4.

4 GUBICI SILE NAKNADNO PREDNAPREGNUTIH ELEMENATA

Trenutni (po~etni) gubici sile prethodnog naprezawa naknadno

prednapregnutih elemenata (post-tensioning), u nekom preseku na
udaqewu*) x u po~etnom trenutku vremena to 0 (neposredno nakon
zatezawa kablova), iznose:

Pi ( x ) Psl Pel P ( x ) (4.11)

gde je:

Psl - gubitak (pad) sile prethodnog naprezawa

usled klizawa u ankernoj kotvi (uvla~ewa kabla,
odnosno klina), ukoliko postoji (zavisno od sistema
kotve);
Pel - gubitak (pad) sile prethodnog naprezawa usled
elasti~ne deformacije elementa;
P ( x ) - gubitak sile prethodnog naprezawa na udaqewu
x od po~etka elementa, usled trewa;

Saglasno tome, sila prethodnog naprezawa neposredno nakon zatezawa

kablova (u trenutku t o 0 ), na udaqewu x od po~etka kabla (elementa),
iznosi:
Pm,o Po Pi ( x )
(4.12)
Po Psl Pel P ( x )
gde je:

*)
Udaqewe x se meri od kraja elementa na kome se nalazi aktivna kotva, odnosno sa
koga se vr{i zatezawe kabla.

127
 Po - po~etna sila zatezawa kabla na aktivnom
kraju kabla (na presi), neposredno nakon zatezawa;

Sl. 4.3 - Gubici sile prednaprezawa naknadno prednapregnutih elemenata

O odre|ivawu veli~ine ovih gubitaka pojedina~no bi}e vi{e re~i ne{to

kasnije.

U nekom kasnijem trenutku vremena t , ukupni gubici sile prethodnog

naprezawa naknadno prednapregnutog elementa (post-tensioning), u
preseku na udaqewu x, iznose:

P ( x , t ) Pi ( x ) Pc s r ( x )
(4.13)
Psl Pel P ( x ) Pc s r ( x )
gde je:

128
 Pc s r ( x ) - gubitak sile prethodnog naprezawa usled
vremenskih deformacija (te~ewa, skupqawa i
relaksacije) u vremenu t.

Sila prethodnog naprezawa u trenutku vremena t, u preseku na udaqewu x

od po~etka kabla (elementa), iznosi:
Pm, t Po P ( x , t )
(4.14)
Po [ Psl ] Pel P ( x ) Pc s r ( x )

Karakteristi~na promena sile prethodnog naprezawa naknadno prethodno

napregnutog elementa, prikazana je na sl. 4.3. I ovde va`i ista
napomena za zonu gubitaka usled vremenskih deformacija za slu~aj
mogu}nosti da deo povremenog (promenqivog) optere}ewa ima karakter
dugotrajnog optere}ewa elementa.

4.5 GUBICI USLED ELASTI~NOG SKRA}EWA ELEMENTA

Prema preporukama ve}ine nacionalnih propisa, prora~un pada napona u

~eliku za prethodno naprezawe usled elasti~nog skra}ewa betonskog
elementa, kad god je to mogu}e, treba da se zasniva na eksperimentalno
utvr|enim karakteristikama materijala (~elika i betona). U nedostatku
takvih podataka, za module elasti~nosti ~elika i betona mogu se usvojiti
karakteristi~ne vrednosti date u poglavqu 2, za starost u momentu
prethodnog naprezawa.

Na elemente u kojima se kablovi prethodno zate`u na stazi, sila

prethodnog naprezawa prenosi se odjednom, u punom iznosu, u momentu
isecawa krajeva kablova. U tom momentu, usled nanetih napona pritiska,
betonski element se skra}uje zajedno sa svim kablovima za prethodno
naprezawe, {to dovodi do pada sile zatezawa u wima. Pri tome, dilatacije

129
~elika i betona na spoju su zajedni~ke (iste) usled adhezije koja postoji
nakon o~vr{}avawa betona.

Nasuprot tome, u naknadno prethodno napregnutim elemenatima, u

slu~aju kada se svi kablovi za prethodno naprezawe zate`u odjednom, sila
prethodnog naprezawa se, preko presa za zatezawe kablova, istovremeno
prenosi i na ~eonu povr{inu betonskog elementa, pa se betonski element
skra}uje istovremeno sa istezawem kablova, pre fiksirawa kotvi i nema
gubitaka od elasti~nog skra}ewa elementa. Me|utim, u praksi je
uobi~ajeno da se svi kablovi ne zate`u istovremeno, ve} da se sila
prethodnog naprezawa na betonski element nanosi postepeno, zate`u}i i
ankeruju}i kablove jedan po jedan. Pri zatezawu svakog narednog kabla,
betonski element se, srazmerno nanetim naponima od tog kabla, dodatno
skra}uje zajedno sa ve} prethodno ankerovanim kablovima, {to u tim
kablovima izaziva pad sila zatezawa. Pri tome, ukoliko u tom momentu
kablovi nisu injektirani, t.j. nisu ~vrsto spojeni sa okolnim betonom,
ukupno postignuta deformacija (skra}ewe) betonskog elementa pribli`no
ravnomerno se raspore|uje na celu du`inu kabla (ako se zanemare efekti
trewa). Zbog toga se prora~un gubitaka usled elasti~nog skra}ewa
betonskog elementa sprovodi razli~ito za ova dva na~ina prethodnog
naprezawa.

4.5.1 Gubici usled elasti~nog skra}ewa elemenata

prednapregnutih na stazi

Prethodno napregnuti elementi na stazi, u kojima se kablovi zate`u pre

betonirawa elementa, u trenutku preno{ewa (transfera) sile prethodnog
naprezawa sa kablova, odnosno sa ankernih blokova, na betonske
elemente, do`ivqavaju trenutne elasti~ne deformacije (skra}ewe) i na taj
na~in, usled ve} ostvarenog kontakta (adhezije) sa betonom, dolazi i do
skra}ewa samih kablova. To izaziva smawewe prethodno postignutog
izdu`ewa kablova, a time i pad sile prethodnog naprezawa u wima.

130
Saglasno izrazu (4.3), po~etna sila prethodnog naprezawa posmatranog
elementa, neposredno pre preno{ewa (transfera) na betonski element,
iznosi:

Pmto ( x ) Po Psl P ( x ) Pr (4.15)

Usled delovawa po~etne sile prethodnog naprezawa Pmto ( x ) na betonski

element (za ovu analizu usvojeno je da je sila prethodnog naprezawa
pribli`no konstantna du` celog elementa), dolazi do skra}ewa elementa
(sl. 4.4), a time i do pada sile prethodnog naprezawa za veli~inu
Pel .

Kako su kablovi za prethodno naprezawe adhezijom ~vrsto spojeni za

betonski element, promena deformacija (dilatacija) u wima mogu}a je
samo sa istovremenom promenom dilatacija betonskog vlakna elementa
na mestu spoja.

U momentu nano{ewa sile prethodnog naprezawa (u momentu isecawa

krajeva kablova na stazi) na element deluje i sopstvena te`ina elementa
g o , koja se aktivira usled izdizawa sredine elementa pri delovawu
kablova. Od sopstvene te`ine

131
 Sl. 4.4 - Elasti~no skra}ewe elementa pri preno{ewu
(transferu) sile prethodnog naprezawa:
-a) neposredno pred preno{ewe; - b) nakon preno{ewa (isecawa krajeva
kabla): - c) kabl pre zatezawa na stazi: -d) neposredno pred preno{ewe; -
e) nakon preno{ewa

elementa u presecima nastaju momenti savijawa M go ( x ) , koji tako|e

izazivaju promene dilatacija betonskog vlakna u te`i{tu kablova. U
prakti~nim prora~unima uobi~ajeno je da se i ovi uticaji uzimaju u obzir
pri prora~unu gubitaka sile prethodnog naprezawa usled elasti~nih
deformacija*).

*)
Strogo uzev, u prora~un treba uvesti i sva ostala spoqa{wa optere}ewa u posmatranoj
kombinaciji uticaja, a ne samo sopstvenu te`inu elementa. Me|utim, kako u momentu
preno{ewa (transfera) sile prethodnog naprezawa deluje samo sopstvena te`ina
elementa i kako se ostali uticaji javqaju kasnije simultano sa dugotrajnim uticajima

132
Treba uo~iti i ~iwenicu da u momentu delovawa sile Pmto ( x ) dolazi do
elasti~nog skra}ewa elementa, sila u kablu (a to je ujedno i sila koja
deluje na betonski element) po~iwe da opada i ravnote`a se uspostavqa
kada se zavr{i deformacija i kada sila u kablu postane sila nakon
preno{ewa, Pm,o ( x ) .

Prema tome, promena dilatacije betonskog vlakna u te`i{tu kablova usled

elasti~nog skra}ewa elementa pri preno{ewu (transferu) sile prethodnog
naprezawa na element, iznosi:

P
cp
m ,o go
cp p
Ec
(4.16)
gde je:

P
cp
m ,o g o
- napon u betonu u te`i{tu kablova za
prethodno naprezawe usled delovawa sile
prethodnog naprezawa, Pm,o ( x ) i spoqa{wih
uticaja koji u tom momentu deluju na element
(naj~e{}e sopstvena te`ina elementa);

Pm,o ( x ) - sila prethodnog naprezawa koja

deluje u kablovima, neposredno nakon preno{ewa
(transfera), odnosno nakon obavqawa elasti~ne
deformacije elementa.

skupqawa i te~ewa betona i relaksacije ~elika, ~iji se uticaj na gubitke posebno

prora~unavaju, uobi~ajeno je da se u prora~un gubitaka usled elasti~ne deformacije
elementa uzima u obzir samo sopstvena te`ina elementa.

133
Pad sile u kablovima usled delovawa napona cp , koji predstavqa
Pmt o go

gubitak sile prethodnog naprezawa usled elasti~nog skra}ewa elementa

sa kablovima prethodno zategnutim na stazi, iznosi:

Pel p E p Ap
(4.17)
p Ap cp
Pm , o go

gde je:
Ep
p - odnos modula elasti~nosti ~elika kablova i
Ec
modula elasti~nosti betona (koeficijent
ekvivalencije);

Ap - povr{ina ~elika kablova za

prethodno naprezawe.

U izrazu za gubitak sile prethodnog naprezawa usled elasti~ne

deformacije elementa (4.17), figuri{e i nepoznata sila prethodnog
naprezawa nakon preno{ewa (transfera) sile sa kablova na betonski
element Pm,o ( x ) , koja obuhvata i gubitke Pel , koje tek treba odrediti
( Pm,o ( x ) Pmto ( x ) Pel ). Sa dovoqnom ta~no{}u se, umesto sile Pm,o ( x ) , u
prakti~nim prora~unima mo`e usvojiti po~etna sila Pmto ( x ) , ili se mo`e
ova sila umawiti za unapred pretpostavqenu veli~inu gubitaka Pel .

4.5.2 Gubici usled elasti~nog skra}ewa

naknadno prednapregnutih elemenata

Gubitak sile prethodnog naprezawa usled elasti~nog skra}ewa elementa

ne postoji za kabl koji se naknadno zate`e, neposredno prilikom wegovog

134
zatezawa, jer se presa za zatezawe kabla oslawa neposredno na betonski
element, deluju}i na taj na~in na element i za vreme izvr{ewa prethodnog
naprezawa (zatezawa kabla), te prema tome nema naknadnog elasti~nog
skra}ewa ni elementa ni kablova. Me|utim, ukoliko u momentu
naknadnog zatezawa nekog kabla, postoje neki drugi kablovi ~ije je
utezawe i ankerovawe ve} obavqeno pre toga, do}i }e do skra}ewa
betonskog elementa usled delovawa kabla koji se u tom momentu zate`e i
zajedno sa betonskim elementom i do skra}ewa postoje}ih prethodno
ankerovanih kablova (jer su preko kotvi vezani za betonski element), {to
}e u wima izazvati odre|eni gubitak postignute sile prethodnog
naprezawa. Prema tome, za elemente u kojima se kablovi zate`u
naknadno, gubitak sile prethodnog naprezawa usled elasti~nog skra}ewa
elementa, bi}e jednak nuli u slu~aju da se svi kablovi zate`u odjednom, ili
nekoj kona~noj veli~ini, za slu~aj da kablove zate`emo postepeno, jedan
po jedan, pri ~emu veli~ina ovog gubitka zavisi od broja kablova koji se
pojedina~no zate`u.

Gubitak sile prethodnog naprezawa u posmatranom kablu, usled

elasti~nog skra}ewa elementa pri naknadnom zatezawu ostalih kablova,
mo`e se odrediti na slede}i na~in. Neka je n ukupan broj identi~nih
kablova prethodno napregnute grede koji se postepeno naknadno zate`u.
Pri zatezawu prvog kabla (ozna~enog rednim brojem i 1 ), nakon
ankerovawa u wemu }e ostati po~etna sila zatezawa Pmo ,1 . Nakon toga
zate`e se kabl sa rednim brojem i 2 i nakon wegovog ankerovawa u
wemu }e ostati po~etna sila zatezawa Pmo , 2 . Me|utim, usled delovawa
ovog kabla na element, do}i }e do naknadne deformacije elementa i time
do skra}ewa ve} prethodno ankerovanog kabla sa oznakom 1, {to }e u
wemu izazvati promenu (pad) sile za veli~inu Pel( 2,1) . Pri zatezawu tre}eg
kabla ( i 3 ) silom Pmo , 3 , do}i }e do pada sile u kablu br. 1 za veli~inu
Pel ,1 , a u kablu br. 2 za veli~inu Pel(3),2 . Na kraju, pri zatezawu posledweg
(3)

n-tog kabla, u tom kablu }e ostati po~etna sila Pmo , n , a u kablu br. 1 pad

135
sile bi}e Pel( n,1) , u kablu br. 2 Pel( n, 2) , i tako daqe, sve do kabla sa brojem
( n 1 ), u kome }e pad sile biti Pel( n,n) 1 .

Promena (pad) sile*) u nekom prethodno ankerovanom kablu sa rednim

brojem ( i ), usled zatezawa kabla sa rednim brojem ( j ) po~etnom
silom**) Pmo , j , pri ~emu je j > i , mo`e se odrediti usvajaju}i da je
deformacija betonskog vlakna na mestu kabla ( i ) jednaka ravnomernom
skra}ewu du`ine posmatranog kabla

Sl. 4.5 - Pad sile u ankerovanom kablu (i) pri utezawu kabla (j)

od jedne do druge kotve, za veli~inu te deformacije, jer je kabl slobodan u

cevi kako jo{ uvek nije injektiran, pri ~emu je zanemaren efekat trewa.
Na osnovu toga mo`e se pisati:

*)
U op{tem slu~aju promena sile u ankerovanom kablu mo`e biti u smeru pove}awa
sile zatezawa, ali se pod pojmom "gubitak sile prethodnog naprezawa" podrazumeva
pad sile i on je ozna~en kao pozitivna veli~ina, odnosno pove}awe sile ozna~ava se
negativnim znakom "-".
**)
Pod po~etnom silom Pmo , j , smatra se sredwa vrednost sile zatezawa u
posmatranom kablu koja je u wemu postignuta neposredno nakon ankerovawa.

136
 l
E p ,ef Ap , i
( j)
Pel , i cp , i ( j ) dx
l p,i o
l
E p ,ef Ap , i
Pmo , j cp1, i ( j ) dx
l p,i o

(4.18)
gde je:
cp1,i ( j ) - sredwa jedini~na dilatacija betonskog vlakna
elementa na mestu kabla i , usled delovawa
jedini~ne sile u kablu j , Pmo , j 1 .

Gubitak sile zatezawa u kablu i je na osnovu toga:

n E p ,ef Ap , i n l
Pel , i
j i 1
( j)
Pel , i
l p,i

j i 1
Pmo , j cp1 , i ( j ) dx
o

(4.19)

i 1, 2, ... , n

pri ~emu je o~igledno Pel , n 0 .

l
Veli~ina integrala cp,i ( j ) dx
1
zavisi od trase svakog pojedina~nog kabla
o
u elementu, zatim od stati~kog sistema elementa (prosta greda,
kontinualni nosa~ i sl.), od geometrijskih karakteristika popre~nih
preseka*) i mehani~kih karakteristika materijala elementa.

*)
U op{tem slu~aju zavisi i od toga da li se u fazi prethodnog naprezawa u presecima
elementa javqaju prsline ili ne.

137
U praksi je veoma ~est slu~aj da su pojedina~ni kablovi (u slu~aju vi{e
kablova u preseku elementa) me|usobno jednaki po veli~ini (popre~nom
preseku kabla) i po veli~ini po~etne sile zatezawa. U tom slu~aju je:

Pmo Ap
Pmo , i ; Ap ,i (4.20)
n n

i 1, 2, ... , n

Pored toga, u slu~aju kada su pojedina~ni kablovi skoncentrisani u

relativno uzanoj zoni oko rezultantnog kabla**) , to jest u slu~aju kada
polo`aj pojedina~nih kablova ne odstupa mnogo od polo`aja rezultantnog
kabla, specifi~na dilatacija cp1,i ( j ) mo`e se zameniti specifi~nom
dilatacijom cp1 , koja predstavqa dilataciju betonskog vlakna na mestu
rezultantnog kabla usled delovawa jedini~ne sile prethodnog naprezawa
rezultantnog kabla.

Na osnovu napred usvojenih aproksimacija, gubitak sile prethodnog

naprezawa karakteristi~nog kabla i , usled elasti~nog skra}ewa elementa,
iznosi:
l
E pk Ap n
Pel , i Pmo 2
n lp

j i 1 0
cp
1
dx (4.21)

i 1, 2, ... , n 1
Pel , n 0

gde je:

**)
Pod "rezultantnim kablom" podrazumeva se ekvivalentni kabl ~ija trasa prolazi
kroz te`i{ta povr{ina kablova u presecima du` elementa.

138
 cp1 - specifi~na dilatacija betonskog vlakna na mestu
rezultantnog kabla usled jedini~ne sile prethodnog
naprezawa rezultantnog kabla, Pm,o ( x ) 1 ;

lp - du`ina rezultantnog kabla;

E pk - efektivni modul elasti~nosti

kablova za prethodno naprezawe*);
A p n A p( 1) - povr{ina rezultantnog kabla, jednaka zbiru
povr{ina svih pojedina~nih kablova.

Ukupni gubitak (pad) sile prethodnog naprezawa rezultantnog kabla usled

elasti~nog skra}ewa elementa, u tom slu~aju iznosi:
l
n E pk Ap n
Pel Pmo 2 1
cp dx (4.22)
i 1 n lp j i 1 0

odnosno,
l
1 1 E pk Ap
Pel Pmo 1 cp1 dx (4.23)
2 n lp 0

Strogo posmatrano, rezultanta sile prethodnog naprezawa, uzimaju}i u

obzir da su gubici usled elasti~nog skra}ewa elementa razli~iti za svaki
kabl pojedina~no, vi{e se ne poklapa sa "rezultantnim kablom" odre|enim
na osnovu geometrijskog te`i{ta povr{ina pojedina~nih kablova. Me|utim,
izuzev u posebnim slu~ajevima gde to ima zna~aja, ovaj efekat se u
prakti~nim prora~unima naj~e{}e zanemaruje.

*)
Efektivni modul elasti~nosti za kablove sastavqene od pravih glatkih `ica ili {ipki
mo`e se usvojiti da je pribli`no jednak modulu elasti~nosti ~elika za prednaprezawe.
Za kablove sastavqene od upredenih u`adi "Efektivni modul elasti~nosti" Epk, je ne{to
mawi od modula elasti~nosti samog ~elika za kablove, jer jedan deo deformacije
(izdu`ewa) se "potro{i" na ispravqawe helikoidalno upredenih `ica od kojih je
sastavqeno u`e.

139
Za dovoqno veliki broj n pojedina~nih kablova u preseku, izraz (4.23) se
svodi na pribli`nu vrednost:
l
1 E pk Ap
Pel Pmo cp1 dx (4.24)
2 lp 0

za n 2
{to se mo`e prihvatiti za prakti~ne prora~une, pogotovo ako se imaju u
vidu sve napred usvojene aproksimacije. Mnogi nacionalni propisi (me|u
wima i ES 2) preporu~uju izraz (4.23 i 4.24) kao dovoqno ta~nu
aproksimaciju.

Treba uo~iti da u izrazu za gubitke sile prethodnog naprezawa usled

elasti~nog skra}ewa elementa (4.23) figuri{e nepoznata ukupna po~etna
sila prethodnog naprezawa Pmo na desnoj strani jednakosti, a ona se mo`e
odrediti tek nakon nala`ewa veli~ine gubitaka Pel . Zbog toga se u
prakti~nim prora~unima mo`e izvr{iti aproksimacija Pmo Po , ili se
mo`e unapred pribli`no pretpostaviti veli~ina Pel (na primer,
Pel (0,01 0, 03) Po ), na osnovu koje se izra~unava pretpostavqena
vrednost Pmo , potrebna za prora~un gubitaka Pel , {to daje sasvim
zadovoqavaju}u ta~nost.

U slu~aju karakteristi~ne paraboli~ne trase kablova proste grede *),

prikazane na sl. 4.6, specifi~na dilatacija betonskog vlakna na mestu
rezultantnog kabla cp1 , iznosi:

cp
1
1 zcp 2
cp
1
1 (4.25)
Ec Ec Ac ic

*)
Pri tome je, za prakti~ne prora~une,pretpostavqeno da je greda konstantnog
popre~nog preseka, bez prslina, sa geometrijskim karakteristikama popre~nog preseka
Ac i I c (bruto betonski presek, bez u~e{}a armature).

140
 Sl. 4.6 - Karakteristi~na paraboli~na trasa kablova proste grede

Jedna~ina paraboli~ne trase rezultantnog kabla sa strelom f cp u sredini

raspona i koja prolazi kroz te`i{ta popre~nih preseka na krajevima nosa~a
({to je naj~e{}i slu~aj u praksi) je:
2
x
zcp ( x ) 4 f cp f cp (4.26)
l
a na osnovu toga je:

l 8 f cp
l 2

0 cp dx Ec Ac 1 15 ic (4.27)
1

lp
Usvajaju}i aproksimaciju 1 , ukupni gubitak sile prethodnog
l
naprezawa usled elasti~nog skra}ewa elementa iznosi:

1 1 8 f cp 2
Pel Pmo 1 p p 1 (4.28)
2 n 15 ic

odnosno, za n 2:

141
 1 8 f cp 2
Pel Pmo p p 1 (4.29)
2 15 ic
gde je:
Ep
p - odnos efektivnog modula elasti~nosti
Ec
kablova za prethodno naprezawe i modula
elasti~nosti betona u momentu prethodnog
naprezawa;
Ap
p - geometrijski koeficijent armirawa
Ac
kablovima za prethodno naprezawe;
Ic
ic - polupre~nik inercije betonskog preseka;
Ac

f cp - strela u temenuparabole (sredina nosa~a) trase

rezultantnog kabla.

U slu~aju duga~kih kontinualnih nosa~a sa promenqivim

ekscentricitetom (sl. 4.7), trasa rezultantnog kabla "meandrira" oko te`i{ta
popre~nog preseka, pa u tom slu~aju zcp u izrazu (4.25), ima i
negativne vrednosti. Pored toga, ta~niji prora~un veli~ine specifi~ne
dilatacije cp1 je znatno slo`eniji, jer se u prora~unu momenata mora
uzeti uobzir i stati~ka neodre|enost nosa~a. Zbog toga je u prakti~nim
prora~unima, u posmatranom slu~aju, dovoqno

142
 Sl. 4.7 - Trasa rezultantnog kabla kontinualnog nosa~a

uzeti u obzir samo uticaj normalnih sila na elasti~nu deformaciju

elementa, pa je u tom slu~aju gubitak sile prethodnog naprezawa usled
elasti~nog skra}ewa elementa:

1 1
Pel Pmo 1 p p (4.30)
2 n

143