glava 4

_________________________________________________

GUBICI SILE
PREDNAPREZAWA

U procesu uno{ewa sile prethodnog naprezawa u betonski element,

javqaju se razli~iti otpori koji smawuju silu prethodnog naprezawa u
celini, ili samo na pojedinim delovima du` trase kablova. Isto tako, nakon
preno{ewa sile prethodnog naprezawa na betonski element i zakliwavawa
kablova za prethodno naprezawe, javqaju se naknadne deformacije
elementa usled ~ega (zbog zajedni~ke deformacije) dolazi do promene
du`ine kablova, {to opet dovodi do promene sile u wima. Iz tih razloga
sila prethodnog naprezawa naj~e{}e nije konstantna du` trase kabla, ve}
wena veli~ina varira od preseka do preseka.
Generalno se promene sile prethodnog naprezawa du` trase kablova ili u
toku vremena nazivaju gubici sile prethodnog naprezawa, s obzirom da te
promene u najve}em broju slu~ajeva smawuju silu prethodnog
naprezawa.

127
4. 1 UZROCI I VRSTE GUBITAKA

Promena (pad) sile prethodnog naprezawa mo`e nastati odmah jo{ u toku
procesa uno{ewa sile prethodnog naprezawa u betonski element, ili
kasnije, u toku eksploatacije konstrukcije. Prvi nastaju usled razli~itih
otpora realizovawu izdu`ewa kablova pri wihovom zatezawu i

Sl. 4.1 - Pad sile prednaprezawa du` trase kabla

trenutnih gubitaka postignutog izdu`ewa na presama prilikom izvr{ewa

ukotvqavawa, a drugi nastaju usled razli~itih vremenskih deformacija
betona i ~elika u toku vremena.

Vrste pojedinih gubitaka zavise od na~ina prethodnog naprezawa (na

primer, naknadno prethodno naprezawe i prethodno naprezawe na stazi),
te se neki od wih ne javqaju obavezno u svim slu~ajevima. Isto tako,
pojedini gubici zavise i od sistema i vrste opreme za prethodno
naprezawe, ili se za neke sisteme uop{te ne javqaju.

128
Generalno posmatrano, gubici sile prethodnog naprezawa nastaju kao
posledica slede}ih naj~e{}ih uzroka:

1. Trewe. Gubici usled trewa javqaju se pri zatezawu kablova

presama i nastaju kao posledica razli~itih otpora realizovawu
elasti~nog izdu`ewa kablova. Predstavwaju razliku sila (napona)
na kraju kabla uhva}enog presom za zatezawe i sila (napona) u
presecima du` trase kabla.

2. Ankerovawe. Gubici usled klizawa u ankernoj kotvi (uvla~ewe

kabla, odnosno klina) javqaju se u mnogim tipovima kotve sa
klinovima i nastaju u momentu zakliwavawa, t.j. u momentu
preno{ewa sile zatezawa kabla sa prese na kotvu.

3. Elasti~no skra}ewe. U momentu nano{ewa sile prethodnog

naprezawa (u wenom punom ili delimi~nom iznosu) na betonski
element, dolazi do wegovog skra}ewa usled nanetih napona
pritiska, a zajedno sa betonskim elementom i do skra}ewa
prethodno ve} ankerovanih kablova, {to dovodi do pada sile
zatezawa u wima, odnosno generalno do gubitaka rezultantne sile
u kablovima.

4. Skupqawe betona. Skupqawe betona dovodi do smawewa du`ine

prethodno napregnutih elemenata u toku vremena, a zajedno sa
tim i do smawewa du`ine ankerovanih kablova (ta~nije, do
smawewa veli~ina izdu`ewa kablova postignutih prilikom
wihovog zatezawa), {to izaziva pad napona, odnosno pad sile u
kablovima.

5. Te~ewe betona. Te~ewe betona izazvano naponima pritiska,

generalno tako|e dovodi do pove}awa dilatacija skra}ewa u toku
vremena i op{teg smawewa du`ine elementa (sli~no skupqawu),
a time i do pada napona, odnosno pada sile u ankerovanim
kablovima.

129
 6. Relaksacija (ili te~ewe) ~elika kablova. Relaksacija napona
zatezawa u ~eliku za prethodno naprezawe, u uslovima kada se
ankerovawem kablova prakti~no zadr`ava wihova konstantna
du`ina (postignuto izdu`ewe), dovodi do pada napona, a time i do
smawewa sile zatezawa u kablovima.

7. Ostali faktori. U posebnim slu~ajevima i ostali faktori, kao {to

su savla|ivawe otpora le`i{ta greda, suprotstavqawe drugih
vezanih susednih elemenata konstrukcije (naro~ito kod
ramovskih sistema), temperaturni efekti, zaparivawe pri
ubrzanom o~vr{}avawu i sli~no, mogu dovesti do gubitaka sile
prethodnog naprezawa, o ~emu treba voditi ra~una u svakom
konkretnom slu~aju.

Pojedini od gore navedenih gubitaka sile prethodnog naprezawa nastaju

samostalno, ali ve}ina od wih mogu da se javqaju simultano sa nekim
drugim gubicima.

Ako promenu sile prethodnog naprezawa ozna~imo kao gubitak (pad)

sile, onda se sila prethodnog naprezawa u preseku na udaqewu x od
po~etka kabla*), u trenutku vremena t, mo`e izraziti kao:

Pm, t Po P ( x , t ) (4.1)

gde je:

Po - po~etna sila prethodnog naprezawa na aktivnom kraju

kabla (na presi) neposredno nakon zatezawa;

*)
Udaqewe x se meri od kraja elementa na kome se nalazi aktivna kotva, odnosno sa
koga se vr{i zatezawe kabla presom.

130
 P( x, t ) - ukupni gubici sile prethodnog naprezawa u
posmatranom preseku na udaqewu x od po~etka kabla,
u trenutku vremena t.

Ukupni gubici sile prednaprezawa P( x, t ) , mogu se podeliti u dve grupe

gubitaka:

- trenutni (po~etni) gubici sile prednaprezawa koji nastaju do

trenutka neposredno nakon preno{ewa sile prednaprezawa na
betonski element, Pi ( x ) ;

- vremenski gubici sile prednaprezawa koji nastaju u toku vremena,

usled skupqawa i te~ewa betona i relaksacije ~elika za
prednaprezawe, Pc s r ( x ) ,

pa se ukupni gubici mogu izraziti kao wihov zbir:

P ( x , t ) Pi ( x ) Pc s r ( x ) (4.2)

Trenutni (po~etni) gubici sile prednaprezawa ostvareni do trenutka

neposredno nakon preno{ewa sile prednaprezawa na betonski element,
nastaju kao posledica uticaja:

- elasti~nih deformacija betona u momentu preno{ewa sile

prednaprezawa na betonski element, Pel ;

- kratkotrajne relaksacije napona ~elika za prednaprezawe od

momenta zatezawa do momenta preno{ewa sile prednaprezawa na
betonski element, Pr ;

- trewa kablova pri zatezawu, P ( x ) ;

131
 - klizawa klina (kablova) pri zakliwavawu odnosno pri preno{ewu
sile prednaprezawa sa prese na kotvu, Psl .

Ukupni po~etni gubici sile prethodnog naprezawa mogu se izraziti kao

zbir navedenih pojedina~nih gubitaka:

Pi ( x ) Pel Pr P ( x ) Psl (4.3)

Trenutni (po~etni) gubici sile prednaprezawa zavise od na~ina

prethodnog naprezawa i tipa kotve, dok vremenski gubici, osim od
parametara od kojih zavisi skupqawe i te~ewe betona i relaksacija ~elika,
zavisi i od vrste emulzije za injektirawe kablova, odnosno od toga da li se
radi o kablovima sa ~vrstim kontinualnim spojem sa okolnim betonom, ili
bez ~vrstog spoja. O ovim drugim bi}e govora u posebnom delu.

4. 2 PO~ETNA SILA PRETHODNOG NAPREZAWA

Kao {to je ve} re~eno, sila prethodnog naprezawa unosi se u element

zatezawem kablova za prednaprezawe, naj~e{}e hidrauli~kim presama
specijalno konstruisanih u okviru razli~itih patentiranih sistema za
prethodno naprezawe. Sila zatezawa kabla u presi, neposredno pre
zakliwavawa (ankerovawa) naziva se po~etna sila prethodnog
naprezawa, Po .
Veli~ina po~etne sile prethodnog naprezawa zavisi od vrste i tipa kabla u
okviru odgovaraju}eg sistema za prethodno naprezawe i vrste, odnosno
kvaliteta ~elika za prethodno naprezawe. Prese za prethodno naprezawe u
okviru ve}ine patentiranih sistema za prethodno naprezawe su tako
konstruisane da u slu~aju ve}ih (slo`enih) kablova sa vi{e `ica (u`adi)
mogu da hvataju sve `ice (u`ad) odjednom. U slu~aju jako velikih kablova
~esto se pribegava re{ewu sa rasplitawem kabla na kraju u dva ili tri

132
mawa koje je onda mogu}e uhvatiti odgovaraju}im presama za
prednaprezawe (obi~no se kombinuju dve do tri prese istovremeno), s tim
{to je onda potrebno sinhronizovati prese kako bi se svi delovi kablova
ravnomerno vukli odjednom.

Po~etna sila prethodnog naprezawa (sila na presi) mo`e se izraziti kao:

Po A p p (4.4)

gde je:
Ap - povr{ina popre~nog preseka kabla;

p - napon u ~eliku kablova za prednaprezawe.

Na{ va`e}i Pravilnik za ~eli~ne `ice, {ipke i u`ad za prednaprezawe iz

1985. godine*), ne propisuje veli~inu dozvoqenih napona zatezawa u
~eliku za prednaprezawe i ako se va`e}i Pravilnik za prednapregnuti
beton*) (PNB 71) poziva na ovaj Pravilnik kada defini{e ove dozvoqene
napone. Verovatno se radi o propustu (oma{ki) tehni~ke komisije koja je
predlo`ila Pravilnik, jer je u prethodnom Pravilniku iz 1964. godine
definisan ovaj dozvoqeni napon, pa se u praksi koriste ti dozvoqeni
naponi za ~elik za prednaprezawe:

0, 7 pk
p ,max (4.5)
0,85 p0,2k

gde je:
pk - karakteristi~na ~vrsto}a na zatezawe ~elika za
prednaprezawe;
*)
Pravilnik o tehni~kim normativima za ~eli~ne `ice, {ipke i u`ad za prednaprezawe
konstrukcija (Sl. list SFRJ br. 41/85).
*)
Pravilnik o tehni~kim merama i uslovima za prednapregnuti beton (Sl. list SFRJ br.
51/71).

133
 p0,2 k - karakteristi~na konvencionalna granica napona pri
0,2% zaostalog izdu`ewa ~elika za prednaprezawe.

Dozvoqeno je kratkotrajno pove}awe ovih dozvoqenih napona na presi za

vreme utezawa kablova do 5 %.

Evrokod 2 preporu~uje**) maksimalni napon ~elika za

prednaprezawe:

0,8 pk
p ,max (4.6)
0,9 p0,1k
gde je:
pk - karakteristi~na ~vrsto}a na zatezawe ~elika za
prednaprezawe;
p0,1k - karakteristi~na konvencionalna granica napona pri
0,1% zaostalog izdu`ewa ~elika za prednaprezawe.
I prema ES 2 dozvoqeno je privremeno pove}awe ovih napona na presi za
5 %, odnosno maksimalni napon u tom slu~aju ne sme prekora~iti
0,95 p0,1k .

4.3 GUBICI SILE PREDNAPREZAWA NA STAZI

Elementi prethodno napregnuti na stazi razlikuju se od elemenata koji se

naknadno prednapre`u, pre svega po tome {to su kablovi koji se zate`u na
stazi zajedni~ki za sve elemente na stazi i tek nakon isecawa krajeva,
odnosno preno{ewa (transfera) sile prethodnog naprezawa na elemente,

**)
Svaka zemqa ~lanica ove vrednosti defini{e Nacionalnim Aneksom.

134
istorija doga|awa i promena mo`e biti razli~ita za svaki element
pojedina~no. Prema tome, gubici sile prethodnog naprezawa moraju se
odvojeno posmatrati pre preno{ewa (transfera) sile prethodnog naprezawa
na elemente i posle toga.

4.3.1 Gubici sile prednaprezawa

pre preno{ewa (transfera) na elemente

Za razliku od naknadnog prethodnog naprezawa koje se mo`e obavqati u

vi{e faza (v. gl. 1.3.3 - fazno prethodno naprezawe), prethodno zatezawe
kablova na stazi obavqa se prakti~no odjednom za sve kablove *), odnosno
pre betonirawa elemenata svi kablovi moraju biti zategnuti. Isto tako
isecawe krajeva kablova vr{i se prakti~no odjednom za sve kablove. Na
osnovu toga, prora~un sila u kablovima mo`e se sprovoditi sa
rezultantnim kablom svih kablova, ili pojedine grupe kablova (na primer,
grupa kablova u flan{ama i u rebru, ili grupa kablova u "zategnutoj" i u
"pritisnutoj" zoni), umesto sa pojedina~nim kablovima. Pri tome se mora
voditi ra~una o mogu}im specifi~nostima u pojedinim konkretnim
slu~ajevima (na primer o mogu}em namernom odsustvu adhezije pri
krajevima pojedinih kablova, i sl.)

Ukupni gubici sile prethodnog naprezawa rezultantnog kabla na stazi u

posmatranom preseku na udaqewu x od po~etka kabla**), u trenutku
neposredno pred preno{ewe (transfer) sile, iznose:

Po ( x ) Psl P ( x) Pr (4.7)

gde je:

*)
Ukoliko se i vr{i pojedina~no zatezawe vi{e kablova, oni se zate`u odmah jedan za
drugim, pa se prakti~no mo`e smatrati da su svi kablovi zategnuti istovremeno.
**)
Udaqewe x se meri od kraja staze na kome se nalazi aktivna kotva (aktivni ankerni
blok) sa koga se vr{i zatezawe kabla pa do posmatranog preseka na stazi, nezavisno
od betonskih elemenata.

135
 Psl - gubitak sile prethodnog naprezawa usled
klizawa u ankernoj kotvi (uvla~ewa kabla), pri
ankerovawu u krajwe ankerne blokove, ukoliko postoji
(zavisno od sistema kotve);
P ( x ) - gubitak sile prethodnog naprezawa usled trewa,
od po~etka kabla do preseka na udaqewu x , koji
eventualno treba da se uzme u obzir za staze sa
poligonalnom trasom kablova;
Pr - kratkotrajni pad sile zatezawa kabla usled relaksacije, u
periodu vremena od ankerovawa u krajwe ankerne
blokove do momenta preno{ewa (transfera) sile na
betonske elemente, to .
Pored navedenih, ukoliko postoje treba uzeti u obzir i druge gubitke koji
mogu da nastanu u zavisnosti od na~ina izvo|ewa ili opreme, ili pak od
zaparivawa pri ubrzanom o~vr{}avawu.

Kratkotrajni pad sile zatezawa kabla usled relaksacije, u periodu

vremena od ankerovawa do momenta preno{ewa (transfera) sile na
betonske elemente treba prora~unati na osnovu propratnog sertifikata
proizvo|a~a uz isporuku ~elika za prethodno naprezawe, u kome treba da
bude navedena klasa ~elika u odnosu na relaksaciju i relevantni podaci o
relaksaciji. U nedostatku ovih podataka prora~un se mo`e sprovesti prema
preporukama datim u t. 2.1.2.

Gubitak sile usled klizawa kabla u aktivnoj kotvi (uvla~ewe klina),

ukoliko postoji, se pribli`no ravnomerno raspore|uje na celu du`inu kabla
(du`ina staze za prethodno naprezawe), pa s obzirom na wegovu relativno
veliku du`inu (nekoliko desetina do stotinu i vi{e metara), on se u
prakti~nim prora~unima gotovo uvek mo`e zanemariti *).

*)
Ovaj gubitak postoji samo za sisteme ankerovawa sa klinom, dok na primer, za
sistem sa iskovanim glavicama BBRV, takav gubitak ne postoji.

136
Gubitak sile prethodnog naprezawa usled trewa du` trase kabla, ukoliko
postoji, nastaje jo{ prilikom prethodnog zatezawa kabla, t.j. pre
betonirawa elemenata na stazi. Na taj na~in, po~etna sila prethodnog
naprezawa koja deluje na element u trenutku presecawa krajeva kablova,
t.j. u trenutku preno{ewa (transfera) sile sa kablova na pojedine
elemente, na~elno nije ista za sve elemente, jer trewe na prevojima
kablova sve vi{e smawuje silu, idu}i od aktivnog kraja (aktivnog
ankernog bloka) ka pasivnom ankernom bloku *).

Sl. 4.2 - Gubici sile prednaprezawa na stazi

Ovde treba naglasiti da na duga~kim stazama za prethodno naprezawe sa

poligonalnim kablovima, ankeri preko kojih se prevode kablovi da bi se
postigla poligonalna trasa (v. sl. 1. 5), treba da budu tako
konstruisani da prakti~no nema gubitaka usled trewa, ili da su oni vrlo
mali, jer bi u suprotnom, sila prethodnog naprezawa stalno opadala idu}i

*)
Gubitak usled trewa postoji samo u kablovima sa poligonalnom trasom i to ukoliko
su prevojnici kablova tako konstruisani da u wima postoji zna~ajno trewe. Naj~e{}e se
prevojnici kablova konstrui{u u obliku "rolnica ", pa se ovo trewe u prakti~nim
prora~unima mo`e zanemariti.

137
prema drugom (pasivnom) kraju kablova, tako da bi se moglo desiti da
najudaqeniji elementi ne budu dovoqno prethodno napregnuti.

U praksi se pri utezawu kablova na stazi, eliminisawe gubitaka usled

uvla~ewa klina na krajwem ankernom bloku staze i eventualni mali
gubitak usled trewa na prevojima poligonalne trase, elimini{u
kratkotrajnim prekora~ewem sile prednaprezawa na samoj presi (najvi{e
do 5% koliko je propisima dozvoqeno) i wenim ponovnim vra}awem na
projektovanu veli~inu.

U prakti~nim prora~unima mo`e se usvojiti da je za pravolinijsku trasu

kablova sila u kablu na stazi konstantna du` cele staze. To va`i i u
najve}em broju slu~ajeva poligonalne trase kablova, ukoliko su
prevojnici tako konstruisani da se trewe na prevojima trase slobodnih
kablova na stazi mo`e zanemariti. Prema tome, u ve}ini slu~ajeva mo`e se
usvojiti da je sila u kablu na stazi pre isecawa kablova konstantna du` cele
staze i jednaka za sve elemente na stazi:

Pmto ( x ) Po Psl P ( x ) Pr (4.8)

U daqem razmatrawu pretpostavi}e se da su ovi uslovi ispuweni i da je

sila u kablu na stazi pre isecawa kablova konstantna du` cele staze i
jednaka za sve elemente na stazi.

4.3.2 Gubici sile prednaprezawa

nakon preno{ewa (transfera)

U momentu preno{ewa (transfera) sile prehodnog naprezawa sa kablova

na elemente, isecawem krajeva kablova, oni usled svoje elasti~nosti te`e
da se vrate na svoju prvobitnu du`inu, u ~emu ih spre~avaju betonski
elementi i adhezija kablova i okolnog betona. Pri tome, na betonske
elemente na stazi, koji pre toga nisu bili napregnuti, naglo deluje sila sa
kablova, {to dovodi do wihove elasti~ne po~etne deformacije (skra}ewa)

138
a time i do skra}ewa du`ine (izdu`enih, odnosno zategnutih) kablova, koje
prouzrokuje pad sile u wima ( Pel ).

Elementi na stazi, u momentu preno{ewa (transfera) sile prethodnog

naprezawa, razlikuju se po svome polo`aju na stazi (udaqewu od aktivnog
ankernog bloka), a mogu da se razlikuju i po drugim parametrima
(dimenzijama, obliku, dostignutoj ~vrsto}i betona i dr.). Pored toga,
ukoliko je sila u kablovima za prethodno naprezawe u momentu
preno{ewa razli~ita za svaki element (kada je trasa kablova poligonalna i
kada postoji zna~ajan gubitak usled trewa na prevojnicima), pad sile u
kablovima usled elasti~nog skra}ewa elemenata ( Pel(i ) ), razlikuje se za
svaki element i zavisi od sile zatezawa u kablu neposredno pre preno{ewa
( Po(i ) ), saglasno izrazu (4.3) i u tom slu~aju se mora prora~unavati za
svaki element zasebno.

Ako je mogu}e zanemariti razliku sile prednaprezawa du` staze

neposredno pred isecawe kablova i preno{ewa sile sa krajwih ankernih
blokova staze na same elemente, sila prethodnog naprezawa u nekom
preseku na udaqewu x od po~etka posmatranog elementa (a ne od
ankernog bloka staze), u trenutku neposredno nakon preno{ewa
(transfera) sile prethodnog naprezawa, t o , iznosi*):

Pmo ( x ) Po Pi ( x )
(4.9)
Po Psl Pr Pel
gde je:
Pel - pad sile u kablovima usled elasti~nog
skra}ewa posmatranog elemenata na stazi;

*)
U daqem razmatrawu, ukoliko elementi na stazi nisu u svemu jednaki, posmatra se
svaki element (ili grupa elemenata) zasebno.

139
U nekom kasnijem trenutku vremena t , nastaju vremenski gubici usled
skupqawa i te~ewa betona i relaksacije ~elika za prednaprezawe
Pc s r ( x ) , pa je sila prethodnog naprezawa u trenutku vremena t , na
udaqewu x od po~etka posmatranog elementa:

Pm, t Pm , o Pc s r ( x ) (4.10)

gde je:
Pc s r ( x ) - pad sile prethodnog naprezawa posmatranog
elementa, usled vremenskih deformacija: skupqawa i
te~ewa betona i relaksacije ~elika za prednaprezawe.

Karakteristi~na promena sile u kablu elementa prethodno napregnutog na

stazi prikazana je na sl. 4.2. Treba napomenuti da je dugotrajno
optere}ewe (ta~nije koje traje izvesno du`e vreme) elementa, nakon
preno{ewa (transfera) sile prethodnog naprezawa, promenqivo sa
vremenom i kre}e se u nekim granicama {ire zone (deo povremenog
optere}ewa je gotovo stalno prisutan te se mo`e ~esto tretirati kao stalno),
pa se i gubici sile prethodnog naprezawa tretiraju kao mogu}e vrednosti
unutar ograni~ene {ire zone.

140