dodatne napone od savijawa,
naro~ito za dinami~ka optere}ewa, pa se zahteva

Sl. 3.17 - "Dywidag" {ipke za prednaprezawe sa navrtkom

potpuna centri~nost u pogledu oslawawa plo~ice na beton i zatezawe presom.

2. Ukotvqewe klinovima
Francuski in`ewer Fresine (E. Freyssinet) do{ao je na genijalnu ideju da krajeve
`ica kabla ukotvi pomo}u specijalnog klina. On je jo{ 1940. godine konstruisao
kotvu sa klinom kojom mo`e da se odjednom uhvati 12 do 18 `ica 5, 7
i 8 mm (sl. 3.18). Telo kotve je izra|eno od spiralno armiranog, specijalnog
betona MB 60, sa okruglim, koni~nim otvorom koji obrazuje gusto namotana
spirala od `ice 2,5 mm, kvaliteta ~elika S 2000, tvr|eg od ~elika `ica za kablove
(S 1600). Klin, koji se blago utiskuje pri ukotvqewu, je tako|e od betona, marke
MB 100, sa `qebovima za svaku `icu pojedina~no, u ~ijoj osi je ~eli~na
cev~ica za injektirawe. Sile razupirawa (cepawa) prihvata troslojna spirala od `ice
kvaliteta S 370, pre~nika 5 mm. Kotva se ugra|uje u betonski element na mestu
ukotvqewa, pri ~emu se zahteva velika ta~nost u izradi.
 Sl. 3.18 - Fresineova kotva

Poku{aji da se kablovi ve}i od 12 8 mm ukotve betonskim klinom na ovaj na~in,

nisu uspeli. Me|utim, uspeh u proizvodwi ~elika visokih kvaliteta omogu}io je
konstruisawe klinova od ~elika koji su i danas u naj{iroj upotrebi.
Generalno razlikujemo dve vrste klinova:
- klizne klinove, koji se ukotvquju klizawem po konusnoj povr{ini;
- utisne klinove, koji se ukotvquju utiskivawem u telo kotve.
U slu~aju prvog na~ina (klizni klin), klin se mawom silom (obi~no udarcima
~eki}a) priqubi uz zategnutu `icu tako da "zariba" i zategnuta `ica, pri osloba|awu
od prese, te`e}i da se vrati na svoju prvobitnu du`inu, povla~i za sobom i klin.
Usled nagiba povr{ina, uzdu`na sila koja deluje na klin,

Sl. 3.19 - Ukotvqewe klinovima

izaziva relativno velike radijalne sile pritiska i time i sile trewa du` povr{ine 1 - 1
(sl. 3.19). Ukliwewe je postignuto kada sile trewa R 1 dostignu silu zatezawa u
`ici
Z , pri ~emu klin jo{ uvek klizi po povr{ini 2 - 2. Da bi se sve ovo ostvarilo, mora
biti 1 2 , a koeficijent trewa 2 i ugao {to mawi. U praksi su obi~no nagibi
klina 1 : 12 do 1 : 9. Veli~ina klizawa (uvla~ewa) klina u ovom slu~aju mo`e
biti znatna (5 mm i vi{e), {to mo`e dovesti do zna~ajnih gubitaka sile prethodnog
naprezawa, naro~ito kod relativno kratkih kablova (v. poglavqe ????). Tako|e, da
bi se ostvarilo {to ve}e trewe izme|u klina i `ice (na povr{ini 1 - 1), povr{ina klina
se na razli~ite na~ine orapavquje, nazubquje i povr{inski kali da bude tvr|a od
povr{ine `ice, tako da se postigne i izvesno utiskivawe zubaca klina u `icu.
Me|utim, u nekim slu~ajevima ovo se mo`e nepovoqno odraziti na ~vrsto}u `ice za
dinami~ka optere}ewa. Pored toga, potrebno je da klin dr`i `icu i kad sila
prethodnog naprezawa (zatezawa `ice) ne{to popusti, odnosno pri popu{tawu sile
klin ne sme da klizne nazad, {to }e biti ostvarqivo ako je 2 tg.
Zbog iznetih nedostataka danas je napu{teno ukotvqewe ovakvim klinovima i
pre{lo se na klinove koji se utiskuju.

Sl. 3.20 - Na~ini nalegawa klina na `icu

a) du` linije izvodnice - b) du` povr{ine

Naime, neposredno pre osloba|awa zategnute `ice od prese, klin se sna`no utiskuje
u telo kotve*), sve dok se potpuno ne smesti u le`i{te, tako da nema vidnog
pomerawa ni pri izvesnom pove}awu sile utiskivawa. U ovom slu~aju nagib
kosine klina (ugao ) mo`e biti znatno ve}i, obi~no 1 : 8 do 1 : 5, {to smawuje
veli~inu uvla~ewa klina. Pored toga, povr{ina klina mo`e biti umereno rapava i ne
mora obavezno biti snabdevena tvrdim o{trim zupcima, {to je znatno povoqnije za
dinami~ka optere}ewa. Potrebna du`ina klina zavisi od na~ina nalegawa na `icu:
za nalegawe samo du` linije izvodnice (sl. 3.20.a) potrebna je ve}a du`ina nego u
slu~aju nalegawa, na izvestan na~in, po povr{ini, kao {to je to na sl. 3.20.b.
U praksi se klinovi konstrui{u tako da jedan klin hvata jednu `icu ili u`e (sl.
3.21.a), ili pak jedan klin mo`e hvatati vi{e kru`no raspore|enih `ica ili u`adi
(sl. 3.21.b). U

*)
Savremene prese za prednaprezawe se naj~e{}e konstrui{utako da mogu obavqati nezavisno vi{e
operacija: hvatawe kabla (`ica), povla~ewe kabla (zatezawe) i utiskivawe klina.
 Sl. 3.21 - Vrste klinova: a) za jednu `icu (u`e)
- b) za vi{e `ica (u`adi)
prvom slu~aju, da bi se omogu}ilo klizawe pri utiskivawu klina i
istovremeni radijalni pritisak na `icu, potrebno je omogu}iti slobodno smawewe
unutra{weg pre~nika klina oko `ice, {to se posti`e izradom klina iz vi{e delova
me|usobno odmaknutih (naj~e{}e trodelnih, sl. 3.21.a). U praksi se pojedina~no
ukliwavawe (sl. 3.21.a), naj~e{}e koristi za kablove sklopqene od u`adi, a klin za
ukotvqewe vi{e `ica, za kablove sastavqene od glatkih `ica (sl. 3.21.b).
Veliki broj u svetu aktuelnih sistema ukotvqewa kablova je konstruisan na principu
klina, pa se u narednom izlagawu daje kratak osvrt na najzna~ajnije tipove ovih
kotvi.
Mawelova kotva (G. Magnel) - je jedna od najstarijih kotvi koja je konstruisana
na principu ~eli~nih klinova. Na sl. 3.22 prikazana je kotva za kabl 8
5 mm. Telo kotve je plo~astog oblika sa `qebovima za klinove i `ice.

Sl. 3.22 - Mawelova kotva

Za kablove sa velikim brojem `ica, ove kotve se sla`u jedna na drugu u obliku
"sendvi~a", a za pravilno preno{ewe sile na betonski element ispod ovog paketa
postavqa se posebno oblikovana ~eli~na plo~a. Zatezawe `ica se vr{i posebno
konstruisanom presom koja istovremeno hvata po dve `ice.
Kotva sistema IMS - je razvijena u Institutu za ispitivawe materijala Srbije u
okviru doma}eg sistema prethodnog naprezawa. U prvo vreme kablovi u ovom
sistemu izra|ivani su od glatkih `ica i saglasno tome konstruisane su i odgovaraju}e
(aktivne) kotve na principu klina. Postoje dve vrste ovih kotvi (sl. 3.23), prema
tome da li se kotve oslawaju spoqa na o~vrsli beton (spoqa{we kotve), ili se
ugra|uju u betonski element (unutra{we kotve).

Sl. 3.23 - Kotve sistema IMS: -a) spoqa{we - b) unutra{we

Spoqa{we kotve koje se oslaqaju na beton su cilindri~nog oblika i imaju podlo`nu
plo~icu radi pravilnog preno{ewa sile prethodnog naprezawa na ve}u povr{inu (sl.
3.23.a). Klinovi su konusni, sa podu`nim `qebovima za svaku `icu, ili sa utisnutim
popre~nim `qebovima. Klinovi mogu biti sa oblogom karborunduma, ili bez ove
obloge.
Kotve koje se ugra|uju u beton (unutra{we kotve), razu|enog su oblika kako bi se
sila {to ravnomernije prenela na beton. Klinovi su isti kao za prethodnu kotvu.
Kroz klin je ostavqen kanal za injektirawe kabla, a ispod kotve u betonu obavezna
je spirala od obi~nog betonskog ~elika, za "utezawe" betona, odnosno za prijem
lokalnih sila cepawa.
Glavni nedostatak jednodelnog klina za ukotvqewe vi{e `ica u kotvi (vi{e od tri
`ice), jeste potrebna veoma velika preciznost kako dimenzija tako i oblika i klina i
kotve pri izradi, kako bi se obezbedilo da klin pritiska (priqubquje) sve `ice uz
zidove kotve i da se ne desi da neka `ica ne bude dovoqno prikqe{tena i da se
izvu~e ("pobegne"), ~ime se smawuje sila prednaprezawa doti~nog kabla *). Zbog
toga je, pored sistema za kablove sa glatkim `icama, u Institutu za ispitivawe
materijala Srbije razvijen i sistem za prethodno naprezawe u`adima ( 2,5 mm do
15,2 mm ) i odgovaraju}e kotve. Telo kotve je ~eli~no, cilindri~nog oblika i
oslawa se spoqa na betonsku povr{inu preko ugra|ene podlo`ne plo~ice sa
konusnim nastavkom za za{titnu cev i spiralom za sile cepawa (sl. 3.24). U telu
kotve kru`no su raspore|ena konusna le`i{ta za klinove koji hvataju po jednu `icu.
Klinovi su trodelni sa nazubqenom kaqenom povr{inom i utiskuju se istom
presom (za {ta postoji poseban specijalni klip), neposredno pred osloba|awe od
prese. Zahvaquju}i pogodnoj konstrukciji, klinovi mogu i sami da se ukline i bez
utiskivawa presom, jer ih u`e povla~i sa sobom pri opu{tawu sa prese. Me|utim, to

*)
To se ne retko de{avalo u praksi, jer je, pored navedenog, potrebno i da same `ice budu precizno
izvu~ene u `elezarama.
mo`e biti i nepovoqno, u slu~aju da je potrebno izvr{iti popu{tawe sile prethodnog
naprezawa, jer samoukliwavawe klina to onemogu}uje **).
Ve}ina savremenih sistema za prednaprezawe u svetu primewuje u`ad umesto
glatkih `ica (izuzetak je BBRV sistem koji zbog specifi~nog na~ina ukotvqewa
i daqe koristi

Sl. 3.24 - Kotva sistema IMS sa u`adima

glatke `ice), zbog navedenih nedostataka glatkih `ica i prednosti u`adi.

3. Ukotvqewe iskovanim glavicama

Jo{ od ranije je poznata mogu}nost iskivawa glavica na krajevima prirodno tvrdih

~eli~nih {ipki u hladnom ili usijanom stawu. Tako|e, dugo se smatralo da se
patentirano izvla~ene i opu{tene, kao i temperirane ~eli~ne `ice ne smeju zagrevati
radi iskivawa, a da su suvi{e krte za iskivawe na hladno. Me|utim, 1949. godine,
in`eweri Birkenmajer (M. Birkenmaier), Brandestini (A. Brandestini), Ro{ (M.
Ro{) i Fogt (C. Vogt), u fabrici [talton (Stahlton - [vajcarska), uspeli su da i na
ovakvim `icama iskivawem na hladno, dobiju glavice na krajevima
zadovoqavaju}ih karakteristika (sl. 3.25), ~ime je bio re{en kqu~ni problem
i ubrzo nije vi{e bilo te{ko da se razvije novi sistem ukotvqewa `ica pomo}u
iskovanih glavica koji je, po inicijalima pronalaza~a, nazvan BBRV sistem.

**)
Savremene prese poseduju specijalni dodatak-ure|aj za zadr`avawe klina po potrebi, {to se
koristi pri "popu{tawu" sile na presi.
 Sl. 3.25 - Iskovawe glavica na kraju glatke `ice 7 mm (sistem BBRV)
Iskivawe glavica vr{i se specijalnom prenosnom ma{inom, lakom i jednostavnom
za rukovawe.
U sistemu BBRV kablovi se ukotvqavaju tako {to svaka `ica na kraju ima iskovanu
glavicu, koja se oslawa na jaku prstenastu ili kru`nu plo~u od specijalnog ~elika,
sa odgovaraju}im kru`no raspore|enim rupama za prolaz `ica (sl. 3.26). Prstenaste
plo~e imaju urezane unutra{we navoje za postavqawe vretena, koje se vezuje za
klip prese i preko koga se vr{i zatezawe kabla. Sila prethodnog
naprezawa prenosi se sa tela kotve na betonski element preko prenosne plo~e
posredstvom polucilindri~nih podmeta~a, ili posredstvom specijalne matice koja
se navija na telo kotve, u kom slu~aju glava kotve mora imati i spoqnu lozu
(navoj).
Ovaj sistem ukotvqewa pokazao se veoma pouzdanim, naro~ito za dinami~ka
optere}ewa. U raznim modifikacijama primewuje se u mnogim zemqama sveta.

Sl.3.26 - Kotva sistema BBRV (Stahlton - [vajcarska)

Dobre strane ukotvqewa pomo}u iskovanih glavica je, pre svega, u tome {to je na
ovaj na~in mogu}e formirati kabl sa prakti~no bilo kojim brojem `ica, jer je
pro{irewe pre~nika kabla u kotvi prakti~no veoma malo. Osim toga, naknadno
zatezawe, ili popu{tawe sile u kablu, je veoma jednostavno, {to je naro~ito
pogodno za poni{tavawe gubitaka sile prethodnog naprezawa usled vremenskih
deformacija betona i ~elika.
Glavni nedostaci ovakvog na~ina formirawa kablova su potrebna preciznost u
se~ewu `ica jednakih du`ina, iskivawu velikog broja glavica i odbacivawe
eventualnih {kartova i nemogu}nost skra}ivawa krajeva `ica nakon ostvarenog
izdu`ewa. Tako|e se zahteva da se ovi kablovi mogu formirati samo u
specijalizovanim radionicama.