LOBODAN RNI IVOJIN ULUM

FJUEovisi,ta"i: i
T U Z L - i
BIBLlOTSKa |
ijiventarni br.- Jt&ss........ I

S ig n a tu ra

GREJANJE
I KLIMATIZACIJA
SA PRIMENOM SOLARNE ENERGIJE

OSMO IZDANJE

BEOGRAD
Slobodan Z rni
ivojin nSurrs
G R E JA N JE I K L IM A TIZ A C U A
- sa prim enom solarne energije -

Izdava
N a u n a k n jg a
Beograd, Uzun-M irkova 5

Recenzent
Mimskiv Lambi, dipl- in.

Z a izavaa
Dr Blao Perovi

Tira 500 prtm eraka

ISBN 86-23-43015-8

tampa: IP B akar Bor

 SADR A J

Predgovor petom izdanju ............................................................................................. XI

Sistem meunarodnih (SI) jedinica u S F R J ......................................................................XII
Upotrebljene oznake imernejedinice . ............................... ............................................. XV
Uvod . . , .............................................................................................................................. 1

DEO 1 .. GREJANJE I KLIMATIZACIJA

Odeljak I
1. Opti deo ......................................................................................................................... 5
11. Istorijat ....................................................................................................................... 5
I2Poetak korienja indirektne Suneve eneigije .............................................. .. 6
13Fizioloki u d o v i....................... .. . . ......................................................................... 6
131 T erm oreguladja............................................................ ........................ , . . . 7
132 Sastav vazuha.................................................................................................... 7
133 0 regulisanju ventiladje vazduha (provetravanje) .......................................... 8
134 Uticaj viage na zdravlje o v e k a .......... ....................................................... .. , 8
13 5 Praina i ostale neistoe u vazuhu................................................................ II
I4Strujanje vazduha (prom aja).................... 11
141 Uticaj vazuha na proizvode i proizvonju...................................................... 12
15 Odavanje toplote ovejeg organizma............................................................. 15
151 Opta razmatranja i reakcije organizma na kkmatsku promenu sreine . . . 15
152 Vlanost vazduha i temperatuia koe ............................................................. 15
153 Koliina oavanja toplote ovejeg organizm a.............................................. 16
154 Odavanje toplote ovejeg organizma pomou vlage
izraene masom voene p a r e ............................................................................. 18
16Podruje ugodnosti.................................................................................................... 21
161 Raspon temperature i relatvne vlanosti.............................................. .. 21
162 Ostali uticaji na ugodnost odnosno aktivnost oveka ............................... 22

O d e 1j a k H
2. Osnovi prenosa toplote ......................................... 25
21 U v o d ........................................................................................................................... 25
22Prenoenje toplote ............................ 25
IV

221 .Prelaz toplote .................................................................................................... 26

222 Prolaz toplote .................................................................................................... 26
223 Sprovoenje to p lo t e .......................................................................................... 26
23 Prelaz toplote ............................................................................................... .. 31
231 Koeficijenti prelaEa toplote .............................................. ............................. 31
24 Uticajne velitne......................................................................................................... 32
25 Prolaz toplote ........................................................................................................... 32
251 Odreivanje koeficijenta prolaza to p lo te .......... ............................................. 33

Geljak III
3. Termoteimiki proraun gubitaka toplote ................................................................... 37
31 Opti deo ................................................................................................................... 37
32Podaci za proraun potrebne koliine toplote ............................ ........................ 38
33 0snovi p ro ta u n a.................................................................. 39
34Gubici usled prolaza toplote kroz obuhvatne povrine ......................................... 39
341 Koeficijenti prolaza toplote k za praktinu upotrebu............................ .. 40
35 Temperaturski p o d a c i............... 47
351 Unutranja projektna temperatura (UPT) prostorije...................................... 47
352 Spoljna projektna temperatura (S P T )............................................................... 50
353 Stepen-dan i njegova p rim e n a ........................................................ ................. 52
354 Temperature u prostorijama koje se ne zagrevaju ......................................... 53
36 Dodaci na proraunate gubitke toplote Q0 ........................................................... 54
361 Dodatak na prekid lo e n ja ................................. ............................................. 55
362 D odatakZ^ radi izjednaenja temperature usled lilanih povrina............. 56
363 D odatakna strane svetaZs .......... .................................................................... 56
364 Dodatak uled propustljivosti pregradnili povrina.
Propustljivost prozora iv ra ta ...................................... 56
365 Dodatak na uglovni poloaj prozora Z . . ..................................................... 59
37 Proraun ukupne koliine toplote Q h ..................................................................... 59
371 Uproen nain prorauna. odatak na uticaj vetra Z .............................. 60
372Priblini proraun potrebne koliine toplote ................................................. 60
373 Primer p ro ra u n a............................................................................................... 61
38 Specijalni slu ajev i.................................................................................... 65
381 Zgrade koje se retko zagrevaju.................................................................. 65
382 Masivne i vrlo lake konstrukcije objekata........................................................ 66
383 Gubici toplote velikih povrfinau odiru sa z e m ljo m .................................... 67
3 8 4 H ale...................................................................................................................... 67

Odeljak IV
4. Sistemi giejanja. Generalna p o d e la ............................................................................... 69
41 Kratak istorijat............... 69
42 Uslovi sistema i ureaja za zagrevanje...................... 70
43 Ureaji za lokalno g rejan je...................................... 71
431 Pei za vrsta goriva. Osnovni za h te v i...................................... ................... 71
432 Vazduno grejanje keramikim p e im a ............................................................ 74
433 Metalne pei .......................................................................... 74
 V

434 Odretivanje jaine p e i ...................................................................................... 75

435 im n ja k .......................................................................... 76
436 Gasne p e i.................... 78
437 Uljne p e i ....................................................................................................... .. , 83
438 Odreivanje jaine grejanja................................................................................ 84
439 Zagrevanje prostorija elektrinom energijom ................................................. 85
44 Oprema i ureaji sistema centiainih grejanja......................................... .................. 87
441 Kotlovi za vrsta g o riv a ..................................................................................... 87
442 Kotlovi sa gasnim i tenim g o riv o m ................................................................ 94
443 Elektrini k o tlo v i..................................................................................................100
444 Pribori, aimatpre i sigurnosni ureaji ................................................................ 100
4 4 5 Jainaigrejnapovrinakotla ............................................ . : ........................103
446 Ekonominost kao kriterijum za izbor goriva................................................. 104
45 Izmenjivai to p lo te .................................................................................................... .105
451 Proraun izmene koliine toplote u izmenjivau............................................ 106
46 K otlam ica............................................................................................ ................. .. . 107
461 Prostorije za smetaj goriva................................................................ 108
462 D im n ja a .............................. 108
463 D im n ja k .......... ............................................................................ 109
.47 Snabdevanje toplom v o o m .................................. ............................................. .. . 114
471 V eliin ab o jlera.......................................................................................... - . . . 115
472 nevna potronja tople vode u zgm dama......................................................... 116
48Radijatori (grejna tela) ...............................................................................................116
481 Cevni radijatori .................................................................................................... 117
482 Ploasti rad ijato ri............................................................................... 117
483 lankasti ragatori ................................................................... 118
484 Smetaj radijatora..................................................................................................119
485 Maskiranje radijatora................................................................... 121
486 Opte p rim e d b e ...................................... 122
487 Proraun radijatora................................................................................ .. 127
49 Konvektori ................................................................................................................... 131

O deljak V
5. Razvoenje to p lo te .......................................................................... 133
51 Opti deo .................... .......................................................................... . . ..............133
52Podelamree prema kretanju f l u i a ................................................. 137
53 Podela prema poloaju razvone m ree....................... 138
54 Ureaji za zatvaranje.................................... 139
55 Izolacija c e v i ................................................................................................................. 140
551 Proraun izolacionog s l o j a ............................... 141
552U proeniproraunza kR ........................................................ ,144
553 Odreivanje debljine iz o la c ije ........................................................................'. 147
554 0dredivanje ekonomske debljine iz o la c ije ................................. .................. 147
56Cevne n tr e e .............................................................. 148
561 Opti deo .................... 148
562 Dva naina postavljanja zaatka ko prorauna mrea .................................. 149
V!

563 Simultani proraun sa vie pretpostavki ........................................................ 150

564 Uproenje prorauna upotrebom pomonih listova .................................... 151

Odeijak VI
6. Sistemi centralnih g reja n ja.............................................................................................. 153
61 Uporedne karakteristike sist.ema grejanja..................................................................153
611 Piednosti centralnog grejanja ............................................................................ 153
612 Nedostaci centralnog g re ja n ja................................. 154
613 Prednosti pamog grejanja............................................................... , ...............154
614 Neostaci parnog grejanja.................................................................................... 154
62Grejanje toplom v o d o m ........................................................... 155
621 Gravitacionisistemvodenoggrejanja ................................................................155
622 Otvoreni i zatvoreni sistemi vodenog grejanja.............................................. .. 160
623 Sigurnosni u reaji.................................................................................................160
624 Opte napomene za izradu projekta i izvoenje
centralnog grejanja toplom v o d o m .................................................................... 166
625 Proraun gravitadonog vodenog grejanja.......................................................... 166
626 Proraun hlaenja u cevima ............................................................................... 180
627 Proraun etanog (spratnog) g re ja n ja ................................................... 187
628 Purnpno grejanje................................................................................................... 197
63Panelnogrejanje..................................................................... 206
631 Opti d e o ............................................................................................................. 206
632 Akumulacija'i reguHsanje toplote kod panelnflr grejanja...............................208
633 Prenosti i neostaci panelnih grejanja .............................................................209
634G rejaizapanelnagrejanja......................... 210
635 Plafonsko grejanje................................................................................................ 213
636 Podno grejanje................................. 223
637 Zino g reja n je.................................................................................... 225
638 Odreivanje temperatnre na spoljnim povrinama panelnih grejaa . . . . . . 226
639 Poaci za p ro ra u n ................................. 227
640 Mree za panelna grejanja....................................................................................236
64Pamo grejanje ............................................................................................................. 239
641 Parno grejanje niskog pristiska............................................................................239
642 Pamo grejanje visokog pritiska ......................................................................... 244
643 Vakuumsko g reja n je.................................................................. 245
644 Proraun mree pamog grejanja niskog pritika .............................................245
65 Grejanje pregrejanom vodom ............ 251
651 Ekspanzioni s u d .......... ........................................................................................252
652 Sistem bez ekspanzionog s u a .................................... 254
653 Opte napomene i uporene karakteristike .....................................................254

Odeljak VI I
7. Vazdnna postrojenja ................................................................................................... 257
71 Opti d e o .....................................................................................................................257
72 Provetravanje (ventiladja) .........................................................................................258
721 Prirodna ventilaja....................................................................... 258
 VII

722 Mehanika (prinudna) ventflaja.......................... .. . . .................................. 259

73 Vazduno grejanje.................... ..................................................................................262
731 Inividualno zagrevanje p ro sto rija................................................................... 263
74 K lim atizacija............................................................................................. 265
741 Temperatura n klimatizovanim prostorijama ................................. 267
742 Zimske i letnje SPT za klim atizaciju.................................................................268
743 Uticaj-vlanosti vazduha-.................. ..........................................................: : . 268
744 Bizina vazduha .................................................................... 26
745 Sistemi klim atizacije.......... ................................................................................. 269
746 Proces vk.enja vazuha u klima-komorama....................................................283
747 Osnovi prorauna klima-uredaja ..................................................................... 289
748 Izmena toplote kod kJimatizacije ......................................................... .. 299
749 Proraun jednog kiima-ureaja . ...................................................................... 311
75 Prindpi automatskog regulisanja kod klimatizacije ...............................................321
751 Primer regulisanja klimatizadje jedne p ro sto rije ............................................. 323

Odeljak V III
8. Daljinsko grejanje, Toplifikacija................................................. ................................ . 325
81 Prednosti i nedostaci........................................................... ......................................325
82Postrojenja ddjinskog grejanja .................................................................................. .3 2 6
83Prenoenje toplotne energije.......... ......................................................... 327
831 Cevne mree ................................. . . . ...................................................... 327
832 Izbor vrste i lokadje toplana .............................................................................. 344
833 Proraun cevnih mrea za aljinske to p lo v o d e ....................... ...................... 345
834 Balansiranje optereenja toplote i snage .........................................................350
84GIavni tehniki parametri to p h fik a d je .................. ................................................351
85 Paralelan rad toplana u snabdevanju to p lo to m ............. ......................................... 351

Oeljak IX
9. Regulisanje postrojenja centialnog g re ja n ja ......................................... ..................... 353

Odeljak X
10. Toplotni bflans................................................................................................................359
101 Potronja to p lo te ............................................................................................ 359
102 Korisna toplota ................. 359
103 Gubici to p lo te ........................................................................................................ 359
104 Stepen korisnog dgstva grejnog postrojenja.................. ................................. 360

DEO II - PRIMENA SUNBVE ENERGIJE U GREJANJUIKUMATIZACIJI

Odeljak XI
11. Suneva energija . . . ............... ................................................................................. 363
111 Vaniji podad o Suncu i njegovoj e n e rg iji......................................................... 363
112 Raspoela Suneve energije na Z em iji...................................................... .. 364
113 Energija Sunevog zraenja na gomjoj granici atmosfere ............................... 365
114 Snaga Sunevog zraenja na povrini Z e m lje ..................................................... 365
vin

115 Pravac Sunevili zraka i atmosferska propustljivost......................................... 366

116 Zavisnost od godinjili d o b a ................................................................................. 367
117 Vreme trajanja obdanice i uglovi poloaja Sunca
za geografsku irinu od 45 .................................................................................. 368
118 Dijagram poloaja Sunca u odredene sate 1 prividnih Sunevili putanja
na nebu tokom goine za odieene sate na 45 geografske irin e .................. 370
119 Zavisnost intenziteta insokcije jedne povrine od njene
orijentacije u p ro sto ru ............................................................................................370

Odeljak X II
12. Uredaji za korienje direktne Suneve energije ....................................................381
121 Ravni solarni kolektori ......................................................................................... 381
122 Apsorber...................................................................................................................383
123 Prednji pokriva solarnog k o le k to ra .................................................................... 386
124 Izolaeija i zaptivanje solamih kolektora............................................................... 387
125 Vazduni solarni kolektori ....................................................................................388
126 Primena sokrne energije......................................................................................... 390
127 Optimalni nagihni ugao solaniog kolektora ........................................................390
128 Koeficijent korisnog delovanja ili stepen iskorienja
ravnog solamog kolektora ................................................................................. 392
129 Koeficijent korisnog delovanja solarnog kolektora u zavisnosti
od intenziteta Sunevog zraenja.................................... 394

Odeljak X III
13 Vezivanje solamih kolektora u siste m ............................................ 399
131 Sistemi za korienje solame energije ................................................... 400
132 Aktivni solami srstem i........................................................................................... 400
133 Solamibojleri .......................................................................... 400
134 Postavljanje solarnih bojlcra koji funkeioniu prema
termosifonskom principu narazne objekte ......................... 403
135 Solarni bojleri sa prinudnom cirkulacijom flu id a ................................................404
136 Soiarni bojleri sa dopunkim grejanjem ............................................................... 404

Odeijak X IV
14 Akumulatori toplote .................................................... 407
141 Raspodela i regulacija toplote u solamom sistem u .............................................411
142 Dopunsko grejanje u sokrnom sis te m u ............................................................... 413
143 Toplotna pum pa......................................................................................................414
Oeljak XV
15. Grejanje prostorija soiamom energijom .......................................................................419
Odeljak XVI
16. Trombcov zi. Pasivno korienje Suneve energije sa protokom v a z d u h a.......... 423
161 Varijante Trombeovog zida . ............................................... ................................ 427
162 Stepen iskorienja Trombeovog zia ....................................... ......................... 427
 IX

163 Korlenje Suneve energije u visokoj zgradi ....................................................429

164 Priprema tople Mgijenske vode .................................................................... 429
165 Veza solarnih bojlera i bojlera po h o riz o n ta li....................................................431
166 Grejanje stambenog prostora u visokoj g ra d n ji................................................. 432

O d e 1j a k X V II
17. Pasivni solami sistem ........................................................................................ .. 435
171 Prednost pasivnog nad aktivnim solamim sistemom za
zagrevanje kua .....................................................................................................435
172 Uslovi za primenu pasivnog solarnog sistema za grejanje kua ........................437
173 Pasivno korienje Suneve energije bez protoka vazduha............................... 437
174 Problemi pregrevanja prostora i njihovo otklanjanje......................................... 438
175 Koeflcijent korisnog delovanja ili stepen iskori enja pri
solamom zagrevanju p r o s to ia ............................................................................... 440
176 Praktini prorauni solamog sistema sa akumulatorom
bez toplotne p u m p e .................................... 443
177 Praktini prorauni solamog sistema sa toplotnom pum pom .......................... 445
178 Automatika u solamim sistemima ................................................................. .. . 446

Odeljak X V III
18. Koncentrisana Suneva energija i njena p rim e n a............................................ .. . , ,4 4 9
181 Solarne p e i.................... 453
182 Solarni tomjevi ...................................................................................................... 455
183 Optika soiva kao koncentratori ......................................................................456

Oeljak XI X
19. Solamibazeni ................................................................................................... 459
191 Vrste i zagrevanje b a z e n a ....................................................................................... 459
192 Solami sistemi za zagrevanje b a z e n a ...................................................................'460
193 Plastini apsorberi za zagrevanje apsorbera ...................................................... 460
194 Kolektorski sistemi za zagrevanje b az en a.............................................................462
195 Smanjivanje toplotnih gubitaka b a z e n a ............................................................... 463
196 Zagrevanje bazena pomou dva odvojena solama sis te m a ............................... 464
197 Proraurri broja kolektora za cslame bazene ....................................................465

Odeljak XX
20. Solame suare i destilatori ......................................... ............................................. . 469
201 Solarni destilatori voe ..................................................................................... . 470

Odeljak XXI
21 Konverzija Suncve u elektrinu energiju. Spoljni
fotoelektrirti efekat. Fotoelija ........................................................................ 473
211 Poluprovodnici.............................................................................. 474
212 Unutranji fotoelektrini efekat. Fotonaponske ili solarne ehje . . . . . . . . 477
213 p n spoj. Poluprovodnike dioe ......................................................................478
214 Potendjalna barijera p - n spoja. Sopstveni napon diode ............................... 480
X
481
215 Silicijumske fotonaponske elije ........................................................
483
216 Dofdngovanje kristala silicijuma..........................- ..............................
485
217 Fotonaponski e f e k a t.................................... ...................
486
218 Energija veze i Sunevo z ra e n je ............................ ............................
219 Koericijent korisnog delovanja sfficijumske solame elije ............... 487

Oeljak X X II
. .489
22 Izraa silicijumsldh solamih e lij a ...................... .....................................
221 Tehnologija dobijanja istog sflicflum a...................................... .. . .490
222 Izgradnja p - n spoia' dopmgovanjem .............................................. . .491
223 Obrazovanje antirefleksnog rida ...................................................... . .492
. .492
224 Obrada zadnje strane solarne elije...................................................
225 Omski kontakti sa povrinama solame elije.................................... . .493
. .493
226 Solame elije od amorfnog silicijum a..............................................
227 Silidjumska solama eUja omae proizvodnje ............................... . .494
228 Solame elije sa osnovama o raznih poluprovonika .................. . .494
229 Primena koncentratora svetlosti s dljem poboljanja
. .495
efikasnosti solamih e h ja ...................................................................

Odeljak X X III
497
23 Soiami m o d u li...........................................................................................
499
231 ...............................................................................................................
232 Napajanje akumulatora strujom iz solamog panela ....................... 499
233 Dobijanje neizmenine straje za primenu ...................................... 500
234 Proraun vrne snage solame elije modula i p an ela....................... 501
502
235 Cena .................................................................................. .................
236 Usaglaavanje potrebe, prijema i potronje solame en erg ije.......... 502

Odeljak X X IV
505
24. Primena solamih elija................................................... ; ........................
241 Ukopavanje solamog generatora u centralnu mreu . . ................ 509

O e 1j a k X X V
25. Primena nukleame energije za grejarije i klimatizadju . ..................... .510
. 512
251 Nukleama fiizija..............................................
252 Sadanji izvori encrgije i anse za njihovo korienje u budunosti . 514
. 516
253 Solarna en e rg ija...............................................................................
. 517
..................................................................................
. 519
LITERATURA ..............................................................................................
d o d a t a k ......................................................................................................
 PREDGOVOR
M aterijal koji je obuhvaen u ovom udbeniku, prvobitno je hio pripremijen
za izdavanje skripata na osnovu predavanja koja sam drao iz ovog predirteta na
Mainskom fakultetu u Novom Sadu.
M euthn, prilikom ispitivanja potreba za ovim izdanjem I naina njegove
obrade, pokazalo se da su za sada iscrpljena ranija izdanja skripata i udbenika iz
ovog predm eta i na drugim fakultetim a a pri tome postoji takoe interesovanje
za ovom materijom i u drugim institucijama projektntm biroima i izvoakim
preduzeima.
Zbog ovoga je rukopis, pripremljen za skripta, dopunjen potrebnim poa*
cima ltoji mogu korisno posluiti i prilikom praktinih radova jz ove discipiine.
U ovom udbeniku kod primene izvesnih izraza, oznaka i simbola, m ada je
zadran uglavnom internacionalni nain obeleavanja, gdegod je bilo mogue vo-
eno je rauna i o logici izraavanja na naem jeziku, naroito u pogledu indeksa
uz pojedine oznake.
Principi automatskog regulisanja kod klimatizacijc U ovom izdanju obraeni
stt od strane dr in. Duana Jakia, zbog ega m u i ovont prilikom izraavam
svoju iskrenu zahvalnost.
Isto tako se zahvaljujem i ipl. irt. Slobodanu Kneeviu na velikoj pomoi
oko tehnike priprem e ovog izdanja.

Novi Sad, maja 1966. god. S. Zrm

PREDGOVOR PETOM IZANJU

Napredak tehnologije u oblasti grganja i klimatizacije, efinitivno usvcgen Meu-

narodni sistem memih jedinica SI, primena solame energije, kao i nedostatak odgova-
rajue literature, podstakli su nas da pripiemimo ovo izdanje.
U cilju korienja savtemene tehnolog^e i zadravanja obima knjige prethodnog
izdanja, izostavljena su izlagaiga o ve dobro poznatim astemima grejanja koji su sve
manje u upotrebi, a uvedeni su saviemeni i ekonominiji sistemi koji se danas koriste
kod nas i u svetu,
Striktno je sproveden Meunarodni sistem memihjeinica.
Primena solarne energije u sve veoj energetskoj krizi kojoj je ovde posveena
naroita panja, data je na taj naln to je izlaganje o njoj delimino utkano u tekst
prethodnog izdanja knjige na odgovar. iirr. mestima, a veim delom dato posebno u
drugom deiu knjige. Tako se dobija jedinstvena celina koja omoguava pregled razno-
vrenih reenja pojeinih pioblema grejanja i klimatizacije.
Nadamo se da e ovako zamiljena knjiga korisno posluiti svima kcji su zainte-
resovani za obiast koja se u njoj tretira, ime bi ovo izanje imalo svoje potpuno oprav-
danje.

Autori
 S IS T E M M E B U N A R O D N IH (SI) JE D IN IC A U SF R j

I. Osnovnc mt-rne jeinice

Veliina Osnovne meme jedinice Oznaka

duina metar m
ma&a kilogram kg
vreme sekuna s
jaina eSektrine struje amper A
termodinamika temperatura kelvin K
svetlosna jaina kanela cd
koliina materije mol mol

2, Izvedene jedinice Mcunaronog (SI) sistema kojc su u vezi sa materijom u ovorn izdanju

poduna masa kilogram po m etru kgm " 1

povrginska masa kilogram po kvadratnom

metru kgm ' 3

zapreminska masa (gustins) kiiogtam po kubnom

m etru kgm - 3
brzina metar u sekundi m s' 1
zapremijjski protok kubni metar u sekundi ms s" 1
maseni protok kilogram n sekundi kgs ' 1
siia njutn N
pritisak (napon) paskal Pa
dinamika viskoznost paskal-sekimda Pa s
kinematika viskoznost kvadratni metar
u sekuni m* s' 1
energi/a 3 rad i koliina toplote dui J
snaga, termiki fluks vat W
termodinamika temperatura keivin K
entropija dul po kelvinu JK ' 1
masena koiiina topiote dul pc kilogram-keSvinu Jk g '^ K ' 1
termika provodnost (koefidjent) vat po metarkeivmu U 'm 'T 1
temperatumi gradijent kelvin po metru K m' 1
ugao u ravni radijan rad
prostomi ugao steradijan sr
energetska jaina zraenja vat u steradijanu W sr1
 XIII
Dcmalm numeriki inioci^ njihovi predmeci i osnake

inilac Predmetak Oznaka inilac Predmetak Oznaka

1 0 18 eksa E 1 0 -1 deci d
10 peta P 1 0 -2 . centi c
10 tera T I0 - 3 mili m
109 giga G 1 0 -e mikro p
1 QS mega M 1 0 -9 nano n
103 kilo k -
10 -1 2 piko p
10 a hekto h 1 0 - 15 femto f
10 deka da 10 - ss ato a

Mern jedinicc izvan SI sutema ija je upotreba i dalje dozvoljcna

Veiiina Jedinica Oznaka Odgovara u SI

sistemu

Tem peratura stepen Celzijusa rc 1 K 1)

zapremina litar i 1 dm 3
vreme minuta min 60 s
as ili sat h 3600 s
dan d 86400 s
pritisak bar bar 1 0 0 000 Pa
energija, rad, tnplota vatas Wh 3 600 J
snaga voltamper VA 1 W

!) Izmerena temperatura (() u "C jednaka je i + 273,15 K.

O D N O S N E K IH V ELIIN A M E U N A R O D N O G (SI)
I D R U G IH S IS T E M A M E R A

Masa

Jemica oznaka kg tjm

1 kilogram 1 kg i 0,101972
1 tehnika jedinica t
mase \ tjm 9,80665 1

tf
Sila

jedinica oznaka N kp dyn

1 njutn N -- kg s ' ! 1 0 ,1 0 2 106
1 kiiopond kp 9,80665 1 9,81 1Q6
1 dyn dyn 1 G 5 1 ,0 2 1 0 - 1

Pritisak

jedinica oznaka Pa bar kp cm' 2

1 paskal Pa = Ntn * 2 i 10-5 1,01972-10-5
1 bar bar 10= 1 1,01972
1 kilopond n r J k pm " 5 9.8066,5 9,807 10-* 10-4
1 m m VS mm VS
i kilipond * cm_i kpcm ' 2 98066,5 0,9807 1
1 atmosfera at
XIV

Energija

jedinica oznaka J kWh kcal kpm

1 dul J-N -m 1 2,778 1 0 -i 2,388 10 , 4 0,101197
1 kilovatas kWh 3,6 - 106 1 859,845 3,671 106
1 kilokalor. kcal 4.1868-103 1,163 10-3 1 426,935
1 kilopond-
metar kpm 9,80665 2,724 10~6 2,342 10 3 1

Snaga

jedinica oznaka W kp- m s" 1 kcalh " 1 KS

1 vat W = J s- 1 0 ,1 0 2 859,845.10-3 1,360 10-3
1 kilopon m etar po
asu kpm s" 1 9,80665 1 8,4312 0,01333
1 kiiokalorjja po
asn kcal ii' 1 1,163 0,1186 I 1,581 - 10-3
1 konjska snaga KS 735,3 75 632,3 1

Koeficijent provoenja toplote

jeinica oznska W (m* (0 - kcal (m - h - c r

1 vat po metru
i kelvinu W m- K- t i 0,8598
1 kilokalor. po metru-
-Casu i stepenu C kcaJm " 1 C 1 1,163 I

Koeficijent prelaza i proiaza toplote

jedinica oznaka Wm " 1 K - kcalm" h- C' 1

1 vat p o m 3 ikeivinu W m - 2 K" I 1 0,8598
1 kilokalorija po m3^
asu i stepenu C kealm h ' C-> 1,163 i

Specifini toplotni protok

jedinica oznaka W m_I J mz hf kcal m" 1 h " 1

1 vat po m 2 f i 1 1 3600 0,8598
1 dui po ma i asu J m- 1 - h -1 2 ,8 1 0 1 2,388 -10-1
1 kilokalotija po m 3
i asu lcal ma h* 1 1,163 4178 1

Koeficijent dinamike viskoznosti

jedinica oznaka Pa- s kp sm 2

1 paskal sekunda Pa s 1 0 ,1 0 2
1 kilopond sek. po m* kp s m" 9,80665 1

Koeficijent kinematske viskoznosti

jedinica oznaka m 2s" 1 St m 2 h-

1 m 2 po sekundi m s' 1 i 10 3600
1 stoks S t-E E ? 16-* i 0,36
1 m 'p o asu m 3 h 1 2 ,8 * 1 0 -* 2 ,8 1
 / U PO T R EB L JE N E OZNAKE l M E R N E JE IN IC E

Oznaka Naziv j Jedinice u SI

a temperaturska provodljivost m 1 h-'

propustijivost fuga mJ m- 1 h" 1 Pa - 1 3
A povrina
kata broj
potronja goriva kgh1
JSe propustijivost zraenja
c tnasena koiiina topiote W hkg-J K -
D prenik
WD E vrednost
E sopstveni otpor dimnjaka
efikasnost filtfa
fi faktor poveanja brzine
fo faktor prenika
s gram g
ubrzanje 2 emljine tee m s' 1
G masa kg
G protok kgh' 1
protok vode za hladenje kgh' 1
&WL koHina vlage od osoba g h -!
koliina vlage od ntaina gh' 1
h as h
i entalpija W h k g -1
Jh koeficijent Sunevog ?xaen?a za horizontalne
povrine udubljenja prozora W m ' 2 K-
Jr koefidjent Sunevog zraenja za povrine
u ravni zida W n r 2 iC
3* koeficijent Sunevog zraenja za vertikalne
povrine udubljenja prozora W m -J K-'
Jz koeficijent Sunevog zraenja W m - K 1
k koefictjent prolaza toplote W m - 2 K.-
koeficijent proiaza toplote kroz 1 m cevi W m - 1 K"!
2 procenat deliminog koeficijenta prolaza toplote
K konstanta prolaza vazduha kroz krune otvore
K' konstanta prolaza vazduha kroz pravougaone otvore
In prirodni iNepsrovj iogaritam
h razmak grejnih cevi m
L duina in
NP nominalna jaina pei w
P pritisak Pa
Ph napor Pa
XVI
pK pritisak kotk \ Pa
Wj kW
P snaga
Q koliina toplote ! Wh
Qh kolima toplote po easu w
Qd koliinatopiote koju odaju osobe direktna w
Qm koiitna toplote koju daju maine w
Q al( kotiina topiote potrebna za grejanje w
QHt kolitina topiote koja se oduzma hiaenjem w
Qi koliina toplote koju odaju osobe isparavanjem
(indirektna) j w
Q ukupna koliina toplote koju odaju osobe w
r topicta isparavanja tVhkg'1
niasa sagorelih gasova od 1 kg goriva kg kg" 1
R pad pritiska po 1 m cevi usled otpora trenja P a m '1
Rh protok sagoretili gasova k g k f1
Rp karakteristika prostorije
Sk spedfino optereenje grejne povrine kotia Wm'3
Sv specifna jaina pei W m '3
SV suvi vaaduli
l temperatura Ceivijusove skale C
K
T temperatura Kelvina g/-'
tempeiatura unutranjeg vazduha
temperatura spoijanjeg vazduha c
v zapremina mJ
V brzina m s"1
mm
FS vodeni stub
W vodeni ekvivalent whr
WH aina promaje dimiijaka Pa
x sadraj vlage g(kgSV ) '1

X domet vazdunog mlaza m

Z pad pritiska usied pojedinanih otpora Pa
Za otpor loita Pa
Z dodatak gubicima toplote na prekid loenja
Z, dodatak gubicima topiote na strane sveta
a koeficijent preiaza toplote mT 1
a* koeficijent preJaza toplote usled konvekcije Wm-3K*:
air koefidjent prelaza toplote usled zraenja W m" 1 K " 1
p koeficijent zapreminskog irenja K*1
p zapreminska masa (gustina) kg m* 3
o debljina m, mm
dv kg m" 3 K * 1
e
dt
Z, pojeinani (mesni) otpori
7j koefdjent korisnog dejstva
pa temperature (raziika t) K
jf delimini koeficijent prolaza topiote W ffl-T ' 1
X koefjdjent toplotne provodljivosti W m 1 K - 1
A toplotna propustljivost WnraK*!
(i dinamika viskoznost Pa S
kinematska viskoznost
h
4 vreme
$
T, vreme
relativna vlanost %
, to
9t uglovni odnos
4n
4- indac u zavisnosti V i tpa
n prostomi ugao
a>a odnos A(l
A
Oia odnos h-
h
 UVOD

Energetski embargo u novembru 1973, gctdine podsetio je oveanstvo na svet-

sku energetsku krizu iji koreai potiu iz rartjih epoha. Otpoela su istraivaiga svet-
skih rezervi fosilnih goriva i utvrdeno je da e pri sadaSnjem trendu rasta potrebne ener-
gije iezerve u g |a biti iscrpene za oko 100 godina, nafte, zemnog gasa i urana za oko 30
goina, Energetska kriza je nastaia i postaje sve vea usied neracionalnog trofenja nave-
denih. iscrpjjivih izvoiaenergije,naroitosagorevanjenafte(uijazaloenje,mazuta)i tada
kada to nije potrebno, na primer, za dobijanje tople vode niskih temperatura, tj. do
100cC. Sem iscrpljivanja nafte kcja jje neophodna za rumski i vazuni saobraaj, za
obijanje sintetikiii matergala, iekova, hrane i dr., njeim sagorevanje i sagorevanje
osialih fosilnih goriva tloveks je do kritinog zagaivanja ivotne sredine.
Nastavak ovog zagaivanja moe da ima teSce posledice za opstanak ivota na
Zemlji. Iznad Zemlje je ve stvorena I dalie se obrazuje dimna zavesa od estica ug^en-
-dioksida, dima, sitne praine (aerosoli) i, dr., nastalih vekovnim sagorevargem fosilnih
goriva. imna zavesa smarguje zraenje Sunca koje dospeva na povdinu Zemije, Sto ima
za posieicu njeno hiafienje.
Meutim, ugijen-dioksi u dimnoj zavesi propuSta kratkotaiasno Sunevo zrae-
nje prema Zemiji, ali ne propuSta dugotalasno zraertje koje Zemija zrai u kosmos.
Na taj nain izmeu povrine Zemije i dimne zavese stvara se efekat staklene bate, zbog
ega se temperatura Zemlje poveava, Oti odnosa ova dva efekta zavisl da li e na Zem-
Iji nastati sniavanje ili povienje srednje godinje temperature. Stoga se ovaj odnos
svestrano ispituje.
Dosadanja istraivanja pokazuju da je srednja godinja temperatura o poetka
ovog veka do 1940. godine opala za 0,3C, a od 1940. godine do danas poraslazaO,SeC
u odnosu na srednju godinju temperaturu Zemlje poetkom ovog veka. Utvreno je da
bi porast srednje godinie temperature za 1C doveo do topljenja arktikog leda, Sto
bi imalo za posledicu povienje morskog nivoa za oko 180 m. Razumljivo je da bi ovo
izazvalo katastrofalne popiave u svetu.
Kao Sto se vidi sagorevanjem fosilnili goriva poremeen je prirodni oonos izme-
u zraenja Sunca prema Zemlji i Zemlje prema Suncu, odnosno kosmosu, Stoga se
pri reavanju problema energet&e krize mora obratiti panja i na pomenuti onos ra-
di zaStite ivotne sredine.
Izlaz iz energetske krize vidi se u tedigi konvencionalne kiaslne energije dobi-
jene sagorevaqem fosiinih goriva 1 iznaiaenju novih nekonvencionainih izvora energne.
 Stenjs Ktdanjih fconvencionairiih fevora energije moe se postsi usavravanjem
tennifiki}! insta!ac|s i striktnon! tertniJafcom i/.oiacijom grejanih objekata- UtvrSeno je
d bi se uStedom o sbjk* $% ukupne ivetrice energjje, velr trajamja sadaSnjih fosiiiifc.
izvora snergije us, nafte i zemnog gasa produio 10 pirta. Ovo bi vreroenaki astogu-
fijio iziaz k energetSfce kiize piimenom temionukleanie i solame energoe.
Pr! iznalaenju.. novib nekonventdonalnih izvora energge treba voifi rauna o pi*"
hovpj iseip|ivosti uiicslu. na zagaaivanie gvotne sredine. Na prvwn niestu to je direfc-
tna, fissta, neiseipljivs i besplatna SunCeva energga, kao 1 mdirdctna Sunfieva eneigijs
ii vidi: biogasa oMjenog anaerobnom fermentacijoro bicmune. Ove eneigije roogu ae
ve danas koristiti pietvaraijero u toplotnu i ele&trinu energgu.
Pretvaranjem u toplotra eneip|u, Sunfieva snergga se rnoe umesto folnih gori-
va feoristiti za dobaanje tople voe i zagrmnje prostorga. l'reba naporoenuti da je ko
rilenje eiektrifine straje dobneo.e ns tradicionalni aain u ove svdie neracionalan. Nf-
me, od primame energjj sadrane u ugBu kojotn se u eic&tranama ob$a efefctrifinr;
energn, elektridiui struja na roestu upotrebe aje potroiaSima samo oko 25%.
SunSeva cnetgija moe e koristiti i koriverrijom i etektrinu energgu i to ae
va naCina. Koncentrisaijem Sundeve energ^e moe ss u kotlu dobitl piegrejana para,
kcjs pieko parne turbine moe transmisgom da pokree generator eJektfifine arinje.
Drugi nadin je korilenje fotonspon&b fiei|a, Ove el|e su za sada jo$ ricupe, aiinjiiro-
vs cena stalno i nagjo opada, Ns primer, u SADje 1975. godine 1 vat energjje doh|ec
pomou fotonaponskih eBja stajao 2000 dolara, a danas samo 5-10dolara. ;
Razumijivo je ds za saa solama energga slu kao dopun&a energ|a konvnpicio-
nainoj. Onos femefiu primene solame i konvencionaliK energ|et postaje sve ves u ko-
rist solame energ|e, jer usavravanjem tetaologije primesia soiarne enetgge postajd sve
ekonomifin|a, dofc istovremeno klasjfiria energlja sve viSe poskup|je zbog presurfsga
izvoia,
Stop se u ovoj knjm poied reavanfs proMema grmaajs i sdiBiaiH;sc|e prf Sr.oi-
enjt; konvencknninib Izvora energije, razmatrs. i irisa ijf. ovilt problema koriissjjertt
nekonvencionalnib izvors energ|e, pivenrtvMio soimte l rimana mimm eneig|e je po-
vezana ss ogovarguiro piobiemnna Jaaine energMo , t(&o sia se vli njihovs iffigpsrrtaK
veza. Ovo je u saglasnosti' sg praksoro, fer e soSame- feuiriUcfe prscla.sdjat esto iiad-
gradnjti, dopunu i izsnenu sftafcjih tenBififcSSi instsigcla.
Nasmo sr- ds. e ova knjigK. karlsac, podhi&ti Ntaockna uvodeufe u oblasl. w
avaifa termikib problenM; kcgji daniq buducj eaergstitoj kiizf zsfetsvsfu ui-
teu energfe I zaftife jvotae ssrifce
I DEO
 ODELJAK I

1. OPTI DEO

11 ISTORIMT

Evolucija oveka od najstarijih vremena iza'civala je u njemu zahieve za poboijfe!'

njem njegovog ivota, Ito je doprinosiio efektu njegovog rada i umncg razvitka. Danas
je i nauno dokazano da poboljSanje ugodnosti ovekovog ivote. oprinosi njegovoj
prouktivnosti i razvoju u svakom pogiedu, Prvi uslov ugodnosti oveks bik je tempe-
ratura sredine u kojoj je iveo i radio.
Grki filozof Sokrat je ovo shvatio.joS u petom veku pre nafe ere i projektovao
soiarnu kuu, koja je na juhoj fasadi makshnalno koristik Sunevo zraenie zirni, a
leti ga iskijuivak. Na siici 1 prikazana je koncepcga Sokratove soiame kue u preseku
(a) i planu (b).
Grki istoriai Ksenofon pisao je u Sokratovo vrehie: )PIunu stranu kue treba
graditi vife da se uhvati zimsko sunce", Ova koriaia koncepcija izgradnje stambenih ob-
jekata u skiadu sa prirodom, kasnije je zanetnarena, Sto je pored ostaiog doprtoelo sadsi
njoj energetekoj krizi
Kao to k vidi ljudi su jo l od najsta-
rijili vremena shvatili a bez Sunca nema i-
vota i stoga su ga oboavaU. Tokom vekova
ijui su saznali da je Sunce svcjom energgom
omoguilo ivot na Zemlji i dt ga odrava.

Sllks i - Sunevo ozreavsnst ne Junoj fasadi le-

ti (1); Suricvo ozraevarvc nz juznoj faredi zb
mi (2)i pokriveim terere (3); stambeni prortor (4);
ostave kao zatiinE. (tampon) zom (5); uoiacioiti
itd prema fevere (6)
6

12 fOCETAil EOISSCm iA INSIEBCT#: SI3NEVF ENEEGPE

Jedias. enetg|a fecgom m nu|K>lagali tturi oaroi bfla je Ssta ascrppg Sunde-
va saesg|af pa su stop svoj ivot podsfevall tsko a raogti obilno koristiti oto bsspkt-
nu eneiglju. Kue za stanovsnie gradSi m tsko de makskmlno moe koristiti Sunfe-
va eneigjja u toku ceiog dana. Problemi ai bfli noi I am kada n |e bilo Suncs. Ove prob-
leme reavali su ukopBvara.ern svcgih. zffltiiBra, kOTiSenjem akumuMKms eiwrg|e n to fe
sunani}) oana i estim ssobanta u topl|e i junSane krtgeve.lzgradnjastambeniltzgitHie
stalno e uaaviavate tako da m se joi u starom veku pojavili velefep.m dvorov kws"
tiiiins i bafitsma, Ucopine ovili gradova pokazuju & sa zgradt: gm&ise u to d n sa mflc-
rbklimom mesta izgradnje. Frovetravaige je vreno prirodnim putem to je omtiguav-
la onjentacja ceie zgrae i menfli pojeinih deiova, Kupatila su zgrafiena sg june stra-
ne tako da su zagrevana Sunevom energtjom. Veliki je napredak pottjgnut u ovom mis-
hi onda kaoi. je ovek poeo ds korist vatru kako za njegove r&zne potrebe; tako isto I
za zagrevaip svojc sredine. II pobetku je oto postizao ioetgem ogaitE, b3o ns otvo-
renom prostons bilo u prirodmm zskloniniii, koji vremenom evoiulraju u primttivno
gra&ne prostor|e. Posie ovoga doiazi evakuacp dim& kroz rszne otvore, obino ns
gornjins stranama tiirs prostonja, a zaiim kroz izgradene dirrmjake. a|i napmdak je bio
u primeni jednostavnih pei kcge su luik kao Sednjaci za potiete domainste, a u
hiadntm danima i za zagrevaqe sredme. Docnge je podek primena pei u raziiitim
prostorgama domaiinstva kote gu sluiie Majuivo za zagrevarde,
Mefiutiin, u ovakvoj situacgi, ijui ssi zaboravili da su konTOnciomtiri izvori eaei-
gge u stvari indirektna Sundeva energp i da oni nlsu neiscrpni. Nsjpns drvo, a zatim
ugaij, nsfta i gas sagorevaBl su bezobzimo kao da su to ndscrpljivi izvori ensigjje. MiM-
omrnt goina Suneva eneigga je akumuliram i saCuvam pod zemijom, s |ui su je
potiOsiii uglavnom za poacaniiii 200 godina. Tako je oSo do eneigetske krke koja je
pod*tfla CoveCanstvt' da e mors tedeti energ|a fosihiih goriva i korfetiti novi izvori
energge, prvenstveno SunCevg, Sunu- p ne $smo omoguiio ceiakupni. ivot nt Eemjji
ve p i odravi oko pet miihcrdi godma. Odakie potie ova ogiomns. zu ijudice poj-
move neiscrp^ivE energfa Sunc. od kcrje samo vecana mati deo ospevs ns Zemiju, ut-
vreno je poslediqih 50 godine zaiivaJjqui razvoju nukleaine fjzkt.

13 F m O L O & IU SM

Savremeno zagrevaiie pcjeainiSi pTOstorfle more dg odgovara fnaoioSam usiovims

toji e se ovde napomenutL
Coveje teJo je organkam ija je bima karaktedstika a jbb se orava kon-
staatrn teffiperatura od 3? (stepenJ Geisijusa1) sa vrio uskom graaicom. toie-
ranicie ojene prosneae. Poznato je a je teomperarara ovejeg tete ispo 36* vee
m'az boiesnog stanjs a takoe i Um se popne iznad 376 S droge strane, Covefc,
ivei n raznim ek>vjn& sveta izlaen je bilc izrasito vein; spoljnim tcmpera-
tzmuna t iol eie manjim od tegonperature njegovog organfesma. N e prkner, u affifi-
Idm pusrinjsidm oblastima ovek proiazi i kroz mesta i. kojima daevng tempe'a-
tsra ostie 53 u Hadu:, dok u sibirskim krajevima temperatura pads na 63,
f.) O n sin stejssnr, * otiaosi se u ovoj knjiad ns Cdtthtsovn temperataMiai sW e ,
ukukbc. isije uaroitc dnikSiie ozasfcne.
 7

Srakalrc ifjgt rrr orfrsfdr::;.. ?;>: -./n; -- - ......; i, ^

ni& j iitnperatxi<iu r.er,-.'

OgMnmjtm. j-Hfttri. ,;; . i p :i;fy ,:mru ie.-mcrMure ovteier

orpaaasii, ovm ejnr.air rtranr jT-nn.n i-.uheuti rc*-,.nr v mroim sredinu teVft
f ,(? fei'v -'UVZiomt-Tr. n a /m m a im -a.isaniK mamm.. isfiraimn in.seardsror,..
d--raJQfc- fj' 'm-rvKtise, bkusciic u j ; t, r a s tia .,^ .,.3 ^ .:, :,cK ir utctMlf erva-
"i'vr'.rrrr m;jupaii,vC or.min, . svGiurn.-soir evon. mpiim.ziM.,
Osrosiiii: i(.'..tk>u, e Co'.cae-i> Mzan&zuu. La*c ?Cl ..aai,
M eM
fiTisatriOst: tes oorniaiiK- odev-e&rf ftev;u kdt. v r-.i.i.'i..:. m.;.r.viunt'c ;*' 0 ,\
Krit -f. nvr, r'.mpei-aturo nia.foo sstkr. (fr.cbasrfru.. d - -1 d --j/--'
v. Mors_ hM t! prodv gubitin. topiore, f i a ; u : r ,.,m=T.',^,, - V7^ ,:rV
aj liladiMKS5, ......
M e js ternperatare^wb o pomemites tMrganisami *e botf ptotfv asdovob-
111. rabitafcg toplote, poviava am se teaperatara as oovtSnl keie- zsoil sr, to
isaSRra osecej topfote, " *

I 3S TBlMOlliGlTLACBA

THn-egalaoS, i.ra . */ , "i. - . - . _

m(a|f tj. & je pratti&,c sf m, : i o . ; fc>; , ;, j' C - 4- -
siE& tejnperaftirt i diap w io\. ,'..x ,c^ . ,tu u V Ii S ' k 'c-"
Meflstiib, fca <m ish<v t- tife & 0on,o(j?it*, ormr .r -j. ,_-A. L f>
asislE Etgrgraajfi proemr w :i.'Aa, c {5-. An* ; t r .* t-V'^ v .'c.'
*** }: * ** jS
S-oju:^. -m-, ;x. i UV -Jr-:
m m * m&t & 81 w ' TOtS?r eegju..m ;op , .. ; . Mu .-V .n e

1n u ssA v v&mnmA

* m m m t to * k , m. mafcm te e d m s, provoi ckoat as rsdu i k? lasfe Eekiii

**7 ** '**m pastofa, To js &cwc 2/3 ^tgovt ivok. Od hrane oa
iismft pKmsasc dnevnc * 0 3 klogMmg. tsp a o sa vo* b . feovseinsHO nt je oot-
f * ,ao1s r oOWH t e k*& je u a te m t sk sju Stfc ss-pdvefiaTO tod ra-
0 BMqeg asposra m voMnfcn -vnsdrtosi
, , 5 *1 P0 * o * M 04* s b vjszalM i, a g o s t k i m d a t a i a i o s i , 2TS isg/m t
tsfeo ;e na& mdijt fcoliami vasddta m (ksi, kas je potsefee jSowfet' orp4a% .
da. m a u znvomdm pvoitov|m g<k m n m s . jjudi, sbok otosvgM.
usem Kasiotd TseaBhs. - pruemmm sJajevKin mzlm:/, mximmaiA v % ies-
fcinoBi; (OJ 26,8% ' ' "
s*0t (N) 78f2 %
2^ta; sgos 0/30%. ugleB-dMiste nsas; %, ;o! ttafovi iokiiofii,.
k s a o s s . v o to s fti. i
Poted ovil; is-'mfsiiii; aBrcgski: u VBrfSiiifsr. r-'
Ikshs a i olro Q.,C-3% tetisli ggaov,; imsodito v vsdET, na
ptafeMa, a-lkj'obj I rem> im a a fe , ,- pttam,. smaaSii:
t teafiKteristldari a&sl;! sairir.
8

Problem postaje jos kompleksniji iojenicom to se atm-.isiera aagauje

produktima sagorevanja goriva u motorima, raznim mainams i industrijskim
postrojenjima iz kojih se isputaju jo i otpadi produkti raznih telmoloko hemij-
akih procesa. Na alost ukoiiko je poruje tehniki razvijemje) utoliko se ova]
problem polticije atmosfere i otpadnih voda jo drastinije ispoljava i do anas
jo nije nigde re&n, imda se preuzimaju veoma ozbiljne mere zs njegovo reavanje.
Prepomuju se siedee najmanje koliine vazduha koje treba ubaciti u pro-
storije po jednoj osobi u zavisnosti spoljne temperature:

T -l

Kolim s yfizduba u prostoriji po osobi najmanje

Spoljna temperauira !'C sa zabranjenim puenjem &a puaima

m8/h

20 8 12
15 10 15
10 13 20
5 16 24
0 do 26 20 30
pteko 26 15 23

133 O EEGUIISANJU VENTO.AClp: VAZDUHA (PROVETRAVANJE)

Ventilacija piostorija ima za zadatak da izvri obnovu zagadenog vazduha sa

vrenjem jo i preiavanja sveeg ili obnovljenog vazduha oslobaajui ga, raznirn
filtriranjem, nepoeljne praine. D o poetka ovog veka o drugim uslovima kvali-
teta vazduha i o njegovom fiziolo'kom uticaju na oveji organizam nije voeno
naroito raiuna. Ali tada se ve ukazuje potreba da se ostvari u unutranjosti pros-
torija atmosferska sreina oreenog sastava, znai sa povoljnim stepenom vla-
nosti, to manje tetnih gasova, koji mogu postojati u spoljnjem vazduhu, pa je
potrebao podvrgnuti vazduh, koji se dovodi, jenom mnogo sloenijem postupku
a ne samo jednostavnom ostranjenju praine.
Usle ovoga ova tehnika, u mnogome ve usavrena, obezbeuje istovre-
meno pripremu i raspodelu vazduha eljenog sastava i temperature i omoguuje
najpovoljniju reaiizaciju usiova u zatvorenim lokalima, ona ima i svoje naroito
ime klimaiizasija (na francuskom Conditiomtemeni de Vedr na engleskom Air con-
diciottng, na nemakom Klimatechmk) i sa tijne se razlikuje od obine ventiiacije
koja znai jenostavnu zamenu vazduha.

134 UHCAJ VLAGE NA ZDRAVUE OVEKA

Ako se tehniari siau u pogledu potrebne temperature za sredine u kojima

borave ijui, nije isti sluaj sa uslovima vlanosti vazduha, gde se jo razilaze poje-
diaa mifijenja. Ovdc emo samo napomenuti da se za ugodnost ovejeg organizma
preporuuje stepen vianosti negde izmeu 4555%. Naravno gde su u pitanju
i dnigi materijaini ili laboratorijski uslovi ove brojke dobijaju drugu vrednost,
to se definie projektnim zadatkom.
 9

Iz l'izike i tcrmoditiamitee a i iz zapaanja u obiinom ivotu poznato je da je suv vazuh

higroskopan ti. apsorbuje odreenu koliim u viage pri odreenim temperaturema, Ova apaorp-
ciona mo vazuha raste sa temperaturom. Ona koliina vodene pare} kao 3to je poznato9 koju
sadri 1 m9 vazduha, merena obino u gramima, naziva ge apsolutna vlttnost vazuha.
Postciji granica do koje vazduh na odredaaoj temperaturi moe primiti mskaimabiu ko-
liiinu vodene pare. Pod ovim uslovima apsorbovana kolifina vianosti nazvana je vionost sttsiim ga.
Odnos izm eu stvarue vlanosti i vUnosd zasienja naziva se rtlativna vlanosU koja
se izraava u procentima.
Iz tabele T 2 koja se moe predstavid i grafiki (vidi 3 dijagm n na eL 2)
mogu $e nai veliine zasienja za odgovarajue temperature vazuha, kao i koli&ta vodm e pisre
pri procemima reladvne vlanosti od 10 do 100%, tj. apsolutna vlanost vazduha. N a primer
pri temperaturi od 15 i zasienju od 100% koliina vlage u vazuhu izntm 12,82 gr. po kubnom
metru. Ako bi relativna vlanost bila svega 70% , onda bi na istoj tcmperaturi koUma apsolutne
vlanosd iznosiia 9,00 gr/tn3 vazduha.

T 2

Koliina vlage u vazduhu g/m 3 pri % rtiativne vlattOBd

c 100% j 90% j 80% J 70% J 60% j 50% 40% j 30% 20% 10%

25 0,64 0,57 0,51 0,45 0,38 0,32 0,26 0,19 0,13 0,06
20 1,05 0,95 0,84 0,73 0,63 0,52 032 0,31 0,21 0,10
15 1,58 1,42 1,26 1,10 0,95 0,79 0,63 037 03 1 0,16
10 2,31 2,08 135 1,62 1,38 1,16 0,92 0,69 036 033
5 3,37 3,03 2,70 2,36 2,02 1,68 1,35 1,01 0,67 034
0 4,89 4,40 3,91 3,42 2,93 234 1,95 1,46 0,97 039
5 6,82 6S14 5,45 4,77 4,09 331 2,72 2,04 13 0,68
10 9,39 8,44 7,50 6,57 5,63 4,69 3,75 2,81 137 0,94
15 12,82 11,50 10,30 9,00 7,70 631 5,12 3,85 236 138
20 17,22 15,50 13,80 12,00 10,33 8,61 6,90 5,16 33 5 1,72
25 22,93 20,60 18,70 16,10 13,75 1135 9,16 6,87 438 239
30 30221 27,20 24,20 21,20 18,15 15,11 1230 9,07 3,05 3,02
35 39,41 35,50 31,60 27,60 23,62 19,70 15,75 .11/81 738 3,94
40 50,91 45,80 40,70 35,60 30,58 2535 2030 15,29 1030 5,09
45 65,14 58,60 52,20 45,60 39,10 32,60 26,10 19,55 13,05 631
50 82,63 74,30 66,20 57,80 49,60 4131 33,10 24,80 1635 8,26

Iz iste tabele moemo konstatovati da ako se topiiji vazduh, u kome postoji

izvestan procenat vlanosti odnosno odgovarajua koliina apsolutne vlsge, ohiadi
na niu temperaturu, pri kojoj je vlanost zasienja manja od koliine apsolutne
vlage vazduha na vioj temperaturi, viak vlage e se kondenzova u obliku rose
ili kondenzata.
Na primei, ako je vazduh na temperaturi od 30 raspolagac relativnom riano-
u od 80%, tj. apsolutna koliiiu. tog vazchiha bito j 24,20 g/m3, onda pri rashlade*
nju na 10 zadsae kao zasien 100% koHinu od 9,39 g vlage po kubnom metru vaz-
duha, a mora kondenzovati u vidu rose razlikn od 24,20 93? = 14,81 g/m 3. Prema
dijagramu i - x" javljaju se mala odstupanja.
2a udisanje oveku je potreban ist vazduh, tj. da' ima ogovarajuu koliinu
kiseonika i da nije hemijEiti ni mehaniki zagaer,.
S -'MA*
 ii

U neprovetrsvaninj prostorijama gde bi bilo vie osoba, naroito koje vre

fiziki radj koliina kiseomka bi se 'brzo smanjivala. Ovo smanjenje postaio bi opasno
ako bi siislo na 12% ili ispod toga. Ova opasnost se umanjuje kao to je to ve napo
menuto, nepotpunim zaptivanjem prostorija u kojima se ivi i radi. Na taj
kroz razne pukotine se obnavija vazufa i u prostorijama gde nisu instalirani uredaji
za ventiiaciju, sve vazduh sa normalnom koliinom kiseonika nfa i izbacuje onaj
ve dosta obogaen sa COa. Koliiaa COs u vazduhu gde ive ijudi, ne preporu-
uje se da pree 0,14%. O ovome se vodi rauna prilikom prorauna potrebne
koliine vazduha kod instalacija za ventilaciju i kiimatizaciju.
Meutim, pasivna i aktivna solarna arhitektum zafateva potpunu terralku izola-
cgu grejanih objekata, Stoje u supiotnosti sa nepotpunim zapiivaipm prostorga u koji-
ma se Hvi i radt Stoga *e obnavijai$e vazduha, kao to emo videti, mora vrfilti tako da
ss zadrS to ves kdiina toplote dobijene Sunevom eaergrioin.

135 PRA&INA I OSTALE NECtSTOE U VASDUHU

U atmosferi se uvek nalazi izvesna koliina organske i neorganske praine

i drugih kodiiivih sastojaka. Organska praina moe nastajati o ntspadanja tka-
nina biljnog iii ivothpskog porekla. U neorgansku prainu spadaju a, pesak,
metaH, razne soH i drugi kodljivi sastojci. Sve je vie ima ukoliko je kraj industrij-
ski vie razvijen, a narotto kade se sagorevanje ne vriSi potpuno to \t za sada
nonnaian sluaj.
Problem dima se umanjuje primenom centrainog grejanja ne teao iii ga-
sovito gorivo pod pretpostavkom a je efikasno reeno pitanje sagorevanja done-
senim 1 sprovedenim propisima.
Meutim, usie iscrpijenosti izvora tenihi gasovitih goriva i sabrsae upotcebe orih
goriva u eneigeticoj krizi, profalem treba ubiaiti i reavati primenom novih nekonven-
cionalniii izvora eneig|e pivenstveno direktne i iite Suneve eneig$e, a satim nrg|e
biomase, hiro i aeroenerg$e i geotennaine energije.
Postpje dodue vrlo efikasni filtri za preiavarge vazduha (sa efikaanoKu dko
9S^%), alt im je otpor vrio veliki tako da su. vrio neskonomini, a pore ovik postoji
jo ijedna ruga vrsta kompHkovanih ffltera sa ispranjem vazduha.
uvcrn. francuski nauntk Paster ustanovio je prvi da u vazduhu postoje
i ive estice mikrobi. Ustvari mikrobi i gljivice nemaju, kako bi se rddo, svoju
postojbinu u vazduhu, ve se uzdiu ss zemlje komeanjem vazuha. Ovi se mi-
krobi skoro uvek naiaze u praini (od ispljuvaka, ospica, boginja t dr.) iii su uaurml
u viane kapljice od govora i iskaljavanja pa kod nagiog rashlaenja atmosfens
slue kao podioga kondeazacije pare.
Preiavanje vazuha deta|n|e se prouava u odelku m duM h postr$enja.
12

Strujanje vazduha moe knati i pozitivnih i negativnih posledica u pogiedu

odravanja mikroba u njemu. Naime energinim strujanjem se odvoe mtkrobi,
ukoliko je ono dosta efikasno, ali se moe esiti da strujanje ne dcssvoli njihovo
taloenje po tlu koje bi inae usleilo u mimom vazduhti. Pored ovoga strujanje
moe dovesti u kontakt i zaraziti inae sterilne kapljioe, mikrobnom prainom.
Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da obini ventilatori, koji slue za
evakuadju zakuenog vazduha po raznim iokaiima i restoranima, najvie do-
prinose poveanju sadraja mikroba u njemu. Njihovu primenu od nestrunih
lica trebalo bi izbegavati.

141 UHCAJ VAZDUHA NA FKOIZVODE I PfUHZVONJU

Nije ni potrebno naporninjati koliko zapraeni vazuh iii vazduh pun mikroba
moe koiti pojedinim proizvodima. U ovakvim sluajevma mora se govoriti
o klitnatizaciji pojedinih vrsta industrije.
Tako isto poznato je da jeipreterana temperatura u nekim prostorijama gde
se dre neke vrste proizvoa, naroito kodljiva. To isto vai i za preterapu vla-
nost, hlanou ili isuenost vazduha, opet za specifine proizvoe.
U svakom sluaju od koristi je a se znaju uslovi koji se preporuuju za
prostorije pojedinih vrsta trgovina i industrije.
U tabeli T 3 izioeni su uslovi temperature za neke delamosti i mate-
rijaie pri emu nije vodeno rauna o ugonosti oveka ve samo o navedeaim pro-
izvodima a ovek ako je i sam primoran da se nalazi u takvoj sredini prilagoava
svoju odeu iii preduzima druga zatitna sredstva.

T -3

Tempemttua*C Rjslativna viainost

Vrsta industrije Delatnost |
%

iice proizvodnja 22 do 23 50
stokiranje 15 - 50

Automobili lanac sklopova 18 do 26 40 do 55

precizoi delovi,
oStrenje, obrada 24 o 26 35 do 45

Pekare izrada kolaa 24 65

pakovanje u paiafinsku hartiju 21 do 26 55
vrenje testa 26,5 76 do 80
giazuia kolaa 21 50
hladenje hleba 21 60 do 70
prostorija gde se sprema testo 24 do 26 65 do 70
stokiranje braSna 18 do 24 55 do 65
stokiranje kvasca 0 do 7 60 do 75

Pivare vrenje u sudovima 6 do 10 50 do 70

stoktranje ita 15,5 30 o 45
 13

Vrota industrije D elatsost Temperatura C Relativna vlanost

i %
Guma proizvodnja 32
potapanje hiruradh instnunenata
u gumu 24 do 32 25 do 35
laboratorijs za ispirivanje 23 50

Keramika prostorije za meianje 26 60 do 70

sugenje vatrostainih modeia 45 do 65 50 do 90
suienje ilovae 15 do 26 35 do 65

izrade okolad-
bombona 18 40
irrada tvrth bombona 21 do 26 30 dc 40
pakovanje okolade 16 do 18 50 do 55
stoldraaje 15 do 20 " 50

Inkubatori pilii 37 do 39 55 do 75

Koa suienje koe 32

Stavljenje koe 35 o 38 95

Destiiadje opte 15 do 24 30 do 45
stokiranje ita 15 45 do 65

Elektroindustrija pioizvodnja elektrinih kablova 15 do 26 35 do 50

proizvodnja iic e
obloene pamukom 15 do 26 60 do 70
postavijanje izoladje 40 5
stoSdranje elektrinog materijala 15 do 26 35 do 50
Rrzno suienje inzna 43
stoidranje krzna 8 do 10 50 do 65

Irtstrumenti opravfee i k&libriraoje 20 35 do 45

Laboratorije hemijske i fizike 23 50

stoidranje materijala 15 do 21 35 do 50

Knjiate stoidranje knjiga 18 do 21 40 do 60

Piastine saaterije pakovanje u celofan 24 do 26 45 do 65

M unidja 21 55

Hardja savijanje, eenje, suSenje,

povedvanje, iepljenje 15 do 26 40 do 60
ateMranje 24 do 26 40 do 60
iaboratorija za ispitivanje 23 S0
14

Relativna vlanost
DeUtnost | Temperatura C
Vrsta inustrije %

21 do 24 50
Fotografija izazivanjc filtnova
24 do 26 70
suenjc 65
21
upresovanje 60
22
secnje

proizvodnjs buteia 15 60
Prehsambeni 38
hladni prostori za mleko 4
proizvodi 15 do 21 70 do 80
prerada itarica 45 do 70
prerada mesa 4
15 80
seenje slanine 80
0
stokiranje limuna 75 do 85
_ i
stokiranje jaja 75 do 85
stokiranje jabuka 1 do 1
26 35
stoldranje eera
stokiranje mesa: 85
smrzavanjem 18 o 5
2 85
smrznutog

proizvodnja cigareta i cigara 21 do 24 55 do 7S

Duvan 85
omekavanjc 7 0 do 80
seenje

Tekstil tkanine pamttk: 50 do 60

premotavanje 24 do 26
24 do 26 50 o 55
eljanje 50 do 65
preda 24 do 26
24 do 26 50 do 60
grebenanje 70 do 85
tkanje 20 do 24

vuna:
24 do 26 65 do 70
grebenanje 55 o 60
prea 24 do 26
24 do 26 50 do 55
tkanje 35 do 45
najlotl pletivo 24 do 26

sviia:
24 do 26 60 do 65
apretura
24 o 26 65 do 70
prea 65 do 70
pletenje 24 do 26
24 do 26 60 do 75
tkanje 50
Laboratorija za ispittvanje 22

Ovo su temperature i relativna vlanost koje su prema dosadanjem iskustro

proizvodnje i materijaia stalno evoiuiraju pa u konkretmm sluajevima treb

iti usiove od proizvoaa.
 15

15 GDAVAjflB TOPLOTB COVEJEG ORGANIZMA

151 OPSTA RAZMATRARJA I KBAKCJJA 0G A H O M A NA KUMATSKU

PROMSMU SPJJOINE
Rfii ispitivanja najpovoljnijih uslova aagrevmja, provetravanja i vlanosti
vaaduha fcac i postzanja najpogodnijih usiova za rad i boravak oveka u ogramenim
prostorima, vratiemo se na detaljnije prouavanje oavaaja toplote oveks prema
okolnoj sredini. Jer sve instaladje i ureaji za grejanje, provetravanje i fclimatizadju
samo su onda ispravni afco oveku pruaju u svim pravdma najpovoljnije uaiove
za radnu sposobnoet i njqgovo prijatno oseanje u sredini u kojoj se bavi i radL
Svaksko ukoiiko je vei broj osoba i ako se one ee menjaji! u pojedinim prosto-
rijama, onda se i ovi uslovi tee postiu. O ovome treba dobro vodM rauna pri-
likom projektovanja instaladja i ureaja za greianje i klimadzadju. Zato je potrebno
da se ova postroienja prilagoavaju odgovarajuim ivomira uslovim. a zbog toga
je i ss.datak njihovog projektovanja dosta komplikovan
Organ tsrmoregukc|e, kao ito je ve teeno, jeste koa. Odavasje toptote ]e
opet funltdjs brzine. temperature i vianosti vazduha. Kod promene ovih odnosa
koni nervi odmah reaguju i utiu na otvaraaje ili zatvaranje konih tkiva. koje
je okoio krvnih sudova. Gvim se smanjuje ili poveava protok krvj fcroz kou a sa
tita smanjuje iii poveava i sama temperatura koe, Svaka promena okolnih uslova
neminovno izaziva sve ove reakje ime se postie efekat termoreguladje orga-
ntzma. Naravno sve se ovo deava samo pod normalnim uslovima, tj. u odradenim
granicama pomenuta tri faktora; temperature, brzine i vlanosti vazuhe, fcro
osnovnim Ali ako uzmerno sluaj preteranog poveavanja temperature okoinog
vazduha, onda sredstva tennoreguladje organizma poinju da otkazuju. Orgaai-
zam se donekle poinje boiiti rai odranja svoje fcortstanme temperatore drugjm
sredstvima koja mu jo stoje na raspoioenju od kojih je giavno rad znojnih zljezdas
ksje intenzivaim izlutvanjem viaget odnosno znoja, uspevaju da utiu na odavanje
dovoljne koliine toplote ovejeg organizma. kako bi mu i daije teoitterature ostafe
kansmntm., Medutim, u riufu nastupaifa ekstremnih ualovu, kadt otganizsm n |e vife
u stesau da uspostav ravnoteu odsvEHjs toplote, oncte nahupaju poreririesp zdrav-
iju, prestsju ptfatn i osseaji, t u kaja:>stimc ookzi i do ussverrja mgamtm. Ovo na-
tupa bilo kod poveanf. ffi msugenj* odavafa toplote eksttcsisaiim alufisjsviina, *&
mo to mancesi.uile nc r&difiite nsiB. Radne ^osobnost oveks t> ovafcvim prilkanm
aagio opsdfi. s naroito kod poveross tempmture c&oline kada csgattom vife ne bu-
de u mogunosti da odaje odgovanguii toplotu m qi sffsdini.

152 VLANOST VAZDUBA I TBMTBRATURA KOE

Pomenut je znaaj koji koe ima u termoreguladji ovejeg organizma-

Ovde je dosta vana mjenica jo t stabiiizadja temperamre koe u zavisnosti vla-
aosti vazduha. Oseaj toplote ili hladnoe ko oveka a ss tim i njegov oseaj ugod-
nosti ii odgovarajuoj sredini zavisi od obro stabiiizovane temperature njegovi,
koe. Zato se i usvaja kao meriio ove ugodnosti temperature oveje koe.
Posle mnogobrojnih istraivanja i merenja temperattire koe u razliirim
stonjims vazuha oic se do zakljuka cte najstabiinije rezultatc u r.ome pogledu
daje temperamra da, koja se inae malo nmjicujt; od srednje temperamre drugih
mesta n oveioj koi. Istovremeno temperamra eia najdcsiednije reagak. aa
pRMnene akoine temperatuie vda msio w ii kod razliitih otobs pri istten ntdovuna,
16

153 K 0U & N A OBAVANJA TOPLOTE CoVB&EG 0ROANIZMA

Ko prorauna zagrevanja nekih prostorija, a naroito onih gde je u pitanju

kretanje znatnijeg broja osoba, moralo bi se uzeti u obzir i odavanje toplote od
strane tih, lica. Na odavanje toplote oveka utiu jo i ove injenice:

veliina fizikog napora

temperatura okoline
brzina vazduha
starost i osobenost lica
Fod temperaturom okoline ne treba uzeti temperaturu vazduha, ve prib-
linu srednju temperaturu kako okolnog vazduha tako i okolnih predmeta, zidova,
tavanice, poda itd.
Toplota koju odaje ovek sastoji se iz direktoe (iii po nekim autorinaa suve ose-
ajne - neposredne) odavane toplote (zraenjem - radijacijoni, sprovodenjem - kon-
dukcijom, strujanjem konvekdjom) i inirektne (posredne, latentne) toplote, koju
ovek odaje isparavanjem putem znojenja i disanja.
Ako se koiiina direktne odavane toplote oznai sa Q, koliina indirektne sa
Qi, onda njihov zbir daje ukupnu koliinu odavanja toplote ovejeg organizma Qu:

\ Q ^ ' Q d ' +Qi \ [W] ( l.l)

Po Berestnefii (Berestneff) data je jedna tabela koja predstavlja odavanje

kohine toplote oveka (po asu) koji je normalno odeven a radi sedei vrlo lak
posao (tabela T 4).
U tabeii su date vrednosti kako za miran vazduh tako i za vazuh u pokretu
sa V = 1,0 m s'1.

T 4 K eliifam top lote io v e k etda)e p ri n m liii teiupePBturBma

Odata Temperatura vazduha C

toplota
W 10 12 H 16 18 20 22 24 26 28 30 32

Pri m im sm vazuhu
V = 0 & 136 126 115 106 98 92 85 77 69 58 47 33
Qi 21 21 21 21 23 27 33 41 49 59 69 81

Q. 157 147 136 127 121 119 118 118 118 117 116 114

Q* 151 141 130 121 112 104 97 87 80 69 55 37

Pri kretsuiju Qi 19 1 9 19 19 19 20 24 31 38 49 61 77
vazduha bm nom
V - 1,0 m s-
Qu 170 160 149 140 531 124 121 118 118 118 116 114
 17

Dijagram na sl. 3_ daje grafiktt predstavu vrednosti gornjih tabela. Ispi-

tivanja su vrsena u Institutu za istraivanje amerikih inenjera za grejanje i kii-
matizaciju (ASHRAE).
Karakteristino je da je zbir odate toplote u granicama izmeu 20" i 28,
na temperaturama prl kojima se ovek ugodno osea, skoro konstantan, odnosno
sa malim varijajama.
Zf praknne proraune moe korisno posluiti tabela T 5 (prema VDI
2078 od 1971). Kao to se vidi i ovde koliina toplote koju u granicama od 22
i 26 odaje oveji organizam iznosi oko 100W, pa se ova vrednost primenjuie
u prorac-umma gde je to potrebno.

0 4 8 12 16 2 0 2 4 28 3 2 3 6
TEMPERATURA VAZDUHA-%^

Sltka 3 Odavanje toplote normaluo ode-

venog oveka u m iru i radin direktna
toplota, Qi indirektna toplota, Qu _
uknpna topSota

Toplota ispaienja od eoveka

Tem peratuta okolne [X ] [ u r j 20 j 22 j 23 S 25 |
i 26
Direktna odata toplota (konduk-
cijom.koavekcijoni i radijacijom.l Qd doW 40 90 85 80 75 70
Indirektno odata to p b ta
isparavanjam Qi do W 20 20 50 60 70 75
Dfcupno odata toplota
(za proiarar nge zbir!) Qn okoW 120 115 115 115 115 115

. -J abek; T .. 6 daje uporedni pregled odavanja toplote ovejeg tela i nekih

grejnih urcaja pod slinim uslovima.
18
T -6 Od*)* taplote zratad em ovefe* 1 dru^ih ffr*Mh * a1
pOVfiffi^ _____ _______ _
Odevanje toplote f m ' :

zraenjem 4* ukupno q

30 60
64000-100000 70000-105000
Gana pe m zraiSsnjem 5000
Obitis; pe za ditettto ioenje 3500
140 -3 0 0 700 - 950
Kaljeva pe 7 0 -1 4 0 450 -7 0 0
35 -1 5 0 4 0 -1 8 0
S S ,* + < ? -* > 3 0 -1 2 0 35-160
Podno gtejanje (25 -3 0 )

Sve veliine oavanja toplote oveka odnose se na osobe prosene mase

(75 kg) i visirae (175 cm).

IS4 ODAVAME TOPLOTE COVEJEG ORGANEEMA POMOU VLAGB

1OTABNE 54ASOM VODENE PARE

Kod nrorauna kKtna-nreaja bolje je uzimati u obzir masu vodene pare

G w l koja (Klgovara sadrini vlage, umesto koUine odate toplote usled isparavanja
Qi. Ona se rauna pc formuli:

_ Q t . 3000 [g h -1] ( 1.2)

G wl

g<fe je f toplota isparavaitja koja iznosi:

71
r = 2495 - 2,26r I [Jkg-1 ]

pri emuje t srenja temperatura povrSine tela ncrm alno odevenog ovrita,

Kod odevenog oveka sa nepokrivenim delovinta tela srednje temperature

povritae su od 25 do 33, p a je r -2430Jkg-1,tj.

1000 (1.4)
G wl = Qt [ g h '1]
2430

Na ovaj nain jedna osoba koja ne radi fiziki, pri mknoni vazduhu i rela-
tivnoj vianosti izmeu 30 i 70% isputa sledee vrednosn koliine vodene pare
u zavisnosti temperature vazduha:

T -7 ...... ....... .
Temperatura vazduha rc] | 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 35 37

tfh -i | 31 31 31 31 34 40 48 60 73 88 102 150 160

Koliina voene pare G
 19

Pri vianosti veoj od 70% i vioj temperaturi okolnog vazduha ispuStanje

vodene pare od ovejeg organizma gotovo prestaje dok kod vianosti ispo 30%
i niih temperatura izvanredno raste.
Vidi se iz tabeia T 5 i T --6 da je odavanje toplote ovejeg organizma u
temperaturskom razmaku izmeu 18 i 28 oko 1200WS a pri niim tempera-
turama ukupna koliina topiote koju odaje organizam je u porastu. Meutim zapaa
se da je odnos irektno i indirekmo oate toplote promenljiv tako da u temepera-
turskom podruju od 10 do 16 u kome koliina direktno oavane topiote skoro
linearno opada sa poveanjem temperature okolnog vazduha, indirektna koliina
topiote je konstantna a sa daljim poveanjem temperature ova koliina toplote prog-
resivno raste postiui svoj maksimum u podrujU temperature okolnog vazduha
koja odgovara temperaturi ovejeg organizma. Ravnomemost smanjivanja odnosno
poveanja ovih dveju koliina toplote naroito dolazi o izraaja u podrujiroa u
kojitna }e njihov zbir konstantan, tj. od 22 do 28.
Tako isto i odnos sastavnih koliina toplote koje ine direktnu toplotu, odnosao
toplotu odavanu konukctjom, konvekcijom i ladijacijom, pod razMitim uslovima je
pronnsnljiv.
Ako se oznai topiota odvedena konvekcijom sa Qkv a zraenjem odvedena
sa Q zn onda e biti:

(1.5)

gde je <** koeficijent prelaza toplote konvekcijom

ocZT koeficijent prelaza toplote zraenjem [Wm 2 K 1]
A ~ spoljna povrina teia, jm2]
temperaturska razlika izmeu okolnog vazduha i srednje tem-
perature tela odnosno odela [C]
At z temperaturska razlika izmeu povrina zidova i tela onosno
odeia [C]
Ako je temperatura zida jednaka temperaturi okolnog vazduha (na primer ko
ustaljene letnje temperature), onda gomji izraz dobija prostiji oblik (jer je AH =
= A*):
Qkv ^ otJbti
(1.6)
Q ir otzr

Sa otkv = otnr 4,5, takoe je i Q_kv = Qzr tj. obe koliine toplote koje se odaju
i konvekcijom i zraenjem bile bi jednake.
Ako je naprotiv temperatura zida manja nego okolna temperatura vazuha
to je opet najei sluaj zimi, onda se gornje brojke znatno menjaju. Ako se, na
primer, uzme za zimske prilike unutranja temperatura = 20 a srenja tem-
peratura zidova manja za 2,5, tj. 17,5 i ako se dalje rauna srenja povrinska
temperatura normalno odevenog oveka tn po formuli Bedforda onda je :

t% = 12,5 + 0,67 j (1.7)

gde je tu srednja temperatura okolnog unutranjeg vazduha

20

tn = 12,5 + 0,67 20 = 26
Qm = 4}S (26 - 20) = J L ^ 0}7
Qzr + 5 (26 - 17,5) 8,5

Iz poslednjeg odnosa id a a <2fej = 0,7 Qzr- Je Qzr - 1> ie Qkv >7> Pa

je 0 ^ , + Qlr = 1,7. Prema tome od ukupne odaie toplote na konvekdju dolazi'.

_ _ J 2 + B___ = J L L = 41% 40%,

Q tv Q * i>7

a na zradenje

___ O ? ----- = - J = 59% 60%.

Qfct> + Q zr ^>7

Iz ovog primeta se vidi da odate toplote konvekcijom i zraengem, iako u veini

sluajeva priblino podjednake, ponekad mogu pokazivati osetne razlike. Za srednje
viednosti vai sledea tabela:

Saspod ela ukupne toplote koju odaje ovek, nonnalno odeven,u m iru ,
pri ssepjoj temperaturi i vlanosii
% od ukupno
Nain odavanja toplote | 1 1 odatetoplote

35 35
Konvdrjom sa sprovodenjem 35
ZraEenjem 35
18 18
Isparavanjem 6
6
Disanjem 6
Usled ishrane i dr. 6
UKUPNO: 100 100

Ove vrednosti se ne mogu uzeti uvek za definitivne, utoliko pre to postoji

bitna individualna razlika kod ljudi kao: veliina, pol, rasa, odevanje itd. Naroito
nije tano ni utvrdeno koliko utie, kako je reeno, i relativna vlanost na odavanje
toplote oveejeg organizma a pokazani primeri su rezultati ispstivanja koja su vrsena
pri srednjem stepenu vlanosti. Novija istraivanja ozvoljavaju da se veruje da
su ukupna odavanja toplote manja od gore izloenih vrednosti. Ipak se sa omm
to je reeno dobija jedna jasnija slika kako telo reaguje na promenu tem perature
i kakav uticaj na organizam imaju ove promene a za proraune klima ureaja se
mogu sm atrati ovoljnim.
 21

16 P O D R U C jE U G O D N O S H

161 R A S PO N T E M P E R A T C R E I RELATTVNE VLANO STI

ovek se relativno lako prilagodi spoljnjem klimatskom stanju irih granica

ali ipak postoji izvesno ue podruje ugonosti u kome se najprijatnije osea i nje-
gova aktivnost dolazi do najefikasnijeg izraaja. N eka stroga granica ovoga podruja
ne m oe se prezirati jer mnoge injenice na to utiu, kako je ranije pom enuto:
individualnost, navike, poreklo, odevanje, starosi, goinje doba, vrsta delatnosti
i dr. M ogu se dati samo prosene vrenosti stanja u kome se Ijudi najugodnije
oseaju sa izuzecima oko 5%. etiri elementa stanja su od bitnog znaaja; tem -
peratura t vlanost vazduha, prom aja i tem peratura okolnih zidova. T em peratura
i vlanost vazduha sredine od posebnog su znaaja i njihov uticaj je ovde detaijno
izloen i rezultati slue kao osnova za projektne zahteve. D ruga dva tem pera-
tura zidova i strujanje vazduha (promaja) vie spadaju u domen klimatizacije i
vazunih postrojenja pa e o tom e biti vie rei u odgovarajuim odeljcima, dok
drugi elementi kao to su istoa vazduha, mirisi, stanje elektriciteta itd. nisu od
presudne vanosti pa se kao manje znaajni mogu u veini sluajeva zanem ariti
prilikom tretiranja sredine u veini objekata. K hm atizaja vazduha takoe obu-
hvata njegovo tretiranje i u ovom pogledu.
Ispitivanja o uticaju ovekove sredine na njegovu ugodnost a tim e i na njegov
efekat rada najobimnije su vrenii u Sjeinjenim amerikim dravama (In stitu t
udruenja amerikih inenjera za grejanje, hlaenje i klimatizaciju ASHRAE)
a zatim u razvijenim evropskim zemljama (Danska, Francuska, Nemaka i dr.).
Sva ova istraivanja pokazala su a ugodnost oveka prvobitno zavisi od ternpe-
ratu re i relativne vlanosti vazduha njegove sredine. D ruga generalna konstata-
cija je da su iniviualne granice ovih uslova veoma uske, tj. da je kod 95% ispi-
tivanih razliitih osoba i pri razliitim usiovima rastanovijena vrlo uska granica
ugonosti u pogledu tem perature i relativne vianosti vazduha tako da se ovi re-
zultati m ogu prihvatiti i generaiisati sm atrajui ostalih 5% ispitanih lica kao
izuzetke,
R ezultau ranijih istraivanja u SAD pokazala su da je u pogieu tem pera-
ture sredine za ugodnost oveka bila 22 do 26 (zaokrugljene veliine Farenhaj-
tove skale od 7278F) p ri relativnoj vlanosti vazuha od 50%. Pri ovome treba
im ati u viu navike Amerikanaca da u biroim a pa i u pogonima lake inustrije
obavljaju posao na svojim radnim m estim a u kouijama kratkih rukava bez obzira
na godinje doba. Ovakva odea bi odgovaraia otporu toplotne provodljivosti od
0,5 do 0,6 cloa a aktivnost oko 1,1 meta.1)

l) Usvojena iedinca termikog otpora oee je o l cloa (ita se ,,k!o od engleskog

ret dothing odea) = 0,155 n r K W.
Srednje vrednosti jedinsce clo za razliito odevant'e u m s KW" su:
nago te b 0
vrlo laka odea koSulja bez rukava 0,08
Koulja dugih rukava, laka odea 0,11
Kompletno radno oeio 0,12-0,16
Tea radna odea 0,19
Normalna odea i ogrta (mantil) 0 2 3 -0 ,3 1
Zimska odea s kaputom 0 ,47-0,62
Jedinica za aktivnost od 1 meta odgovara lakem radu oveka u sedeent stavu.
22

Oigledno da variranjem odee moe se temperatura ugonosti menjati

u izvesnim granicama. Priblina zavisnost temperaturske promene od 1 je oko
12,5 doa. Relacija bi se mogia izraziti relacijom:

I clo = 3,5 - t (1.8)

8
Ova promena odee bi se mogla primeniti priblino u temperaturskim gra-
nicama od 16 o 28 inae ako bi se teilo za korekcijom kod niih tem peratura
npr. o 8 trebalo bi uzeti odevanje prema 2,5 doa ali usled hlaenja ruku prj ovoj
temperaturi ne bi se mogao obavijati neki lakSi (1,1 met) rad ni sa ovom odeom.
Ako se uzme u obzir da se u razvijenim zemljama, poglavito u SAD, samo
za podeavanje ugodnosti oveka utroi preko 30% o ukupno utroene energije,
onda je jasno zbog ega se pojavom energetske krize podo razmatrati kakve bi
se m ere mogle sprovesti radi smanjenja ove ogromne potronje i kakve bi zakon-
ske propise trebalo u ovom smislu doneti da bi se ograniiie temperaturske mare
u zimskom i letnjem periodu. Po nekim ispitivanjima varijacija tem perature od
1 regulisanjem odgovarajuih ureaja (zimi smanjenjem a leti povienjem) doneia
bi oko 5% utede energije kod tih ureaja. U SAD gde je izrazito mnogo vei broj
ureaja za grejanje i kiimatizaciju, kao t najrazvijenijoj zemiji sveta, ovo rasip-
niko troenje energije u ovom domenu nije samo posledica navike ve se ima ne-
nametijiv utisak da tu igra ulogu i veliki pritisak kompanija za distribuciju ener-
gije i za proizvodnju opreme. Kako bi se inae moglo shvatiti da se mnoge prosto-
rije zimi zagrevaju i do 27, a leti se rashiauju i ispod 20. Isto tako i u pogiedu
vianosti vazduha, na ije reguiisanje se troi vika kolitna energije, ve se raz-
matraju realne granice od 3570% da se ozakone jer ne remete ugodnost oveka
pri radu. Ranije granice su bile 5060% ijim proirenjem bi se takoe postigie
ogromne utede.
Pratei ova zbivanja u svetu trebalo bi izvoditi neke zakljuke i sprovoditi
neke korisne raere i u naoj Zemlji. T u se radi o onoenju standarda (JU S) i o
propisima radi ogranienja maksimaine temperature grejanja po ustanovama,
birohna i preduzeima. Ovo bi se primenjivalo kako pri izradi projekata tako isto
i u ekspioataciji. Nije redak sluaj a u sezoni grejanja naiu vrlo visoke tempera-
ture, ak nepodnoljive, u nekim zgradama i objektima. Ako su nainjeni i neki
propusti prilikom projektovanja u eksploataciji nije teko suziti granice tempera-
tura strunijim reguiisanjem, odravanjem instalacija grejanja i ako je potrebno
irnrrenjem izvesnih izmena i dopuna koje bi se ekonomski isplatile. Nesumnjivo
da bi se i kod nas u ovom smislu mogle postii znatne utede u energjji. Ovo predstavlja
imperativ u sadanjoj energeticcrj krizi.

162 OSTALI UTICAJI NA UGODNOST ODNOSNO AKTTVNOST OVEKA

Pored napred pom enutih injenica ovde se navode jo neki rezultati ispiti-
vanja koja su vrena da bi se ustanovio uticaj dnevnog ritma, buke, boja i elektro-
statikog poija atmosfere na ugodnost i aktivnost oveka,
Dnevni ritam, tj. raziiitost oba tokom 24 asa, zatim buka i boje nemaju
nikakvog praktinog uticaja na term iku ugodnost oveka a samim tim i na njegovu
aktivnost.
to se tie uticaja elektrostatikog polja atmosfere ispitivanja su jo ts toku
i za sada nema odredenih rezultata.
 23

Neiki aguran i jednosfavan naiHn za mererge ugodnosti sredine ili jedan jedini in-
stmmeat za ovu svrhu joS njje definitivno u upotrebi u tehnici grejanja i klimatizacije.
Ovo se sgumpe postie merenjem s vife inistrumenata pomodu ega se dolazi do pome-
nulih omovnih veliina: temperature vazduha, temperature zidova, vlanosti vazduha
i njegovog kietanja picrnJtje.
Osnovni instrument je kambinovan suvi i vlani termometar.
Naikompromis u ostvarenju ugonosti oveka preana izioenim rezulta-
tsma istratvanja primenom tehnike greianja i klimatizacije ali sa minimumom
utroska energije to je zadatak koji oekuje inenjera termitehnike kako pri iz-
boru projektnih zahteva tako isto pri izboru ogovarajueg sistema koji treba pri-
memti u svakom konkretnom sluaju.
Pre prelaska na materiju koja e posluiti da se ovi problemi refe na optimaian
nain, radi iasntie predstave dotai e se teonjski osnovi prenofenja topiote kroz raz-
M te sredine i pregradne zidove.
 ODELJAK II

2. OSNOVI PRENOSA TOPLOTE

21 UVOD

Radi obezbeenja grejanja jednog objekta, potrebno je najpre utvrditi ko~

liku koliinu toplote je potrebno uneti na jedan najpoesniji nain a u najnepo-
voljnije oba goine, tj. pri najveim gubicima toplote. Ovi gubici zavise od spolj-
nih meteoroiokih i klimatskih uslova za pojeina rnesta a zatim i od same vrste
objekta usled ega se moraju za svaki objekat zasebno i raunati. Proraun ovih
gubitaka je veoma sloen posao i treba ga to tanije izvriti uzimajui u obzir
sve specifine elemente kako u pogledu m esta na kome se objekat naiazi tako i u
pogiedu njegove konstrukcije. Ovaj proraun ne zavisi od vrste sistema grejanja
koji e se prim eniti ve tek posie svretka prorauna treba izvriti analizu prim ene
onih sistema grejanja koji bi ve prem a konstrukciji i nam eni objekta mogli doi
u obzir.
Pre prelaza na direktno prouavanje prorauna gubitaka toplote osvrnu-
emo se na principe prenoenja toplote, koji se inae prouavaju u odgovarajuim
disciplinama.

22 PR EN O EN JE T O P L O T E

Proces prenoenja toplote nailazimo u tehnici grejanja i kiimatizacije u m no-

gobrojnim primenama. Iz zagrevanih zgrada na prim er, toplota se prenosi u slo-
bodnu atmosferu. Veliina ovih gubitaka je veoma merodavna za izbor sistema
grejanja. T ako Isto i odreivanje povrine grejnih tela radijatora, kao i veliine
odnosno kapaciteta kotlova sigurnije e se izvriti ukoliko se bolje poznaju zakoni
prenoenja toplote. U mnogim sluajevima pravilna prim ena ovih zakona om ogu-
ie inenjeru da pobolja racionalnom koncepcijom, procese izmene toplote a sa
tim i da povea efekat grejnih povrina sa istim materijaiom odnosno trokovima.
Poznavanje ove materije takoe se u m nogome koristi kad je potrebno spre-
iti odvoenje toplote vrenjem racionaine izolacije obuhvatnih povrina. U osnovi
principi prorauna ko oba sluaja su isti.
Ove e se ponoviti samo najpotrebniji osnovni zakoni i obrasci, dok za
ublje studije prenoenja toplote postoji vrlo opsena literatura.
26

N a prvi pogled proces izgieds jenmtavan feudui t se topiota prenosl od

predmeta vie temperature m predmet nie. U stvari preces je vrlo sloen i esto
teak da se i matematiki. postavi. Da postavimo razliku odmah J2aneu 3 osnovna
sluaja prenoenja topiote, a to su:
Sprovoenje (kondukdja), To je prenoenje toplote u unutranjosti nekog
tek preko igegovih sastavnih estica, pri emu ne postoji nikakvc meusobno
kretanje tih estica (vrsta teia).
Smtjanje (fmvekcija). Prenoenjc topiote kretanjem estica tela u gasovitom
jii tenom stanju.
Zra&enje (radijactja). Prenoenje topiote s jednih mt druga tela energijorn
zraenja bez direktnog dodira.
Prenoenjc toplote sprovoenjem (kondukcijom) se pre svega vri samo kod
vrstih teia.
Prenoenje topiote konvekdjom je ko tenih i gasovitth materija a _pi'0 -
nzrdkovano je bilo sopstvenom raziikom u temperaturi ili gustini bilo razlikom
pritiska postignutom prinudnim putem. Prvi sluaj je slobodno a drugi prvmdno
strujanje.

221 PEELAZ TOFLDTE

Cesto se topiote konvekdjo'Ti prepHe n zraeigem. Takoe je tritaa

femena toplote kqja se vri izmefiu vrstih zidova i teaosti iH gasova koji su iguna
obuhvaeni. Ovaj nain izmene topkrte naziva p re te toplote.

222 PR O LM TOPLOTE
Ako se toplota iz jednog prostora iii od jedne tenosti prenosi u aiugi pro-
stor ili tenost kroz neki zid, kojim su razvojeni izmeu sebe, onda je re o proiazu
topSote. Ovi razdvojeni zidovi, koji se u proraunima izmene toplote kod radi-
jatora ili rashladnih povrina uzimaju u bbzir jesu u stvari zidovi, prozori, vrata
i ostali otvori na zgraama, kod kojih se proraunavaju gubiri toplote. Pri ovome
kretanje toplote treba deliti na tri deia, naime prelaz toplote od zagrejanog pro-
stora n& njegove unutraige povrine, zatim o umstianje do spo^aia^e povrfine zids
i nzjzad jo jedast prelaz topiote o ove spo^aSnje povriine zida na hladan prostor na-
po^u. Obmut smet kretanja toplote bio bi kod hla8eqa prosterija.

223 SPROVOTEB3JE T O PL O T E (KONUKCIiA)

Sprovoenje toplote u jenom vrstom telu prostog geometrijskog oblika,

obino se pretstavija matematikim putem bez naroitih tekoa, ukoliko tempe-
ratura ostaje bez promena za izvesno vreme, (postojano ili. stacionamo strujanje
toplote). Sve pretpostavke su doputene u pogiedu obrade i potrebne tanosti
zadataka koji se buu ovde prouavali.
Za tennotehnike proraune o naroitog znaajs je sprovoeaje toplcrte
a stadonamom stanju kroz ravne i cilindrine zidove.
 27

223-i Spimaenje toplote kroz mvm zid Najpre fc se ntm iateti vei zid hsMnogenog
sastava i paaishife spagnih poOTfeis k-oi kcji starji toplota (sMks 4). Temperature
pofflffait dda sa tm i tm . Deb|in& zda je 0. fhvmirts zida kroz kcju stngi topiota je
A , Temperature okolim ss jedne i druge strane zida su t t i t%. Kofihut topiote kqa
proe k m povriinu zida^l na as iznosi:

e * - (tsBl fu) [WJ ( 2.1)

Vidi ^ da je koliina toplote koja prolazi ktos zid propordonaina povriini zida
i laziici temperature povriine zida, dok je obrnuto propcrtionalna deb|int zida,
Kosficijent X predstavlja koefkgent toplotne provod^ivosti materala zida. Re-
Savanjem jednafime (2.1) po X vMi ae da je dimenzga ovog koeficgenta Wm" K_ l .
Kada re u jednaini (2.1) staviA = lm *, = l m i tm - tm = 1K, dobfa se X - Qh.
Prema toaie koefic|it X se moe dsfmisati kso koliina toplote kojt proe za jedi-
nicu vremeim kroz 1 ms povriine sloja nekog matergala deb(ine 1 m pri tempemturskoj
razitci obeju povT&na. zida od 1K. K oeficfent toplotne prcsvod(ivosti za isti matergal
meren pri osetnjjim temperahuritim razl&ama nge isti, ali u izvesnim maiiim tempem-
turakim intervalima moe se za proraune smatrati da je konstantsn. tako da tempera-
tura kroz zid lineamo opada u smeru stngarga toplote.

Sli&e 4 Prolaz toplote kroz SHkitS Prolaz toplote kroz

homogenn ravnu ploc vtteslojnu plou

iz googeg teraza vidi se ds je temperatur&s razlika povriina zkte proporeion&kjii

odnosu: 5/X, kcji se naziva otpor topiotnq propust|ivoeti sioia,
\
RedpronE vrednost ovoga izraza m oteteavg st A = i n s a v i se t a p b t m
pfcpustftvost skja [W m 'J K 1j. *
Ako se radi o psolazu topiote, fcso- vife skgero, na primer, tri sk |a (sBka S) |i
e koefic(enti topkjtne provod|ivosti Xj, Xj s Xs, ebljtete St ,B^ i S$, &temperature
ns gtaaiSnfa; povrinama siojeva t ' i f \ onds za 1 askioz svaki sloj profie ists koKi-
ns topiote i to:
28

t") A I- j4 [W] (2.2)

i Ql> =
01

Iz jedtiaina (2.2) dobija se

Si i t ~~ ttfft Qh (2.3)
t' = Qk t - t " - Qh A
AXt A \*

odakle izlazi:
Si Ss _ 831 (2.4)
! (ta i - t') : ( t ' - ") : ("
S Xi X2 Xa [

Sabiranjem levih i desnih strana jednaina (2.3), bie:

(2.5)

o tp o r p ro p u stljiv o sti Uvoenje tennikog otpora propustljivosti

223-2 T e rm i k i
1/A [m K V -1] u proraun ima praktinog rnaaja, jer kod vtSeslojnih ztdova uku-
pan otpor propustljivosti je ravan zbiru pojedinanih otpora, dakle:

1 = i* + h + i* + . . . + - [ m 'K ^ - 1] ( 2.6)
Xi M ka _____ h

6} 82 $3
Za tri sloja termiki otpor propustpvosti je + -r~ + * 1 zame-
Aj A2 A3

Qk , odakle se dobija;
nom u relaciju (2.5) izlazt t m - t m A

(2.7)
IQ h = A % s) ^ j

Kada se u jednaini (2.7) stavi tm - t = 1K, jl - lm *. brojno je A = Qfc.

Prema tome toplotna propustivost sloja X predstavlja koflinu toplote koja u jedinia
vremena profle krozjedinicu povrine kada je razlika temperature povrine zida IK.

Primer 1. T reba izraunati gubitak toplote kroz jaan spoljni zid povriue A = 16 ms
sa tempetaturom unuttanje povrine twt = 15 a spoljanje od = 5. Debljina zia je 0,3 m.
Koeficijent provodljivosti j t X = 0,7.
 29

0 ,7 -4 ,1 8 7 k J h - ^ m - K '1 16ma (1 5 + 5 )K ^
Qh ~ *u>J) 0,3 m

7 -4,187 -16 -20

k lh " 1 = 3126,2933 k Jh "1 = 3126 - 0,28 W = 875W
3

Primer 2. Dodatkom jedne izolacione ploe od 3 cm debljine sa X = 0,08 poboljava

se to p b tn a zatita u primeru br. 1. Izraunati gubitke toplote pri istim temperaturama spoljnih
povrina zida.
Termiki otpor propustljivosti u ovom sluaju iznosi:

1 _ 0,3 m 0J)3m _
~A 4J87 -0,7 kJh"' m"1K"1 - 4,187 0,08 k Jir1 m"1 K'

= (0,102 + 0 ,9 0 )------------------ = 0,192 m1 hK(kJ)'1 =

kJh *
= 0,192* 3,57 = 0,685 mi KW1

Na osnovu jednaine (2.7) dobiia se Qh = kJtn-1 h"1 20K 16 mJ = 1667kJh"! =

= 1667 -0,28W =467W .

Odavde se vidi o kakvog je znaaja jedna izolaciona ploa za spreavanje top-

lotnih gubitaka.

223-3 Sprovoenje toplote kroz cilindrian zid (zid cevi). Posmatrae se cev vee
duine krunog preseka sa debelim zidom, kroz koji struji topiota iz nekog toplot-
nog izvora preko nekog toplotnog fluida. Na duini L cevj zanemarie se gubici
kroz krajeve. Temperature spoljne i tmutranje po-
vrine cevi su twi i Toplota koja dolazi iznutra
ukoliko se udaljava od centra struji kroz sve veu
povrinu. Dijagram opadanja temperature nije vie
prava linija, Za jean vrlo tanak elemenat cevi pre-
nika D i ebljine V* dD i za temperatursku razliku
dt, strujanje toplote prema jednaini (2.1) bilo bi:

X
dQh = - - D tc L dt ( 2 .8)
1/2 dD

znak minus dolazi usle opadanja temperature po-

rastom prenika (sKka 6).
Slika 6 Pi-olaz toplote
Transformajom i integracijom ovog izraza u kroz cevi
granicama od D , do Ds, dobga se po apsolutnoj vrednosti
,
1 2 \ 7 tL ( tm (ipj) L tim)
2 \ir L( t m ^tvl)
J dD
D
InD i /nD i D-
D
30

akte:
2 tt (2.9)
L Uwi tW2l) [W]
k7 a '
n ^
Di

Umesto rjovrine A i debljine zida S pojavijaje se u ovoj jednaini pored dume

L jo i prirodni logaritam odnosa Dzilh. Temperaturska knva je logaritamska
Hnija.
Kod relativno male razlike izmeu spoljanjeg i unutranjeg precmka cev;
D x4-Z)2
izraz obija vrednost jednaine (2.1) stavljanjem srednjeg prenika Dm - j
Odstupanie ie na primer za odnos DzjDi = 1,5 nekih 1,5% za DnjDi = 2,0, 4%
itd. Ali kod izolovanih vodovamalih prenika ili vee debljine potrebno je raunati
sa srednjim iogaritamskim vrednostima,
Ako se izmcri gubitak toplote jedne izolovane cevi, onda se iz poznate unu-
tranie temperature zida twi i koeficijenta sprovoljivosti toplote X pomou jena-
ine (2 9) oredi temperatura povrine Ako se izmere obe temperature kao
i koliina toplote onda se pomou jednaine (2.1) izraunava toplotna provod-
Ijivost cevne izolacije.
Na slian nain kao i za ravnu plou rauna se i koliina toplote koja proe
na sat kroz cev, koja je sastavljena iz vie slojeva razliitog materijala, pomocu
izraza:

~~j^ ^ L {twi [W]

Q
'i , , 1 / ln
TT + T 1,1 D An D -1
Xi D X2 ( 2.10)

gde su D' i Z>" spoijni prenici slojeva i odgovarajui koeficijenti provodljivosti

toplote Xi, Xa . . .
U tabeH T - 9 dari su koeficgenti toplotne provod|ivosti za izvesne mater|ale.
Vidi se da su ovi koefirfjenti nsjvei kod metala. Kod veine metala oni su proporcio-
nalni njihcvcj elektrincg provod|lvosti.

Kotfidjoit proTOdiPvosti top lo te X [W m_1 K '

T -9

350 Topiotrsj izoktori 0 d 7 -0 3

Bakar Vazduh 0,06
Aiuminijum 230 - 200
6 0 -3 5 Voda (100 10) 0,67 - 038
Gvoide Giicerin 0,28
Priroan kamen 23 - 1 3
2fi - 0,9 Alkohol 039
Beton (nabijen) Zejtin uije 0,14 - 0 3 3
Beton (poroson) 0 3 -0 ,4
Staklo 03
 31

Za gmevinske materijale vrednosts ovili koeficijenata su ti proseku 0,5 do 0,2

u zavisnosti, strukture i poroznosti. Ako su u porama vazduini m ehuri, i ukoliko
su oni vei i pravilnije rasporedeni, utoliko je manja provodljivost materijaia.
Za izoiatore (toplotne) smatraju se materijaii sa koeficijemom provodijivostj
ntanjim od 0,1.
T enosti uopte imaju manje koefidjente toplotne provodljivosti od vrstih
teia, a gasovi jo m anje. Kako je k oefidjent provodljivosti vode oko 0,5 a vazuha
0,022, onda e porozni materijal, kada su vlani, imati mnogo veu provoiji-
vcst topiote nego kada su suvi, poto se u pore uviai vlaga u m esto suvog vazduha.
G o m je vrednosti vae za obinu sobnu tem peraturu. Inae skoro za sve
materijale koefidjenti provodijivosti toplote poveavaju se sa tem peraturom ,
Zato se kod prorauna izmene topiote uzimaju koefidjenti koji vae za srednje
tem perature. (U tabdam a e biti dati koefidjenti provodljivosti toplote jo i za
druge materijaie i izoiatore).
U asopisu Kgji br. 2 /7 8 pokazan je deta|an proraun deb|ine optimalne izdadje;

23 PRELAZ TOPLOTE

U sredini u kojoj viada izvesno strujanje izmena toplote se poboljiava re-

iativnim kretanjem estica. Raunska anaiiza ovih procesa se oteava isprepleta-
njem proccsa strujanja i sprovoenja toplote. Ovo sc takoe ispoijava kod najva-
nije obiasri prenosa toplote a to je preiaz toplote izmeu jedne vrste povrine
i njome pregraene tenosti.

231 KOEFICOENTI PRELA2A TOPLO TE

Izm ena toplotc izmeu jedne povrine ija je tem peratura i jene ogra-
niene tenosti tem perature tt zavisi od veliine povrine A i tem peraturske raz-
like (tp ti). P ri tom e temperatura tenosti se tnenja sa rastojanjem od povrine,
Moe se pretpostaviti da je na odreenom odstojanju od zida podjednaka tem pera-
tura tenosti, fcoja se u proraune uvodi sa oznakom tt- Ako se predpostavi da je
prenesena koltina topiote u jedinid vremena propordonalna padu tem perature,
onda najprostiji oblik jenaine prelaza topiote gias;

j Qn ~ k A ( ip ~ tt) [W] (2 .11)

Vrednost k predstavlja koeficijmt prelaza toplote, koji sari sve faktore koji su od
uticaja na izmerui toplote. Dimenzija ovoga koefirijenta proizilazi iz izrsza.

[W m ', K '1 ] ( 2.12)

A (tp - tt)

Kaa ss u jednaini (2.12) stavij4 = I ms , tp = IK .v id lse akosfijentpre-

laza toplote a predstavfla jednu meni gustine stnijanja toplots po iednom stepenu tem-
psraturke razlike izmeu jedinice povita zida i tencsti. Kod ovog kosfieijents, se
32

ne rai o iziazu fizikalnog zisaeiija r.a 5to upuuje i prihvatanje srednje temperature
tenosti. Ipak, ovaj broj se prihvatakao raunska veKina, jer se izraz: jednaine (2.11)
pokazao u praktinim proraunima kao pogodan i koristan.
Granine vrednosti u kojima se nalaze neki koeficijenti prelaza toplote utvrdeni
ogledima kod izvestuh fluida, date su u narencj tabeB:

T-io

V a zd u h u m iru 4-20
V a z d u h u s tru ja u ju 15 -1 2 0
T e n o sti u s tru ja n ju 230-11600
T e n o sti u k iju an ju 1160 - 23300
V o d e n a p a ra p ri k o n d e n z o v a n ju 7000 - 70000

Kako se vidi razmaci su tako veliki da se svaki empiriki obrazac za proraun

koeficijenta prclaza toplote moe upotrebiti samo za jedno usko podruje primene.

24 U T IC A JN E V E L lC lN E

Koeficijent prelaza toplote zavisi od osobina i stanja tenosti, breine stru -

janja kao i oblika, dimenzija i rapavosti povrma u kojima se-vrt strujanje i pre-
noenje toplote. Kao oznake preseka strujanja esto je ovoljno malo umskih
podataka, na primer za pravu cev krnnog preseka unutranji prenik Du, kod
strujanja okolo ciiindra spoljni prenici, kod savijene cevi jo i poluprecnik kri-
vine jR.
Od osobina isiaterijala vani su koeficijent provodljivosti toplote X [IVnT1K _1 ],
masena koliina toplote c [J kg"'s K "1], gustina p [kg m -3 ] i viskozitet p [Pa s].
Pored gore pom enutih faktora koji utiu na prenoenje toplote, tekoe se
javljaju kod svake teorijske iii eksperimentalne postavke probiema, poto su osobine
materijala zavisne o pritiska i temperature. Radi uproenja kod nekih posmatra-
nja ove se uzimaju kao konstantne vrenosti. Za pojeine odreene sluajeve dolazi
se do matematikih reenja pomou Prantlove (Prandtl) teorije o granintm slo-
jevima ali svakako u formule uiaze vrednosti koje se eksperimentaino odreuju.
Kako vrlo komplikovana postavka ovih formuia oteava primenu u praksi, u op-
tim sluajevima daje se .prednost opitima izvedenim prostijim odnosima. Po-
mou razmatranja slinih sluajeva rezultati opita se sreuju i ponovo koriste u
jednost&vnim obiicima jednaina za podruja odreene vanosti.

25 PRO LA Z TO PLO TE

Proraun prolaza toplote, tj. strujanja toplote o jedne toplije tenosti ka

rugoj hladnijoj, koje su meusobno razdvojene zidom, kroz koji prolazi topiota,
pretpostavlja poznavanje koefidjenata prelaza toplote na povrinama, zatim mere
i podatke o toplotnoj provodljivosti zida. Za postojana stacionama stanja, tj.
kada za izvesno vreme toplotno strujanje ostaje staino, mogu se upotrebiti jednaine
prelaza i provoenja topiote u zidu u svome jednostavnom obliku, jer koliina
toplote koja se prenosi s jedne povrine zida kroz zid na drugu povrinu ostaje ista.
 33
251 ODKESMVAI^E KOEFICIJENTA P S O h A Z A TO PLO TE

t0pi0ta' homgen 1 ~ veliki u

i j , P ,atranu povrsmu A s tok promene temperature oretstavlim r
L L T ^ * T tempCramre tenSti m Pros** izmeu k j i ge v r f f t o
f PW &!l 2146 rC ]> *>* koeficSenti p retet topfe
n o ie " 0 proia2u i j t e a e i n a ( 2 . 1 ) 1 (2 .1 1 ) ,
J 8021 staconan, stanje mogu upotebiti zaproraauti ifedee jem ate-

<2fc <*i A ( t i - t . . ) tw i (2.13)

Q* = Y ' a (t v * **) (2.14)

2 i = a ^4 (tm - tt) (2.15)

i d e J h T T 2 ? >ednaina P?l tem peram rskiiti m lik a ia a i sabiraaiOTi levih

desmh strana, tem petsture zidm b povrina se eliminiu i dcbija se

g.
\ i X as/ A ( 2 . 16}

d k a = * p > * <*> < * ! - . <.<?< ^

Pcto 1/tt oznaava otpor prelaza toplote, taaz u zagradi nredstavKt

r X l^ t ^ T L ! Ib ta n ^ <t a '/ >

+ 1
Oti (2.17)

onda jednaiua (2. i 6) dobp oblik:

! 2* k A ( t i S) [W] (2.18)

Ovo je osnovna jednaina proiaza toplote, gde je:

k = koefijent proiaza topiote tW m "*K "1]
1
x = otP r Prolaza toplote [m2 KW _1 ]

Ako se jednaina (2.18) rei po k, vidi se da k ima dimenzfiu V fm 1 K"! Kada

se u istu jednamu stsvi 4 = 1 m2 * # x tr a u* ^
j m u stan ^ im , f t - - 1K, dotya le fifc = *, ito raaSi dakoe.
34

Oggent ptoim tqplote pd(tsv$8 fcalietnu toplote kqfa u jelnld unoeoa ptoe kros
Jeinicu powtao, kaa ndlka tempsratuKs tenoeti ili pi'tsiora izrasu kojih se vriii
izmeaa toplote tenod. 1K.
RelavMuerrs. po ml&mua tamperaturE i dejeqjem ievih i desnfn otrsaa jodnaiag.
(2.13), (2.14) i (2.15), <tob$a *e:

(j wi) : (ti *) (t )" : (2.19)

i X 08

tj. tetnperaturake razlike deliminih procesa prenoienjo toplote su propordonalne

odgovarajuim otporima. Ova meusobna zavisnost omoguava iznaiaenje teas-
peratura povriina zis kada su obe temperature ti i t* i eiimirJ otpori pornati
Za vSeikjni zid deb|ine 5 t , 64, 6*, i koefic|enata prorod|ivoti topiote h ,
X9, Xg ptmsv^anje rauns premajednaini(2.19), dafe:

1 , 6i , jk
- + + + ( 2.20)
k 1 Xi Xe i

Ukupan otpor prdasa topiote jenak j t xbim otpora prelaaa na oh&m povr-
Hiuma i ukupnog otpora provcdijivosti svik slojeva,
Ako je kcji od ovih slojeva vazuh, onda se ne me uzeti da je otpor toplotne
propuatljivosti 1/X jednak debijini S podeljenoj sa koefidjentom provodljivosti
vazduha Xi, jer sc kod vazdunih slojeva prenos topiote ne vri samo provoenjem.
Otpor proiaza a sa njim i koefidjent proiaza toplote k odreeni su fcoefi-
djentom p r d m toplotej pri erau je vrlo esto odiuujud prelaz toplote na je
aoj strara. Ako bi se eleio da pojaa intenzitet izmene toplote onda treba poboij-
ati prelsz topiote ns straai manjt vrsdnceti , Ovo je vano naroito ze povrme
ograniene gaaovitim sredinama.

P tm m : Zs jesa redijtot koji se sastoji od ilanskt,. liver.og gvoa m, 0,005 m

debiiine zids i x = 40 Wm"1K* , s peipsde skiopu voeuog grejanjs, naittmloji toefidjent
prdez* topiote je % 503, s spoljni k, 10. Delimini otpori su

1
% i - i S 5 * o w ,lo T

1 * 1~ , odnosno
* 0,01%
odj
i
% 40 10000 ' *

i. I 1000 . 1
odnosne 10% od
% 10 1000 k

Kao to se vii, jataa raijatora praktino zavisi od preiaza toplote na u n u -

tranjoj stram,
Pri Mtnfni topiote sc obostranim vsokim koefidjentom p r e te a topiote,
kao na prim er kod predgrevanja voe parom, mofe takoe imati znaaja otpor
topiotne propustiiivoiti grejnih povrSine, T o naroito ima vanosti ksda nastupe
naslage kamescc ss niskim kocficiiearom toplotnc provodijivoets.
 35

251-2 ZM cevL m ttMiaMnioin stM@u za prutet toplote fco jedne kiune oevi unut
r^sjeg preMfcs D ls ^of!$eg prenikg Dt i uine L, er osnoni jeaasSit {2.9} i
(2.13) vaejenaine:

Q% ~ ai D in L (d - laa) [W] (2.21)

m ( 2-22)

Q* m D i 7c L (tw ti) [W] (203)

gde su % i iu* takoe temperature povrine zida, a uzeto ]e da se cw zagfcvst e

mutmnje straae, znzti h > tm > tv%> it,. ^

k8 1 * nmul * odnoo reiavsnjem jedhafifau (2.21),

rWii' tenpefat,ia levfi i d m fii strfmt. tako dobgenih

h te . 2 *
T(L fc Eh
+ J - ^
2\ Di
+
as k) m 4)

odnosiio:

i. (ri ts) [WJ (2.25)

ffiift 2fc 81th '

oavie se aobije jtmSma prolasa tophte

Q Au 2, (fj
rfa) 1 [W] (2.26)

O v d e je ^uvedn kotfkijenat prolaza toplote **, kojj se ne odnosi ae poviiinu vo

na jedim ot duine. I ovde vai zakon da je ukupan otpor prolaza nrvan zbini deli-
mscrnh otpora, s s n o to se ovde pojavljuje preSnik oduosno odnos preniks. Za,
^ a .s *?stoii sloeye: )&lnog iza drugog (u smere strajaajs toplote),
razhcite debljme i koefiajenata provodljivosti* topiote, vtsi kao cspti iasm.
36

[Wm'1K '1] (2.27)

i - + s .i , Z + - L .
aiD i 2X D oa D%

gde je D' spoljni a D unutraSnji prenik jednog sloja iji je koefidjent provodlji-
vosti X,
Jednaine (2.26) i (2.27) nalaze praktinu primenu kod prorauna gubitaka
toplote izolovanih cevnih vodova.
Koefidjenti prelaza i prolaza toplote za neke pregrade koje su u najeoj
upotrebi ati su u sledeem Odeljku III Termotehniki proraun gubitaka
toplote (tabele T 11 do T 16).
Koefidjenti provodljivosti toplote za materijale koji se aktuelno koriste u
graevinarstvu ko nas dati su u dodatku na kraju.
Ukoliko se ukae potreba za koeficijentima nekih rugih pregrada i mate-
rijaia izvah izloenih, treba se koristiti prirunidma izdatih kod nas i na stram,
ili to je jo sigumije, zatraiti podatke od proizvoaa.
 0-

ODELJAK m

3. TERMOTEHNICKI froraun gubitaka toplote

31 OPRDEO

Sistemi m grejaige i igihovi urefiaji tieba kod centiabiih sistema da omogue

dovoljno i ravnomemo zagrevaige ofrjekata i pri rsznovrsnim j ain&mB i perioiima iikd-
nog vremena tako da uskd nekog propusts ne dce o piegteveiga iS nedovo^nog zag-
revanja pc^einih prcetor^a.
Potrebna koliina toplote za zagrevanje objekta zavisi u pogiedu unutrair-
nje klkne od projektmh zahteva s jedne strane a s druge od vrste, veiiine, po-
ioaja njegovog i njegovih elemenata i spoljrdh vremenskih uslova, Ova koiiina
toplote treba da nadoknadi gubitke koji nastaju usied prolaza toplote kroz obuh-
vatne povrine objekta, Proraunavanje ovih gubitaka, to je predmet ovog oeijka,
vrie se pod pretpostavkom da se koiiina toplote gubi prolazom kroz pregrade
i sreinu u stacionamom stanju, tj. da je spoijna temperatura konstantna a tcocte
temperaturska razlika na spoljnoj i unutranjoj strani istog ziaa (% = const.,
twi fttts = const.).
Gubici topiote uglavnom su dvojaki; protozom toplote kroz zidove i ruge
obuhvame poviine i odvoenjem toplote (konvekdjom) prcanajom vazduha kroz
eijene i neeljene otvore procepe. Sa poznatim i relativno tanim podadma
o karakterisrikama obuhvatnih povrina prvi gubici se dosta tano izraansvaju
(zovu se jo i mnumutbm gubid) dok prorauni za drugu vrstu gubitaka (,,m /ti-
tracionf) daju samo pribline rezultate na osnovu prihfaenih pretpostavki o
uticaju vetra i neovoljnog zaptivanja prozora i vrata.
Radi jednoobraznosti prorauna gubitaka toplote koja je potrebna za zagre-
vaaje objekata u pojedinim zemljama usvojene su i ozvaniene odreene norroe
(u SAD ASHRAE, u Nemakoj D IN itd.). Kod nas su poneseni prediozi
za izradu potrebnih normi i u ovoj obiasti 0 U S ) i o njihovog ozvanienja u upo-
trcbi su uglavnom D IN norme. U njima su propisani potrebni pararnetri i veliine
kao temperature, koefidjenti za razne vrste izvoenja i rugi podad koji su o
znaaja za ove praraune.
38

Napreak tehnike izazva i povremenu izmenu i dopunu prihvaenih normi

pa fa treba aumo pratiti.1}
Obiekti za koje su normiran podaci za proraun potrebne koliine toplote
za zagrevante iesu:
zgrade za stanove I ustanove,
trgovaki magacini,
robne kues
kolef
koncertne dvoranc,
sluaonice uionice,
kasarnej ?
hoteli,
radionice, hale
obdanita i dr.
U spedjalne objekte spadaju zgrade koje se rede zagrevaju, zgrade sa pla-
fonima visine iznad 8 m, objekti u zemljij sklonita i sl,
Za ovu vrstu objekata postoje odstupanja od normalnih prorauna.

32 PO A & ZA PRORAUN POTREBNE KOLIINE TOPLOTE

Za proraun potrebne koliine toplote potrebni su sledei podaci:

suuacioni plan zgrajk, no kome treba da je oznaena strana sveta i po
mogustvu pravci udara vetra. Pored toga na ovom planu treba da su ucrtani po-
loaji i veliine okolnih zgrada,
plan osnove z g r a d e sa potrebnim kotama i prozora i vrata,
preseci zgrade sa podacima o lstoj visinl prostorija, visina od poda do
podaj visine prozora i vrata, .
podaci o vrsti sidava, tavemca : krova, naroko ako se tie specijalnog
izvoenja pojedinih radova, da bl se koeficijenti pfolaza toplote mogii izraunati,
podaci o p r o s o r im a : konstrukcija (jednostruki. ,,na krilo, dvostruki),
materijal, veliina otvora krila (ili duina procepa - fuga),
podaci o vratima, sa ii bez praga,
poaci o natnem' prosr.orija ge treba da bude oznaen raspored zagrevanja,
tj. koji je nain i koji su dodad odreeni zs proraun potrebne koliine toplote.
Oznake eiemenata zgrade koje su upotrebljene u primerima:
JP jednostruki prozor UV unutranja vrata
PK prozor na krilo sv spoijna vrata
P vostruki prozor uz unutranji zid
DZ dvostruka zastakljena pregrada s z spoljni zi
JS jednostruki svetlamik PD pod
dvostruki svetlarnik TV tavanica
K R - krov

') U SAD Ameriko udrnfenje ineujere, ea grqai*e. hiaSerie feBmatisaegu (ASHRAE)

pett goine obnavtja izaata propisa koii sc ozvanien za ovu obiast U Svsjcsrsfcoj je 1976,
godke pripremljeno i tek uedavno objarijeno novo iza^e Fropisa za protaun gubitafcs, toplotc
(Rtgies de caloil es deperditious de chaieur").
 39

Pri aserenju ziova, podovs i tavam za uteiu i fcirn usimaju ss iste

meti viskm ndova se tm uzime iste unutreiaja vkins ve visine od sprata do
mmm (tj. spoljna visine). Ze otvore vrste i proEors uzims se zidaraka mere a ns
n raaacsve. ProraftuaaM reacultat se zaokrugljuje sis iO W m #vaku proatorfu.

33 O m O V f, PROEAfifJMA

Prems utvrenlm normnna postoji razlika izmeu gubitaka topiote u je~

dinid vremena Qo jW ] i potrebae koiiine topiote Q* [W ] za zagrevanje
ndce proatorije. Qq predatavlja zbir svifa gubitaka toplote ualed prolaza kroz ave
ukijutve demente pri najnioj usvojenoj spoljnoj temperaturi., Meutim stvamo
pordma koiiina topiote Qu dobija se kada se izraunata veHina 0$ uvea fakto-
rom Z, kojtai se izrdtevaju uticaji m poveanje gubhaks toplote. tako da je
Qu * j2 *%
gde je
2 = 1 + Zf 4- Z a + Z s
Ovi eastsvnl faktori kojl. oznaavaju odgtke na neto izraunetu kaiiinu topiote
Qs predatavljaju:
Zp odatak usied preki.da zagrevanja objekta
Z a "" doaatait rai izjednaenja uaied hladnih obufavatnih povrins
Z s dodatak usled poloaja prostorije u odnosu n strane sveta
Potrebna koiiim topiote iznosi onda:

S e * Qe (i + Zp + Z a + Zs) IWj (3.1)

34 UBICI U SLBB FKOLAZA TOPLOTE KB.Ol

OBUEVATME P0V R IN E

Za svaku obuhvatnu povrinu jene prostorije kroz koju se vri izmena top~
lote (ili neki njen sastavni deo) delimini gubici toplote Q se raunaju prema za-
kanima o prekzu toplote z& stadonamo stanje:

| Qe=. k A ( t u - h) | [W I (3.2)
gde je :

Q gubitak tojote kroz etement zida jjrortorije [W]

A povrina eiementa [m2]
k koefidjent proiaza topiote [Wie_1K~1]
_ unutralnjs temperfittire prostorije m
tf spoljna ili okoina tanperatura [K]
40

Kada bi biio tM> f# 'oaa bi vredixat obijenB za Qe bila negativna to bi znailo

& mrm gubitte vei obitkz topiote. Ukupan gubitak toplote bio bi zbir poje-
dinanah pbitaka, tj.

Qo - a I [W] C3-3)

Gore om asnu povtinu A moe da itna zid, prozor, vrata, pod, tavanica
i jvafcj dmga pregrada kroz koju se vri izmena toplote. Za dimenzije rashladnih
povrina u proraun se uzima za zidove ista untitranja irina dok se za visine
i.Timc gpratna meta t-j. od poa do poda sledeeg sprata. Za vrata i prozore se
t&koe ne uzima ista povrina ve unutranje arhitektonske mere, tj. od zida
do zida. Za podove i tavanice se uzitna ista unutranja irina i duina.
Pri ovome ako se jedna obuhvatna povrina prostorije sastoji iz raziiitih
elemeaata, materijala ili debljine (to utie na promenu pomenutog koeficijenta
ptolaza topiote k) ili ako se ista obuhvatna povrina granii sa sredinama u kojtma
su razliite temperature, onda se gubid toplote za svaki takav eiemenat povrine
afvtgeno obraunav^u. Na primer, tako se postupa ako se na zidu nalaze prozori, vrato
fU gfj granii deitaiino a nekom unutralnjom pitsstorijom, a deHmino je spoijanji
dzgme,itd.
Koefidjent proiaza toplote k za pojedine obuhvatne pregrade moe se iz-
raunati za tszne sluaj*ve kada se prethodno odrede vdiine , X i S. Ovo je u
prakst rede potrebno jer za mnoge stanardizovane ovakve pregrae postoje eks-
perimentalno utvrene vrednosti koje su prikazane u tabelama raznih tehnikib
prirunika t ubenika.

341 K O E H C S IB tm PEO LA EA T O P L O T E k Zh PR A K T lC fttF U P O T R E B U

3*14 Koefidjenri k m zidove

Tabela T 11 daje vrednosti k po D IN -u za izvesne vrste zidova koji su
ee u upotrebi.

f _O VreinoBt k sidove [Wm", K.'1]

Vrsta zids ebljina zida u cm

----- ' ""

Z&d t>d opeke 12 25 38 51 64 77 90
spoijni, jsdnostrano
omeltcrisaii 3J0 2,1 1,6 13 1.08 0,93 0,81
apoljm oboatrano
om&lteman 2,9 . 2,0 14S 1.27 1,06 031 03
liimtrfinji obostraoo
omfilteris&ii 2.2 U5 1,2 UO 0,82 0,72 0,64
kao prethodni a vazdu?
nom izol. 5 do 12 cm ld6 1,3 IjO 0,94 031 0,73
 41
T - 11 (aastavak)

kao ptetbodai sa izoi.

od plute iii tresets.
ss uoutranje strane
debljine: 2 cm 1,3 1,08 0.93 031 0,73 0,66 03
debljine: 3 cm; 1,00 0,88 0,78 0.7 033 048 043
debljine: 4 cm ; 0,82 0,74 046 03 046 04 038
debljine: 5 cm; 0,71 0,64 048 043 04 036 033

Zid od lafcSeg kamena cm; 30 40 so 60 70 80 SO

spoljni jednostrano
omalterisan 23 23 2,1 14 1,7 13
spoljni obostrano M
omriterisan ~~ 2,7 2,3 24 13 135 14 13
unutra&n)i obostrano
om&lteman 2,2 2,0 1,7 1,6 135 145 145
Zid od teeg feamrss
( > 2 600 (kgmM
spoljni jednostrsno
omalteriEan 3,4 33 2,8 2,6 24 24 23
spoljni obostrano
omalterissn 3,3 2,9 2,7 2,4 24 24
unutranji obostrano
omalterisan 23 2,3 24 24 14 1,7 1,7

Betonsid sad debljine cm: 5 10 15 20 30 40 50

spoljni neomalterisan 4,9 44 3,6 34 2,6 14
spoljni obostrano 24
omalterissn 4,1 34 34 23 24 23 14
unutralnji
neotnalterisan 33 34 23 23 24 14 13
urmtrainji obostratto
omaiterison 3,1 23 23 24 23 1.7 14

Armirano betonski zid

apoljni neomaiterisan 54 4,4 3,8 33 23 24 23

spoljni obostrano
omalterisan 44 3,7 34 24 23 24 14
im utralnji
neomalterisan 3,$ 34 24 2,7 2,3 23 13
unutranji obostrano
omalterisan 34 24 2,7 23 24 14 13

Drveni rid debljine cm; 2 3 5 7 10 15 20

od daaafca spoljni 3JS 34 23 2,0 13 14 04
* ist& omaiterisan
iznutra 34 24 2,2 14 14 14 04
unutralnji malterisan 23 24 1,7 13 14 0,8 03

Z a ruge vrste zidova koji su rede u upottebi k je dat u Dodatku od D - l l o D-18

42

vajcarski propisi uzimaju u obzir razKku tcmperatuni spoljslnjih t una-

tifainjih zidovs pri odreivaniu koefidjenata k tako da su oni raziiiti za ove zidove
istih dimauaja. Tabela T -1 2 pokazuje neke od ovih koefidjenata, pri temu fe
oznaava koefidjent za spoijni sid s % za unutranji u Wm"JK"s ,

ebljim u cm
Vnta zida 6 12 20 25 30 38 51

Suplji d g k nonnalnk 33 23 2.0 I fi 13 13 U

maiter t obe Btrsai.c 1,1 2fi 13 1,4 1.3 14 03
i; 33 23 2,1 13 I fi 13 1,1
' uplja dgla normalna
nemalteruam 23 2,1 W 1.3 U 03
Punfi dgla fc 33 3* 23 23 13 if i 23
nialter t obe atrBne K 2.8 2,2 1,8 I fi 14 1,2 U
cm 30 40 SO 60 70 80 90
Sarno za spoljne zidove
Zid od nrirodnoE kredsjaka K 3,0 23 23 23 IM 13 13

Lske snutraibje 10
pregrade cm l 2 3 4 S 6 7 8 9
Gipssne plote k,: 3,6 33 23 2,7 2,4 2,2 34 2,0 13 13
Paaeii od dr-
3.0 23 23 1.6 W M I fi u 03 03
vene vune hv
rvene da*ke kK 3.1 2,6 2,1 13 1,6 2,3 13 U 03

Za duriBol biokovc ioji ** 5Ve rile 1153 upotrebljavsju koefidjenti k deti su u dod&c
n kraju (D -U do D-18)

Za ukopane d d o v e zidova prostorija koje se

nalaze deiim ino po zem ijom (sutereni) k o e fid jm ti
k se smanjuju u zavisnosti visinske raziike nivoa
H zemlje i podt. ukopane proKorSe (d ik a ? ), Tabek
T 13 pokazuje sm anjenje nominaine vred nosti k
m, svaki metar dubine H.

Slfct?' Ukopaae prvitorije

T -1 5

H(m) kontinaiivtednott 0t6 W u 23 23

i ft-tnsaajen*
vreaost 0,52 0,9 13 13 23
fr
0,46 03 U 1,7 2,0
3 0,4 0,7 u 1,4 13
4 0,3$ 0,6 03 1,3 13
5 8,29 03 0,7 03 23
 43

341-1 Koeflcljcnti k zr vrata 1 prosotv

T " 14 V re d a o e ti k z& w aS m J p ro s s o re I W m 'a K '* |

Vrata:
spoljn*. drvena 4,e
spoljne metainn 6,4
baliconaSta staHena jednosauka
balkonaka staklena dvostmka
sa
umitraSnjE zs
29

Spoljm proeori s'

drveni metgtei
** jenostrano inataJdjeni 5.8 7.0
dvostrukozastakljeni (raamak 6 mm)
vostriikorazniafcmjti (razmaic 12 mm) 3J 4.0
krilo na krilo 2.8 3,7
3,0 34
dvokriini prozor
2,8 3,3
svetiamik jednostavan (spoija)
7, 0
* svedarnik dvostruki (spolja)
iziori (prema izloenosti vetru) 3
7,0 dc 8,0
prozori od udubljenog stakk
V
Unutrahiji prczori
jednostnrid
S
dvostnria
2, 1
prema tavana jednostrufei 4,(
preme tavanu dvostruki
34

K od besprekorae izrae i pri obroni zaptivanju viine * vt Komiol tab d l

T H mogii se smanjiti za 10 o 20%,

341-3 K ocfldjenti p ro lu a toplote zs tavanice I podove

Za podove, tavanice i krovove, kofi m u najCeloj primoai, ko ad|est p f f i t a
toplote k tiaiazi se u tabeli T i. 'Lt istu konstrukciju poda odnosno tvaaioe(koaSci-
jent k je vei pri prolazu topiote navti iii boije reeao pri protazu ptem t hkdsijoj aredinj
(kroz tavanicu) nego pri proiazu nanie { proiaz kroz pod), Ako ae proias topiote
vrS kroz pod preiro hladnijoj prostoriji - (npr, podrum) ondr. ge vrednostl k usimaju
kao za prolaz navife. Za grube proradune u ovom duqju m o p se usseti stedei koefl-
cjjenti proiaza toplote k i& pod odnosao tsvaniou
ProlRE toptote [Wmg K*1]
SV2i< |
sedrvesi po4 i l i v$
blam pcxl (betcs tem co, . , ijg j ^

MeSutim ze taenije prareune koeflcijent k treba uzimati prema odteSenoj me-

Suspratnoj konstrukdji. U siedeoj tabeii (T ~ 16) ukoiiko je koefidjent k dat u viu
tazlomka, brojks u brojitelju oznasva k za p io k z odozdo naviSe (kroz tavanacu), a
u imenitelju z s prolaz odozgo nanie (kioz pod).
Afer. orim eniena m eduspratna konstrukcija, kroz koju se proraunavaju
frmintni m ihici osetno odudara o ovih u atim tabelam af ona se k o e fia je n ti
[w okza top lote'za njih moraju obraunati prema datoj form uli (2.32). P ri ovom e
koeficijente prelaza toplote a uzeti iz sledee tabele T - 1 5 :

Koeficient Otpoi prolaza

piolaza toplote topkite
[ Wm* K"11 a - ' l f V K )
Zs unutrainje strane vertikBlnih pregrada, prozora >=0,125
a* = 8
vrata ziovs

= 0,125
2, tavMiice i podove, prelaz odozdo naviie = 8

2a tavanice i podove, prelaz odozgo nanie = 6 = 0467

Za spoljalnje strane vertikfllnih pregrafi, = 0,043

<x,= 23
prozorftj vrfltfl} zidova l

In d ek s u oznaava da se koeficijent prelaza topiote od n osi na unutranju

(topliju) stranu prostorije, indeks s na spoljanju.

Vresbsostl k [Wrn"! K' 1] sa tavaiaice ifdnosao podove

1. Prosta ttvanica od drvenih gres, pokrivena daskama

a) debljina daske: 2.5 cm 2,44/138
b) debljina daske 3.5 cm 239/1,69
c) debljina daske 6,0 cm 1,49/1,29

2 Tavanica od drvenih greda debijine 26 cm, sa pokrivaem od dasaka debljine 3,5 cm,
w donje sttane oplata o 1,8 cm pokrivena malterom:
__jneduprostoi iapunjen peskom o 10 cm 0,80/0,71
meuprostor ispunjen Sljakom od 10 cm 0,62/037

3 Tavamcs od armiranog betona, bez obloge, sa zavrinim slojem cementt

a) debljina 7,5 cm 3,49/236
b) debijina 10 cm 3,26/2,44
c) debljina 15 cm 2,74/231
20 cm 236/2,09
d) debljina
 45

T - 16 (imntavak)

4. Isto kao i pod 3. sa ubaenom tzoladjom od presovane strugotine iverica

debijina armirano- debljina izoiadone pbe [mm]

betonske ploSe [cm] 15 | 25 35

5,5 2,56/1,98 1 1 3 6 /1 3 1 131/1,34

10 2 ,4 4 /U 6 1,75/1,45 1 ,4 5 /U B
1S 2,09/1,75 1,63/1,40 1,34/1/12
20 1,98/1,69 1 1,51/1,69 1,23/1,16

5. Isto kao pod 3. sa ubaenom izolacijom od plute

debijina armirano- debljina izolacione ploe [mm]

betonske ploe [cm] 5 10 15
7,5 2,56/1,97 1/18/1,69 1,63/1,40
10 2,44/1^6 136/1 ,2 0 137/1,34
15 2,09/1,75 1,75/1,51 1,45/1,28
20 1,98/1,69 1,63/1,40 1,40/1/22

6. Montana rebrasta meduspratna konstrukdja, ispunjena iupljim blokovima, debljine

iznad 12 cma sa zavrnim slojem s onje strane. Oozgo je postavijen:

*
pod o drvenih parket na bitumenu ksilolit, teraco, plo- cementni zavrn sloj
asaka na gredicama ice, plastika

1,28/1,14 1,94/1,63 2/13/136 2,42/1,98

7. Monolitna rebrasta meduspratna konstrukcija, ispunjena Supljim blokovima, sa zavr-

nim slojem s donje strane, debljine iznad 20 cm. Odozgo poploana kao pod 6.

1,09/0,99 137/1,34 1,75/1,49 1,86/137

S. Sitnorebrasta i polumontana meuspratna konstrukcija, sa zavrnim slojem s donje

atrene, debljine 30 cm. Oozgo poploana kao pod 6.

0,93/0,86 1,22/1,11 1,35/1,20 1,42/1,26

Ukoliko se ispod tavanica nalaze izrazito prolazne prostorije, ove koeficijente trebs po-
veati za oko 5%.

9. Pod betonski na zemlji 2,33

10. Pod drveni preko gredica na zemlji,

sa upljinom 1/18
46
341-4 K o c f i c l f e n t i p r o l a z a t o p lo t e k z a k ro v O v e

T - 16 (nastevak) Vrednoci;, k m, ks-ovove

1. Krovovibez oplatc
a) crcp ili taissasti lim n* letvamE bei Mptivanja 11,63
b) crep 1 58 letvama sa zaptivenim spojnicama 5.82
c) staklo jednostavno, 35 mm, zaptivene spojnice 5.82

2. Krovovi sc jednostavnom oplatom preko rogova, drvetia opiata

2,5 csn bez proreda
a) crep na Jetvama bez zaptivanja 2,19
b) ter-papir, lim ili Skriljac ... 2,44
c) sa odatkom plota od piute deblpne 2 cm, it sucne
izoiacije 1,16

3. Krovovi sa oplatom ispod rogova, pokriveni crepom, limom i si.

bez zaptivenih pojnica
a) oplata od dasaka 2,5 cm debijine sa meduprostorom od
rogova 3.14
b) oplata od gipsanih pSota debeSih S cm 3.14
c) kao pod b) sb ispunjenim prostorom iljakom 1,75

4. Krovovi sa oplatom iznad i ispo rogova so vazduinim meu-

prastorom, pokrivtni crepom, iimom, krovnom hartijom iii
Skriljcem, Daske za opiatu od 2,5 cm debSjine
a)unutranja oplata rabic sa slojem od 3,5 cm 1,5?
b) unutrainja oplatss od dasaka 1,8 cm ebljne sa malterom 1,40
c) unutrainja opiata od gipsanili pioa 5 cm debljine 1,35
d) unutrainja oplata od tresetnih iSi plutanih ploda odozgo
omslterisanih 2 cm debljine 0,S3
S. Ravni armirano-betonski krovovi, poknvem krovnom hartjjom

sa oatkom
debljina betonske pioe u cm goli teracs ili
ploice

7 4.19 3,49
10 3,72 3.26
15 3,26 2,79

341-5 Koeficienti prowd|iwti toplote X

Koeficijenti provodljivosti toplote X za materijale koji su ee u upotrebi
dati su u odatku. Kompietni pregledi koeficijenata mogu se nai u prirunicima
(pr. Prirunik za izraunavanje topiotnih gubitaka, D. Greorka, izdanje Gradbe-
riog centra Slovenije) a takoe u standardima I normama (ASHRAE, D IN i dr.).
Svi koeficijenti prenosa topiote se menjaju pri promenama tem perature pa
ukoiiko su te promene od veeg znaaja treba raunati j sa tim promenama.
 4?

34S-6 V u d n h & ao toplotn! isolator i provera n s kondenM ciln

vlage is njegft
Toplotna provodljivost vezduha je veoms niska pa se. on esto upotreb-
Ijava kao topiotni izolator ispunjavajui prostor izmeu dveju pregrada. U ovak-
votrt sluaju ne radi se o obinom sprovoenju toplote ve o prelazu, naroito
kada debijina vazdunog sloja postaje rdativno veiika. U praksi da b i se izbegao
proraun prelaza toplote od jednog zia na drugi primenjuje se tzv, ekvivalentni"
otpor provoenja. Za ovaj otpor moe posluiti sledes tabeie:

T -1 7

Debtjins sloja vazduinog [cm| 1 2 5 10 IS

Za vertikalne slojeve i zs horizon-

telne, kod kojih se prenos vrfi
oozdo ne vitc [W n f K"1] 0,16 0,21 0,23 0,23 0,22
Ze horizontalne siojeve pri prenosti
toplote odozgo nanie [Wm! K ''j 0,20 0,23 0,24 Q2S oas

, Mnogi mo.terijcti i posls suSenjs zgrade zariavaju izvesmi koliimi vlsge. Zbog ovogsa
g i uopstCj treba pfekontrolisgti ds li e u nekoj pfostoriji doi do kondenzacije vlage ns unutffi-
njjm povrSinamft zidova, prozore i dr. Gde postoje u sb v i dts se povee vianost ovo trebs jo stro-
ije tmati u vidu. Radi ovoga trebs odrediti taku rose, tj. temperaturu kada nastupa kondenzacija,
O to u je se tz i dijagrama (pomoni list 1). Zatim treba izreunati unutranju temperaturu
rashladnth povrSina i ako je ona vea od tempcrature koja odgovara taki rose z& odgovarajuu
prostoriju, onda nce doi do kondenzacije viage, Meutim u suprotnom sluaju treba izvr^iti
revizpu u cilju poveanja unutralnje temperature. Temperatura unutralnje povrfine zida se
izraunava iz reiacija

k t,) [Wj (3.4)

fi = ( s) [Wj (3.S)

gde je: f temperatura zia

unutralnja tempcratura proatorije
t spoljna temperatura

35 TEM PERATURSKl P O D A C I

351 tlN U T R A N JA PROJEKTNA T EM PE StA T U R A (U PT) PRG SfTORiJE

Ako se posm atra nonnaino izoiovana prostorija y kojoj je vazduh u mirnoirt

stanju sa stabilizovanom temperaturom (t) i okolni zidovi srednje temperature
tr a, kako je ranije reeno da je temperatura ugodnosti u granicama od 15 do 25
pri relativnoj vlanosu 35% do 70% moe se usvojiti da je:
tv 'h tz
(3.6)
2
48

tj. temperatura prostorije je jenaka srenjoj tem peraturi vazduha i pregranih

zidova prostorije u unutranjoj strani. Ova tem peratura tp naziva se jo i oseajna
tmperatura jer izraava merito tem perature p ri kojoj se ovek ugodno osea, Ide-
alno bi bilo da je f* = t*, to b i se moglo dogoditi u blagim letnjim danima stabilne
temperature izmeu 23 i 25 pri m im om vazuhu. Inae je u temperaturskom
rasponu vazduha od 15 do 25 obino t t = t v (2 do 3) kada se prenos toplote
(fluks) vri kroz pregradne zidove prema hladnijoj sredini.
U proseku se usvaja da je pribiino tp = 20% a to je srednja unutranja
projektna temperatura (U FT). U nekirn zemljama je ranije bila usvojena vea
UPT, npr. u SAD (22), a u Engleskoj manja (18), to je zavisilo od standarda,
navika, kUine, naina graenja itd. U dananje vreme usled energetske krize ten-
dendje su svua da se sa U P T ide to nie.
Unutranja tem peratura se m eri u sreini prostorije na 1,5 m od poda pri
emu treba elimirusati uticaj zraenja.
U PT od 20, ili druga usvojena, treba da ogovara ugodnosti lica koja borave
u toj prostoriji bez fizike aktivnosti. M eutim , ona m ora biti prilagoena mogu-
nosti termoregulacije prisutnih osoba, tj. treba voditi rauna o njihovom broju,
aktivnosti itd. Takoe se mogu predvideti nie tem perature za prostorije u kojima
se ijudi zadravaju manje vremena. Zbog ovoga su za U P T usvojene norm.e za
razliite prostorije i aktivnosti. U tabeli T 18 izloene su U P T od kojih su poje-
ine preioene da se unesu u JU S Standarde.

T -18 Unatranje projektne temperature

1. Zgrat sa stanovanfe C
prostorife za boravak. tpavae sobe, trpczariie +20
kujne + 18
predsoblja, hodnid, stepeniSta bez prozora, WC + 15
stepeniSta ss prozoritna bez spoljnih vratft + 10 do + 15
kupfttiia sa i bez WC + 22 do + 24
. vetrobrani + 5 do + 10

2, ko k
Uionict za omladinu iznad 15 godina, sobe za tehniko
VESpitanje + 18
uionice za omiadinu ispod 15 godina, muzike uionioe,
otftonice, bibSioteke, sobe za vebanje, sale za konferen-
dje, fcabineti, aministradja +20
tipezarije, garderobe, prostorije za odmor + 18
spremiSta za uila, hodnid, prolazna stepeniSta, toa-
leti i WC + 15
vetrobrani + 10
ghnnastike vorane, hodnid, svlaionice + 18
dvorane za gimnsstiioi i atietiku + 20
dvorane za igre + 15
umivftonid + 20
kupatila s tuSevinia + 22
plivaiti bazeni (v, pod sportske vorane)
arabulante + 2 2 do + 24
deje jaslice + 22
deji vrtid + 20
WC za decu + 18
 m
T 18 (nastavak)

3. Balmce, Domovi gdravlja, staraZki domovi (ukoliko niie

orukije odreeno) !
bolesnike sobe, spavae sobe, iaboratoriie jm isoiti-
vanja, hodnici, WC
hirurjko odeljenje +22
+20 do +25
operadone dvorttne
boiesniki WC +20 do +30
kupatila +20 do +22
gimnastike dvorane za terapiju +22 do +25
prostorije za pomono osoblje +22 do +24
kujne, perionice, pomone prostorije, hodnici +22
sustomce rublja + 18
+ 4 5 do + 5 5
4. HoteU, mottli, pansioni, gostiomce, restoram', bifei
kategonja ,,De lux :
sve prostorije u kojima borave ili kroz koje prokze
gostt zahtevaju ravnomerno eegrevanje
+ 22 do + 2 4
kategorija ,,A " :
prostorije ktto kod lux
+ 2 0 do + 22
kategorija ,J i i ,,C , pansiotd / i / / kategorije:
spgvae i kombinovane sobe za boravak
+20
kategorija ,,D t' gostionice
prostorije za spavanje
+ 18
ostale prostorije za ,,B, ,,C i ,JD kategoriju i gosticraice
tt5 c.zarHc l za boravak, doruak
+ 2 0 do +22
U Stoje&m stavu + 1 5 do + 18
~ C sa pretprostorijama
umivaonici + 15
barovi, prostorije za zabavu +20
dvorane za igru + 22 do + 24
kupatila + 18 do + 20
vetrobrani za ulaz + 2 2 do + 24
gatae + 10
+5
radne prostorije, kujne, pomone prostorije, hodniri.
meftantcke penonice
+ 18
~~ baigeni 28 piivanje (vidi pod 5. sporiske dvorane)

5,. Sportske oorarte i voratte za priredbe

pozoriSne dvorane, pctzomice, auditorijumi, foajea + 20 do + 2 2
bioskopske dvorane
18 o + 2 0
spomke dvorane (prema vrsti sportske disripline) + 5 do + 2 0
ekaonice za odmaranje i osveenje
+20
kupatila sa kabinama, kadama i tuevima i nfihove soo-
redne prostorijc
+ 2 4 do + 2 6
~~ piivaki bazeni i prostorije za pUvae u kupaim
kostimima
+ 25 do + 32
vazduna kupatila
+48
pama kupatila
+42
2a ostale sporene prostorije sluiti se podarima za hotele
kategonje ,,B i C
50

T - 18 ( n a s t a v a k . )

Radionice i fabrike
Temperatursfo uslove u prostorjjama ovih objekata od- |
reuju tehnoloki procesi svakog odeljenja pouaosob. Kada !
je u pitanju i kontrolisana vlainost va5:duha tu se moraju pri- !
meniti ureaji aa klimatizaciju. Donji podaci u samo
oriientacione prirode.
__jgj. fi^iki posao (rad sedei obino za ene) + 2 0 do + 2 2
__ rB(j na mainama precizne mehanike + 20
__ farbatnice> lep!jenje0 lakitanje, suionice (prcma vrsti
posla) + 2 2 d o + 30
__ stolarnice za runi rad ^ + 1 8 do + 2 0
- m a in s k s to ia rn ic e & +18
__ mainske radionice za obrau metala + 18
__ tejij posiovi na montai, iivnice + 10 do + 1 5

352 SFOUNA PROJEKTNA TEMPERATURA

gp-p je najnia spoljna temperatura koja se usvaja za proraun. Instalacija

grejanja mora ovoljno zagrejati odreene prostorije i pri najesim hladnoama,
prema kojtma se oreuje SPT. Svakako ova najnia temperatura nije ona koja je
ikada zabeieena kao minimalna pri najnepovoijnijem sticaju okolnosti. T o se ne
moe oekivati kao esta i sistematska pojava (podudaranje najnie temperature,
najjaeg vetra i gusta oblanost), Ba i kada bi se ponovio takav sluaj, za krae
vreme to se kompenzuje neto toplotnom akumulajom zgrade a neto forsi-
ranim loenjem.
Postoje raziiiti naini za odreivanje SPT. Nemake norme predviaju
srednju vrednost apsoiutnog godinjeg minimuma za dui niz godina (15, 20 i
vie). Ruski naunik apiin daje ovaj praktian obrazac:

j SPT 0,4 thm + 0,6 tm m ( 3. 7)

ge je:
tm srednja temperatura najhiadnijeg meseca u godini
( . apsolutna minimalna temperatura u odreenom mestu.
U SAD se preporuuje da se za SPT ne uzima via temperatura od najnie
temperature zabeleene u poslednjih 10 godina, poveane za 8.
Za grubi proraun potronje toplote u nekom objektu slui pored koliine
toplote potrebne za dnevno zagrevanje jo i broj ana perioda grejanja. Rauna
se da grejanje treba zapoeti kada srednja spoljanja temperatura padne ispod
+-12 i da ga treba odr^vati sve dok se ova temperatura ne stabilizuje izna 4-12".
Pore statistikog podatka o srednjoj dnevnoj spoljanjoj temperaturi ona se moe
bez osetne greke raunati po siedeem obrascu;
U i +- 2 - tti
(3.8)

gde su r?, h4 i sj temperature itane u 7, 14 i 21 as. Ovako postignuta tanost po-

kazuje greku od najvie 1/5.
 51
Svakako a bi se tana vrednost t, obiia registrujuim termometrom ije
pero ispisuje tekuu temperatur'u sredine na obrtnoj pantijici koju obre satni
mehanizam. Manje taan podatak daje
merenje spoijne temperature svaltog asa
i uzimanjem aritmetike sredine u toku 24
asa. Prvi je nain relativno skup a drugi
ouzima mnogo vremena osoblju.
Na sl. 8 je dijagram temperature
vazuha u Beogradu za vreme vedrih da-
na, merenih u toku dueg vremenskog pe-
rioda. Druga kriva sa manjim amplituda-
ma oscilacija je dobijena u istom mesecu
(januaru) samo za vreme oblanih dana.
Oslacije obeju krivih skoro se poklapa-
ju tokom 24 asa.
Na si. 9 prikazanesu godi-
nje temperature za Beograd i
Split na bazi srednjih mesenih
vrednosti. Krtva za Split ima
izrazito manju razliku amplituda
godinih vrednosti to ie posie-
dica blage sredozemske klime sa
velikom akumulacijom topiote
mora.
352-1 SPT nekih glavnijih
m esta u jugoslaviji
Kao SPT glavnijih mesta
u naoj zemlji date su nie na-
veene zaokrugljene temperature
koje su raunate pomou obras-
ca Caplina na bazi desetogodi-
njih metcoroiokih podataka.

SPT nekih glavnijih mesta u Jugoslaviji [C]

Banja Luka -2 0 Gorade -1 5
Bar - I Gornji Milanovac -1 9
Beograd -1 6 Doboj -2 0
Bijdjina -1 8 Dubrovnik - 2
Bitoij -1 9 Zaar - 5
Bled -1 6 Zagreb -1 5
Bor -1 5 Zajear -1 9
Buva - 1 Zenica -1 6
Btikovika Banja -1 5 Zrenjanin -2 0
Valjevo -1 8 Knjaevac 38
Vinkovci. -2 0 Koviljaa -1 7
Vranje -1 5 Kopaonik -2 0
Vrbas -1 8 Koper - 8
Vrnjaka Banja -1 7 Kosovska Mitrovica -3 7
Vrac -2 0 Kragujevac -1 8
52

Kraljevo -1 9 Rogaka Slatina 17

Kruevac -1 9 Sarajevo 16
Kumkfiovo -1 6 Skoplje -1 8
Leskovac -1 8 Smederevo -1 8
Ljubljana -1 6 Smederevska Palanka -1 9
Maribor -1 7 Sombor -1 8
Mostar - 6 Split - 4
Negotin -2 0 Sremska Mitrovica -1 8
Niki -1 3 Subotica -1 9
Ni -1 5 Tetovo -1 7
Novi Sad -1 9 Trebinje 6
Opatija - 6 Tuzla -1 7
Osijek -1 8 uprija -1 9
Ohrid -1 0 Hvar 2
Prijedor -2 0 Herceg-Novi _ i
Pula 6 Celje -2 0
Prokuplje -1 7 Cetinje -1 3
Kijeka - 8 aak -1 9
Rovinj 6 abac -1 8
Za zgrae i objekte graene iznad 15(K) m nadmorske viaine po mogusmi
pribaviti temperaturske poatke merene tokom od najmanje 10 goina ali niukom
sluaju sa SPT ne uzimati povoljnije iznad 24.
353 STEPEH-BAN I NJEGOVA PM M EN A
Godinja potronja toplote za
zjB m jm o m p A m ] grejanje jednog objekta zavisi od
njegovih termotehnikih karakteri-
stika i spoljne temperature za vre-
me perioda grejanja. Iz dijagrama
kretanja temperature u Beogradu
od septembra o maja (sl. 10,
merenja vrena tokom dueg vre-
menskog perioda) period grejanja
je kada je srednja spoljna tempera-
tura bila ispod +12. Ovaj period
je na siid izmeu taaka A i B. i
predstavlja broj ana grejanja Z.
Ako se oznai srednja spoljanja
temperatura u ovom periodu sa
srednja temperatura unutranjih
prostorija ofajekta m tp , a masena
kcUina toplote zagrevanja objekta
sa q (tj. potrebna koUina toplote
da se u objektu povea srednja tern-
peratura za 1") onda koliina
toplote potrebna za grejanje obfeic-
ta ujednoj sezoni iznosi:
S lto 10 Kretanje srenjih temperatura u Beograu Q = 9 Z (tp tn) pdj (3.9)
 53

Proizvod Z (tp v ) uveden je u SAD pod nazivom stepen-dan (SD ).

UzevSi u obzir da je unutranja srednja temperatura objdkta u grejnom periodu
iu = 9 konstanta odreena primenjenim nainom izgradnje objekta a tv se
dobija iz statistikib poataka, onda se mpe odrediti potrebna koliina toplote
za grejanje objekta za period od Z dana. Iz ovoga se svakako nalazi i potrebna
koliina odreenog goriva.

353-1 Stepen-dmi, Z i f- sa neks m eata u Jugoslaviji

Mesto S Z tjr

Beograd 2520 175 4,6

Banja Luka 2774 188 4,2
Bled 3276 218 4,0
Bor 3090 200 3,5
Vmjaka Banja 2784 194 4,7
Dubrovnik 1057 111 9,5
Zagreb 2525 180 5,0
Zlatibor 3719 239 3,4
Kopaonik 5337 311 13
Kumanovo 2517 178 43
Ljubljana 2985 198 3,9
Maribor 3108 209 4,1
N ii 2613 179 43
Novi Sad 2680 181 43
Opatija 1775 159 7,9
Pritina 2915 195 4,1
Sarajevo 3077 211 4,4
SpHt 1264 126 9,0
Titograd 1618 142 7,6
T uzIb 2881 201 4,7
Herceg-Novi 1113 120 9,7
Celje 3208 212 3,9
Cetinje 2830 205 5,2

354 TEM PERATURE U PROSTO M JA M A KOJE SE NE ZAGKEVAJU

U oekivanju statistikih meteoroiokih poataka za dui vronenski perio

mogu se bez veih otstupanja koristiti i ovi proraunati podaci za SPT.
Pored spoljnih zidova, kroz koje se toplota gubi usle niih temperatura
izvan zgrade, postoje i unutranji zidovi kojima su pregraene prostorije koje se
ne zagrevaju ili im je temperatura nia od susednih pa se topiotni gubici koji proi-
zilaze i usled ovih temperaturskih razlika moraju proraunad. Ukoliko nisu naro-
ito odreene, temperature pojedimh manje zagrevanih ili nezagrevanih prostorija
mogu se nai u tabeii T 19.
54

T - 19 T e m p e ra tu re koje se u svajaju za p ro sto rije koje se ne zagrevaju

Pri spoljnoi temperatud od: PC] 6 .9 12 15 18 21

Potkrovlje:

lcirov sa k < 2 0 0 3 6 _ 9 12
k = 2 do 5 0 3 6 9 12 15
k > 5 3 6 9 12 :15 18

Sasedne prostorije koje su okruene:

spoljnim vazduhom, bez spoijnih vrata,

podrtimske prostorije + 10 9 + 6 + 6 + 3. + 3

spolj. vazduhom sa spolj. vratima kuo

proiazi.. hodnici) stepenita + 4 + 3 0 0 3 3
zemlja ispod poda prostorije + 6 + 5 ! 4 + 3
zemlja sa strane prostorije ff' 1 _ 2 3

Susene zgrae sa grejanjem u neposrednom odiru

centrainim +15
sa peima + 10

Kotlarnice + 20

KotJarnice sa promajom zbog automatskih gorionika sa tenim

ili gasovitim gorivjma + 15

354-i Toplotni dobici pri proraunu gubitaka

Pri proraunu gubitka toplote treba uzeti u obzir i eventualne dobitke. To
moe biti od prozvedene toplote usled mnogobrojnih lica, maina, aparata ili
neke druge susedne prostorije sa viom temperaturom.

36 DODACI NA FRORACUNATE G U B IT K E T O P L O T E Q0

Ovi dodaci, kada se ustanove a koje treba odati proraunatim gubicima top-
iote za sve prostorije, zavise od karakteristike samog objekta, dnevnog trajanja
ioenja, potrebnog izjednaenja temperature usled hladnh povrina i poloaja
objekta zgrade u odnosu na strane sveta.
Kao termika karakteristika jedne prostorije po normama uzima se srednja
topiotna propustljivost svih obuhvatnh povrina. to je ona vea, manja je topiotna
zatita a doiazi o veliine prozora, graninih povrina, slabe izoiacije i dr. Ako
je ova vrednost manja onda je obm ut skjaj.
 55

Ova karakteristina veliina naziva se D -vrednost i rauna se po obrascu:

D = _____ [W m 'J K " ] (3.10)

' (Zu ts)

gde je:
Au ukupna povrina svih obuhvatnih pregrada tj. spoljnih ziova
sa prozorima. unutranjih zidova sa vratima, podova i tavanice [m2]
Qo ~ gubitak toplote prostorije [W]
Ako se toplota gubi samo kroz spoijne ziove, onda se ovaj izraz moe ovako
prestaviti:

(3.11)

gde je:
As zbir povrna kroz koje se gubi toplota tj. spoljni zidovi zajeno sa
otvorima, prozorima i vratim a u njima
km srednji koeficijent proSaza toplote spoljnih povrina
, K ao to se vidi za spejalan sluaj kada je gubitak toplote samo kroz snoijne
povrme ili ako je kroz unutranje zanemarljiv ovaj izraz dobija prostiji oblk i
zavisi samo od srednje vrednosti k m i odnosa spoljnih i svih obuhvatnih povrina.

361 D O D A TA K NA PR E K ID LOENJA

Ako se loenje u oreenim intervalima ograniava ili sasvim prekida, za

ponovno podizanje tem perature potrebno je dovodenje toplote privremeno poja-
ati. Radi postizanja ravnomernog zagrevanja i kod ovakvih sluaieva treba uncko-
liko izmeniti veliinu grejnih povrina, nego to bi biio kod neprckidnog grejanja;
ove izmene zavise jo i o topiotnih osobina prostorija zgrade. Ovo se postie
dodatkom Z p, koji se kod neprekinog zagre\'anja ne dodaje.
Prema tome da li je i koliko vremena predvieno prekidanje zagrevanja
objekta razlikujemo tri naina:
1. neprekino zagrevanje ali sa smanjenjem za vreme noi
2. 8 do 12-to asovni prekid na dan,
3. J2 do 16-to asovni prekid loenja na dan.
Dodatak Z p rastc sa trajanjem prekida, a vezan j j za D vrednost u obrnutoj
srazmeri.
Postupak prema kome e se primeniti iean o ova tri sluaja kao m eroda-
van, jeste nain zagrevanja za vreme srednjih zimskih temperatura.
Prvi nain se preporuuje za zgrade za stanovanje, boinice, obdanita, o-
move staraca i sline objekte; drug: nain za nr.dletva, robne i trgovinske kue i
sl.; treci nain za kole s jednom smenom, zs fabrike takoe s jednom smenom itd.
56

362 DODATAK Z A RADI IZJEDNACENJA TEMPERATURE USLED

HLADNIH POVRINA
Oseaj ugodnosti osoba u neko] prostoriji zavisi ne samo od tem perature
vazduha ve i od tem perature okoinih graninih povrina. U tom e pogledu povolj-
nije je ukoliko su prostorije sa debljim i m anjim zidovima i manjim prozorim a nego
prostorije sa tankim i velikim ztdovima i velikim prozorima. T ako isto povoljnije
su prostorije opkoljene zgradam a s tri strane od prostorija na slobodnom uglu.
Srednja tem peratura takoe se odrava i kod D vred.nosti, jer ona zavisi od srednjeg
koefidjenta k spoljnih povrina i odnosa veliine spoljnih povrina prem a celo-
kupnini obuhvatnim povrinama. V rednost D je takoe merilo i za dodatak Z A.

T -2 0 Dodatok 7,A a zam noiti D-vreaaosti izJafcno u %

D J 0-0,26 0,27-0,43 0,44-0,60 0,61-0,76 0,77-0,91 0,92-1,05 1,06-1,19 UO-1,32

ZA %\ 2,00 4,00 6,CK) 8,00 10,00 12,00 14,00 16,00

363 DODATAK N A STRANE SVETA Z,

Vrednosti dodataka koji zavise od orijentadje objekta prem a stranam a sveta
i treba ih uvesti u proraun, mogu se izvesti iz tabele T 21. Ako prostorija im a
samo jedan slobodni spoljni zid, onda je njegov poloaj u onosu strana sveta m e-
rodavan. Isto tako ako je prostorija na uglu, poloaj simetrale ugla zgrae je m ero-
davan za odnos strana sveta. Ukoliko ova simetrala pada neodreeno izm eu dve
od strana sveta uzim a se nepovoljnija u proraun. Za zgrade sa tri Ui etiri slobodna
zida treba uzeti najvee dodatke. Za zaklonjene elemente zgrada (uzana vorita,
svetlarnid i sl.) ovaj dodatak otpada.

T - 21 D o d a ta k n a s t r a s e sv e ta Zs [%J

Strana sveta J JZ Z j sz s SI I JI
1 Dodatak 5 5 0 +5 +5 0 5
1 +5

364 DODATAK USLED PROPUSTLJIVOSTI PREGRADNIH POVRINA.

PROPUSTLJIVOST PROZORA I VRATA

U sle nedovoljnog zaptivanja procepa du ivica prozora i vrata vri se pri-

rodno provetravanje prostorija strujanjem vazduha ija jaina zavisi od razlike
tem perature i pritiska tzm edu spoljne atmosfere i unutranje prostorije. Ovo stru-
janje je neznatno kad je vazuh u m im om stanju, tj. kad je bez vetra ali se ono
izrazito potencira naletima naroito bonog vetra. Koliina vazduha koji ovom
prilikom prodire zavisi od ugla vetra i efikasnosti zaptivanja svih procepa i, kako
je reeno raziike tem perature i pritiska spoljnjeg i unutranjeg vazduha.
 57

N alet vetra je nainepovoljniji ako je upravan na zid sa otvorima. U ovom

pogieau su^ nepovoijnije zgrade na otvorenom prostoru nego zgrade u redovima
ili stanovi jedan uz drugi na jednom spratu.

K ao osnovna karakteristika specifinosti zgrade u vezi poloaja, okoline i

nacina gradnje slui karakteristika zgrade O tpori kod strujanja vazduha obuh-
vaeni su karakteristikam prostorfleiip. Ako se k o d i ^ uzm ejo u obzir imasenakoM-
in ato p lo te vazduha i sajednim dodatkom Z u za ugaone p io sto ^e, moe se potrebna
kohcina toplote Qp izgubjene urie prom ge izraunstiiz sledeejedaake;

Q p m 2 ( a Z ) -itp Hk (tu tf) Z u [W] (3.12)

gdeje:
S (a ) - piopusth'ivost prozora i vrata na promaju,
a - spedfina propust|jvst vazduha [m3 /m h Pa2/3 ],
tu temperatura vazduha u unutrsnjosti prostorge,
f4 - temperatura spoijnag vazduha,
Zu faktor dodatka za uglovnu prostorgu ako su prozor i vrata s obe
strane ugaonog rida.

J . i? t prOpT jiv0St vf duha iedng prozorskog procepa ili procepa vrata

po m etru dum e (dtmenzija: lm3h -'j p ri odreenoj razUci pritisaka onda je pri
S ? T ,? 1,em Vetra f prozo!? vraa a pojedinanim duinama procepa
(m ca), L , propustljivost izraena sa X (oL).
^ l0vniil prosloria> kod lwja su s obe strane ugla prozori i spoljni
zidovi, povrm e su sa najveom propustljivosti vazduha.
Toicn P w ? f T ja UkUpn0 duinu na jednom prozoru ili vrarima.
T af , )e kod lednoknlm h prozora i vrara dum a L jednaka njihovom cbim u, ali
Koa avokrilnm ona se poveava jo za jednu visinu.
tabeli T 22. date su raCunske vrednosti za sped fik u propustljivost
vazduha a za najvamje vrste prozora i vrata. Ako projektom jo nije oreena
v m a vrata i prozora ona se, iz tabele T - 2 3 , m oe za p relim im m i proraun
uzeti-prem a v d i im prozora i broju krila, odnos kojj predstavlja odnos duine
spojmca (fuga) i povrine prozora odnosno vrata A :

L
= [m"] (3.13)
A
58

T 22 P ropustljivost spojm ca a po d unom m etru tm 3/h in Pa2/3)

(Odnosi se na dobro izraene prozore j vrata normalnih velicina)

Drveui i plastini prOKori Jednostruki 08 12 (prema kvaiitetu)

krilo na kriio' 0,7-0,9
dvostruki 0f6

elini i metalni prozori Jednostruki 0,6

krilo na krilo 0,6
dvostruki 0,4

Unutranja vrata nezaptivena 15

zaptivena 7

Spoljna vrata Uzeti kao za prozore

T 23 Odnos duine spojnica L p rem a povrini prozora odnosno vrata A

zst prethodno oreivanje

CJ0 = [ m '1]
A

i Visina prozora iii vrata W0

! Im]

Prozori bez obzira na broj krila 0,50 7,2

0,63 6,2
0,75 5,3
0,88 4,9
1,00 4,5
1,25 4,1
1,50 3,7
2,00 3,3
2,50 3,0

Vrata i prozorska vrata

dvostruka 2,50 3,3
jednostruka 2,10 2,6

364-1 Veliina karakteristike prostorije R P

Ova veliina R p koja je izraena kao funkcija odnosa A pfA v , gde A p ozna-
ava ukupnu povrinu prozora i vrata izloenih pritisku vetra a A ukupnu po-
vrinu vrata na suprotnoj strani od vetra, ata je u tabeli T 24. K o upotrebe
kliznih vrata (iber) moe se uzeti da je R p = I.
 59

K araktcristika p ro sto rije R r

Drveni i plastini prozori j elini i metalni prozori j
Odnos unutranja vrata ! unutrsnja vrata
povrina Rp
2 aptiveno ravo ! saptivctra ravo
dobro zaptivena ! dobro zaptivena

<1,5 <3 < 2,5 < 6 = 0,9

A vjA ,< 1,5 do 3 3 do 9 2,5 do 6 6 do 20 = 0,7

364-2 Karakteristika zgrae

. Ova veiiina je data u tabeli T - 2 5 . Ona zavisi od poloaja zgrade prem a

ud am v ra. M ogu se nzeti tri sluaja: zatien poloaj, slobodan poloaj i naro-
cito tzloen polozaj (na uzviicama i sl.).

25
K a ra k te ris tik a z g ra d e H t-

Podruje Kue u nizu Pojedi'nacne kue

Normalno zatien poloaj 0,28 0,40

izloen poloaj 0,48 0,68
naroito izloen poloaj 0,70 0,98

Vetrovito normaian poloaj 0,48 0,68

izloen poloaj 0,70
naroito izlocn poloaj 0,98
0,95 1,31

365 DODATAK NA UGLOVNl POLOAT PROZORA Z

.4' **
A 0vai se odnosi samo na prozore i vrata koja se dodiruju i nalaze
na dva spoljna zida koji cme jedan ugao zgrade. Za ovaj sluaj je = 1,2, za sve
dm ge prozore j vrata Z u = 1.0. '

37 PRORAUN UKUPNE KOLIINE TOPLOTE Qh

a s 0 k HPna kliina toplote koja re gubi u prostoriji nekog objekta a koju treba
nadoknaditi zagrevanjem, prema izrazu (3.1), kada se primeni proraun oataka
usled propustlpvosti od vetra iznosi:

Q/i Qu + Qp Q (1 + Zjri + Zs) + Qj, [W ] (3.14)

60

371 UPROSEN N A & N PRORAUNA DODATAK NA UTICAJ VBTRA Z ,

Ceo postupak za iznalaenje dopunske koliine toplote Qv usled propuat-

ijivosti promaje iz prethodnog stava, moe se uprostiti uvoenjem jednostavnog
dodatka usled uticaja vetra Zv, koji treba primeniti prema Tabeli T 26. Ovo
se naroito preporuuje za sve jednostavnije objekte i preliminame proraune gde
se ne zahteva velika tanost.

T -2 6 Dodatak Z , [%]

J Vrsta prostorije I II III IV

j Normalni predeli zakionjen poloaj

otvoren poloaj
13
27
9
19
12
24
7
14

j Vetroviti predeli zaklonjen poloaj 22 15 20 12

i otvoren poioaj 40 28 35 20

Ovde se pod vrsta prostorije porazumevaju sledei razni siuajevi:

siuaj I : prostorije ograene sa tri strane
sluaj I I : prostorije na uglu sa prozorima iii vratima na jednom spoljnjem zidu
sluaj I I I : prostorije na uglu sa prozorima iii vratima na oba spoljna zida
siuaj IV : prostorije sa prozorima na spoljnim zidovima koji iee jedati prenja
drugom
Ako je zgrada slobodna sa svih strana onda poveanje ovog dodatka dobi-
vaju samo prostorije okrenute izmedu pravaca sever-istok. Izuzetno otvoren
poioaj imaju zgrae pored otvorenog mora i na uzvienjima, za koje se onda pro-
raun vri po spedjalnim uslovima.
Zaklonjen poioaj ima prostorija koju zaklon nadviava najmanje za 2/3
odstojanja izmeu njega i prostorije.
Ukupna koliina toplote iznosie

Qn = Q0 (1 + Z D + Zt + Z v) | [W] (3.15)

Ako su u pitanju soliteri sa vie od 7 spratova onda gubitak toplote, dobijene

proraunom pokazaaim nainom, treba poveati kako siedi:
za spratove iznad 7 do 12- za 20%
za spratove iznad12- do 20- za 30%
za spratove iznad20- do 27. za 40%
za spratove iznad2 8 . i daije za 50%

372 F R IB U M PRO RAUN PO TR EBNE ROUS3NE TOPLOTE

Za preliminarne predraune gubici toplote jedne zgrade mogu se priblino
proraunati po sledeem obrascu:

Q h = 80 At + 28 A& [W] ( 3 .1 6 )
 61
gde je:
A t - uhtpaa povrine spoljnih zidova zgrade (zajeno sa pmaorima) [m3]
o "* ukupna povrStna osnove agrade [ma]
poIe dobijanog odreenog zadatka najpre treba, radi prorauna gubitska
apitan sve uslove na osnovu kojih se usvajaju pojedini dodaci i odrediti
fcoetictjeate protoa toplote za sve pregradne povrSine. Utvruju se strane sveta,
itajnepovoljruji pravac vetra za svaku prostoriju i svi spoljni otvori (vrata, prozori
I dr.) ije duinespojnicase uzimaju u obzir radi iznaiaenjaodnosa (tabela

pi? p^ tJiivPsti fuS C*2 tabele T - 2 2 ) proraunava se

tr iiT r bzlr ,spo!?1Ce..m svim tim a i prozorima koji su u pi-
tanju, bez obzira da li se neka od njih ne predvia za otvaranje.
Za dalji redmled prorauna najbolje e posluiti primer koji je ovde izraen.

373 F S IM H S FEOStACUNA

vgiu T ! r ie prMtDri,a

Ostali podad:

nomtaln^ vetK>va B8 idoen poloa}. Orijentadm zgrade ie prenut

o m sa na sb a. Predvts Se ssgrevanje centndnim grejanjem Sa 10-to
62

Konstniktivni poda:

mednspratna visina: 3j4G m

meuspratna konstnikcija je sitnorebrasta debljine 30 cm. Na gomjem spratu pod je
popioan teraco ploama. L' prostorijama za koje se vri proraun toplotnih gubitaka na pou je
parket, iepijen bitumenom. Ispod prostorija je podram.
zidovi su od opeke, obostrauo malterisani
prozori su drveui, dvostruki
vrata su rvena, jednostraka

Tempersturski pod:tci:
spoljna projektna tcmperatura (SPT): 20
unutranja projektna temperatuia (UPT): u piostorijama 1 i 2: 20, u prostorij i 3: 15,
u ptostorjama gornjeg spiata: 10, u stepenitu 10, u podrumu 3. U ostalim prostorijama kako je
oznaeno u osnovi.

Koeficijena prolaza topiote k (tabele T - 1 1 ,T - 1 2 ,T - 14 i T - 15) [ W r ! K ' ]

spoljni zid od 38 cm 1,56
unutranji zid o 38 cm 1,21
unutranji zid od 25 cm 1,55
unutranji zid od 12 cm 2,20
unutranja vrata 2,90
drveni dvostraki prozor 3,26
tavanica, poploana teracom ploica 1,35
po U2
Iz tabele T 22 nalazi se propustljivost spojnica na prozorima za duine spojnca od 9,3
i 13,8 i a ~ 0,4.
Karakteristika zgrade iz tabele T 25, Hj. = 1,31
Karakteristika prostorije prema tabeli T 24:

Prostorija 1,
povrina prozora = 2,40- 1,50 = 3,60 ms
povrina vrata A v ** 1,20-2,1 = 2,52 m1

Ap 3,60
= 1,43: Rp ^ 0,9
Av 2,52

Prostorija 2.
A
A P = 1 ,2 -1 ,5 -2 = 3,60m*; i = 2 5 2 m ; - 5 = 1,43; R = 0,9
A ts - r

Ugiovni faktor za obe prostorije Z u = i

Podaci i rezuitati prorauna tmose se u uobiajeni form ular;
 63

]| !>
S + "f5 = v5
otH ol>
E jo id o t e n q a j j o j | +
a <S CN
Tf

I+ 00T = 2 ts io
SZ V 2 ! r
H \D
+
Z > |E }E p O p + co
'sD
j 1?Z I 0 J 5 P H
CS
T3
O CT| r-j +
Q
* 3

O
6^ rj- O
* 2

(3 o jo jd o j O > O o o o O
rfj tr> ? \o
t~- 00
v> *+
^ e i;q n o E tn tH
'O
o
1 cq *n o o to o /j
IS
n -IV s
CN O
rs i-K fo n <n t o"
sc i-H N
s &
-c
c
o B3i?I
u r*> t> o O
S
0- - z b j e ijs jT u
-B J s d in ^
0
=
<+
,
*u } +
rt a,
O
J5 g S S w o *
fo jq ^

- 67 W h m ":
i
O s

U E lO B Jq o 00 OO w
CT\
VO \D
I BZ B U |S J A O J
1 o,
Crf

o iu a ttie u is | 1 00
II I I I rrj
*n
1N
1 1
specifina potronja toplote:

BUT3IJO>f -H ^ _

00 00 fn SD
CUJSJAOJ MO iO ^ , *+ rn ?
N N Ifi ^ ^
8lwEL|
+.
GUfSFA
^ ^ fO ^ m t >

II
B U U JS o o ^ O r) m o
H| Bingna + ^ fN Tf H ' t l l 't :

Bpiz etJT(jq3(-[ C4 C4

cn vo tri
a e
T-H ro r4
5J3AS 5TJEJJg | I i
fi 1 II
T?
o R, 5>
p
^BtT N N > N N
-ZO EU30BJ5JS w co O D P
64

g
V*4 o
n
- & * 8-
+I B vs
g
t0f?j ?
4
1 ,fl>,
' t;. -S
i a iV !
C)
J3 s * S4>
8*5
&
on ^.
< 0, OO OO
,H 4j* *O O O
i js.O O
CNO
^> O
Ch
'f 1 I \
II
VI vr>- v> 53W>
4 o o o
e

H m o *-40*4 ^ o ^ ^ o r* \c o o \e
> " rt7 1 1 1
o
P m tonja 2, f8 20, o M M 3>1 71 m*

G S ? 5 2 "'
O
1-4 (s*V>OOOV>*-lV>-4t-l
II fO r^mo^osO^v^r^vi c^ cn

Usled malih gabitaka toplote za ovu pro3toriju ne treba predvideti grejanje.

**4 *'4 <N<N<*4 'H1 4 -4 **-l
5
VT^
rg o<%
o<N
?.*a
ro,a.r;
H instno?.0*
o O "i
vD
II
k

w 1 1 , 1 W1 v> t-* v> v i

i i i $ i i I I I | ! <N fNC?
o?

iw
"4 C^C* v> t n v> cf^vi o^v>
B m il V
t*
M
*4OV
#4OCNcn-hcT ^ dO.Nh OO'
N*

S S
r* w
ift n
+

r 33S3535S

? *1 *
1 i I8 S8 IDt
S 1 >t11 ! I t I ! I ! I M ! I

o 7n
"9 .* QE> & & n n n n n i
S)
 65

? ^ g ? 5 ^ ^ % F j mVOii 1 r o M m O m d o d a tS

38 SPEC IJA LN I SLUAJEVI

381 Z G R A D E K O JE SE R E T K O Z A G R E V A jU

2 Qb + Q a (3.17)

ftvp P2 1 f h koii e akum uliu na Prvom m estu su prozori. G ubici toplote kroz
ove elemente se nalaze poznatim nainom . T ako je

j Qb = S A v k B 01- rs) j [W] (3.18)

ge ]e: "" ' 1

j&Ap povrina prozora [xna]

k B ~ odgovarajua k vrednost

npostupkom
o , m ^ ! ^ ;ma t0pl te Q a p0vr5ina> kl'e akum uiiu toplotu
naime F se nai slinim

"^ A a ' $a ' (f t 0) [W ] (3.19)

gde su:

AA g a k r i f k rP P ] ne akumuKu povrine stubova,

qa - potrebna koiiina toplote na as u zavisnosti od vremcna zagrevania

tu
^ L z : r\ t ^ T t
potrebna unutranja tem peratura [C]
po povrSine stepenupovienia
m 1
h - poetna tem peratura [C]
Iz ijagrama na sl. 12 nalazi se qa.
66

M eroavne vrednosti stepena zagrevanja zia ate su relacijom c p

tj. stepenom prodora toplote. Za kam en (pear) i punu opeku na sl. 12 krivuije
su odvojeno izvuene.
Za zidove koji sa unutranje strane irnaju kakav izoiacioni sloj (drvena vuna,
stiropor i dr.), treba izvriti popravku potrebne koliine toplote q a po m2 prema
obrascu

(3.20)
1 8i
9. >i

qa se uztma iz dijagrama na slici 12, [m] je debijina, Xx [Wm_sK 1) koeficijent

provodijivosti izolacionog sloja.

Slika 12 Koiiina topiote za zagrevanjo povriaa koje aknrnulin topiotu

u zavisnosti o vremena zagrevanja

382 M A SIV N E I V RLO LAKE K O N ST R U K C IJE OBJEKATA

M asivni objekti obino imaju neznam e gubitke toplote tj. niske vrednosti
za k (bunkeri, podzem ne prostorije). N jima je u veini sluajeva potrebna samo
ventiiacija. U sluaju zagrevanja treba uzeti u obzir samo vrerrie za koje je potrebno
odravati odreenu tem peram ru, znai radijatore treba raunati za vreme 24/ tjj,
gde je t vreme za koje je potrebno da prostorija bude zagrejana. Koliina toplote
iznosi (24/t ^) Q h.
Lake graevine (zimske bate, barake) imaju zidove maiog toplotnog kapa-
citeta (znai i vreme zagrevanja im je kratko). ,,D -vrenost ovih graevina je
veiika, odatak na prekid loenja Z p je mali. Dodatak na hladne spoljne zidove
Zji je veliki. D odatak Z d moe se bez ustezanja uzeti kao i za druge zgrade,
 67
3S3 G U B IC I T O P L O T E V ELIK IH P O V R SlN A U DO D IR U SA ZHMLJOM

cuna o odvoenju toplote strujanjem vazduha i vodom, gde Se to p S v l S / i

konvekcija olazi do veeg izraaja), ' P)avi;uje cge
Tabela T 27 daje orijentacione podatke o tcmneraturi j ulrir,;
voda u nekim naim giavnim mestima. tcm P -ratu n i dubmi poozemmh

T 27

M esto
Temperatura D u h in a f
podzemne vode podzemne vode I
C tspori pnvrine terena eb j
f
Beograd 11
Zagreb 1.5
12 35
L ju b lja n a 11 22
Sarajevo ILS
Skopije 1.5
12 3
T ito g ra d 10
Banja L u ka 15
8 1.5
K ra n j 6
NiS 7
11,5 1.5
N o v i Sad 7,5
Rijeka 1.5
8 3
Ceije 9

384 HALE

vT Proraun koiiina topiote za halc ostupa dvostruko od normainih siuajeva

V .vaKvlm prostonjam a nema tohko unutranjih zidova, povrina koje, zagrejane
do tzvesne mere^ medusobno zrae topiotu sa prozorim a i spoljnim zidovhna
^ 52T i koef!Ci)ent Prelaja topiote za spoljne dcmente zgrade ie immji od S
K , tako da Jtod rave lzolacije ovih eieinenata takoc su k - vred-
nosti osetno mze od norm alnih sluajeva. Drugo, treba voditi rauna i o tome da
ko vecine grejmh sistema, naroito kod onih gde je odavanje toplote konvekcijom
povecano, tem peratura vazduha raste sa visinom. Usled toga bao m erodavnu
peratum za gubitak topiote, raunati da jc u poiovini visine hale i treba e S i
N eH dagt t e b ? r r t-UrUiU
Ne,vada treba uzcti u obzir i odstupanja (k0' 8 se inae meri na J>5 iznad poda).-
uslcd gubitaka zbog dodira sa tlom '
_ Unutranji koeficiient prelaza toplote na spoljne elementc i k - vrednosti
za jenostavno zastakijene povrme -treba izabrati iz siedee tabele:
T - 28

k -VKnosf zojcdno-
i strukc zastakliivanje. j
!----------- -------- - .... iWm_K~! ] \
H ak bez uriutraniih zidovii,. ko koph je cista visina
\ vea od dubine prostorf: 4,0 3,5
: isto kod kojih ie ista visina tnania od dubinc 5,8 4,7 !
68
Vrednosti * za zidove> kiOTOTe; viestruko zastakljene prozore t r. raunaju
, Vnr,tn7an nain sa odavde usvojenim koeficijentom a*.
Se ^TTniTt^tSniu temperaturu ko prorauna gubitaka toplote treba poveati za
0 , sl0 bi bila potrebna u normalnim zgradama a prema sistemu grejanja
1 do 4 nego ostQrije Doi aci u proraunu kao za normalne slucajeve otpa-
dajm PrJvetravanje treba predvideti u zavisnosti specifinog sluaja.
 O D E L J A K IV

4 . SISTEM IGREJANJA. GENERALNA PODELA

Sistemi greganja su lokaird i centmlnu Lokalni sistemi su oni ko kojih se topiot-

ni izvor nalazi u prostorigi koju treba zagrevati. Negde se isti izvor moe koristiti i za
zagrevanje joS neke oblinje prostorije bez dopunskih ureaja.
Centralni sistemi su kod kojih se zagrevanje vri prenoenjern toplote posredstvom
fluida, radgatora i dodatnim ureajima u vie prostorija, ceo otrjekat ili vie objekata
odjednog ili vie toplotnih izvora ugiavnom sa jednog mesta.

41 KRATAKISTORIIAT

Stepen ugonosti danas svakako uslovljava razvoj civilizacije. Jedan od giav-

nih eiemenata ugodnosti je grejanje koje je, kako je u uvou pokazano, jo i od
velikog znaaja za ovekovo zdravlje.
M nogo vekova je prolo dok je ovek stekao iskustvo da na pogodao nain
oe o toplote. M nogo bri napredak tehnike grejanja usledio je prolog veka sa
optim uslovim a razvoja mainstva i naune higijene.
N apom enuto je da je najstariji nain zagrevanja bi!o obicno ognjite u po-
etku bez a zatim sa dimnjakom.
K ao prim itivan nain zagrevanja treba napom enuti i mangal sa drvenim
ugljem, koji je doiveo veliku rasprostranjenost ali irrta veiild nedostatak usled
m ogunosti razvijanja ugljen-monoksida.
Dalje, pomenuemo i jednu vrstu centralnog vazdunog grejanja kod Rimljana.
To je hipokaust, tj. vrsta niskog zasvoenog podmrna ispod prostonjakpje su zagrevane.
Posie dovoljnog zagrevanja podrumskih prostorija, vatra je bila obustavljena i kroz hipo-
kaust sprovoSen sve vazduh, odakle se zagrejan ovodio u prostorge drugjm kanalima.
Postcjala je mogunost meanja zaostatka dima i vazduha u prostorijama.
Kod Rimljana su postojali docnije i drugi b o p naini kanalskog grejanja, koji su
sluili sve do prolog veka.
Posle ovih naina, naroito kod severnih naroda, pojavljuju se kam inl Oni se
razvijaju od X veka, najvie u Engieskoj i Francuskoj.
70

U XIV veku pojavljuje se kaljeva pe, koja stalno evoluira tako da i danas zauzima
u izvesnirn zemljama vrlo vano mesto u t.eknici zagrevanja prostorija.
Englez Kuk (Cook) prvi prelae parnb grejanje 1745. godine koje poinje
od tada da se postepeno primenjuje. U XIX veku daije se iri na Francusku i Ne-
maku da bi se alje razvilo po itavom svetu.
Neto posle pamog grejanja razvija se i voeno grejanje. Najpre je za zagre-
vanje prostorija koriena voda vrelih izvora na osta primitivan nain. Aii prvu
stvarnu instaladju vodenog grejanja sa svima osnovnim elementima prmenio je
Francuz Bonmen (Bonnemain) 1777. godine za grejanje inkubatora za izvoenje
piHa.
Ovo grejanje dobija primenu u rasadnicima a ocnije uzima maha za zagre-
vanje zgrada u celom svetu.
Varijanta grejanja sa pregrejanom vodom, (po nekim autorima sa vrelom
vodo'nr) prema patentu Engleza perkinsa od 1931. godine zauzima zasebno mesto
u tehr.id grejanja o emu e ve biti govora u odredenom poglavlju,
Sokratova solama kua (sKka 1) u V veku pre nae ere predstavlja u stvari prvu pa-
sivnu soiamu kuu. Od poetka nae ere do poetka sadanje energetske krize bilo je
pcjedinanih pokuaja korietja solame energije. Veina istraivaa je nastojala da
koristi koncentrisanu Sunevu energgu po ugledu na grkog matematiara, fiziara
i filozofa Arhimeda, koji je u III veku pre n. e. pomou sfernih ogledala i soiva kon-
centrisanim Sunetdm zracima paKo rimke brodove pri opsai Sirakuze. Ovim prob-
lemom uspeno su se bavilt Nemci Kirher (Kircher, 1640 ) i rinhaus (Tschrinhaus, 1699 ),
Francuz. Bifon (Buffon, 1747), Kasini (Cassini, 1747), ruski naunik Vajnberg 1925. i
dr. O manjeg brda istraivaa kcji su se bavili Lstraivanjem nekoncentrisane Simeve
eneigije za dobiganje toplote niskih tempsrstura treba istai vajcarskog naunika Sosira
(Saussure, 1770). On je pet providnih staklenih ploa postavio na cmu tablu i raspore-
dio tako da je u ovom stakleniku dobio temperaturu od +87C,

42 USLOVI SISTEMA IUREAIA ZA ZAGKEVANJE

Svi zagrevni sistejni i uredaji rnorau ispunjavati izvesne uslove od kojih su glavni:
higijenski, estetski, ekonomski i uslovi bezbednosti. Kcji od ovih uslova je pretene
vanosti zavisi od pcjedinanog sluaja.
Higijenki uslovi zahtevaju ujednaenost temperature pri emu mora da budu
vknost vazduha i zraenje u oreflenim granicama.
Estetski uslovi su esto u opreci sa ekonomskim pa se usvajaju samo ako za to
postoje matergalne mogunost.
Uslovi ekonomije sistema zagrevanja zahtevaju da se pre definitivne odluke o nje-
govom izbom izvri analiza kctanja kako same instalaje tako tsto I eksploatacionih
trokova, na osnovu ega se jedino moe doi do ispravnog reenja, ukoliko su ovi us-
lovi odiutgui.
Ove se mora voditi rauna o tome a sadaigi izvori konvencionalne energije
sve bre presuuju-
Uslovi bezbednosti zahtevaju da se vodi rauna o mogunosti pojave poara,
prodiranja opasnih gasova u prostorije gde borave Ijudi, mogunosti eksplozije
kotSa, smrzavanja instaisdjc i izlivanja voe u zgradi.
 71

U izvesnim sluajevima, a naroito kod prim ene elektrinog grejanjaj treba

voditi rauna o m ogunosti pojave eiektrinog udara i kratkog spoja,
Retko je postii potpuno idealno zadovoljenje svih ovih uslova pa se njihov
prioritet svrstava prejna nameni samog objekta.

43 UREAJJ ZA LOKAUMO GREJANJE

Najjednostavniji oblik grejanja anas je pomotH pojedim nih p e razlidite vrs-

te. Pe je postavljena u prostoriji na pogodno mesto i u njoj se, sagorevaigem, toplot-
na energija ogovarajueg goriva pretvara u toplotu, keja se preko povrina pei preno-
si na okolni prostor vazduhom (konvekc|om) i irektno zraenjem.
Pojeinane pei su rentabilne gde se ukazuje potreba zagrevanja na raznim
i nevezanim prostorijama nezavisno od susednih prostorija.
Pei se razlikuju i prem a materijalu od kojeg su nainjene (metalne, kaljeve),
i prema gorivu ili energiji koje koriste (ugalj, nafta, gas, struja itd,).

431 P E I ZA V RSTA GORIVA OSNOV NI ZA H TEV I

Pei za vrsta goriva moraju da zadovoije tehnike i higijenske uslove kao

potpuno racionalan ureaj. Ovi su uslovi:
1. visoko iakorienje toplote,
2. jednostavno i lako regulisanje,
3. jednostavno rukovanje i ist rad,
4. omoguenje ravnomernog zagrevanja bez suvinog pregrevanja.
Iskorienje toplote na prt'om m estu zavisi od tehnike izrade pei, racio-
nalnog izbora goriva i paljivog odravanja.
Prem a konstrukciji pei i temperaturi. njenih spoljnih povrina odavanje
toplote zracenjem i konvekcijom je veoma razliito. Odavanje toplote konvek-
cijom prouzrokuje cirkulacija vazuha u prostorijama usled tem peraturske razlike,
kako je to prikazano na slici 13.

Pei sa visokostn tem peraturom povrina nisu poeljne zbog prevelikog zra-
enja i sagorevanja organske praine. Danas je oblik svih vrsta pei to nii i to
72

iri. Glatke povrine oraoguavaju bolje i lake ienje, a time i odavanje toplote.
Pe treba da je dovotjno odvojena o zida i radi ienja i radi rkuiacije vazduha, tj.
boljeg iskorienja zadnjih povrina pei. Za sve vrste pei ve postoje u svetu norme
kojima su odreaeni zahtevi koje treba da ispune i uslovi ispitivanja.
Mada su pcijedinane pei u novim objektima praktino naputene i zamenjene
centralnm grejaniem. zbog energetske kiize ponovo njihova proizvodnja i korienje
uzima maha, naroito u podruju gde za iqih postoje dobri usbvi za snabdevanje gori-
vom. Kod proizvoaa i u trgovinkcj mrei mogu se dobiti tehniki podaci i zato e se
ovde napomenuti samo glavne vrste.

431-1 Kainini
Kamini spadaju u najstarije vrste domaih ureaja za zagrevanje. Oni su
danas kao sredstvo zagrevanja skoro potpuno izbaeni iz upotrebe usied njihovog
veoma neracionalnog iskorienja, ali se jo uvek
ponegde grade vie radi ukrasa i prijatnog izgleda.
ematski presek jednog kamina pokazan je na sl.
14. jo ga najvise ima u Engleskoj, koja je poz-
nata kao osta konzervativna zemlja i uva svoje
stare navike bez obzira na ekonominost. Odavanje
toplote kamina je uglavnomsamo zraenjem. Koe-
fijent iskorienja je veoma nizak: 2030% a
zahteva osta truda oko odravanja i loenja.
Ranije su to bila potpuno orvorena ioita, docnije
sa reetkom i reetkastim vratima.

431-2 Kaljeve pei

Kaljeve pei se grade iskljuivo ili preteno od keramikog materijala. U
svome dugom razvitku pretrpele su mnoge izmene. Od visokili, iaranih raznim
ukrasima i vencima, loene iskijuivo rvetom, anas su kaijeve pei dobiie teh-
niki racionainiji oblik, niske su i glatke, loe se ugljem, uljern ali i drvima ako je
na domaku (npr. u pianinskim kuama) i daju vrlo dobre rezultate u higijenskom
i ekonomskom pogleu (za m ak objckte). Vrlo prostrano loite i reetka poeena
za regulisanje omoguavaju efikasno sagorevanje i brzo prenoen'e topiote na spoljne
povrine pei, koja se dalje odaje zracenjem sa dobrim koeficijentom korisnog
dejstva. Poboljanim nainom unutranjeg zidanja keramikim materijalom pove-
ana je akumuladona mo pei a smanjena osetno njena teina. Za manje proatorije
ove pei se danas grade i kao prenosne, Kaljeve pe veeg kapaciteta, narocito
ako slue za vie prostoiija, dobijaju metalni umetak, koji slui kao ioite za trajno
loenje, naroito pogono za goriva siromana gasovima.
 73

Kaijeve pei su pogodne za due zimske periode samo treba a njihovo regulisanje
bude dobro podeeno. Ali suprotno tome za prelazne periode nisu najpogodtiije kada
potreba za zagrevanjem postaje promenijiva.

D a bi se i donja strana kaljeve pei iskoristila kao zagrevna povrina, u po-

siednje vreme grade se izdignute od poda na nogam a ili nosaima te se i ispod
pe obavlja strujanje i odvoenje toplote.
Keramiki elovi pei tzv. kaljevt su norm irane veliine 22 x 22 em kao
i svi drugi m etalni deiovi: vrata, reetke i dr.

Ko ovih pei se upotiebijavaju goriva dugog plamena: mrki uga^, briket, Ugnit,
treset, drvo i neke vrste kamenog uglja koji nemaju preterano visoku temperaturu sa-
gorevanja. Usled temperature loita pojedini elementi pei se ire. Reetka stoga mora
imati dovoMno zazora. Iz istog raloga i zidovi loista se izvode nezavisno od spoljnih.
kaljeva. S gomje strane loite se pokriva amotskim ploama tako da se i sa te strane
ne prenosi visoka temperatura iiakaijeve, i spreava njihovo smicanje, (slika 15).

Povrina reetke iznosi od 1/40 do 1/120 spoljne povrine pei u zavisnosti

vrste goriva i naina izvoenja.
Prem a debljini zia kaljevih pei ima tri vrste: teke, srenje i lake. K arak-
teristine brojke za ove tri vrste ate su u tabeli T 29.

T 29 K aral'-teristike t r i k a te g o rije k a lje v ib pei

teke srednje lake

Srednje debijine zid a [min] 110 130 90 110 6090

Specifina teina [kgm"2]
(grejne povrine) 250 200 100 150
Specifina jaina [Wfna] 700 930 1200-1800
Akumuiaciona mo, asova 8 12 6S 3 5
'
Nain loenja povremeno povremeno trajno

X put jako 1 put jako i put jako

i put vie puta

oavano dodavano

Specifina jaina pei S p [Wm 2 ] je kolteina toplote koju pe odaje sa

1 m E svoje greine povrine A p u toku jednog asa.
74

Nominalna jaina pei N p

[W] je ukupna koliina top-
lote koju pe odaje u toku jed-
nog asa po punim i trajnim
ioenjem.
Ako je grejna povrina
pei Ap. onda je

N p A p S p [W] (4.1)

Pri nonsinaiiicB jaini pe

Siifca 15 Presek jene izdign ute lake kaljeve pe;
treba da radi sa najboljim stepe-
nom iskorienja (V
Lake pei su obino sa ver-
tikalnim kanaiima; njihova aku-
mulackma mo iq e dovoljna ako
je loenje sa teim razmacima. Za
hlanija podtuja bolje su tee pe-
i. Stepen iskorienja goriva kod
kaljevih pet pri dobroj izradi je
70 do 80%.

Keramike pei male i srenje jaine izvoe se i kao prenosne, Akumuiaciona

mo ovih pei je manja dok je temperatura ziova vea.
Za graenje i ispitivanje transportnih pei u svetu takode su propisane norme,
kojc vae kako za industrijsku tako i za zanatsku proizvodnju.
Prema ovim normama moraju se garantovati sledee specifine jaine pei.
Za pei sa preko 65 m m debijine zida 2300 W m"2
Za pei sa manjom ehijinom zida od 65 mna 2900 W m -2
Za pei sa elinm umetkom 4700 5800 W m 2
Nominalna ili reguliua jaina pei jeste proizvod grejne povrine i speci-
fine jaine grejanja.

432 VAZDUNO GREJANJE KERAMIKIM FEIMA

Postcji mogunost da se i jo neka prostorga zagreva istom pei ukljuenjem

vazauiia kao prenosnika toplote, vodenog dodatnim kanaiima. Ovi sistemi se maio raz-
likuju od dvosobnogzagrevanjejednom kaljevom pei pa u tu grupu i spadaju.

433 METAINE PEi '

Metaine pei su ranije izraivane od sivog livs iS elinog lima (bubnjare).

Dananje. metalne pei imaju ioite od livenog eijka dok su im omotai od elinog
iima.
 75

Kod nas ih ima na tiitu raznih tipova gde se mogu obiti obaveStenja o njihovim
karakteristikama, vrsti goriva, opslnivanju itd.
U Nemakoj, tehniki uslovi za ve pei propisani su sa D IN 18890 (mart
1956). Grejrte povrine ovih pei kreu se od 0,8 do 3,5 m2. Prema koncepji
toita ove pei postoje sa gornjim i donjim sagorevanjem.

433-1 P ei sa gornjim sagorevanjem

wOvo su tzv- irske Pei- One imaju prostor za punjenje gorivom. znutra oblo-
en samotom radi spreavanja preterane temperature na spoljnim povrinama i
radi sposobnosti akumulacije bar u izvesnoj meri. Na nu je reetka sa ureajem
za stresanje pepela. Na ovou gasova je leptir - klapna za regulisanje. Takoe
poston m ogunost reguhsanja pomou otvora na vratandm a pepeljare' N apuniene
gorivom potpaijuju se odozgo i sagorevanje se vri odozgo nanie. Tcdno punjenie
traje oko 8 asova. ^ J '
U ovim peima se koriste rtirkiikameni ugalj,
Specifins jaina grejnih povrina im je oko 3500 W nr2. Ove pei izrauju se u
razarim varijantaitia na siinom principu.

433-2 Pei sa donjim sagorevanjem (bunkerske)

Najizrazitiji predstavnik ovih pei je tzv. amerika pe. Bitna karakteristika ovih pe-
i je specijalna reetka u vidu korpe sa pokretnim dnom, koje je ustvari normalna reetka,
a iznad ove kombinovane reetke je cilindrini rezervoar goriva kojiide do ta'vanice pei.
Nedostatak im je to upotreb|avaju t'isokokvalitetno gorivo, najbolje antracit,
k(?e m0T3- biti nomiirane krapnoe - granulacije, inae ne silazi ravnomerno u komora
sagorevanja i lako se zaglavljuje.

434 ODREIVANJE JAINE PEI

Izbor pei se mora iz\'riti tako da ona zadovolji i obezbedi potrebno za-
grevanje pri najnepovoljnijim uslovima, tj. pri najniim spoljnim temperaturama,
rdavom polozaju prostonje ltd. Ovde se ne moe striktno primeniti proraun
gubitka toplote, koji je pnkazan radi zagrevanja ceiokupne zgrade centralnim
grejanjem, naroito kad se radi o zgradaina samo jednog dela objekta, jer dclovi
zgrade ije se zagrevanje ne predvia, igraju vanu ulogu. Kod Izbora grcianja
objefcta pecima mtervemu i elovi zgrade fcoji se povremeno zagrevaju to takoe
utice a se ne moe dau rean preeizan i odreden proraun.
Za najniu spoljnu temperaturu od 15, za prostoriju na uglu sa jedno-
stavmin. prozorom, ija veiiina ne prelazi 1/5 povrine spoljnjeg zida date sn sle-
dece potrebne koliine topiote po 1 ms prostorije:
za objekat sa povoijnim uslovima 65W'm_3,
za objekat sa srenjim uslovima 85W'm"3,
za objekat sa nepovoljnim uslovima 115Wm-3.
76

Ovi uslovi podrazumevaju poloaj zgrade, zagrevanje okoinih. prostorijaj kvahtet

izvoenja zgrade itd. Prema veiiini prostorije iz gornjih podataka se nalazi po-
trebna jaina pei.
Obmuto, kada su poznate karakteristike pei mogu se dati kubature pro-
storija koje ona moe zagrevati za sva tri uslovljena sluaja.
Ovi podaci su dati orijentaciono, a taniji se mcgu dobiti od proizvoaa.

435 DIMN}AK
Svako loiste mora imati i svoj dimnjak. Zadatak dimnjaka je vostruk.
da stvaranjem promaje dovede potrebnu koiiinu vazduha u loite (kiseomk)_i
da gasove, stvorene sagorevanjem, odvede u atmosferu. D odue danas postoje
izvesne pei koje koriste kao gorivo gas ili naftu, a koje nemaju dimnjak u pravom
smisiu rei, ali ipak imaju otvore za odvoenje gasova. N eke ak i to nem aju, ah
to nije preporuljivo usled higijenskih uslova, m ada imaju izvesne katalizatore,
koji neutraliu sagorele gasove.
Ako dimnjak nije u redu i najbolje loite nee dobro funkcionisati. Rfav
dimnjak moe prouzrokovati jo i druge nezgode kao to su poari, naruenje
zdravlja, tete usied neekonominog iskorienja goriva itd. I_ u naoj zemlji a i u
celom svetu jo se uvek deavaju velike tete usled poara, koji se vehkim procen-
tom deavaju zbog neispravnih dimnjaka. U z m aterijalne tete esto im a j sm rt-
nih sluajeva biio usled ovih poara iii nedovoljnog odvodenja otrovnih gasova
sagorevanja.
435-1 Promaja u dimnjaku
Promaja u imnjaku aastaje usled razlite izmeu gustine spoijnog vazduha nietem-
perature i vrelih gasova koji se evakuiu iz loita. Jainapromaje izraunavase izobrasca:

| W h H- g{ps - Pgj s H C (rB - ts) [Paj (4-2)

_____________:_______________ l
ge je:
Wh promaja dimnjaka [Pa]
H vertikalna vsina dimnjaka [m]
pg gustina sagoielih gasova [kg m "J ]
ps _ gustina spoljnjeg vazduha [kgm "3]
C koefcijent odnosa (y = Ct)
te temperatura sagorelih gasova [C]
ts temperatura spoljnjeg vazduha [C]
Iz izraza (4.2) izlazi da je veiiina prom aje zavisna od visine dimnjaka i tem -
peraturske razlike sagorelih gasova i spoljnjeg vazduha.
Promaji se suprotstavljaju otporr u dimnjaku i u samoj pei. Ovi otport za-
vise od uine dimnjaka, glatkosti unutranjih povrina, promene preseka i pravca
i njihovog broja.
435-2 Izvoenje dimnjaka
Posle ovih izlaganja dolazimo do zakljuka da je potrebno prilikom izvodenja
imnjaka imati u vidu siedee injenice:
 77

treba spreiti suvino hiaenje dim njaka, tj. pored ostalog izbegavati
njegovo postavljanje u spoljanje zidove ih ga izolovati,
glatkost unutranjih povrina dim njaka treba da bude to boija,
svesti prom enu pravca na najm anju m eru a gde se to m ora izvoiti onda
a skretanje ne bude pod veim ugiom od 30,
odravati isti presek. D a se ovaj ne porem eti nekim nosaem, unkom
ili kapom (pokrivaem) dimnjaka,
voditi rauna o poloaju dim njaka na krovu u vezi sa strujanjem vazuha.
Izbei neke pokrivae radi zatite od kie, jer oni stvaraju vihore koji pogor-
avaju prom aju u dimnj'aku. Visina dimnjaka iznad slemena krova treba da je obro
izabrana i da je ovoljna ali ne i preterana, to bi biks kodljivo u estetskom smisiu
a i dovelo bi u pitanje i statiku stabilnost dimnjaka. V oditi rauna o mogunosti
povratka plam ena usled udara vetra, kada je imnjak nisko postavljen. Ukoliko
se ovo ne bi konstruktivno mogio doterati onda se pokuava da sprovede pobolj-
anje doavanjem pevca dimovuka.

435-3 Sm etnje u radu dimnjaka

Vrlo esto se deavaju poremeaji u funkcionisanju dimnjaka kada se stvori
m ogunost proputanja vazduha kroz nastale procepe ili ravo zaptivanje (na pr.
dimnjaka vratanca). Ovaj
vazuh rashladi tople sago-
rele gasove i otuda se pojavi
opadanje dejstva prom aje kroz
dimnjak. Ovo moe doi
u sle ;
nezatvorenih otvora
za ienje dimnjaka
nezaptivanja iii ne-
zatvaranja vrata pei, koje
nisu u radu
oteenja zidova koji
okruuju dimnjake
poremeaja u spo-
jevima dimnjaka i unkova.
Kako promaja zavisi od
visine dimnjaka, na viim
spratovima gde je visina dim-
njaka manja, ne treba previati pet koje zahtevaju intenzivniju promaju.
Takoe treba proverits da nem a ravih prikljuaka unkova kao to poka-
zuje slika 16.

435-4 is t otvor dimnjaka

Presek dimnjaka zavisi od broja ukljuenih loita na pojedini dimnjak i od
njihove jaine. K o slabije promaje b ira se iri dimnjak nego kod jae. Propisima
je odreeno koliko se pei norm alnog oblika u stanovima mogu prikljuiti na jedan
dimnjak i koliki m ora biti presek dimnjaka. M ogu se uzeti sledei normirani pre-
seci dimnjaka:
78

Za prikljuak od dve pei 14 X 14cm3 istog preseka dimnjaka

za prikljuak od tri pei 14 x 20 cmB istog preseka dimnjaka
za prikljuak od 4 pei 20 x 20 cm3 istog preseka dimnjaka.
Za svaki dalji prikijuak dimnjak poveati za 80 cm2 istog preseka.
Treba voditi rauna da se ne ozvoljava prikljuak o preko 4 loita na
jedan dimnjak jer bi se pojavljivaie osetrte smetnje. Takoe je neoputeno da isti
dimnjak slui za vie spratova.

436 GASNE PE<5l

Gorivo koje se koristi za gasne pei je gas: svetlei gas. butan,''metan.

Kod manjih gasnih postrojenja u domamstvima koja siue za tednjake
ili bojlere, obino nema odvoda sagorelih gasova^ ve se oni odstranjuju izmenom
vazduha u samoj prostoriji.
Gasno grejanje se upotrebljava samo u mestima gde je oena gasa srazmerno niska
(kod nas u Banatu gde postoje izvori gasa) inae pod nomtalnim okolnostima grejanje
pomou gasa skuplje je od ostaiih vrsta grejanja.
U tabeli T 30 date su kolitne razliitih gasova u 1 m~3 koje imaju istu grejnu
vrednost:

T -3 0

Gas 1m 3

Gas iz uglja 17 - 19
Biogas 20-26
Metan 33-40
Prirodni gas 40-82
Propan 82-96
Butan 101 - 126

436-1 Ovoenje sagorelih gasova i obezbeenje strujanja

Ditnnjaci gasnih pei imaju zadatak da odvode sagoreie gasove z ne. kao kod
pei sa vrstm gorivom koje smo do sada pomenuiij da stvaraju promaju u Soitu
radi dovoenja vazduha koji omoguava potpuno sagorevanje goriva. Gas se mea
sa vazduhcan za sagorevanje i ispred i iza brenera (gorionika). Ako bi u prostoru
sagorevanja viadao podpritisak usled preterane promaje dimnjaka, onda bi se
stvarao beskoristan viak vazuha a to bi dovelo i do pada koeficijenta korisnog
ejstva. Iz ovog razioga su uvedeni u odvodnim kanalima imnjacima
ureaji za spreavanje promaje odnosno poveanja strujanja vazduha u viu do-
punskih otvora i'i otvorenih proirenja pomou kojih se postie izjenaenje pri-
tiska sa atmosferskim. Ovo se neka kombinuje sa osiguraem protiv povratka
vazdune struje usled udara vetra. Na sl. 17 prikazan je jedan takav osigura, gae
 79

pune strelice oznaavaju normalan tok strujanja dovonih gasova dok takasto
izvucene strelice pokazujn tok pri udaru vetra. Bez ovih osimtraa iai udar 'v^rr-
doveo_ bi do gaenja brenera a to bi biio opaano, pa se zam S v i ^
ovakvi osiguraci obavezno previaju. ^
Ovi osigurai protiv promaje
imaju jo i zadatak da odvode stvorenu
vodenu paru jer jean m3 gasa pri sa-
gorevanju daje oko 700 g vodene pare.
1 aka rose ovonih gasova u mno-
gome zavisi od vika vazduha. Kod
dvostruke teorijske koliine vazduha
taka rose je negde oko 50. Povie-
njem koeficijenta korisnog dejstva
raste i taka rose ali se poveava i
opasnost od odvajanja kondenzovane
vode. Ova povlai sobom iz vrelih ga-
sova ugljenu kiselinu i kako gas ima
tragova sumpora onda i sumpornu
kiselinu. Ove kiseline napadaju i raza-
raju sve ureaje, vodove, obloge itd.
SHka 17 Osigura protiv udara vetra Pore toga ovo suenje gasa pove-
kod gasnih pei ava i njegovu specifinu teinu, a to
m u s druge strane ometa pravilno
evakuisanje.

436-2 Vrste gasnih pei

Odavanje toplote i kod gasnih pei vri se na siian nain kao i kod drugUi, tj. deli
mino zraenjem, a deliminokonvekcijani.
Postoje razne vrste gasnfli pei, kcge mogu
koristitj svetlei gas ili butan-propan, danas ve
dosta usavrene i tehniki i estetski pa su pogodne
za omainstva naroito u podrujima gde postojl
gasna mrea ili gde se distribucija gasa vni pod po-
voljnim uslovima.
U novije vreme se izvode gasne pel sa direk-
tnim odvodom sagorelih gasova tj. bez dimnjaka,
to umnogome prcimje njfliovu primenu, kcga ie
inae ograniena uslovma dimnjaka. Ovakve se
pei postavjjaju uz spoljni zid na kome su dva kana-
la: odvodni za gasove i dovoni za vazduh. (sl, 18}.
Na odvodnom kanalu je 1 osigura protiv udara vetra.
Gde postoje uslovi za grejanje gasom nalaze
se u prodai odgovarajue pei sa potrebnim uduP Siik" 18 ~ Sematsi prescfc jedue
stvima i oodacitns y ^ s n e peci iji su kanaii kro z zid
tvima poaacima. d ire ktno spojeni s atm osferom
80

436-3 Zagrevanje gasnim reflek-torima zraenjem

Za zagrevanje velikih i visokih prostorija prim enjuju se gasne pei sa veom

povrinskom temperaturom tako da je oavanje toplote zraenjem intenzivmje.
Ovo su u stvari gasni toplotni refiektori. N a sl. 19 predstavljen je jedan takav re-

fiektor kod koga bunzenov brener troei 0,8 do 1,2 m gasa na sat, zagreva reflek-
torsku keramiku plou na 800 do 900. Smea gasa i vazduha uvoi se sa zadnje
strane ploe a sagoreva na prednjoj strani najpre sa slabo svetleim plamenom alt
uskoro posle paljenja usijava keramiku masu. Od-
voenje sagorelih gasova se sprovodl zajedno sa uvo-
etijem sveeg vazduha, tako se kodlj ivi gasovi ne mo-
gu gomilati kad dou u dodir sahladnim povrinama.
Prem a potrebnoj jaini ovakvi gorionici (bre-
neri) se mogu upotrebiti pojedinano ili grupno.
Odavanje toplote je 6 do 9 kcai/h na cms zrane
povrine. Ove povrine se mogu postaviti bilo
horizontalno ili koso. U prvom siuaju zraenje je
upravljeno na dole. Pri ovome treba voditi rauna
da se grejai rasporede pravilno ime se postie
ravnomemo zagrevanje osnovnih povrina (slika
20) koje ne ane da bude preterano za osobe koje
su u tim prostorijama,
Kada se radi o horizontalno postavljeniin zra-
nim ploama onda se preporuuje da one budu na
veoj visini od 4 m.

436-4 Prim ena gasnog grejanja

Glavne prednosti primene gasa za zagrevanje prostorija su stalna spremnost*
lako reguiisanje i posluivanje, istoa usled donoenja goriva i nepostojanja pe-
pela. Nedostatak je na prvom mestu cena gasa via od drage vrste goriva, a i sami
ureaji - pei - su skuplji. Izbor ove vrste zagrevanja zavisi od ovih pom enutih
uslova a i od toga da li se grejauje preko dana koristi u kraim vremenskim perio-
dima. U gruboj rauuici gasno grejanje bi moglo biti ekonomino ako 1 ms gasa
ne kota vie od 1 kg kvalitetnog uglja (kameni iii koks).
Primer uporednog prorauna cena grejanja ugljem i gasom dat je na str. 104.
 81

Tamo gde postcji gradska ntreaj gasno grejanje se pritnenjuje u veiikim saiama
gde zagrevanje nije staino, kolanm sa poludnevnom nastavom, izlobenim salama, ra-
dionicama bez centralnog grejanja itd. Takoe i za prelazno doba. Zrano reflektor-
sko se primenjuje za terase, prolaze ispred izloga i ak i uline trotoare i dr.
Ve je reeno da se u energetskoj krizi pored direktne Suneve energije, veiike
siade polau u indirektnu Sunevu energiju akumulisanu u biomasi kao opunske ener-
u cilju uStede konvencionatnih izvora energije. Naa zemlja je bogata biomasom sa-
dranom u raznim bfljnim i ivotinj skim oipactnia u poliopriviedi, umarstvu, inustri-
ji hiane i domamstvima. Poljoprivredni otpaci se esto zaoravaju i pale, pa se time na-
nosi teta narencg setvi i zagauje ivotna sredina. Umesto toga, otpaci kukuruzovine,
pertice, eeme repe, suncokieta, klanica i r. koji ine biomasu, mogu se koristiti za
obijanje biogasa. t-
Sitno isedcana biomasa i izmeana sa vodom u odnosu 1 : 1 sipa se u betoniranu
jamu (digestor) iii se u irju puta teni stajnjak goveda, svinja, ovaca i ivine, U ovako
pripremljenu biomasu zagnjuri se rezervoar u obliku zvona tako da pod zvono ne moe
dospeti okolni vazduh. Kada se biomasa ispod zvona zagreje od 30-35 C, nastupa aisa-
erobna fermentacija i posle 7-15 dana razvga se biogas koji se odvoi iz rezervoara za
korienje u razliitc svrhe (slk a 21).

Slikii 21 - Presek uieaja za proizvodnju biogasa:

1 bfljna masa; 2 mulj; 3 razvijairje bfcgasa;
4 biogas; 5 iztaz biogasa; 6 - poklopac

Biogas se moe koristiti za zagrevanje prostorija na farmi, ohijanje tcple vode, .

u domainstvu za pripremanje hrane, a pogon traktora i ohijanje dektrine stnrje.
Ostatak anaerobne fermentacije je ubrivo bez mirisa, ga je korisnost za Subrenje
poveana oko 7%, to je o velikog znaaja za zemljoradnju.
Zagrevanje biomase do poetka anaerobne fennentacije moe a se vri pomou
solame energije, a zatim se ova kombinuje sa ve proizvedenim biogasom (slika 22),
Pokret za dobijanje biogasa damas se razvija u celom svetu, a naroito u Kini i
Indiji.
82

Koliina proizvedenog biogasa zavisi od izrade digestora, koliine organske mate-

rije kqa se uvodi u digestor, vrste rastvaraa, uestanosii punjerrja, temperature i pritUka.

Slika 22 Shema instalacjja aa btoizvodnju biogasa:

1 - digestor (pm talonik, truliSte); 2 - rezervoar za biogas; 3 - odvo biogasa ka potro au;
4 - solarni koiektor; 5 - izmenjiva topiote; 6 - kotao na biogas za dpgrevanje; 7 - drugi 1a-
ionik za otpadnu vou; 8 - mutjna pumpa; 9 - cnkulaciona pumpa; 10 - ctikulaciona pusnpa

Priblino se moe uzcti da koliina proizvedenog biogasa po 1 kg raznih organskih ot-

padaka pri normainom pritisku u m3 iznosi; za kukuruzovinu, siamu i industrijske bij-
ke 0,7, mesne otpatke 0,6, stajnjak svinja, peradi, kao i fekalne vode 0,5, stajnjak sitne
i krupne stoke 0,2, it.
Bioloki gas ili biogas je sraeia od oko 65% metana (CH*), 30% ugljendioksida
(COj), 1% sumporvodonika i sa manjim tragovima kiseonika, azota,. vodonika i ugljen
monoksida.
U tabeH T 31 date su toplotne energetske vrednosti biogasa i istog metana,
kao i ostalih gasova koji se najee koriste kao gorivo:

T - 31

Gas kW htn"3

Biogas 6- 8
ist metan 9 11
Prirodni gas 11 - 23
Propan 2 3 -2 7
Butan 3 0 -3 5
 83
Razumljivo je da mkovanje instalacijama koje za dobijanje toplotne energije ko-
riste biogas zahteva iste preostronosti kao i za ostale gasove.

437 ULINE PEI

Posleipih godina i u naoj zemiji naiaze sve veu primenu uflne pei. Za sada
tokalne pei izrauju se sa jainom od oko 6000 do 9000 W. Gorivo im je tzv. uje za
domainstvo EL ili nafta D2. Odavanje topiote, kada se postave u povoijan poloaj,
je pieteno konvekcijom. Estetskog su izgleda i zahtevaj u manje prostoia za smetaj
rezerve goiiva nego pei na ugalj. Troe od 0,15 do 0,80 kg/h goriva, u zavi&nosti o
optereenja koje se moe regulisati. SagoreU gasovi im se odvode unkovima kroz dim-
njak iH direktno kroz zi, pa se nikakav miris ne osea u prostoriji.
Ekonominost uljnih pei je pribiino jednaka kao ko pei za vrsta goriva.
Sto se tie akumulacge i praktingeg korierga postcjelli kaljevih pei, izvr-
ene su uspene adaptacije uljnih grgnlh ureaja (regulator-dozer, gorionik, ventilator)
za primenu na ijima. Time se poveava komfor pri opsiuivanju, snienje povrinske
temperature, a takoe i akumulacione sposobnosti.

437-1 Centralni uljni greja za vie kaljevih pei

U postojeim zgradama koje se zagrevaju sa vie kaijevih pei postoji mogu-

nost rekonstrukcije da se one zagrevaju uljnim grejacem sa jednog centralnog
mesta, ako to dozvoljavaju graevinski uslovi, Ovim nainom bi se postigao cen-
traim sistem grejanja ali pre svega potrebno je da su i pei i imnjaci u bespre-
kornom stanju.
Na slici 23 prikazana je kon-
cepcga ovakve jedne rekonstrukcije.
Centraini greja (A) |a jaina od-
govara potrebama svih prostorija
kcjc treba zagrevati, uveanom za
oko 10%, u zavisnosti odkonstrukci-
je zgrade, postavijen je u podrum
ifi suteren. Iz njega se topli gasovi
sagorevanja pod pritiskom potis-
kivajueg ventilatcra u grgau,
kao i ventilatora koji isisava ove ga-
sove pri vrhu dimnjaka (K), razvo-
de kanalima (G) u imnjake svake
kaljeve pei, a odavde kroz svaku
pe preko njenog loita i iziazne
cevi pcaiovo vraaju u dimnjak da
najzad povlaeni prirodncan ventiia-
c^can i isisavajuim ventilatorom
izlaze ohiaSeni u atmosferu. Za ovo
je obavezno da se dimnjak u deiu
Slika 23 S em a c e n tra ln o g zagrevanja
izmeu otvora za ulaz u pe i za k aljev im p eim a
84

izlaz iz nje mora zaziati, a i vrata za loenje i izbacivanje pepela koja su za to ranije
sluila ukoliko savrSeno ne zaptivaju.
Na stici su takoSe pokazani: pumpa (/?), pomoni rezervoar (C), filter (D), greja
sa ventiiatorom (E), razvodni kanali (F), ulaz toplog gasa (G), izlaz gasa (//) i pei (P).
U primeni ovoga naina je najvanije da se tano utvrde jaine ventilatora tako da
je deprestja isisavajueg ventilatora vea od zbira jaine potiskivajueg ventilatora i aero-
dinaminog otpora kaljeve pei. Obrauni ove prirode spadaju u Vazduma postrojenja.

438 ODREIVANJE JACINE GREJANJA

Za permanentno koriSenje prostorije, osobito ako je za celu zgradu predvieno

grejanje lokainim peima (gasnim i uljnim), potrebna koliina topiote se izraunava
kao to je pokazano u odeijku III. Kako lokaine, a naroito gasne pei imaju ograni-
eno optereenje retko se u veini shiajeva koriste i preko cele noi, treba predvideti
iroke dodatke na osnovne koliine proraunate toplote. Inae, kako je ve napomenu-
to, za grejanje gasnim i uljnim peima, previeno preteno za kratkotrajna zagrevanja,
nije mogue sprovesti jedan takav proraun potrebne kolline toplote ve se pribegava
jednom pribiinom postupku. Na slici 24 predstavljerte su grafiki potrebne koliine

polvdnevno

Slika 24 Grafikon za odreivanje koliine toplote za zagrevanje prostonja gasirim peima

toplote za jednoasovno zagrevanje prostorija od 15 do 200 m3 za razliku unutranje

i spoljanje temperature od (ru - ts) = 40. Ovi podaci su dobijeni ispitivanjima i iskus-
tvom i dati su za tri naina zagrevanja: trajno, poiudnevno i povremeno. Vidi se iz dija-
granaa da su prorauni vrerti sa specifinom potrebnom koliinom toplote od 90 do
 85

180 W m 3 , a poveanjem kubature prostorija smanjuje se specifina koliina potrebne

toplote. Orijentacije radi, jer se ne vidi iz dijagrama, napominje se da za prostorije do
1000 m3 dolazi se do 80 W m -3 , za jo vee do 5000 m 3 60 W m -3 .
Ove vrednosti se odnose na normalne objekte i poloaje. Za naroito povoljne
sluajeve ove koliine se mogu sraanjti za 10%, dok za nepovoljne ih treba po~
veati za 10 do 20%.

439 ZAGREVANJE PRO STO M JA HLHKTRINOM E N E R G IJO M

Pri razmatranju' primene zagrevanja elektrinom energijom odmah se po-

stavija pitanje ekonomskih uslova. Grubim proraunom, baziranim na dananjim
cenama izlazi da je cena elektrinog grejanja oko tri puta vea od grejanja pomou
uglja. T o je ve prvi uslov kada se razmatra koje bi se grejanje primenilo. Istina
da treba uzeti u obzir i vrednost rada koji zahteva loenje sa ugijem, dok kod elek-
trinog grejanja to praktino ne postoji. T reba tmati u vidu jo i injenicu da se
eiektrina energija dovedena preko elektrinih pei ili obinih grejalica skoro
stoprocentno pretvara u topiotu. Onda i kod primene dvotarifne cene, tj. gde je
nona cena manja za 50% ili jo manja, i u predeiima gde cena elektrino^ energiji
nije unificirana a mnogo je nia zbog jeftini'je proizvodnje (hidroeiektrane, npr.
u vajcarskoj), svuda u ovakvim sluajevima moglo bi doi u obzir grejanje pomou
elektrine energije.
Energija se esto ne koristi u onom obliku u kome se naiazi u prirodi. Na primer, ben-
zin i lo-ulje se izdvajaju iz nafte. Stoga je potrebno da se ra2iikuju razliiti oblici energije.
Priinarna energija je oblik energije neposredno nadene u prirodi: energija vode,
drvo, ugalj, nafta, gas, nukleama energja, energija vetra, Geotermalna i Suneva ener-
gija. Poznato je a se primama energija ne moe koristiti neposredno za sve svrhe. Na
primer, za automobile je potrebno da se iz nafte izdvcji benzin, a za raio, telefoniju
i teiegranju je potrebna elektrina struja, dakle, za ove svrhe je potrebna sekundama
energija.
Sekundarna energija nastaje transformacijom primame energtje u cilju njene celi-
shodnge primene: nafta se pretvara u svoje derivate, ugalj u briket, a ugalj in a fta u stru-
ju u elektrinim centralama. Pretvaranje primame u sekunamu energju vri se uz gubit-
ke u obliku toplotne energije. U primeni sekundama energija se koristi na razne naine
i p rito m treba razlikovati upotrebljenu i korisnu energjju, onosno energiju koja stoji
na raspolaganju potroau pre i posle poslednje promene.
Korism energija je manja od upotrebljene jer briket i benzin ne sagoievaju pot-
puno, ve se jedan deo gubi u obliku toplotne energije. Kao to se vidi, jedan deo ener-
gije u obliku toplotne se gubi pri pretvaranju primame energije u sekundarnu i sekundar-
ne energije u korisnu. Izgubljeni deo energije zagreva Zetnlju j njenu atmosferu.
Izgubljena enerjdja pri nekim energetskim promenama je velika. Na primer, koefi-
cijent korisnog dejstva jedne savremene termoelektrine centrale u kcgoj se elektrina
stmja dobija pomou nafte, iznosi samo oko 40%. To zna da se iz 100 kWh elektri-
ne energije, ostalih 60 kWh gubi u obliku topiotne energije. Kada se uzmu u obzir i ru-
gi gubici kao to su proizvodrga primame energije i njeri transport, onda iziazi da na
100 kWh energije nafte na mestu njenog nalazita, do potrcaa dospeva samo 25 kWh
86
elektrine enetffe. Prems tome a bi te proizveo lkWh eiektrine energije kao sekun-
dame emr^e, potnbnaje cko etiri puta veakcims primame eneigije.
Pri odeeim^u energstskog biknss potiebno je d se utvrdi odnos ne ssno ko-
riane i sekundsme energ^e, ve takoe odnoe kori&ne i primame, kao i sekuname i pri-
mamt eneigtfi.
Pii nomtakskn ualovfana Eagrovanje e k k trin o m energijom iz ekonomskih razloga
korisri se stno u k u m tn ijn ahi&jerima ih u prelaznirn periodhna.
Piednosti i nedoataci eiektrinih gnjaa eu shni kao kod gssnih i uJjnih umo
jo# izraritiji. Fraktifinc nema nikakvog oprluisvanja niti odvoda ostataks aagoreva-
rga i zato mogu korianije poatuiri kao pienosni modeli. Ali nssuprot ovame temperatura
pejafia je vea, a rim manje su highenski.
Poznate u rszne vrate elsktrifinih grgaa kod kojih su ugrsene ice iS pseitiike
koje se zagievaju proputenom elektrifinom stngom usfed elektrinog otpora, Mogu
biti ostvareni sa fli bez ventilatora, sa i bez akumulacge, keramikom ili uljem. Najizrs*
zitije su teimoakumulacione pei.

439-i Tennoakunuilacoae ekktrine pei

Tenrioakumulacione pei sve se viSe primeiguju, a narofiito tamo gde je primetge-
na dvotarifna tarifa. Ima Si raznih obHka i modela, a neke se izratgu i kod nas.
Shema jedne tipine ovakve pei ata je na sl.
25. Grejai (A ) koji su eiektrini otpomici, nalaze
se u unutraSnjosti jezgra (B) obloenog termo-
izolatorom (C). Kroz meuprostor (D) ventilator
(F) potiskuje vazduh i regulisanjem jaine nje-
govog protoka samim ventilatorom postie se i
promena odavanja topiote dinamikog pra-
njenja . Ulazni i izlazni otvori vazduha postav-
ljeni su pri dnu tako da se zagrevaju i niski slo-
jevi vazduha u prostoriji.
Za vreme jeftine tarife greja se ukijui, tj.
puni se pri emu je ventilator iskljuen. Za to
vreme statiko pranjenje grejaa je neznatno i
bez regulisanja je a zavisi .od izolatora iji koefi-
cijent provoenja toplote (X) treba da je to manji,
aii treba raunati s tim to se on poveava sa
Slica 25 - Shema temperaturom. Zagrevanje jezgra se vri do neto
termoakunsulacione pei iznad 600 jer za sada primenjeni materijali za izo-
laciju poinju da se sinterizuju iznad 700.
Jaina grejaa se rauna tako da treba da pokrije gubitke topiote u predvi-
enim prostorijama koje on zagreva. Moe se koristiti sledei .obrazac:

n - ~ ----- [kW] (4.3)

860 0,97
gde je:
Ps potrebna jaina grejaa [kW]
Q proraunati gubici toplote [kW]
0,97 koeficijent pretvaranja energije.
 87

Nedostaci ovih pei su visoka temperatura grejaa, velika teina (smanjuje pogodnosti
prenosa) i za sada visoka cena i samih pei kao 1 elektrine eneigije. Pitanje vlanosti
ko ovih pei strogo se postavlja ukoliko nije na njima ugraen ovlaiva.
Tane karakteristike dobijaju se od proizvoaa.

44 OPREMA IUREAJISISTEMA CENTRALNIH GREJANJA

Osnovne grupe opteme i ureaja sistema centralnfli gtej anja jesu: za transformaciju
energge goriva (ili elektrine) u toplotnu (proizvoenje topiote), za pienoenje i raz-
voenje toplote iz a odavanje (deponovanje) toplote.
I j prvu grupu spadaju sve vrste kotlova i bojlera, u drugu sistemi razvodmh
mrea (cevovodi) i u treu grejna tela - radijatori. Svaka od ovih grupa ima i svoje
pomone eiove, arm ature i dr.
U kotlovima je glavni toplonoa (prenosni topiotni fluid) voda ilt vodena
para,_ a zagrevanje se vri pomou vrstih, tenih ili gasovitih goriva. U reim
sluajevima i m anjim postrojenjima za zagrevanje se koristi elektrina energija.
Gde postoje prirodni toplt izvori, njihova voda se moe direktno koristiti kao to-
plonoa.

441 KOTLOVI ZA VRSTA GOKIVA

Kotlovi za vrsta goriva su slini i ostaltm peima tj. imaju loita, reetke,
dimne kanale, sakuplja pepela i osralo. M ogu biti prem a vrsti loita sa gornjim
iii donjtm sagorevanjem, Jedina razlika od obinih pei je to se kod pei tei to
veem odavanju toplote okolnoj sredini dok se kod kotlova im a za ctlj da se toplota
preda toplonoi, tj, fluidu koji vri prenos toplote od kotla na odreene prostorije
preko vodova _i radijatora. Usled toga se grejne povrine nalaze u unutranjosti
kotla a u veini sluajeva se ba.tei da se izolacijom spolja sprei oavanje topl'ote
okolini, to bi za sluaj a je kotao sm eten u podrum u ili drugoj prostoriji ije
zagrevanje nije potrebno, predstavljaio samo gubitak.
Kotlovi za centralna grejanja u irokoj upotrebi se ne uziuju. T o se ini
samo u izuzetno velikim postrojenjima. Najei materijal za izradu kotlova je
sivi liv a ponekad se primenjuje i presovan elini lim.
Za obino grejanje zgrada kotlovi vodenog i parnog grejanja se ne razli-
kuju bitno ve samo po priboru i uslovima rada. Pam i kotlovi od arm ature imaju
obavezno vodom em o staklo, manometar i skuplja pare, vodeni term om etar za
vodu. Prvi, ako slue iskljuivo za pam o grejanje rade sa pritiskom od 0,5 bara, dmgi
sa odreenom tem peraturom voe. Voeni kotlovi su ispunjeni potpuno voom
dok su pam i samo do izvesnog nivoa a ostatak gornjeg dela kotla ispunjava para.
Sistem loita moe biti kao i kod obinih pei sa gomjim i donjim sa-
gOrevanjem fsl. 26a i b ). K od sagorevanja odozgo vazduh i gasovi prolaze kroz
celu ispunu goriva. Celokupna ova ara se pretvara u ar tako da je prostor u
koji se ugalj nasipa u stvari loite. K od donjeg sagorevanja sagoreii gasovi odlaze
sa strane. Zona sagorevanja je izmeu reetke i donje strane okna u koje se nasipa
gorivo. Po sagorcvanju goriva drugo silazi iz nasipnog okna na nie. N a taj nain
sloj ara kod ove vrste loita je stalan dok je kod prethone vrste promenljiv,
Iz istog razloga je i otpor sagorelih gasova kroz sloj goriva ovde takoe ravnomeran.
88

R o d donjeg sagorevanje je ravnom ernije i sa boljim stepenom korisnog iskori-

enja, a kod gornjeg sagorevanja moe se postizati vee optereenje i bre zagre-
vanje a ova loita zahtevaju m anju promaju.

Slika 26a Seina loita sa Slika 26b ema loita sa

gomjim sagorevanjem donjim sagorevanjem

M eu kotlovima za centralno grejanje najrasprostranjeniji su iankasti ko-

tlovi ali pored njih su u upotrebi i cilindrini sa vodogrejnim ili plamenim cevima.

441-1 lankasti kotlovi

knkasti kotlovi se sastoje iz niza jednostrukih ili dvostm kih lanaka. Ovi
kotlovi nalaze iroku primenu od kako su u upotrebi. Frednosti su im u tome to se
mogu izradivati u serijama sa malom cenom kotanja. Materijai je otporan nakoroziju,
postie se veliki broj kombinacija sa malo tipova lanaka, lako se pienose i po potrebi
menjaju mesta, zauztntaju malo prostora, lako se odravaju ujednostavno se rsjima rukuje.
lankasti kotlovi pored o..eenog broja srednjih lanaka imaju po jedan
prednji i jedan zadnji ianak. N a prednjem su vrata za ubacivanje goriva, za i-
enje vatre, za pepeljaru i za regulisanje promaje. N a zadnjem je prikijuak dimnjaka.
Radi poboljanja sagorevanja na nekim kotiovima postoje 1 feanali za dovo-
enje sekundarnog vazduha, (za goriva sa bogatim isparljivim sastojcima),
Srednji i vei iankasti kotlovi su obino sa donjim sagorevanjem dok su
manji sa gornjim.
Lankasti kotlovi od sivog liva pojedinano se izrauju do 70 m2 grejne povrine,
a jaine do 640 kW. lanci su deo loita i reetke, nasipnog okna i dimnih kanala. Ma
gomjoj i donjoj strani imaju rupe sa biagim konusom u koje se stavljaju niplovi radi
spajanja i slika 27) i radi zaptivanja. Okolo niplova na iancima su ijebovi, koji se pri-
likom sastavijanja lanka ispune kotlovskim kitom koji spreavaju curenje i prolaz dim-
nih gasova.
Na slici 28 je prikazana montana ema kotla eta fabrike radijatora ikotiova
u Zrenjaninu gde se vide spojevi lanaka, Prenji lanak sadri loina i pepeiina vrata.
Zadnji ianak ima prikljuke za vodove odvodni i dovodni kao i za odvoenje sago-
relih gasova dima. Vei kotlovi su sastavljeni od polulanaka. Na donjoj stranizadnjeg
lanka je jedan razvodni deo koji sprovodi kondenzat ili povratnu vodu u obe poiovine
kotia. Isto tako na prednjem ianku (ponekad i nazadnjem) postavljenje jedan skuplja
 89

u koj se iz obe polutke k o tk sprovodi toplonoa dalje u grejni vod. Svaki ianak ima na
sebi i polutku reetke, koja se kod ovog kao i veine slinih kotiova, hladi vodom.

Sl&a 27 - e krajnj itanak;i - unutranji lanak; c - spojmca Caiipl);

rf ~ iaptivka; e spojm zavrtanj

Izgled i presek kotla za eentralno grejaitje ti-

pa ,uteo vulkan pokazani su na slikama 29 i 30.
Vidi se prednja i zadnja sjtoijia strana i preseci
na iancima i kanalima. Radni pritisak im je do 0,5
bara.
Za konkretne projekte treba se obratiti pro-
izvodaima za aktuelne poatke o karakteristikama,
opsiuivanju i previenom gorivu.
Gomji prikljuci na kotlovima za cevi po-
vezuju se zajedno jedttom cevi (to je sabira pare
ko pamog grejaoia). Tako isto i donji u povratnu
cev(sabira kondenzata kod P. G.).
Sagoreli gasovi po izlasku iz zone sagore-
vanja prolaze kroz bone kanale lanaka gore dole,
a odavde idu u zajedniki odvod. U ovodima se na-
iaze klapne ili ibeii pomou kojih se moe proma-
ja dtmnjaka zatvarati i reguksati. S gonge i onje strane se ualazc i otvori za Senje,
Clankasti kotiovi od sivog liva pokazuju kod ispravnog goriva t rukovanja
jedno zadovoljavajue iskorienje toplote. Za srednje i velike kotlove moe se
raunati sa sledeim vrednostima:
Stepen korisnog dejstva na probnom stolu = 0.75 0.85
Stepen korisnog dejstva u pogonu tj = 0.65 0.75
Pri paljivom nadzoru moe se isterati srednji godinji stepen dejstva od
72 do 74%. Za manje kotlove treba raunati sa smanjenjem od 5 do 10%, naro-
90
ito ako odavanje topiote sa spoijnih povrSina nije dovoijno iskoriSeno ifi spieeno.
Stepen korisnog dgstva biago opada sa poveanjem optereenja, Najboiji je negde odmah

S S k s 2 9 - Spoijni izgie kotU neo vsdkan 3 - F abnka ladsatora

i kotlova, RadijatOE, Zrenjanin

ispod polovine optereenja; kod vodenog

grejanja, npr. ispod 4700 W m~2 . Tek kad
optereenje pane ispod 2900 Wm , onda i
stepen korisnog dejstva osetno opada.
Ovakvo ponaSanje stepena dejstva objaSnjava
da je kod kotia na koks i ko reiativno
koiebljivog opteieenja dosta dobro isko-
rienje goriva. Bolje je pri veim instala-
ctjama ii sa slabijim optereeigem i jednim
kotiom viSe,
Poveani brcj kotlova omoguava
racionaingi elastingi rad, jer svaki kotao
radi sa optimatnim kosficijentom korisnog
dgstva pri jednom odreenom optereenju.
Zbog toga pri promeni optereenja ( u
prelaznim periodima, npr.) bolje je iskljuiti
fflika 30 - Unutranji jzgied kotla ,jieo vui-
neki kotao nego radiri sa smanjemim op-
kan 3,Fabrika radijatora i kotlova,
Ritdijator, Zrenjanin teieenjem.
 91

Spedfina jaina lankastih kotSova variia o 6000 do 18000 W ir f 2 , prema tipu,

gorivu i postigtiutaj p/omaji. Za kotlove sg donjim sagorevanjem, moe se uzeti da je;

normalno optereenje kod vodenog grejanja 90CK)Wm2

normalno optereenje kod parnog grejanja N P 8000 Wm~3
Sledea tabeia daje pribline podatke o veiiinama lanaka i moe posluiti
za odreivanje jaine grejnih centrala.

T - 32 Podaci o lan c im a kotlova

Grejna jaina Grejna povrina Visina irina Disbina

1000 w m2 m m m
40 100 5 12 1,2 0.9 0.6 1.1
100200 1225 1.5 1.3 0.7 1.5
200320 2540 1.7 1.5 1.2 l.g
320490 400 l.S 1.6 1.72.3

Kotlove od Bvenih lanaka za vrsto, teno i gasovito gorivo kod nas proizvodi
fabrika radijatora i kotlova Raijator, Zienjanin. Od uvoznih livemh kotlova ko nas
su u upotrebi dansiki Salamander i Tasso, vedski Nonahammar i dr.

441-2 Kotlovi od ellnog lima

441-21 M ali i sre d n ji kotlovi
Pored kotlova od sivog liva i kotiovi od elinog lima su u viestranoj u p o -
trebi a naroito za vodeno grejanje. U konstruktivnom pogledu oni mogu b iti
slini meusobom ali ima kotlova od iima ciiindrinog oblika sa unutranjim
loitem.
elini kotlovi su manje oset|ivi za odravanje uiego kotlovi od sivog iiva i mogu
izdrati vee pritike i temperature. Suproiho tome manjeg su veka jer su im delovi od
elika (cevi, hmovi) podloni veem razaianju od korozije, ali ovaj nedostatak je uveli-
ko smanjen primenom savremenih kvalitetnii mater^ala.
elini kotiovi treba da dozvo^av^u preoptereenje od naminaine jaine 25 do
40% bez naroitih tekoa. Pri nominalnom optereenju stepen iskorienja treba d a je
najmanje 70%.
Kotlove od effica proizvode: EMO ~ Cejje, Fabrika termikih ureaja Goreitje -
Sombor, TAM -Stadler - Maribor, Fabrika grgnih i klima ure^a - Banovii, Tvomica
temiikih u re aja - Labin i dr. Od uvoznih kotlova ove vrste treba napomemrti i vaj-
careke proizvode CTC.
92

Slika 31 - Spoyni izgledkotla EMO SV Celje za centialno gtejaije sa gotionikom.

Ovaj kotao moe koiistiti lako ili te&o ulje iligas sa odgovaiajuim goiionkom.
Fkma daje sve podatke i uputstva za montau

441-3 Tehniki poaci o nekim kotlovim a d om ae iziade

Kotao neo vnlkon III

34 36,9 39,8 42,7 45,6 48,5
Giejna povrina m! 22,4 25,3 28,2 31,1
18 20 22 24 26 2S 30
Broj un. clanaka 12 14 16
Parni kotao W n 348 371 394
183 206 206 248 277 300 323
hiljadama
Vodeni kotao W u 397 425 450
208 235 263 290 316 343 370
hiijadasna 2000 2125
1000 1125 1250 1375 1500 1625 1750 1875
Duina
irina 1610 mm: visina 2000 mm
 93

K o ta o vulkan s u p e r ,f

Grejna povrina Kapacitet [W]

Broj lanaka D uina m m
m2 vodeni parni

8 27,3 254000 222300 983

9 31,1 289400 253200 1108
10 34,9 324700 284100 1233
11 38,7 360100 315100 1358
12 42,5 395400 346000 1483
13 46,3 430800 377000 1608
14 50,1 466200 407800 1733
15 53,9 501500 438800 1858
16 57,7 536806 469700 1983
17 61,5 572200 500700 2108
18 65,3 607600 531600
19 69,1 642900 562500 2358
20 72,9 678300 $93500 2483

Kotlavi Tovarnc emajlirane posode, Ceije

K apadtet Koiina voe Koliina ugija

Kotao br. G rejna povrina
M u kotiu 1 u levku bg

3 40700 3,5 111 60

4 51200 4,4 131 73
5 64000 5,5 165 93
6 76800 6,6 200 119
7 94200 8,1 238 130
8 116300 10,0 276 144
9 14-1900 12,2 296 203
10 176800 15,2 325 228
11 208200 17,9 455 280
12 244200 21,0 560 335
15 325600 28,0 700 410

441-4 Veliki kotlovi

U velikim centraiama est je sluaj da se nalazi vfe kotlova velikog kapa-
citeta. Ovde vie nije kriterijum prednosti u odnosu na male kotlove, ra bez n ad-
zora, m ale dimenzije, jednostavno rukovanje i dr. Dovoz goriva i ovoz ljake ta-
koe zahteva naroito opsiuivanje i ureaje. Svakako da je izbor kotiova zavisan
od njihove primene i vrste gorivakoje je na raspolaganju.
U odgovarajupj iiteraturi i kod proizvodaa mogu se nai svi potiebni tehniki
poaci za izbor i projektovanje pogona u kojima se koriste ovakvi kotlovi.
Kotlove veeg kapaciteta proizvoe Tvomica tennikih ureaja Labin (moeli
KOMFOR), Industnja doraoopreme Banovii (HEUOS), Preduzee za centraino gre-
janie i klimatizaciju TOPLOTA, Zagieb i dr.

441-5 Neke napom ene o kojima treba voditi rauna kod instaiacije
i m anipulacije sa kotiovim a
K ada ima vie kotlova koji slue za isti pogon onda treba predvideti zajed-
nike ventiie ime se skrauju vodovi. P ri tom e svi ovi zatvorni i reguliui organi
treba da su pristupani rakovanju.
94

Treba voditi rauna o dilataciji i stoga veze iz- -u vodova i kotlova, pum pi,
razmenjivaa i drugih eiemenata ne smeju biti kr .te i kratke.
KotJovi za vodeno grejanje kada slue za ist. pogon treba da imaju zajed-
niku odvodnu i dovodnu cev koju treba tako postaviti da prikljune cevi imaju
priblino iste otpore.
Pami kotlovi sa svoje strane treba da imaju zajeniki skupija pare. Opa-
danje jaine usled iskljuenja jednog kotia ne treba da dovede do pada pritiska
i nivoa vode ispo dozvoljenih u drugima.
Punjenje instalacije se moe vriti direktno iz vodovodne mree. T reb a pred-
videti, radi sigurnosti, va ventila. Paziti na istou vode i ne prazniti i pum ti
kotao esto bez naroite potrebe. Pranjenje je potrebno zimi ako u kotlarmci
postoji opasnost mrnjenja u siuaju da se grejanje ne koristi.
Loenje kotlova treba da vre struna lica, osim malih vodenih.
Pre podiaganja kotla proveriti stanje vode. U toku rada kontrolie se sago-
revanje.
Gaenje vatre se vri zatvaranjem promaje a ne polivanjem vodom. Loita
se povremeno iste od zaguivanja.
Prilikom prvih loenja kotla naroito je vano da je voda ista inae moe
doi do raznih smetnji koje na prvi m ah izgledaju nerazumljive.
Treba razlikovati znojenje kotla koje dolazi od hladnog kotla i mokrog
goriva pri poetku ioenja i stvarnog curenja na nekom m estu na lancima ih
spojevima.
Treba obezbediti dobru promaju i ne loiti u sluaju da dimnjak ne moe
da povue . Treba oistiti dobro sve dimne kanale i proveriti da li postoji jos
kakav uzrok ovome.
to se tie promaje za dobro funkcionisanje malih kotlova sa gom jim sago-
revanjem treba da je 20 o 30 Pa, a za srednje i velike 40 do 60 Pa.
Potrebno je predvideti svuda ventile radi manipulacije ili eliminisanja po-
jedinih kotlova.
Deavaju se gubici usled vezane toplote odvodnih gasova, n p r. u obliku
CO, a olaze usled nedovoljnog dovoda dopunskog vazduha naroito kod kotlova
sa gornjim sagorevanjem. D a bi se iskorienje toplote u pogonu pribliilo onome
to se postigne na ureajima za ispitivanje, treba voditi rauna o dobrom zapti-
vanju i u loitu i na odvodnim kanaiima, daije o istoi grejnih povrina i odvodnih
kanala i o spreavanju nagomilavanja ljake na reetkam a (o emu se obino ne
vodi dovoljno rauna).
Uostalom uputstvo proizvoaa kotla mora dati sve potrebne tehnike po-
datke o njegovoj prim eni, vrsti goriva, nainu korienja itd.

442 KOTLOVI SA GASNIM I TENIM GORIVOM

Pored gore opisanih vrsta kotlova za centralna grejanja se prim enjuju kot-
lovi sa gasnim i tenim gorivom. K od njih je uproeno posluivanje i rukovanje,
dovod goriva u kotao jednostavan, vea istoa, lako putanje u rad i zaustavljanje,
 95
jednostavnije, jevtinije i sigumije regulisanje ak i kod malih kotlova. Naroito kotlo-
vi na gas imaju dobru pogodnost teguiisanja i iskorienja topiote.

442-1 Gasni kotlovi

SUno opisanim kotlovima i ovj su graeni od lanaka, samo umesto re&tke imaju
gorionik (brener) u vidu cevi sa mnogobrojnim rupicama. Radi poveanja efikasnosti,
grejne povrine prema gorioniku su izraene sa rebrima. Sagoreli gasovi se odvode u
skuplja na gomjoj strani. Grade se jaine o 12000 do 470000 W.
Za etana grejanja i manje stanove izrauju se kotlovi jaine poev o 17000 W
sa ili bez dodatnog rozervoara za snabdevanje toplom vodom. Vrio su pogodni za mesta
gde postoji gradska gasna mrea.
Da bi se unekoliko kompenzirala viSa cena gasa treba izvesti dobru izolaciju kako
kotla tako i cevovoda.

442-2 L o ita sa gorionicima u gasovito gorlvo

U naoj zemlji proizvonja gasa, kako prirodnog tako i vetakog iz dana
u an sve se vie poveava i iskoriava. Gasovita goriva, imajui velike prednosti
nad vrstim (nikakve prethodne priprem e nisu potrebne, sagorevanje je homogeno,
regulisanje mnogo sigurnije i efikasnije, nem a nikakvih otpadaka itd.) nalaze sve
veu prim enu i kao goriva za kotlove.
Sagorevanje gasa u kotlu vri se pomou specijalnih gorionika, koji prem a
nainu ostvarenja smee sa vazduhom m ogu biti sa prethodnim i difusnim meanjem.
Ukoliko se koristi i mazut zajedno sa gasom onda se njihovo meanje priprem a u
naroitim komhmovanim gorionicima. U gorioniku sa prethodnim meanjem smea
gasa i vazduha vri se unapre. U difuznom gorioniku smea se vri u grlu samog
gorionika (upotrebljeni su za vee agregate), Kombinovani gorionici su u stvari
ifuzni gorionici kod kojih se u centralnoj cevi za dovod gasa ugrauje i cev za
dovod mazuta.

442-3 R e g u la cio n i u re a ji gasnih kotlova

Rukovanje gasnim kotlovima moe biti poluautomatsko ili potpuno auto-
matsko. Automatsko je jednostavnije za ra i ekonominije. Regulatori su esto
kombinovani sa sigurnosnim ureajem. U ovom sluaju regulator slui i da se do-
vod gasa automatski prekine u sluaju pada pritiska iii gaenja plamena na breneru.
Sa ovim regulatorom takode su povezani, kod parnih kotlova stanje m inim alnog
nivoa vode a kod vodenih maksimalna tem peratura vode.
Kada je prostorija, u koju treba postaviti reguliui termometar, isuvie udaljena
od kotla, ona se primenjuju elektrini termostati i magnetni ventili.
Na slici 32 prikazan je blok lanaka kotla Strebe! GH fabrike radijatora i kotlova
,,Radijator , Zrenjanin.
Za tane podatke o ovim kotlovima i njihovim priborima obratiti se proizvoa-
ima.
96

Slika 32

4424 Kotlovi za rad sa tenim gorivom

Za rad sa temm gorivima postoje i specijalno izraeni kotlovi za voeno i pamo
areianje pored onih kod kojih se to postie prepravkama.
U noslednie vreme uded neredovnog snabdevanja naftinnn envatim ,
vBe S o , kod kojlh * samo rara.nji,.] p o ..o a ogu
koristiti bilo tena (ulje za loenje iH mazut), bilo vrsia gonva (razne vrste uglja).

442-5 Loita za tena goriva

Tena goriva koja se koriste u kotlovima ne mogu jednostavno sagorevati kao
* . . i pon.i , 0 * g u >'
ni4 Uied delikatnosti ove svoje funkdje zalrteva se da gorionia za tecno gonv
" i i u i <, J b W orgn lokupn,

^ . r g ^ t S e M o ugla.nora nurau. - nranju.

n J jS oik<ima, npotrablj uljc a M o.j. i kuko : uobkkj.no n
nlie Ulie za loenje je manjeg viskoziteta i unosi se direktno u gonornk, dok __
dovodi najpre u pomoni rezervoar u kome se zagreva elektrinim il|
radi postizanja odgovarajueg vlskoziteta prema propistma za gonomk. Kao ran ]
X mazut je jevtiniji, inae su im ostale osobine uslovijene sagorevanjem vrlo
siine: podesni za transport, sagorevanje bez otpadaka, lozenje automatsko.
Uspeuo praenje rada kotlova sa tenim gorivom zahteva t upoznavanj
strukcijom njihovih gorionika.
 97
442-6 Gorionici za ten a gorivs

Poznato je da je rad roaiiiie u uporeenju sa ovekovim u odreenim uslovima

uvek sigurniji i precizniji. Ovo je izrazito i kod loenja. Kaa je u pitanju ienoobraz-
no i standardno gorivo, ako je loenje automatsko ili mehanizovano, krajnji rezultat,
tj. stepen iskorienja uvek je bolji. Kod vrstih goriva se zahteva prethodna priprema,
naroito u pogledu krupnoe. Kod tenih goriva automatsko loenje je i jedino jer se
gorivo lako ovodi, regulie, a nema ostataka, osim odvonih gasova, koji ne prestav-
Ijaju nikakvu smetnju priiikom rada. To isto vai i za gasovita goriva.
Sagorevanje ten o g goriva vri se na taj nain to se raspreno u sitne kapijice-rosu
mea sa vazdunorn strajom koja ga ubacuje u uareno ioite u kom e sagoreva. Pri to-
me ukoliko su kapljice sitnije utoliko je meanje bolje sa vazduhom i potpunije sagore-
vanje, a s tim i manje je potrebno dodavati vika vazduha.

Slika 33 - Gorionici sistema Unithcrm", Izrada CER, aak

Automatsko regulisanje jaine sagorevanja u funkciji potrebne koliine topiote

moe se vriti na dva naina. Jedan je kontimuilno reguiisanje promenom jaine piamena
onosno koliine smee goriva i vazduha za vreme raa, pri emu njihov meusobni
odnos treba da ostaje stalan. Drugi nain je da se vri povrenteno automatko ukijui-
vanje i iskljuivanje gorioiuka zavisno od potrebne kohine toplote, kao i kod prvog
naina, samo da pri tome struja smee uvek ostane ista i ss stalnim onosom.
Prvi nain je delikatniji i zahteva komplikovaniju konstrukciju pa je zato i skup-
Iji i ree u upotrebi.
Gorionici za tena goriva izrauju se i kod nas. Preduzee termotehnikih ureda-
ja i montaa, aak, proizvodi ih po skstemu Unitherra u nekoiiko jaina (o 160
do 1160 kW). Jaina gorionika moe se automatsl menjati za dva optereenja, mak-
simalno i deiimino. Prelaz na draga optereenja u iuaju potrebe moe se menjati
promenom izne.
Preduzee Ventilator (Tvornica ventilacionft;, termikih, mlinkih i silosnih
ureeja), Zagreb, proizvoi gorionike po sistemu Biovrtherm, takoe u nekoliko
jaina od 30 do 1300 kW. Sema rada ovog gorionika vidi se na siici.34, Rasprivanje
goriva (mazut) vri se pod pritiskom vazduha.
98

M azut potiskivan pum pom mea se sa strujom vazduha, koju proizvodi

kom presor niskog pritiska, u prostoru ispod siska G i po izlazu iz siska rasprava
se u rosne kapljice, Paljenje se vri elektrinom vamicom. Vazduh od ventilatora
siui kao dopunski vazduh zc sagorevanje i obiikovanje piamena. O tvori siska su
relativno veeg prenika ime se onemoguava zaepljenje, Ipak se mora voditi
rauna o istoi mazuta pa se proputa kroz filtar C. Rotirajui delovi se pod-
m azuju samim gorivomj osim elektromotor. Oblik plamena moe se u izvesnim
granicama menjati orijentacijom lopatica H za vazduh koji dolazi od ventiiatora.

Siika 34 - Shema rada gorionika ,J)lowtherm Siika 35 - izgie gorionika ,fianheat

N a emi se dalje vidi vazubii filtar A , kompresor B , elektrode sa paljenje E,

elektromagnetni ventil F, transformator za paljenje I, ventiiator za sekundarnui
vazduh L i predgreja za gorivo M , radi obezbeenja njegove viskoznosti.
N a ovom gorioniku postoji elektrini Ureaj za autom atsko regulisanje.
Sigum osni ureaj pomou fotoelije obustavlja rad gorionika u sluaju gaenja
p lam ena ili neke druge anom alije. U tom sluaju ukljuuje se svetlosn i ili zvuni
signal.
Automatska regulacija se sastoji u tome da se gorionik ukljuuje lii iskijuuje
pod pritiskom nekoga indikatora (term ostata za vodu ili vazduha u prostorijama,
m anom etra pritiska t dr.).
N a zahtev potroaa ovi gorionici se mogu isporuiti i sa kontinualnom
regulacijom ali uz spejalne uslove.
N a sl. 35 pokazan je spoljni izgled gorionika danske proizvodnje D anheat ,
koji je dosta odomaen kod nas.
Kao i za ostalu opremu i za podatke o gorionicinsa moe se pored pomenutih
obratiti jo i tvornicama termoventiladone opreme MONTING Zagreb (plinski plame-
nik VENTERM), Universal Beograd (kompaktni gorionici BENTONE) i dr.
Na slid 36 pokazartc su eme za snabdevanje gorivom gorionika odnosno kotla
dvocevnim ili jednocevnim sistemom, U dvocevnom sistemu isprekiani vod siui za
povratak vika goriva.
Detaljnij podad o osobinama ovlh sistema za snabdevanje gorivom mogu se do-
biti od Fabrike radijatora i kotlova Radijator , Zrenjanin.
 Prtftfluofc 0t>rk>nlhB na rwwvor poHvR

} Ovocsvnl letom

Sliks 36

Na shemi se vie rezervoaii sa

gorivom smeStenim tzvan zgrade. To ss ini zbog
predostronosti od poara.
100
Koeficijent korisnog dejstva kotlova koji se zagrevaju tenim gorivom kree se
oko 80%.
Danas veina ponienutih fabrika proizvodi kombinovane kotlove koji se sa stan-
dardnim delovima mogu jednostavno prepraviti na bilo koje gonvo, tj. vrsto, teno
gaSno gorivo. Fabrika Gorenje - Sombor proizvodi kotao Blok aertermik na teno
ili gasovito gorivo.

443 ELEKTRJNI KOTLOVl

Kotiovi za centralna grejanja sa zagrejavanjem elektrinom energijoin ree su u

upotrebi zbog toga to je njena cena po jedinici toplote svuda najskuplja u onosu na
as i naftu. Ipak radi svoje velike prednosti u pogledu opsluivanja i odravanja, koji
piaktino i ne postoje, elektrini kotiovi malih snaga - do 20 kW postoje u upotrebi
najeSe za grejanje vodom u etanim instaladjama.
Kod nas kotiove na elektrinu. energiju za etano grejanje proizvoi industnja
domoopreme Banovii (Heiios). Svedske kotlove Thermia za istu svrhu uvozi Tehno-
union, Beograd i dr-

PRIBORS, A R M A T U R E I S IG U R N O S N I O R E a JS

Prema vrsti i veliini kotla upotrebljeni priborl mogu biti razliiti, ali pojeini
sigumosni uredaji na kotiovima i instalacijama vodenog i par-
nog grejanja su obavezni.
Pribor kojim treba da bude opremljen svaki kotao jeste
manometar za kontrolu promaje, reguiator sagorevanja i raz-
ni organi koji siue za zatvaranje protoka vode od kojih je
najvanija tiavina za punjenje i pranjenje kotia.
Slaviria za punjenie i pranjenje. Na najnioj taki kot-
la nalazi se otvor sa siavinom preko koje se kotao puni ili praz-
ni. Kotiovi sa vodelnim lancima moraju tmati na svakoj
strani po jedan otvor. Punjenje se vri po pritiskom vodo-
voda ili pumpom. Cevni spojevi su izvedeni pomou holen-
dera da bi se mogii skidati, ime se omoguava proba kotia
na pritisak.
Manometar ea kontrolu promaje. Ovu kontrolu je
potrebno vrsti na kotlovima ija grejna povrina preiazi
10 m?. K ontroia se vri naroito osetijivim mikromanomet-
rom , postavijenim na iziazu dim nih gasova iz kotla.
R e g u l a to r s a g o r e v a n j a . Ovaj reguiator slui za odr-
avanje potrebne jaine sagorevanja a dejstvuje prom enom
ovoda koiiine vazduha u ioita kojim se reguhe sa-
gorevanje a sa tim i tem peratura vode kod kotiova za vo-
deno grejanje ili pritisak pare kod kotlova za parno greja-
Sifcs 37 PoiugE
nje. K od velikih kotlova regulatori su automatski a kod
regulators promaje m anjih su obino runi, i naravno, jeftiniji. Ovi su dovoljm
gde nije uska granica temperature 3i pritiska.
 101

Jedna poluga, u&led svoje dilatadje, dejstvuje na lanac kojirn se zatvara ili otvara
idapna vazduh. Presek jednog takvog reguiatora pokazan js na slici 37,
Regulatora iraa raznih vrsta na siiMm prindpima, a izrauju se obino u fabii-
lcama kotlova u ijim se prospektima mogu naii potrebni tehniki podaci,
Raznc slavine, ventili, Sibeii, ventili sigutnosti i druge armature i ureaji, koji
se koriste u instalacijama grejanja dati su u prilogu na ematski nain kako se obino
prikazuju i oznaavaju u projektima.

444-i Siguraosni uteaji kod vodenog grejanja

Na instalacijama vodenog grejanja treba obavezno da se nalazi: termometar za vo-

du, ekspanzioni sud i sigumosne cevi.
Termometar z a vodu. Postavljcn je na izlaznoj cevi glavnog voda kotla. T e r-
monaetar je korisno postaviti i na ovodnoj cevi,
Radi kontrole ispravnosti rada term om etra treba previeti zavarenu cevicu
u glavnom vou, koja se ispunjava uljem gde se ivmim term om etrom , s vre-
inena na vreme, kontrolie pokazivanje tem pcrature ugraenog term om etra (sl. 38).
Ekspanzioni stt. M oe biti otvorenog iii zatvorenog tipa, to zavisi od toga
da ii je instalacija vezana sa atm osferom ili nije.
E kspam ioni sud otvorenog tipa nilazi se iznad najvie take instalacije (obino
u tav an u ). Siui za ilataju vode od m ogue najnie do najvie tem perature.
Instalacija vodenog grejanja mora biti ispunjena vodom
do najvie take m ree, tj. do najvieg nivoa ekspanzionog
sua. Nivo se kontroiise prelivnom cevi na sudu, koja se
sputa do kotlarmee radi kontroie, pored slavine za p unje-
nje instalacije. U m esto ove prclivne cevi moe se upot-
rebiti hidrometar, koji pokazuje najvie stanje vode, D e-
taljan opis je u oeljku vodenog grejanja.
Ekspansioni su zatvorenog tipa sm eten je u blizini
kotia. D etaljan opis i ema ovib sudova sa odgovarajuim
priborom izioeni su u odeljku za vodeno grejanje (VI).
Sigurnosne cevi samo |tod otvorenih sistema. Pritisak
koji vlada u kotiu zavis samo o visine vode u instalaciji.
D a ne bi u sluaju veeg hidrauiinog otpora u instalaciji
kontroiu temperature dolo do prekoraenja dozvoljenog prittska prilikom zagre-
vanja svaki kotao m ora rrltati i direktan vo sigurnosnim
cevima do ekspanzionog suda ili sa atmosferom. Ove cevi m oraju im ati propisani
presek i ne sme postojati nikakva m ogunost da budu zatvarane. Ovo m ora b iti
naznaeno i u projektu.
D im enzionisanje ovih cevi daio je u odeijku vodenog grejanja.

444-2 S ig u r n o sn i u re a ji n a k otlu za parno grejanje

N a svakom kotlu za parno grejanje m oraju biti sledei stgurnosni u re aji:

sigurnosna .oduna cev (iii ventii sigum osti), vodomerno staklo, aiarm ni signal,
manom etar i. tablica o teimikim podacim a kotla.
102

Sigumosna oduna cev. Ova cev kod. parnih kotiova niskog pritiska slui
umesto v en tib sigum osti kod kotlova visokog pritiska. T o je jedna U cev napunjena
vodom koia slui kao hidraulini zatvara. Krai krak cevi je spojen sa parnim pros-
torom kotla. Dui krak koji ohezbettje potreban pritisak e otvoren. Pri prekova-
enju pritiska pare voa bude izbaena iz cevi i na taj nain pritisak u kotlu opadne,
Siedea tabela daje pribiine prenike odune cevi za parne kotiove:
T - 33 N a jto a n ji p reS n lci sig u rn o sn ih o d s in ib cevi

Kapacitct kotln
ist preonik (un.) [rnm]
G h jk g h -'j Qh fw]
32 60 40700
40 100 64000
50 200 133800
60 500 325700
80 1000 651000
100 1600 1093000
125 2800 1860000
150 5000 3256000
175 7500 5117000

N a sl. 39 ematski je prikazana iena oduna cev, Levi kraj je spojen s kot-
lom. Voa zatizima poloaj u gnmicam a H prema odgovarajuem pritisku. G ornji
kraj slobodnog kraka ulazi u jedno Sone u koje se prikuplja voda, koju preko-

Slikg 39 Jednostevn
ouSna sigurnosne cev
 103

raem pntisak izbaci. Lone je vezano sa atmosferom. Para koja izlazi odvodi se
u atmosferu. Voda izbaena u ioni; po padu pritiska vraa se u cev. N a slici se
vidi i jedna vie postavijena cev, kroz koju poinje izduvavanje pre dostignutog
maksimalnog pritiska. Ovim se skrene panja ioaa blagovremeno, a izbegnu
nezdjem gubici. Moe se umesto ove cevi staviti ventil sigurnosti, koji se kod kot-
lova visokog pritiska mora staviti.
U sluaju da veliki raspon pritiska zahteva isuvie dugu cev; ona se m oe
postaviti viestruko savijena cev (sl. 40).

Vodomerno staklo na kome je oznaen najvij i najnii dozvoljen nivo vode

u itotSu,
Alarm ni signal (obino je u vidu pitaljke) reagira na nisko stanje nivoa vode
i na prekoraenje pritiska pare.
Manometar za pritisak pare. N a kotiovma niskog pritiska gradusan obino
o 0 do i at.
Tabhca o podacima kotla (tip, pritisak, jaina 1 dr.).
Pojcine instrumente za cenlralna grejanja proizvodi Metalflex u Tolminu.

445 JAClNA I GREJNA POVRSlNA KOTLA

, Jsina kotla je koliina topiote koju treba da proizvede kotao a koja je sa

svoje strane jednaka topioti QR koju odaju svi radijatori (grejna teia) kojoj treb a
dodati jo i sve toplotne gubitke u razvodnoj mrei.
Za grub proraun povrine kotla moe posluiti sledei obrazac:

(4.4)

ovde je: A r ~ grejna povrina kotla [ma],

SK ~ specifino optereenje grejne povrine kotia [W m '! ]

Z dodatak zbog topiotnih gubitaka [%],

Qr ~ jaina radijatora [W]

Ovaj dodatak za razvode normalnih duina moe se uzeti kao odreena ve-
liina u zavisnosti naina izvoenja mree. T ako je
z, 0)05 za zaticene cevne vodove kao to sii usponski vodovi na unutranjim
zidovima, horizontaina izolovana mrea kroz tople prostorije i sl.
Z 0; i0 za siabo zaticene vodove kao usponski vodovi na spoljnm zidovima,
horizontalna izolovana mrea kroz hiadne prostorije,
Z = 0,15 za naroito slabo zatiene i razgranate vodove, usponske na spoij-
nim zidovima, mree kroz hiadan tavan i si.
Ovi doaci ne vae za dalekovode, kod kojih se moraju proraunati gubici
topiote u mrei.
446 EKON OMINOST KAO KK ITERIJU M . ZA IZBOR GORIVA

G de e se upotrebiti kotao sa loenem. tenim ili vrstim gorivom iii. uopte,

koie e se gorivo upotrebiti pokaaae jedna solidna analiza, koju treba prethodno
izvriti. T u intervenie kako cena goriva, tako i cena prevoza, odvoda otpadaka,
gde ih ima, oravanje, cena instaiacje, sigum ost rada itd. Za ovu analizu treba
uzeti jedan d u it period ekspioatacije kao i eventuaino predvidanje p r^ ire n ja m -
staiacije. Svakako treba uzeti u obzir i nain rada kotla u penodu za K0*1 sf ..
anaiiza. Prt ovome se uzima u obzir i vek trajanja pojedimh elemenata instalacije.
Jean prim er ovakvog prorauna pokazuje kako se moe izvriti ova analiza.
Primer za upotedm p-oraZun koStcmja postrojenja grejanja na ugalj {Trbovije"), ,gas
i mazut
Potrebno je zagrevatl jednu ustanovu koja e troiti

Qe - 325 fkW]
Izvraiti tipored^u analizu trokova pri upotrebi 3 vrste goriva:

Podaci iz ponuda:
I. Dvdatak na prttpravfes aa gasno ioiSte 60000. dtn.
II. odatak za mazutne brenere sa rezcrvoarima 240000. dm.
Zagrevanje ae vri sa 2 kotia od 165 kW, od sivog iiva. Kottovi su eiankasti.

! U g a ljlk g l Gas [m3] j mazut [kg]

0,70. in 2,00. din 2,50. din

1 . Ceua goriva (din/kgdin/m 3)
2. Toplotna mo (3/kg J /m J) ; 15 MJ 20 MJ 40 MJ
0,65 | 0,80 0,75
3. Koef. korisnog dejstva kotla 73 |

Broj Casova u pogonu godinje h ~ 1200

4. Godittja potronja toplote Qs h Qj, =
= 336 - 106
5. Cena toplote goriva: 255
CTC - Cs - 10* //-/ idin/4GJ 175 400
6. Cena korisne toplote CtlT Cj.s/r; 340
(din/4GJ) 270 500
7. Poveanie usled gubitaka za regulisaiije
(dm /4G Jl 40

310 500 340

8. CT U kupna cena [dLti/4Gjj. 114240
9. Godinja cena goriva C# QS' CC 104160 168000

10. Loa 48000

12000 48000
11. Administrativni trokovi, popravke
12. Potrotija struje 1000 as 0,75 ^ 7 5 0 po
20 din (vreme je manje o efektivnog zbog 600
prekida za regultsanje)
13. ienje pepela i ljakc 2% i 4000
i .
-i-
156160 180000 162840
14. Godinja ukupns ceria
 105

' Ako bi seT rai uporeenja, izraunala potronja eLektrine energije koja bi bila potrebna
za proizvodnju gornje koliine toploie za goinji period cena bi iznosiia oko 270.000 dinare.

Napomena: biavedene cene nisu aktueine ve su uzete primera radi.

Cena samih kotlova nije uneta jer su identini. Pod I i I I je cena prepravki.
Pod 7 unet je dodatak za regulisanje koje nikad nije tako efikasno kao kod druge
dve vrste goriva, Pod 11 dolazi godinji troak na odravanje i amortizadiu deia
pod I i II.
Ovakav primer sa tanim dnevnim cenama pokazao bi koja vrsta goriva bi b ia najekonominjja.

45 IZMENJIVAl TOPLOTE
K.aa toplotu ne dobiiamo pretvaranjem druge vrste energijej ve samo
prenoenjem o jednog toplonoe na drugi, to postiemo u ureajima koji se sovu
izmenjivai toplote. U izmenjivaima se m oe vriti zagrevanje drugog flu id a ,,
hlaenie, isparavanje3 kondenzovanje, vrenje i dr. lroko podruje prim ene iz-
menjivaa usloviio je mnoge i razliite njihove konstrakcije, Ovde e se dati opis
onih koji u oblasti grejanja i kiimatizacije doiaze u obzir a to su cevni protivstrujni
izmenjivai.
Izm enjivai sa savijenim cevima. U eilinrinom rezervoaru od elinog iima
iii sivog liva je ugraden snop savijenih elinih, bakarnih ili mesinganiii cevi,
iji su krajevi upertlovani u jaku m etalnu, obino eiinu plou, koja je privrena
za prirubnicu rezervoara zajeno sa njegovim poklopcem (siika 41). Para ulazi
s jedne strane poklopca, prolazi kroz grejne cevi i vraa se s druge strane kroz ist
poklopac kao kondenzat iii meavina s voom. V'oda za zagrevanje uiazi s donje

Siika 41 Izmenjiva toplote Sliks 42 Izmen}iva toplote sa pravim

sa savijenini cevima cevima (registar)

strane, prolazi kroz tzmenjiva okolo grejnih cevi, koje su pregraene jednom
pregradom i zagrejana izlazi kroz gornji otvor. Savijene cevi dozvoljavaju njihovu
dilataciju. Radi ienja treba izvui c'eo snop (registar) cevi. U sluaju propu-
tanja pojedmih cevi, do njihove zamene mogu se iskljuiti zatvaranjem njihovih
krajeva.
Izmenjiva sa pravim cevima. N a sii 42 vidi se jean ovakav izmenjiva
kod koga se cevi lake iste i zamenjuju. Sa obe strane cevi su upertlovane za plou
samo ploa je na jednoj strani privrena za obo prirubnicu rezervoara,
dok je s druge strane ploa slobodna a izm eu nje i rezervoara je zaptivka. Po-
kiopci su sa otvorima i prirubnicam a na obema stranama. Ovakvi izmenjivai
se prim enjuju gde je toplonoa para visokog pritiska iii pregrejana (vreia) voda.
Izmenjivai koji se koriste u instalacijama grejanja postavljaju se iznad ni-
voa kotla a potrebno je prevideti mogunost lakog dem ontiranja i vaenja registra.
Radi smanjenja toplotnih gubitaka treba ih izolovati. D a bi se izbegh vazduni
106

jastuci, koji spreavaju cirkulaciju i sm anjuju efekat prenosa toplote, treba pred-
videti ispusne ventile. K ada je potrebno vriti regulisanje onda se stavljaju ventili
za smanjivanje guenje cirkulacije ili za uspostavljanje kratkih spojeva izm eu
pojedinih eiemenata.
Za proraun izmenjivaa treba pretpostaviti da je reim stacioniran i da je
koefidjent prenosa konstantan po duini grejne povrine. G ubici toplote se, radi
uproenja zanemaruju.
Kod veih instalaja za grejanje preporuljivo je da se ubace dva ili vie
izmenjivaa i to spojena paralelno. Na taj nain se pri manjim potrebam a zagre-
vanja vri isJdjuenje pojedinih izmenjivaa. Ako bi se celokupna koliina vode
sprovodila kroz jedan izmenjiva to bi dovodilo do osetnog pada pritiska. O tuda
i otvori prikijuaka za odvod i dovod treba a su dovoljno ditnenzionisani. Bolje
je zbog toga i pojedine izmenjivae, koje bi trebalo iskljuiti, um esto toga kratko
spojiti, ime se ne bi poveao otpor (u cevima) ve jo i smanjio.
Ree se nailazi na izmenjrvae povezane u re jedan za drugim. Instaiacija
je sloenija i skuplji su prikljuci.
K od izmenjivaa grejanih parom mora se pre putanja u rad ispustiti vaz-
duh. K od pare niskog pritiska ovo se vri ili direktnim spojem kondenznog voda
sa atmosferom ili pomou automatskog ventila odmah iza grejnog registra. Po zatvaranju
paie kioz isti ventil se uputs vazduh. Kod izmenjivaa koji se zagievaju parom visokog
pritiska ne postoji uputanje vazduha jer se rtajee kondenzat odvodi u skuplja pod
pritiskom. Na samom kondenzacionom loncu postoji jean runi ili automatki ventil za
isputanje vazduha.
Postpje predgrejai u kojima se voda zagreva direktnim meaitjem odnosno ubriz-
gavanjem pare.

451 PRORACUN IZMHNE fcOLlClNE T O P L O T E U IZMENJIVAU

j \
Koliina topiote koja se' menja u izmenjivau moe se izraziti sa

fi* ^ A - . k - t U m (4.5)
gde je;
A povrina izmenjivaa kroz koju se vri izmena toplote [mJ
k koeficijent prelazatoplote [W m '2K _1 J
t m ~ srednja tem peraturska raziika izmeu oba fluida [K]

Ako se temperature dvaju fluida na uiazu u i izlazu i om ae indeksima 1 i 2 i kada

se pri tu > tit tu , stavi
ti t n = A tx a is a = Atj,
onda se rariika Li-p nalari pomou jednaine;

Afv
A ty. A A t
&h: [K] (4.6)
A fj A fj
in in
At,j A ty
gde je:
Aix vea tem peraturska razlika dvaju fluida ns jednom kraju izme-
njivaa.
At# manja tem peraturska raziika na drugom kraju izmcnjivaa.
 107
izraz za A tm |e u vsnostt kako zs istosmeme tako i zs protivsmemt izmenjivaCe.
Ovaj izras se rnofc prestaviti Icso funkdja:

4- ~A,rf(lr)
gde je:

i Ary
/Aty\ ^ Acg
\A s/ Jn Afa;
Afj,

Grafiks interpretacija funkcije A tm aje dovoljnu tanost za proraSime.

46 KOTLARNICA

Prostorjje za smeSt^j kotlova i goriva moraju ispunjavati odreene uslove da bi se

1 d bnm efekt m - Na osnovu Sbo8 Prorauna potrebne kolii-
ne toptote (50 Wm ) prostonja za zagrevanje ili korilenjem obrasca (3.16) naiazi sc
pnbkna povrma kotla i odavde se vrii izbor broja i njihova vrsta. Iz ovog podatka se do-
n0S! sud o veliini prostorije za kotlamicu. Kod malih postrojenja i etanih grejanja mo-
e * kotao staviti u neku spoiednu prostoriju stana, inae treba neminovno obezbeiti
zasebne prostonje za smeStaj kotiova.goriva.zatim zaprevozgorivaiodvoostatakafSlja-
ke, kada je gonvo ugaij). Kod upotrebe tenih goriva videii smo da se za vee instaladje
rezervoar ukopava izvan zgrade. Pristupanost kotiamici mors biti utoiiko ve, ukoliko
je i postrojenje vee radi lakfe manipuladje gorivom i ljakom. Kotiovi treba da su tako
onjentisam da un je bar prenja strana osvetljena dnevnom ffi dovoijno jakom veSta-
kotrt svetloiu i da su im svi ureaji pristupani. Mora se prostor predvidati da bude
dovoijno veiiJd i za sluaj remonta pojedinih kotiova.
Odvodni kanaM za dimnjak treba da su ito krai i cevovodi Sto sabijeniji. Vea
postrojenja (izna 175 kW) treba da imaju direktan iziaz iz kotlamice. Sasvim velika
postrojenja moraju za kotlamice imati ovojene zgrae.
P rostonje za gorivo moraju bin odvojene ai: u neposrenoj biizini kotlamice.
Sve ovo projektant zgrade mora imati u vidu odmah po obitku podataka
o kotlovuna i nphovom rasporedu. Zato je potrebna uska saradnja izmeu proiek-
tanta zgrade i grejanja. Ako su kotiovi rasporeeni u gm pam a, a im a ih viSe, treba
predvideti potreban m eduprostor radi posluivanja i okoio kotla (s prednje a no-
nekad i sa zadnje strane u zavisnosti vrste kotla) rai njihove m ontae i opravki.
Veiiina prostorija ne zavisi samo od vefiine kotiova ve i od svih ostaiih
p o tp b n ih ureaja: cevovoa, pum pi, bojiera, razmenjivaa i rugih aparata koiih
bude biio u konkretnom sluaju.
... , ^ ^ a ^ n o s ti veliine postrojenja reava se i sistem dovoda goriva i odvoda
Sljake: ievkastnn bunkerim a, kolicima, vagonetima na inama ili viseim itd. N e
treba izostaviu i dovoijno velike otvore, koji su potrebni za unoenje kotiova i de-
108
]0va u dem ontiranom stanju kao i dovoljno m esta za sabirae i dimne kanale. O ba-
vezno je predvideti instaiaciju vodovoda.
U kotlamicam a m anjih kapaciteta sve instaladje i ureaji za
kontrolu rada treba da b u u to je m oguce jednostavmji da bt ih mogii opsluzi
vati i priueni ranici. , ,
Giavni odvodi i skupljai ne smeju statiki optereivati kotao vec treba pred-
videti odvojene nosae. M ogu se predvideti i u betonskim plaiomma.
K ada se izvri raspored kotlova, pum pi, izmenjtvaca t drugih organa
initi detaljan ptan mree i cevovoda. P ri tom e treba vom r a c u n ^ o P 0^
dimnjaka, ditnnjae, temelju, opterecenju, vodovtma struje, odvoenju
ostatog to je predvideno gradevinskim planom.
Za vee pogone treba odvojiti matnsko odelenje u drugu prostonju, za
smetaj pum pi, izmenjivaa i drugih funkcionalnih organa kao sto su
ureaji, glavn ventili itd. Obavezno je i odvajanje komandne table -
puita sa elektroureajima i instrum entim a.
Svuda ostaviti dovoijno m euprostora radi opsluivanja i demontae eiemenata.
Pum pe treba postavljati na pojedinanim temeijima - fundamentima.
Prevideti gde je potrebno i ventilaciju obnove vazduha i radt odrzavanja
potrebne stalne tem perature u kotlarni. Potrebno je post^vm terrnc^rietre
merenje spoijne i unutranje tem perature okotnog vazduha. K od svtn grej h
pogona treba sve predvideti na pianu projekta a ne ostavljatt za kasmje na resavanje
osobtju koje vri m ontau. _ _ .
Pored prikljuaka za punjetije kotlova odnosno instalactje treba predvtdett

1 ^^^Fundam entTkotiova treba da su izdignuti i zbog viage i zbog iakeg vaenja

ljake. Odvod vode iz kotlarnice spojiti sa kanalizactjom, a gde nje nema P ^d v i ett
aht sa pum potn za izbacivanje. Visinu prostora treba odredm p r ^ a z ^ t e v i m a
fabrike kotla Otvore za dovod vazduha koji se trost za sagorevanje, treba takode
orcdvideti, u zavisnosti jaine kotlova. ,
M ontaa kotia i arm ature se vri prem a uputstvim a fabrske. Posie zavrsene
montae obavezno je kotiove ispitati na pritisak i to voene kotlove za 1,5 banzn ad
ranog, a parne n a 4 h a ra . T ek posle ovoga kodovt se mogu izoiovatt, ako je to
predvideno.

461 p r g s t o r s jb za s m e St a j g o r iv a

Prostorija za smetaj goriva je ili do same ioionice iii iznad nje^ Prilaz go-
riva zavisi i od vrste goriva i ioenja. K apacitet prostora za gonvo treba da-je sto
vei b ar za trom esenu potronju norm aine zime, jer, pored ostaiog, nabavku
S ; S i je jevrinija, a ukoliko je nedovoljno isueno, da tma v.se vrem ena za n,e-
g o w S eL je M ogunost nasiage treba da bude oko 1,5 do 2 m. M ogu se predv -
deti jo i pregraene komore odredenog kapaciteta da bt se uvek lako ocenUa kou-
ina goriva, kojoro se raspolae.

462 OIKMIAA
D im iz loita kotlova najee iziazi pozadi kroz naroite dimne pnkljucke,
ree odozdo, ispod kotla. K otiovi iz dva deia imaju po dva dlHltl.
spajanje dva iU vie prikljuaka sa dim njakom oziduje se narocttt dim m kanai kojt
 109

se zove dimnjaa. N a dimnjai m ora postojati dovoljan broj revizionih otvora za

pregled, iSenje i opravke. Dim njaa treba da je to mogue kraa, Ukoliko se
vodi pod zemljom, treba da je sa sve etiri strane izolovana slojesn vazduha od
5 do !0 cm radi spreavanja hiaenja i vlaenja.
D uina dimnjae (izvan ditnnjaka) ne treba da pree 30% visine imnjaka
jer u protivnom moe da prouzrokuje velike smetnje. Pored toga treba da je bar
sa 10% nagiba i to sa usponom u pravcu kretanja ima. Presek dimnjae treba da
je najmanje za 30% vei od preseka dimnjaka.
R adi ienja o pepela i ai treba predvideti pristupane otvore. G de
god je to m ogue izbegavati da ovi otvori budu s gornje strane.

463 DIMT4JAK
Za manje instalacije centralnog grejanja za dimnjake vae isti principt kao
i za imnjake kunih loita. T reb a izbegavati dimnjake u spoljnim zidovima,
zasebno ih izvoditi za svako ioite i u njih se ne snteju prikljuivati nikakvi drugi
odvoi.
Za vee instaiacije dimnjaci m oraju b iti iznad svih zgrada da n e dovode ni
do kakvih neugonosti, naroito kada su u phianju goriva bogata gasovima (kameni
ugaij), za koje se ne moe postii efikasno odstranjenje dimrdh gasova. K od vetikih
instalacija i zbog visoke tem perature odvodnih gasova, dimnjake je potrebno za-
sebno zidati izvan zgrade.

463-i Proraun dimnjaka

Zbog klim atskih uticaja proraun dimnjaka ne moe biti precizno izvren.
Radt obezbedenja funkcije dimnjaka u pogledu sigurnog odvoenja gasova i dovo-
denja vazduha u loite, treba pri ovome voiti rauna o siedeim pojcdinostim a: 1
1- srenja tem peratura gasova ne moe se unapred ati. Prem a tem peraturi
gasova na izlazu iz kotla i odnosa zagrevanja u kotlu i hlaenja u ditnnim kanalima
dobijaju se raziitte tem perature gasova u dim njaku;
2. ulaz vazduha kroz razne procepe (,,1'al vazduh) moe poremetiti tem -
peraturu u dim njaku;
3. dimnjak treba da omogui prom aju i prt preoptereenju do 30% ;
4. dim njak m ora obezbediti prom aju i pre njegovog potpunog zagrevanja,
koje nekad traje i due vremena;
5. na rad dimnjaka ne smeju imati uticaja meteoroloki uslovi nevreme,
vetar i d r
6. dimnjake trcba obezbedki od vlage i hlaenja.
Ceo probicm prorauna se svodi na to da se odredt presek i visina dimnjaka.
Ako ve postoje zgrade onda je visina njim a odreena pa se iznalazi sam o presek.
Prom aja koju treba da obezbedi dim njak naiiazi, poev od ulaza u loite
sve do izlaska iz dimnjaka, na razliite otpore reetka, loite sa slojem goriva,
kanalt i njihove krivine, klapne za reguiisanje i dr. Jaina prom aje rnora savia-
ati sve ove otpore i do preoptereenja loita od 30%. Otpori ioita, onosno
kotla iznose oko 20 do 60 Pa i zavise o konstrukcije kotla a sa njtm a nema
veze sam ciimnjak.
110

JaCina promaje koju moe proizvesti dimnjak rauna se po formuli:

| WH = H - g ( f i s - p g) [Pa] (4.7)

gde je:
W h jaina promaje depresija [Faj
Pn gustiria vazduhs [k g irr3]
Pg gustinasagorelihgasov^ [kgrrT3]
H visina dimnjaka [m]
Sopstveni otpor E u dimnjaku treba promaja takoe da savlada. On iznosi:

Pg V1 (4.8)
= X ~ + sc'
2
[Pa]

ge je;
X koeficijent trenja u dimnjaku
zbir pojedinanih otpora
s strana kvadratnog preseka dimnjaka [m]
V brzina strujanja gasova [ms"1]

463-2 Iznalaenje otpora dimnjaka

Otpor dimnjaka moe se meriti mikromanometrom ili vodenim stubom.
Iz razlike dinamike i statike depresije merene na ulazu u dimnjak dobija se otpor.
Merenjem promaje u podnoju dimnjaka dobija se dinamika depresija
dimnjaka tj. jaina koja treba da savlada otpor ioita. Ovo merenje ponovijerto sa
zatvorenom kiapnom za vazduh na ulazu u loite daje statiku depresiju dimnjaka.
U tabeli T 34 izraunate su karakteristine veliine za 5 razliitih visina (//):
1 -3 4

1 2 3 4 5 6

H % PS Pg~Pg H (Ps~Pg)
h
12 200 0,080 0,126 0,046 0,552
15 180 0,084 0,126 0,042 0,630
20 170 0,086 0,126 0,040 0,800
25 160 0,088 0,126 0,033 0,950
30 150 0,089 0,126 0,037 1,110

Ovde je temperatura sagorelih gasova itJ u stupcu 2, uzeta razliita u zavis-

nosti visine dimnjaka. Za spoljnu temperaturu je uzeto 10.

463-3 OdredJvanje visine dimnjaka

Zadatak proi-auna dimnjaka je da se oredi njegova visna i presek tako da
njegova ukupna jaina umanjena sopstvenim otporom daje potrebnu promaju
loivu
 m

wH m (4.9)
gdeje:
promaja za savlaivanje otpora loita
Veliina E, prema jenaini {4.8} zavisi o V, odnosno Y tj od brzine i
gustme gasa - odnosno koliine. <g ' e 1
iz m e u ^ T k d n f lnV -a -u nePznate treba pretpostaviti jedan onos
tzmedu WH s E. Iz tskustva (po G roberu) pretpostavlja se da je:

E = { ^ . Wir> Z 0 = W lI,<
pa je onda:

W n= H g ( p s p } = Z0 [Paj (4.10)
3

se Konstrukujom
se k o m t r o k ^ ^ 3 poveca
iC Ve ili se dodaje
dl'Cena .Visu',a H > aii ak(> ie nedovoljna ona
ventilator,
H . J S f 0 A O St0i6 USlOVi USVOji rasP deia 1/4 : 3/4, onda za svaku visinu
H_ imnjaka odgovara samo jedna racionalna prom aja i obrnuto. Na prim er lo-
istu koje zahteva promaju od 40 Pa potrebanje dimnjak sa H = 12 m ?
A n t u f % mSkim- Zgradr a ak0 Prom a>a ne b de dovoljna dimnjak' se m ora -pro-
auziti. N a suvise vtsokim zgradama ona se moe iako ograniiti.

463-4 Odreivanje preseka dimnjaka

Po formuli Retenbachera nalazi s e .

1 R>
[ms] (4.11)
n 'fH
gdeje:
^o ~ ist presek dimnjaka [m2]
E/i ~ protok sagorelih gasova [kgh_ ! j
H visina dimnjaka [m]
n faktor = 900 1800.
Dalje je

(4.12)
U l Q s Pg ( p s ~ p g ) g 2
gde je:
udeo promaje koju dimnjak utroi na sopstveni otpor (poveanje
oko 70%) '
X otpor trenja = 0,06 0,085
3 do 4 (mesni otpori)
Hjs 25 do 75 (granice izmeu kojih izraz 4, i i vai)
112

Za proraune dovoljno je uzeti vrednost n iz tabeie 35.

R* = se naiazi iz relacija:
= B *. - H u - i ) (4.13)
R k r Bh (4.14)
odakie je:

Qh - r
Rh (4.15)
*1 H u

je:
Qh = jaina kotla [W]
Bn = potronja goriva [W]
Hu ~ donja toplotna mo goriva [J kg" ]
r = masa izgorelih gasova od 1 kg goiiva [kgkg 1]
'f, koeficijent korisnog dejstva loita ( ~ 0 ,7 )
Kako se rnoe uzeti za dananja goriva da je
rjHu = 0,00225 i t) = 0,7
izlazi daje:

0,0025 Q>-
R Qh = 3,5 [k g h -1] (4.16)
0,7 1000

T - 35 FaJrtor n za p ro ra u n istog p re s e k a d im n jo k a (Diti 4705}

Presek Visina imnjaka [m]

10 12 15 20 25 30
strane prenik
[cml [cm]
Regulisana jaina loita, [W]
Faktor n

20 x 20 23 58000 58000 64000

1300 1200 1100

20 x 27 26 84000 87000 93000 105000 111000
1400 1300 1250 1200 1100
27 x 27 30 128000 134000 146000 163000 175000 210000
1500 1450 1400 1350 1300 1250

27 x 40 37 192000 210000 221000 244000 279000 291000

1550 1500 1450 1400 1400 1350

40 x 40 45 291000 326000 349000 372000 419000 442000

1600 1600 1550 1500 1450 1400
 113
T - 35 (sustavsk)

40 X 53 52 462000 489000 547000 582000 640000

1700 1650 1600 1550 1500
53 x 53 60 698000 768000 838000 896000
1750 .1700 1650 1600

53 X 66 67 _ _ 931000 1012000 1105000 1163000

1850 1800 1750 1700
66 x 66 75 1280000 1396000 1512000
1850 1800 1750
_ _
66 X 85 84 1861000 1977000
1850 1800
74 X 92 92 _ _
2210000 2443000
1900 1850
85 X 85 96 -- 2443000 2675000
1900 1850

Za dimnjake sa okruglim presekom prvo treba obraunati kao z& kvadratni

presek i preraunati u okrugli. Za pravougaoni presek na isti nain samo odnos
strana najvie da bude 1 : 1,5.

463-5 P r i m e r za vefee
Za grupu od 2 lankasta kotla od livenog eiika, svaki od 12 ma grejne povrSine, izrau-
nati dimnjak pod pretpostavkom da visina zgrflde odreuje visinu dimnjdta
H = 20 m
Fri optereenju grejne povrine o 9000 Vi'nr jafiina oba kotia je 244000 W i ptema (4.16)

, ,2 4 4 0 0 0
= 854 kg h '1
1000

Iz tabeie n = 1400, pa je pretna (4.11)

1
------ --- 0,136 trt3 - 1360 tan
1400 20

to znafii a prema vrsti zida moe biti 34 X 40 cm.

Za kotlove ispod 5 ma grejne povritie ne vri se proraun. Postoje norm e

a visina je najm anje 8 m.
Z a promaje iznad 50 Pa treba tevriti proraun.
Regulatora promaje ima raznih konstrukja a p oda se mogu dobiti od pro-
Lzvoaa kotlova, koji ih obino i proizvode.
Veina prcizvoaa kotlova daju podatke i o konstrukciji dimnjaka i dimnjae
za s?oje kotlove.
114

47 SNABEVAMJE TOPLOM VODOM

Dananji proizvoai kotlova za vodeno grejanje izrauju, kako je ve po-

menuto, i varijante tzv, kombinovanih kotlova kod kojih je u unutranjosti ugraen
rezervoar (sve vie o nerajueg elika) sa odvojenim razvodom.
Koliina vode koji ovakvi kotiovi obezbeuju za potronju priblino je ravna
trostrukoj zapremini doatnog rezervoara po asu sa tem peraturom oko 60,
Za iskijuivo snabdevanje topiom vodom koriste se, kao to je poznato,
bojlen zagrevani gasom ili elektrinom energijom.

1 . Donp 9. Prit^ultefc za m M vod R2 1/Z"

2. Gomja vrata 1 0 . Dimnja&a
3. PrtMiuesJi: za reguteior pfomate hod teienja ss vrstvn ptvivoin 11. FrtUjufiakza povratni vod R2 1/2
R3rt 12. Slavkia za punjsnje i prsinjenjB
4. Tabla$ainstnjmentima{toSovski letmostat, sigumosni termosted, 13. Oorkmik
tetmometar *amerante tempefaturevoa ukottu, teimometaru. 14. Bojter
nrraienjs tamparature vocte u bojteru i tomiostat bojtera) 15. NosaC
5. PrikFjuSna cev 16. Zasun za paru
6. Prikljueak za toplu vou a bojtera R3/4 17. Soktrini graja
7. Prikljutak za ekkutaoioni vod R3/4" 18. amotre opeke
8. Prikljualt ZEdovod hiane vocte u bojter R3/4" 1S. Opteta

Stika 43 - Presek sa prednjim i zadnjim izgiedom kotia RFB koji proizvod Fabrtka
radijatora i kotiova Radijator (FRIK), Zrenjamn

Gde je potrebno obezbeiti velike koliine topie vode primenjuju se izme-

njivai toplote u kojima je primarni grejni fluid pregrejana voda i!i vodena para
koji su upotrebljeni i za zagrevanje zgrada ili direktno iii opet preko odvojenih
izmenjivaa.
 115
471 V E L I IN A BOJLEHA

Da bi se odredila veliina bojlera potrebno je ustanoviti dnevno kretanje

potrebne koliine tople vode pri najveem optereenju, Jedan takav grafikon je
dat na slici 44.
Temperatura vode za odravanje eistoe, kupatiia uzima se oko 45. Treba
izbegavati iznad 60, jer se poveava dejstvo korozije. Gde je mrea razgranata
i ima vje potroaa topie vode nomialne temperature, onda u sluaju nekih potroaa
kojlma je potrebna via temperatura vode treba predvideti ugraivanje dopunskib zag-
rejaa.

Slika 44 Dnevni giafikon pribline potronje vode za etvoralann poradicsi

Najvee apsolutno optereenje je kada se sva mesta jednovremeno koriste.

Kako to nije est sluaj onda iz dnevnog grafikona za celu nedelju treba uzeti
kao merodavne srednje vrednosti duih iskorienja a ne vrhove.
Za stambene zgrade mogu za bojlere da poslue sieee vrednosti:

T - 36

Broj domainstva 1 5 7 8 10

Veliina bojlera [/] 200300 600 800 10001200

preko 10 domainstava 100 1 po domainstvu

preko 50 domainstava 80 I po domainstTO
preko 100 domainstava 70 1 po domainstvu
116

472 DNEVNA PO T R O N JA TOPLE VODE U ZGRADAMA

Domainstva:
lavabo 5 15 1
kada bez tua 1 5 0 -2 5 0 1
kada sa tuem 2 5 0 -3 5 0 1
svaki tu S - 10 1
Restorani i hoteli:
umivaonik 200 1
kupatila 2 0 0 - 350 1
Bolnice:
po glavi na dan 100- 200 1
Praonice vea:
za svakih 100 kg
suvog rublfa 1400 1

Svakako prflikom definitivnog odreivanja kapaciteta potrone vode, tieba voi-

ti rauna o usloviina investitora.
Kombinovane kotlove i za potronu vodu proizvoe ve pomenute firme: Radi-
jator, Norrahammar, Tvomica termikili ureaja Labin, EMD, TAM, CTC, itd, Odvo-
jene bojlere proizvode Metalno-industrijsko preduzee uprija, Inustrija domoopreme
Banovii, Tiki Ljubljana i dr.

48 RADQATORl (6REJNA TELA)

Opisani su glavni ureaji za proizvodnju toplote iii bolje reeno za pret-

varanje energije goriva u toplotu, koji se primenjuju u sistemima grejanja. Ovu
proizvedenu koliinu toplote treba preneti, rasporediti i deponovati u odreenim
prostorijama. Prenoenje se vri cevnkn vodovima a toplota se deponuje iz fluida
u radijatorima (grejna tela) odakle se odaje u prostoriju koju treba zagrevati. To-
plota koja se dobija u toplotnim centralama u kotlovima prenosi se kroz cevovode
fluiima (toplonoama) do radijatora u kojima on, hladei se, odaju topiotu. Ra-
dijatori, postajui topliji o okoline, zagrevaju je hladei se opet sa svoje strane.
I ovde je potrebno voditi rauna o higijenskim uslovima, tj. a se zadovolji stepen
ngodnosti, da je zagrevanje prostorije to ravnomemije, da zraenje ne bude po-
terano i da se moe lako odravati istoa samih raijatora. Kada su u pitanju
radijatori za prostorije gde ive Ijudi, treba da zauzimaju to manje prostora i a
su estetskog izgleda.
Radijator treba da ima maiu toplotnu inerciju i da se odavanje toplote moe
po elji reguiisati.
Za centralno grejanje postoji vie vrsta radijatora od kojih su najee u
upotrebi: cevni, lankasti i panelni. Kotlovi, ako su smeteni u prostoriji, koju
treba zagrevati i!i u njenoj blizini, ona i oni vre ulogu radijatora, o emu treba
voditi rauna. T o je sluaj kod etanog grejanja ili manjih zgraa.
 117

481 CEVNI RABIJATORI

Najjednostavniji oblik raijatora je cev savijena u obliku serpentine. (Slika 45).

Ovakvi radijatori su pogodni jer se cev moe oblikovati tako a ne smeta u pro-
storiji. Toplotni fluid u ovim radijatorima cirkulie kontinualno.
Druga vrsta cevnog raijatora je tzv, cevni registar (sl. 46). Ovi radijatori
se sastoje iz vie pravih cevi koje su zavarene u sabirne dovone i odvone komore,
postavljene nomialno na same cevi. Ulazna i izlazna komora su razdvojene zbog
omoguenja dilatacije prouzrokovane temperaturskom razlikom fluida na ulazu
i izlazu. Ova vrsta radijatora je pogodnija za visoke pritiske i temperature.
Radi poveanja povrine odavanja toplote esto su na cevima zavarena rebra.
Ovim se smanjuje efekat zraenja.
Ovi cevni radijatori, zbog svoga relativno neestetskog izgleda, u upotrebi
su za radionice, sporedne prostorije i dr.
Unekoliko iepeg izgleda su kada se umesto okruglih cevi upotrebe profi-
lisane (sl. 47).

482 PLO A STI RADIJATORJ

Pioasti radijatori su sastavljeni od dve presovane poitistranice od iirna, sa

vertikalnim ili horizontalnim kesonima. Vrlo $u uzani, stavijaju se na zidove. Manje
su jainc tako da sluc samo za sporedne prostorije gde se ne raspoiae sa suvie
prostora. Upotrebljavaju se samo kod vodenih grejanja usled svojih tankih ziova
(1,25 do 1,5 mm).
118

SHka 47 - a) Rcgistarski radijator od piofilisanih cevi

b) Fresek cevi sa dodatkom rebaia

483 L A N K A S H RADIJATORI
Najrasprostranjeniji su lankasti raijatori. ianci
se izrauju bilo o sivog liva ili elinog Itma. Veliine
ianaka su normirane u nekoliko tipova a mogu se ni-
zati u proizvoijnom broju do izvesne granicej prema
proraunu potrebne topiote za odreene prostorije.
Radijatori od sivog liva su u upotrebi i za pamo
i za vodeno grejanje. Od elinog lima upotrebljavaju
se obino samo za vodeno grejanje usied manje otpor-
nosti iima protivu korozije koja olazi do veeg izraaja
kod pamog grejanja.
lanci se vezuju, anaiogno kotlovnim, pomou
elinih niplova (nazuvica).
ianci se mogu sastojati iz jedne ili vie verti-
kalnih upijina stubova, pa se tako raziikuju jedno Sliks 48 Preseci stuba
ili viestubni, Na si. 48a je jedan presek iivenog radijatora, a . Ifvem,
etvorostubnog lanka a na si. 48b presek jednog lan- b od presovanog lima
ka od elinog lima trosmbnog.
Spoijni izgied radijatora od sivog liva sa presekom kod spoja ianaka vidi
se na sl. 49.
Lake se odrava istoa na radijatorima sa manje stubova. Sa jednim su sasvim
glatki, ali im je zato grejna povrina relativno manja.
 119
Radijatori od elinog lima skoro su upola
laki od livenih radijatora po jedinici odavanja
topiote. Mnogo im je jeftinija i jednostavnija izra-
da i praktino su bez ikakve inereije. Jedino ako su
od obinog elinog lima brzo korodiraju i kratko
traju. Zbog ovoga danas je ve uveliko tendencija
da se izrauju od nerajueg elika ime i ovaj
nedostatak otpada. Zavaruju se ili eiektrinim ili
autogenim zavarivanjem. Manje su osetljivi i na
mraz.
I radijatori od livenog gvoa mogu stradati
od korozije naroito kada nisu uvek potpuno is-
punjeni voom.
lanci radijatora od iivenog gvoa se izra-
uju pojedinano i spajaju niplovima koji imaju
izrezanu levu i desnu iozu.
Ssika 49 Radijaior od
lanci o elinog lima spajaju se u grupe Uvenih lanaka
od 2 do 4 zavarivanjem pa se ove grupe dalje spa-
jaju niplovima.

484 smeStaj r a d ija t o k a

Poloaj radijatora treba da omogui iako ienje, slobodno strujanje vaz-

duha i zraenje.
Postavljaju se na konzole ili noice. Prvi nain je bolji jer ne zavisi o visine
poda, pa kako se montani radovi centralnog grejanja vre pre postavljanja poda,
moe vrlo lako da se dogode greke kod spojeva cevi sa radijatorima.
Rai obezbeenja pravilne cirkulacije vazuha odstojanje donje strane ra-
dijatora od poda treba da je najmanje SO mm a od zida 50 mm.
Najbolje zagrevanje i
iskorienje prostora je kada
se radijator postavi u niu
ispod prozora, Ako se usvoji
ovo reenje onda odstojanje
gornje strane radijatora od
parapeta nie treba takoe da
je najmanje 80 mm. Ovako
postavljanje radijatora m
spoljne zidove obezbeuje
bolju ujednaenost tempera-
Slika 50 Uticaj smetaja radijatora na struianje vazduha: ture prostorija naroito ko
a zagrejan vazduh siiazi ka podu, bolja ujednaenost
temperature, b hiadan vazduh siiazi ka podu viih plafona dok kod niskih
nema naroitog znaaja. Ovo
se koristi pa se kod niih pia-
fona radijatori smetaju ka sreini zgrade ime se znatno skiauju vodovi pojevtinja-
va instaiacija.
Uticaj poioaja radijatora u jednoj prostoriji jasno se vidi na lici 50. Kada je ra-
dijator smeten pored hladnog zida ili pod prozorom, bolja je ujednacenost temperatu-
re usled silaenja topie vazdune struje do poa.
120

Ako se radijator fc nekog razioga mors didi tisdkc: onda j# obnvezno rainiti
pregradu kao na slici 51 inae bi se toplota zadravala samo u gomjem. delu ptortorije.

41
tfT
i
L
m m m m m
h
S ik a S i 'Radijaio.t visofco posavljen; a strajsaje Ssez
deflektora, b strujanjc ss defiektororn

Vci broj radijatora daje boiju ujednaenost tM nperaturef aE ts sije najjev-

trnije reenje pa sa vee prostorije treba nai neki kompromis. T u io interveniSe
i mogunost. smetaja i veliina radijatora dobivena proravmcai.
Ako po proraunu izae da je radijator suvie veiiki onda ae deE na 2 ili
vie. N e sme se ni preterivati u duini radijatora jer m u se pogoraTO strujanje
fluida ime se i koeficijent korisnog dejstva radijatora umaniuk;.
K.od vodenog grejanja ne treba da preu broj od 40 lanaka a kod paraog 30.
Ovo su krajnje granice koje ne treba uvek sskoristiti.
T reba daije imati u vidu da poveana visina radijatora smanjuje cenu ali
t njegovu efikasnost, pa ako je u pitanju vei broj raijatora i to iziskuie jednu
investicionu i eksploatacionu kaikUiaciju.
Odavanje toplote kod lankastih radijatora je vec konvekrijom nego zta-
enjems koje se vri normaino od povrme, a ove su kod ovih radijatora veinom
okrenute jedne pretna drugima i tako su bez velikog uticaja. Ovde trebs ponoviti
da topiotni zraci ne zagrevaju vazduh direktno ve preko premeta na koji padaju.
Zbog ovoga treba omoguiti cirkulaciju vazuha oko radijatora da bi se obez-
bedio prenos toplote konvekcijom, koji je ovde dominantan. Ovo zahteva da se
ostave dovoljni m euprostori i omogui iako ienje radijatora.
Poaekad je mogue i vetaki pojaati cirkulaciju vazduha otvorima u zidu
iil ventUatorima ime se znatno pojaava odavanje topiote radijatora.
Odavanje topiote radijatora na zraenje iznosi od 10 do 30% od ukupne
odate toplote.
Ako treba razmestiti radijatore u uzanu a visoku prostoriju kao, npr. u ste-
penitu ohda se oni grupiu po jaini u donjim deiovima sa progresivnim sma-
njenjem prem a gore. Bez velike greke moe se jaina radijatora u ovakvim prosto-
rijama rasporediti tako a, delei prostoriju po visini na 3 dela, u donju treinu
doe 50% od ukupne jaine radijatora, u srednju prema dobivenom proraunu
a u gom ju ostatak.
K ada je spoljni zid, kod koga bi trebaio postaviti radijator, isuvie hladan,
onda se postavlja izolacioni sloj.
 121

Projekat grejanja i nabavku njegovih elemenata potrebno je tesno koordi-

nirati sa projeiaom i izvoenjem graevine jer usled eventualnih neslaganja moe
doi tio vrio tekih situadja pa i onem oguenja izvoenja kako je predvieno.

485 S M S M R A H JE r a d ija t o r a

Radi prilagoavanja izgleda radijatora okolnom nam etaju u estetskom po-

gledu, ureenju stanova} postavljenim tapetim a i sl. prim enjuju se zakloni raijatora.
Ovi zakloni u veini sluajeva mogu um anjiti efekat radijatora za 5 o 30% ako
jjisu struno izvedeni pa ih treba izbegavati, u protivnom treba ovo im ati u vidu
i predvieti odgovarajue poveanje radijatora, koje sa odatkom zaklona poveava
i ukupnu cenu kotanja.

Slika 52 Meskiraiijs tadijatora punim i reSetkastim aaklanima

Kako ovi zakloni mogu dovesti do ometanja dcbrog oravanja istoe, treba
predvideti njihovo lako skianje, radi ienja radijatora,
Ovi zakloni-obloge mogu biti od metala, lepenke, lesonita, rveta, metatae reetke i dr.
Sest razliitih vrsta postavljanja ovih obloga prikazano je na l. 52. Promene koje
one izazivaju u odavanju toplote radijatora, izraene u % date su u tabeli T 37.

T - 37 P n n a e a a o d a v u j t to p io te n ale m a s k ir o a ) t r a d ija to ra

Vrste obloge Dinaenziom podaci Odavanje top

menja se za [

1 dimenzija A prema sl, B = 0,8 A + 10

2 dimenzija A prema s l B = 0,8 A + 5
3 dimenzija B = 0,8 A, C = 1,5A i D = A 0
4 dimenzije E = 0,5 A 10
dimenzija E = A 20
dimenzija E = 1,5 A 35
5 dimenzija E = A 30
6 kako je na slici 5
122

Ovde je A = irina radijatora + 100 mm.

Projektant grejanja mora biti prethodno obaveten kakvi e zakloni ili obloge
doi u obzir tako da on o tom e vodi rauna prilikom prorauna.

486 OPBTE P K IM E D B E

lankasti radijatori olaze iz fabrike spojenih ianaka prema zahtevu. Na

svakom radijatoru se predvia regulacioni ventil.
Posle izvrene montae celokupna instalacija se ispituje na pritisak koji treba
a je vei za 1,5 bar od pritiska rada kotla, ali najmanje 4 bara.
Instalacije pam og grejanja niskog pritiska se ispituju na 4 baia.
Sm atra se da je instalacija ispravna ako potreban pritisak, postignut runom
hidraulinom pum pom , posle 10 m inuta ne opadne vie od 2% .
Radijatori se isporuuju premazani zatitnom bojom, ali se na iicu mesta,
posle ugraivanja bojadiu belim, sivim ili nekim drugim lakom. Zraenje radija-
tora ne zavisi od vrste boje ve neznatno se poveava bojaisanjem povrina, pa
je ono bolje nego sa neobojene povrtne livenog gvoa.
Premazi aluminijum-bronzom smanjuju efekat zraenja u odnosu na pre-
maze uljanom bojom ili lakom.
Orijentacije rai ovako izgleda odavanje toplote sa jeinice nekih raziiitih
povrinarazliitogmaterijaia'.
giatke metalne povrine 0 ,6 5 - 1,90 [kJitT ]
stvi liv neobojen 14,(X)
farbane povrine 15,50
aave povrine 16,75
N i za radijatore nemamo jo nae definitivne nonne pa su fabrike same
tipizirale pojedine vrste radijatora.

U naoj zemlji proizvode se radiiatori i to:

lankasti iiveni od elinih legura: Fabrika radijatora i kotlova Zrenjanin,
- viestubni: Termik 2, Zeljezara Iitja, Dija, Ljevaonica .JPlamen Siavonska
Poega,
- rebrasti: ,JPoega, Fabrika radijatora Lopare,
- pioasti: Mediteran,
Proizvoai raijatora od elinog lima su:
pioasti: Fabrika tehrukjh ureaja Gorenje Sombot Aertermic, Jugoterm
Gnjilane, ,Alarko Orekovi, Liki Osik,
lankasti: EMO Ceije Trika,
- od livenih legura aluminijuma: Gorenje Sombor Murai, Algreta Resen,
rebrasti: Metalopreraivaka RO Poega, .Potens Fondital i Lipovica Po-
povaa.
Sve pomenute fabrike proizvode radijatore u vie varijanata i dimenzija, a na zah-
tev dostavljaju sve potrebne tehnike podatke.
f & e 53 - Raijstor PlamBn Ljevaonice cljesa tvomice strojeva, Siavonskn Poega

M a t 54 - Serijc radjjatora ir programa Fabrikc radjjaiort i kotiova (FRIKJ, Zrsnjftnir,

 124

S ffia SS - C elirn p an ein i ra d ija to i fab rik e Slika 56 - Aluminijumski radijatoi Mural",
J u g o te im , G n jila n e ,u pog o n u Gorenje

Mootaa BhRJD
na zid rtogica

S S a $7 elini cadijator tipa fabrike Marko OreSkovi

Liid Osik, sa viseim i stojeim nainom montae
 125

2. Podlona p lo iic a M 10 JU S M .B . 12,012

3. V ija k za beton M 1 0 * 100
4. Navrtka M 10 JUS M.B. 1. 601
5. Ugaona konzola IS 1 0 0 /7 6 - strana 12
6. V ija k ta SastouBaonorrs glatrom ts, drvo M 10 * 56 JUS MB 1. 500
7. PlsBtini ap
8. N oka IS 1 0 0 /7 6 - itrana 12

H&a 58 Tii vaiijanta montae diniii pljosnatih tagatora fabrike Ternal,

Lopars: ita beio'nsku, 'rVehu I staklemi podlogu
126

T - 38 Raijstoii Termik
_ t r
Broj Vismsi Razmak irina Saraj Teina Grejna B ^ U
stobova fmm] Jmm] [mm] vode anka povrSina
A B C B] [kgf fm2]
g &&&

2 680 600 70 0,65 3,5 0,14 9,0

2 880 800 70 0,87 4,6 0,18 9,1
2 980 900 70 0,78 5,0 0,21 9,2
3 580 t 500 110 0,88 4,4 0,18 9,0
3 680 600 110 0,90 5,3 0,22 8,6
3 880 800 110 1,21 7,1 0,28 8,5
4 430 350 160 0,80 4,5 0,19 8,6
4 580 500 160 1,15 6,0 0,26 8,6
4 680 600 160 UO 7,0 0,31 8,4
4 880 800 160 1,50 9,7 0,40 8,2
5 880 500 220 1,50 7,7 0,35 8,1

Kod svih veliina D = 60 m m . K oeficijent k se odnosi na srenju tem pe-

raturu vode 80 i tem peraturu prostorija od 20.

T-39 R a d lja to ri H igljeailc I

Visina Razmak irina Sadraj Teina Grejna

[mm] [mm] [mm] vode lanka povrina
A B C [1] EkgJ [m2]

900 814 150 1,40 8,5 0,31

680 594 150 1,04 6,9 0,22
610 524 150 0,91 6,4 0,20

T 40 Radijatori Higjjenik II i Piamen (izraduju se po istim dimenzgama)

Visina | Razmak irina Sadraj Teina | Grejna

[mmj 1 Emm] Emm] vode lanka [ povrine
A C EU E*g] | [ml
1 B
900 1 814 200 12,4 i 0,39
680 1 594 200 ia o 9,4 0,30
610 524 200 1,12 9,0 0,27
550 464 200 1,08 8,7 0,24
450 364 200 0,88 6,9 0,20

Kod svih ovih radijatora je > = 60 mm.

 127

T-41 RadijBtas Trika

< O
___ I Koefictjent prolaza
!(0 9 'e* ci toplote [ f m - r ' ]
*0 i ! 1 -0
u |1 ^ P
P3 m ^ co o za vodu za paru

4 4S4 374 132 0,65 1,30 0,13 11,89 1239

4 604 524 132 0,85 1,70 0,17 11,77 12,65
4 714 634 132 1,15 2,10 031 11,36 12,22
4 1104 1024 132 1,65 3,30 033 1136 12,06
6 454 374 194 0,95 1,90 0,19 11,78 1237
6 604 524 194 1.30 2,60 036 1138 12,49
6 714 634 194 1,55 3,10 031 1139 12,06
6 904 824 194 2,00 4,00 0,40 1033 1133
6 1104 1024 194 2,45 4,90 0,49 1136 11,77
7 604 524 225 1,50 3,00 030 11,46 12,36
7 1104 1024 225 1 3 0 5,60 0,56 11,11 1135
9 300 208 290 0,90 130 0,18 11,77 12,64
9 608 516 290 1,95 3,90 039 11,71 1231

K o svih radijatora uina lanka je D = 45 nu n , osim kod evetostubnih

gde je D = 50 m m .
K oeficijent k se smanjuje poveanjem grejne povrine, tako ako su raija-
tori od 5 ili 10,lanaka ona e 'k im ati sledee vrednosti:

T -4 2

k Grejtia k
Broj Visina Grejna po-
stubova A [mm] vrina [maJ povrSina
Z s vodu m paru [maJ Za vodu za paru

4 454 0,64 939 1 0 3 7 I 1,28 9,28 9 ,9 0
4 604 037 945 10,1S 1 1,73 9,20 9,75
4 714 1,03 8,98 9,77 2,06 8,60 9,34
4 1104 1,63 8,87 9,39 3,25 8,42 935

6 454 0,97 9,46 1036 1,94 9,16 9,76

6 604 1,30 . 939 10,00 2,60 8,93 936
6 714 1,55 9,00 9,64 3,10 8,62 9,20
6 904 1,97 8,93 9,46 3,95 8,46 937
6 1104 2,42 8,73 -9,3ff 4,85 8,34 832
7 604 1,49 9,32 9,91 2,99 8,78 9,41
7 1104 2,78 8,70 9,21 5,56 8.28 835
9 300 0,91 9,55 10,21 1,83 9,10 9,82
9 608 1,94 9,04 9,70 339 8,75 9,16

4S7 PR O K A U N RAD IJATORA

Veiiina radijatora se odreuje na osnovu prorauna potrebne koliine

lote koju on treba da oda za 1 as, a u odreenoj prostoriji. Dobijena veiiipa.po-
vrine raijatora se koristi za dknenzionisaaje iz ogovarajuih tabela jli j
128

Kolilna toplote Q u koju odaje radijator dobija se po optem obrasai:

Qr = A r k (tp r0) m (4.17)

[m*] (4.18)

gdeje:
Ar grejna povrina radijatora [m8]
k koeficijent prolaza toplote radijatora [Wm2 K]
tp srednja tem peratura grejnog fluida [C]
t0 okolna tem peratura [C]
Grejni fluid moe biti vodena para, voda iii u novije vreme i ruge tenosti
(specijalna ulja, antifrizi i dr.).
Za teni grejni fluid njegova srenja tem peratura se uzima kao aritmetika
sreina tem perature tenosti na ulazu i izlazu tz raijatora:

tpfi tpi
tp = [C]

gde je:
tpu = tem peratura tenosti (vode) na ulazu u raijator f]
tp( =i tem peratura tenosti na izlazu radijatora [C]
Iz (4.17) se dobija:

(tpu tpt (4.19)

Qr = A r k h [W]

odakle je:

Ar Qr (4.20)
tpu + tpi

Koliina toplote koju oaje radijator ravna je koliini topiote koju flui
iz mree, hladei se od f/,- na tFi, deponuje u samom radijatoru a koja iznosi:

Q r = Gu cP (tpu ~~ tpi) m (4.21)

 129

ge :
G r protok tenosti kroz radijator [k g h "1],
cv masena koliina toplote fluida [J kg_1 K '1].
Iz jednaina (4.20) i (4.21) dobija se uvid o uticaju temperatura razvodne i povrat-
ne tenosti (tj?B i tf,-) na izbor pojedinih elemenata postrojenja.
Vidi se odm ah da je grejna povrina radijatora u obrnutoj srazmeri sa sre-
njoffl tem peraturom tenog fluida.
Kako je za sada za voeno grejanje u upotrebi vednom voda kao teni flui,
uzee se a je njena temperatura izmeu kotla i radijatora 90.
R azm atrae s e sam o uticaj p ovratne vo d e.
Jenaina (4.21) pokazuje da e pri konstantnom Qp smanjenje temperaturske raz-
like tp u tpi> odnosno poveanje tp t, izazvati poveanje protoka, tj, i poveanje prenika
cvi. Dalje treba imati u vidu da ovo smanjenje temperaturske raziike povlai jo5 za so-
bom i smanjenje napora pa Sto takoe utie na hnenzionisanje mree. Znai po-
veanje tem perature izlazne vode iz radijatora ipt onosno tem perature fluida
u povramoj mrei izaziva poveanje protoka a smanjenje povrine radijatora i na-
pora, drugim reima jevtinije radijatore a skuplju mreu.
Zbog ovoga projektant mora izvriti analizu cene kotanja i utvrditi ta e
biti povoljnije u krajnjem sluaju uzimajui u obzir i investicione i eksploatacione
trokove.
Usvojene tem perature za vodeno gravitaciono grejanje jesu: tpu = 90
j tFi = 70. K ada se u grejanju ukijuuje pum pa radi obezbeenja cirkulacije
i njenog poveanja (pum pno grejanje), onda je napor osetno vei, pa se uzim a
vee t n ime se pojevtinjavaju radijatori.
Meutim, smanjenje ovih temperatura poboljava higijenske i eksploatacione
usiove, pa radi toga treba unekoliko prihvatiti i vee trokove.
T em peratura fiuida kod pam og grejanja niskog pritiska je 100", tj, ona o d -
govara tem peraturi zasiene pare na odgovarajuem pritisku.
K oeficijent k dat je u tabelama T 43 i T 44, u zavisnosti fluida, oblika
radijatora odnosno prenika cevi.
U ovim tabelam a vrednost k je data za tem peratursku razliku

At - tFa + lFi - Io

gde je, kako je reeno, uzeto za vodeno grejanje:

tFu = 90; tFi = 70; tB = 20
odakle }e
A t = 60
M eutim , kako k zavisi od A r ona za prom enjene uslove t'p, rVj i to treb a
izvriti korekciju prem a novoj razlici Ar' pa se korigovani koeficijent prolaza k
za lankaste radijatore nalazi po siedeem o b rascu :

[Win'i r 1] (4.22)
130

K od pam og grejanja Ar je ugiavnom konstantno pa je k dato u zavisno-

Bti obiika radijatora.
Iz gornjih poataka nalazi se potrebna povrSina radijatora:

Qr
A r = im (4.23)
k At

M eutim , ako je ve proraunata povrina radijatora A r po prvobitnim

uslovima iu, h i t 0 pa je potrebno korigovati za nove uslove t'u> f'( i t \ tj. od A t
na Ar' onda se moe sa dovoijno tanosti to direktno izvriti bez traenja novog
k. T o se vri po siedeem obrascu, gde je A ' r nova povrina radijatorc:

'At i
A r = A r [maj (4.24)
.Ar'/

prem a tipu radijatora koji se usvoji iz kataloga firme, u kome su dati podaci
o grejnim povrinama pojedinih lanaka, odreuje se potreban broj lanaka za
svaki radijator.
Danas se lanci izrauju sa povrinom od 0,i do 0,6 ma. Ukoliko se koefi-
cijent k ne dobije iz podataka proizvoaa, moe posluiti sledea tabela T 43.

T - 43 Koeflcijrast * za radijotore [Wm"5]

Vodeno grejanje j Pamo grejenje
Razmak
niplova iirina ianka Jmm]
ii [mm]
100 1S0 2(ffl 250 j 100 150 200 250

300 930 8,96 830 8,26 1038 10,00 935 9,30

500 9,00 8,49 8,26 7,91 10,23 934 9,30 83
600 834 8,37 8,14 7,79 10,12 932 9,19 834
1000 839 8,14 7,79 7,44 9,77 9,19 834 839

T 44 Koeficijent k se glBtke csvi [WB*'j

spoljni prenik [mm] do 50 5070 preko 70

vodeno grejanje 10,82 - 13,49 10,35 - 12,91 939 -12,33
parno grcjanje 11,64 - 14,65 11,17 - 13,96 10,70-13.38

Koeficijent k za otvorene rebraste cevi: za vodeno grejanje: 4,5 - 6,0;

pam o grejanje: 5 ,2 - 6 ,5 .
Radijatore gde god je mogue, treba postavljati pored hladnih pregranih
povrina (spoljnih zidova, ispod prozora) jer se postie bolja ujednaenost tempe-
rature prostorija,
Osigurati dovoljnu pristupanost radi ienja radijatora jer se zaprljanim
radijatorima spreava odavanje toplote konvekcijom, koje je kod raijatora do-
minantno.
 131

49 KONVEKTORI

Konvektori spadaju u vrstu cevnog raijatora, na kome su gusto nataknuta

rebra iii lamele o lim a pa su poznati po nazivom jo i lamelasti grejai. Smeteni
su u naroita udubljenja ahtove i imaju deflektore od iima koji usmeravaju
kretanje vazduha, koji oozdo ulazi hiadan, greje se penjui se i zagrejan izlazi
na gornjem otvoru.

L
Sheniatski izgied konvektora i njegovog postavljanja
vidi se na sl. 59 (Preduzee Term oelektro ).
Odavanje toplote je preteno konvekcijom, odakle

I im i ime potie. Zraenjem odaje neznatnu koliinu

toplote preko oplate ili pregrade.

p M

Slika 59 em atski izgled Slika 60 Postavl janje kon- SUka 6 t Postavljanje kon-
pestavljanja konvektora vektora u nii vektoia u kupatilu

Postavljaju se u zidnim otvorima ili niama to nie a strujanje vazduha

se poveava visinom obloge-maske koja dejstvuje kao dimnjak a jo i suavanjem
okolo cevi grejaa. Ovo poveava efekat konvekcije a tim e i bre zagrevanje
prostorije.
Celokupan efekat zagrevanja zavisi od povrine grejaa, vrste fluida od-
nosno njegove tem peraturske razlike povrine grejaa i okolne tem perature,
k o n stru k d je i obiika od ega zavisi efekat konvekcije.
Jaina se podeava, pored reguiiueg ventila, jo i zatvaranjem otvora za
prolaz vazuha koje se postie naroitim aiuzinama. Ovaj rugi nain je podesan
za prostorije koje se ne moraju zagrevati, a zadravajui topao radijator, ne pos-
toji opasnost njegovog smrzavanja kao kada se on iskljui.
Konvektori se prim enjuju i kod voenog i kod pam og grejanja, za visoke
pritiske i tem perature. Specifiki su jeftiniji od radijatora usied jednostavnije izrade i
svoje m anje teine. Zagrevanje se bre postie usled manje koliine fluida u njima,
N ed o stad su im teko odravanje istoe zbog praine koja se taloi i pored
d fk u ia d je vazuha. Zbog ovog im treba predvideti bar lako skianje oklopa
radi ienja.
N isu dovoljno higijenski. i podesni su samo za visoke prostorije, radionice
i sl. koje se ne m oraju stalno zagrevati.
132

U naoj zsmlji konvektore izrauju preduzea Termoeiektro i 14. decembar

u Bfogradu SHlre 60 i 61 pokazuju neke od naina postavljanja konvektora kpje izvo-
di Termoelektro. Slika 62 pokazuje greja sa lamelama. U prospektima ovih predu-
zea dati su svi tehniki podaci o raznim tipovima konvektora koje oni izraduju sa uput-
gtvinta i djmenzijama za ugraivanje.

a ik a 6 2 Grejai konvektora 14. decembar

N a kraju da se pom enu paneini radijatorij koji se sastoje od grejnih teia

ugraenih u velikim povrinam a piafona, zidova ili podova, ili kombinovano
M ogu biti zagrevani vodom i elektrinom strujom. O njihovim osobinama i kon-
stru k d ji bie govora u odeljku V I panelnog grejanja.
 ODELJAK V

S. R A Z V O E N J E TOPLOTE

51 OPTIDEO

Za transport toplonoe (fluida) centralnog grejanja od proizvoafia toplote kot-

la ili solamog radijatora slui razvodna mrea. Glavni eiementi mree su cevi odgovara-
juih dimenzija. Pore cevi olaze jo i drugi razliiti spojni i reguliui ureaji.
K ako cevi tako i svi ostali ureaji koji su u upotrebi za normalne instalacije,
normirani su i nalaze se u odgovarajuim prirunicim a i kataiozima pa e se zato
dati njihov kratak opis bez detaljnog prouavanja.
em atski prikaz raznih elemenata dat je u prilogu pa je poeljno d a se takvo
oznaavanje prim eni priHkom izrade projekata.
Podaci za cevi su: spoljni i unutranji prenik, teina po dunom m etru
i materijal, p ored drugih koji ovde nisu potrebni. N orm irana im je uina obino 6 m.
Za centralna grejanja u upotrebi su cm e ine cevi sa tankim i ebelim
zidom, sa avovima i bez ava. Za vodovod su u upotrebi pocinkovane eiine cevi.
Debelozidne cevi su $a i bez ava i obino se koriste do prenjka od 2 (2 cola) -
= 2 25,39 mm 5 cm (njihove standardne mere se daju obino u colima, aU i ove
kao i ostale mogu imati dimenzlje u metatskom sistemu. tj. u rrdlimetrima). Cevi se spa-

Stika 63 - Nazuvica (,a n u f T sa navojem

jaju bflo mufovima" (nazuvicama) fli zavarivanjem. Za spajanje sa mufovima na ovim

eevima je izrezan na oba kraja vitvort navoj (slike 6 3,64,65),
134

eev s a
m m m sssfsm ^

1 - }
cev so S<5mm 1

SUka64 - Ravno zavarivanje cevi istog Slika 65 N aiin zavarivanja cevi raziiitog
prenika prenika, a proiren manji prcnik. b
suen vei prenik

Na mestima gde veza treba da omogu-

i povremeno demontiranje, ili je nije mogu-
e izvesti na jedan od pomenuta dva naina,
ona se izvot pomou prirubnica ili holen-
dera (slike 66,67 i 68).
Tankozine cevi nemaju navpj i spa-
jaju se fli zavarivanjem ili pomou zavare-
ne prirubnice fU pertlovanjem sa holende-
rom.

3' H - "RJ Obrada kraieva

--------- 1------ -Jl prema DlN 2S5d

Za ravanje slue razliiti T - komadi i krstovi , obino po 90 ali mogu

biti i pod drugim uglovima (45, 60).
Najmanja dimenzija cevi, koje se upotrebljavaju u instaiacijama centralnih greja-
nja je 12,695 mm (1 /2 ), za gravitactono, a za pumpno 9,525 mm (3 /8 ).
 135

Radi promene pravca> cevi se ili

savijaju ili na takvim m estim a spajaju po-
inou kolena. Savijanje cevi se vri iii u
hladnom ili u toplom stanju u zavisnosti
njihovog prenika i materijaia. T anje
cevi se savijaju u hlanom stanju. D a se
presek ne bi na savijenim m estim a ose-
tnije smanjio, cevi se prilikom savijanja
ispunjavaju peskom ili smolom.
Za bre i preciznije savijanje potreb-
no je napraviti ogovarajue aiate.
Pre montae treba dobro pregledati da li su cevi iznutra iste. UkoJiko nisu
potrebno ih je oistiti.
Ako skretanje s pravca treba izvesti pod uglom od 90 onda se cevi n e savijaju
ve se upotrebi um esto spojnog mufa koleno.
Stalrti o g ran d se izvode
zavarivanjem. Ovo treba so-
iidno i precizno vriti drei
se ustanovljenih propisa za-
varivanja, koji su i kod aas
u vanosti. Jedan ogranak je
pokazan na sl. 69.
Radi obezbeenja za-
ptivanja navojni spojevi se pre
navijanja omotavaju kuinom
natopljenom m inijum om ili
ianenim uijem (fim ajs)-
Svi prikljuci i spojni delovi (uobiajeni nazivi u tigovini fitinzf 0 su standardizovani.
Uvrenje i veanje cevi se vri pomou razliitih nosaa ili vodica koji
su ubetonirani u zidu. M ora se uvek voditi rauna o mogunosti dilatadje. N eke
vrste nosaa su pckazane na sl, 70 (voica na vertikali) zatim na sl. 71,72 i 73 raz-
liiti nosai u vidu elni i ogriica.

SUtet 71 Nosa z tanje cevi

Slflca 70 Voica xa verkalnu cev Slika 72 Nosa zs deblje cevi

136

Istezanje eline cevi usle zagrevanja o 0 100C je priblino 1,2 rrnn po u-

nom metru. Da ne bi do&o do njihovog prskanja usled ovoga u pojeine vodove se uba-
cuju naroiti kompenzatort. Postoje tri osnovne koncepcije;
u obliku lire ili slova U (na sl. 74 i 75),
klizni kompenzatori (sl. 76) i
aksijalni u vidu harmonike (mem brane) sl, 77 i 78).

Takoe veza cevi sa nosaima ne sme biti vrsta ve treba im omoguiti

klizanje u njima.
Ukoliko se cev vodi pod uglom ona nije n i potrebno na toj reladji pred-
viati kompenzatore do mesta uvrenja, jer sam ugao vri tu uicgu.

Sik*77 Kompenzator u viu harmonike

Kompenzator u vidu lire jednostavan je i najsigurniji u rau, samo zauzima

dosta prostora. Na sl. 79 dat je onos visine kompenzatora (U) i duine pravcg
dela voa izmeu vrstih oslonaca.
 137

Slika 78 Sematsk izgled membranskog Slikfl 79 Mere za ugraivanje L k a i

kompenzatora ,,U kompenzatoia

Klizni kompenzator zauzima mnogo m anje m esta ali je skuplji i m ora se

stavitl zaptivka koja nije dugotrajna pa se m ora zamenjivati.
Kom penzator u vidu harm onike im a iste nedostatke kao i prethodni jer
m u lim od koga je izraena harmonika, koja prim a dilataciju, vremenom prska
pa se i ona mora zamenjivati.
Dimenzije kompenzatora treba izabrati prem a veliini dilatadje mreej
odnosno deonice, koju on kompenzuje.
Sve vrste kompenzatora treba stavijati u sredinu izmeu vrstih taaka.
Treba voiti rau n a: o tome da se rava, koja ide od cevi koja je izloerta diiata-
dji pod uglom ne privrsti suvie blizu mesta savijanja, ve a se ostavi dovoljno rasto-
janja kako bi se taj deo mogao bez smetnji savijati, zbog ilatacije glavnog voa, inae
bi mogio doi do smicanja, odnosno do prskanja kod spojeva cevi.
K ada zgrada nije visoka, u vertikalnim kracima kompenzatori nisu n i pot-
rebtii.vrsta taka"se stavi u sreinu voda da se dilatacija raspodeli n a dva dela.
Potrebno je samo vodiri rauna da im a dovoljno odstojanja izm eu voda i radija-
tora da ne bi dolo o smicanja.
Sve Sto je rtavedeno u opStem delu o razvoenju toplote kod centralnog grejanja
vai i za solame instalacije.

52 PODELA MREE P R E M A KRETAfQU F L U ID A

Cevni vodovi kod centralnih grejanja prem a fu nkdji se dele na razvodnu

(odvonu) i povratnu (dovodnu) mreu. Prem a njihovom orijentisanju dele se
jo na vertikalne i horizontalne krakove (vertikale i horizontale).
Vertikalni vodovi, prema sm eru cirkulacije fluida, mogu biti usponski
i silazni.
Voenje i nain smetaja mree zavisi o sistema grejanja i nam ene prosto-
rija kojima prolazi mrea. U prostorijam a za stanovanje nije poeljno a se vidi
m a kakva mrea cevi. Prem a tom e vertikale se izvoe u ijebovima, koji su za tu
svrhu previeni u ziovima. U prostorijama u kojima se ne stanuje cevi se m ogu
postaviti i otvoreno na zidu pomou pom enutih nosaa.
Veliina ljeba treba da omogui, pored smetaja svih predvienih cevi,
jo i farbanje i izoladju. Sve cevi, biio otvorene bilo da su u ljebu, treba najpre
premazati m inijumom a potom one koje ostaju otvorene jo i farbom i lakom istog
tona kao i radijatore, ok zatvorene cevi treba omotari specijalnom talasastom
hartijom , ukoiiko nije predviena oreena vrsta izolacije.
138

53 PODELA P R E M A POLOAJU RAZVODNE M R E E

Horizontalna mrea moe biti postavljena bilo iznad bilo ispo radijatora.
Prem a tom e se razlikuje gornji iii donji razvo.
Ako je u pitanju gornji razvod, horizontalna razvodna mrea vodi se po tavanu
dok je povratna u podrum u biio po tavanicom ili kroz naroito predviene kanale
u podu. Cevna mrea se ne sme voiti kroz zemljani pod direktno.
Donji razvod se m ora obavezno prim eniti ako je predvieno zagrevanje
podrumskih odnosno suterenskih prostorija.
U etanom grejanju donja mrea se postavlja ispod poda u m euspratnu
konstrufeciju istog sprata a gornja ispod poda sledeeg sprata. Jedino ako ovako
nije mogue onda se gornja mrea sprovodi ispod tavanice istog sprata.
Ako je u pitanju donji razvod, razvodna m rea se vodi pod tavanicom pod-
ruma kada je u pitanju gravitaono grejanje radj ostranjenja uticaja hlaenja od
povratne mree. K o pum pnog grejanja obe mree i razvodna i povratna mogu se
postaviti u zajedniki kanal.
Horizontalna mrea, kojeg bilo sistema grejanja, m ora imati u svhna svojim
deonicama izvestan pad. K od vodenog grejanja ovaj pad slui za lake evakuisanje
vazduha iz cevnih voova, koje je veoma vano jer prisustvo vazdunih mehuria
u cevima u pojedinim siuajevima moe ozbiljno om etati a i sasvim prekiauti
cirkuladju. Pored toga ovaj pad je potreban jo i da bi se mogla isprazniti instala-
cija radi opravki ili kada u zimskom periodu nije u upotrebi, da ne doe do sm r-
zavanja.
Ako bi se npr. u nekoj deonici nalazio pregib kao na sl. 80, vazduni mehu-
rii, koji bi se tu obrazovali, mogli bi potpuno prekinuti drkulaciju to bi izazvalo
prestanak funkcionisanja zagrevanja. Ako se ovakva m esta ne mogu izbei onda se
m ora na vrhu pregiba predvideti naroiti ventil za ispust vazduha koji se kroz
njega s vremena na vreme isputa. Ovakve pregibe nije preporuljivo izvoditi pa
ih treba izbegavati ukoliko god je to mogue.
Pranjenje instaladje se normalno vri na jednom m estu i to u kotlarnid,
zbog ega tamo treba predvideti ispusni ventil sa odvoom.
Kod parnog grejanja raz-
vodna mrea se naziva jo i
VAZDUH
parna a povratna kondensna.
O ba voda takoe m oraju imati
odreeni pad radi odvoenja
kondenzata koji se na hladnijim
mestima ne moe izbei.
Sakupljanje kondenzata u Slika 80 Skupljanje vuzdusnih mehuria u izdignu-
nekom depu parnog voda, tijim pregibima horizontalnih cevi vodenog grejanja
kao to je na si, 81,onemoguilo
bi proticanje pare i obustavilo PARA
d rkuiadju. Ako se ovo na neki
nain ne bi moglo izbei, na
najniim mestima ovakvih ,,de-
pova obavezno je takoe pred- TEC N O SL'
videti ventile za odvoenje Slska 81 Hidrauiini sp u pamom vodu stvoren
kondenzata. skupijanjem kondenzata u uiegnuima horizontalnih cevi
 139

Nagib pamog voda bolje je izvesti u smeru strujanja pare rai lakSeg oticanja kon-
enzata. Nagib kondenzne mree je uvek prema kotlamici.
Nagib svake horizontalne mree se kree od 0,5 do 1%.
Posle zavrene montae celokupna instalacija se isproba pod pritiskom.
Za parno grejanje pritisak ispitivanja je propisan u zavisnosti pritiska pare.
K od vodenog grejanja treba pritisak ispitivanja a bude vei od onoga koji
se ima postii u upotrebi, za 1,5 bar, ali najmapje 4 bara. M edutim , ako je pritisak
kotla vei od ovako odreenog pritiska onda se uzim a za ispitivanje ovaj vei
pritisak.
Ispitivanje po pritiskom se vri hidraulikom probom s tim e to se postig-
nuti pritisak m ora orati u instaiaciji bar 15 m inuta bez aljeg dejstva pum pe.
Posle izvrenih proba na pritisak potrebno je izvriti i probno loenje, pro-
veriti celokupnu instalaciju i ujednaenost zagrevanja pojeinih raijatora, koje
treba tom prilikom i regulisati.
T ek posle uspeno izvrenih ispitivanja pristupa se farbanju i oblaganju
cevi, ako je to predvieno, nekom vrstom izolacije.

54 UREBAJIZA ZATVARANJE

K ao organi za zatvaranje vodova u m rei uglavnom su u upotrebi peurkasti

i klizni (iber) ventili. Ree se upotrebljavaju klapne i slavine zbog veeg otpora
i nedovoljnog zaptivanja.
K lizni ventili imaju najmanje otpore i omoguavaju otvor praktino
blizu 100%.
P ropusni ventili se mogu izradivati i tako da im je vreteno pod manjim uglom
od 90 u odnosu na pravac prikljunih cevi. Ovaj nain izvoenja um anjuje
njihov otpor.
Sve vrste ovih zatvom ih organa izrauju se i u naoj zemiji, Poznata su
preduzea T em ioelektro u Reogradu, 27. oktobar u Rum i, Energoinvest
u Sarajevu, Prva iskra u Bariu, Istra u K uli i dr. Svakako, ova preduzea
su se spedjalizovala za pojedine vrste organa a detaljni tehniki podaci o njihovim
proizvodima mogu se nai u prospektima
i katalozima.
Za radijatore centralnog grejanja upo-
trebljavaju se ventili sa dvostrukom regu-
lacijom radi regulisanja ujednaenog zag-
revanja (kod voenog grejanja) ili prigu-
ivanja pritiska (kod pamog grejanja), ko-
je vri strunjak prilikom probnog loe-
nja, radi zagrevanja po elji samog koris-
nika (slika 82).
Radi spreavanja odlarica pare u
odvodni prikljuak za kondenzat, upo-
trebljava se membranski separator (li- Slika 82 Ventil sa dvostrukom re-
ka 83), Kada proiazi kondenzat, koji je gularijom za radijatore; navojrn aura
hiadnp, membrana se skupija i propu- (a) sa epom (6) koji reguiiie monter
 140
ta ga poizanjem koninog zatvaraa, im naie para, usled vee temperature mem-
brana se iri i zatvara prolaz.

Siika 83 Membranski separator pare; A mejnbrana, B otvor za prolaz kondenzatora,

C zavrtan) za reguiisanje

Na slici 84 dati su fotografija i crte termostatskog ugaonog ventiia za raija-

tore proizvodnje fabrike armatura ,Jstra ,Kula.
Na slici 85 dati su fotografija i presek sigutnosnog ventila proizvodnje fabrike
armatura Istra , Kula.

55 IZOLACIfA CEVI

G de god je potrebno spreiti suvine gubitke toplote kod topiih cevovoda,

a naroito u horizontalnim deonicama mree, cevi se izoluju. Izolacija se stavlja od
raznih pogodnih materijala, od kojih su najee u upotrebi kiselgur, magnezijum,
azbest, pluta, staklena ili mineratna vuna, stiropor, poliuretan id r.
K valitetni izolacioni materijal treba da ima ove osobine:
to nii koefidjent provodljivosti toplote,
- da je otporan na vlagu i temperaturu,
da je postojan u mehanikom pogiedu,
da se jednostavno i iako postavlja:
K isdgur, koji je najvie u upotrebi zbog svoje relativno niske cene, jeste
prah od plastine materije, koji se pomean s vodom i suen, u izvesnoj meri stvr-
njava u eiastinu masu. Postavlja se u tanjim slojevima preko tople cevi, radi breg
suenja, a posle postignute potrebne debljme sloja omota sa tkaninom siinoj gazi.
Nekaodpredtizeakojasekod nas bave probieniima tehnike izoiacije i proizvod-
njom odgovarajueg materijala jesu: Izotehnika - Sarajevo, TiM LaSko, Alumina
Skoplje, Oriolik Oriovac i dr.
 141

SUk M Slifcs 83

551 PRORAUN 120LACIONOG SLOJA

U jednainj (2.27) imali sm o za k o efi jen t proiaza toplote kroz k runn

cev d a je:

i.5 + 1 E <5' 1)
ctiDi 2\ Di 2A/ D' aaDa
142

gc je (kako je oznaeno na sl. 86):

eti = koefidjent prelaza toplote na
unutraStijoj cevi
a$ koeficijent prelaza toplote na
gornjoj povrini izoladje [W m "1 K '1],
D i = unutranji prenik cevi [m],
D' = spoljanji prenik cevi (jednak
je unutranjem preniku izoladje) [m],
Dn = spoljanji prenik izolacije [m],
= koefidjent toplotne provod-
Ijivosti materijala cevi [W m "1 K '1],
X/ = koefidjent toplotne provod-
Ijivosti izoladje [ V n T 1 K ] .
G ubitak toplote po asu kroz cev duine L , pri unutranjoj tem peraturi fi
i spoljanjoj prem a ranijoj jednaini (2.26) tznosi:

~ kn * L (ti fss) [W] (5.2)

Ceo postupak se u praksi uproava, to e pokazati sleei brojni primer:

Treba izrauneti koeflcijejit piolaza toplote jcdne cevi jji je unutianji prenik D t = 82,5 mm,
t jpoijafeji D 89 mm. eb|jint iolacije je = 50 mm, koeflcjjent toplotnc piovoljivosti materljaia
oevi X 50Wm'' K"1 .kocficijent topiotne piovodfjivosti izolackmog materijaia k, = OjlOtVm1 K"1.
U anute&ijosti cevi protie voa temperature tF = 90. Za a, =1000W m '1K" ,a z a a , = 8 Wm"K '1,
D -D
Iz slike se vidi a je 6 * ------ odakleje:

C , =D+ 26 = 8 9 + 2>50= 189.

Na osnovu jednaine (5.1) izlazi:

= 0,012 mKVT
i 2>i 1000 V m -'K -1 0,0825 m

1 / ----
----/n D' 1 I ,f f im m = 0 q q j

2X Dt 2 50 WmK' 82,5 mm

1 , Ds _________ 1_______ ln 189 mm

4,145 mKW-
2 Xi JDi 2 0,10 W m'1K '1 82,5 mm

1 _________ I________
= 0,661 mKW'
a,.Dtt 8 0,189 m

Zamenom izraunatih vrednosti u jednaini (5.1) dobija se:

0,6S2W m ', K '1

k* 4,819 m K W '

Iz ovog rauna se vidi da su prva dva delimina otpora prolaza toplote, a to su

otpor preiaza toplote na unutranjoj strani i otpor sprovoljivosti gvozdenog zida, bez-
naajni u onosu na druge. Dalja raspoela otpora koeficijenta prolaza toplote je tak-
va da 85% ide na izolaciju cevi, a 15% na spoljni otpor prelaza.
 143
Zbog toga se sa dovoljno tanosti za praktine raune moe uzeti za koefljent
prolaza toplote sleei izraz:

[ V n T 'r '] (5.3)

K ako se as menja vrlo neosetno (jer

je u unutranjosti zgrada ss x 8 d o 9),
onda koeficijent proiaza toplote za datu
cev zavisi samo od koeficijenta provod-
Ijivosti toplote X/ i ebljine izolaje . P ri-
rodni logaritam treba uzeti iz dijagram a na
sl. 109, gde je dat za odnos L h jC f.
U proraunim a vodova za pojedine pri-
kljuke (fitinge) gubici toplote izraavaju
se kao ekvivalenti gubitaka odreene duine
odgovarajue izolovane cevi.
Tako, npr.
I gola prirubnica ................................................ .. 3 m izolovane cevi
1 prirubnica sa izolovanora kapom ....................... 0,5 m izolovane cevi
1 ventii neizolovan ...................................................... 57 m izolovane cevi
I ventil izolovan .......................................................... 3 m izolovane cevi
G de postoji veanje cevi, na gubitke toplote treba dodati 15%.

Primer;
U razvonoi mrei (odvodu) vodenog grejanja treba izraunati gubitke toplote po aau
gde je:
duina v o d a ........................................................ L = 50 m
spoljni prenik cevi............................................ D ' = 108 mm
temperatura vode ............................................ ti = 90
temperatura prostora ........................................ =15
debijina izoladje...................-........................... S = 4 0 mm
koefidjent toplotne provodljivosti izoladje Xi = 0,04 W i" ' K",
Pored ovoga u mreii se nabae 4 para izolovanih prirubnica i 2 izolovana vcntila,
Pardjalni otpori su:

0,108 m + 2 0,040 m
In ---------- ------^---------- ht = 12,5m K W -!-&il,74 5,925 mKW-'
2Xi V 2-0 ,0 4 W m -, K-' 0,108 m

1 __________ 1_________
0,661 m K r '
aiUs 8Wffl-'K- - 0,189 m
pa je na osnovu jednaine {5.3):
k _______________* _______________ * 0,415W m -'K "'.
6,925 mK W"s + 0,661 mK W
144
Za proraua, duina cevt je ovako odredena:
duina oevi .................................................... 50 m
4 pari prirubnica po 0,5 m ........................... 2 m
2 ventiia p o 3 t n ............. ............; .............. 6m
__usled veSanja poveanje duine cevi za 1S% 7,5 m
Ukupna duina cevi za proraun.......... L = *5,5 m
Gubitak topjote po asu:
kaL l - S - M15Wm-K-**65.Sm<90-lS)K = 2039W

Koeficijent spoljnjeg prelaza topiote m oe se uzeti po sleeem obrascu:

| 8,1 + 0 045 (t't - ft)~] [Wm~2K-1 ] (5.4)

Ovde bi trebalo najpre oceniti tem peraturu spoljne povriine izolovane cevi
t's, ali postoji uproen nain.

552 UPRO&ENI PRORACUN ZA A*

Proraun se uproava gotovim tabelama ( T 45, T - 4 6 i T - 4 7 ) .
Naipre se u tabeli T - 4 5 nalazi koeficijent prolaza toplote k v> za ravnu
plou sa odreenom debljinom izolacije i koeficijent toplom e provoijivosti o-
srovarajueg materijala za izolaciju. . , ,... .
Ovaj koefidjent se mnoi sa faktorom premka f Dl koji se prem a debljmi
izoladje nalazi u tabeli T -4 6 . Odavde se obija po 1 dunom m etru:

t V m - 'K '1] (5.5)

I kR ~ kP ' f D
Faktor f D unekoliko zavisi i od koeficijenta provodljivosti toplote. Ovaj
uticaj je zanemaren u tabeli T - 4 6 (odstupanja su oko 3 - 4 % ) .
Isto tako nije uzeta u obzir zavisnost as od ( t i - ts), usled ovoga mogucna
je greka od 1%. .
K od slobodnih vodova treba uneti dodatni faktor usled promaje.
Vrednosti u T - 4 5 uzete su za tem peratursku razliku (ti ra) 100 .
U tabeli T 46 vrenosti ai raunate za koeficrjent X - ,06 W m~l K 1. Kod
vodova ptenika od 400 mra i vie, bez uticaja je prenik krivine na koefidjent pro-
laza toplote. Cev se mofe sraatiati kao ravna ploa pa se gubid i izoladja rauns^u
p o m 1.

P rim er: Z 4 prethodni priraer oi k K iz tabela T - 4 5 i T - 4 6 za posmatrani vod. Iz T - 4 5

za debljbiu 5 = 40 mm i l - 0,04, , m-' K nriazi se koeficyent ptolaza toplote fcp= 0,9

Wm Za prenik D'= 108 ram i S = 40 mra nalazi se u tabeH T - 46 da je f D = 0,47 m.

Prema tome izlazi da je:
0,9 Wtn-l K_1 0,47 m = 0,423 W m -!K~! .

Radi uproavanja prorauna toplotnih gubitaka ovakvog voda u ta b d i

T 47 date su jo i veKine k za cevne vodove i pojedine debljine izolacije, sa do-
datkom od 15% zbog veanja cevi, metalnim nosaima.
 145

f_45 K o e ficije n t prolasta to p lo te kv za r a v n u p lo cu p ri te m p e ra tu rs k o j

ra z lic i o d 100 u W m -2

Koeficijent. Dobijena Eolacija u mm

provodlji-
vost toplote 1 ! I
\ 20 | 30 40 50 60 70 1 80 90 100
1 1
0,041 1,72 1,20 0,926 0,753 0,635 0,551 0535 0,434 0,392
0,047 1,92 1,36 1,046 0,850 0,718 0,621 0550 0,492 0,445
0,052 2,13 1,50 1,16 0,949 0,801 0,696 0,616 0.550 0,498
0,058 2,31 1,64 1,28 1,047 0,885 0,770 0,675 0,608 0,550
0,064 251 1,78 1,40 1,140 0,946 0,839 0,741 0,666 0,602

0,070 2,69 1,92 1,50 1,23 1,044 0,908 0,805 0,729 0,655
0,076 2,86 2,05 1,60 1,33 1,126 0,980 0,865 0,779 0,706
0,081 3,02 2,18 1,63 1,42 1220 1,047 0,926 0,837 0,756
0,093 3,35 2,43 1,92 1,59 1,36 1,18 1,047 0,943 0,855
0,105 3,65 2,66 2,12 1,76 150 1,131 1,169 1,047 0,954

0,116 3,94 2,90 2,30 1,92 1,65 1,44 1,28 1,151 1,053
0,128 I 4,21 3,11 2,49 2,07 1,79 1,57 1,40 1,26 1,148
0,140 1 4,47 3,31 2j66 2,23 1,92 1,69 1,50 1,36 1,24
0,151 ] 4,70 3,51 2,83 2,38 2,05 1,81 1,62 1,45 1,34
0,163 4,93 3,70 3,00 254 2,18 1,92 1,72 1,56 143

T 46 K o e fic ije n t p re n ik a f D [mj (uzjenainu 5.1) za = 0,06; [Wm_1 K'* ]

Prenik cevi mm Debljina izolacije u mm

spoljni 30
otvor 20 40 50 60 70 80 90 100
D'

10 16,75 0,113 0,135 0,155

15 21,25 0,129 0,152 0,174
20 26,75 0,148 0,172 0,194
25 33,5 0,170 0,195 0,219
32 42,25 0,198 0,225 0,250

40 44,5 0,207 0,234 0,260 0,284 0,307

50 57 0,247 0,276 0,302 0,328 0,352
60 70 0,289 0,318 0,345 0,373 0,399
65 76 0,307 0,338 0,366 0,393 0,419
80 89 0,347 0,380 0,407 . 0,436 0,463

90 102 0,389 0,421 0,450 0,479 0,507 0.533 0,554

100 108 0,409 0,440 0,470 0,499 0,526 0,553 0,575
125 133 0,483 0,514 0,544 0,574 0,603 0,632 0,653
150 159 0,562 0,596 0,626 0,655 0,687 0,716 0,738
175 191 0,661 0,695 0,725 0,758 0,789 0,819 0,840

200 216 0,738 0,772 0,803 0,838 0,869 0,899 0,952 0,952 0,978 i
250 267 0,895 0,930 0,963 0,996 1,029 1,060 1,080 1,114 1,142 i
300 318 1,050 1,088 1,120 1,154 1,198 1,220 1,242 1,276 1,307 j
350 368 1,204 1,244 1,276 1,314 1,347 1,380 1,403 1,437 1,468
400 420 1,373 1,404 1,441 1,475 1,508 1,538 1,565 1,599 1,630
 K o e ficije o t pfoiaata toplote i ' fiaW nrIK ',za izolovanu grejnu cev u zgradam a; k
146

Vtednosti tampane ptmijim brojevima uobiajene su u razvodnoj mrei

 147

N apom enut Je ve da se prorauni gubitafea u mrei vre samo kada je u

pitanju aaljtnsko grejanje ili neki specijalni sluaj (relativno duga mrea)3 inae za
zgrade se samo proraunatim gubicima za prostorije, pridodaju izvesni iskusn'eni
dodacij kako je ve ranije izloeno.

5S3 ODREEHVANJE D E B L JIN E IZ O L A C IJE

T re b a voditi rauna o tehnikim i ekonomskim uslovima. M oe postojati

i zahtev da se prostorije kuda prolaze vodovi ne smeju pregrevati iznad odreene
granice. U ovakvim sluajevima m ora se predvideti deblja izolacija bez obzira
na ekonominost.
Isto tako moe biti propisana gornja i donja granica tem perature cevnih
vodova.
D ebljina izolaje se rauna pomoeu. jednaine (2.27) i tabela T 45 i T 46.
I kod ovog prorauna m oraju se neke veliine proceniti ili pretpostaviti P ri ovome
se treba rukovoditi ekonomskim razlozima, tj. cenom izolacije (mmim alna ukupna
cena: investicija i odravanja).

554 ODREIVANJE EKONOMSKE DEBLJINE IZOLACIJE

N ajpre treba izvriti proraun godi-

nje cene kotanja izgubljene toplote pri
raznim debljinama izolacije. Iz sl. 88 vidi
se odnos vrenosti toplotnih gubitaka (a) i
cene kotanja izolacije (>), u zavisnosti njene
dcbljine.
Ovakav dijagram treba prethodno sa-
CENA

initi. Freba odrediti poloaj gde prestaje

racionalnost poveanja debljine izolacije. Ovo
bi se moglo izvriti na sledei nain:
GODISNJfl

O drediti kotanje godinjih rgubi-

D E B L J lm 120LftC]JE
SUka 8 8 Orafikoni nalaenja
ekonomske izolacije
som) aje poioaj najekonominije debijine izolacije. Dovoljan je grafiki nain
za praktine proraune.
taka toplote (iz specifinog gubitka po
asu i trajanja loenja).
N ainiti krivu smanjenja trokova
na gubitke toplote usled poveanja debljine
izolacije, (kriva a na sl. 88). K riva b po-
kazuje kako se poveava cena izoiacije sa
njenom debljinom (ukljuivi sve trokove i
interes). K riva (c) daje zbir trokova u za-
visnosti debijine izolacije znai c = a - f h.
N jen m inbnum (tangenta paralelna sa apsci-
148

56 CEV N E M R E E

561 OPSTI DEO

I z mehanke fluia poznato je da pad pritiska u jednoj pravoj cevi zavisi od

njenog prenika D [m], brztne fluia ,F ;[ms_1] i koefijenta trenja u cevi X, koji
takoe zavisi od D i V.
Za sve vrste fluida moemo prim eniti iste zakone naroito kada se zna da
se u jenoj deonici cevovoda, istog prenika i istog protoka ne menja ni gustina
ni brzina fluia, a ovo vai za sve vrste centrainih grejanja,
P ri proraunim a zato delimo mreu u deonice konstantnog protoka na
parcijalne vodove. Deonice imaju znai i isti prenik, svaka za sebe, istu brzinu
i protok fluia.
U deonicama m ogu postojati pojedinani otpori i promene pravca ali ne
i rawanja. Iz ovakvih pretpostavki kada izraunamo pad pritiska u pojedinim
deonicama onda se pad pritiska rauna za celu mreu iz zbira pada pritiska u po-
jedinim deonicama.
Ako je u jednoj deonki ukupan pad pritiska p, - p 2 o d p t n a p 2 , onda je
on jednak zbiru pada pritiska usled otpora trenja u pravoj cevi i pojedinanib' (par-
cijalnih iii mesnih) otpora. Znai:

y2
P i- P 2 = S L .R + Z Z . -ES [Pa]
D 2 2 D
(5.6)
gde je:
'L L.R pad pritiska usled otpora u pravom deiu cevi [Pa]
LZ pad pritiska usled pojedinanih otpora [Pa]
p gustina [kgm3]
pojedinani (rnesni) otpor (bez imenzja).
D 2 jr
Ako se iz poznate jednaine Gs = - Fp brzina strujanja fluida V [m s"1] iz-

razi pomou masenog protoka fluida Gs [kg s_1] i dobijena viednost za V zameniu je-
nainu{5.6), bie:

' 8 Gi f\ | 1
p ! - p a = 2 L J? + 2 Z = ~ - (A }
V
1 L) j [Pa] (5.7)
1 pZ>4

g;
[ pi - pt = S L.R + E Z = 0,81 (X ^ + S f) [Pa] (5.8)
1 pD 4

koja je osnovni oblik jenaine za proraun mree.

 149

Vidi se da je pa pritiska u jednoj eonici jednak zbiru pada pritiska u pra-

virn delovima deonice i zbiru pada pritiska usled pojedinanih otpora. Ovi poje-
dinani otpori nastaju usied prepreka koje nisu vezane za duinu cevi ve ih prouz-
rokuju lokalni otpori krivinej rave3 ventili i dr.
Analizirajui gom ju jednainu vidimo u kakvim odnosima stoje prom ene
pojeinanih veliina.
Vidi se da je protok dat kao kvadrat, tj. ako elimo da ga uvostruim o,
pritisak treba uetvorostruiti. Ako se eli da povea samo za 20% , pritisak treba
poveati za 44% it.
Jo je vei uticaj prenika cevi jer pad pritiska zavisi od 4-tog stepena u po-
jedinanim otporim a a o d 5-og-u pravom delu cevi,
Zbog ovoga treba biti vrlo oprezan ukoliko bi bilo razloga da se odstupi od
prorauna birajui stanardne prenike cevi.
N a prim er, ako um esto cevi od 0 150 preem o na sledeu niu po S T D ,
tj. na 0 125, to ini sm anjenje za 17% , pad pritiska odnosno otpor se poveava
za 250%.
D a se pritisak podigne, tj. da bude dovoljan treba proveriti da li e n tp o r,
koji kod gravitacionog vodenog grejanja doiazi uled razlike masenih koliina
hladne i topie vode, zadovoljiti di e se u sistern m orati ubaciti pum pa.
K od parnog grejanja napor se stvara sam im pritiskom pare, a ko vazdunog
dejstvom ventilatora.

562 D V A NA&NA P O S T A V IjA N JA ZADATKA KOD PRORAUNA M R E A

P rvi nain. D ata je^ m rea sa trasom svih deonica a s tim i pravi delovi
m ree, prenici cevi kao i broj i vrsta nojedinanih (mesnih) otpora. D alje je dat
protok llu id a koji struji kroz m reu, odnosno njegova brzina. T rai se pad pritiska
{pi p i) odnosno napor koji e savladati otpor, koji prouzrokuje taj pad pritiska.
K ako je zadatak datim podacima sasvim odreen, pomou jednaina (5.5)
i (5.6) lako se dolazi do reenja,
Drugi na&in (koji se esto susree). D ata je ema cevovoda sa vrstom i bro-
jem pojedinanih otpora. Pored ovoga je dat protok fluida u jedinici vrem ena i
dozvoljen pad pritiska (pi pa). T reba nai prenik cevi.
R eenje nije jednostavno poto se jednaina n e moe resiti po preniku D
)er X zavisi i od D i od V, tj. imamo jednu jednainu sa dve nepoznate.
Za reenje ovoga problem a postoje nekoliko naina od kojih se koriste u-
glavnom dva.
P roraun se deli na prethodni i naknadni. Polazi se od predpostavke da se
priblino oceni na osnovu iskustva u kome se odnosu pritisak, kojim raspoiaemo,
iskoriava za prave cevovode i za pojedinane otpore. Ovaj odnos se menja u
zavisnosti od m ree cevi, uine voda, naina grananja itd. (uporediti brojnu
tabelu T 48).
Ako je a udeo pojedinanih otpora na celokupan pad pritiska, onda se jed-
naina (5.8) deli na 2 ela pa za pojeinane otpore dobija ovaj oblik:

2 Z = a {p ipt} ~ 0,81 Gt
Sf (5.9)
pD '
150

a za prave cevovode:
i
I X L R (1a) (j>i pa) =a 0,81 <n
(5.10)
pD 4

Pomou ove jednaine sprovoi se veina prethonih prorauna, Naknadni

proraun esto je potreban ne usie nesigurne prepostavke vrednosti a u raunu
ve vie zbog toga to se ne uzima prenik cevi, dobiven raunom ve se m ora
usvojiti stanarni normiran prenik. Usled izbora najblieg veeg ili manjeg
prenika raspoloivi pritisak ili nee biti iskorisen iii nee biti dovoljan.
Zadatak naknadnog prorauna je da ovo odstupanje ili utvrdi ili da ga pro-
menom prenika smanji.
Za dugake cevovode ovaj postupak sa predpostavkom udela pojedinanih
otpora uglavnom se iskoriava, jer kod njih udeo na pojedinane otpore iznosi
oko 10 do 20%,
Zadovoljavajui rezultati se postiu sve dok ovaj udeo ne pree 40% celo-
kupnog otpora, i onda treba koristiti drugi nain prorauna.

X 48 Ueo poiediaanih otpora a a celokupatt pad pritiska u mrei koji se pret-

postavlja u prethodnom prorauuu

Udeo pojedi- Udeo otpora

V rsta pogona rsanih otpora trenja cevi
u [% ] u E%l]

M ree u zgradama za svc sisteme grcjanja ................... . 40 60

Dalekovodi sa srednjim udaljenjem prikljuaka od oko 50 m 20 80
Dalekovodi sa srednjim udaljenjem prikljuaka o oko 100 m 10 90

N Z. Za kune mree ove vrednosti vae za jedno- i dvocevni sistem sa gor-

njim ili donjim razvodom.

563 SIMULTANI PRO RACUN S VIE PRETPOSTAVKI

Prva pretpostavka je brzina strujanja V jm s-1 ]. Ona je za vee vodove:
za p a ru .................................................................. izmeu 20 i 70 ms"1
za topiu i vreiu vodu . ................................ izmeu 0,5 i 3 m s'1
Vea iskustva dozvoljavaju i suavanje ovih granica. Raunom se oreuju
2 do 3 brzine iz potrebnog protoka vodei rauna o skali normiranih prenika,
sa kojima se prema jednaini (5.8) odreuje pad pritiska {pi pz).
Uporeenjem ovako dobijenih vrednosti sa pretpostavljenim padom pri-
tiska iznalazi se prenik koji treba izabrat za izvoenje.
N asuprot nedostatku zbog vie pretpostavki u ovom proraumi stoji pred-
nost to se bez nesigurnosti predhodnog prorauna dolazi do tane vrednostj pada
pritiska za 2 do 3 izabrana prenika od kojih se bira najpogodniji,
K od razgranatih mrea mnogobrojne alternative prenika ine ovaj postu-
pak dosta obimnim.
 151

564 UPKOENJE PRORAUNA U PO TR EB O M P O M O N IH LISTO V A

Proraun pada pritiska i prenika vodova uprouje se prim enom broinih

.tabela zavism h veliina u jednainama (5.7 i 5.8) . Ovo je praktino u tehnici
grejanja naroito gde dolazi do naglih prom ena osnovnih veliina. U tabelam a
mrea m ogu se m euvrednosti lako naiaziti. U njim a je pregledan uticaj prom ena
u krajnjim vrednostim a na raunske rezultate.
Pom oni listovi od 3 o 8 slue za proraune gravitacionog i pum pnog vo-
enog grejanja t pam og grejanja niskog pritiska.
U pcsnonim listovima 3 i 4 zagiavlje tabela se odnosi aa unutranje pre-
nikCj ivicne vettikalne kolone na pa pritiska a protok i brzina vode za m eusobnu
zavisnost p rt'ih dveju veliina date su u tabeli.
U pomonim listoidma 5 i 6 umesto protoka data je koliina toplote pri tempe-
ratumoj razhci A t = 20, raunata za masenu koliinu toplote c = 4187 J k g -1 koja
se prenosi u zavisnosti od pada pritiska i prenika cevi.
U pom onom listu 7 date su tabele koje olakavaju odreivanje pada p ri-
tiska Z u zavisnosti zbira pojeinanih otpora 2C i brzine strujanja V iz relacije

p V2
Z = SC (5.11)
~2g

T 49 P o jed in an i (m esni) o tp o ri

vostruko skretanje cevi pod 45 0,5

vostruki luk, vei (D = 32 mrn) 1,0
Dvostruki iuk, manji (D = 32 mm) 2,0
Ravanje cevi 1.5
T komad, prolaz sa odvodom 0,0
T komad, prolaz sa dovodom 0,5
T komad, ulaz 1,0
T komad, iziaz 1.5
T - komad, spajanje suprotnog smera ili razdvajanje 3.0
Laki radijator 3.0
Tei radijator 2.0
Kotao 2.5

Za noimnalni prenik D [mm] 10 do 15 20 o 25 32 do 40 = 50

| Koiena '2.0 1,5 1,0 1,0

Lukovi 1,5 1,0 0,5 0,5
Za radijatore:
Kiizni ventil (iber ) L0 0,5 0,3 0,3
Kosi peurkasti ventil 3,5 3,0 2,5 2,0
Pravi peurkasti ventil 14,0 10,0 7,0 5,0
Arm ature za raijatore:
Prave slavine 2,5. do 3,0 1,5 do 2,0
Ugaorte slavine 4,0 do 6,0 2,0 do 3.0
Pravi ventili 8,5 do 12 6,0 do 10 5 4
Ugaoni verstili 4,0 do 7,0 2,0 do 5,0
152

Ove vrednosti za i) odnose se na prosean tip dananje izrae. Meutim za

tanije p o datke p re d v i c n ih elem enata kada to zahtevaju uslovi prorauna mrea
treba se obratiti proizvoaeima ili izvriti ispitivanja.
Kod cevi srednjih teina u Nemakoj unutranji (ist otvor) prenik se od-
reuje prema D IN -2440. D osta su u upotrebi lake cevi sa tankim zidoin i rela-
tivno velikim unutranjim prenikom (prema D IN-2439) tako da pri istom protoku
(koliina tenosti odnosno toplote na cas) imaju nie vrednosti za R.
K od prorauna spectfinog pada pritiska R u pomonim listovima vrednosti
su raunate na osnovu rapavosti u cevima sa e = 0,045 mm.

T - 50 T abela apsolutne rapavosti za eevi raznog m aterijala

Vrsta cevi
i

! 0,0015
i 0,045
cevi od livenog gvoa ............................................................... j 0,25
1 0,12
j 0,18-0,9
j 0,3-3,0
0,99,0
 O DELJA K VI

6. SISTEM I C E N T R A L N IH GREJANJA
U prethodnltn odeljcima efinisan je sistem centralnog grejanja i d at }e
prikaz sastavnih grupa i glavnih elemenata ureaja i opreme koji se koriste za iz-
voenje ovih slstema. U daljem tzlaganju izloie se koncepdja postojeih sistem a
i nain prorauna kojima se obezbeuje njihovo ispravno funkcionisanje.
Prem a toplonoi (fluidu) koji se koristi za razvoenje toplote u njim a cen-
tralni sistem i grejanja se dele na vodeno, parno i vazduno. Iz samog naziva se uo-
ava koji se flu id koristi u pojedinom od ove tri vrste sistema.
V odeno grejanje prem a tem peraturi voe u sistem u deli se na grejanje top-
lom vodom, u kome tem peratura vode ne prelazi 110, i grejatije pregrejanom voom
(vrelom vodom ) u kotne je voda iznad ove granine temperature.
U sled svojih higijenskih i drugih osobina grejanje toplom vodom se koristi
za zagrevanje stanova. Za proizvodnju tople vode slue jndiviualth kotiovi u
zgradama ili izmenjivai toplote u kojima je prim arni grejni fiuid pregrejana voda
ili para dovedeni toplovodom. Ovi toplovoi predstavljaju specijalne daljinske si-
steme distribucije toplote iz toplana za zagrevanje irih podruja i industrijskih
objekata nekad u kombinaciji sa njihovim tehnolokim procesima i kao takvi tre-
tiraju se u poglavlju daljinsko grejanje .

61 U PO R ED N E K A R A K TERISTIK E S IS T E M A GREJANJA

611 P R E D N O S T I C E N T R A L N O G GREJA N JA

U odnosu na zagrevanje iokalnim ureajima peima centralno grejanje

ima itav niz prednosti. Samim tim to se toplota prizvodi u jednom jeinom lo-
itu postie se mnogo boije tehniko izvoenje. Posiuivanje je svedeno na naj-
manju m eru i-zbog jednpg loita i zbog blzine smetaja goriva, koje je neposredno
pored ioita. T akoe i regulisanje je mnogo jednostavnije a iskoriavanje toplote
povoljnije, naroito ako postoji mogunost prim ene automatske regulacije (n p r.
ioenje $a gasovitim ili tenim gorivom), K od manjih i srednjih pogona loenje
je takoe iskljuivo bilo kvalitetnim ugljem i koksom koje je moglo obezbediti
sagorevanje sa maio dim a i ai.
154

U novvjC vreme ba za manje pogone naroito se koristi gasovito ili teno

gorivo o ijim prednostim a je ve biio rei. Kotlovski ureaji se izvoe po pravilu
sa mnogo vie stninosti nego pojedinana ognjita. Dalje kod centralnog gre-
janja u zagrevanim prostorijama nem a prljanja usied goriva i iznoenja pepela
a i radijatori zauzimaju manje prostora, to )e naroito izraeno kod panelnog gre-
janja. Sve prostorije, i glavne i sporedne se po eiji ravnomerno zagrevaju (kupatila,
hodnici, stepenita i dr.) i danju i nou. Ravnomernija je i tem peratura prostorija
jer se radijatori m ogu postaviti u povoljnije poloaje (ispod prozora) gde obine pei
ne mogu. I vazuh u prostorijama je istiji naroito ako dimnjaci ne vuku kako
treba ve pei proputaju pa se dim uvlai i u prostorije. Manja je mogunost
izbijanja poara. Ekonominije je grejanje po jedinici zaprem ine prostorija tj.
specifina potronja goriva je manja. I pored izvesnih nedostataka, koje emo na-
vesti, ipak kada je u pitanju zagrevanje veeg broja prostorija odnosno neke malo
vee zgrade, ona dolazi u obzir centralno grejanje.

612 NHDOSTACI CENTRALNOG GREJANJA

Pored gornjih prednosti centraina grejanja imaju i svojih neostataka. N e-

dostaci centralnog grejanja su : vei investicioni trokovi; neekonomino je u pre-
laznim periodim a kaa nije potrebno stalno loenje; tekoe oko raspodele trokova
na vie stanara; opasnost smrzavanja kod niih tem peratura. Pored drugih razloga
i zbog ovog posiednjeg danas se ve poinju upotrebljavati kao fluidi centralnog
grejanja specijalnaulja (,,antifriz) kojapored niske take smrzavanja imaju i visoku taku
kljuanja (i do 300) i jo druge prednosti kao to su dim inacija rdanja, bolje zap-
tivanje, mala masena koliina toplote it.

613 P R E D N O S H PARNOG GREJANJA

P am o grejanje u odnosu na vodeno ima sledee prednosti: malu inerciju,

tj. bre se stavija u dejstvo. Manja je opasnost od smrzavanja, osim kod kotia.
Bre punjenje i pranjenje instalacije. Sa slinim materijalom jevtinije je izvoenje.
Jedan kilogram pare kondenzujui se isputa oko 2000 kJ ok 3 kg vode hladei
se od 80 do 60 oda svega oko 80 kJ, tj. flu id voda para im a veu apsorponu
mo toplote.

614 NED08TACI P A S N O G G R E JA I^A

N asuprot ovome i pam o grejanje ima svojih nedostataka: veu tem peraturu
radijatora, to je m anje higijensko usled sagorevanja organske praine; vee gubitke
toplote u vodovima usled vee tem peraturske razlike od sredine. Centraino regu-
iisanje nije izvoljivo ve samo zatvaranje pare to nije pogono. U sle svoje male
inercije, prom ene u reimu kotla grubo se odraavaju u zagrevanim prostorijama.
Zbog ovih svojih nedostataka parno grejanje niskog pritiska, koje je biio
svojevremeno u velikoj upotrebi, sve se vie naputa za normalno zagrevanje
zgrada osim u zgraama gde su prekii ioenja vei i neravnomerni ukoliko nije
potisnuto vazdunim sistemima grejanja.
 155

62 G R ^A N JE TOPLOM VODOM

U sled m anje tem peraiure i pritiska u radu ovog grejanja vek trajanja, sigur-
nost i higijenski uslovi su vei. AH suprotno parnom grejanju, cena instalacija,
inercija i opasnost od mraza ko grejanja toplom vodom su vei to su njegovi
nedostaci.
Prem a ostvarenju cirkulacije u sistemu ovog grejanja ono moe biti gra-
vitaciono i pumpno.
Prem a nainu razvoenja ovaj sistem moe imati gornji i onji razvod. P ri
ovome gornji razvod moe biti jednocevni i vocevni sistem voenog grejanja.
Prem a tom e da. li je instalacija im a veze sa atntosferom ili ne sistem moe biti
otvorenog ili, zamorenog tipa.
Ako je potrebno imati jo i toplu vodu radi drugih ciljeva osim grejanja, nije
preporuljivo da se voda uzima iz cirkulacionog toka grejanja, ve se njeno zagre-
vanje predvia bilo specijalnim bojlerima bilo da se zagreva pomou izmenjivaa
toplote u koji se dovoi toplota iz grejnog voda.

621 GRAVTTACIONI SISTEM VODENOG GREJANJA

K od gravitacionog grejanja drkulacija se postie usled tem peraturske raz-

iike vode u odvou i dovodu, odnosno razlike spe'cifinih teina. K od pum pnog
grejanja cirkulacija je jo pojaana ubacivanjem pum pe u kruni tok.
N a sl. 89 data je radi anaiize najjedno-
stavnija ema vodenog grejanja koja se sastoji
samo od kotla i jednog radijatora. Pretpostav-
ljeno je a se tem peraturske promene vre samo
u kotlu i raijatom .
Sila kojom treba da se obezbei cirkula-
eija vode u sistem u naziva se napor. N apor je
srazmeran vistnskoj razlici najvie i najnie
take cirkuiacionog toka i razlici specifine
tein e vode dovodnog i odvodnog toka, raz-
vodne i povratne vode, znai'.

Pu H ' 8 (flp Pr) [Paj (6.1)

Ovaj napor mora saviadati sve otpore Slifca89 Osnovna cma gravnaa-
da bi obezbecho cirkulaciju vode. Sant napor s onog TOdenog grejan)a
usled razlike specifinih teina vode nije rela-
tivno veliki (na zgraama koje su visoke 50 m on b" bio oko 5 kPa). Kako otpori rastu
sa razgranaton mree, onda a bi se oni smanjili kod rairenih postrojenja, moralo
bi se staviti cevi velikog prenika, to opet ne bi bilo ekonomino, a ni raspodela toplo-
te ne bi bila ravnomerna. Zbog ovoga se u ovakva posttojenja ubacuje u vodeni tok
pumpa, koja radi sa pritiskom od 10-40 lcPa-
Osnovni principi izvoenja isti su za oba sistemas tj* i za gravitaciono i za pum-
pno.
 156

Uglavnom gravitacioni sistem se upotrebijava za postrojenja manjih razm era

a za vea pumpni.
Neka vrsta autoregulaeije kod gravitacionog grejanja ostvaruje se hiaenjem
udaljenih- radijatora jer se cirkulacija pojaava veom temperaturskom razlikom
kod ovakvih sluajeva.
Za razliku od pum pnog grejanja gravitaciono ima neke prenosti: potpuno
je beum no; nezavisno je od m otorne energije ali je manje sigumo u rau,
Kotao ko gravitadonog grejanja mora biti u najmoj taci sistema to nije
sluaj kod pumpnog.

621-1 Gornji razvod kod gravitacionog grejanja

Shematski prikaz jednog vodenog grejanja sa gornjim razvoom prestavljen

je na sl. 90.
Kotao o zagreva vodu koja se penje i razvodi do radijatora b u kojima se
hladi i hlanija silazi iz radijatora do drugog horizontalnog voa u koji sakupljena
silazi ponovo u kotao.
K od gornjeg razvoa povratni tok od radijatora moe se voditi odvojenom
cevi od horizontalne sabirne cevi a moe se uvesti u istu dovodnu cev samo pro-
duenu do donje sabirne cevi, Prvi sluaj je kao na sl. 90, i naziva se dvoceuni
sistem. D rugi je kao na sl. 91 i naziva se jednocevni sistem.

Slika 90 Shemagornjeg razvoda Slika91 Shenu gornjeg razvoda

dvocevnog sistema jeiinocevnog sistema

Jednocevni sistem3 s ranijijn neostacima ree u primeni, ponovo prodire

upotrebom specijalnih radijatorskih ventila koji reguliu protok vode, na zado-
Voljavajui nain.
Pore ovog uspeno se primenjuje jenocevni sistem sa horizontalEiro razvoe-
njem u kome su radijatori povezani u nizu preko specijalnih ventila (,,TKM), Jena
shema ovog sistema vidi se na slici 92.
Specijalni radijatorski ventili za regulisanje protoka vode.koje kod nas ve proz-
voe Termal Lopare, Istra Kula, a sline i Lipovica Popovaa, imajujoi pred-
 157

nost 5eo omoguavaju skidanje radijatora i b ez pranjenja instalacije. Oba preduzea

dostavljaju na zahteve sve tehnike poatke o primeni ovog sistem a i potrebnoj armaturi.

Na skici preseka ternnestatskog vervtlia sa 2. K roz obilazni vod (bajpas) do sledeeg

hortzontainim p rik ljg k o m prikazani su to - grejnogteta.
kov) vode. 3. Mogursost iskijuenja grejnog tela se
1. Ka grajnom taig zavisno od izvedbe mak- ostvaruje preko vretana ,,N ".
slmalno 36%.

Prikljuenje etvoroputnog ventita sa ho- Cirkulacij'a vode u grejnom telu kod et-
riz o n tB ln im p rikiju k o m . voroputnog ventlle 260,9.13

Slika 93 - etvoroputni ventil sa hoiizontainim ptikijukom, ,dstra, Kuia

158

Na skid pres&ka ventfia sa hori2ontalnim 2. Kroz o b ita m i vod (bajpas) do sledeeg

p n k lju ik o m prikazani sru toko vi voe.
grejnog teia,
1- Ka grejnom telu zsvisno od izvedbe mak:-
3. Mogunost iskljuenja grejnog teia se
stmaino 50%,
ostvaruje preko vretena ,,N ".

SEika 94 - etvoioputni teimostatski ventil sa hoiizontalnim piikljukom, Istia, Kula

Kako je napom enuto u opisu mreza, svi nonzontam i vouovi u razvodnoj i po-
vratnoj mrei moraju imati odreeni pad radi m ogunosti potpunog ispranjavanja
instalacije i evakuisanja vazdunih mehuria. N agib ide usponski prem a najvi-
oj taci instalacije,
Gomji razvod ima vei napor, cevi su tanje i bre se postie zagrevanje.
Razvodna mrea je izna radijatora, obino u tavanu zbog ega su vei toplotni
gubid. Vertikale razvoda su due pa je instalacija skuplja. Regulisanje sa central-
nog mesta tee je jer se po vertikalama ne postie ujednaenost. N asuprot tome
lake je i lepe izvoenje.
Ukoliko je jednocevni sistem, donji radijatori prim aju manje toplote pa
im mora povrina biti vea usled ega se ne postie bolja ekonominost skrae-
njem mree.

621-2 Etano grejaaje

Centralno grejanje izvoeno u nivou samo jednog sprata predstavlja zaseban
sluaj i zato se tretira pod nazivom etano grejanje. K o gravitacionog sistema u
ovom grejanju primenjuje se iskljuivo gornji razvod jer se cirkulacija vode ostva-
ruje hlaenjem cevi koje su postavljene ili na tavanu ili u plafonu i po pravilu se
ne izoluju. I pored gubitaka toplote u gornjim cevima ovaj nain je ekonomian
jer se kotao smeta u jednu od sporednih prostorija i tim e se postie njihovo za-
grevanje samim kotlom koji se zbog mesta bira da je estetskog izgleda. N ajpogod-
niji su gasni kotlovi ako postoji mrea gasa.
Sheina jednog klasinog etanog grejanja vidi se na slici 106.
Razgranatost mree etanog grejanja je ograniena pa se nekad mora podeliti
u vie grana ako to dozvoljava raspored prostorija ili se mora u mreu ubaciti pum pa
to e se jo utvrditi proraunom .
Za etana grejanja sada je najidealnija primena pomenutog horizontalnog jedno-
cevnog sisteraa sa bakamim cevima i spedjalnim ventilima na raijatorima.
 159

621-3 Donji razvod

K od ovog razvoda svi glavni horizontalni vodovi se nalaze ispod najnieg
radijatoraj tj. u suterenu ili podrum u kao to je na sl. 94. a oba usponska voda
idu samo do radijatora. D a bi se obezbedilo evakuisanje vazduha iz mree, raz-
vodni usponski vod se produava vazdunim cevima do ekspanzionog suda.
Ove cevi se moraju obezbediti protiv smrzavanja.
Kako u svim vazdunim ce-
vima uvek moe biti vodenih stu-
bova do izvesne granice, onda da
bi se izbeglo njihovo smrzavanje,
ne stavljaju se u tavan ve pod T H r
plafon poslednjeg sprata. i
I
_Veza izm eu njih i cevi eks- I
panzionog suda, kuda treba da se
vazduh evakuie, ne vri se direk- \r 0 3 !
n a

tnim pravcem , jer bi to omoguilo i 1

X
izvesnu cirkulaciju vode i kroz ove \1 i
i
cevi, to treba izbei, ve savijanjem ! I i

cevi na nie ili preko vazdunog I ! ~

------------ 1 -------- j - H
i- 4 = 3

oduka suda kako bi vazuni pro- I 1

stor koji se obrazuje u gornjem
- j r - 1
- s c c s r - ~
A
-
deiu, prekinuo svaku cirkulaciju.
i
Mogao bi se prikijuak vaz- _ &
dune cevi za ekspanzioni sud iz~
vesti u vazdunom prostoru samog Slika 95 Shema donjeg razvooa
suda, lme bi svakako bila onemo-
guena m a kakva cirkuiacija a reenje bi bilo dosta jednostavno. M eutim , i ovaj
nain bi dozvolio skupljanje vodenog stuba u cevi do nivao vode ekspanzionog
suda to bi bilo u tavanu a to bi opet omoguilo smrzavanje.
D onji razvod je jevtiniji jer su vazune cevi manjih dimenzija. Pojedini
spratovi, odozgo na nie, m ogu se iskljuvati bez izazivanja tekoa u radu, Obe
mree su u podrum u (ispo radijatora).

Siflca 96 Pojava kontrastruje ko donjeg razvoda

160

Moe se dogoditi da se kod donjeg razvoda vodenog grejanja pojavi kontra-

strujanje kod nekfli radijatora naroito u poetku zagrevanja ili posle izvesnog pre-
kida (slika 95).
Jena predostronost da ne doe do ovih pojava je da se prilikom prorauna
za najnepovoljniji sluaj ne uzm e u najdaijem vodu radijator ve najnepovoljnija
rava i za nju sprovesti proraun. Najbolje je izvriti komparativni proraun.

622 OTVOKHNI I ZATVORENI SISTEMI VODENOG GKEJANJA

Svi sistemi vodenog grejanja m oraju imati odgovarajue ureaje koji obez-
beuju njihovu funkcionalnost i sigurnost. U reaji za sigum ost rada tzv, sigurnosni
ureaji m oraju ispuniti sledee funkcije:
da omogue slobodno irenje voe u celom postrojenju usled promene
tem perature (zagrevanje vode od 4, tj. od njene najmanje zapremine, na 100
poveava joj zaprem inu za4,3%)
spreavanje nastajanja suvog kotla, tj. a osiguraju obezbeenje od
nedostatka vode
odravanje tem perature i pritiska u odreenim radnim granicama.
Instalacija moe imati vezu sa atmosferom samo do tem perature od 100
(praktino do 90) da ne doe do kluanja, odnosno do opasnosti isparenja vode,
Ovakvi sistemi se nazivaju otvoreni za razliku od zatvorenih koji su hennetiki
odvojeni od atmosfere, rade sa viim tem peraturam a od 110 i veim pritiscima.
Budui da je voda u kontaktu sa vazduhom u otvorenim sistemima, efekat
korozije se negativno odraava na zidove ekspanzionog suda to dovodi i do neis-
toe vode im e se ugroava cela instalacija.
P rednost zatvorenih sistema u ovom pogledu je oigiedna jer nemaju ni-
kakvog kontakta sa vazduhom i njegovom estom obnovom, a kod zatvorenih su-
dova u kojima vazduh slui kao jatuk za prom enu pritiska vazuh se ne ob-
navija ili je za tu svrhu prim enjen neki inertan gas.
Predlog za jugoslovenski standar u podruju centralnih grejanja (JUS) otvore-
nih sistema je da se radna temperatuia ogranii o 110, a pritisak u najniem delu
instaladje do 150 kPa. Pri ovome kotlovi za vrsta goriva ne mogu imati veu jainu
od 96 kW, a sa ostalim gorivima (tenim i gasovitim) do 36 kW,
Sigum osni ureaji za sisteme grejanja toplom voom koji odgovaraju pred-
njim radnim usiovima bie opisani u ovom poglavlju dok oni primenjeni u sistemima
pregrejane (vrele) vode kao t u parnim sistemima bie tretirani u odgovarajuim
odeijdm a.

623 S IG U R N O S N I U R E B A P

Ekspartzioni sudovi, pored uloge a kom penzuju irenje vode po razlii-

tim tem peratursjdm uslovima, imaju jo jedan znaajan zadatak da sa drugim re-
guliuiin orgamm a utiu na odravanje radnog pritska u postrojenju u odreenim
granicama.

623-1 Ekspanzioni sud otvorenog sistem u

Ekspanzioni sud ovog sistema nalazi se u najvioj taki njegove instalacije
i n a njegovom najviem delu ostvarena je veza sa atmosferom obino preko pre-
 161

livne cevi. N a taj nain ceo sistem se naiazi pod izvesnim pritiskom , to je inae
radi eliminisanja vazdunih m ehurova stvaranih prilikom cirkulacije
n o tre b n o
vode Po potrebi u izvesnim granicama ovaj pritisak se moe menjati prom enom
visine ekspanzionog suda, ukoliko to dozvoljava prostor.
Zaprem ina ekspanzionog suda m ora da je dovoljno velika da obezbedi pro-
jnenu zapremine vode i do najviih tem peratura. K od ovih otvorenih sistema naj-
via tem peratura vode moe dostii 90 ali praktino ne preiazi 80.
Poveanje zaprem ine vode zagrevanjem od 4 do 100 iznosi 4,3% . Prepo-
ruuje se da je zaprem ina ekspanzionog suda dvostruko vea o najveeg poveanja
zapremine vode u instalaciji zagrevanjem do najvie mogue tem perature (100).
Postoje raunski naini za proraun zaprem ihe ekspanzionog suda, n a prim er,
aprem ina ve otvorenog ekspanzionog suda priblino tznosi:

v , = (1,2 do [1] (6.2)

ge je Q jaina kotla [W],

N a sl. 97 data je shema jednog efcspanzionog suda. Prikljuak razvodne cevi
je A, povram e B. Veza sa razvodnom cevi je preko prikljuka C, sa slavinom,
radi obezbeenja izvesne cirkulacije tople vode malom visinskom razlikora da bi
se unekoliko pojaalo obezbeenje protiv sm rzavanja suda. I pored ovoga ekspan-
zioni sud je potrebno izolovati i postaviti ga na toplije m esto u tavanu (npr. pored
imnjaka),
Prelivna cev E je prikljuena na ekspanzioni su d u D a na gom joj strani je
vezana sa atmosferom. K orisno je predvideti da se preliv vee tankom cevi (a) za ko-
tlam icu radi kontrolisanja stanja nivoa vode u suu. Prelivna cev treba d a omogui
i izvestan vazduni prostor iznad nivoa vode pa se zato prikljuak njen D postavlja
neto nie od poklopca suda.
U m esto sputanja preiivne cevi do kot-
la moe se postaviti hidrom etar, tj. instru-
m ent koji indirektno . pokazuje nivo vode
u sudu,
Poloaj prikljuka prelivne cevi D tre-
b a da bude neto nie od poklopca sua da
b i se obezbedio izvestan vazduni prostor.
Ekspanzioni sud otvorenog sistem a tre-
ba da je najmanje za I m iznad najvie ta-
ke grejnog sistema.
Prikljuak vazunih cevi (kod donjeg
razvoda), a moe se postavitl lunim savi-
janjem na sigum osnu cev ili na prelivnu ako
joj prenik nije manji od prenika vazu-
ne cevi.
N ivo u ekspanzionom sudu se osetlji-
vije pokazuje ako je oblifck suda izduen u
vertikalnom pravcu.
SSlka 97 Sheraa ekspanzionog suda. Potrebno je obezbediti jo 1 dovoljnu
Sigumosne cevi A i B, slavina za kratak
spoj C, oduak i preliv D, odvodna cev pristupanost radi ienja ekspanzionog
E, spoj m vazdune cevi donjeg razvoda a. suda.
162

623-2 E k s p a t u d o n i g u d z a t v o r e n o g s is te m a

Za grejanje toplom voom zatvorenog sistema ekspanzioni sud ima.istu

ulogu kao i efespanztoni sud otvorenog sistema samo jo mnogo ire mogunosti
u pogleu poveanja radnog pritiska u sistemu. K od ovih sistema pritisak dostie
do 0,5 bara, to odgovara tem peraturiod 110.
Ovi suovi su cilindrinog ili jajastog oblika, us-
pravno postavijeni (sl. 98). U unutranjosti su henmettki
razdvojeni elastinom m em branom na gornji (A) i donji
deo (B). D eo A je spojen preko prikljuka C sa vode-
nom instalacijom. U delu B je vazduh ili neki inertan
gas (npr. azot). Iz ela A se priiikom punjenja vodom
vazduh ispusti kroz spejalni ventil. Veza C je na dovo-
dnoj strani kotia. D a pritisak kotla (p) ne pree najvei
dozvoljeni izmeu suda i kotla stavlja se sigum o-
sni ventil ili U cev (hidraulini ventil).
Pritisak u najvioj taki sistema treba a zado-
volji dva zahteva: Siiks 98 Shematski pre-
sek zarvorenog ekspanzi
1. radi efikasnog izbacivanja vazuha treba da je onog suda
pod nadpritiskom od 15kP auhladnom stanju tj.:
pmin = Pat + 15 kPa = 101 kPa + 15 kPa = 1 1 6 kPa
2. u toplom stanju p ri radnim tem peraturam a vode o 110 radni pritisak
(pr) treba a je uvek vei od pritiska zasienja ip z), tj. pr > p z . Ovaj uslov koji treba
ispuniti pri svakoj tem peraturi sistema nee dozvoliti kljuanje i isparavanje vode,
Dimenzije zatvorenog ekspanzionog suda moraju omoguiti ispunjenje gornjih uslova.
Osnovni izrazi za proraun zapremine suda su:

* max
vp ~ n p p (63)
A max *p

vj - 0 v, A t [/] (6+)

gdeje:
vp zapremina ekspanzionog suda
vj zapremina irenja vode
vs zapremina celog sistema
f mRX - maksimaini radni pritisak
Pp predpritisaku suu
t temperaturska razlika vode.
Ekspanzione sudove zatvorenog sistema proizvodi Gorenje - Sombor, o koga se
mogu obiti sve potrebne informarije.

623-3 Predaosti 1 nedostacl zatvorenih sudova membranskog sistema

Ovi sudovi imaju siedee prednosti u odnosu na otvorene sudove:
nem aju direktnog kom akta sa vazuhom pa je sistem izolovan od atmos-
 163

fere mnogo m anje izloen koroziji a tim e je i trajniji;

na ravnim krovovima nije potrebna Jtuica sa izolacijom za smetaj sua;
smanjenje cevovoda izm eu kotla i suda, ime je instalacija jevtinija;
nadzor je pristupaniji jer je kontrola koncentrisana u kotlarnici i pre-
glednija;
sistem moe raditi sa tem peraturom veom od 100.

Ovi sudovi pored svojih prednosti imaju i svoje neostatke:

tem peratura vode u sadanjim sudovim a je ograniena zbog osetlji-
vosti m em brane. G de se previaju vee tem perature mora se staviti u vod izmeu
kotla i suda rezervoar za tem periranje vode. Zbog ovoga sud ne sme biti smeten
na m estu koje je izloeno zagrevanju. Potreba za ovim m edusudom nastaje i
kada se prim enjuje kratki spoj pri em u se deo tople vraa direktno u povratni
vod bez hlaenja (,gedrkulaja,T) ; u srakom sluaju treba pre izbora zatvorenog eks-
panzionog suda zahtevati precizne podatke o proizvoaa;
zabranjena je upotreba ovih sudova prilikom korienja vrstih goriva
u kotlovima jer u sluaju otkaza nekog ureaja (npr. ventila sigurnosti) ne postoji
mogunost trenutnog prekida zagrevanja kao sa tenim i gasovitim gorivima.

623-4 Slgnrnoane cevi

Sigumosne cevi predstavljaju direktne vodove od kotia do ekspanzionog sua.
Za vrlo maia postrojenja (do 23 kW) kao i za ratvorene sisteme dovoljno je izvesti je-
dan sagurnosni vod, inae za sve ostale otvorene sisteme obavezno je predvideti po dva
sigumosna voda.
Jean je po pravilu na razvodnoj (odvodnoj) cevi a drugi na povratnoj do-
vodnoj). Prfldjuak prve na ekspanzionom sudu je obino na njegovoj gornjoj
strani, dok druge (povratne) je obavezno na dnu suda, da bi se voda koja je even-
tualno izbaena usled poveanog pritiska, mogla vrattti u kotao da ovaj ne bi ostao
,,suv . Dimenzije cevi koje vode od kotla do ekspanzionog sua moraju omogu-
avat! nesmetano evakuisanje paro-vodene smee tako da u kotlu ne doe nikad
do poveanja pritiska iznad dozvoljenog. O ve dimenzije su normirane. Najmanji
prenik je 1 , odnosno 25 m m (unutranji). T reb a proveriti a li je potreban vei
prenik. Ovo se vri po nie navedenim formulama.
Prenik sigurnosne cevi na razvodnoj liniji:

(6.5)

Prenik na povratnoj liniji

D P = 15 + Q [mm] ( 6.6)
1000

gde je Q jaina kotla [W],

 164

Sigurnosne cevi nije uvek obavezno zasebno izvoditi ukoliko postoji mogu-
nost da se kom binuju sa razvodnom odnosno povratnom vertikalom, obli-
njonr kotlu.
U ovom sluaju mora se strogo voditi rauna da ne postoji m ogunost ?a-
tvaranja ovog voda, da on bude u stalnom usponu i da im a propisani unutranji
prenik.
esto je glavna verrikala od kotla istovremeno i sigurnosna cev do ekspan-
zionog suda.
Jedan par sigurnosnih cevi moe sluiti za vie kotlova ako oni meusobno
nemaju zatvom ih organa. U protivnom mora svaki kotao da ima i svoje sigur-
nosne cevi.
Za vie kotlova raunaju se prenici sigurnosnih cevi na gornji nain (6.5)
i (6.6) samo se za Q uzima jaina svih kotlova.
U tabeli T 51 nalaze se izraunati prenid sigurnosnih cevi za jaine
kotla od 58 kW do 9,5 MW, odnosno od 120 kW do 21 MW.

T 51
Za sigumosni razvodnl vod Za sigurnosm povratm vod
,v i D (SV) (SR)
naz. prenjk
mm
Za jainu kotla [W]

25 do 58000 o 120000

32 od 58000 do 150000 od 120000 o 350000

40 od 150000 do 325000 o 350000 do 750000
50 od 325000 o 640000 od 750000 do 1500000
65 od 640000 do 1600000 od 1500000 o 3500000
80 od 1600000 do 2200000 od 3500000 do 5000000
100 od 2200000 do 3700000 od 5000000 do 8500000
125 o 3700000 do 6300000 od 8500000 do 14000000
150 od 6300000 do 9500000 od 14000000 do 21000000

623-5 Ostali signrnosnl ureaji

U ostale sigum osne uiedaje spadaju razni term ometri, m anom etri, regula-
tori tem perature i pritiska, graninici temperature i pritiska, m anom etri, hidro-
m etri, sigum osni ventili, ureaji za spreavanje suvog kotia (obezbeenje vo-
denog nivoa), alarm ni signali itd. Prema vrsti sistema i opreme biraju se potrebni
ureaji sigurnosti ali uz svaku vrstu opreme proizvoa je duan da dostavi spi-
sak ili sarne ureaje i uputstva za njihovu upotrebu sa svima potrebnim tehni-
kim podacima.
N a sL 99 i 100 prikazane su sheme jednogotvorenog i jednog zatvorenog
sistema grejanja toplom vodom sa oznaenim ureajima koji su na njim a prim e-
njeni (za kotlove RFB).
U kotlovima obeju shema previeni su i bojleri za priprem u potrone tople
vode.
 165

napo m ena
PoSio ja automatite
kotia opaQa 35-80*0.
ugratvanja mesnog
venftfi u jnatalactyu
gre^anja nije potrebno.

1 - Toptovo* koiao 8-Rat^Etw 15 - Automatski odzraSnt vsntil 22 ~ ZasuTi zs paru

2 - DknnjaSa 9 -^Odzrani ventfi 16 StaMna za punjenje i prainjsrje 23 - C ttuitactonl vod
3 - RaarvorH vod 10 -'O tvorana ek&pentiona poauda 17 - Dovod Nadne votte 24 - Zasun z& panj
4 - Povnant vgd n - Zapomi vantS 16 - Zapomt v&ntii 25 - Nspovrfitni ventH
5 - Ckkutactona pumpa 12 - Odzmna cev 19 - ftepovratoi ventil 26 Zapomi vontil
6 - Zasun za pcru 13 * Prafivnacev 20 Vantil sigumosti sa oprugom 27 - Sigitfnoene covi
7- vsntf 14 - Zaoun aa oaru 21 - Odvod topte vcate k 9 x# n t

1- Toptovodru totao 7 - R adifttorski vsntil 13 - Aiitom atski odzraCni ventil 19 - Ventii sigumoeti eeoprugom
2 - Dimnf&& 6 - Rad^ator 14 - Cirkusaaona punpa boltere 20 - Odvo topte vo<te iz boj&rat
3 - Razvodnt vod 9 - Odzrani ventil 15 - Stavina punjenie i ptenjente 21 - Zssun ra patv
4 - Povrstnl vo 10 - Zalvorena eksfnziona posuda 16 - Dovod hladne vode 22 - Cirfsutecionr vod
5- Cirkulactona pumpe 11 - Stgumoani vent^ 17 - Zapomi venlil 23 - Zasun ze panj
6- Zasw za panj 12 * Z k h b i za pnu If l - Necovratni va?e# 2 * - Nepovretni ventl!
25 - Zapoml ventil
Siike 100 - Shema instaiacjje - zatvoren sistem kotia REB - sa cirkuiacionom pumpotn za bojler
 166

624 O P T E N A PO M E N E ZA IZBADU PROJEKTA I IZVOBENJE CEOTRALNOG

GREJAN(JA TO PLO M VODOM

Vertikale usponski vodovi treba da su odvojeae ventilima radi feklju-

enja u sluaju potrebe. Svi ventili treba a imaju ispusne siavine a vertikale na
gom jim stranam a jo i upusne ventile za vazuh kada se one prazne.
T reba se truditi da horizontalna mrea bude to kraa i da ide zrakasto od
nekog cetitralnog m esta a ne a je u nizu.
Ovaj nain grejanja je esto prim enjen kod etanog grejanja. Usled male
visinske raziike ovde dolazi do veih prenika cevi. N ain razvoenja kod etanog
grejanja je samo gomji dvocevni ili jednocevni i to horizontalnog tipa sa TKM ventflima,
Najzad, potrebno je napom enuti da e jedno postrojenje centrainog gre-
janja, bilo. kojeg sistema, samo onda dobro funkdonisati ako se proraun celokupne
instalacije detaljno i paljivo izvri. Pri ovome je veoma vana uska i stalna saradnja
izm eu projektanta grejanja i projektanta objekta za koji }e predvieno grejanje.
Ovim e se izbei naknadne prepravke, ili na instaiaciji grejanja ili na samom objektu,
koje bi proiziio iz eventualne nedovoljne koiaboracije ovih odgovomih lica. Po-
red ovoga korisno je da projektant grejanja prati i izvoenje radova i da izvoa
radova sa svojim m onterim a ne vri nikakve izmene bez njegove saglasnosti.

625 PRO RACUN GRAVITACIONOG VODENOG GRRJANJA

P re preiaza na operaciju prorauna treba definisati reenje vrste grejanja.

Zatim izraditi tanu emu mree sa jasno obeleenim deonicama vertikalnih i hori-
zontainih vodova i oznaenim protocima G ili koliinama toplote Q u sva-
koj eonici.
Kako je ve definisano deonica je deo mree izm eu dve rave. Prema tome
protok i brztna fluida u jednoj deonici su konstantni u svakom trenutku.
Strujno kolo m ree ini skup svih eonica kroz koje cirkulie toplotni fluid
od kotla do raijatora i natrag. N orm alno je a odgovarajue deonice razvodne
i povratne mree imaju isti prenik kada je u pitanju vodeno grejanje.
Poloaji vertikalnih vodova vezani su za poloaje radijatora, zbog ega ovi
moraju biti tano rasporeeni sa oznakama svojih jaina.
Obeleavanje eonica i radijatora treba izvriti po izvesnom redosledu kako
bi se proraun odvijao loginim redom.
Razm era eme jnoe varirati u zavisnosti veliine zgrade ali za obine zgrae
razm era od 1 : 50 pokazala se osta pogodnom.
Sve elemente koji zazivaju pojedinane otpore treba 02naiti i dati pregied
veliina ovih otpora.
U osnovu eme unosi se horizontalna mrea. Ovo se vri za svaki razvod od-
vojeno ako je gornji razvod i to razvona mrea u tavanu a povratna u osnovi po-
drum a odnosno suterena.
Spajanje horizontalne mree sa vertikalama treba vriti tako da su deonice
to je mogue krae i da su strujna kola to uravnoteenija.
Po unoenju svih podataka prelazi se na proraun.
N a sl. 89 data je radi analize najjednostavnija ema vodenog grejanja koja
se sastoji samo od kotla i jednog radijatora, Pretpostavljeno je da se temperaturske
prom ene vre sam.o u kotlu i radijatoru.
 167

Sila koja prouzrokuje cirkulaciju nastaje usled razlike specifinih teina

vode u dovodnom i odvodnom tofcu. U tehnici grejanja ova sila je nazvana napor
i prema ve datoj jednaini (6,1) jednaka je:
pu = H - g(pp - pr) [Paj (6-7)
gde je: Pn traeni napor u [Faj
H visinska razlika izmeu sredine kotia i sredine radijatora [m]
P p gustina vode u povratnom toku [kgm"'1 ]
pr gustina vode u razvodnom toku |k g ir r 3j.
g - ubrzanje Zemljine tee.
N apor Pk u stvari odgovara padu pritiska (pi p*).

625-1 Osnovna. jednaSins

Prem a onom e to je izneto u poetku odeljka3 napor pH izaziva kretanje
vode. O vo strujanje je usiovljeno ukoliko je napor ravan ili vei od zbira paa pri-
tiska usied pojedinanih otpora i otpora u pravim delovima mree, tj.

PH ;> S 2 + S (L R )

pB - E Z 5 S (L R ) ( 6 .8)

K ada su prenici u kojima se vri strujanje priblino poznati, pa pritiska

se raunski jznalazi.
Ako to nije sluaj onda se proces prorauna deli na prethodni i naknani
(definitivni).
Prem a vrsti zgrae i sistemu grejanja u prethodnom proraunu se pret-
postavi deo napora a, koji savlauje pojedinanc otpore, dok ostatak (1 a) ide
na savlaivanje otpora u pravim delovima mree.
O nda osnovna jednaina dobija ovaj obiik:

[Paj (6.9)

Sada se pretpostavlja da napor pH {\ a) izaziva strujanje u mrei za koju

se vri proraun a u kojoj se na m estim a gde su previeni pojedinani otpori
(razne siavine, prikijuci, krivine, rave i dr.) zamiija a se strujanje odvija bez
ikakvih otpora.
Deo koji otpada na pojedinane otpore na instalacijama za zagrevanje zgraa
dat je u tabeii T 48,
U obiajeno je da se u pojedinim deonicama pretpostavlja konstantna brzina,
odnosno pad pritiska. O tuda je specifini pad pritiska po 1 metru prema jednaini
(6.9); ____ :_____________

( 6 . 10)

koji se pom ou jenaine (6.1) i eme m rec lako nalazi.

 168

625-2 P re n ik c tv i
Prenik se odreuje tako da pri pau pritiska koji je izraunat jednainotn
(6.10) obezbeduje potrebnu koiiinu vode.
G2
Iz jednaine (5.10) posle sredivanja J-LR = (1 - a)Pn = 0,81 X L , izlazi:

(1 -* )? H _L.
R = = 0,81 [Pam "1] (6,11)
2L P D5

Kada se, kako je uobiajeno, prenik izrazi u mm, a maseni piotok vode u k g h " 1,
onda se za pad pritiska u v i dobija:

R = 64 10 ~ [Pa m ' 1] (6.12)

Kako se rauna da je srednja temperatura vode u razvodnoj i povratnoj mrei

tm = 80, kojoj odgovara gustina p = 972 k g m '3, onda izraz za pad pritiska dobija
jo jednostavniji oblik:

R = 6,6 10* X T li [ P a m '1]

D5 (6.13)

Na osnovu ove jednaine izraene su tabele i grafikoni u pomonim listovima

3 ,4 1 8 .
U ovim pomonim listovima nalazi se potreban prenik cevi (podrazumeva se
unutranji ist otvor) prema izraunatom specifinom padu prftika R i masenom
protoku G-n na as.
Ako se umesto masenog protoka vode ija je temperaturka razlika 20, uve-
de koiiina toplote Qh koju toplonoa, tj voda, prenosi na as prema odnosu Q>t =
= 23,26 Gh za c = 1, onda posledtrja jednaina dobija oblik:

Ql
R = 122 X [ Pa m- 1] (6.14)
D

Za svaku eonicu koliina toplote se dobija iz zbira jaine odgovarajuih

radijatora, tako da pretvaranje koliine toplote u koliinu vode protok, nije ni
potrebno vriti.
U pomonim iistovima 5 i 6 tabelarno su predstavljene vrednosti za Qh,
R , D i V u meusobnoj zavisnosti. Ove tabele su analogne tabelam a 3 i 4.
Pomoni list 5 obuhvata podruja malih vrednosti za R , to odgovara gra-
vitacionom vodenom grejanju, dok pomoni list 6 odgovara velikim R vrenostim a,
koje e se koristiti za pumpno grejanje.
 169

625-3 P rim e r za upotrebu pom onih liatova 3, 4 i 9

T reba pootii protok od Gt. 25000 kgh ' 1 u pravom cevovodu, bez pojedinainih otpora>
dugom 120 m i unutranjeg prenika D = 80 m m . Koliki je pad pritiska?
N a pomonom listu 4 pod D 80 trai se najblii protok koji je v.a G* 25100, a kome
levo odgovara u krajujoj koloni R 200 Pa. Znafii priblian pad pritiska je
f>i pz = L R = 120 m 200 Pam " = 24000 Pa 24 kPa
N a grafikoau pomonog lista 9 nalaz se presek ordicate za <3* = 25000 kgh" i iinije
prenika 80 mm, vrednost apsdse J1 = 200 Pa.

Ako je um esto protoka G t data koliina toplote Qn [W] onda se na sSian na-
in koristj pomoni list 5.
N a tsti nain rnoe se odreiti standardni prenik iz pom onih listova kada
je poznat protok i pad pritiska, ili ako je data brzina strujanja jednog voda za od-
reeni pad pritiska.

625-4 P rim er za upotrebu pomonife listova 5 1 6

U jednom krunom toku duine od 10 m , bez pojedinainih otpora, sa tem peraturom u
odvodnoj mrei od 90 i povratnoj od 70, treba da se ostvari preno_s toplote od 40000 W. Na
raspolaganju je pritisak od 45 Pa,
Koliki mora da je prenik cevi?
Kolika Je brzina strujanja vode?
Za duinu voda od 10 m nalazi se jedinini pad pritiska:

13 koloni pada pritiska 14 pomoinog (ista 5 poiazi se od vrenoai 4,5 i u horizontalnom redu
oaiazi se najblia vrednost koliine toplote (vea, ako nije neznatna razlika sa manjom). U ovom
shiaju ide se do Q - 50000 W, emu odgovara u zaglavlju po vertikalnoj koloni prenik D - 70 mm,
spoljni (odnosno nomiaatni prenik od 65 mns), Jui po koloni ovog prenika nalaze se koliine
toplote Q t = 40000fW i Q, = 42000 W, za koje odgovara brzina V = 0,13 m s 1, koja svakako odgo-
vara za 41000 W. Za ove koliine Q, i Qt levo u krajnjoj koloni je pad pritiska 14 * 3 i 3,3 P am '* .
Interpolacijom za datu koliinu toplote dobjja se pa pritiska 14 = 3,08 Pam"1. 2a proraun do-
voljtio je u z etili = 3,1 Pam " .

Za istu svrhu se moe upotrebiti pom oni list 9 u kome su grafiki pred-
stavljeoi odnosi protoka pada pritiska R , i b rzine V za odgovarajue prenike D.
P ri korienju ovoga pomonog lista potrebno je samo um esto koliinu toplote Q
proraunati protok G, koji se dobije za temperatursJcu razliku od 20, jednostav-
nom deobom date koliine toplote (Q) ovim brojem.
Za raunanje prenika M isenar (M issenard) daje ovu praktinu form uiu,
koja se moe nekad upotrebitl radi njegovog brzog odreivanja u pojeintm
deonicama.

{6.15)

gde je: Q koliina toplote koju prenosi voda [m]

L duina odvonog i povratnog deia eonice [m]
H visinska raziika kotao radijator [m]
(p; pu) raziika gustine vode na M azu i ulazu radijatora [k g m '3]
g ubrzanje Zemljine tee.
170

625-5 P a p ritisk a esled pojedinaniit (mesnili) otpora

Ako se uzimaju u obzir pojedinani otpori onda se oni m oraju raunari za
svaku deonicu. Pad pritiska usled pojedinanih otpora za vodu srednje tem perature
od 80 iznosi

p i p* = Z ~ i E C 50,5 V2 [Pa] (6.16)

Pojedine oznake su poznate iz oeljka V.

Radi uproSenja prorauna u pomonom listu 7 date su ta b d am o za vou'
od 80 vrednosti Z u zavisnosti brzinc strujanja V od 0,3 do 3,0 m /s i zbira poje-
dinanih otpora od I do 15.
Ako zbir pojedinanih otpora prelazi vrednosti 15, onda se za odgovarajuu
brzinu nalazi pad pritiska za Z ( = 1 i naena vrednost Z mnoi se sa zbirom
pojeinanih otpora za koji se trai pad pritiska.
N a primer: Nai pad pritiska za pojeinane otpore iji je zbir E = 24,
p ri brzini od 0,2 m/s. Za = 1 i V = 0,2 m /s, nalazi se a je Z - 20. Znai za
S Z, = 24 pad pritiska iznosi Z - 20 x 24 = 480 Pa.
Ako treba pojeinane otpore raunati za druge tem perature vode onda se
naene vrednosti za Z mnoe sa iniocem koji se nalazi ispod tabele, u zavisnosti
date tem perature t.
Najza ukoliko se radi o proraunima stroge tanosti (laboratorijska ispi-
tivanja, ureaji za specijalne namene i dr.) kod kojih se raspolae i sa k pitanim
m esnim otporima svakog upotrebljenog elementa, onda pad pritiska se izraunava
pomou izraza (6.16) pri emu se i specifina teina vode uzima prem a odgovara-
juoj tem peraturi u svakoj eonici.
Iz (6.10) i (6,14) nalazi se za svaku deonicu R i D. Kako su prenici cevi u trgo-
vini standardizovani, obino se ne pogodi taan prenik koji odgovara S T D ve
se usvaja najblii. Znai stvamo R e se.razlikovati od prvobitnog raunski dobi-
venog. Rezultati se unose u naroiti formular koji e se pokazati u prim eru pro-
rauna.
Proizvod od R i L daje otpor trenja (LR ) u deonici, Z bir svih ovih proizvoda
u deonicama jednog kola daje ukupan otpor trenja u cevima toga kola (L L R
u Pa).
Posle ovoga iz mree se popiu svi elementi koji prouzrokuju pojedinane
otpore, koji se zatim nau u tabeli T 49, sabem za svaku deonicu i takoe unesu
u formular.
Iz brzine fluida V, koja se u deoniri nalazi na pokazani nain, i zbira poje-
inanih otpora E? u pomonom iistu 7 naiazi se pad pritiska Z usle pojedina-
rtih otpora. Sabiranjem pada pritiska Z svih deonica jednog koia dobija se ukupan
pad pririska u kolu pojeinanih otpora Z. Svi ovi rezultati se unose u pome-
n u ti formuiar.
U poreujui raspoloivi napor sa zbirom otpora

pn ^ L R T Z (6.17)

titvrujemo treba li neke od prenika menjati.

 171

625-6 Dvocetmi sistem sa j;anemaremm toplotntm gabicim a it m rei

N a izraesioj emi mree najpre se odreuje najnepovoljnije kolo. Po praviiu
bi to trebalo da bude cevovod iztneu kotla i raijatora sa najmanjom visinskom
razlikom i najveim horizontalnim udaljenjem izmeu njih.
U ovom kolu se odvojeno obelee sve deonice sa istim protokom tj. od svake
rave do druge.
Preporuljivo je da se deonice num eriu najpre poev od kotla prem a raz-
vodnoj m rei do najnepovoljnijeg radijatora, pa odavde povratnom m reom na-
trag do kotla.

Z b ir duina svih ovih eonica daje uinu kola ( L).

N apor se odreuje koristei tabelu T 52, odnosno T 53.

T - 52 Piomena gustine i specifine zapremlne vode zavlsnosti od promene

temperatuie pri pritisku od 1 bar

t P Vsp P ^ffJJ t P
*0 kgm - 3 dm 3 kg"s C kgm s dm 3 kg " 3 c k g n r3 ttP kg ' 3

40 992,2 1,0079 62 982,2 1,0181 82 970,6 1,0303

42 991,4 1,0087 64 981,1 1,0192 84 969,3 1,0317
44 990,6 1,0095 66 980,1 1,0203 86 968,0 1,0331
46 989,8 1,0103 68 978,9 1,0215 88 966,7 1,0345
48 988,9 1 ,0 1 1 2 70 977,8 1,0227 90 965,3 1,0359
50 988,1 1 ,0 1 2 0 72 976,7 1,0239 92 964,0 1,0374
S2 987,2 1,0130 74 975,5 1,0251 94 962,6 1,0389
54 986,2 1,0140 76 974,3 1,0264 96 961,2 1,0404
56 985,3 1,0149 78 973,1 1,0277 98 959,8 1,0419
58 984,3 1,0160 80 971,8 1,0290 100 958,4 1,0434
60 983,2 1,0171

T S3 G ravitacioni napor po 1 raetru visinske razlike za date tem p eratare

razvodne i povratne vode |Pa]
Razvodna temperatnra
C
80 85 90 9S 100 105 110

Povratna
tem peratura 60 114 146 179 213 248 285 322
65 88 119 152 187 222 259 296
70 60 92 125 159 194 231 268
75 62 96 130 165 202 239
80 _
65 99 134 171 208
85 _ 67 103 140 177
90 69 106 143
95 72 109
100 ~~ * 74
 172
!v
Ueo pojedinanih otpora a od ovoga usoma se prema tabeli T 48, tj. za mree u
zgradama usvaja se 40% ^ .
Ostatak se koristi za trenje u cevima, tj. za otpore u pravim delovima deo-
nica. Deljenjem ovoga ostatka sa 'ZL dobija se pad pritiska po m etru (jedi-
n id duine).

T - 54 Veltcina promene spedficne gustine voe u oblasti pojedinih temperatura [ kg m ' 8 ]

t dft t dp t p dp
e=
x E dt pc X E dt I X dt
!
95 0,697 81 Ofbm 67 0,553 53 0,470
94 0,692 80 0,622 66 0,548 52 0,463
93 0,687 79 0,617 65 0,542 51 0,456
92 0,682 78 0,612 64 0,536 50 0,450
91 0,677 77 0,607 63 0,530 49 0,443
90 0,672 76 0,601 62 0,525 48 0,436
89 0,667 75 0,595 61 0,519 47 0,429
88 0,662 74 0,590 60 0,513 46 0,422
87 0,657 73 0,585 59 0,507 45 0,415
86 0,652 72 0,580 58 0,501 44 0,408
85 0,647 71 0,575 57 0,495 43 0,401
84 0,642 70 0,570 56 0,488 42 0,393
83 0,637 69 0,564 55 0,482 41 0,385
82 0,632 68 0,559 54 0,476 40 0,378

625-fil Prethodno odreivtmje preioika cevi

Iz pada pritiska R jednog kola, koji je dat ili se naknadno odredi iz datih
poataka, koliine toplote Q ili protoka G i temperaturske razlike (rr fj>) J 20
iz pomonih iistova 4 ili 6 za svaku deonicu se neposredno nalazt prenik cevi.
Za tem peratursku razliku razvodne i povratne vode od 20 koriste se u pomonom
listu 6 podaci kolijne toplote Q [W], Kaa temperaturska razijka nije 20, onda se
koristi pomoni list 4 sa podacima protoka. Tako po horizontalnoj liniji od naetiog
R ide se do najblie vrednosti koliine toplote Q [W] odnosno protoka G [kgh~! ], za-
tim u istoj upravnoj koioni nalazi se odgovarajui prenik,
Ova operacija se ponavlja za svaku deonicu.
Svi podaci i rezultati prorauna unose se u naroiti form uiar koji ima sle-
dee kolone:
1. Broj deonice, obeleen na erni
2. Koliina toplote iii protok (g [W] iiiG [kgh- t ])

U Ovaj odnos pretpostavijenih gubitaka u mrci uale mesnih otpora i trenja u cevima
pokazuje se najpogodnijim zu prethodne proraune prtinika, U Rielu (Rietschel-Raiss, Heir,-
un Liiftungstechnik) se preporuiuje da se sta udeo mesnih otpora usvoji 33% odnosno 1/3 od ce-
lokupnih otpora. Ranije je btio usvajano 50%, to se i ko nas esto primenjuje.
U suStini usvajanjem bilo koje od ovih pretpostavki krsjnji rezuitat e se vrio retko menjati,
Svakako veliina udeia mesnih otpora zavisi od vrste i razgranatosti sistema kao i od kva-
iiteta armatura i tzvedenih radova.
Za rtae prilike, na osnovu mnogih komparativnih prorautta izvedenih projekata i zaa-
taka kao i kvaliteta rada koji se ve i kod nas postie, vidclo se da usvajanjem udela na mesne otpore
od 40% najmanje e biti izmena kod naknadnog prorauna prenika. U reim siuajevima kako
je to i opravdano mogu se dobiti neznatne smanjene imenzije cevi. Iz ovih razioga i ovde se pre-
poruuje izrada prethodnog prorauna prenika cevi sa ovom pretpostavkom.
 173
3. D uina deonice L fmj
4. P rethodni prenik D [mm]
Podaci na bazi prethodnog prenika:
5. Brzina fluida V [m s- 1 ]
6. Specifini pad pritiska R [Pa]
7. Pa pritiska u deonici L R [Pa]
8. Z bir pojediiiam h otpora u eonici YZ.
9. Pad pritiska usled pojedinanih otpora Z [Pa]
Podaci usled eventualno izmenjenog prenika (naknadni prenik)
10. N aknadni prenik D [mm]
11. Brzina fluida V [m s 1 ] s-
12. S ped fin i pad pritiska R [Parn-1 ]
13. P ad pritiska u dconici L R [Pa]
14. Z bir pojedinanih otpora u d eonid
15. P ad pritiska usle pojedinanih otpora Z [Pa]
Razlike:
16. Razlika kolona (13) i (7) : (LRi* L R 7) [Pa]
17. Razlika koiona (15) i (9) : (Z15 Z 0) [Pa]
U prve tri kolone form ulara unose se brojevi deonica i ogovarajue koli-
ine potrebne toplote iii protok vode i duine. Ovi podaci uzim aju se iz Seme gre-
janja zgrade.
U sledeoj koloni 4 se unosi prenik, naen u pomonom listu 3 ili 5.
Za pretprojekte, koji siue za predraune, sasvim je dovoljno sluiti se po-
dacim a koje daje prethodni proraun.

625-62 N aknai prorstm

Prenici cevi dobiveni prethodnim proraunom , nisu sigum i iz dva razloga.

Prvo, kako je ve reeno, retko se deava a se proraunati prenik poklopi sa stan-
dardnom dim enzijom cevi u trgovini. D rugo, uticaj pojedinanih otpora usled pro-
vizom o pretpostavljene vrednosti ,,a ne moe biti merodavan.
Ovo treba otkloniti naknadnim proraunom ,
Polazi se od prethodno izraunatog prenika, i trai se u pom onom listu 5
u koloni pod njim odgovarajua potrebna koliina toplote, ili u pom onom listu 3
protok vode, Veliine su u kolonama sitnije podeljene nego u horizontalnim redo-
vima. Ispod koliine toplote, onosno protoka voe, data je odgovarajua brzina
strujanja vode, koja e biti potrebna ocnije.
Ako je osetnija razlika izmeu' veliina koje sm o dobili proraunom i onih
u pom onim listovima, onda treba vriti inteipolovanje.
U pravougaonoj tabeli pomonog lista krajnje kolone levo iii desno daju
ogovarajuu vrednost R , koje se m noe sa duinom deonica. Ovako se dobije
tana vrednost za S L R .
D a b i se naao pad pritiska usle pojedinanih otpora S Z , iz pomonog
lista 7, odreuju se najpre vrednosti IZ, za svaku deonicu iz tabele T 49. Pomou
ovih veliina i gore naene brzine strujanja vode V, oreuje se iz tabele levo u
pom onom listu 7 odgovarajui pad pritiska Z.
 174

Z bir 2 L R -f- S Z prestavlja u svakoj deonici ukupan strujni otpor koji

treba da je ravan naporu prf ili neto manji od njega u tome koiu. Ako ovaj uslov
nije zadovoljen, onda se pojedine deonice menjaju dok se ne doe do njegovog zadovo-
ljenja.
Ove da se jo jednom ukae na mogunost obmutog toka kod donjeg raz-
voda3 kada se ponovo eii da zagreju rashlaeni radijatori.
Pretpostavka je da to doiazi usled pozitivne razlike pritiska izmeu razvod-
nog i povratnog voda u krajnjoj raevi. T reba uporeisi pad pritiska do krajnje
rave i napor u toj taci pa da se utvrdi da li je potrebno menjati prenik glav-
nog voda.

625-63Fr)m eri proranaa iznalaenje prc&jtka cevi

Za emu mrce jednog grejnog postrojenja toplom vodom sa donjim razvodom, koja je data
na sl. 101 izvrfiti dimenzonisanje prenika cevi. f t i tome proraun sprovesti ne vodei rauna
o gubicuna toplote u cevovodima. Temperatura vode treba da je ko najveeg optereenja u raz-
vodnoj mrei 90, a u povratnoj 70.
Priprema. N a Semi obeleiti deonice i uneti odgovarajuc koliine toplote. Pripremit
formular koji sekoristi i u ovome primeru i popuniti kolone 1, 2 i 3. Za svako strujno kolo pojedinih
radijatora izraunava se napor pH, usvaja se proeenat napora na trenje (60%), koji podeljen sa
duinom kola daje spedfini pad pritiska R u strujnom koiu,
a) Prcthodni piorasm
Kolo tadijatora / (najnepovoljniji: najdalji i najnii).
Deonice 1 do 4.
Napor, iz tabele T 53 i visine H = 4/30 m : />= 4,00in 125Pam 1 SOOPa

Pretpostavljeni deo napora za trenje u cevima: 0,60 pB =0,60 500Pam = 300 Pa

Ukupna duina eoiiice od 1 do 4 39,0 m

300 Pa
Spedfini pad pritiska = = 7,7P am

U pomonom Hstu 5 ide se u redu o najblieg paa pritiska (7,5) do najblie koliine
toplote Q (obino vee), u ijoj koloni u zagiavlju je prethodni prenik D. U koioni prenika ide
se do jo blie vrenosti koliine toplote, gde se ita brzina(F [ms"])a levo u redu ide se do prave
veliine pada pritiska. Ukoliko i na(blia naena vrednost koliine toplote odudara od traene u
deonici, onda se stvami pad pritiska interpoluje. U kolori 4 formulara unosi se prethodbi prenik
D- U kolonama 5 do 9 unose se svi podad koji proizilaze iz prethodnog prenika kako je ve ozna-
eno u formularu.
Po zavrfetku obrauna do kolone 9 u formularu preiazi se na II kolo i vrfi proraun vred-
nosti za popunu istih koiona ovoga kola.
Kolo radijatora 2, Deonice I, 4, 5, 6, 7 i 8.
Napor, kao kod I kola: ~ 500 Pa
Napor za trenje u cevima 0,60 ptJ = 300 Pa

Od ovoga se utroi na trenje u deonicama I i 4:

(Li + Li) jRi = 20m 7,7Pam -: = 154 Pa ;
Ostaje za trenje u eonicama 5, 6, 7 i 8: 3 0 0 Pa - 154 Pa = 146 Pa

Ukupna duiina deonica 5, 6, 7 t 8 = 6,0 m

146 Pa
Specifini pad pritiska R t = = 24,3Pam-
 175

Siilc* 101 Shima vodcnog grcjanja zs proratunski pnmer

alje kao za kolo radijatora 1 nalazi se prethodni preenik (13), unosi u kolonu 4 a zatim
se iznalaze vrenosti za kolone od S o 9 i upiu u formulat,
Kolo radijatora 3. Deonice 1, 4, 5, 8 , 9 i 10.
Napor p H = 8 m 125 Pa m iooo Pa
Napor za trenje u cevima 0,60- pH = 0,60 lOOOPa ~ 600 Pa
Utroeno na trenje u deontcama 1 i 4 (kao gore) 1 5 4 pa
Utroseno na trenje u deonicama 5 i 8 :
. (Ls + Ls) = 3 m - 24,3Pa n r 1 = ?2,9Pa = 7 3 Pa
Ukupno utroeni napor na zajednike deonice sa kotima radijatora I i 2
= 154 Pa + 73 Pa = 227 Pa
Ostaje za trenje t: deonicama 9 i 10: * 600 Pa 227 Pa = 373 Pa
Duina deonica 9 i 10 ~ 13 0 m
- . , ... _ 373 Pa
Specifim pad pntiska R:, = _ 28,7 Pam
Postupak se obnovi kao za kola radijatora 1 i' 2.
b) Nakitatlni ptoraun
Kolo radijatora 1.
a btsnto izabrali veliine pojedinanih otpora (O treba utvrditi kako su izvedeni prikliud
radijatora.
Izgled prikljuenja u horizontainoj projekciji eme daje o tome predstavu (sl. 102):

O"

-
illllll illllllll
Sika 102 Prikljuak radijatora: a za razvodnu cev, b za povratnu cev
176

Pregled veliina pojedinanih otpora CO

Deonica br. i (D = 32 mm) Deonica br. 3 (D ~ 20 mm)
koEao ....................................... 2,5 4.0
luk .................... 0j5 Dvostruki luk 2 puta ..........
kosi propusnl ventl.............. 3.0
T-komad, prikliuak za sigumosnu
T-komad, proSaz sa dovodom 0,5
cev .................................................... 0 S0
zz =7,5
kosi propusni v e n til........ .. 2S5
i-i 5.5
Deonica br. 2 (D = 20 nun) Deonica br. 4 (D 32;mm)
T-komad proiaz sa ovodom . . . . 0 ,0
Kosi proposni ventil ................... 3,0 kosi propusni v e n u l...................... 2,5
T-komad, prikljuak za sigumosnu
Dvostraki iuk ............................... 1>0
Ugaoni ventil ................................ 3,0 cev ............. - ..................... .......... ^>0

Radiiator..................................... .. * Dvostruki !uk ........... 2,0

S Z = 9,0
Deonica br. S (D = 25 mm) Deonica br. 8 (D = 25 mm)

T-komad, i z la z ................................ 1>S propusni ventO, prav .................... 10,0

prapnsni ventil, prav ........... 1 M T-koiMd * * ...................
$, Jl>5

Deonica br. 6 {D 20 mm) Deonica br. 9 (D = 20 mrn)

T-komad, prolaz sa ovoom ----- 0,0

T-kom ad, izlaz ...............................
dvostraki luk ............... 2 ,0
iuk .......................................*.......... ugaoni ventil, prav ....................... 2 , 0
radijator.....................................
......................... s : - 7,0

Deortica br. 7 ( D = SJmrn) eonica br. 10 (D 20 mm)

T-komad, ulaz ............................... 1>0

luk (3 i>uta) .................................. 3,0
Dvostruki luk ........................... .. 2,0 T-komad, proiaz sa dovodotn----- 0,5
S - 3,0 s ; = 3,s

Vrednosti za kotao i radijatore doate su u razvodnom vodu.

Posle uaoienja brzine ( V ), spedfinog pritiska pada (fi) j ukupnog pada prtuska (DS),
n .^ i h i izratunatih u pomonom listu. 5 ,u k o lo n e 5 , 6 r 7 formulara, unesu se u kobnu 8 gore
orceni pojedinani otpori a u kolonu 9 izraunati pad pntsska usled njib (rz pomonog bsta 7).
Zbir vrednosti u koloni 7 daje pad pritiska (SLfi) usled toenj u v 1 j* "^ "* * *
kola radijatora a zbir u koloni 9 daje pad pritiska usle poiedmamh otpora (ZZ). Ukupan pad
pritiska u kolu je:
E (L ii) + 2 Z

Uporeenjem pada pritiska i raspoloivog napora u kolu ps ustanovljava se da ki je potrebno

menjaiti koji o prenika.
Ako izae da je napor pH< Z ( L R ) + ZZ,
prenika, tj. onoga koji uslovijava bolje izjednaeme strajana. Ako je pH> Z ( L R ) + l / > onda
treba proveriti da li se neki prenik moe smanjm. .
Ako se, prema tome, prenik izmeni, njegova naknadna imeimja se unosi u kolonu 10.
se obnovi proraun paa pritiska u ustovima novog predijka s rezuitati unose ukolone: for-
mulara od 1 1 do 15. Pri ovome treba voditi rauna o promeni brzme protoka i pojedinamh ot
pora usied promenjenih prenika. (
U kolonu 16 unosi se raziika izmeu pada pritiska LR sa prethomm t naknadnim pre
nikom, tj. rasdika vrednosti kolona 13 i 7. ,
u kolonu 17 unosi se odgovarajua razlika pada pritiska Z tj. razlika vrednosti ko o
 177

Iznosi ovih razlika iz koIonE 16 i 17 odaju se ili oduzimajiij prema tome da H su pozttivne
ili negativnej prvohitno izrafrunatim vrednostima L (LR ) + Z, Sm e se dobija izmenjem nkupan
pad pritiska usled promene prenika. Ponovnim uporeenjem ovako dobivenog naknadnog pada
pritiska sa raspoloivim naporom dolazl se do zakljuka a li je promena prenika uspeno izvriena.
u protivnom mora se izvriiti naknani proraun ss joS kojim od iznienjenih prenika.
U izraunatim rezultatima vidi se da je taspoksiv! napor omoguio smanjenje prethodnog
prenika n deonicama 3 i 7. M eutim , v. kolu radijatora 3 to nije biio mogue.

625-64 P rovern sm e ra Itru ja n ja p rl poetnom ztagrevanju

Horizontalni vodovi su na 2,8 m izna sredinc kotlajlto znaidaje napor usled te visinske
razlike
Ph = 2 ,8 m 125 Pam-1 350 P&

Ukupan pad pritiska u kritidniin deonieama 1 i 4 iznosi,131 Pa Sto je mEnje od na-

pora koji se ostvaruje na poetku razvodne mree kod kotla pa nems* opasnosti da se pojavi obm uti
tok strujanja prilikotn poetka loenja rashladene iiiststkcije.

625-7 Dvocevni sistem vodenog gtejanja u kom e &e usdmaju u obzir

gufoici toplote u vodovim a
U prolom odeljku pri odreivanju napora aije voeno rauna o toplotnim
gubicima u vodovima. Gvaj nain se m oe dopustiti kada su toplotni gubici reia-
tivno maii i mogu se zanem ariti, tako da to nee imati uticaja na sam napor.
K od kraih vodova i onih koji proiaze kroz topiije prostorije i koji su bolje
izolovani ovako se moe postupiti. T u spaaju m anje zgrade &a doajim razvoom
koji prolazi kroz suterene i podrum e.
Kako se voda hladi na celom toku, onda se o tom e m ora voditi rauna kada
to hiaenje osetnije utie na stvaranie napora. T o je npr. sluaj kod gornjeg raz-
voda gde razvona mrea ide kroz tavan.
Izvrena merenja pokazala su da hiaenje pojedinih deonica kod gravita-
cionog grejanja, a naroito gornjih horizontalnih vodova osetno utie na prom enu
napora.
Ovo se moe i raunski okazati ako jedan kruni tok podelimo na vie deo-
nica i izvrimo komparativni proraun napora pri em u bi menjaii tem perature
vode gornje razvodne mree u granicama koje se praktino postiu, npr. postav-
ljanjem horizontalnih cevi u hladnom tavanu iii ispod plafona.
Pokazano je da je napor predstavljen proizvodom visinske razlike dveju
krajnjih taaka toka i raztike gustina vode u tim takama (6.7).
P k *= H - g(pb - p0) [Pa]

Ove gustine nalazimo u tabeli T - 52 za ogovarajue temperature u tim takama.

Da ne bismo traili gustine u tabeli moemo se pouiti jednainom koja glasi
da je razl&a gustina u dvema takama jednaka proizvodu temperatursite razlike iznseu
tih taaka i piomeni gustine u tome temperaturskoin podruju (e) tj.:

(Pb ~ P)
gde je: S = tb - re pa temperature u deomd, izmeu taaka a i b

t pramena gustine ).
 N aknadnl p rorafn n -j
05
Podaci i eme mree [ Vrednost* dobivcne na bazi Vrednosti dobivene na bazi naknadnog
prethodnog prenika prenika Razlika

deonid usledl
1

Pad pritiska u
B | 8 1& JS i %
1

Prethodni
-S2.
8 f af

prenik
d 03
B_S 3 jj .9 M -r

trenja
3 s 8 .s o o s . 'g l E J l P -o
l o

& -a G G
fS ff aSLfr 'O
O o P* 'a
j .a
*rj a Kf
m " (U u CU 2 a 3 1
Q G L D V R LR zz z Di V R LR zz Z LR z

W k g tr' m mm m s-1 P a n r 1 Pa Pa mm m -r1 Pam"1 Pa Pa Pa Pa

i 2 3 4 5 6 7 8 9 10 u 12 13 14 15 16 17

K o to radijatoro 1. Deonice 1, 2 , 3 1 4
H = 4 ,0 m ; 2 L *= 39,00 m ; p H = 125 Pam "1 -4 Om * 500 Pa
Za trenje u cevima uzeto: 0,60 p = 0,60 500 Pa = 30C Pa
Ri - 30,00/39,00 = 7,7 P atn -'
i 8000 9,0 32 403 0,10 43 53 27,5
2 2000 9,5 20 4,7,5 0,07 5,0 9,0 22,0
3 2000 9,5 20 473 0,07 5,0 7,5 183 15 0,13 22 209 8,0 67 161,5 483
4 8000 11,0 32 40,5 0,10 4,5 4,5 22,5
S LR + ZZ = 176,0 "f 90,5 26630 Pa
kolone 16 -f 17 161,5 Z Z 48,5 210,00 Pa
Promenom prenika u deonict 3 : S (ii? ) ZZ 476,5 OPa < P n 500 Pa
K o lo radijatora 2. Deonice 1 ,4 ,5 ,6 ,7 i 8
Napor kao u kolu radijatora 1: Pn = 500 Pa
Za trenje u cevitna, kao gore: = 300 Pa
Utrofeni napor u eonicama 1 i 4: (Li + L i ) ' R i 20,00* 7,7 = 154 Pa
Ostaje za trenje u deonicama 5, 6, 7 i 8: 3 0 0 ,0 - 154,0 = 146 Pa
Duina deonice 5 do 8: i ,5-.s = 6,00 m
Specifini pad pritiska za prethodni proraun lh . f = 24,40Pa

I 2 3 4 5 6 7 8 9 I 10 11 12 13 14 15 16 17
5 6000 13 25 0,13 10,4 15,7 11,5
6 96
2400 13 20 0,08 6,6 10,0 7,5 24
7 2400 33 20 0,08 6,6 10,0 3,0 10 15 0,15 28,4 42,5 3,0 34 32,5 24
$ 6000 13 25 0,13 10,4 15,7 11,0 92
51,4 + 222 273,4
Na deonici 1 i 4; 81,0 ~r 50 130,1
404,5
Poveanje pada pritiska usled promene prenika:
(16) 4 ( 1 7 ) = 32,5 + 24 = 56,5 Fa
Ukupni pa pritiska-, Z (L R ) -f = 460,0 Pa p n (500 Pa)

Kolo rsdijatora 3. Deonice 1, 4, 5, 8 i 9.

Visinska razlika H = 8,0 m. N apcr p H = 8m 125 Pam *1
Za trenje u cevima 0,60 p H = 1000 Pa
Utroeni napor u deonicama 1 i 4 = 600 Pa
= 154 Pa
Uiroeoi napor u deonicama 5 i 8: (L f L g )- R 2 = 3m 24,4 P a m '1
Ukupannapor za eonice 1, 4, 5 i 8 = 73,2 Pa
= 227,2 Pa
Raspolotv napor za deonice 9 i 10: 600 Pa - 227,2 Pa
Duina deonica 9 t 10: L Bj 10 = 13,00 m = 372,8 Pa

Sperifini pad pritiska za prethodni proraun -Rs = m

13,00 m = 28,7 F a n u

9 3600 6,5 20 0,12

13,1 85 7,0 50
10 3600 6,5 20 0,12
13,1 85 3,5 25
Z ( L R ) = 17,0; Z Z - ~ T S
Ukupan pad pritiska za deonice 9 t 10: Z { L R ) -i- Z =
= 245 Pa .
Ukupan pad pritiska za deonice I i 4:
131 Pa
Ukupan pad pritiska za deonice 5 i 8:
219.4 Pa
Ukupan pad pritiska u kolu raijatora 3:
595.4 Pa
Neiskorieni napor je 1000 - 595,4 = 404,6 Pa, alisvako
voljonog pa se zadravaju prethodni prenici. smanjenje prenika u deonici 10 povealo bt napor iznad doz-
6LI
180

i r r r : Tabela T 54 pokazuje zavisnost veliine e

o temperature.
Jkgj
= l Ova zavisnost grafiki je predstavljena na
d t /r r i
sl. 103.
Za dvocevni sistem gravitadonog vodenog gre-
janja kod koga je temperatura voe u kotlu: 90/70,
u tabeli se nalaze za s

/ za razvonu mreu er 0,67 fk g m '30Cj

f j za povratnu mreu sp = 0,56 [kgm_3 c j
*C 50 60 70 80 90 KWf*C] Uticaj toplotnih gubitaka u cevovodima na
TEMPEfUTUfU tem peratursku razliku izmeu odvoda i dovcda vei
Sllfca 103 Zavisnost promene je kod kotla nego kod radijatora.
gustme vode od temperaiure
Ako se polazi od odreenog hlaenja vode u
radijatoru, npr. 20, moe se postojee vodeno grejanje
uporediti sa sistemom bez toplotnih gubitaka u cevovodima tj, sa postrojenjem za koje se
smatra da ima veu temperatursku razliku izmeu odvoda i dovoda na kotlu,

625-8 Korekcija velilne povriine radijatora usled hlaenja u mrei

Radi tanog prorauna grejanja pri oreivanju povrine radijatora treba
voditi rauna o razliitbn tem peraturam a voe u razvodnoj mrei. Ukoliko je dui
vod u razvodnoj m rei izmeu kotla i jednog radijatora, naroito kod neizolovanih
deonica, utoliko je nia ulazna tem peratura vode a sa tim i spedfina jaina grejne
povrine. Saglasno tom e, za odreenu koliinu toplote moraju se raijatori koji su
udaijeniji od kotla birati vei od onih koji su blii kotlu.
P ri proraunu razvone tem perature pojedinih taaka u mrei, sada se moe
usvojiti razvodna tem peratura ili na' kotiu ili na najnepovoljnijem radijatoru,
npr. 90.
K od prvog izbora najudaljeniji raijatori dobijaju jedan oatak preko onog
to b i dala raunska vrednost kada se ne vodi rauna' o gubicima toplote.
K od drugog izbora mogu se blii radijatori birati manji, jer temperatura
odvoda kotla se poveava. Prem a tom e ovde su raijatori neto rnanji ali to moe
dovesti, pri veim optereenjima razgranatih mrea, skoro do temperature ispa-
ravanja u razvodnoi mrei.
Zbog toga se preporuuje prvl nain.
Pored toga korisno je i da se ko vocevnog sistema jednom odabrani pad
tem perature odri u svim radijatorima, tj. 20. Ovako se onda slau i koliina
toplote I protoci vode to ozvoljavaju da se primene pomoni listovi 3 i 5 nepo-
sredno za sve deonice.
Jo je i ta korist ovog naina to se srednja temperatura radijatora sama po
sebi odreduje ve tim e to je odreena uobiajena temperatura u razvodnoj mrei
a sa tim e i dozvoijeno optereenje grejne povrine.
ProcentuaM dodaci za povrine udaljenih radijatora dati su u tabeli T 57,

626 PRORAUN HLABENJA U GEVIMA

Odavanje toplote u izolovanoj cevi dato je jednainom (2.26), koja se ko-
risti i za proraun izolacije. Prem s ovonie hladenje jenog vodenog toka u jenoj
deoni bi iznosilo.
 181

L*h r (r,ji ia)

lC] (6.19)
Gh c

gde je: hlaenje vode (pad tem perature) [C]

L duina deonice [m]
kn koeficijenat prolaza toplote po dunom m etru cevi [W m 'l K 1]
tm srenja tem peratura grejnog flu id a (vode) [C)
to okoina tem peratura prostora [C]
Gh protok u jedinici vrem ena u cevi [kg h -1 ]
c masena koliina topiote

Za ((j), radi uproenja rauna, m oe se uzeti tem peratura na poetku ili

kraju deonice jer je razlika vrednosti (&/2), koja se dobija raunajui sa prom enom
^lm il}) u ovim dvem a takama, veoma mala.
K ao okoina tem peratura uzim a se:
za slobono postavljanje cevi u razliitim nezagrevanim prostorijam a
videti tabelu T 19
za izolovane cevi u zatvorenom kanalu u ziu t0 = 35
za neizolovane cevi u zatvorenom kanalu u zidu r0 == 45
kn se odreuje iz tabela T 45 i T ..-46, gde treba predvideti doatak na_
gubitke toplote kod izolovanih cevi o d 15% na nosae.
U tabeli T 47, radi iakeg raunanja, date su vrenosti za k'r 1,15 kjt
u tem peraturskom poruju 65 do 95 za eevi prenika od SO do 200 irazliite
debljine izolacije od m ineralne i stakler.se vune i kiselgura. Debljine koje se ee
koriste su podvuene.
Za neizolovane cevi k n se moe uzeti iz tabele T 55.

T 55 K oeficijent p r o t e tfyjlote po> dunon) m

kB {W m"1 K"1]

LTnutranji prenik 32 50 57 60 65 80 100

15 20 25 40
cevi [mm]

Za vertikalne cevi ! U 1,3 1,5 ! 1,9 2,0 2,1 2,2 2,6 2,8 3,1 3,7
Za horizontalne cevi 0,9 1,1 1,3 1,6 1,8 2,1 2,2 2,6 2,8 3,1 3,7

K ada je data odvodna tem peratura n a kotlu, rauna se pa tem p eratu re u

svim eonicama u pravcu strujanja do naj.tiepovoljnijeg radijatora i n a isti nain
hlaenje u povratno; mrei. Za oreilvanje povratne tem perature u kotiu treb a
obraunati tem perature meavine u svima strujnim kolima. Pom ou polaznih
tem peratura odvoda u prethodnim deonicanaa moe se hiaenje (pad tem pera-
ture) sledee deonice lako odreiti.
K ao i kod prorauna pada pritiska i ov.de se posm atraju eonice cevi istoga
protoka i prenika. Ako deonica prolaid kroz prostorije raznih tem peratura iii m enja
izolacioni sloj onda se svaka ovakva parcijalna deonica odvojeno proraunava.
182

626-1 Prhodn<f orciivsmfe pre^alis s& gabicimm b cevim s

Polazi se najpre od pridska koji viads u posrrojenju bez topiotnih gubitakaf
pa se uzimaju si obzir dodfi za napor usied hlaenja cevi, koji su ustanovijeni
ispiti.vanjem, (tabela T - 56)..
Ovako dobiven prethodni napor p n za jedno kok> obino se koristi za odre-
ivanje prethodnog prenika. Ovi prenici se unose u form ular kolone 14
u prethodnom primeru (koriste se i za predraun cena).

626-2 Nakaadai pMraua aapora uzimafui u obzir hlsdenje u cevim a

Naknadni proraun u ovom proraunu slui kako za odreivanje napora
(p n ), tako i za uporefienje naipora I gubitaka na trenje Z L R + 2Z. -
N ajpre se poinje sa proraunom hiaenja (pada temperature) u pojedinitn
deonicama strujnog kola. Dalje treba obraunati i uneti u formular sledee podatke;

0 D L j k'n t, (o | 0 t' 1 H' P'H

Deonica
br. kgh'! mm in Wra" c C I c C j m Pa
j | ] ]

!
D , L ~ uzimaju se iz formulara za rnree cevi, D je prethodni prenik iz
kolone 4
o
Gh rauna se iz formule - , gde je t,. f temperaturska raziika
*r lp F
vode na ulazu i izlazu radj.jatora (s 20)
tT temperatura u odvodu, (')0oC}
t' temperatura vode na kraju deonice tj. t' = tT &
H' uzima se iz eme, to je vertikalno rastojanje sredine kotla i sredine
deonice
s debljina izoiadje u mm

Delimini napor se onda rauna i.z

p'r = 'H'&i \ [Pa] (6.20)

Za prikljuenu deonic: polazi ne sa (j') kao sa razvodnom tem peraturom

i daije se rauna na isti nain.
Za razvodnu mreu dovoljno je odredti odatak napora pomou ukup-
nog hiaenja,
Krajnji merodavan napor pn dobija se kao zbir svih deliminih napora p' k ,
posle obrauna svih razvodnih decmica jednog koia kao i povratnih vertikalnih
vodova, kome se dodaju ve poznat e razlike pritiska usled hlaenja u radijatorima.
 183

T reb a jo proveriti da li poznatim nainom naena vrednost pada pritiska

S L R + E Z odgovara ovome naporu,
M ale izmene je nekad potrebno snrovesti na prenidm a cevi povratne m ree
da ne bi Lmaii velikog uticaja na ejstvo napora pi,-.
Za m reu gravitacionog grejanja sa gom jim razvodom za prethodnt pro-
raun pri uzimanju u obzir gubitaka topiote u vodovima pr odreivanju napora,
koristi s e ta b e la T 56, ukojoj je d a t dodatni napor u Pa (odnosi se na norm alnu
izolaciju, tem peraturu tavana od 0C temperaturu prostorija od 20 C .
Ove vrednosti u tabeli doaju se proraunatim vrednostim a napora pri kom e
nisu uzimani u obzir gubici toplote u vodovima. Usvojene su tem perature fluida
(vode) u razvodnoj imei 90C, u povratnoj 70C, tj. sa padom temperature od 20 C,
koji se odnosi na radijatore u dvocevnom sistem u a u jenocevnom na m reu.
Za rugi (tr tv) pad tem perature nie u T 56 su dati faktori korekdje.

T - 56 1, N eizolovanl u s p c n s ti vodovi Iz v an z id s . D o d o tn l stapor u P

a) Zgrada sa I i 2 sprata

1 Visiraa od sreitie Horizontalna udaljenost vertikalnih

Horizontalna ^ kotla do sreinc krakova kola u m
raironost mree !
radiiatora
do 10 1 0 - 2 0 S2 0 - 3 0 3050 50 75 75-100
do 25 m | do 7 m 100 100 150 _ _
25 do 50 m j 33 100 100 150 200
50 do 75 m 100 100 150 150 200
75 do 100 m 100 100 100 150 200 250

b) Zgrada sa 3 i 4 sprata
do 25 m do !5 m 250 250 350 _ _
25 do 50 m 250 250 300 350 _
50 do 75 m 3i 250 250 250 200 350
75 o 100 m 33 250 250 250 300 350 400

c) 2'grada sa vie od 4 sprata

do 25 m dio 7 m 4S0 500 550 _
prdfeo 7 m 300 350 450
25 do 50 m do 7 m 550 600 650 750
pre ko 7 m 400 450 500 550 __
50 do 75 m do 7 m 550 550 600 650 750 _
prefeo 7 m 400 400 450 500 550
75 do 100 m do 7 m sso 550 550 600 640 750

Korekdoni Jfaktori za dntge temperature vode

Pad temperature (tT ip T ...... ! . 20 15 10 !

TemperaEura 90 125 10 7,5 5,0 |

razvodne vode 85 10 8,5 6,5 4,5 [
80 8.5 7,0 5,0 3,5 |
184

Nastaval; t&bsU 1 5

. l 2 Io'eaTii Hsposisfci vo<ov 6i ataiffi lebovim a

a) Zgtade sa 1 i 2 sprata
do 2S m do 7 m 50 100 100
25 do 50 m Ss 50 50 100 100
50 do 75 m 50 50 50 100 150
75 do 100 m >? 50 50 50 100 150
b) Zgi'^diL sa 3 i 4 sprats
do 25 m do iS m 100 150 200
25 do 50 m 100 150 200 250
50 do 75 m 50 100 150 200 250
75 do 100 m 50 50 100 150 200
c) Z grsde sa viSe od 4 sprata
do 25 m do 10 m 150 200 200 -
preko 10 m 100 150 150
25 do 50 m do 10 m 150 200 200 300
prdco 10 m 100 150 150 200
50 do 75 m o 10 m 150 150 200 200 300
prekc 10 m 101) 100 150 150 200
75 do 100 m do iO m 150 150 200 200 300 350
pick> 10 m 100 100 150 150 200 250

626-3 N a b ta d a i fK roraSant p e v t f i n s n d i j t i m a g o b lc lm a n u e f i
Kada se proraunaju tem perature vode u gfcivnijim deonicama mree a sa
tijima i srednjt tem perature pojedinih radijatora, mogu se utvrditi krajnje veli-
ine radijatora,
Treba voiti rauna o prom.ena.taa koeficijeaita k radijatora usled tem pera-
furske razlike tf to; gde je f j temperatuEafluia('rode),af(, temperatura okoline.
* Korekdja kcefidjenta k treba da se sprovede po formuli (4.22). Za predraune ra-
dija.tori se mogu korigovati premg 1 57,

T 57 S n v i t a t k i M i n M v e gornjtat *a*vBi
Uz'itmanjs u obzir toploirdh g u b iia ka % cevovodim a pri odtevanju grejnz Ooi.rilm radijaUir a z a
prethodni promcuri
Dodaci za grejnu pimr&m u %
Viespratne grejanje
Pretpostavka: razvona nrtels goht, temperatara piostori) 20, tcmp. kotla 90,
tenip, ptvos radijatora 8788, ostali radijntori prema T 58

Prizemijc i spm 2 spmt 3 sprat 4 sprat

Broj spratova bez sa
bez j sa bes j sa bez sa sa bez
izolaci- izolad' izoi a~ izol &ci- izoi i -
je | jom je jom 1= jibm je jom ie joir.
2 10 j 4 5 j - _ _ _

3 15 6 10 ! 4 5 _

4 20 6 15 I 4 10 3 5 _
5 i vife 25 | 8 20 \ 6 15 4 10 3 5 _
 185

Nastavak tsbele X - 57

Etsno grejanje (pretpostavljene veliSine kao u T 56)

Horizomalno rastojanje vertikainih vodova jednog

strujnog kola u m
Horizontalna raircnost mree
do 5 j 5 do 10 1 10 do 15 15 do 20 | preko 20
1 1
Do 10 m 10 15 |
Preko 10 m 10 10 15 15 20

626-4 P ro ra im s M p r i m e r s a tiE im m ie m u ta ir gubitakK toplote

usled hlaesjt u cevim st
Sledei prim er e pokazati redosled prorauna m ree uzimajui u obzir
toplotne gubitke u cevovodima.

Priiner.
Izvriti prorauti mree jednog gravitacionog vodenog gtejanja sa gornjm razvodom
prema Semi na sl. I04; voei rauna o toplotnim gubicima u cevnoj mrei.
Pretpostavijeni podad:
Odvodna temperatura ti kotlu 90
Temperaturska raziika na ulazu-iztazu svakog tadijatora At 20"
Temperatura tavana 0
HSadenje usponskih vodova se zanemaruje jer su dobro izoiovani E postavijeni u izolova-
nim kanaiima u zidu.
Povratne vertikale su izoiovane i postavljene u zatvorenim zidnim kanalima (t = 35)
Naknadne prorauna treba izvrSiti za koia raijatora 1, 2 i 3.

Sliks 104 Shema mrec p n m e i prorauna gubidma topiote u cevima

186

626-41 P retbodni proroun

a) Ko!o radijatora 13 (D e o n ic e 1 o 8)
N a p o r (bez to p lo tn ih g u b ita k a ) iz ta b ele T 5 3 : 3m 125 P a n t'1 = 375 Pa
o a ta k n a p o ra p re m a ta b e li T 56 _______ = 100 Pa
P re th o n i n a p o r p Ba * 475 Pa
O ovoga 6 0 % n a tre n je u cev im a 0 ,6 0 p fla = 285 Pa
D u iin a stru jn o g kola ra d ija to ra 1 L = 102 m
P a d p ritisk a J?i = 2 8 5 /1 0 2 = 2,8 P aitT 1,
U p o m o n o m listu 5 iz o v ih p o d a ta k a n a iaztm o p re th o d n e pren ik e (D ), koji se u n o si u
fo rm u la r (str. 186), s tru jn o k o lo r a d ija to ra 1.
b) K d o radijatora 2 (D e o n ic a 1 d o 4 , 7 do 10 i 13)
N a p o r b ez to p lo tn ih g u b ita k a 7 m 125 P a n t '! = 875 Pa
D o d a ta k n a p o ra = 100 Pa
P re th o d n i n a p o r p B o ~ 975 Pa
O ovo g a 6 0 % z a tre n je u cev im a 0 ,6 0 p r ro = 585 Pa
O o vo g a tr o it se n a e o n ic e 1 d o 4 i 7 i 8 (d u in a 9 5 ,5 m ) 95,5 m 2 , 8 P a n r s = 267,4 Pa
O ataje za d eonioe 9 , 10, 13 318 Pa
D u in a d eo n ica 9 , 10, 13 7 m
318 Pa
P a d p ritisk a 45 Patn"'
7m
N a istt n a tn se d o b ija ju v re d n o sti za (J?) u o sta litn k o lim a i sa tim e i p r e th o d n i p ren ici.
c) K olo radijatora 3 (D eo n ice 1, 2 , 3 , 7 , 8 , 11, 12, 13)
P n 0 = 1375 P a , i t 3 = 64 P a m ' .

626-42 Povea-ije raA jatora s s predraun cena

N a p ro ra u n a te p o v rin e r a d ija to ra tre b a d o d a ti d o d a ta k koj se m o e u z e ti iz ta b ele T 57
Z a ove ra d ija to re bilo b i: Z a ra d ija to r 1, 4 i 5 6%
Z a ra ija to r 2 , 6 i 7 4%
Z a ra d ija to r 3 , 8 i 9 0%

626-43Nakoadni proraiKu, P roraJun d e fin itiv n ih napora p B

O vaj p ro ra u n je iz v re n sa v re d n o s tim a k n ?,?. iz o la d ju k iz elg u rm aso m p rim e n ju ju i

d eb ljin e koje s u u o b iajen e z a p o je in e p re n ik e .
D o d a ta k n a r a p o r u sle d h la d e n ja cevi u k o iu ra d ija to ra d o b iv e n je z o iro m p o je d in a n ih
d o d a tn ih n a p o ra sv sk e d eonice.

K o lo radijatora 1 (er = 0 ,67)

D L i tT t' H'
G s (o PH
D eonsca 1
|kgh-J m m m mm c C c C m Pa
*

1 g u b ici to p lo te se z a n e m a ru ju
2 1225 60 12,5 40 0 ,5 9 6 9 0 ,0 0 0 0,47 ! 89,53 13,50 42,5
3 335 40 25,5 30 0 ,5 1 6 89,53 0 3,03 86,50 13,50 274
3a 335 40 2,5 30 0 ,5 1 6 86,50 35 | 0 ,17 | 86,33 12,25 12.7
4 235 32 4,0 30 0 ,4 9 7 86,33 35 i 0 ,37 j 85,96 9,00 22,3
5 125 25 5,5 30 0 ,4 3 0 85,96 35 1 0,83 j 85,13 5,00 27.8
U k u p n i d o d a ta k n a n a p o r p B = 379,3 Pa
N a p o r ra d ija to ra 3 m 1 2 5 P a n f 1 = 375 Pa
U h u p a n k rajnji n a p o r p m - 754,3 Pa

Primedba. D e o n ic a 3 p o d e ije n a je n a v a eia zb o g p ro ia z a k ro z razliite te m p e ra tu rs k e

sre d in e . '
 187

Koto rtjjttora 1 (nastavak)

U eonici 3 mogta bi se dodati specijalna izotacija,
Dodatak na napor p n ' u conicama 12 i 13, (er , 0,56)
12 | 100 [ 15 I 5,5 t 20 j 0,400 166,33 [ 35 [ 0,59 165,74 I 9,00 | 30
13 j 210 | 15 | 4,0} 20 I 0,400 165,74 | 35 j 0,20 j 65,54 | 5,00 I 5,6
P rim edha. Temperatura rr u eonict 12 predstavlja razliku temperature na ulazi i izlazu
radijatora.

K o h radijatora 2. Za deonice 2 do 4 i 13.

Dodatak napora (/>') : 379,3Pa - 27,8 Pa + 5,6 Pa = 357,1 Pa
N apor radijatora 2: p ,{ = , 7m 125 Pam "1 = 875,0 Pa
Ultupan krajnji napor ps % = 1232,1 Pa
K o lo rad ija to ra 3. Za. deonice 2, 3, 12 i 13.

Dodatak napora S p 's = 379,3 Pa - (22,3Pa + 27,8Pa) + 35,6 Pa = 364,8 Pa

Napor radijatora 3 : p = 11 m 125 Pam "1 = 1375,0 Pa
Ukupan krajnji rsapor fi3 = 1739,8 Pa

626-44 N aknam i proraun cevi

Posle izraunavanja definitivnih napora fi ti pojedinim deonicama proverava se koliko

se od njihove vrednosti koristi za savladivanje otpora + Z . Ukoliko postoji vea rezerva
napora onda se pribegava smanjenju prenika najpogodnijih deonica, U sledeem form ulam kojt
predstavlja alju razradu primera, vidi se da se u kolu radijatora 1 mogu smanjiti prentci deonica
3,4 i 7.Pored ovoga jo5 se moe smanjiti samo prenik deonice 13 u koiu radijatora 2. iako postoje ve-
e rezerve napora u kolima radijatora 2 i 3, alje smanjenje prenika se ne moe sprovestj jer se prakti-
no za grejne mree ko gravitacionih astema ne koriste prenici ispod 15 mm (osim za vazduine cevi),

627 P R O R A C U N E TA N O G (SP R A T N O G ) GREJANJA

K od etanog grejanja praktino ne postoji visinska razlika izmeu kotia i

radijatora. N apor se stvara usled hlaenja %rode u razvodnoj mrei.
K ada je gravitacioni sistem etanog grejanja onda se prim enjuje samo gornji
razvod mree.
Gvodna tem peratura vode od kotia se ne uzima preko 90.
Usled hlaenja vode u razvodnoj mrei neizoiovanih cevi, pad tem perature
vode znatno se poveava udaljenjem radijatora.
K od razgranatijih mrea (kaa su horizontalna rastojanja oko 20 m) pad
tem perature u krajnjem radijatoru ne treba da je vei o 15, jer b i to suvie po-
vealo tem peratursku razliku vode u odvodu i ovodu kod kotla.
Radi orijentacije pri izboru pada tem perature za najblii i za krajnji radijator
moe posluiti sleea tabela T 58.
T 58 Fad tc m p c ra tu rc u r a lia to r u ( tr tP)

Duine instssiacije 1 Radijator ! Najudaljeniji

p o horizontalj j u blizini kotia radijator

do 10 !D 23 | 20
i0 do 20 m. 1 25 20
 N a i m s M p ro r a u n

1 Podaci iz eme mre/.e Vrcdnosti obivene na bazi prethodnog Vrednosti dobivene na-bazi nakrtadnog
] prenika prenika Raziika
(U rt
c
M -rt e 3 >S r~-
er -t 1 ** S&'B i

Naknadni
4O I I 3rt &JS

prenik
4 ts & iO 3 1- I *c s at <w
T3 , n u-i .3 -c f
Mp Sg t3 ^ - |' S TS O t
B ss M u kj | I o at T3 irt * r Ib
P &. gP-! s S s 3 . 5 PO
m t,s s f
Q L D V R LR c Z D' V' R (LR)' V Z'
w m mm ms"1 Pam" Pa Pa niffl ms"1 Pam"1 Pa Pa Pa Pa

i 2 3 4 5 6 7 8. 9 10 11 12 13 14 15 16 17

K o lo ra d ija to ra 1

Prethodni napor p aa 475 Pa, Rt = 2,8 Pa, Krajnji napor p H = 754,3 Pa

i 28500 13,5 60 0,11 2,6 35,0 3,5 21 32

2 28500 12,5 60 0,11 2,6 32,5 8,5 51
3 7800 28,0 40 0,08 2,6 73,0 11,5 37 32 0,10 45 126 12,5 63 53 26
4 5500 4,0 32 0,07 2,4 9,6 1,0 3 25 0,12 9,0 36 2,0 14 26,4 11
5 2900 5,5 25 0,06 3,0 16,5 6,5 12
6 2900 1,5 25 0,06 3,0 4,5 3,5 7
7 7800 25,5 40 0,08 2,6 66,4 11,5 37 32 0,10 4,5 115 12,5 63 48,6 26
8 28500 12,0 60 0,09 1,7 31,2 11,0 66
268,7 + + 2 34 = 502,7 P a 128,0 63

P o v e a n je o tp o r s usl'ed sm a n je aja
prcnika (16) + (17) - 128 Pa + 63 Pa = 191 Pa
U k u p a n o ip o r (p a d p ritisk a ) S L R \ X .Z = 5 0 2 ,7 Pa < 7 5 4 ,3 Pa

K o lo radijatora 2

P re th o d n i n a p o r p s o = 9 7 5 Pa, jRs = 45 P a m " , K ra jn ji n a p o r p s - 1232,1 Pa

9 2600 1,5 15 0,17 33 49,5 9 ,5 136

10 2600 1,5 15 0 ,1 7 33 495 4 ,5 65
11 4900 4 ,0 20 0,18 24 9 6 ,0 1,0 16
195,0 217 4 1 2 Pa
( l.ft ) + Z u e o n ic a m a 1 d o 4,7 i 8 : 6 3 5 ,7 Pa
U k u p a n o tp o r ( p a d p ritis k a ) ( L R ) _ * 1047,7 Pa
S m an jen je D t n a 15 m m izazvalo bi p o v ean je u k u p n o g o tp o r a iz n a d p s .
S m a n je n je U 9 i /) , is p o 15 m m n e v r ii se je r se p re n ik isp o d 15 m m n e p rim e n ju je u m re a m a g re ja n ja o s im z a vazduS ne cevi.

K o lo radijatora 3

P re th o n i n a p o r p s o = 1375 P a , J?s =* 6 4 P a n T , K r a jn ji n a p o r p n = 1 7 3 4 ,8 P a

2350 i .5 15 0,15 42 28 9,5 .1 1 1

2350 5 ,5 j 15 0,15 155 28 5,5 67 !
197 + 178 = 375 Pa
L (I,jR ) + S Z u d e o n icam a 1, 2 , 3 , 7 , 8 i 13: 705,7 Pa
U k u p a n o tp o r ( L R ) + S Z = 1 0 8 0 ,7 P a < 1734,8
R e z e rv a n a p o n a je o s e tn a ali, kao i g o re, n e id e se is p o d / ) = 15 nsm .

N a k n a n i p ro re u n p o v rin e ra d ija fo ra
Iz sre d n jih te m p e ra tu ra v o d e p o je d in ih ra d ija to ra u p r e th o d n o m i n a k n a d n o m p ro ra u n u te m p e ra tu re o k o ln o g v a zd u h a m oe
se sa d a n ai fa k to r p o v e a n ja p o v rin e ra d ija to ra zbog to p lo tn ih g u b ita k a u m rei.
P o v ean a p o v r in a ra d ija to ra ra u n a se p o m o u p o z n a to g o b ra s c a :
/ A t 'i 1
A [m3
i r
g d e je : A' p o v ean a p o v rin a r a d ija to ra [m z]
+ p o v rin a ra d ija to ra sa sre d n jo m te m p e r a tu ro m v o d e o d 80 [m 2J
At te m p e ra tu rs k a ra z iik a : 8 0 20 = 60
A t' te m p e ra tu rs k a ra z lik a ( t 20).
r,n s re d n ja te m p e ra tu ra vode u ra d ija to ru ra u n a ta sa p a d o m te m p e ra tu re u cev im a
tx>
190

Za raijatore postavljene izmeu ovih pad ternperature (tf tj,) se interpoiuje.

Za pribiino poveanje povrine radijatora .usled smanjenja temperature
razvodne mree kod instaiacija bez toplotnih' gubitaka moe posluiti ranije data
tabela T 57.
Proraun bi se uglavnom svodio na nain prikazan u odeljku za vodeno gre-
janje gorajeg razvoda uopte, ali se za etano grejanje moe uprortiti pribiinim
raunima, jer bi inae bio suvie obtman za ovakvu vrstu postrojenja.
N apor u mrei etanog grejanja zavisi od visinske razlike H' izmeu sredine
kotia i gornje horizontalne mree. H iaenje u usponskim krakovima, a kod raz-
granatih mrea i u silaznim, od malog je uticaja.
Moe se ponekad uzeti u obzir hlaenje u siiaznim krakovima (povratne
mree) a za merodavan napor uzima se samo onaj koji proizilazi od visinske
razlike H '.
N apor koji nastaje usled H ' rauna se po ve poznatom obrascu (6.20):

p 'h H ' & s

Pad tem perature 0- od kotla do radijatora u razvodnoj mrei, rauna se prema

relaciji (6.19).

Ako je tf 90; tp = 70; c = 0,67 i ako se sa Lo oznai duina cevi raz-

vodne mree o poetka horizontalnog voda do radijatora, onda se moe staviti:

49,6 k j j 'L o - H '

pB- m ( 6.21)
Gn

Pad pritiska u pravoj cevi, prem a (6.13) iznosi:

L R = 6,6- I0 4-X- L paj

i>5 1 ^

Za spratne mree moe se uzeti da je (L = 2L 0) i S Z 0,4 H', onda je

2Lo R = 0,60 H ' 6 . 22)

I* (6.15) i (6,17) moe se postaviti onos izmeu G h i odgovarajueg pre-

nika D, tako da je

J_ j'[HknEP [kgh"1] (6.23)

7,5 \ ~ X
 19.1

Najvaniji inilac ovde je ( //') .

Promenljive su (X) i (kn).
ka zavisi, za neizolovane cevi kroz koje proiie voda , od prenika i u maloj
meri od orijentacije cevi, (tabela T - 55), X je oreeno p ri t = Const. sa Gh
i D. Znai za oreeno H ' svakom preniku D odgovara jedan protok Git koji
odgovara jednaini (6.23).
K oeficijent prolaza toplote k p za neizolovane cevi najeih prenika dat
je u tabeli T 55.
Vidi se iz zavisnosti Gh, D i H ' u jednaini (6.23) i tabele T 55, da za svako
H ' sa oreenom brzinom V [m/s] fiuida (Vode) odreena je koliina G*.
Za etano grejanje obavezna je pretpostavka da je brzina V = Const u svakoj
deonici i kolu, a odreena je visinskom razlikom razvodne mree i sreine kotla H '.
Kako kp. i k zavise o prenika i brzine fhiida (vode), postoji siedea zavisnosr.

V = 0,048 (H ')ii (6.24)

a zatim

G h = 0 ,1 3 1 8 U(JT)iT [kgh->] (6.25)

to vai za srednje vrednosti V i Gn.

Za najee sluajeve, tj. za H ' = 2 i 2,5 m u tabeli T 59 data je zavisnost

izmeu Gh ,D i H ', koja slui zanalaenje prethodnog prenika.

T ~59 Tabela 3 iznalaenje prethodnog prenika

t (Din 2449)
Minimalni prenik -Zol 3/4 1 1'4 1J 1 i
l 1/2
D (STD ) -mm 1 15 20 25 32 40 50 60 ! 65 ! 80

1 | !
G h za H ' = 2 m [ 42 77 123 216 288 449 694 1 830 , 1148
G H ' ~ 2,5 m 45 83 134 235 312 487 754 900 | 1245
:

627-1 Rcdosled prorauna za prethodni preoik

odrediti pad tem perature u radijatoru (Tabela T - 58)
izraunati protok vode Gn u deonicama iz potrebne koliine toplote po
asu (Qh )
za postrcjenje sa H ' 2 m ili/f = 2,5 m prenike uzeti iz tabele T 59
192

ako se (H ') razlikuje osetuije upotrebiti grafikon na si. 105

Naktiadnirn pronsunom se odreuje prenik samo kod veiikih i razgranadh

postrojenja etanog grejanja.

627-2 Naknadni proraun

najpre odrediti napor za najudaljenije kolo, zanemariti hlaenje povratne
mree kao i onih radijatora koji nem aju veliku visinsku razliku od kotla3
jer je to neznatno,
za neizolovane odvodne cevi uzeti koefijente k s i z tabele T55 ,
dalje postupiti kao i kod gravitacionog vodenog grejanja sa gornjim raz-
vodom gde se uzimaju u obzir gubici u cevovodima.

Primer
Za etano grejanje, Cija. je ema ata na sl, 106, izvriti dmenzionisanje cevi uproenim
ninom, Izvriti proveravanje najdueg i najkraeg koia. Visinska razlika izmedu horizontalne
razvodne mree i sredine koa je H ' = 2,5 m. Temperatura postrojenja _to 20. Povratna mrea
j'e u kanalima u podu. Ostali cevovodi nisu izoiovani i okaeni su na zidovima.

ra z v o d flo g voda
SKte 10S Grafikon za odreivanje prethodnog prenika
 193

1. P reth o n i proraun
Pad temperature u raijatorima prema T58

Ualjenost Pad temperature Protok

Radijator od kotla G*
tr -

Broj m C kg/h
1 0,5 25 32
2 6,0 23 87
3
4 10,0 21,5 102
5 3,0 24 125

Pomou tabele T 59 bira se prethodni prenik D ,

Za horizontale:

D eonica: 1 9 2 8 3 7 4 5 6 14 15 16

G h Ikgh-5] 346 221 189 102 125

D v [mm] 50 32 32 25 25

Za vertikale:

D eonics: 10 11 12 13

\ G [kgh-1J 87 32
D jj [mm] 25 15
194

2. Naknadoi proraun
a) Proraun napora (za e koristi se tabeia T -5 4 )

Deo-
nica Gh Dp L kB j t & S H' P* H
br.
u
k g h "1 EM l m 7 c c 'C k g m " * K '' m Pa
B C

K o lo raijatora 5

1 346 50 2,0 2,1 90,00 0,73 89,27 0,67 1,45 7,1

2 221 32 0,5 1,6 89,27 0,22 89,05 0,66 2,50 3,7
3 189 32 5,5 1,6 89,05 2,81 86,24 0,65 2,50 47,3
4 102 25 4,0 1,7 86,24 2,86 83,38 0,64 2,50 45,7
5 102 25 2,0 1,5 83,38 1,61 81,77 0,63 1,40 14,2

% P 'xs = 118 Pa

K o lo radijatora 1
12 32 15 2,0 0,9 89,05 4,75 84,30 0,64 1,40 34,6
7,1
1 kao gore 3,7
2 Z p ' s i = 45,4

Pojedinani otpori u koln raijatora 1 i 5

R a ija to r 5,
Deonica 1: kotao 2,5 Deonica 7; T-komad 0,5
luk 0,5 luk 0,5
s ; = ' 3,0 = i",0
Deonica 2: T rava 3,0 Deonica 8: T-koma K.= 3,0
Deonica 3: T -prolaz 0,0
hik 0,5 Deonica 9: iuk X = 0,5
= 0,5

R adijator 1
Deonica 4: T -ptoiaz 0,0
Deonica 5: dvostruki Suk 2,0 Deonica 12: luk 0,5
radijator 3,0 ventil 8,5
ugaoni veriU'l 4,0 radijator 2,5
= 9,0 T komad 1,5
== 13,00
Deonica 13: luk 0,5
Deonica 6: dvostruki luk 2,0 T -komad 1,0
T-komad 0,5 - 1,5
- 2,5
 195

D R LR Z D' R' { L R ') Tj Razlika

Gk L V V' Z

k g h '1 m mm m s"1 Pam~! Pa Pa

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 | 17
1
1 1 1 1

K o lo ra d ija to ra 5 H ' 2,5 mm

V = 0,067 m s '

1 346 2,0 50 0,047 0,8 1,6 3,0 9,0

2 221 0,5 32 0,065 2,0 1,0 3,0 7,0 !
3 189 5,5 32 0,055 1,6 8,8 0,5 0,8
4 102 4,0 25 0,050 2,0 8,0 0,0 0,0
5 102 2,0 25 0,050 2,0 4,0 9,0 11,0 20 0,08 0,62 124 10,0 3,2 0,84 2,1
6 102 4,0 25 0,050 2,0 8,0 2,5 3,5 |
7 189 5,5 32 0,055 1,6 8,8 1,0 1,5 1 |
8 221 0,5 32 0,065; 2,0 1,0 3,0 7,0
9 346 1,5 50 0,047| 0,8 1,2 0,5 0,5 i |
4138 Pa+ 3932 P a= 81,10 P a < 115,72 Pa

28,83
Poveanje otpora usled izmene deonice 5:
109,93

Ali promenom prenika deonice 5 u njo] se smanjuje i napor za 3,63 Pa. Otuda je ukupan na-
por u deonici 5:
/> ,/= 115,72Pa - 3,63 Pa = 112,09 Pa
1 sa ovim je Z L R + Z Z = 109,93 Pa < 112,09 Pa
K o lo ra d ija to ra 1: p n ~ 44,5 2 Pa

12 32 2,0 15 0,45 Pa 0,35 6,87Pa 13 13,34Pa

13 32 0,4 15 0,45 Pa 0,35 1,37 Pa 1,5 1,96 Pa 20 0,025 0,09 0,04 1,50,08 0,10 0,12
8,24 Pa + " 15,30 Pa = 23,54 Pa
Za eonice 1, 2, 8 i 9: LA li + L Z = 23,05 Pa
~4659Pa> 44,52 Pa
Zbog ovoga je izvrens promena prenika
eonice 13 na D = 20 mm smanjenje otpora = 2,16 Pa
Ukupan otpor: 44,43 Pa < 44,52 Pa

Primer. Horizontaini jednocevtii sittem

U ovom sluaju radijatcui su RAD UA TO R

d ,
poreani u nizu du glavnog voda tako -p fj
da razvodna temperatura opada od
radijatora do raijatora. 7a ovaj pro-
raun se koristi proraun koji je dao fD
Rajhov, Odnos prenflca prikijuka
radjjatora d (slika 107) i prenika L
giavnog voda D (kratki spoj), do- Kratki spoj
bija se Iz jednaine: Slika 107 Cevni vod jenocevnog sistema
196

i. $7
(6.26)
D
i

gdeje:
e - odnos jednakib otpors f strujanja kroz radijator i glavni vod,
n - odnos ceiokupne jaine topiote prema toplotnoj jaini odgovarajueg
ladijatota,
A t hlaenje u radijatoru [Kj,
tr - razvodna temperatura [CJ,
tp - povratna temperatura [C).

Jednaina (6.26) je grafiki prikazana na slici 108. Moe se staviti e = 10, Sto priblino od-
govara.

1 08 0 04 0,2 0 0,5 1 1,5 2

a B C

Siika 108 - Odnos prenika d / D (piikljuak raijatora: glavnom vodu)

kod jednoeevnog sistema

Na siici 108 deo dijagrama AB daje onos prenika d / D , a deo BC predstavlja odnos tempera-
tura A t/(fr tp), Iz dflagrama se vidi da je pri e = 10 za odnos temperatura 1, odnos prenika d / D
0,53 (na slici 108 prikazano isprekidanim iintjama).
Na siici 109 data je shema za ptoraun horizontalnog jednocevnog sistema. Jaoina
kotla je 15000 W. Data shema cevne miee piedvia eline cevi. Meutim, kod manjih pogona se

6640 T 2300 2 300 2 300 T 23(Kix ^ 60 r

80 90
--E ~ e ---------------------------------------
3 -
KOTAO 2 2 x l,5 ( ^ " )
rrrrmnrrnm
Slika 109

upotrebljavaju i bakame cevi sa kojima je izvoenje skuplje, aii se lakSe izvoi i otpomije je prema
koroj&iji.
Broj radijatora je 6, a jacina grejanja iSkW. Maseni protok iznosi-

Q 15000W 15000 J s -
0,360 kgs' 1300 k gh-1
c *A t AaOOJkg-'K-1 10K 42000 Jk g -;j
 197

Pri bizini V ~ 1 m s '1 iz pomonog Usta bi, 9 preonik cevi se moe uzeti D = 22 X 1,5 mm,
etiui odgovara pad pritiska R * 600 lam "1.
U tabeli T ~ 60 dat je piegied karakteristika pojedinih radijatora u siizu:

T - 60

Radi- Qr A f: Gfe Af D (1
d
jator n
t T tp e
br. w K kgh"1 TT mm (~ ) mm (~ )

1 1160 10 100 13,0 i 10 0,53 22 X 1,5 (3 /4 ) 15 X 1,5 (3 /8 )

2 2300 10 200 6,5 i 10 0,75 22 x 1,5 (3 /4 ) 18 X 1,5 (1 /2 )
3 2300 10 200 6,5 i 10 0,75 22 x 1,5 (3 /4 ") 18 X 1,5 (1 /2 ")
4 2300 10 200 6,5 i 10 0,75 22 X 1,5 (3/4") 18 X 1,5 (1 /2 )
5 2300 10 200 6,5 i 10 0,75 22 X 1,5 (3 /4 ) 18 X 1,5 ( 1 /2 )
6 4640 20 200 3,2 2 10 0,75 22 X 1,5 (3 /4 ) 18 X 1,5 ( 1 /2 )
15000

Parametri za ntdijatore.
fUacnje vode n glavnom vodu iznosi:

d = Qr (h ~ *p) (6.27)
Q
Iz jednaine (6.27) dobija se temperatuia ulazne vode u siedei radijator i srednja temperatu-
ra radjjatora.

T - 61

V *r tp
Radijatoi
bioj K C c C
1 0,8 90,0 80,0 85,0
2 1,5 89,2 79,2 84,2
3 1,5 87,7 77,7 82,7
4 1,5 86,2 76,2 81,2
5 1,5 84,7 74,7 79,7
6 3,0 83,2 63,2 73,2

9,8C 10 C

628 PU M PN O GREJANJE

U mreama kod kojih gravitacioni napor nije u stanju da savlada otpore i

osigura cirkulaciju tenosti u sistemu, m ora se u glavni razvoni ili povratni vod
ubaciti pum pa. U onosu na gravitacioni sistem , pum pno grejanje im a izvesnih
prednosti ali takoe i nekih nedostataka.
K ao prednosti pum pnog grejanja u onosu na gravitaciono treba napom e-
n u ti sledee:
198

1. cev mree su manjih prenika pa je tim e i cela mrea jevtinija, to se

osetno odraava kod razgranatih mrea;
2. lake se izvodi jer se ne m ora striktno obezbediti stalan nagib mree
i potpuno izbegavanje manjih vazdunih depova . Zbog ovoga su i m anje smetnje
u radu, ime je i funkcionisanje sigurnije;
3. lake je reguiisanje. Bre dejstvuje pa su mogue vee pauze izm eu
loenja kada se prekda, Ovo oprinosi i ekonomtnosti sistema. Regulisanje se
moe vriti i automatski pomou term ostata koji automatski ukljuuje ili iskljuuje
pumpu u zavisnosti temperature prostorija;
4. radijatori se mogu postavljati proizvoljno u odnosu na visinu kotla bez
uticaja na efikasnost zagrevanja.
Nedostaci pumpnog grejanja uglavnom bi bili sleei:
1. energija utroena za pogon pum pe poveava trokove eksploatacije;
2. funkdonisanje sistcma, tj. obezbeenje cirkulacije je uvek zavisno od
dopurtske energije (elektrini motori, turbine i r);
3. upotieba izvesnih pumpi i m otora moe prouzrokovati neprijatne umove.
Da se ovo izbegne moraju se preduzeti naroite m ere u pogledu izbora i postav-
ljanja ovih agregata. Danas su uglavnom u upotrebi bezumne pumpe.
Savremenom konstrukcijom pum pi i m otora pum pno grejanje sve vie uzima
maha, naroito kod veih instaiacija, ali to ne znai da se takoe sve vie prim e-
njuje i kod manjih i etanih instalacija,
Raspored ureaja kod pumpnog grejanja isti je kao i kod gravitacionog, a ta-
koe i razvoi mree. Treba samo paziti na izvajanje vazduha jer se ono oteava
poveanjem brzine strujanja tenosti. Zbog ovoga se pribegava proirenjim a cevi
u gornjim vodovima da se brzina strujanja sm anji i omoguava se na taj nain lake
izdvajanje vazuha. Nekad se doaju i suovi u gornjoj razvodnoj mrei iz kojih
se s vremena na vreme rsputa vazuh.
Da bi se obezbedila sigurnost rada, u 'sluaju otkaza pum pe, esto se ugra-
uju ve pumpe u paralelnim vodovima, koje se mogu uvek iskljuit postavljenim
ventilima spreda i pozai pumpe. Uvodi se i dopunski gravitacioni vod sa ubae-
nim ventilom, a se omogui bar i mali tok ako pum pa prestane da radi, im e se
spreava pregrevanje kotla, koji bi se inae morao gasiti.
Preporuljivo je da druga pumpa ne bude na isti pogon (elektrini, to je
obian slttaj) nego pomou benzinskog m otora ili turbine.
Iz razloga koji su pomenuti treba vorti rauna o izolaciji zvuka i birati bez-
umnu pumpu.
I velike brzine cirkulacije mogu proizvesti neprijatne zvuke. Zato ne treba
niukom sluaju prei brzinu tenosti od 2 m/s.
Treba napomenut a se, pod izvesnim nepogodnhn sticajem okolnosti
kada je pumpa u povratnoj mrei, moe desiti a se u nekim radijatorima kod
pumpnog grejanja pojavi depresija. Ova nezgoda se otklanja poeavanjem visine
ekspanzionog suda tako a odgovara visini manometarskog pritiska pumpe.
Kod pumpnog grejanja ne moe doi do kontra-strujanja, Raijatori mogu
biti i nii od kotla.
 199

628-1 Prikljuak od pom pe o ekspanzionog snda

Propisi sigurnosti kod pum pnog grejanja jo se vie potenciraju, O ba sigur-
nosna voda ne smeju imati nikakvih suavanja, a to znai da se u njih ne sme staviti
nijedna vrsta pum pi, jer i one predstavljaju su-
avanje'u vodovima. Prem a tom e pum pa se ne
sme stavhi izmeu prikijuaka sigurnosnih cevi i
kotla fizm eu k ~ m i k ) ve se moe ubaciti
izvan ovih taaka u razvonu ili povratnu cev,
npr. ko a ili b, (sl. 110).
U koji vod da se ubaci pum pa, odvodni ili
dovodnij oreuje se iz pravila da se ne sme doz-
voliti ni u jednom deiu mree stvaranje podpritis-
ka, jer bi to omoguilo ulaenje vazduha u cevi,
kroz neka m esta koja potpuno ne zaptivaju (npr.
zaptivai tofbiksne ) i uveliko ometalo fu n -
kcionisanje grejanja.
D a bi se onemoguiio stvaranje pare, pri-
tisak u m rei ne sme biti manji nego to bi bio
smetaja pumpe u mrei vode- pritisak zasiene pare pri najveoj tem peraturi koja
nog grejanja se moe ostvariti u razvodnoj mrei. Ovo se kod
otvorenog grejanja takoe mora obezbediti.
Korisno je nainiti dijagram raspodele pritiska u mrei sa postavljanjem
pum pe u ovodnu i dovodnu cev i izvriti analizu da li se i gde moe pojaviti
podpritisak.
D a li pum pu staviti u odvodnu ili dovodnu cev mogu oluiti jo sle-
dei uslovi:
P um pa se moe postaviti u dovodnu cev ako je mogue da se ekspanzioni
sud postavi iznad najvieg radijatora najmanje za visinsku razliku koja odgovara
ranom pritisku pum pe.
Ako ovo nije mogue onda pum pu postaviti u odvodnu cev, jer se u ovom slu-
aju ne moe dogoditi podpritisak niujednom delu mree.
Ovde postoji drugi nedostatak, to je m rea pod izvesnim veim pritiskom
a pum pa rai sa veom tem peraturom fluida.

628-2 M rea za pum pno grejanje

N apor pH u pum pnom grejanju sastoji se iz zbira pritiska koji stvara pum pa
P h p i gravitacionog pritiska P h g

| p n Pnp + Ph g j [Paj (6.28)

Najjednostavnije bi bilo ako bi se mogao gravitacioni napor u odnosu na

pum p n i zanem ariti.
Proraun pum pnog grejanja osniva se na principim a kao i za gravitaciono.
I tu se polazi od jednaine:

j p jj ~ S Z.i + i Z | [Pa] (6.29)

samo to se tok prorauna u izvesnim pojeinostima menja.

200

Kod gravitacionog grejanja napor je bio odreen visinskom raziikom iz~

meu kotla i najvieg voda pa se na osnovu njega raunale brzine fluida i preni
cevi. Ovde i pritisak ( P h p ) nije poznat.
Za dat raspore vodova i odreene koiieine toplote moguno je m reu iz-
vesti sa vie razliitih prenika cevi aii i sa razliitim pritiscima Ph p - Svakako je
samo jedan izbor najekonormniji.1)
Ukoliko su cevi tanje i mrea je jevtinija, Samo ovim se dolazi do veih br-
zina i paa pritisaka to dovodi i do potrebe za veom snagom pumpe.
Ukratko, vee brzine daju jevtiniju mreu ali vee eksploatacione trokove
i obrnuto. Znai treba pronai ekonomski najpovoljniju mreu.
Kod razgranatih mrea potrebno je ovo tano proraunati. Sam proraun
se izvodi na slian nain kao i za daljinsko gre>anje.
Meutim, za obine, manje instalacije pnm pnog grejanja ide se ka m anjim
prenicima i poveanju pada pritiska.
Iz iskustva se kod manjih instaiacija usvaja bilo pritisak pum pe bilo pad
pritiska ill brzina protoka.
Ovde e se izabrati pad pridska, koji e se zarati konstantno du glavnih
vodova, tj. u kolu najvee duine.
Naravno da e se ovaj pad pritiska, usle norm iranih prenika cevi, u nekim
deonicama unekoiiko menjati, ali to nee biti od osetnog uticaja.
Za nonnaine uslove i manje mstalacije pad pritiska se moe uzeti u granicama
R - 50-100 Pa a kod velikih R = 100-200 Pa m"1.
Temperaturska razlika fluida razvodne i povratne mree kod pum pnog gre-
janja bira $e prema uslovima rada i nije, kao kod gravitacionog grejanja u uim
granicama. Moe $e uzeti 10 .
Redosle prorauna jednog pumpnog grejanja najbolje e se vieti na izra-
enom primeru.
Primer. Potrebno je izvriti dimen/.ionisanje prenika cevi jedne mree pumpnog grejanja
ije su Seme date u horizontalnoj i vertikainoj projekciji na si. i 11 i 112. Gravitacioni napor u
mrei se zanemaruje. Pretpostavlja se da je tcmperaturska razUKa izmeu razvodne i povratne
mree 10,

a) Proraun glavnih voova

Spojni cevni vod izmeu razvodnika i radijatora usponskog voda I uzee se za glavni vo.
Ovaj cevni vod e se raimati za razne padove pritiska; kako je ve napomenuto* Proraunom e
biti obuhvaene odgovaiajue deonice u razvodnoj ili povratnoj mrei. U tome cilju zapoinje se
od razvonika gde padaju vei premci0 kod kojih je vea verovatnoa a se zadre odabrani padovi
pritiska usled gue podele. Iz ema se najpre Ispune koione 1, 2 i 3 u formuiaru. Za proraun ovog
primera unee se u kolonu br. 2 protoci Gh [kgm"3]. Efekat topiote u ovom sluaju iznosi; Qh ~
= 11,63 Gh [W].

Deonica 1; promcna hrzine (ptetpostavks) 0,5

ventil, 1 kom. 4,0
luk o 90, 2 kom. 1,0
t = 5,5

L) K.od pumpi manjih snaga {pi-jp 5 - 3 0 kPa) pritisak se moe menjati priguivanjem
samo to dovodi i do promene protoka,
 201

Deonica 2 o 6: T-komadj prolaz K = o,o

Deonica 7 T-rava Z = 1,5
Deonica S i 9: T-komadj prolaz X = 0j0
T-komad prolaz 0,0
Deonica 10:
luk od 90% l kom. ___ 0j5
X = 1,5

Deonica 11 do 14: T-komad, prolaz X - o ,o

Deonica 15: T-koma, suprotan tok, 1 kom. 3.0
ugaoni ventil, 1 kom. 4.0
radijator, 1 kom. 2,5
X 9,5

Deonica 16: dvostruko skretanje, 1 put 0,5

T-komad, supr. tok, 1 kom. 3,0

Deonice 17 do 20: T~komad, prolaz s ovodom, 1 kom.

Deonica 21: T-komad, prolaz s ovodom 1 kom.
iuk od 90, 1 kom.

Deonice 22 i 23: T-komad, prolaz s ovodom, 1 kom. X 0,5

Deonica 24: T-komad, ulaz 1 kom. X 1,0
Deonice 25 do 29: T-komad, proiaz s dovodom, 1 kom. X = 0,5
Deonica 30: luk od 90, 2 kom. 1,0
ventil, 1 kom. 4,0
promena brzine (pretpostavka) 0,5
X = 7,5
 Slika 111 -Shema pumpnog grejanja za prlm er proraCuna vertikaina projekdja

Iz eme Iz proraiSuna

Koli-
rt
fc
Deo~ cins 'iN R 100Pam l R =* 2 0 0 P a m '!
nica toplote 3

Q L D V R LR ZK z D V R LR 2* Z

br.
w m mm ms 1 Pam '1 Pa Pa mm m f 1 P am '1 Pa Pa

i 2 3 4 5 6 7 s 9 10 ii 12 13 14 15

1 i 30233000 20 88 0,94 94 1880 11,0 4880 80 1,09 129 2580 11,0 6490
2 i 29 209000 20 80 0,98 105 2100 0,5 220 65 1,31 241 2820 0,5 430
3i 28 186000 20 80 0,87 83 1660 0,5 190 65 1,20 191 3820 0,5 360
4 i 27 163000 20 65 1,00 150 3000 0,5 250 60 1,28 236 4720 0,5 400
5 i 26 140000 20 6S 0,91 112 2240 0,5 210 60 1,10 175 3500 0,5 300
6 i 25 116000 20 60 0,87 124 2480 0,5 190 57 1,10 220 4400 0,5 300
7 i 24 93000 20 60 0,70 81 1620 2,5 610 50 1,10 242 4840 2,5 1490
8 i 23 70000 20 50 0,85 140 2800 0,5 180 50 0,85 140 2800 0,5 180
9i 22 47000 20 50 0,55 65 1300 0,5 80 40 0,S5!, 194 3880 0,5 180
10 i 21 23000 23 32 0,55 110 2530 1,5 230 32 0,55 110 2530 1,5 230
11 i 20 19000 8 32 j 0,45 72 580 0,5 50 25 0,80 296 2370 0,5 160
12 i 19 14000 8 32 0,35 42 340 0,5 30 25 0,60 173 1380 0,5 90
13 i 18 9000 8 25 0,40 80 640 0,5 40 20 0,65 268 2140 0,5 110
14 i 17 5000 8 20 032 73 380 0,5 20 15 0,60 327 2620 0,5 90
15 i 16 2300 2 15 0,30 91 180 13,0 580 10 0,50 320 640 13,0 1610

Si 237 23930 7760 45040 12420

 203

Posle ovoga se poinje sa dimenzionisanjeni. Proraun treba izvesti sa dva specifina pada
pritiska, R = 100 i R = 200 Pam "1. Koristei se pomonim listom 4 ispunie se kolone 4 do 9
i 10 do *15 (v. formular). Pri tome se uvek nalazd ona vrednost na listu koja najbiie odgovara izra-
unatoj koliini G h odnosno (1/10) Q i usvojenom padu pritiska R .
Duine L u form ularu se odnose na obe deonice.

Za deonice 1 do 30: S L R 4- 5) Z ~ 31690 Pa; L R + Z 57460 Pa

Snaga pum pe rauna se po obrascu
Gs p u p
[WJ

gdeje: 50000
G protok
3600
p HP - napor za R = 100 Pa : 31,69 kPa
p Hi, - napor z a R ~ 200 Pa ' 57,46 kPa

Otuda:
za napor R - 100 Pa
60000 -31,69
754 W
p ~ 3600 0,7

za napor R = 200 Pa
- 60000 57,46
1368 W
p * 3600 0,7

Iz ovoga izlazi da je;

Za R = 10 [ R - 20 P a m '1
[
!
31,69 I 57,46 kPa
0,754 1368 kW
Pp

Za daiji pritisak usvojie se speeifini pad pritiska R = 10

b ) P ro ra im p rfk lju k a z a rn d ija to re u u sp o m k o m k ra k u I

Za odredivanje prikijuaka za radijatore na raspoloenju su siedei pritisd;
17 17
N a 3. spratu p n a ( L R ) 4- 2 Z = 1360Pa
14 14
18 is
Na 2. spratu p u z 2 (L R ) + Z 2040 Pa
13 13
14 14
N a 1. spratu p u i ~ S (L R ) + Z = 2410 Pa
12 12
20 20
U prizemlju p u c *- (.LR ) + Z = 3040 Pa.
li n
204

Ovi se pritisci ne smeju prei. Dalje se rauna specfini pad pritiska R kao kod gravitacio-
nog grejanja. U ovim kraikim vodovima uzima se vei pad pritiska nsied poiedinanih otpora (u
koje spadaju ventiiij lukovi, radijatori)j tj. oko 66% pa se nastavlja sa proraunom vrednosti R :

Ostaje za trenje u cevima L [sn] R [Pa m_l ]

Ka 3. spratu: 0j34- 1360" 462,0 Pa 2 230

Na 2. spratn: 0,34' 2040 * 693,6 Pa 2 345
Na 1. spratu: 0,34' 2410 819,4 Pa 2 410
U prizemlju; 0,34 3040 = 1033,6 Pa 2 515

Naknadni proraun
Iz 5eme mree sa prethodnim prenikom

e G L D V R LR s c Z L i? + T .Z
Deontca
br
w kgh"1 m mm m s 1 Pam "1 Pa Pa Pa
1
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

31:32 2300 200 2 15 0,30 90 180 13 580 760

33 i 34 2300 200 2 15 0,30 90 180 13 580 760
35 i 36 2300 200 2 10 0,50 330 660 13 1610 2270
37 i 38 2300 200 2 10 0,50 330 660 13 1610 2270

Viak napora e se priguiti regulisanjem ventiia.

c) Proraun jednog usponskog kraka b lizin i razvodnika

Naknadni proraun
Iz erae Razlika
sa prethodnmi precnikom sa naknadnim prenikom

Deomca G h L D V R LR t Z D V R LR c Z LR Z

1
brf A m mm P a n r1 Pa Pa mm Pam "1 Pa Pa Pa Pa
1
i 2 3 4 5 6 7 8 9 10 n 12 13 14 15 16

39 i 50 2000 23 1 32 0,55 110 2530 2,5 380 _ _ _ _ _ __ _

40 i 49 1600j 8 32 0,45 72 580 0,5 50 25 0,80 296 2370 0,5 160 1790 110
41 i48 1200[ 8 25 0,60 173 1380 0,5 90 __
42 i 47 800: 8 20 0,66 263 2100 0.5 110 15 1,2 1210 9680 0,5 360 7580 250
43 i 46 400: 8 15 0,59 326 2610 0,5 90
44 i 45 200j 2 10 0,50 320 640 13,0 1610

L - 57 9840 2330 9370 Pa

 205

Rai pninera izvren je proraun fcraka X . Izm eu racvi u takama A i B postoji razlika.
pritiska p a = S L R + 2 Z = 21540 Pa. Ova razlika pritiska je merodavna za odreivanje
prenika cevi kraka X , znai 1 za eonice 39 do 50. T reba postupiti kao i u gore izvrenom prora-
unu pod b). Najpre se izrauna specifini pad pritiska R . Ako se uzme da na pojeinane otpore
pada 40%) ostaje za dimenzionisanje cevi u deonicama 39 o S0 na raspolaganju pritisak od 0,60
21540 = I2920Pa. Na duini od 57 m spocifiki pritisak iznosi:
12920Pa
227 P a n r 1

Prem a ovome se korienjem pom onog iista 4 izvri imenzionisanje pre~

nika. R ezultati su uneseni u prednji formular.

2 L R + S Z = 9 8 4 0 Pa + 2330Pa = 12170Pa
Poveanje paa pritiska usled
prom ene u deonicama 40) 42, 47 i 49: 9370 Pa
U kupan pad pritiska 21540 Pa
D ruge prom ene ne mogu se izvriti jer b i pad pritiska isuvie porastao.
Ostali krakovi se raunaju na isti nain.
K od visokih zgrada gravitacioni napor ne treba zanem ariti. U jednaini
(6.28) P h p sc ne m enja ali zato p n se m enja sa tem peraturskom razlikom, to znai
i sa optereenjem grejne instalacije, usle ega se pri poveanom optereenju nee
postii proraunata raspodela napora. T im e olazi i do nejednakog zagrevanja
spratova na jednom vodu i oteavanja centralnog regulisanja.
U gornjim spratovima, kada se uzm e u obzir ceo gravitacioni napor, raija-
tori p ri m alom optereenju grejanja zaostaju a kada se zanem ari ovaj napor, svi
radijatori pod istim okolnostima, tj. ko slabijeg optereenja, onda pregrejavaju.
Ovakve nepravilnosti se jo vie izraavaju poveanjem uela p u v u odnosu
na ceo p n , tj. sa viom zgradom i udaljenijim vodovima.
Izborom jae pum pe ove nezgode se sm anjuju.
Kako ove sm etnje idu u dve krajnosti uzim anjem u obzir ili obacivanjem
uticaja gravitacionog napora, onda se preporuuje da se uzm e u raun samo jedna
polovina ovoga napora, tj.

Ph = pH p + \p . (6.30)

Ove nezgode se m ogu izbei jo na jedan nain. N aim e u proraun se uvodi

pritisak pum pe samo u glavne horizontalne voove dok se usponski vodovi rau-
naju samo sa gravitacionim naporom.
U ovom sluaju treba voditi rattna a se vodovi tako rasporee da flu id
(voda) u svom e toku kroz sva kola prolazi priblino isti put. T o se postie razme-
tanjem vodova tako da npr. najdui razvodni vod ide sa najkraim povratnim ili
se ublaivanje uticaja razliitih pritisaka u odvodu i ovou vri kratkim spajanjem
u nekim eonicama preko reguliuih ventila (sl. 113 i 114).
206

SUka.114 $ema kratkog spa

janja razvodnog i povramog voda
reguliuim ventilom

Cirkulacione purape za centralno grejanje ko nas proizvode IMP Ljub^ana, Fabrika termjlSkih
uieaja Sombor i Fabrika Goienje-Sevei, Subotica.

63 PANELNO GREJANJE

631 O P S T I DEO

Panelno grejane spada u vrstu centralnog grejanja kod koga uiogu radija-
tora vre velike grejne povrine. Sa ovih povrina toplota se uglavnom odaje
zraenjem.
Prem a svojoj konstrukciji grejne povrine panelnth grejanja mogu biti u
vidu velikih ploastih radijatora, koji su privreni o zidove sa malim rastojanjem
od njih, ili su to sami zidovi, pkfoni iii podovi u kojima su ugraeni sistemi grejaa.
Prerna tome panelno grejanje moe biti zidno, plafonsko ili podno. AH i pojedine
od ove tri vrste mogu. se i meusobno kombinovati a tako isto i sa radijatorakim
ili vazdunim grejanjem.

Stilia 115 Spoljni izgle' (sl. 11S) i crte (si. 116) sa objanjenjem citkulacione pumpe
fabrike Gorenje-Sever za centraino grejanje REAIP
 207

T|p!P 40/125-100/160 T j p IP100/180 -150/360

II Merni prikljuok
III Odzraivonje ft "
VI! Pranjenje R a/a

5sa
L^.
nx

SUka116

Kako se zraenjem, koje je preteno kod ove vrste grejanja, ne zagreva okolni
vazduh direktno, nego preko predm eta na koje je ono upravljeno, onda svi okolni
prem eti i granine povrine koje ne slue kao grejne povrine im aju veu tem pera-
tu ru nego okolni vazduh, izuzimajui hiadne spoljne zidove i prozore. Usled ovoga
je i odavanje toplote ovejeg organizma m anje nego u .prostorijama koje se zagre-
vaju obinim radijatorima. Imajui u vidu jo i da prostranost grejnih povrina
ovih sistema grejanja omoguava njihove nie tem perature moe se zakljuiti da
je panelno grejanje izrazito ugodnije i bolje u higijenskom pogledu.
Ako je u jednoj zagrejanoj prostoriji tem peratura vazduha n a tem peratura
okolnih povrina t%, onda je kod radijatorskog grejanja n > n a kod panelnog
n > t i, to je u pogiedu ugodnosti povoljnije za oveji organizam.
Ukoliko ne bi postojala m ogunost obnove vazduha, bilo kroz nezaptivene
elem ente prostorije (prozori , vrata), bilo vetakim putem , onda bi kod panelnog
grejanja dolo skoro do izjenaenja (n) i (tz).
T em peratura povrine plafona u kome su ugraeni grejai, ostie do 35.
O vde se mora dobro paziti da ne bi zraenje bilo orijentisano na osobe koje se
ne krett, jer bi to izazvalo neprijatan oseaj,
Ako su plafoni vee visne od norm alne (tj. preko 3.2 m), onda povrinska
tem peratura plafonskih panela m oe srazmerno biti i via,
Z idni paneli mogu imati znatno viu tem peraturu, jer im zraenje nije ori-
jentisano prem a glavi oveka, niti je ovek u direktnom dodiru sa zidom.
Suprotno ovome tem peratura poda, kada je u pitanju podno grejanje, najni-
a je od tem perature grejnih povrina druga dva panelna grejanja (do 25 a u nekim
sluajevima do 30) pa se ova vrsta grejanja smatra kao jedno od najprijam ijih za
208

ovecji organizam. Ovome ide u priiog i injeniea da ovek neodeven3 stojet u

prostoriji u kojoj vlada tem peratura njegovog tela, gubi preko tabana istu koliinu
toplote kao i preko celokupne ostale povrine svoga tela (ispitivanje vrio prof.
J . Amar).
M erenja, koja su vrena u norm alnim prostorijam a na 2,5 m o prozora u
kojima je instalirano podno grejanje, pokazala su a se tem perature m erene na
40 cm visine od poda i ispo plafona razlikuju najvie za 0,5,
Ova ista m erenja u prostorijama grejanim obinim radijatorim a pokazuju
razliku od 2,5 do 8,5 u zavisnosti o spoljne tem perature (za + 10 do 15).
Takoe i ujednaenost tem perature prostorija grejanih panelnim grejanjem,
a naroito podnim , vrio je dobra. Praktino tem peraturska razlika se pokazuje
jedino na malom rastojanju (od 10 20 cm) od prozora i izrazito hladnijih zidova.
Kao meriio ugodnosti sredine u kojoj ovek boravi pom enut je i stepen oda-
vanja toplote njegovog tela a naroito glave. D obra ujenaenost tem perature u
prostorijama uslovljava da je ovo odavanje toplote veoma umereno. T o se bolje
postie ukoiiko su gtejne povrine vee i dobro rasporeene. K ada se panelni radi-
jatori ne prostiru preko celih povrina plafona ili poda iii njegovog velikog dela,
onda pravilan njihov raspore ima znatan uticaj na ujenaenost tem perature. Sma-
njenje odavanja toplote panelnih radijatora konvekcijom takoe doprinosi ujedna-
enju tem perature. Konvekcija kod panelnih. grejaa najvie dolazi do izraaja u
zidnom grejanju a najm anje u plafonskom , kod koga se zagrejani vazduh priljubljen
uz plafon najmanje kree.
Grejai kod panelnih grejanja mogu biti savijene cevi u vidu serpentina
ili registra u kojima cirkuiie toplotni fluid, ili ako ima uslova koriste se i elek-
trini grejai.
Cevni grejai se u letnje doba m ogu koristiti i za hlaenje prostorija. U ovom
sluaju bolje je prim eniti piafonsko grejanje poto se rashlaen vazduh sputa na-
nie, K ada se raspoiae u vodovodnoj m rei dovoljno hladnom vodom, onda se ona
moe direktno koristiti za ove svrhe, u protivno primenj'uju se ureaji za hlaenje.
Pri ovome treba imati u vidu da hlaenje vazduha poveava njegovu vlanost pa
o tom e treba voditi rauna u nekim podrujim a kao npr. u primorskim krajevima.
U sle potrebne niske tem perature kod panelnog grejanja treba da je i tem -
peratura fluida vode nia, to zahteva i osetljivije regulisanje sagorevanja. Zbog
ovoga je korisno uvek ugraditi sirene za signaiizaciju maksimalne tem perature u
ovodu a i jedan vod za meanje kako b i se tem peratura vode u odvou mogla
brzo smanjiti i da se moe odravati nezavisno od tem perature kotla.
Ako se zagrevanje vri preko prikljuka tople ili pregrejane vode datjinskog
grejanja, obavezno je imati odvojen cirkulacioni vod za zagrevanje zgrade, zagrevan
pomou razmenjivaa, da se izbegne dejstvo i korozije i taloenja. Ovo isto vai
naroito ako je d rk u la o n i vod predvien i za hlaenje.
Podno i plafonsko grejanje omoguavaju racionalnije zagrevanje ako je obez-
beena efikasna toplotna izolacija spoljnih zidova a takode kroz podove i plafone
ge ne postoji toplotna uravnoteenost sa susednim spratovima.

632 AK UM U LA GIJA I R E G U U S A N JE T O P L O T E K O D PA N E L N IH GREJANJA

Paneino grejanje je manje-vie inertno jer zagrevanje prostorija poinje tek

po prenosu toplote od grejnih cevi iii ploa na njihove obloge. Ovo je izrazitije
 209

lcod masivnijih konstrukcija pa se prom ene u potrebam a zagrevanja ne mogu iz-

voiti u kratkom vremenu.
Inercija raznih sistema grejanja vidi se iz siedeeg preglea, koji izraava
onos akumuiisane toplote QA [W h ] i jaine zagrevanja Qh [W],
Panelno grejanje sa ubetoniranim cevima 4 do 8 asova
Panelno grejanje sa lamelama 2 do 6
Grejanje sa radijatorim a o livenog gvoa 1 do 1,2
G rejanje sa radijatorim a od eiinog lim a 0,7 - 0,8
Grejanje konvektorima 0,15 0,2
G rejanje ploama zraenjem 0,8 1,3
K od panelnog grejanja donje vrednosti vae za piafone m anje debljine i
potpunom izolacijom s gornje strane a gornje vrednosti su sa uzim anjem u obzir
akumulacije toplote u m euspratnim konstrukcijam a sa norm ainom izolacijom,
Velika inercija ovih vrsta grejanja nekada dovodi do neprijatnosti jer ako b i
se prostorije i suvie zagrejale, njihovo hlaenje se postie jedino otvaranjem pro-
zora to nije uvek poeljno niti ekonomino. Za ovakve sluajeve bolje je graditi
lake konstrukcije.
M oderne zgrade zahtevaju racionalnije graenje, tanje z.idove i vee prozore
pa i sistem grejanja treba da im a m anju inerciju radi elastinosti reguhsanja.
K od velikih zgrada treba uzeti u obzir i akumulaciju toplote u zavisnosti od
konstrukcije zgrade i predviene potrebe u zagrevanju. Korisno je jo i izvriti
analizu cene kotanja goriva, jer u zavisnosti svih ovih param etara eksploatacija
svih sistema grejanja u nekim sluajevima moe kotati vie a u nekrm m anje od
radijatorskog zagrevanja.

633 P R E D N O ST I I NEDOSTACI PANELNIH GREJANJA

Prem a onome to je izloeno prednosti panelnih grejanja bi se rezimirale

u sledeem:
ne vide se i ne om etaju unutranju dekoracrju prostorija
ako se izvan povrina prostorije, tj. u vidu ploa, bolji su u estetskom
pogledu
svi su vodovi u unutranjosri konstrukcije pa je manja opasnost od mraza
m anje su tem perature okolnog vazduha, dok su tem perature okolnih
predm eta poveane
usle m alih tem peraturskih razlika malo je i strujanje (konvekcija) vaz-
duha p a nem a ni poizanja praine u onolikoj m eri kao kod grejanja gde konvek-
cija dolazi do veeg izraaja
povrinske tem perature panela m anje su od tem perature ovejeg tela
(za podno i plafonsko naroito) a vee od tem perature graninih povrina p ro -
storija,
podno grejanje (naroito sistema D eriaz ) moe u ekspioataciji b iti
ekonominije od radijatorskog do 30% ,
 210

kada sa grejai sa topiotnim fluidom u cevima mogu sluiti i za hiaenje

U odgovarajuim psrioima ako se raspoiae hlanom vodom ili rashiadnirc
timlajmB,
u izvesnffi! konstruktivnim koncepdjam a mogu posiuiti jo i kac zvuna
izolaja,
N asuprot pomenutiin prednostima moraiu se istai i sledei nedostaci pa-
nelnih grejanja
mnogo vei investioni ttokovi u odnosu na centralno raijatorsko gre-
janje itreba; taunatl najmanje sa poveanjem trokova od 50100%.
ae dojtvolj&va se primena gde se loenje vri s prekidima usled izraztto
vclike inerdje sistema
kakve biio naknadtse izmene i prepravke su veoma oteane, skoro ne-
mogue Ui veoma sktipe,.
popravke u siuaju kakvog kvara su dugotrajne i takoe vrlo skupe
regulisanje usied tnerdje je vrio oteano
vrio je osetljivo u blizini hladniji zidova i prozora, to ravo utie na lica
u njihovoj blizini (popravlja se dodavanjem radijatora iii panela uz takve zidove
iii pod prozore)
male mogunosti pardjalnog zagrevanja prostorija
u sluaju podnog grejanja gde povrtna poda ntje uvek slobodna, za-
grevanje gubi od. svoje efikasnosti.
Iz naveenih karakteristika moe se zakljudti da je paneino grejanje uglavnom
primenjeno kod javnihzgrada: muzeja, kola, izlobenih haia, bolnica, velikih
biroa. N e primenjuje se u zgradama velikog prom eta kao to su bioskopi,
restorani i si.
N e uputajua. se u rasmatranje da li je korisno u krajnjoj liniji za oveji
organizam a trai se usiovi boravka podeavaju radi postizanja maksimalne ugod-
nosti, injenica je da to uvdiko postie i prim enom panelnog grejanja. T u bi po
prioritetu olo najpre podno, zatim piafonsko pa zino grejanje koje se najmanje
razlikuje od radtjatorskog.
N a kraj, imajui u. vidu gornje osobine ovih vrsta osobina grejanja, ovde se
naroito naglaava ds je pofrebno izvritt sve proraune i prethodne radnje vrlo
striktno i u tesnoj saradni sa projektantom objekta jer docnije izmene Ui eventu-
aino ispravljanje greaka mogu se sprovesti samo uz znatne naknadne trokove,

634 GKEJAI ZA PANELNA GREJANJA

Grejai panelnih grejanja ili panelni radijatori, sastoje se iz dva osnovna
elementa: primamog i sekundarnog dela, Prim arni deo je onaj u koji se deponuje
topiota bilo da su to cevi u kojima cirkulie toplotni flui, iii je to greja na bazi
ektrinog otpora. S b ovih primarnih elemenata grejaa toplota se direktno prenosi
na povrine sa kojih se topiots oaje u odreene prostorije. Ove povrine su sekun-
darni deo greiaa koji su ili doatne povrine na ploastim radijatorima ili su sami
plafoni, podovi iii zi.dovi ti koje su grejai ugraeni ili uzidani.
Elektrine grejae izrauju i isporuuju specijalne fabrike u vidu grejnih
ploa odreenih jains, ijom se kombinadjom i smetajem postie eljena jaina
grejsnja. U Evropl $v u rrtkoj upotrebi &naroito u napj zerhlji.
 211

D ruga vrsta grejaa sastoji se od sistema cevi savijenih u vidu serpentina

kroz koje cirkulie topiOmi fluid.
U prim eni su um esto serpentinskih cevi i grejai u vidu registra. N a njim a
je mnogo vei broj zavarenih spojeva ~ pa se m anje koriste.
Ovi grejai su ugradeni razliitim nainim a u konstrukciju objekta ili su ob-
ioeni iimenim ploama i obeeni pored zida sa odstojanjem od 30 do 50 m m radi
obrazovanja izolacionog vazdunog sloja.
I ugraeni grejai, ako se nalaze prem a prostorijam a koje se ne zagrevaju,
izoiuju se bilo vazdunom iii nekom dnigom vrstom izolacije.
Glavne varijante ugraivanja grejnih cevi panelnih grejaa biie b i:
a) za plafonsko grejanje
grejne serpentine obeene ispo plafonsldh reflektore, odozgo su slo-
bodne, (zrano grejanje). K od ovog sistem a mogu se prim eniti i eiektrini grejai
grejne serpentine uiivene u ploe, koje se donose gotove na gradilite
i veaju ispod plafonske konstrukcije. Preko njih se postavlja zavrni sloj m altera
grejne serpentine privrene ispod konstrukcije plafona pa zalivene
zavrnim slojem m altera
b) za plafonsko i podno grejanje
grejne serpentine ulivene u punu plou m euspratne konstrukcije
grejne serpentine ulivene u m euspratnu konstrukciju sa upljim bio-
kovima
grejne serpentine slobodno privrene u upljini m euspratne konstruk-
cije. T oplota se prenosi na sekunarne povrine preko lameia, obino o alumi-
nijum a kao dobrog toplonoe, navuenih na greine cevi i naslonjenih ili ulivenih
u sekundarnu povrinu plafona ili poa.
c) za zidno grejanje
grejne serpentine ispod zavrnog sloja na zidu
grejne serpentine izmeu sekundarnih m etalnih ploa, okaenih o zid
u vidu ploastih radijatora sa vazunim meuprostorom .

U livene cevi u punoj betonskoj ploi m ogu se ponekad iskoristiti i kao ar-
m atura armiranog betona, ali naravno treba ispitati da li e to biti racionalno.
Ako se prim enjuju uiivene serpentine potrebno je obezbeiti intim an kon-
takt cevi i livenog materijala, koji je obino specijalna vrsta cementa, a voditi ra-
una i o tom e da dilatacija oba materijala, cevi i cementa bude pribiino ista. U
ovom sluaju treba jo obezbeiti intim an kontakt cevi sa betonom kako zbog
prenosa topiote, tako i zbog zatite od korozije.
K ada su cevi slobodne u prostoru konstrukdje, onda se zatita od korozije,
ukoiiko sam materijal nije nerajui, vri raznim sigurnhn i postojanim prem azhna.
Ako panelni grejai ne zauzimaju ceje povrine prostorija (zidova, poa ili
plafona prem a vrsti grejanja) onda ih treba rasporedivati to blie prozorim a ili
hlanim zidovima.
Specifini intenzitet zraenja sa pojedinih sekundam ih povrins regulie
se prem a proraunu pomou podeavanja razmaka grejnih cevi. Prem s tome ra-
 212

stojanje izmeu cevi se bira prem a vrsti plafona i potrebnom odavanju toplote
u zavisnosti od tem perature vode. Uobiajena odstojanja su 15, 20 i 25 cm.
D a se ne bi gubila toplota izvan prostorija, najmanje rastojanje cevi od spolj-
njeg zida treba da je 0,5 m a od unutranjeg 0,3 m.
Radi boijeg ujenaenja tem perature preporuuje se da cevi b u d u ugraene
blie spoijnim zidovima.
Orijentacija grejaa treba da je takva da cevi b u d u paralelne spoljnjim zido-
vima a prikljuak na dovod da je na spoljnoj cevi tako da tem peratura vode opada
prem a unutranjosti.
Kaa se topla voda koristi kao toplotni fluid panelnih grejanja onda tem pe-
raturska razlika vode na ulazu i izlazu grejne serpentine treba da je 10 .
Gevi za plafonske i podne grejae su standardnih dimenzija a iz fabrika do-
Iaze ve formirane u vidu serpentina ili registra. Postavljaju se horizontalno iii
sa malim padom u pravcu strujanja. Spajaju se zavarivanjem koje mora biti bes-
prekorno jer su posle zatvaranja nepristupane.
Ovako priprem ljenim cevima zavarivanje n a licu m esta se svodi na naj-
m anju meru.
Slino radijatorskom i kod panelnog grejanja m ogu se tokovi pojedinih grej-
nih povrina izvojiti i pojedinano regulisati. U naroito velikim prostorijama,
halama i dr. mogu se grejne povrine poeliti u vie voova ime se postie po-
godnije regulisanje. K ada pojedini vodovi greju vie prostorija ona se u zajedniki
vod ukijuuju prostorije iste vrste i namene. Regulisanje se vri ventilima smete-
nim u zidnim niam a, koje treba da su dovoljno komotne radi nesmetane m ani-
pulacije. ema jenog rasporeda ventila za regulisanje vidi se na sl. 117.
Prikijuci za zatvaranje i reguiisanje jednog sprata treba a su grupisani u
jednu zatvorenu niu.
Savijanje cevi, kada se to
mora vriti na gradilitu, treba
vriti propisno i vrio paljivo da
im se prenik ne smanji. Korisno
je izvriti probu sa kuglicom.
Serpentinski grejai, izraeni
n fabrici ispituju se na 40 bara.
Posle spajanja i zavarivanja na
gradilitu cela instalacija se ispituje
na pritisak od 25 bara. Isto tako i
pakovanje izraenih grejaa treba
briljivo obaviti rai obezbeenja Slika 1J7 ema regiilisanja panelnih grejaea
prilikom transporta.
Grejai se izrauju od bezavnih elinih Takoe se nekad koriste
i bakarne cevi, riaroito u Americi.
Kako su cevi o pom enutih materijala izloene manje vie koroziji naroito
kada su slobone u m euspratnim konstrukcijama, one se po zavrnom ugrai-
vanju prem azuju postojanim premazima. Ovo navodi i n& korisenje nerajuih
elika.
Grejne cevi ofortnljene i pripremljene za uziivanje i obtoge na plafonu i pou
pokazuje slika 118.
Cevni grejai sa dodatkom lameia upotrebljavaju se u upljim meuspratnim kons-
 213

tnjkdjama kada su grejne cevi slobo-

no privrene u meuprostoru. Lame-
le od aluminijumskog lima, debljine
oko 1 mm slue da se toplota bolje
prenese na stranu gde je to potrebno,
tj. prema plafonu ili podu u zavis-
nosti o reenja koje se primenjuje.
Proraune grejaa za panelna
grejanja bilo koje vrste potrebno je
struno i solino obaviti, jer se odstu-
panja posle izvedene instaladje mogu
u maioj meri korigovati promenom
temperature vode, koje reenje ne mo-
ra biti potpuno racionalno.
Zagrevanje postrojenja panelnih
grejanja u poetku treba vriti vrlo
postupno jer dilatadja raznovrsnih ma-
terijala u konstrukciji i pored najbo-
Ije panje, prilikom njihovog izbora,
moe pri naglom loenju ovesti do Sl&a 118 C evni serpentinski grejai paneinog
grejanja p rip re m lje n i aa zalivanje na tavanici i po du
prskanja izvesnih elemenata konstruk-
cije.

635 PLAFONSKO GREJANJE

U godnost lica koja se naiaze u nekoj prostoriji zahteva da im se obezbedi,
kako je ve napom enuto, umereno odavanje toplote njihovih tela a naroito glave.
Ovo je od osobite vanosti kod piafonskog grejanja jer je giava najvie izioena
toplotnom zraenju. Kako veliina zraenja zavisi od tem perature povrine koja
zrai toplotu onda je jasno da tem peratura plafona u oreenim usiovima ne sme
prei izvesnu granicu jer se njenim poveeanjem spreava oavanje toplote sa zra-
enih povrina, u ovOm konkretnom sluaju sa oveije glave, to dovodi do ne-
prijatnih oseaja.
Pojedini naunici pokuavaii su i donekle uspeli da ou do izvesnog m ate-
matikog kriterijum a na osnovu koga bi se odrediia tem peratura piafona. Rezultat
takvog rada naunika K renka (Chrenko) koji se moe i praktino prim eniti za
piafonsko grejanje ovde je izloen.

635-1 K r i te r iju m Krenka

Ispitivanjim a je ustanovljeno da se priiikom prenoenja toplote zraenjem
ustvari vri izmena toplote izmeu povrine koja zrai toplotu i zraene povrine
i ako ne u jednakim koliinama.
Vana je konstatacija da ova izmena toplote zavisi jo i od orijentacije tih
povrina, pa prilikom odreivanja tem peratura povrina koje zrae topiotu i o
ovome treba voki rauna.
K ada je u pitanju oveije t o , koje se zagreva zraenjem neke grejne po-
vrine, a naroito o plafona, onda ono i prim a i odaje toplotu to se m ora spro-
votti pod uslovima ugodnosti koji su vrlo osetijivi ako je tem peratura povrine
koje zrai topiotu vea od tem perature povrine oveijeg tela, a to je sluaj kod
 214

sym aistema grejsnja osim podnog. Ovo dovoi do zabljuka da se usled toplotno
tizsotoldh usbva kod svih v r8 grejaEja ne sme spret odavanje toplote oveijeg
te!a, Jto se ne moe pojaviti jedino kod podnog grejanjs zbog priblino jednake ili
aie temperature greine povrfine poda u odnosu na oveije teio,
Vodei rauna o fiziolokim uslovirna i o uticaju geometrijskog odnosa u
Prostoru povrina koje zrae toplotu, u konkretnom siuaju piafona i oveije glave,
Krenko je posle opsenih ispitivanja doao do izvesnih zabijuakaj pomou kojih
se matematikiin pucem moe oi do ,Jtriterijum a za odreivanje tem perature
grejnih plafona.
^Kod veine iica podvrgnutih ispitivanju (preko 80%), Krenko je utvrdio da
povecanje temperature plafona nije izasvalo nikakvu neugodnost ako se ovim zra-
cenjem temperatura okoline u visini giave oveka (oko 1,70 m), ne povea vie od
2,2, u odnosu na tem peraturu dok plafon nije bio zagrejan.
_ Brojne vrednosti, pomou kojih se praktino naiaze tem perature grejnih po-
vrsrna plafona u zavisnosti meusobnog geometrijskog poloaja Krenko je izrazio
vglovnim odrtosom koji predstavlja odnos prostornog ugla w ije je tem e u zrae-
noj taki a kraci mu se prostiru u pravcu krajeva grejne povrine i ugla 4-k ,
Ovaj ugicti'm odnos oznaen sa 9, iznosi:

01
2fiS (6.31)
47T

Iz podataka koje je iz-

neo Krenko iziazi da je dejs-
tvo zraenja grejne povrine
plafona vie temperature pri
malom uglovnom odnosu
jednako dejstvu grejne povr-
sme p.lafon a nie tem perature
pri^veem uglovnom odno-
s.u ' 1 doao do zak-
ljuka da svakom uglovnom
odnosu prostora odgovara
*e<^na sreanja tem peratura
plafona, boju ne treba pre-
koraiti. Ovu zavisnost K ren-
. )e iztazio ijagramom koji
je dat na sl. 119.
iz dijagrama se, npr.
vidi da vrednosti uglovnog
odnosaza <p == 0,14 do 0,20
(koji se odnosi na prostorije
sa niskim tavanicama, koje
su ceie iskoriene kao grejne
povrine) ogovara fizioloki Sisfes 119 Dozvoi)ena srednja tem peratura tavanice u
naivea tem peratura plafona zavisnosti uglovnog odnosa
od 29 do 33.
 215

635-2 Odreivanje reiiSiae ngicsvattg edaees

Polazei od svoje definidse .Uv.',v f , \ - . m :.t y~
glovni odnos 9 u sluaju medusobj'o; ire-mjc. -J. " ;" . ; u-jjen-
tacije. K ao osnovni sluaj tretiran ie uglccib osjo', izr.if:.. v :jvo..gis^ A povrine
oreene veliine A% i jednog veome inalog cLenientE t,A - u pHf.deJoom
i upravnom medusobnom poloaju. Tsro ielk: rreuraji ;e iiglevpj - .--roiJe
izmeu jene veoma maie kugiiet ftake <<) >e* .v\, odrfdene
veMine A . Ovaj sluaj je merodavan za prim enu u nalaenju aa;vie, f is o lo a d
oevoljene, tem perature piafona ps e ovde biti prikazan.
Prem a svojoj defmidj: vdieina ugiovnog
odnosa za sluaj zraenjf> izmeu jedne neograni-
ene velike povrine A% t jednog elementa para-
lelne povrine A A }, na rastojanju o povTine A%
u onosu ns njenu veiiinuj iznosi;

f = l

Sluat L Tsaieira sraenja pravougaone

povrSine A i raale kuglice O koja lei na nor-
SUka 520 Poloaj kugijce O mali povuenpj iz jednog o temesia pravougao-
za siuaj 1 nika (sl. 120). Uglovni onos dat je israzosn

I 1 , H f a 2 + & + H*
<P 8 4r a r C tg ------------ S ----------- (6.32)

Za praktine proraune ugiovni odnos f za ovssj sluaj predstavljen je gra-

a . b
fiki u zavisnosti veliina na si, 1 2 1 .
H H
Ovaj sluaj se koristi za iznalaenje uglovnog onosa pri im e n l zj'aenjE
izmeu tavanice glave osoba koje se nalaze ispo nje. Pri tome se m. p o v rgnu A
uzima grejna povrina piafona a poloaj kuglice je oreen poloajeni giave osobe
za koju se odreuje uglovni onos.
M eutim , ako se kuglica ne nalazi ispod temena pravougaonika ve ns ndkom
proizvoljnom m estu onda se uglovnl odnos proraunsvg prcma cAgCfVarajuem
poloaju kuglice. M ogu nastupiti jo i sledfei sluajev:.
Sluaj 2. Kuglica O iei ispod jedne straae pravongao&ika A. sl. !22, Ijglovai
odaos 91 je ravan zbiru uglovnih odnosa f j, i <fais b oba dek. pravoagacmika aj> i
t+b. naenih po prethodnom nainu za svald deo povrine kao sa zaseban pravo-
ugaonik. Znai;
Vi = ?et $ -b h
Sluaj 3. Kuglica O lei upravno ispod sreita povrife& pravougaonilta A ,
slifca 123.
9i - n 5
% %
Shtaj 4, Kuglica O iei bilo gde iapod povrSine A. a 124.
Norm alom podignutom iz centra kugiice dobij& ce tBks fcroz ko;u povla-
enjem dveju pravih, paralelnih stranama pcavougapnika, obiju ss 4 pravnugao-
216

nika sa stranama ai, az, h i h . Z bir njihovih uglovnih odnosa 9 daje ukupan uglovni
odnos 9 1:
9 i *Pi bt 62 1" 9 2 fli Vcta bi
Slucaj 5. Kuglica 0 , k i izvan pravougaonika A , sl. 125.
Nalazi se uglovni odnos za proirenu povrinu A + A i od koje se odbije
uglovni odnos za A i:
9l (9A + jJi) ~ Jli

121 Uglovni odnosi u zavisnoisti o ajH i bjH za izmenu zraenja izmeu ploice i
kuglice odnos bjH predstavlja apcisu
 217
e

Primeri:

1. Odrediti 9 ^ za siuaj' rasporeda kao na sL 123 (kugSica je upravno ispod sredine od A)

p n tome je: '
a = 3m; b 4m; H = 2?n.
Najpre odrediti uglovni odnos tpo b za 1/4 povrsine A , tj. za a/2 i b! 2.
2 2
Z a d u z in sk e o n o se :

a 1 3 b 1 4
2 "H ^ 2Z = j75 1 7'H = 1
nalazi se na grafikonu sl, 12 1 ,

9a b >03 a sa tim 9 , = 4 9 a b = 042

2 2 22
2. Za primer br. 1. nai uglovni odnos 9 , ako kugiica lei ispod srcine strane a Dra-
vougaonika.

a_ J_
0,75 9a = 0,045
2 H
2
b
H 9 i = 29 = 0,09
3
---- fr
2
218

Z& ovako ieraunate uglovne ortose 9 u pokazanom dijagramu n a si. 132

nalajti se temperatura piafons. koju iz fiaiolokih razioge ne bi trebalo prei za po-
jeirte siuajeve.
Meutim potrebno je proveriti da H zagrevanje prostorije do 60% od jaine
zagrevanja koja je potrebna pri najveim proraunskim gubidm a toplote, ne za-
hteva veu tempcraturu plafona nego to je gore naena po kriterijum u Krenka.
To se vri pomou siedeeg izraza:

tpC ~
tpL --- tu -Sj (6 33}
0,6

gde je:
tPL temperatura piafona koja odgovara najveoj potrebno; koliini topiote
ipc najvea dozvoljena tem peratura piafona prem a krifcrijum u K renks (nelszi
se prema uglovnom onosu naenom na gore pokazan nain)
% anutranja prpjekena temperatura (UFT) prostorije (20).

635-3 Oavsmje toplote plafonakib grejnife povriise zraettjem

Meusobni uticaj zraenja raziiitih povrina u prostorijama zagrevanim
piafonskim grejanjem dosta je kompieksan tssled razliitife tem peratura, uttcaj
spoljnih ziova i prozora, tako a se to odraava raznoliko u pojedinim prostoriiama.
Radi uproenja uvodi se jedna srednja okolna tem peratura t& t pretpostavija
se a je grejna povrina plafona opkoijena povrinama koje imaju ovu ujednaenu
srednju temperatttru.
Uproeni izraz za specifinu koliinu odate toplote zraenjem obija ovaj
obiik:

(ePL t ) [Wm J j (6.34)

gde je:
* koefidjent prelaza toplote zraenjem
tu temperatura sredine (U P T = 20)
Sieea tabela T 62 prestavija odnose iz jenaine (6.34) u z<:visnosti.
temperature piafona tp i'.

T - 62
1
tpt, j C 25 !
1
30 35 j 40 45

*P - t u I C 5 10 15 1 20 25
a, m - K '1 5 ,3 3 5 ,4 8 5M I 5,76 ' 5,91

ff* [ W m -2 2 6 ,7 5 54,66 8 4 .3 2 j 1 1 5 ,1 4 1 4 7 ,7 0

Odavanje toplote konvekcijom kod plafonskog grejanja je neznatno i "ozama

se da je koeficijent prdaza a* = 0,23 - 0,93 [W m, ' 2 K ' 1 j.
 219
UsvojivSi, bez yeHks greke, da je temperature vazduhE rff.vne tempersituii okolnih
predmeta tj. f = tu, onda je koefidjent prelaza toplote od pkfona:
FL = + OC*
i odatle masena koliina toplote koju odaje piafon

9 p t p& (tp ) [W m -3j (6.35)

U kupni koeficijent preiaza toplote a za paneina grejanja moe se uzeti iz

tabele T - 63:
T 63 k p V m - K ' 1]

Srednja temperatura Vrsta grejssnja

grejne povrine
C zidno plafonsko podno

25 8,6 5,6 9,1

30 9,7 7,0 10,7
35 10,1 7,3 113
40. 10,7 7,7 12,1
45 11,i 7,9 12,7
SO U fi 8,1 13.3
60 12,2 8,6 1.4,0
70 12,3 9,1 1.4^
80 13,5 9,5 15.4
90 14,0 10,0 16,2
100 14.S 10,5 17,2
150 17,6

635-4 Isv o eaje p lsfo ask o g g re ja a ja

PMbnska grejanja se izvode na nekoliko naina, a u zavisnosti i o konstrukcije
plafona. Na primer, cevi grejaa mogu bit zalivene kompaktnom betonskom masom.
Cevi se polau iznad povrine plafona, a pri zaiivanju se poupiru nosaima na odree-
noj visini, Sto zrvisi od prenika i meausobnog rastojanja sairuh cevi, Jedno takvo iz-
voenje pokazano je na slici 126.

s e v r s n l l$

S ife 126 Presek konsErukciie piafonskog grejanja sistema ,jCritta! , s ponpirE

220

Unsesto kompaktne betonske mase, zalivanje se moe izvoditi sa odreenim, a

pravilno rasporeenim upljinama (siika 127).

Slika 127 - Plafonsko grejanje sa zalivenim cevima 1 upljinama u meduspiatnoj konstrukciji

Takoe se mogu koristiti i uplji betonski blokovi koji se zalivaju betonskom

masom zajedno sa cevima (slika 128).

SUka 128 - Plafonto giejanje sa zalivenlm cevima i upljim blokovima sistema Van Dooien

Najzad, mogu se ispod nosee plafonske konstrukcije privrstiti grejne cevi o-

vojene od same konstrukcije. Oko cevi su omotane lamele od aluminijuma debljine
0)7 do 1 mm. Na ove lamele se stavljaju mree (rabic) preko kojih se stavlja sloj
maltera (slika 129) ili se ispod njih privruju gipsane ploe obeene o meuspratnu
konstrukciju (slika 130).

Siika 129 - Plafonsko grejanje sa slobodnim cevima u meuspiatnoj konstrukciji.

Prenos toplote na tavanicu se vti preko lamela
 221

Bakarne cevi manjih dimenzija ( 3 /8 ili 10 mm) najvie su u primeni za serpen-

tinske grejae plafonddh giejanja. One se na gradilitu formiraju i letuju. Njihovi mali

Slika 130 Plafonsko giejanje sa grejaima od cevi, iamela i gipsanih ploa

obeenim o meuspiatnu konstrukcjju;
plafonska ploa (u), nosa cevi (fe), nosa dodatne ploe (c),
spojevi ploa (d), tameie (f), ,jab ic miea (/)

pretsici omoguavaju da se stave u tanki sloj plafona, a veaju se specijalnim elnama

i kukama, 5ime je rad kod montae osta uproen. Malter, kojim se izvodi zavrni
(Fmi) sloj za pokrivanje ovih cevi mea se sa gipsom.
Pre upotrebe malter treba da je potpuno osuen, a zagrevanje, kao kod svih vrs-
ta panelnih grejanja, mora se vriti vrlo postepeno da ne bi dolo do prskanja sloja.
Sa bakarnim cevima izvoetije je jednostavnije, bolja je otpomost protiv koro-
zije u odnosu rta eline cevi (izuzev ako su ove o nerajueg elika), a manja je iner-
cija celog sistema, poto je bolji i koeficijent provodljivosti. Ovaj nain se koristi i kod
podnog grejanja. Jedino se mora raunati i da je cena bakamih cevi vea od elinih.

635-5 Zagrevanje ploam a za zraenje

Ova vrsta panelnog grejanja se upotrebljava i sa otvorenim -siobodnim i sa
zatvorenim grejnim cevima. M anji broj grejnih cevi nose na sebi zajedniku
plou od lima debljine 1 do 1,5 mm. S gornje strane je izolacija.
Ovaj sistem je u upotrebi za radionice i hale, ija visina jo omoguava i
veu tem peraturu grejnog fiuia, koji moe biti pregrejana voda ili para. Zraenje
je usmereno prem a podu a gornji slojevi ostaju hladniji tim pre to je konvekcija
kod ove vrste grejanja neznatna.

635-6 Razvodni sistem plafonskog grejanja

K od plafonskog grejanja prim enjen je uglavnom sistem donjeg razvoa.
Velike duine horizontalnih vodova zahtevaju dobro isputanje vazdunih
mehuria. Usled ovoga bolje je povratni vod voditi navie do zbirnog jednog voda
a oavde u kotao (sl. 131). N a najviem m estu ovog zbirnog voda je veza sa ekspan-
zionim sudom.
Vee izabrane grejne povrine obezbeduju bre zagrevanje i ne zahtevaju visoku
temperatum vode. Razvodna temperatura vode iz kotla je 60 do 70.
T reb a paziti da kroz vazdune vodove ne doe do kratkih spojeva vodom
jer se moe desiti, ako je pum pno grejanje, da topla voda dospe u ekspanzioni sud.
Ako nem a pum pe ovo se moe desiti kod m alih instalacija, kod kojih su relativno
vei prenici a sa tim i vea inercija protoka.
222

SUka 131 - Gomji zbirra povratm vo;

kotso (c), pumps (6), giejai u plsfono (c), ventii zs omoguenje meSanja
lazvodnog i povratnog voda (d), silafflii vo (SF), usponski vo (UV)

Kai sigurnosti treba iz-

raditi dijagram rasporeda pri-
tiska za osetljiva m esta m re-
e, Ekspanzioni sud mora biti
i/.nad grejnog piafona najvieg
sprata- Ovo i zbog toga a se
ekspanzioni sud ne bi ukljuio
niukakvu drkulaciju, to bi
omoguiio uvlaenje vazduha
u insaiaciju a sa tim poveala
mogunost efekta korozije.
Ako je pum pa u povrat-
nom vodu moe se, usled ne~
dovoljne visinske razlike naj-
A3? . ema kombtnovanog radijatorskog i vieg mesta u mrei i nlvoa
plafonskog grejanja; SF - sigurnoiii' vodovi ekspanzionog suda, vazduh
usisavati iz vazdunih cevi,
U nekim veim zgradama primenjuje se kombinacija plafonskog i radija-
torsikog grejanja. Prebadvanjem toka s jednog sistema na drugi omoguava se
postizanje veih temperatutskih raziib, to je pogodno za prostorije u kojima je
potrebna razliita temperatura.
Nekad se ova dva sistema potpuno razdvajaju pa se u plafonsk ubacuje
pum pa a radijatorski radi kao graritaciono (sl. 332).
K od ovakvog sistema jaina zagrevanja raijatora se regulie tem peratu-
rom vode u odvodu a panelnih giejaa piebacivanjem ventiia odnosno kratkim
spajanjem odvodnog i dovonog to^a.
 223

636 PODKO GREJANJE

Mnoge od gornjih osobina plafonskog grejanja vae i ze podno grejanjs, RazBk-

je se temperaturama povrSina i ko nekih u konstruktivnim pojedinostima.
Istorijat, moglo bi se rei, poinje mu joS od hipokausta. Zbog meusobnog ude-
la kondukcije, radijacjje i konvekcije specilino odavanje topiote je bolje od poda nsgo
sa plafona. Pored toga manja je razlika temperature grejnih povrlina i okoline, Gubici
toplote od oveka su najvei preko poda dodirom (kondukdjom), Priiatno je, atmos-
fera nije teSka i glava ostaje svea, Sto prestavlja najugodnije usiove.
S druge strane pokrivanje poa nameitajem i teim tepiama umanjuje efekat
grejne povrSine. Temperatura poa ne sme prei 25, jei moe dovesti i do oboljenja
nogu osoba koje se 'toave due vremena u takvim prostorijama.
Za retko poseena mesta ova tem peratura moe izuzetrio dostii 27 i 2S.
za prolazne -prostorije 26, a za neproiazne 29. I u blizini spoljnih zidova moe se
uiniti izuzetak i ii sa temperaturom poda do 29.
Ako se podno grejanje kombinuje sa plafonskim onda pri proraunu grejnih
povrina i potrebnih izolacija prema gornjem podu u plafonu makssmaina tempera
tu ra se uzim a da je 25.
Sve ove osobine dosta ograniavaju podruje prim ene podnog grejaaja ako
se n e ispune striktno pomenuti uslovi,

636-1 Odavanje topiote povrime poa

Zraenje. Slino je kao i kod plafonskog grejanja. Za srednju tem peraturu tu
mogn se pretpostaviti raziiite vrednosti prem a tonie da li je iskijuivo podno gre-
janje ili je kombinovano sa piafonskim, U ovom drugom sluaju tu moe biti vee
od 20 to bi smanjilo koliinu odate topiote zraenjem q z.
R ai uproenja prorauna treba uzeti u obzir koeficijente prelaza toplote
zraenjem ccz iz tabele T62 a ne tem peraturske razllke.
Kanvekcija K oeficijent prdaza. toplote iznosi
= 2,3 A
tz ega se nalaze vrednosti u tabeii T 64.

T - 64
1
tpp 2 4 6 | S 10

i
os* | Wm"3K" 3,20 3,78 4,19 j 4,49 | 4,77

Za tem peraturu poda tPD = 25 o 29, tu = 20 i a 2 = 5,4 do 5,5 (iz goraje

tabele) dobija se za ovo temperatursko podruje da se ukupno odavanje toplote
s poda rauna s koeficijentom:
aPD = 9,5 do 10,2 [Wm2 K-1 J
224
U prostorijama koje se zagrevaju i plafonskim grejanjem, odavanje toplote sa poa
rauna se sa niom vrednou a, tako da se uzima:
aP/) = 8,7 [WirT2 K~1]

636-2 Nairt izvoenja podnog grejanja

I ove je opti nain uiivanja betonona cevi form iranih u obliku serpentina.
Debljina betonskog sloja je takoe 6-8 cm. Ispo ovog sloja stavlja se izolacija
ako nije potrebno zagrevati i donje prostorije. Radi zatite od vlagc nekad je u prizem-
Iju potrebna i bitumenska izoladja. Obloga poda treba da izri temperaturske razlike
(linoleum, vinaz i siini topli pod).
Velika akumuiacija toplote a mali raspon tem perature poda zahteva naroitu
panju u pogledu regulisanja tem perature vode.
Poboljanje ravnom em osti zagrevanja postie se podeavanjem rastojanja i pre-
nika cevi. Mrea grejaa nikada se ne kombinuje sa cirkulacionim tokom drugog
sistema. Ako je kombinacija potrebna onda se to postie razmenjivaima topiote.
Zatvorne ventile podesiti tako a se pojedini vodovi mogu razdvajati u cilju
regulisanja ili izdvajanja pojedinih tokova.
Vazune oduke i zavarene spojeve uvek staviti izvan poda.
Najbolje se pokazao sistem ponog grejanja D eriaz . U ovom sistem u g re-
jai su serpentinaste cevi na kojima su istaknute aluminijumske lamele koje su u
centralnom delu tako formirane da obuhvataju cevi. Ove lamele kao dobri sp ro -
vodnici toplote, ovu prenose na ploe od peene ilovae a koju prim aju od grejnih
cevi kroz koje cirkulie voda grejnog sistema. Prenoena toplota se dosta ravnom erno
prostire tako da se reiativno velika povrina umereno zagreva malim brojem cevi.
Kako je u blizint cevi tem peratura latnela najvea, na tome delu one su izvojene
od ploe tako da je izmeu njih vazduni sloj koji spreava pregrevanje poda u
toj oblasti. Ovaj vazduni sloj se smanjuje ukoliko se ide dalje od cevi, tj. ukoliko
se smanjuje i tem peratura lamele, to je postignuto sam im oblikom lamele (si. 133),

O buhvatni deo lamele oko cevi osigurava dobar kontakt radi prenosa toplote.
U sle dilatacije, cevi su samo oslonjene na podupirae bez uvrenja a
tako isto i lamele svojim krajevima naleu na ploe.
U m esto serpcntinastog form iranja cevi, mogu se upotrebit prave cevi za-
varene za kolektore na krajevima u vidu registara. Ceo sistem cevi premazuje se
naroitim premazom koji ga titi od korozije i drugih atmosferskih uticaja. G rejni
sistem cevi se oslanja na podupirae kojim se osigurava potreban pad. Pre za-
tvaranja poda obavezno se vri proba na pritisak, kako je ranije pomenuto.
 225

Prilikom m ontae grejnih elemenata treba voditi rauna da se obezbede

izvesni zazori izm eu cevi i lamela radi olakanja reiativnog kiizanja, koje se po-
javljuje za vrem e zagrevanja i hiaenja instalacije. Ovakva koncepcija omoguava
dilatacije bez ikakvih m eusobnih naprezanja.
N ajpovoljnije ostojanje cevi kod ovog sistem a je 40 cm, ime je duina
iamela odreena ali ira se moe varirati irina i debljina radi postizanja potrebnog
eiekta prenoenja topiote. U Francuskoj je ve i irina iameta standardizovana
pa se rade u 2 dimenzije od 62 i 45 mm. D ebljina im je 1 m m .
Po francuskoj terminoiogji lamele prim enjene na cevima grejaa panelnog
(podnog) grejanja zovu se difuzori, jer oni u stvari rasprostiru toplotu od cevi na
sekundarne povrine panelnih grejaa.

636-3 Primena
Usled male temperature grejnih povrina podno grejanje nalazi primenu kod ob-
jekata gde se ne zahtevaju velike koliine toplote i koji imaju dobru zatitu spoljnih
zidova ih u podrujima umererijje klime. esto su u upotrebi u kombinaciji sa nekim
drugim sistemom.plafonskim ili radijatorsJm grejanjem,kao dodatno grejanje u zgrada-
ma sa hiadnim podovima, u reprezentativnim prostorijama, pozoritima i ko zgrada
ko kojih je problem smetaj radijatora.
N apom enim o jo i njegovu prim enu za zagrevanje trotoara ispred nekih
zgrada ili peakih prelaza koje se vri u nekim varoim a SAD, vedske, F ran -
cuske i dr.

637 ZIDNO GREJANJE

Zidno grejanje je varijanta panelnog grejanja. Interesantno je u estetskom

pogledu naroito u kombinaciji sa nekim drugim sistemom grejanja.
N ajjednostavniji oblik ovog grejanja je sa grejaima u viu m etalnih ploa
izmeu kojih su grejne cevi u neposrednom kontaktu sa njima. Ovi sklopovi su uzi-
dani u nivou povrine zida.
M ogu i ovde cevi grejaa biti direktno ubetonirane u zidu a m ogu b iti u
upljinam a koje su pokrivene finim slojem m altera a prethodno su rabicirane.
Ako se grejai nalaze u spoLjnim zidovima onda se prem a spoljnoj strani
stavlja izolacija.
Panelni grejai u ziu stavljaju se do 1,5 m visine. Usled manjeg uticaja na
ugonost oveka od bonog zraenja toplote nego plafonskog, tem perature povrina
zinih grejaa mogu dostizati do 70.
Konvekcija i kod ove vrste grejanja olazi do veeg izraaja nego kod pla-
fonskog.
D obrim rasporeom grejaa u pojedinim prostorijam a moe se postii vrlo
dobro ujednaenje tem perature vodei rauna o spoljnim ziovima i poioaju
prozora.
Vrio dobri rezultati se postsu i kaa se ovo grejanje kombinuje sa p lafo n -
skim ili vazdunim , pa se njegovi grejai postave ispo prozora. I u ovakvim bom bi-
nacijama obavezno je izdvajanje tokova pojedinih sistema, ime se mogu prim eniti
raziiite tem perature fluida i bolji efekat regulisanja. Ove kombinacije su naroito
pogodne u podrujim a gde su prelazna doba ueg trajanja.
226

638 ODREBIVANJE TEMPERATURE NA SPOLJNIM POVRINAMA

PANELNIH GREJAA

Fizioloki usiovi obino diktiraju srednju tem peraturu grejnih povrina. Ovi
poad slue i za odreivanje toplotne izolacije gde je to potrebno a sa tim i izbor
ogovarajueg materijaia.
_ Odsvsnje toplote sa obe strane panelnih grejaa zavisi i o namene odgo-
varajuih prostorija, Ovde se manipuiie i poloajem grejaa u odnosu na obe
Strane i dodavanjem izolacije,
U fiziolokom pogledu ukoliko je potrebno ograniavati zraenje o plafona,
ide se i za tim da se pod zagreje do izvesne m ere radi zraenja sa svoje strane.
Ako pretpostavim o da je grejna
ploa (na sl. 134)podeijena ravninom
ir p r grejaa na dva dela onda odnos mase-
ne koliine topiote qi i 172 koje se oda-
ju prem a jednoj i drugoj strani odgo-
vara deliminim koefidjentim a prelaza
toplote xi i ks od sredine ravni do
jedne iii druge povrine.
' 9jJ " i
K ada je u prostorijama, koje
Slika 134 Hlemenat panelnog grejanja u razvaja ova grejna ploa predviena
punoj betonskoj konstrukciji razliita tem peratura onda i ovo tre-
ba uzeti u obzir.
Kao sredina povrina kod betonskih panela uzima se osovina cevi ili po-
loaj lamela, gde su one primenjene, a kod eiektrinih grejaa srednja osovina elek-
trinih zavojnica.
Kada je ttnutranja temperatura razdvojenih prostorija jednaka t u ti tz
onda postoji onos:

(6.36)

Ukupna specifina koliina toplote jedne grejne ploe jednaka je:

q = qi + q% | [Wm ! ] (6-37)

elimim koeficijenti i x 2 prolaza toplote prema jednaini (2.20), raunaju

se izjednaina:

-3...
+ - +
1
. +
*1 x'i X"i at
1 _ S's
. + J.
I

1 et
r<

y,z 0:2
 227

gde je
'S', S" debljina pojedinih slpjeva
X', X" ogovarajui koeficijentj provodljivosti toplote
i, <xss ~ koeficijent preiaza topiote s jedne odnosno s ruge strane povrine
ploe.

Indeksi 1 i 2 oznaavaju jednu. odnosno rugu stranu pioe. Ako je u pitanju

podno iii plafonsko grejanje, onda ovi ineksi oznaavaju gornju ( 1) i donju (2)
stranu ploe. U ovom sluaju srednja tem peratura povrine plafona se rauna iz:

! tp h = t + [ PCj (6.39)
i l
:_________ ______ j

a analogno srednja tem peratura poda je:

t P D ~ h + - - [C] (6.40)

Pomou ovih jenaina nalaze se veliine izolacionih slojeva koji bi obez-

beili odreene tem peraturske granice ili odnose q\

639 P O D A d ZA PKORAUN

G ubici toplote raunaju se kao i za sisteme grejanja sa slobodnim radijatorim a.

Unutranja temperatura za stambeneprostorije uzima se za saa tu ~ 18. Rai ted-
nje energije treba predvideti mogunost regulisanja i na nie tu (16-18). Izvesna odstu-
panja se m ogu pojaviti samo ko najvieg sprata u kome se, ako je plafonsko grejanje,
ne rauna gubitak toplote kroz povrine plafona u kojima su grejai, pa je potrebno
dovesti m anje toplote nego kod radijatora. Analogno je za povrine poda najnieg
sprata kod podnog grejanja,
Iz ovoga izlazi, ako se zagrevanje vri preko celog plafona odnosno poda,
onda su toplotni gubici jednaki u svima spratovima. odatak gubicima toplote se
vri u sluaju kada se plafon ili pod ne zagrevaju ili se grejai ne prostiru preko
celih njihovih povrina. Ovi podaci se raunaju kao gubici toplote kroz ove ne-
zagrevane povrine.
Jednaina (6,36) ostaje u vanosti i kada su nejednake tem perature sa gornje
i donje strane, samo onda treba voditi rauna da kad se pretpostavi nia tem peratura
na gornjoj strani da se prim eni drugi otpor prolaza toplote izmeu ravni cevi
Zl
i zamiijene ravni plafonske ploe u kojoj vlaa ista tem peratura kao na donjoj
strani ispod plafona,
K roz gornji sloj, ukljuivi prelaz toplote u gornji prostor odaje se masena
koliina toploteq-, premagore sa padom temperature t-, t.
O tpor prolaza toploie izmeu ravni cevi i gornjeg (hladnijeg) prostora
iznosi:
228

1 _ 1 ta *i (6.41)
x'i xi qi
J______ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _____

iz ega se nalazi potreban koeficijent deliminog prolaza toplote izmeu ravni

cevi i gornjeg prostora kada $e izabere qi i odredi xi pomou jednaine ,(6-36).
U daljem raunu uzima se u obzir bilo razlika temperatura t% - fj bilo koefi-
cijent deliminog prolaza toplote.
Pretpostavlja se da u najviem spratu nge vei gubitak toplote kroz plafon nego
kroz spoljni zid sa k = 1,47 W m ' 2 K_1.
Primera radi, za spoljnu temperatum ts = 15, dobija se :

Qi = * ( t i ~ t i ) = 1,47 W m "2 K " 1 [20 - { - 15)j-K

= l ^ f m ^ R 4 35 K = 51,45 W m "2.

639-1 Potrebna grejna povrina p oda ili p la fo n a (A)

__ Ove grejne povrine prestavljaju razliku od ukupnih povrina i delova po-
vrsina koje se ne zagrevaju.
Za potrebnu koliinu toplote Q/i specifina. koliina toplote iznost:

j! ^ I
[ W r 2] (6.42)

Ako se sa ovom koliinom topiote ne postignu pretpostavljene vrednosti

temperatura onda se menja ili izolacija spoljnih zidova ili se doaju druge do-
punske grejne povrine,
Ovo se anaiizira jo pre izrade projekta panelnog grejanja i na osnovu rezul-
tata se bira sistem grejanja. K ritine su ugiovne prostorje sa velikim prozorima
naroito u prizemiju.
Ako treba izvriti korekeiju samo za mali broj prostorija onda treba pred-
videti dopunske panelne grejae. Takoe je dobro prim eniti kombinovano gre-
(anje sa razdvojenim tokovima radi eiastinije regulacije.
. nain je da se u kritina mesta stave dopunski radijatori, samo ovo
kvari optu estetiku sredine.

639-2 U putstva z a proraun p an eln ih grejanja

Spelino odavanje toplote panelnih grejnih povrina zavisi od vie para-

metara, od kojih treba navesti sledee:
lP ~ srednja tem peratura fluida (voda) [C ]
spoijnji prenik cevi [mm]
L ~ srednje rastojanje cevi [cm]
b odstojanje gornje strane cevi od gornje (podne) povrine [crn]
c ~ odstojanje donje strane cevi do povrine tavanice [cm]
 229

Ab = ------ srenja propustljivost plafonske ploe iznad cevi

a. = koeficijent prelaza toplote [Wra~i K ~I 3

Za ulivene cevi u betonskoj ploi (sistem Crittal) vaile bi sledee relaciie:
1. Kada je tem peratura u prostorijam a s obe strane podjenaka:
Srednja tem peratura tavanice t PL fC ]

i iPL i= u + (tF -- ts) j (6.43)

! ff-2 !

Specifino odavanje toplote q [Wm ! ] ]

gn= >] ( r p tij (6.44)

Srednja tem peratura izmeu cevi t% [C ]

i
H = U + Y) (tF h) j (6.45)

Srednja tem peratura poda t PD [C ]

t p D = t i + .....(fp fr) (6.46)

2. K ada tem peratura u prostorijam a s obe strane nije podjenaka odgova-

rajue relacije bie:

! tp L == fs 4------- fo (fjr fa) -- K i (1 Tj) (fa fi)] (6.47)

! OL2

| g = x s Vj (fF - ra) - K i (/ - Tj) (fa - ii) (6.48)

j
j H = fs + Tj ( t f ts) K i (1 -tj) (fa fi) (6.49)

I t PD = n + [f/ (tF n ) 4- K s (7 rj) (fS ti)] j (6.50)

!

U gornjim izrazima je:

t% tem peratura vazduha iznad poda [C ]
H tem peratura vazduha ispod tavanice [ C ]
a koeficijent prelaza toplote (tabela T-63)
X koeficijent provoljivosti m aterijala ^ m ^ K " 1]
a odstojanje gornje strane cevi do donje povrine ploe [m]
b odstojanje gornje strane cevi do gornje povrine ploe [m]
c odstojanje donje strane cevi do donje povrine ploe [m]
230

D spoljni prenik cevi [m]

/0 rastojanje cevi [m]
x delimini koeficijent prolaza topiote, p V m ^ K " 1]
Takoje:
1

0C2 AZ
1 + 2ji i
= m l
Cos
2
Xl -t' K2 Jti -h X2
m=
V (tt2/a) Ab>
= 0,45
V

Xfe koeficijetit proiaza za materijal izmeu cevi [Wm" 2 K ! ]

XI X2
Ki = K2 =
Xl 4- X2 x i -f- y .

inilac 0,45 u izrazu za m vai za obine cevne grejae. Ako su grejai sa

lamelama onda treba uzeti da je ovaj inilac I.
U tabeli T - 66 ata je masena koliina toplote q koju odaje grejna ploa
pri razliitim vrednostim za U, D i c za tem peraturu vode 55/45 (fj? = 50) i
temperaturu povrine poda od 25, emu odgovara specifino odavanje toplote
prema gomjoj strani od 60 [W m '2] . Predvieno je istovremeno i piafonsko i pono
grejanje. Isto tako su pridodate odgovarajue vrednosti srednje tem perature pla-
fona t p i i propusiljivosti Afe. Za odreenu konstrukciju ploe naiazi se vrednost
za Afe pa se pri proraunu grejne povrine iz tabele T 66 oreuje prenik cevi
D i rastojanje /.
Ako je dobijena vrednost propustljivosti Afe suvie velika u odnosu na vred-
nosti u tabeii to znai da je odavanje topiote navie veliko pa treba predvideti
izolacioni sloj. Debljina se nalazi iz razlike veliine raunato za
M bp)
plou bez izolacije i veliine Afe naene u tabeli.
Ako je Afe suvie malo onda treba iii smanjiti rastojanje cevi ili poveati tem -
peraturu vode.
Za specifino odavanje toplote q pri razliitim tem peraturam a tavanice od-
nosno poda, mogu se uzeti sledee vrednosti:

T - 6S
Za piafonsko grejanje: Za pono grejanje
Srednja temperatura Qpl [Wm-2j Srednja temperatura qPO [W m-J j
plafona tPL ["C| poda tj, PC]
35 140 25 70
40 186 30 105
45 233
 231

f -6 6
Specifino odavanje toplote plafona qpL propustijivost ploe A t |W m ' K ' ' |
i srednja temperatura povrine plafona tpL [C].
Srednja temperatura tople vode tF = 50
Temperatura vazduha u gornjoj i donjoj prostoriji t3 = tj =- 20
Siednja temperatura poda tFD = 26
Specifirto odavanje topiote povrine poda qFD = 70W m'"^.

Prenik !6.5/12 mm (3/8")

Razmak cevi D : 20,5/15 mm d / 2 )
cevi
h odstojanje
cm i 2 3 4 5 1 2 3 4 5
c cm:

244 227 209 198 186 262 244 227 1209 198
10 A6 3,0 2,97 2,91 2,85 2,79. 2,85 2,78 2,73 2,68] 2,62
tPL 46,1 44,6 43,2 41,9 40,7 47,6 45,9 44,4 43,0 42,0
^ pl 207 !198 186 180 175 293 215 204 192 !186
12,5 3,55 3,43 3,37 3,32 3,32 3,25 3,14 3,08 3,02 2,97
tPL 43,0 41,7 40,6 30,7 38,9 44,9 43,6 42,3 41,2 40,2
QPl 186 175 163 157 151 204 192 180 175 163
15 As 4,19 4,07 4,01 3,95 3,90 3,72 3,60 3,55 3,49 3,43
tPh 40,2 39,2 38,2 37,4 36,7 42,2 41,0 40,0 39,0 38,2
<!.pl 163 151 145 140 134 180 175 169 151 145
17,5 A*> 4,88 4,77 4,71; 4,65 4,59 4,30 4,19 4,07 4,41 3,95
tPL 38,0 37,0 36,2 35,5 34,8 39,6 38,9 38,0 37,1 36,4
Qpl 145 140 134 128 122 169 151 145 140 13.4
20 A 5,58 5,47 5,35 5,29 5,23 4,891 4,77 4,71 4,65 4,59
[ tPh 36,2 35,3 34,5 33,8 33,2 38,0 37,0 36,2 35,3 34,7
:j 122 116 111 105 99 134 128 122 116 111
: 25 a6 7,21 7,04 6,92 6,80! 6,75; 6,28; 6,11 5,99 5,87; 5,82
\ tp t | 33,6 32,7 32,1 37,6 31,0 35,0 34,2 33,4 32,8 32,3
Qpl 111 105 99 93 87 116 111 105 99 93
30 a4 8,84 8,61 8,43 : 8,32; 8,26 7,79 7,62' 7,44 7,271 7,21
tPL 32,0 31,4 30,8 j 30,2 29,7 33,1 32,3 31,8 31,2 30,6

T - 66 (nastavak)

26,5/20 mm (3/4") i 33/26 mm (1")

1 2 3 4 5 1 3 ! 4 5
2
279 262 244 227 209 291 268 244 293 221
2,68 2,62 2,56 2,50 2,44 2,50 2,44 2,38 2,33 3,43
49,3 47,3 45,S 44,3 43,1 50,4 48,3 46,2 45,2 43,9
250 233 221 209 198 268 250 233 221 209
2,91 2,85 2,79 2,73 2,68 2,73 2,68 2,62 2,56 2,50
46,9 45,5 44,1 42,7 41,6 48,4 46,7 45,1 43,8 42,5
227 209 198 186 176 250 233 215 204 192
3,32 3,20 3,14 3,08 3,02 3,02 2,93 2,91 2,85 2,79
44,5 43,2 42,0 40,9 39,9 46,5 45,0 43,6 42,3 41,2
204 192 176 175 163 227 209 198 186 176
3,72 3,61 3,55 3,49 3,43 3,32 3,20 3,14 3,08 3,02
42,3 41,1 40,1 39,1 38,3 44,6 43,0 41,8 40,7 39,8
232

T - 66 (nasiavak)

26,5/20 snro (3/4") 33/26 Tfim (1")

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5

186 175 163 157 151 204 192 176 175 163
4,19 4,07 3,95 3,90 3,84 3,72 3,61 3,55 3,49 3,43
40,2 39,1 38,2 37,5 36,7 42,4 41,2 40,1 39,0 38,3
151 145 140 134 128 175 163 151 145 140
5,41 5,23 5,12 5,00 4,89 4,36 4,25 4,19 4,13 4,07
37,0 36,1 35,2 34,4 33,9 39,0 38,1 37,2 36,5 35,7
134 128 122 116 111 145 140 134 128 122
6,63 6,46 6,28 6,16 6,05 5,52 5,41 5,29 5,18 5,12
34,6 33,8 33,1 32,5 32,0 36,4 35,5 34,7 34,1 33,5

Na sl. 135 grafikl su prestavljem srenje odavanje topiote qPL i srednja tem -
peratura plafona za srenje odstojanje c = 3 cm. Za svako poveanje ili sm a-
njenje ovoga rastojanja od 1 cm treba poveati odnosno smanjiti tem peraturu
plafona za 1 .

Slika 135 Srednja teuiperatura panela kod pialouskog i podnog grejartja u zavisnosti od
premika i rasrojanja cevi za srenju tem peraturu vode od 50':, teniperaturu prosiorije o 20
l srednje odstojanje ivice cevi c 3 cm

Pri proraunu grejne povrine za plafonsko i podno grejanje uzima se da je

spefiena koliina toplote koja se odaje o grejaa prem a gomjoj strani -- podu
1/3 od tskupno odavane toplote grejaa. T ako je onda:

iIpb = 1/3 q :[W m - 2 K _1] (6.51)

 = 2/3g [Wm ! ] (6.52)

q qpD + Qp l : i
^ pd = 0,5 qP;,
Za norm alne sSueajeve qPB ne treba da prede 70[W m _:i] , tj.
i i
I qpn SS 70 W m -2 j (6.53)

Ovo bi ogovaralo tem peraturi poda do 26.

Ukoliko se prem a gornjem rasporedu za qPD obije vea vrednost, posle
kontrole tem perature poda, ako nije zadovoljavajua, predvida se izoiacioni sloj.
Ako se toplota od grejnih cevi prenosi na povrinu poa ili plafona pomou
navuenih lamela onda treba imati u vidu da se celokupna topiota ne prenosi di-
rektno samo preko lamela, ve i delimino preko m euprostora i okolo spoljnih
ivica lamela. T aan proraun za praktine radove bi bio dosta komplikovan, T o
se uproava grafikonima koje izdaju proizvoai ovih iamela pom ou kojih se
znalaze ovi odnosi u zavisnosti konstrukcije, dimenzija i rastojanja iamela kao i
srednje tem perature grejnog fluida (vode). Za jednu vrstu lamela debljine 1 mm
za eevi od 1/2" = 127 cm ati su podad u priruniku Recknagel -Sprengera.
U tabeli T 67 dat je koeficijent prolaza i masena koliina toplote po dunom
metru qR kroz cevi od 1 /2 (127 cm) i 3 /4 (1,90 cm) razliith razmaka l0 i tempera-
tura vode tp pri odnosu / jf3 = 0,5.

T 67 kit (Wml r l ]

Rastojanje cevi Io cm 15 20 25 30 100

Koeficijent prola 2 a cev 1 /2 ,J,= 1/27 cm 1,02 1,26 1,42 1,56 2,00
topiote kroz cev cev 3 /4 = 1,90cm 1,05 1,29 1,48 1,63 2,11
k R (Wm!K_1 ]
Koliina 45" cev 1 /2 -1 ,2 7 cm 26,5 32,6 36,9 40,6 51,9
toplote kroz cevi cev 3/4 = 1,90 cm 27,2 33,6 38,3 42,3 54,7
k R (W m-( 50 cev 1/2 = 1,27 cm 31,5 38,7 44,0 48,3 61,8
csv 3/4 = 1,90 cm 32,5 40,0 45,6 50,5 65,1
55" cev 1,27 cm 36,9 45,0 51,1 56,2 71,9
cev 3/4 = 1,90 cm 37,7 46,5 52,9 58,6 75,6

639-3 Odavanje toplote po ivicam a grejne ploe

639-3ID odatak za sirim i g re jn e pioe A b

Proraun k i q ide od pretpostavke da su usiovi odavanja topiote za sve cevi
podjednaki bez obzira na veliinu grejne povrine. Ovo daje tane rezukate samo
za centralne oblasti cevi kod relativno velikih grejnih pioa.
 234

U sredini grejne ploe odaje se koliina toplote po uini cevi

(6.54)

Meutim, obe spoijne cevi odaju prem a spoljnoj strani veu koliinu toplote
koja se moe izraziti pomou jednog drugog koeficijenta prolaza topiote kb i irine
lvice lbjl. kb je odgovarajui koeficijent prolaza toplote betonske grejne ploe
sa cevnirn vodom lb.
Odavanje topiote ivine cevi od 1 m duine onda iznosi;

gde je:
&o = temp. raziika fluida i okolnog vazduha.
S druge strane se moe pretpostaviti a se viak oavanja toplote grejne
ploe usle ivinog poloaja odaje sa koliinom toplote q ali kao da je ploa pro-
irena za Ab onda se moe staviti da je:

k 4
* 1 + *,
2
levi izraz odgovara odavanju toplote proirene ploe, desni odavanju topiote
ivinih cevi
Odavde je:
(6.55)
k
Cevni greja od n-cevi odaje koliinu toplote po m etru duine.

q = k (b + Ab) S-o (6.56)

pri tome je:

b = n h
Poveanjem irine lb/2 smanjuje se uticaj na proirenje ploe A b, tako da se za
praktine proraune uzima da je lb - 1 m.
Za izraunavanje A b moe posluiti slika 136 . Pri tome se za razmake /0 i
4 = 100 cm nalaze veliine kR , koje odgovaraju vrednostima k i k b. Grafikon na slici
136 daje veliine A b za prenike D ~ 21,25 mm iD = 26,75 mm, odnosno za 1 /2 i
3 /4 , uzavisnosti J fi/J f2 = 0,2 do 1 ,0.

639-32Dodatak na duinu A a
Analogno poveanje odavanja toplote od savijenili krajeva cevi uslovljava da se
uzme u obzir doatak A a na ukupnu duinu a snopa cevi. Ukupno odavanje toplote je:

Q k (a + Aa) (b + Ab) [W u ! ] (6.57)

T

235

Odrtos efelimcnh koeficijencta prataiti toplote

Slika 136 Doatak A i na irinu piafonskog grejaa

pri emu je grejns povrina:

A = (a + Aa) (b + Ab) [m] (6.58).

U kupna uina cevi poveava se u odnosu na (n d) od n pojedinanih cevi zbog

savijenih krajeva, na:
(n - 1 )-rrln
(~l )l o = ( - ! ) ( - 1) h

Odavanje toplote koje odgovara savijenim delovima cevi u unutranjosti

luka je m anje nego izm eu pravih cevij a na spoijanjosti luka je vee.
k + Ak
U kupno odavanje toplote u krivinama je z a ---- - p u ta vee nego na pravim
cevima u snopu cevi.
Viak odavanja toplote zbog savijenih poiukrunih krajeva cevi iznosi:

A Q = (k + Ak) (n - 1) - 1j /o3 (6.59)

a prem a (6.S7):
A Q = kA a (b + A6) 8-0
Izjednaujui ove dve jednaine i reenjem po Aa obija se:
236

te preko ivinih povrina, prema jedna- siikii 137 Varijan izvoenja cevi kod
ini(,52),grejna povrina se dobija iz izraza: panelnih grejaa

za sluaj na sl. 137a: j A = (a 0j5 1) iij j (6.62 a)

za siuaj na sl. 137b: j A = (a + 1,75/) (n -i &b) \ (6.62 b)

640 MHEE ZA PANELNA GREJANJA

Proraun mree za panelna grejanja u osnovi je isti kao i za radijatorska gre-

janja. Ovde se umesto radijatora raunaju otpoii u serpentinam a iz njihovih grejnih
povrina. Ovi otpori su znatno vei od otpora u radijatorima. Zbog toga retko
postoje uslovi da se primeni gravitaciona eirkulacija.
Za uproeni nain proraeuna treba koristiti pomone iistove 3 7.
Odreivanje duina grejnih cevi proiziiazi iz toplotnog proraeuna u kome
treba da je predvien nain konstrukcije i tem peratura vode.
Radi smanjenja pada pritiska nekada se primenjuje ravanje cevi na dva ili
vie paraieina voda. Ne preporuuje se poveanje prenika,
Za odreivanje pritiska pumpe merodavna jc najudaljenija grejna povrina
od kotla. Ako se u blizini ove nalazi neka blia kotiu, aii osetno vea grejna povrina,
onda pritisak pumpc treba i prema ovoj grejnoj povrini proveriti.
 237

640-i Prim er prorauna

U jednoj trospratnoj zgradi treba ugraditi plafbnsko jjrejanje sistema K rital". Prizemije
i sprat za koje treba izvriti proraun imaju istu prostoriju (br- 1) jednu ispod druge. Plan prosto-
riie na sl. 138. Nain izvoenja konstrukcije meuspratne ploe je pokazan na sl. 139. Visina pros-
torije je 3,5 m. Srednja temperatura vode u serpentinskim grejaima iznosi tF -- 50.

S likal38 Osnova prostorije za primer Slika 139 * M euspratna konstrukcija ze

proraorna panelnog grejanja pritner prorauna

Toplotni gubici u prostoriji br. 1:

U prizemlju = 5200 W
N a 1 spratu 0* = 4800 W
Proraun se poinje sa meuspratovima u kojirna su toplotni gubici pojednaki. U ovom
siuaju to je I sprat.
Specifilno toplotno optereenje q. 2a prethodnu grejnu povrinu uzee se povrina plafona
umanjena po ivicama za 0,50 m.
A = 6,00 4,00 = 24 m 3.
4800
4 200WmJ
A 24
Usvojie se da je specifina koiiina toplote prema podu
qi = 70W m -J
onda je za tavanicu:
131 W r !
U tabeli T 66 bira se za 128W m l , etnu odgovara prenik grejnih cevi 20,5 mm
(1/2"), rastojanje cevi lu = 25 cm i tem peratura tavanice tFL 34,2. Pri tome propustljivost
sloja o cevi do povrine poda treba da je A b 5,25 a cementni sloj tavanice je c = 2 cm.
Pod ovim uslovima specifina koliinn toplote iznosi:
q' = gi + 4 2 = 70 W n r 2 + 128 W m-5 * 198 W r !

640-12 K orekci}a g rejn e p o v rin e

4800
A' - = 24,3 m!
198
238

Provera ozvoljcne temperature tavanice po Krenkovom kriterijumu (si, 140):

a grafikonu sl. 121 nakz se ugSovni odnos za 1/4

gre;ne povrSine:

9 = 0,043 ; 4- 9 = 0,172

U dijagramu sl. 119 naiazi se tPc = 30,5.

Meutim najvia ozvoljena srednja temperatura
tavanice prema (6.33):

f? tfc ~ fa
- 37,5
0,6
Sllka 140 Provera temperature
gde je tentperatura okolnog vazduha tH 20 . tavanice po Krenku

640-i 1 Uticaj ivinog odavanja koplote grejne ploe

. y gtafikonu sl. 136 nalazi se za prenik = 21,25 mm, razmak cevi h = 25 cm odnos
specifine toplotc (to je prema 6.36) s odnos deliminih koeficijenata prolaza toplote x) gt!q> =
= 0,545, dodatak na irinu grejne pkte
A b = 0,095 m

Tako se dobija da je broj cevi n = 6,0/0,25 = 24.

irinagrejne ploe:
b + A k = 24 0,25 + 0,09S 6,095 m, uzee se 6 ,1 0 m, .
Uticaj krivina na krajevima cevi daje
A a = 1,75 h 0,44
a duina gtejne poviine iznosi:
A'
a + Aa = ---------= 4,00 m
b + A6

640-14 Odrcivanjc debljine sloja p rem a povrini poda

Na si. 139 treba orediti debljinu lakog betona S2 da bi se ograniila propustljivost cele
debljine sloja na A b = 5,25. To e se dobiti pomou jednaine za A t, gde je nepoznata 4 , -.

1
A _8J
Xl X2
gde je;
Si = 0,10 m; S3 0,008 m
Xi = 1,2; X2 - 0,5 - 0,20

Odavde se m ltti da je d 3 =* 0,033 m, Moe se uzeti E2 3,5 cm.

 239

640-15 P ria e m lje

Plafonski greja daje prizemnoj prostoriji koliinu toplote;

Q * -2 4 ,3 m 3 - 128 W m -3 = 3110W
Do potrebne toplote treba jo
5200W - 3110 W = 2090 W.
2 a ovaj odatak moe se upotrebiti jedan ploasti radijator (ili poeljen u dva ciela; samo
treba voditi rauna da mu se i?.vri korekcija povrine usled promene razlike tem perature vode
(,tF) i tinutranje temperature (tu) jer koeficijenti k radijatora obino su ratmati za tem peratur-
sku razliku od 60 to treba proveriti za izabrani radijator dok je u ovom sluaju ta razlika 30".
Korekdja k je data izrazom (4.22).

64 PARNO GREJANJE

Jedna od karakteristilta parnog grejanja je to grejni flu id m enja svoje agre-

gatno stanje prilikom odavanja odnosno absorbovanja toplote.
D ruga jedna injenica koja daje predstavu o potrebnoj koliini vode jeste
d a 1 kg zasiene pare pri kondenzovanju daje oko 582 Wlt, dok 1 kg vode, hladei
se od 90 na 70 (kod voenog grejanja) daje svega oko 23 Wh.. Ovo pojevtinjava
cenu kotaoja instaladje, ali je ona kratkotrajna usled korozionog dejstva meavine
para-vazduh na obine eline cevi, koja se stvara u p am im voovima.
Prem a visini pritiska u instalaciji parno grejanje se deli na parno grejanje
niskog pritiska, (N P) parno grejanje visokog pritiska (VP) i koje se kod nas ne
koristi, vakuum sko pam o grejanje.
Pritisak pare ko parnog grejanja niskog pritiska kree se do 0,5 bara kod
visokog pritiska iznad 0,5 bara. Vakuumsko parno grejanje je kada je apsolutni radni
pritisak ispod 1 bara.

641 PARN G GRRJANJE NISKOG PRITISKA

Ako je pamo grejanje niskog pritis-

ka iskljuivo namenjeno zagrevanju stam-
benih prostorija pritisak mu se kree od
0,05 do 0,2 bara, Jeino ako slui za veli-
ke kuhinje,praonice i sl.,ondaradi sapritis-
kom do 0,5 bara. Ali za zagrevanje prosto-
rija gde je to potrebno pritisak pare se
obino reducira na manji.
Postavljanja i pogoni pamih kotlova
moiaju se prilagoditi postojeim propisi-
ma, ali kaa se radi o kotlovima za pamo
grejanje NP ona su svi propisi umnogo-
me ublaeni.
Iz hematskog prikaza instalacije
parnog grejanja na slici 141 vidi se a SSilca 141 Osnovna ema parnog grejanja
240

se u kotlu stvara para koja struji kroz parni vod do radijatora, gde se hlaenjem, oav-
i odreenu koiiinu toplote, kondertzuje na dno radijatora i vraa kondenzmm vodom,
natrag u kotao.
Uded pritiska koji vlada u kotiu nivo vode u konenznoj mrei bie za odgovaraju-
i pritisak vii nego nivo voe u kotlu. Otuda do ove visine kondenzna mrea bie u pot-
punosti ispunjena vodom. Zbog toga se ovaj deo kondenzne mree zove mokra konden-
zrn ntrea.
Delovi kosidenzne mree iznad ovog najvieg nivoa bie ispunjeni parom i vazdu-
hom, a samo e se kondenzat slivati niz ziove cevi. Ovaj deo mree je suva kondenzrta
mreia.
Granicu izmeu pamog i kondenznog voda ini radijator. Para putena u radija-
tor zauzee gomji deo i potiskuje vazuh nanie. Tako se obrazuje jedna horizontalna
ravan izmedu parnog i vazdunog prostora koja menja svoju visinu u zavisnosti od upu-
tene pare, a time se menja i koliina toptote koju odaje radijator.
Da para ne bi ispunila ceo radijator i izlazila kroz kondenzni vod to bi bio gubi-
tak, a i izazvalo smetnje u oticanju kondenzata, stavlja se ulazni ventil sa dvostrukom
rcgulacijom (kao i kod radijatora sa vodenim grejanjem) pa reguhsanje kod probnih
loenja izvriti na taj nain to pri potpuno otvorenom poloaju tokia ne sme prola-
ziti para u kondenznu cev. Ovo se kontrolie na slavinici 'l'-komadii, koji se postavlja
na ulazu laijatoia.
Radi potpuno sigurnog spreavanja prolaza pare u kondenzni vod na izlazu
radijatora treba staviti parn ustavija.
Ovi ustavijai su raznih konstrukcija na bazi dilatacije harmonike, membrane,
plovka i dr.
Za parno grejanje moe se koristiti i otpadna para od nekog energetskog
parnog pogona.
Kao orijentacija za odreivanje pritiska parnog kotla N P ntoe posluiti
sledea tabela:

T - 68 P ritisa k kotla p K p r e m a ra ire n o s ti p o g o n a (bara)

Horizontalna rairenost pogona do 50 m j 200 m 300 m 500 m

s
o

! I
Pritisak kotla [bata): 0 ,0 5 0}07 ! o,io I 0,15 0,20

U Stavkamal3i6l4 izvrenoje uporeenje vodenog i parnog grejanja i is

taknuti su nedostaci ovog posiednjeg.
Usied pomenutih svojih osobina parno grejanje N P sve je manje u prim eni
za normaino zagrevanje zgrada. Ostaje za inustrijske zgrade gde su prekidi io-
enja vei neravnomerni, ukoliko nje potisnuto vazdunim grejanjem sa ih bez
klimatizacije.

641-1 Razvod m ree

I kod parnog grejanja N P parni vod se moe postaviti sa gornjim iU donjm

razvodom.
 241

I u parnim vodovima usled hiaenja para3 poto je zasiena, u nekoj m er

e se kondcnzovati. D a ne bi olo do udara i sm etnji u ocanju ako bi se kon-
d enzat nakupio u sekcijama parnog voda, i ovi vodovi u horizontalnim delovima
izvode se sa paom i to u pravcu strujanja pare.
K o d usponskih krakova ovo se ne m oe uvek sprovesti pa se grae sa veim
padom gde se ovakvi prelazi ne m ogu izbei a konenzat se m ora ispred ravi
ovoditi.
K ondenzat iz konenzne m ree treba voditi direktno u kotao, Ukoliko ovo
nije mogue, kada je kotao vii od pojedtnih kondenznih vodova, ona se konden-
zat, sakupljen u najnioj taki vodi pumpom u specijalni rezervoar-kuplja, koji je
iznad kotla, a odave slobodnim padom ide u kotao.
Prepum pavanje se moe vriti
i autom atski pom ou prekidaa
struje na bazi plovka.
D ui vodovi parne m ree ne
mogu se izvesti sa kontinualnim
padom ve testerasto. N a skokovi-
ma se kondenzat odvodi preko ,,si-
fona (petlje). T o je jedna ,,U cev
iji je jedan krak vezan za dno tes-
terastog preiaza parnog voda, a
drugi za kondenzni vod. D ubina
cevi m ora da obezbei sa izvesnom
rezervom pritisak da para ne moe
prei u kondenzni vod. Svi stfoni
m oraju im ati ispusni ep na dnu
(v. sl. 142).
U slucaju veeg pritiska (treba
imati u vidu da pritisku od 0,5bara,
odgovara visina od 5 m) mora se
um esto sifona pribei upotrebi us-
tavijaa pare, iako nisu sigurni kao
sifoni zbog pokretnih delova od
kojih su sastavljeni.

641-1 lG o r n ji ra z v o d

K od gornjeg razvoa para

struji od kotla glavnom cevi do ho-
rizontalne m ree iznad najvieg
plafona, iz koje se vertikalom (5i)
sputa do pojedinih radijatora
(sl. 143).
Iz radijatora ovodnim kon-
denznim vertikalnim vodovima (&)
kondenzat otie u donju sabirnu
cev K koja ga ovoi u kotao.
242

Nivo vode kod b odgovara pritksku kotla. Veza sa atmosferom je kod C po~
mou odune cevi.
Na otvoru odune cevi treba da postoji mreica da bi spreila ulazak neis-
toe. Otvor treba da je okrenut nanie.
Oduna (ventilaciona) cev kod a treba da je iznad najvteg nivoa mokre
mree za oko 300 tnm.

641-12 Donji razvo

Ovaj razvod moe biti sa visokim iii niskim kondenznim vodom,

Kod prvog sistema sa visokim kondenznim vodom razvod pare se vri u
donjoj parnoj mrei u prostorijama na ijem spratu je i kotao. Pa horizontalne
mree, jes-kako je ve napomenuto, u pravcu strujanja pare (sl. 144).

Slika 144 Donji razvod parnog grejanja NP. Visoki kondenzni vod

Pojedinani usponski kraci {V V i, V V 2) odvode paru u radijatore dok silazni

vertikalni kraci (SVx, SV2) vraaju kondenzat u sabirni zajedniki vod koji ga vraa
sa padom direktno u kotao. Kada je parni vod dui, onda se izvodi testerasto, kako
je gore opisano, sa sifonima, koji spreavaju proiaz pare u kondenzni vod.
Drugi sistem sa niskim sabirnim kondenznim voom (na sl. 145) ima parnu
mreu kao i prethodni sa visokim kondenznim vodom. Sabirni kondenzni vod je
naprotiv postavljen nie. od nivoa vode u kotlu tako da su silazni kondenzni kraci
ispunjeni voom do nivoa koji odgovara pritisku kotla (mokra kondenzna mrea).
U ovom sluaju ovodnjavanje parne mree vri se drektnim spajanjem niskih
depova sa sabirnom cevt kondenznog voda tako da sifoni nisu potrebni. Oduak
vazduha je u taki (c).
 243

Odvoenje (i dovoenje) vazduha se postie vezom kondenznih vodova sa

odvojenom vazdunom mreom koja je vezana za atm osferu. I ova3 vazduna m rea,
mora da je za oko 300 m m iznad nivoa vode u mokroj konenznoj mrei.
Ako se i kondenzna mrea mora izvesti testerasto usled vee duine u hori-
zontaktim delovima, onda se mora sprovesti odvoenje vazduha jednostavnim
spajanjem svakog depa sa vazdunom mreom.
Kako su sabirne cevi kondenznog voda obino u kanalima ispod podrum -
skog poda, kod ovoga naina treba voditi rauna o obezbeenju protiv smrzavanja
cevi u blizini spoljnih vrata.

U vezi vodostanja kotla, pritiska u Pa, dodatka za oduak, pada cevi i izvesne re-
zerve, treba blagovremeno ustanoviti potrebnu istu visinu prostorije za kotiarnicu
(podrum).
Besprekom o funkcionisanje u m nogome zavisi i od dobrog obezbeenja
prolaza vazduha i odvodnjavanja, p ri em u se mora voditi rauna, pored ve iznetih
napom ena o dovoljnim padovima gde je potrebno jo i o prenicim a cevi.
D ovoenje i odvoenje vazduha treba vriti istim putem da bi se izbeglo
zadravanje kondenzata i udara u mrei.
K od grejanja obinih zgrada oticanje kondenzata se izvodi iz ratjatora,
kako je pokazano na sl. 144 i njihova veza sa atmosferom je osigurana kroz kon-
denzni vo.
M eutkn, ako su grejni vodovi razvueni i to sa veom potronjom pare,
onda se m oraju upotrebiti ustavijai pare.
Ako se radijatori ustavijaem odvoje od otvorenog kondenznog voda (kao
to je pom ou sifona ili lonca s piovkom) onda treba predvideti automatski dovod
odvod vazduha, izm eu radijatora i ustavijaa pare.
N a sl, 146 je shema postavljanja jednog sifonskog ustavljaa sa autom atskim
odukom (C ).
244

Rave na giavuim horizontalnim vodovima treba odvajati uvek prema gore

da konenzat otie glavnint vodom (sl. 147).

Slika 146 - Dovod (o), sifonski ustavija (i>) Slika 147 Spajanje ravi na horizontaknm
sa automatskim odukom (e) vodovima

641-13Povratak kondeaaata u kotao

Kada od radijatora do kotia postoji dovoljan pad, onda ee se kondenzat sam

lako slivati do kotla, kao na sl. 142 do 144..
Kod pritiska do 0,2 baia treba obezbeiti dovoljnu visinsku razliku izmeu
kondenzne sabime eevi (kao i vazunog voda kod mokre kondenzne mree) i vo-
dostanja u kotlu. Za vee pritiske treba ii dubije sa podom kotlarnice.
Ako je re o pojedinim veim a bliskim potroaima, (kao to su izmenjivai
topiote, rezervoari tople voe) onda za njihove parne vodove treba sprovesti do
kotla odvojeni kondenzni vod.
Za povraaj kondenzata u drugim slueajevima primenjuje se pumpa.

642 PARNO GREJANJE V IS O K O G P R IT IS K A

Parno grejanje u kome se koristi para pritiska iznad 0,5 bara, spaa u parna
grejanja visokog pritiska. U stvari kod ove vrste grejanja pritisak pare se kree od
I do 5 bata. Samim tim i temperatura pare je poviena i u mrei se moe kretati i
do 130 (v. dijagram zasiene pare u zavisnosti temperature na sl. 149). Para za
ovo parno grejanje se koristi iz energetskih izvora uglavnom kao otpadna para.
Ukoliko je pritisak pare vii onda se primenjuju redukcioni ventili ili izmenjivai
toplote. Usled poviene temperature vee je i sagorevanje organske praine koje se
izrazito odraava njenim taloenjem izna radijatora to ini da su ova mesta dosta
potamneia. Izbega\ra se za upotrebu gde borave Ijudi pa mu je irektna primena
jedino u halama i radionicama gde se koriste konvektori ili kaloriferi jer obini
radijatori nisu pogodni, pored ostalog i zbog reiativno velikog pritiska.
U iroj primeni para visokog pritiska slui u toplofikaciji i daljinskom gre-
janju kao toplotni fluid ija se toplota koristi preko izmenjivaa za zagrevanje
vode kod vodenog grejanja.
 245

Kod ove vrste grejanja primenjen je samo gornji razvod. Cevni voovi se...
vezuju uglavnom prkubnicama i zahtevaju na pravim deonicama gui raspored
kompenzatora zbog veih temperaturskih razlika.
Naroitu panju treba obratiti odvodnjavanju a pri upotrebi kondenznih
lonaca obavezno je postavi automate za proputanje vazduha.
Nikakvo kontinualno regulisanje ne moe se postii ve jedino povremenim
prekidima.
Pri prorauni'ma mree parnog grejanja visokog pritiska za raunanje pada
pritiska treba uzeti srednju gustinu pare jer se ona3 strujei kroz parovode hladi
i menja svoju gustinu.

643 VA K U U M SK O GREJA NJE

Vakuumsko grejanje je vrsta parnog grejanja u ijim instalacijama vlada pri-

tiska ispod 1 bara. Ovo se postie isisivanjem vazduha iz vodova pomou vazdune
vakuum-pumpe. Pritisak moe biti snien od 0,9 doG,25 baraime se postie i sni-
enje temperature radijatora od 95 do 65. Ovim svojim osobinama ova vrsta gre-
janja iskljuuje nedostatke parnog grejanja niskog pritiska u vezi higijenskih uslova
i regulisanja, koje se mote ostvariti centralnim nainom menjajui pritisak pare
u zavisnost spoljne temperature.
Pomenute osobine poveavaju interes za ovu vrstu parnog grejanja ali izvo-
enje i rukovanje je veoma deJikamo i zahteva osobtu strunost pa je ono jo u
ogranienoj primeni. Najvie se koristi u Americi, ree u Evropi. U naoj zemlji
za sada nije u upotrebi.

644 P R O R A U N M R E E P A R N O G G REJA NJA N IS K O G P R IT IS K A

644-1 Odreivanje napora

Proraun mree za parno grejanje vri se zasebno za parnu a zasebno za
kondenznu mreu.
Prvo treba usvojiti prittsak pare u kotlu. l'abela T 68 aje orijentacione
vrednosti za odreivanje ovog pritiska.
Ukoliko se proizvedena para prcdvia i za druge svrhe, gde joj je potreban
vei pritisak, onda se pritisak pare, koja se korist za grejanje prostorija reucira
na odgovarajui.
Pritisak pare ispred ventila iaijatora tteba da bude oko 2000 Pa. Znai, prora-
un treba tako sprovesti da pritisak kotla (/>;-) usled otpora trenja i mesnih otpora
u svakom kolu od radijatora padne na ovaj pritisak.
Taniji proraun pritiska ispred radijatora u zavisnosti veliine samog ra-
dijatora morao bt se sprovesti samo u sluaju predvienja mogunosti centralnog
reguiisanja, to je osta zametno i retko se izvodi,
Prema tome raspoloivi napor za proraun mree treba da je

jPh = Pk P r = Pk 2000 [Pa] (6.63)

246

Proraun se poinje odreivanjem prethodnog prenika najnepovoijnijeg

koia tj. za najudaljeniji radijator.
Usvojeno je da na mesne otpore pad pritiska iznosi 1/3 od ukupnog.
Pad pritiska po unom metru kola uzkna se da je isti od kotla do radi-
jatora. On iznosi prema tome

2_ _P k Pr
[ P a m f 1] (6.64)
3 ' EL
gde je:
Pk ~ poetni pritisak kotla
Pr ~~ pritisak ispred radijatora (2000 Pa)
EL ukupna duina eonica najnepovoljnijeg kola

644-1 l O b ra za c z a prenik cevi

Potseamo na jednainu (6.12)

) Gb3
R = 6 4 '106- [Pam-1]
P D5
Uzevi da je topiota isparavanja zasiene pare 630 Wh, onda protok zamenjen ko-
liinom topiote iznosi

IkErl1

zatim da je srednja masena koliina y = 0,633, onda gornja jednaina dobija obiik

R = 255 X [ P a n T 1j (6.65)
L>5

Treba uzeti u obzir da specifina koliina toplote usled kondenzacije opada

du cevi pa se Q* uzima vee nego to je potrebno samo za radijatore.
Za pojedinane otpore ostaje u vanosti jenaina (6.16) kao i za voeno
grejanje tj.
p v2
[Fa]
~2~

644-12 P o m o n i lis t b r, 8
Na osnovu gornje jednaine (6.63) izraen je pomoni list br. 8 analogno
kao br. 5 i br. 6.
Tabela sari;
u gornjem horizontalnom redu vrenost za Qh [W]
u donjem horizontalnom redu brzinu pare V [m s'1]
 247

u krajnjim kolonama je pad pritiska R [Pam *] po 1 dunom metru cevi

u horizontalnom zaglavlju je nominalni prenik cevi D od 10 do 250 mm.

644-2 Reosled prorauna. Prethodni prenik

Odrediti najpre pad pritiska iz gornje jednaine za najnepovoijnije kolo
(obino je najdue). Za izraunato R u pomonom listu 8 po horizontali se nalazi
koliina toplote Q i u zaglavlju tabele odgovarajui prethodni prenik.
Kod neizoiovanih. cevi treba uzeti u obzir gubitke topiote na taj nain to
se koliina topiote radijatora poveava za 15%.
Ko izolovanih cevi za prethodni proraun gubici toplote mogu se zanemariti.
Prema duini ukupne mree odreuje se i pad pritiska. Za zagrevanje zgrade
sa uinom parnih vodova do 100 m uzima se za glavni vod pad pritiska R =50
do 60 Pa.
Prema iskustvu u usponskim kracima u kojima obrazovni kondenzat curi
suprotno straji pare, R ne treba da pree 100 Pa. Za odreivanje prethod-
nog prenika cevi moe posluiti sledea tabela.
T 69 P r e th o d n i p r e tn ik za p o tre b n u boliiu u to p io te Qh [tvj
1. Vrsta cevi Vodovodne cevi (sa zavojem)
2. nominalni prenifc [mm] 15 20 25 32 40
3. horizorttalna m res; [W] 2300 5200 10100 21500 31400
4. uspravna mrea [WJ 3300 7300 13900 29600 43500
1. bezavne cevi (nastavak)
2. 50 (57) 60 65 80 (88) 100 110
3. 57000 75000 102400 129000 200000 238500 338500 461800
4. 78700 103400 140700 177900 317500 326800 465200 631500
1. nastavak (bezavne cevi)
2. 125 135 150' 175 200 225 250
3. 603600 768700 978000 157500 2198000 279190 3721600
4. 825700 1052500 ~ ~

644-3 Naknadni proraun nsree

6 4 4 -3 i D o b ro izo lo v a n t cevi

U pomonom listu 8 u koloni prethodnog prenika ide se do potrebne koli-

ine toplote gornja brojka u horizontalnim redovima od ove idui na ievo na-
lazi se pad pritiska R u Pa. Donje brojke u horizontakmn redovima predstavSjaju brzi-
nu pare V. Za ovu vrednost brzine u potno6iom listu 7, kao i ranije, nalazi se pad pri-
tiskaZ usiled pojeinanih otpora S f.
Proraun toplotnih gubitaka u mrei se vr.i samo u sluaju kada to zahte-
vaju specijaini uslovi u pogledu tanosti prorauna.

644-32 N eizolovane cevi

Za ovaj siuaj se koristi tabela ( T 55) rad odredivanja toplotnih gubitaka.
Od ovako odreenih gubitaka njihova polovina vrednosti se dodaje korisnoj
liini toplote.
,
248

Pad pritiska R nalazi se takoe u pomonom listu 8 za korigovanu vrednost Qu

i prethodni prenik. Ostali deo proraeuna je isti kao gore.

644-33 Korekcija p re th o d n lh p re n tk a
Naknadna korekcija prenika se ree sprovodi.
Kako je reeno dozvoljeni pad pritiska usponskih krakova je ogranien, usle
ega se esto ne moe koristiti viak pritiska u deonicama koje su u blizint kotla. Ovo
se izbegava dobiom prvobitnom regulacijom radijatora, tako da je naknadni prcraeuri
izliati. Ovo se ispoijava naroito onda kada je sigumo da je pritisak na poetku tnre-
e pk nli od najveeg mogueg pritiska u kotlu ili na razvodniku pare, ako dolazi spo-
Ija.
644-4 Dimenzi onisaaje kondenzne m ree
Kako se u suvoj kondenznoj mrei deava da postoji i voda i vazduh, dimen-
zije njenih cevi treba da su ovoljne kako bi.se prilikom zagrevanja vazduh, koga
ima t u parnim vodovima i u radijatorima, to pre evakuisao istovremeno sa povrat-
kom kondenzata, koga u poetku zagrevanja ima takoe u velikoj koliini.
Proraun kondenznih vodova \z ovih razloga mogao bi dati nesigurne rezul-
tate i onosio bi se na uzano poruje, pa se njihovi prenici uzimaju iz tabele koje
su sainjene na osnovu dosadanjih iskustava. Tabela T 70 moe posluiti za
odreivanje dimenzija kondenznih voova.

T - 70 P re n ic i konden zn ih eevi

Za koliinu toplote koja se oslobodi kondenzovanjem pare [W]

Prenik Suvi voovi Mokri vodovi
D hoiizontalsii vertikalni horizontalni i vertikalm
L < 50 mm 50<L <100 L > 1000m
12,7 mnj (1/2) 5000 7000 33000 21000 . 9000
6,4 mm (3/4) 18000 26000 81000 52000 29000
! 25,4tam<l") 33000 49000 145000 93000 46000
l33,0mm(S/4") 80000 116000 314000 204000 99000
'38,4oini(6/4) 121000 180000 436000 291000 134000
50,8 mm (2") 250000 372000 756000 512000 250000
57 cm 366000 547000 1105000 721000 366000
65 cm 494000 739000 1454000 989000 494000
70 cm 582000 872000 1745000 1221000 582000
76 mm 698000 1047000 2152000 1454000 698000
80 mm 872000 1396000 2617000 1745000 872000
lOOmm 1454000 2152000 4071000 2791000 1454000

Cevi vazdune mree gde je to potrebno za kondenznu mreu, dimenzioniu se

prema koloni z a l < 50 mm.
Veliine pojedinanih otpo-ra mogu se uzeti iz tabele T 49. Pad pritiska
Z u zavisnosti otpora i brzine V dati su u tabeli T 71.
 249

T - 71 P a p rltis k a u sle d p o je d iu a n lh o tp o ra

Z (Pa] za S ? =
y
[m s-*1]
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

3 3,0 6,0 9,0 12,0 15,0 17,0 20,0 23,0 26,0 29,0
4 5,0 10,0 16,0 21,0 26,0 31,0 36,0 41,0 47,0 52,0
5 8,0 16,0 24,0 32,0 40,0 49,0 57,0 65,0 73,0 81,0
6 12,0 23,0 35,0 47,0 S8,0 70,0 82,0 93,0 105,0 117,0
7 16,0 32,0 48,0 63,0 79,0 95,0 111,0 127,0 143,0 159,0
8 21,0 41,0 62,0 83,0 104,0 124,0 145,0 166,0 186,0 205,0
9 26,0 52,0 79,0 105,0 132,0 157,0 184,0 210,0 235,0 260,0
10 32,0 65,0 97,0 129,0 162,0 194,0 2250 260,0 290,0 325,0
12 47,0 93,0 140,0 186,0 235,0 280,0 325,0 375,0 420,0 465,0
14 63,0 127,0 190,0 255,0 315,0 380,0 445,0 510,0 570,0 630,0
16 83,0 166,0 250,0 330,0 410,0 500,0 580,0 660,0 750,0 830,0
18 105,0 210,0 315,0 420,0 520,0 630,0 730,0 840,0 940,0 1050,0
20 130,0 260,0 390,0 520,0 650,0 780,0 910,0 1040,0 1170,0 1290,0
22,5 164,0 330,0 480,0 660,0 820,0 980,0 1150,0 1310,0 1480,0 1640,0
25 205,0 405,0 610,0 810,0 1010,0 1220,0 1420,0 1620,0 1830,0 2050,0
27,5 245,0 490,0 740,0 980,0 1230,0 1470,0 1720,0 1960,0 2200,0 2450,0
30 295,0 580,0 870,0 1170,0 1460,0 1750,0 2050,0 2350,0 2600,0 2900,0
35 395,0 790,0 1190,0 1590,0 1980,0 2400,0 2800,0 3150,0 3550,0 3950,0
40 520,0 1040,0 1550,0 2050,0 2600,0 3100,0 3600,0 4150,0 4650,0 5200,0
45 660,0 1310,0 1970,0 2660,0 3300,0 3900,0 4600,0 5200,0 5900,0 6600,0
50 810,0 1620,0 2450,0 3250,0 4050,0 4850,0 5700,0 6500,0 7300,0 8100,0

644-5 Primer prorauna

Za shemu parnog giejanja niskog pritiska na sl. 148 odreiti prenike cevi za kola radijatora
I, 2, 10, 11 i 12.
Pretpostavijeno je:
da je pritisak ispred radijatorskog ventila p n = 2000 Pa
da je pritisak kott pn = lOOOOPa
da su svi vodovi dobro izoiovaui
Kontrolu pada pritiska izvriti za raijator br. 1.

644-51 P reth o d n i p ro rau n

Kolo radijatora br, t. Dconice 1 do 5.
Pritisak kotla od 0,1 baia 10000 Pa
Prisak ispred venula radijatora 2000 Pa
Raspoioivi pritisak 8000 Pa
Za trenje u cevima e se uzeti 2/3 od 8000 5 360 Pa
Duina deonica od 1 do 5 85 m
5360
leimnipa prmska - - 71,0 Pa
o5
U koloni formulara za prenik D uzete su vrednosti iz tabeie T 6S.

Pojedtnam otpcn u deonicama

Deonica 1:
Koleno K= 1,00
T-proiaz sa ovodom Z = 0,00
T-uIaz = 1,00
Kotao (otpor na izlazu) K = i,oo
zfX = 3,oo
250

Deonica 2:
T ulaz C 1,50
T ulaz X, 1,00
S = 2,50

Deonica 3:
T tttaz S 1,50

Deonica 4:
T prolaz sa odvoom X = 0,00
Koleno X, ~ 1,50
's X, = 1,50

Deonica 5:
T prola 2 sa odvodom C = 0,00
Koleno ^ = 2,00
Radijatorski ventil X, = 8,00
TT^T6,o6

S L R 4- 2 Z = 5400 + 1510 = 6910 Pa

Raziika do 8000 Pa e se priguiti regulisanjem tadijatoikog ventila,

Analogno se ispunjava form ular za sva kola radijatora
 251

Iz eme mree Proraun sa prethodnim prenikom !)

Pret- Pad
Jedinini pritiska
Kolijna Duina honi Brzina Pad pa Mesni
eonice prenik pritiska otpori usle
Broj toplote pritiska m esnih
eo- otpora .
nice L D V R L -R si; Z

w m mm m/s Patn"1 Pa Pa Pa

1 c.47000 20,0 50 16 35 700 3,0 250

2 35500 15,0 40 18 60 900 2,5 265
3 24000 20,0 32 14 50 1000 1,5 95
4 9400 20,0 25 12 50 1000 1,5 70
5 4500 10,0 15 16 180 1800 10,0 830
"5400 1510

Kolo raijatora 2

6 1 49000 ( 5,0 | 15 |

Kolo radijatora 10

18 I 11500 | 2,0 [ 20
19 | 4000 | 8,0 j 10 1

Kolo radijatora 11

20 [ 5200 i 5,0 | 10

Kolo radijatora 12

21 j 2300 | 3,5 ! 10 | itd.

65 G R E JA N JE PREGREJANOM VODOM

U ovu vrstu grejanja se ubrajaju sistemi u kojima je voda zagrejana na tem -

peraturi iznad 110, Usle ovoga ceo sistem je zatvoren i u njemu viada pritisak
iznad atmosferskog.

1) Koristi se pomoni list 8.

252

Ovaj pritisak m ora biti vei u bilo kom delu mree od pritiska na istoj
temperaturi jer bi olo do isparavanja ko}e bi izazvaio udare u mrei dr g
nezgode pa i oteenja.
Cirkulacija sistema obezbeuje se iskljuivo pom ocu pumpe- , _
Ukoliko je tem peratura vode vea i pntisak se onda povecava. Povecanje
pritiska u zavisnosti tem perature vode graiiki je pre stav jeno n
Poveanje tem perature
voe u sistemu a sa tim e i
pritiska: ovu vrstu grejanja
iskljuuju zgrade za stanova-
nje; ve se upotrebljava ili za
zagrevanje industrijskih zgra-
daili rede,nekih velikih pros-
torija.
Ako se koristi i za za-
grevanje zgrada, onda se to
vri na indirektan n aiin , tj.
preko izmenjivaa toplote u
kojima se tem peratura redn-
kuje prema odgovarajuim
potrebama.
Ovaj nain se onda p n -
m enjuje za .zagrevanje bioko-
. va, pa i vkih gradskih rejo-
na a prouava se u odeljku
daljinskog grejanja koji im
odvojeno poglavlje ovoga iz-
danja.
Radi reukovanja tem perature fluida u upotrebi je i drugi jedan nacm po-
mou neposrenog meanja vode i z dovodne 1 povratne mreze.
Prvi nain je bolji jer se ne meaju dva, tem peraturski razlicita sistema,
je skuplji usled dopunskih ureaja.
D rugi nain im a tu nezgodu da su priklju i objekta za zagrevanje 1 p
voda pomeani u istom sistemu.
Kako ovaj sistem sa pregrejanom (vrelom) vodom radi pod
kim pritiskom svi njegovi elementi - kotao ekspanziom su 1 stali
moraju odgovarati usiovima i propisim a koji vaze za parne kotlove uk
drukije propisano.

651 E K S P A N Z IO N I SO D
Kao kod grejanja toplom vodom i u ovom sistemu postoji zatvoreni ekspan-
zioni sud za prihvatanje poveane zapremine vode usied promene tempera r ^
i za oravanje pritiska u odreenim granicama. Ovaj pritisak moze biti mnogo veci
jer se i radna temperatura vode u sistemu kree i do 200 . Zbog ovoga p n ovrni
visokim temperaturama vrlo retko su u upotrebi membranski ekspanziom sudovi
jer se ne mogu direktno koristiti iznad 50 bez ubacivan}a tampon rezervoara
 253

izmeu kotla i suda ime instalacija postaje sloenija i skuplja. Umesto ovih pri-
menjuju se kompresioni sudovi u kojima voda i vazduh nisu razdvojeni a irenje
vode prima vazduni jastuk u gornjem delu suda. Ovaj deo suda slui za odr-
avanje potrebnog pritiska u sistemu vazduhom ili nekim neutralnim gasom
(npr. azot) koji se isputa pri prekoraenju maksimalnog dozvoljenog pritiska kroz
ventil sigumosti. N eutralni gas se upotrebljava umesto spoljnjeg vazduha jer bi
esta njegova promena dovela do preterane korozije.
Radni pritisak (pr) u sistemu3 odnosno u ekspanzionom sudu mora biti uvek
vei od pritiska zasienja pri svakoj temperaturi iznad 100 (sl. 149) da ne bi doio
do isparavanja vode. Pritisak u sistemu se kree o pmin u hladnom stanju, koji
je neto vei od atmosferskog pritiska (oko 1,185 bara), do pmaX koji odgovara
najveoj radnoj temperaturi vode tmaX. Pri ovom rasponu pr (od pmin do pmax)
u svakom momentu mora biti vei od pritiska zasienja, tj. pr > p z. Prilikom za-
grevanja, odnosno irenja vode pritisak se poveava u gornjem (gasnom) delu
suda ikaa doe do dozvoljenog pmax njegovo prekoraenje se spreava otvaranjem
ventila sigurnosti. Pri hlaenju gas se pod pritiskom ubacuje ponovo u ovaj deo
suda. Ovi radni uslovi se odravaju pomou automatskih ureaja. Dimenzija eks-
panzionog sua mora dozvoliti ove promene.
Ekspanzioni sudovi ove vrste, kao i svi pomoni ureaji i pribori isporu-
uju se sa svima potrebnim uputstvima za proraun, ugraivanje i odravanje.
U sluaju veeg broja kotlova i sudova vezanih u sistemu dovoljno je jedan
ureaj za automatizaciju odravanja pritiska postaviti na jenom od sudova.
Shema instalacije zatvorenog sistema pokazana je na sl. 150 na kojoj se vii
raspored ureaja: kotao (1), potroa toplote (2), cirkulaciona pumpa (3), ventil
sigumosti (4), graninik tempera-
tu re (5), oduni ventil (6), ventil
za i sputanje (7), ekspanzioni sud
(8), regulator temperature (9), ter-,
m om etar (10), manometar (II) i
ventil za zatvaranje sa osigura-
njem (12).
Pr incip automatske regulacije'
pritis ka u zatvorenom sistemu
pregrejane vode sastoji se u sle-
deem :
kaa se poveava pritisak
odnosno temperatura u sistemu
pneumatsko elektrini zatvara se
otvara pod ejstvom manostata (re-
gulatora pritiska) i gas (ili vazduh)
odlazi napolje a voda se vraa u sud,
pritisak u instalaciji sistema opada; Slifca 150 Sema Instalaeije zatvorenog sistema

kada pritisak pone opadati u instalaciji usled pada temperature kompre-

sor se ukljuuje pod dejstvom manostata i pritisak u sudu se poveava potiskujui
vodu u instalaciju u kojoj pritisak usled ovoga se takoe poveava.
254

652 S IS T E M BEZ E K SP A N Z IO N O G SU D A

U sistemu pregrejane vode takoe bi se mogao koristiti pami kotao, pri emu
bi njegov eo iznad nivoa vode vrio ulogu ekspanzionog suda tako da b ovaj
bio izostavljen. Prikljuak ovoda pregrejane vode bi bio ispod nivoa voe u kotlu.
Moralo bi se paziti da ne
oe o pada pritiska koji bi i2a~
zvao isparavanje vode u donjem
delu kotla koja je inae na tempe-
raturi zasienja.
Prirodna cirkulacija je spre-
ena budui da kotao ne proizvoi
paru, ve se povratna voda dovodi
u parni deo kotia gde se zagreva
proizvedenom parom tako da kotao
funkcionie kao jedan kondenzator.
Ovaj nain je ve zastareo.
Sl, 151 prikazuje shemu jed-
Sllka 151 Shema instalacije bez ekspanzonog suda nog ovakvog sistema.
1 - ispust, 2 dovod, 3 - nivo dovoda, 4 - razlika
nivoa 5" i 3 , 5 - gorpii nivo, 6 - kotao, 7 ~ kra-
tki spoj, 8 pumpa, 9 - rassvodni vod, 10 - povra-
tni vod, 11 - potroa-radijatoi

653 O P T E N A PO M E N E I U P O R E D N E K A R A K T E R IST IK E

Ko ovog sistema se moe vriti regulisanje zagrevanja varijacijom tempera-

ture vode, tako da se ono vri sa mnogo manje gubitaka, nego kod parnog grejanja.
Ukoliko regulisanje treba vriti pod razliitm uslovima pojedinih kola, to se moe
lako vriti jo i kratkim spojevima razvodne i povratne mree.
Za trenutna preoptereenja u ovom sistemu se mogu primeniti vei akumu-
lacioni rezervoari, i na taj nain se kotlovi ne forsiraju.
Pad temperature vode razvodne mree do povratka u kotao moe se birati
u granicama od 10 do 60. Ovaj izbor se vri na osnovu analize investicionih
i eksploatacionih trokova, slino otvorenom vodenom grejanju sa pumpom.
Temperatura vode se kree obino do 180, pri emu je pritisak oko 10 bara.
Izuzetno se nekad upotrebljava temperatura i do 230 sa znatno veim pritiskom
U ovom shiaju kaa se pregrejana voda koristi za irektno zagrevanje, onda
se to vri pomou zranih panelskih grejaa na visokim plafonima ili pomou
kalorifera koji e biti opisani u sleeim poglavljima.
Svi organi i cevi upotrebljeni u sistemu grejanja pregrejanom vodom moraju
odgovarati uslovima temperature i pritiska.
Voda u ovom sistemu mora biti naroito preiena.
Proizvodnja pregrejane vode, kako se vidi iz dosadanjeg izlaganja, ne vri
se u individualnim zgradama za stanovanje ve se korist iz toplovoda pa se i pro-
raun mrea osniva na principima daljinskog grejanja i bie tretiran u odree-
nom pogiavlju.
 255

Lokalne mree, koje koriste pregrejanu vodu kao izvor toplote preko drugih
ureaja, pomou izmenjivaa, meanjem i dr. raunaju se prema ve pokazanim
nainima.
Kao to se moe zakljuiti, sistemi grejanja pregrejanom vodom, ukoiiko se
primenjuju irektno za zagrevanje prostorija, imaju pored slinih nedostataka kao
i grejanje toplom vodom otvorenog sistema (opasnost od mraza, velika koliina vode
mora se isprazniti ako oe do kakvog kvara i dr.}, jo i povienu temperaturu
raijatora. Ovo izaziva vee sagorevanje organske praine i njeno taloenje u vidu
crnkastog praha kao i poveanu opasnost od prskanja cevi i razlivanja vrele vode
usled znatno veeg pritiska, to dovoi do mnogo ozbiljnijih povreda i opekotina.
Iz ovih razloga sistemi grejanja pregrejanom vodom moraju se izvoditi najmanje
sa istim predostronostima kao i parno grejanje. s,
Nasuprot nedostacima zbog poviene temperature i pritiska, ovaj nain
prenoenja toplote ima svojih prednosti.
Na prvom mestu je oigledna injenica da za istu koliinu toplote treba ma~
nja brzina odnosno koliina vode, to smanjuje prentke cevi, povrine radijatora
i snagu pumpe.
U odnosu na parno grejanje sistem sa pregrejanom vodom ima jo i tu pre-
nost to nema i gubitke koji nastaju menjanjem agregatnog stanja voe a koji se
jo vie poveavaju ukoliko se ne vri i rekuperacija kondenzovane pare.
 O D E L J A K V II

7. VAZUNA POSTROJENJA
71 OPTI DEO

U poSetnim iziaganjima izloeni su kriterijtuni koji slue kao merilo ugo-

nosti oveijeg organizma u nekoj sreini.
U pogledu okolne temperature date su izvesne granice koje treba zaovoljiti
za pojedine sluajeve. Za stanovanje pomenuta je temperatura od 16 do 22 kao
najpogodnija za nae klimatske uslove, ali u zavisnosti namene prostorija i ova
temperatura moe imati odreene vrenosti.
Za odravanje pomenute okolne temperature za vreme zimskih. perioa,
tj. kada srednja spoljna temperatura pane ispod 12 proueni su razni sistemi
grejanja ali bez vetake izmene vazduha.
Meutim videlo se takoe da se vazduh zagauje pored ostalog i smanje-
njem kiseonika, odnosno poveavanjem tetnih sastojaka, od kojih je najvaniji
C O i i . Ovo zagaenje nastupa usied isanja i isparavanja prisutnih osoba a zatim
i usled raznih delatnosti.
U veini stambenih zgrada, i u svetu i kod nas, izmena vazuha preputena
je pjirodnoj ventilaji, koja je u zimskim danima intenzivnija usled vee tempera-
turske razlike izmeu spoijnjeg i unutranjeg vazduha a u ietnjim danima ili se
dre oteoreni prozori ili se vri ee provetravanje.
U nekim sluajevima ova prirodna ventilacija se pojaava naroitim otvo-
rima u blizini radijatora ili konvektora.
Dalje, izmena vazduha se moe vriti i pomou ventilatora bilo ubacivanjem
istog iii izbacivanjem neistog vazduha a i kombinacijom oba naina.
U nekim sluajevima za vreme hiadnih perioa ubacivani vazuh se pret-
hodno jo i temperira priblino na temperaturu prostorija da ne bi promaja koju
vazduh prouzrokuje svojim strujanjem izazivala neprijatne oseaje oblinjim oso-
bama. Pri ovome vazduh moe biti jo i preiavan, vlaen ili susen prema potrebi.
Pored ovoga, vazuh, preputen preko naroitih grejaa, moe sluiti i za
totaino zagrevanje prostorija,
Najza, vazduh pre ubacivanja u prostorije moe biti tretiran preiavanjem,
vlaenjem, odnosno suenjem, dovoenjem na oreenu temperaturu i eventualno
jo izloen nekom drugom postupku i to sve u odreenim, neka vrlo strogim
tolerancijama. Ovakav vazduh je klimatisovan.
258

Iz ovoga izlazi da se izmena vazuha moe vriti; pored prirodne ventilacije,

i drugim gore pomenutim nainima pomou naroitih ureaja. Svi ovi ureaji
koji u svojoj funkciji koriste vazduh potpadaju pod vazduSna postrojenja.
lako se oblasti u kojima su primenjeni ureaji vazdunih postrojenja me-
u sobom esto kombinuju, ovde e se izvriti generaina podela na provetravanje,
vazduSno grtjanje i klimatizaciju.

72 PR O V E T R A V A N JE (V E N T I L A C I J A )

Ako se provetravanje zgrada moe vriti samo prirodnim putem, ondaje topriro-
na ventHacija. Meutim kada se rkulacija vazuha vri mehanikim putem pomou
ventilatora ona je to mehanika ventilacija. Svakako da u obinim zgradama u koji-
ma se koiisti mehanika ventilaclja ima udela i priroda, samo je njen udeo neznatan, a u
zgradama u kojima se ventilacija sprovodi u kombinaciji sa klimatizacijom uticaj priiodne
ventilacije se u veini sluajeva skoro potpuno eliminie hermetikim zatvaranjem prosto-
rije.

721 P R I jRODNA v e n t il a c ija

Prirodna ventilacija se obavlja u svakoj normainoj zgradi ili objektu usled

same osobine vazduha, kao i svih gasova, da im se sastav izjednai u prostorima
ovojenim iole propustljivim pregradama, U ovom sluaju to se vri kroz procepe
vrata i prozora, pukotine, pore zidova itd. jer ovi normalni objekti nisu obuhvaeni
hermetikim ziovima, Ovo meanje vazduha se jo potencira razlikom pritiska
i temperature odvojenih sredina,
tako da se prirodna veritilacija vri
bez ikakvih tehnikih ureaja.
Posmatrajmo jednu prostori-
ju (slika 152) zagrejanu na 20
dok je spoljna temperatura 0.
Topiiji vazuh iznutra tei da i-
zae, penjui se kroz otvor B i
zamenjuje ga hladan ulazei kroz
otvor A. Kako zidovi praktino ne
proputaju vazduh, na njima e se
usled razlike unutranje i spoljasnje
Zv 7777777777777777777777777777T77777
temperature pojaviti i razlike pri-
Slika 152 Strujanje vazduha kroz otvore na tiska u zimskom dobu i to u do-
prostoriii njim elovima prostorije pojavie se
epresija a u gornjim napritisak.
U sredini prostorije kada bi se naiazio neki otvor u zidu kroz njega ne bi bilo
strujanja vazduha ni u jednom smeru, jer je na tom mestu uravnoteeno stanje
pritiska. To je neutralna zona koja deli prostoriju na dva dela donji u koji uiazi
vazduh i gornji iz kojeg izlazi.
Ove razlike pritiska, koje su stvarni uzrok prirodnoj izmeni vazduha u pro-
storijama, doi e do veeg izraaja poveanpm temperaturskom razlikom npr.
ako je jedna strana prstorije osunana ili pod pritiskom vetra.
 259

Prirona ventilacija se moe pojaati veStafikim putem postavljanjem otvora za ve-

zu sa spoljnim vazduhom gomjim i donjim stranama prostorije. U ovom sluaju bolje
je ostaviti viSe manjib otvora nego vee zbog smanjenja promaje koju bi oni mogli izaz-
vati. Korisno je takoe da se na ovakve otvore postave aluzine radi njihovog regulisanja.
Preporuljivo je da se otvori postave iza radijatora ili konvektora, kako bi se hladan
vazduh u zimskim periodima zagrejao pre nego to ue u prostoriju (sl. 153).
Ako se ventilacija izvodi sa naroitim kanalima na gornjoj i donjoj strani
prostorije onda radi poveanja razlike pritiska mogu se otvori kanala na gornjoj
strani jo izdii, a na donjoj spustiti (sl, 154).

Siika 153 Otvor za ventiiaju Siika 154 Pojaanje prirodne ventilacije

iza radijatora poveanjem visinske razlike otvora

Moe se, radi poveanja dejstva na ulaznom otvoru staviti greja, ali tako da bue
pristupaan za ienje.
Na izlazu mogu se prevideti i neki doaci za isisavanje vazuha, ali su oni efikas-
ni samo ako je vazduh u pokretu (na brodovima, vozovima i sl.).
Na haiama I slinim prostorijama mogu se predvideti otvori na krovu za
odvoenje vazduha prirodnom ventilacijom.
Svi ovi naini se primenjuju za normaino staino provetravanje, a ako je pot-
rebna intenzivnija i stalna izmena vazduha nezavisna od drugih okolnosti, onda
se mora ona pojaati prinudnom mehanikom ventiladjom (bolnice, hemijske la-
boratorije i dr.).

722 M E H A N I K A (PRINUDNA) VENTILACIJA

Efikasnost izmene vazduha izvoene mehanikim putem pomou ventiSatora

ne zavisi od atmosferskih priiika. Pritisak strujanja odnosno snaga ventilatora moe
se birati prema potrebi pa se vazduh moe podvrgnuti tretiranju kao to je prei-
avanje proputanjem kroz razlite filtre radi otklanjanja praine, mikroba, mirisa
i drugih nepoeljnih elemenata. Vazduh se rnoe jo ispirati, viaiti ili suiti i iz-
260

lagati rugim postupdm a' tako da se moe postii primenom regulisanja izvesna
eljena sredina. Poveanjem koliine vazuha odnosno njegovog protoka mogu se
smanjiti raziike temperatura izmeu ovoenog i sobnog vazduha to vrenje
izmene ini efikasnijom i prijatnijom.
Proputanjem vazdune struje preko odgovarajuih grejaa ili hladnjaka
moe se postii zagrevanje odnosno hlaenje prostorija.
Sve su ovo mnogostrane prenosti ove vrste ventiiacije u odnosu na prifodnu.
Najjednostavniji oblik mehanike ventiiadje je uziivanje ventilatoraj naj-
ee aksijalnog, u neki od spoljnih zidova. Ali za vee sale, dvorane ili ako je po-
trebno provetravati vie prostorija ona se ventilatori postavljaju u odvojene prosto-
rije u koje se vazduh dovodi do ventilatora t od njega odvodi naroito izraetiim
kanalima. Meutim, ako je potrebno vazduh tretirati pomcnutim postupcima onda
se to vri u specijalnim ventilacionim komorama u kojima su smeteni, pored
ventiiatora i svi ostali ureaji koji obavljaju ove funkcije.
U prostorije se moe pomou ventilatora tli samo dovoiti ili samo odvoditi
vazduh iz njih. U prvom sluaju prcsstorija je pod izvesnim nadpritiskom dok se
u drugom prostorija nalazi pod depresijom. Ova dva naina se primenjuju samo
u manjim prostorijama a koji e se upotrebiti zavisi od vazduha koji se evakuie
iz prostorije. Tako se u hemijskim laboratorijama, radionicama, perionicama, kuj-
nama, sanitarnim prostorijama i svim ostalim u kojima se vazuh zagaduje iznad
dozvoljene mere obavezno primcnjuje isisavajui nain. U prostorijama gde borave
Ijudi treba primeniti uduvavanje vazduha, da se vazduii iz sporednih prostorija
ne bi uvlaio.
Trei, kombinovan nain kod koga se vazuh i uduvava i isisava je najbolji
i raspored pritiska u pojedinim prostorijama se moe regulisati prema potrebi.
Vazduh za provetravanje moe se uzimati spoija potpuno ili samo deli-
mino a delimino se koristi vazduh isisan iz prostorije.
Prvi nain se primenjuje samo u izuzetnim siuajevima jer je vrlo neekono-
mian naroito u instalacijama u kojima se vazduh zagreva za vreme zimskih dana.
Kod upotrebe ovog drugog naina kruni vasduh se mora preiavati, a eventu-
alno jo vlaiti, odnosno suiti ili zagrevati, izmean sa delom sveeg vazuha,
to zavisi od namene prostorija, higijenskih, klimatskih i drugih uslova.
Zagrevanje vazduha, ukoliko slui samo za provetravanje, vrsi se temperi-
ranjem, obino preko elektrinih grejaa, samo na temperaturu prostorija. Ako
slui i za zagrevanje prostorija, bilo kao dopunsko ili iskljuivo grejanje onda se
zagrevanje vazduha vri na znatno veu temperaturu u zavisnosti potrebne koliine
toplote ali ova temperatura ne treba da pree 50. Potrebna koliina toplote se
postie kombinacijom temperature i protoka vazuha.
Uduvavanje vazduha u prostorije gde borave Ijudi ne sme izazivati preteranu
promaju, Najvea brzina vazduha koji siui samo za provetravanje u biizini visine
giave prisutnih lica treba da se kree u granicama od 0,25 do 0,5 m/s to bi od-
govarato temperaturi od 20 do 25.
Zbog ovoga ventllatori ili ovodi sa veom brzinom vazduha postavljaju
se iznad visine od 3 m i to sa horizontalnim usmeravanjem strujanja.
Prilikom odreivanja brzine ubacivanja vazduha treba voditi rauna i o ot-
porima u unutranjosti prostorije, da li su ziovi slobodni i glatki, prolazi neo-
metani, o razmetaju zavesa, nametaja itd.
 261

s.JSlika 155 Provetravanje itieavinom

spoljnjeg i krunog vazduha

Na si. 155 pokazana je ema cirkulacije mcanog spoljnjeg i krunog vazuha

ostvarene jednim ventilatorom. Slika 156 predstavlja jednu emu na kojoj se cir-
kuiacija postie upotrebom dva ventilatora pothkujui i isisavajui (ekshaustor)
ime se postie bolja eiikasnost naroto pri veini otporima. U oba sluaja pro-
eenat smee krunog i spoljnjeg vazduha se moe po elji regulisati, to je od na-
roite koristi za postizanje brzog zagrevanja prostorije pri hladnom vremenu,
ako je sistem instalacije i za to predvien.
Shema jedne instalacije za centralno provetravanje u kojoj se vazuh samo pre-
iava i temperira, vidi se na si. 157. Doveeni vazduh prolazi najpre kroz komoru
(2) u kojoj se taloi gruba praina, potom prolazi kroz filter (3) koji zadrava finije
estice pa se preko ventilatora (4), i grejaa za temperiranje (5) voi u razvonu
komoru (6), odakle se kanalima (7) razvodi do pojedinih prostorija. aluzine kod
grejaa omoguavaju da se snoe po elji menjati onos temperiranog i hladnog
vazuha a u letnjem vremenu da se sasvim eliminie otpor grejaa. Struja toplog
i hladnog vazduha se pod ejstvom ventilatora dobro izmea i odlazi u razvodne
kanaie sa ujednaenom temperaturom.

Slik3 157 Shema instalacije za preiavasije i temperirimji! vazduha. Ulaz meavine reguii-
sane klapnom (1), komora za taioenje (2), preista (5), ventilator (4), greja (5), aSuzine (6),
razvodni kanaii (7)
262

Ulaz sveeg vazuha treba da je na istom mestu, zatien od vetra, sunca,

praine, dima i ai. Ulazni kanal treba da je vertikalno postavljen sa grubom mre-
om (okca da su oko 10 mm) i sa klapnom kojom se zatvara kada nije u upotrebi.
Ventilatori treba da su bezumnog tipa a u prostorijama gde je njihova pri-
mena propisima predviena moraju raditi sa sigurnou,
Ventilatori, kao i vazuni kanali dimenzioniu se prema potrebnoj koliini
i brzini vazduha koje su propisane normama za pojedine sluajeve.
Ako kvalitet vazduha koji treba dovesti u prostorije ventilacionim uredajima
zahteva kontrolu i njegove vlanosti u neto irim grankama, onda se vri tretiranje
vazduha u specijalnim komorama u kojima postoje i odgovarajui ureaji za njegovo
pregrevanje i vlaenje onosno suenje. Ovakav postupak se moe nazvati i eli-
minom klimatizacijom za razliku od prave klimatizacije kod koje se primenjuju
isti procesi samo sa stroijim zahtevima u pogledu toleranja temperature, vla-
nosti i sastava uvoenog vazduha, to se postie potpuno automatizovanom regula-
cijom. Svi ureaji koji su u upotrebi za ovakvo tretiranje vazduha slini su kod oba
sistema pa e biti opsani u odeljku klimatizadje.
Ako je temperatura vazduha, predviena za provetravanje nekog objekta,
nia od unutranje temperature njegovih prostorija koje se provetravaju onda
treba prilikom prorauna sistema grejanja ovih prostorija uzeti u obzir i toplotne
gubitke nastale pojaanom izmenom vazduha ukoliko je sistem grejanja objekta
nezavisan od sistema ventilacije.
Koliina toplote potrebna za dogrevanje vazduha u ovakvom sluaju iznosi

Qh Gh (tu tg) C m (7.1)

gde je:
Gh koliina vazduha koja se ubacuje u prostorije [kgh"1]
tu unutranja temperatura na koju vazduh treba dogrejati [C]
ts temperatura ubaenog spoljnjeg vazduha [C]
c masena koiiina toplote vazduha [J kg"1K"1].

Dobro proraunat koji bilo nain provetravanja ventilacionim ureajima i nji-

hovo solino izvodenje obezbeuje dobru raspodelu pritiska vazduha u svim prosto-
rijama.

73 VAZDUNO GREJANJE

Svi sistemi u kojima se prenoenje toplote za zagrevanje prostorija vri vaz-

duhom, kao toplonoem, spadaju u vasduno grejanje. Neki od ovih su ve pomenuti
u osadanjim izlaganjima. Tako je prikazana jedna pe na sl. 13 koja postavljena
 263

u sreint prizemlja zagreva direktno okolne prostorije a zagrejanim vazduhom

preko kanala zagreva prostorije prvog sprata. Njeno poreklo moe se re da je
joodhipokausta.
Ovde e se dati podela vazdunog grejanja radi sticanja ideje o razliitim
koncepcijama, ali svi navedeni sistemi se meusobno prepliu i kombinuju pa se
ne mogu u veini sluajeva potpuno izolovati.
1. Prema nainu zagrevanja vazduha vazduno grejanje moe biti direkino
i indirekttio.
Kod ireklnog naina vazduh se zagreva na izvoru toplote tj. na mestu gde
se druga vrsta energije pretvara u toplotu, oakle se izbacuje direktno ili kanaiima
u prostorije koje treba zagrevati. Ovo zagrevanje se moe vriti u peima na vrsto,
teno i gasovito gorivo kao i elektrinim grejaima.
Kod indirektnog grejanja vazduh se zagreva pomou grejaa koji su sa svoje
strane zagrevani nekom drugom vrstom fluida, vodom, parom 1 dr.
2. Prema nainu ostvarenja cirkulacije vazdulno grejanje moe biti gra-
vitaciono i prinudno. Kod prvog , cirkulactja se obavija samo usled razlike speci-
finih teina vazduha odnosno temperatura. Kod drugih cirkulacija vazduha se
postie pomou ventilatora.
3. Prema mestu zagrevanja vazduha vazduno grejanje je individualno i
centralno. Individualno zagrevanje je kada svaka prostorija ima svoj autono.mni
greja. Skupno zagrevanje je kada jedna vea prostorija ima vie autonomnih gre-
jaa. Centralno zagrevanje je kaa se vie prostorija zagrevaju topiim vazduhom
koji se razvodi od jednog generatora za proizvodnju toplog vazduha (centralne
komore).
4- Prema sastavu vazduha vazduno grejanje moe biti sa sveim, krunim
t meanim vasduhom. Sa sveim vazduhom je kada se u greja ili komoru dovodi
samo sve vazduh spolja. Sa krunim vazduhom je kada se u greja ovoi 100%
vazduhafiz zagrevane prostorije. Sa meanim vazduhom je kaa se u greja ovodi
meavina krunog i sveeg vazuha u eljenom onosu. Prvi nain je najneekono-
miniji i ako najbolji u higijenskom pogicdu. Primenjen je samo u specijainim
sluajevima. Drugi je najekonominiji ali najnezdraviji za [jude. Primenjen je samo
u prostorijama gde se ijudi ili malo ili nikako ne bave a potrebno je odra-
vati temperaturu u njima iznad oredenog minimuma ili se jo koristi u
veiikim halama prostorijama gde je veliki promet pa se zamena vazdu-
ha vri prirodnim putern estim otvaranjem vrata. Trei je nain najee
upotrebijen.
Ko oba poslednja naina vazduh se tretira preiavanjem a prema po-
trebi jo i vlaenjem ili suenjem.

731 INDIVIDUALM O 2A G REV A N JE P R O S T O R IJA

Za individualno zagrevanje prostorija vazdunim grejanjem danas se uglav-

nom koriste grejai sa elektrinom strujom, tenim i gasovitim gorivom. Kod nas
su najce u upotrebi prva dva.
 264

Na sl. 158 pokazan je jedan elektrini greja tipa Termovent kojj izrauje
u licenci preuzee Ventilator u Zagrebu. Kako se iz ove eme vidi meani
vazduh usisavan ventiiatorom preko filtra i grejaa potis-
kuje se u prostoriju. Ovakva vrsta vazdunih grejaa se
koristi samo za manje prostorije.
Za velike prostorije. radionike hale, hangare, sta-
klene bate i slino koriste se najvie grejai sa tenim
gorivom. Ovakvi vazduni grejai se i kod nas izrauju
u preduzeu Cer u aku, sistema Unitherm (pod
nazivom Ceroterm) jaine od 93000, 186000 i 372000
W, i u preuzeu Ventilator tipa Termogen jai-
ne od 58000 do 785000 W. Nafta kao gorivo u oba ova
grejaa sagoreva u gorionicima sa automatskom regula-
cijom. Topao vazduh iz owh grejaa moe se ubacivati
direktno u prostorije ili, radi boijeg ujednaenja tempe-
rature, razvoenjem kanaiima na razna mesta iste prosto-
rije. Isto tako vazduh se moe razvoditi i u vie manjih
prostorija od jednog grejaa, a moe se upotrebiti vie
grejaa sa priklanim rasporedom u nekoj velikoj prosto-
riji (skupno grejanje). Na siici 159 vidi se ema zagreva-
SKka 158 Sema grejaa nje jedne hale pomou toplog vazduha dovedenog ka-
Termovent. USaz sveeg nalima iz jednog grejaa.
vazduha (1), klapna za re-
guSisanje (2), filtar (3), gre- U inostranstvu se siini grejai izrauju pod raz-
ja (4), ventiiator (5) liitim nazivima kao to su Thermobloc, Aerot-
herm i dr.
Za indirektno vazduno grejanje upotrebljavaju se kaloriferi. To su cevni
grejai, obino sa iamdama, zagrevani parom iz mree, toplom ili pregrejanom
vodom. Kako ve postoji grejna mrea topli se vazduh iz ovih grejaa ubacuje
direktno u prostoriju a radi ujenaenja temperature vri se pogodan raspored
samih grejaa ogovarajuih jaina.
 265

Kaloriferi prema nainu uvienja mo-

gu biti zidni ili visei. Kod nas ili izrauju pre-
duza ,,14.decembai (aL 160) i r.
Proraun pokazuje da je, prema sadanjim
cenama, vazduno grejanje indiviualnim greja-
ima (Ceroterm, Termogen i sL) za iste ka-
tegorije pogona jevtinije od sistema centrainih
grejanja i u investicijama i u eksploataciji.

to se tie centrainog grejanja tretiranim

vazduhom ija se priprema vri u komorama
ili centralama to e biti obuhvaeno u odeljku
klimatizacije gde e biti izloen opis i funkci-
ja svih ovih eiemenata jer se tamo najvie i Sllta 160 Visei kalorifer (14.
koriste. decembar )

74 KLIMATIZACIJA

U poetku izlaganja govoreno je o uslovima koje bi trebaio da ispuni sredina

u kojoj borave i rade ljudi. Ispitivanja su pokazala da efekat rada Ijudi zavisi od
stepena njihove ugodnosti u ovoj sreini. Ugodnost oveka, pored jo nekih faktora,
uveiiko zavisi od stanja vazuha. Kompleks postupaka kojima se iziae vazduh po-
mou tehnikih ureaja radi postizanja eljenog stanja u strogo odreenim grani-
cama naziva se klimatizadja. Kliniatizacioni ureaji funkcioniu sa potpuno auto-
matskom kontrolom i regulisanjem.
Parametri koji karakteriu stanje vazuha koje bi trebalo da kiimatizaeioni
ureaji prilagoe uslovima ugodnosti oveka bili bi:
temperatura,
vlanost,
atmosferski pritisak (vaan naroito na veim visinama),
brzina (promaja),
ujednaenost u sklopu prostorija sa istom namenom,
oseaj zraenja od strane ziova i obrnuto,
vlana praina (podloga za mikrobe),
koliina mikroba,
jonizaja (jo je u toku prouavanja),
zraenje ultraljubiastim zracima (prirodno i vetako),
razni mirisi (dim od duvana, kujne, sporene prostorije i dr.)
pojava zvuka (iiftovi, ventilacija, kanalizacija, usisai, instalacija grejanja
itd.) i
zaostaci raznih gasova od isparavanja, sagorevanja i dr.
Prilagoavanje ovih faktora stanja vazduha klimatizacionim ureajima vri
se ili u cilju postizanja ugodnosti komfora, ili rai propisanih tehnolokih procesa
u pojeinim industrijskim granama, skladitima, prehrambenih artikala i higro-
skopnih materijala, u raionicama i ateljeima precizne mehanike u kojima su tem -
peratura i vlanost vazduha odreeni u veoma uskim granicama itd ..
266

U cilju postizanja potrebnih uslova danas se u sistemima za klinaarizaciju

masovno primenjuju slcei postupci:
preiavanje vazduha koje porazumeva odstranjivanje mirisa, praine,
mikroba i ostaiih tetnih sastojaka,
oravanje odreene ujednaene temperature vazduha zagrevanjem ili
hlaenjem prema spoljnim uslovima,
ovlaavanje ili suenje.
Oreeno stanje vazduha ureaji za klimatizaciju moraju automatski ostva-
riti pomenutim postupcima nezavisno od spoljnih meteorolokih uslova.
Svi klimatizacioni ureaji su koncentrisani obino u predvienim prosto-
rijama koje se nazivaju klimatizacione komore ili centrale a dovoenje i odvoenje
vazduha se vri prikladno izvedenim kanalima do pojedinih prostorija pod odre-
enim uslovima.
Pore pomenutih procesa kojima se sada izlae vazduh u klimatizacionim
komorama vre se dalja usavravanja u primeni ozonizaje u cilju eliminisanja
mirisa, jonizacije, zraenja ultraljubiasrim zracima, glikola za meanje sa vodom
radi vlaenja itd.
Primena svih ovih procesa je vrlo delikatna i ukoliko nisu strogo dozirani mogu
biti i kodtjivi pa nisu jo potpuno oomaeni u masovnim i serijskim instalacijama.
Kao i kod obine ventilacije i kod klimatizacije mora se vrtti izmena vazduha
u prostorijama samo u ovom sluaju on je uvek podvrgnut oreenom tretiranju.
Tako isto vazduh koji e dovoi u komoru radi tretiranja, odnosno klimatizovanja5
moe bitt kruni, sve ili meavina od jednog i drugog.
Koliina vazduha koje treba menjati u klimatizovanim prostorijama odre-
ene su u pojeinim zemljama normama, koje se u nekim pojedinostima razlikuju.
Ovde e se dati neke od njih koje se i kod *nas mogu korisno upotrebiti.
Za proraune najmanjih koliina vazduha potrebnih po osobi na as u za-
visnosti spdjne temperature moe posluiti ova tabela:

T 72 N a jm a n ja p o tre b n a koiu'ina v u zd u h a p o osobi [m sh - ' ]

Spoljna U prostorijama gde je

temperatura
C zabranjeno puenje I Dozvoljeno puenje

20 j 8 12
-1 5 1 10 15
-io i 13 20
- 5 ! 16 24
0 do 26 20 30
preko 26 | 15 23
f

Za neke od zgraa u kojima se skuplja vei broj lica u SAD date su neto
otrije norme za izmenu vazduha. Na primer.
 267

za koie:

uionice ............................... 50 m8 vazduha na as od osobe

sale za sastanke ............... 2540 m3 vazduha na as od osobe
gimnastike vebaonice . . 12 puta da se izmeni na as
bioskopske kabine .......... 30 puta da se izmeni na as
trpezarije .................... 1220 puta da se izmeni na as
2060 puta da se izmeni na as
k u jn e .............................. *
g a r ero b e .............................. 510 puta da se izmeni na as
kupatila, toaleti 1020 puta da se izrneni na as

za pozorita:
gledalita ....................................... 50 m3 vazduha na as po osobi
toaleti i sl....................................... 2030 puta da se izmeni na as

za hotele:

sale za sastanke ......... ................. 50 m 3 vazuha na aspo osobi

sale za ruavanje.......................... 1020 puta a $e izmeni na cas
_ kujne i veernice ........ .... . 2060 puta da se izmeni na cas
toaleti i pomona oeljenja . . . . 12 puta da se izmeni na as

za bolnice:

bolesnike sobe .......... 65100 m3 vazduha na as po osobi

trpezarije ...................... 12 puta da se izmeni na as
toaleti i pomone sobe 20 puta da se izmeni na as
t-iiin* i ............. 2060 puta da se izmeni na as

741 T E M P E S A T O K A U KLIM A TIZOVA NIM PR O ST O R IJA M A

Normalna projektna temperatura u prostorijama gde borave Ijudi je u gra-

nicama od 18 do 20. Za proraune koji se tano sprovode i kod kojih se vodi
rauna sa svim uticajima za UPT moe se uzet 20 , aii u eksploataciji treba omoguiti
promenn ove temperature radi tednje toplotne eitergije.
U zavisnosti kako su prostorije obuhvaene moe U PT u klimatizovamm
prostorijama unekoliko vanrati. Tako, na primer, kada je.
prostorija obuhvaena samo unutraniim zidovima 18
prostorija sa jednim spoljnim zidoin .................... 19
prostorija sa dva spoljna zida ........................... . . 20
prostorija sa 3 spoljna zia ..................................... 20,5
prostorija sa 5 spoljrsih strana . ............................... 21,5
terasa pokrivena i zastakljena s jene strane 22,5
terasa zastaljena sa 5 strana ................................. 24
268

Meutim zbog v'azduha u pokretu i usiova vlaenja, temperatura koju treba

predvieti u klimatizovanim prostorijama u prelaznim periodima kada je spoljna
temperatura ispod -r20, treba da je 22. Za letnje doba ova temperatura treba da je
jo vea i to tako da raziika izmeu spoljne i unutranje temperature vazduha nikad
ne bude veea od 6 do 8j osim u izvesnim speeijainim siuajevima (npr. u pro-
storijama gde je vea fizika aktivnost kao fiskulturne sale. i sl.). U tabeli T ^ 7 3
data je priblina zavisnost unutranje temperature i brzine vazduha od spoljanje tem-
perature.
Vidi se da je temperatura kiimatizovanih prostorija u letnjim danima osta
poveana. To je oevidno zbog vie spoljne temperature i iakeg odevanja.
Tolerancije u kojima se temperatura mora obezbeditt ureajima za klimati-
zovane prostorijej u kojim^ borave osobe , su 1, za ostala mesta 1,5, ukoiiko
nisu odreene izuzetnim zahtevima.
Za temperature koje treba oravati u zavisnosti od razliitih elatnosti
i stokiranja materijala podaci su dati u tabeii T 3.
U proraunima sistema za klimatizaciju uzima se u obzir i topiota koju odaju
lica, naroito ako se radi o veem broju (bioskopi, restorani, pozorita i dr.) a isto
tako i toplota koju proizvode razni ureajt u pojedinim prostorijama (ventilatori,
elektromotori i dr.).

742 ZIM SKE I L ET O JE S P T ZA K U M A T IZ A C iJU

Pri projektovanju uredaja za ventilaciju i klimatizaciju treba voditi rauna

0 zimskim i letnjim projektnim temperaturama. Za nau zemlju nisu jo ozvaniene
ove temperature za pojedina podruja i gradove ali na osnovu osadanjih studija
(prof. dr in. Mali i prof. dr ip. Miiini) mogu se upotrebiti siedei podaci:
Za zimsku projektnu tem peraturu u kontinentalnom podruju moe se uzeti
od 4 do 6, a u primorskom podruju od + 2 do +6. Izuzetak ine Zagreb
1 Ni sa 3.
Letnja projektna temperatura za klimatizaciju se kree prema istim podacima
od 33 do 34, sa zuzecima za Ljubijanu i Maribor od 32, Bitolj, Ni, Zajear
i Split od + 35, Skoplje 36, a Mostar i Titogra 37. U ovom pogledu ne treba
praviti nikakvu razliku izmeu primorskih i kontinentalnih podruja.

743 U n C A j VLANO STI V A ZD U H A

Za saa se smatra da ovejem organizmu najbolje ogovara vazduh relativne

vianosti od 45 do 55%. S druge strane videlo se da oveiji organizam odaje oko
100 kcai/h boravei ba u sreinama koje odgovaraju temperaturama klimatizovanih
prostorija (22 do 26). Jedan deo ove toplote otpaa na direktnu (suvu) a drugi,
oko 20 o 40%, na indirektnu tj. na toplotu isparavanja. I o ovoj vlazi koju isputaju
organizmi se mora voditi rauna prilikom prorauna kiima-ureaja, naroito kada
se radi o veem broju lica. Kod kiimatizacije prostorija dobro proraunati i izveeni
ureaji odravaju i vianost vazduha u nepromenjenom stanju. Iz dijagrama ,,i x
se vii da je pri poveanju temperature potrebno smanjiti vlanost, tj. vazduh
suiti tako da ostane u odreenim granicama. Pri opadanju temperature treba
postupiti obrnuto.
 269

T 73 G ra u ic e r e la tiv a e v la n o sti v a z d n h a za tc m p c ra tu r c k lim a tiz o v a n ih p r o s to r i|a

Spoljni vazduh_______ j ____ Unutranji vazduh

Relativna vianost %
Najvea
Tem peratura T emperatura brzina
c C minimalna maksimaina strujanja
m/s

ispod + 2 0 22 35 za sve 65 0,10

+ 25 23 65 0,20
+ 30 25 60 0,35
+ 32 26 55 0,50

Grantnim vrednostima u tabeii T 73 odgovaraju masene vrednosti vlage

po kg vazduha^ od 10,7 do 11,8 gr/kg, to se moe konstatovati u dijagramu za
vlaan vazduh (x).
to se tie uslova za stanje vazduha koje treba da obezbedi ureaj za kiima-
tizaeiju u specijalnim industrijskim pogonima a koje zavisi od vrste materijala
i procesa proizvodnje, njih za pojedine sluajeve odreuje investitor.

744 B R Z IN A VA ZD U H A

Kao i kod proveiravanja mora se obratiti pattja na izlaznu brzinu vazduha iz

otvora u prostorije, naroito ako su ovi otvori postavljeni na domaku lica, tj. ispod
1,5 m visine. U tabeli T 73 date su orijentacione vrednosti ovih brzina u zavisnosti
od temperature, U svakom siuaju bizinu od 0,5 ir .s '1 ne treba prei na ovakvim mes-
tiina.
Pitanje brzine vazduha u svakom specijalnom sluaju treba dobro prostu-
dirati. Ovaj problem je skopan i sa karakteristikama prostorije i njenom namenom
kao i sa prosenim brojemlica i njihovom delatnou koju obavljaju u toj prostoriji.
Primera radi navodi se da je korisno u prostorijama gde su asti skupovi velikog
broja osoba, predvieti ubacivanje vazduha i sa veom temperaturskom razlikom
kao i sa veom brzinom.

745 S IS T E M I K LIM A TIZACIJE

Sistemi klimatizacije u normalnom izvoenju, kako je pomenuto, vre iz-

menu vazduha sa preiavanjem i automatskim regulisanjem njegove tempera-
ture i vlanosti.
Prema njihovoj ulozi ovi sistemi se dele na tri vrste:
1. za klimatizaciju u zimskim periodima. U njima se vri preiavanje,
zagrevanje, vlaenje i izmena vazduha.;
2. za klimatizaciju u letnjim periodima. U njima se vri preiavanje, hla-
enje, odvlaavanje onosno suenje i izmena vazuha;
270

3. sistemi za potpunu klimatizaciju u kojima se vre sve funkcije iz I. i 2,

Sistemi za'zimsku klimatizaciju (1) su primenjeni u objektima gde nije oba-
vezno vrit i letnju klimatizaciju odnosno gde se ova ne bi ispiatila.
Ovde olaze u obzir javne zgrade, koncertne vorane (ne svake), kole i sl.
Isfcljuivo letnja klimatizacija je takoe u upotrebi kod nekih javnih zgrada,
manjih magacina, stovari.ta sa oreenim materijalom i sl. gde je odravanje od-
reene temperature prioritetno,
Za hladnije sezone ovakve zgrade se provetravaju prirodnim putem otva-
ranjem prozora.
Potpuna klimatizacija se primenjuje u pozoritima, naroitim javnim usta-
novama, vikim robnim kuama i stovaritima i drugim objektima gde se ona
smatra potrebnom. Svakako uslovi koje treba da ispuni ova vrsta kiimatizacije,
pa i prve dve, mogu zavisiti od pojedinih sluajeva.
Prema svojoj rsamen sistemi klimatizacije se mogu podeliti na:
1. sisteme za klimatizaciju prostorija u kojima borave Ijudi (sa raznom vrstom
aktivnosti), i
2. sistemi za klimatizaciju prostorija za smetaj i proizvodnju osetljivih ma-
terijala (tekstil, duvan, vetaka svila, preraevine koa i mnoge druge vrste mate-
rijaia ija sredina mora biti u nekim granicama temperature i vlage radi smanjenja
otpadaka i gubitaka).
Prema broju prostorija koje jedan klimatizacioni ureaj u zgradi tretira,
podela sistema se moe izvriti na
1. invidualne,
2. delimiene i
3. kompletne.
U prvom sluaju klima komora vri kiimatizacju samo jedne prostorije
u kojoj je obino i smetena.
U drugom sluaju kada se klimatizuje samo jedan deo zgrade.
U treem siuaju se klimatizuje ceo objekat.

Na kraju, klima ureaji se mogu razlikovati i prema vrsti tretiranog vazduha.

Ovaj nain poele je kao kod ventilacionih ureaja, tj, sistemi kojj isfcljuivo kiima-
tizuju samo spoljni vazduh, koji klimatizuju samo kruni i sistemi koji klimatizuju
meavinu spoljnjeg i krunog vazduha,
Kakav sistem klimatizacionih ureaja treba primeniti pokazae solidna pret-
hona anaiiza jer u pogledu cene kotanja jednog potpunog klimatizacionog ureaja
treba raunati sa 5 do 6 puta veim investicijama nego kod obine ventilacije i
centralnog grejanja. Ovo navodi na primenu koncepcije kojom se za zagrevanje
zgrade predvia neki od drugih sistema grejanja a klimatizacioni uredaji se koriste
samo za klimatizaciju sredinc.
 271

745-1 Komore za klim atizaciju vazduha. K lim a-kom ore. K lim a-centrale
U cilju postizanja odreenili usiova njegovog sastava koji su napre izloeni,
vazduh se izlae tretiranju u klima-komorama iii klima-centralama. Ureaji za
klimatizaciju manjih prostorija koncentrisani su u jednom zatvorenom prenosnom
sklopu u vidu inividualnog agregata ili u sasvim maloj odvojenoj prostoriji koja
se zove kiima-komora. Za velike prostorije ili vie maiih, velikih iJi razliitih,
prostorija, ureaji za klimatizaciju ili su koncentrisani u jednom odeljenju koje
takoe nosi naziv klima-komore ili komore za klimatizaciju, ili su raspodeljeni u
dve ili tri manje prostorije koje sve zajedno ine klima-centralu. Kojem e se re-
enju pristupiti zavisi od kapateta prostorija za koje se ima obavljati klimatizacija
i od veliine odgovarajuih ureaja.

Osnovna ema jednog ureaja za klimatizaciju slina je emi za ventilaciju

i tretiranje vazduha preiavanjem i vlaenjem. Na si. 158 pokazana je shemanaj-
prostije koncepcije klima-komore. T u je: ulaz vazduha (1), talonik za grubu pra-
inu (2), preista (filter 3), predgreja (4), hladnjak (5), ovlaiva (6), skuplja ka~
pijica (7), dogreja (8), ventilator (9) i ovodni kanai f 10). Funkciju svakog elementa
objanjava sam naziv. Ovakva ema bi se odnosila na sistem uvoenja iskljuivo
sveeg ili krunog vazduha na ulaz (I). Prvi sluaj je vrlo redak jer je vrlo neekono-
mian i tzvodi se samo u specijalnim uslovima. Tako isto ovashema vaila bi i za
sistem u koji se dovodi samo kruni vazduh. Za manje i normalne prostorije nije
higijenski, Koristi se samo u nekim halama iii radionicama gde je veliki promet
pa se vazuh menja jo i prirodnim putem ili u nekim magacinima gde se ljudi
ne zadravaju.
Iz ove osnovne sheme proizilo je vise raznih kombinacija. Ovde e se pri-
kazati eme onih koji su u najeoj upotrebi.
Na sl. 162 pokazana je shema jednog, esto primenjenog, klima sistema sa
meavinom vazduha koja se u celosti kiimatizuje. Na mestu (3) moe se prema
potrebi staviti io i isisavajui ventilator (ekshaustor). Ovaj sistem je primenjen
za biro-e, sale za koncerte, bioskope, pozorita i dr.
Na sl. 163 je shema slina gornjem sistemu ali sa bajpasom krunog vaz-
duha koji se ne tretira. Ovaj sistem se vie koristi u inustrijskim preduzeima,
halama, hangarima i sl. gde se vri i prirodna izmena vazduha usled vceg prometa.
Bajpas se po eiji iskljuuje.
Na sl. 164 je pokazana shemajenog sistema sa bajpasom preienog
i temperiranog vazduha. Za razliku od prednjeg, kod koga se meavina iza bajpasa
 272

vri u samoj centrali tako a se u sve

prostorije ubacuje vazuh podjednako
tretiran, ovde se zasebnim kanalima
do svake prostorije dovodi temperiran
a zasebnim zagrejan vazduh. Meanje
se vri ispred svake prostorije prema
eljenoj temperaturi regulisanoj i odr-
avanoj individualnim termostatom.
U oba paralelna kanala nalaze se klap-
ne ija su krilca na zajednikoj osovini
a pod 90, tako da kada se jedno krilce
zatvara rugo se otvara. Komando-
vanje se vri termostatom automatski.
Slika 162 Shema instakcije za potpunu kli-
Na sl. 165 shematski je pokazana o- matizaciju meavine. Uiaz vazduha (1), klapna
vakva jedna dvostruka klapna (,,mik- 7.a regu lisanje (2), isisivajui ventilator ; eksha-
ser). Ovaj sistem spada u centralne ustor (3), komora za taloenje (4), klima-kotnora
sa indivldualnim reguiisanjem. (5), ventilator (6), uvodni kanai (7)

Izgled jedne individualne ko-

more_ grenosnog tipa pokazan je na
sl. 166. Na mestu skinutog pokiopca
(a) vidi se rashladni kompresorski
agregat. ema postavljanja ovakve
komore je slina kao na sl. 156. Ulaz
sveeg vazduha je ostvaren kroz otvor
u zidu. Svi elementi su koncentrisani
u unutranjosti komore i to: klapna
za meanje spoljnjeg i krunog vazdu-
ha, ventilator, filter, predgreja, ovia-
iva sa izdvajaem kapljica, hladnjak
i zagreja. Pogon svih elemenata je
Slika 163 Shetna klima-instafacije sa delimi-
iskijuivo elektrinom energijom ime nim tretiranjem krunog vazduha. Ulaz vazduha
se olakava automatsko regulisanje. (1), kiapne za regulisatije (2,g), taionik (4), klima-
-komora (5), ventilatori (3, 6), ulaz vazduha (7)
Po slinom principu se indivi-
ualni klima ureaji proizvode i ko
nas. Preduzee Soko u M ostaru
proizvodi tipove: Comforette , ,,Co-
ronet , Servant i Im perial sa
rashladnim kapacitetima od 2,30 do
28 kW.

U velikim zgradama, radi

skraenja kanala, klima-komore se
koncentriu oko sredine izmeu naju-
daljenijih prostorija odakle se klimati-
zovani vazduh kanalima dovodi do
pojedinih spratova gde se rasporee-
nim ventiiatorima ubacuje u pojedine Slika 164 Shema klima-instaiadje ia jneanjem
klimatizovanoE i temperiranog vazuha ispred
prostorije. U zgradama sa manje spra- sv ake prostorije. Bajpas temperiranog vazduha (S)
tova, na kojima su prostorije podjedna- i mikser ispre prostorije (9), ostalo kao na si. 163
 273

jco rasporeene klim a-kom ore m ogu b iti sm etene u suterenu oakie se vazduh
razvodi od svake komore vertikalno.
R egulisanje se m oe vriti centralnim nainom, tj. u klima-komorama za
sve prostorije koje klimatizuje jedna komora, po grupam a prostorija, npr. po
spratovima iii sasvim individualno za svaku prostoriju zasebno. R eenje sistem a
reguladje zavisi od nam ene prostorija a i od raspoioivih investidja jer je poslednji
nain najbolji ali i najskuplji.
Kada se regulisanje vri izvan kiim a-kom ore onda se dvostrukim kanalima
dovodi vazduh i to jednim tem periran fdo 20) a drugim zagrejan (d o 55) do
miksera koji regulic meavinu.

Slika 165 Mikser za automatsko SHka 166 Unutraimji izgied klima-

mcanjc vazduha -komore (izrada Tunzini, Pariz)

K runi vazduh uveliko smanjuje trokove kiim atizadje, naroito u zim skim
perioima, kaa se m oe ii sa procentom i o d 75%. Ovde se mora voditi rauna
o stepenu vlanosti vazduha zbog vee apsorpdone m oi viage o d strane zagre-
janog vazuha. Pri ovom e je boije m anipulisati veom koiiinom nego viom tem -
peraturom vazduha.
K om binacijom ventiiatora na dovodnim i odvodnim kanalima postie se
eljeni raspored pritisaka u pojedinim prostorijama (nadpritisak iii depresija)
prema njihovoj nameni.
U dubokim suterenskim prostorijama i u op te u prostorijama b ez prozora
gde nije m ogue drugo provetravanje klim atizacioni ureaji moraju biti staino uk-
ijueni.
anas postoje i zgrade u kojima nije uofte predvieno otvaranje prozora i oni
slue iskljuivo za osvetljavanje. U siuajevna staine kiimatizacge projekat i regulado-
ni ureaji moraju biti sprovedeni strogom tanou, a tako isto i celokupno izvode-
njc instalaciie mora biti izvreno vrio akuratno. Saradnja proiektanta klimatizadje zgra*
de i izvodaa mora biti vrlo uska.
Prethodna. anaiiza e pokazati koje je reenje njgbolie i da li treba prsdvideti i
dopunski sistem^grejanja.
274

745-2 S astav n i e le m e n ti o n a j a ssa k lim atizm c ija

Na generalnoj em i klima-komore (sl, 161), vidi se da se vazuh najpre

ovodi u komoru za, preiavanje. U lazni vazduh se elom dovodi spolja^ U laz
spoijnjeg vazduha treba predvidcti na istom
m estu, zaStienom od praine, dima, ai,
vetra pa i sunca, U iaz u kanal treba da je
pokriven da ima zatvara i grubu mreu.
N a sl. 167 vid i se ema ulaza za sve vazduh
..L [tl sa mreom x zatvaraem koji se navue kaa
je sistem iskljuen iz pogona.
V777777Z/, Glavni slementi koji ine sastav; Idima
V komore navedeni su uz sliku 161.
Ventilatori u astemima klimatizadje su
centrifugalni (radijalni) iii aksijalni velikih kapa-
citeta. Prema ustanovljenim potrebama mogu se
Slika (67 Obezbedeni ulaz spoljnjeg dobiti sve karakteristike i tehniki podad od
vazuha proizvoaa.

745-21 P re ista l v azd u h a filte r i

Najvanija uloga vazdunih fikera je da efikasno odstranjuju mikrobe, or.

gansku i neorgansku prainu i razne mirise. Postoje razne koncepcije manje iy
vee efikasnosti. Oigledno da im se poveanjem efikasnosti rastu i cena i otpori.
Glavne vrste filtera su sa paketima koji se posle odreenog vremena bacaju
ili regeneriu, od metalnih ploa natopljenim viskoznim uljima, od metalne vune,
ispirai vazduha i elektrostatiki fiiteri.
Izrada potpuno univerzalnog tipa filtara je oteana jer su dimenzije praine
u raznim sredinama vrlo razliite i m ogu varirati od 0,1 do 100 mikrona, npr,
duvanski dim 0,1, ugijena praina 10, nektarski poien (tetnog uticaja i izaziva
astmu) 20 mikrona itd.
Tekstilni fiiteri od pamuka ili celuioznih vlakana su veoma efikasni ali su
skupi jer se njihovo ienje n e isplati pa se zamenjuju kada im se otpor povea
za 100 Pa. Inae, grade se sa padom piitiska od 25 do 300 Pa u zavisnosti namene. Ova
vrsta filtera spada u suve,
Vla&rti filteri su u jednostavnom obliku sastavljeni od reova metalnih ploa
izbuenih sa ,,cik-cak rasporeenim rupama ili sa isprelamanim povrinama tako
da vazduh projektiran na ove povrine, natopljene uljem ostavlja zalepljenu pra-
inu. Na sl, 168 vidi se em a rada ovakvih filtera. D rugi nain izrade vlanih filtara
je od metalne vune, takoe natopljen uljem. Obe ove vrste pole odreilenog vrsmena
upotrebe se regeneriu ispiranjem.
Elektrostatiki filteri spaaju u dosta efikasnu vrstu ali i najskuplju, T o su
pozitivno naelektrisane metaine ploe koje zadravaju prethodno negativno naelek-
trisanu prainu. Radi vee efikasnosti pojedine povrine ovih filtara mogu biti
natopljene takoe uljem tako a prema tom e m ogu spadati u suvu ili vlanu vrstu.
 275

Povr*na 0V^ filtera se vri iednosm islenom strujom od 12000

do 15000 V , s t o s e postie elektronskim cevim a pa jeotu d a i cena njihova dosta velika.
A psorbovanje mirisa vri se filterim a sa d k d v m m ugljem koji ima dobru oso-
binu da se m oe regenerisati i to u intervalima od jedne do dve godine. Patrone
sa aktivnim ugijem pokazane su na sl, 169.

Sl&a 168 Shema pregrada za Sli!ta l6 9 Patrone aktivnog uglj'a za

vlani fjitar eliminiaanje mirisa

Ehminisanje mikroba iz vazduha m oe ss postii ultraljubiastim zracims, viae-

igem rastvorom trietfl-glikola i dr ali su skopani sa strogim doziranjem, inae mogu
biti opasni za organizme. Koriste se obino po bolnicama i slinini ustanovama.

745-22 Karakteristilce fittera

E fikasnost filte ra je izraena sledeim izrazom:

(7 .2 )

gde je: Go odreena koncentractja praine ubaene ispred fiitra [kgm"3 ]

G l ~ koncentracija praine izm erena iza fiitra [kgm ~3]
Kada G t opada, efikasnost raste i za G , = 0, efikasnost filtra je E = 1.

K apacitet zadriavanja praine filtra je relativna koliina praine koju filter

zadri u odnosu na standardnu koncentraciju a da pri tom e njegov otpor ne pree
odreene granice i to:
 276

170 - Aluminiiumifce rejetke za do Slika 171 - Aluminjjumske reSetke za od-

. * <od Viffiduha, ta jediiin-, Oi dva redi vod vazduha sa nepominim iamelahta.
pojeduano podesivih lameia. Moguiu Mogua ogradnja reguiatora
dogranja regulatota

Slifca 172 - elim stropni aneihostati ra Sika 173 - Aiuminjjumski stropni anemo-
dovod s odvod vaiduha. Mogua dogradnja stati sa mogunou promene iziaznog ugla
rcgulatora istrujavanja. Mogua dogradnja regulatora

Aluminijumski stropniraspo Siika 175 - F iiteri za hvatanje masnoa

* . W t o l*gutoce istrujav izraeni su iz eiinog rama i mree od
nja t kohine vaaduha. Segmenti duine d
ekspaniranog aiumtnijumskog lima
i m mogu se serijski spajati
 277

za filtere malog otpora 44 Pa

za filtere srednjeg otpora 123 Pa
za filtere veiikog otpora 250 Pa
Prema ovim karakteristikama vri se klasifikacija filtera na osnovu kojih se
vri njihov izbor za odreene zahteve i koncepcije sistems. Svi potrebni podaci
se dobijaju od proizvoaa.
Veliki izbor opreme za izvoenje i montau klimatizacije kao to su ulazni i iziazni
otvori sa prikljuchna, anemostati svih oblika. filtri i dr. proizvodi i ostavlja sve potreb-
ne tehnike podatke Klima oprema, RO za proizvodnju i montau opreme, Samobor.
Pojedini protzvodi ove firme vidc se na slikama 170-175.

745-23 U red aji za vJaeaje i isplranje vazuha

Vlaenje vazduha se vri vodom rasprlenom u sitne kapljice. Rasprivanje

vode se vri pomou brizgaljki koje mogu biti razlikog tipa ali uglavnom postoje
tri vrste prema nainu rada. Jean nain je da se voda pod pritiskom pumpe po-
tiskuje kroz brizgaljke u vazdunu struju u istom smeru. Drugi nain je da se u
kombinovani sisak brizgaljke ovodi voda i para pod dosta visokim pritiskom koja
po principu injektora zahvata i raspruje vodu u sitne kapljice. Trei nain je siian
drugom samo se umesto vodene pare koristi komprimovan vazduh. Izbor naina
zavisi od sistema koji se koristi i fluia kojkna se raspolae.
Ko svih ovih naina rasprene vo-
dene kapljice se projektuju na povrine
sa izvesnim zakretanjima koje zadravaju
suvine i neapsorbovane kapljice. Na ovaj
nain se pore kapljica vrijo jedno pre-
iavanje vazduha ispiranjem jer se na
povrinama na koje vazuh nailazs zadr-
ava i zaostala praina. Ove povrine sa
pregradama predstavljaju ujeno i skup-
ljae kapljica.
Brizgaljke, kojih moe brti vei
broj, rasporeuju se u vie redova to
zavisi kolika se efikasnost vlaenja zahte-
va, Tu je od uticaja temperatura kako
vazdune stmje tako isto i vode za vlae-
nje.
Brizgaljke su postavljene na nosa
koji se naiazi u struji vazduha i one ras-
pruju vodu u istom smeru u obliku ko-
nine magle ime se stvara intimna sme-
a koja se alje projektuje na skuplja
kapljica.
U radionikim prostorijama nekad
se za vlaenje vazuha koriste jndividualni Siika 176 Lokaln oviaiva. Ventilator (1),
ovlaivai (si. 176) kod kojih raspriiva rasprene vodene kapljice (2), izlar ovlaenog
baca tnlaz kapljica nanie gde ga prihvata vazduha (3)
 278

vazduna struja ventilatora koji je na gornjoj strani i razbacuje u horizontainom

pravcu.
Vazduh se pre oiaska u ovlaiva temperira na temperaturu oko 5 do 10
naroito ako postoji mogunost padanja temperature ispod 0. Za poveanje efi-
kasnosti vlaenja naroito u zimskim danima bolje je jo zagrevati i vodu nego
poveavati broj redova brizgaljki.
Ovakvi ovlaivai nisu
toliko efikasni u pogledu
pretavanja vazduha pa se
oni konste samo za dopunsko
preiavanje pored opisanih
filtera. Prednost im je to ne
zahtevaju nikakvo ienje.
Sema jednog kombino-
vanog ovlaivaa pokazana je
na sl. 177. Vidi se re briz-
galjki (1) iza koga sleduje gre-
j? (2) pa skuplja kapljica (3).
Kod ovih ureaja vano je da
sita za preiavanje vode SUka 177 Kombinovani ovlaiva. Brizgaljke (1), greja
itnaju izdane dimenzije. (2), sakuptja kapljica (3)

745-24Gcejar

Grejai u klima komorama slue, prema pokazanoj emi, za predgrevanje

(temperiranje) i za krajnje zagrevanje (dogrevanje) vazduha, kada je to potrebno.
Prema svojoj konstrukciji u upotrebi su tri glavne vrste fluidnih grejaa:
od livenih lanaka
od savijenih serpentinastih cevj i
od cevi u vidu registra.
Grejai od livenih lanaka su slini radijatorima samo imaju vie izvijanja
! Prelamanja povrina u cilju to veeg kontalaa sa vazdunom strujom.
Grejaci od serpentinskih cevi ne daju dobru ujednaenost temperature vaz-
dunoj struji pa su sve manje u upotrebi. Potiskuju ih grejai sa cevnim registrima.
Grejai sa registrom obino su od bakamih cevi, zbog dobre toplotne pro-
vodtjivosti, Radi vee efikasnosti na cevi se navlae lamele ili navijaju pantljike koje
su jo zalemljene da bi se ostvario koji kontakt. Lamele ili pantljike su od istog
matenjala kao i cevi.
Grejai se izrauju prema odieenim standardima.
Ako je vie grejaa, onda se postavljaju jedan iza drugog tako da im procepi kroz
koje strnji vazduh nisu u istoj liniji ve cik-cak.
eljena temperatura na koju vazuh treba zagrejati postie se kombinacijom bro-
ja l povrine grejaai brzinom vazduha.
Prema usvojenoj brzini vazuha kroz greja, bira se njegova povrina i du-
bma u tabelama tehnikih podataka proizvoaa. Iz ovoga sledi i broj grejaa u
mzu pn minimalnoj temperaturi ulaznog vazduha i za odreenu krajnju temperaturu.
 279

Temperatura ulaznog vazuha se usvaja prema kiimatskim usiovima a krajnja

temperaiura vazduha zavisi da ii sistem siu samo za klimatizaciju ili i za zagrevanje,
U tehjiikini. poacima nalaze se i gubici usied trenja za razne brzine vazduha
i krajnja temperatura u zavisnosti ulazne temperature vazuha, ubine grejaa i dr. za
pojedjne vrste.
Za izbor brzine vazdune struje kroz greja mogu se, prema amerikim po-
acima, uzeti siedee:
Za velike zgrade gde borave Ijudi, ustanove i s l.: V = 5 do 6,5 m s '1.
Za radionike hale, hangare i s l.: V = 6 do 8 n u ' 1.
U predgrejau, za predeie gde viada temperatura ispod 0 ova brzina ne bi
trebalo da pree 4 m s-1 danebi dolo do smrzavanja elemenata.
Za individualne klima komore i male instalacije gde ekonomski usiovi do-
zvoljavaju upotrebljavaju se pored pomenutih i grejai pomou elektrine energije.
Prenost im je bre i preciznije regulisanje.

745-25 H la d a ja c i

Za potpunu iii samo letnju klimatizaciju za hlaenje i suenje dehidriranje

vazduha moraju se upotrebiti hlanjaci. Ispariva ureaja za hlaenje postavlja
se u vazdunu strnju obino iza grejaa. Prolazom kroz ispariva vazduh se hladi
i gubi odreeni deo vlage. U dogrejau naknadno se podeavanjem temperature re-
gulie i stepen vianosti, U dalje izloenom procesu koji se obavija u klima-komori
promene stanja vazduha bie detaljnije prikazane.
Za suenje (dehidriranje) vazduha pore promene stanja vazduha termo-
inamikim putem negde se koriste hemijska apsorpciona sredstva dehidratori
kao to je silicijum, ugalj i dr. Njihova primena za vee instalacije bi bila dosta
skupa pa se u njima ne koristi.

745-26Kanali z a razvoenje vazdoha

Kanali moraju zadovoljiti dva bitna uslova. Prvi je da njihovo izvoenje

ne prouzrokuje veliki otpor strujanju vazduha a drugi da budu pristupani radi
ienja na svakom mestu,
N e sme se pretpostaviti da e se unutranjost kanala istiti samom strujom
vazduha. Mada pristupanost i otvori za ienje kanala iznutra esto izazivaju
konstruktivne tekoe ovaj zahtev se mora udovoljiti jer klimatizovani vazduh za
disanje dolazi ovim kanaiima. Praina u kanaiima se taloi i kad je ureaj u pogonu
a naroito kada se ne koristi.
Radi smanjenja otpora zidovi kanala treba da su potpuno giatki a promena
pravca da je izvedena sa blagim (aerodinamikim) krivinama ili po malim uglo-
vima. Isto tako treba postupiti i kada je u pitanju ravanje kanala. Takoe ako se
radi o prelazima iz jednog preseka u drugi treba ih karenirati, tj. dati takve
prelaze koji iskljuuju turbulentne pojave, naroito pri veim brzinama stru-
janja vazuha.
280

Tako npr. kolena treba izvoditi kao na sL 175, a preiaze kao na sl. 176. Va-
nije je u aerodinamikom pogledu biae preiaze izvoditi prema iziaznoj strani.
Kod kolena gde nije mogue izvesti
blagu krivtou (sl. 178a) onda
ubaciti deflektore (sl. 178b).
Prilikom izbora materijala vo
di se rauna o konstrukdji celog
objekta, uslovima odravanja, oe-
ni kotanja, mogunostima izra-
de itd. Slika 178 Usmeravan/e vazdune struje u
kolenima kanaEa

od iima

Slika 181 Ukruenje kanala od tima ugaonicima

Budui da su vazduni kanali veoma volumenozni ovde se saradnja pro-

jektanta klimatizadje i projektanta objekta jo otrije postavlja.
Kanali od liraa najee su primenjeni. Materijai je aluminijum ili podn-
kovani eltk. Limeni kanali omoguavaju lako oblikovanje u najpovoljnije aerodi-
namike obiike, zauzimaju najmanje prostora i najlake se odravaju. Debijina
iima u zavisnosti preseka kanala kree se od 0,5 do 1,5 mm.
Spajanje ivica limenih kanala vri se falcovanjem i pertlovanjem, ree zakiva-
njent ili (kod debljih hmova) zavarivanjem (si. 180).
Kada su vee slobodne povrine onda se stavljaju ugaona dijagonalna ukru-
enja radi izbegavanja efekta rezonandje (si. 181).
 281

Za regulisanje ili prebadvanje vazdune struje u ravama koriste se klapne

ili aluzine (sl. 182).
Kada se od jedne klima-komore
vazduh razvodi kanalima na vie razliitih
spiatova onda za svaki sprat se moraju
zvoditi zasebni kanali.
Prema vrsti vazduha koji sprovoej
kanali se u projektima obeieavafu raz-
nim bojama. Tako se 7,a spoljni vazduh
uzima zelena boja, za vazduh od komore
do prostorije ljubiasta, izlazni vazduh
uta i -kruni vazduh oran.

745-27 R u p o r e d o tv o ra

Raspored i smetaj otvbra za dovod

i odvod klimatizovanog vazduha u pro-
storijama treba da zadovolji pored tehni-
kih usiova jo i arhitektonske, higijenske
i estetske zahteve.
Ovi zahtevi su stroiji ukoliko se
otvori postavljaju nie tj. do vistneoveka
u nego kada se oni izvode u gomjim de-
kaiiaiima, klapnom (a), aluzinama (6) lovima prostorije na zidovima, piafonitna
i uglovima izmeu njih,
V od oravn o postavijeni otvori u podu omoguavaju intenzivnije skupljanje
prarne u kanaiim a.
Nisko na zidovima nije preporuljivo stavijati ulazne otvore naroito ako
je temperatura ulaznog vazduha nia od temperature vazuha u prostortji (sluaj
odvojenog sistema grejanja).
Kao i radijatore bolje je tako isto i otvore za ulaz toplog vazduha stavljati
u blizini hlanih mesta.
Niski otvori mogu se postaviti ispo uvrenih sedita u dvoranama ili ako
je sala stepenasta onda na verdkalnim delovima stepenastih prelaza.
Bolja ujednaenost temperature se postie uvodenjem vazduha u nie elove
prostorije ali kada ovo nije mogue onda se vazduh uvodi kroz zidove ili
tavanicu.
Radi smanjenja njenog uticaja pri veim brzinama vazduna stmja se ori-
jentte u odreenom pravcu. Orijentacija vazune struje utie takoe na pojavu
zvuka i na brzinu meanja vazduha pa i o tome treba voditi rauna.
Pri manjim brzinama vazdune struje (ispod 0,5 jn/s) moe se dati vie slo-
bode arhitekti u pogledu smetaja otvora samo pod uslovom da se vazduno stru-
janje vri slobodno. Treba ulazne, kao i izlazne, otvor zatititi reetkama ili mre-
ama ali da svojim izgiedom doprinose estetici prostorije.
Na zidnim otvorima stavljaju se ukrasne reetke. Otvori se prema izlazu
mogu smanjiti u viu konusa ukoliko time poveana brzina vazduha nee imati
tetnog uticaja.
 282

Na ulazne otvore raogu se staviti, ako je potrebno, aluzine iii deflekcori radi
S r mlk r S DtaC1,e Va2dune Stnjje' bHk otvora mQe biti pravougaoni,
Ako se u to ii otvori postavljaju u tavanid onda se raora strogo voditi rauna
o tome da vazuna struja ne izaziva promaju na domaku visine osoba koje su u
prostoriji. Skretanje vazdune struje u ovom dlju izvodi se na vie naina bilo
raznim obltcima defiektora ili ammouata. Siika 183 predstavlja jedan deflektor
5a skretanje vazdune struje u horizontalnom pravcu a sl. 184 jedan aneraostat
koji se sastoji iz vie koninih koncentrinih ievkova. Aneraostat je u irokoj primeni
zg svoje osobme da efikasno smanjuje stvaranje promaje na ulaznkn otvorima
za vazun.
t Anemostati se izrauju i u kvadratnom oblikii.

Perforirana tavanica malim rupicama predstavija takoe jedno od najboliih

reenja za ubadvanje vazduha ali je skupo i postavlja problem ienja kanala i
prolaza za vazduh.
to se tie izlaznih otvora tu se moe imati mnogo vie slobode u pogleu
njihovog smetaja jer je brzina strujanja vazduha neznatna ve u njihovoj nepo-
srednoj blizin.
U visokim prostorijama a naro-
ito u ontai gde se razvijaju mirisi
treba evakuadju vazuha izvoditi to
vie jer se topao vazduh u gomjim
delovima prostorije skuplja i zadr-
ava.
Naroito kada se koristi deo
krunog vazduha dobro je predvideti
izlazne otvore i visoke i niske. Prve za
odvoenje vazduha u atmosferu a dru-
ge za povratak u komoru na tretiranje.
Sl. 185 prestavlja reenje ulaz-
nih i izlaznih otvora u jednoj dvorani
sa stepenastim poom u parteru radi Siika 185 Sherna klimatizacije Jcdne dvoranc.
Klima-komora (1), ulaz vazduha (2), izlazni
smetaja sedita. otvor (3, 4), 'uiazni otvori (5)
 283
746 PROCES VLAEKjA VAZDUHA U K UM A-K O M O R AM A

Proces viaenja vazduha i odravanje stepena vlanosti u odreenini grani-

cama vani su u sistemima za klimatizaciju kao i odravanje temperature.
U komorama za zimsku klimatizaciju vazuh se najpre proputa kroz pred-
greja da bi mu se temperatura podigla najmanje na 5, jer u hladnom stanju nje-
gova apsorpciona mo viage je minimalna. Ovako temperiran vazduh prolazi kroz
ispira ovlaiva gde on absorbuje, hladei se, vlage do blizu 100% svoje relativne
vianosti, to zavisi od temperature sa kojom je uao. Radi ubrzanja vlaenja esto
se, prema potrebi i voa za vlaenje zagreva. Temperatura vazduha u trenutku kada
nastupi njegovo zasienje jeste granica hiaenja vazduha. Ova temperatura bi ogo-
varaia temperaturi vlanog termometra.
A k o s e ovlaen vazd u h dalje p r o p u sti p o n o v o kroz zagreja i zagreje do o d r e -
e n e tem p era tu re im ae relativnu v la n o st koja ogovara ovoj tem peraturi prem a
* x dijagram u.
Ovo se praktino posrie stavljanjem termostata u vazdunu struju koja
naputa ovlaiva, ime se regulie temperatura vode za rasprivanje tako da vaz-
duh naputa ovlaiva na temperaturi blizu sopstvene take rose.
Ovo regulisanje se kod nekih sistema izvodi pomou higrostata smetenog
u prostorijama u kojima treba regulisati stepen vlanosti vazduha. Reagovanje
higrostata se prenosi na regulisanje zagrevanja vode za rasprivanje.
Ko primene krune cirkulacije vazduha, da mu se vianost ne bi poveala
do neeljene granice, najbolje je meati kruni vazduh sa sveim tako da tempera-
tura meavine iznosi izmeu
4,5 do 8. Ako se ovo ne bi
moglo posrii usle velike ko-
liine krunog vazuha onda
treba potpuno eliminisati ras-
privanje i sistem podesiti
da vazduh ne prolazi kroz
ovlaiva,
Proces vlaenja koji je
gore opisan i vai za zimski
period na dijagramu ,,i x
bio bi predstavljen na sledei
nain (sl. 186).
A-1, U kornoii se obra-
zuje smea M spoljnjeg vaz-
duha stanja 5 i krunog stanja
U u odnosu 1: 1. Prema to-
me poioaj take M deli liniju
SU u odnosu koliina vaz-
duha, tj.
M U^M S
2. Smea vazduha pro-
putena kroz pregreja ne
SIBas 186 Proets vlaenja vazdoha u. zimskom periodo menja sadraj vlage xm i
predstavljen u t x dijagramu prelazi u stanje P.
 284

3. Vazuh stanja P ovlaen i ohlaen prelazi u stanje V zadravajui ne-

promenljivu entalpiju (i const.). Stanje vazuha u taisi V je blizu njegove
take rose.
4. Vazduh stanja V u zagrejau se dovee u stanje D zadravajui sadiinu
vlage xD.
Temperatura tD je iznad koju obezbeuju ureaji za kHtnatizaciju. U siuaju
da se neka prcetorija mora hladiti usled velikog broja prisutnih Iica, onda tempera-
tura moe biti jo nia. Sadraj viage je xD < xUf jer e vazduh tu razliku primiti.
Ako bi se ceo proces vlaenja odvijao u letnjem periou ona bi to na dija-
gramu s x imalo sledei tok (sl, 187).

B-l. Pretpostavljen je odnos kruaog i sveeg vazduha i : 2, znai stanje

spoljnjeg vazduha u taki S, krunog u taki U, a smee u taki M na liniji US
u odnosu M U = 2MS.
2. Smea prolazej kroz hladnjak hladi se i sui tako da iz stanja M preiazi
u stanje V. Linija M V malo odstupa od prave M Vz, ge bi Vg odgovaralo taki
zasiene smee. U taki V vazduh iraa sadraj vlage xD.
3. Daije prolazei kroz dogreja vazduh se zagreva i prelazi iz stanja V u
sranje D, zadravajui sadraj vlage xD. Stanje D je u pogledu temperarure i viage
nie od stanja U, tj. vazduh e tu razliku ostvariti u prostoriji.
 28 5

746-1 E f i k a s n o s t v i a e n |a v s z d s i& a seza g rev a ra o m vod om

Kada se voda za rasprivanje ne zagreva onda njena temperatura tei da se
izjednai sa vlanom temperaturom vazduha koji prolazi kroz ovlaiva (tem p era-
tura vazduha merena vlanim termometrom).
Vlanost vazduha zavisi od intimnosti dodira sa vodom, Otuda kaa se eli
intenzivnije vlaenje vazduha bez zagrevanja vode onda se doaje jo koji red
nosaa sa brizgaljkama. Ovde je i uticaj pravca vodenog mlaza dosta vaan pa ga
treba orijentisati to tanije u pravcu strujanja vazduha.
Za zimski period bolje je zagrevati vodu za rasprivanje nego poveavati
broj brizgaljki ako je potrebno pojaavati vlaenje vazduha.
I k ad a s e v o d a z a rasprivanje n e zagreva ipak e njen jedan d eo isp ariti
za h v a ep v a z d u n o m strujom . L aten tn a to p lo ta za o v o isparenje b i e od u zeta od
v a z d u n e stru je tak o da e tem p eratura v a z d u h a (m erena suvim term om etrom )
op asti p a o to m e treb a v o d iti rauna.

T 74 T a b ela za v ls io n vRZduh
t tem peratura vazduha [C]
pt pritisak zasienja vodene pate [Pa]
xt sadraj vlage u zasienom sumju [g kg_* ] SV.
it entalpija zasienog vazduha [Jkg" ]SV.

t Pt | Xz b.

-2 0 102,66 0,63 -18548,41

- 19 113,32 0,70 -1 7 3 7 6 ,0 5
-1 8 125,32 0,77 -162 0 3 ,6 9
-1 7 137,32 0,85 - 14989,46
-1 6 150,65 0,93 -133 9 8 ,4 0
-1 5 165,31 1,01 - 12602,87
-1 4 181,31 1,11 - 11346,77
-1 3 198,64 1,22 - 10048,80
-1 2 217,31 1,34 - 8750,83
- 11 237,31 1,46 - 7452,86
-1 0 259,98 1,60 - 6071,15
- 9 283,98 1,75 - 4731,31
_ 8 309,30 1,91 - 3307,33
- 7 337,30 2,08 - 1884,15
- 6 367,97 2,27 - 418,70
- 5 401,29 2,47 1088,62
- 4 437,29 2,69 2679,68
- 3 437,95 2,94 4521,96
- 2 517,28 3,19 5963,67
- 1 562,61 3,47 7620,34
0 610,61 3,78 9420,75
1 657,27 4,07 11137,42
2 705,27 4,37 12895,96
3 758,60 4,70 14738,24
4 813,26 5,03 16580,52
5 871,92 5,40 18506,54
286
t - 74(tutevaJc}

t f. Xt i.

6 934,58 5,79 20516,30

7 1001,24 6,21 22609,80
8 1073,24 635 2470330
9 1147,90 743 26922,41
10 1227,90 7,63 29183,39
11 1311,89 845 31528,11
12 140234 8,75 34082,48
13 1497,20 935 3654938
14 159833 937 3919032
1S 1705,18 10.6 41786,26
16 1817,18 114 44800,90
17 193747 124 4773130
18 2063,82 129 50622,70
19 2197,15 13,8 54012,30
20 2337 4 3 14,7 5778030
21 2486,46 153 6113030
22 2643,78 163 64061,10
23 2809,09 17,7 67829,40
24 2983,75 183 72016,40
25 3167,73 209 75787,70
26 3361,05 21 <4 80390,40
27 3565,03 223 84577,40
28 377938 249 89183,10
29 4004,99 25,6 9420730
30 4248,30 27,2 96635 3 0
31 4498,95 28,8 104675 9 0
32 475446 30,6 110118,10
33 5030,23 323 115979,90
34 531935 343 12226030
35 5623,52 36,6 128959,60
36 5940,83 383 135658,80
37 6275,47 414 142358,00
38 6612,77 433 14947590
39 6991,41 46,0 157431,20
40 7375,37 48,8 18841590
41 7778,01 51,7 174179,20
42 806538 54,8 182971,90
43 8639,27 589 192183,30
44 910036 613 202232,10
45 9583,19 65,0 212699,60
46 1008630 689 223585,80
47 10612,43 72,8 23530990
48 1116038 779 247033,00
49 1173530 81,5 260012,70
50 12333,61 86,2 273411,10
51 12958,90 913 287228,20
52 13612,20 963 302720,10
53 14292,10 102 317793,30
54 14998,70 108 334960,00
55 15732,00 114 352126,70
56 1650530 121 370968,20
57 1730530 128 390228,40
58 18145,10 136 41241930
59 19011,70 144 43544890
 28 7
T - 74 (nastavak)

t *.

60 199183 152 456383

61 20851,6 161 481505
62 218384 171 506627
63 22891,4 181 535936
64 23904,6 192 565245
65 24997,9 204 598741
66 26144,4 216 632237
67 27331,0 230 669920
68 28557,6 244 707603
69 29824,1 259 749473
70 31157,4 276 796630
71 32517,2 294 845774
72 33943,8 314 896018
73 35423,7 335 950449
74 36956,9 257 1013254
75 38543,4 382 1080246
76 40183,3 408 1151425
77 41876,4 437 1226791
78 43636,3 470 1318905
79 45462,8 506 1415206
80 473423 545 1519881
81 49289,1 589 1637117
82 513153 639 1779475
83 53408,8 695 1926020
84 555683 756 2093500
85 578083 828 2281915
86 60114,9 908 2499639
87 62488,0 1000 2750859
88 64941,1 1110 3035575
89 67474,3 1240 3391470
90 70100,7 1400 3818544
91 72807,1 1590 4333545
92 755933 1830 4961596
93 78393,3 2135 5778060
94 81446,4 2546 6887615
95 84512,8 3120 8436805
96 876723 3990 10781525
97 94248,7 8350 22442320
99 97751,7 17000 45680170
100 101324,7 -

746-2 V lain osf spoijnog vazdufm

Vlanost spoljanjeg vazuha u prorau.nitna klimatizacije je isto tako vana

kao i njegova tem peratura.
Vlanost se odreuje m erenjem najbolje u 7, 14 i 21 as, Vrlo taan ir.stru-
m en t je Asmanov psihrometar.
Pomou sledee fotm ule odredi se najpre delimini pritisak vodene pare: 1

1 Pa = p t - - re) (7 .3 )
| 7ou
288
gde je:
Pa ~ delimini pritisak vodene pare u P a p ri temperaturi rs
pi pritisak zasienja voene pare u Pa pri temperaturi %
b barometarski pritisak u P a
is temperatura suvog term om etra u C
tjj ~ temperatura vlanog term om etra u C
h t psihrometrijska razlika u C
Formula(7.3)je taenazapodmje o d 0 do40. Izvan ovoga podruja postoje
druge formuie (Htitte).
Naeni pritisak pA po gornjoj formuli i pritisak zasienja p z p ri tem peraturi
f, iz tabele T74 daju reiativnu vlanost iz odnosa:

(7 .4 )

Kao to se vidi, iz meteorolokih podataka rauna se pd odnosno <p. Iz njih

se.za proraune vazdunih postrojenja i kiimatizacije nalazi sadraj vlage x i ental-
pija t za 1 kg suvog vazduha po formulama ili iz dtjagrama ,,t x .
Iz (7.4) izlazi da je:
Pa = 9 ' Pz-

746-3 Osnovi za proraiuoe sa vianim vazdukom

Za izradu ptorauna klimatizacionih sistema potrebno je poznavanje pojmova

i predstavijanje promene stanja u ,,t x ijagramu. Svakoj taci termodinaraiki
u ! ~ * dijagramu odgovara jedno odreeno stanje vazduha. Ovde spadaju tem -
Perai:ur^ t) relativna vlanost 9, sadraj vlage (ili apsolutna vlanost) x i entalpija 1.
Definicija prve tri veliine je data i pokazan je inae ipoznat nain njihovog odre-
ivanja. Entalpija suvog vazuha, vodene pare i njihove smee predstavljena je
izrazima:
Entalpija 1 kg suvog vazduha:
hv = t
Entaipija 1 kg vodene pare:
ivP = 657 + 0,59 t
Entaipija smee od x kg vodene pare i 1 kg suvog vazduha:

[ hm = 657 x + 0,59 * x ' t + 0,28 t [W h k g - SV] (7.5)

Ovde je:
0,28 masenakoliina toplote suvogvazduha [W hkg-1 C-S]
0,59 masenakoliinatoplotevodene pare
657 toplotaispaiavanjavode [W hkg_1]l
P nm er; V azduh n a 10c sa 8 0 % re la tiv n e v ia n o sti p re m a ,,i x " d ija g ra m u p o k azuje
apsolutmi vlanost *t = 6 gr po 1 kg suv o g v a z d u h a i e n ta lp ija i = 7 W h k g " 1 su v o g v a z d u h a .
so ^ va2d u h iz ovog stanja treb alo p r o m e n iti n a te m p e r a tu ru o d 30 i 6 0 % re la tiv n e v la n o sti
pomou nekog ureaia za zagrevanje i v la e n je o n d a bi m u se p o v eala a p s o lu tn a v lan o st n a
*2 = 16 g r a entalpija n a 12 = 2 0 W h k g " . T o b i zn ailo a u o d g o v araju en t u re a ju Jed n o m
kg suvog vazduha tre b a dodati 10 g r v o d e t 13 W h to p lo te .
 289

O dnos razlike: ----- oznaava pravac prom ene stanja u onosu na

X2
pravac i = C onst i m oze se izraziti sa

Al
EWhg-1] (7.6)
A*

Ovaj odnos predstavljen je na ,,i x dijagramu ivinom podelom.

P rim ena ,,i x dijagrama koristi se za odreivanje prom ene stanja vaz-
duha usled hlaenja, zagrevanja, meanja sa rasprenim kapljicama hlane ili tople
vode, meanja spoljnjeg i krunog vazduha itd.
Ove veliine se naroito koriste u proraunim a koliinskih odnosa u fazam a
klimatizacije.

747 OSNOVI PRORAUNA KUM A-UREAJA

747-1 R a z v o e n j e v a z d u h a
747-1 lP a d pritisk a u pravitn kanalim a
Prim enjuje se i ovde osnovna jenaina iz (5.4)

L_ pVj
Ap L R ft'a] (7.7)
D 2

K o efid je n t trenja X moe se uzeti kao za glatke ziove kanala i reiativno

vee prenike.
Kako se gornja jednaina odnosi na krune preseke onda, ako je u pitanju
pravougaoni presek sa stranam a a i b, uzim a se da je fiktivni prenik

2a b
Do (7.8)
a -j- b

747-12Pojeiuaaii otpori

U jednaini (5.H ) je:

p V1
z = z [Pa]

Moe se raunati sa nepromenijvom vrednou gustine vazduha:

p = 1,2 [kg m 3 ]
onda je:

Z = C 0,06 F3 [Pa] (7.9)

Vrednosti za C date su u doatku D 7 i D ~ 8

290
Ukoliko su brzine vazduha u kanaiima iznad 0,5 irs/s, onda se uzirna u obzir
i pojeinani otpor izlaznih otvora u prostorijama a prema vrsti konstrukcije (ko-
nian otvor, aluzine, klapne i r.}.

745-13Sazvodni Isanali

D va bitna elementa razlikuju proraun sistema vazdunih kanala od naina

prorauna mrea izloenog za sisteme grejanja.
N ajpre pojedinani otpori kod vazunih kanala su znatno vei nego otpori
trenja u pravim deonicama, kao to se vidi u pokazanom pregledu (T 75).
Drugo, kod vazdunih kanala nije odm ah poznat raspoloivi pritisak p n
kao kod mrea za parno ili gravitaciono vodeno grejanje.

T 75 U deo p o je d in a e n lh o tp o r a t [%]

K anal sa istisn otvorom G ia tk i kanali Z id a n i kanal

50 do 150 mm 40 30
100 o 300 mm 60 50
200 do 600 mm 80 70
400 do 1100 mm 90 80
preko 1100 mm 95 85

Prem a tome odreuje se bilo presek kanala pod pretpostavkom uobiajene

brzine vazuha a zatim se odreuju nastali gubiei pada pritiska ili se iznalazi naj-
ekonominiji prenik iz analize kotanja instalacije i eksploatacije kao ko daljin-
skog grejanja.
Radi jevtinije izrade, kada se radi o krunom preseku, bolje je vie deonica
raditi sa istim presekom.
K od pravougaonih kanaia treba odravati istu visinu du cele mree z gra-
evinskth razloga a prom enu preseka postizati prom enom irine. K od kanala od
lima voiti jo rauna o standardnim dimenzijama tabli lima.
Obino se bira brzina. K od izrae uredaja za instalaciju i klimatizaciju za
prostorije gde borave ljudi, brzina u kanalima ne sme prei 5 do 6 m/s da se ne
bi stvarali neprijatni umovi.
Za druge prostorije (radionice, magacini) ova brzina moe biti vea, tako kod
pogona visokog pritiska moe ostii 25 m/s ali u ovakvim siuajevima treba pred-
videti ipak i zvunu izolaciju.
Sabirni odvodni kanal treba da obezbedi odvoenje koliine vazduha koja
se uvodi. Brzina vazdune struje koja se odvoi treba da je u granicama od 2,5
do 4 m/s.
Gdegod su u pitanju vei otpori kao to je sluaj kod visih zgrada preko 34
sprata cirkulaciju vazduha treba pojaati sisajuim ventiiatorom (ekshaustorom).
U ovom sluaju brzina strujanja vazduha se moe raunati i od 6 do 7,5 m/s,
G de ne moe dovesti do nezgodnih posledica usled poveanja zvuka, brzina
strujanja se moe jo poveati. Takvi sistemi visokog pritiska primenjeni su
samo u inustrijskim objektima, rudnicim a i si.
 291
N a ravama kanala treba preseke stroije raunati prem a koliinama vazduha.
K ada se postavlja pitanje prom ene brzine kod ravi, to treba izvriti prom enom
preseka ali iza ravi.
Za iznaiaenje pada pritiska u kanaiima krunog preseka koriste se radi
uproenja rauna pomoni listovi 10 i 11. U ILstu br. io kanali se odnose na pre-
nike od 50 do 500 m m , u listu br. 1 1 na prenike od 500 do 2500 m m unutranjeg
preseka. odatak -7 daje podatke o pojeinacnim otporima. Kaspored brojnih
podataka je isti kao u pomonim listovima za vodeno i parno grejanje.
K ada se trai pad pritiska za pravougaone preseke kanala potrebno je nai
odgovarajui fiktivni.kruni presek pom ou izraza (7.8) i onda na isti nain koristiti
gornje pomone listove samo se ne smeju koristiti i navedene brojke koje se odnose
na potrebnu koliinu vazduha (gornji red)3 jer su one raunate za krune preseke.

747-14 Iz l& z n i v a z d u n i o tv o r i

K.ada su u pitanju male brzine izlaza vazduha, to je narocito slucaj kada se

vazduh menja samo isisivanjem;_ onda je dovoljno da se uzm u u obzir samo gubici
na otvoru. U zavisnosti brzine i odnosa istog otvora Ao i ukupnog preseka A u
donjoj tabeli je pregled veliine tk, koja intervenie u izrazu za razliku pritiska na
obema straoam a otvora. Kazlika pritisaka je data praktikim obrascem:

i
pV2
P k pn ~ tjj (Pa] (7.10)
2

V renosti '; z:i razne orfnosc povrSine istog i ukupnog otvora

V i| A q/A
[m s - l 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6
0,5 110 30 i
12 6,0 ! 3,6 2,3
I >0 120' 33 13 6,8 1 4J 2,7
1,5 128 36 14,5 7,4 4,6 3,0
2,0 134 38 15,5 7,8 4,9 3,2
1>5 140 40 16,5 8,3 1 5,2 3>4
3,0 146 41 17,5 8,6 5,5 3,6

Za vee brzine prim enjuju se form ule iz mehanke fluida.

747-15 C e n tr a ln a b r z in a u o tv o ru

Za kruni otvor kada se vazuh uduvava po izotermi i za rastojartje u pravcu

strujanja x 25 >o centralna brzina mlaza se rauna iz sledeeg izraza;

K - Vo Do
Ims1] ( 7 . 11)
x
292

ge je:
Vc centralna bntina na rastojanjn x od izlaza [m s *]
V<t srednja izlazna brzina kroz otvor prenika Dv. |m s 1 ]
Da prenik izlaznog otvora [m] .
x rastojanje od izlaznog otvora mereno ti pravcu struje; [m]
K konstanta proiaza vazduha
Za druge pravougaone i kvadratne preseke rauna se prenik iz : izlazne po-
vrine kao krune (Zlo), onda je

_ K '-V o -V A o (7.12)
ve [ m s '1]
X

Konstanta prolaza vazuha K ' za ovakve presekeje

K ' = V 4 & - K = 1,13 K

Izraz brzme moe se dati u zavisnosti protoka vazduha Vo

K ---- ? = = K ' ----- [m s ' 1) (7.13)

x - VAo x V A f baa

pri emu je ista povrina otvora A 0 zamenjena izrazom

j~-'4o = Afb~tdg | (7-14)

U gornjim jednainama date oznake prestavljaju:

to protok vazduha [m3 s_ l]

A ~ ukupna povrina otvora [m2]
fb koef, poveanja brzine usled oblika otvora

Za koef. f b mogu posluiti sieee v rednosti:

za konine uvaljke ....................................................... 0,98

kvadratni otvori, zaobljeni ............................ 0,82 do 0,88
otvori u vidu r u p ic a ...................................... 0,74 do 0,82
sa eflektorskim usmeravanjem .................... 0,66 do 0,74
krum otvorisaotrim ivicama .................... 0,63

Konstanta K ' takoe zavisi od vrste izvoenja otvora ali i od veiiine brzine
strujanja vazduha (T 77).
 293

T - 77

Konstanta K '
Vrsta otrova Brzina vazduha V
2 do 5 m s" 1 S do 40 m s"!

Obini otvori
krum iii kvadrami 5,7 7,0
pravougaoni odnos strana - 25 5,3 6,5
pravougaoni odnos strana 40 4,9 6,0
prstenasti otvori aksijalni ili radijaini 3,9 4,8
reetke, preiage, odnos povritta
Gid = 0 j4 4,7 5,7
upljikavi limovi cja = 0,03 do 0,05 3,0 3,7
upljikavi limovi osa = 0,1 do 0,2 4,0 4,9

Divergentni eflektori
pod uglom od 40 2,9 3,5
pod uglom o 6CP 2,1 2,5
pod uglom o 90 1,7 2,0

Za iroke otvore (veliki odnos strana) do rastojanja x 40 Do bolje je pri-

m eniti ovu form ulu:

(7.15)

gde je:
Ho H f b efektivna visina mlaza vazduha na izlazu [m]
H visina otvora [m]
Vo brzina vazduha kroz presek L o -H o [ m s '1]
Lo L tisa slobodna uina izlaznog otvora [m]
L duzina otvora [m]
Ako vazduna struja bude ila du zida ona e svojim tokom menjati centralnu
brzinu, Priblino se onda nalazi centralna brzina po obrascu (7.13) samo treba
um esto veliine K uzeti K z = 1,3 do 1,5 K '.
Prednji obrazci za proraun VB vaie i za neizotermsko strujanje kada tem~
peraturska razlika uvodenog vazduha i vazduha u prostoriji nije veiika.

7 4 7 -l D o m e t v a zd u n o g m la z a

D om etom vazdunog mlaza se sm atra ono rastojanje od izlaznog otvora u

pravcu mlaza, do kojeg brzina miaza tj. m aksim alna centralna opadne na Fc =
= 0,3 m s '1. M oe se raunati po obrascu

K
X = 3,3 K ' =2 L = [m] (7.16)
Vc V A<ssaf b V A usaf b
294

Srednja brzina mlaza je oko 1/3 centralne brzne, znai na kraju dometa bie
V<tm S 0,1 m s " s.
Ako se vazduh uvodi kroz procepe, koji se prostiru preko irine zida, onda
iz jednaine (7.15) i sa K ' ~ 4,9, izlazi da je om er.

j JT = 54 Ho \ [m] (7.17)

gde je Va u m s " 1 i / f o u t n .
Ovi izrazi nisu potpuno tani za sve vrste otvora pa kada je to od bitne va-
nosti treba ih opitima ustanoviti.

747-17Gdnos stnee

Pod odnosom smee na rastojanju x podrazum eva se kolinik celokupne vaz-

dune struje vx i uduvane vazd. struje vo. Vei onosi smee omoguavaju veu
tem peratursku razliku izm eu uduvanog vazduha i vazuha u prostoriji a tim e
i manju koliinu toplote koju dovodimo uduvavanim vazduhom.
Po amerikim ispitivanjima za mlaz krunog preseka (ili slian) vai obrazac:

_ 2x^ _ j
(7.18)
vo ~ K ' V T o i

a pomou jednaine (7.12) iziazi

vx _ ^ Vt> j
(7.19)
t--(.

Ako se u jednainu (7.18) stavi da je K ' = 7,0 dobja se za krunu duvaljku

= 0,286 (7.20)
Vo D0 j
I
Za mlaz iz ravnog procepa vai jednaina

v* = 1 f 2x | (7.21)
vo y K Ho \

ili ako se uvede brzina sa Vc V0, ondase piem a(7.15) dobja

V 2 (7.22)
vo

Analizirajui izraze (7.18) i (7.19) vii se da je smea kod krunog mlaza znatno
bolja nego kod ravnog.
 295

747-18 S u p ljik a v a ta v a n ic a

K ada se vazduh ubacuje u prostoriju kroz m nogo maLih rupica (upljikava

tavanica) onda se pojedini mlazevi m ogu na jednom delu puta smatrati kao slo-
bodni mlazevi. Ali to se vie udaljuju od otvora rupica onda se sve vie sjedi-
njuju u jedan mlaz,
N a ovaj nain udaljenost od plafona m oe se podeliti na 3 zone:
1 . zona m laza, u kojoj se svaki mlaz sm atra kao zaseban,
2. zona meanja i
3 . ujednaena zona gde je brzina strujanja ujednaena i ve toliko sm anjena
da n e postoji praktino kretanje vazduha.
Veliina prve i druge zone zavisi od brzine vazduha i prenika rupica to
je predstavljeno tabelam a iii ijagramima koji se koriste za njthovo odreivanje
kod razrade projekta.
Protok vazduha se rauna po obrascu

vq = A <i>a f b Vo [m3 s 1 ] (7.23)

ije su oznake date na str. 296 i 297.

N a kraju zone meanja brzina vazduha ne treba da pree
V 0,2 do 0,5 [ m s '1]
pri em u se donja granica odnosi na vazduh uvoen sa niom tem peraturom od
tem perature prostorije (hlaenje) a gornja sa viom.
Brzina V moe se proveriti pomou izraza

\V d = 0 , 7 - V u af b VB (7.24)

G ranica meanja (2 zona) treba da je iznad glava osoba u prostorijama, tj.

iznad i,80 m.
Za norm alne visine plafona i tem peratursku razliku uvoenog vazduha i
vazduha u prostoriji a pri odnosu toa od 0,01 do 0,02, za pribiinu brzinu Vo,
veani preporuuju ovaj empirijski obrazac

F c ssH ^ -1 [ m s '1] (7.25)

gde je:
H t v ~~ visina tavanice (m).

747-190 vo oi otvori

Ovi otvori nem aju presudan znaaj. Potrebno je samo obratiti vie panje
ukoliko su na maloj udaljenosti od dovodnih otvora p ri emt moe ulazna brzina
vazduha biti reiativno vea.
Ukoliko ne postoje naroiti zahtevi, na primer, u pogledu akustike, za brzine vaz-
duha na iziaznim - odvodnim otvorima, moe se koristiti tabela T 78.
 296
T 78

Poloal otvora Brzina vazduha u

istom preseku otvora

g<le borave osobe u blizini sedita 2,0 do 2,5 m s 1

udaljem od sreita 2,5 do 3,0 m s*1

izvan zoue boravka osoba oko 4

747-20Prorauaski primeri

rinnp , 1-,D i.ednu saiu sa 200 seita potrebno je dovoditi 6000 m 3h ' 1 vazduhaiz ventila-
tava JJ0*11se Ila^azi ispod sale. Glavni kamii, kako se vidi na si. 188, ide od komore pa se
U Va , vo^na kanala a iz svakog od njih vazduh se u salu ubacuje kroz 2 izlazna otvora
iteba proraunati dimenzije kanala.

Deonice 2 i 3: v = vs/2

3000
As = 0,21 m4
3600 V k 36004
zadravajui a 0 , 6 :

0,21
0,35 m
0,6
Deonice 4, 5, 6 i 7:

A a- 7 1500 = 0,12 m2
3600 - 3,5
 297

Zadravajui b = 0j35 m:
0,12
a = ----- = 0,34 m
0,35
Presek komore:
___v,_
At = 0,84 m2
36002
Za kvadratni presek a 0,94 m
Prenici deonica za proraun prema (7.8):
D i = 0,55 m; D a ,3 = 0,45 m ; I>4-? = 0,35 m ;
Pojedinani otpori:
glavni kanal 1:
koleno 0,25
proirenje preseka 0,40
suenje preseka 0,30
rava 0,50
= "M 5 '
kanali 2 i 3:
koleno 0,25
rava 0,50
= 0,75

kanaii 4 do 7:
koleno K = 0,30
A&
ulazna resetka; coa 0,5
A
prema T 73 + = 4,9
A q
COa 0,5 + = 5,50

Kanal L u a b D V R L R Z
br. m c m3 s " m m m m s"1 Pam -1 Pa Pa

i 28 1,45 1,67 0,60 0,50 0,55 6 0,66 18,44 32,36

2 3 0,75 0,83 0,60 0,35 0,45 5 0,36 1,08 7,35
4 5 0,30 0,42 0,34 0,35 0,35 3,5 0,44 2,26 2,26

Ulazni
otvor 4,9 2 11,77

Izlazni
otvor 5,5 3 30,40

Pad pritiska u filtru 49,03

Pad pritiska u

grejau 39,23
298

Za proraeuii snage ventilatora usie simctrine raspodele dovoljno je uzeti jedhu stranu
razvodnsh kanala i otpore na ulazuj izlazu i u komori,
Merodavan pad pritiska je:

% = 50,80 + S,43 + 2 4,51 + 11,77 + 2 31,38 + 49,03 + 39,23 231,04 Pa

Snaga ventilatora:

v. ' P h 1,67 231,04

P. = = 5 9 3 ,6 600 W
0,65

Primer 2. U jednoj sali, ijc su dimenzije; duina L 20 m , irina E = 12 m i visina H =

= 4,5 m treba kroz otvore na uem zidu ubacivati koliinu vazdulsa v 6000 ma/h,
Izntunat brzinu ubacivanog vazduha, presek otvora i odnos meavine na kraju vazu-
nog mlaza,
Usvojie sc 6 izlaznih otvora pravougaonog preseka.
Koiiina vazuha kroz jedan otvor:

6000
o 0,28 m3 s":
6 3600
Uzee se za
V = 0,25 m s ' 1
Iz T 77:
IC = 5,3

5,3 0,28
V A g = K ' ' V<3 = 0,297 m
Vs -X 0,25 20

A 0 = 0,089 m>

a = 0,8- f b = 0,75

0,089
= 0,148 m2
0,8 0,75
Vsitia otvora a = 0 ,1 5 m
irina otvora:
0,148
b= = 9,99 m ; usvaja se 1,0 m

Iziazna brzina vazduha:

Tr v0 0,28
Vo = = u r r r = 3,15 ms"
Ao 0,089
Odnos meavine na krajti mlaza:

^ 3,15
2 - ----- = 25,2
o Vd 0,25

Prtmer 3, Za istu prostoriju rciti ubadvanje vazduha kroz perforiranu tavanicu. Siobodan
deo tavamce je 60%,
Brzina Vo prema (7,25):
Vo = H tv 1 = 3,5 Eis
 299
Povrina za perforaciju;
A = 0,6 L E = 0,6 20 12 = 144 m *
Granica meanja:
x H t v 1,8. = 4,5 1,8 = 2,7 m
Iz (7.23):
tJe = A - cito f t Va

6000 1
fb ' '
3600- A -V o 3 6 0 0 -1 4 4 V0 0,0167 V 0

Provera brzine na kraju zone meanja:

Vd = 0,7- V P T - Va = 0,7 VO,Ol67': 37S - 0,17 ms"1
tj. V& < 0 ,2 m s ' !
B ro j ru p ic a : prenika D = S mm:
0,0167
h = 0,8; ^ - 3J . 0>g 0,006

A 0 = 144- 0,004= 0,864 m2

4lo - 4 0,864 4
= 17200
.DH rr 0,64 10~''3 - tt

K o ra k za raspored

l ^ \ jf~ A 144
17200 - !V72,K) = 0,092 m

748 IZ M E N A T O P L O T E K O D K LIM A TIZACIJE

U sisteraima za kiimatizaciju treba razlikovati dve vrste izmene topiote,

bilo da se radi o zagrevanju za vreirse zimskth perioda ili o hlaenju za vrerne toplih
dana. Prva je izmena toplote koja se vri usled klimatskih usiova za pojeinu vrstu
i nam enu objekta. D ruga izmena toplote se vri jo i da se, pored zaovoljenja
uslova za prvi sluaj, dovedeni vazduh vlai ili sui, zagrevanjem onosno hlae-
njem. Pored ovoga moe nastupiti izmena toplote u komori i kanalima ukoiiko
nisu specijalno izoiovani a mrea je razgranata.

748-1 P o t r e b n a k o li in a t o p l o t e

U kupna koliina topiote Q GR koju troi jean ureaj za klimatizaciju za za~

grevanje moe se predstavitt sledeim izrazom:

Q gh = Q g Q u [W] (7.26)

gde Q a predstavlja celokupnu koliinu toplote koja je potrebna za zagrevanje

zgrade i proces klimatizacije a Q v toplotu koja se proizvede u zgradi, pri emuje'.

ec = e* + a + e + e | m ( 7 , 27)
300

Ovde je:
Qk koliina toplote raunata na osnovu celokupnih gubitaka toplote
u zgracii pokazanim nainom u odeljku 3.
Qs koliina toplote koja je potrebna da se zagreje spoljni vazuh
koji se uvodi radi provetravanja
Qw koliina toplote utroena za vlaenje vazduha
Q t koliina topiote koja se gubi u komori i u kanalima ukoliko postoje
(obino kod veih i razgranatih instalacija).
Koliina toplote koja je potrebna za zagrevanje vazduha za provetravanje
iznosi:

Qs c?s cp t) [W] (7.28)

gde je:
Gs koliina uvedenog spoljnjeg vazduha [kgh J ]
Cjj masena koliina toplote vazduha [Jkg_ i K J ]
tu ~ tem peram ra vazduha u prostoriji koja se klim atizuje [C]
s tem peratura spoljnjeg vazduha [C]
Potrebne koliine vazduha koje se obnavljaju po osobi i uestanosti zamene
za neke sluajeve ve su date na poetku ovog poglavija (T 72).
I u ovom proraunu kao i kod prorauna gubitaka toplote u zgradama n e
uzimaju se ekstremni klimatski uslovi.
Potrebno je proveriti jo i pod kojim uslovima izmene vazduha je utroena
vea koliina toplote jer se m oe desiti da je pri vioj spoljnoj tem peram ri potrebna
vea koliina vazduha a sa tim i apsolutna vea koliina toplote za njegovo zagre-
vanje nego pri nekoj nioj spoijnoj tem peraturi. Na primer, pri spoljnoj tem peraturi
od 20, ako se unosi 1 0 m 3 vazduha po osobi na as, da se ova koliina zagreje
na sobnu tem peraturu od 22 (ovo je tu- mi za klimatizovane prostorije gde borave
ljudi) potrebno je 147 W, dok pri spoijnoj tem peraturi od + 5 ako bi se uno-
silo 30 m3 po osobi na as a vazduh zagrevao na istu unutranju tem peraturu od 22,
potrebno je 184 W.
Toplota za ovlaivanje vazduha Qw je potrebna za isparenje vode i unosi
se bilo zagrevanjem vazduha ili voe a m oe i kombinovano. Ova koliina toplote
iznosi:

[W] (7.29)

gde je:
Gw ~ koliina vode koju treba ispariti za vlaenje vazduha [g h _J]
A* ~ koliina toplote potrebna za isparenje 1 kg vode [W hkg-1 ]
K oliina toplote A t malo se razlkuje od toplote isparavanja pri tem peraturi vaz-
duha koja vlada iza ovlaivaa.
Ako tem peratura vode za vlaenje iznosi oko 10 a krajnja tem peratura vla-
enja se kree u granicama od 12 do 15 onda e potrebna koliina toplote biti
A * ^ e s e ^ h k g 1.
 301
Za iznalaenje potrebne koliine toplote i koiiine vode za vlaenje vazduha
slue sleee reiacije:

Gs xs 4- G w + Gpf'i + G w m G w x-u (7.30)

__________________________________ [
ili reenjem po G ur.

G w - Gs (xu xs) (G w l + G w m ) [g h l ] (7.31)

a prem a (7.28):

Qw [Gs (Xu jcs) (G\ v l + G w m )] A i I [W] (7.32)

.. ....... ..__________________ [
u ovim jednainam a su:
Gs koiiina ubaenog spoljnjeg vazuha [ k g h '1]
xs sadraj vlage spoljnjeg vazduha [gkg1]
xu sadraj vlage vazduha u prostoriji [gkg"1]
GWl ~ koiiina vlage koja ispari sa osoba u prostoriji [g h " 1]
G wm ~ koliina viage koja ispari sa m aina i ureaja u prostoriji [g h _1 ]
P o d prostorijom ovde se podrazum evaju sve one prostorije koje se kiim atizuju
klim a-komorom koja se proraunava.
Iz gom jih relacija se vidi da e Qw dostii najvee vrednosti pri velikim vre-
nostim a Gs sa niskim sadrajem vlage.
Praktino se Qw odreuje pom ou ,,i x dijagrama.
Koliina vlage koja se isparava sa osoba data je u tabeii T 5.
Koliina vlage koja se isparava sa ureaja odreuje se za svaki pojedini slu-
aj. Ovo dolazi u obzir samo kod naroitih postrojenja, uredaja i laboratorija.
Sadraj vlage vazduha koji se dovodi u prostoriju nalazi se iz izraza:

Ga (xu xg) G w l + G w m |
odakle:

_ g wl + Gw m |
... .... | (7.33)

ovde je:
G koliina dovedenog vazduha u prostoriju [kg -i" 1 ]
x sadraj vlage dovedenog vazuha [gkg-1 ]

748-2 Gubici toplote Q h

Veliinu gubitka u komori i kroz kanale Q k koji nisu dovoljno izolovani
treba prokontrolisati i ako su od uticaja treba ih uzeti u obzir.
U siuaju hlaenja moe se desiti obrnuti sluaj da koliina toplote Q % pro-
dire ovuda i da zagreva vazduh. Istu kontrolu treba sprovesti i u ovom siuaju.
302

74t 3 Toplota proizvedena a zgradi (dobitak toplote") Qu

Ova toplota je dobijena iz navedenih izvora koje u pojedinim siuajevitna
treba uzeti u obzir.

Qv ~ Q l + Qm + Q b | m (7.34)
gde je:
Q l toplota koju odaju prisutne osobe u prostoriji. Treba pro-
veriti koiiki je uticaj ove toplote na ukupnu potrebnu koliinu i na osnovu toga
vieti da li je treba uzeti u obzir. Ako nisu postavljeni specijalni zalitevi ova toplota
se moe zanemariti kada na prosean broj osoba koje se nalaze u prostoriji dolazi
preko 25 m3 prostora.
toplota koja se proizvodi raznim ureajim a iii intenzivnlm osvet-
ljenjera. K ada je uticaj ove toplote ispod 3% na celokupnu potrebnu koliinu,
moe se zanemariti.
Q n ~ toplota koja je jednaka jaini svih radijatora koji se nalaze u prosto-
rijama koje se klim atizuju, ukoiiko postoji drugi sistem grejanja. U protivnom ovaj
toplotni dodatak Q r otpada-

748-4 Koiiina toplote a pregrejau i dogrejau

K ada se u sistemu klimatizacije ne bi vrilo regulisanje vlanosti vazduha
onda bi se koliina toplote potrebna za zagrevanje mogia unositi samo u jednom
zagrejau. Ali kako u ovim sistemima pored tem perature i vlanost vazduha mora
biti regulisana u odreenim granicama onda, da bi se to moglo postii, hladan
vazduh se prethodno proputa kroz predgreja koji m u podizanjem tem perature
poveava absorpcionu m o vlage tako a prolaskom kroz ovlaivac, koji zatim
sleuje, vazduh se ovlai skoro do svog zasienja. Ovo omoguava da se posle toga
u dogrejau regulisanjem tem perature vazduha regulie po elji i njegov stepen
vlanosti, P ri ovome treba utvrditi odnos toplote koju je potrebno uneti u pred-
greja a koju u ogreja. Pod pretpostavkom potpunog zasienja vazduha prolaskom
kroz ovlaiva (i ako to nije potpuno ali ovom pretpostavkom se nee uiniti vea
greka) ovaj odnos se najzgodnije odreuje pom ou take rose ijom se onda po-
znatom tem peraturom oreuje i entalpija smee para-vazduh. Ako sa Qi oznaimo
koliinu toplote koju daje predgreja a sa Qz koju daje dogreja, onda e u pre~
postavljenom sluaju njihov odnos biti:

| Qi __ Ito igm
| %
gde je:
hm ~ entalpija smee u komori ispre predgrejaa
entalpija smee iza ovlaivaa
i& entalpija smee iza ogrejaa
N apom inje se da je koliina toplote iz (7.26) Q gr Qi + Qs-
Ukoliko se toplota za vlaenje delom dovoi i zagrevanjem vode u ovSai-
vau, gornji izraz se ne moe direktno prim eniti ve treba koliinu toplote dove-
denu u ovlaiva ouzeti od Qi.
 303

Entalpija srnee ism nalazi se iz odnosa dovedenog sveeg vazuha G s i is-

koriene koliine krunog vazduha Gu na osnovu obrasca

Ga
' lu j
(7.36)
Gu,
Gs
gde je:
4 entalpija spoljnjeg vazduha.
Za predgreja treba uraunati pored toplote za vlaenje jo i toplotu za pro-
vetravanje. U dogrejau se uraunava i toplota za zagrevanje prostorija prem a
utvrenim gubicima toplote.

Primer. U jednu prostoriju se dovodi kiimatizovani vazuh ija je temperatura tg 26

i sadraj vlage xg lOgkg"1 U komori se ostvaruje meavina krutiog i sveeg vazduha u onosu
3 : 1. Spoljni vazduh ima teraperaturu t, = 10 i reiativnu vianost <p, = 65%. Tem peratura
u unutranjosti prostorije se odrava na 22. T reba nai odnos koliina toplote koje se dovode
:u pregrejac i dogreja.
Iz ,,i x" dijagrama se nalazi da je:
is iM= 10,7; J! = 5,3i ig 12,3
cntalpija smee
- 1,8 + 3 -1 0 ,7
Iin = ~ - 7,6
onos toplote:
SL1 = __ _ 1
Qa 12,3 - 9,3 _ 3,0 ~ 1,77

748-5 Koliina toplote koju treba odvesti blaenjem

Sistem klhna-ureaja, u toplim perionicam a kada je spoljna tem peratura vea
od tem perature koju treba odravati u unutranjosti prostorija klimatizacijom, ima
za zadatak da ovoenjem toplote izvri hlaenje i suenje vazduha. K oliina toplote
koju treba ukloniti odvodi se ukijuivanjem hladnjaka (shema na sl. 161).
Preiavanje vazuha i eventualno drugi postupci sa njim vre se n a isti nain
i pom ou ureaja u klim a-komori kao i u zim stdm danim a prilikom zagrevanja
U kupna koliina toplote koju treba odvesti hlaenjem QHL (jaina hlctenja)
sastoji se iz sledeih deliminih koliina toplote:

Q h l ~ Q p + Q v + Q s -r Q k | [W] (7.37)
gde su :
Q p koiiina toplote koja spolja prodire u zgradu
Q u koliina topiote koja se proizvede u unutranjosti prostorije,
qs _ koliina toplote koja se uvodi spoljnim vazduhom i
Qk koliina toplote koja se proizvede u kanalima prodorom toplote
i radom ventilatora.
304

748-5 IToplota Qp
Kotiina toplote QP sastoji se iz toplote koja prodire usled tem peraturske
razlike kroz zidove3 vrata, prozore i dr. (Qit) i toplote koja prodire u unutranjost
prostorija usled uticaja suncevog zraenja (Q j). T ako je:

Q u -j- Q s [W] (7.38)

Koliina toplote Qk se rauna na isti nain kao i proraun gubitaka toplote

iz tetnperaturske razlike i koeficijenata proiaza toplote koji je pokazan u odeljku III.
Koiiina toplote Qz delimino prodire kroz prozore (Qpr) a elimino kroz
zidove (Qza), tako da je:

Qz = Qpr + Q zd I EW]

Uticaj sunevog zraenja, koji ponekad moe b iti osta osetan^uvodi se u

proraun na nekoliko naina i to zasebno kroz prozore i zasebno kroz zidove. Ovde
e biti izloen uproen nain prorauna.
74S-52Proraun proora toplote kroz prozore Qpr
Specifina koliina toplote usled prodora toplote kroz prozore pod uticajem
sunevog zraenja poveava se za qz = B z J z . Ovde je inilac 5*^ _ koeficijent
propustljivosti zraenja za jednostruke i dvostruke prozore raziiit i to .
B j = 0,9 za jenostavni prozor
B z = 0,81 za vostruki prozor
K oeficijent zraenja J z nalazi se u tabeli T -7 9 . K ao to se vidi on zavisi od
oba dana, orijentacije povrine koja se zrai i od godinjeg doba. V rednosti u tabeh
T -7 9 raunate su za mesec juli kada se sm atra da je sunevo zraenje najjae. Ova
merenja su vrena u Nemakoj i za nau zemlju se mogu koristiti. Ukoliko b i se
eieli jo precizniji rezuitati trebalo bi izvriti opite i korigovati vrednosti u tabeli.
U kupan specifini prodor toplote u prostoriju bio bi:

| gpr 4- i z kpr (ts tu) + B z - J s | [Wm 2] (7.39)

U kupna koliina toplote kroz povrinu prozora prem a tom e je:

QPr = A P r lk P r(ts - t u) + B z - J z \ | [W] (7.40)

ovde je:
Apr povrina prozora [m3]
kpr koeficijent prolaza prozora [Wm 2 K 1 ]
ts tem peratura spoljnjeg vazduha [C]
tu tem peratura unutranjeg vazduha [C]
Jz koeficijent sunevog zraenja [W m 1 ]
 305

Za tanije proraune autori podataka prem a kojima je izraena tabela T -7 9

(Cam m erer i Christian) preporuuju da se izvri korekcija proizvoda A vr Bz u
izrazu (7.40), kod prozora koji su povueni u udubijenja zida zbog sm anjenja efek-
ta zraenja usled zasenenja. Ako je irina prozora E, visina H i dubina F (slika 189),
onda se um esto proizvoda ( A p r - J z - B z) unosi u izraz (7.40) sleea vrednost:

\ Qp r ^ ( J r - H - E - J v - H - F - J h - E - F ) B z \ |W] (7.41)

gde je:
Q Pr toplota koja prodire usled su n -
evog zraenja kroz uvueni
prozor [W_!
Jr koeficijent zraenja iz tabele
T 79 za povrinu u ravrti pro-
zora [W m~2]
Jv ~ koeficijent zraenja iz tabele
T ~ 79 za povrinu orijentisanu
isto kao vertikalna strana u d u -
bljenja prozora [W m2]
Jb koeficijent zraenja za hori-
zontalnu stranu udubljenja
[W m"2]

T - 79 K o e ficije n t z ra e n ja J . z a m e se c ju li [Wra! l
Povrina zida orijentisana prema
Horizon-
Doba talne
dana SI I JI J JZ Z SZ s povrine
;
5 314 291 99 _ __ _ 47
1 151
6 477 512 250 -- , _ 163 ! 169
7 477 599 372 521 308
8 377 611 483 70 454
9 238 547 529 209 _ 605
10 64 407 512 320' _ 727
11 221 436 395 122 814
12 302 430 302 -- 843
13 122 395 436 221 814
14 320 512 407 64 727
15 289 529 547 238 605
16 70 483 611 377, _ 454
17 372 599 477 52 308
18 - 250 512 477 169
163
19 * 99 251 314 151 47

Primeri
1. N ai proor toplote usle sunevog zraenja kroz jean vostruki prozor
irine 2 m i visine 1,5 m u ravni zida. Spoljnja tem peratura ts = 32, unutranja
tem peratura iu 26, oba dana je 15 asova, prozor je okrenut jugozapadu.
306

Iz tabele T 79 nalazi se da je J z = 529 W m "! ,

Za dvostruke drvene prozore iz T 14 nalazi se da je k Pr 2,8 [W ms K]
Povrina prozora je 2- 1,5 = 3 m 2

Otuda je:

Qpr ~ 3 [2,8(32 - 26) + 0,81 529 ] = 3 (19,5 + 429) = 58,5 + 1286 = 1344,5 W

Vidi se da je uticaj zraenja na prodor toplote veoma znaajan.

2. N a spratu ispod prozora u prethodnom prim eru nalazi se prozor iste ve-
liine samo je uputen u zidu za 30 cm. N ai prodor toplote kroz ovaj prozor uzevi
u obzir efekat zraenja ali um anjen usle senke u udubijenju.
Za ovaj siuaj je:
J r 529 W m 2 : orijentacija JZ
J v ~ 238 : SZ
J h 605 : za horizontalnu povrinu

Otuda je prema (7.41) za ovaj prozor:

Qpr =(529 - 1,5 2 - 238 1,5 0,30 - 605 2 0,30) 0,81 = 905 W

Efekat zraenja je um anjen za ovaj prozor zbog senenja u iznosu:

3349 W - 905 W = 444 W tj. za 33%.
Radi smanjenja efekta sunevog zraenja mogu se upotrebiti kapci na pro-
zorima ili aluzine. Ovim nainom zraenje se smanjuje za 25 do 35%.

748-53 P ro ra u tt p ro o ra to p lo te k ro z ziove
Prodor toplote spolja kroz zidove, tavanice i krovove vri se sa izvesnim
zadocnjenjem usled njihove akumulacije toplote. Ovo zadocnjenje zavisi od deb-
Ijine i vrste materijala pregradnih povrina.
Kada treba uzeti u obzir i efekat sunevog zraenja stvar postaje jo sloenija,
U praktinim raunima se prim enjuju uproeni naini rada na bazi rezultata
postignutih opitnim merenjima.
Jedan o naina koji je uveden u SAD je pomou ekmvalentne temperaturske
raziike A t (Heating, Ventilating, A ir Conditioning G uide 1958),
Masena koliina toplote koja prolazi kroz zid iznosi prema ovom nainu
p rorauna:

j ? = ) = * * * * | [Wm-] (7.42)
gde je: ' _
k z ~ koeficijent proiaza toplote kroz zid [Wm K ]
t'e fiktivna spoijanja tem peratura usled koje se vri prolaz toplote
kroz zid ka unutranjoj prostoriji gde vlada odreena tem peratura tu,
 307

Ekvivalentna temperaturska raziika At prestavljena je tabelamo pri emu su

obuhvaeni svi uticaji na prolaz toplote kroz spoljne zidove, uticaj doba dana na tem-
peraturu zraenja (f*) i uticaj akumulacije toplote u pregradnom zidu. Tabelame veli-
ine se odnose na temperaturu vazduha u prostoriji tu = 26 i na spoljnu temperatum
fc = 35. Promena dnevne temperature je uzeta za 20, a jaina zraenja je raunata
za 1- avgust na geografskoj irini od 40 .
Vrednosti za A i pod gornjim uslovima za zidove date su u tabeli T 80 a
za krovove u tabeli T 81.
Pozitivne vrednosti Ar se odnose na prolaz toplote prema unutranjosti
prostorije dok negativne vrednosti znae da zid oduz'ima toplotu iz prostorije.
Ukoiiko je c* < 26 onda se At iz tabele T 77 poveava za tu razliku, tj.
nova vrednost ekvivalentne temperaturske razlike sa k o jo m treba raimatk iznosi:

A r' = A r T (26 tu)

I ako se naa zemlja nalazi izmeu 41 i 47 geografske irine dok se kod nas
ne izvre potrebni radovi za donoenje optih normi za ovu vrstu proraunaj ovi
podaci se mogu bez veih greaka koristiti.

T - 80 E fcvtvalentna te m p e ra tu rs k a ra z lik a A t za zidove {r!C3

V rem e: Sh 10 h 12 h 14 h 16 h 17 h 20 h 22 h 24 h j

Pun zid Istok 4 5 j9 11.4 12,0 2,6 1,5 -6 0,3 - J

10 crn Jug - 7 ,4 - 6 ,3 4.-43 12,3 12,9 7,7 1,5 - 0 ,8 - 3 ,0 !
Zapa - 5 ,2 - 5,2 - 3 ,0 0,3 9,2 1+0 18,1 3,7 - 1 ,9\
Sever ~ / ,4 - 6 ,3 - 5 ,2 - 1 ,9 0,3 1,5 1,5 - 0,8 - 3 ,0

Pun zid Istok - 0 ,8 - 0 ,8 2,6 4,7 4,7 2,6 2,6 2,6 i,ei
20 cm Jug 2,1 - 2 ,1 - 2 ,1 - 2 ,1 -2 ,1 6,0 5,6 2,5 1,2!
ili upalj Zapad -o ^ - 1 ,9 - 1 ,9 - 0 .8 0,3 2,6 5,9 8,1 8,11
30 cm Sever - 5 ,2 - 5 ,2 - 5 ,2 - 5 ,2 - 4 ,1 - 1 ,9 - 0 ,8 - 0 ,8 -1 ,9 !

Pun Istok + 1,5 1,5 1,5 0,3 1,5 2,6 2,6 2,6 2,6
zid Jug + 0,1 - 0 ,6 - 1 ,0 - 1 ,0 - 1 ,0 0,8i 2.1 3,4 2,9!
30 cm Zapad L5 1,5 1,5 0,3 0,3 0,3 0,3 1,5 3,7 i
Sever 3,0 4,1 4,1 - 4 ,1 - 4 ,1 4,1! 4,1 - 3,0 -1,91
__ . i
_ i
Laki Istok - 1 ,9 2,6 8,1 8,1 4,7 2,6 03]
beton Jug - 3 ,6 - 3 ,6 - 2 4 , + 3,8i 6,5 7,5! 4,0 1,2 0,1!
20 cm Zapad - 1 ,9 - 1 ,9 ]^9 - 0 ,8 1,6 5,9 103 9,2 2,6|
Sever - 5 ,2 5,2| - 5 ,2 - 4 ,1 3,0 - 1 ,9 - 0 ,8 - 1 ,9 - 3 ,0 |
j

Laki Istok 0,3 - 0 ,8 0,3 4,7 4,7 3,7 1,5 2,6 2,6!
beton Jug - 1 ,9 -2 ,1 - 2 ,1 - 2 ,1 + 2,1 4,9 6,0 4,0 l,2s
30 cm Zapa 0,3 0,8 - 0 ,8 0,3 0,3! l,5l 3,7 8,1 v,0|
Sever - 5 ,2 - 5 ,2 - 5 ,2 - 4 ,1 - 3 ,0 - 0 ,8 1:9
1
308
E & vivaien tn a te m p era tu rs k a ra z lik a A t za k ro v o v e [C]

12 | 14 18 i 20 J 22 1 24
Vrem e h : 11______
16 ]
|_____ i _____j_
l ^ 1 1
u senci
Konstrukcija 2,6 1.5 -0 ,8 -4 ,1 -5 ,2
7,4 -5 ,2 -1 ,9 1,5
iaka - 0 ,8 1,5 1.5 0,3 -1 ,9 -1 ,4
-7 ,4 -6 ,3 -4 ,1 - 0 ,8 - 0 ,8
srednja -5 ,2 -3 ,0 -0 ,8 0,3 0,3
-6 3 -6 ,3
teka
osunani

Laka konstrukcija
drvo 25 mm
izolacija do 20,9 8,6 0,2 - 3 ,1 - 5 ,2
0,8 14,1 22,5 26,9
50 mm

Srednja konstrukdja
beton 50 mm
Izolaja ili 24,6 20,8 113 2,4 - 1 ,9 - 4 ,1
drvo do 50 mm - 2 ,4 10,0 19,2
beton 100 mm
izolacija do 20,6 21,8 15,7 6,4 1,2 - 2 ,1
3,4 4,9 14,2
50 mm
.------------

Teka konstrukcija 18,3 17,6 11,5 4,3 1,1

- 3 ,3 - 2 ,3 7,0 14,3
beton 150 mm
beton 150 mm t 16,5 17,6 12,6 5,3 2,1
izoiacija 50 mm - 2 ,3 - 2 ,3 5,0 12,3

Prim er. jena prostoriia na uglu itna zidove od lakog betona od 20 a n oblozene

najveeg prodora topiote pomou ekvjvalentne temperaturske razlik .

Koefidjent prolaza roplote k :

Za beton X 1,4
koeficijent preiaza sa zida unutra k. _o_
koefidjent prelaza na zidu spolja <xy = 17,5

1 1 0,2 0,04 ; 1 __
0,725; k = 1,38
k 8 + 1A ^ 0,10 T 17,5_

Ekvivalenttia temperaturska razhka Af:

h: [ 12 14 16 18 20________ ________ _______
doba dana
| 8,1 S,1 4,7 2,6 2j,6
^ltoni zid C 4,0
juni zi C -2 ,1 3,8 6,5 7,5

Prodor toplote Q

istoni zid: A k A t = 20-1,38- A t = 27,6 A t

juni zid: 25-1,38 A i = 343 A t
h: ! 12 14 16 18 20 _______
doba dana
| 224 224 130 72 72
istoni zid [W]
juni zid [W] - 73 131 224 258 138 ____ ..
355 354 330 210
Ukupno [W] i 151
Ako bi trebalo raunati za tu 24, onda se
At poveava za razliku (26 - 24) = 2.
 309

748-54T oplota Qu
Ova topiota je proizvedena u unutranjosti prostorije od ijudi QL i od m a-
ina, ureaja i osvetljenja 0 M, tako a je:
Qv = Ql + Qm [w j ________ _____OJtii
T opiota koju odaju ijui O data je u tabeiam a T 4 i T 5.
M oe se raunati da je topiota koju proizvoe maine i razni ureaji 0,2
do 0,5 njihove ukupne nominaine snage prem a broju asova iskorienja dnevno.
Snaga maina je data u njihovim karakteristikama. Ukoliko ureaj siui za proiz-
vodnju toplote (npr. elektrini grejai, tenjaci i sl.) onda se uzima u obzir nji-
hova ukupna jaina pretvorena u toplotu.

T oplota koja se razvija usled unutranjeg osvetljenja treba takoe da b ude

uzeta u obzir. O nainu i jaini osvetljenja poatke treba a dostavi projektant
objekta. Ukoliko se sa ovim ne raspolae za proraun ove toplote moe se uzeti
0,20 W po 1 luksu i i m 2 povrine poda, ako se radi o sijalinom osvetljenju, Za
elektrino fluino osvetljenje (neon, fosfor) jaeina je i/3 od sijaiinog tj. 0,7
W l x _! -m "2.
Za jainu osvetijenja nekih prostorija moe posluiti tabela T 82:

T 82

Elektrino osvetljenje WmJ

Vrsta prostorije
sijaiino fiuino

Pozorista 5 do 10 2 o 4
Restotani, obine radionice 10 do 30 4 do 7
Ustanove, kancelarije 15 do 30 5 do 10
kole, robne kue 20 do 40 7 do 14
Crtaonice, fina mehanika 30 do 50 10 do 17

748-5 5 Odvroen je to p lo te zfoog hlaeisja i suenja vazd u h a

Ako bi se vazduh hiadio bez suenja ona bi se odvedena koliina toplote
raunala prem a jednaini (7,28). U ovim proraunim a razlike u masi i mase-
noj koliini toplote usled razliite apsolutne vlanosti vazduha onosno tem pera-
turske razlike, zbog neznatnog praktinog uticaja mogu se zanemariti.
Koliina spoljnjeg vazduha koji treba obnavljati u prostorijama date su u
poetku ovog poglavlja (T 72). Kako se vidi ove koliine mogu varirati u za-
visnos tem perature spoljnjeg vazuha.
K ada se vazduh hlaenjem istovremeno m ora i suiti do odreenog stepena
vlanosti, to je sluaj kod klimatizacije, onda se izvojenoj koliini vlage mora
ouzeti i toplota isparavanja. Za oreivanje ove topiote, odnosno jaine hlaenjct
u ovim sluajevima je jednostavnije u proraunim a sluiti se entalpijom vlanog
vazduha a prom enu stanja sleovati po s,i x dijagramu.
310

Izdvojenu koliinu vlage (?w naiazitno pom ou izraza (7,31) a apsolutnu

vlanost uvoenog vazduha x$ iz (7.33).
Jaina hlaenja spoijnjeg vazduha sa odvajaniem koliine vlage Gw onda
iznosi:

J Q s ~ Gs (4 iu) + G w l + G Wm ) A* 1 tw J (7.44)

A* je izvedena ko'iina toplote hiadnjakom radi izdvajanja 1 kg pare, indeksi s i u

odnose se na spcljanji i unmranji.
Deava se da je radt suenja vazduha potrebno i dalje sniavanje njegove
tem perature ispod one 'koia je potrebna za hlaenjc prostorija, U ovakvim slua-
jevima uvoeni vazduh se na kraju tnora jo dogrevati. Ovu koliinu topiote treba
dodati kao odatak jaini hlaenja u proraunu i sa tim izvriti ispravku za A ',
to se moe direkm o ustanoviti u ,,i dijagramu.

748-56TopIota Isojlu ap$ o rb u je vstzuh u k a ca H m a

U postrojenjima klimatizaciie sa duom kanaiskom mreom i niskim tempe-
raturam a prolaznog vazuha treba uzcti u obzir i otm izm enu topiote a takoe
i topiotu koju oaju ventilatori. Nek sigurni podaci se u ovom pogledu ne mogu
dati, jer ni podaci o koeficijentima prolaza toplote i okolnim tem peraturam a nisu
dovoijno tani. T reba izvriti najrcalnije pretpostavke a za ventilatore koristiti
to je ve reeno o oavanju toplote maina

748-6 Odnosi veliina stanja vazduha

U procesu kiknatizacije pokazano je a su veiiine stanja vazduha vt m eu-
sobnoj vezi. Pri reavanju zadataka u vezi ovih odnosa korisno sui ,,i x ija-
gram. Ovde e se izneti izvesni lcarakteristini odnosi za uslove letnjeg rada u kjj-
matizovanim prostorijama pri emu je i prom aja ubacivanog vazduha ogrsniena
jer je taa i jaina hlaenja najvea.
Ako je jaina hiaenja tj. koliina topiote koju treba odvesti iz prostorije
O b a koliina vlage G. onda su u vanosti sledee relaje:
Q = G ^ iiu - i4) [W]
G w = G a ixK - x d) [k g h "! ]
gde je Gn koiiina dovedenog vazduha [k g h _ lj. Indeksi i u se odnose na stanje
doveenog i unutranjeg vazduha.
Pravac prom ene stanja vazuha izraen je sa:
I . . !
! Q d_ _ j ( 7 .4 5 )
i Gw

U ,,i x diiagramu ovom praveu promene stanja odgovara prava sa na-

. Ojy Al . . . . . . . . .v ,
gibom. - = prema nmji i ~ 0 (v. ivicnu razmeru).
G\y Av
 311

U manipulaciji sa veliinama u , , i x ijagramu treba dobro obratiti panju

na upotrebu njihovih dimenzija. U ovojn sluaju sadraj viage x treba izraziti u
fcg/kg suvog vazduha a entalpiju i u kcal/kg s.v.
Ako je na ijagramu , , i ~ x " (si. 190)
u taki U odreeno stanje vazduha u pro-
storiji onda 'e se stanje ovoenog vazduha
dobiti u preseku pravca prom ene stanja koja
polazi od take U do iinije tem perature td.
T em peratura td, kao to je poznato, odreu-
je se zahtevom da tem peraturska razlika
(tji td) bude u granicam a 6 do 8. Ovim
nainom naena entatpija ia omoguava da
se dobije potrebna koliina vazduha Gd.. Ta-
ko }e:

Qd _ [k g .U > } (7 .4 6 )
iu i

K ada se u ovakvim proraunim a ko-

risti entalpija vlanog vazduha onda u m e-
usobnim relacijama kod topiote 0 D treba
SL 1 90 P ra v a c p ro m e n e s ta n ja v a z d u h a uzeti u obzir i toplotu isparavanja i toplotu
o i ai ija g ra m u
koju odaju osobe u prostoriji (120 W po
osobi).
Stanje vazduha za redovno, zagrevanje, hlaenje i viaenje odreuje se iz-
borom odnosa koliina spoljnjeg vazuha pri krajnjim zimskim uslovima.

*749" PRORAUN JEDNOG KL1MA-URK)AJA

C eo p o stu p a k oko o d re iv a n ja p o d a ta k a o p te re e n ja , k a ra k te rtsti n ih taaka sta n ja i d i-
m e n z ija k lim a -u re a ja p o k azae se n a je d n o m p r im e ru .

Z adatak.

U jed n o j p ro sto riji In s titu ta g d e se n a la z e u re d a ji za m e re n je i ispitivanjc tre b a p re k o c eie

god in e o d r a v a ti k o n s ta n tn u te m p e ra tu ru i v la n o s t. Z a h te v i su :

Tem peratura: tB + 20
R e la tiv n a v ia n o s t: = 50%

K ra jn je v re d n o sti sp o ljn ih k lim atsk ih u s lo v a :

Z a ieto ts = 35% <ps = 3 5 %

za zimu t, 10% = 40%

T e m p e ra tu r e su s e d n ih p ro sto rija :
z a le to t + 2 5
za z im u t = . H -15
T e m p e ra tu r a p o d ru m a r = + 1 5
312

Ostiova p ro sto rije pofcazana je n a sL 191. S p o ljn i z id jc o k re n u t p r e m a zapadu. K o n -

strukcija:
Z id o d p u n ih o p ek a d e b ljin e 30 c m z a je d n o sa z a v rn im slo je ra , p re k o k o g a je p lo a o
iverce 2 cm , 4 p ro zo ra (d v o stru k i) v isin e 1,5 ra irin e 1,2 m .
U tratran ji zid o v i:
Opeka n a k a n t 12,5 c m , o b lo e n i p jo o m od
iverice o d 2 cm.
P od i p la fo ti:
A rm iran i b e to n , 15 c m sa c e m e n tn im slo jem i
lepljenim p ark eto m n a b itu m e n .
Pogonski flu id :
P ara niskog p ritisk a ( l O k P a ) i v o d a za h la e n je
od + 8 .

749-1 Proraun optereeuja hlacuja

749-1 lP r o d o r top lote k ro z p r o z o r e

Najvee zraen je n a z a p a n o m z i d u u 1 6 a so v a ,
K o eficijen t p ro ia z a k ro z p ro z o r ( t a b e l a T 14),
A pr^S^lV m - K-1].
S poljna te m p e ra tu ra u 16 as. (p re m a d ija g ra m u
sl. 192) t, = 34. Ja in a z ra e n ja u 16 as. (T - 79)
3 , = 611 [W u i-J K - ].
Iz jed n ain e (7.40) izlazi:

Qw = 4 - l , 5 m ! 'l , 2 [3,3 W m -2K ! (34 - 20) K +

SUka 191 O s n o v a k lim a tiz o v a n e
+ 0,81 611 W m "2] s 3900 W p ro sto rije

Siika 192 Promena nevne temperature

749-12Prodor toplote kroz apoljni zid

K o e ficijen t p ro la z a to p io te sp o ljn o g z id a (ta b . T 11) k zd = 1,16 [ W m - ! K - ]
V re d n o st (A t) za 16 as. A t + 0 , 3
P ro d o r to p lo te k ro z p ro z o re je z n a tn o v ei o d p ro d o ra k ro z zidove p a se o p te re e n je h la -
 313

denja ratma za 16 as. Za druge graevinske uslove praverava se za koje doba aua uzeti naj-
veu vrednost.
Povrina spoljnjeg zida.
A = 15 3,5 - 7,2 = 46,8 m 2
Qzi = 4,8 1,16 (26 - 20 + 0,3) = 350 W

749-1 3 P r o d o r to p lo te k ro z nreutranje z id o v e , p la fo n i p bd Q h

Za unutranje ziove (tab. T -ll) k l,2 9 W m '2K_1

Plafon (tab. T-16) k = 1,94
Pod k = 1,63
Za unutranje povrine radi se formular, slino kao za gubitke toplote.

P r o d o r to p lo te Qs

1 2 3 4 s 6 7 S 9 10 11 12 13
j

Strane sveta

obraun povrine proraun dobiika topiote Qh

Dobi-
C A
Oznake

ebljma _ k k {t, tu) tak

.S s & toplote
a _kd > 'oUi G iU
*SejJ o
Pd Xi
W W
cm m m ms m2 ms n f ! K"1 c W
1

Oba odeijenja zajedno [W m"! IT1J

PD _ 15 + 2 15,0 8 120 l __ 120 1,62 -5 -8 ,1 4 -9 8 0

TV 15-1-2 15,0 8 120 l 120 1,91 +5 9,71 1170
UZ SI 12,5 + 2 8 3,6 28,8 l 28,8 1,29 + 5 6,45 190
UZ IJ 12,5+2 15 3,6 54 i 2 52 1,29 +5 6,45 345
UV 1 2 2 l 2,0 2,32 +5 11,63 25
uz J 12,5 + 2 8 3,6 28,8 l 28,8 1,29 +5 6,45 190
940

7 4 9 4 4 ja in a n n u tm n jih to p lo tn ih iz v o r a

U prostoriji je prisutno 10 osoba istovremeno. Direktna toplota koju odaje jedna osoba na
20 pri lakom radu je 93W .O tudaje:
Qi, = 1 0 -9 3 W = 930 W
Za osvetljavanje uzee se jaina od 15 W po m 3 poda. (neonsko osvetljenje). U prostoriji nema
maina, tako da je:
Q u = 120 m 2 15W m - = 1800 W
O tuda:
Q v = 930+ 1800= 2730 W

749-15 O pteredem je h la e n ja p ro sto rije

Iz prostorije treba leti izvesti ukupno
Q d = Qpr + Qzi + Q a + Q v = 3900 + 350 + 940 + 2730 = 7920 W as 7900 W
U izrazu (7.37) je Q D = Qp + Q v.
749-16 Hla&mje snenje vazdtihe
U prostorij: je relativno mali broj osoba. Zbog tga nema osetnog zagadenja vazduha pa
eo spoijnjeg vazduha moe biti mali. Ako se usvoji dvostruka obnova vazduha na as bie
Gt 120-3,6-2 - 864m3r tj. 1030 k g h '1
Iz ! * dijagrama ita se stanje unutranjeg i spoljnjeg vazduha, koje je predvieno:
is - 18,6 Whkg*1 xs -- 12,3 g.kg"!
ih, 10,70 Wh kg'1 xv = ,25 gjkg'*
Isparenje viage od ljui u prostoriji iznosi:
Gwc, = 10-40 = 400 gh*1
Onda po jednaini (7.44) koiiina toplote koju treba odvesti radi hlaenja i suenja spolj-
njeg vazduha iznosi:
Qs ^ 1030 - (18,6 - 10,7) + 0,4 - 590 = 8420 W
Docnije e se proveriti da (i je temperatura vode za hlaenje dovoljna da se postigne ne-
posredno stanje vazduha ili ;e jo potrebno hladiti i smeu vazduha ili dogrejati.

749-!7K.ol!ina i svar.je vazduha u le tn je m r a d u

749-1TlKoliHna dovoenog vazduha

Kako je u ovom primeru promena vlanosti neznatna moe se koliina vazduha odrediti
pomou toplote prostorije. U jednaini
Qd Ga cp (tu ta)
uzee da je temperaturna razlika ( ~ta) = 7 j. t 15, tako da se dobije koliina dovoe-
nog vazdoha.
O 7900
G = = r = 4050 k g h - a 3400 m 3 h _1
Cp 0,28*7
eo spoljnjcg vazduha iznosi 1030/4050 ^ 2535%,

749*172 Stanjc ovoenog vazduha

Iz G wl ~ G^{xu X)
dobijz se
&WL 400
xd ~ Xa >7,25 = 7,15
Ga 4050
Iz i * dijagtama nakzimo za fa - 15 i Xd 7,15
is = 9,05 Wh kg1

749-173Ir.meaa toplote izmeu klim a u reaja i dov o en og vazduha

Snaga ventiiatora za dovoeni vazduh pri i; = 0,65 procenjenog Ap = 343 Pa
3400 - 343
= 0,5 kW
3600-1000-0,65
Rad ventiiatora pretvoren u topiotu Qk, je
0,5- 1000 W 500 W
 315
Izmeu klima komore i prostorije kanali su kratki pa se moe izostaviti prolaz toplote
kroz njih.
oroeni vazduh na ulazu u ventilator ima tem peraturu i'
_ 5 00 __
V = i<t ~ 15 0,45 S t 1 4 ,5
4 0 5 0 0,2.8

749-2 Nain rada idim a urcaja

Na sl. 193 pokazana su do sada odredena stanja vazduha u J - x dijagrama. Oznake su:
U unutraSnji = kruni vazuh
S spoljanji vazduh
I) dovoeni vazoh ua ulazu u prostoriju
D' ~ dovoeni vazduh ispred vcntiiatora
M' meavina sa 2 5 ,5 % dela spoljnjeg vazduha
T e m p e r a tu r a

Du SU pokazuje proces meanja spoljnjeg i unuLranjeg vazduha;

D u DU proTncnu stanja u prostorijh
316

Osim toga ucrtano )e podruije tem perature vode za hlaenje na linjji zasienja fcoja se
zagreva o 8 do 15c.
Iz dijagrams se vidi a se stanje D ' ne postie neposredno hlaenjem smee. Produenjem
pravca taaka M ' D' do granice zasienja dobije se potrebna tem peratura povrine hlanjaka
t < 8. Zato se mesavina vazduha rashlauje na tem peraturu oblinje take rose od D' i na kra.ju
dogreje na D'. ogrevanje se moe u prednjem sluaju postii meanjem vazduha iz prostorije
sa rashlaenim vazduhom. Ovim se opterecnje hlaenja odrava na malom nivou a dogrevanje
sprovodi bez utroka toplote za zagrevanje.
Kiima uredaj prema totne ima jedan bajpas kao na sl. 163.

749-21Stanje vazdulia z a hlad eoje i m eavinu

Novo stanje vazduha H (izlaz iz hladnjaka) mora ieati na produenju prave koja spaja
take U D'ali jo osta iznad tem perature ulazne vode za hladenje (8). Za procenjenu krajnju
temperaturo o tv = 10dobija se koliina vazduha za bajpas G koja odgovara odnosu dui
DH jUH za 45% kolicine ovedenog vazduha.
Tako kroz klima uredaj prolazi samo 55% dovoenog vazduha. Tim e se obija pravi o-
nos meavine krunog i spoijnjeg vazduha na ulazu ureaja iz

G 0,55 40501030 _
Gs "" 1030 _ j1

Za taku M meavine dobije se pomou jenaine (7.36)

18,6+1,17-10.7
*At 14,34 W h k g -!
1 + 1,17
emu ogovara:
12,3 - 1,17-7,25
9,6 g k g '1
2,17

Vazduh iza hkdnjaka ima tem peratum tn ~ 10, vlanost x n 7 ,0 gkg-1 i entalpiju i H = 7,73
W hkg"!.

749-22jacina hladenja za odravanje

Ukupna jaina hiadenja dobija se iz jednaine (7.37) za
Q n h ^. 7900+ 8420 + 500= 16820 W
Praktino se obija ista vrednost iz kohine meavine vazduha i razlike entalpije ispre
i iza hladnjaka.
Za zagrevanje vode za hlaenje o 8 na 15 potrebna je koliina rashladne vode na as
Orrr
Gw - 2070 k g h -1

749-23Veliina hianjaka
Vazuh struji u suprotnom smeru od vode za hlaenje i hladi se od : 27 na t H 10 .
Srednja temperaturska razlika iznosi prema jednaini;
A t. Au 12
A t. -5,5.
At %6
At,
 317

otuda mem avna jednaina '/.a zbor hiadnjaka je:

Qhj: 16820W
ka A s 3060 w r>
5,5 K

749-3 Koliina toplote za grejanje

Poiazi se od jedname (7.26) rai nalaenja toplotnog optereenja Q GIt Q a Qv .
Poto se prostorija mora odravati na konstantnoj temperaturi i vianosti i kada se ne ko-
risti, onda je Q v = 0, zbog ega je

Q or ~ 0.B
T oplotni gubici za ovaj primer su (v. odeljak III):

Q g r = 4770 W
"Za zagrevanje spoljnjeg vazuha na unutranju tem peraturu potrebno je prema jednaini (7.28)

Qt = 1030 0,24 (20 4- 10) = 8600 W

Topiota za vlaenje rauna se iz (7.32)

(trjrAt 1=5 = 400 g/h)

Q,v = 1030 [(7,25 - 0,7) - 400] 10-s - 590 = 4370 W

Gubici toplote u kanaiima i rad ventiiatora se ne uzimaju u obzir jer su zanemarijivi. Potrebna
koiiina topiote za grejanje onda iznosi:
Q hr = 4770 + 8600 + 4370 - 17740 W

749-3iVeliine stanja vazdnha

Koliina spoijnjeg vazduha Ge i pri 10 uvodi se u potpunosti; bajpas se iskljuuje
a bi se dovodeni vazduh bez toga morao zagrejati iznad unutranje temperature radi pokria
toplotnih gubitaka, Tako je
G 4050 - 1030
= 2,94; t 2,0
Gj 1030
i - 9,2
Za taku smee za saa se ima
- 2 ,0 + 2,94 9,2
isi' 6,36 W hkg' = 12,4)
3,94
Posle vlaSenja (F ). Potrebno je: =- xs -- .v(. 7,25 g kg_!
Entalpija odgovarajue take naiazi se u t x" dijagramu i ona je j' = 7 ,7 3 . Predgrejava-
nje smee vazuha znai njje potrebno ako se deo spoljnjeg vazduha pri 10 unekoliko ogranii.
Smea vazuha (Al). Naknadni proraun daje za iv iM = 7,73W hkg"s .
G,i 1
= 3,3 onda Gs = ----- 4050 = 930 k g h -1
4,3
Dovedetn vazduh Gd

Entalpija dovedenog vazdulia dobija se iz:

318

Q o r Gn {id ~ !)
4770
y = 10,7 + 11,88 W hkg"' (td = 24,4)
io ifT
Promene stanja pri -10 vide se na sl. 194.

X j3/ ^ ]

Slika 194 Promena stanja u zimskom periodu za primcr prorauna

749*32 G re jn a povj*ina
Potrebna koliJina toplote odteduje se uzevi u obzir promenjeni udeo spoijnjeg vazuha.
G g r = Gct (ia - i) = 4710 (11,88 - 7,73) == IfiSOO W h k g -
10 + 24,4
Sa temperaturom pare o t P = 102 i srenjom temperaturom vazduha t b = -------------= 17j2
dobija se za spectfiinu jaiimi dogrejaa.
16800
k 'A 200 W"C-
(102 - 17,2)
 319

749-4 D im enzionisanje pojedinih elem enata

74941 K lim i urcdaj. K anal spoljnjeg i krtinog -vazdnha

U klima ureaju uzee se za hrzinu vazduha najvie 2 do 3 m s '1. Usvajamo:
F = 2 , 0 m s ''
Poto je zapreminsk protok - 3400 m 1h ' 1, klima ureaj b! imao presek od oko

: 0,473 m 1
3600 2,0
Dimenzije komore prema tome su irina 0..5 m i visina 0,95 m ,akle

A 0,5 - 0,95 = 0,475 m 3

Ako se prepostavi da ;e brzina vazduha u giavnom kanalu 5 m s kanal za spoljni vaz-

duh treba a ima presek od
860
As - = 0,048
3600 5

(Za ove pretpostavke brzina nije potrebno obraunavati strujanja vazduha zapreminski za
odgovarajue temperature).
Presek kanala krunog vazduha iznosi

2540
0,141 m 2
3600 5

(Dimenzije kanala za spoljni i kruzni vazduh Cesto se biraju prema ukupnoj koliini vazduha da
bi u sluaju potrebe s vremena na vreme mogii pojedinano raditi punim kapacitetom).

74942 O v laiv a

Kod vlaenja vazduha vodom koja se dov'oi u vazdunu struju preko brizgaijki i ij: se
tok odrava pumpom, koiiina vode koja krui uzima se o 1 kg na 1 m s vazduha. Zna: za protok
vazduha od c = 3400 m3 h! protona koiiina vode bie
G i r - 3400 kgh"'
Ako jedna brizgaijka rasprava 0,20 m 3h"1, broj brizgaljki je
3,4
n ------- = 17;uzima se 18
0,20

Ovaj broj e se rasporediti na 3 reda po 6 brizgaljki.

7 4 9 4 3 F lite ri i o v a ja k ap ljica

Za preiavanje vazduha jedan filter je postavljen neposredno iza komore za meanje spoij-
njeg i krunog vazduha a drugi u bajpasu . Podalie q otporu daje proizvoae, Jedan odvaja
kapijiea od cik-cak lima sa povijenim ivicama postavljen )>: iza komore za rasprivanje, a drugi
ispred.
Prvi ima dubinu od 300 do 400 mm a drugi od 100 do 150 mm.
Ukupna duina komore za preiavajije vazduha je oko 2,0 m o ega ide na prostor za
brizgaijke (rasprivae) 1,3 a na ovaja kapljica 0,7 m.
Ceo ovaj sistem ima otpor oko 80 Pa, to zavisi od koiiine vode.
320

749-44ovodnl kanal i izlazni otvori

Za nvaj kanai i iziaze uzee st: bczina vazduha o V = 3 i n s '1.

3400
v4r? = 0,315 m1
3600 3

Uzee se irina 0,5 m, visina 0,6 m, pa e bizina biti V = 3,14 m s" 1,

Dovodni kanai se pritvraje ispod piafona na unutranji zid. Vazduh se ispunjava prema
prozorskom zidu kroz rupiastu reetku.
Sirina kanala se postepeno smanjuje od is> o-..nT-is-pootku. o 0,1 m, na kraju.
Ako je S dovodnih. bonih otvora, svaki otvor imae protok od
r ... W
3400
- 425 ms h_t
8

Za oreivanje preseka odvodnog kanala sluimo se jednainom (7.16).

Otuda je:

V~Aaaf b 3,3 K
Domet X je
X - 8 - 0,5 = 7,5 m

Iz tabele T - 7 7 nalazi se K = 5,7 i f b = 0,82. Bira se = 0,6

A - 0 , 6 - 0,82 = (3,3 5,7 ^ 5 Y = 0,087

\ 3600-7,5/

0,087
= 0,18 m2

Dovodni otvor: duina 0,7 m , vistna 0,25 m.

Odvodni kruni kanal postavie se ispod prozora na zapadnoj strani pro-
storije. Vazduh za izbacivanje e se ovoiti napolje preko jednog ahta na kraju
kanala.
Ako se uzme za brzinu na slobodnom preseku ovodnih reetki V 2,5
ms-1, onda je povrina jedne (ako ih je 8)

3400
= 0,047 ma
3 6 0 0 -8 -2 ,5
a sa i = 0,8
A ^ 0,047
0,06 ms
0,8

Odvoni otvor: uina 0,4 m i irina 0,15 m.

 321

75 PRINCIPI AUTOM ATSKOG REGULISANJA

KOD K L IM A T IZ A C IJ E

Zadatak autom atske regulacije jeste odravanje nekog procesa ili m aine na
odreenoj vrednosti autom atskim nainom, tj. bez uea oveka.
U procesu reguladje izvodi se m erenje regulisane veliine i njeno poreenje
sa zadatom vrednou pom ou regulatora. K ada regulisana veliina odstupi od
zaate vrednosti, u regulacioni sistem se uvodi signal koji tei da regulisanu veiiinu
ovede n a zadatu vrenost. Ovaj poremeaj dolazi zbog sm etnji koje m ogu biti
razliite npr. prom ena optereenja, spoljnje tem perature itd. M ada postoje ob-
jekti koji bi se stabilizovaii i sami na prvobitnu vrednost po prestanku poremeaja,
zadatak regulatora je da se vraanje sistem a na prvobitnu vrednost uspostavi
to bre.
Postoji vie poela po kojima se svrstavaju regulatori. N a prvom m estu do~
laze regulatori direktnog i indirektnog dejstva, to zavisi od energije za pokretanje
izvrnih organa.
K od reguiatora direktnog dejstva pri prom eni regulacione veliine pom eranje
izvrnog organa vri se na raun raspoloive energije koja postoji u regulacionom
kolu, Zbog toga se ovakvi sistemi regulatora m ogu koristiti samo kod sluajeva
kada je m erni signal dovoljno velike snage.
K od regulatora indirektnog dejstva koristi se za pomeranje izvrnog organa
pomona energija (pneumatska, elektrina, hidraulika), poto snaga signala mernog
elementa nije dovoljna za pomeranje izvrnog elementa. Prem a ovome u zavisnosti
od pomone energije ovi regulatori mogu b iti: elektrini, hidrauliki i mehaniki,
a pored toga mogu biti i kombinovani od ovih vrsta.
Najee upotrebljavana podela autom atskih reguiatora zasniva se n a karak-
teristici njihovog dejstva. Pod karakteristikom regulatora porazumeva se zavisnost
izmeu vrednosti i naina promene reguiisane veliine j promene izvrnog elementa.
Prem a ovome regulatori mogu biti:
1 . poziciont
2. proporcionalni (P) (y ro x)
3. integralni (I) (> = r -il x - dt)
4. derivatni (D)

5. proporcionalno-integralni (PI)> i y = ro x n f x dt), i

6. P ID regulatori
U gornjim izrazim a je:
x razlika izm eu zadate i stvarne vrednosti regulisane veliine regula-
cionog sistema
y vrednost izvrne veliine regulacije
ro, ri i ri su konstante regulatora.
Pozicioni regulatori najee zauzimaju samo dva krajnja poloaja otvo-
reno i zatvoreno , pa se stoga zovu jo i dvopozicioni (ON -- OF).
Proporonalni regulatori su oni kod kojih je pomeranje izvrnog' elem enta
proporcionalno signalu greke tj. odstupanju regulisane veliine od zadate vrednosti.
K od ovih regulatora brzina pomeranja izvrnog organa je proporcionalna brzini
promene regulisane veliine, Jednoj vrednosti regulisane veliine uvek odgovara
jedan poloaj izvrnog organa, Za merilo propordonainog pokretanja izvrnog
322

organa slui faktor proporcionainosti, a ovaj je odreen irinom proporcionalnog

podruja regulacije.
Integralni reguiatori su oni ked kojih je brzina pomeranja izvrnog organa
dirdttno proporcionalna vrednosti odstupanja regulisane veliine a ne brzini od~
stupanja kao kod proporcionalnth reguiatora. T o znai da je reguladono dejstvo
integrainog regulatora proporcionalno integraiu odstupanja reguladone veiiine tj,
njegovo dejstvo utoliko je vee ukoliko je vee odstupanje regulisane vrednostr i
ukoliko je dugotrajnije ovo odstupanje. Pri tome u poloaju kada regulator m iruje
a reguiisana veliina se nalazi na zadatoj vrednosti, zvrni organ u zavisnosti op-
rereenja objekta moe zauzimati razliite poloaje. Iz ovoga se jasno vidi da veiiina
izvrnog dejstva regulatora nije vezana za veiiinu odstupanja regulisane veiiine
od zad?te vrednosti.
Proporcionalno-integralni reguiator (Pl-regulator) o^avlja kombinovano dej-
stvo proporcionalnog i integralnog regulatora. U poetku ovaj regulator deluje kao
proporcionalni, pa izvrni elemenat zauzima poloaj koji zavisi od brzine promena
regulisane veliine. Zatim izvrni eiemenat vri opunsko pomeranje radi eiimini-
sanja odstupanja regulisane veliine od zaate vrednosti i sve vie eluje kao inte-
gralni regulator. Dok se propordonalno dejstvo reguiatora vri skoro odmah, otle
se integraino vri usporeno.
Derivatni regulatori (D) imaju dodatne ureaje koji omoguuju reagovanje
regulatora na brzinu promene regulisane veliine. T o znai da novo reagovanje
izvrnog eiementa nee uslediti, bez obzira koliki je signal greke, sve dotie dok
je ova greka konstantna. Izvrni eiemenat e se pom erati u sklau sa smerom i
brzinom odstupanja regulisane veliine. Ukoliko doe do naglog pomeranja regu-
lisane veiiine skoka, ondae izvrni elemenat prei p u n hod tako rei trenutno.
Prema tome dejstvo derivatnog regulatora se kortsti tamo gde je potrebno brzo
delovanje u procesu, to ko grejanja nema naroite potrebe. Zato se u klimatiza-
cij koriste samo pozicioni propordonalni integralni i P I regulatori.
Po principu dejstva regulaciju topiotnih procesa zbog trom osti t j . male brzine
reakcije koriste se pozicioni proporcionalni i proporcionalno-integralni reguiatori
i to najee mehaniki iii elektromehaniki i u novije vreme eiektronski.
Reguiaciono koio ine sledei
sastavni elementi: merni em enat,
transmiter, reguiator i izvrni organ
(sl.195).
Kodgrejanja i klmatizacije ima-
mo merne elemente za merenje tempe-
rature, vlanosti, pritiska i protoka.
Memi elementi koji su danas
najee u upotrefai jesu bimetalni, sa
tenou i otporni.
Transmiteri se koriste za pret-
varanje signala iz mernog elementa
po prirodi istog kao to je regulator Slika 195 Sfcema regulacionog kola. Merni
kao i za dovoenje signala na standard- elemcnat (i)., povratna sprega (2), regulator (3) i
nu veliinu, poto $e ova ne dobija regnlacioni organ (4)
uvek od mernog eiementa.
Reguiatori su u veini sluajeva elektromehaniki kada se ne trai velika
braina i tanost, jer su oni znatno jevtiniji od pneum atskih ili drugih.

U izvrne organe spaaju regulacioni ventili ili elektromotori koji pokreu
klizne Ui krilne zatvarae (klapne).
Slika 196 Shema potenciom eta sa davaem
i otpom ikom ; kltza ( 1 ), otpornik(2)j harmo-
nikasta m embrana (3a): ravna membrana (3b):
dava za tem peraturu (4a), dava za pritisak
(4b)
323
M erm elemenat sa temperaturu i
pritisak. Prom ena tem perature ili pritiska
se prenosi na harm onikastu m em branu
koja je vezana za kliza potendom etra i
m enja veliinu. otpora izmeu krajeva
1 2 i 1 3, koji su vezani za regulator
(d. 196).
Regulator u zavisnosti od poloaja
klizaa potenciom etra uporeuje jainu
struje iz m erne jedinice i zadate vred-
nosti na regulatoru. Prem a tom e poloaju
regulator daje signal za pokretanje izvr-
nog elektromotora koji pokree ventile
na zatvaranje ili na otvaranje vazduha.
Isvrin i motor se okree na osnovu
sgnala iz regulatora tj. usled prom ene
vrednosti veliine (tem perature) nastale
promenom otpora potenciom etra. D a ne
bi dolo do havarija m otor na osovini
im a kontakte, koji ga iskljuuju za krajnje
poloaje ventila, klapni i dr.

7S1 P R IM E R R E G U L ISA N JA KLIM A TIZA CIJE JE D N E P R O S T O R IJE

N a sl. 397 je prikazana jedna reguladona shema za automatsko regulisanje

tem perarure i vlanosti u jednoj prostoriji (sluaonici). Preko m ernih elem em ta

Slika 197 Shema automatskog regulisanja temperature i vlauosti vazuha za jednu prostoriju
U kiima-komori
324

za temperaturu (1) i vlanost (2) mere se odnosne veliine krunog vazuha. N a

osnovu dovoljnih mernih signala vri se reguiacija rasprivanja kapljica preko regu-
latora (3) i regulacionog ventila pomou servo-m otora (4) i daje reterentne vred-
nosti za oziranje pare za grejanje a preko reguiatora (5) i regulacionog ventila za
paru (6) u dogreja pre uiaza u prostoriju za klimatizacju.
U zavisnosti od temperature spoljnjeg sveeg vazduha koja se m eri preko
mernog eiementa (7) i zadate vrednosti na reguiatoru (8), m otor (9) e dejstvovati
na zatvarae za otpadni odnosno sve vazduh, koji se meaju i zagrevaju prolazom
kroz predgreja. Zatim se vazuh vlai i prolazi kroz dogreja i nailazi na m erni
elemenat (10) koji preko regulatora ( 1 !) i regulacionog ventila ( 12) regulie dovod
pare u dogreja a na osnovu unapred zadate vrednosti.
Oviaen vazduh gubi topiotu zbog ega se vodi preknsdogrejaa iji se dovod
pare regulie na osnovu regerentne vrednosti iz mernog elementa ( 1) i mernog ele-
menta (13) preko koga je odreena eLjena vrednost tem perature u prostoriji.^Na
ta; nain automatski se obija zadata tem peratura i vlanost vazduha koja se tim e
neprekidno odrava u prostoriji bez obzira na tem peraturu i vlanost spoljnjeg
vazduha,
Fiime koje proizvode opremu:
JMP - Ljubijanii, Energoinvest Sarajevo, Istra ICula.
 O D E L J A K VIII

8. DALJINSKO GREJANJE. TOPLOFIKACIJA

Ogiomne koliine energije koje se danas troe za proizvonju toplote u svim grana-
ma priviede kao i u drutvenim zgradama i domainstvima s jedne strane, a rezerve u sve-
tu svih vrsta goriva kojima se raspolae s druge strane, zahtevaju da se kod svih potroaea
sprovede to racionalnija potronja. Neekonom inost iokainih i ratrkanih ureaja
za proizvodnju topiote u raznim svojim oblicima navodila je n a razmiljanje o tra-
enju drugih racionainijih naina iskoriavanja proizvedene toplote od proizvoaa
do potroaa. Pored drugih usavravanja sistem a grejanja radi poveanja ukupnog
stepena korisnog dejstva, koncentrisanjem proizvoenja toplote za vei broj po-
troaa zbog niza svojih prednostt, postie se mnogo bolji e'ekat. Ovo je dovelo
do prim ene centralizovanog proizvoenja toplote za vie zgrada i objekata, ulinih
blokova i itavih gradskih podruja. Ovakav nain proizvodnje i prenoenja toplote
u cilju grejanja naziva se daljinsko grejanje.
M eutim prenoenje toplote na daijinu anas se ne vri samo u cilju zagre-
vanja objekata ve i u druge industrijske privredne i domainske svrhe. T ako se
m oe proizvoditi i prenositi topla voda za potronju u domainstvima, kupatilima,
zatim para i vrua voda za perionice, kujne, tehnoloke procese it. S toga je naziv
daljinsko grejanje prevaziden i bolje je za proizvodnju i prenos toplote na daijinu
upotrebiti izraz toplofikacija, jer boije odgovara ovako kom binovanim sistemima.
Sistemi daljinskih grejanja najpre poinju da se izvode u Americi osam desetih
godina prolog veka u cilju zagrevanja veiikih trgovina, crkava i najzad stam benih
zgrada. Razvoj ovog naina grejanja zatim uzim a sve veeg maha i do proiog rata
u Americi ve je bilo oko 200 ovakvih postrojenja.
U Evropi, najpre u Nemakoj, izvoenje daljinskog grejanja poinje poetkom ovog
veka, proiruje se na zapadne zemlje zatim i na SSSR, tako da je poetkom rata u celom
svetubilo ve oko 750 manjili i veih postrojenja, ok je danas ovaj broj mnogostmko vei.

81 PREDNO STI I NEDOSTACI

Prednosti daljinskog grejanja su znatne i mnogobrojne. O d giavnih treba

navesti:
326' /

boiji stepen iskorienja goriva jer su kotiovi savrenije konstrukcije i

pod stranijim nazorotn i manji je rastur goriva zbog dovoenja i korienja na
jednora mestu;
reiativno veoma mali broj zaposlenog osoblja i ako delimino sa veim
kvaiifikacijama;
adaptacija kotiova za svaku vrstu goriva koje moe biti i iokalnog porekla;
manji trokovi oko transporta goriva, ijake i pepela;
manja opasnost od poara;
nepotreban prostor za mnogobrojne kotlarniee;
odravanje istoe i higijene na viem nivou itd.
Nedostaci ovog naina grejanja su relativno mali kao npr. trenutno, veiike inves-
ticije, mogiinost paralisanja snabdevanja toplotom naselja i inustrije u siuaju rat-
nih priiika.

82 POSTROJENJA DALJINSKOG GREJANJA

Glavne grupe iz kojih se sastoji jedno postrojenje daljinskog grejanja su:
za proizvodnju topiote, razvodne mree i prikljune potroake podstanice.
Grupe za proizvodnju toplote mogu biti dve vrste:
centralne rejonske iii blokovske kotlarnice u kojima se toplota proizvodi
iskljuivo za grejanje i prenosi najpogodnijim toplotnim fluidom koji ogovara
potroaima, i
topiane u kojima je dobivanje toplotne energije kombinovano sa proiz-
vodnjom elektrine energije u kalorinim centraiama pa se iz takvih kotlarnica
odnosno postrojenja toplotni fiuid koristi i za grejanje a prenosi kao i u prethod-
nom sluaju.
Svakako da je ovaj drugi nain racionalniji jer se gorivo boije iskoristi pa se
pored grejanja dobije i jeftinija elektrina energija.
U oba sluaja danas se kao toplotni fluid koristi para, topla.i pregrejana voda.
Ako se u kotlamicam a
proizvodi topiota samo za da-
Ijinsko grejanje onda pritisak
kotlova se kree u irim gra-
nicama od 2 do 15 barg. Jedno-
stavna ema ovog naina gre-
janja se vidi na sll. 198.
K ada se u ovom siua-
ju koristi isti fluid za prenos
toplote i u topiovode i u ku-
nom postrojenju onda se pa-
Slika 138 Sbema kotlainice i dircktnog razvojdnja d a ljin - ram etri toplovoda podeavaju
skoggtejanja, Dovodni vo (D ), odvodni (povratni) vod (0) prem a potrebama kunih po-
strojenja. Tako se npr. priti-
$ak pate koji vlada u mrei toplovoda sniava pomou prigunog ventila (reducir-
ventii) preina potrebi kunog potroaa, ili se od pregrejane voe dobija topla
voda meanjem.
 327

K aa su fluidi razliiti onda se u podstanicam a doveena toplota koristi

za proizvodnju drugog fluida. Iz pare se moe dobiti pregrejana ili topla voa,
iz pregrejane vode para itd.
Ako je razliitim potroaima potrebno dostavki i fluide raziiitog oblika
ona nije praktino ovakve fluide priprem iti u centralama pa ih ovako razliite
odvojeno razdvojiti do pojedinih objekata ve se bira najpovoljniji nosilac toplote
kojim se vri razvod do podstanice u kojima se nekim od poznatih naina trans-
formie u odreene oblike prema potrehi.
U kotiarnicama topiana u kojima se vri kombinovana proizvodnja i toplotne
i elektrine energije k.otlovi su visokog pritiska (do 100 a nekad i vie at.). Proiz-
vedena para se najpre delimino iskoristi u agregatima za dobijanje elcktrine ener-
gije (u turbo-generatorim a) a zatim se koristi za grejanje sa smanjenim pritiskom.
Sheme na sl. 1 9 9 i2 0 0 pokazuju dva naina iskorienja pare u kombinovanim si-
stemim a za dobijanje energije

Slika 199 Shema za kombinovano is-
korienje topiotnc cncrgijc protivstru-
janjem izmenjivacm. Grupa kotiova
(1), turbine (2), razmenjiva (3), dovo-
dni vo (4), odvodni vo (5), rezervoar
kondenzatora (6)
Slika 200 Shema za kombinovano iskorieuje
toplotne energije meanjem. Grupa kotiova (1), tur-
bme (2), izmenjiva meanjem (3;;. dovodni vod (4),
odvodni vod (S'), pogonski povratni vod ()j rezer-
voar kondenzata (7), povrntak kondcnzata sa pum -
pom (S)

83 PRENOENJE TOPLOTNE ENERGIJE

831 CEVNE M R E E

Prem a svrsi iskorienja cevna mrea kojom se toplotna energija prenosi

fluidom od topiane do potroaa moe biti industrijska, komunalrsa i kombinovana.
U industrijske cevne mree spadaju one koje prenosc flui iskljuivo za
procese u raznim granama industrije, komunalne mree su one koje vre prenos
topiote iskljuivo za stam bene, bolnike, koiske i ostaie zgrade graova ili naselja.
Kom binovane m ree su kada snabdevaju toplotom oba sektora.
Raijusi toplovodnih mrea danas prelaze 15 km a u SSSR gde se u po-
slednje vreme naglo razvijaju, i vle esetina km.
U veim industrijskim centrim a i gradovima, rai racionalnijeg iskorienja,.
izgrauju se sistemi od vie toplana koje se povezuju u jedinstvenu mreu _tb
omoguava njihov paralelan rad u proizvodnji toplote za razne potroae.
328

Prema emi prenoenja toplote mree mogu b iti jenocevne, dvocevne

i viieceune.
Jenocevne mree, kod kojih se fluid po iskorienju baca, dosta su retke
zbog svoje neekonominosti u ekspioataciji.
Dvocevne mree, koje su najee, rade obino po zatvorenoj emi, tj. u
ceiom sistemu praktino cirkulie jedna vrsta fiuida.
Trocevne mree, koje su iskljuivo kombinovane, izvode se samo kada je
to ekonomski opravdano. Ovaj zahtev je jo otrije postavljen kada se radi o prim eni
viecevnog sistema mree.
Trocevna mrea m oe npr. nai svoje mesto pri snabdevanju toplotom is-
tovremeno razgranatih kom unalnih i industrijskih objekata, to zahteva odreene
i iferencirane param etre fluida. U ovakvom sluW(u razvodna m rea im a odvojenu
cev za komunalne a odvojenu za industrijske potroae. Povratna cev je zajednika.
M rea toplovoa kojom se fluid prenosi do postanice potroaa je primarna
mrea a koja siui za razvod toplonoe kod samog potroaa naziva se sekundarna
mrea. Granino m esto izm eu ovih dveju mrea je podstamca.
U razgranatim topiom im m ream a radijusa iznad 5 km, mogu postoja-ti
i podstanice u pojedinim potroakim blokovima ili podrujima. U tom sluaju
prim arna mrea bi bila poeljena na osnovnu ili magistralnu (do podstanice rejona)
i na rejonsku m reu, izm eu dveju podstanica.

831-1 Izvoenje toplovoda

Cevne mree kroz koje struji toplotni fluid od izvora do potroaa sastavijene
su od eiinih cevi. Cevi se m eusobom spajaju tskijuivo zavarivanjem, koje mora
biti izvreno od strane isprobanih strunjaka. Prirubnice se ostavljaju na krajevima
samo gde treba ubaciti pojedine ventile i druge zatvorne ureaje.
Cevi se polau najee u podzemne kanale izraene od betona. N a taj nain
su bolje izoiovane i odravane. Kanali mogu biti prohodni i neprohodni u zavisnosti
m esta i potrebnog opsluivanja. Ree su cevi direktno ukopane u zemlju ali su onda
vie izloene vlazi i koroziji, manje su pristupane i tee se pronalaze mesta even-
tualnih kvarova. N a si. 201 i 202 pokazana su va naina izvoenja kanala sa po-
loenm cevtma.

Slika 201 Topiovodna cev Slika 202 Topiovodna cev u

u etvrtastom kanalu ovainom kanalu

Cevi za pojedine sluajeve postavijaju se izna zemlje na nosaima ili stu-

bovima. Ovako postavljene cevi izloene su veim topiotnim gubicima pa zahtevaju
boiju izolaciju. N a sl. 203 vidi se jedan cevovod postavijen iznad zemlje u izvoenju
 329
preuzea Energoinvest iz arajeva. U opte rai sm anjenja toplotnih gubitaka,
koji mogu biti znam i kada se radi o duim cevovodiraa, cevi se izoluju raznim izo-
iacionim materijalim a (kizelgur, staklena vuna, meavine od azbesta, ljake i dr.).

Slika 203 Cevovod postavljen iznad zetnlje {Energoin'.'est, Sarajevo)

D a bi se omoguila dilataja cevi usled tem peraturskih prom ena, izmeu

taaka uvrenja stavljaju se ilatacioni kom penzatori, slini. onima koji su opisani
u mreama unutranjth grejanja. Tako isto da bi cevi lake kiizile prilikom dila-
tacije one se izmeu vrstih taaka oslanjaju na nosaee sa vaijcima. N eki od oslo-
naca vide se na sl. 204.

Slika 204 Poupirai cevi

N a mestima gde se nalaze rave za razvoenje u raznim pravcima svi organi

se koncentriu u podzem ne kotnore ahtove. T u olaze ventili za putanje
ili iskijuivanje pojedinih ogranaka, kondenzni ionci, ureaji za kontrolu i dr. U
ahtovima su takoe postavijeni i kom penzatori radi pristupanosti kod eventual-
n ih popravki i zamene elova.
Anaiogno mreama razlikuju se i dve vrsle toplotnog fluida prim arni
i sekundarni. Prvi olazi iz topiane do podstanice , a drugi je od podstanee ka
potroau.
330

Primarni rsosilac topiote toplotni flui3 zbog svoje uloge naziva se jo i

alpnski toplotni ilui. C)vaj toplotni fluid je, najee voda5 raznih tem peratura
i pritisaka, koje obino cirkulie u zatvorenom krugu, zatim para, uglavnom zasiena
pomenutih razliitih pritisaka. U poslenje vreme poinju se primenjivati i druge
tenosti u vidu specjalnih ulja, kojima se moe podesit potrebna taka kljuanja
i mrnjenja, to je od naroitog znaaja. Kod nas nisu jo u prim eni pa e se ovde
tretirati samo voda i para kao toplotni fluid.
Od podstanice do krajnjih potroaa cirkulie sekundarni toplotni fluid. T o
je na prvom mestu voda, koja drkulie u odvojenom zatvorenom krugu za grejanje
prostorija ili potrona voda, zatim para za grejanje, za potrebe tehnolokih procesa,
za kujne, bolnice, perionice itd. Najzad kao sekunarni fluid esto je u upotrebi
i vazduh koji se razvodi za grejanje, ventlacij^i kiimatizaciju prostorija.
Prema razliitim ciljevima biraju se najpogodniji pritisak i tem peratura se-
kundamog fluida, koji su osnovni njegovi parametri.
Tako isto prvi osnovni parametar sekundarnog toplotnog fluida je njegova
proraunsba temperatura tr. Ako je u pitanju vodeno grejanje onda pritnarni top-
lotni fluid mora izvriti zagrevanje sekundarnog fluida o njegove povratne tem pe-
ratttre tv do razvodne tr jer se tu ne radi o promeni agregatnog stanja, u konkret-
nom sluaju o promen vode u paru, ve samo o podizanju tem perature fluida
na primer, o 70 na 90 , ako fluid slui za grejanje ili, npr, od 10 na 60 ako je re o
potronoj toploj vodi.
U sluaju da se voda, kao sekundami fluid, pretvara u paru, onda se toplota
primamog fluia tro na isparavanje sekundarnog fluida p ri konstantnoj tem peraturi.
Sekundarni toplotn fluid se moe koristiti direktno kod potroaa i u tom
sluaju njegova dovodna temperatura t treba da se izjednai sa razvonom tem pe-
raturom primarnog fluida tr, a odvodna njegova tem peratura to sa povratnom
temperaturom sekundarnog fluida tv, tj. treba da je:

Meutim kada je veza izmeu prim arne i sekundarne mree preko izme-
njivaa toplote onda a bi se stvorio uslov izmene topiote mora izmeu gornjih
temperatura postojati izvesna razlika (Ar), tako da je:
td i r -f At , t G t p At
_Temperaturska razlika At je zbir od tem peraturske razlike (Ar)m koja obez-
beuje izmenu toplote izmeu primarnog i sekundarnog toplotnog fluida, razlike
temperature fluida (At)e na uiazu i izlazu razmenjivaa i pada teraperature (At)g
usled toplotnih gubitaka u mrei, tako da je:

At = (At)m + (At)e + (A t)g (8 . 1)

odnosno proraunska temperatura primarnog toplotnog fiuida iznosi:

t'd t" r + (Ar)m+ (Ar)e+ (At)ff ( 8 . 2)

i:
 331

a p i (At)e i (At)e (8.3)

T em perature "r i ' P u ovim izrazima uglavnom su uslovljene zahtevim a

potroaa i sa te strane na prvi pogled ne bi trebalo im ati mkakvih problem a. Ali
ipak b i biio od koristi ispitati mogunost i njiliove prom ene ako se radi o grejanju
ili priprem i tople'vode. Tako, sniavanjem ovih tem peratura bi se dobile dodne
vee povrine radijatora ime bi i investicije za njih bile poveane ali bi se suproino
tom e bili manji iza za prim arnu m reu a m oe se desiti i za neke deonice sekun-
darne mree.
D alje u zavisnosti potreba potroaa treba ispitati ceiishodnost prim ene dve
odvojene prim arne m ree iii ak i dve iii vie toplana tj. ovojenih kotiarnica. Ovde
naroito interveniu razliite tem perature ili toplotna optereenja sekundarnlh
fluida odnosno mrea.
O dredivanje tem peraturske razlike (Ai)m, koja treba da obezbedi izmenu
toplote u podstanicama zavisi od broja podstanica u onosu na topiotno optere-
enje i razgranatost prim arne mree. Smanjenjem A(r)m rastu dimenzije razmenji-
vaa ali takoe i razlika (At)e. Ovo dovodi do smanjenja tmenzija prim arne m ree
za istu proraunsku tem peraturu i pritisak i obrnuto sm anjuju se proraunske
tem perature i pritisci u primarnoj mrei ako se prenici ove mree ne menjaju.
P ri ovome se takoe smanjuje i snaga potrebna za vrenje cirkulacije toplotnog
fluida. Pri malom broju podstanica veeg toplotnog optereenja, kada je prim arna
mrea dosta razuena, bolje je izabrati m anju razliku (Ar)m i obrnuto, uzetl je veu
za vei broj postanica s malim toplotnim optereenjem i slabo razuenom prim ar-
nom mreom.
U prvom sluaju interesantno je jo ispitati m ogunost im inisanja izvesnih
izmenjivaa (tada je za takve podstanice (At)m = 0) i da se prim arni toplotni
fiuid uvodi direktno u sekundarnu mreu. Samo tu se pojavljuje nticaj prom ene
pritiska iz p ra n flp e na sekundarnu mreu a nekada i obrnuto. Radi izbora opti-
rualnog te h n i k reenja potrebno je izvriti prethonu solidnu analizu raznih
varijanata reenjai
O dreivanjlftem peraturske razlike (A/.)c kada je u pitanju voda kao toplotni
fluid; ima uticaja n a izbor proraunske tem perature t' i na ukupne trokove pri-
m arne mree gde ulaze i trokovi za pogon cirkulacionih pum pi. Oigledno d a je
(Ar)e ogranieno i ve odredenom dovodnom tem peraturom prim arne mree t'$
i njenim maksimainim pritiskom p m a x- Ove veliine zavise o toplotnog optereenja
i akcionog radijusa mree, pa kada bi one prele odreenu granicu doio bi do
normalnog poveanja izdataka na samu mreu.
Radi smanjenja pada tem perature (Ai)f usSed toplotnih gubitaka u prim ar-
noj mrei treba pribei izboru dobrog i jeftinog izolacionog materijala za
cevovode.
D rugi osnovni param etar prim am og toplotnog fluida je njegov proraunski
pritisak p. O dreivanje ovog pritiska najpre zavisi od razlike t'a 100. K ada
je ova razlika negativna tj. ta < 100, to znai da je prim arni toplotni fluid voda
a sekundam i moe biti ili voda ili vazduh, reenje je jednostavno jer mrea tada
moe biti otvorena tj. u vezi sa atmosferom. Pri ovome maksimalni pritisak koji vlada
u mrei odgovarae visinskoj razlici izmeu najvie i najnie take i manometarskom
pritisku cirkulacionih pumpi, ako je veza sa vazduhom na usisnoj strani pumpi.
 332

. , ie l'i > 100 a topLotni fiu id je vodena para onda e proraunski pri-
tisak biti ravan pritisku p t, tj. pritisku pod kojini se para tem perature td ne bi
kondenzovala, tako da je:
P = pz
. . Meutim kaa je primarni toplotni fluid voda (a t > 100) onda proraunski
pntisak p u primarnoj mrei pri istoj tem peraturi m ora biti vei da bi se izbeglo is-
paravanje vode, savladao hidrostatiki pritisak i nadoknaio pad dinamikog pritiska.
^ Razmotrie se sluaj na emi (sl. 205) kad je pum pa postavljena u povratnoj
m r^i. Prema pomenutm usiovima pritisak p u m rei (tj. u ekspanzionom sudu)
treba da ima sledeu vrednost:

( p p z + (A p ) z + ( A + (A p ) d I ( 8 -4 )
ge je: '
pz prittsak zasienja na tem peraturi t<j [Pa]
(AP)i ~ viak pritiska radi obezbeenja protiv isparavanja vode [Pa]
(Ap)ff hidrostatiki pritisak izm eu taaka A i M [Pa]
'-Ap)d pad pritiska u cevima od A do M [Pa]

Slika 205 ~ Sheroa za dve varijante polaaja pumpe

Kako se vidi na emi viak pritiska {i\p)n i e se m enjati u zavisnosti

mesta u mrei. Tako npr. u taki M bie (Ap)B < {&p)x, ali (Ap)'ff> (Ap)g.
io znaci da ce u mrei postojati neka taka za koju e zbir (Ap)n 4- (Ap)g pred-
stavljati maksimum vrednosti. Ovoj taki odgovarae i maksimalni proraunski
pntisak, koji e biti:

| Pmas - Pz + (Ap )z -f (Ap)f/ < (Ap)g maX i [Pa] (8.5)

Treba takoe proveriti i pritisak u povratnoj mrei ispred pum pe. On treba
rad!epVeCl -^ Z^ ra zasiettja na tem peraturi to i pritiska s kojim pum pa

I p - p z 0+ {&p)zB+ Pv [Pa] ( 8.6)

 333

ge je:
pzo ~ pritisak zasienja na tem peraturi povratne (odvodne) m ree t'o
[Pa]
(& p)za~ viak pritiska radi obezbeenja protiv isparavanja vode pri to
P a]
p0 ~ napor pum pe p*a]
N ajzad ako se pum pa nalazi u razvodnoj (dovodnoj) mrej mesto 2 onda
m ora biti:

p = p z + (Ap)* + p v i [Pa] (8.7)

O dreivanje proraunske tem perature i pritiska treba izvriti vodei rauna

o svim elementim a koji interveniu u izrazima (8.1) do (8.4). Ovde je potrebno
izvriti i analizu trokova vezanih za eksploataciju i sigurnost pogona.

831-2 Izbor toplotnog fiuida za prim arnu m reu

Topla voda kao toplotni fluid za daljinski prenos topiote im a ove glavne
p red n o sti:
mogunost centralnog regulisanja
relativno vea sigurnost u radu, i
manji topiotni gubict.
Ali ovome treba dodati i nedostatke kao to su:
prikljuci se mogu koristiti samo za vodeno grejanje,
m erenje utroene toplote nesigurno ili veoma skupo, i
relativno vei izdaci za mreu.
Prim ena tople vode i pored svojih prednosti, ograniava se usled ovih nedo-
stataka na manje razgranate mree za grejanje zgrada za stanovanje i za javne
zgrade kao i za industrijska preduzea, kojim a nije potrebno snabevanje jo i
nekom drugom varijantom toplotnog fluida.
Tem peratura dovodne vode ne prelazi 110. 2 a m anja postrojenja tem pe-
ratura ovodne vode obino ne prelazi 95 p ri emu se usvaja otvoreni sistem.
Za vea postrojenja se prim enjuje tem peratura odvodne vode i od 110 ali sistem
m ora biti sa zatvorenim ekspanzonim sudom bez veze sa atmosierom.
Zbog gore pom enutih svojih osobina toplu vodu kao topiotnog prenosnog
fiuida potiskuju pregrejana voda i vodena para, naroito za vea industrijska po-
strojenja gde se pore grejanja ukazuje potreba za parom sa veim tem peraturam a
u tehnolokim procesima,
Pregrejana voda i vodena para im aju osta osobina koje ih svrstavaju u ravno-
pravne fluide za prenoenje toplote na aljinu i pore izvesnih svojih specifinosti
u pogledu prednosti i nedostataka. Zbog ovoga potrebno je unapre izvriti detalj-
niju analizu pre odluke o definitivnom usvajanju toplotnog fluida prim arne mree.
O d prenosti koje uopte voda ima kao toplotni fluid za pregrejanu vou
treba dodati jo i njene bolje osobine, kao toplonoe, od vodene pare i lake pola-
ganje mree po neravnom terenu.
334

Nedostaci pregrejane voe bili bi uglavnom sledei:

~ vea cena za prenoenje toplotne energije zbog obimnijih p u m pnih po~
strojenja,
tee izvoenje opravki, proirenja i prepravki.
tekoe oko m erenja utroene toplote,
za prim enu pregrejane vode u samim toplanam a potrebni su dopunski
izmenjivai.
Uz ove nedostatke ko'ji se pojavljuju kod postrojenja gde se prim enjuje pre-
grejana voda, treba napom enuti jo i da se ko njihovih projektovanja i izvoenja
mora obratiti naroita panja jer poveanje tem perature i pritiska voe poveava
i opasnosti od oteenja i nesrenih sluajeva. Prskanjem nekog dela mree sa pre-
grejanom vodom visoke tem perature, voda iatezei na atmosferski pritisak nagio
isparava to moe dovesti i o eksplozije,
Prednosti pare kao toplotnog fluida u poreenju sa vodom jesu:
vee mogunosti za vrenje prikljuaka potroaa (parne kujne, perionice
it.),
jednostavno i sigurno m erenje utroene toplote od strane korisnika me-
renjem kondenzata,
manja potronja energije za pogon pum pi,
~ manje tekoe pri izvoenju naknadnih prikljuaka i opravki.
Meutim i para hna svoje neostatke od kojih treba napom enuti:
vee tekoe pri trasiranju parne mree,
tekoe kod odvodnjavanja parne mree i povratka kondenzata,
vea opasnost od korozije kondenznih cevi,
toplotni gubici u mrei su nezavisni od reima rada.
Uopte transportovanje pare kao toplotnog fluida i vraanje kondenzata
u toplanu zajedno sa svim potrebnim ureajim a (kondenzni lonci, pum pe za kon-
denzat i r.) stvara posebne problem e i tekoe.
Izvesna praksa koja se sprovodi u Americi da se kondenzat baca u kanaliza-
ciju, poto je prethodno iskorien delimino za priprem u sanitarne vode, skopana
je sa gubitkom iste vode, potrebne za napajanje kotlova pa je neophodno im ati
dopunske ureaje za preiavanje vode em u treba dodati i gubitak toplote sa
obaenont vodom.
Dosaanja iskustva postignuta u prim eni izvoenja postrojenja za centra-
lizovano snabdevanje toplotom gradskih naseija i industrijskih centara, aju iz-
vesnu prenost pregrejanoj vodi kao prim arnom toplotnom fiuidu. N eki zakljuci
u tom pogledu mogli bi se rezim irati u sledeem:
1 . Kada glavne magistrale ne prelaze duine od I do 2 km (to zavisi od
poetnog pritiska u kotlarni) para dolazi u obzir ispre pregrejane vode. Za vee
duine glavnih magistrala prim ena vode je ekonominija.
2. Za komunalne gradske sisteme boije je usvajati pregrejanu vodu bez
obzira na duine magistrala.
3. Za specijalne sluajeve, uslovljene zahtevim a tehnolokih procesa izves-
nih grana industrije, para bi mogla doi u obzir kao prim arni toplotni fluid. T oplane
u ovim siuajevima bolje je locirati u blizini centralnih potroaa. Ispitati mo-
gunost kombinovanja oba toplotna fiuida vodene pare i pregrejane vode.
 335

4. T em peratura dovodne vode b ira se u zavisnosti nam ene postrojenja. Ako

se toplota koristi i za tehnoloke procese onda izbor tem perature diktiraju potrebe
potroaa. K ada su toplane previene iskljuivo aa grejanje onda treba tem pera-
tu ru vode birati u zavisnosti veliine postrojenja tako da se postigne najbolji eko-
nomski efekat. K ao optimalne tem perature pregrejane vode kao prim arnog topiot-
nog fluida sm atraju se ispo 150.
5. T em perature pregrejane vode izm eu 150 i 180 kao proraunske tem -
perature prim arnog fluida treba koristiti sam o u spejalnim sluajevima. Za mak-
sim alnu proraunsku tem peraturu sm atra se 180.
6. Proraunska tem peratura povratne vode treba da je to nia da bi se po-
stigla to veca razlika izmeu tem perature ovodne i odvodne (povratne) Vode,
ime se sm anjuje protok a sa tim se ostvaruje jeftinija mreza i m anja potronja
energije za pokretanje pumpi. N aravno da ovde interveniu jo uslovi potrosaa
a ponekad i proizvoaa toplote (toplana).
U donoenju ovih zakljuaka imalo se u vidu da dimenzije toplovodne m ree
zavise pored razlike tem perature dovodne i odvodne vode jo i od pritiska i brzine
strujanja kada je voda toplotni fluid,
P ri visokim proraunskim tem peratu-
ram a vode (150 o 180) svi organi i
delovi toplovoda su izloeni ne samo viso-
koj tem peraturi ve i pritisku iznad 5 at
da b i se izbeglo isparavanje vode, pa je
ovo jedan od glavnih razloga ogranienju
proraunske tem perature vode kao prhnarnog
toplotnog fluida. U z ovo i cena toplote raste
sa porastom tem perature vodetako da je ista
koliina toplote sa vodom o 180 skuplja
nego npr. od 150, makar se zagrevanje iz-
vodilo i kaskadnim nainom. Zato se visoke
tem perature vode usvajaju onda kada pogon
na tim reim im a radi samo pri vrhunskim
optereenjima koja traju obino kratko vre-
m e (sl. 206). .
N ain prikljuenja sekundarne m ree
takoe utie n a izbor najvie proraunske
tem perature vode. D irektni prikljuci sekun-
darne m ree na prim arnu mreu daljinskog
toplovoda uglavnom se prim enjuju kada je
tem peratura pregrejane vode ispod 100, ree
se ide do 130. Vee tem perature pregrejane
vode ne dozvoljavaju direktno prikljuenje i
zbog standardnih radijatora, koji ne m ogu
izdrati ogovarajue pritiske. U o.vim slu-
ajevima se korste izmenjivai toplote ko-
jima se redukuje pritisak i tem peratura za
sekundarnu mreu. M ogu se umesto izme-
njivaa koristiti priguni ventili (reducir spoljne temperature
336

ventil) ili injektori za meanje sa sekundarnom povratnom vodom. P ri ovome se

jedan deo povratne vode vraa pum pom u povratni cevni vo, Jaei umovi koji
se pri porastu tem perature vode javljaju kod injektora predstavljaju nedostatak ovog
naina, Upotrebom savrenijih injektora ovaj nedostatak se moe eliminsati.
N a izbor najvie proraunske tem perature pregrejane vode znatno utiu jo
i toplotni gubici u mrei, odnosno pad tem perature koji je posleica tih gubitaka.

831-3 Toplotni gubici

Toplotni gubici koji nastaju u mrei mogu biti gubici za vreme rada i gubici
sa vreme prekida u radu.
Toplotni gubici za vreme rada, kao to je ranije pokazano za cevne mree
centralnih grejanja, zavise od tem peraturske r#dike izmeu toplotnog fiuida 1
okolnog vazduha u kanalu, od povrine cevi i kvaiiteta izolacije.
Najvia tem peratura u kanaiima kree se od 35 do 40. Za koeficijent proiaza
toplote k = 12 Wm~2 , za neizolovanu cev i m iran vazduh dobijaju se toplotni
gubici ije su vrenosti za pojedine tem peraturske razlike vode t vazduha i razne
prenike cevi, sreene u tabeli T 83. G ubici se onose na 1 m neizolovane cevi.
Stvarni gubici se dobijaju kada se uzme u obzir jo j ioiacija koja je upotrebljena
u svakom konkretnom sluaju. P ri ovome se koristi nain prorauna toplotnih
gubitaka u cevima koji je prikazan kod prorauna mrea za centralno grejanje
sa uzimanjem u obzir toplotnih gubitaka.
Toplotni gubici za vreme pauze nastaju kada se ceo sistem toplovoda hlai
za vreme prekida rada i njegova tem peratura se izjednai sa tem peraturom okoline.
Ako se sa We tW h K " 'j oznai vodeni ekvivalent sistema, tj. ona koliina
toplote koju sistem odaje okolini svojim hiaenjem za 1 (odnosno koliina toplote
koju je potrebno dovesti da sc istom sistemu povisi tem peratura za 1 ), onda ce
u tom sluaju voeni ekvivaient biti predstavljen siedeim izrazom:

| We= G - c v + Gc 'c c | (W hK _1 j (8.8)

gde je:
Gv teina vode u sistem u [kg]
Gc teina cevi u sistemu [kg]
cv masena koliina topiote vode [W hkg_i K~s ]
cc masena koliina toplote elika (cevi)l[W hkg_1 K _1 ]
U ovom proraunu masa i masena koliina toplote izolacije se mogu zanemariti.
Ako tem peratura sistema na poetku prekida rada iznosi tsp a na kraju pre-
kida (tem peratura okoiine) ts t, onda celokupan gubitak toplote usle hlaenja
sistema za vreme tog prekida iznosi:

Qn {tsp ~ h i') [W hkg"1] (S.9)

Za praktine proraune ukupnih toplotnih gubitaka za vreme rada i pauze

potrebno je voditi rauna o rome da se razlika tem perature izmeu dovodne i od-
vodne cevi i vazduha u kanalu menja u zavisnosti od tem perature spoljanjeg
vazduha.
 337
Za najvee pforaunske tem perature dovodne voe od 180, 150 i 110
i odvone vode od 70 i 40 (pri S P T = 20) grafiki je predstavljena zavis-
nost prom ene ovih tem peratura od prom ene tem perature spoljnjeg vazduha
na sl. 206.
T - 83 G u b ici to p lo te za n eizolovane cevi u m ir n o m v a z d u h u p ri d a tim
te m p e fa tu rs k im ra z lik a m a

Toplotni gubid za temperatursku razliku izmeu

Pre-
cevi i vazuha [W m 'i
Redni nik
broj
mm 10 20" 30 40 50 60 65 80 100 110 120 140
'
i 600 229 458 687 918 1148 1377 1492 1835 2295 3254 2572 3212
2 500 192 384 576 768 959 1151 1247 1534 1918 2110 2302 2685
3 450 173 345 519 691 864 1037 1123 1383 1728 1902 2074 2419
4 400 154 307 461 614 768 921 998 1228 1535 1689 1841 2148
5 K 350 134 267 401 535 669 802 870 1070 1337 1454 1471 1605
6 300 115 230 345 461 577 691 749 850 1153 1268 1382 1613
7 250 97 193 288 386 513 579 626 771 964 1061 1157 1350
8 200 77 155 231 308 386 463 501 616 771 848 925 1079
9 ^ Ci. 175 67 135 202 270 338 406 440 541 676 743 811 947
10 150 58 116 174 232 291 349 378 465 382 640 698 814
125 49 98 147 194 243 293 317 390 498 535 584 680
12 . .. 100 42 79 119 158 198 236 256 315 354 434 473 551
13 80 31 64 97 127 159 191 207 254 317 349 380 444
14 70 28 56 83 112 140 166 180 222 278 306 334 388
15 50 21 42 63 84 105 124 135 166 201 229 250 292
16 cevi sa 40 17 35 52 70 87 106 114 141 176 193 211 245
17 zavojni- 30 15 30 47 62 77 92 100 122 154 169 184 226
18 com 25 12 24 36 48 60 72 78 97 121 132 144 169
'

K ada je u pitanju para kao prim arni toplotni fluid pritisak se bira u zavisnosti
potreba potroaa, duine mree i usiova toplane. Normalno ne preiazi 15 bara. K od
postrojenja koja slue samo za grejanje pritisak pare se usvaja u zavisnosti od du-
ine m ree tako da mrea bude to jeftinija. Ukoliko je postrojenje kombinovano
za proizvodnju toplote i energije, ovaj pritisak se usvaja na bazi najpovoljnijeg
ukupnog ekonomskog bilansa rada m aina i prenoenja toplote.

831-4 Postanice
Postanice ili potroake prikljune stanice su mesta u kojima se dovedeni
toplotni fluid iz toplana transformie prem a potrebam a pojeinih potroaa i odatle
razvodi u sekundarnu mreu. O d ovih potreba zavise i param etri fluida potro-
aa (sekundarnog fluida) kao i ema rada podstanica.
Shema rada jedne potroake prikljune podstanice zavisi uglavnom o vrste
toplotnog fluida i o potrebe i zahteva potroaa tj. od vrste potronje da ii se
radi samo o grejanju, priprem i tople vode, tehnolokim procesima u raznim gra-
nama industrije iii njihovim kombinacijama.
Ako se toplota dovodi topiom vodom o 90 do 95 i koristi za grejanje onda
se ona m oe direktno koristiti u sekunarnoj, potroakoj mrei bez ikakvog pret-
hodnog transformisanja. Prikljuak kunih postrojenja je onda obino direktan,
bez razmenjivaa topiote pa prema tom e u toplovodu i potroakom postrojenju
vlada isti pritisak.
338

Za cirkulaciju vode slue cirkuiaciona pum pe postavljene u toplani, iji se

napor moe koristiti i za kurto postrojenje, ukoliko ovo nije isuvie razgranato.
U ovom sluaju je bolje da svaki potroa im a svoju zasebnu cirkulacionu pum pu.
N a ovaj nain se jo izbegava uticaj prom ene rada kod raznih potroaa na hidra-
uliki reim celog postrojenja.
Postrojenje treba projektovati i izvoditi na taj nain da potroa dobija uvek
istu odreenu koliinu vode iz mree toplovoda bez obzira na promenu reim a rada.
Koliina vode koja struji kroz ceo sistem zavisi od njegovog topiotnog kapaciteta.
ReguUsanje se vri, kao i kod vodenog grejanja, prilagoavanjem tem perature
ovodne vode u toplovodu.
D a bi se obezbedio ovaj konstantan protok m ora i razlika pritisaka u do-
vodnom i odvodnom vodu toplovoda na m esm prikljuka kunog postrojenja u
podstanici da bude nepromenljiva. M eutim ukijuivanjem ili iskljuivanjem po-
jedinih potroaa ili prom enom njihovog reima rada, spajanjem novih prikljuaka
Ui m a kakvhn osetnijim drugim prom enam a, promenie se i raspodela pritisaka
u mrei to e nem inovno izazvati poremeaje odnosa protoka: tj. i ovoenje
toplote pojedinim potroaima, zbog ega bi pojedini dobili manje a drugi vee
koliine toplote nego to im je potrebno.
Iz ovih razloga svakako je bolje da prim arna i sekundarna mrea b u d u hid-
rauliki nezavisne jedna od ruge ime se eliminie meusobni uticaj rada. Zato
se pribegava reenjima kojima se razlika pritiska u primarnoj mrei na mestim a
prikljuaka u podstanicama neutralie a cirkulacija vode u potroakim postroje-
njima se obezbeduje ugraivanjem odvojene cirkulacione pum pe ili, gde je to
sigurno izvodljivo, gravitacijom.
Ponitavanje razlike pritisaka moe se postii postavljanjem u prikljuni
vod potroaa odgovarajueg dodatnog otpora ili automatskog graninika protoka.
Ovaj dodatni otpor je p red-
vien za odreeni hidrauli-
ki reim rada i ukoliko se
ovaj bude menjao u mrei, tre-
balo bi i otpor prilagoiti novom
stanju ili e se pojaviti takoe
m anjeili vee promene protoka
odnosno dovedene toplote potro-
au.
Graninik protoka, napro-
tiv, deiuje automatski tako da
koliina vode iz toplovoda os-
taje nepromenjena bez obzira
I na razliite spoljne uticaje.
X D a bi se ostvarila gravita-
ciona cirkulacija voe u postro-
SUka 207 Prikljuak za direktno voeno gratitaciono
grejanje. Cev za meanje (1), ekspanzioni sud (2), strana jenju potroaa (sekundarna
daljinskog voa (3), podstanica (4), mera toplote (5), mrea) prikljuak se mora izve-
regulator protoka (6) sti dovoljno nisko (sl. 207).

U sluaju kada je tem peratura ovedene vode u toplovodu via nego to je

potrebno za prikljuno postrojenje onda se snienje tem perature vode iz prim arne
mree postie meanjem jenog dela vode iz povratne sekunarne m ree po-
 339
troaa sa dovodnom vodom prim arne m ree toplovoda. Regtdisanje ove mea-
vm e vri se pom ou automatskih regulatora tem perature, koji prem a potrebnoi
tem peraturi sekundarne vode podeavaju odnos koiiine vode prim arne dovedene
vode i sekundarne povratne vode.
Ovo regulisanje se moe vriti i na
taj nain to se, zadravajui stalan odnos
meavine, regulie tem peratura dovodne
vode prim arne snree. Gdegod se usvaja
centralno regulisanje kod prim ene tople
vode, uopte se koristi ovaj nain regu-
lisanja ($1, 208).
K aa je prim arni toplotni fiuid
pregrejana voda onda se i ovde moe ko-
ristiti direktan ili inirektan priklju-
ak. K o d direktnog naina priklju-
enja postrojenje potroaa je izloeno is-
tom pritisku koji vlada u prim am oj mrei
toplovoa pa je potrebno da svi njegovi
delovi b udu predvieni za pritisak koji
odgovara tem peraturi ovodne vode. Pri
direktnom korienju pregrejane vode iz Shka 20S PrikljuSak pumpnog grejanja na
p rim am e mree toplovoda u lokalnim daljlnsko. Dovodni vod (1), odvodni vod (2),
sistem kna moe se prim eniti meanje po- pum pa (3), nepovTatni ventil za kratki spoj
vratne vode iz sekundarne mree sa pri- (4), ekspanzioni sud (5), ventil za reguii-
sanje (6)
m arnom iz toplovoda preko injektora
(l. 209).
D irektno koriena pregrejana voda u sekundarnoj mrei moe se takoe
regulisati centralnim nainom, prema spoljnim uslovima, ako se toplovod koristi
lskljuivo za grejanje.

SUka 209 Shema taznih naina prikljuivanja potroaa na daljinski toplovod pregrejanom
vodom. PnkijuEak preko raamenjivaca za zagrevanje (a), prikljuak preko razmenjivaEa za gre-
;an;e vode (> prikljucak preko mjektora (). Primarna mrea (1 i 2), izmenjivai (3 i 4 ), injektor
za meanje (5), radijaton (6), sanitarni potroai (7)
3401

Meutim ako toplovod slui za kombinovano snabdevanje toplotom potro-

Saa tj. za grejanje i za druge svrhe, industrijsko-tehnoloke, onda se tem peratura
mora odravati u granicama potreba ovih potroaa i regulisanjem pom ou indi-
vidualnih lokalnih reguiatora tem perature.
Ako se toplota pregrejane vode kao prim arnog fluida indirektno koristi
onda se pomou izmenjivaa u podstanicama dobija voda potrebne tem perature
(shema a i b na slici 209).
Mada je irektan nain prikijuenja jevtiniji od inirektnog, ovaj ima zbog
potpuno odvojene prim arne i sekundarne mree osetna preimustva. Lokalne
smetnje ili ravo rukovanje u pojedinim kunim postrojenjima nem aju uticaja
na rad toplovoda, Potroako (kuno) postrojenje nije izioeno pritiscim a i tem pe-
raturama topiovoda. Lake se provodi kontrola rada pojedinih postrojenja.
K od ovog naina se moe p reg rejan o m ^ o d o m iz toplovoda pomou is-
parivaa dobiti para u sekunarnoj mrei za parno grejanje kao i za ruge ciljeve
(shema na slici 2 10 ). Ispariva je oprem ljen organima sigurnosti i automatskim
regulatorom pritiska, koji funkcionie na bazi regulisanja protoka pregrejane vode.

Kada se koriste za pregrejanu vodu, cirkuiacione pumpe moraju biti previene

za rad sa visokim temperaturama.
K ada je prim arni toplotni fluid vodena para onda se i ovde moe prim eniti
direktan ili indirektan prikijuak na sekundarnu m reu u podstanici. Oba naina
imaju svoje dobre i ioe strane pa se prem a specifinosti prilika bira jedna od njih.
Kada' je prim arni toplotni fluid-para visokog pritska, onda se ona prem a potrebi
mora reucirati prigunim ventilom (reducir ventii ) na pritisak koji odgovara
sekundarnoj mrei, kojom se dalje razvodi do potroaa.
Shemajednog ovakvog prikljuka u podstanici pokazana je na sl. 211. Raz-
vodnici pare opremljeni su potrebnim arm aturam a a strana niskog pritiska jo
i sigurnosnim ureajem za ogranienje pritiska. Radi potpune sigurnosti pogona
postavija se paraleino sa prigunim ventilom i jedan obilazni vod sa parnim ven-
tiiom, tako da se, u sluaju otkaza jednog od ova dva ventila, privremeno moe
obavijati rad sa jednim.
 341
G degod postoje uslovi, koristi se direktan prikljuak za parna postrojenja
jer zauzim a manje prostora i instalacija m anje kota. Samo ovaj nain im a i taj
neostatak to kod njega nije mogue obraunavati potronju topiote m erenjem
kondenzata a uz to konenzat iz postrojenja potroaa vraa se u prim arnu kon-
denznu m reu, im e se sve neugonosti ravog rukovanja od strane pojedinih

Slika 211 D ire k ta n p rik iju a k sekunarne na p rim a rn u m reu parnog grejanja

potroaa prenose i na prim arnu m reu odnosno toplanu {neistoea, gubici kon-
denzata i dr.). K ada ekonomski i eksploatacioni uslovi ne dozvoljavaju da se ovaj
nain koristi primenjuje se inirektan prikljuak preko isparivaa u podstanici.
U ovom shiaju se paia visokog pritiska iz primame rnree koristi preko izmenjivaa
toplote za dobijanje pare niskog pritiska koji odgovara potroau (shema na sl 2 12 ).

Slika 212 P rik jju a k sekundarnc mree parnog grejanja na p rim a rn u preko iapravljaa

Za odravanje potrebnog pritiska postavija se automatski regulator a ispa-

riva se osigurava prem a propisima za osiguranje kotlova odgovarajueg pritiska.
D irektan prikljucak na paru visokog prkiska omoguava manje grejne po-
vrine aparature ali isto tako i isparavanje kondenzata.
342

Aio je potrebno dobiti toplu vou za grejanje u seEundarnoj mrei onda se _

to postize pomou protiv-strujnog izmenjivaa toplote u podstanici. U ovom slu-
caju mje neophodno sniavati ili reguiisati pritisak pare ispred agregata jer ako bi
se i desiio pregrejavanje
vode parom visokog pritis-
ka i tim e poveao pritisak
u sekundarnoj m rei n e bi
bilo nikakve opasnosti jer
je mrea preko ekspanzio-
nog suda vezana sa atm o-
sferom. Ako b i postajala
mogunost pregrevanja vo-
de onda se u sekundarnu
razvonu mreu postavlja
term ostat na koji reaguje
zatvara pare u prim arnoj
dovodnoj m rei ispred
protivstrujnog razm enjiva-
a (a na sl- 213). A uto-
matsko regulisanje se m oe
podesiti tako da se tem -
peratura voe u sekundar-
Sila 213 noj razvodnoj mrei m e-
P rikljutak vodenog grejanja sekundarne mree
na pnmarnu preko razmenjivaEa nja u zavisnosti tem pera-
ture spoljnjeg vazduha.
Se, parne prim arne mree omogui dobro odvod-
n;a anje. Utuda se kao i kod parnih mrea niskog pritiska cevovodi postavljaju sa
pa om^upravcu stmjanja pare. Radi smanjenja broja m estaza odvodnjavanje moe
se mreza naizmenino postavljati tako da para ide usponom suprotno silasku kon-
. ? EatSL u ovonr sluaju usponski vodovi treba da imaju neto vei pad da se
tzbegnu nepovoljne posieice suprotnog strujanja pare i kondenzata. U sluaju
suprotnog strujanja para-voda, pad cevi ne sme biti ispod I : 200. N a slici 214,
prikazana su oba naina poia-
ganja parnih cevi.
U reim povoljnim slu-
ajevima povratak kondenzata
b i se mogao ostvariti pomou
_ 1 ----------L------ 1 . ------- 1 J ____
gravitacije. Ovo se inae vri
'77r77777777777777T7T-rr sabiranjem kondenzata u po-
J S / T ) J S'JJ S J ) J s
monim rezervoarima a odatle
se vodi pumpama u kotlar-
nicu. Radi utede na broju
rezervoara i pum pi esto se
prim enjuje nain da se kon-
denzat o susednih potroaa
^777777^7777/ skuplja u zajedniki rezervoar
pa se oatle jednom pum pom
Slika 214
- Shema izvoenja daijinskog parovoda prebacuje u kotlarnicu.
 3^3

Kako u parnim tako i u protiv-strujnim vodovima tem peratura konenzata

osetno prelazi 100. K od sfobodnog odvoda kondenzata usled pada pritiska jedan
njegov deo ispario bi dosta naglo iza kondenznog lonca, to bi izazvalo jae umove
a i gubitke usled isparenja, kako toplote tako i iste voe za napajanje kotia. Zbog
ovoga se ponekadpribegava hlaenju cevi ispred kondenznog lonca, ostavljajui ih
neizolovane na manjoj duini tako da se konenzat ohladi ispod 100 (pri ovome
voditi rauna od opasnosti smrzavanja).
K od veih sistema ovi gubici bi bili veoma znatni pa se toplota kondenzata
iskoriava njegovim hiaenjem na vie naina. Jedan od naina je da se kondenzat
visokog pritiska (iz voova 1 na ;sl. 215) sakuplja u kondenzatoru isparivau 2
niskog pritiska u kome se delimino isparava i odvodi u razmenjiva 3 gde se isko-
risti za grejanje vode i ohladen odvodi u zajedniki rezervoar 4 u koji se i eo kon-
enzata iz kondenzatora 2 dovoi preko konstantnog nivo-a, D rugi je nain da se
voda za zagrevanje ovodi cevima za izm enu toplote u kondenzatu gde se po p rin -
cipu razmenjivaa voda zagreva a kondenzat hladi. I na ovim isparivaima se p re -
viaju sigurnosni ventili da pntisak u njim a ne bi preao dozvoljene granice.

Slika 215 Sheraa izrvoenja radi iskorienja toplote kondenzata

N ajbolje reenje bi bilo da se toplota dobivena hlaenjem kondenzata u

nekom potroau iskoristi u ceiosti u svako doba. Ovo se moe dobro postii kada
se toplota kondenzata koristi za priprem u tople vode. ema jednog ovakvog re-
enja pokazana je na sl. 216. Dva bojlera su spojena u seriji od kojih jedan ima parni
grejni registar kroz koji se para u prolazu hladi i kondenzuje zagrevajui vou.

Slika 216 Shemaza dobijatije topie vode od daljinskog parovoda preko va raameojivaa
344

Ovako stvoren konenzat se sliva zajedno sa kondenzatom iz drugih potroaea

u grejni registar rugog bojlera u kome nastavlja da se hladi i zatim odlazi u kon-
denznu mreu li sabirni rezervoar.
Potrona voa se najpre zagreva topiotom kondenzata a zatim se u rugom
bojieru dogreva na potrebnu tem peraturu parom visokog pritiska. Reguiisanje
temperature se vri pomou automatskog regulatora.

832 IZBO R V R STE I LO K A CIJE T O PL A N A

Jean od vanih problem a koji treba reiti prilikom izgradnje naseija i

modernizacije gradova jeste izbor sistema i lokacije toplana. K od reenja central-
zovanim snabdevanjem toplotom ovo pitanje dii^iraju najpre tehniko-ekonomski
uslovi a zatim higijenski, saobraajni i drugi.
Tehniko ekonomski usiovi zahtevaju da se topiane podiu u centnm a po-
tronih rejona i da njihov broj bude to manji bez obzira na koju e vrstu pasti
izbor. Naprotiv higijenski, saobraeajni pa i estetski usiovi zahtevaju u veini siu-
ajeva da se toplane izgrauju u industrijskim predgraim a veiikih gradova.
Ukoliko se rai o velikim graskim podrujim a i industrijskim centrima ili
moernizaciji zaostalih graova, ovo pitanje se postavlja jo u otrijem obliku.
Pri ovome osnovn probiem koji treba reiti je maksimaln i optimaini radijus to~
plotne mree tj. maksimaina i optim aina udaljenost do koje se moe ii sa odai-
ljanjem toplotnog fluida. U sistemima prenoenja topiote na daijinu aksioni radijus
zavisi prvenstveno od vrste toplotnog fluida, koji opet sa svoje strane zavisi od
strukture potroakog podruja i jo niza rugih okoinosti.
Ako bi se, prim era radi, uzeo za toplom i fluid voena para pod pritiskom
od 10 bara sa brzinom strujanja u giavnoj magistrali od 60 m/s, pa i preko toga, mak-
sim alni radijus mree daljinskog grejanja
moe dostii 4 do 5 km dok bi optim alni
radijus bio nege oko polovine maksi-
malnog. Sa pregrejanom vodom, kao top-
lotnim fiuidom , ija bi tem peratura os-
tizala 150 '" sa brzinom strujanja od 1,5 do
3,0 m/s, maksimalni radijus bi se kretao
oko 10 do 12 km a optim alni u slinom
onosu kao kod vodene pare oko 6 do
9 km.
N a shemi (sl. 217) pokazan je uti-
caj akcionog radijusa daljinskog grejanja
na broj i iokaciju topiana. T opiane ras-
poreene na mestim a od I do IV treba da
snabdevaju toplotom rejone dokie opiru
tanke linije od njih. Kvadrati predstav-
Slika 217 P eriferijsld raspored toplana Ijaju rejone graa koji se snabdevaju od
( I I I I I IV ) i kom b in a je njih o vo g raa. jedne ili vie toplana. Dvostruke iinije
pokazuju podruja gde se snabdevanje
topiotom moe vriti iz dve oblinje (vezane Hnijama) toplane.
T oplane na ovoj emi su rasporecne po periferiji grada, gde se obino naiaze
industrijska preduzea pa prem a tom e ovaj raspored najboije odgovara u urbani-
stikom smslu tj. tim e su zadovoljeni poglavito higijenski a estetski usiovi.
 345
Tehniko-ekonom ski uslovi bi zahtevali da se toplotne mree izvode u zra-
kastom iii prstenastom obliku pa bi jedno takvo ivoenje mree u vidu m agi-
stralnog prstena P i-P i-P s-P preuzelo ulogu centrainih toplana u kom unalnom
potroakom podruju.
Ovakvim nainom reavanja moe se ostvariti povezivanje dveju ili vie
toplana jednog grada u paralelan rad tako da se jedno isto podruje snabdeva top-
iotom iz dveju topiana (dvostruke paralelne linije) a da se pri tom e obezbedi do-
voljno stabilan hirauliki reim u mrei.
Ovim postavljanjem toplana na periferijske rejone grada u kojima su indu-
strijski centri, one industrijske grane kojima je para potrebna za tehnoloke procese
bie njome obezbeene na racionalniji nain. M eutim , centralni deo grada moe
se paraielnim radom toplana snabdevati topiotom praktino iz svih joplana ime
se obezbeuje i sigurnost snabdevanja kom unalnih poruja to je' svakako od
osobite vanosti a pri tom e i periferijski delovi grada mogu izuzetno koristiti pa-
ralelan rad toplana za svoje ciljeve,

833 proka Cu n c e v n ih m rea za a l jin s k e to plo vo d e

8 3 3 -1 Topla voda kao toplotni flu id

K ada je u prim arnoj mrei topia voda onda se proraun cevi izvodi na isti
nain koji je prikazan u odeljku mrea za centralno grejanje (od V i VI). P ri tom e se
koriste sve navedene reiacije od (6.9) do (6.17) u kojima se jeino pretpostavlja
da veliina udela na pojedinane otpore iznosi o 10 do 20% . (Tabela T -48).
Redosled prorauna je potpuno slian. Za efinisanu emu toplovoda sa
poznatim protokom i pojeinanim otporim a upotrebom pomonih listova 3, 4, 1
i 9 nalazi se pad pritiska L R za jednu ili vie deonica na poznati nain.
Ako je dat ukupan pad pritiska a treba odrediti protok ili prenik cevi onda
se najpre (prem a T 48) oceni koji procenat a pada na pojedinane otpore u cevima.
Zatim se usvaja speelfini pad pritiska usled trenja, koji radi uproenja treba p ret-
postaviti da je konstantan celrn tokom. D alji postupak za odreivanje nepoznatih
veliina, sluei se pomonim listovima 3, 4 i 9, ve je upoznat.
N aknadni proraun se sastoji u eventualnoj izmeni nekog od prenika usled
preteranog ili nedovoljnog ukupnog otpora sa tano utvrenim pojedinanim
otporim a.

8 3 3 -2 Pregrejana voda kao toplotni flu id

8 3 3 -2 1 P a d p ritis k a u p r a v im c e v im a

I ovde se polazi od izraza (5.10) za pad pritiska kao i ranije

Z L R = (1 - d) (pi - pt) = 0,81 X

pD 4 D

U sled tem perature fluida (pregrejane vode), koja se ovde kree i do 200
kod prorauna pada pritiska trebalo bi uzeti u obzir prom enu koefijenta trenja X
i gustine vode y sa tem peraturom .
346

Zavisnost gustine vode o tem perature data je u tabeEi T 54. Koeficijent

trenja X pod pretpostavkom iste rapavosti cevi (e), zavisi od Rejnoldsovog broja
R e i prenika D.
Rejnoldsov broj R e treb.a izraunati iz:

p V -D _ 4G* [ (8.10)
v 36000 7! D p v \
............................... .. .............. i

Umesto kinematskog viskoziteta moe se uvesti dinamiki:

v
*
onda je:

jR = *_____ < lt . 1 . (8.13)

| 6 9000 7T D jj.

Pri konstantnom protoku i preniku prom ena tem perature ima uticaja na
R e samo preko dinamikog viskozteta. Zavisnost izmeu /, i p ne moe se pred-
staviti jednostavnim nainom jer uticaj prom ena p. na >. se menja sa protokom Gu
i prenikom D. Porastom tem perature vode o 80 na 180" viskozitet p opada od
364
3,64- I0~5 na 1,64 10~5. Onda R e raste z a ---- = 2,2 puta. Usled ovoga koe-
] 64
ficijent X se moe smanjiti za 5 do 15% a slino tom e i p, tako da je uticaj n a R e
neznatan.
U dijagramu na sl. 215 i 236 su uvedena procentualna odstupanja u padu
pritiska za razne vrednosti Gu i D , kada umesto vode od 80c treba da protie voda
od 180 odnosno 140, Vii se da su ona i za 180 u granicama od 8%. ei
je sluaj da se pad pritiska poveava (negativne vrednosti odstupanja). Usled ovoga
pomoni listovi 3, 4 i 9 mogu se i ovde upotrebiti i ako se odnose na vodu od 80,
jer e greke biti neznatne. Rezultati se mogu korigovati pomou dijagrama na sl.
218 i 219 ako se to izriito zahteva.

Slika 218
 347

Za nie tem perature vode od 80 (sluaj paneinih grejanja) trenje raste (tako
isto i pad pritiska). D ijagram na sl. 220 daje vrednosti za korekciju na tem peraturu
od 50 za prenike cevi do 100 mm u zavisnosti protoka vode. O dstupanja su m anja
od 6% a pri svim malim brzinama m ogu dostii 10%. Za naroito tane prora-
une korekcija se moe i ovde izvriti pom ou dijagrama na slici 220.

Slika 220 G ra fik o n za ko re k d iu pada p ritis k a R p r i p ro m e n i tem perature vode od 80 n a :

180 (), 140 (b), 50 (c)

U gomjem izlaganju voeno je rauna samo o koiiini vode bez obzira na pro-
menu masene koliine toplote vode sa porastom temperature. Ako se u raunima u-
zme da je masena kolima toplote c - 1,163 W hkg-1 K- i , pa se protok vode rau-
Q
na samo iz kolinika onda usled neto veeg Gh dobija se i neznatno

poveanje paa pritiska. Greka je takva da se uklapa u veliinu tolerisanih od-

stupanja.
Pad pritiska usled pojedinanih otpora rauna se prema ve poznatoj relaciji(5.4):

pV^
| Z = 2 ?- ( 8 . 12)
2

Kako su vrednosti Z u pomonom listu 7 date za srednju tem peraturu vode

od 80, onda ih za druge tem perature treba korigovati odnosom masenih koliina
Y*o/y. Za tem perature od 40 do 140 u pom anom iistu 7 dati su korekcioni faktori.
348

833-3 Vodena p a r a k ao toplotni flu id

Kod duih parovoda treba raunati na poveanje koliine pare du cele deo-
nice kako zbog paa pritiska tako isto i zbog deliminog kondenzovanja. Ovde se
ne moe raunati sa nepromenijvim R i p.
Pad pritiska u jednom malom delu parovoda dL, udaljenom od poetka za
L[m] izrazie se prema jenaini (6.12 ) sa:
dp
= 6,4
dL Bs
Mnoenjem obe strane sa p - L, dobija se:

G2
I p ' dp 6,4 1& ^ -d L (8.13)
1D*

U ovoj jednaini koeficijent trenja Xi kolin ik p p -1, malo se menjaju u kraim

deonicama. Zbog toga se nee uiniti vea greka ako se za integral u granicama
od poetka o kraja cevi uzmu srednje vrenosti za i PmPmkao nepromenljive.
Ovako izvrena integracija gornjeg izraza deljenjem obeju strana sa L daje:

.i L = 6 4 . 10s . t (8.14)
^ Pm D5
kako se moe staviti da je:
Pl~~pt _ p ipi p i+ p z _ p i-pz
Pm
2L
onda je:

Pl ~ P 2
R 6,4 10s (8.15)
Pm D 5

Ovim se dolo do poznatog izraza za R. Znai ovaj izraz se moe koristiti

i u ovim proraunima kad god se bez vee greke moe uzeti srednja vrednost
gustine ym na duini dconice L u norm alnim granicama pritisaka.
Ako se u deonici Ghi D ne menjaju onda se, prem a onome to je reeno 2a
pregrejanu vodu, koeficijent X menja samo sa p..
Za daljinske parovode i pritiske u granicamao 1,5 do 10 bara moe seraunati
sa srednjom vrednou od = 15,05 10# N s m -2 za zasienu paru. Ako se
<j i D ne menjaju onda su u ovakvim sluajevima odstupanja ^ 1 0 % . Isto tako
moe se smatrati nepromenljivim i koeficijent X. Za zasienu paru od 30 bara Rej-
noldsov broj bi bio manji za oko 32% ime bi koefijent X bio vei za najvie 5%
nego pri pritisku od 5 bara.
Za zraunavanje pada pritiska u pravoj cevi parovoda koristi se pomoni
hst br. 13.
Za nepromenljivu vrednost koeficijenta X zavisnost velieina R , G, D i p
prema jednaini (6.12)moe se predstaviti grafiki. Ovim je nain rada uproen
i prikazan primerom na samom pomonom listu.
 349
K od tanih prorauna se uzim a u obzir i kondenzovanje u deonici kada se
radi o zasienoj pari na taj nain to se koristan protok pare uzima vei nego to
b i bio potreban do kraja parovoa za polovinu koiiine kondenzata koji bi se stvo-
rio u deonici.
Za zagrejanu paru, koja se inae u maloj meri pregreva u aljinskim paro-
vodima, R se oitava u gornjem delu pomonog lista 13 prem a istirn pritiscim a za-
siene pare, za uzim anjem u obzir tem peraturske razlike. Za nalaenje ove tem pe-
raturske raziike slui gornja desna tabela u kojoj je data tem peraturska zasienja
u zavisnosti pritiska pare.
Ako se u zadatku trai prenik ili koiiina pare treba poi sa levog dijagrama
gde se najpre izraunava R iz datog pada pritiska.
Za nalaenje pada pritiska usled pojedinanih otpora polazi se od brzine V
iz poznatog izraza:
oV2
pi - pz^ z =
2

Zbog zavisnosti brzine V od triju prom enljivih Gk ,D i p i ovde se proraun

uproava korienjem grafikona na pom onom listu 14 na kome su ukljuena
podruja visokih tem peratura i pritisaka. Za pritiske do 30 bara i tem perature do 500
date su vrednosti za u dvostrukom dijagram u na pom onom listu 7. Vred-
nosti u zaglaviju dijagrama se odnose na zasienu paru.
P V2
Za pregrejanu p aru vrednosti za nalaze se u pom onim listovima 13
i 14 prem a odgovarajuim pritiscim a i tem peraturam a pare.

833-31 P rib lin o odreivanje prenika p om ou brzin e pare

Pomoni list 14 m oe posluiti za priblino nalaenje prenika ili protoka

pare parnih vodova. N ije celishodno npr. da se prenici parovoda u centralam a
odreuju za ahtevane protoke prem a padu pritiska. U ovim sluajevima vie
dolaze o izraaja pojedinani otpori (ventili agregati, ravanja itd.). Ovde je bolje
koristiti b rzinu pare ustanovljenu iskustvom, dodue prem a dozvoljenom izlaznom
pritisku, izmeu V 20 i V = 70 m s " 1.
P ri veim cenam a arm atura i pribora mogu se postii znatne utede smanje-
njem prenika a poveanjem brzine. U z ovo jo treba doati da se instalacije lake
izvode sa m anjim prenicim a. U naknadnim proraunim a pada pritiska gde pravi
cevovodi nisu ugaki moe se samo raunati sa pojedinanim otporima.
T akoe i za due, aljinske parovode m oe se za prvobitno odreivanje
prenika koristiti pom oni iist 14. P ri ovome se biraju manji prenici za m anje
a vei za vee brzine.
Za orijentaciju m ogu se dati sledee vrednosti:
Prenik cevi o d 50 m m brzina pare do 30 m s_1
Prenik cevi od 50 do 150 m m brzina pare do 40 m s' 1
Prenik cevi iznad 150 mm brzm a pare do 50 m s' 1
350

Pri odreivanju ekonomskog prenika aijinskog parovoda ovaj nain ore-

ivanja prenika ima to preim ustvo to daje taan pad pritiska odmah pa ne treba
ni vriti naknadni proraun.
Pomoni list 13 omoguava proveru pretpostavijenog pada pritiska.

833-4 Redosled prorauna daljinskog parovoda

Za tano oreivanje prenika daljinskog parovoda kaa su date vrednosti
protoka pare za poetno i krajnje njeno stanje sa poznatim poloajem cevi potrebno
je proceniti udeo pojedinanih otpora u odnosu na ukupan pad pritiska kao i gu-
bitke toplote. Udeo pojeinanih otpora moc se uzeti kao i za vodene mree od
10 do 20%; tj. a = 0;1 o 0;2 .
Radi uzimapja u obzir gubitaka % p!ote treba poveati koliinu pare za 5
o 10%; prema duini parovoda.
Naknadnim proraunom se prov'erava ispravnost uinjenih prepostavki
pa se prema potrebi vri korekcija prenika. K od razgranatih m rea sa istim kraj-
njim pritiscima na potroakim m estim a dimenzije glavnog parovoda se odreuju
prema najudaljenijem potroau.

834 BALANSIRANJE OPTEREENJA TG PI.O TE I SNAGE

U kombinovanim toplanam a za dobijanje toplotne i elektrine energije vari-

jacija optereenja snage i toplote esto je vrlo osetna. Racionalno iskoriavanje ovih
toplana moe se postii samo onda kada se balansiranje optereenja snage i toplote
vri potpuno usklaeno. Prim ena toplovodnih akumuiatora, kada se za prim arni
toplotni fluid koristi pregrejana voda, za reenje ovoga pitanja prua najbolje mo-
gunosti. Dalji progres u ovom problem u predstavlja dvostruka akumulacija
(shemana d. 221)koja je nala veliku prim enu u zapadnim zemljama. Celishodnost
ovakvog reenja dolazi naroito do izraaja kod podizanja ili rekonstrukcije velikih
naselja i predgraa velikih gradova kako u energetskom tako i u urbanistikom
pogledu.
Zadatak toplotnog akum ulatora moe uspeno vriti kod problema balansi-
ranje optereenja snage i toplote i mrea daljinskog toplovoa kada je u njoj toplotni
fluid pregrejana voda do 150 a naroito njene osnovne napojne magistrale.

Slika 221 Shema toplane sa vostrukom akuTnulacijom toplote od izraene pare iz parnih
turbina. Toplotni akumulatori (A), potroai (P)
 351
84 GLAVNI TEHNIKI PARAMETRI TOPLOFIKACIJE

Glavne tehnike param etre pri projektovanju i graenju toplana sa ststemom

daijinskog grejanja sainjavaju:
gustina toplomog optereenja (onos maksimalnog toplotnog optereenja
podruja i njegove povrine zemljita);
speifino optereenje mre&e (odnos instalisanog optereenja prem a duini
mree ili godinja isporuka toplote po jedinici trase);
koeficijent topiofikacije (odnos toplotnog optereenja koje se odvodi iz
tu rb in a i ukupnog toplotnog optereenja potrone oblasti);
specifina proizvonja elektrine energije na bazi toplofikacionog ciklusa
(izraena u kNVhkg1) !
godinje trajanje iskorienja kapactteta ( u asovima na godinu).

85 PARALELAN RAD TOPLANA U SNABDEVANJU TOPLOTOM

M nogo sigurnije obezbeenje snabevanja toplotom i elektrinom energijom

inustrijskih i kom unalnih preduzea, ustanova i gradskih naselja postie se para-
lelnim radom toplana. U siuaju kvara u nekoj od njih potroai to nee osetit a i
balansiranje se mnogo efikasnije sprovodi i neutraliu picevi optereenja ovim
nainom. Sam im tim paralelan rad toplana ima i svoje ekonomske opravdanje.
U ovom pogledu mogu se dati konkretni zakljuci na osnovu ve postignutih is-
kustava u svetu naroito u toplanam a sa parnim turbinam a.
Povezivanjem dveju toplana u paralelan rad i elastinijom raspodelom top-
lotnog optereenja izmeu njih u norm alnom pogonu, moguno je na prim er,
s jedne strane postii veu ekonominost pri zgradnji i eksploataciji njihovih ko-
tlarnica (poboljanjem njihovog radnog reima) dok se, s druge strane, nam eu
vei izdaci na izgradnju i odravanje toplotne m rce (usled dopunskih cevnih vo-
dova izm eu topiana).
Iskustva u SSSR pokazala su da paralelan rad dveju topiana sm anjuje ukupni
potreban kap ad tet njihovih kotlarnca za nekih 10 do 15% a u nekim sluajevima
jo i vie. Kotlovi su skoro uvek neto veeg kapateta od proraunatog maksi-
m um a (jer njihov izbor se vri prema standardizovanoj skaii kapaciteta sa zaokru-
enjem na blie vee vrednosti). Stoga je neizbeno, kada toplane rade odvojeno,
da rezervni kapateti njihovih kotlova budu uvek vei od teorijski sraunatih i
stvarno potrebnih.
Izdaci za toplotnu mreu pri paralelnom radu toplana u prvom redu zavise
od proraunske koliine toplote koju toplane treba da isporuuju u paralelnom
radu i od njihovog meusobnog rastojanja odnosno od usvojene eme povezivanja
toplana u paralelan rad.
ema povezivanja toplana u paraleian rad i njihovo rastojanje zavise od
broja i rasporeda odnosno lokacije toplana, a to u sutini znai od njihovih lokalnih
uslova, koji mogu biti veoma promenljivi. U veini sluajeva se pokazalo da je naj-
celishodnije vezati toplane u paralelan ra posebnim spojnim vodom konstantnog
preseka.
Analizom ovog pitanja, pri reavanju toplafikacije Novog Beograda, dolo
se do zakljuka da e paralelan rad dveju toplana biti ekonomian kada je spojni
vod krai od 4 km. K od niih spoljnii tem peratura (iskustva u SSSR) ovo rasto-
janje moe biti i vee (do 5 km).

 ODELJAK IX

9. REGULISANJE POSTROJENJA CENTRALNOG

GREJANJA
Postrojenje centralnog grejanja se dimenzionte prem a projektnim uslovima
tj. prem a unutranjoj (U P T ) i spoljanjoj (S P T ) projektnoj tem peraturi.
U nutranji projektni uslovi zavise od nam ene objekta koji treba zagrevati,
a spoljni od kiimatskih uslova mesta u kome se objekat nalazi. Svi elementi postro-
jenja treba da budu oreeni tako da u potpunosti odgovore projektnim zahtevima.
Za vreme ekspioatacje pogona m eutim nee biti uvek ostvareni projektni uslovi.
U prostorijam a koje se zagrevaju U P T ostaje neprom enjena, dok e se spoljna tem -
peratura vazuha i ostaii uslovi koji utiu na toplotne gubitke, menjati u zavisnosti
od trenutnili meteorolokih prilika.
U najveem broju dana za vreme korienja postrojenja spoijnja tem pera-
tura 1 ostali tislovi bie takvi da ce potrebna toplota za grejanje biti manja nego za
projektne uslove. Ako bi postrojenje proizvodilo stalno koliinu toplote koja od-
govara projektnim uslovima bez obzira na um anjene potrebe, to bi prouzrokovalo
dva nedostatka. Im ali bi pregrevanje prostorija veu potronju goriva od potrebne.
Znai i pogoranje stepena iskorienja postrojenja.
U sled ovog postrojenje treba projektovati i izvesti tako a ne doe o ovoga
tj, a se proizvodnja toplote moe to vie prilagoiti potrebnoj.
K od vodenog grejanja regulisanje toplote u postrojenju moe se postii na
nekoliko naina u zavisnosti toga kojim param etrim a bi se to vrilo.
Regulisanje bi se, u stvari, vrilo prom enom koliine toplote koju odaju
radijatori. Koliina toplote koja se dovoi u radijator iznosi:

Q = q{ta Q [W] (9.1)

gde je q protok, dovodna temperatura i t 0 ovodna temperatura.

Posmatrajui ovaj izraz vidi se da se koliina doveene odnosno odate to-
plote, moe regulisati na jedan od sledeih naina:
3S4

1 . promenorn razlike tem perature razvodne i povratne vode pri konstantnom

protoku,
2. promenom protoka pri konstantnoj razlici tem perature vode, i
3. promenom protoka i raziike tem perature istovremeno.
Prema mestu delovanja regulisanje moe biti mesno i centralno.
Mesno regulisanje se vri na m estu iskorienja a centralno u centralni, od-
nosno kotlarnici, za ceo sistem. C entralno regulisanje fS povoijnije jer je ekonomi-
nije i jednostavnije za opsluivanje i zato ga treba koristiti gdegod je to mogue.
U kunim postrojenjima uglavnom se koristi centraino reguiisanje prom enom
temperature razvone vode u kotlam ic: ili u toplani odnosno podstanici ako je
mrea u zgradi prikljuena za m reu toplovoda daljinskog grejanja.
Temperatura razvodne vode se podeava u zavisnosti od spoljne tem pera-
ture i drugih uslova koji utiu na potrebnu toplotu za grejanje (vetar, sunce). Ako
bi ostale uticaje mogli sm atrati neprome-
nljivim onda bi toplotni gubici neke pro-
storije bili srazm erni razlici unutranje i
spoljnje tem perature. Kako tem peratura
prostorije treba a bude konstantna, pot-
rebna toplota za grejanje e biti irektno
srazm erna spoijnoj tem peraturi tako da
bi ova zavisnost trebalo da b ude Hnearna.
M anja odstupanja e biti od ovoga usled
prom ene k (koeficijenta prolaza toplote)
radijatora i masene koliine toplote vode sa
temperaturom .
D ijagram na sl. 222 pokazuje pri-
biinu zavisnost tem perature razvodne
vode od spoljne tem perature kada je
projektna tem peratura razvodne vode 90.
Sika 222 Regulisanje temperature T abela T 84 pokazuje ovu zavisnost
ramodne vode izraenu brojevima.

T - 84 Zavisnost te m p e ra tu re g rejn e voe od te m p e ra tu r e spoljneg v a z d u h a

_

-1 0
o

! Spoljna temperatura -1 5 0 -f 5 + 10 + 15
!

~5
j Temperatura vode C | 90 82 75 62 60 51 45 35
razvodna/povratna j 70 64 5* . 52 47 40 35 30

Odstupanja mogu biti vea u ovom dijagramu kaa se uzm u u obzir i drugi
uslovi koji imaju uticaja na topiotne gubitke u prostorijama. Vetar i sunce mogu
imati znatan uticaj na potrebnu koiiinu toplote tako da proraunata tem peratura
razvone vode moe znatno da odstupa od one koja bi se raunaia samo prema
spoljnoj temperaturi. Zbog toga ovakav dijagram slui rukovaocu postrojenja za
priblinu orijentaciju, s tim to e pri njegovom korieniu voditi rauna i o drugim
-uticajima kada to okolnosti zahtevaju. Ovde su uzete temperature za najnepovoljnije
sluajeve.
 355

na . * uT ^ r sf ; S " o T d P * i
odnosu z a 's v e potroae centralno reeulisani? f P f U P - ? o n u m e n j a u i s t o m
rada. D a bi se centralno r e g u i i s S m 2 l t 1,,t! U SVakom reim u
nije sluaj onda je obino da se p o stro je Je deii na n V* Slstemima u ko)im a ovo
reim rada. U grupe se svrstavafu npr. postroienjt S a f i f m im f ,U Siini
regulisanje)^ sa istim vremenom iskoricenia ili neWm H ^ en^ i j o i n (>52onsko
ristikama u ovom pogledu. nekim drugim slicmm karakte-

m rezu tako da se regulisanje m oe v iiu n e z a v L o od f odvof n u razvodnu

f K o d ovakvih reenja osnovno regulisanje se vri na k o d o fto a T d T ^ P0slrO)enj a-
grupu odvojeno prem a lokalnim potrebam a (sl. 223) dopunsko za svaku
Ovo bi se reguiisanje mogio
Ariti prom enom protoka podea-
vanjem reguiadonog ventila. M eu-
tim ovaj nain ne daje potpuno
zadovoljavajue rezuhate pa se pri-
m enjuje boije reenje podeavanjem
tem perature razvodne vode z& svaku
grupu odvojeno. Ovo poeavanje se
postie meanjem razvodne vode iz
kotla iii agregata podstanice sa de-
lom povratne voe. Ako je cirkula-
ciona pum pa ugraena u povratni
vod., ovo je meanje uproeno jer
ista pum pa siui za cirkulaciju vode Siika 223 Sheraa raspoele sistema na potroake
gntpe sliinah uslova radi centralnog
i u sistem u za meanje. Podeavanje
pumpom u povratnom vodu
odnosa razvodne i povratne vode od
potroaa a sa tim e i tem peratura
razvone vode u pojedinim grana-
ma, postie se pomou regulacioidh
organa u obilaznom vodu. Reguli-
sanje moe da bude runo ili au-
tomatsko.
Ako se cirkuiaciona pum pa
nalazi u razvodnom vodu onda
nije mogue ostvariti meanje is-
tom pum pom ve se za ovu svrhu
m oraju postaviti odvojene pum pe
(shema na sl.ici 224), Ukoliko ne
postoje znatne razlike u potrebnim
tem peraturam a za pojeine grupe, za meanie tp mnv^ 1 * -- .
pum pj U rap, Ireb, d, jm t dvoie X p f T m S iita

gorionika na kotlu nT S *
prem a p t,ebi w n p , o i r ( m z i r f f d ? j r TO
koji zanm automatski odrava ovu tem peraturu f nC3 reSulat0I'a>
ntcim a za kotiove sa tenim iii gasovitim gorivima f a f f ^ reuIatorl na So rl -
nije i jednostavnije, g lIBd m ai Posao obavljaju jo sigur-
356

Shema regulisanja jednog manjeg postrojenja meanjem povratne i razvone

vode data je na sl. 225. Za hidraulini uiedaj regulisanja ovde je korien trokraki
ventil koji reagira automatski na term o-
stat prekcj servo motora. Ventil se takoe
moe automatski reguiisati i runim pu-
G5G, 3 f? r\ tem. K rak (1) je staLno otvoren dok se
f l Ls krakovi (2) i (3) otvaraju i zatvaraju na-
iQ 5G imenino pri tome kad je jedan od njih
![
K potpuno otvoren drugi je zatvoren i ob-
r_ _ . " llr rnuto. T em peraturska razlika razvone
i povratne vode je najvea kada je krak
Slika 225 Shema regulisanja meanjem (2) otvoren a (3) zatvoren. K ada je obrnut
povratne i razvodne vode sluaj ne postoji razlika tem perature izme-
u razvone i povratne vode. T erm ostat
moe biti postavljen napolju ii u nekoj prostoriji. O ba mesta treba izabrati tako
da nisu pod uticajem naglih atmosferskih promena.
Regulacioni ventil kako se vidi postavljen je izmeu kotia i cirkulaone
pumpe koja je u razvodnom vou.
Kod veih postrojenja, sa razliitim grupama potroaa, najee se prim enjuje
poluautoraatsko regulisanje. Runo ili potpuno automatsko reguiisanje je ree
kod njih u primeni.
Runo reguiisanje sastoji se u tome to rukovalac postrojenja poeava tem -
peraturu razvodne vode odvojeno u svakoj grupi pritvaranjem iii otvaranjem pri-
gunog ventiia u obilaznom vou.
Kod poluautomatskog regulisanja umesto ovog prigunog ventila postavljen
je regulator temperature koji automatski podeava odnos protoka i odrava tem pera-
turu razvodne vode za koju ga poesi rukovalac postrojenja. K od potpuno autom at-
skog reguiisanja i ovo podeavanje regulatora tem perature vri se automatski.
Automatsko regulisanje moe se vriti reagovanjem regulatora bilo na termos-
tat koji je smeten u unutranjosti prostorije gde je potrebno odravati odreenu
temperaturu, ili prema temperaturi spoljnjeg vazduha. Za velike prostorije za koje
je predvieno odvojeno postrojenje ili dovod mree, uglavnom se koristi direktno
regulisanje pomou termostata u prostoriji.
U postrojenjma koja slue za grejanje veeg broja i slinih prostorija_ (sta-
novi, kancelarije, ustanove i si.) pojavljuju se izvesne teskoee u pogledu izbora
prostorijc u koju bi trebalo postavti termostat. U takvoj prostoriji trebalo b i da
se temperatura menja samo pod utieajera spoljnih meteorolokih usiova. O na ne bi
trebaio da ima nikdkvih unutranjih izvora topiote (ljui, maine, jae osvetljenje
i dr.). Isto tako ova prostorija ne bi smeia da ima ni nenormalne toplotne gubitke
vea propustljivost prozora i vrata, koja ne bi trebaio da ine vezu sa prostorijom
u kojoj je razliita teraperatura, provetravanje vazduha razliite tem pcrature i dr.).
U ovakvim prostorijama regulisanje radijatora, kada se jednom izvri ne sme se
irati. _ _
Pod ovakvhn usiovima rada moe se ostvariti pravilno zagrevanje razliitih
prostorija jedne iste grupe.
Drugi nain regulisanja se izvodi postavljanjem spoljnjeg term ostata koji _u
zavisnosti od promena usiova koji utiu na toplotne gubitke_ prostorije upravlja
reguiatorom za podeavanje temperature razvone vode. Svakoj spoijnjoj tempera-
turi odgovara jena temperatura razvodne voe i kod poiuautomatskog reguli-
 357

sanja rukovalac postrojenja pratei promenu spoljne temperature i drugih uti-

caja podeava regulacioni ureaj na potrebnu temperaturu. Pri svakoj promeni
ovih uslova potrebno je ove ureaje doterati u odgovarajuoj poloaj. Kod potpuno
automatskog rcguiisanja ovu ulogu potpuno preuzima spoljni termostat.
Ali kako se toplotrsi gubici prostorije ne menjaju samo pod utieajem promene
spoljnje temperature ve i usied rugih uticaja, nee biti ovoljno aa spoijnji ter-
mostat reagira samo na temperaturu spoljnjeg vazduha ve treba da on obuhvati
i ostaie uticaje. Zbog svega ovoga spoijni tennostat se postavija u specijalnu kuicu
koja ima iste termike uslove kao i prostorije za zagrevanje tj. da se greje na istu
temperaturu i na isti nain a joj se menjaju gubici toplote. Na taj nain bie obu-
hvaeni svl faktori koji utiu na potrebnu toplotu za grejanje i sve prostorije iste
grupe bie zagrevane na oreenu temperaturu.
Za automatsko, poluautomatsko ili runo regulisanje sistema centralnih grejanja
ili pojedinih njhovih ogranaka ili prostorija danas postoje raznovrsni ureaji, ventili
na radijatorima koji su naroito primenjeni i kod horizontalnih jednocevniii sistema
itd. Veinu oviii uredaja proizv ode i preduzea u zemlji koja na zahtev dostavljaju pot-
rebnu dokumentaciju za ove svrhe (IMV Ljubljana, Energoinvest Sarajevo, Istra
Kula, Helios Banovii, Gorenje Sombor i dr,).
 ODELJAK X

10. TOPLOTNI BILANS

Pokazatel) efikasnosti jednog term otehnikog procesa uopte se predstavlja
nekim koefidjentom iskorienja. Jedno kritino posm atranje gubitaka upuuje
kojim m eram a i u kome obmu moe se term iki proces poboljati.

101 po tro Sn j a to plo te

U troena toplota za zagrevanje prostorija odreena je koliinom i toplotnom

moi goriva iii koliinom i sarajem toplote nekog drugog sredstva koje proizvodi
toplotu. Koliki se deo utroene toplote pri tom e stvarno iskoristi a koliki ode u
gubitke dosta je teko tano odreti.

102 K O R ISN A T O P L O T A

Ovom toplotom nazvamo onu koja se uvodi prem a odreenom rasporedu po

vrem enu i koiiini u svaku jedinicu prostorije objekta koji se zagreva. Ovaj raspored
se ustanovljava iz naina korenja i zahtevane unutranje tem perature objekta o-
nosno njegovih prostorja vodei rauna o prom enam a potrebne koliine toplote
usle meteorolokih uslova, tem perature susednih prostorija i naina zagrevanja.
N i raunom a ni ispitivanjima ne moe se precizno ustanoviti jedan takav idealan
raspored toplote za zagrevanje.
Iz iskustva se zna da se moe postii jedno odreeno zagrevanje prostorije
sa potpuno razliitim toplotnim intenzitetim a, npr. u povremenom pogonu sa
veim dovodom toplote ili u trajnom pogonu sa smanjenim dovoom topiote, a
pri tom e da ugodnost bude podjednaka. N e bi se moglo na prvi pogled utvrditi
koji bi od dva ova naina bio ebonomski celishodniji.

103 G U B IC I T O P L O T E

Sline tekoe se javljaju x kod definisanja gubitaka u toplotnim procesima,

bilo da se vre raunski bilo eksperimentainim putem . Ov gubici se najjednostav-
nije utv r u ju u centraiama za proizvodnju ili pretvaranje toplotne energije. K od
360

samostalnih kotlovskih postrojenja oni se odreuju pomou koeficijenta korisnog

ejstva kotiova. Ako se ukljuuju i izmenjivai toplotej onda treba uzeti u obzir i
gubitke u njima. Ukoliko ovim gubicima oamo i eventualne energetske gubitke
u drugim ureajiina term ocentrale, onda se moe govoriti o ubupnom stepenu
korisnog dejstva term ocenttale.
Posle ovoga nastaju gubici usled razvoenja toplote i to kako u glavnira tako
i u kunim voovima. Ako pojedine cevi prolaze kroz zagrevane prostorije, onda se
njihovo oavanje toplote jednim elom iskoristi. Izvestan deo toplote koju odaju
cevi poloene kroz podrum e i tavane iskoristiti se takoe jer se tim e sm anjuju to-
plotni gubici prostorija koje su njim a ograniene. Ovi gubici u razvoenju toplote
mogu se priblino izraunati a nekad i meriti.
Treba imati jo u vidu i gubitke koji nastaju prilikom deponovanja toplote
na Ijcu mesta. Ovi gubici se javljaju kod;
a pregrevanje prostorija za vreme zagrevanja
b povremenog nepoeljnog odavanja toplote
c odavanje toplote prem a prostorijama koje se nikako ili nepotpuno
zagrevaju.
Gubici pod a i b nastaju usled nepotpunog reguiisanja jaine proizvodnje
toplote u centrali (kotlamiei). Ovo moe nastati usled nepoobnog prilagodavanja
naina zagrevanja i tem perature razvodne vode (ili drugog toplotnog fiuida) klim at-
skim uslovima, pogrenog razvodcnja prema podgrupam a, netanog im enzionisanja
grejnih povrina itd, Daije, ovi gubici se poveavaju i neovoljnim regulisanjem
radijatora prema stvarnim potrebama. G ubici pod b zavise jo i od inercije sistem a
kako i od podobnosti reguiisanja proizvonje topiote. N a gubitke pod c znatno
utiu greke u planiranju i dimenzionisanju grejnih povrina.
Efektivni gubici prilikom proizvodnje i prenoenja toplote se ne m ogu izbei
ali se gubici kod deponovanja topiote m ogu ograniiti podobnom konstrukcijom
i izvoenjem grejnog postrojenja i pravllnim rukovanjem pogonom.
Briljivim rukovanjem ili prim enom odgovarajuih ureaja za reguiisanje
mogu se prvenstveno smanjiti gubici pri deponovanju topiote. U pojedinim slua-
jevima njih je teko i raunati i m eriti. Siika o njihovom znaaju dobija se posma-
tranjem tem perature u vie prostorija jednog zagrevanog objekta. Prekoraenje
srednje temperature u unUtranjosti zgrade u odnosu n a norainalne predviene
vrednosti oznaava gubitke pri deponovanju toplote i daje, iz razlike unutranje
i spoljne temperature podatak o poveanju trokova usied pregrejavanja.
esto se moe okazat da se mogu postii utede boljim regulisanjem jaine
zagrevanja, npr. uporeenjem potrebne koliine toplote jednog grejnog postro-
jenja pre i posle ugraivanja automatskog regulisanja. Samo u sluaju kada su svi
ostali uticaji, kao to su stanje i rukovanje postrojenja, iskorienje zgrade, klim at-
skih uslova nepromenjeni, mogu se oekivati boiji rezultati. Ali ovi preduslovi
u praksi se retko poklapaju.

104 STEPEN KORISNOG DEJSTVA GREJNOG POSTROJENJA

Prema ovome to je gore izioeno izlazi da se korisna toplota ne moe pouz-

dano odrediti bilo neposredno bilo posredno toplotnim bilansom utroene i izgub-
Ijene toplote. Stepen korisnog ejstva celokupnog grejnog postrojenja kao tehnika
definlcija ovim gubi svoje pravo znaenje. Jedino za delimine procese, kao npr.
proizvonja ili izmena toplote, a kod veih posttojenja i za razvod toplote, stepeni
korisnog dejstva se mogu efinisati i proveriti.
 II DEO

PRIM EN A SUNEVE ENERGIJE

U
GREJANJU I KLIM ATIZ ACIJI
 OELJAK XI

11. S U N C E V A ENERGIJA

111 VANIJl PODACI 0 SUNCUINJEGOVOJ ENERGUI

Sunce je nama najblia zveza i ualjeno je od Zemlje oko 150 miliona kilornetaia.
Predstavlja ogromnu usijanu gasovitu kuglu prenika 1 392 000 km. Spoljni sloj Sunca
sastoji se od oko 75% vodonika, 23% helijuma i 2% ostalih usijanih gasova pod velikim
pritiskom. Masa Sunca iznosi oko 2 1030 kg, zapremina 1,41 1037 m3, tako da je
njegova srenja gustina 1400 kgm 3, Sto znai da je srednja gustina Sunca 1,4 u odno-
su na gustinu vode, a 0,25 u odnosu na srednju gustinu Zemlje. Sunce se obre oko
svoje ose tako da njegova siderina rotacija na ekvatoru iznosi 25, a na polu 33 dana,
to pokazuje da ono nije u vrstom stanju. Ovo se moe utvrditi praenjem kretanja
Sunevih pega na njegovom ekvatoru i polovima. Sunce se nalaz u etvrtom agregatnom
stanju nazvano plazmom, koje se sastoji od kompletnih atoma, jona i elektrona eleme-
nata koji se nalaze u Suncu na visokoj temperaturi i velikom pritisku.
Temperatura Sunca na povrini iznosi oko 5800 K, a u njegovoj unutranjosti
raste prema centru i dostie do 15 miliona stepeni.
Ovako visoka temperatura pokazuje da Sunevo jezgro predstavlja u stvari termo-
nukleami reaktor ogromnih dimenzija u kome se razvijaju nukleami procesi fuzije.
Svake sekunde se u jezgru Sunca oko 600 miliona tona vodonika pretvara u 596 mi-
liona tona helijuma. Razlika u masi o m = 4 miliona tona se po poznatoj AjnStajnovoj
jednaini E - m c 1, gde je <: = 3 10* m s' 1 brzina svetlosti, pretvara u energiju. Jednos-
tavan raun pokazuje da ova energija iznosi:
E = m c 2 = 4 106 103 kg -(3 I0 8 m s - 1 ) 2 = 36 102s k g m s-2 - m =
= 360 1024 Nm = 360 1024 J.

Ovoj energiji odgovara snaga od 3 6 0 - I 0 3,!W = 3 6 0 ' 10,S MW (tri stotine ez-
deset trihona megavata), koja se svake sekunde oslobaa na Suncu.
Prema Stefanu (Stefan) i Bolcman (Boltzmann) 1 cm2 Suneve povrinc izrai
svake sekunde u kosmos oko 6,3 kJ energije. Utvreno je takoe da energetske rezerve
Sunca iznose 1,8 1041 MJ, a njegovo goiSnje odavanje energije 1,2 102S MJ. Odatle
izlazi da energetske zalihe na Suncu iznose 1,5 1013 godina = 15 1013 godina (15
biliona godina).
364

112 RASPODELA SUNEVE ENERGIJE NA ZEM Ul

Celokupna energija na ZemSji, izuzev nuklearae i geotetmaine, potie od Sunca.

Suneva energija koju prima naa Zemlja i njena atmosfera toliko je ogromna da u toku
satno petnaest dana iznosi onoliko kolike su zajednike rezerve energije uglja i nafte u
svetu. Poto je ova energija omogufla postanak ivota na Zemlji i njegovo odravanje,
korisno je da se razmotri raspoela Suneve energije na Zemljinoj povrini i u njenoj
atmosferi.
Od ukupne energije (100%) koja dospeva na Zemlju i njenu atmosferu oko 30%
k reflektuje od atmosfere i Zemljine povrine ponovo u kosmos. Odnos izmeu upane
vidljive svetlosti i difuzno reflektovane, naziva se albedo. Poto se Suneva svetlost
reflektuje od raznih objekata okoline, pored direktnog i difuznog zraenja Sunca pri
odreivanju mikrokbme jedne sredine potrebno je da se uzme u obzii i albedo Zemlje.
Reflektovanje Sunevih zraka na razhitim povrinama Zemlje je razliito i stoga albedo
Zemlje irna promenljive vrednosti.
Kameniti i peskoviti predeli, ziratno zemljite, livae, ume, povrine reka, jeze-
ra i mora razliito reflektuju Suneve zrake pa stoga albeo Zemije na ovim mestima
ima razliite vrednosti. Povrine prijemnika Suneve energije na Zemlji zauzimaju taz-
liite poloaje u prostoru, pa uticaj albea okolnih predmeta treba da se uzme u obzir.
Treba imati na umu da albedo oblaka iznosi oko 75% ukupnog albeda Zemlje, Napomi-
jjjemo da je albedo odigrao znaajnu ulogu pri odreivanju sastava povrine Meseca pre
fiego to su kosmike letilice i ovek dospeli na Mesec. U tu svrhu albedo Meseca je
uporeivan sa albeom Zemljine povrine. Dobijeni rezultati dobro se slau saneposred-
no dobijenim savremenim rezultatima.
Gotovo polovina (oko 48%) od ukupnog Sunevog zraenja nakon zagrevanja
atmosfere i gornje povrine Zemlje, nevidljivim infracrvenim zraenjem kao toplota
vraa se u kosmos. O ovoj injenici treba voditi rauna u pruneni Suneve energije.
Ostatak Sunevog zraenja (oko 22%) troi se na obrazovanje oblaka isparavanjem
vode na povrini Zemlje iz kojih vodeni talozi padaju na Zemljinu povrinu pri emu
osloboena toplota izrai u kosmos. Tako se isparavanjem voda mora, jezera i reka
obrazuje kruni tok isparavanja konenzovanja padavina snage tekue vode.
Vazduna i morska strujanja, vetrovi i talasi, su takoe posiedica Sunevog zraenja i
njihova energija, kao indbektna Suneva energija, moe se praktino iskoristiti.
Jedan mali deo (oko 0,1%) ogromne Suneve energije koja dospeva na Zemlju
iskorien je u postanku i odravanju fotosinteze biljaka, a time i za nastanak fosilnog
goriva, uglja, nafte i zemnog gasa. Fotosinteza je pretvaranje svetlosti u hemijsku etier-
giju u biljkama posredstvom hlorofila zeienog lista. Ona je pokretaka snaga za rast
biljaka, a time i svih ivih bia, jer su bike i rvo energetski izvori za branu i grejanje.
Sem toga, ugalj je postao od ostataka biljaka sakupljenib u barama za vreme karbonske
ere. Vrenjem organskih materija u toku milenijuma na dnu jezera i mora nastab su naf-
ta i zemni gas. Prema tome energija fosila je u stvari indirektna Suneva energija nasta-
la akumulacijom Suneve energije tokom stotine miliona godina.
 365

113 ENERGIJA SUNEVOG ZRAENJA NA GORNJOJ GRANIC! ATMOSFERE

Zemija se kiee oko Sunca srednjom brzinom od 30 k m s" 1 i prima navedenu

energiju Sunca putem elektromagnetnib. talasa iji spektar odgovara spektru zraenja
apsolutnog crnog tela zagrejanog do 5800 K.
Pri odreivanju energije koju Zemlja prima od Sunca treba razlikovati energiju
koja dospeva na gornju granicu Zemljine atmosfere 'i.energiju koju prima Zemljina po-
vrina. Zbog velike udaljenosti Zemlje od Sunca i malih dimenzija Zemlje u odnosu
na dimenzije Sunevog sistema i kosm osa, gornja granica Zemljine atmosfere prima
samo polovinu milijarditog dela ukupne energije koju izrai Sunce u jednoj sekuni
to iznosi:

J f = 1 8 0 -1 0 !
109 2
Ova energija odgovara snazi od 180 10ls W = 180 1012 kW koja je toliko og-
ronina, da se teko moe shvatiti bez uporeenja sa poznatim energijama na Zemlji.
Prema statistikama, ukupna energija u jednoj sekundi koju daju sve elektrane na Zemlji
kada rade u punom pogonu, iznosi oko 1,5 109 kJ (jednu i po milijardu kilodula)
to odgovara snazi od 1,5 I0 9 kW (jednu i po milijaidu kilovata). Prema tome, snaga
koju Zemlja prima od Sunca na gomjoj granici svoje atmosfere, oko 120000 puta je ve-
a od snage koju daju sve elektrane dananjeg sveta kada se nalaze u punom pogonu!
Kada bi se iskoristio samo 120000. deo ove Suneve energije oveanstvo bi bilo obez-
beeno energijom koju anas daju sve elektrane u svetu.

Solama konstanta
Kao to se vidi za teoiijska i praktina istraivanja primene soiame energije, vano
je da se oredi snaga Sunevog zraenja na gomjoj granici Zemljine atmosfere.
Snaga Sunevog zraenja koja ospeva na 1 nf2 povrine izvan Zemljine atmos-
fere upravno na pravac Sunevih zraka, naziva se solarnom konstantom.
Vrednost solarne konstante odreivana je na razne naine od poetka ovog veka,
a naroito poslednjih 50 godina. Koristei balone, avione i satelite u najnovije vreme,
istraivai su utvrili da vrednost solame konstante iznosi:

S k = 1373 20 Wm" 3

Korektura 20 je izvrena zbog toga to se Zemlja pti svom kretanju oko Sunca
ne nalazi uvek na istom odstojanju od Sunca: u Zimskomperiodu je na manjem, a u let-
njem na veem odstojanju od Sunca. U praksi se za solarnu konstantu uzima vrednost
S k = 1353 W m -J = 1,353 kWm"2, pribUno 1,4 kW m '2.

114 SNAGA SUNEVOG ZRAENJA NA POVRINl ZEMUE

Na povrinu Zemlje dospeva manja snaga Sunevog zraenja zbog refieksije i ap-
sorpcije Sunevih zraka u Zemijinoj atmosferi, Stoga ova snaga zavtei od uine puta
koji Sunevi zraci preu kroz.atmosferu i kvaliteta atmosfere.
366

Utvreno je da 1 m2 horizontalne povrine na Zemlji prima maksimalno oko

1 kW Suneve snage leti u podne kada je put Sungvih zraka kroz atmosferu najkiai.
Piema tome, u atmosferi se intenzitet snage Sunevog zraenja smanji za oko 400 W.
Da se bolje shvati ova snaga navelemo nekoliko primera. Snaga od 1 k W n r2
u stvari znai da na 1 ni5 Zemijine povrSne pod navedenim uslovima dospe energija
o jednog kilovatasa (1 kWh). Potrebno je da se odredi poviSenje temperature A t za
203 voe kada se upotrebi 1 kWh_1 energije. Iz poznate jednaine za koliinu toplote
Q = c m A r, ge je Q = 1 kWh = 3,6 -10* J, masena koliina toplote vode c = 4187
Jkg-1 K "1, masa vode m = i kg, izlazi:
Q 3,6 I0 6 J
43 K
c-m 4 1 8 7 Jk g _1K _1 -2 0 k g
To znai da je dobijena koliina Suneve energije ovoljna da koliini vode od
20 I povisi temperatura za 43 K, onosno, 43C. Ako se navedena koliina voe uzme
iz vodovoa (15eC), njena se temperatura povisi do 58C, kada je najpodesnija za upot-
rebu. Na isti nain moe se odteiti poviSepje temperature i rugim materijalima zag-
revanjem energijom od 1 kWh.
Napominjemo joS da korienjem energije od 1 kWh eiektrina sijahca snage 100 W
svetli 10 asova, friider od 125 W koristi se 8 asova, cmo-beli televizor od 200 W
radi 5 asova, pegla (1 kW) moe se koristiti 1 as, malina za pranje rublja (4 kW) moe
da peie 15 minuta, itd.
Meutim, treba imati u vidu da je snaga od 1 kW koja se najee koristi u praksi,
samo teorijska i priblino vai za nae krajeve. Intenzitet Suneve energije je promen-
Ijiva veliina i zavisi od mnogih faktora, kao to su pravac prostiranja Sunevih zraka,
godinje doba, trajanje Suneve raijacije (obdanica), ugla Sunca (doba dana), orijenta-
cije povrine na koju padaju Sunevi zraci i meteorolokfli uslova. Ukratko emo raz-
motriti uticaje ovih faktora.

11S FRAVAC SUNEVIII ZRAKA I ATMOSFERSKA PROPUSTLJIVOST

Zemaljski (terestrijalni) intenzitet radijadonog snopa Sunevih zraka zavisi od

pravca Sunevih zraka kojim oni prolaze kroz atmosferu. Za odreivanje atmosferske
propustljivosti potrebno je izvriti uporeenje terestrijalnog intenziteta radijacionog
snopa i ekstraterestrijalnog (vanzemaljskog, izvan atmosfere) za isti snop.
Najjednostavniji meto za izraunavanje atmosferke propustljivosti solarne radi-
jacije za vedro nebo sastoji se u primeni Buerovog (Bougers) zakona:
k tn
V e (ii.i)
gdeje:
If, terestrijalni intenzitet radijadonog snopa,
/0 ekstraterestrijaini intenzitet radijacionog snopa,
k - apsorpdona konstanta atmosfere,
m - nedimenzionisana duina puta Suneve svetlosti kroz atmosferu i zove se
odnos vazduha i mase .
 367
Vrednost nedimenzionisane duine puta m coseca Suneve svetlosti kroz atmo-
sferu evidentna je iz siike 226, dakle:

BP
m = cosec a ( 11.2)
AP
Iz jednaine 11.2 i slike 226
sledi:
za a = 90, kada je Sunce
u zenitu ,m = 1 ,
za a = 60, tj. kada je visi-
na Sunca 60, m = 2 /\/3
za a = 30, tj. kada je visi-
na Sunca 30, m = 2
za a = 0, tj. kaa je visina
Sunca 0, m =
Iz jednaine (11.1) vidi se da
je u poslednjem sluaju (a = 0),
terestrijalni intenzitet radijacionog
snopa I b = 0, Sto je razumljivo, jer
su tada Sunevi zraci paralelni sa
Zemljinom povrSinom.
Srednja atmosferska propustljivost f atm je efinisana odnosom terestrijalnog
intenziteta radijacionog snopa i ekstraterestrijalnog intenziteta radijacionog snopa, akle:

Taim 1 (11.3)
h
Na osnovu jednaine ( 1 1.3) terestrijalni intenzitet radijacionog snopa bie:

Ifc - h Tatm (11-4)

Jednaine ( 1 1 ,1 ) i (11.2) se mogu koristiti samo za isto nebo u standardnoj at-

mosferi koja nije zagaena.
Kada u atmosferi ima estica praine i vodene pare, prema Hottel-u .se koristi mo-
dificirana jednaina propustljivosti:

Tatm = a 0 + u, . e ~k - co*eca (11.5)

ge su a0 , i k funkcije samo visine i vidnosti, a je ugao solame visine.

116 ZAVJSNOST OD GODINJffl DOBA

Pravac prostiranja Sunevih zraka prema Zemlji zavisi od godinjih doba koja
nastaju kao posledica nagiba ose Zemljinog obrtanja prema Suncu, Zemlja se obre
oko svoje nepomine ose postavljene u pravcu sever jug koja je nagnuta prema ravni
368

svoje putanje oko Sunca pod uglom o 2327' i zadrava isti pravac u prostoru. Zbog
goinjeg kretanja Zemije oko Sunca, poioaj Zerrdjtne* ose u odnosu na pravac Sune-
vih zraka stalno se menja.
Za vreme letnjeg solsticaja (21. juna), kada je Zemljina osa usmerena prema Suncu,
sevema Zemljina polukugla prima najvie Sunevog zraenja. Dani su dui od noi, a
na sevemom poiu Sunce gotovo ne zaiazi ispod horizonta. Ugao Sunevih zraka prema
horizontu na 45 seveme geografske Sirine ovog dana u podne iznosi a = 66,5 (si. 227).
Duina puta svetlosnog zraka kroz atmosferu A C tada se najviSe pribliava najkraem
putu kroz atmosferu A B , tako da odnos ovih puteva iznosi A C /A B = 1,08, Sto znaoi
da je put svetlomih zraka Sunca u podne ovog dana samo 8% dui od najkraeg puta
kioz atmosferu, pa je smanjenje Sunevog zraenja najmanje.

Na dan proletnje i jesenje ravnodnevice 21. marta i 23. septembra, Sunevi zraci
se prostiru pod pravim uglom na Zemljinu osu. Svi delovi Zemlje imaju tada jednaka
trajanja Suneve radijacije i dan je jednak noi. Ugao Sunevih zraka prema horizontu
na 45 seveme geografske irine iznosi (3 = 43. Odnos duine puta svetlosnog zraka
kroz atmosferu AD prema najkraem putu kroz atmosferu A B sada iznosi A D /A B = 1,45
to zna da je put svetlosnog zraka Sunca u podne ovog dana za 45% ili oko 1,5 puta
iii od najkraeg puta kroz atmosferu,
Na dan zinsskog solsticaja 22. decembra Zemljina osa je usmerena od Sunca i tada
juna Zemljina polukugla prima najvie Sunevog zraenja. Na njoj tada dan traje due
o noi, a na junom polu Sunce ne zalazi. Ugao Sunevih zraka piema horizontalnoj
povrini na 45 seveme geografske irine iznos j = 19,5. Odnos duine puta svetlosnog
zraka kroz atmosferu A E i najkraeg puta kroz atmosferu A B saa iznosi A E /A B = 2,9
to znai da je put svetlosnog zraka Sunca u podne ovog dana za oko 200% ili 3 puta
dui od najkraeg puta kroz atmosferu.
Na osnovu izloenog moe se zakljuiti da je pri prolazu Sunevih zraka kroz at-
mosferu, najmanje smanjivanje Sunevog zraenja na Zemljinoj povrini leti, a najvee
zimi, Kao to emo videti ovo je jedna od tekoa u primeni Suneve energije.

117 VREME TRAJAjNJA OBDANICEIUGLOVIPOLOAJA SUNCA

ZA GEOGRAFSKU IRINU O 4S

Intenzitet Sunevog zraenja na povrini Zemlje zavisi od vremena trajanja sijanja

Sunca u toku dana (obdanice) i uglova Sunevih zraka prema horizontalnoj ravni. Obe
 369

ove veliine su veoma promenljive i to ne samo u toku godine, goinjih oba i pojedi-
nih meseci, ve i tokom svakog dana za jedno odreeno mesto na Zemlji. Sem toga za
praktinu primenu Suneve energije vanO je da se prati poloaj Sunca na njegovoj
prividnoj putanji oko Zemlje u toku godine za odreeno mesto na Zemlji u kome se pla-
nira koriSenje Suneve energije.
Ovde e se samo orijentaciono tabelamo i dijagramski prikazati vreme trajanja
obdanice, uglovi poloaja Sunca i prividne Suneve putanje u oreene sate tokom go-
dine za geografsku irinu od 45.
T-85
p-
oi ^ i
U > \ i 1
1/5^ s ! \ li Ui ; iV V W Y V tt IX \ X x i ' xn

<s>
iz l a z a k
7 i o \ s SO
fOO-S W \ 4 i 0 6 oo 65 0 740 j - ,5 0
I h ']
z a l a z a k
, 7 Z0 ;9 2 0 172 0 \ w 30
m I S 30 18 0 0 J 6 S 0 13 3 0 \1 9 2 0 \1 8 S0 180 0 1 6 ,0

O B D A N IC A l 2 o o ,3 4 0
...uc..... 8 5 0 10 3 0 1
! 4 4 0 150 0 ! 4 4 < I 3 40 12 0 0 10 3 0
e so
8 20

U 6 A 0 S U N C 4 U

eh 4 1 2 22 * 28 34 38 34 28 22 12 4 2

w h 18 27 37 47 54 58 54 47 37 2? 18 15

n h 24 y j 45 SS 86 88 84 56 45 33 24 20

H h 18 27 38 48 55 S8 55 48 38 27 18 18

!6 h S n 22 29 34 37 34 29 22 13 S 3

18h ~ - 0 e 14 17 14 i e 0 ~ - -
______
U gomjem elu tabele T 85 dato je vreme izlaska i zalaska Sunca kao i trajanje
obdanice za odreene dane i asove tokom godine, Iz tabele se vidi da je vreme trajanja
obanice najdue u jumi, a idui unapred piema decembru i unazad prema januaru
simetrino i ravnomemo postaje sve krae. Najkrae vreme trajanja obdanice je u de-
cembru. Kada se uzme u obzir i da je u decembru najvea duina puta svetlosnih zraka
kroz atmosferu, onda je razumljivo da ova koincidencija predstavlja injenicu koja
zadaje tekoe u praktinoj primeni Suneve energije. Iz tabele se takoe vidi da za me-
sece izmeu marta i septembra, u prolee i Ieto, obdanica traje od 12-15 asova, dok za
ostale mesece, jesen i zhnu, od 8-12 asova. Kao Sto se vidi, Sunce najkrae sija baS ta-
da kad je najpotrebnije, to predstavlja takoe nedostatak u primeni Suneve energije,
U donjem delu tabele T 85 dati su uglovi Sunca prema horizontu u toku godine
po mesecima za svaka 2 asa odreenog ana. Iz tabele se vidi da su ovi ugtovi vei u
proletnjim i letnjim mesecima, a manji u jesenjim i zimskim. Poto su za manje uglove
uine puteva svetlosnih zraka kroz atmosferu vee i ovo se negativno oraava na prime-
nu Suneve energije, o emu treba voditi rauna pri konstrukciji i postavljanju prijem-
nika Suneve energije u praksi.
370
Prilikom dosadaSnjeg izlaganja naglasili smo na pojedinim mestima da iznesene
injenice vae za mesta ija je geografska irina 45, kao to su Beograd i Novi Sad.
Idui prema ekvatoru, uslovi za koriSenje Suneve eneigije su sve povoljniji, dok su za
hlanije seveme predele nepovoljriiji, jer Sunevi zraci padaju sve kosije. Meutim, u
krajevima bliim severnom polu obdanica traje sve due i time se kompenzuje slabljenje
Suneve energije zbog vee duine puta kroz atmosfera. Stoga se i u ovim krajevima
koristi Suneva energija za dobijanje tople vode i zagievanje stanova (na primer, veska).

118 DUAGRAMIUGLOVA POLOAJA SUNCA U ODRHiENE SATEIPRIVIDNIH

SUNEVIH PUTANIANA NEBU TOKOM GODINE ZA OREENE SATE
NA 45 GEOGRAFSKE IRINE

Podaci o uglovima poloaja Sunca u odreene a t e tokom godine ati u donjem

deiu tabele T ~ 85 mogu se oiglednije prikazati pomou ijagrama. Na apscisnu osu
pravougiog koordinatnog sistema
naneseni su pojedini meseci, a na
ordtoatu ugao a u stepeniraa ko-
ji odreuje poloaj Sunca u po-
jedinim mesecima za svaka dva
asa od 8-18 asova.
Na slici 228 prikazan je di-
jagram privimh Sunevih putanja
na nebu tokom godine za ore-
ene sate na 45 geografske i-
rine. Iz ijagrama se vii velika
piomenljivost Sunevog zraenja
koje kroz atmosferu dospeva na
Zemljinit povrinu tokom godine.
<1 iv V VI vif VB IX X "HT' X I M e s s c
Pratei prividne Suneve putanje
u pojedinim mesecima za ore-
ene sate u toku dana mogu se odrediti veliine odgovarajuih uglova koje Sunce ini
sa horizontalnom povrinom za odreeno mesto u datom trenutku, Vidi se da najkra-
im obdanicama u zimskim meseciraa odgovaraju najmanji nagibni uglovi Sunevih zra-
ka prema horizontalnoj povrini i stoga u to vreme dospeva najmanje Suneve energije
na Zemljtou povrmu.

119 ZAVISNOST im t e n z it e t a in s o l a c ije j e d n e p o v r in e

o d n je n e o r u e n t a c u e u p r o s t o r u

Do sada smo razmatrali tatenzitet snage Sunevog zraenja na horizontalnoj povr-

ini Zemlje. Meutim, u praksi povrine koje primaju Suneve zrake nisu horizontalne,
ve zauzimaju raziiite poloaje u prostoru. Ve je poznato da neka poviina na zemlji
prima maksimalnu aiagu Sunevog zraenja kada Sunevi zraci najkraim putem kroz
 371

atm osferu ospevaju na posmatranu povrSinu, odnosno padaju na nju norm alno, Tako
se javlja veom a vaan, ali kom plikovan problem odreivanja ugla maksimalne insolacije
neke povrSine u prostoru, pri em u se ugao Sunca prema horizontalnoj ravni stalno
menja u toku dana, a povrina m oe da zauzim a razliite poloaje u prostoru.
N a slici 2 2 9 prikazan je dijagram iz kojeg se m ogu orediti azim ut i visina Sunca u
svakom trenutku za jed n o odreeno m esto i vreme trajanja osunanosti nekog objekta
u tok u dana.

Kakt> se cJagrant korirtj
J- Iz djjagrama se mogti odredit azimut i vistna stinca n wakom
trcm jtkp Tokum godine, Na prtm ei, tnarta mescca u 9 ftasova, a2.irfm!
iziiosi 125 a vm aa surtca 30. 2
2. Ako se fastda nekog objtkta postavi preirsa svojoj orgcntaciji u
oeniar krugova, moe w o iiia ti doba dana u kom eje fasada o.suna-
na, odnoaio m oic sc dobiii podatak kada je u scnci. Ako ic fasada
okrenuta prema )ugoxapadu, kroz centsr se povSat prava koja se
poklapa sa poluprenmima koji oznaavaju azimuie 133f! i 3 I5. U
martti fatada dobjja nsunenjc u 9.30 asova, kojc tTaie svt do 23-
laska suttca u 18 asova,
3. Na dtjagramo se moc piatiti duina trajanja duna tokom go-
dioe i vretne izi&ska i zaia&kft surtca. V jums ru dani najdui: dan fraje
od 9,30 do oko 19,30 asova, dok jc trajanje dana ti ectrihru neJio
duc od 8 asova.

Slika 229

Ovde e se izloiti teorijsko odreivanje srednje vrednosti insolacije povrine u za-

visnosti o d nagiba Sunevih zraka koji padaju na ovu povriinu.
372

Ako se sa E0 oznai Suneva energija koju u jenoj sekundi prirai povrina AB

(sl. 230) na koju Sunevi zraci padaju normalno, onda e jednaka povrina AC = AB
priiniti manju koliinu Suneve energije kada
B Sunevi zraci padaju na nju pod nekim uglom
a manjim od 90. Ovo je razumljivo, jer prema
dici 230 insolacija povrine AC odgovara inso-
laciji povrinevdD. iz slike izlazi reiacija:
XD = j4Csince = ydCcos(900 - a) =
= yL B oos(90-) (H -6)
Kada se Suneva energija koju primi povr-
ina AD, odnosno povrina AC u jednoj sekuni
oznai sai) aza povrinu AB sa E 0, onda se iz polednje jednaine obija:

E = E 0 cos(90 ) (11-7)

Ako se povrina/iC= j4S oznai sa,ondaje.,0 =SE],, gde jeDj = 1,373 kWm
~ 1.4 kWm 2 solama konstanta. Zamenom vrednosti E 0 u jenainu (11.7), izlazi
^ = 5 [m1] 1,373 kWm~2 cos(90 - a), ili priblino:

E = 1,4-S cos(90 - a) [kW] ( 11.8)

lz jenaine (11.8) moe se dobiti koliina energije u sekundi, odnosno snaga,

koju od Sunca prima povrina S u prostoru nagnuta prema horizontalnoj ravni pod ug-
loma.
Izraunavanjem povrine S u m2 i odreivanjem
a^a a moe se odrediti snaga u kW koju od Sunca C
prima povrSina S, odnosno njena insolacija.
Iz like 231 se vidi da izmeu nagibnog ugia
P povrine S predstavljene duinom AC prema hori-
zontalnoj ravni, nagibnog ugla y Sunevih zraka
prema horizontu i ugla a pod kojim Sunevi zraci
padaju na povrinu AB, postoji veza:

M + TM 805 (11.9) Siika 231

Na osnovu jednaine (11.9) za odreeni nagibni ugao povrine AC prema hori-

zontu, i ponate nagibne uglove y Sunevih zraka prema horizontalnoj ravni, moe
se odrediti ugao a pod kojim Sunevi zraci padaju na posmatranu povriau. Iz jednai-
ne (11.8) moe se tada orediti insolacija povrine A C za odreeno vreme.
Poto je za dobijanje to vee energije Sunca na odreenoj povrini Zemlje pot-
rebno da ugao a bude to biii pravom, u aljem izlaganju emo videti kako se to prak-
tino postie izborom ugla 0.
 373

119-1 M eteoroloki uticaji

Pored svega to smo do sada naveli treba imati u vidu da stvama Suneva energija
koja dospeva na Zemljinu povrinu zavisi o meteorolokih uslova na oreenom mes-
tu. Ovi ulovl su veoma promenijivi i za jedno oreeno mesto u toku godine, pojedi-
nih godinjih doba pa ak i tokom jenog dana. Meteoroloke stanice irom sveta redov-
no prouavaju meteoroloke uslove, ali ne postoje pouzdani podaoi za ira podruja
i vei interval vremena. Stoga su potrebna stalna i viegodirija merenja svih elemenata
koji odreuju meteoroloke uslove u uim podrujima tzv. mikroklimu.
Zbog toga je za primenu Suneve energije u jednom mestu, pore ostalog potreb-
no da se obrati panja i na nukrolimu toga mesta.
Cistoa atmosfere ima znatnog uticaja na rasipanje (disperziju) direktnog Sune-
vog zraenja. ak i za vreme verih dana, na purii kroz atmosferu, direktni Sunevi
zrad se rasipaju na molekulima vazduha i m.ikroskopskim esticama koje lebde u at-
mosferi (aerosoli), od ega potie piavetnilo neba. Obiaci, vodene kapljice, vodena
para i magla u atmosferi predstavljaju veliku prepreku za prodor direktnih Sunevih
zraka na poviinu Zemh'e, O svemu tome treba voditi rauna pri odreSivanju mikrokli-
me za mesto na kome se previa praktino korienje Suneve energije.

119-2 Komponente Sunevog zraenja

Treba imati u vidu da na Zemljinu povrinu ospevaju dve komponente Sunevog

zraenja i to jedna koja dolazi direktno od Sunca i naziva se direktno Sunevo zraenfe
i druga, koja nastaje rasipanjem direktnog Sunevog zraenja u atmosferi poznata pod
imenom indtektnog ili difuznog Sunevog zraenja. Zbog veeg broja oblanih i mag-
lovitih dana u zimskom periodu vei deo Sunevog zraenja ospeva na Zernlju u obli-
ku difuznog zraenja. Medutim, difuzno Sunevo zraenje postoji uvek u atmosferi,
ak i u najvedrijim danima, to je razumljivo kada se uzme u obzir rasipanje Sunevih
zraka na molekulinia vazduha i aerosolima. Ovo difuzno zraenje dostie nekad i do 10%
irektnog Sunevogzraenja.
Da bi se stekao utisak o odnosu ifuznog i direktnog Sunevog zraenja na jednom
odreenom mestu, navee se rezultati nekih merenja.
Na odreenom mestu 45 seveme geografke irine u letnjem periodu 15. juna
kaa je obdanica najdua, izvrena su merenja direktnog i difuznog Sunevog zraenja.
Merenja su vrena po tri uzastopna dana za tri razliite meteoroloke situacije u ovom
mestu.
Utvrdeno je da je sunanog dana sa najistijom atmosferom na Zemljinu povri-
nu dospelo 8,4 kWh direktne Suneve energije i 0,75 kWh difuzne Suneve energije.
Kao to se vidi i ovog sunanog dana sa istom atmosferom dospeva oko 9% difuzne
Suneve energije.
U danima kada je nebo bik> prekriveno oblacima bez direktruig zraenja Sune-
ve energije, na istu povrinu Zemlje dospelo je 1,85 kWh difuzne Suneve energije,
to iznosi 22% od direktne Suneve energije prispele za vreme sunanih dana.
Merenja su vrena i u tri uzastopna obiana dana sa sijanjem Sunca od 9-12 asova.
Na istu povrinu zemlje tada je dospeio 2,5 kWh po danu to iznosi 30% direktne Sun-
eve energije prispele sunanog dana.
374

119-3 Srednje godlnje sume globalnog sunevog zraenja a Jugoslaviji

Direktno i difu7.n0 Sunevo zraenje na jednom orcctenom mestu zajedno ine

ukupno ili globalnc Sunevo zraenje. Za praktinu primenu Suneve energije u poje-
dimtn oblastima nae zemlje, vano je znati srednje godinje sume globalnog Sunevog
zraenja te oblasti.
Ove e se dati podad 0 srednjim godinjim sumaraa globalnog Sunevog zrae-
nja u iVhm'^dan'1 na osnovu izraunavanja koja su vrena u Saveznom meteorolo-
kom zavodu koristei desetogoinja osmatranja u periodu 1966-1975. godine. Poaci
su dati za svaki stepen istone geografske duine 6 i seveme geografske irine nae zem-
lje 0 prcma karti SFR Jugoslavije (sl, 232). Sa leve strane karte na pravoj oznaenoj sa
G0 date su vrednosti Sunevog zraenja na gomjoj granici Zemljine atmosfere za svaki
stepen geografske irine. Ovo omoguuje izraunavanje odnosa globalnog zraenja na
Zemljinoj poviini i zraenja na gomjoj granici atmosfere. Tako se mogu odreiti re-
iativne vrednosti globalnog Sunevog zracnja u procentima koje pokazuju propust-
ljivost atmosfere iznad pojeinih mesta. U tabeli T 86 date su srednje vrednosti sume
giobalnog Sunevog zraenja u Wm 'J tokom godine za svaki stepen geografske dui-
ne fi i irine 0. Pored intenziteta snage koja dospeva na 1 m2 povrine nae zemlje u

T -8 6

()
1344 14-15 15-16 16-17 17-18 18-19 19-20 20-21 21-22 22-23 23-24
a 2930 2870 3150 3400
46-47 b 6380 6380 6380 6380
c 46 45 50 53

a 3343 3235 2917 3250 3500 3725 3850 3780 3750

4546 b 6380 6380 6380 6380 6380 6380 6380 6380 6380
c 52 51 46 51 55 58 60 59 59

a 3670 3580 3200 3100 3325 3525 3775 3825 3783 3825
4445 b 6480 6480 6480 6480 6480 6480 6480 6480 6480 6480
c 57 55 49 48 51 54 58 59 58 59

a 4130 4130 3750 3600 3650 3583 3750 3875

4344 b 6570 6570 6570 6570 6570 6570 6570 6570
c 63 63 57 55 56 55 57 59

s 4283 4150 4263 4000 3900 4000 4050 4000

4243 b 6660 6660 6660 6660 6660 6660 6660 6660
c 64 62 64 60 59 60 61 61

a 4425 4050 4100 4250 4217

4142b 6750 6750 6750 6750 6750
c 66 60 61 63 62

a 4300
4041b 6840
c 63
 375

S lik a 2 3 2
 376

toku godine (a), dati su i poaci o Sunevoj snazi koja u odgovarajuim granicama se-
verne geografske Jiriisc stie na gornju granicu Zemljine atmosfere (b). Sem toga, dati
su i odgovarajui odnosi vrenosti pod (a) i (b), koji daju propustljivost atmosfere u
piocentima tokom goine (c), iznad mesta pojedinih geografskih duina i irina za nau
zemlju.
Razumljivo je da dati rezultati vae za navedeni desetogodinji interval vremena,
kli orijentaciono moe da poslui i za druge vremenske intervale.
Iz tabele se vidi a se propustljivost atmosfere iznad nae zemlje kree u grani-
cana od 45-66%. Od 77 obiasti nae zemlje koje su razmatrane u ovoj tabeli, samo 5
oblasti imaju propustljivost atmosfere ispod 50%. Te oblasti se naiaze u SR Sloveniji
oko Kranja i Ljubljane, u SR Hrvatskoj oko Karlovca i SR Bosni i Hercegovini oko Bi-
haa i Drvara. Minimakiu propustljivost atmosfere ima Ljubljana, a maksimatdu Ulcinj.
Siednja propustljivost atmosfere iznad SFR Jugoiavije prema ovoj tabeii je 57%.
Najvie Suneve energije prirrsaju i imaju najveu propustljivost atmosfere SR Cma
ora, SR Makeonija, SAP Kosovo, Juno i Srednje primoije, kao i juni krajevi SR Sr-
btje.
Zapaa se veliki uticaj geografske irine mesta na propustljivost atmosfere. Pola-
zei od 40 do 47 seveme geografske irine propustljivost atmosfere iznad nae zem-
je opaa, Propustljivost atmosfere za istu geografsku irinu, a razliite geografske du-
ine priblino su iste. Ovde se zapaaju izvesna ostupanja za pojedine oblasti, to poka-
zuje da propustljivost atmosfere zavisi i od drugih meteorolokih elemenata kao to
su r,'aSia; *a5a' sncg, vetar i dr. 0 svemu tome treba voiti rauna pri odreivanju uslo-
va za korienje Suneve energije u pojedinim krajevima nae zeralje.

119-4 Raspodeia energije u Sunevom spektru

Sunce emituje na Zemlju elektromagnetne talase razliite talasne duine pri emu
su jedni vidljivi, a drugi nevidljivi. Svi ovi talasi zajedno ine Sunev spektar koji se
prostire od ultraljubiaste svetlosti talasne duine 0,3 jim do tofracrvene svetlosti talas-
ne duine 3 pm. U intervalu od 0 3 Min do 0,7 jum nalaze se talasne duine viljrve
svetlosti sa maksimumom pri talasnoj uini od 0,5 pm . Infracrvena svetlost poinje
za talasne uine iznad 0,7 gin. Oko 90% od ukupne Suneve energije koja dospeva na
emlju pripada talasnkn duinama izmeu 0,3 i 1,5 pm.
roznato je da svako telo zagrejano do odreene temperature zrai neviljive top-
otne zrake. Talasne uine toplotnih zraka tela zagrejanog izmeu 30 i 80C nalaze se
izme u 3 i 70 jim to znai da pripaaju podmju nevidljive infracrvene svetlosti.
Ako se posle upotrebe ne iskljui pe, ploa za kuvanje ubrzo poinje a emi-
je ^ mnocrvenu viljivu svetlost. Ukoliko je via temperatura tela, utoliko ovo telo
eimtuje ^zr^e krae talasne duine, Kada zagrejano telo dostigne temperaturu od vie
s otina C, talasne duine postaju veoma kratke i pri 0,7 pm telo poinje da emituje
vidljivu crvenu svetlost.
rolazom kroz Zemljinu atmosferu, intenzitet Sunevog zraenja i njegova raspo-
e f rema ^lasnim duinama se menja zbog rasipanja i apsorpcije Suneve radijacije
od^CS1108^ ' ^ a*'slnla*ni kitenzitet Suneve radijacije ostaje i dalje za talasnu duinu
0 ^rcma tome maksimalna energija Sunevog zraenja na Zemlji nalazi se u
 377

oblasti talasnih duina koje pripadaju podruju vjdljive svetlosti za koju je ovedje
oko najosetljivije. Medutim, za oreene talasne duine postoje znatna slabljenja Sun-
evog zraenja na Zemljinoj povrSini usled apsorpcije u vodenoj pari, kiseoniku, ozo-
nu i ugljen-dioksiu, kojih uvek ima u atmosferi. Stoga je na Zemljinoj povrini naje-
fektnije elovanje Sunevog zraenja ogranieno na viljivi i inffacrveni deo Suhevog
spektra, odnosno, u granicama talasuih duina od 0,3 do 1,8 pm, dok je deiovanje ultra-
ljubiastih zraka prigueno ve kod talasnie duine od 0,3 fim.
Na slici 233 data je energetska raspodela u Sunevom spektru za zraenje Sunca
izvan atmosfere i na Zemljinoj povrini posle prolaza kroz atmosferu. Radi uporeenja,

na istoj slici data je i eneigetska raspodela u spektru cmog tela na temperaturi od 5800 K,
Pored toga na slici su prikazana i apsorpciona podruja za elemente koji se nalaze u Zem-
Ijinoj atmosferi. Na apscisinu osu pravougiog koordinatnog sistema prenesene su talas-
ne duine X Sunevog zraenja u mikrometrima, a na ordinatnu osu intenzitet-I Sune-
vog zraenja u vatima po metru kvadratnom za talasnu duinu u fim.

119-5 Prindpi korienja suneve energije

Poznato je da neko telo moe da obija (reflektuje), proputa i upija (apsorbuje)

Suneve zrake. Na primer, oglealo gotovo potpuno odbija svetlosne zrake, prozorsko
staklo ih proputa, a cmo telo ih upija. U stvari ne postoje tela koja potpuno odbijaju,
proputaju i upijaju svetlosne zrake. Tela koja proputaju svetlosne zrake nazivaju se
transparentna, a koja upijaju, cmim telima. Za primenu Suneve energije potrebno je
poznavati ove osobine tela.i
378

Kada Sunevi zraci padaju u pravcu normale na cmo telo o materijala dobrfli
apsorpdonih osobina (dobar apsorber), na primer, cmo obojemlimodbakralUalumirti-
juma, lim se zagreva tako da moe postii temperatum od 60 do 80C. To znai da je
jedan deo svetlosne energije lim apsorbovao pri emu je kinetika energija fotona svet-
losti transfonnisana u toplotnu energjju estica lima.
Iz ranijeg tzlaganja je poznato da ovako zagrejani lim svetiosnim zracima talas-
nih duina od 0,3-3 pm (sl. 233), zrai toplotne infracrvene zrake veih talasnih dui-
na 3-7 jum i time gubi vei deo
apsorbovane energije. U cilju ko-
rienja dobijene toplotne energije,
potrebno je da se sprei ovaj gubi-
tak. To se moe postii pokrivanjem
apsorbera pokrivaem od materi-
jala koji dobro proputa svetlost
kratke talasne duine, odnosno vid-
Ijivu svetlost, a spreava prolaz
nevidljivog infracrveaog zraenja ta-
lasnih duina iznad 3#im koje
zrai apsorber,
Ove uslove ispunjava u prvom
reu staMo, a zatim i neki specijal-
ni plastini materijali. Staidena ploa debljine 3 mm ima izvrstan koefidjent transmisije
jer pioputa oko 90% kratkotalasnog zraenja. Meutim, za dugotalasno infracrveno
podmje rniad 3#im, onaje nepropustljiva pa se kae da je na taj nain obrazovana ,,zarn-
ka za mfracrveno zraenje, Ova osobina stakla nazvana efekat staklene bate dobro je
poznata batovanima i igra znaajnu uipgu u primeni Suneve energije.

11W Efekat staklene bate

Na termiki izolovanom dnu kutije K (sL 234) postavljen je Um obojen tamnom
bojom. Na gornjoj strani kutija je pokrivena prozorkim staklom debljine 2-3 mm. Od
100% vidljivog kratkotalasnog zraenja koje dospeva na limenu plou koja nije pokri-
vena staMom (l.23S), kroz staklo pro-
lazi oko 90% ovog zraenja talasnih
duina 0,3-3#un i pada na limenu
piou. Limena pioa se zagreva i po-
inje da emituje infracrveno zrae-
nje talasnlb duina iznad 3#tm. Ove
ziake prozoisko stakio ne proputa
ve fli apsorbuje i tako se zagreva.
Zagrejano prozorsko staklo jedan deo
toplote zrai nazad prema limenoj
ploi (apsorberu), a drugi deo u at-
mosferu. Na taj nain se iimena pio-
 379

a zagreje do 90C. Sloj na povrini apsorbera ponaa se kao apsolutno cmo telo, poto

3. 1
Deo toplote koju pro-
zorsko stakio zrai u atraos-
feru moe se zadrati i prak-
tino iskoristiti postavlja-
njem jo jednog prozorskog
stakla (sl.236), jer se time
poveava stepen korisnog
dejstva efekta staklene ba-
te. lako je pioputanje svet-
iosti, onosno koeflcijent
transmisije sada manji i iz- 75% | / A /
nosi za oba prozorka stak- ^ 1 19 0- 120C
la 75%, ipak se zbog pove-
anog korisnog ejstva efek-
ta staklene bate, limena
ploa sada zagreva o Slica 236
90-120C. Kao to e se vi-
deti postavljanje treeg prozorskog stakla za praksu nema svrhe.
 O D E L J A K XU

12. UREAJI ZA KORISCENJE DIREKTNE SUNCEVE ENERGIJE

Direktna Suneva energija moe da se koristi u praksi njenom transformacijom u

toploteu, elektrinu i hemijsku energiju. Ovde e se razmotriti transformacija Suneve
energije u toplotnu, poto je to najjednostavniji nain za praktino korienje Suneve
eneigije.
Ureaj kojim se ostvaruje transformacija Suneve energije u toplotnu naziva se
skupifa Suneve energije ili kolektor solame energije.
Prema konstrukciji i nainu funkdonisanja razlikuju se dve osnovne vrste solar-
nih kolektora: ravni i fokusirajui. Ravni kolektori skupljaju globalno Sunevo zrae-
nje i transformiu ga u toplotu do 100C, dok fokusirajui pomou optikih sistema
koncentriu Sunevo zraenje ime se postie temperatura i do 3000C. Koncentrisa-
nje Suneve energije vri se sistemom ravnih ogledala, sfemim, parabolinim i cilindri-
nim ogledalima, ^ao i pomou sabimih optikih soiva. Razumljivo je da ovj ureaji
za koncentrisanje Suneve energije ulovljavaju stalno usmeravanje prema Suncu.
Za dobijanje tople higijenke vode i zagrevanje prostorija koristi se toplota nis-
Ih temperatura do 100eC. Ovo se postie ravnim solamim kolektorima zasnovanim na
principima razmotrenim u prethodnom iziaganju.

121 RAVNl SOLARNIKOLEKTORI

Ravni solami kolektori su najjednostavniji ureaji pomou kojih se giobalno Sun-

evo zraenje moe uhvatiti, apsorbovati i pretvoriti u toplotu.
Ravni solarni kolektor (sl.237) se sastoji iz tri osnovna dela: upijaa ili apsorbera,
toplotne izolacije i zastaklenja.
Apsorber je ravna ploa od materijala koji dobro apsorbuje Sunevo zraenje,
premazana matcrnom bojom u kojoj protie transportei medijum i odvodi toplotu
obijenu Sunevim zraenjem.
Toplotna izoiacija spreava gubijenje toplote iz kolektora na njegovim bonim
stranama, a naroito sa donje strane.
Zastakljenje moe biti jenostruko i vostruko, a retko trostruko i ima ulogu
382

obrazovanja u kolektoru ve poznatog efekta staklene baSte, kao i zatite od spoljnih

meteoroloSkih promena.

&lka 237 ~ Shema poprenog preseka ravnog solamog kotektora sa jednostrukim zastakljenjem:
t - apsorber; 2 - toplotna izolacjja; 3 - prozorsko staklo; 4 - kutija;
5 - zaptivanje (dihtovanje); 6 - ovod hladne vode; 7 - odvod tople vode

SHka 238 - Shema poptenog preseka ravnog solarnog kolektora sa vostrnkim zastakljenjem

Brojevi na shemi (sl. 238) oznaavaju iste emente kao na slici 237, samo to
broj 3 sada oznaava dva prozorska stakla.
Otvori na apsorbem iii u njemu shematski prikazuju poprene preseke cevi koje
su u neposrednom kontaktu sa apsorberom i siue za odvoenje Sunevim zraenjem
 383

zagrejanog transportnog medijuma do potroaa ili akumuiatora toplote, Ove cevi su

takoe obojene matcmom bojom i tako postavljene da ftuid kroz njih protie Sto due
i da tako bude to vBe izloen Sunevom zraenju (sl. 239a).

Shematski su prikazane gomje povrine kolektora sa najjednostavnijim i naje-

im nainom postavljanja na apsorber. Zmijasto savijena metalna ili plastina cev (sl.
239a) uvrena je uz plou apsorbera A tako da na jednom kraju (I) ulazi hladna voda,
a na drugom (2) izlazt topla posle zagrevanja Sunevim zraenjem. Na slici 239b she-
matski je prikazan sluaj kada su cevi paralelno uvrene za plou apsorbera A i nalem-
ijene na dovodnu (1) i ovodnu cev (2).
U daljem izlaganju razmotrie se znaaj, funkcija i razne varijante konstrukcija
pojedinih vanijlh delova solamog kolektoia.

122 A PSO R B E R

Najvaniji i najosetljiviji eo solamog koiektora je apsorber jer o njega uglavnom

zavisi efikasnost kolektora. Treba imati u viu da je apsorber istovremeno i izmenjiva
toplote jer toplotnu eneigiju primljenu od Sunca predaje transportnom fluidu koji je
odvodi do potroaa ili u akumulator toplote za kasniju upotrebu.
Postoje razliite vrste apsorbera s obzirom na materijal od kojeg su napravljeni,
nain bojenja njegove povrine, eflkasnost u predaji toplote transportnom radnom flui-
u i nain ugranje u solarni sistem.
Apsorberi se prave od bakra, aluminijuma, elika, mangana i specijalnih vrsta
plastinih materijala. Postoje mogunosti i razne kombinacije ovih materijala, na pri-
mer, ploa od bakra sa aluminijumskim cevima ili obratno. Veoma je postojan i eflka-
san bakami apsorber sa bakamim cevima. Za aluminijumske apsorbere postoji opasnost
od korozije naroito u primorskrm kiajevima zbog prisustva soli u vazduhu. elini
apsorber moe da zara ako se iz njega za izvesno vreme odstrani voda. Pri izboru ma-
terijala za apsorber o svemu navedenom treba voiti rauna. Razumljivo je da izbor
materijala zavisi i od mogunosti njegovog nalaenja na tritu, kao i od cene.
Povrina apsorbera koja se izlae Sunevom zraenju premazuje se matcmom
384

bojom tako a se smanjuje gubitak toplote usle refleksije i ifuzije svetlosti, a povea-
va apsorpdja ove povrSine. Sioj boje treba da bude i Sto tanji, poSto je boja toplotni
izolator i lo provodnik toplote. Na taj nain se postie da apsorber apsorbuje preko
90% Sunevog zraenja. Poto solarni kolektor treba da traje vie godina, mat-cma bo-
ja mora da bude postojana i otpoma na temperature do 160C. Apsorberi sa ovako
obojenom povrinom su neselektivni.
Kada se gomja povrina apsorbera oboji spedjalnom bojom koja dobro apsorbuje
kratkotalasno zraenje vidljivog Sunevog spektra, a slabo emituje dugotalasno toplot-
no infracrveno zraenje, onda se dobija apsorber sa selektivnom povrinom. Solarni
kolektor sa ovakvim apsorberom ima male toplotne gubitke koji nastaju zraenjem
apsorbera, jer on vie apsorbuje toplotne energije nego to je emituje, Ovo se moe ob-
jasniti time to je debljina loja ove boje veoma mala i iznosi ispod 3 pm, tako da pro-
puta infracrvene zrake, ali ih zagrejan labo emituje. O 100% Sunevog zraenja koje
primi, selektavna povrina apsorbera apsorbuje oko 95% toplotnog infracrvenog zrae-
nja, a izrai samo oko 5%. Stoga se u polednje vreme za solarne kolektore sve vie
koriste apsorberi sa selektivnom povrinom. Meutim, selektivne povrine su za saa
veoma kupe, a njihova postojanost jo nije dovoljno ispitana.
U dlju to efikasnije predaje primljene toplote radnom fluidu, apsorber treba a
ima to bolju provodljivost toplote i da bude u to neposrednijem kontaktu sa fluidom.
O tome se mora voditi rauna pri izboru materijala i konstrukdji apsorbera. Na slid
240a prikazani su razni pro-
a) ______ ______ S\ fili metalnih cevi ugraenih
u ravnu plou apsorbera za-
varivanjem ili utvrenih u
profllisanim leitima ploe.
J D -
Kao to se vidi postoji ten-
dencija da dodima povrina
b)
izmedu cevi koje transportu-
ju fluid i ploe apsorbera
3 bue to vea. Na slid 240b
prikazani su neki profili cmih
S lik a 2 4 0 cevi, zavarenih folija i pro-
filisanih ploa od plastinog
materijala.
Na slid 241 posebno je prikazan profB apsorbera izraen po tzv. rolbond postupku.
Ovaj postupak najee se pri-
menjuje na alumnijumski lim.
Dve ravne ploe od aluminiju-
ma postave se jedna iznad
druge i uvrste tako da se na-
kon profilisanja mogu ponovo
razdvojiti. Na odreenim me-
stima se uduva vazduh pod
velikim pritiskom i tako se
dobija profil lima sa cevima Slika 241
 385

prikazan na slici 2 4 i. Ovakvi profiii apsoibera mogu se dobiti brzo i sorijski, ali treba
imati u vidu da aluminijum lako ra.
I pored nastojanja da se konstruktivnim usavriavanjem postigne 5to bolji kontakt
lzmeu ploe apsorbera i radnog fluida, ipak se gubi toplotna enetgija preata radnom
fluidu na mestima zavarivanja doimih povrina i u prostoru meu cevima. Stoga se u
poslednje vieme sve vi5e koristi tzv. vono-filmski postupak pomou pioastih apsorbe-
ra bez cevi.
Izmeu dve ravne limene ploe dimenzija 120 x 80 cm, debijine 0,8 mm, posta-
vi se 5 gvozenih ploa dimenzija 4 x 60 cm, debljine oko 3 mm (sl. 242). Obe ploe
se zavare na zajednikom rubu i takastim zava-
rivanjem spoje se umetnutim gvozdenim Sipka-
ma. Na krajevima tako dobijenog sendvia
zavare se dovodna i odvodna cev za radni fluid.
Gomja povrina se oboji neselektivno mat-
-crnom boiom ili selektiviiim premazom, donja
se postavlja na toplotno jzolovanu podlogu.
Na taj nain se dobija veoma dobar koeficijent
korisnog dejstva apsorbera. Meutim, poSto su
obe ploe vrsto spojene povrina izioena Sun-
cu se jae zagreva i moe da doe do savijanja
zbog razliite dilatacije pojedinih limenih plo-
a. Poto je dilatacga vea za vee povrine, ovim
su ograniene dimenzije vono-filmsklh ap-
sorbera. Na shemi strelicom je prikazan tok Siika 242
fluida u ovom apsorberu.
Pored navedenih osobina, apsorber treba da bude to jednostavniji za mogunosti
m ne izrade kao i za serijsku proizvodnju. Iz Moenog se vidi da za pojedinanu i ru-
nu izradu najveu teSkou predstavlja povezivanje cevi sa ploom apsorbera profilisanjem
i zavarivanjem. Stoga je za pravljenje solarnih kolektora pojedinano ili serijski najpo-
desnije i najjeftinije a se kao apsorber iskoristi elini pljosnati radijator koji se serijski
proizvodi u naoj zemiji.

SUka 243 Spoljni izgied nekoiiko tipova solamih kolektora

386

123 PREDNJI POKRIVA SOLARNOG KOLEKTORA

Posle apsorbera vaan eo solamog kolektora je prenji pokriva koji proputa

Sunevo zracenje o povrine apsorbera. On ima dva osnovna zadatka: da u solamom
kolektom uspostavi efekt staklene bate i da zatiti apsorber od neposrednog dodira sa
atmosferskim vazuhom.
Efekt staklene bate objanjen je u prouavanju principa primene Suneve energije.
U ndposrednoj blizini veoma zagrejanog apsorbera (l. 244 A), uvek se javlja kon-
vektivno kretanje vazduha. Uled stalnog kretanja vazduha nastaje meanje njegovihtop-
lijih i hladnijih slojeva, zbog ega nastaje veliki gubitak toplote koju je apsorber primio.
Postavijanjem staklenog pokrivaa S (sl, 245)
u kolektom izna apsorbera ovaj gubitak se znatno
smanjuje jer se time ograniava konvektivno kretanje
vazuha. Stoga rastojanje izmeu prednjeg pokriva-
a kolektora i apsorbera treba da bude samo 20-30
mm. Na taj nain se konvektivno kretanje vazduha
izmeu pokrivaa i apsorbera znatno reducira i time
smanji gubitak topiote apsorbera.
Pri izbom stakla za prednji pokriva solarnog
kolektora, treba obratiti panju i na kvalitet stakia.
Utvreno je da od dve staklene pioe iste debljine
povoljniji koefidjent transmisije svetlosti ima staldo
ije su ivice svetle nego ono sa ivicama zelenkaste boje.
feAAJ a
Poto je Sunevo zraenje kratkotalasno, vie
zraenja prolazi kroz staldo manje ebljine. Naprimer,
Siika 245 od 100% = I upadnog zraenja kroz staklenu plou
ebljine 3 mm prolazi 85%, odnosno 0,85, a kroz
staklenu plou od istog materijala debljine 6 mm proiazi 81%, onosno 0,81. Treba imati
u vidu da kroz dvostmko zastakljen solami kolektor staklenim ploama od kojih svaka
ima debljinu od po 3 mm ne prolazi 0,81 zraenja kao za piou od 6 mm, ve 0,85 - 0,85 =
= 0,72.
Pored ova dva osnovna zadatka, prednji pokriva solamog kolektora treba da
zatiti apsorber od zagaivanja, atmosferskih paavina i vlage. To znai da on treba da
ima mehaniku i toplotnu otpom ost kao i hemijsku postojanost, Ove uslove najbolje
zadovoljavaju staldene ploe i piastine folije izraene od meavine staklenih vlakana
i raznih vrsta polietilena. 0 izboro stakla bilo je govora, a od plastinih folija treba bi-
rati onu koja pored ostalih potrebnih usiova u pogleu transmisije svetlosti ima posto-
janu boju u toku dueg vremena.
Iz dosaanjeg izlaganja se vidi da je kod izrade solamih kolektora potrebno odre-
diti broj pokrivaa, njihove debljine i rastojanja izmeu pokrivaea i apsorbera. U izla-
ganju o uslovima i principima je izloen znaaj svih ovih veliina za stepen dejstva u ko-
rienju Suneve energije. Ovde e se dati jonekapraktina iskustva zasnovana na teo-
risjkim izlaganjima o broju pokrivaa solamih kolektora.
Broj pokrivaa se bira u zavisnosti od mikroklime mesta u kome treba da se pos-
tavi solami kolektor pri emu je odluujui faktor temperaturska razlika tzmedu apsor-
bera i okoline, Iz ranijeg teorijskog razmatranja izlazi da vei broj pokrivaa smanjuje
 387

toplotne gubitke i omoguuje rad apsorbera na visokoj temperaturi i u zimskim usiovima.

Meutim, istovremeno je smanjena njihova ukupna propustljivost za upadno Sunevo
ziaenje, Pri konstrukciji treba uskladiti ove efekte u ctlju da se dobije Sto vei koefi-
cijent korisnog dejstva solamog kolektora u datim uslovitna.
Sem t o p , na odiuku pri izboru broja pokrivaa utie jednostavnost konstrukcije
teina i oena solamog kolektora. Stoga se u praksi najeSe koriste jedan i dva prenja
pokrivaa (jednostruko i dvostruko zastakljenje) solarnog kolektora, a veoma retko i tri.

124 IZOLACUAI ZAPTIVANJE SOLARNIH KOLEKTORA

Kutija tli kuiste solamog kolektora moe a bude od m etak ili plastinih mate-
njala. Pore metala koji se koriste za apsorber, za kutiju se moe koristiti i pocinko-
vanlim .
Kutija mora biti takva da u njoj budu obezbeeni potpuna izolacija i zaptivanje
svih delova solamog kolektora, a naroito apsorbera i pokrivaa.
' Dno kuti-ie isP d apsorbera i bone strane kutije mora da budu potpuno toplotno
izolovani. Kao toplotno-izolacioni materijal koristi se najee staklena vuna. Sloj stak-
lene vune debljine S -lO nun ovoljan je za termiku izolaciju dna i bonih strana ku-
tije solamog kolektora. Staklena vuna nije skupa to takoe daje prednost njenoj pri-
meni za toplotnu izolaciju.
Umesto staklene vune za izolaciju se esto koriste i sintetiki penasti materijali
kao to su strropor, poliuretan i r. Ovi materijali su otporni na vianost, aii se tope
ve kod 100 C. Lako se seku u ploe, nisu skupi i mogu se dobiti u trgovinama.
U praksi je najbolje osobine izolaci-
je protiv gubitaka toplote i vknofj po-
kazala kombinacija sloja stakiene vune i
sloja poliuretana, pri emu se sloj stakle-
ne vune ( 6) stavi izna sloja poliuretana (8)
(sl. 246). Sloj staMene vune tada titi sloj
poliuretana od toplote, a poliuretan sloj
staklene vune od vlanosti. U cilju pove-
anja koefidjenta korisnog dejstva solar-
nog kolektora, oba sloja izolatora se oba-
viju alumimjumskom folijom (5). Izmeu
tako dobijenog izolatora i apsorbera (3)
ostavi se slpj vazduha debljine oko 10 mm (4). Zagrejana aluminijumska folija zrai
toplotne mfracrvene zrake i vraa ih prema apsorberu. Na taj nacin toplotni gubitak
apsorbera moe a se ogranii na samo 3%.
Pored izoladje potrebno je i dobro zaptivanje svih elemenata solarnog kolektora
ugraenih u kutiju, a naroito prednjih pokrivaa. Ovo se postie korienjem razlii-
tih lepkova meu kojima se naroito istie barsil.
388

125 VAZUNl SOLARNIKOLEKTORI

U pogledu radnog fluida solami kolektori se ele na vodne i vazdune kolektore.

Do saa su razmatrani solami kolektori kod kojih se koristi teni fluid, najee voda
sa antifrizom protiv zamrzavanja. Ovo su tzv, vodni kolektori. Ree se grade kolektori
koji za teni flui koriste ulje.
Vazduni solami koiektori kao radni fluid koriste vazduh i rade na istom princi-
pu kao i solami kolektori sa tenim fluidom. Njihov zadatak je da uhvate, prikupe i spro-
vedu to je mogue veu koliinu Sunevog zraenja koristei poted ostalog i efekt
staHene bate. Imaju iste glavne delove kao i solaini kolektor sa tenim fluidom: ap-
sorber, pokriva i izolatotski ioj.
Apsorber vazdunog solamog kolektora je jednostavah i ne stvara konstruktivne
tekoe kao kod vodnog koiektora. To moe da bue svaka ravna i profflisana povri-
na o materijata otpomog na toplotu do temperature od 160C, jer se o te temperatu-
re tnoe zagrejati apsorber izloen Sunevom zraenju bez odvoenja toplote. Najee
se upotrebljavaju tanki rebrasti i razliito profilisani limovi od aluminijuma, bakra i e-
lika.
Pored efekta stakiene bate u konstrukciji vazdunih solamih kolektora koristi
se jo i efekt suprotnog (povratnog) strujanja vazduha i efekt rebrastih povrina apsor-
bera,
Toplotni efekt suprotnog Strujanja vazduha poznat je u termoinamici, a koristi
se i kod strujanja tenfli fluida.
Efekt rebrastih povrina sastoji se u tome a se ravna povrina apsorbera izloi
Sunevom zraenju, a njegova rebrasta povriita na suprotnu stranu. Na taj nain ma-
nja povrina prima Sunevo zraenje, a vea emituje ime se postie a pri relativno
nioj temperaturi apsorbera njegov koeflcijent korisnog dejstva postane vei.
S obziiom na jednostavnost u konstrukji apsorbera solamth vazdunih kolekto-
ra, bez komplikacija sa cevima, korozijom i vlaenjem kod vodnih kolektora, njffliova
pojedinana i serijska izraa ne zaaju velike tekoe. Stoga e se ovde prikazati heme
(sl. 247) nekolflco tipova solamih vazdunih kolektora i objasniti ptincipi njihovog de-
iovanja.
Shema 1 - Izmeu dva izoiovana (1) prozorska stakle (2) postavi se tamno obojena metataa
stiugotina (vuna) ffi tamno obojene metatae kuglioe. Ventilatoiom (3) uduvani vazduh piotazi kroz
veoma maie piaznine izmeu strugottaa ili kpgiica zagrejaniii Sunevom energijom i zagiejan izlazi
na suprotnoj sttani.
Shema 2 Kioz staklenu plou (1) Sunevo zraenje dospeva do apsorbera (2). Prinudno ili
ptirodno uduvani vazduh (5) piolazi pored tavr.e povrine apsorbera i vraa se pored njegove rebraste
strane. Na taj nata su iskorileni efekti rebrastih povrina i suprotnih strujanja. Apsorber je obojen
rnatctnom bojom, a korisni efekat se poveava korienjem seiektivne povrne. Da bi se spreilo
konvektivno kretanje vazduha. razmak izmeu staklenog pokrivaa i apsorbeia iznosi 25-40 mm.
Strana kolektora (3) suprotna od pokrivaa je izolovana, a bona (4) je prekrivena sSabije ocmjenim
staklom tako da apsorbuje i zraj toplotu. Na ovoj povrini se nou skuplja htadan vazuh i spreava
izlazak toplog vazduha, pa nije potreban piotiv-povratni vcntil. Ventilator (6) usisava topli vazduh i
kroz savitljivu cev (7), sprovodi ga do potroaa ili u akumutator toplote.
Shema 3 - Ovaj vazduSn: koiektor ima dve staklene ploe (1) pa je time dvostruko iskorien
efekt staklene ba&e. Vazduh uiazi u koiektor (5) i prolazi najpre izmeu staktenih pioa, a zathn
izmou unutrataje staklene ploe i apsorbera (2), irne je iskorien i efekt suprotnog strujiiitja.
Apsoibet i siabije zaanjena staklena ploa (4) toplotno su izolovani (3). Zagrejani vazuh kod (6)
izlari iz koiektoia.
 389

Slika 247

Shema 4 Kioz provklm pokriva (1) Sunevo zraenje ulazi u kolektor i dospeva na matcino
obojene iane imee postavljene jedna iznad druge (2). ioane miee su tako postavljene da imaju
osobine selektivnih povrma i zagiejane Suncvom energijom emituju infiaciveno raenje zatie-
no u kolektora toplotnom lzotacijom (3), Uduvavapjem veiikih koliina vazduba na mestima (4) i
(5) postie se visoki stepen rijcgovog zraenja, Zagiejani vazduh se zatim sprovodi do potroaa ili
u toplotnJ akumulator (6),
Shema S - Ovaj jednostavni vazduni kolektor ima apsorb (2) napravijen od lima profili-
sanog tako da popreni presek ine jenakostrani trouglovL Apsorber je obojen matcmom bojom.
Sunevi zraci prolaze kroz stakleni pokriva (1) padaju na apsorber koji infiacrveno zraenje
odbija sa strane na stranu i tako ove strane nagnute pod ugiom od 60 ine ,,zarnku" za infracrvene
zrake. Vazduni kolektor je toplotno izotovan (3), a zagrejan vazduh se sprovoi (4) do potroaa
ili u akumulator.
Shema 6 - Predstavjja jednostavni i jeftin vazduni kolektor iji se apsorber sastoji iz nekoliko
pioa od prozorskog stakla jja je jedna treina povrine premazana:matcrnom bojom (3). Ploe su
postavjjene paraleino tako da zacrnjenc povrine apsorbuju i emituju nfracrvene zrake, dokostalie-
lovi obrazuju efekt staklene bate. Kutija vazdunog kolektora je toplotno izolovana (2) i na jenoj
strani pokrivena stakienim pokrvaem kroz koji prolaze Sunevi zraci (1). Uduvani vazduh kod (4),
posle zagrevaps'a izlazi kod (5).

Napomenimo da svaka cma cev kroz koju struji vazduh je vazduni solarni kolek-
tor. Tamno obojeni gumeni jastud (luft-m arad) izloeni Suncu su takoe vazdu-
ni solami kolektori. Dobro je poznato da zatvoren auto sa tamnim presvlakama pred-
stavlja vazduni solami kolektor u kome se razvija topiota temperature i do 60C. Sto-
ga se ne preporuuje ulazak u ovaj automobil pre provetravanja, jer preti toplotni udar.
390

126 PRIMENA SOLARNE ENERGiJE

Razmotrene su osobine Sunevog zrafienja kao izvora solame energije, uslovi pod
kojima se ova energija moe koristit i instalacije za prihvatanje ove energije i njenu kon-
verziju u tolotnu energiju,
Toplotna energrjff dobijena Sunevim zraenjem koristi se za zagrevanje niskotem-
peratume potrone vode, grejanje vode u otvorenim i zatvorenim bazenima i zagrevanje
prostorija. U aijem izlaganju razmotrie se koeficijent korisnog elovanja ili stepen
iskorienja ravnog solarnog kolektora pri njihovoj primeni, Ovo je potrebno i za odre-
tivanje utede fosilnib goriva primenom solame energije.
Odreivanje koeflcijenta korisnog delovanja ili stepena iskorienja je veoma kom-
plikovano jer pored velikog broja optih uslova, zavisi i od iokalnih meteorololdh uslova.
Stoga jo ne postoji metod za oreivanje normi stepena iskorienja ravnog solamog
kolektora ak i na jeeom oreenom mestu.
Razumljivo je da koeficijent korisnog deiovanja solamog kolektora zavisi od inten-
ziteta Sunevog zraenja koje ospeva na njegov apsorber i gubitaka toplote u solamom
koiektoru. Poznato je da intenzitet Sunevog zraenja koje ospeva na Zemljinu povr-
inu zavisi od geografske irine odreenog mesta, godlnjeg doba, vremena dana i stanja
atmosfere. Toplotni gubici solarnog kolektora zavise od njegovog nagiba prema hori-
zontu, broja povrina za zastakijenje kolektora, emisionog koeficijenta apsorbera i zas-
takljenja, koeficijenta prelaza toplote izmeu zastakljenja i spoljanjeg vazduha uzevi
u obzir brzinu vetra, zatim od prosene temperature kolektora i vazduha u njegovoj
okoiini.
Treba imati u viu da e postignuta temperatura u soiamom kolektoru biti utoliko
via ukoliko je intenzitet Sunevog zraenja vei, a toplotni gubici kolektora manji.
Meutim, ukoiiko je via temperatura u solamom kolektoru, utoliko su vei njego-
vi toplotni gubid usle infracrvenog zraenja apsorbera. To znai da pri visokoj radnoj
temperaturi njegov koeficijent korisnog delovanja opada i da pri nioj temperaturi uvek
stoji na raspolaganju vie toplote nego pri vioj.
Kada ravni solami kolektor ima radnu temperaturu 20-30C, gubici usled infracr-
venog zraenja su toiiko mali da nije potrebno zastakljenje. Ovo se naroito koristi u
primeni solame energije za zagrevanje vode u plivakim bazenima. Za postizanje radne
temperature od 30-60C potrebno je jednostruko zastaMjenje, a za radnu temperaturu
od 60-90C vostruko, Na primer, pri radnoj temperaturi ravnog soiamog kolektora o
90C, njegov koeficijent korisnog delovanja je oko 20%, agubitak 80%;kad je radna tem-
peratura 30C, koefljent korisnog delovanja iznosi 65%, a gubitak 35%.
Praksa je pokazala da pri temperaturi od 40 C, apsorber solarnog kolektora 60%
primljenog Sunevog zraenja pretvara u toplotu, to se moe smatrati dobrim stepenom
korienja ovog solamog kolektora.

127 OPTMALNINAGIBNI UGAO SOLARNOG KOLEKTORA

Iz ranijeg iziaganja poznata je zavisnost intenziteta Sunevog zraenja koje dospe-

va na neku povrinu na Zemlji i ugla koji ine svetlosni zraci sa ovom povrinom, to zna-
i i za prijemnu povrinu ravnog soiarnog koiektora.
 391

Solami kolektori su najee uvreni na krovovima kua, terasama ili na elinim

nosaima na zemlji. Ree su pokretni tako da prate prividno kretanje Sunca na nebu. So-
larni kolektori mogu se uvrstiti na eline nosae tako da se njihov nagibni ugao menja
u poetku godiSnjih doba, na primer, u poetku letnjeg i zimskog perioda.
Sunce, koje zraenjem predaje eneigiju solamom kolektom, prividno vrSi dvostru-
ko kretanje i to dnevno i godiinje. Prividno dnevno kretanje Sunca od istoka prema za-
padu preko juga nastaje usled obrtanja Zemlje oko sopstvene ose od zapaa ka istoku.
Dnevni iuk putanje prividnog kretanja Sunca iznosi 180. Privino godiSnje kretanje
Sunca nastaje usled kretanja Zemlje oko Sunca, zbog ega se Sunce na nebu prividno
pomera 4 puta po 23 27' izmeu sevemog i junog povratnika, pri emu 2 puta menja
smer svog privinog kretanja.
Razumljivo je da u ovakvoj situaciji nije mogue da na kolektor okrenut prema
jugu Sunevi zraci u toku dana i cele godine p&daju na prijemnu povriinu kolektora
pod pravim uglom, kada solamo zmenje ima najvei efekat. Stoga je potrebno da se
pri postavljanju solamog koiektora za njegov nagibni ugao prema Zemlji izabere kom-
promisno reenje tako a u toku godine ili pojedinih goinjih doba, Sunevi zrad pada-
ju to je mogue normalnije na prijemnu providnu povrinu kolektora. Naroito je vano
da se ovo postigne u intervalu od oko 6 asova u podne svakog dana kada je efekat
Sunevog zraenja najvei. U krajevima sa estim maglama potrebno je a se kolektori
usmere prema jugu i malo zaokrenu prema zapadu da bi se popodnevnim Sunevim zra-
enjem nadoknadilo jutam je izgubljeno usled magle.
Treba imati u vidu da ravni solami kolektori funkdoniu i kada je nebo pokriveno
tankim oblacima, je r tada dolazi do izraaja difuzno Sunevo zraenje, iji intenzitet
moe da dostigne i do 25% direktnog Sunevog zraenja.
Na slid 248 prikazani su nagibni uglovi soiamog kolektora prema Zendji (hori-
zontu) za dobijanje najveeg stepena iskorienja u toku cele godine (a), u letnjem pe-
riodu (b) i zimi (c) za predele na 45 seveme geografske irine.

Siika 248 - a) U toku cele godine najpovoljniji nagibni ugao je jednak geografskoj lirini mesta uvea-
noj za 10 (45 + 10). Sa (1) je oznaen pravac svetlosnog zraka Sunca leti, a sa (2) zimi; b) za iet-
nji period najpovoljniji nagibni ugao kolektora jednak je geogiafskoj Srini mesta umanjenqj za 10
(4 5 " - 10). Sa (1) je oznaen pravae svetlosnih zraka u junu, a sa (2) u septembru; c) najpovolj-
njji nagihni ugao zimi jednak je geografskoj irini mesta poveanoj za 20, odnosno nagibnom uglu
u toku ceie godine poveanom za 10
392

128 KOEFICBENT KORISNOG DELOVANJAILISTEPEN

ISKOEIENJA RAVNOG SOLARNOG KOLEKTORA

Pretvaranje Sunevog zraenja koje dospeva na ravni solarni kolektor u korisnu

toplotu radnog fluida u kolektoru je komplikovan proces, jer zavisi od vie faktora.
Ranije je utvrdeno a je najvanije da solami koiektor ima to je mogue vei koefici-
jent apsorpje a za kratkotalasno Sunevo zraepje, a to je mogue manji koeficijent
emisije e vee taiasne uine u podruju od 2 do 15 /um. Takoe je vano da koeficijent
prolaza svetlosnih zraka r kroz providni pokriva solamog kolektora bude to vei Na
primer, povoijne su vrednosti a = 0,90, r = 0,85 i e = 0,1.
Koefidjent korisnog delovanja ili stepen iskorienja ravnog solamog kolektora
moe se prikazati relacijom;
Qk
i? = ( 12 .1)
Qs
gde je Qu korisna snaga ravnog solamog koiektora, a Qs snaga Sunevog zraenja. Koris-
na snagakoiektora jednaka je razlici primljene snage Qp = a t Qa i gubitaka Qg :

Qk - Qg ( 12.2)

Ako se pojedini o glavnijih gubitaka oznae sa 2i. Q i < i 2s. onda se moe na-
pisati;
Qg = Qi + Qt + Q3 (12.3)
gdeje:
Qi - zraenje toplote providnog prednjeg pokrivaa (najee stakia) u okoliriu
2 i _ konvektivno odavanje toplote providnogpokrivaa
Qi - guhitak usled topiotne provoljivcsti.
Kada se pojedini gubid. izraze priblino pomou razlike temperature u soiarnom
kdektoru i, i temperature okoline t 0, onda se dobija;

Qg~ Q i +Q i + A f +O
gA t +k A t = (a , + + fc) A f (12.4)
gdeje:
At tg t 0
cig - koeficijent zraejsja toplote prenjeg pokrivaa u okolinu
c koeficijent konvektivnog odavanja toplote prenjeg pokrivaa
k - koeficijent gubitaka usled toplotne provodljivcisti.
Ako se koeficijent ukupnih gubitaka toplote oznai sa kUi dakle, icu = as + c^. + k,
onda se za gubitak dobij a:

Qg = K A t (12.5)
Zamenom vrednosti iz jednaina(12 .2) i ( 12 .5) u jednainu ( 12 .1 ), Mazi:

ot t Qs k u A t
a
 393

ili

a t ( 12.6)

Za poznate vrednosti a, t i k a iz jednaine (12.6) moe se odiediti koeficijent

korisnog delovanja ravnog solarnog kolektora r; pomou odnosa A t/Q s , razlike tempe-
rattire A t i snage Sunevog zraeitja g , .
I (/e)f Kada se u jednaini
( 1 2 ,6) r? smatra kao funkcija
promengive A t/Q s, ondaova
Q4= 800Wm~2 funkdja predstavija pravu li-
F niju iji je odseak na ordina?
ti OA = a r . a uglovni koe-
fijen t ~ k u , Prenoenjem
vrenosti A t/Q s [m2 K W _13
G na apsdaiu osu, a odgovara-
jue vrednosti 17 na ordinatnu
\\ osu pravouglog koordinatnog
\ \ -- sistema, za k u = 3, 4, 5 do-
bjtj a se snop pravih sa zajed-
a025 0,075 \,qi2s \CU75 nikoin takom A (sL 249) i
At to AD za k = 3, AC za
2K W ' 1]
i
Qfl k - 4 iA B z a k u = 5,
2 0 ao 60 8 d too :20 140 __ A i ( K )
Korisno je d a se oredi
Slika 24y i koeficnent korisnog delova-
nja ravnih solamih vodnii
kolektora razliitih piednjih provinih pokrivaa 17 u zavisnosti o temperature solar-
nog kolektora tx i okolne t 6. U tom sluaju se na apsdsnu osu nanosi temperaturska
razlika A t - t s f0, a n a o rd i-
natnu osu koefidjent korisnog
delovanja rj u procentima (slika
250).
: Prava ( 1) djagrama na
..lid .2 5 0 dtge koefidjent ko-
risnog elovanja u zavisnosti
od razlike temperature Ar,
odnosno, kolinika A t/Q s za
ravni vodni solarni kolektor sa
jednim staklom i apsorberom
sa obinom crnom bojom.
Prava (2) daje isto za kolek- kW \
to r sa jednirn staklom i selek-
tivnom bojom, prava (3) sa
dva stakla i obitiom bojom
i prava (4) za solami vodni ko-
394

lektor sa dva staMa i selektivnom bojom. Na primer, za A t - 4 0 K, odnosno A t/Q s =

= 0,05 m2KW_1, koeficijent korisnog delovanja ravnog solamog vodnog kolektora sa
jednim staklom i obinom bojom iznoa 40%, sa jednim staklom i selektivnom bojom
45%, sa dva staltla i obinom bojom 55%, a sa dva stakla i seiektivnom bojom 65%.
Iz navedenog primera i ijagrama uopSte se zapaa da jednostavniji ravni solami
vodni k dektori imaju dosta veiiki pad koeficijenta korisnog delovanja, odnosno stepe-
na iskoiiSenja.

129 KOEFICOEKT KORJSNOG DELOVANJA SOLARNOG KOLEKTORA U

ZAVTSNOSTi OD INTENZITETA SUNEVOG ZRAENJA

Iz osadanjeg izlagarga moe se zaldjuiti da koefidjent korisnog delovanja solar-

nog koiektora zaviai uglavnom od intenziteta upanog Sunevog zraenja, lokalnS1.
meteoroiokih usiova, razlikc temperature izmeu apsorbera solamog koiektora i oko-
line i konstruktivnih osobina solarnog kolektora.
Konstruktivne osobine solarnog kolektora utiu na koefidjent korisnog delovanja
svojim kvalitetom i reimom rada u prijemu Sunevog zraeiga, vrstom, brajem i se-
lektivnou stakia i dr.
Ovde e se razmotriti koeficrjent korisnog delovanja sdarnog iavnog koiekiora u
zavisncsti od intenziteta Sunevog zraerga i mogunosti igegovog poboljanja. Raz-
matranje e se izvrfiti za razliku temperature A t- 60 K izmeu apsorbera kolektora i oko-
iine. U tom dlju na apsdsu koordinatnpg stem a prenosi se intenzitet Sunevog zrae-
nja Qa (sl. 251) o 0-800 W m 2, a na ordinatnu osu ogovarajue vrednosti koefid-
jenta korisnog delovanja solarnih kolektora u procentima sa jednim ( 1) i dva ( 2) obina
stakla, kao i sajednim selektivnim (3) i dva sdektivna stakla (4).
,Iz dgagrama se vidi da
je koefidjent korisnog deio-
vanja sdamog k d ek to ra uto-
liko manji, u k d ik o je manji
intenzitet Sunevog zraenja.
Na primer, pri intenzitetu
Sunevog zraenja o 600
W m '2, koefidjent korisnog
ddovanja solamog kolektora
sa jednim obinim staklom
iznosi 30%, sa dva obina
stakla 45%, sa jednim sdek-
tivnim staklom 60% i sa dva
sdektivna stakla 70%.
Pcsmatrajui preseke ka-
rakteristinih linga sa apsdsnom osoni, iz dgagrama se vidi da je koefidjent korisnog de-
lovanja r?= 0, kod k d ek to ra sajednim obinim staklom zaQs < 4 0 0 W m '2 .kodkolek-
 395

to ra sa dva obina stakla za Qs < 270 W m 2 , kod koiektora s jednim sektivnim stak-
iom za Qs < 150 W m' 2 i kod k d ek to ra sa va selektivna stakla za Qs < 100 W m "J .
Za ove duajeve se kae da se solamikolektoii nMaze u praznom temperaturskoni hodu.
Radni fluid veoma dobrih vodnSi solarnBi. kolektora moe da dostigne i vie o
100C. U tam duaju javljaju se problemi sigumosti koji se reSavaju primenom ventila
sigumosti, termostatikih osiguranja i dr.
Koefidjent korisnog elovanja radnog vodnog solamog kolektora moe se pove-
ati naroito korienjem vostrukih staklenih pokrivaa, evakuisanjem soiamih ko-
lektora i selektivnih apsorbera.
Selektivni apsorberi imqu malo zraenje u obiasti veih talasnih duina, a veliku
apsorjsciju u oblasti vidljive svetiosti. Postoji vie metoda da se ovo postigne kao to su
upotrebe interfeientnog i poluprovodnikog flltera, spedjalna obrada gomje povrine
apsorbera i dr. Takoe se koristi i nanoenje sloja na stakio pokrivaa koji izraenu toplo-
tu apsorbera odbija i vraa apsorbeiu.

Prirneri praktinog proranna broja potrebnih soiarnih vodnih

kolektora za zagrevanje tople higijenske vode u toku godine

Cetvorolano domainstvo rr naam lctajevima na 45 severne geogiafske rrine troi nevno

320 kg tople higijenskc vode tempetatare 45C. Treba da se odredi broj ravnth vodnih kolektora
povrine 1 m3 sa dva staklena pokiivaa za zagrevarje potrebne koliine vodc od prosene vodo-
vodne temperature 15 C do 45C i to posebno u toku cele godine, u ietijem i zimskom periodu.
Ravni solarni vodni kolektor povrine 1 m1 orpentisan premajugu sa nagibom od 55C (sli-
fca 248a) prema horizontu, prima godi&tje oko 1000 kWh efektivnog Sunevog ztaenja, odnosno
2,74 kWh dnevno. Ova koliina energije je veoma ncravnomcrno rasporedena u toku godine. Stoga
je potrebno da se broj kolektora odrei posebno za dobijaige tople higgenke vode u toku ceiegoine,
letnjeg i zimskog perioda.
1. Nezavisno o godiaijeg doba. Potrebna koliina toplote Q za zagrevanje vode obija se pre-
ma poznatoj jednaini:
Q = c m At
gde je e [ kWh d"J kg" K" 3 masena koliina toplote, m [kg] masa vode i At [K ] promena tempera-
ture. S obzirom da je c = 1/860 kW h"! kg" K "1 ,a u naem primeru m = 320kg i A t = (45 15)K =
-:30K ,izlazi:
1 kWh d"
0 320 kg 30K = H , 2 kW hd"

Prema tome potrebno je 11,2 kWh dnevno za zagrevarje 320 kg vode od 15 - 45C.
lz slike 251 se vidi da je povojjni koeficjent delovaiga solarnog vonog kolektora sa 2 stakle-
na pokrivaa za intenzitet Sunevog ziacnja izmeu 400 i 800 W m"1. U toku oele godine treba
uzeti sredcju viednost od 600 W m "1. Iz dijagrama se vidi da za = 600 W m"! za solarni kolektor
sa dva stakiena pokrivaa odgovara koefirijent korisnog deiovanja n = 44% = 0,44.
Prema tome koristan efekat Qk za 1 m1 kolektorske povrine, iznosi:
= 2,74 kWhm"J d "! -0,44 = 1,21 k ^ h m " 1 d"
Potreban broj solarnih koltktora povrine 1 m1 u ovom sluajn bie:
Q ll^ k W h d "
= 9,256 9
Qk 1,21 kWh d
396

2. Letnji period. Za zagrevarje 320 kg vode od 15 - 45 C opet je potrebno Q = 11,2 kV/hd"1.

Stednja vrednosl Sunevog ztaenja u ovom peiiodu iznosioko 4 kV/hm"1 d '1. Iz slike 251 se
vidi da za Qs - 800 Wras za dati solaini kolektot odgovata koeficijent korisnog elovaija n = 48% =
= 0,48.
Prema tome kotistan efekat Qk za 1 ras kolektorske povrSne iznosi:
Qk ~ 4 kW hd'* 0,48 = l ^ k l V h - 1
Potiebanbtoj solatnihkoiektora povrine 1 m uovom slueajuje:
Q_ 11,2 k^hd"1
n2 = 5,83 * 6
Qk 1^2kW hd*

3. Za ztmski peiiod. Za zagtevatije 320 kg voe od 15 - 45C pottehno j t Q - 11,2 kWh d"1.
Stednja vrednost Sunevog ztaenja u ovom periodu 1,48 kWhm3 d"1. Xz slike 251 se vidi
da za Qt = 400W m"1 datog kolektora odgovara koeficgent korisnog delovanja n = 25% = 0 ,2 5 .
Prssna tome koristan efekat Qk za 1 m1 kolektorskc povrSlne iznosi:
Qk = !A 8 k W h d - -0,25 = 0,37 kW hd-
Potieban broj solarnih kolektora povrine 1 m* u ovom sluajuje:
Q_ 11,2 kWhd~
na = 30,27 30
Qk 0,37 kW hd-'
Iz dobijenih rezultata se vidi da je za /-ajtrcvanje 320 kg vode od 15 45C u toku oele goine
potrebno 30 solaruih kolektoia od po l m povtine, odnosno 30 m3 koicktorske povrSne. Vifek
soiarne cnerjuje koji bi se pojavio u ietnjein periou moe se koristiti za zagrevaije otvoienih ili zat-
vorenlh bazena.
Meutmt, rezultati su samo teorgski, jer se raunalo prosenim vrednostima i msu uzete u ob-
zir gotovo svakodnevne promene vremenskih prilika u naSim geografskim Sirmama. S obzirom na ovu
injenicu i veliki broj obianih i magksvitih dana u toku zime, ustvari kolektorska povrina od 30 m
ne bi bila dovo Jna. Sem toga ovako velika kolektorska povrSna je veoma skupa.
Iz prvog prtmeta se jasno vii da se ne moe raunati sa prosenim vrednostima za celu godi-
nu, jei bi koldttorska povrina od 9 m1 bila dovojna samo za letnji period (juli i avgust) t dva meseca
prehtznog perioda (juni i septembar). U ostalim mesecma mora se koristiti vvliki akumulator top-
lote i dogrevanjc na klasian nain pomou ugja, nafte, gasa i eiektrine struje. Kao to e se vide-
ti ovakviin meovitim sstemima za zagrevanje tople vode i giejatpe prostorija moe se postii velika
uteda fosilnihgoriva, to jeo d naroitog znaaja uenergetskoj krizL
Treba tmpomenuti da visoka temperatura fluida neposredno po izlazu iz solamog kolektora za-
varava o njegovoj efikasnosti, jer ova temperatuia nago opada im flui napustikolektor. Opadanje tem-
peiature nastaje usled provodenja toplote i infracrvenog ziaenja na visokim tempeiatutama. Gubi-
ci se mogu znatno anargiti dobrom izolacijom i korieigem specgalnog stakla, aii sve to posktgtlju-
je solarne kstalacije.

129-1 Broj litara topJe vode koja se tnoe dobiti dnevno pomou solamog kolektora za
svaki mesec u toku godine za mesto na 45 seveme geografske irine

U prethodnim primerima obraena je potrebna kolektorska povrina pri zagie-

vanju odreene kolieine vode za istu promenu temperature u razliitim vremenskim
usiovima. Sada e se razmotriti broj iktara tople vode dnevno koj a se moe dobiti po-
mou lavnog solamog vodnog kolektora dvostruko zastakljenog povrine 1 m2 n a45
seveme geogiafske irine zasvakimesec u toku godine.
 397

N a dijagramu (sl. 252) dat je broj

Ittara tople voe svakog meseca u toku
godine i to:
a) Radna temperatura vode solar-
nog kolektora je 40C, koeficijent ko-
risnog delovanja prema slici 250 je
45%, a zagrevanje vode od 10 do 40C.
Iz djagrama se vidi da se brcj li-
tara tople vode na dan po 1 m 2 kolekto-
ra od 17 litara u januaru penje na 52
litra u avgustu, dok u deccmbru pada
n a 11 litara. Za celu godinu dobija se
12600 litara tople vode teniperature
40C to odgovara teorijskom proseku
od 34,5 litara dnevno po 1 m1 kolek-
torske povrine.
b) Radna temperatura vode solar-
Slika 252 nog kolektora poveana je na 60 C,
zbog ega se njegov koefidjent korisnog
delovanjaprema sliti 250 smanjio i jznosi 30%. Voa se zagreva od 10-60C.
Iz dijagrama se vidi da se brcj litara tople vode dnevno po 1 m2 kolektora od 8 fi-
tara u januam penje do 26 litara u avgustu, dok u decembru pada na 6 fitara dnevno.
Za celu godinu dobrja se 6360 fitara tople vode temperature 60C to odgovara teo-
rijskom proseku od 17,4 litara dnevno po 1 m1 povrSine solamog kolektora.
c) Radna temperatura solarnog kolektora poveana je na 80C i stoga koeficijent
kotisnog delovanja solamog kolektora prema slici 250 naglo opaa i iznosi samo 20%.
Voda se zagieva od 10 do 80C.
Iz dijagrama se vidi da se broj Ktara tople vode dnevno po 1 m7 kolektora od 3 lit-
ra u januaru penje do 10 jitara u avgustu, dok u ecembru pada n a 2 iitra dnevno. Z a ce-
lu godinu se obija 2310 fitara topie vode temperature 80C ,to odgovara teorijskom
proseku od 6,3 litara dnevno po 1 m2 kolektorke povrjne.
Eneigija dobijena pomou solamog kolektora za svaki od navedenih sluajeva
u toku cele godine, iznosi:

1 kWh m '
a) <2 i = c m A t 12600kg (40 - 10)K = 440 kWh m '
860 kgK

b) Q2 = c m & t = 6360 kg (60 - 10)K = 370 kWhm~

c) Qs - c m g6Q 2310 kg (80 10)K = 1 8 8 k W h m '2

s ...v 1
398

Iz dobijenih lezultata se vii a se jednim odreenitn kolektorom u toku godine

pod Istim uslovima moe dobiti vea koliina mlake vode oko 406C, am anja koliina
topie vode oko 80C. 0 tome se mora voditi rauna u praka pri izboru izmenjivaa
topiote, odnosno bcjlera. Za dobijanje mlake vode potreban je vei rezervoar za skla-
ditenje tpple vode i due vreme, a za toplu (vrelu) vodu i krae vreme zagrevanja, Prak-
sa je pokazala daje najbolje iedno vezati, naprim er, tri rezervoara zapremine 100, 500
i 800 litara pa prema potrebi ukljueivati pojedine rezervoare, odnosno izmenjivae
toplote ili njihove kombinaeije. Ovo se u solamim instalacijama vri automatski, kao
to e se videti iz daljeg iziaganja.
 o d e l j a k xih

13. VEZIVANJE SOLARNIH KOLEKTORA U SISTEM

U prefliodnom izlaganju je utvreno da je za zagrevanje vode od 320 kg potrebna
dosta vellka povrSna solamog kolektora. U praksi je esto potrebno zagrevanje vee koii-
ine vode, zbog ega ssi pottebne jo vee koiektorske povrSne. Stoga se ja v ja potreba
vezivanj a solamih kolektora u sistem.
Slino kao ko vezivanja gaivanskih elemenata u bateriju ektrine struje i ov-
de postoje tri vrste vezivanja solamih kolektora u solamu bateriju ifi sistem: paralelno,
redno i meovito.
Paralelno vezivanje solamih k d ek to ra shematski je prikazano na sfid 2S3. Svaki
kolektor sari samo jedan deo radne tenosti koja se zagieva. Svt kolektori rade je-
nako tako da se u svakam od
njih radncg tenosti povis
temperatura za isti stepen.
Tenost treba da savlaa ma-
nji olpor, je r struj i samo kroz
jedan kolektor.M oguejeko-
ricnje tennosifonskog prin- ^
d p a po kome se ciricuiadja
tenoati u solamom sistemu Slika 253
vri pod delovanjem Zemljine
tee bez koriienga drkulacione vodne pumpe. K ada se rad jednog kolektora iskljui
iz sistema, na primer, zbog zaepljeija odgovargue cevi, ostali kolektori rade i daije
bezzastcga.
Redno vezivanje iii vezivanje u nizu prikazano je shemom n a sli 254. Pri ovak-
vom vezivanju solamih kolektora, radna tenost protie kroz sve kolektore jedan za
drug.ni tako da rgena tempera-
tu ra stalno opada. Poto solar-
ni kolektori rae pod razlii-
tim temperaturama, koefidjenri
Sifea 254 korisnog delovanja pojeinih ko-
lektora nisu isti. Opadaije koefi-
d jenta korisnog delovanja izrazito je kod poslenj eg kolektora u nizu, tako da se on mora
400

poveavati dobrom Eolacijom

i dvostrukim zastakijivanjem.
R edno vezivanj e solamih ko-
iek to ra uslovljava i u p o tieb u
povratne pum pe.
U meovitom vezivanju
soiamih k d ek to ra prikaza-
nom tfiemom na slid 255
zastnpljeno je paraleino i red-
no vezivanje. Ovakvim veziva-
njem obezbeenoje b djem e-
Sanje tenosti koja se zagreva tako da je omoguena ravnomema raspodela u celokupnom
sistemu soiamili instalacija.

131 SISTEMIZA KORIENJE SOLARNE ENERGUE

Sistemi zakoiierje solame energije mogu biti aktivni, pasivni imeoviti.

Aktivni solami sistemi su postrojerga za korienje sdam e energije zasnovani na
driculaciji radnog iluida kroz sdam e kdektote montirane na raznim objektima Si po-
sebnim nosaima. Ovi sistemi se mgee koriste za dobijanje tople higijenske vode
temperature ispod 100C, a ree i za zagrevanje prostorija ustambenhn ili drugim ob-
jektima.
Pasivni sdam i astem obezbetge korienje Suneve energije za grejanje prosio-
t?a u objektima.,priiagoavanjem deiovanjiiiovihpovrina naroito najunoj strani tako
da vre ulogu sdamih kdektora.
Meoviti sdam i sistemi kotiste pasivni sdam i sistem za zagrevanje prostorija
objekta i aktivni solami sistem za dopunko grejanje prostorija i dobijanje tople higijenske
vode u objektu.

132 AKTIVNl SOLARNI SISTEMI

Glavni elementi aktivnih sdam ih sisterna su ravni sdam i kolektori pomou kcjih
se dohija toplotna energija niih temperatura do 100C konverzijom Sunevog zraenja
u topiotau energiju. Iz solamSi k d ektora topla voda dolazi direktno u rezervoar za
kladitenje i upotrebu ili se preko izmenjivaa toplote prenosi na vodu u rezervoaru,
koja se zatim koristi za praktine poslove. Ovako dobijanje tople vode moe se koristiti
u domainstvima, industriji, otvorenm i zatvorenim bazenhna, ime se mogu dobiti
velike utede fosilnih goriva iji izvoii presuuju.

133 SOLARNI BOJLERl

Ureajl za doMjanje tople higijenske vode pomou Suneve energije, nazivaju se

sdarni bojleri. Oni mogu biti sa prirodnom Bi prinudnom cirkulaeijom radnogfluida.
 401

S obzirom na konstrukciju bojleri sa prirodnom cirkulacijom fluida su irektni (pro-

toni, otvoreni) ili indirektni (cirkulacioni,zatvoreni) solami sistemi.
Direktni solami bojler sa prirodnom dtkulacijom fluida(sl. 256) je ngjednostav-
nrji po konstrukdji je r nema izmenjiva toplote niti poseban dcurmiiator, pa je stoga
i najjeftiniji.

Slka 256 - 1 - ravni solarni vodni ko-

lektor; 2 - rezervoar kroz koj cirkulie
voda; 3 cev za doTOd hladne voe;
4 cev za odvo toje vode potroSau
5 izolacjja; 6 1 7 siavine za runu
rejsulaciju cirkulacije fluida izmeu ap-
sorbera i rezervoara; 8 - slavina za pra-
njenje fiuia

S!ft:a 256

Sastoji se iz dva giavna dela; ravnog solamog vodnog kolektora i dobro izolovanog
rezervoara kroz koj i cirkulie voda. Voda u ovam iezervoaru moe da ostane topla 2-3. da-
pa. N a slid 256 data je shema ovog bcjlera sa njegovim glavnim i ostalim elovima.
Rai ovog solamog kdektora odvga se spontano prirodnom dikulacijom radnog
fluida poznatom u terniodinamici pod nazivom iermosifonski. Zagrevanjem vode u so-
lamom kdektoru nastaje razlika u temperaturi voe, a time i u njenoj gustini izmeu
kolektora i ostalih elova bojlera. Tppia voda manje gustine penje se naviSe, a hlanija
i guSa pada na dno rezervoara sve do ponovnog ulaza u kolektor. Time se uspostavlja
drkuladja fluida koja se odrava u bojleru sve dok je temperatura kolektora via od
temperature ostalih delova bcjlera, tj. dok ima sunca. Sistem se spontano iskljuuje
im se izjednai temperatura vode u kolektoru i ostalim ddovima bcjlera. U sluaju
kada temperatura voe u rezervoaru postaie vea od temperature u kolektoru, obla-
nih dana i nou, koiektor poinje a funkdoniSe kao hladnjak Sto se spreava preki-
dom veze izmeu kdektora i rezervoara slavinama (6) i (7),
Radni fluid kod ovog bcjleia moe da bude higijeiiska ili tehnoloka voda, ulje
i nafta. Poto je tadna temperatura kolektora najee od 40 do 80C, dolazi do talo-
enja kamenca ime se smanjuje efikasnost apsorbera u prenosu toplote n avodu i mo-
e da doe do zaepljenja apsorberskih kanala za protok fluida. Postcji opasnost od
zamrzavanja vode u kolektom i nastupanja havarije, zbog ega se bojler m ora prazniti u
takvim sluajevima. Treba imati u vidu da zamrzavanje voe moe da bude i na nako-
liko stepeni iznad 0C, zbog sopstvenog zraenja crne ploe apsorbera.
402

Indirektni solami bojler sa priiodnom driculacijom fluida (si. 10) je neto kompSi-
kovaniji i skuplji zbog uvoeija izmenjivaa toplote, aii je sigumiji i ima svestraniju pn
menu. Pdmarni kmni tok vode koji ine kolektor i izmeigiva toplote, omoguuju
da se Ebegnu zantzavanja usled mraza i nastanak kamenca.
Shema ovog btjleia ataje na slid 257.

Slika 257 - 1 - ravni solarni koiektor;

2-3 cevi transmisije fluida izmeu kolek-
tora i izmedivaa toplote; 4 - izmenjiva
topiote; 5 - ekspanzioni sud; 6 - rezer-
voar za skiaditenje topie vode; 7 - termi-
ka izois:?a; 8 - cev za dovod hladne vode;
9 - cev za odvod tople vode potroaa;

h
Opasnost od zamrzavanja vode
na niskim temperaturama izbegava se
meanjem vode kao radnog fluida u
primamom kronom td iu sa sred-
stvom protiv zamrzavanja, na primer,
antifrizom. U ovom sluaju treba
obezbediti da voda sa antifiizom iz
izmenjivaa toplote ne dospe na neki
nain u higjjensku vodu rezervoara
namenjenu potroau, jer u protivnom moe doi do trovanja Ijudi. Razumljivo je da se
u ovom kao u prethodnom riuaju zamrzavanje vode moe izbei prargenjem pnmamog
kruga vode pri niskim temperaturama od nekoliko stepeni iznad 0 C, Pranjenje se mo
e vriti i nitomatski ugradnjom temiostatskiii ventila koji se na nikim tempera ama
automalski otvaraju i tako omoguuju praijenje vode iz primamog kruga bcjlera. Me-
utim, esta praijenja i punjenja novom vodom, poveava izvajanja kamenca u as e-
mu, zbog ega se efikasnost bojlera smanjuje. Ovo se moe izbei i ugradivanjem pose
nog reze ivoara za skuplj anj e vode iz primarnog krug a i njeno ponovno vraanje.
Topla voda iz sdamog kolektora dospeva u izmenjiva toplote sa koga se prenosi
na vodu u rezervoaru, k q a dospeva iz vodovoda. Zagrejana voda podie se navise i kroz
odvodnu v dcspeva dopotrcaa. .. ,
Za izmenjiva toplote ugraen u prim arnikrug treba izabrati takve dimenzije,
se obezbedi brza izmena toplote izmeu njega i vode u rezervoaru. Pri malim dimenzi-
iama nema dovoljno vremena da izmenjiva toplote prenese svoju toplotu na vodu u re-
zervoaru tako da se u solarni koiektor vraa joS dosta tq>la voda. Koeficijent konsnog
ddovanja bojlera tada opada zbog inercije krunog toka fluida i pregiganostt koiekto
ra. Izmenjiva toplote moe se izgradrti u obliku cilindra sa dvostrukim zidovima ako
 403

da radni fluid prolie izireu zidova gi je razrnak oko 5 mm. Meutim, izmenjiva
toplote od spirainih cevi je bolji je r usporava tennosifonski prooes i omoguuje due
trajaaje pienosa toplote od izmenjivaa ka rezervoaru. Treba napcmenuti da je koriS-
enje izmeigivaa toplote u terniosifon&kom astem u za grejanje poznato joS od 1935.
godine.
Ma primer, u krajevima 45 seveme geografke iiine potieban je izmenjiva topio-
te povr&ne oko 2 m2 da bi se u lezervoaru zagiejalo 200 litara vode do 60C. Ovaj iz-
menjiva toplote se sastcji od 10 m duge spiralno savijaie bakarae cevi unutranjegpre-
nika 30 mm, koiiko iznose i prenid ostalih cevi u sisternu. Jedndrost unutraSnjih pre-
nika svfli cevi u primamom kolu bcjleia, spreava pa pritika u astem u i nastanak
vrtionih strujanja, to bi ananjilo efikasnost bojlera.

134 POSTAVUAN3E SOLARNIH BOJLERA KOJI FUNKOONlSU IREMA

TERMOSIFONSKOM FRINCIPU NA RA.ZNE OBJEKTE

Solami bojleri nemaju veBke dimenzije i mogu se postaviti na nekciiko kvadratnih

metara june strane svakog objekta tako da rrjihovo uklapanje u postcjee i nove objek-
te ne piedstav|a ariiitektonski niti graevinki problem. Mogu se postaviti na ravne
krovove, terase, june fsade, povrine susenih sporednih zgtada, na primer, upe i ga-
rae, na posebne nosae u dvoritu pore glavnog objekta i dr.
Meutim, u pogjedu postavjjanja bojlera koji funkcioniu na temiosifonskom
piincipu, pojavljuje se problem koji znatno umanjuje rgihovo pieimustvo u pogledu
jednostavne konstrukdje i povdjnije cene. Naune, ovaj sistem moe da funkdonie
samo kada se rezervoar za sklaitenje tople vode nalazi iznad sdarnog kolektora. Kao
to je ve reeno, kada se nalazj. na istoj visini, u sluaju obianosti i nou moe da do-
e do suprotnog strujanja fiuida iz lezervoara u k d e k to r, to se spreava povratnim
ventilom.
Teofijki i eksperimentalno je utvreno da se ngpovoljngi koeficijent korisnog
delovanja moe postii kada je izmeu gomjeg kraja solamog kolektora i donjeg kraja.
izmeirjivaa toplote(d. 257),razm ako30-60cm. Utvreno je takoe d a j e koefidjent
korisnog delovanja solarnog bcrjlera zasnovanog na termosifonskom prindpu za oko
10% vei f&h - 60 cm nego za h = 0.
Iz terniodfaamikih zakona takoe siedi da se teimosifonski, odnosno prirodni
kruni t d t fluida, najlake uspostav|a i da je u td ik o vei koefidjent korisnog delo-
vanja bojleia, ukoiiko je vea temperataraka razlika 7 \ 7 \ na izlazu iz solarnogko-
lektora i iziazu e rezervoara. Da bi se Smanjio i uklonio otpor u prironom krunom
toku fluida, potrebno je da se rezervoar postavi to blie soiamom k d ek to ru . Iz istili
razloga treba izbegavati horizcntalne poloaje cevi u primarnom krunom toku. Mo-
gunost havafije poveanjem zapiemine fiuida u primamom krugu usle zagrevanja
fluidau sdarnom kolektoru sprceno je montiranjem ekspanzione posude.
N a iid 257 prikazano je i postavljanje solamog bojlera uz vertikaini zi objekta.
404

135 SGLARNIBOJLER SA PRINUNOM (FORSIRANOM) CIRKULACUOM FLUIDA

Prinudna ili forsirana drkulacija kod ovog bojlera ostvaruje se pomou vodne cir-
kulacione pumpe ukljuene u primami krug (sl. 2S8) tako da se njegov rezervoar moe
postaviri na svako poesno
mesto u kui. Brzina pro-
toka fiuida u ovom bcgleru
moe se podesiti pomou
pumpe tako, da apsorber
solamog kdektora primi
maksimalno moguu Sun-
evu energiju, Pored pogon-
ice pumpe ovakav soiarni
bcgler ima diferencijalni ter-
mostat tzv. senzor za dek-
tronsko upravijanje i kon-
trolu rada. Senzori se pos-
tavjqu na viSe mesta so-
lamog sistema tako da po-
kazuju tempraturu vode u
tcku rada sdamog bojiera.
im tempeiatura vode u
rezervoaru opadne ispod od-
reene granke, termostat
ukljuuje sdami kdektor
Slika 258 - 1 solarn kolektor; 2 - drkuladona vodna pum- uspostavljanjem drkulacije,
pa; 3 izmenjiva topioie; 4 rezervoar za skiadiitetije tople a iddjuige ga kada se
vode; 5-6-7 senzori; 8 autotnatska regulaci|a rada bojlera;
9 - ekspanzioni sud; 10 - cev za dovod Iiiadne vode urezervo-
temperatura vode u rezer-
ar; 11 cev za odvod tople vode ka potrosu; 12 termika voaru priblii temperaturi
izolacga vode u kdektoru.

Shem atskiprikaz solam og bojlera sa prinudnom drku ladjom fiuidadat je na si. 258.
N a lid 2 5 8 je prikazano i postavljanje solam og bcjlera u potkrovlju zgrade.

136 SOLARNIBOJLER SA DOPUNSKIM GREJANJEM

Kompletni soiami bcjleri u naSim krajeviiua pored baterije ravnib solamib kdek-
tora, izmeirjivaa topiote, rezervoara, pumpe za pogcn ielektronske automatike zakon-
trdu ranog fluida, imaju i grejae za dodalno grejanje kada u kolektom irezervoaru
nema dovoljno tople vode. odatno zagrevanje vode u bojlem vri se najee pomou
elektrine struje ili pomou gorionika u kome sagoreva nafta, mazut, gas, ugalj, rvo ili
razni poljoprivreni otpaci (sl. 259),
Nfflpodesnrje dodatno gtejanje je pomou elektrine struje jerse dektrini greja
moe postaviti u rezervoar bojlera tako da se po potrebi automatski ukljuuje pomo-
u termostata.
 405

N a siid 259 shematskije piikazan solami bcjier sa dopunskim greianjem:

Slika 259 - 1 - baterija ravnih solarnili kolektora; 2 - izmenjiva toplote; 3 - rezervoar

bojiaa', 4 - ctrkulaciosia putnpa primarnpg krunog toka bojlera; 5, 6, 7, 8 - senzari;
9 - automatska regulacija rada bojleia; 11 - elektrini grtja;12 - dovod hladne vode
u restervoar; 13 - odvod tople vode iz rezervoara potroau, 14 - cirkulaciona pumpa
za pogon vode; 15 - kotao; 16 plamenik za zagrevanje vode u kotiu; 17 - cev za pre-
laz tople vode iz kotla u rezervoar bojleta; 18 odvo tople vode iz kotla potroau

Baterija solarnih kolektora u naim krgevima treba da ima nagibni ugao od 45

piema horizontu na junoj straai. Za zagrevanje vode u rezervoaru o 300 litara pot-
rebna je najmanje povrina o 8 ms solamih ravnih koiektora. Vodovi treba da budu
od istog materijala da ss ne bi stvarala elektrina strnja koja razara metaine delove ko*
lektora.
Ubacivanjem elektrine pumpe protok vode u primamom kolu u odnosu na ter-
mosifonski sdstem moe se udvostruiti. Sem toga, solami bojler u ovom iuaju moe
da dqe maksimum tople vode i pri malim razUkama temperature izmeu baterije so-
lamih kolektota i izmenjivaea. Mogunost suprotnog stiujanja vode iz izmenjivaa top-
lote u solame kolektore, ovde je sprecnapovratnta ventilom.
Umesto 30 mm, koiiko se preporuuje za prenike cevi kod soiamog bojleia
koji funkcionie na teimosifonskom principu, u duaju bojlera sa prinunpm ciricula-
cijom Iluida, prenik cevi moe hiti dva putamanji, odnosno, 15-20 mm.
Senzori za ukljuivanje pumpe postavljeni su na donjem delu rezervoara gde je tem-
peratura vode najnia i na gomjem elu rezervoara i kolektora, gde je ovatemperatura naj-
via. Na gomjem delu rezervoara takoe je postavljen senzor za automatkoukljuivanje
elektrinog grejaa. Zbog neizbenih gubitaka toplote u primamom krugu, pumpa se au-
tomatski ukljuuje kadaje razlika temperature. izmeu rezervoarai kolektora ispodlO C.
Kad vie dana uzastopno nema sunca, automatski se ukljuige dektrini greja
koji je ugraen u rezervoar bojleraiK poseban rezervoar. U sluaju nedosta&a elektri-
ne energije, opunsko zagievnanje se postie u posebnom kotlu sa gorionikom. Ovaj
kotao (si. 259) je povezan sa rezervoarom bojlera tako da topla voa rkulie pomou
pumpe iz lezeivoara u kotao i obmuto. Na taj nain potroa moe dobiti toplu vodu
iz rezervoara bojleraili iz kotia.
 O D E L J AK XIV

14. A K U M U L A T O R I TOPLO TE

Prijem Suneve energije je najvei u letnjem periodu, kada je potieba za toplotom

nqmanja. Zimi, kadaje potreba za toplotom najvea, zbog niskog poloaja Sunca ikrat-
kog vremena njegovog ajanja, prijem Sunevog zraenja je najmanji. Ovaj raskorak
izmedu intenziteta Sunevog zraenja i potrebe toplotne energije na Zemlji, oteava
primenu Suneve energge. Sem toga, no i meteoroloki uslovi itnaju za posledicu nerav-
nomemu raspodelu Sunevog zraerga u toku godine, mesed i dana. Raskorak izmeu
prijema i potrebe Suneve energije moe se ukloniti uStedom primijene Suneve ener-
gije, dogrevanjem pomou drugih energetskih izvora tii kombinovanjem utee i dogrevanja.
Uteda ili skiatenje primljene toplote vri se pomou skiadita iB akumulatora
toplote.
Akumulator toplotc je ureaj pomou kojeg se radnom fluidu vodnih ili vazdu-
nSi solamih kolektora oduzima toplota i skumulira uz najmanje gubitke tako da bude
na raspolaganju u vreme potronje.
Kao to se vidi pore solamog kdektora, akumuiator toplote predstavlja n^va-
niji elernent solarnog sistema.
Treba raziikovati niskotemperatume rkumulatore toplote za akumuliranje toplo-
te do 100C i visokotemperaturne za preko 100C kod primene koncentrisanog Sun-
evog zraerij a. Viste i dimenzije akumuiatora toplote zavise od njegove namene, so-
lamog sisteina kome se prikljuuju, raspoloivog piostora, meteorolokih uslova i dr.
Akumulator za uvanje toplote u toku nekoliko dana, nedeija ili mesed zahteva
vee dimenzjje od onog kcgi uva toplotu od dana za no. Sem toga, akumulatori za
dugotrajnge uvanje toplote su komplikovangi i skuplji. Analogno, za uvanje toplote
aja nekoiiko minuta dovoijan je jednostavan i jeftin ajnik, dok je za uvanje neko-
iiko sati potrebnakomplikovanijai skuplja termos boca.
S obzrom na primerrjene fizike i hemijske pojave, razlikuju se ugjavnom dve
vrste akumulatora toplote: osetljivi i latenbii Kod osetijivih moe se mejjumu dove*
dena toplota, zanemarivi gubitke, preuzeti u istoj koliini i koristiti u odreenom tre-
nutku. U latentnim akumulatorima se fiziko-hernijskim promenama akumulisana top-
lota oslobaa i koristi, Za ovo se ndee koriste fazni prelazi materijala iz jednog sta-
jga u drugo kao to je topljenje i ovravanje pogonih materijaia.
Kao meijum osetljivih akumulatora topiote koriste se voda, kamen, ljunak,
pesak, beton, amot, cigla i zemija.
408

Voa kao medijum akumulatora toplote koristi se najee kod solamih sistema sa
voduim solamim kolektorima, Ove akumulatorc toplote ine u stvari lezervoati ili bazeni
sa vodom ukljueni u sistem solamog grejanja (sl. 260).

Slika 260 - 1 - solarni kolcktor, 2 primarni kruni tok; 3 - izmenjivafi toplote;

4 - rezeivoar sa vodom; 5 - ulaz hladne vode u sekundamikrunitok; 6 - izmenjivafi
toplote; 7 - slavina za toplu vodu; 8 - ulaz tople vode u rad$atot; 9 - radgator;
10 - povratak topie vode iz radijatora u rezervoar; 11 toplotna i hidro izolacja
re z e rv o a ra

Primami kruni tok snabdeven je materij alom protiv sjnrzavanja (antifriz) za vreme
hladnih dana i noi. Toplotnu energiju Sunevog zraenja sdami kdektor preko izme-
njivafia toplote (3) preaje vodi u akumulatoru toplote. Razumljivo je da semora uspos-
taviti odnos izmeu dimenz|a akumulatora i solamih kdektora. U vdikom akumuiatoru
voda se sporo zagreva i ostaje mlaka. Stoga je ceiishodno da se poveu u astem 2-3
akumulatoca raznih dimenzija kcji se mogu posebno ukljuivati u solami sistem u zavis-
nosti od potreba i intenziteta Sunevog zraenja. Zabrzo dobjanje tople vode do 90 u-
kljuuje se najmanji cumulatoi, zatim srednji i na kraju nqvei. Hladna vodau sistemu
za giejanje zagreva se preko izmenjivaa toplote (6) u sekundamom krunom toku i
pomou siavine (7) se korisli kao topla Mgijenska voda. Topla voda iz rezervoara ulazi u
radjator (9) za zagrevanje prostorija.
Voda ima najveu masenu koliinu toplote to znai da ima najveu q>sobnost
prinianja topiote po jedinici mase za svaki stepen Kelvina. Pri povSenju temperature
za 1 K, 1 kMogram vode akumulie 4,187 kJ, odnosno 1,163 Wh. Piema tome povie-
njem femperature masi od 1000 kg vode ija je zapiemina 1 m3 za 1 K, ova masa vode
akumulie 4187 kJ, odnosno 1,163 kWh toplote. Ako se vodi u rezervoaru dimenzije
8 m3 povisi temperatura od 15 do 60C, akumulisana toplota iznosie;
 409

kWh
Q = 8 m3 1,163 ( 6 0 - 15) K = 419 kWh
m3K
Akumulisaaa toplota je ovoljna da se zagreva stambena prostoiija korisne povr-
ine 100 m2 u naim krajevima na 45 seveme geografske irine u tdtu 3 zimska dana
bez suaca. Razumtjivo je da prostorijamora biti dobro toplotno izolovana.
Najjednostavniji i n^jeftiniji akumulatoii toplote imaju za meijum vrste mate-
rijale kroz koje struji topao vazduh iz vazdunih solamih kolektora (sl. 261). Najee
se koristi kamen tuca-
nik u priblino jedna-
kim komadima imen-
zijaoko S cm.
Iz siike se vidi
jednostavna primena a-
kumulatora toplote is-
punjenog kamenjem za
zagrevanje prostorija. O-
vaj akumulator moe da
se ispuni sa nekdiko
esetina tona kamena i SIBca 261 I vazduaii solarni kolektor; 2 uiaz toplog vazduha u
tako akumulira toplotu akumulator; 3 - gomiia kamenja; 4 - kapak za ispuStaige vika
dovoljnu za podmirenje topiog vazduha u ietnjem periodu; 5 - kapak za regulisanje dovoa
vazduha u stanbcni prostor; 6 - otvor za ulaz toplog vazuha u
grejanja prostorija u to- stanbeni prostor; 7 - otvor za povratak vazduha u akumulator posle
ku nekoliko dana bez zagrevanja prostorije; 8 - ulaz povratnog vazduha kroz reetku u
sunca. Zbog svojih veli- gomilu kamenja; 9 ponovni ulazak povratnog vazduha u vazuani
kih imenzija ovi aku- solatiM kolektor; 10 zidovi sa dobrom toplotnom izolacjjom i
mulatori toplote se stav- potpunim zaptivanjem
Ijaju u podrume ili gara-
e tako da mogu daposlue za podno i bono grejanje prostorija.
Na iian nain funkcioniu i toplotni skumulatori ispurgem ljunkom, peacoin,
betonom, amotom, peenom ciglom i suvom zemtjom. Akumulisanje toplote vri se
vodnim ili vazdunim akumulatorom. U prvom sluaju topla voda iz soiamog kolek-
tora protie cevima ugraenim u matertjalima kojim je ispunjen akumulator. U drugom
sluaju topli vazduh iz vazdunog kolektora struji kroz cevi ili kroz meuprostore ma-
terijalakojim je ispunjen akumulator.
Razumljivo je da zid ili pod prostorije kroz ije upljine struji topao vazduh ili
sa ugraenim cevima kroz koje tee topla voa, predstavlja u stvari akumulator toplote.
Treba imati u vidu da je kamen pri istq masi oko 5 puta (tanije 4,64 puta) sla-
bijimedijum za akumulisanje toplote. S obzirom a je relativna gustina kamenau odno-
su na vodu oko 2,5 izlazi da pri istoj zapremini kamen ima cko dva putamanju sposob-
nost akumulisanja topiote. To znai da u l m ! kamenog akumulatora moe da se aku-
muEra dko 0,5 kWhK-1 toplote, tako da pri istoj akumulaciji topiote akumulator saka-
menom treba da ima dva puta vee dimenzijc.
Energijom od 1 kWh koju Sunce emituje na povrinu Zemlje, moe se zapremini
od 8 0 / = 0,080 m3, odnosno masi o 80 kg vode, povisiti temperaiura za 10C. Ista
410

ova energtja za isti broj stepeni raoe da povia temperaturu kamenu zapremine 0,160 m3 ,
odnosno mase oko 400 kg.
Latentni akumuiaton toplote predstavljaju najpodesnije i najefikasnje akumu-
latoie toplote. Kao to je reeno zasnovani su na faznom prelazu, odnosno tcpljenju
i oovravanj u matenjala, Matenjaii se tope na odreenoj temperaturi {taki topljenja)
i dk se ne otopi i njegov poslednji deli, temperatura ostaje konstantua. Pcto se do-
daVanjem toplote za vreme topljenja matenjala temperatura ne merrj a, ova toplota se
naava skrivenom iii latentnam toplotom iopljenja. Na isti nain i na istoj konstantnoj
temperaturi se odvij a i obratni proces ovrSavanje odncsno kristalizovanje. Tempe-
ratura kristalizovanja jednaka je tempeiatun topijenja i ostaje konstaitna za vreme
kristaiizovanja, Pri kristalizovanju osiobaa se latentna tcplota kristalizovanja kcga je
prema zakonu odranja enerpje jednaka akumulisaioj latentnoj toploti topljenja. Na
ovcj fiziko-iiemijskoj pojavi faznih prelaza materijala zasniva se latentni akumulator
toplote. Pritom je potrebnokoristiti materij aie sato mom tackom topljenja.
Jean od najpoznatijfli materijaia za ove svrhe je glaubeiova so ili natrijumsul-
fat (Na,S0)> koji sa 10 mciekula vode obrazige natnjum-sulfat-dekahidrat (NajS04
10 HjO) sa takom topljenja 32C. Za vreme topljenja ova temperatura ostaje kon-
stantna i stoga ovakav akumulator toplote predstavlja teimostahilizator, Pri topijenju
glauberova so akumulira toplotu od 209350 J kg1K 1 na 32 C. Ocvrivanjem istop-
ljene glaubeiove soli na istoj temperaturi oslobaa se akumulirana latentna toplota u
istoj koiiini i ona se moe koristiti za giejanje, U 1 m3 giauberove soli moe se a k u m u -
liraii 3,6 puta vie toplotne energije nego u istu zapreminu vode. Pri povienju tempe-
rature glauberovqj sdi, na primer, od 21 do 32C, moe se akumulirati oko 8 puta
vie topiote nego pri istom povienju temperature istoj koliini vode,
lz izloeaog se vidi da latentni akuimii&toii toplote zanziroaju irmogo raanji pros-
tor od osetljivihv Meutim, cstaje da se rei pitanje njfiiovog trajanja i cene- Usavrava-
nje ovih akumulatora toplote od velikog je znaaja za primenu solame energije danas
iu budunosti,
Ci!j je da se pronau materijaii koji se tope na sobnoj temperatun oko 20 C tako
da zidovi mogu da poslue kao latentni akumulatori. U prodaji se ve nalazc latentni
akumulatori sa materijalom ija je taka topljenja 28C. Svajcarska tampa je objavila
1978. godine da je pronaen materijal kcrji se zatvoren u piastinim kuglicama iii ip-
kama dodaje betonu ime se njegove tennike osobine potpuno menjcgu, Na taj nain
se moe postii da se pri istim zapretninama u ovakvom betonu moe akumulirati 15
putavie toplote nego u vodi ili 30 puta vie nego u kamenu.
Treba imati u vidu da izbor akumulatora toplote pored sdamog sistema zavisi
i o raspoloivog prcstora, materijaia i cene. Jedncstavni i jeftini osetljivi akumulatori
toplote zahtevaju veliki prostor, odnosno velike rezervoare, dok kupd latentni akumu-
latori zaiitevaju manji prostor. Ve sadanji razvcj latentnih akumuSatora toplote po-
kazuje danjima pripada budunost.
U tabdi T - 87 date su karakteristine vrednosti ngglavnijih materijaSa za aku-
muiadju toplote.
 411

T -8 7

. Vefiina Voda Kamen Suva zemja Glauberova so

Masena koiicina toplote o 4187 2000

838 838
[ikg-J c-j
Toplota faznog prelaza [J kg"1 ] - - 209350

Gustina [kg m"3 ] 1000 2300 1260 1600

Masa za akiimuiiranje 1 GJ tona

toplote pri povienju temperature 12 60 65 4
za 20 C
Odgovaraj ua zapremina u m5 12 26 50 2

141 RASPODELAI REGULACIJA TOPLOTE U SOLARNOM SISTEMU

Poied sotamog kolektora i akumulatora toplote, neophodni delovi solamog sis-

tema za dobijanje tople vode i zagievanje prostoiija su ciikulaciona pumpa ili veniila-
tor za pogon radnog fluida, uredaj za automatsko ukJjuivanje i iskljuivanje soiamog
sistema i grejad za opunu grejanja kada doprinos Suneve eneigije nije dovoljan.
Kiuni tok izmeu soiamog kolektora i akumulatora toplote, a takoe i raspoela
toplote u kud ili stanu, mora se reguHsati automatski. Voda iz kdefctora moe se spro-
vesti u soiami sistem samo tada kaa je temperatura gornje povrine kolektora viSa
od temperature vode u njemu. To znai da se kruni tok iz koiektora mora prekinuti
pri nalasku obiaka i nou. Prilikom prekia krunog toka mora se spreiti pregreja-
vanje na pojedinim mestima u solamom sistemu. Solaini sistem moe biti ukjjuen
samo tada kada je temperatura akumulatora toplote nia od temperature solamog
koiektora. Cim se temperatura akumulatora izjednai sa temperaturom koiektora, dop-
rinos sdame eneigije poinge a postaje negativan i solami sistem se mora iskijuiti.
Razunijivo je da se automatika za ukijuivanje i iskljuivanje solamog sistema u rad
mora izvesti struno i piecizno.
Iz navedenog se ve moe zakljuiti da se mora uspostaviti automatskapovezanost
u radu izmeu solamog kdektora i akumuiatora toplote, solamog kdektora i izmenji-
vaa toplote za potroaa, kao i akumulatora i izmenjivaa topiote za potroaa. Regu-
lacija mora biti takva da se po potiebi omogui posebno automatsko ukljuivanje u rad
svakog od ovih deiova soiamog sistema. Nijjednostavngi i najee u upotrebije nisko-
temperaturni vodni akumuiator koji radi na niskim pritiscima.
Stoga e se autcmatska regulacija u solarnom sistemu shematski prikazati na in-
stalacijama za korienje Suneve energjje pcmou vodnih solamih kolektoia i nico-
temperaturnih akuinuiatora toplote sa vodcsn koji radi na niskim pritiscima (sl. 262).
Toplotna Suneva energijaprikupljenasolamimkolektorom S pienosi se na radni
fluid u zatvorenom sistemu ciikulacije S Pj I koji delovanjem ciikulacione pumpe
P, preko izinenjivaa toplote 1 prenosi tojiotu prema potroau P0. Na t% nain se
412

potroa snabdeva toplom

vodom direktno iz solamog
akumulatora preko izmenji-
vaa toplote.
Kada se u sistemu S
Pj I postigne maksmal-
na radna temperatura, veoma
osetijiv termometar Tj (sen-
zor) na izmenji\'au toplo-
te preko elektrinog regula-
tora R deluje na termostat-
ske ventile V L i V2 i tako
omogutge da se delovanjem
drkulacicme pumpe Pj viak toplote iz baterije solamih kolektora S preko astema S
~ Pi - A prezje zkumuiatoru topiote A. Termometarski senzori T2 i T3 na izlazu iz
kolektora odnosno na rkuniulatom automatski obezbeduju ukljuenje pumpe Pj i rad
sistema S - Pt - A samo u sluaju kada je temperatura radnog medijuma u kolektori-
ma via od temperature radnog med|uma u Ekumulatoru. Cim se temperature radnog
fluida u kolektorima i akumulatom izjednae, elektrini regulator R iskljuuje pumpu
?! i tako se prekida rad sistema S Pj A.
Kada tesnperatura u izirffirgivau toplote I opadne ispo radne veiiine, ukijuu-
Je se sistem SPtI. Ako je temperatura u bateriji solamfii kolektora nia od potiebne
radne temperature u izmetgivau toplote I, a temperatura u icumulatoru A odgovara
potrebnom mtenzitetu za rad sistema, termostatski ventili V t i V2, podstsknuti dife-
renjom temperatura Tj - Ta - T3 registrovanih ogovarajuim senzorima T ,, T2)
i T3, preko (iriculacione pumpe P2 otvaraju sistem A - P2 I prema akurnulatoiu,
a zatvaraju sistem S - P2 I prema bateriji soiamih kolektora. Na taj nain se potro-
a snabdeva vodcsn iz akumulatora toplote A preko izmenjivaa toplote I.
U sluaju kada su temperaturski intenziteti solamih kolektora, akuinulatora i
izmenjivaa toplote nedovoijni, u dlju nesmetanog i neprekidnog rada potroaa topio-
te, ukljuuje se opunsko, najee elektrino grejanje G. Tada se sistemom regulaci-
je lskljuige sistem S A I, s tim da se rad u tom sistemu moe nezavisno odvijati ka*
<iaje temperatura u bateriii solamih kdektora via od tempeiature akumulatora toplote.
Treba imati u vidu a se niskotemperaturni akumulator toplote koji rai na nis-
kim pritiscima odlikuje iakorn konstrukcijom i malom debljinom zida. Voda iz ovak-
vog akumulatora se ne menja ime se spreava mogunostpojave vee koliinekamenca.
Takoe nije potiebno odravanje istoe u ovakvom akumutatoru.
Naroitu pargu treba pokioniti mstojanju da se spiee gubid u sistemu za ras-
podelu toplotne energije ma koBko oni bili mali i bez obzira na mesto u solamom sis-
temu gde se pojavljuju. Naime, i najmanji gubitek radnog fluida napojedinim mestima
solamog astema, na primer, jedva primetno curenje vode, u toku dueg vremenamoe
da dosrigne znaajnije razmere i tako smanji efikasnost solamog sistema.
 413

142 DOPUNSKO GREJANJE U SOLARNOM SISTEMU

Dosadanja istraivanj a primene solanie energije za dobijanje topie higijenske

vode i zagrevanje prostorija pokazuju da je primena solame energije ekonomski oprav-
dara ve pri rrjenom ueu od oko 60% u globalu enerpje potrebne za ove svrhe. Iz-
vori energije fosilnffli goriva presuuju, a cene ove energije stalno rastu. Direktaa Sun-
eva eneigija je praktino neiscrpljiva, besplatna i ne zagauje ivotnu siedinu, Sem
toga tehnd.ogjja solamffli instalacija se stalno usavrava, rgihova prcdzvodija postaje
serijdca i cena im opada, stagnira fli raste sporije od rasta cena fosilnih goriva. I toje
jedan od razioga toje korienje solarne energije ekonomski opravdano.
Ostaje da se obezbei dopunsko grejanje u solamom sistemu u iznosu od oko
40%. Za ovo se moe koiistitt indirektaa Suneva eneigija; elektrina struja, ugalj, naf-
ta i gas, kao i od Sunea nezavisna nukleama energija.
Za dopunsku eneigiju nqpodesn|a je elektrina stmja, Meutim, kao to je ree*
no, korienje elektrine struje za grejanje topfe vode i zagrevanje prostorija n |e ekono-
mino. Na svaki kJ utroene elektrine energije, gubi se 4 ki primame energije sadr-
ane u uglju. Stoga se ne moe shvatiti protivljenje primeni solame energtje koje pos-
toji negde u elektroprivredi, Piotivljenje se opravdava tkme to korienje solame ener-
gje izaziva neravnomemost u raspodeli efektrine energije tokom godine. Smanjena
primena solame energije u zimskim mesedma izaziva veu potronju elektrine ener-
gije u ovim nego u ostaKm mesecima, to je protivno tenji ravnomeme raspodele elek-
trine energije tckom godme. Medu&n, dopimko grejanje u solamom sistemu ugljem,
naftom i gasom smanjrje vgak utioka elektrine energije u ovim mesecima i tako se
postie ravnomern|a potronja elektdne energje za dobijanje tople higtjenke vode
i zagrevanje prostorija.
U posledrtje vreme umesto protivljenja elektroprivieda nekih zemalja pomae raz-
voj industrijske proizvodnje solamfli instalacija. Potroaima kcjji ele da koiiste solar-
nu enerjpju elektroprivreda daje povoljne kredite. Korierrjem solame energije smanju-
je se potronja elektrine energije i tako efektroprivreda moe istom koliinom etek-
trine energije da snabdeva vei broj potroaa. Zbir otplata kredita za solamu ener-
giju i trokovi za smanjunu koiiinu elektrine struje manjije od trokova koje je pot-
roa imao ranije za potronju efektrine energije. Tako su elektroprivreda i potroa*
i svako za sebe naSi ekonomsku opravdanost u snabdevanju toplom vodom i zagre-
vanju prostorija.
Na sli 263 shematski su prikazani dva redno vezana icumulatora toplote za
zagrevanje vode Sunevom i opunkom energijom.
Siika 264 shematski prikaztje kombinovani vodno-kameni akumulator toplote
sa ugraenim rezervoarom za vodu k q i je opkoljen gomilom kamenja i prikljuenom
pei za ckspundio grejanje.
Iz solarnog kofektora (1) voda zagrejana Sunevom energijom kroz cev (2) ospe-
va u vodni rezeivoar (3) akuinulatora toplote (4) i zagreva vodu u igemu. Nakon toga
se voda pomou drkulacione pumpe (5) kroz cev (6) vraa u solami kolektor. Tako
se zatvara kruni tok solamog kolektora. Zraenjem toplote iz vodenog rezervoara
zagreva se kamenje koje svoju toplotu prenos na vazduh koji struji izmeu kamenja-
Pomou ventilatora (7) sve vazuh se ubacuje u akumulator. Zagrejan na opisani nain
414

iSlika 263 - 1 - solarni kolektor;

2 akumuiator toplote; 3 iz-
mepjiva toplote; 4 dovo
hladne voe; 5 - odvod tople
vode iz jeditog u rugi akumu-
latoi toplote; 6 - akumulator
toplote; 7 - opunsko dogre-
vaige voe elektrinom stnijom,
ugjjem, naftom ili gasom; 8 - od-
vod tople vode ka potroSafiu

topii vazduli i2iazt kroz cev

(8) i moe se konstiti za zag-
revanje prostonja.
U siuaju neovoljne
solame eneigije ukljuuje se
pe (9) za dogrevanje klasi-
nom energijom. Sve vazuh
doveden u pe pomou cevi
(10) odnosno (9) zagreva se u
pei i ktoz cev (12) i reetku
(13) ulazi u akumulator top-
lote. Tako se dopunjuje zagre-
vanje vazduha solamom ener-
gijom koji ndcan stnganja Iz-
meu kamenja kroz cev (8)
odlazi konsniku.

143 TOPLOTNA FUMPA

Pored dopunskog grejaija klasinom energijom razlika izmeu dobijene i potreb-

ne Suneve energije moe se nadoknadrti i pomou toplotne pumpe. Ona se zasniva
na istom principu kao i hlaigak (Jriider) ili rashladni ureaj (erkondEn), ali se
upotrebljava u suprotnom smeru. Iz temiodinamike je poznato da kada se dva teia raz-
iiitih temperatura doveu u meusobnu neposrednu vezu, onda e se prema zakonu
entropije rgihove temperature bez spoljatgeg utscaja same od sebe igednaM. Odra-
vanje raziike temperatura izmeu ovih tela ili njeno poveanje moe se postii tehni-
kim scedstvima ah samo uz utroak energije. Na ovom prindpu zasnivaju se hladnjak,
rashladni ureaj i topiotna pumpa, ali svrha vetake prdzvodrge I odravanja razlike
temperature pomou ovih termoHiamikih masina nge ista. Hladnjak i rashladni ure-
3aj slue za clobijarije nie, a toplotna pumpa vie temperature.
 415

Hladnjak i rashladni ureaj oduzimaju top lotu iz unutranj cefi svog ogranienog
prcKtorakcgi se time hladi i izbacujeje u atmosferu k o ja je navioj temperaturi.
Topiotna pumpa, naprotiv, uztnrn toplotu iz okdUne na nioj temperaturi i uba-
cuje je u ogranien prostor na vioj temperaturi koji se time zagreva, Okdinu iz koje
ona uzima toplotu ine atmasfera, zerrtlja, podzemne, tekue, povrinske i otpadne
vode, sdarni akumulator i dr.
Rad foplotne pumpe ss odvija korienjem ve pomenutih faznffi. prelaza materi-
jda i poznatih fMkih zakona kcji prate ove pojave. Pri isjsaravanju tenost oduzima top-
lotu okdini potrebnu za isparavanje, zbog ega se temperatura okoline sniava. Na
primer, kada kap etra isparava na ruci ona oduzima potrebnu toplotu ruci i ruka se
na tom mestu hiadi. Kada para obijena isparavanjem tenosti kondenzacij om ponovo
pree u tenu fazu, oslobaa se ista ona koliina toplote koja je utroena za isparava-
tge tenosti. Taka kijuanja jednaka je taki kondenzacije, Poto taka kljuanja,
odnosno taka kondenzacije, zavisi od pritiska, razumljivo je da u zavisncsti od pri-
tiska jedna ista tenost kljua ili se kondenzuje na razliitim temperaturama. Za vreme
kljuanja, odnosno kondertzovanja, temperatura tenosti ostaje konstaitna. Stoga se
toplota utrcena za kljuanje tenosti naziva skrivena ii latentm toplota kljuanja,
a toplota dobijenakondenzacijom, latmtna topbta konenzacije.
Povienjem pritiska poviava se taka kljuanja. Na ovoj pojavi zasntva sePapenov
lonac za kuvarrje po visokim pritiskom ime se vreme kuvanja skrauje, a kuvanje
hrane pobdjava,
Sabijanjem gasa njegova temperatura se povisava, Ova pojava je evidentna, na
primer, kod pumpanja guma na toku bicikla, pri emu $e vazduh u pumpi znaajno
zagreje, Nasuprot, pri nagloj ekspanziji gasanjegova temperatura se znatno snizi.
N a osnovu navedenih f M k ii pojava fu n k d on iu toplotne pum pe. U cilju b d jeg
shvatanja shematski e se prikazati furikcionisanje toplotne pumpe zasnovane na principu
kompresije koja zagreva vodu toplotom oduzetom o k d n o m vazduhu (sl. 2 6 5 ). U top-
416

lotaoj pumpi radni tzv. rashlani fluid (1), koji kljua na veoma uiskq tepmeraturi
i do S6C, uvodi se u kruni tok, U isparivau (2) rashladni fluid isparava pri emu
potrebnu toplota isparavanja usima iz struje vazduha (3) ija temperatura moe da
bude ispod 0C.
Para iashlanog fluida na temperatuii 0C pod pritiskom od 3,2 bara kroz cev
(4) dospeva u kompresor (5) gde se izlae visokom pritisku. Temperatara pare se pri-
tom poviSava, a mehaniki rad utroen na kompresiju pretvara se u toplotu, Pogon
kompresora vrSi se gasnim ili dektrinim motorcm (6). Usled poveanog pritiska, po-
viava se taka kij uanj a rashladnog fluida.
Pod poveanim pritiskom od 10 bara i sa povienom temperaturom od + 55C
para lashladnog fitiida kroz cev (7) dcspeva u kondenzator (8) kcji je opkdjen strujom
vode (9). Temperatura vodene struje je nia od pritiskom poveane temperatare kon-
denzovanja rashladnog fluida i on kondenzuje, odnosno ponovo prelazi u tenost i os-
lobaa toplota uzetu od vazdtiSne struje u isparivau poveanu za toplotu dobijenu
usled kompresije, Osloboena toplota zagreva stmju vode kcja se preko izmenj ivaa
toplote odvodi u sistem za giejanje,
Rashlani fluid na temperaturi od cko 40C i pod pritiskoni od 10 bara kroz
cev (10) nastavlja svoje kruerg'e u povratku prema isparivau. U cevi (10) montiran
je ekspanzioni ventil (11) pomou kcjeg se poveani pritisak i poviena temperatura
rashladnog fluia u kondenzatom svodi na niu temperatimi i manji piitisak isparivaa,
Naime, usled nagle ekspanzije pritisak se smanji tako da deo rashladnog fluida ispari
i time se rashladni fluid hladi. Najza, sa temperaturom od 0C i pod pritiskom od
3,2 bara kao u poetku krunog procesa, rashladni fluid se vraa u ispanva. Time je
kmni proces zatvoren i zatim se odvija dalje na isti nain.
Toptotaa pumpa koja funkcionge na opisani nain naziva se kompresiona toplot-
na pumpa vazuh-voda. Na slian nain funkciongu i kompresione toplotne pumpe
vazduh-vazduh, voda-voda, kao izemlja-voda,
Koeficijent korisnog dejstva ili uinak toplotne pumpe r, je odnos zbira toplote
Q> (sl. 265) uzete od vazune stmje u isparivau i toplote Q2 obijene kompresijom,
prema koliini toplotne eneigije utroene za kompresiju, pri emu su kdiine toplote
izraene u procentima, dakle:

Q3 _ Qi + Qi m 0,75 + 0,25
V Qt ' Q2 " 0,25

Kao Sto se vidi pomou toplotne pumpe na svaku jedinicu utroene mehanike
energjje, odnosno elektrine energije ako se za pogon kompresora koristi elektromo-
tor, moe se dobiti etiri jedinice toplotne energije. Uvoerjem toplotne pumpe za o-
bijanje iste koliine toplote pri zagrevanju prostorija troi se etiri puta manje elektri-
ne energije. Ovo treba imati u vidu kada se elektrina energjja koristi za zagrevanje.
Primena toplotne pumpe u sistemima za solarno grejanje od velikog je znaaja,
jer omoguuje korienje veih akumulatora toplote sa niim temperaturama kada je
reim rada solamih astema Eajpovotjniji. Toplotna pumpa tada povSava temperaturu
u al-.umuiatoni toplote na stepen koji zahtevaju grejni sistemi. Razumljivo je da toplot-
na pumpa ne moe proizvesti vie toplote nego to je ima akumulator toplote, sem
doprinosakcrji onaunese kroz kcaupresor.
 417

Uopte, tieba iraati na uinu da topiotna puirtpa ne proizvodi toplotu, ve je kao

pumpa prenosi iz jedriog rezervoara rtie teraperature u drugi na vicj teraperaturi. Me-
haniki rad utroen za pograi kompresora u ovom teraiodinamikotn procesu prela-
zi u toplotu koja se takoe koristi zazagrevanje tenosti.
Na osnovu izloenog vidi se znaaj toplotnfii pumpl u sistemima grejanja i klima-
tizacije, naroito u .'remc sve vee energetske krize. Njihova ceua je za sada visoka,
aii se ipak ve sada mfliovo uvodenje isplati za oko pet godina. Usavravanje tehnolo-
gije proizvodnje i uvoenje serjske proizvodnje toplotnih pumpi doprinee da se rgi-
hova cena snizi i one e odigrati znaajttu ulogu u borbi za izlaz iz svetske energetske
krize.
Na slici 266 prikazana je sheraa solamIh. instaiacija sa teplotnom pumpom i do-
punskjm grganjem naftom.

Slika 266 - 1 - solarni kolektoi; 2 - sotaini akumulator toplote, 3 - ckkulacom pum-

pa; 4 - ciikulaciona pumpa; 5 - ckkulaciona putnpa; 6 - toplotna pumpa; 7 - kompre-
sor toplotne pumpe; 8 - ekspanzioni ventil; 9 - tiokraki ventii za me&pje; 10 - trokra-
ki ventil za meanje; 11 - kotao za dogrevarje; 12 - dopunskigieja; 13 - trokraki ven-
til za m eanje; 14 - etvorokraki ventil za meakje; 15 - cirkulaciona pumpa; 16 - sis-
tem za giejar^e prostoija; 17 - akumulator topte vode (bojler); 18 - greja; 19 - eks-
panzkma posuda; 20 - crkuiaciona pumpa
 ODELJAK XV

15. GREJ A NJE PRO STO RIJA SOLARNOM ENERGIJOM

Grejanje proetoiija individuainJi i druStvenii ?grada bio je uvek znaajni problem

u ivotu ijudi, a naroito u vreme energetske kiize. I pre energetske kiize postcjao je
probiem nabavke podesnih izvora energije za zagrevanje prostorija u kojkna ive ljudi.
naroito s obzirom na zatitu ivotne sredine od zagadivanja. U saanjoj energeiskoj
kiizj, kada izvori dosaanje energije za zagrevanje prostorija nagio presuuju, problem
grejanja prostorija postaje sve tei. Nedostatak potrebne energije i staino poveanje
rtjene cene, postavili su oveku problem grejanja prostorija ije je reavanje ve sada
veoma teko i svakim danom postaje sve tee. Sem toga, ne vidi se izlaz iz ove situacije
u bliskoj budunosii. Zagrevanje pojeinih stanova u zgradi ugljem je nepodesno, naf-
tom i gasctn nepodesno i nemogue jer ovi izvori presuSuju, elektrinom energijom
neracionalno, nesigurno i neodiivo s obzirom na uslove dobijanja dektrine eneigtje,
tako da se oveanstvo nalo u nezavidnoj atuaciji, a ivotni stanar u opasnosti.
Stoga se u eelom svetu problem obijanja tople potrone vode igrganja prcstorija re-
ava tednjom klasinih izvora energije primenom novih izvora energije, naroito iste
i neiscipljive Suneve energije. Najee se oba ova problema reavaju uporedo, jer se
poveavartjem imenzija solamih sistema za dobijanje tople vode i dodavanjem ovom
sistemu toplotne pumpe i duevremenskog akumulatora toplote istovremeno reava
i problem zagrevanja piostorija.
Za grejanje prostorija u zgradama Sunevom eneigjjom koriste se aktivni i pam-
ni solarni astemi. Kada se pored grejanja prostorija eli istovremeno reiti i problem
dobijanja tople potrone vode pomou solame energije, onda se koriste komNnacije
oba ova sistema, odnosno, meoviti soiami sistem.
Aktivni siiarni sistemi za grejanje zgrada zasnivaju se na principu voda-voda, vo-
da-vazduh i vazduh-vazduh. Princip voda-voda je isti kao kod dobijanja tople potrone-
vode pomou solarne eneigije, samo se ovde topla voda iz solamih odnosno akumuia-
tora toplote, sprovoi u radijatore ili cevi podnog grejanja, za grejanje prostorija prema
prindpu voa-vazduh. Piincip vazduh-vazduh se zasniva na primem vazdunih solarnfli
kolektora pri emu se kroz solamikoiektor proputa vazduh.
Pored dob|anja tople potrone vode i zagrevanja prostorija u zgraama, aktivni
solami astem se primenjuje i za zagrevanje vode u otvorenim i zatvorenim bazenima
zakupanje i plivanje.
420

Pasimi sokrni sistem za grejanje prostorija u zgradama zasniva se na korfienju

same zgrade kao sol ani og kolektora bez posebnih ureflaja, Ovaj pasivni nain korfi-
enja Suneve eneigije za grejanjc prostorija u zgradama je najracionalnje soiarno gre-
janje prostorija u zgradama i stoga u posledtvje vreme najvfie pdvlai panju ijudi u sve-
tu, Ponovo su aktuelrie Sokratove ideje o solamcj kui, zbog ijeg je napuStanja tokom
vekova doSLo do iscipljenja fosilnih izvora energije i kritikog zagaivanja ivotne sre-
dine,
Na iici 26 7 shematski j e prikazan aktivni solami sistem za podno grej anje prosto-
rija u zgradi i dobijanje tople potrone vode. Sistem je bez ugrattene topiotae pumpe i

bez posebnog Ekumuiatora toplote za due vreme, ali ima ugraene instaacije za dog-
revanje elektrinom strujom, Ugradnjom posehne pei dcgrevanje se moe vrSiti mazu-
tom, lo-uljem, gasom, ugljem i drvetom. Dopunskim grejanjem mogu se grejati i samo
pojedine prostorije za ktge je potrebna temperatura od 22C, dok, na primer, za spa*
vae sobe to nge potiebno.
 421

Prema datcg diemi glavni ddovi jfctivnog solamog sistema u ovom duoaju su:
1 baterija solamih vodnill koiektora,
2 rezervoar sa izmenjivaem toplote (bojier) za toplu potronu vodu,
3 glavni rezervoar kao kratkovremenski akurnulator tople vode sa izmenjiva-
inia tqplote,
4 - izinenjiva toplote u kolektorskom krunom toku,
5 - dikulacionapumpaprimamevodeukolektorskomkjunomtoku,
6 termostatskiventil,
7 ekspanzioni aid,
8 diferencijahu termometar,
9 dovod hladne vode u tezervoar za toplu potroSnu vodu,
10 odvod tople potrone vode,
H izmenjiva toplote u krunom toku podnog grejanja,
12 ekspanzioni sud,
13 rezervoar tople vode za podno grejanje sa dodatnim dektrinim grejaem,
14 elektrini greja,
15 cirkulaciona pumpa sekundame vode u krunom toku podnog giejanja,
16 zmijastecevipodnoggrejanja,
17 dovod vode u rezeivoar sapodningrejattjem,
18 slavinazapranjenje cevi u sistemu podtiog grejanja.
Diferendjaini termometar ukljutge pumpu kada je temperatura na Mazu iz solar-
nog kdektora via od temperature vode u rezervoarima. Kada se usied nepovoljnih
prilika za korienje solame energije u podnom grejanju ne postigne potrebna tempera-
tura u prcstoriji, ukljuuje se dektrini greja za dogrevanje vode do potrebne tempe-
rature.
Cevi podnog grejanja vezaae su za rezervoare iz kojih crpe toplu vodu zagrejanu
Sunevom energijom pomou baterije solarnih kolektora iii dopunskim grejanjem pre-
ko izmenjivaa toplote.
Umesto podnog grejanja u ovom riuaju se moe korisriti i uobiajeno grejanje
radijatorima. Topla voda iz rezervoara preko izmenjivaa toplote ovodi se u radgato-
re postavljene u prostoriji ispod prozora, kao to je izloeno u oddjku o grejanju na
ldasian nain. 0 prednostima podnog grejEnja ve je bilo rei. Treba samo napomenu-
ti da je za podno grtganje potiebno zagrejati vodu do 35C . aza radijatorsko do 60C.
Jedan od jdavnih uslova grejanja prostorija Sunevom energijom je da se zgrada
mora potpuno termiki izotovati ksfco bi se dobijena toplota sauvala u unutranjosti
prostorija. Dobro zaptivarrje vostruko zastakljenii prozora i vrata smanjuje gubitke
toplote i omoguuje da se steena toplota to vie zadriu prostorijama. Toplotnigu-
bici koji su naroito veiiki nou, mogu se smanjiti upotrebom zastora na prozorima u
vidu rolctni 3i debljih zavesa. Provetravanje se vri ee, ali veoma kratko, koliko je
potrebno da se vazduh u prostoriji obnovi Obnavijanje vazduha u dobro teimiki izo-
lovanoj i zaptivenoj kui moe se vriti i pomou posebnog otvora. U tcan sluaju se
mogu smanjiti gubici koji nastaju usied obnavljanja vazduha postavljanjem izmenjivaa
toplote u otvor na mestu susieta toplog vazduha k q i iziazi iz prostorije i sveeg vazdu-
ha koji u nju ulazi. Na taj nain sve vazduh ulazi u prostoriju ve zagrej an i tako se
ananjuju gubid toplote.
422

^agrevanje prostorija solamim instalacijama prikazanim na slieini mogue je samo

kad ima dovdjno sunca. Ovakav akrivan solami astem moe se postaviti u svakoj pos-
tojecg manjoj kui, naroito u selima i predgrairaa i tako ustedeii 20-30% potrebne
toplotne enerpjje za grejanje ovih kua. Meutim, sanatra se da je soiama kua ona u
kojoj se Sunevom energijom podmiruje vie od 50% potrebne eneigije za grejaaje nje-
nh prostorija. Stoga aktivni soiarni sistem stvame solarne kue ima ugradenu toplotnu
pumpu i povezan je sa posebnim duevremenskim akumulatorom toplote (l. 14). Kao
to je ve poznato toplotna pumpa i akumulator toplote omoguuju rad solamog siste-
ma i pod nepovoljnim uslovima, U pravoj sdarnoj kui moe se podmiriti i do 60% pot-
rcbne energje zagiejanje,
Untesto solamih baterija sa voditim kolektorima, mogu se koristiti vazduni ko-
lektori (l 12), a lime i princip vazduh-vazuli. Pomou ventilatora se topli vazduh
spiovodi iz baterije vazdunih koiektora (sl. 268) kroz ddadite kamenja i odatle u pros-
tonje za giejanje.
Pdto su duevremenki akumulatori toplote razmatrani posebno u l. 14, ovde
ce se pokazaii samo nain tjfliovog ik(juivanja u kruni kdektoiski tok zgrade za
c?e se zagrevanje koristi sdarna energija. Solamu bateriju ine rami solami vodni ko-
loktori (1) posiavljeni na krov kue. Duevremenski akumuiator toplote se sastoji od
dlindrinog rezervoara sa vodom (2) op-
koljenog gomiiom kamenja (3), Topla vo-
da primamog kolektorskog krunog toka
u kcgi je ugraena cirkuiaciona pumpa (4),
zagreva vodu u akumulatoru toplote. U d-
lju spreavauja zamrzavanja vode, u pri-
mamom krugu se ndazi antifriz,
Zagrcjana voda u rezervoaru akumu-
latora topiote pienosi toplotu na kamenje
i preko njega zagreva okolni vazduh, kcgi
se ventilatorom (5) ubacuje u prostorije
zgrade, Rashlaeni vazduh pada nanie
i vraa se u akumulator toplote.
U prostoru (7) nalaze se ostali ele*
menti solamffi instdadja (sl. 268), pot-
rebnfli za obijanje tople potrone vode
i podno iii radijatoisko grejanje prostorija,
koji se povezuju sa duevremenkim aku-
mulatorom toplote, Svi ovi elementi solar-
nffi instalaja smeteni su u podrumu
zgiade, susednoj garai ili posebno izgraenoj prostoriji koja se esto naziva podsta-
nica (,anasmka kudca). Razumljivo je da je podrum najpodesnfe mesto za srnetaj
podstanke zbog veliirse raspoloivog prostora i nrgpovoljnie mogunosti povezivanja
pojednuii elemenata aktivnog solamog sistema za grejanje prostorija u zgradama.
 &ODELJAK XVI

16. TROMBEOV ZID. PASIVNO KORISCENJE SUNCEVE ENERGDE

SA PROTOKOM VAZDUHA
Usavravanje pasivnog solamog sistema za zagrevanje prostoiija zasnovanog na
prindpu direktnog zahvatanja Suneve eneigije izveo je jo 1956, godine fraacuski
naunik i konstruktor poznate solarne kue u Piringima profesor Feliks Trombe (Fe*
lix Trombe). On je na junoj strani svoje kue sagradio masivan rid kojije obojen cr*
nom bcjom i zastakijen bio istovremeno solami kdektor i akumulator. Ovaj zid veli-
ke mase poznat je pod imenom Trombeov zid, Sa prednjc cme strane Trombeovog zi-
da toplota se prenosi kroz zid ka njegovcj zadrjoj straii gde stie pri krtgu dana. Zad-
nja strana zida zrai primljenu energiju ba tada kada je najpotrebnjje tako da bavljenje
u prostonji postane ptijatno. Tamno obcjen zid sa predije strane ebljine oko 40 can,
kao akumulator moe da zadri blizu 50% ptimejjene solarne eneigije, dak ostalih 50%
zagreva prostoriju.
Psivni solami sistem sa Trombeovim zidom ngeSe se izvoi tako da se omo-
gui protok, odncsno cirkuiacija vazuha iz meuprostora staklene povrSine I zia u
prostoru kcrji se greje i obmuto.
U tom dlju na donjem i gomjem
delu Trombeovog zida ostavljaju
se otvori tako da dolazi do pri-
rodne ciriculacij e vazduha izme-
u prostorija izastakljene povri-
ne preko piedrge zagrejane stra-
nezida.
Izgled i funkcionisanje as-
tema pasivnog solamog grejanja
prostorija primenom Trombeo-
vog zia sa prirodnom cirkulaci-
jom prikazani su shematski na
siici 269 u vertikalnom preseku,
U zimskom periodu, od
septembra do aprila, Sunevi
zraci (I) prolaze koso kroz zas- siika 269
424

takljenu povtinu (2) i padaju na predriju c-rnu povrina Trombeovog zida (3) od be-
tonakoji se zagreva. Polovinu ove soiame energije akumulira zid, a ruga polovina efek-
tom staklene bate stvara prirodnu cirkulaciju vazdulia. Usisani vazduh kroz donji ot-
vor zida (4) dolazi u prostor izmedu staklene povrine i zida, zagreva se Sunevoin ener-
gtjom, postaje laki i struji navie (5). ICroz gomji otvor Trombeovog zida (6) zagre-
jaii vazduli dospeva u prostoriju koja se greje, hladi se, postaje tei, pada nan-ie (7)
i ulazi ponovo kroz otvor (4) u prostor izmedu staklene povrine i zida. Zatini se opi-
sani kruni cikius ponavij a.
Toplota akumuiisana u Trombeovom zidu prenosi se kroz zid i kao to je range
opisano zraenjem (8) zagieva prostoriju. Na taj nain prostorija se moe zagievati
do potiebne temperature za ugodno stanovanje. Za vreme toplili dana moe da doe
i do pregrevanja prostorija. Stoga se topli vazduli kroz otvor (9) izbacuje u atmosfem,
a kroz otvor (10) se u prostoriju proputa sve spoljanji vazduh.
Tako je na jednostavan nain u ovom pasivnom solarnom sistemu istovremeno
obezbeena i klimatizai.'ija prostorija to je veoma znaajno jer time postaje nepotreban
kupi eiektrini ,rkodin koji uz neprijatnu buku izbacuje iz prostotije besplatnu
Sunevu energLju,korienjem skupe eiektrine cnergije koja treba dase tedi.
Da se Trombeov zi ne bi nou Madio, potrebno je da se izmeu njega.i zastak-
ljene povrine ugradi zavesa kao tennalni zastor. Na iici 269 ova.zavesa je prikazana
u uvijenom stanju pore otvora (9). im prestane Sunevo zraenje ova zavesa se spti-
ta. U letnjem periodu anju ova zavesa se takode sputa da bi spreia pregrevanje zida.
Nou se ona podie da bi se omoguilo Madenje zidazraenjem. Na taj nain se otvo-
rima (9) i (10), kqji se mogu zatvaraii i otvarati kapcima, kao i zavesom, moe veoma
dobro izvriti klimaiizacijaprostorije.

161 VARfJANTE TROMJJEOVOG ZIA

Tokom vremena, a naroito od poetka sveiske energetske krize 1973. godine

do danas, pasivni solairti astem za zagrevanje prostorija na prinpu Trombeovog zida,
stalno je usavravan tako da su nastde razne varijante ovog pasivnog solamog sistema,
Jedna od varijanti je izvoenje Trombeovog zida sa vodom na taj nain da se umes-
to masivnog vrstog zida postavi metaini
rezervoar n^mnjen vodom. Rezervoar sa
vodoni moe se zameniti i sa vje buradi
napunjenih vodom, kao to je to uradio
amerikanac Stiv Ber, o emu je ve bilo
govora (sl. 270). Shema prikazana na lici
potpuno odgovara sLici 269, samo to je
cvrst Trombeov zi zamenjen buradima
(3) ispunjenim vodom, Preimustva Trom-
beovog zia sa voom nad vrstim Trom-
beovim zidom jesu:
pravac prostiranja toplote kroz
zid n |e jednosmeran to znai da
SUka 270 Trombeov zid gubi ireverabiine
osobine,
 425

zbog manjfli medusobno nezavisnoh topiotnfli jedinica ovaj astem daje bolje
rezultate nego masivan T rombeov zid sagraden od betona,
pri istoj masi voda akumuHSe oko pet puta vie dula nego beton, odnosno,
pri istcj zapmmini oko dva puta vSe,
u vodi se toplota bre prenosi sa jedne strane zida na diugu pa nema veeg
vremenskog zakanjenja u prenoenju toplote od crne spoljanje strane bura-
di izloene Sunevara zraenju prema unutranjostL prcfitorije koja se zagreva,
U zimskom peiiodu se nou izmeu zastakijene povrine t cmili prednjfli povvina
buradi sputa zavesa kao termairii zastor, da bi se spreilo zraenje toplote iz buradi
u atmosferu i tako sauvala steena toplota u prostoriji,
U letnjem periodu zavesa se nou die tako da preko cmih povrina (dna) bura-
ai toplota zrai u atmosferu, zbog ega se voda u buradima Sdadi, a tirne se hladi i unut-
ranjost prostorije. SpuStanjem zavese u toku danamoe se spreiti pregrevanje prosto-
rije za vreme sunanih ana, kadaje spoljanja temperatura dostavisoka.
Novja istraivanja su pokazala da se efikasnost pasivne solame energije ostvaie-
ne na principu Trombeovog zida moe znatno poveati, ako se ostvari strujanje vode
ili vazuha kroz cevi veih prenika ili kanale tako da se dobije zatvoreno kolo. Stru-
janje vode ili vazuha u ovom kolu moe se cstvariti prirodnom ili prinudnom cirku-
lacijom.
Zatvoreno kolo strujanja voe iz Trombeovog zida u akumulator toplote, shematski
je prikazano na slici 271. Sunevi zraci (1) prolaze kroz zastakijenu povrinu(2) i padaju
na zacmjenu prednju stranu Trombeo-
vog 2 ia (3), koji ini metalni cifinri-
ni rezervoar ispunjen vodom. Zadnja
strana metalnog rezervoara je termiki
izoiovana prema unutrarnosu prostora
(4) kqji se greje. Zagrejana voda se die
i prirodnim tokom dospeva u jedan
vei akumulator toplote (5). Prirodni
kruni tok vode se odva Saoz cevi i
vraa u Trombeov zid. Ceo proces se
zatim ponavlja na isti nain. Strujanje
tenosti u suprotnom anem kada voda
u Trombeovom zidu n |e dovoljno zag-
rejana za vreme oblanflt i maglovitih
dana, prekida povratni ventil (6).
Razumijivo je da termika izo-
iacij a zgra.de i sotamih ureoaj a mora da
bude to potpunija. Stoga je preporu-
ijivo da se Trombeov zid, akumulator toplote i cevi ugrade tako da ine izvesnu grae-
vitssku celinu i urlntektonsiiu harraoniju.
Jednostavn|a konstrukcija i bolji efekat korisnog deiovanja postie se Btrujanjem
vazduha kroz zatvoreno kolo u koje je ukljuen Trombeov zid. Ovakav sistem, koji se
forsira u posiednje vreme shematski je prikazan na siici 272.
426

Sunevi zraci (1) prolaze kroz zastakljenu povrinu (2) i padaju na l'rombeov
zid (3).
Zagigani zid zraeijem prenosi toplotu u unutranjost prostorije (4) i doprinosi
njenom zagrevanju. Tojdi vazduh izmeu zastskljene povriine i Trombeovog zdda struji
navie i ulazi u prostor
izmedu dvostruke tavani-
ce. U ovom prostom
smeteni su suovi IV
kao akumulatori toplote.
Topli vazduh prolazi iz-
meu ovih sudova i zag-
^^ reva vodu u njima. Z atim
vazduh prolazi kroz cevi
(S) i (6) i kod mesta (7)
ponovo uiazi izmeu zas-
takljene povrine iTrom-
beovog zida. Ovakvim
stnganjem zagreju se ta-
vanica (8), zid (9) i pod,
tako da toplotna energi-
ja dospeva u prostoriju
(4) sa svih strana. Preko
gornje betonke ploe
tcplota dospeva i u pros-
Slika 272 tor u potkroviju. Ovaj
prelaz toplote moe se
spieiti termikom izoiacijom ove ploe, na primer, ploama od stiropora (10) i (11).
Dizanjem i sputanjem ovih ploa moe se legulisah temperatura u potkrovjju i upros-
tom izmedu dve ploe tavanice. Na taj nain pored otvora (12) i (13) temperatura
u prostorijimoe se regulisati i ploam a(10)i(ll),
Dranje veih masa vode iH kamenja u zidovima tavanice omoguava se debetim
zidovima nosaima tavanice. N a junoj strani to je masivni Trombeov zid, a na sever-
ncj strani kue masivnim zidom se istovremeno prostorije u kui tite od hladnih se-
vemih vetrova.
Ovde e se razmotriti jo jedan sluaj primene Trombeovog zida u pasivnom so-
lamom zagrevanju zgrada u kombinaciji sa giejanjesm kaminom ili peima za giejanje
vrstim i tenim fosilnim gorivima. Ovakav solami sistem, koji je znaajan jer se moe
jednostavno primeniti pri zagrevanju prostorga u kuama na selu i prigrasktm naselji-
ma, shemalskije prikazan na slici 273.
Sunevi zraci (1) prolaze kroz zastakljenu povrinu (2) i padaju na Trombeov
zid (3). U prostoru (4) izmeu Tiombeovog zida i zastakljene povrine nasttje efekat
staklene bate i topii vazduh kroz cev (5) dospeva do otvora (6) kioz koji ulazi u pros-
toriju II kcja se zagreva. Ikoiien vazduh kroz otvor (7) ulazi u kamm (8) kojije na
strani prema prostoru II zastakljen (9). Dim iz kamina se die navie ikroz dimnjak(lO)
olazi u atmosferu. Tako se u prostoru II obrazuje krurti tdc toplotne energije.
 427
Istovremeno toplotna e-
nergija sa prednje crne zagie-
jane strane prolazi kroz Trom-
beov zi koji svoju toplotu
zrai u unutranju prostoriju
I. U ovu prostoiiju toplot-
nu eneigiju takocle zrai i
masivni zid (17) zagrejan
sa jedne stiane zraenjem
Trombeovog zida, a sa dru-
ge strane toplotom zida ka-
mina. Tato se u prostoriji
(I) j avij a kruni tok top-
lotne energije, pii emu zag-
rejani vazduh kroz otvor
Trombeovog zida (14) do-
iazi u prostor (4) izmeu
zastakljene povrine i Trombeovog zida. Svei vazduh iz atmosfere ulazi kroz mreastu po-
vrinu (11) i kroz cev(12) dolazi u cev (5). vokrakim ventilom (13) regulisan je odvod sve-
eg vazuha prema prostoru (4), odnosno izmean sa toplim vazduhom, prema otvorn (6).
U sluaju potiebe obrazovanja bre vazuine struje, u cevi (5) je ugrafien mali
ventilator.
Klimatlzacij a prostora I i II vii se pomou ugraenfli otvora (15) i (16) u zas-
rak'ijcnu povrinu na junoj, odnosno u zid kue na sevemoj strani. Razumljivo je a se
umesto kaminamoe korisM pe za giejanje vrstim ili tenim goiivom.

162 STEPEN ISKORlENJA TROMBEOVOG ZIDA

Pre nego to se na konkretnom primeru pokae odreivanje koeficijenta korisnog

delovanja iii stepena jskorienja Trombeovog zida, razmotrie se potiebni elementi
u pogledu dimenzija i konstiukcije
10,-15cm, p.i Trombeovog ztda.
U praksi je utvreno a

d betondci zid debljine 40-50 cm pri

pptimalnom Sunevom zraenju
moe da akumulira tcplotnu ener-
giju za narednih 24-28 asova, Za-
dovoljavajui efekt. staklene bate i
prirodna cirkulacija vazdulia postie
P se kada rastojarrje izmeu zastaklje-
nja i Trombeovog zia iznosi 10-15
0-50cm cm (sl. 274a). Dimenzije otvora u
Trombeovom zidu iznose mini-
SUfca 274 mum 1 m x 0,1 m (d. 264b).
428

Veliina potrebne kdektoiske pcwriiine Trombeovog zia zavisi od geografske

irine mestaj zapremine stanbene prostoiipe i kvaliteta teimike izolaeije kue, Za dob-
ro izolovanu kuu u u ieim krajevima na oko 45 seveme geogiafske SitLne, oghck izme-
3u potrebne koiekiorske povrine i zapremine prostoiije v iznosi A^/v = 0,1. To
znai da je na svakiri 100 m3 zapremine, odnrsno 100 m3/ 2,4 m = 42 osnovne
povrine, potiebno 10 m* kolektoiske povrine. U sluaju da kua nije dobro temii-
ki izolovana bje Ak/ v - 0,15, to znai daje za svakti u = 100 m3 zapremine prosto-
rije potrebno = 15 m2 kolektorske povrSme. Za nsSe primorske krajeve ovaj od-
nos iznosi 0,05-0,08 tako da je za 100 m3 zapremine prostoiije potrebno 5-8 m* ko-
lektoiske povrine.
Pri odnosu A^/ v = 0,1, solamom energijom se moe pokiiti 50-75% potrebne
toplotne eneigije.
U cilju otezbeeiga toplotne energije za 2-3 ana kada Sunevo zraenje nije <k>-
voljno, potrebno je da sb izgradi duevremendci akumulator toplote. Za svaki kvadrat-
ni metar osnovne povrine potreban je duevremenski akumulator od oko 100 litara
vode. Iz odnosa A^l v - 0,1, izlazi da je za svaki kubni metai zapremine prostoriie
potieban ikumulator sa oko 10 litara vode. Za odnos A^/ v = 0,15 izlazi da je svaki
kubni metai zapremine ove prostorije koja nije najbdje teimiki izoiovana, potreban
akunmlatoi sa 15 litaiavode.
Prmer. Prostorija termiki izolovane kue sa Trombeovini ziom ima zapremi-
nu 240 m3, odnosno osnovnu povrinu 100 m2. Trombeov zid je od betona debljine
40 cm. Kua se miazi u mirn krajevima i na 1 m1 iflenog vertikainog zida u zimskom
periodu dospeva oko 100 kWh-1 solarne eneigije od koje zid apsorbuje oko 50%,
odnosno Q = 50 kWh d"1 = 50 3,2 MJ = 160 103 kJ.
Oreiti: velimu kolektorke poviine Trombeovog zida 1 zapreminu potrebnog
duevremenskog akumulatora toplote savodom.
Kolektorska povtina se dobija iz uslovaMj./n = 0,l,,odakle MsziAk = 240m3
0,1 m"1^ 24 m2
Masa Trombeovog zida j e:

m = p - v = 2500 kgm~3 - 24 m2 0,4 m = 24000 kg = 24 1Q3 kg

Iz poznate jednaineQ= cm A t zapromenu temperature ss dobija;

Ai = - 2 - = -------------- 160 ^ M-------- ------ = 7 ,5 2 K = 7,52C

m 0,886 kJ kg"1K_1 *24 103 kg

Ako je poetna temperatura Trombeovog zida bila 22C, cnda posle zagrevanja
soiatnom energijom iztiosi 29,52C 30C, to je povoljno za zimski period. U letnjem
peiiodu se mora spieiti pregrevanje nave poznati nain.
2a svaki kvadratni metar osnovne povrinc potreban je akumulator sa 100 litara
vode, odncsno, za svaki kubni metar zapremine prostorije koja se zagieva potreban je
akumulatoi sa 10 litara vode. U navedenom primem dobija se;
24 m2 1001m"2= 240 m3 - 10/m~3= 2400/
 429

163 KORIENJE SUNEVE ENERGUE 0 VISOKOJ GRADNJl

Do sada su raaanatraai problemi korienja Suneve energije za dobijanje topte

higijenske vode i zagievanje prostorija u kuama niske gradnje kcje se najee grade
u seilima i pagradskim naseljima. Meutim, danas veliki broj ljudi ivi i radi u viesprat-
nicama, pa je potrebno da se' razmotri korienje sciamih sistema u visokcj gradnji.
Sve to je do sada reeno ostaje i za korienje solame energije u vosokoj grad-
nji, di se ovde javljaju i novi probiemi. Pored tehnikih. problema u vezi sa smetajem
pojedinih demenata soiamih instaiacija naroito za aktivni sdami sistem, jav|a se i
problem raspodele dobgene energLje po stanbenoj jedtnici. Tehniki problem reava
se maksimalnim koiienjem pasive solame arhitekture tako da se manji broi ravnih
solamih kdektora za obijanje tople higjenske vode moe smesliti na krovu viesprat-
nice i na junim fasadama pojedinjh spratova. Deoba trokova na stanbene jedinice
moe se ieiti formiranjem ekonomske zgednice stanara siino kao pri sadanjoj raspo-
deli trokova za vodu Di ugradigom memih instrumenata za merenje utroska toplottie
energije za svako domainstvo.

164 PRIPREMA TOPLE HIGIJENSKE VODE

Za pripremu tople vode u visokoj gradir[i potiebno je da se odredi snietai rav-

nlh solamih kolektora na zgradi i njiiova veza sa bcjleiima u kupatiiima i kuhinjama
pcjedinih stanbenih jedinica. 0 smetaju solamili kdektora na zgradi ve je biio govo-
ra. Njjhovo povezivaiije sa bcj-
lerima u viespratnid moe da
bude po vertikaU i horizon-
tali.
Veza solamli kdektora
i bojlera po vertikali prika-
zana je sheniatski na slici
275. Sdami kolektori (1) pos-
tavijaju se na krovu zgrade
i junoj fasadi svakc spra-
ta, a bojleri (2) se nriaze u
kupatilima i kuhinjama. Top-
la voda iz solamih. kolekto-
ra dolazi u izmenjiva top-
lote (3) kqji se nal.azi u pod-
mmu. Iz izmenjrvaa toplote
parnou drkuladone pumpe
(4) topla voda dolazi do boj-
lera na pojedinim spratovima.
U kruni tok vode ukljuen
je ekspanzioni sud (5). Uklju-
ivanje bojlera u kruni tok
topie vode moe se vriti na SUka 275
430

dva naina : prikljuivanjem zajednike vertikalne cevi sa topiom vodom na ulazu

u pojedine bpjleie preko priMjuaka predvieniii za ulaz hladne vode (sl. 275) i cirku-
lacijom topie vode kroz bojleie (276).
U prvom sluaju astem je inertan jer ne postoji cirkuiacija vode izmeu izme-
njivaa toplote i bojlera. Pre nailaska topie voe mora se najpre ispustiti izvesna ko-
liina hlane vode (6) ili izvriti dogrevanje eiektrinom strujom, odnosno pomo-
u pei sa vrsttm ili te-
nim gorivom (7). U izves-
nim delovima ovakvih so-
lamih sistema kruni tok
vode moe se odvjjafi i
tetmosifonski. Eflkasnost o-
vog sistema nje naroito
velika, ali je sistem jed-
nostavan jer se vertikalne
cevi mogu ubaciti u ven-
ttlatorski vod objekta, ta-
ko da adaptacija zgrade
za solarno grejanje u o-
vom sluaju ne predstav-
Ija veliki problem.
Solami sistem sa dr-
kuiacijom tople vode kroz
bcjlere postavljene u pros-
torijama zgrade visoke grad-
rje shematski je prikazan
Sl& a 276 na did 276. Iz sdamih
kolektora (1) topla voda
dolazi u bojlere (2) preko izmenjivaa toplote (3) i tako se ostvaruje drkulacija tople
vode izmeu izmenjivaa toplote i pojedinih bojlera. U krunom tcku vode izmedu
solamih kolektora i izmenjivaa toplote nalazi se cidtuiadona pumpa(4), au krunom
tcku izmedu izmenjivaa toplote i bojlera, cirkuladona pumpa (5). U sistem je ugra-
en ekspanzioni sud (6).
Dogievanje vode kada nje dovoljno Sunevo zraenje vri se elektnnim greja-
em (7). Ovaj gieja moe da se ugradi u zajedniki izmenjiva toplote kao na slici
kaa ueluje automatski im se temperatura u izmenjivau toplote snizi ispo dozvo-
ljene granice ili da se ugrai u bojlere tako da se ukljuuje mno, posebno za svaki
bcjler. Razumljivo je da u prvom sluaju trogtove nastale upotrebpm eiektrinog gre-
jaa plaaju stanari srazmemo broju osoba po siHibencij jedinid, kao to se vri nap-
lata utroSene vode u viespratnkama.
U rugotn sluaju potroa ukljuuje i iskijunje svoj bojler i sam snosi trokove
elektrinog dogrevanja. Elektrini greja se tada ne ugrarpe u zajedniki izmenjiva
toplote, ve se dogrevanje vri bojlerima. Kada je temperatura u sistemu nia od pot-
rebne, zatvarfflijem ventila spreava se dikulacija vode kroz bojlei,
Ovaj sistem je efikasngi od prethodnog, ali je njegovo ugraivanje u nove zgrade,
a naroito adaptadja u postojee zgrade, komplikovang a i dcupij a.
 431
165 VEZA SOLARNIH KOLEKTORAIBOJLERA PO HORIZONTALI

Veza solamih lcolektora i bojlera po horizontaii prikazana je riiematski na slici

277. Ovaj astem moe da bude sa prinudncan i termosifonskom cirkulacijom tople
vode. Na siici je data sherna hoiizontalnog sistema sa tetmosifcaiskom citkulacijojii
tople vode.
Iz ravnih solamfi kdekto-
ra (1) postavlj enfli najunoj fa^
sadi svakog sprata topla voda
dospeva u izmsnjivae toplote
(2), od kojih je jedan pcatav-
ljen u po&rovlju, a ostali na
odgovarajuiin spiatovima. lz iz-
menjivaa toplote, topla voda
ulazi u bcjlere (3) postavljene
u prostorijama na svakom spra-
tu. Ciikulacija vode u primar-
nom kolektoiskom krugu izme-
u kolektora i izmenjivaa top-
lote kao i izmedu izmenjivaa
toplote i bojlera je termosifon-
ska. Kao Sto se vidi ovaj solar-
ni sistem sastcji se iz viSe sa-
mostalnSi horizontalnih sistema
sa termosifonskom cirkulacijom
vode tako da tioSkove dogreva-
m rnm m m
Slika 277
nja u ovom sLuaju snosc stana-
ri stanbenih jedinica na istom spratu.
U posledjje vreme pokazaio se
daje pri izgranji novih zgrada visoke
granje, najekonominije i najcelis-
hoanije centraiizovano dob| anje top-
le vode bez bojlera. Ovo vai i. za
dobfanje topLe higijenske vode pri-
menorn Suneve energije sa dog-
revanjem. Na sLid 278 shematskije
prikazan sistem grejanja vode Sun-
evom energijom bez bojlera ugra-
enih po stanbenim jedinicama.
Iz solamib kolektora (1) top-
la voda dolazi u izmenjiva toplote
(2), odakle se pomou drkulaci-
one pumpe (3) vraa u solame ko-
lektore i tako se uspostavlja kru-
ni tok vode izmeu izmenjivaa
Slika 27S i solamih kolektora. Pomou pum-
432
pe (4) topla voda se sprovodi u davine za toplu vodu (S) na ppjediniffi spratovoma, dok
se pumpom (6) iz vodovoda (7) dovodi hladna voda u davine (S) zahladnu vodu. Isa
t-4 nain se sve prostorije u ovcg visokoj granji snabdevaju toplom ihiadnom vodom.
Dogrevanje u ovom soiarnom astemu u duaju nedovoljne sdame energsje, vrsi
se dcktrinom strujom (9), a trokove dogrevanja snose svi stanari zgrade srazmemo
broju lanova u stanbenoj jedinici.

166 GREJANJE STAMBENOG PROSTORA U VISOKOJ GRANJI

Grejanje ili dogrevanje pro-storiia u visckoj gradnji korienjem Sunceve energije

predstavlja rnatno sioenp problem nego priprema tople voifc u ovim prostonjama.
Pri korienju akuvnog sdiarnog sisierna javljaju se uglavnom dva problema: anesttg
soiamfli idektora i raspoda toplote po stambenoj jedinici.
Smetajni prostor u vtsespratnim zgradama je ogranien i ieko pristupaan. Ko-
riSenje samo gomjeg platoa viespratnice za postavljanje solamii koiektora nge do-
vdjno da se obezbedi grganje prostorija na svim spratovima. Sitoadja postaje nepo-
vdjn^a poveanjem broja spratova jer tada za istu povrsinu osnove gomjeg p atoa tre^
ba da se zagreva vie prostorija. Stoga se smets sdarnfii koiektora mor^u konsliti
prvenstveno june fasade, a zatim jugoaapadne i jugoistone, kao za grej anje vode. ri-
tom treba obratiti patnju da postavljeni solarni kolektoii ne budu u senci okdnih ob*
jekatajer se time korienje solame energije znatno smanjuje. _ .
Na osnovu izioenog moe se zakljuiti. da za grejanjc prostorija u visokoj gradnji
prednost imaju pasivni solami sisterru, dok su za dobijanje tople higijeiiske vode u pied
nosti aktivni sdami sistemi.
Na did 279 riiematski je prikazana raspodela toplog vazduiia kod pasivnog Ko-
rienja Suneve energije preuredivanjemjune fasade zgrade za ovu funkdju.
Sunevi zrxi (1) prdaze kroz providnu plastinu fli staklenu plou (2) ipadaju
na zid june fasae (3). Strana ovog zida izloena Sunevim zracima obcjenaje crno
tako da fera ulogu Trombeovog zida. U zidu su napiavljeni donji i gornji otvor za sva-
ki sprat. Zagrgani vazduii iz prostora izmeu providne pioe i zida drkulie i uiati
u prostoriju prema prindpu poznatog Trombeovog zia. Iz meuprostora dvostrukog
zida na tavanici, kroz reetkast otvor (4) struji topao vazduh u prostorije. Zagrevanjem
prostorge vazduhsebladi,padanapod ikoiz reetkasti otvor (5) iz meuprostora u po-
du kroz onji otvor vraa se u prostor izmeu providne ploe i zida. Zatim se ovaj pro-
ces ponavlja na isti nain i to na svakom spratu i za sve prostorije zgrade. Tako se top-
lota dobijenaSunevim zraenjem rasporeuje po stanbenim jedinicama.
Poto sa prozori eiementi pasivnog solarnog sistema, treba da budu dvostruko
ili trostruko zaitakljeni i riobodni za provetravanje.
U diju spreavanja pregrejavanja prostor|a primenom ovog pasivnog sarnog
astema naroito ieti, na zgiadi se izgradtgu nastienke (6) tako da zatite crnu stranu
zia od direktnog Sunevog zraenja u vreme kada je intenzitet Sunevog zraenja
najvei tako da preti opastnost od pregrevanja prostorija, Isto se postie i ugraivanjem
zavesa (7) kao temialni zastor izmeu providne ploe i zacmj ene june fasade.
Zbog neravnomeme Suneve energije u toku godine, meseci pa i dana i njenog
smanjivarrja u toku zimskog perioda ba kada je grejanje n^jpotiebnije, za grejanje pros-
 433

lonja u visokoj gradnji najdee se koristi sistcm sa kombinovanim grejtBijem. Pri do-
vdjnoj insoiaciji objekat se greje Sunevom energflom koristei pasivni soiamt astem,
ctk se pri nedovoljnoj
insoladji grejaije obe*
zbetge dovoenjem
topiote iz topiana u
grega (8) koji je is-
toviemeno i izmenji-
va topiote. Ovaj sis-
tem grejanja prikazan
je isprekidanim iinija-
ma na istoj siici 279.
Duvaljka (9) usisava
sve vazuh kroz cev
(10) i sprovoi ga
kroz gitga pri emu
se vazduh zagreva.Za-
grejani vazuh ulazi
u prostor (ll)izm eu
dvostrukih vertikrinih
zidova i kroz reet-
kaste otvore stnrji u
prostorije koje se zag-
revaju. Razumljivo je
da se u sluaju dovoij-
ne sdame eneigije is-
kljuuje grejanje pre-
ko grejaa i tako se
tei toplotna energjja iz topiane. Kombinacijom ova dva nai; .<i grejanja moe se pos-
tii noimaina prijatna temperaiura za bavjenje u prostorgaira viespratnice. TroSkove
dogrevanja snose sdidamo svi stanari zgrade.
iz izloenog se vidi da se u itoriSenju Suneve eneigtje za zagrevaige prostorija
nailazi na teSkoe u niskoj, a naroito u visokoj granj i zbog promenljivog intenziteta
Sunevog zraenja u toku godine, meseca pa ak i dana. Meutim, ove tekoe nisu
nepremostive to pokazuju postignuti rezultati poslednjiii pet godina kada je korienje
Suneve energije bilo j d u eitsperimentalnoj fazi. Parrielno i istovremeno usavravanje
aktivnih solamih sistema za primenu topie vode i pasivnog za zagrevanje prostorija,
kao i njihovih kombinacija primenom solame energije, dobija sve veu opravdanost i
znaaj u sklopu sa ostriim vidovima klasine i nove energije.
Primena solarne energije za dobij anje tople higjjendce vode, znaajno je i ekonom-
ski opravdano ve danas. Ovo naroito vai za korienje Suneve eneigije odmah po
prijemu bez potrebe akumulisanja toplote, to zahteva izgradnju velikfi i dcsta skupih
akumuiatora. Ovakav vid korienja Suneve energije za dobijanje topie higjenske vode
moe se bez velikfti uiaganja i dosta jednostavno ostvariti za dobijanje tople higijenrite
vode za potrebe domainstva, industrije i turizma, kako u zimskom tako i u letnjem
 ODELJAK XVII

17. P A S I V N I SOLARNI SISTEM

171 PREDNOST PASIVNOG NAD AKTIVNJM SOLARNIM

SISTEMOM ZA ZAGREVANJE KUC'A

Ve poznata Sokratova solama kua iz V veka pre nae ere pokazuje da su Ijui
hiljadama godina razmiljali kako da se pasivnom solamom arhitekturom zatite od
hladnoe i toplote. Vakovima su Ijudi nastojali da svoje kue izgrade tako da se za nji-
fiovo zagrevanje to vie iskoristi direktna Suneva energija, a provetravanje priiodnim
putem prilagoavanjem oblika i poloaj a kue pravtdma vetrova. Pored toga, raznim
dodatnim dementima kua nastcjali su da se ublae i otklone uticaji kolebljivosti spo-
Ijinje temperature, naroito u prdazu iz letnjeg u zimski period, na unutranju tem-
peraturukue.
Radi utvrdivanja prednosti pasivnog solamog sistema u odnosu na aktivan pri
korienju Suneve energije za zagrevanje prostorija, potrebno je da se razmotri tok
solame eneigije kod jenog aktivnog sistema. Na sli 280 sfaematski je prikazan tok
solame energije kod solarnog sistema sa ravnim dvostruko zastakljenim vodnira kolek-
torom u zirnskom periodu kada je zagrevanje prostorija najpotrebnije. Kao to se vidi
gubici solame energije u samom kdektoru i transmisiji radnog fluia od kdektora do
potroaa znaajni su tako da od 100% Suneve eneigtje koju primi sdami kdektor,
samo 25% dospeva do potroaa. Usavravaigem sdarnih kolektora i dobrom tzolaci-
jom ovaj procenat korisne energije moe se poveati i do 30%. Pretvaranje Sunevog
zraenja u toplotnu eneigiju u ovom sluaju zavisi ne samo od meteordokih uslova,
ve takoe od iadnih uslova solainog sistema i kvaiiteta solarnfli kolektora.
Koefidjent korisnog ddovanja solarnog kdektora iznosi v, = 45%, tako da odnos
prirataja temperature Ar i efekta Sunevog zraenja Qs (sl. 250 i 251) za veinom
maglovite i oblane dane u ziinskom periodu kada se preteno koristi difiizno Sunevo
zraenje, iznosi;

A L = ------ A-.( = O .OtVV-^K.oakleje Ar= I6 K= 16C

Qt 400 W m -J
Zamanji broj sunanih dana ovaj odnos je;
436

,-AL = --------------- = 0,05W_ lm2 K, odakle se dobja A ? = 3 0 K 30C

& 600Wm''J
Ako se uztne u obzir da srednja temperattira vode koja iz vodovoda dospeva u
solami kolektor iznosi u zimskotn periodu oko 15C, izlazi da e posle zagrevanja Sun-
evom eneigijom u kolek-
toru temperatura vode izno-
siti u oblanom i maglovi-
tom zimskom periodu oko
31C, a u sunanim da-
ntraa45C.
Prema poznatim zako-
nima termodinamike toplota
se prenosi samo sa tela vj-
e na telo nie temperatu-
re. Stoga je za pono gre-
janje vodom potiebna tem-
peratura vode od ngmanje
30C, a za radijatorsko oko
40C, da bi se u prostoiiji
postigia temperatuia od oko
22C. Iz dobijenfi rezultata
se vidi da je temperatura
vode postignuta grejanjem
Sunevom energijam pomo-
u ravnib vodnfi solamih
kolektora za vreme oblanih
i rnaglovitih dana jedva do-
vdjna za podno grejanje,
Sem toga vidi se da kada se
efikasnost Sunevog zraenja zbog oblanosti i magle smanji na polovinu, ravni vodni
solami kolektori postaju gotovo neupotrebljivi. U zimskom periodu mogu se koiistiti
u. vreme amanih ana kada se pomou njih postize temperatura vode i do 45 C. Vaz-
duni solami kolektori u ovom sluaju takoe nisu upotrebljivi zbog iijilsovog manjeg
koefcijenta korisnog ddovanja.
Velika prenost pasivnog nad aktivnim soiamim sistemom je u tcsne to primenom
pasivnog solamog astema za zagrevanje, kua neposredno zahvata Sunevo zraenje
kroz staklene povriise. Ovo zahvatanje Suneve energije bez solarnih kolektora kao
posiednika odnosi se kako na direktno tako i na difuzno Sunevo zraenje pa je pri-
nos Suneve energije obezbeen celog dana, ak i kada je nebo pokriveno taikim ob-
lacima kroz koje se Sunce samo nazire. Ova enetgija se prenosi na unutnrinje prostorije
i objekte u rgoj ija temperatura treba da bude 18-22C. Efekat gubitaka toplotne ener-
gLje kroz prozoie, vrata, pod i .preko zidova mogu da budu oko 100 Wm_1, to se da-
nju nadoknadige snagom Sunca koja danju gotovo nikad nije manja od 100 W m 2.
 437

172 USLOVIZA PR3MENU PASIVNOG SOLARNOG SISTEMA ZA GREJANJE KUA

D a bi se na jednu kuu prim enio piBivni solarni sistem za njeno zagrevanje, pot-
tieb n o je da ona zadovolji izvesne uslove k ak o b i Sto vie doao do izraaj a pasivni so-
larni sistem .
Za lokadju zgrade po mogudiosti tieba izabrati junu padinu tifco da njeno osun-
avanje tokom dana bude najpovdjnije i da istovremeno bude zatiena o hladnih se-
vemih vetrova.
Duna dimenzija zgtade treba da zauznie pravac istok-zapad. kako bi to vea
njena poviina biia izloena suncu. U krajevima gde esto ima magie, kuu tieba malo
zaokrenuti od juga prema zapadu, kako bi se bolje iskoristilo popodnevno sunce po
prestanku magle.
Da bi kua to bolje zahvatila Sunevo zraenje, njena juna strana treba da ima to
vei otvor zastakljen providnom stakienom ploom. To mogu da budu zastakljeni zid,
prozori, vrata iveranda.
Podesnom oiijentacijom, nagibima, toplotno zatitnim meuzonama kao to su
dvostruki uiazi, loe, zatiene terase i dr., zabti zgradu od hladnih vetrova.
Oko kue zasaditi drvee kao zatitmi zonu aU tako da se na junoj strani zgra-
de zasai listop adno drvee kako bi zgrada bila zimi izloena suncu, a leti u senci.
Prostorije za boravak tieba izgiaditi na junoj strani, a kuiiirgu, kupatilo, osta-
vu, kotianiicu i garau na sevemoj tako da slue kao zatitne zone.
Toplotna akumulacija zidova i drugih elemenata kue treba da bude to vea.
Obezbeiti maksimainu temuku zatitu primenom propisane toplotne izolaci-
je temelja, podova, zidova, tavanica, krova, vrata, prozora i dr. Za spdjanje seveme
i istone ziove treba dabude k < 0,3 Wm_JK, azaprozore k < 1 Wm_2K.

173 PASIVNO KORlSCENJE SUNEVE ENERGUE BEZ PROTOKA VAZDDHA

Pasivno korienje Suneve eneigjje za giejanje prostorija u kuama i drugiin

objektima mtjee se obezbeige prilagoavanjem delova povrina junfli fasada ku-
a i drugih objekata da obavljaju funkciju apsorbera Suneve energije. Ovo se posti-
e na taj nain to se pomenute poviine zidova oboje crnom bojom i na odreenom
rastcjanju od zida zatvaraju staklenom ili ptovidnom plastinom ploom tako da se
ove povrine odvoje o spoijanje sredine teimo- ihidro-izdadjom,
Sunevi zrad ulaze u prostoriju kroz providnu plou kao kroz prozor i stoga
se ovaj nain pasivnog solamog grejanja esto na-
ziva grejaaje direktnim zahvatanjem Sunevog
zraenj a, Staklena povrina i zid objekta ohra-
zuju u stvari vazduni solami kolektor (sl. 281).
Iz ovog kolektora se toplota sa spoljanje apsor-
berske povrine fasade kroz zid prenosi na vaz-
duh u prostotiji koja se greje, pri emu ne do-
lazi do protoka toplog vazduha iz kdektoiskog
prostora u prostor kcji se greje. Ako je prostor
izmeu staklene ploe i zida manji, onda on Slflca 281
438

dui kao tenno- ihidio-izolacija apsorberske povrSne zida. Meutim, u praksi se znatno
ei \ei vazduni meuprostor koji pored termo- i hidrodzoladje moe da poslui
ikao staklena baSta(sl. 281) za dranje cwa tokom dme.
Pod, zidovi i stvari u prostoru apsorbuju Suneve zrake koji na njih irektno
padaju tako da zagrejani pod, ztdovi i predmeti u prostoriji emituju toplotnu energi-

Usled rasejavanja svettosni zxaci jndircktno

Siika 282 - I - Zastakljena jaita
strana; 2 - piostor koji se grge 3 - pod
zidovi i tavanicst kao apsorberi; 4 na-
motana zavesa; 5 izoiacga
174 PROBLEMIPREGREVANJA PROSTORIJAINJIHOVO OTKLANJANJE
dospevaju na zidove i tavanicu koji takoe zag-
rejani zrae toplotnu energiju. Zraenje topfo-
te sa svih strana uprostoriji, veoma prijatno de-
hje na gude koji se u njoj nalase. To znai da
pasivnu solarnu kuu inii sve ono Sto se ttalazi
iza zastakljene poviSne.
Temperatura u prostoriji zavisi od meteo-
rolokih uslova okoline, veBine june zastak-
ljene povrine, mase, vrste materijala i boje zi-
dova i predmeta koji apsorbuju Suneve zrake.
Temperatura raste u toku dana naioito u prps-
torrji najunoj strani zgrade, dostie maksimum
po podne, a zatim opada sve do narednog jutta.

Probfemi pregrevanja prostorja pojavljigu se ne samo u btnjem periodu kada je

potrebno hlaenje prostorja, ve i u zimskom pertodu za vreme sunanih dana kada je
spoljanja temperatura dovoljno vi soka.
Prostorija sa zastakljenim poviSnama rta ju.noj strani se danju preterano zagreju,
a nou ohiade tako da su izloene velikim temperaturskim kolebanjima. Tako se javlja
probtem akumuBsanja toplote u zimkom pertodu i spreavanja ulaza Sunevog zrae-
nja u toku teta, kako bi se spieilo piegrevanje prostorija. Otvaranje prozora u zimskotn
periou nje reenje, jer time gutd primljeiia toplota. Sem toga, kadaje spoljanja
temperatura relativno niska, na primer 10C, otvaranjem prozora hlade se ztdovi pros-
torija pa se mora troati toptotna energija za rjihovo zagrevanje do 18 ili 22C.
Smanjeige pregrevanja prostorija u ztmskom periodu postie se )2 gradnjom zido-
va vee mase radi akumuEsanja suviae toplotne energge. Za ovo je podesnija voda jer
u njoj bre olazi do meanja hladnijih i toplijih detova. Na primer, Amerikanac Stjv
Ber (Steve Baer) je iza june zastakljene fasade ukui postavio metahu bura sa vodom
i tako obezbedio veomajeftin i efikasan siteem za zahvatanje i akumulisanje Suneve
energije. Otklanjanje pregrejavanja prostorija u zimskom periodu moese postiii sma-
iji vanjcm zastakljen 3i povrim sa june stiane. Meuttm, prostorija taa zahvata manji
deo Suneve energije, pa stoga u ovom postupku treba u ti u obzir meteoroloke u-
love okoKne. Razumljivo je da od meteorolokih ustova zavia i da H e zastakljene ju-
m straaehiti jenostruko, dvostruko Si ak trostniko.
Deblje zavese kao termalni zastor koji re navlai na zastakljene povrSne odmah
poste zalaska sunca, igraju takoe znaajnu ulogu u zimskom periodu. Ctae mogu da
sauvaju i do 50% u zahvaene Suneve energije u toku dana.
 439

Pregrevanje prostorija u letnjem periodu spreava se izgradnjom stalnh ili sezon-

skiii nastrenica iznad zastakijenih povrSina koje spreavaju prodor Sunevih zraka u
prostoriju. Kao to je reeno ovo se postie i zasaivanjem Kstopadnog drvea na ju-
noj stranizgrade.
Na slici 283 prikazani su primeri aktivnog, pasivnog i meovitog sistema u solamoj
arhitekturi.

S lik a 2 8 3 - Mogunost korienja solarne energgc: aj pasivni sistem; bj aktivni sistem;

c) kombinacije pasivnog i aktivnog sistema
440

Na slici 284 shemataki je prikazan sistem centralizovane soiarne energije sa istri-

bucijom.

Slika 284 - Shematski prikaz centralizovane solaine energije sa distiibucgom: 1 - centralizovana

solarna enetgana sa koiektorskom povrinomi 2 toplotni akuniulatori; 3 kue; 4 distributivni
cevovodi hladne i topie voe

175 KOEFIdJENT KORISNOG DELOVANJAILI STEPEN ISKORIGENJA

PRI SOLARNOM ZAGREVANJU PROSTORDA

Pre nego to se izvra montiranje solarnili kolektora u zgradi za koju se predvia

solarno grejanje, potrebno je da se oredi broj solarnih kolektora.
Stoga e se pokazati kako se ovo postie u sluaju kada u krajevima na oko 45
severne geografske arine trebe da se monta solarni kolektor pod uglom od 45 prema
horizontunajunoj stranikrovazgrade.
Na slici 285 grafiki je prikaan intenzitet Sunevog zraenja u toku goine po me-
O
Q [kWh

Slika 285 i Kriva inlenziteta Sanevog zraenja po mesecima u toku godine; 2 kiiva apsor-
pcijje Sunevog zraenja u atmosferi po mesecuna u tokujene godine
 441

secima na gornjoj granici atmosfere i povrSni Zemlje sa dobijenom ogovarajucom

toplotnom energijom u toku jenog dana-
Na apscisnoj osi pravouglog koorinatnog sistema nalaze se pojeini meseci u godi-
ni, a na oniinatnoj osi primljena koliina toplote po m* za svaki dan u toku godine. Sre-
nja vrednost Sunfievog zraenja u toku godine na granici atmosfere je 2,8 kWhm'J d_1,
a posie prolaza kroz atmosferu 1,4 kWlim2 d"1, to znai da stepen iskorienja Sun-
eve energije koja dospeve na Zemljinu povrinu iznosi ij = 50%. Prema tome maksimal-
na Suneva energija gi koja 56 it*oe koristiti u toku jedne goine rauna se prema
krivoj liniji (2) i iznosi:

Qk = 365 d 1,4 kWhm-2 d_1 = 500kWhm"2

Dobro termiki izolovana i zaptivena kua ima specifinu potrebu toplote od oko
q - 0,1 kW m-2 . To znai da se za godinju potrebu toplotne energjje u ovoj kui to-
kom pet zimskih meseci sa osmoasovnim dnevnim grejanjem, dobija:
Qg = 5 30 - 8 h -0,1 kW m"2 = 120kWhm"2

Poto se jednim m2 povrine solarnog kolektora moe proseno godinje dobiti

maksimum QK - 5 00 kWh toplotne energije , za korisnu povrinu prostorije koja
se moe zagrej ati jednirn m2 kolektorske povrine, dobija se:

Qk 500 kWh ,
= --------------- = 4,2 m
Qg 120kWhm-2

To znai da je za zagrevanje stana korisne povrine od 100 m2, potrebna kolek-

torska povrina od 24 m2 , pod pretpostavkom da se iskoristi celokupna Suneva ener-
gija koja ospeva na solarni kolektor. Ako je koeficijent korisnog delovanja ili stepen
isborienja solarnog kolektora i? = 60%, onda korisna povrina prostorije koja se mo-
e zagrejati jednim m2 kolektorke povrine, iznosi;

V Qk ... 0,6 500 kWh ... ,

S j) -...... 2j5 ni.
p Qg 120kWhm"2
Prema tome za zagrevanje 100 m2 korisne povrine prostorija sada je potrebno
40 m2 kolektorske povrine ime bi se zamenilo osmoasovno zagrevanje prostorije
u toku pet zimskih meseci energijom fosilnih goriva.
Kao to se vii za zagrevenje ove prostorije u toku godine, potrebanje duevre-
menki akumulator toplote i dopunko jrejanjc elektrinom strujom ili fosilnim izvo-
rimaenergfle.
U sluaju da veoma dobro termiki izolovana i zaptivena kua ima dva puta manju
specifinu potrebu toplote, odnosno za q = 0,05 kW m"2, za zagrevanje 100 m2 koris-
ne povrine prostorija u ovoj kui potrebno je 20 m2 kolektorske povrine.
U praksi je nekad potrebno da se odredi odnos nevnih koliina toplote potrebne
za 1 m2 stambene kue i dnevne korisne Suneve energije, kada je at odnos stambene
ikolektorske povrine.
Na slici 286 prikazana je dnevna potreba toplote dobijene Sunevom energijom
po mesecima u toku godine p'o jednom m2 stambene povrine, kada odnos stambene
i kolektorske povrine iznosi 2.
442

Na apscisnu osu preneseni su meseci p oev o d jula do kraja juna naredne godine,
a na ordinatnu osu odgovarajue k oliine, topiotne energije. Iz dijagrama se vidi da su

Slika 286 - 1 - Poiiebna koiiina toplote pri raaksimalnoj specii'ienoj potrebi toplote od q =
= o,l kW m '3 ; 2 - potrebna koliina toplote pri spectfinoj potrebi toplote od q = 0,05 kW m"s ;
3 - Simevo zraenje po mesedma u toku godine; 4 - potrebna koliina toplote nepokrivena Sun-
evom energijom za q = 0,1 k W m '! ; 5 - potrebna koliina toplote nepoktivena Sunevom ener-
gijom za g = 0,05 kW m "!

potrebne koliine toplote koje nisu pokrivene Sunevotn energijom, osta velike. U
sluaju kada je kua dobro termiki izolovana i zaptivena, za q = 0,1 kW m ' ostaje
nepokriveno oko 60%, a za q 0,05 kWm 2 oko 40% potrebnom energijom. U prvom
sluaju nedostaje za pet zimskih meseci 0,6 120kWhm-2 = 72kWhm 2, a u drugom,
0,4 120kWhm-2 = 48 kWhm-2 . Ova energija mora se nadoknaiti dopunskim gre-
janjem fosilnim izvorima energije, toplotriom pumpom i duevremenskim akumulatorom
toplote.
U poslednjem shiaju potrebno je orediti koliir.u vode u dugovremenskom
toplotnom akumulatoru da bi se uStedeo 1 kWh toplote sa vodom ija temperatura
opadne od 60-30 C. Potrebna koliina vode dobija se na osnovu pornate jednaine
Q = c m A t, odakle se uzevSiu obzir da je Q = 1 kWh= 1* 3603 kJ, dobija:

m = .. Q _ = ----------------- 1 3603 ----------------------- = 29 kg

cA t 4,2 -(3 3 3 ,1 6 -3 0 3 ,1 6 )K

Prema tome za 72 kWh potrebno je 2088 kg vode godiSnje po 1 m2 korisne stam-

bene povrSine. Za 100 m2 korisne povrine potrebno je u prvom sluaju 208800 kg,
a u drugom 139200 kg vode, to znai da bi u prvom sluaju zapremina akumulatora
toplote iznosila 208,8 m3, a u diugom 139,2 rn3. Pribline dimenzije prvog akumula-
tora s u 6 m x 6 m x 6 m , a drugog 5,2 m x 5,2 m x 5,2 m. Kao to se vidi ovakvi re-
zervoari su osta vehki i mogu se ugraiti u podrumu kue.
Poto su broj potrebnih solarnih kolektora i veliina dugovremenskog akumula-
tora toplote upravo srazmerni veliini prostorije izlazi da se aktivni solarni sistem bez
 443

toplotne pum pe m oe primeniti na manje prostorije kao Sto su piostorije u seosktm

i prigradskim kuam a.

176 PRAKTINI PRORAUNI SOLARNOG SISTEMA SA

AKUMULATOROM BEZ TOPLOTNE PUMPE

Stan etvorolane porodics sa 100 m! korisne povrane treba 5 meseci, odnosno a zimskom
periodu od 1S. oktobra do 15. marta, da se snabdeva topiom vodom i atgreva SunCevom energjom.
Zadatak je da se prpjektuje soiarni sistem koji omoguuje podmirenje proseno 50-75% potreba
zagrejanje n zimskom periodu kada se smatra da je ovaj sistem racionaian i ekonomian.
Zgrada se nalazi u naSim krajevima na 4 5 ' severne geograi'sk e trine sa jednim krovom nagnotim
pod 45 prema iugu.
Potrebna toplota za zagrevaijje ove kue i dobija njc tople voe u zimkom periodu za pet
mesecije:
Qp = 15 kW 5 30 S h * 18000 kWh

Dozrana Suneva energiia u zimskmn perioduje 600 Wb ' ! .

Ukupna Suneva energija Qt koja dospeva na krov kue prema dijagramu na siici 230 iznosi:

Qs = 5,8 kW hm"s _1 - 5 3 0 d = 870kW m "s

Sunevom zmenju od 600 W m"! prema dijagramu na siici 251 za ravni solami vodni kolek-
tor pokriven vostrukim obinim staklom, odgovara koeficijent korisnog clovania p = 40%. To zna-
i da solama energija koja se moe idtoristiti <7;, iznosi:
40
Q i= nQ s = - j g g - 870 kWhm = 348kW hm -!

Ako se postavi usiov a se u zimcom periodu solarnom energijom pokrije najmanje 50%
potrebe zagrejanje, ona se za veliinu potrebne kolektorske povrane A g j , dobija:

50 Qp_ - - 1 18000 kWh

ak \ 26 m2
100 Qi 2 348 kWh m
U sluaju a se postavi uslov pokrivanja Suncvom energ^om 75% potrebe za gre[anjein> on-
da veina potrebne koldctorske povrSne iznosi:

75 Qp 18000 kWh
AK2 39 m!
100 Qi 348 kWh m"s
Razmotrimo ekonomsku opravdanost primene solarne energje u ovom sluaju. Najpre za
prvi sluaj koji je verovatnfi:

26 m! kolektorsice povrine danas staje 26 15000 dinara 390.000 in.

+ 50 % (ostali elementi soiarnih instalac|a sa montirargcm bez du-
e vremenskog akumulatora topiote i toplotne pumpe) 195.000 din.

Ukupno: 585-000 din.

Za giejamc ove kue i dobgaije tople potrone vode elektrinom strujom, pote.tmo je oko
50.000 dinara. Prema tome ovaj solarni sistem se amortizuje za:

585000 din
ll,7 g o d in a 12godina
50000 d in g o -1
444

U iogom slutiij u su dobijii*.

39 m1 koltiitoiske povrine danas staje 39 15000 dinara 585.000 in.

+ 50 % (ostali elesnenti soiatnOi instalacja sa montiranjem bez dii-
evremenskog akumulatora toplote i topiotne pumpe) 297.500 din.

Ukupno 882.500 in.

Prema tome ov^j solarni sisteni se amortizuje za:

882.500 dinara
17,65 18 godina
50.000 dinaragod"1
Kreditima na 12, odnosno 18 godina, godinja otplata bi tokom vremena postala raanja od
troBcova elektriine struje koja se troi za zagrevanje, poto cena eldctrine eneigije raste godinje
u proseku za 10%.
Razumljivo je da se preostalih 50, odnosno 25% potreba za grganje ove kue, moe posti-
i dopunskom energijom Ui akumulatorom toplote.
Potrebna kolioina topiotne energfle je Qp = 18000 kWh, a od Sunca se dobija u prvom slu-
iaju Q u = 26 m1 348kW hnT1 = 9048 kWh, a u drugom sluaju Qj 2 - 39m1 348 kWhm-2 =
= 13.572 kWh.
Akumulacija toplotne energse Q ji od leta na zimu, oba se prem ajednaiini:

?P Qi
Qa

gde je n - 0,9 koeficljent korisnog delovanja ili stepen iskoriertja.

U ptvom sludigu potiebna akumulacija Q j ^ j iznosi:

QP ~ Q n 18000 kWh - 9048 kWh

Qa i = 9947 kWh
0,9
a u drugom:

Qi2 18000 kWh - 135 7 2 kWh

Qa 2 , 4920 kWh
0,9

Za masu nij vode u kojoj je akumulisana toplota 'tz jednaine Q ^ j - e m, At^gde je c mase-
na koliina toplote, a & t B (328,16 - 288,16) K promena temperatuie voe u akumuiatoru, iziazi

Qa i 9947 3603 kJ
= 213.888 kg
eA * 4,187 kJ kg-> K_I (328,16 - 288,16) K

2a masu m, vode ukojoj je akumulisana toplota iz jednaine Q j 2 !-- c ms A t dobija se:

QA2 4920 -3603 kJ

c At 105.794 kg
4,187 kJkg~s K "1 (328,16 - 288,16) K

Na osnovu poznate jednaine m - p c, gde je p gustina vode, a c njena zapremina, izlazi

da je zapremina vode u pivom siuaju:

213.888 kg
213,888 m 3 214 m s
1000 k gm "!
i u drugom sluaju:
 445

m, _ 105.794 kg
105,794 m3 106 m 3
lOOO kgm '3
Kao 5to se vidi dimenzije dugovremenskih akumulatora toplote u prvom siuaju su 6 m X 6 m X
X 6 m, a u rugont 4 ,8 m X 4 ,8 m X 4 ,8 m .
Ovakvi akumulatorj topiote mogu se izgtaditi gomilom kameoja, junka iii rezervoarom za
vodu dobijenih dimenzija. Israda ovakvih rezervoara za vodu stsge 150.000, odnosno, 100.000 dinara,
tako da bi solarne instalacjje u prvom sluaju stajale 735DOO dinara, a u drugom 982.500 inara.
Amortizacija u prvom sluaju saa je oko 15 godina, a u drugom oko 20 godina.
Iz obenili rezultata se vidi koliko je preimustvo efikasnijrh ravnih solarnih koiektora ko-
ji obezbeuju proseno 75% potreba zagrejapjem nad onim sa 50% pomirenja.
Dugovremenski akumulatori toplote se isplate samo onda kada se grejanje vra podnim greja-
njem vridom do 313 K (40O , Koiilenje ovakvog akumuiatora toplote mogue je do temperature
vode u akumulatoru iznad 318 K (35C). Kod a(eg pada temperature u akumulatoru, korienje
toplote je mogue jedino upotrebom topiotne pumpe, kojom se moe iskoristiti toplota u akumu-
latoru do temperature iznad 275 K (2Q . Upotrebom topiotne pumpe snage 1 kW, moe se prose-
no dobiti 3-4 kW topiotne energge. Stepen elovarga toplotne pumpe e biti bo^i, ukoiiko je tempe-
ratura u akumulatoru via.
Meutim, usled visoke cene ogovremenih akumulatora toplote i toplotne punspe, ovakav
kompletni sistem solarnih instalacija za grejanje tople potrone vode i zagrevatije prostorfla, za sa-
da je dosta skup.

177 PRAKTINIPRORAUNISOLARNOG SISTEMA SA TOPLOTNOM PUMPOM

Radi uporeivanja i korienja ve dobijenih rezultata, proraun emo izvesti za istu kuu
kao u prethodnom primeru. Spoljna temperatura je 2C i solarnom sistemu se dodaje topiotna pumpa.
Potrebna toplota kue je Qp = 50 W m*1.
Koristan efekat solarnog kolektora je Ps - (40/100) 600 W m3 ~ 240 W ns! .
Koeficijent efekta toplotne pumpe P ^ koji se odaje korisnom efektu solarnog koiektora
iznosi:

?s 240 W m
141 W m '!
r) 1,7

Odnos potrebne povrsme solamih koldctora A g i korisne povrine stana A t dobga se prema
jednaini:

AK Qp
A PS + PK

Zamenom poznatih vrednosti dobija se:

AK = ________ 50 Wm~z
0,13
A 240 W m"! + 141 Wm5
odakie je A g ~ 0,13 A , To znai da na svaki m2 korisne povrine ovog st&na doiazi 0,13 m 3 kolek-
torske povrine.
Bez topiotne pumpe u prvom siuaju bilo je potrebno 0,26 m2, a u drugom 0,39 m2 koiek-
totske povrine stana. Prema tome korienjem toplotne pumpe, potrebna povrina solarnih koiek-
tora u prvom sluaju se smanjuje va puta, a u drugom tri puta. To znai da se toplotnom pumpom
ustedi u prvom sluaju 195.000 dinara, a u drugom 297.000 dinara.
Sada se moe razmotriti cena i broj godina amortizacije za kompletan aktivni soiarni sistem
sa toplotnom pumpom, uzevi uobzir daje cena toplotne pumpe 150.000 dinaia.
446

/ siticaj;
Cena sokrnog sistema bez toplotne pumpe 735.000 din.
Cena toplotne pumpe + 150.000
Uteda na kolektorima primenom toplotne pumpe 195.000
Uk upna cena solarnog sistema sa toplotnom pumpom 690.000 din.
Broj golna amortizadje piema saaSnjim cenama eiektrine struje je:

690.000 dina
13,8 a K 14 godina
50.000 din a!
// iiucuj:
Cena solarnog sistemabez topiotne pumpe 982.500 din-
Cena topiotne pumpe + 150.000 "
UStea na kolektorima primenom toplotne pumpe 195.000*123
Ukupna cena solamog sistema sa toplotnom pumpom 937.500 din-
Broj godina amortizacije prema saai^im cenama elektrine struje iznosi'.

93 7 J0 0 din
- 18,75 a 19 godina
50.000 din a2
S obzirom na stalni porast cene eldttrine struje, koji sada iznosi oko 10% godnje, ovaj ak-
tivni solarni sistem e se amortizovati dosta ranije.

178 AUTOMATIKA U SOLARNIM SISTEMIMA

U solarmm sistemima vanu ulogu igra automatika naroito automatska reguiadja

uHjtiivarga i iskljuivanja kolektorskog krunog toka u pogonu. Ukljuivanje kolekto-
ra u pogon vrS se pomou cirkuladone pumpe termostatima i to onda kaa je tempe-
ratura u koiektoru via o temperature rezervoara ili potroaa najmanje za 3 C.
Jednostavan i funkdonalan prindp ukljuivanja automatske reguladje u instala-
cije za korienje Suneve eneigije, predstavlja sistem Danfoss, shematski prikazan na
siici 287.
Funkcionisanje ovog sistema automatske regulacije odvija se u tri etape:
1. stop temperatura u baterrii solarnih kolektora je nia o temperature re-
zerroara, odnosno potroaa, powane za postavljenu temperatursku razliku najmanje
f = 3 C na temperaturskim senzorima vezanim u sistem sa elektronskim diferencijalnim
termostatom. Cirkulaciona pumpa je tada zaustavijena, a magnetni ventl zatvoren, pa
se stoga ovaetapa naziva stanje mirovanja;
2. start ako je temperatura u bateriji solarnih kolektora via od temperature
vode u rezervoaru poveancj za postavljenu temp';;-ratursku razliku u periodu od 10 do
15 minuta, automatski se otvara elektromagnetni ventil i ukljuuje cirkulacionu pum-
pu u pogon;
3. akumulacija za vreme dok je temperatura u bateriji soiarnih kolektora via
od temperature voe u rezervoaru poveane za postavljenu temperatursku tazliku, u vo-
di rezervoara se akumulira Suneva energija.
 447

SUka 287 - 1 - Baterija solatnih koiektora; 2 - rezervoar - kratkotrajni aknmuiator topie voe;
3 - kolcktorski tcmpcraturski senzor; 4 - akomulatorski tempctaturski senzor; 5 - elektronski
riifcrcncijalni termostat; 6 elektromagnetski ventil; 7 drkulaciona pumpa; 8 elektrini greja
za (iopimskc) grejaije; 9 - elektrina skiopka za ukljuivanjc i iskjuivanje eiektrinog grcgaa;
 odeljak : xviii

18. KONCENTRISANA SUNEVA E N E R G IJA IN JE N A PRIMENA

Za dobijanje toplote niih temperatnra o IOOC pomou Suneve energije koris-

te se ravni solarni kolektori za transformaciju nekoncentrisane Suneve energije manje
gustine u toplotu.
Toplotna energija viih i visokih temperatura do 1000 i vie stepeni celzijusa moe
se dobiti koncentrisaigem Sunevih zrakova tako da se na mestu korienja gustina
zraenja poveava. Ovo se postie na vie naina pomou raznih optikih sredstava.
Sredstva se mogu podeliti na dve grupe: ogiedala i soiva.
Ogledala mogu da budu ravna (pioe) ili da imaju zakrivdjene povrine. Ogledala
sa zakrivljenim povrSnama su sferna, eliptina, parabolina i cilindrino-parabolina.
Poesnim pbstavljanjem ravnih ogledala mogu se koncentrisati Sunevi zraci na
jedan prgemnik i tako dobiti toplotna energga visoke temperature (sl. 288).

Slika 283

a) sistem ravnih ogledala (1) i (2) koncentriu Suneve zrake na tamnu plou (3)
i zagrevaju je do visoke temperature;
b) sistem ogledala(l) i (2) koncentriu Suneve zrake na ciiindrinu povrinu (3)
i zagrevaju ovu povrinu i rsjenu unutranjost do visoke temperature;
c) vte ili poliploasti (frenelov) sistem ogledala (1) koncentrie Sunevu svet-
lost na cev (2).
450

Na slici 289 shematski su prikazana ogledala sa zakrMjenim povrinama:

b)

Slika 289

a) sferno izdubljeno ili konkavno ogledalo SO je deo povrSine sfere (kalota) ija
unutraSnja strana odbija svetlosne zrake. Du CT izmeu centra krivine ogiedala C i nje-
govog temena T je poluprenik krivine ogledala. Du AB koja spaja krajeve krajnjih
poluprenika krivine je prenik ogledala, a ugao izmeu krajnjih poluprenika krivine
ogiedala je otvor ili apertura sfernog ogledala. Na sredini izmeu centra krivine i teme-
na ogleala nalazi se ia ili fokus F. Prava TFC je glavna optika osa ogiedala. Svetlos-
ni zraci, koji padaju na ogledalo paraleino glavnoj optikoj osi seku se u ii. Zbog veitke
daljine, Sunevi zraci padaju paraletno na ovo ogledalo i koncentritu se u Si gde se
stvara toplota visoke temperature koja se moe praktino koristiti;
b) eliptino ili elipsoidalno ogledaio EO je deo povrine eiipsoia ija unutra-
nja strana odbija svetlost. Svetlosni zraci koji polaze iz jedne ie F, posle odbijanja
od ogledala prolaze kroz drugu iu F ;;
c) paraboiino ogiedalo PO je deo povrine paraboloia ija unutraSnja strana
odbija svetlost. Kada Sunevi zraci padnu na ovo ogledalo, posle odbijanja koncentri-
u se u ii F i daju toplotu visoke tcmperature koja se moe piaktino koristiti.
Preimustvo paraboiinih ogiedala u odnosu na sfeme je u tome to imaju manju
sfernu aberaciju. Naime, kod sfenrih ogledala, paralelni svetlosni zraci ne seku se svi
 451

u ii pa se umesto take pojavljuje mali lik krunog oblika. Ova optika pojava na-
ziva se sferna aberacija i ona je eiiminisana kod parabolinih ogledala.
d) cflindrino parabolino ogledalo je polucilindrina povrina parabolinog
pieseka ija unutranja strana odbija svetlost. Paralelni Suneti zraci posle odbijanja
koncentriu se du ose AS, tako da ovo oglealo urnesto takaste ima pravoiinijku
iu u kojoj se stvara toplota visoke temperature koja se moe iskoristiti postavljanjem
cevi u ose ogledala-
Na slici 290 shematski je prikazan princip upotrebe solarnih koncentratora za
pripremu hrane kuvanjem ili prenjem.

SUka 290 - 1 - paraboUno Ui

sfcmo ogledalo; 2 - Sunevi
zraci; 3 rotilj;

Ovakvim sfernim ogle-

dalom prednika 1,36 m, po-
luprenika krivine 2 m, i-
ne daljine I m postignutaje
temperatura od 150C u i-
i. Za vreme od 2 asa tem-
peratura mase vode o 40 kg
poviena je od 18 do 45C.
Na likama 291-295 prikazano je nekoliko solarnih koncentratora.

Slika 291 Faiabotino ogledakj preitika Slika 292 - Jednostavm uredaj za kuvanje hrane
0,95 m sa hromiranora povrinom za rsflek- Sunevom energjiom pomou parabolinog ogle-
tovanje Suneve svetlosti na kome je mont- dala koj se koristi u tndiji
ran ureaj za kuvanje hrane
452

Slika 293 Uimeiiiiiio

cttisiiino-p aiabolino
ogledalo za koneentri-
sanje Sunevh ziaka u
inoj lingi

Sttka 294 - Celovito ps-

rabolino ogledalo sa mon-
tiianim uieajem za kuva-
ige hiane i cttindtino-pa-
laboEno ogicdalo

Izrada celovitih- ogiedala sa zakrivljenom povrmom tehnologijom ravnih ogledala

dosta je komplikovana i kupa. Stoga se za konstrukciju ovih ogledala koristi jednostav-
nija tehnologija koja se sastoji u tome da se na sfeme, paraboline i cilindrino-parabo-
line povrine napravljene od metala ili plastinog materijala, postave poliploasta ogle-
dala. Umesto ogledala na ove poviine mogu se postaviti specijalne alumingumske folge
sa obrim stepenom refleksije svetlosti. RazumLjivo je da ova jednostavna ogledalakao
koncentratori imaju'veu sfernu aberac|u i vee rasipanje svetlosti, tako da je i neto
nia radna temperatura.
Pored malih koncentratora Suneve energije koji se primenjuju u omainstvu
za pripremu jela, konstruisani su i vei koji se primenjuju u industriji za topljenje i bue-
nje metala. U ii ovih koncentratora moe se dobiti toplota temperature od nekoliko
 453

Slika 295 - Sistem

ciiiudriCno - parabolinih
ogledak sa mehaniz-
mom za navoenje pre-
ma Suncu

hi^aa stepeni Celzgusa. Na pritner, parabolinim ogledalom prenika 0,5 m i prijem-

nom povrfinom od 0,25 m postie se temperatura i do 1200C tako da se u ii mogu
buiti elini limovi ebljine do 1 mm.
Treba se podsetiti da je ovu osobinu koncentratora Suneve energije poznavao joS
slavm gtki fiziar i matematiar Arhimed. On je u III veku pre nae ere pomou iz-
dubljenog sfemog ogledala ija je ina aijina zbog male zakrivljenosti iznosila vie sto-
tma metara spalio rimske brodove pri opsadi Sirakuze.

181 SOLARNE PEI

Soiarne ped, poev od manjih za primenu u domainstvu do ogromnih industrii-

skrh pei, konstruisane su i pomou poliploastih ogledala.
Na prhner, Marija Telkes je u Njujorku napraviia Sunev tednjak iji se koneen-
^ 661111 rama 0gbdala postavljena iznad termiki izoiovane kutije (fiika
29a i bj. izolacija kuti|e je izvedena stiroporskim ploama debgine 5 cm postavljenim

Slika 296 1 Termiki izolovana

kutfla; 2 - alumiisgumska folija
izmeu ploa; 3 alujniuijumska
folija sa unutranje strane; 4 - i-
veni ram; 5 stakleni pokiopac;
- etiri ravna ogledaia; 7 - sud
zakuvanje
454

u dva sloja rnneu kojih se nalazi refleksioni sioj od alumunijumske folije. Unutrainjost
kutije je nainjena od kartona obloenog aluminijumskom folijom sa unutranje strane.
Nagib koncentratora je ravan geografskoj irini mesta u kome se nalazi solarni tednjek.
Refleksione povrine su uvrene u drveni ram kutije koja se zatvara staklenim pok-
lopcem.
Prilikom upotrebe sudovi za kuvanje se stavljaju u kutiju, a zatim se kutija pokla-
pa staklenim poldopcem. Priiikom prenoenja koncentrator se skida sa kutije.
Sa ovim solainim tednjakorn su vrene praktine probe zagrevanja vode i prip-
remanja hrane i rezultati su zadovotjavajui. U toku 3 asa 5 litara vode zagrejano je do
70C, odnosno 80C, to je -zavisilo od spoljanjih uslova (oblak, vetar), Prazna kutija
tednjaka se zagreje do temperature 150cC u roku od pola asa. U toku 1-2 asa posti-
u se i vie temperature. Najvia temperatura postignuta u kutiji ovog solamog tednja-
ka iznosi 180C.
Pomato je da je jo 1946. godine u francuskom gradu Odeillo (Odejo) u francus-
kim Pirinejima sagraena najvea solarna pe na svetu(sl. 298 i 299).

Slika 297 Slika 298 Solarna pe u radu pri top-

Ijenjuruda imetala

SUka 297 prestavija shemu prindpa rada ove ogromne soiame pei: svetlosni
zraci (1) padaju na sistem paralelnih ravnih ogledala (2) i odbijeni se paralelno usmera-
vaju nainovsko parabolinooglealo(3), Odbijeni od parabolinog ogledala svetlosni
zraci padaju na objekt postavljen u ii ogledala (4).
Od 1946. godine, kada je prof. Feliks Trombe konstruisao solarnu pe u Odeju,
ona je stalno usavravana tako da je 1970. godine sa snagom od 1000 kW bila najvea
na svetu. Ogromno parabolino ogledalo visoko je 39 m, iroko 54 m, a ina daljina
mu je 18 m. Sastavljeno je od 9500 specijalno obraenih ravnih ogledala veline 45 cm X
x 45 cm-
Iako parabolino oglealo svojim velikim otvorom obro prati prividno kretanje
Sunca u toku dana, poliploasta ogledala tzv. heliostati usmeravtgu svetlost ka parabo-
linom ogledalu (sl. 300). Heliostat se sastoji od 63 ravna ogledala, a svako o njih, od
180 malih ravnih ogleala.
 455

Slfta 299 - Paiabolino ogiedaio SIfta 300 - Paraleioa poliploasta ogledala

Paraldm Suncvi zraci posle odbijanja od ogromne povrSine parabolicnog ogle-

^ 2000 m koncentriu sc u ii ogledala i u njoj proizvoe toplotu
od oko 4000 C. I pored toga Sto je intenzitet Sundevog zraenja za Odejo oko 600
m i to postoje dosta veliki gubici, ova ogromna soiarna pe ima snagu od 1000 kW.
romocu ove pei moe se u toku jenog asa Sunevom energijom istopiti do 200 kg
razmh materijala ija je taka topljenja ispod 4000C. Stoga je razumljiv znaaj ovak-
vih soiarmh pei, naroito s obzirom na energetsku krizu.

182 SOLARNI TORNJEVI

U poslednje vreme u celom svetu je otpoela izgradnja solarnih tornjeva (kula)

za dobr,anje elektnne energije pomou Suneve. Principijelna shema ovakvog postro-
jenja data je na siUci 301. Odbijeni od hehostata (1), Sunevi zraci se koncentriu na

SUka 301
456

rezervoaru (2) sa vodom i

pretvaraju vodu u paru.
Vodena para dospeva u
parni kotao (3), a odatle u
parnu turbinu (4). Dobijena
energija parne turbine tran-
smisijom se prenosi na gene-
rator elektrine struje (5), a
odatle u mreu (7). Kon-
denzovana topla voa skup-
Ija se u rezervoarima (6). Na
slici 302 prikazaim je foto-
grafija jednog ovakvog pos-
trojenja u Junoj Italiji.
Slian projekat je izveden u
Francuskoj 1980. godine i
to najpre snage 3000 kW, a
zatim 10000 kW. U Sovjet-
skom Savezu izgradeno je
ovakvo postrojenje snage
100 MW.
U sadanjoj eri svetske-
energetske krize ova postro-
Siika 302 jenja postaju sve znaajnija
i grade se Sirom sveta, u
SAD, Japanu itd.

183 G m K A SOQVA KAO KONCENTRATORI

Kao lo je reeno, za koncentiisanje Suneve energije, osim ogledala, koriste se

i optika soiva.
Provina tela, koja su ograniena dvema krivim povrinama iii jednom krivom
i jednom ravnom povr&nom, zovu se optika soiva. Najee su optika soiva ogra-
niena dvema sfernim povrinama ili jednom sfemom i jednom ravnom povrinom pa

Siika 303
 457

se takva soiva nazivaju sferna soiva ili jednostavno soivo. Razlikuju se dve grupe so-
iva i to ispupena (konveksna) iii sabirna soiva i izdubljena (konkavna) ili rasipna
sooiva. Za koncentrisanje Suneve energije koriste se sabima soiva.
Ha siici 303 prfkazana su soiva koja se koriste za koncen trisanje Suneve energije.
Obino bikonveksno soivo (a) se ree koristi zbog velike sfeme aberadje (AB).
Soiva b), c) i d) su tzv. Frenelova(Fresnel, 1820.) soiva i ona se najoese koris-
te za koncentrisanje Suneve svetlosti. Ova soiva se nazivaju jo i prstenasta, jer su sas-
tavljena iz prstenova iseenih soiva sve veih poluprenika, tako da imaju veoma malu
sfernu aberaciju.

Sliba 304 - a) 1 Staklena cev obraztfl'e efekat staklene bate;

2 - vazuh kao izolator; 3 cim cev; 4 - tenost;
b) 1 Staklena cev; 2 cma zvezda za viesttuko odbiianie svetios-
ti tako a se apsopcija poveavaza 15-20%; 3 - tenost;
c) 1 - Staklena cev; 2 - cma t.cnost;

C)

U ie sfernih ogledala ili soiva stavljaju se staklene cevi radi dobijanja toplote
visoke temperature. Popreni preseci ovih cevi dati su na slici 304 a, b, c.
 ODELJAK XIX

19. S O L A R N I BAZENI

Giganje potrone vode i vode u bazenima nagjednostavnije i najjeftinije se pos-

tie koriienjem Suneve energije, Prema raspoloivini, priblinim podacima, uz nau
morsku obalu se u tdcu piolea, leta i jeseni za potrebe grejanja potrone vode i bazena
troi oko I06 kWb energije. To znai da pri koeficijentu korisnog delovanja kotlovskog
postrcjenja od 75%, u toku jednog asa izgori oko 120 tona nafite, mazuta ili ulja za
loenje, U toku izgaranja ove koliine navedenog goriva, u atmosferu se ispuSta oko
4 -106 m3h wl gasova. Ovi gasovi svojim tetnim sastcjcima zagaduju ivotnu sredjnu
zbog ega ona postaje neprijatna i nezdrava za oveka.
Korienje Suneve energjje za dobijanjc tople potrone vode i grejanje bazena
u primorkim i ostaiim krajevima sa dosta sunca mogue je bez veih investiciorsih ula-
ganja. Ovo je razumljivo, jer u letnjem i prelaznom godinjem periodu su potrebne nie
temperature za zagrevanje voe i bazena.
Prema sadanjem stanju u razvoju solarnih instalacga u naoj zemlji moe se naj-
manje 25% toplote dobijene izgaranjem nafte i njenih erivata utedeti korienjem
direktne Suneve energije za dohijanje tople potrone vode i zagrevanje bazena. Na taj
nain bi se utedelo svakog asa najmanje 30 tona naftinih derivata kojih svakog dana
ima sve manje i postaju skuplji. Uteene kohine naftinih derivata stavile bi se na ras-
poloenje industriji hrane, lekova, tekstiia i dr. Sem toga, zagadivanje ivotne sreine
smanjilo bi se svakog asa za oko 106 m ' ,

191 VRSTE IZAGREVANJE BAZENA

Bazeni mogu biti izgradeni na c -vorenom i u zatvorencan prostoru pa se stoga

dele na otvorene i zatvorene. Korienje otvorenih bazena u primorskim krajevimamogu-
e je tokom pet meseci, o maja do septembra. Dogrevanje vode u otvorencsm bazenu
za 1 do 3C'vrfi se pomou nafte, gasa ili elektrine struje, Meutim, zagrevarje se
moe uspeno postii korienjem solame energije. U tom cilju zidove bazena treba
obojiti cmo radi upiianja toplotnog Sunevog zraenja. Sem toga, bazeni se pokrivaju
tamnom foiijom radi zagrevapja voe diftiznim Sunevjm zraenjem i smarrjranja toplot-
460

nih gubitaka. Za vreme sunanih dana bazen se otkriva i voda se zagreva direktnim
Sunevim zraenjem.

192 SOLARNl SISTEMl ZA ZAGREVANJE BAZENA

Za zagrevanje vode u bazenima uglavnom postoje dva raziiita solama sistema i

to apsorberski i kolektorski solami sistem.
U apsorberskom sistemu voda bazena protie izmeu apsorbera i zagreva se Sun-
evom energgom u svom krunom toku. Ovaj sistem je veoma jednostavan i jeftin tako
da sve vie preovlauje. Njegova niska cena i jednostavna montaa ine da se ulagairja u
ovaj sistem amortizuju za 48 godma. fCad se uzmeuobzir da je vek trajanja ovih solar-
nih instalactja 20-25 godina, izlazi da se s obzirom na duinu amotrizacije, bazen bes-
platno zagreva oko 15 godina.
K.olektoraki solam i sistem za zagrevarje bazena je isti onaj koji se koristi uopte
za dobganjc tople potroSne vode i grejanje p ro sto rrja . Baterija ravnih solarnih vodnih
kolektora vezana je sa cevastim izmenjivaem toplote postavljenim u bazen ta k o d a
bazen predstavija ustvari akum ulator tople vode.

193 PLASTICNIAPSORBERIZAZAGREVANJE b a z e n a

Na|ednostavnjji plastini kolektoh za zagrevanje bazena su gumeni iii plastini

dueci koji se koriste na plaama, samo treba da budu obojeni cmom bojom radi bo-
ljeg apsorbovanja Sunevog zraenja,
Na slici 30S shematski je prika-
zan pppreni presek solamog baze-
na (1) sa gumenim ili plastinim ap-
sorberom (2) i termikom izolaci-
jom (3).
Nain zagrevarja bazena pomo-
u apsorbera je jednostavan. Cirku-
laionom pumpom (4), najee je
dovolj an filter ili povratna pumpa
bazena, voda bazena se sprovodi iz-
meu ploa fli kroz cevi apsorbera
tankih zidova obpjenih u crno. Plo-
e i cevi apsorbuju Sunevu ener-
giju i apsorbovanu toplotu predaju
vodi bazena, Zagrejana voda se vraa u bazen slobodnim padom (5). Tako se samo jed-
nim prolazom vode kroz apsorber, tempeiatura vode u bazenu moe da povisi za 4C.
Ovakvim postupkom temperatura vode u bazenu moe ostii + 30C.
Pri ovakvcg primeni apsorbera sa otvorenim krunim tokom vode za zagrevanje
vode u bazenima, treba obratiti panju na apsorber. Na slici 306 prikazan je isti sistem
samo se apsorber (2) sastoji iz dve talasaste takasto zavarene crne folije. Sem toga,
 461

folje su pokrivene staklenom ploom jli providnom tankom folgom tako da je isko-
riep. i efekat staklene bate, Sve ostalo je isto kao na slci 305, pa su i cifarske ozna-
ke iste.
KampHkovaniji, a l i efektniji plastini
apsorber sa otvorenim krunim tokom vo-
de zagrevartje bazena shematski je prikazan
I 1 6 I J
na slici 307. Dve prividne folije (1) i (2)'su
na ivicama sastavijene tako da se izmeu
njih moe uduvati vazduh (3). Voda iz re-
zervoara (11) pomou dfkukcione ptmipe
(10) ospeva u plastinu vreu (4) ija
je osnova od cme dobro izolovane p.lasti-
ke (5), koja apsorbuje Sunevo zraenje.
Ispod plastine vree nalazi se vazduni
madrac (6) i izolatorska podloga (7).
Voda kcrja iz bazena dospe u plasti-
nu vreu, zagreva se sa gomje strane direktno Sunevom energijom jer Sunevi ziaci pro-
laze kroz gornje providne foHje. Sem toga ova voda se zagreva i inirektno Sunevom

energijom koju je apsorbovala crna podloga piastine vree. Kada temperatura vode u
apsorberu postane vea od temperature okoline, izmeu folga (1) i (2) se automatski
uduva vazduh i prekine veza vode u apsorberu sa okolinom. Na ug nain se uva top-
lota vode u apsotberu. Ulaznom slavinom (8) i izlaznom (9) moe se regulisati koliina
vode u apsorberu. Zagrejana voda iz apsorbera se vtaau bazen.
Toplota dobijena ovini solarnim sistemom u toku jednog asa po m2 odgovara
toptotikoja se dobija oko oko 10 litara nafte.
462

Na slid 308 dataje sheraa spajanja plastinih. kolektora sa bazenom.

Pri izboru apsoibera treba imati na umu da u vodi ima krenjaka i veoma agre-
sivnih hemikalija, na primer, hlora. Trajanje ovakvih uredaja zavisi takoe od otpora

1 1 1 1

Slka 308 - 1 Plastini koiektori; 2 - bazen; 3 - ciiktiSaeiona pumpa; 4 diferenc alni

tennometat;5 -bazemkitemperaturskisenzoi;6 -koiektorskitemperatuiskisenzor

koroziji i delovanju ultraljubiastog Sunevog zraenja, kao i od promene vremena.

Posebne osobine koje treba da zadovo^i apsorber u pogledu matergala i konstruk-
cijejesu:
cevi izraene od tvrdog crnog poletilena,
cme cevi izraene od meke sintetike materrje sa mogunou savijanja u spi-
ralu ili zraijoliko,
ploasti crni apsorber od meke sintetike materije sa kanaliraa,
yazduni jastuci ocrnjeni sa obe strane,
Razumljivo je da se navedeni sistemi plastinih apsorbera sa otvorenim krunim
tokom vode za zagrevanje vode u bazenima moe kodstiti u krajevima u kojima nema
opasnosti od zamrzavanja.

594 KOLEKTORSKl SISTEMI ZA ZAGREVAN3E BAZENA

U tophjim krajevima, kao to je naa Jadranska obala, moe se koristiti termo-

sifonki sistem (sl. 309). U tom sluaju baterija solarnih kolektora (1) naiazi se nie od
bazena (3). Voda zagrejana Sunevom er.ergijom iz baterije solarnih koiektora penje
se navie (2), ulazi u bazen i meanjem zagreva vodu u bazenu. Voda iz bazena slobod-
nim padom (4) dospeva u solarne kolektore i ponovo se zagreva Sunevom eneigijom.
Radi sigumosti za sluaj kada nema dovoljno sunca, u sistem se moe ugraditi i jed-
na cirkulaeiona ptimpa.
 463
Zagrevanje vode u bazenima
pomou baterije solamih koiek-
tora korienjem cirkulacione pum-
pe i automatske regulacge prika-
zae se na shemi IMP IKO Ljub-
ljana(sl.31Q).
Temperaturski senzor za te-
nost (1) izmeri temperaturu vode
u solamjm kolektorima, a sen-
zor (2) temperaturu vode na
izlazu iz bazena. Raztika ovih
temperatura pojavljuje se na tem-
peratumcm diferencjjalnom regu-
latoru (3). Kada temperatura u
solamim kolektorima postane vi-
Sa o temperature voe u bazenu
za temperatursku razliku, tempera-
tumi diferencdjalni regu-
lator otvaia trokraki elek-
tromotorni regulacijski ve-
ntil (5) dbk se ne dostig-
ne potrebna temperaturna
razlika. T oplotna energi-
ja se na taj nain pre-
nosi iz kolektora u ba-
zen. Kada tempcratura u
solamim kolektorima pos-
tane nia od temperature
vode u bazenu zbog oda-
vanja toplote bazenu ili
oblanosti, temperaturni
diferencijalni regulatorpre-
ko veze zatvara trokraki
elektromotorni reguiac|ski
ventil, sve dotle dok se
ne postigne potrebna tem-
peraturka razlika. Regu-
lator (4) spreava pregre-
vanje vode u bazenu.U sistem je ukljuena cirkulaciona pumpa i filtar F.

195 SMANJ [V'a NJE TOPLOTNIH GUBITAKA BAZENA

Pri zagrevanju bazena solarnom energijom od velikog je zna^a da se gubici ener-

gije svedu na najmanju moguu meru. Otkrivanjem bazena nou i kada je oblano, od-
nosno kada apsorber ne radi, potrebna povrana apsorbera, odnosno potmban brdj solar-
464

nih kolektora, mogu se prepoloviti. Treba imati u vidu a gubiei toplote mogu da budu
veliki naroCito aa gorrrjoj povrSni vode i na zidovima bazena. Do 90i od obijene
toplote u bazenima pcanou Suneve 1 dopunske energtje moe se izgubiti usled ispa-
ravanja, konvekcije i infracrvenog zraenja. U zavisnosti od veliine bazena i gomje
povrSne vode, oko 0,5 do 1,5 litara vode ispari za 1 as, tako da se bazen mora ee
puniti. Ovaj gubitak. se moe smanjiti pokrivanjem i otkrivanjem bazena tankjm folijama.

196 ZAGREVANJE BAZENA POMOCU DVA ODVOJENA SOLARNA SISTEMA

Korieqe solamih kolektora za zagrevanje manjih bazena nije podesno zbog do-
bijanja temperatuia do 9QeC. Nieutim, kolektoriski sistem je podesan za zagrevanje
vejh bazena, naroito u halama. U tom sluaju se koriste dva ovojena postupka pri
zagrevaiju bazena solamom energij om. U prvom postupku se krunim tokom voda
zagrejana u solamom kolektoru pieko izmenjivaa toplote prenosi na vodu u bazenu.
U drugom krugu se pomou pumpe voda iz bazena dovodi u izmeniiva toplote
i ponovo vraa u bazen. U veiikim halama sa bazenima za plivanje izmedu dva navede-
na kruna toka ukljuuie se toplotna pumpa. Njen zadatak je da povisi temperaturu
radnog fluida solampg kolektora i tako povea eneigetski efekat.
Razumljivo je da solamo grejanje malih bazena u individualnim zgradama i veHkih
bazena u halama, moe da se povee sa soJamim instaiacijama za dobijanje topte pot-
rone voe i grejanje prostorija, kao to je prikazano na datoj shemi (si. 311). Shema

Slika 3 1 1 - i -O tpadna voda; 2 -V o d a z a tu i;3 -tu S ;4 - otpar.a voda od tua;5 - otpadna voda;
- povratni ispariva; 7 - ventili; 8 - skuplja otpadne vode; 9 - otvoren bazen; 10 - rezervoar za
grganie prostor^a; 11 - rezervoai za toplu vodu; 12 - konenzator; 13 - potrebna topla voda;
14 diUpja; 15 - ledena povrSna; 16 podzetnna voda; 17 - bunar; 18 - soiairu kolrfctor za tui
grganje; 19 - solamikolektor za zagtevanje otvorenog bazena
 465

pnkazuje konkretm eksperimentalm bazen jedan od najveih u Evropi izgraften u Vilu

(Wiehl, Westfalen) u biizini Kelna, Zapadna Nemaka. Do 1974. godine, za zagrevanje
vode u bazenu, dobijanje tople vode i zagrevanje prostorija bilo je potrebno da se elek-

Siika 312 - Avionski snimak sportskog centra sa solamim bazenom i spoitsbim halama

trinom strujom obezbedi energga od 700.000 kWh za sezonu od 5 meseci. Instaiaci-

jom 1100 soiamih koiektora ukupne povrine 1485 m2 elektrina struja je zamenjena
solamom energijom izuzev 70.000 kWh ( 1 ) za pogonske ureaje. Za povrSnu od
3000 m1 potrebnu za smeug' kolektora iskorieni su krovovi dve hale kqje slue za
letnje i zunske sportove. Zamrzavanje vode za kiizalite vri se takoe pomou solarne
energge.

197 PRORAUNIBROJA KOLEKTORA ZA SOLARNE BAZENE

U odeijku o solarnim bazenima razmotrent su zatvoieni i otvoreni solarni bazeni. Ovde e

se razmotriti nam odreivanja broja sokm ih ravnih kolektora za zagrcvaiije vode u bazsnima.
Zagrevanje zatvorenih bazena u halama Sunevom enetgom leti je relativno jednostavno,
jer voda u bazenu siui istovreneno i kao akumuiator ioplote(si. 313).R avni soiarni vodni kolek-
tor )e u ovom sluaju veoma jednostavan: sajednim staklenim pokrivaem Ui bez t^ega, Pomou
cjrkulacione pumpe voda iz bazena dospeva u solarni kolektor odakle se posie zagrevanja Sunevom
energjom slobodnim padom (termosif'onski) viaa u bazen. Ovakav solainl sistem je jednokruni
i dosta veliki koeficjjent korisnog delovatga,
Za odredjvarae potrebne kolektorske povrSne u odnosu na veliinu povrine nivoa vode u ba-
zenu, potrebno je da se orei masa vode koja se izgubi usled isparavapja u toku dana po 1 m 3
slobodne povrine vode u bazenu. Ova masa iznosi priblino;

mi 045 k g m -2 h " ! = 3)5k g m "1 d " !

Koliina toplotne energjje (ijk c jaje potrebna ua isparimasavode od Ik g .iz n o si
Qi1 ~ Qfa9 kW hkg-
466

Piema tomc za ispaiavanje 3,6 kg vode pottebnaje toplotna ensigjja:

Na osnovu djjagriuna na slici 251 vidi se da je korisna Suneva encig| a Qf koja se moe ko-
ristiti u letnjem periodu pomou ravnih solainih kolsktota Qs - 2 k ^ h m '^ d " 1. Na tsg nain odnos
Qp _ 2 fi k i V h i n ^ d - 1
= 175
2 k W h m ^ d !
pokazuje da je pottebna toplotna enetgjja za zagtevaije bazena i ,25 puta vea od Suneve enetgjje
koja se moe koristiti po 1 m na an. To znai da je za svaki m slobodne povriine vode bazena

1
Slika 313 - 1 - Ravni vodni solatni kolektor; 2 - bazen; 3 - cilkulaciona pumpa; 4 - kotao za
dogrevapje vode;5 - gasni ilieiektrinigrqa;6 dovo tople vode izkolektoia ubazen;7 -ovod
tople vode iz kotla u bazen; 8 - ovod hlane vode u kotao i bazen; 9 - isputarje vode iz bazena

potrebno oko 1,25 m1 kolektorske povrSne.

Odnos potrebne topiotne energjje Qp za zagrevanje bazena u toku dana po 1 m1 slobodne
povrSine vode u bazenu i Suneve energge Qs koja se moe koristiti dnevno po 1 ma u letnjem pe-
tiodu je znatno nepovo^ngi za otvorsne bazene u riobodnom ptostoru. Poted lspaiavanj li vode ba-
zena u ovom sluaju tteba da se uzme u obzit gubitak toplotne energge konvekcijom, Ukupni gubi-
ci toplotne eneigjj e sada iznose oko 4 kW h m d t a k o da je u ovom siugju potrebno ptiblino
2 ma kolektorske povi&ne po 1 m3 slobodne povtine vode u bazenu, bez ugraivanja posebnih
uredaja za utedu toplotne energije.
Tteba napomenuti da u oba sluaja nisu uzeti u obzir gubici toplotne energge pri transmisiji
i dodavanju svee vode bazenu.
U izlaganju o sokmm bazenima teeno je da se uiedajima za oikrivarge bazena u vremenu
kada se ne koristi moe uteeti oko 50% potrebne kolektomke povriine za 7,agrevai\ie bazena. Da-
jih 15% moe se uStedeti rekuperacjjom toplotne energje koriSenjem otpadnih voda za zagrevaij e
vode u bazenu.
Tako se, na primer, u letnjcm periodu uStedi 65% primarne enetgje za zagrevanje ve pome-
nutog ogromnog eksperimentalnog bazena u Wiehl-u. .Na sllci 314 shematdti je prikazan raspored
preostalih 35% potrebne korisne encrgije za ova| otvoreni bazen sa uredajima za otkiivanje i primenu
principa grejai\jarekuperacjjom korienjem topie otpadne vode.
O 10% primarne energje (uga|, nuklearna energjja), 7% se gubi u eiektrinim centralama
i transportu pri promenama i pripremi ove energjje za primenu, tako da se koristi 3% dobjjene elek-
 467
tiifine energje. Termiki efekat toplotne pumpe doprinosi da se iskoristi 11% m direktne
energse dob0en od vazduha i vode okoline, podzemne vode i dr. Diiektna Suneva energp ufiestvuje

Slika 315 - a - Predsezona; b - glavna sezo-

a-b - nepokriveni bazen; c - preserona;
d giavna sezona; c-d pokriveni bazen

W ^neigje u bilansu korisne energj'e ovog bazena.

CeSt jl 2a PlrolpU p01rbrl0 da se odiedi zavisnost izmeu odnosa povrine soiarnil! kolekto-
ra prema povrmi mvoa vode u siobodnom bazenu i poiasta temperature vode u bazenu Na sMci 000

ova aavlsnost 110za nepokIiven j pokri

nivoavodeu
mvoa vode u S e l ^ Va na
bazenu, oH 31^ ***
oidinatnu osu
porast SUtemperature
* * * 0d,,0sa
vode u PovlSlne
bazenu ukoiek.ora
C. prema povrim
Na primer, z &Ak /a b = 0,5 , dobfj a se za nepokriven bazen:
- u predsezoni a t = 2
- uglavntjj sezoni A t - 3C
a z z A k /Ab = 2:
- upredsezoni A t= BC
- Uglavnoj sezoni A f = 11C
2a pakriven bazen Z iA K /A g = 0 ,5:
- upredsezoni A t= 5 c
- u giavnoj sezoni A t = 6C
h. zslA k / A b = 2:
- u predsezoni A t= 12,5C
- uglavnoj sezoni At = 16C

vanj evS^otvo f dina,.am0Iteace instalaega primeiBenih za zagre-

va^e vode u otvorenom bazenu fipe su dimenzge 10 m X 10 m X 2 m Sunfievom energjom.
468
A g = 10 m 10 m 100 m 3

Ak * 1 2 5 100 m s = 125 m s

Aid AB ~ 125
P ie m a s iid 315 z$.AK { A B - lj2 5 d o b g a s e :

u p ied sezo n i A t - 7 C
_ u gavnoj sezoni A t = 10 C
A k o se uzm e u o b z ii a j e sre d n ja v ie d n o s t te m p e ia tu ie vo de u b azenu p re zagrevanja 15 C ,
o n d a izlazi d a j e te m p e ia tu ta v o d e u b a z e n u p o sle zagrevanja u p ie d s e z o m 22 C , a u glavno] sezom
2 5 C , to o dgovata p o tie b a m a . N ia te m p e ra tu ra u p te d s e z o n i se m o e p o v isiti dogtevai^em a viSa
te m p e ra tu ra u glavnoj sezo n i se sniava eim od av an jen i svee vode zb o g veeg broja kupaC a.
Z a oreivanje uStede i b ro ja g o d in a a m o rtiz a c jje , p o tte b n o je d a se o d re d e tto S c o ti za
slu a j. P rito m tre b a im a ti u v i u d a su so la m i k o ie k to ri za zagrevanje b a z e n a je d n o sta v m i p re m a
to m e je f tin jji.
5 0 0 1 )0 0 dinara
1 2 5 m 4 so iam ih k o le k to ra X 4 0 0 0 d in m '*
+ 100% troScova z a o sta lu o p re m u so la rn ih in sta la c sa (c ir-
k u la c io n a p u m p a ,a u to m a ts k a reg u lacjja, cev i i d t.
5 0 0 .0 0 0 dinara
k a o i m o n tira n je op rem e)

U kupno: 1 0 0 0 .0 0 0 dinara
Z a zagrevapje ovog b az e n a n a fto m p o tte b n o je 70 lita ia n a fte d n ev n o , to z a je d n u sezonu
iznosi:
7 0 i d " 1 '5 - 3 0 d = 1 0 5 0 0 i

10 5 0 0 i ' 3 2 in a ia I" 1 = 3 3 6 0 0 0 d in a ra

P re m a to m e u te d a u je d n c ij s e z o n ije 3 3 6 0 0 0 inara.
B roj g o d in a ain o rtizacije izn o si:
I jOOODOO d in ara
2^)76 g o d in a 3 goine
3 3 6 0 0 0 d in a ra g o d in a 1
 O E L JA K XX

20. S O L A R N E S U A R E 1 D E S T I L A T O R I

Vekovima su Ijudi suili svee voe, povre i meso da bi obezbedili hranu Za ziin-
ski period. Za tu svrhu ijudi su koristili Sunevu energiju kao nqprikiadniju i najjefti-
niju. Danas se za ouvanje hrane koriste friideri i zamrzivai, aii u krajevima gde ne-
m a elektrine strnje jo uvek se koristi Suneva energija.
U novije vreme vee suare umesto Suneve energije koriste skupu i deficitarnu
energrju fosilnih goriva,iako se ova energija moe potpuno ili delimino zameniti solai-
nom energijom. Ovo naroito vai za manje suare kqje se mogu koristiti u domain-
stvima za suenje voa, povra i mesa, u agroindustriji za suienje itarica i duvana, u
gradevinarstvu za suenje cigle i dr.
Jednostavna solama su-
ara za suenje itarica pri-
kazana je shematski na slici
316. Sunevi zraci (1) padaju
na staklenu iU plastinu pro-
vidnu povrinu (2) , kojom je
pokrivena jedna strana rve-
nog sanduka (4). Izmeu pro-
vidnog pokrivaa i dna san-
duka je meuprostor (3) u
kojima se ventilatorom (5)
uduvava sve vazduh. Dno
rvene kutije je obojeno cmo
tako da se u prostoru (3)
stvara efekat staklene bate.
Zagrejani vazduh kroz Sru
gumenu iii plastinu cev (6)
uiazi u prostoriju (7) i sui
itarice. U naSm krajevima
nagib sanduka prema hori-
zontu u vreme suenia ita-
rica treba a bude 60.
470

Praktino je utvreno da kukuruz koji se suSi na ovaj nain ostaje sve do naie-
ne setve, dok ostali deo kukuruza zbog vlage se kvari i postaje gotovo neupotiebtjiv.
Veoma su jednostavne male soiame suare za upotrebu u domainstvima naroito
na selu, Pomou ovili suara koje se mogu napraviti po principu uradi sam mogu se
suiti sljive, jabuke, smokve, masline i drugo voe, kao i razno povre. Ovakva solarna
suara prikazana je shematski na slici 317.
Drvena ili plasiina kuti-
ja (1 ) u unutranjosti pdkri-
vena je crnom m etaboni fo-
lijom, a spolja dobro izolova-
na i poarivena koso postav-
Ijenom providnom piastinom
folijom ili staklenom ploom
(2). Sunevi zraci (3) proiaze
kroz ovu providnu povrinu i
ulaze u unutrargost kutije.
Sitno iseckani materijal za su-
enje postavlja se na pocinko-
vanu iami mreu (4) ispod
koje se nalari jedna crna iz-
buena metalna ploa (5).
Mrea sa materijaiom za su-
enje moe se izvui iz kutije
kao ladica iz stola (6) da bi
SlBta 317 se uzeo osueni i postavio nov
materijal za sueige.
Kada se u kuriji uspostavi efekat staklene bate, kroz otvore (7) na dnu k u tje
ulazi sve vazduh koji se greje u doiru sa crncm ploom pri prolazu kroz rrjene otvore,
Na taj nain materijal se brzo sui istovremeno direktnim Sunevta zraenjem, infra-
crvenim zracima crne metalnefolije i vazduhom zagrejanim efektom staklene bate.Vo-
dena para osloboena iz voa i povra, prirodnom termikom cirkulacijom die se i kroz
otvor (8) odlazi u atmosferu,
U kutiji moe da se razvije temperatura od 60-160C i pri niskta spojargim iem-
peraturama, pa se mora obratiti panja na provini pokriva. Za tu svrhu moe se koris-
tlti specijalno staklo, dvostruko iii trostruko zastakljenje, to poskupijuje solarnu suaru.
ak i pri niskim spoljanjim temperaturama, suenje voa i povra pomou ovak-
ve solarne suare moe ase ostvari za 3-S asova.

201 SOLARNl DESTILATORl VOE

Nedostatak pijae vode u to p lta suvim predelima, naroito pustinjama, td ik o

zabrinjava Ijude kcji ive u tim predelima, da se vodi rat za prjau vodu. Stoga je
nastao problem da se iz vode bara, kanala, reka i jezera, kao i siane morske vode dobije
ista pijaa voda. Ov^ problem se reava destilacijom nadzemne i podzemne voe kao
 471

i akne morske vode. Destilacija se vra koiiercjem elektrine energije, a u posiednje

vreme energetsike krize sve vie se koristi i Suneva energija, Razume se da se danas
ovaj probiem ne moe re&ti samo primenom Suneve energ|e, ali se procenat ueSa
solarne energije za reavanje ovog probiema sve vise poveava. Ovo je razumljivo jer
krajevi sa suvom klimom i pustipje su siromane pijaom vodom , imajudosta suna-
nih dana-
Ovde e se raz-
m otriti dva jednostav-
na solama destilato-
ra vode kcji mogu
korisno posiuiti za
dobijanje pijae vode
iz kontinentaJne im o -
rske.
Jednostavni so-
iarni destilator shema-
tski je prikazan na
slici 318. Crno oboje-
na metalna kutjja ( 1)
visine od svega nekoli-
k o centimetara ije je
dno dobro termiki
izolovano, pokrivena
je koso postavljenom
staklenom ploom (2). Na dnu kutije postavljena je piitka tamno obojena posuda (tepsi-
ja) sa vodom (3). Sunevi zraci (4) prolaze kroz staklenu plou i u kutiji stvaraju efekat
staklene baSte tako da se voda u posudi zagreva od 60-80eC. Voda tada isparava i na hla-
noj staklenpj ploi se kondenzirje. Vodene kapliice tada klize du nagnute staklene plo-
e, iji nagib prema horizontalnoj ravni treba da bude najmatrje 10 .K a p |ic e vode pa-
d^u na dno kuiije i destilovana voda dospeva u posudu (6) za korienje. vrsti otpaci
kontinentalne vode, odnosno so morske vode, taloe se na dno kutge u posudi i izvlae-
njem posude mogu se odstraniti, a so upotrebiti.
Efekat opisanog solarnog destiiatora moe se poveati, ako se spoje dva ovakva
estilatora i tako omogui izlaz destilovane vode na dve strane ( s l 319). vrsti otpaci

Sfika 319
472
kontinentalne vode, odnosno so morske vode, odstrarg'uju se izslaenjem plitkdlt posuda
iz kutije sa obe strane.
Efikasnost soiamih destilatora. vode zavisi uglavnom od meteorolokih uslova,
povrSne osnove destilatora i visine vode u posudi. Maksimalna velima zastakljene povr-
ine je 2 m x 1 m , jer se vee povrine vie zagrevaju pa se kondenzaja na staklu sma-
njt^e.
Za tanje slojeve vode solarna destilacija je efikasnija nego za deblje. Na pnmer,
u sunanim krajevima za slcjeve vode debijine 2 cm moe se dobiti destilovane vode
oko 6 lm 2 d "1, a za dvostruko veu deb^inu pod istim uslovima samo4 Itt? d ' .
Velike koliine destilovane vode u pustinjskim predelima danas se dobfja primenom
baterije ravnih solamih kolektora i koncentrisane Suneve energije vtsoke temperature.
21. K ON V ERZIJA SUNCEVE U ELEKTRlCNU ENERGIJU.
S P O U N l FOTOELEKTRICNI EFEKAT. FOTOCELIJA

Jo 1888. godine fiziar Haivaks je pomou negativno naeiektrisanog elektros-

kopa zapazio da svee amalganlsana cinkana pioa pod uticajem kratkotaiasne ultra-
Ijubiaste svetlosti emituje elektcone. Daijitn ispitivanjem utvreno je da ovu osobinu
imtgu i ostali metali. naroito alkaini i zemnoalkaini. Pojava da neki metali emituju
sa svcje povrine elektrone dok su pod u licajem svetlosnih zrakova nazvana je foto-
elektrinim efektom, dobijeni elektricitet fotoelektricitetom, a emitovani elektroni
fotoeiektromma. Tako je krajem prolog veka uspostavljena veza izmeu svetlosnih
i elektrirsih pcjjava.
Fotoelektrini efekat objasnio je Ajntajn na osnovu Plankove kvantne teorije
svetlosti. Pri delovargu svetlosti na neki metal, energjja svakog apsorbovanog fotona
h v, gde je h Plankova konstanta, a v frekvencija svetlosti, jednim delom se mora utro-
iti na savlaivanje rada A potrebnog za otkidanje elektrona sa povrSne metala, a osta-
tak energije prelazi u kinetiku energiju elektrona mti2/ 2 , dakle:

Ovo je Ajntajnova jednaina fotoelektrinog

efekta za iju teoriju je Ajntajn dobio Nobelovu nagra-
du 1921. godine.
Ako m etale, koji emituju elektrone pod uttcajem
svetiosti, smestimo u evakuisanu staklenu cev, onda se
prilikom promene jaine upadne svetlosti mogu dobiti
impuisi struje promenljive jaine. kada se anodaikatoda m A V////,t//
takve cevi veu u kolo jake elektrine baterije. Ovakve
cevi nazivaju se fotoelijama.
Alkaina fotoeiija prikazana je shematski na slici
& il 11111|i11
320. Ona se sastoji iz stakiene evakuisane cevi u kojofj
se kao katoda K nalazi metalna poluciUndrina ploa. S ttk a 3 2 0
474
Ova ploa je na izubljenoj strani pievuena taukim slojem nekogalkalnogm etaia, na
primer, oksidom cezijuma na srebru, koji lako otputaeiektrone pri delovanju svetlosti.
Anoda A je metalna ica. Nasuprot katode na zidu staklene ce\i nalazi se maU prozor O
od kvarca ili specijalnog stakla koje proputa infracrvene i ultraljubiaste zrake, jer
obinostakloupriaovezrake,
Ako se elektrode alkainc fotoelije veu u kolo elektrine baterije napona 200 V
i svetiosni zraci propuste kroz jijen prozor da padaju na izdubljerd deo povrsine katode,
onda e ova odmah emitovati fotoeiektrone, koji odlaze na anodu. Na taj nain zatvo-
rie se kolo baterije. Jaina nastale struje zavisi od broja emitovanih fotoeiektrona saka-
tode u fotoeliji, a taj broj zavisi od intenziteta svetlosti kqja pada na katodu. Jainu
dpbijene strtrje pokazuje miliampermetar,kcji je vezan u k o lo bateife.
Ovakve fotoelije sa evakmsanim cevima koje se nazivtgu fotocerima, pri naponu
o 100 V , kad se obasj^u svetlou rinjalice, mogu dati fotostrt^u jaine 0,2 m A . Fo-
toelije ispunjene nekim inertnim gasom, na prim er, argonom,mogu pri naponu od 20 V
dati i j au anodnu strtg u .
Primena fotoelija je viSestruka i veoma znaajna za savremenu nauku, tehniku
i privredu. Koriste se u fotometigi, televiziji, kod ton4iima, u automatizaciji i dr. Usa-
vrSene fotoelije i elektronske cevi primenjene su u savremenoj eiektronici za konstruk-
d ju robota i elektronskih mozgova, ime je izvrena tehnika revoiurfja u industriji i
savremenom ivotu.

211 P O LU PR O V O D N ia

U pogledu elektrine provodijivosti vrsta tela se dele na provodnike, pduprovod-

nike: izolatore. ,
vrsti provonici imaju veliku elektrinu provodljivost zasnovanu na lakqj pok-
retijivosti njiijovih slobodnih elektrona u njihovcj unutranjosti. Poluprovodnici imaju'
siabiju pokret|ivost manjeg broja slobodnih eiektrona u odnosu na provodnike, a veu u
odnosu na izolatore. Izolatori imaju veoraa mali broj slobonih elektrona koji se kroz
njih veoma teko i slabo kreu tako da izolatori neznatno provode elektricitet.
Poluprovodnici se na temperaturi blizu apsolutne nule ponaigu kao izoiatori,pa se
moe rei da su izolatori specgalan sluaj poluprovodnika. lako nema otrih granica
izmeu provodnika, poluprovodnika i izolatora, ipak se uzima da specifian otpor kod
dobrih provonika iznost oko 10 7 ,2 m, kod poluprovodnika od 10 " O m do 10 i i m ,
a kod izolatora oko 1 0 12 S2 m. _
Ovde e se detaljnjje razmotriti poiuprovonM s obzirom nanjihovznaaj zakon-
verziju svetlosne u elektrinu energiju,
Posle otirria. termoelektriciteta 1821. godine, zapaen je znaaj poluprovodnika,
a meu detektorima primenjenih u elektrinom kolu prvih radiotelegrafskih i telefonskih
prijemnih stanica u proiom veku nalaze se poluprovodnici koji se sastoje iz galenita
(PbS), pirita (FeS2) i telura (T e).
Danas je poznat veliki broj poluprovodnika,meu kojuna se nalaze elementi
S i,P ,S ,G e ,A s , Se,Sn,Te i J, kao i mnoga jedinjenja prvenstveno m etak sakiseonikom,
sumporom i telurom, na primer, Cu2O , PbS, FeSj i dr.
Nosiod elektrine strnje kod poluprovodnika kao i ko provodnika su elektrom
 475

provoijivosti, ali je kod njih mehanizain provoenja elektrine struje drukrji nego kod
provodnika.
Pre svega, kod poluprovodnika elektroni provodljivosti nastaju toplotnim kreta-
njem. dok ko metala toplota nema nikakvog uticaja na njihovo stvararije. Dok je kon-
centracija slobodnih elektorna, tj njihov broj u 1 cm3 kod metala, reda veliine cko
1022 ,k o d poluprovodnika koncentracija siobodnili elektronaje 10 3 do 106 putam anja.
Istraivanjern je utvreno da elektrina provoijivost kod poluprovodnjka zavi-
si o temperature, a takoe od koliine neistoe tj. primese u njima i njenih hemjjskih
osobina.
K od poluprovodnika provod|ivost raste sa temperaturom odnosno speciflni
otpor opada sa porastom temperature. Kao Sto vidimona visokim temperaturanm polu-
provodnicise ponakju kao da imaju svojstva metala, a na apsolutnoj nuli koncentracija
elektrona provodljivosti im iezava, pa tada se ponaaju kao izolatori.
Ovako ponaanje poluprovodnika nastaje zbog toga, to su kod njiii valentni elek-
troni jae vezani za atome usled hemijske veze, tako da se pod uzajamnim dejstvom
atoma ovi elektroni ne mogu udajiti iz svojih atoma, te ostaju u njima, Medutim, pod
uticaj em neke spoljaSnje energije valentni elektroni se mogu odvojti iz atoma i postati
slobodni elektroni iii eiektroni provodljivosti. Poto posnenute hemijske veze rrisujake,
razumljivo je da se one pod uticajem topiotne, pa i svetlosne energije, mogu prekinuti.
Pri procesu kidanja pojedinih veza izmeu atoma oslobadaju se elektroni provodijivos-
ti kqji se mogu kretati po celoj zapiemini poluprovodnika. Ukoliko je via temperatu-
ra, utoliko e biti vei broj prekinutih hemijskih veza, pa prema tome i vei broj slobod-
nih elektrona. Otud je razumljivo a koncentracija slobodnih elektronakod poluprovo-
nika raste sa temperaturom. Na mestima gde se prekine veza izmedu atoma i poiupro-
vodrrika nastaje otkidanje jednog elektrona usled ega dati atom prede u jon. Stoga
na takvom m estu, gde je nepopunjena veza nastige maipak elektrona, odnosno nastge
tzv. elektromka Supljina ili krae uplfina. Svaka upljina u poluprovodniku ponaa se
slino jednoj estici sa pozitivnim naelekttisanjem. Poto u svaku ovakvu upljinu moe
prei jedan elektron iz susene hemijske veze i popuniti je , a time ostaviti iza sebe novu
supljinu, razumljivo je da se ovaj proces moe kontinuirano ponavljati od atcrna u jednoj
hemijskoj vezi do atoma u sledeim hemjjskim vezama. a to je u sutini, ista pojava
kao da se pozitivno naelektrisanje premeta, tj, kree kroz kristal. Prema tame izlazi da
u poluprovodnidma kao nosioci naeiekttisanja siue i elektroni i upijine. Pri tome u
svakom istom poluprovodniku koncentracij a elekttona jednaka je koncenttaciji upiji-
na. To je razumljivo, kad se ima u vidu da pri svakom otkianju elektrona, u hemijskoj
vezi ostaje po jedna upijina ije pozitivno naelektrisanje iznosi isto toiiko koliko i ne-
gativnog elektrona.
Radi predstave mehanizma prc* ocnja elektrine strujc u poiuprovodnidma
posmatraemo siuj kod poznatog elementa germanijuma (Ge). Germanij'.un je vrlo
k rt sivobeo kiistalan element sa podjenako izraenim metalnim i nemeta! i.n osobi-
nama. Redni brcg mu je 32. U svom spoljanjem elektronskom sloju, a to je etvrti
sloj njegovog atoma, nalaze se etiri valentna elektrona. Germanijum kristalie u kubi-
nom kristalnom sistemu, pa kao i kod dijamanta svaki mu je atom vezan sa etiri su-
476
sedna atoma, tako da se ovi nalaze u temenima tetraedra. Na slici 321 shematski je
prikazana projekcija strukture kristalne reetke gennarauma u horizontalnoj ravni.
Beli kruii predstavljaju atome germanijuma.
Pretpostaviemo da se kristalna reetka sas-
toji iz hemijski istog germanfjuma Ge, tj. iz istih
atoma. U kovaientnoj vezi etiri susedna atoma
germanijuma sa atomom na mestu Mt prekidom
jene veze oslobada se jedan elektron provodp-
vosti usled ega nastaje upijina sa pozitivnim nae-
lektrisargem.
- SLOSODUt ELEKTfifflll
Ve smo videli da se svaka upljina privla-
S lik a 321 enjem jednog elektrona iz susedne veze neutra-
iiSe, ali time nastaje nova upijma itd., no koncentta-
cija siobonih elektrona jednaka je koncentracgi up^ina u poluprovodniku. Ako je
potuprovodnik pod uticajem elektrinog polja: onda nastaje vei broj slobodnih elek-
trona i upljina. N o taj brcj slobodnih eiektronam nogojem anjino to jek o d m eiala, pa
zato polupiovodnici imaju veliki specifini otpor. 0
Rauni pokazuju da u 1 a n 3 germanijuma na sobnoj temperaturi im a 2 10
slobodnih elektrona i upljina. Kad se ima u vidu da je koncentracija eiektrona u me-
talima reda veliine \Q22 cm "3 , ondaje razumljivo zatoje specifini otpor germangu-
ma mnogo vei, i na sobnoj temperaturi (2 0 C )iz n o s ip = 5 0 J 2 a n .
U prirodi ne postcje isti poluptovodnici, tj. takvi kod kojih bi se kristalna reet-
ka sastojala iz iste vrste atoma, nego sa doacima atoma drugih elemenata. Poto ovi
dodaci ili primese imaju uphv na formiranje slobodnih eiektrona i upijina u kristaincj
reetki, pa prema tome i na poveanje njene elektrine provodljivosti, razumljivo je da
se ba ovi poluprovodnici sa primesama primenjuju u praksi. Za tu svrhu upotrebljavaju
se poluprovodnici sa dodatim primesama vetakhn putem.
Ako usled dodate primese postane koncentracija elektrona vea od koncentraje
upijina u datom poluprovodniku, onda se takav poluprovodnik naziva n -tip o m (elek-
tronegativan poiuprovodnik), a u obrnutom sluaju. tj. ako je koncentracija upljina
vea od koncentracije eiektror.a, poiuprovodnik
pripada p - tip u (elektropozitivan poluprovod-
nik). Pri tome primesa, koja daje slobodne
elektione, ima ulogu dom tora (davaoca), a ona
koja izaziva upljine, ima ulogu akceptoru
(primaoca).
Za vetako dobijanje kristaia geima-
nijuma povoljnog za tshniku primenu upo-
trebljava se kao primesa element bor (B) ili
aisen(As) (sl. 322).
Ako je gernianijumu dodat bor, onda
poto je bor trovalentan, njegov atom na mes-
tu Mj u kristalu vezan je samo sa tri susedna tl upljilia
atoma germanijuma, pa stoga etvrta veza je SLOSOOUI ELEKTROU
slobodna. Stoga se moe jedan elektron iz su-
sednog atoma germaniguma, na primer, na S iika 322
 477

mestu M2 otkinuti i ispuniti vezu koja je nedosttgala na mestu M j, Usled prelaza jednog
elektrona atom bora postaje negativan jo n , a atom germanijuma na mestu Mz gubije-
njem jednog elektrona postae pozitivan jo n , tj. na tom mestu nastala je upljina. U ovu
Supijinu moe prei jedan elektton sa nekog drugog atoma germanijuma i isto nastav-
ljati usled ega se pozitivno naelektrisarrje premeta po kristalu.
Preraa tome jasno je da brpj atoma bora ne poveava bipj elektrona u kristalu
germanguma, ve samo broj up|ina u njemu. Dakle, germangum sa malom primesom
bora je poluprovodnik p tipa iH germangum p.
Poto se upljina ponaa kao jedva pozitivno naelektrisana estica, moe se smat-
rati da germanijum p ima pokretljive elektrine estice, pa tako nastaje provoenje
stn fleu n jem u. .
Ako je u kristalnpj reetki germanijuma jedan njegov atom zamenjen atomom
arsena, n a primer, na mestu Mj (sl.322b),ondapotoje arsen petovalentan. tj. ima pet
valentnih elektrona, etiii e se vezati sa etiri susedna atoma germanijuma, dok peti
elektron ostane nevezan. Ovaj dobodni elektron ve pri sobnoj temperaturi pckree se
kroz reetku kristala i provodi elektrinu struju. Prema tome razumljivo je da svaki
atom dodatnog aisena, daje po jedan slobodni elektron ukristalnpj reetki germanijuma.
pri emu se u trjemu ne poveava broj uppna. Dakle, gennanijum sa malam primesom
arsena je poluprovodnik n tipa ili gennan$um n.
Imajui u vidu da u 1 cm3 kristala germanijuma pri sobnpj temperaturi ima 1Q22
njegovih atoma, onda u sluaju da broj atoma primese arsena iznosi milioniti eo od
brpja germariijuma u 1 cm3, jzlazi da germanijum ima iO21/ 10 6 = 10 16 slobodnih
elektrona.
Poto u 1 cm3 istog germanijuma ima oko 10ls stobodnih eeltrona, izlazi da u
1 cm3 germanijumu n tipa, sa pomenutom primesom arsena,im a dco 1000 puta vei
brcj slobodnih eiektrona, nego u istom germanijumu, pa zato bolje i provodi elektri-
nu struju nego isti germanijmn.

212 UNUTRASNJI FOTOELEKTRICNIEFEKAT.

FOTONAPONSKE ILISOLARNE ELIJE

Razmatrana je ppjava spoljanjeg fotoelektrinog efekta koja nastqe pri otkitianju

slobodnih elektrona sa povrine metala i rgihovom odlasku u okolni prostor, ako pri-
manjem energije fotona upane svetlosti dobiju kinetiku energiju, kpja je vea od iz-
laznog rada, koji treba utroiti da bi elektroni izah iz metala. Na ovpj ppjavi zasnovane
su fotoelije.
Meutim, iz razmattanja csobina poluprovodnika ve je poznato da oslobaanje
valentnih elektrona i stvaranje upljina u kristalima poluprovodnika moe nastati ap-
sorpcijom svetlosti. Pri tome valentni elekttoni, kpji su osloboeni iz veze u kristainpj
reetki ne izlaze iz datog tela u spoljanji prostor, jer energija kcju su primiU od fotona
upadne svetlosti n |e dovoljna za irjihovo naputarge tela, ali se u njegovoj unutranjos-
ti mogu kretati po uticajem elektrinog napona to uslovljava elektronsku provodlji-
vost datog poluprovodnika. Ova pojava oslobadarrja valentnih elektrona u poluprovoni-
cima apsoipcijoin fotona upadne svetlosti naziva se unutranji fotoelektiini efekat.
Na ovoj pojavi zasnovane su fotomponske ili solame elije.
478

Ve je pozuato a dobru fotoprovodljiTOSt pri pcjavi unutrasnjeg fotoeiektri-

nog efekta tmaju kristali germanguma, silicijuma, fosfora, joda, telura, sumpora, sfa-
lerita i d|am anta,kao i cksidi, suifidi, selenidi i teluridi skoro svih elemenata.
U Drugom svetskom ratu nastavijena su istraivanja osobina poiuprovodnikaposeb-
no germanijuma i silicijuma, u cilju njihove primene kod radara i za detekciju centime-
tai& ih elektromagnetnih talasa. Nastavijena istraivanja poluprovodnika doveia su do
zakljuka, da se slobodni nosioci naelektrisanja, koji postcge u poiuprovodnicima, mogu
iskoiistiti za pojaavanje slabih elektrinih oscilacrja odnosno signala, kcgi se upotreb-
ljavaju u radio prenosima.
Istraivanja koja su u tom cifju vrili ameriki fiziari Bardi (Job.nBardeen),Bre-
ten (W. Brattian) i okli (W. Schokley) 1948. godine dovela su do rezultata, dakristali
germanguma sa podesnim oblikom i kontakrima mcgu vrritiistu funkcijukao i elektron-
sike triode, tj. mogu siuiti kao amplifikatori, koji digu naponsko pojaanje. Na tig nain
ostvarene su hludne triode.
Ove hladne triode, kcje se zasnivaju na pojaavakom dgstvu poluprovodnika,
poznate su pod imenom tranzistori.
T o ime nastalo je o naziva, prenosni otpom ik, na englesbom jeziku (Trans
-fe r Res-istor).
Tako je otpoela era primene pohiprovonika kao amplifikatora. Pri izradi tran-
zistora kao osnovni element ngpre se koristio gennanijum, koji je kasnije zamenjen
silicijumom. Silicijum je manje osetljiv na promene temperature nego gerinanijum, a
njegova taka topljenja je oko + 1400C. Hemijski je aktivniji od germanijuma, ali su
dobijanje istog silidjuma i njegova priprema za primenu na principu p n prelaza, te-
i nego kod germanijuma. Meutim, pokazalo se da monokristal silicijum pripremljen
za p n prejaz moe da zadovop vie zahteva nego germangum, naroito pri viim
temperaturama.
estogodiiga istraivanja osobina geimanijuma i silicijuma koja su vtili saradnid
Belove telefomke laboratorije, dovela su 25. aprila 1954. godine do otkria prve siii-
cijumske sokm e ehje. Ove elije, koje su poznate takoe pod itnenom Suneve i foto-
naponske eiije, omoguile su irektnu konverziju Suneve u elektrinu energiju.

213 p n SPOJ. POLUPROVODNIKE IOIJE

Kada se dva poluprovodnika, od kojih je jedan p - tip a, a drugi - tip a, stave je -

dan uz drugi, dobija se vosiojna struktura koja se n a z iv a p -fi spcg (sl. 323).Karakte-
ristika p - n spcja je dase on ponaa kao elekirini ventil,kcjiproputa stngu ujednom
smeru, a u drugom veoma slabo ili nikako. Stcga >vaj spoj slui kao ispravlja elektri-
ne stroje i predstavlja ustvari poluprovodniku, p - 3i kristalm diodu.
Ovakvo ponaarge p n iode moe se objasniti pomou heme na slid 323. Neka
Su p i n tipovi poluprovodnika, pri emu su kruiiina sa znakom + oznaeni donatori,
kruijma sa znakom - akceptori, dck su slobodne up|ine oznaene sa +, a slobodni
elektroni sa ~ .
Slobodni elektroni iz n - t i p a ne mogu prelaziti u p ~ tip , da bi se neutralisaii
sa upginama u njemu, jer ih. odbijaju negativna naelektrisarga akceptora, kcje ovaj
 479

tip sadri. Isto tako ni pozitivno naelektrisane Supljine ne m ogu p iei k ro z dodim u
povrSinu iz! p -tip a u n tip , usled odbijanja pozitivnog naeiektrisanja donatora koje

a) P n b) P n
% - *
^

B B

SBka323

sadri n tip. Prema tome da bi elektroni i upljine mogle prokziti kroz dodirnu povr-
Snu p n sastava, potrebno je da savlaaju postojeu obcjnu siiu, kcja se naziva po-
tencijalm bcrijera.
Stoga da bi nosiod pozitivnog i negativnog naelektrisanja, tj. upijine i elektroni,
mogli saviadati potencgalnu banjeru i kretati se kroz diodu, odnosno, kroz p - n spoj
nekog poiuprovodnika.potrebnoje uioiti energgu dovojne jaine.
Za tu svriiu prikljuuje se baterija B (sl. 323 a) na diodu tako da jen jen pozitivan
pol vezan sa p tipom, a negativan pol sa n - tipom poluprovodnike diode. Samo pri
ovakvom ukljuenju baterije na p - n diodu moe kroz nju proticati elektrina struja, pa
se zato ono i naziva uklfuenje u direktnom ili propusnom smeru. Iz sheme se vidi da se u
tom sluaju slobodni elektroni iz n tipa u&ied odbojnog delovanja negativnog pola
kreu na suprotnu stranu ka pozitivnom polu poSto saviadaju potenciiainu barijeru.
Isto tako se upljjne iz p tipa kreu ka negativnom polu baterije, prolazei kroz
barijeru na doimoj povrini. Dakle, kroz p n diou tee struja od pbzitivnog ka
negativnom polu baterije. Poveanjem napona baterije raste intenzitet struje kroz p n
diodu.
Meutim, ako se baterija ukljui na poluprovodniku diodu promenjenim polo-
vima (sl. 323b), tj. tako d a je negativan pol vezan za p tip, a pozitivan pol za n - tip ,
elektroni e se kretati od odirne povrtne ka pozitivnom polu baterje, a upijine ka
negativnom polu. Pri ovom tzv, ukljuenju u inverznom iU nepropusnom smeru, kroz
p - n diodu ne protie elektrina struja, jer polovi baterije odvlae elektrone i Supljine
od dodime povrane.
Na osnovu izloenog izlazi da se poluprovodnika dioda koristi kao ispravlja
elektrine struje za pretvaranje naizmenine u jenosmemu struju.
Treba imati u vidu da u poluprovodniku n - t ipa ima i mali broj upljina, a u poiu-
provodniku p - t i p a mali broj eiektrona. Ovi manjinski nosioci suprotnih vrsta elek-
triciteta obrazuju jeinu struju u ovom sluaju. Intenzitet ove struje se ne menja pro-
menom napona, jer se time ne menja broj nosilaca elektrine struje,
Poiuprovodnike diode koriste se u elektronici ve cko 30 godina i predstavlja-
ju osnovne elemente u primeni elektronskih kola. Ima ih vie vrsta, a razlikuju se prema
materijalu od kojeg su sainjene, nameni, konstruk.ciji i karakteristikama. Za konver-
480

ziju Suneve u eiektrinu energgu karakteristina je njena prim ena kao fotonapon-
skog elementa.

214 POTENCIJALNABAKIJERA p - n SPOJA.SOPSTVENINAPONDIODE

Za pretvaranje svetlosne u elektrinn energiju, odnosno za fotoelektrinu kon-

verziju pomou poluprovodnike diode, bitna je njena osobina spontanog uspostavlja-
nja sopstvenog napona ili barijere izmeu p i n sb je v a , Ova pojava je posledica procesa
difuzge elektrona i Supijina u njihovoj tenji da uspostave ravnomernu prosenu gustinu
u svim delovima poluprovodnika, slino difuzfli gasova razliitih gustina. ESektroni
iz n ..stoja gde im je velika gustina prelaze u p sloj gde je njihova gustina m ala, a up-
^ine iz P sioja gde im je gustina velika u n sloj gde je njihova gustina mala.
M eutim , im elektron iz elektrino neutralnog n - slcja pree u p sloj, u n slcju
se javlja viak pozitivnog naelektrisanja, a u p sloju viak negativttog naelektrisanja.
Na taj nain se u p slcju javlja mali napon inveiznog smera koji spreava prelazak
novih elektrona iz n sloja u p - sloj . U p o etk u ovaj unutiargi ili inverzni napon nije
ovoijan da sprei kretanje elektrona, ali dolakom novih elektrona inverzni napon
se poveava tako da u jednom tren u tk u postie vrednost dovoMnu da sprei daiji prela-
zak elektrona. Taj napon se naziva potencifalm barijera p - n spoja ili sopstveni napon
poluprovodnike diode.
Barijera se obrazuje na samom spoju poluprovodnika p i n tip a. N jena hrina
iznosi nekoliko m ikrom etara, a visina od 0,75 2,25 eV .
Razumljivo je da sve to je reeno za elek tro n e, vai i a upijine. Sa njima se oig-
rava identian proces koji dovodi do unutrartjeg (inverznog) napona p n spoja.
T reb a im ati u vidu da je sopstve-
ni unutranji napon poluprovodnike
iode inverzan s obzirom na polam ost
diode. M eutim , poto je poluprovodni-
ka dioda izvor napona onda ona u spo-
|a n je m k o lu Sk (sl. 324) pioizvodi
elektrinu struju kakva se ja v |a pri
direktnom smeru nap o n a,
P n
Uspostavljanjem unutranje barije-
Slika 324 - B -bsiifera; (-} - negatvno re p - n spoja, ne prestsje kretanje po-
naelektrisanj; (j) -pozitivno naelektrisa- jed in ih elektrona i u p |in a kroz spoj,
nje; 0 -elektron; - Sup|ina Pojedini elektroni se vraaju u n - s io j
a upljina u p - s p o j , Sto izaziva nove
prelaze preko barijere radi uspostavljanja ravnotee. Prem a tome ovde se radi o proce-
su dinam ike ravnotee pri kojoj je srednja vrednost elektrine struje kroz b a r|e ru
jednaka nuli. Ova pojava analogna je principu ravnotee toplote u kretanju prem a kome
uzajamno zraenje dva tela ne prestaje n i ta a ,k a d a im se tem perature igednae.
 481

215 SILICUUMSKE FOTONAPONSKE CELIJE

Ve je reeno da su istraivanja poluprovodnika pre tri ecenije dovela do otkria

da se poluprovonici germanijum i silicijum mogu iskoristiti za konverziju Suneve u
elektrinu energiju. Konstatovana je i prednost silicijuma u onosu na germanijum pri
konstrukciji fotonaponske elije, Na primeru germanijuma detaljno je prouen princip i
mehanizam nastanka donatora i akceptora, kao i nastanak elektrine struje kretanjem
elektrona i upljina. Mehanizam je isti i za dmge kombinadje poluprovodnika pri obrazo-
vanju p n spoja. Poto su za sada iru primenu naie samo solarne elije koje koriste
silicijum kao osnovni materijal, dalja izlaganja o soiamrm ehjama zasnivac se na sili-
cijumskitn fotonaponskim elijama.
Element silicijum (Si) je etvorovalentan to znai da od 14 elektrona kpji se na-
laze u svakom siiicijumovom atomu, etiri su sposobna da stupaju u kontakt. Oni se
naiaze na spoljanjoj ijusci atoma, labavo su vezane za atom i mogu se kombinovati
sa atomima ostalih elemenata i formiiati hemijsku smeu, ili se mogu povezati sa osta-
lim atomima silicijuma da stabiiizuju strukturu kristala. U kristalu silidijuma svaki atotn
se okruuje sa etiri jednaka susedna atoma, On eli dva etoktrona sa svakim susedom,
jedan riastiti i jedan susedov, i zato lei u centru tettaedra ije je svako teme mesto
drugog silicijumovog atoma. Ovo moe biti proireno u beskonanost, tako da je svaki
atom , osim centralnog, okruen sa etiri jednako ualjena suseda. Rezultat ovog geomet-
rgskog prikaza je kockasta kristalna struktura karakteristina za dijamant (sl. 325).

Kristal od istog silici/uma ima kockastu strtflcturu, prikazanu ovde zbog jednos-
tavnosti u dve dimenzije. Siiicgumov atom (beli kruii) ima etvorovalentne elektrone.
Svaki atom se vrsto drr u kristalnoj reetki delei dva elektrona (cme take sa svakim
482
o etiri suseda na jednakoj udaljenosti od njega. Povremeno e toplotne vibracije ili
foton svetlosti spontano dovesti dovojjno energjje da pokrenu jedan od elektrona u m-
vo energije gde je elektron slobodan da se kree kroz kristal i provodi elektnnu struju.
Da je struktura kristaia sUicijuma savrSena, svaki elektron bi bio vrsto vezan
u poziciji pomou elektrostatike sile izmeu njega i dva atoma kojima pomae da bu-
du vezani. Takav kristal bi bio savr&n izolator zato Sto ni jedan elektron ne bi bio sio-
bodan a'se kree ako bi se na njega prikljuio napon. U metaiima koji su dobri pro-
vodnici elektriciteta elektroni se slobodno kreu i nasiaje elektrina struja kadgod se
prikjjuinapon.
U kristalu silicijuma potrebna je znatna koiiina energ|e a bi se razbtia veza
izmedu jednog elektrona t dva atoma koje on vee, tako da taj elektron bude na raspo-
lasaniu za sprovoenje elektrine smtje. Postcji nekoliko naina da se ova energga,
k d a za silieijum iznosi oko 1,1 elektron volt, moe dobiti- Ona se obija spontano
kadgod jedan elektron prima dovojno veliku koncentracgu roplotne energge, Na. btio
koioj temperaturi, osim na apsolutnoj nuii, postoji uvek nekoitko elektrona u siiiraju-
mu sposobnih da provode elektrinu struju i taj broj elektrona se poveava kaia tem-
peratura raste. Prema tom e.kristal siHcguma nije savrSen.ve ima izvesnu provodljivost
eiektrine struje. Provod|ivost je mala u poreenju sa onom kod m etak, ali je vana
osobina kristala- ...
Kada jedan elektron dostigne stepen energije poznat kao zona provod^ivosti iii
kondukriona zona, gde moe da igra ulogu u provoenju elektrine energije.on prela-
zi iz zone neprovoljivosti ili valentne zone u kondukcionu. Na njegovom mestu osta-
je manjak elektrona nazvano supljmom. Vezani elektron sa susednog mesta se moe
pomeriti u upljmu i tako sa njim promeniti mesto. I elektroni i Supijine se mogu zbog
toga kretati unutar kristala i njihovo zajedniko kretanje ini mreastu elektrinu stru-
iu . Kada se prikljui izvestan napon, elektroni koji su osnovna jedinica negativnog na-
elektrisanja, kreu se prema pozitivnom potencijalu, a upijine se pomeraju prema nega-
tivnom potencijalu,kao da su bili pozitivno naelektrisani.
Energija svetlosti koja pada na kristal moe pokrenuti elektrdne iz valentne u pro-
vodnu zonu stvarajui pritom slobone elektrone i upijine u jednakom brqju:. Kvantt
svetiosti-fotoni, predaju tada svcju energiju E f = h t > elektronima u suaru sa qima-
Kada proton dopre u unutranjost poluprovodnika i ako je njegova energija jednaka
Oi vea od k diine energije potrebne da pokrene elektron iz valentne u provodmku
zonu, onda on daje par elektron-upljma. Naime, kada se proizvede slobodan elektron,
oitda iza njega u atomu ostane upljina.
Prema tome kada se fotoni dovojne energije sudare sa istim knstalom siiici-
jum a, stvaraju se elektroni i upljine slobodni da se kreu u unutranjosti kristala. Ako
se na ovaj kristal obasjan svetlou ne prikjui nikakav spoljanji napon, onda e elek-
troni i upljne lutati kroz njega i tako obrazovati mreastu elektrinu struju. Kada
na svom putu provodniki elektron susretne upljinu on upada u i^u. Taj elektron 1
SupBina ponitavaju jedno drugo ime elektron ispada iz zone provodljivosti i ponovo
se vezuje u struktum tog kristala. Energija kcja je apsorbovana u stvorenom paru elek-
tron-upiiina je osloboena kao pritisak koji neznatno poveava temperaturu knstala.
Da bi se elektroni i upijme upotrsbili kao izvor elektrine energije, potrebno je
da se spiei rekombinovanje elektrona sa up|inama u unutranjosti kristala, a ovo
 483

omogui u provodniku izvan kristak. Prolazom slobodnih eiektrona obrazovanib u kris-

talu kroz spoijaittji provonik dobija se elektrina stnrja koja se moe iskoristiti za ko-
ristan rad. Ovo usmeravanje kretaiga eiektrona i Supijina moe se postii koristei sup-
rotna svojstva poluprovodnika n - t i p a i p tipa.
Kao to se vidi kod istog kristala silicijuma uzajamna veza izmeu dva susedna
atoma otvorena je posredstvom njegova dva eiektrona. Ovakva veza naziva se kolektiv-
na kovalentna veza, a elektroni valentnim elektronima. Krista] siiicguma bez defekata
u njegovoj strukturi i na temperaturi u bliziru apsolutne nule, ponaa se kao izolator.
Valentni elektroni dre se vrsto u kovalentnoj vezi i nema slobodnih, odnosno pro-
vodnih eiektrona, koji bi bili nosioci eiektrine struje. Kada se kristai sihcijuma zagre-
va elektroni sve ivlje trepere na svom mestu u kovalentncj vezi. Pri dovoljno visokoj
ternperaturi toplotna energija kida kovalentnu vezu i elektroni se oslobaaju. Tako
nastaju slobodni ih provodni eiektroni. Energija potrebna za kidanje kovaientne veze
naziva se energga veze ili energija procepa,pri emu je procep energetski razmak izme-
u valentne i provodne zone. Zbog slabe povezanostj izmedu atoma sihcijurm! i elek-
trona u njegovoj spoljanjoj ljusci, fotoni svetiosti hnaju dovoljno energije da elektrone
prebace iz valentne u provodnu zonu. Za monokristal silicguma energija veze ih ener-
gija procepa iznosi 1,12 eV.

216 DOPINGOVAN.IF KRISTALA SLLIClJUMA

Kada se u ist etvorovaientni kristal sihcijuma (Si) ubace kristah sa manjim ili
veim brojem slobodnih elektrona, onda se kae da je ist kristal sflicijuma dopingovan
ovim kristalima. Dodati kristali nazivaju se dodaci ili primese. U dopingovanom sih-
cg umu stvaraju se provodniki elektroni i upijine. Potrebna energija. za obrazovanje
parova elektron -upijina, potie od eiektrinog neslaganja izmeu primese i silicijuma.
Za izgradniu sUidjumske fotonaponske elije potrebno je da se ist silicijum dopin-
guje borom i fosforom.
Element bor (B) je trovalentan to znai da u spoljanjoj Ijusci ima tri siobodna
ili provodna elektrona. Kada se ist etvorovalentan silidjum dopingtge trovalentnim
borom, onda se ovaj kristal naziva poluprovodnik p - tip a , poio ima visak pozitivno
naelektrisarjfli upljina (si. 326). To znai da bor u silicijumu ima ulogu akceptora.
Svaki Borov atom (tamni kruii) ima samo tri valentna elektrona, tako da dva
elektrona eJi sa tri od svakog susednog atoma silidjuma, a jedan sa etvrtim atomom
sUidjuma. Prema tome silidjumov kristai p - tip a ima istu strukturu kao ist silicijum,
ah sadrimnogo vie upljina nego provodnikih elektrona.
Eiement fosfor (P) je petovalentan to znai da u spoijanjoj ljusd ima pet elek-
trona koji mogu stupati u vezu sa drugim atomima. Silicijumov kristal u kome je mali
broj atomskih mesta zauzet fosfomim atomima umesto silidjumovim, jo uvek ima
osnovnu strukturu sihcij uma- MeSutim, on e sada u zoni provodljivosti imati posebne
elektrone poto nema posebnih vezivnih mesta na raspolagarrju. Silidjumov kristal o-
pingovan fosforom je poluprovodnik n - tip a , zato to ima viak negativno naeiektri-
sanih elektrona (sl. 327).
Svaki fosforov atom (beli kruii) ima pet valentnih elektrona, tako a nisu svi
u kristaincrj reetki. Prema tome siiicijumovkristal n - tipa ima viak slobodnih elektrona.
4S4

S liia 326

Dopingovanje laistaia ne samo da poveava njegovu elektrinu provoljivost,

nego i ini kristal sposobnijim da primi elektrone ili upijine. Jedan kristal n tip a,

koji ve ima vie eleKtrona nego sto mu treba za povezivanje atoma, ali ne i viSe nego
to mu tteba za njegovu elektrinu neutralnost. moe brzo da primi slobodne elektro-
n e. Iz istflt razloga kristal p tipa ima afinitet prema upljinama.
 485

217 FOTONAPONSKl EFEKAT

Silidjumska fotonaponska ili solarna eiija izgraena je tako da usmerava mre-

asto kretanje elektrona i upljina. To se postie na taj nain Sto se na gomju stranu
tanke ploice od silicrjuma p tipa nastalog dopingovanjem siiicguma borom koji ima
jedan provodni elektron manie nego siiicijum, nanosi tanki sloj silicijuma n tipa, nas -
talog dopingovanjem siiicijuma fosforom, koji ima jedan provodni elektron \ise od
silicguma (sl. 328).
K.ada fotoni svetlosti dovoljne energije prodru kroz tanki slcrj silitijuma n tipa
u unutranjost kristala, oni izbijaju elektrone iz spoljanje ljuske atoma silicijuma i tako
se obrazttju parovi elektton-upljina. Ako se parovi eiektron upijina obrazuju u blizi-
ni spoja kristaia p i'n tipa, onda e zbog suprotnog afiniteta kristala p i n tipa prema
elekttonima i upljinama nastati mreasto kretanje elekttona i uppna u suprotnom
smeru. Ova mreasta struja suprotnog smera postcji sve dok unutranji napon soiarne
elije moe daizbati pojedine eiekttone iz spoljanje Ijuske atoma silicguma.
Struja moe biti odvedena iz eiije kroz strujni krug koji ini elektrini spoj sa
piednjom i sa zadrjom povrinom ebje. Upravo kroz spoljni strujni krug elekttoni
upadaju u sloj n tipa, nalaze svcj put natrag u sloj p tipa i mogu ponovo da se kom-
binuju sa upjinama. Ako spolni strujni krug ima vrlo slab otpor, eiekttina struja
koja tee kroz njega je mera k oline izgubjenih. elektrona i upljina prilikom rekom-
binovanja.

Slika 328

Za istraivanje osobina i efikasnosti siiicgumskih solarnih elija, potrebno je da se

detaljnije razmotri delovanje svetlosnih fotona kada se eiija izloi uticaju svetlosti
(sl. 328). Kada foton svetlosti ( 1 ) odgovarajue energije dopre u eliju blizu granice
4S6

dve wste kristala i naie na atom silicijuma (mali krui), on obiazige par elektron
(*) Sup|ina (o), Izbijanjem elektrona iz spoljanje Ijuske atoma silicjjuma obrazuju
se upEine, a elektron preiazi u zonu provodljivosti. Eneigrja potrebna da se elektron
prebaci u zonu provodpvosti je energija veze ili energija procepa. Pokrenuti elektron
tei da pree u sioj silicrjuma n - t i p a , a upljina te ik a sloju silicguma p tipa. Elek-
troni prikup|eni koiektorom A kqji je prikljuen na gornjoj strani solame eiije, prola-
ze kroz spo|aigi provonik i stiu u kofektor B prikijuen na donjoj strani gde se re-
kambinuju sa upljinama. Prolazak elektiona kroz spoljanje kolo je u stvari elektrina
struja dobijenaiz Suneve energije im oe se koristiti.
Ako foton (2) sa energijom veom od energije veze pogodi atom silicijuma, on
opet daje napon potreban za obrazovaige para elektron-upijina, a viak energije se
pretvara u toplotu. Foton (3) energrje manje od energije veze,prolazi kroz elgu tako
da se du njegove putanje ne obrazuju parovi eiektron-upijina. Neki fotoni (4) se od-
bijaju na prenjoj strani eKje ak i onda kada se na nju nanese antireffeksioni slcj.
Kao to e se videti ovo je jedan od zazioga to silicgumska soiarna elga ne moe da
pretvori vie od 18% primljene Suneve energije u eiektrinu.

21S E N E R G IJA V E Z E 1 SU N CEV O Z R A E N JE

Energija veze ili procepa je razliita za razliite poluprovonike, a izraava se u

elektronvoltima (eV) iK talasnom duinom svetlosti koja ima potrebnu energiju. Sili-
cijum ima energrju veze od 1,12 elektronvolti to znai d a je toiika energija poirebiia
da se rgegov elektron iz valentne ubaci u provodniku zonu, Ova energija odgovara
talasnoj duini svetlosti od 1,1 gm , koja se nalazi u infiacrvenom podruju Sunevog
spektra.
Energija zraenja taiasne duine vee od 1,1 pm , manja je od energije veze i zato
nije dovogna da ubad elektron iz valentne u provodniku zonu. To zriai da se ener-
gija ovog zraenja ne moe koristiti za konverziju Suneve u elektrinu energiju- Za
ovu svrhu moe se koristiti sarno Sunevo zraenje taiasne duinemanjeod 1,1 p m . Me-
utini, samo oko 50% ovog zraenja se probija kroz Zem |inu atmosferu na putu od
Sunca do Zemije. Fotoni ovog zraenja imaju potrebnu energiju veze za obrazovanje
parova elektron-upljina u siiicijumskoj solamoj elgi. Veinu fotona energije vee od
1,12 eV zadrava Zemijina atmosfem.Kao to je reeno viak energije ovih fotona u od-
nosu na energiju veze, umesto u elektrinu, pretvara se u toplotnu energrju.
U tabefi T - 88 dat je teorijski makstmalni koeficgent korisnog delovanja u pro-

T -8 8

Poiuprovoti n it Silicaum in d jju m -fo sfo i G uijjum ctrsenid K a d m J um -te lu r|u m

(Sb (JnP) (G aA s) (c<rre)

E aerg iia veze 1,12 1,25 1 # 1,42

u eV

f? u % 22 23 24 24
centima od energije veze za etsri razliita poluprovodnika. Zavisnost je data za ieal-
ne uslove iznad Zem |ine atmosfere, k tji su ispunjem pri korienju solatnih e l|a za
svemirske letiiice.
Kao to se vidi osnovna fizikalna ogranienja smanjuju korisnost ak i jedne ide-
aine fotonaponske eiije na manju od 25%. Energija veze i koefijent korisnog delova-
irja najnepovoljngi su za silicajum. Meuiim, zbog njegovih dxugih pozitivnih osobina
o kojima je bilo govora, silicijum je dobio prednost u sadanjoj proizvodnji fotonapon-
skihelija.

219 KOEFICUENT KORISNOG DELOVANJA SIUOJUMSKE SOLARNE ELIJE

Za odreivanje koeficijenta korisnog delovanja silicijumske solarne ei|e potreb-

no je da se razmotre svi gubici upadnog Sunevog zraertja pre rtjegove konverzije u
elektrinu energgu i isporuke ove energtje potroau.
1. Fotoni energije vei od 1,12 eV pored stvaranj a parova eiektron-supijina, ima-
ju viak energge koji se pretvara u toplotu. Stoga ovaj viait energije predstavlja gubi-
tak za konverziju Suneve u elektrinu energtju. Ovaj gubitak iznosi oko 28%.
2. Sunev spektai sadri izvestan broj fotona ija je energija manja od energetske
veze izmeu valentne i provonike zone. Ovi fotoni ne stvaiaju parove elektron-upljina
kao nosioce elektrine struje i ne doprinose struji elije, Posiedica ovog je gubitaic u
konverziji Suneve u eiektrinu energiju u iznosu od oko 19%.
3. Napon kcji se postie na kolektorima siiicijumske fotonaponske elije uvek
je manji od eneigije veze. To znai da se ne koiisti sva energija predata elektronu pri
njegovom prebacivanju iz valentne u provodniku zonu. Tako nastaje gubitaa od dco
15% energrje.
4. Poseban problem preostavija prikupljanje provodnikih elektrona obrazovanih
Sunevim zraenjem na gornjoj strani silicijumske fotonaponske ehje i njihovo usme-
ravanje negativnom kolektoru u cilju kretanja kroz provodnik spoijnog kruga. Ideal-
ni kolektori provodnikih eiektrona biii bi tanki slojevi metala icoji bi prekrih celu pred-
nju i zanju stranu sunane elije, pravei dobru elektrinu vezu sa njom. Takav kolek-
tor ne predstavlja ozbiljan problem za zanji deo elije. Medutim, provodnik koji prek-
rivas prednju stranu elije trehalo bi da bude proziran za Sunevu svetlost. Iz bitnih
razloga dobar provonik nije providan i tako nema naina da se pokrije prednja stra
na slojem koji je dobar provonik elektrine strig e.a u isto vreme dozvoljava svetlosti.
da ue u kristal. Za sada se mora napraviti kompromis pravei provoniki pokriva
na prednjoj povrSni elrje sto je mogue manji, minimizirajui razmak izmeu take
gde se struja stvara i najblie take gde se kup|a.
Kompiomis predsiavlja svojevrsni kompleks problema. A ko se pokua napravi-
ti provodnik u vidu izuzetno lankih metalnih ica, u vezi sa povrSnom kristala samo
mali procenat povrine elije bie neprozraan za svetlost. Medutim, otpor tog kolek-
tora bi bio veoma velifci, a energija bi se gubiia i zato to bi se ice grejale od struje.
Da bi se smanjio otpor u jednoj sadasnjqj sunevoj ehji oko 10% prednje povrine
je prekriveno kolektorom kcji spreava 10% upotrebive svetlosti da ue u ehju.Zbog
toga je rad eije smanjen od idealnog za oko 9%.
488

5 . Maksimalna snaga silijumske solarne elrie Pmax = Um Im , gde je Um mak-

malni napon, a l m maksimalni intenzitet elektrine stnge uvek je manji od ieonjski
odreene njene karakteristike, Sto prouzrokuje gubitak od oko 5%.
6. Eiektroni i up|ine proizvedeni Sunevim zraenjem imaju ogranieno vreme
slobodnog kretaiga tako da se neki od njih rekombinrgu pre nego to stignu do kolek-
tora kao elektroda. Sem toga, solarna elija se ne sastoji od savrenog kristala silicijuma
niti od edealnih koliina i odnosa primesa n i p-tipa. Sva odstupanja od savrenosti
u stnislu hemijske istoe ili tanosti struktuie kristala, vode k a opadarrju korisnosti.
Neistoe mogu prouzrokovati proticanje struje kroz spoj u obmutom aneru i kris-
talografka nesavrenost se moe prikazati kao zaraka gde se elektroni i praznine mogu
ponovo kombinovati i tako izgubiti. Sve ovo doprinosi gubitku od oko 4%.
7. Kao to je ve reeno gubid nastaju i zbog optike reflessije svetlosti na gor-
irjoj povrini solarne elije. Ne postoji nain d ase ovo odbijanje sprei, ali se ono mo-
e svesti na najmanju moguu meru pomou antirefleksionog sloja, providnog materija-
la takve debljine da se zrad svetlosti odbijaju sa povrine kristala i prepliu sa zracima
odbijenim sa prenje povrine premaza. Z rad reflektovani na ovaj nain pojaavaju
zrake koji dopiru u kristai. ak i najboiji antirefleksioni sloj, m eutim ,m oe biti nap-
ravljen tako da se slae samo sa jednam talasnam duinom u Sunevom spektru. Spe-
djalnom obradom povrine kristala i nanoenjem antirefleksionog sioja, gubitak zbog
optike refieksjje se smanjige na oko 3%.
8. Veoma tanki osetijivi gomji doj solame elije ne apsorbuje sve fotone kojipad-
nu na njega, ve jedan deo apsorbuje zadnji kontakt elije, a drugi prolazikroz eiiju.
Izborom reflektujueg zadnjeg kontakta elije koji vraa fotone u p - n spoj, ovaj gubi-
tak se moe smanjiti na oko 1%,
9. Iakoje najvee rastojanje koje prelazi elektrina struja o mesta njenog nastanka
do kolektora oko 3 mm, ipak usled otpora na koji nailazi elektrina struja u unutra-
njostikristala siiidjuma njen intenzitet opada za oko 1%.
10. Zbog serijskog otpora silicijumske diode gubitaknjene efikasnosti iznosi oko 1%.
Kao to $e vidi ukupni gubid iznose oko 86%, to znai da je efikasnot ovakve si-
licijumske soiame elije oko 14%. Daljim usavravanjem tehnologije u proizvodnji si-
iicijumskih solamih elija predvia se smanjivanje gubitaka navedenih pod brojevima
4 , 6 , 7 i 8 dm e bi se efikasnost elije poveala za oko 8%, odnosno na oko 22%. Nahne,
ovi gubid nisu uslovijeni fizikainim zakonima i usavravanjem tehnologjje mogu se svesti
na minimum. Dosadanji objavljeni poaci za laboratorijski i serijski prdzvedene sili-
crjumske solame elije, pokazuju da koeficijent korisnog delovanja silicijumsice solarne
eiije iznosi oko 16 -18%.
 ODELJAK X X II

22. IZ R A D A S I L I C I J U M S K I H SO L A R N IH C E L IJA

Za bolje shvatanje tehnoiogije izrade silicijumske solame elge, koja je princi-

pijeino ista i za ostale solarne elge, potrebno je da se ova tehnologija razmotri za svaki
od eiemenata solarnih elija. Uioga pojedinih elemenata u radu silicgumske solame
elge ve je poznat, pa je sada potrebno da se razmotre osnove tehnologije njihove pro-
izvodnje. Ovo je potrebno radi upoznavaiga mcgunosti usavravanja tehnolpgije q'i-
hove proizvodnje i sniavanja ekonomske cene za ire imasovnije osv^janje trita.
Na slici 329 prikazan je popreni presek silicijumske solame elije sa njenim ele-
mentima.

SUka, 329 - 1 p sloj silicjjuma;

2 - n -sloj silicjjuma; 3 ar.tirefleksioni
sloj; 4 - prenja (gornja) elektroda;
5 - zadija (donja) elektroa; 6 - ko-
lektor elektrona; 7 - kolektor Supjjina

Na slici 330a i b prikazani su tipini izgledi prednje elektrode siiicijUmskih soiar-

nih elija. Prednja strana elije pokriva se mreom metalizovanih linija, naj ee od
kalaja ili nikia,
Danas se u sistemima koji koriste solarne elije nalaze solarne elge koje koriste
debeiu podlogu i to monokristal silicijuma. SiEcijumska solama elija je jedna velika
poluprovodmka dioda. To je ploica iji se prenik ngjee kree od S do 10 cm.
Debljina joj lznosi 'od 250 do 400 pm. Sastoji se od zadnjeg kontakta, najee + jer
je osnova p Si, p slcija, p .n prelaza, n s lq a , prednje k ontaktne m ree, najee
k o n tak t jer je na n slcju i antirefleksionig sioja, K ad se uzme u ruku to je ustvari
plava ili tam na siiicijumska ploica sa koje vire dva izvoda. K ad se iznesu na svetlo i ti
Krajevi veu za m em i instrum ent, onda njegova kazaljka poijije da skree. Tek ona
postaje jasno da je to elektro-generator, najjednostavniji koji se danas moe nai i koji
je UopSte o sada napiavljen.
 a b
Slifca 330

2 2 1 TEHNOLOGIJA DOBIJANJA CISTOG SILICIJUMA

Osnovni materijai za proizvodnju silicijumskiii solainih elija je jedan od najras-

prostranjenijih elemenata siiicijum Si, koji ini oko 25% Zemljine kore, Nalazi se u
mnogim stenamaposebno u kvarcnim, kao glavni sastojak. Stoga kao polazni maieii-
ja l za dobijanje istog silicijuma slui kvarcni pesak, kqji je ustvari silicijuin dioksid
S iO j. Postcje razliite metode u piooesima dob|anja silicijuma to vee istoe u ob-
iiku monokristala, polikristala i polukristala. Od poetka osvajanja kosmosa i poetka
svetske energetske krize razvijene su i a|e se razvijaju tehnoloki postupci za dob?a-
nje silicijutna najvee mogue istoe aiom sveta, a naroito u SA, SSSR i Japanu.
lako je silijum veotna rasprostrarijen, proces dobijapja istog silicajumaje veoma skup
zbog komplikovane telmologije. Ove e se raz-
motriti dva do sada najpoznatija postupka pro-
izvodnje solamih elija njihovim isecanjem iz
kristalnih ipki iU traka silicijuma.
Jedan od postupaka za obijanje savre-
nih kiistala siliciiuma je proces u kome poetni
kristal polako rotiia dok se ne odvoji od ras-
topljenpg silicguma (sl. 331). Ako se tempe-
ratura i periodi rotacije kontroliu ovolj no
precizno, silicijum se pretvara u savrfen kristal.
Taj kristal je dosta masivan i obino predstav-
Ija cilinar prenika 7-10 cm i duine 60-90 cm.
Masivni cilindrini sihdjumski kristal zatim
se ree na veoma tanke ploice, to predstavlja
posebni problem. Naime, debljina reza testere
 491

vea je od ebfjine pojedinih plodica tako da dolazi do veiikog otpada silicguma, -ito
poskupljuje ovsj proces.
Druga metoda sastoji se u
dobijanju silicijumskih traka ge se
Srine i debljiue mogu priiagoditi tako
a odgovaraju solarnim eiijama. U
ovom procesu, poznatom pod imenom
EFG i razvijenom u SAD, rastopijeni
silicjjum se penje kapilamom atrak-
cijom kioz prorez u kocku napravlje-
nu od grafita (sl. 332). Grafitna koc-
'k a (1 ) zagnjurena je u rastopljeni
alicijum (2) , koji se usled kapilarne
atrakcije penje kroz uski prorez
kocke (3). Rastop^eni silicijum (4)
prelazi u .silicijumsku traku (5), a vrsti
delovi siliciguma padgu nanie. Ta-
ko se siiicijumov kiistal kristalie
u traku, koja se moe uz minimalne
gubitke sei u ploice.
Deb(jina trake ili filma moe da se regulie na vrhu kocke tako da rrjiliova deblji-
na iznosi 02-0,5 mm. irina ovih traka najee iznosi 2 r5 cm ,a duina 10 cm (sl. 333).

Siika333

Savrenost ovilr silicijumskih kristala je manja od onih dobijenih u prvom postupku,

ati su jeftiniji zbog jednostavnije proizvodnje i smanjenih gubitaka. Solame elije izgra-
ene od ovih siiicijumskih kristak imaju efikasnost 10 -12% i moe da proizvede oko
0 3 W eiektrine struje.

222 IZGRADNJA p n SPOJA DOPINGOVANJEM

Pri dopingovanju silicgumskili solarnih elija mora se obratiti panja na veliinu

doze dopingovanja. Ova veliina se odreduje tako da se ne smanji weme lolodnog kre-
tanja manjinskih nosilaca pre dopingovanja kao i veinskih nosilaca posle dopingovarya,
Postoje razliiti postupci pri izgradnji p ~ n spoja dopingovanjerm
rastoppnoj masi silicguma doda se odgovaiajua koiiina bora tako aa se dobi-
je kristal silicijuma p tipa ravnomemo dopingovan do odgovarajueg stepena; jedna
492

stcana ove ploice izlae se parama fosfora na temperatnri tiovoljno visok^ da bi se

fosforovi atomi rasprostrli po celoj izloencrj strani do debljineod 0f5 /im ;n a taj nain
se na kristalu silicijuma p tipa obrazuje tanak slcg silicijuma n tipa i time je izgra-
ers p ~ n spoj,
difuzija iz gasne faze primese na biizu 1000C najee se koristi; nedostaci
ovog postupka su obrazovanje sloja neravnomeme debijine i potreba njegovog odstra-
njivanja sa zadnje strane,
- difuzija iz vrstog stanja na taj nain to se primesa prvo nanese na prednju
stranu, a zatim vra zagrevanje; nanoenje primese vr se hem jski, centrifugalno, prs-
kanjem ili sito-tampom.kojaje najjeftinija i moe se automatizovati,
epitaksiranje uzorka jeftinog metalurkog siiicjjuiria radi porasta dopingovanog
sloja,
- jonska implatacija pri kojoj se koriste elektronski ili iaserski snop radi ukla-
njanja eventuainih oteenja kristala silicijuma nastaiih usled jonskog bombardovanja;
ovaj najnoviji postupak ntjvie obeavajer omoguuje kontrolu debljine sloja i stepe-
na dopingovanja; zbog mogunosti kontrole i automatizacije u proizvodnji ovq pos-
tupak je veoma privlaan za industriju.

22 3 O B R A Z O V A N JE A N T IR E F L E K S N O G S L O JA

Ve u pripremi silicijumskih ploica za dopingovanje nastoji se da njihove povr-

ine budu to bolje obradene tako da budu bez oteenja. To se postie hemigskim na-
grizanjem u kiselpj ih alkalnoj sredini. Na taj nairt postie se istovremeno i fina hra-
pavost prenje povrine kristaia. Naime, na povrini se obrazuju bezbrcrj veoma sitnih
kristala oblika piramide dimenzije oko 1 Mm. Stoga ova povrina umanjige refleksiju
svetiosti i tako igra ulogu antirefleksionog sloja.
Meutim, antirefleksioni sloj ima zadatak da ne samo smanji optiku refleksiju
upadne svetlosti, ve i bizinu rekombinacije eiektrona i upljina na povrini prednje
strane elge. To se postie nanoenjem antirefleksionog sloja na preanju stranu soiar-
ne elije. U tu svrhu se koriste razni oksidi iji je indeks prelamanja 2-3 puta manji
od indeksa preiamanja silidjuma koji iznosi oko 5. Tako se optika refleksp prednje
strane elije moe svesti na 5%. Antirefleksioni sloj sastavijen od silicijumovog dioksi-
da (SiO^) i titanovog dioksida (T i0 2) moe da smanji ovu refleksiju na samo 3%.

2 24 O B R A D A Z A D N JE ST R A N E S O L A R N E E L IJE

Kao to je reeno, debljina silicijumske solarne elije iznosi odO,2-0,5 mm, od-
nosno od 200-500 Mm, to je dovoljno za potpunu apsorpciju ceiog spektra Suneve
svetlosti. U razmaku izmeu granice p n spcja, odnosno barijere i zadnje strane sili-
cijumske elije, Sunevi zraci obrazuju parove elektron-upijina kao nosioce eiektri-
ne struje koji se prikupljaju blizu zadnje strane elije. Ova naelektrisanja okupljena
u biizini zadnje strane remete usmerenost elektrona i upljina uspostavljenu barijerom,
Stoga je potrebno da se ona uklone, To se postie jaim dopingovanjem sloja p - tip a
u oblasti zadrge strane tako da se izmeu ovog sloja uz zadnju stranu i osnovnog slqa
 493

stvori mali unutranji eiekirini mipon. Ovaj napon usmerava elektrone prema barijeri
i uspostavlja provobitnu usmerenost. Takva solarna eiija naziva se eiija sa elektrinim
poijem uz zadnju povrinu. *
Praktina obrada zadnje strane silicrjumske solarne elije u navedenu svrhu, pos-
tie se nanoenjem legure aluminijuma sa galijumom, arsenidom i cinkom. Jako doti-
rani cink ifunduje u galijum-arsenid i tako se obrazuje p spoj. Legirani aiuminijum-
ski spoj nanosi se naparavanjem ili sito-tampom.

225 O M SK I K O N T A K T I SA PO V R lN A M A S O L A R N E E L IJE

Za maksimalno iskoriavanje eiektrine energije proizvedene u silicijumskoj

solamoj eiiji, kao i u solarnim elijama uopte, potrebno je da se uspostave dobri om-
ski kontakti sa povrinama elije u cilju postizanja to marjeg otpora, Pored dobrog
kontakta, mora se obezbediti mogunost zavarivarga, odnosno, letovanja prikljuaka
na solamcg elgi, Za ovu svrhu koriste se razni metodi.
Najee se koristi metod naparavanje u vakuumu siojeva aluminijuma i srebra.
T'ehnologija ovog procesa je veoma razvijena, ali kupa zbog velikih gubitaka rasipanjem
i korienja skupih materijala.
Postupak sito-tampa je jednostavniji, jeftiniji i efikasniji zbog malog rasipanja
materijala. Proces u ovom postupku iake se orava i moe se automatizovati.
U ciiju to boijeg provodenja eiektrine struje mora se obratiti potrebna panja
na metalizadju prednjeg i zadnjegkontakta.
Metalizacija prednjeg kontakta izvodi se na taj nain da se naprenju stranu elije
ravnomerno nanese srebmi piah, Zagrevanjem elije praii postepeno i ravnomerno pro-
ire u antirefleksioni sloj. Pored dobrog prianjanja i malog kontaktnog otpora, time
se postie potpunije prikupljanje naelektrisanja i njihovo sprovoenje kroz kontaktne
kolektore u spoljenji provodnik elektrine struje.
Zadnja strana se metalizuje meavinom aluminijuma 1 srebra sito-tampom isto-
vremeno sa izgradnjom p - n spoja.

2 26 S O L A R N E E L U E OD A M O R FN O G S IL IC IJU M A

Komplikovana i skupa proizvodnja silicijumridh solamih elija od mono-, poli-,

i polukristala.siiicijuma bila je povod da istraivai u oblasti konverzije Suneve u elek-
trinu eneigiju poslednjih godina proue razne metode za proizvodnju silicijumskih
solarnili elija od amorfnog sihdjuma, Amorfni shicijum moe se dobitikondenzovanjem
silicijumske pare na hladnoj podiozi, na primer, na stakiu. Veina silicijumovih atoma
obrazuje time temperaturdsu vezu, ali za razliku od monokristaia shicijuma, bez ikak-
vog reda. Stoga amorfni silicijum manje odbga upadnu svetlost, a vie apsorbtge i to ne
samo direktnu, ve i difuznu svetiost. Energija veze amorfnog silicijuma iznosi oko
I j6 eV to znai da je za 0 3 eV vea od energije veze kristainog silicijuma. Vea ener-
gija veze omoguuje mu bolje usaglaavanje sa talasnim uinama svetlosti kcje odgo-
varaju najintenzivnijem svetlosnom raenju, lako su slctjevi amorfnog sflicijuma bolji
494
apsorberi nego kristalriog, prolaz strujnih nosiiaca, naroito p tipa, kroz amoifiri sili-
dgum je tei nego kod kristalnog, Ovo dOTOdi do brze rekombinacije elektrona i iup-
Ijina, a time i do slab|enja fotoeiektrine struje. Vea energija veze i tei prolaz nosi-
laca elektrine sriuje kroz amorfni silicrjum usloviii su da debljina elije od amorfnog
siiirijuma mora da bude veoma tan k ai da iznosimanje od 1 pm -
Dosadanja istraivanja su pokazala da je koeficijent korisnog delovanja ili stepen
iskorienja solamih eiija od amorfnog silirijuma oko 8%. U SAD i Japanu izgradene
su ve i fabrike za proizvodnju jeftinih solamih elga od amorfnog silidjuma uz pred-
vianje njihovog stepena iskorienja i do 18%. Ve danas se kod nas pojavljuju razni
predmeti za praktinu upotrebu, na primer, asovnici, depni raunari, radio prijemmri
i d r.koji za pogon koriste elektrinu energiju dobijenu konverzijom iz Suneve energije
pomou silicijumske fotonaponske elije.

2 27 S IL IO JU M S K A SO L A R K A CE LIJ A D O M A CE P R O IZ V O D N IE

Domaa licijiiinska sokrna elija izraena je od domaeg monokristala silici-

jum a dobgenog od uvoznog polikristala. Proizvedenaje saradnjom IBK - Vina i Ei - Ni
domaom tehnologijom. Osnovni matergal ove solarne eige je p - t i p silidjum. Solar-
na elija je knina ploica prenika 5 cm, povrSne 19 j63 cm: i debijine 350 gin. Radi
na bazi p ~ n spoja koji se dobija dopingovanjem monokristala silicijuma borom {p tip)
i difuzijom fosfora (n tip).
Kada se ova siiicgumska e l|a izloi Sunevim zracima fluksa 1000 Wm 2 onda
ona daje ove izlazne eiektrine karakteristike:
strujakratkog spoja 430 mA 10%
- napon otvorenog kola 0,55 V 7%
iziazna snaga 156 mV 10%
- fil faktor ili faktor ispune 70 5%
Fil faktor ih faktor ispune predstavijakoiinik:

O'm i m
U o k lk s

gde je Um maksimalni n a p o n ,/m maksimalni intenzitet elektrine struje, Uau napon

pri otvorenom kolu i 4 e intenzitet stn^e pri kratkom sp q u . Kod silicgumskih elija
filfaktor najeeje m aqi od 0 Q .
Rad domae stlicgumke solarne elije javno je prikazan na konverziji Suneve
energije u eiektrinu za pogon izraenih modela solame pumpe, radio-tranzistora, ven-
tilatora, dejeg automobila i dr.

22 8 SO LA R N E C E L IJE SA O SN O V A M A OD R A Z N IH PO LIJPR O V O D N IK A

Kao to se desilo i u drugim brojnim granama tehnolog|e, program osvajanja

svemira je dao inicijativu za otkiie, proizvodnju i usavravanje prvih praktinih foto-
naponskih eiija kcje su pribavljale elektrinu energiju mnogim svemirskim letilicama
sa izuzetno velikom sigumou i za gotovo neogranieno vreme.
 495

Oko 700 anierikih i 500 sovjetskih svemirskih letiiica koristilo je do sada solar-
ne eiije kao primame izvore eiektrine energge, Prvih deset godina koriSeno je samo
u SAD oko 10 miliona solamih elija za svemirski program.
Prvim vestakim Zemljinim satelirima lansiranim 1957. j 1958. godine, za funk-
donisanje njiisovih senzora bila je potrebna snaga od 1-2 W. Za satelite lansirane u novi-
je vieme potrebno je vie snage zbog memih instrumenata, vee udaljenosti od Zemlje
i u neJdma Ijudske posae, ali ne vise od 100 W.
Na primer, Mariner IV ,kqji je televizijski emitovao slike planete Marsa n aZ e m ju ,
bio je snabdeven sa 28244 solarnih elija. Maksimalna snaga proizvedene elektrine
energije u bliziiu Zemlje iznosila je 670 W. Usled opadanja intenziteta Sunevog zrae-
nja poveavarjem odstojanja,u biizini Marsa ova snaga iznosilaje 320 W .
Solame elije koje se koriste u svemirskim programima i sada za potrebe na zem-
iji, napravljene su od silicijuma. Meutim, kao Sto je reeno, to nije jedini element koji
se moe koristiti za solame eiije, Stoga je korisno dati tabelami pregled materijala
kcrji se najee koriste zaizgradnju solarnih elija.

Materijali Gaigum/ Indjjum fosfor/ Bakar sulfici/ Bakar telurid/ Bakar sulfid/
Arsenid Kadmijum Kadmjum Kadmjjum Kadmjjum
sulfid sulfid telurid telurid
Ga,'' As JnP/CdS CusS/CdS CuTe/CTe Cu3S/CdTe

nm 16-19 12 5-7 6 6

Kao to se vidi od svih navedenlh materijala, galijum arsenid ima najvei koefi-
cijent korisnog delovairja. Meflutim, galijum-arsenid je oko 10 puta skuplji od silid-
jrnna, a tehnojogjja njegove pripreme za primenu kao osnovnog materijala za solamu
ehju, je sioenija i skuplja nego kod silicijuma, Pored velike efikasnosri solarna elija
od galjjum-arsenia ima preimustvo jer moe da runkcioniSe i daje vei stepen iskori-
enja pri koncentrisancj svetlosti.

229 PRIMENA KONCENTRATORA SVETLOSTI S CIUEM POEOUSANJA

EFIKASNOSTI SOLARNIH EUJA

Radi poveanja efikasnosti solamlh elija iii smanjivanja njihove povrSne pri istoj
efikasaosli, koriste se razni koncentratori svetlosti. Kao to je rajrije reeno to mogu
da budu sfeina, parabolina i cilindiina izdubljena ogledaia ili sabirna soiva frenelo-
vog tips. Koncentratori mogu da koncentriSu svetlost na solamu el|u ak do nekoliko
hiljada puta i tako znatno poveaju njenu efikasnost.
Razumljivo je da za ovu svrhu mogu koristiti solame elije koje podnose visoku
temperatum, kao to je , na primer, galjjum arsenid. Koncentrisanjem Suneve energije
nasolarnu eiiju od gal|um-arsenidanjenaefikasnost se poveavana 23-29%,
Efikasnost solame elije odreene veiiine srazmerna je intenzitetu zraenja ko-
je na nju pada. Stoga je korisno da se Suneva svetlost koncentriSe na relativno malu
496

povriiiu solarne elge. Ovde

Sika334 - 1 - Svetlosm zraci; 2 - paiaboiini kon-
centrator; 3 solamaeljja;4 osovina za postavlj a-
aje na mehanizam za okietanje prema suncu
ton na Univerzitetu u Cikagu ima oblik poludlindra, onosno dugog korita (slika 335).
On koncentrie Sunevu svetlost na prednju stranu solame elije i ne mora se okretati
da bi slsdio Sunce u taku dana.
se nailazi na dve teStoe.Prva
je to se svetlosni zraci mo-
raju koncentrisati tako da
padaju pod pravim uglom na
prednju povranu eEje, kada
je njihova efikasnost nrjvea.
ruga tekoa nastig'e stoga
to je potrebno da koncent-
rator prati privichio kretanje
sunca na nebu u toku celog
dana. Druga tekoa moe se
otkloniti mekanizmom koji
bi akretao koncentrator pre-
ma suncu. Ovakvi mehanizmi
mogu se konstruisati na piin-
cipima termodinamike i foto-
elektriciteta. Na slici 334
shematski je prikazano para-
bolino ogledalo kao kon-
centrator.
Vinstonov koncentrator
k cji je pronaao Roland Wins-

Slilta 335 - 1 - S v e tlo s n i z ra c i sa je d n e stra n e ; 2 - svetlosni zraei sa ruge strane; 3 - k o n c e n n a to r

p o k riv en o g ted alim a sa u n u tcan je stran e; 4 - soSarna elifa
 OELJAK XXIII

23. S O L A R N I MODULI

Solami mouii predstavljsgu u stvari matticu meusobno povezanih solarnih elga

i omoguuju njihovu piaktinu ptim enu. Soiarne elije u modulu obino su povezane
na red, tako da kroz njih tee ista elektrina struia. To rrnnee problem odabitanja
elga koje e ii u isti modul, Sto se odno pre svega na povrnu elije i na povrSinski
otpor. Dakls, u odnosu na te parametre, solame eiije trcba da budu ekvivalentne. Od
takvih elija vezivanjem na red dobga se modul sa odgovarajuim izlaznim naponom.
Ukoliko elije nisu ekvivalentne, onda one sa loSjom karakteristfltom ponaaju se kao
delimini potroai u kolu,
Slini problemi se javljaju i ka je poiiebno paraleino vezivanje elha, tako da sve
daju jedan izlazni napon, Ovg problem je izraen kod vezivanja modula u paralelnu
vezu da bi se dobio panei.
Pored eleiktrinih vane su i mehanike karaktsristks i gabarit moduia. Moduii
moraju biti konstruisani tako da imaju dobru transparenstnost svetiosti kojs treba da
padne na prednju stranu eiija, dobre mehanike osobine u odnosu na udare vetra,
kie, snega i si. Takoe treba da omogue dobro hiaenje eljjakoje ih ine.
Da bi se dobili solami moduli kqji imaju takve karakteristike postoji nekoliko
najna pakovanja elija u njima. Na slici 336 prikazanje popreni presek jednogmodula.

2 Omm

E

o

2 3

Slika 33 - 1 ~Metainiram;2 - pleksi iii stakisna p lo a ; 3 ~ s o la m a sIJ e

498

Kao Sto se vidi na slici solarne elije su poreane u sendviu izmeu dve povrSne od
kojih je gomja transparentna, dok donja ne mora da ispunjava ta| uslov iako je bolje
za modul daje i ona transparentna. Postoje dve mogunosti:
a) a te ve povrine odnosno ploe budu zalivene nekom silikonskom masom
sa elijama izmeu njih ili,
b) da elije- budu zalep|ene donjom stranom za donju plou, a da se samo eli-
mino naslanjaju na gomju. I u jednom i u drugom sluaju obe ploe su smetene u me-
talno kuite koje im daje mehaniku stabilnost.
Pored toga sHka 336 prikazuje da moe biti samo jedna nosea providna ploa
na koju $e nanose solame elije svojitn prednjim stranama i zatapaju sa silikonskom
smolom. One mogu da ostanu tako zalivene iii da preko njih, sa zadnje strane, dode
jo tanak sioj silikonske gume, On slui da jo bolje ttti solame elije i elektrine veze
medu njima od spoljnog uticqa.
Slika 336 prikazuje jedan od naina pakovanja elija u solarni modul, kada se
solarna elija stavlja izmeu dve paralelne staklene ploice.
Siika 337 prikazuje pakovanje elije u solamom modulu kada se koristi samo

Slifca 337 - 1 - M e ta ln i ra m ; 2 - p i e k s i p l o a ; 3 solarna elfla; 4 - vezivna rnasa

jedna nosea provina ploica. Nosee ploice mogu da budu o obinog, anniranog,
kaljenog i specijalnog stakia kao i od pleksi staJda. Izbor zavisi od toga koju namenu
ima dati modul i kcje njegove karakteristike su bitne za tu namenu,
Tehnike karakteristike solamog modula izraenog o domaih solarnih eli-
jajesu:
Domai solami modul sastoji se od 36 Si solamih elijameusobno redno pove-
nih. Pakovanje elija u solami modul izvreno je na ve opisani nain. Kod pakovanja
vodilo se rauna da se omogui zamena neke od elija ako pretrpi neki mehaniki kvar
ili lom prilikom montae, to je nemogue kod elija zalepljenili izmeu dva pleksi
stakla. Povr&ia solamog modula iznosi 30 x 40 cm2 .
Izlazne elektrine karakteristike:
strujakratkog spoja 410 mA 5%
napon na otvorenim krajevima 19 V 5%
izlazna snaga elektrine struje 4,4 W 5 %
 499
231 S O L A R N IP A N E L

Solami panel je elektrini generator , sastavljen od solamlh modula i tek on

moe da obezbedi dovo|nu energiju za napiganje uredaja snage iznad 10 W. Njegova
konstnikcija je dosta jednostavna, a zavisi od broja solamih. modula i njihove veliine.
Nosei ram treba da omogui mehaniku otpom ost na nepogode (sl. 336). On
takoe treba da obezbedi lako montiranje i demontiranje solamih modula. Ako je to
dobro izraeno najvangi zadatak preostaje da se panel dobro orijentise prema Suncu.
Tu treba predvideti mogunost promene orijentacije u toku godine slino kao kod kon-
centratora.
Da bi se solami paneli odraU stalno pod ideainim uglom prema Sunevim zraci-
ma u toku dana u cilju postizanja opttmainog stepena delovanja Suneve energije, mora
se podesiti obrtanje panela u horizontalnoj (x) i vertikalnoj (y) osi Sunca.T o se moe
postii pomou dva para fotoelemenata ija su uprav|aka pojaala naknadno priklju-
ena (sl. 338), Fotoelementi sa upravljakim pojaalima ukfjuuju servo-montere, koji

S lik a 3 38 - S hem a upravnaajja soiarnim panelim a: 1 - tu b u s ; 2 -fo to - e le m e n ti; 3 - m & ro p o ja a lo ;

4 upravjakop o ja a !o ;S r e le ;6 m o to r M saupravjaimaCPrklopnicima)c( s id 2

prema intenzitetu insolacije upravijuju obrtanjeni solarnih paneia u x i y osi. Na sMci

338 prikazana je shema upravijanja solamim panelom pri itjegovom obrtanju oko ho-
rizontaine i vertikalne ose.

232 N A P A JA N JE A K U M U LA TO R A STR U JO M IZ SO L A R N O G PA N ELA

Za primenu struje iz solamog panela puni se akumulator. Na siic: 339 prika-

zanaje shema regulatora za napajanje akumulatora.
Potronja ureaja u procesu punjenja akuimUatora ne prelazi 2% reguhsane snage.
Poveanjem b rq a serij&i vezanih tranzistora,m oe se regulisatl poriebna snaga baterije
akumuiatora.
500

Slika 339 - 1 - ?rikfluak za ukfluivajje eiekttine eneiglje koja piitie iz lolaiaog panek; 2 - w-
fetesitni napon; 3 - ogtanieige eiekttine rtn^e; 4 - leguiacano pojaalo; 5 - teiroiki osigura;
6 - ktatki spqj ogranieuja; 7 - otpoinik; 8 - piomen|ivi izfaz sapona; 9 - tranzistoidd resulator
snage; 10 metni otpoinik; 11 itiazni napon za bateijju

233 DOBUANJE NASZMENICNE STRUJE ZA PRIMENU

Eiektfina stnga dobijena u akumulatoru iz sokm og panek je jednosmema i za

upotrebu treba da se transiormis u naizmeninu stniju. To se postie mehaniki ili
lektromki.
a) mehaniki postupak
1
2
Q t1

S lka 340 l - Akumulatoti jednosmetn etekttine attvje; 2 Nefov eki; 3 trarofonnator;

4 - ptimarni kaiem; 5 - tekundarni kalem; 6 ~ uprav^a truje; 7 - lavnikondenzator; S - akunru-
latori; 9 - tranzistor, umesto Nefovog ekla; 10 - otpomjk; 11 - piik^uak za naizmenJnu Truju
zapottoka
 501

Mehaniki indukovana naizmenina. elektrina strnja visdcog napona nastaje

na taj nain to se u primamom kolu pomou elektromagnetnog prekidaa nazvanog
Nefov eki, prekida i spaja jednosmerna elekthna strnja dobgena iz akumulatoia.
Ovaj postupak se i danas koristi kod bombine za obijanje potrebnog napona pa-
ljeq'a m otora.
Elektronski postupak za dobijanje naizmenine iz jednosmeme elektrine struje,
zasniva se na primeni tranzistora. Na slici 340a i b shematski su prikazana oba postupka
na taj nain to su zajdniki elementi obeieeni jstim brojevima.

234 PRORACUN VRNE SNAGE SOLARNE CELUE MDULA IPANELA

Za izradu projekta nekog soiamog sisterna najvanije je izvrgti proraun maksi-

malne instahsane snage toga sistema. Ona se ne moe lako dobiti je r zavisi od poloaja
mesta gde je previena instakcjja, broja sunanih dana i asova u godini, temperatuie
i zagaenosti okoline, naina rada, namene, naina montiranja i dr.
Za odieivanje vrne snage (snaga u piku) potrebno je poznavati srednju korisnu
snagu. Ona predstavija onu snagu koju ureaj potroi u toku 24 asa. To znai da je
u slusgu neprekidnog rada isreiaa (24 asa) srednja korisna snaga jednaka nominai-
noj snazi ureaja (-pure^a = f g ). Tu snagu treba korigovati faktortsn KE> kcji uzima
u obzir energgu koja je vezana za broj sunanih dana i asova u godini za to mesto
(srenja dozraena energij a za taj poloai}. Dalja korekrija K E uzima u obzir mktsi-
malan broj uzastopnc neosunanih dana za to podruje kao i geografsku hrinu i dui-
n u .T ak o je vrna snaga data izrazom:

PV = k .ke .k l . p s = Fk .P s

gde je K koefirijent koji uzima u obzir kvaiitet elije u odnosu na temperaturu ambi-
jenta i kvalitet same dtoline (zagaenost). Osnovni podaci za njegovo odreivarje su
temperaturkimaponski koefijenti: 2 ^ 5 m V /C za soiamu el|u i 30 m V /C za aku-
mulator od 12 V. Temperaturske zavisnosti izlazne snage elije (modula, panela), eiek-
trina struja kratkog spoja i napon na otvorenim krajevima silic|umske solame elije,
dati su u prethodnom lanu.
Zato se obino za odreivanje koeficijenta K uzme temperatura ambiienta i na
osnovu nje projektuje srednja temperatura eiija solamog modula, odnosno panela.
Ona je za nae podruje oko 55-60 C, aakle, oko 30'C iznad temperature ambijenta.
Svi ovi podaci mere se tienutno za podruje Beograda i Novog Sada, Vrenost ukup-
nog korekcionog faktora Fk se kree od 9 ,1 do 1 0 3 za podmje Jugoslavije, to znai
da mu srednja vrednct iznosi Fk = 9 $ . Vrednosti ppjedinih korekcionih faktora su:
K e = 3,64,5, K i = 1 ,7 - 2,15 i K = 1 ,5 -1 ,1 .
Tako se vrena snaga moe procenjivati formulom:

XW Y h
? v = 99
24 h
502

gde je X nominalna snaga ureaja, Y prosean brcj asova rada ureaia u toku
dana.

235 CENE

Kao to je reeno prve solarne elije proizveene su za svemirski program u cllju

snabdevanja elektrinom energijom svemirskih letilica. Cena ovih prvili solamih elga
bila je veoma visoka, aii posto su soSame elije pruale jedinu mogunost za snabde-
vanje svemiiskffli ietilica elektrinom energijom, cena nije bila bitna. Zna se da je cena
solamih eiija namenjenih potrebama svemirkih istraivanja 1959. godine iznosila 200
dolara po vatu snage. Sve ea iansiranja Zemljinih sateiita sa mernim instrumentima,
a naroito priprema svemirskih letihca sa |udskim posadama, zahtevali su masovmju
i kvahtetniju pioizvodnju solamih elija. Usavravanjem tehnologije proizvodnje solar-
nih elija i prelaz na proizvodnju u veim serijama doprineli su da u toku 10 narednih
godina cena solame ehje za kosmiki program padne najpre na 100, a zatim na 50
dolarapo vatu.
Cena prvih solamih ehja za upotrebu na zemlji pre poetka svetske energetske
krize bila je 20 dolara po vatu snage. Meutim, proizvonja je biia veoma ograniena
tako da su, na primer, u SAD godinje proizvedene solarne elge sve zajedno davale
ukupnu snagu od 100 kW. Sve dub|e ulaenje u energetsku krizu posle 1973. godine
zahtevalo je nove izvore energije i otpoeo je nagh razvoj proizvodnje solamih eljja
u celom svetu. Tehnologja proizvonje se naglo razvjala. a time i cena solarnih elija
stalno opadala. Na primer, ve 1978. godine dobijene su sokme elije koje su davale
10 i 15 m W m '3 , Sihdjumska solama ehja povrSne 45 an J koeficijenta korisnog
elovanja od 15% izioena suncu davala je snagu od oko 0,6 W .
Cena ove solame elrje bila je 13 dolara. Visoka cenaje posledica velikog otpada
sihdjuma u toku obrade. Sem toga, proizvodni proces solarnih elja zahteva mnogo
vremena i rada strumh i spretnih radmka koji proizvoe kristale, seku ih na ploice i
izrauju gotovu ehju.
Dananja cena sUicijumskih solarnih elja iznosi oko 5 dolara po vatu snage, a
oekuje se da e kroz 3 4 godine ova cena biti jean dolar po vatu.

236 U SA G L A A V A N JE P O T R E B E ,P R IJE M A I P O T R O S N JE SO LA R N E E N E R G IJE

Za primenu solame energije vano je da se usklae potrebe, prjem i potronja

solarne energije. U naim krajevima sa etiri razhita goinja doba, energetski op-
rinos irektnog Sunevog zraenja je proraenljiv u toku godine. Stoga je nemogue
da se obezbedi stalna potreba energije narolto u zimskom periodu. Ovaj raskorak iz-
metu potrebe i prijema solame energije moe se refiti akumulisanjem toplotne energi-
je dobijene Sunevim zraenjem za krai ili dui period kada nema sunca. Za to su pot-
rebni akumulatori toplote dosta velikih dimenzja to zahteva prostor i poveava tro-
kove, Na taj nain mogu se takoe ukladiti prijem i potronja soiame enetgije. Ovak-
av solarni sistem moe da zadovop za zimski period, ali u ietnjem periodu se javlja vi-
 503

Sak energije, Ovq viSak se moe koristiti za zagrevanje bazena, staklenika i susednih
zgrada. Ovakvim i drugim kombinactjama mogu se usagiasiti potiebe, prijem i potroS-
rija solarne energije u toku cele godine.
Meutdm, kod objekata u kojima intenzitet potroSnje energije raste leti, na pri-
mer, kod turistikih i nekLh inustrijskih objekata, usagjaavanje potrebe, prijema i
potronje solame energije je jednostavnije i bez potrebe za znaajnijom akumuiacijom.
Iz izloenog se vidi da u korienju Suneve energtje nije bitno da se akumulaci-
jom obezbedi njena konstantnost, ve da se ovako promenljiva sa manjim iii veim os-
cilacijama ukljui -u iri energetski sistem. Tako se Simeva energija moe koristiti od-
mah po prijemu.
U tom cilju potrebno je da se ostvari mogunost i usiovi povezanosti u potro-
nji solarne energije izmedu malih (mikro) potioaa Solarne energije. Na slici 341 she-
matski su prikazani integri-
sani mikrosistemi za pri-
jem Suneve energije i mak -
ropotroa energije. Shema
daje model kod kojeg je
izvreno integrisanje mikro-
sistema za prijem Suneve
energije u centralizovanu ce-
linu, ime je obezbeeno
da se u uslovima prijema
vee koliine dozraene so-
larne energije nego to je
potrebno mikrosistemima, o-
bavi preavanje vika energi- Slika 341 ~ Mis - mikfosistem za Sunevu enersiju; Mip
je makropotroan ,ko ko- mikropotroa ; Map - makropotioa ; KEI konveticio-
jeg se automatski redukuje energetski iavor
potronja energije iz konven-
donalnih izvora.
U sluaju kada je vrenost dozraene
solarne energije manja od potrebne, centralni
sistem makro-potroaa sa konvencionalnim
energetskim izvorom, snabdeva mikro-pot-
roae neophodnom koliinom energije.
Konstniktivno integrisanje mikro i mak-
rosistema obezbeige se zajednikim toplovo-
dima, dok se ekonomske obaveze nastale iz
ovog odnosa reguliu neophodnom memo-re-
gulacionam opremom. Na t a nain se obez-
betuje ekonominiji rad termoenergetskog
postrojenja makro-potroaa koje bi u zhnskim
uslovima rndilo sa umanjenim kapacitetom,
odnosno neoptimalnim reimom rada.
Slika 342 priKazuje shemu modela kod
kojeg je sproveena integradja makroprijem-
504
nika i mikropotroaa , pfi iSeatu je prgeramk loca&n i (iirnenziotiissn za potrebe tnakro-
potroafia. U ovakvo) sprezi, kada pottebe makropottoaa optcUju, obezbeuje u
isporuka euergetskog vifea mikropottoaima. RaZiisriljivo je da takav littem radi u
sprezi sa konveiicionalftim izvororn energge kako bi u obezbedio seophodan energetski
kontinuitet pottoSnje kod makro i mikropotrotea energge.
U prakii je mogue spiovegti primenu ovakvih orpnizacionih rnoaela kod mnogih
objekata, pofiev od iprega objekata individualne gradrtje integruanim u toplovoonu
celinu aa industr$skim, odnosno agroindustrijakim objektima, pa do objedinjavanjs
dva iii viie induitr^ikih objekata, od kojih jedni u toj celini rn^veu poteoSnju m g i-
je imaju u protee, leto i jeaen, a dru.gi u tqj sprezi maksimalnu energetsku potro&iju
im^ju u zimikim mesecima.
 ODELJ AK XXIV

24. PKI MENA S O L A R N I H E L I J A

Primena solamih eiijis. ve anas je svestiana. Ovo je razumijivo, jer se pomo-

u soiamih eiiia dobija eiektrifina energija koja se moe podesno primeniti n praktie-
ne svrhe. Za raziiku od klasine elektrina energija koja se dobija iz ugjja kao iscrpiji-
ve energjge koja zagat|e ivotnu sredinu, ova elektrina energija dobija se iz iste i
neiscrpijive Suneve energije.
Primena soiarnih elija moe se poeliti na primenu u svemiru i na Zemlji.
Solarne eJre u svemiru koriste se z& konverziju Suneve u elektrinu energSu
radi naptganja instrumenata kojima su snabevene ietiiice. Usiovi za ovu konverziju
su veoma povoBni, jer ne postoje metereoloke smeinje. Slika 343 predstavlja ameri-

. Sliks 343 S lto 344

506

ku nebesku laboratoriju ..Skajlab* (,3 k y ia b ) sasoiam ini panelima lansiranu 1973. go-
ine, Na slid 344 je sosjetski meteoroloSki satelit sa solamim paneiima kcji snabdevaju
njegove instrumente potrebnom elektrinom eneigijom.
Na zemlji se solarne elije koriste, za napiganje elektrinom strujom raznih elek-
tiinih aparata: manjih apaiata za linu potrebu, aparata u dotnainstvu i aparatau mes-
tima gde ne postoji elektrina struja. Sem toga, solame elije se koriste za dobijanje
tople vode i grejanje i klimatizaciju prostorija. Pored toga poinje njihova primena
i u saobraaju.
Ovde e se neke od navedenih piimena piikazati ilustradjama.
.Maii depnt soiarni aparaii:

a oiasao

J j J j JJ BSS EM

c Jika 345 - Soiami depn: isdunai Slika346 - Solarni upaja

Siika 347 Solarni asovnik

 507

SUka 348 ~ Solami runi asovnici

Soiam i uredaji na m estiina gde nerna kJasine elektrine struje:

Slika 349 Soiamisv$tionik Slika350 Solarnakosaica

508

SUka 351 - Solainamuakiava Siika 353 ~ Solarne etjje sprovode stngu kroz
ice rai uvaiija stoke na pai-'ijacima

SHka353
 509

Na sli 353 prikazana je grupa aktivno-pasivnih solamih kua. Na krovovima i

zioviKia postavijeni su solami kolektori i paneli siiicijumskih solamili elija. Solarni
kolektori siue za obijanje topie higtjensKe vode i zagrevanje prostorija. Soiarni paneli
snabdevaju domainstva u ovim zgradama potrebnom elektrinom energrjom. Kori-
enjem efekata stakiene baSte i dobrim zaptivanjem zgrade moe se postii da Suneva
energga podmiri gotovo celokupne energetske potrebe za dobijartje topie higijenske
voe i zagrevanje prostorija u ovim zgradama.

241 u k o pc a v a n je so l a r n o g g e n e r a t o r a u c e n t r a l n u m rezu

Kao to je poznato, u zimskom periodu nema d o v o p o elektrine energije dobi-

jene iz Suneve, dok je ieti ima i suviSe, tgednaavanje ovih razlika vrfi se ukopava-
njem soiaraog generatora elektrine stnge u varijsku centrainu mreu elektrine struje
i kombinovaniem njihovog isporuivanja elektrine struje za potrebe potroaa.

Slika 354

U zimskom periodu (si. 354),kada solarai generator daje oko 1/3 potrebne elek-
trine struje, dodatnih 2 /3 obija se iz elektrine m ree.K ao to se vidi i u tom naj-
nepovoflnijem periodu za korienje solarne energije, utedi se 1/3 elektrine energije
potrebns za domainstva, & ole, bolnice, mdustriju i dr.
U letnjem periodu solarai generator potpuno zaovojava energetske potrebe i
ostaje viak elektrine energije, kcji se vraa u eiektrinu mreu. Razum |ivo je da se
prethodno mora obezbediti i soiaraa energrja za akumulatore u dlju rgenog korienja
u dane kaa nema sunca.
 o d elja k XXV

25. PRIM ENA NUKLEARNE ENERGIJE ZA GREJANJE

I KLIMATIZACIJU

Nezavisno o Suneve energ| e , nukleama energija se koristi za dobijaiye vode-

ne pare i elektrine energije pomou energetiSsih nukleamih. reaktora.
Enetgetski reaktori iii reaktori m snagu su oni, kod kojih osloboena toplota
procesom fisije direktno iii inirektno slui za dobijanje vodene pare na visokoj tempe-
raturi sa veiikim pritiskom, koja se moe upotrebiti kao pogonska snaga veiikih razmera.
Sem toga, reaktori se mogu deiiti i prema vrsti upotre'bljenog nuklearnog goriva
i vrsti moderatora.
Na sliri 3S5 prikazan je uopteno presek tipa energetskog reaktora, koji slui za
dobflanje tehniki korisne energge.

Slika 355
 511

Proces fisije urana, kcgi se u obliku apki U nakzi opkoljen grafitom M , kao mode-
ratorom regulie se izvlaenjem i uviaenjem kadmijumovili Sipki Cd.
Da bi se spolja&iost zatitiia od nuklearnog zraenja, reaktor je opkoljen debe-
lim zidom betona, t j . Stitom S . Toptota koja nastrje procesom fisje urana u reaktoru,
odvodi se pomou vode F l t ili neke druge tenosti, koja protie kroz cev A B postav-
lienu u unutranjosti reaktora- Strujanje vode kroz cev A B , postie se pumpom P \ . Na
taj nain tenost koja rashiauje reaktor, zagreva se pa se moe indirektno koristiti
za dobijanje vodene pare.
Kao sredstvo V \ , koje odvodi toplotu iz reaktora slui voda ili neki gas pa i te-
ni metal, na primer, natrijum. Na prikazanoj Semi vodase kod./l dovodi u cev.Ti>, a kod
B odvodi. Ova voda na visokoj temperaturi i pritisku, odvodi se u izmenjiva toplote
C i preda e vodi V2 , koja se u njemu nalazi. Voda V2 pretvarr se u p aru, kao u parnom
kazanu i para F odvodi se u cev D da vrsi svoj rad, na primer, u parnu turbinu T . Pos-
le izvrenog rada para dolazi u kondenzator K , u kome se konoenzuje u vodu V3 , jer
se konenzator rashlaije hladnom vodom VA koja ga optae. iz j.ondenzatora voda
V-j prebacuje se pumpom P2 u izmenjiva C.
Nukleami reaktor je ustvari izmenjiva toplote u kome se toplotna energija do-
bijena cepanjem (fisijom) urana prenosi na vodu, natrijum, ugljenioksi i d r.k a o no-
silaca toplotne energije. ima ih razliitih vrsta, a razlikuju se uglavnom prema vrsti gori-
va, apsorpcionom materijalu, nosiocima toplotne energije, moderatoriraa itd. Na slid
356 shematski su prikazani nukleaini reaktori sa lakom vodom i to pod a) reaktor sa

o) 1 - Betomki oklop; 2 uranske Spke -
gorivo; 3 - voda; 4 - kadmjjumski regula-
toii; S vodena paia; 6 paina turbina;
7 - kondenzatoi; 8 - ciikulaciona pumpa;
S -generE torelektrinestruje
Siika 356
6) 1 - Betonski oklop; 2 - uiatiske ipke - gorivo;
3 - voda; 4 - kadmiumski regulatori; 5 - izmenji-
va toplote; vodena paia; 7 paina turbina;
8 - kondenzator; 9 - cirkulaciona pumpa; 10 - cii-
kulaciona pumpa; 11 - generator elektrine struje

vrelom vodom i pod b) reaktor sa vodom pod pritiskom.

Snaga dobijene vodene pare prenosi se na generator aizmenine elektrine stru-
je k q a prenosi do potroaa. Certa ove elektrine energije izncsi oko 50000 dinaia
po kilovatu. Neostaci su to je uran iscrpljivi izvor energije, opasnost od havarije i
pro'blem smetaja radioaktivnih otpadaka.
512
251 NUKLEARNA FUZUA

O$loboen nukleaina eneigga kq|a nastaje procesom mikteaine fistje, bilo na kon-
ttolisani nain u nuklearflom reaktoru ili na nekontroiisani nain pri eksploziji atomske
bombe, n |e jedini izvor nukiearne energ|e koji se moe iskoristiti za razne svrhe.
Utvrdeno je da i pri procesima stapanja dvaju jezgta lakih elemenata u oblinjs
jezgra neSto teih elemenata, takoe nasiaje osloboenje veJike koliiae aukieame ener-
g?e.
Ova injenica je potvrena procesom spajanja jezgra dsuterguma i tricijums kcHi
se odvija na nekontrolisani nain u hidrogenoskoj bombi.
Tig proces spryanja ili kombinovanja dvaju jezgra mar^ih atomskih masa u novo
jezgro vee atomske mase zove se nuKleama fuzija.
Nukleama fuzija odgovara obmutom procesu nukJearne fisje, pa otud iziazi da u
priroi pored dezintegracije mater^e, razbijarga postoji i njeno spiganje, dakle integ-
racjja. Ve nam je poznato da osoboenje energije pri procesu fisjje nastaje zbog toga,
to je energga vezivanja po nukleonu manja kod teSkih eiemenata koji se cep^ju, nego
kod jezgara nastalih produkata sa sreargim masenim brojem.
Isto tako energija vezivanjr. po nukleomi kod maiakSih jezgara je manja nego kod
jezgra sa srednjim masenim brojem.
Prema tome izlazi da je zbir masa jezgara lakih elemenata, koji se fuz|om spaja-
ju, manji nego masa nastaiog jezgra, usled ega se pri procesu fu z|e mora osioboditi
ogovarajua koliina energge.
MeSu moguim fuzijama eiemenata spomenuemo kao primer fuzr|u deuterona
, / i 2 i tritona i i/ 3 pri kojcj se dobjja jezgro helijuma 2 f/e ! prema ovtj jednaini:

i H 2 + , H 3 - + 0n + Q

Iz ove jednaine i poznatih vrednosti atomskih masa neutrona i eiemenata, i to

za neutron ( o n 1) - 1 0 0 8 9 8 6 ,deuterjran( , H 2) = 2P14741 ,tr i c ju m ( ,i/3)= 3,017003
i helijum (2 //e 4} = 4 0387 7 dobija se da defekt mase A m koji nastaje pri ovoj fuziji
iznosi:

A m = (214741 + 317003) - (403877 + 1 08986) sjm

m
A m = 5,031748 - 5 12863 = 018885 ajm

S obzirom da je jedinica atomske mase ekvivaientna energiji 931 MeV iziazi da

osloboena energga, koja odgovara defektu mase Am iznosi:

Q * 0 18885 -931 MsV

ili
Q = 17,6 MeV

Ako osloboenu energgu Q podelimo brojem sastavnih estica (5), dobiemo

da energp po jedinici atomske mase pri fiBiji jezgra deuterijuma i tricijuma u jezgro
helijuma iznosi:
 513

Q
5 aim

Kada, se ima u vidu da pri piocesu fis|e U 2 3S energetski prinoe po jedinici atomdce

mase iznosi

vodonikovih jezgara u jezgro helijuma etiri puia vea od energ^e oiioboene pri fi-
sjjit^34.
Ovaj sluaj nukkam e fuzije, kao i ostali, kcHi su ostvareni izmeu drugih eiemena-
ta, pokazuju da se psi tom procesu osiobadaiu ceEomne koliine ersargp, pa prems to-
me da su i eflkasngi nego prosesi fisrje.
Zato je velika panja pckionjena nukleamim fuz|am a kao izdafeita izvorima
nukiearne energije.
Za sada su poznata dva naina za ostvaienje nukleame fuzji i to , primenom ubr-
zanih estica, tj. estica visoke energnc, kojs se aobiju vetaki pomou akceierstora
fli pcsnou visoke temperature.
Pokazalo se da postcje mogunosti za ostvarenje tzv. termonukieamih rmkcsa,
procesa fuzge izazvanih risokom temperaturom koje bi mogi posluiti kao izvori
nukleame energije,
Takav izvor nesiuene kohine energjje su tennonukleame reak e|e, kcje se odi-
gravagu u zvezdama,konkretns sintezom heihuma iz vodonika.
Kada je 1973. goine n^iavljen poetak svetdce energetsk krize, faik a m naSla
u prvim redovima u borbi za iziaz iz energetske krize i za ouvanje ivotne sredine.
Energija fisije dobiia je joS vei znaaj i poelectaih pet godiirn nukieame eiektrane ni-
u &rom sveta. Uran 238 se clopmguje plutongumom i d o b |a *e obogaen ursn 238,
tzv, brider-uzgajiva *, kod kojeg se lanana reakc|a postie bitai. neutronima i tako
se smanjuje veliina reaktoia. Uporedo sa izgradmom ovih novih savrSen|ih mddearniii
reaktora, prouavaju se naini zaStite postojeih od moguih h&varjja.
U naunim centrima Saom svete, fiziari vode borbu cfco odravanja fu z |e ,k a k o
b i se oveanstvu obezbedila energija za mii^arde godina.Kada m 15. avgusta 1978,'go-
ine pojavila informacfla da su strunjaci Prinstondcog uhiverziteta u SA uspeii da u
procesu nukleame fuzge postignu temperaturu od 60 miliona stepeai C els|usovih,.st
je odahnuo. Znalo se da ako je stvamo postignuta kontroiisana fu z |a , tada bi ovean-
stvo reStto jedan od svojih nqjkrupnik probl.ema. - problem energije. Medutim, od to*
ga dana je proSio 6 godina. Novih iaformacija niie bilo niti su dati potrebni podaci po
kojima bi se mogio zakijuiti kako je postignut navedeni rezultat. Poznato je da se na
polju kontrolisane fu z|e u svetu radi u tri pravca.
Prvi je tzv. TOKAMAK, kojim se tei da se dobjje vrua plazma p u te n sud&r
jona velike energije u akceleratoru. Na ovm principu rade fiziari u enevi, Sorietskom
Savezu i Sjedinjenim Amerikim Dravaraa.
rugi prindp postizama visoke temperaturc jeste njenc dob|anje iz euterijum&
pod visokim pri'dskcsn i pcmou iasera.
Trei p rin d p , a kcane redi i na nauniic B . Magli u SAD,je tzv. ICIGMA - ptoces.
Ovo su tri pravca u kojima danar u rraiu iee fiziari i drugi strur^ad da posdgnu
514
komrolisanu fuziju. To bi bila trea irtdustrijska revolucija, posie pronalaska parne ma-
fine u prvoj iTesline naizmenine stru[e u drugcj industrijskoj revoiucp.
Tako bi prirodno Sunce iz svemira i vetako napravljeno procesom fuzrje na zem-
p , obezbedili ovedanstvu energiju za daleka pokoijenja.

252 s a d a s n j i iz v o r i ENERGIJE I ANSE z a n jih o v o

KORJ'ENJE U BUDUCNOSTI

Da se bolje sagleda zna $ korienja direktne i iste Suneve energije danas i u

budunosti, treba da se razmotre postojei izvori energge u pogledu njihove perspek-
tive zakorienje u budunosti.
N ^ p r e e se ra zm oiriti isc rp tjiv i tii k a p ita in i iz v o r i energije.

Nafta. Ratma se da danas u svetu ima oko 100 miigardi tona nafte, S obzirom
da se gojnje troS u svetu oko 3 milijarde tona nafte izlazi da je vek trajanja nafte
jo oko 30 godina, raun^ui da e se ananji trend potronje nafte i dalje zadrati.
Danas je nafta zastupljena sa dco 50% u ukupnoj primamoj energiji.
Svako izgaranje nafte je nepovratan proces i ona se mora bezuslovno teeti, po-
to je vek njenog trajanja kratak. Sem toga,nafta je danas i u budunosti potrebna i ne-
zamenijiva u obijanju hemijskih..fairnaceutskih i drugih vetakih materija.
Zemni gas. Od poetka svetske energctske krize zemni gas je zastupijen meu
primarnim izvorima energije sa 18% ,ali se jo dovoljno ne koristi.
Zalihe zemnog gasa u svetu nisu jo dovoljno ispitane, ali se rauna da su njegove
sadanje rezerve dovojne za 50 do 60 godina prema saanjoj upotrebi.
Ujjani acri|ci. Dobijanje nafte, mazuta i uija za loenje iz uijanih Scrigaca, esto
se pctminje u tampi, naroito od poetka energetske krize. Meutim, treba imati u vi-
du, da je potrebno uloiti vie energije a se dobije jedna tona nafte iz ujjanih kriljaca,
nego to proizvedena tona moe dati korisne energije. Isto ovo vai i za uljani pesak,
koji se takoe pominje u ovim danima energetske krize.Prem a torne se moe zakljui-
ti a se doba nafte pribliava svome kraju.
U g aj. Pre 50 godina ugaj je bio zastupjen sa 80% meu izvorima primarne ener-
gije, dok anas njegova zastupjenost iznosi samo 30%. Ovo jasno pokazuje da je u toku
poslednjih 50 goina sve vise troena nafta na raun ugija, to danas jma vrio tetne
posledice. Poveanje potronje nafte je razumljivo kada se uzme u obzir da je za pos-
iednjih 50 godina nastao nagli razvoj automibiiizma, avijacije, raketa i dr.M eutim ,
nafta je troena i u nekim sluaevima gde to nrje biio potrebno, jer su postojaie mo-
gunosti da se u te svrhe koristi ugaj. Na primer, kao to je reeno, nafta se troila
i jo troi za aobrjanje tople higjenske vode u domainstvima i zagrevarge stanova. To
se nije smelo dogoditi,jer se ugalj koristio u te svrhe. Sada se postavlja i pitanje da li je
bilo potrebno da se tako brzo i striktno penzioniu parne maine. Sve vie ima izgie-
da da one oekuju svcrju renesansu; Istina je , ovim postupkom je uzeto u obzir da ugaB
vie zagauuje ivotnu sredinu nego nafta, aH je ova zamena plaena visokom cenom,
jer se nafti blii kraj. Tako smo se nali u dilerai i kako to narod kae ,,u or sckaku:
da li da spasavamo ivotnu sredinu od zagaivanja i jo vie skratimo vek nafti, ili, da
 515

produimo vek nafti, a nastavimo sa zagaivaRjem ivotne sredine!? Ma kako resili ovu
ilemu, budue generacije e nas prokijinjati. Jeini iziaz iz ove neugodne situadje
je primena somme energije ;jer se tinie reSavgu obaproblema.
Vek trajanja svetskfli zaiiha ugija nije tafinije odreen i rauna se na 70 -100 godina.
Jo pre 40 godina reen je problem dobfanja nafte iz uglja i tako pretvaranjem uglja
u naftu, ugalj nafti vraa dug. Zaista nerazuman postupak |u d i kcji je doveo do toga
da se vrtimo u krugu . Pretvaranje uglja u naftu je vrlo skupo, poto je tehnologija
ovog pretvaranja komplikovana. Sem toga, ova proizvodnja zagaduje ivotnu sredinu
i stvara dopunsko zagrevanje Zemlje i njene atmosfere, to se htelo smanjiti i izbei
upotrebcan nafte. Tsko dobijena nafta ne bi se smeia koristiti za zagrevanje ve za do-
bijanje sintetikih materija. i tako se svetska eneigetska kriza produava, a nafta i ugalj
,ruku pod ruku , kreu se kioz nju ka svom neizbenom kraju! Samo solarna energija
moe produiti vek nafti i uglju i tako obezbediti dovoljno vremena a se primene in o -
ve energjje,na primer, termonukleama.
Nukleama energjja. Kada je krajem XIX veka otkrivena atomska energija, ve se
naziralo novo, atoinsko doba. Pre Sesdeset godina izvreno je prvo vetaka transmu-
tacija atoma i o tada poinje doba nukleame energije. Prvi susret oveka sa ovom
energijom bio je zastraujui: sa dve atomske bombe dva grada su sravnjena sa zemijom
i oko 200.000 mrtvih. Danas se nukiearna energija fisje koristi u mirnodopske svrhe
u svini granama privrede. Sem toga brodovi, ledolomci i podmomice se kreu na nuk-
learni pogon. Iz nukleamih centrala ve se dobija eiektrina struja i oveanstvo je odah-
nulo u nadi da je obilo snani i dugoroni izvor energije, Meutim, to se ipak nije os-
tvarilo. Vek trajanja zaliha goriva za nuklearne elektrine centrale je ogranien i nuk-
learni izvori energjje su iscrpljivi. Nalazita urana, su retka i vek trajanja njegovih zali-
ha iznosi oko 30 godina. Sem toga, postcje velike opasnosti od radioaktivnosti pri kvaru
nuklearnih centrala. Problem radioaktivnih otpadaka jos nge reen. Sve je to razlog
to za 60 godina otkrivanja nuklearne energjje, odnosno 40 godina od poetka njene
primene, ova energga nije osvojiia svet. Nade poiagane u nukleamu energiju nisu se
ostvarile i ona nije izlaz iz sadanje svetske energetskekrize.
Geotermalne vode se naiaze na granici izmeu iscrpjivih i neiscrpljivih izvora ener-
gije. Izvori geotermainih voa nastaju priratajem temperature Zemljinih slojeva u smeru
piema njenom centru. Na svakih 30 m dubine raunajui od Zemljine povrine, tempe-
ratura Zemije se poveava proseno za 1C. Geotermalne vode su ipak iscrpljive, ali
posle dosta dugog vremena- Koriste se u pojeinim zemljama i posle dueg korienja
one prelaze granicu i postaju iscipijive.
Energjja okeandte toplote se zasniva na raziici temperature izmeu povrinske
i dubinske temperature okeana. Temperaturska razlika moe da ostigne vrednost i do
25C i tada se moe koristiti za dobijanje energjje, koja se podie na viu temperaturu
pomou toplotne pumpe.
Nedostaci pri korienju ove energjje su viscfca cena,komp!ikovan transport ener-
gge i opasnost od zaguenja cevi morskim biljkama. Sem toga, menja se kruni tok ug-
Ijendioksida i u okeanu moe da doe do sline situacije kao na Zemiji zbog sagore-
vanja fosilnih goriva. Lokalne promene klime usled liiaenja okeanske vode,m ogu da
se proire na vee oblasti.
 516

Enatgjja vKstra je poznat joS od ngstaiijili dana |udske istorije. Vetrergaie su se

koristile pre pronakdta pame mafine. lako su mnoge vetrenjae u svetu napuStene,
mnoge ss i dans koriste za mlinove i dobijattje elektrine struje. U ovoj energetskoj
krizi vetretaae su doiveie svoju renesansu i usavrfene ponovo se koriste kao energet-
ski izvori, naroito ukemljarrta sa dosta vetra.
Energjja voe ie takofie poznata kroz istorgu ovecanstva. Najpre vodenice, a za-
tim tutbine odigrale su i igri|u znag'nu ulogu za dobflan|e energije, Nedostatak je Sto
zavise od k.oliine vode. Izgradrrja veiikih brairn za hidrocentrate menja okolinu i tako
dolazi do tneteoroloBtih promena. Naime, odnos upadne sunane svetiosti i odbojne,
tev. aibedo metije svoju vrednost.
Energfa pHme i oseke takoe se pominje i ve postoje pokuaji da se koriste.
Nedostad su to su ureaji skupi, a transport energfe kompHkovan. Postoji opasnost
od zaguLvaitja i korodiranja cevi. Sem toga, ovakvi ureaj mogu da utiu na dosadanje
ivotne prilSte ivotiif a i bif a u morima i okeanima.
Taksna enetgfa im morima 1 okeanima je vrio velika. Postoje idefe da se ova neis-
crpna i veiika eneigfa iskoristi. Na primer, dva piovea objekta mogu da se pokreu
na mordtim talasima tako, da se jedan nalazi na bregu, a drugi u dojji talasa. Njihovo
naizmenino kretanje gore-dole, dovoi do pretvaraiga potencfalne energfe u kinetiku
i obratno, to te moe upotrebiti u kotisne svrhe.

253 SOLARNA ENERGUA

Jedini realni izlaz iz sada&ije energetske krize je solama energija. Sunce je ogrom-
na lopta urijanih gova po velikim pritiskcsn tako da mu je gustina 1410 itgrn Ovs
ogromna lopta prenika 1390000 km na da|inu od 150 miliona je dala i orava ivot
naZem iji.
Od ogromne energfe Sunca samo rnali deo dospeva na Zemfine povrine, pa je
ipak ova energfa 18000 puta vea od ukupne energfe koju je oveanstvo stvoriio
na Zentfi od poetka svog postpjanja do danas! Na gonfu povrinu atmosfere pada
svake sekunde oko 1500 W Suneve energfe pri normatnom paanju svetlosnih zrako-
va bs 1 m! .
Oko 50% ove ogromne koliine energfe ospeva na Zemfinu povrinu i naalost
ova ista i direktna Suneva energfa nfe iskoriena.
Suneva energf a je jedini izlaz iz sadartje svetske energetske krize iz vie razloga:
- Suneva energfaje neiscrpna i ista.jer rte zagauje ivotnu sredinu;
- prim enon direktne Suneve energfe nema dodatoog zagrevaitja Zemlje i njene
atmosfere;
- Sunevs energfaje zajednik.aza ceo svet, za sek i gradove;
- ova energija je bespktna i ne podiee infiacfi;
- tehnologga upotrebe sokrne energfe za obfsnje to p k vode i zagrevanje sta-
nova je jednostavna;
- n fe centralizovana i nema opasnosti o uzurpiraifa;
- Suneva energija je energija mira. Ne moe s ratovati za Sunevu energiju, sa
Sunevom energfom, niti protiv Suneve energf e.
 517

zakuuak

iz sada&ije svetsk-e ekonomske krize je samo tei^a niBksim&lnoj primeni

iste i direktne SunCeve energ^e. Potnou ravnih kolektora i koncentrisanom Sune-
vom energjjcm ito pie zameniti primenu fosilnih goriva u domainstvima. F otonapon-
skim elfjama i koncentrisanom Sunevotn crtergijom proizvoditi elektrinu stn^u, ko-
ja se zatdm moe primeniti u raziiite svrhe. Uteom pomou Suneve energije, produ-
iU vek trajania ?.iiks fosdlnih goriva i za to vreme uloiti napore i sredfitva da se za
dopunsku energijU obezbedi tsimonukiearna. Tako e oveanstvo ne samo izai iz sa-
danje svetske krize, ve e obezbediti, pottebuu encrgfiu i is t|u ivotmi ediau za a-
leka pokojjenja.
 L I T E R A T U R A

Z r n i . J . S , G rejanje i kU m atizacga, 1 9 7 8 .
A S H R A E , E g u ip m e n t, 1 9 7 5 .
A S H R A E , S y t t e m t , 19 76 -198 0 .
A S H R A E , S ttm d a r t, 1962 4 9 7 3 .
A x e l U ib a n e k , F u n fz ig d e u ttc k e S o n tie n h a u te r, M u n c h e n , 19 79.
B e rn a S to y , Hu n jc h en etg ie S o r m e , H e id e lb e ig , 1978 .
C jC C ob a rg , S o n n e n k r c ft, S tttttg a rt, 1978,
C h e r e m is in o ff, P .N .,R e g in o ,T h .C , S olar e n e rg v , M ic h jg e n , 1 9 7 8 .
C om tes - rendns du Congres de n jn e s c o : L e soleilan service de l h o m m e , 1 97 3 .
C ttiu m , , S o kirn a energija u ta d a iig o j e n e r g e ttk o j k ris i i dU emi, Ju goslovenski s im p o z fiu m , Z b o rn ik
ra d o v a .S E A K 7 9 , Z re n ja n in , 1979.
C u iu m , B u g arski, Z ,, B u g a rs k i, D ., P r o je k a t p r im e n e S u n c ev e energge u N o v o ta tk o j o p stin i,
K G H .2 /1 9 7 8 .
C t ilu m . . , ouek to v ra a S u n c u , N lS R O ./D n e v n ik " ,N o v i Sad, 1982.

u iu m , .,M e m e je in icc i mcrila S I, Zavod za izdavanje u d b e n ika , N o v i Sad ,1 9 8 0 .

ttiu m , ., S to ja no vi M H a fn e r R ., Soiarna p u m p a , S IZ N R S A P V , N o v i Sad, 1980.
u ri - C u lu m , F i z i k a i -V , N a u n a k rg ig a ,B e o g ra d , 1 9 5 3 4 9 8 1 .
E J M A , S tondors o f th e E jc p a n tio n J o in t
E .S c h o n h o iz e r, E in e S o m m e r a u f W inter S o n n en en erg ie Speicherungs a n h g c f i ir R a u m -
h e izu n g , S T Z n o 4 1 ., 1 9 6 7 .
D a n ie is ,E , D u f fie , J . A , S o la rE n e rg y R e te a rc h , M a d is o n , 1955 .
T ro m b e ,F .,B la n c h e ta is , iV in c ip e de ia c lim a tita tio n n a tu rell, C R N S , 1 9 5 8 ,
G re g o rk a ,D ., P rtru n ik zu isrraunavanje to p lo tn ih g u b ita k a u zgradam a, 1972.
G e rh a rt B ru c k m a n n , S o n n e n k r a fts ta ttA to m en erg ie, W ie n - M u n c h e n - Z u ric h - In n s b r u c k , 1 9 7 8 .
re n H O ie xH H K a a a KaatajjiE ire n i,y M a p o e , CCCP, 1977.
G a illa u t, G , S im p a c t e n erg etig u e d e m a iso n s solaires 2 0 0 0 ' , S o ia r - A r c h ite k tu r und B a u te c h n ic k ,
1974,
H e y w o o d , H ., S o la r anergy p a s t,p r e s e n ta n d fu tu r e a p p lica tions, E n g in e e rin g , L o n d o n , 1953.
G r a l l e r t . H S o la rth e rm ic th e H e izu n g sty ste m e , M iin c h e n ,W ie n , 1978.
M c h e i,J , V iv e n t , M , D ia m a n t.M ., L e s m aisons s o b ire s , S tra s b o u tg , 1 97 4 .
KG H : 19724982,
K G H : Z b o m ik radova sa sem inara, 1 9 7 5 .
K o z i , > ., B e k a v a c .V ,, P rirunik za te rm o d in a m ik u u je d in ic a m a S I, 1976.
L a lo v i ,B N a tu tn o S u n c e , N O L T T ,B e o g ra d ,1 9 S 2 .
L a m b i ,M V redi da se ite d i, N lS R O D n e v n ik ,N o v i S a d ,1 9 8 2 .
L a z i ,S , G rejanje ib lim a tiz a c g a I, 1 97 1 .
M a sonciian In t l, H a n d b o o k fo r C o n tro l V aive Sizing
520

Gsaff, Pliauh A., UnablumgigmitSonnefi.sngH'gie, Starnberg undRegensbMg, 1980.

Petei John MeyneE, BiogosanfcgBn, Udo Pfriemet Veiiag,Miinchen, i980.
Recknagel - Spienger, Taichenbuch fiir Heisung undKltmatecknik, 198 V 82.
Raysnond Brackeit, Sonnen energie fur Haua und Schzvimmlad, Udo Pfiiemer Veilag, Munchen,
1981.
Radonid, M., Grejarge i vetreiye, 1976.
Rau, H., Heiiotechnik, Pfiiemei - Veilag, Miinchen, 1976.
Sabadu, P .R , If.au? uwl Si'inriznki'ii.fi, 2. Aflage, Ziirich, 1977,
Schoen,R , (et al.), A'etu Energy Technobghs for Bu&dingsi, Baliingei, 1975.
Tributsch.H., Riickkehr xur Sonne, Safaii Veflag, Berlin, 1979.
Vortrags un Diskussionsveianstaltungs zum Thesna; r#ebnisse von Etttuiicklungiarbeiten tur
NuUung der Sonnenenergie im ilaue der Technik, Esscrj , 1.976.
Veiiga.S , Afec&marodmiiitem jedinica veitiruj Sl, 1976.
V o lk ei,?, Energie am Sonne, Uasser,Wind und Eie, Falken - Veriag, 1981.
V oioi^ec,D , Kori, .( V hian vcauh, Beogsad,1980.

***

N spomsna: Ovu ki^jjgu-prati priruiiifc iVojgfctojjafve i prci&vodnje sola?nih sistema o M,

Lambia

Tehniku izradu crtea izvrsio je Sava Boi iaboiant fizike na PMF u Novom Sadu
D OD AT AK
D
 523

1 Ncke karaktcristiEne v e lifin e gasova, pare i teEnosti

t c I06 *V X H F -a
Gasovi i para r
c
k g n r3 J k g - 'K '1 nris"-1 r T ' m 2 h-'

1. Vazduh 0 1,293 1004,88 13,3 0,0242 0,067

100 0,946 1009,06 23,1 0,0314 0,118
200 0,746 1025,81 34,6 0,0385 0,182

2. Vodena para 100 0,578 1871,58 21,3 0,0255 0,085

500 0,275 1976,26 99,1 0,0672 0,447
3. COa 100 1,446 870,89 12,8 .0,0221 0,063
soo 0,698 1017,44 47,5 0,0545 0,278
4. CO 100 0,915 1042,56 22,9 0,0290 0,110
500 0,441 1076,05
S. N a 100 0,916 1042,56 22,7 0,0314 0,118
soo 0j442 1067,68 76,8 0,0556 0,426

TeCnosti
1. Freon 12 (CFsa 8)
u teuom stanju p ri p t 0 1394 925,32 0,203 0,096 0,270
30 1293 992,31 0,161 0,085 0,241

2. u stanju zasieue pare 0 17,65 594,55 0,680 0,009 3,080

30 41,11 678,29 0,329 U,011 1,480

3- Gorivno ulje HL 15 8 4 0 -8 6 0 1884,15 2 -1 0 0,139 0,314

4. Gorivno ulje L 15 8 6 0 -8 9 0 1842,28 8 -1 7 0,133 0,298

5. Gorivno ulje M 15 920 1800,45 100-150 0,127 0,278

6. Voda 20 998,2 4182,81 1,004 0,597 0,515

100 958,2 4212,12 0,295 0,679 0,607
524

X araScteristine v e li ia e n e h ih C vrstili tel&

r c X
Broj Naziv
C
kgm "} J k g - K ^ W m"1 K"1

i Aiuminijujn 20 2700 900,205 22,9

2 Oiovo 20 11340 129,797 35
3 Sivi liv (C oko 3j5%) 20 7300 540,123 58
4 elik {C 1%, meki) 20 7820 481.505 48
5 Bakar 20 8900 9000 376,83 372
6 Brotiza 20 8700 376,83 64
7 Asfalt 20 2100 921,14 0,7
s Beton 20 1800 - 2200 879,27 0,9-1,5
9 Gips 20 970 1088.62 0.51
10 Staklo 20 2 4 0 0 - 3000 837,4 0,81
11 Guma 20 1100 1674,8 0,16-0,23
12 Spuvasta guma 20 4 0 0 - S00 1674,8 0.07-0,09
13 Drvo (suvo) 4 5 0 -7 0 0 1674,8-2930,9 0,12-0,17
14 Lepenka 0 280 2302,85 0,05
15 Neorganski izoiatori 100 753,66-1130,49 0,5-0,11
rs Organski izolatori 0 1256,1-2302,85 0,034-0,07
17 Hartija 20 700 0,14
18 Pear 20 2600-2700 711,79 2.3
19 amot 20 2 0 0 0 - 2700 837,4 1,57
amot 500 2000-2700 1130,49 130
20 ljaka (zgura) 20 2500 - 3000 837,4 0,18-036
21 Cement (portlan) 20 3100 - 3200 753,66
22 Suva opeka 20 1400-1800 837,4 038-0,81

23 Grauit, mermer 20 2600 - 2800 753.66 0,34

24 Azbest vlaknast 2400 0,15
25 Azbest u ploama 20 1600 0,69
26 Kizelgur 20 200 0,06-0,47
 525

D3 T o p lo ta iapos-avanjs votie

Tem peratura T o p b ta Pritisiik Tem peratura Topiota

Pritisafc zasienja isparavanja zasienia isparavanja
P tz r P r
bar C W hkg- bar 'C Wh

29419,9 68,7 2337183,4 343233,8 138,2 2148349,7

39226,6 75,4 2320016,7 392226 142,9 2134532,6
49033,2 80,9 2306618,3 490333 151,1 2108991,9
58839,9 853 2294476,0 588399 158,1 2087219,5
68646,5 893 2284085,0 686466 164,2 2067540,6
78453,2 93,0 2274378,4 784532 169,6 2049536,5
88259,8 96,2 2266004,4 882599 174,5 2033207,2
98066,5 99,1 2256793,0 980670 179,0 2017296,6
117679,8 104,3 2244232,0 1176798 187,1 1988825,0
137293,1 108,7 2232089,7 1372931 194,1 1963284,3
156904,4 112,7 2221622,2 1569064 200,4 1939418,4
176519,7 116,3 2211573,4 1765197 206,1 1916808,6
196133,0 119,6 2201943,3 1961330 211,4 1895454,9
245166,2 126,8 2181845,7 2451663 221,9 1846467,0
2941993 132,9 2164260,3 2941995 323,8 1801247,4
...................... !

D 4 F a ltto r p re ra u n a v a n ja ra z n e te m p e ra tu r e u n u tra S n je g v a z d u h a
I p re g re ja u e vode

Srednja tem peratura pregrejane vode C Tem peratura

Tem peratura pare 100C
prostorije G 60 70 80 90 100 (373,15 K)

24 0,51 0,70 0,91 1,14 1,37 0,93

22 0,54 0,74 0,96 1,18 1,42 0,97
20 0,58 0,78 1,00 1,23 1,47 1,00
18 0,62 0,83 1,04 1,28 1,52 1,03
15 0,68 0,89 1,11 1,35 1,59 l,0fc
12 0,74 0,96 1,18 1,42 1,67 1,14
10 0,78 1,00 1,23 1,47 1,72 1,17
5 0,89 1,11 1,35 1,59 1,85 1,25
526

D S K oefcijem i provodljvost to p lo te X [W !ti"' -1]

A zbest: vlaknasti 0,15 Kotiovski kamen 0,15-2,33

hartija 0,20 Kasilolit 233
Alturiinijtim 2,29 Led 2,21
Asfait 0,70 Linoleum 0,87
Bakar 3,72 M alter: spolja 0,87
Beton: ljunanl 1,28 unutra 0,70
armirani 1,51 M erm er 2,09-3,49
Bitumen 0,18 Mesing 87-116
Vazduh (0100) 0,024-0,031 Olovo 35
Voda (10-100) 0,58-0,69 Pesak: suv 058
Vuna 0,04-0,05 mokar 2,33
Sivi Kv 50-64 Pieksiglas 1,16
elik 37-55 Ploe herakiit 0,07-014
Glina (nabijena) 0,58-0,93 Piuta 0,05-0,07
Gum a; tvrda 0.16-0,23 Porcelan 0,8-1^86
spuvasta 0,07-0,09 Rabic od gipsa 0,29
Drvo: suvo 0,12-0,18 Rabic od betona 0,58
vlano 0,21-0,23 Sneg 0 J2 -1 3 8
Zemlja: suva 0,52 Stakio 0,81
glinasta 1,51 Staklena vuna 0,05-0,06
Zi od opeke: Fiic 0,05-0,12
spoljni 0,87 Hardja: krovna 044
unutranji 0,70 zidna 0,07
od kamena 1,51-2,44 HerakKt 0,12
Kamen: krenjak 1,28 Cement (vezani) 1,05
granit 3,14-4,07 a 006
Karton 0,14-0,35 Ulje (tehniko) 0,12-0,17
Kizelgur 0,06-0,22 ljaka (rastresita) 049-0,33
Koa 0,16

D 6 Masena koliina i specifina zapremina vode pod pritiskom zasienja

t V
c kgm "3 kgrrr*
c
dm^kg*1 dm 3kg~J

100 958,3 1,0435 155 912,2 1,0963

105 954,7 1,0474 160 907,4 1,1021
110 951,0 1,0515 165 902,4 1,1082
115 947,1 1,0558 170 897,3 1,1144
120 943,1 1,0603 175 892,1 1,1210
125 939,0 1,0650 180 886,9 1,1275
330 934,8 1,0697 185 881,4 1,1345
135 930,6 1,0746 190 876,0 1,1415
140 926,1 1,0798 195 870,3 1,1490
14S 921,7 1,0850 200 864,7 1,1565 I
150 916,9 1,0906 1
 527
D 7
528

D8 Pa pritiska [Pa] vssled pojedinanih (masenih) otpora

Brzina za = 1 do 9
vazuha
m s_1 1 2 3 4 5 6 7 8 9

0,2 0,1 0,1 0,1 0,1 0,19 0,19 0,19 049

0,3 0,1 0,1 049 0,19 0,29 0,29 0,39 0,39 0,49
0,4 0,1 0,19 0,29 0,39 0,49 0,59 0,69 0,79 0,89
0,5 0,19 0,29 0,49 0,59 0,79 0,89 1 1 1
0,6 0,19 0,39 0,69 0,89 1 1 1,9 1,9 1,9
0,7 0,29 0,59 0,89 1 1,9 1,9 1,9 1,9 2,9
0,8 0,39 0,70 1 1,9 1,9 1,9 2,9 2,9 3,9
0,9 0,49 1 1 1,9 2,9 2,9 2,9 3,9 3,9
1,0 0,59 1 1,9 1,9 2,9 3,9 3,9 4,9 5,9
1,2. 0,89 1,9 2,9 3,9 3,9 4,9 6,9 6,7 7,9
1,4 1 1,9 3,9 4,9 5,9 6,9 7,9 9,7 10,8
1,6 1,9 2,9 4,9 5,9 7,9 8,9 10,8 12,7 13,7
1,8 1,9 3,9 5,9 7,9 9,8 11,7 13,7 15,6 17,6
2,0 1,9 4,9 6,9 9,8 11,7 14,7 16,7 19,6 21,6
2,25 2,9 5,9 8,9 11,7 15,6 18,6 21,5 24,5 27,4
2,5 3,9 7,9 11,7 14,7 18,6 22,6 26,5 30,4 33,3
2,75 4.9 8,9 13,7 18 22,6 27,4 31,4 36,2 41,1
3,0 5,9 10.8 16,7 21,6 27,4 32,3 38,2 43,1 49,0
3,5 7,9 14,7 22,6 29,4 37,2 444 51 58,8 65,7
4,0 9,8 19,6 28,4 384 48,1 57,8 67,6 76,5 86,3
4,5 11,7 24,5 36,2 49,0 60,8 72,6 85,3 97,1 108,9
5,0 14,7 30,4 45,1 59,9 754 90,2 104,9 119,6 135,3
6,0 21,5 43,1 64,7 86,3 107,8 129,4 151,0 172,5 164,1
7,0 29,4 58,8 88,2 117,7 147,0 176,5 205,9 235,3 264,7
8,0 38,2 76,5 114,7 154,0 192,2 230,4 269,6 308,9 343,2
9,0 49,0 97,1 144,1 194,1 245,1 289,2 338,3 387,3 436,3
10,0 59,9 119,6 180,4 240,3 299,1 357,9 421,6 480,5 539,0
12,0 86,3 159,6 259,8 343,2 431,4 520,0 637,0 686,0 7750
14,0 117,7 235,3 353,0 471,0 588,0 706,0 824,0 941,0 10590
16,0 154,0 308,9 460,9 618,0 765,0 922,0 10790 1226,0 1383,0
18,0 194,1 387,3 578,6 775,0 971,0 1167,0 1363,0 1559,0 1746,0
20,0 240,3 480,6 725,7 961,0 1196,0 1442,0 16760 1922,0 2157,0
22,5 304,0 608,0 912,0 1216,0 1520,0 1814,0 21180 2422,0. 2726,0
25,0 372,7 745,3 1117,9 1491,0 1873,0 22460 2618,0 2991,0 33830
ematski prlkaz elemenata iz tehnike grejanja

1 ---------- gladsB cev

2 izolovana cev

3 cev sa ptirubnicom

4 cev sa mufom

5 slobodna cev sa podupiraem

6 privrfena cev sa podupiraem

7 propusni Ventil sa prirubnicom

*
8 .propusni ventil sa mufom

9 ugaoni ventil

10 ventil za prebacivanje

11 6 ventil na radijatoru

32 c>w - iiber-ventil

13 (X S venti! za regulisanje

14 =<1 redukcioni ventil

13 ---- ventil sigurnosti sa tejjom.

16 ventil sigumosti sa oprugom

- t ^ } -

17 ugaoni ventil sigurnosti

Yf~
18 propusna slavina
0*3

19 trokraka slavina
&E 3
530

D9, nastavak 1

nepovratna klapna

lcptirasta klapna

kompenzator ,,iira

klizni kompenzator

kotao

grejaC

raijator

ploCssti radijator

konvektor

lameteati radijator

grejna zmijasta ccv

cevni registar

oduina cev
D9, nastavak S

33 klapna za prcmaiu

1
34 odutni ventil

35
t *, regulator promaje

r ;

36
IT manometar

37 termometar
" 5

38 regulator maksimaHmog pritiska

39 reguiator mininiainog pritiska

40 D razmenjivaC toplote

41 j~'" ^ j rezmenjiva toplote sa vodom

42 razmenjiva tneanjem pare

43 razmenjiva meSanjem vode

532
IJS, aastavak S

44 1 o kalorif^F

45 rezervoar, oivoren

46 rezervoar^ z a tv o ren

47 re z e rv o a r p o p ritisk o m
( )

48 p u m p a u &emi

49 ri
V J p u m p a u p ro je k tu

50 o vaja vo d e

51 o d v aja k o n d e n z a ta

52 p o tro a to p lo te

53 p o v rm sk i k ondertzator

54 b o jle r, je d n o ste p e n i

55 b o jle r, k ask adni

d

*
56 ..f 1 p a rn a tu r b in a sa g e n erato ro m

57 d v o ste p e n a tu rb in a
 533
c m atsk i p rik a z e le m e n a ta k lim a tiz a c ije
D 10

-4
1 .--- 3 0 0 / 4 0 0 j vazuni kanal, p rv i broj prestavlja v id ljiv u S irinu

i-----
2 le p tira s ta k la p n a
i-----

1
h
i : t a iu zin a
3
L :------ i
4
o o tv o r z a ien je

5 iz lazn i i u ia z n i o rvor

_^ j i -

t v azd u S n i d e fle k to r
6

k o m o ra za m e a n je

c e n trifu g a ln i v e n tila to r

ak sijain i v e n tila to r

g reja v a z d u h a : P p re d g re ja , D - dogifija
534

i>19, nastav ak 2

h la d n ja k v a z d u h a

p re ists v a z d u h a (fiite r)

ovlaiva

14 e le k tro m o to r

te rm o sta t

> h ig ro sta t

(M )
17 "> v e n til p o k re ta n m o to ro m

18 0*<3 m e m b ra n sk i v e n tii

r i
1
\1
m o to rs k i re g u la to r k lapne
\______'
c .pk
r t 1
m e m b ra n sk i re g u la to r k la p n e
1 2 n - __l
 535

D 11 K oeficijent prolaza topiote k [W m '!K ' ]

1. isplja o p e k a , z id m a lte rtsa n

u p ljin a 0 2 0 %

k o e f id je n t p ro v o d ijiv o s ti X = 0 ,7 9 d o 0 ,4 9 W tn 1K ~

sp o ljn i z id u m itra n ji zid

d e b ijin a cm e b ijin a cm

X 25 38 51 10 15 20 25 30 40

0 ,68 1,68 1,25 1,15 2,33 1,96 1,43 1,12

0 ,59 1,50 1,13 0,91 2 ,2 6 1,86 1,32 1,03
0,55 1,44 1,07 0 ,8 6 1,82 1,27 0 ,9 8
0,52 1,38 1,03 0,82 2,18 1,77 1,23 0 ,9 4
0,45 1,25 0,93 0,73 | 2 ,1 0 1,67 1,13 0 ,8 0
0 ,42 1,15 0 ,8 4 0,66 : 2,02 1,58 3,05 0,78

2. u p ija o p ek a
u p ijn a d o 4 0 %
= 0 ,5 0 o 0 ,4 0

10 15 40
0,50] 2,16 1,75 1,00
0,40| 2,02 1,58
536

A=0i5 X=0,40

HD
3. S up lja opeka sa mrrrn
vooravnm u p ljin am a
X = 0,45 do 0,30 fflffl

sp o ijn i zid u n u tr a n ji zid cm

m
A 25 38 51 10 15 20 25 30 40

0,45 ' 2 ,0 9 1,80 1,50

0,40 2 ,0 2 1,72 1,41
1,93 1,63 1,32
0,30 1,82 1,50 1,20

4. u p lja o p ek a sa
v e rtik a ln im u p ijin a m a
X = 0,50 do 0,40 ( W r a - l K - ]

0000 000
0,50 1,35 1,37 1,20 1,07
0,45 1,26 1,54 1,13
0,40 1,15 1,46 1,05

5. u p lja cspeka za
p re g ra d n e zid o v e
X =- 0 ,5 0 do 0 ,2 0 JW m " K "
n

j
0,50 2 ,1 6 2,03 1,88
|
0,4S 2 ,0 9 1,96 1,80
0 ,40 2,02 1,88 1,73
0 ,30 ! 1,82 1,67 3,50
0,20 1,52 1,37 1,20
i
 53 7

D 12 K oeficijen t k [W m 3K - ) ]
Funa opelta o Minkera ili gline za oblaganje spoljnih ziova

1,/cm ; 25 38 51

1
0,90 ! 2,14 1,62 1,32
0,80 ; i,9 8 1,51 1,21

: d i3 K oeficijea t k [W m aK

Zi. od betoaskih blokova

A poljanu zid cm u n u lra n ji zid cm

Wm !
K -1 20 25 30 40 7 10 15 20 25

0,58 1,56 1,35 1,19 0,96 ! 2.16 1,88 1,58 1,37 1,20
0,55 1,52 1,31 1,15 0,93 ! 2,14 1,84 1,55 1,34 1.17
0,48 .1,39 1,20 1,05 0,84 > 2,05 1,75 1,45 1,24 l^OS
0,46 1,35 1,15 1,01 0,81 ! 2,02 1,72 1,41 1,20 1,05
s1

D 14 Z id od biokovik o d ljake iii eicktrofiiterskog p e p e la

0,58 L56- 1^35 1,19 0,96 2,16 1,88 1,58 1,37 1,20
0,46 1,35 1,15 1,01 0,81 2,02 1,72 1,41 1.20 1,05

D 15 Z id od betonskih penastih blokova (vakuumsks. postiipak )

spoijaSnji zld u n u tra n ji zi

10 15 i 17,5 1 20 i 25 30 7,5 10 12,5 15 20

0,34 / 1,74 1,35 j 1.21 I 1,10 ! 0,93 0,81 1,72 1,50 1,34 1,20 ij>oo
0,29 1,56 i,i9 ; 1,06 0,96 i 0,81 0,70 1,58 1,44 1,20 1,07 0,98
0,23 1,35 i,oi; 0,90 0,81 ; 0,67 0,58 j 1,42 1,20 1,05 0,93 0,76
0,18 1,16 0,85 1 0,75 i 0,67] 0,56 0,47 ! 1,25 1,05 0,90 0,82 0-64

| D 16 Z id od siporeksa sa o b e strane m alterisan

j ........ i i
0,23 1,35 1,01 ; 0,90 0,81 0,67 0,58 j 1,42 j 1,20 1,05! 0,93 0,76
538

j | j 17 K o e fic ije n t k [ f m ^ K ' 1]

; Z id o d u riso l blokova isp u n je n ih p la s ti u im b e to n o m

X s p o ljn i zid cm un utra nji zid cm

Wm*K" 15 20 25 30 10 \ 15 20 [
0,13 ij 0,87 | 0,73 I 0,43 [ 0,37 0,86 ! D,64 0,50 [
i

[ D 18 K o e fic ije n t k
| Z5x1 o naiiveiiog b e to n a bez v ib ra lo ra

X ij s p o ljn i ztd cm j! un utra nji zid cm

m " 1K 1 i! 15 is i 22 jj 7,S 10 1S ! 22
! is
i i
1,86 ii 3,52 3,301 3,06!! 3,06 2,93 i 2,68 ' 2,54 ! 2,40
1,74 li 4,45 3,2 3| 2,97;'i 3,03 2,88 ! 2,63 j 2,50 ! 2,34
1,39 i 3,18 2,94i 2,68!; i 2,47 2,33 ! 2,16
1,16 li 2,94 2,70i 2,44il i 2,3'3 i 2,18 j 2,00
0,93 ji 2^65 2,41 j 2,15 | i 2,14 ! 1,98 i 1,80