CIP - KataJogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

820 (73)-31

BAH, Riard
Iluzije: avanture kolebljivog mesije / Riard Bah prevod s engleskog. - (l.izd.).- Beograd: Esotheria, 1997 (Beograd: Junior).- 142 str.; 19 cm (Anima
Mundi: edicija svetske knjievnosti)

Prevod dela: Illusions: The Adventures of Reluctant Messiah/ Richard Bach

ISBN 86-7348-031-O ID= 57679116

ILUZIJE
AVANTURE KOLEBLJIVOG MESIJE

Riard Bah
Naslov originala: Richard Bach ILLUSIONS - Adventures of a Reluctant Messiah Copvright originala: 1977.
Creature Enterprises Inc. Copvright za Jugoslaviju: IP "ESOTHERIA" Beograd Sva prava prevoda i objavljivanja
zadrava izdava

Izdava: IP ESOTHERIA, Beograd Izdavaki savet: Maja Mandi i Vladimir Madi Glavni i odgovorni urednik:
Vladimir Madi

Idejno reenje korica: Izdava Korektura: Katarina Kosti Prelom: Predrag Miti Priprema i grafiki dizajn: Sran
Krsti

tampa: "Junior", Beograd Prvo izdanje Beograd 1997.

 D
foto je tampan "Jonathan Livingston -*- Sea guli" vie puta sam uo pitanje: - Sta
namerava da napie sledee, Riarde? Sta posle "Galeba"?
Odgovarao sam tada da nemam vie ta da piem, ni reci, i da su sve moje knjige zajedno
rekle sve ono to sam ja eleo da kau. Bio sam potpuno prazan neko vreme, kao dugo voen
auto ostavljen da se malo odmori, uivao sam nemorajui da radim do kasno u no.
Istovremeno, svakog leta ili tako nekako, isterivao sam svoj stari dvokrilac u more ze-
lenila amerikog srednjeg zapada, leteo sa putinicima za tri dolara po vonji i poeo da
oseam ponovo neku staru napetost - da neto ostaje da se kae, a da ja to nisam rekao.
Uopte ne volim da piem. Kada bih mogao da okrenem lea nekoj misli, tamo u mraku, i
kada bih mogao da izbegnem da mi se pr-iunja, ne bih nikada ni uzeo olovku.
Ali ponekad taj moj zaklon bude raznesen kao dinamitom i naem se nezatien usred
krhotina, a misao se zalepi sa mene i ljubazno kae: - Neu te pustiti dok me ne izrazi recima,
na papiru. Tako sam sreo "Iluzije".
Tako, na srednjem zapadu, leao bih na leima vebajui da isparim oblake, ali nisam
mogao da smislim priu... ta kad bi doao neko koje stvarno dobar u tome, ko bi mogao da me
naui kako funkcionie ovaj moj svet i kako ga kontrolisati? ta kad bih susreo su-
pernaprednog... ta kad bi Sidarta ili Isus doli u nae vreme, snaniji od iluzija sveta budui da
poznaju stvarnost i iza njih? I kad bi ga sreo lino, kada bi leteo i spustio se na isto polje gde i ja? ta
bi on rekao, kako bi izgledao?
Moda ne bi liio na Mesiju sa zamaenih i travom umrljanih stranica mog dnevnika, moda
ne bi rekao nita to govori ova knjiga, ali ipak, ako stoje stvari koje mije on rekao: da mi privlaimo
u svoj ivot sve ono to nosimo u svojim mislima, onda sam ja nekako doao do ovog trenutka sa
razlogom, a takoe i vi. Moda nije sluajno to to vi drite. Ja sam odabrao da tako mislim. I
odabrao sam da mislim da se moj Mesija smestio visoko negde,
u nekoj drugoj dimenziji, koja uopte niie izmiljena i posmatra nas oboje smeju se od
zadovoljstva to se sve dogaa L onako kako smo planirali da bude.

Richarc/ Bach

Evo testa
pomou kog moe otkriti da lije tvoja misija na Zemlji zavrena:
:ako si iv, onda nije.

/. Uitelj je doao na zemlju, roen u svetoj zemlji Indija ne, odrastao u tajanstvenim brdima
istono od Fort We ina.

2. Uitelj je uio o ovom svetu u javnim kolama Indijane i dok je rastao, na svom poslu
automehaniara.

3. /V/, Uitelj je stekao uenja iz drugih zemalja i drugih kola, iz drugih ivota koje je iveo
On se seao, i seanjem postao mudar i jak, tako c/a su ostali videli njegovu snagu i
dolazili su mu za savete.

i
i. Uitelj je verovao da ima mo da pomogne sebi i elom ljudskom rodu, i poto je tako
verovao,
tako je i bilo za njeqat
j j i- pa su drugi videli njegovu snagu
i dolazili mu da ih izlei od mnogih bolesti i spase nevolja.

5. Uitelj je verovao da je dobro za svakog oveka, da misli o sebi kao o Ioijem sinu, i poto je
verovao, tako je i bilo, pa su radnje i garae u kojima je radio postale pretrpane i zakrene
ljudima koji su traili njegovo uenje i njegov dodir, a ulice napolju, onima koji su eznuli da
makar njegova senka padne na njih, i promeni im ivote.
6. Desilo se da su zbog gomila, neki upravnici i poslovoe radnji traili od Uitelja da ostavi svoj
alat i ode svojim putem, jer je bilo toliko tesno da ni oni, ni ostali mehaniari nisu imali
prostora za rad na automobilima.

7. Tako je on poao iz gradat a ljudi koji su ga pratili, poeli su ga zvati /Mesijom, udotvorcem i,
poto su tako verovali, tako je i bilo.

8. Ako je naila oluja dok je govorio, ni jedna kap kie nije pala na glave slualaca, i poslednji u
gomili je uo njegove reci jasno kao prvi, bez obzira na munje i armljavinu na nebu. /T on je
uvek govorio u alegoriji.

9. l rekao im je:
"U svakom od nas lei mo
 da pristanemo na zdravlje i na bolest,
na bogatstvo i bedu,
na slobodu i ropstvo.
Ali smo ti koji svime upravljamo,
a ne neko drugi".

10. Jedan vodeniar je sluao i rekao: "To su lake reci za tebe Uitelju, jer si ti upuen, a mi
ne, i ne mora da radi nap'orno kao mi. ovek mora da radi da bi iveo na ovom svetu\

1 1. Uitelj je odgovorio i rekao: "Jednom, ivelo je selo stvorenja na dnu velike, kristalne reke.

12. IZena struja je mirno tekla preko svih - mladih i starih, bogatih i siromanih, dobrih i zlih,
tekla je svojim sopstvenim putem znajui samo za svoje kristalno ja.

13. Svako je bie na svoj nain prijanjalo na granje i stenje renog dna, jer to je bio njihov
nain ivljenja i svako od njih je od roenja uio da odoleva struji.

]L\. Ali jedno je stvorenje na kraju reklo: Umoran sam od prijanjanja. l ako ne mogu da vidim,
verujem da reka zna kuda ide. 'Pustiu se i dozvoliu joj da me odnese kuda eli Ovako
prilepljen, umreu od dosade.

15. Ostala stvorenja su se smejala i rekla:

T3>udalo! Pas ti se i struja koju oboava e te odvui isprevrtanog i smrskanog preko stena,
i umree brze nego od dosade.

16. /)// ih ovaj nije sluao, i

udahnuvi duboko, pustio se i odmah bi prevrnut i tresnut o stenje.

17. Kasnije, poto je bie, ipak,

odbilo da se opet prihvati za dno
struja ga je odigla slobodnog sa dna, i vie ga nije udarala.

18, f\ druga stvorenja nizvodno

za koje je on bio stranac, vikala su: Vidite udo! 13/e kao ml a Ipak ieti! (Gledajte Mesiju,
doao je da nas spase.

l?. f\ ovaj, noen strujom, ree: Nisam vei Mesija od vas, *Reka voli da nas uzdigne slobodne,
samo ako se usudimo da se pustimo Na pravi posao je ovo putovanje, ova pustolovina,

20. f\\\ oni su i dalje vikali : "Izbavitelj*' drei se za stene, a kada su ponovo pogledali ~ on je
otiao, ostavivi ih da priaju legende o Izbavitelju.
21. / dolo je do toga da je on video da ga masa, dan za danom uzdie sve vie, neugodnija, bliza i
strastvenija nego ikad,
i videvi da ga primoravaju da ih lei bez odmora, da ih hrani neprestano svojim udima,
da ui za njih i ivi njihove ivote, otiao je jednog dana, sam, na vrh oblinjeg brda i tamo
se molio.

22. / rekao je u svome srcu, Beskonano Svetio Iie, ako je ovo tvoja volja, neka me ova aa
prede, dozvoli mi da odloim ovaj nemogui zadatak. Ja ne mogu iveti ivotom nekog drugog
bia, pa ipak, deset hiljada me mole za ivot. Zao mi je to sam dozvolio da se sve ovo desi. $ko je
to tvoja volja, pusti me da se vratim svojim mainama i alatu i da ivim kao drugi ljudi.

23. / glas mu se javio na vrhu brda, glas ni muki ni enski, ni glasan ni tih, glas beskrajno
ljubazan.
,

/ glas mu je rekao: "Ne moja, ve tvoja volja neka bude ispunjena. Jer tvoja zelja je za
tebe moja. Idi svojim putem kao ostali ljudi i buai srean na zemlji.
V

2*f uvi to, Uitelj je bio zadovoljan, zahvalio se i poao nizbrdo zviduui neku radniku
pesmicu. l kada su ga presreli sa svojim molbama, traei od njega da ih leci, pouava i
hrani neprestano, i da ih zabavlja svojim udima, on se nasmejao mnotvu i ljubazno im
rekao: "Ja odustajem."

25. Za momenat, gomila je bila zapanjena od iznenaenja.

26. f\ on im je rekao:
"Ako ovek kae J3>ogu da vie od svega eli da pomogne svetu, bez obzira na cenu,
a E>og odgovori i kae mu
ta mora da radi, da li bi ovek
morao da radi ta mu je reeno?

27. "Naravno Uitelju!", vikala je gomila. "Moralo bi mu biti zadovoljstvo da trpi muenja
samoa pakla,
L L- n -L -L v. ** '

ako bi 15og to traio.

28. "12>ez obzira na muke i teinu zadatka?"

Z?. "ast je biti obeen,

slava je biti prikucan za drvo i spaljen, ako je Bog tako traio", rekoe.

30. "A fa bi ste vi uradili",

 ree Uitelj masi, "ako bi se E>og obratio lino vama i rekao: "Nareujem da budete
spretni na svetu, sve dok ivite! ta bi ste tada uradili?"

3/. /) mnotvo bese tiho, ni glasa,

ni zvuk se nije uo na padinama brda, ni u dolinama gde su stajali

32. / Uitelj ree u t iini: "Na putanji nae sree, nai emo uenje zhocj koga smo izabrali ovaj
ivot. To je ono to sam danas nauio i odluio sam da vas ostavim sada. da idete svojom
sopstvenom stazom, kako vam odgovara!

33. / poao je svojim putem, kroz gomilu i ostavio ih i vratio se svakodnevnom svetu
ljudi i maina.

ila je .skoro sredina Jela kada .sam .sreo Donalda Simodu. U etiri godine letenja, nikada nisam naao drugog pilota na
poslu koji radim; letei svetom od grada do grada, prodajui vonje u jednom starom dvokrilcu, tri dolara za deset
minuta u vazduhu.
Ali, jednog dana, ba severno od Ferisa, Ilinois, pogledao sam dole iz kabine mog Flita i video jedan stari Trevl Er
4.000, zlatno-beo parkiran ljupko u srnarag-dno-utom scnu,
Volim slobodan ivot, ali se oseam usamljenim, ponekad. Video sam taj dovkrilac tamo, razmiljao par sekundi, i
odluio da ne bi bilo teta da svratim. Oduzeo sirn gas, puno klizanje kormilom i Flit i ja smo bono
21
.
.

r
propadali prema zemlji. Dobri, n e / n i / v u k v e t r a u sajlama, lagani pok-pok stare maine koja okivce pro
pclcr. Podigao sam brile da bolje vidim kod Metanu. Ku kuruzite kao zelena dungla promie odmah ispod,
vrhovi ograde, a zatim pokoena livada, dokle pogled dopire. Ispravio sam avion, napravio mali /.aokret nad
zemljom i dodirnuo tokovima travu, poznati laki udarac i tropot zemlje pod tokovima. usporavam i dodajem malo
gasa na krnju da bih parkirao poied drugog aviona. Oduzimam gas do kraja i gasim motor, meko. Sve je sporije klak-
klak elise i sve staje Li potpunom miru jula.
Pilot Trevl Er-a je sedeo u senu, oslonjen na l evi
toak aviona i gledao me.
I ja sam gledao njega oko pola minuta, zapaajud njegov tajanstveni mir. Ja ne bih bio tako miran da
sedim tu i vidim kako se drugi avion spusta na moje polje i parkira deset jardi od mene. Klimnuo sam glavom,
dopada mi se, ne znam zato
-Izgledao si usamljen - premostili razdaljinu izmeu nas.
-I ti.
-Ne nameravam da ti dosaujem, ako sam suvian,
otii u.
-Nisi, oekivao sam te.
Nasmejao sam se: - Izvini to kasnim.
-U redu je.
Skinuo sam kacigu i naoare, izvukao sam se iz kabine i skoio na zemlju. Toje prijatan oseaj posle par sati
provedenih u Flit-u.

22
-Nadam se da nema nita protiv unke i sira - ree -gunka i sir, i moda jedan mrav. -Bez rukovanja, bez
ikakvog upoznavanja.
On nije bio krupan ovek. Imao je kosu do ramena, crnju od gume na koju je bio oslonjen. Oi tamne kao u
sokola, onakve kakve volim kod prijatelja, a kod bilo kog drugog izazivaju kod mene nelagodnost. On je
mogao biti majstor karatea na putu za neki estok tur-- nir.
Prihvatio sam sendvi i au vode iz termosa. - Ko si ti? - zapitao sam. - Ve dugo ovako letim i nikada nisam
video nekog drugog u poljima.
-Ja nisam pogodan da radini neto drugo - rekao je prilino zadovoljno.
-Malo majstorisanja, varenja, pomalo grubosti, ju-renja Maki f make - izraz za velike traktore)/ ostanem
li na jednom mestu suvie dugo, stiu me problemi. Tako sam napravio avion i sad radim ovaj posao.
- Koju vrstu make? - bio sam lud za dizel-mainama jo od malih nogu.
- D-8, D-9. Samo na kratko, u Ohaju.
- D-9! Velik kao kua! S duplom vuom, mogu li stvarno gurati planine?
- Postoji bolji nain da se pomere planine-ree sa os-mehom koji je trajao moda desetinu sekunde.
Provirio sam za trenutak preko donjeg krila njegovog aviona, posmatrajui ga. Igru svetlosti ...
Bilo je teko gledati tog oveka izbliza. Kao daje bilo svetlosti oko njegove glave, koja se stapala s
pozadinom od tamnog srebra.
-Neto nije u redu ? - zapitao je. 23
-Kakve si probleme imao?
-O, nita naroito. Samo mi se svia da se kreem ovih dana, kao i tebi.
 Hodao sam oko njegovog aviona, nosei sendvi. To je bila maina iz 1928. ili 1929. ali potpuno nedirnuta. Ni
kad izae iz fabrike, avion nije tako nov kao ovaj njegov, ovde u senu. Dvadesetak rukom nanesenih premaza i na
kraju boja kao ogledalo. Staro-engleskim pismom bilo je ispisano "Don" ispod ivice kabine, a na njegovoj futroli
za mape pisalo je "D.V. imoda". Instrumenti su bili kao tek raspakovani, originalni letaki instrumenti iz 1928.
Kontrolna tabla od polirane orahovine kao i ruice upravljaa, ruka gasa, smese, pokreta je iao napred, levo. Vie
se ne moe videti ta vrsta pokretaa, ak i na najbolje restauriranim starinama. Nigde ogrebotine, ni kapljice iz
auspuha. Ni travice ni slamke na podu kabine, kao da maina nije nikada le-tela, nego se pojavila ovde proavi
pola veka kroz neki procep u vremenu. Osetio sam neobinu jezu na vratu, l
-Koliko dugo vozi putnike? - pitao sam ga.
-Oko mesec dana, sada pet nedelja.
Lagao je. Pet nedelja u polju bez obzira ko si, mor, imati prljavtine i ulja na avionu i slame na pod kabine. Ali
ova maina... bez ulja na vetrobranu, be: pramenova slame na isturenim ivicama krila i repa nema ni
zgnjeenih insekata na propelerima. To nij mogue avionu koji leti nad Ilinoisom. Prouavao sa^ Trevl Er jo par
minuta, a onda se vratio i seo na sei pod krilom, licem prema pilotu. Nisam se plaio, m< mak mi se jo uvek
sviao, ali neto nije bilo u redu.
-Zato mi ne kae istinu?
24
-Rekao sam ti istinu, Riard- odgovorio je. Ime je bilo ispisano i na mom avionu.
-Niko ne vozi putnike mesec dana u Trevl Er-u, a da nema makar malo ulja po avionu, prijatelju moj, barem
neto praine. Mrlja na motoru, seno, za ime Boga, na podu.
Mirno se nasmeio: - Postoje neke stvari koje ne zna.
U tom trenutku mi se uinio kao osoba sa druge planete. Verovao sam u ono to kae, ali nisam imao
naina da objasnim njegov besprekorni avion, parkiran ovde u poljima.
-Istina je. Ali jednog dana ja u ih znati, sve. Tada e moi da uzme moj avion, Donalde, jer mi nee biti
potreban da bih leteo.
Pogledao me je zainteresovaiio, podigavi crne obrve: - O, ispriaj mi.
Bio sam oduevljen. Nekoje hteo da uje moju teoriju.
-Ljudi nisu leteli dugo vremena, jer su mislili daje to nemogue, i naravno nisu pokuali da naue prvi princip
aerodinamike. Ja elim da verujem da tu postoji jo neki princip: ne trebaju nam avioni da letimo, ili prolazimo kroz
zidove, ili odlazimo na druge planete. Moemo da nauimo kako da to radimo bez maina, ako elimo.
Upola se nasmeio, ozbiljan, ijednom klimnuo glavom. - I ti smatra da e nauiti to to eli prodajui
letove za tri dolara, ovde u poljima?
- Jedino uenje koje vredi je ono koje sam steknem, *adei ono to elimo. Znam daje nema, ali kada bi pos-
25
tojala dua na zemlji koja bi me mogla vie nauiti o onome to elim da znam, vie od ovog aviona i neba
odmah bih poao d a j e traim.
Tamne oi su me gledale neprestano. -Zar ne misli da si ve voen, ako stvarno eli da naui tu stvar?
-Da, voen sam. Zar to nije svako? Uvek sam oseao da postoji neko ko bdi nadamnom, tako neto.
-I misli da e biti doveden Uitelju koji ti moe
pomoi?
-Ako sluajno taj Uitelj nisam ja, da.

& -Moda je to nain na koji se to deava - ree.

Moderni kamion-kiper dokotrljao se putem prema nama, podigavi smei oblak praine i zaustavio se u polju. Vrata se
otvorie i izae starac i devojica od svojih deset godina. Praina je ostala u vazduhu, toliko je
 bilo mirno.
-Prodajete vonje, zar ne? - upita ovek. Polje je bilo otkrie Donalda imode; ja ostadoh miran.
-Da gospodine - ree veselo -leti mi se danas, a
vama? f

-I da mi se leti, ne elim nikakve lakrdije i izmota-i

vanje tamo gore, jasno! -mirkao je, pokuavajui da
vidi da li smo ga prozreli i pored njegovog nabusitogj
govora. '
-Hoemo ako hoete, neemo ako neete.
-Za uzvrat traite udo boije, predpostavljam.

26
-Tri dolara u gotovom, gospodine, za deset minuta u vazduhu. To je 33 i 1/3 centa po minutu, a veina
ljudi kae da vredi.
Oseao sam se kao sluajni oevidac, sedei tamo besposlen i sluajui nain na koji ovaj momak obavlja svoj
posao. Svialo mi se to stoje govorio bez promene u glasu. Ja sam se odavno navikao na svoj lini nain reklame
("Gore je garantovano deset stepeni hladnije, l - narode! Sve to samo za tri dolara, etvrtinu tuceta iz vaeg
novanika ili depa! Doite gore gde samo ptice i aneli lete...J. Zaboravio sam da moe biti i drugaije. Postoji
neka napetost kad leti i prodaje vonje sam. Navikao sam se na nju, ali je ipak postojala: ako ncrna putnika,
nema klope. Sad sam mogao da posma-tram sa strane, a da mi veera od toga ne zavisi, stoga sam se opustio i
gledao.
Devojica je stajala pozadi i takoe posmatrala.^ Plava i smeih oiju, ukoeno-dostojanstvenog lica,
bila je ovde zbog svoga dede. Ona nije elela da leti.
Mnogo ee je obrnuto, eljni klinci i oprezni odrasli, ali ivei ovakvim ivotom, ve sam stekao oseaj za te
stvari i znao sam da devojica ne bi letela, pa makar ekali elo leto.
-Koji od vas, gospodo ... ? - ree ovek. imoda nasu sebi au vode. - Riard e leteti sa vama. Ja sam jo
uvek pri ruku. Ukoliko ne elite da saekate.
-Ne gospodine, ja sam spreman. Moemo li leteti iznad moje farme?
-Naravno - rekoh ja. - Samo pokaite put kojim elite da idemo. Izvadio sam svoju vreu za spavanje,
kutiju sa alatom i lonce za kuvanje sa prednjeg sedita
27

r
Flit-a, pomogao oveku da se smesti u sediste i pr ikopao mu pojas. Onda sam se uvukao u zadnje sediste i
vezao se pojasom.
-Okreni mi elisu, Don, molim te.
-O.K. -Ponevi svoju au vode, stao je kod elise. -ta eli?
-Povuci ga polako, Prihvatie pravo iz tvoje ruke.
Kad god neko vue Flit-ov propeler, potegne prebrzo i iz nekih komplikovanih razloga maina nee da
upali. Ali ovaj ovek je povukao tako lagano, kao da je oduvek to radio. Sveice su se upalile u cilindrima, i
stara maina je proradila bez muke. On odeta na trag do svog aviona, sede, i poe da razgovara sa tlevojt itom.
Uz veliku buku, diui slamu u vazduh, Flit je pole-teo, podigao se za stotinu (ako maina sada stane
sleteemo u kukuruz), pet stotina stopa (sada bi ve mogli okrenuti i sleteti u seno ... sada, to su zapadni
panjaci), osam stotina metara i dosta, pratim ovekov prst, u vetar, na jugozapad.
Tri minuta leta i ve smo kruili oko farme. itnice boje uarenog ulja, kua od slonovae u moru metvice. Iza kue
bata sa povrem.
ovek je gledao sa prednjeg scdita dok smo kruili, u kuu uokvirenu krilima aviona.
ena se pojavila na tremu, imala je bclu kecclju preko plave haljine, mahala je. l ovekje mahnuo. Moi e priati
kasnije kako su se jasno mogli videti, preko
neba.
Konano, on pogleda u mene i klimnu glavom, da kae daje dovoljno, da se moemo vratiti.

28
l cico sam u i r o k o m k r u g u oko i'cnsa. Ja obaves-t im ljudi' da nrm It'it-'Jij' 1 ! .spustio sr n spirali na
livadu
-ia mi p ok a e m gUe smo. Dok .s,m) se .spusiao khveu nad k u k u r u z o m, TrevI kr se odlcpio oi / e m/ j e i <--
umaa krenut) ka f a r m i odakle .smo se upravo v i a t i l i .
Kadu) sam jednom u peforlanom leteem cirku.su i /a niomenat mi se v r a t i l o .staro secanje... j e d a n a v i o n
iizlce sa putnicima dok M* drugi .sputa. Dodirnuli ,>mo z e ml j u meko i ru la li do daJjeg k r a j a polju poreci
p u t a . Zaustavio sam mosor,ovek je o( kopao .svuj .>igur-nosni pojas, pomogao .sam mu da i/ade. I/vadio ?'c
novanik iz prsluka i odbrojao dolare vrttri gla\'om.
-To je dobra vonja, sine.
-l ini mislimo Naa roba je dobra.
-Tvoj pri/alelj je prodaje?
-o r?
--Rekao bih. Tvoj prijatelj hi mogao prodati pepe; avolu kladio bih .se.
-Kako vam je palo na pamet?
-Devojica, naravno. Vonja avionom /i moju u n uku S d r u l - Dok je govorio gledao je TrevI f:r. daleku
srebrnu faku u vazduhu, k ak o krui nad kuom.
-Od roenja se smrtno plai visine. Vriti, uasnuta je, za nju je popeti se na drvo isto sto i eprkati
idolom rukom po osinjaku Ta devojicaje udo za maine,, ni/e losa oko ivotinja, ali visine, to su
upozorenja za n j u A sada je gore u vazdulm.
Pnaoje dalje o ovom i o drugim .sluajevima, .etao se kada su piloti dolazili u Gelzburg, pr nekoliko go-
dina, letei na dvokrilcima kao i mi, ali pravei t>rc u vazduhu sve mogue ludorije s njima. 29
Gledao sam kako se udaljeni Trevl Er poveava, spiralno sputa nad livadom, strmije nego to bih ja ikada
sa devojicom koja se plai visine, klizi nad kukuruzom i slee tako besprekorno u tri take, daje bilo zadovol-
jstvo gledati. Donald imoda mora d a j e leteo mnogo godina, kada slee Trevl Er-om na taj nain.
Avion je dorulao i stao kraj nas, nije mu bio potreban dodatni gas i propeler je meko lupkao zausta-
vljajui se. Pogledao sam izbliza, nije bilo insekata na propeleru, ak ni jedna ubijena muva na toj otrici
dugoj osam stopa.
Priao sam da pomognem, otkopao sam devojici pojas otvorio mala bona vratanca i pokazao joj gde
da stane da ne oteti krilo.
-Kako ti se dopalo? - pitao sam. Nije me ula.
-Deda, ne plaim se! Nisam se bojala, stvarno. Kua]
je izgledala kao igraka i mama je mahala. Donje rekaoj
da se bojim samo zato to sam pala i umrla jednom i da
ne moram vie da se plaim! Biu pilot deda. Imau
avion i sama u popravljati motor, leteti svuda i voziti
ljude! Mogu li? i
imoda se osmehivao, a ovekje slegnuo ramenima.
- On je rekao da e biti pilot, zar ne, Saro? 1
-Ne, nego ja.
to zna!
-Pa moe razgovarati o tome sa majkom. Vreme j
da se vratimo kui.
Zahvalili su nam i krenuli, on je hodao, a ona tralj do kamiona, oboje promenjeni onim to se desilo u pol} i nebu.
30
-MP nego ia. Ja sam prilino dobra sa mainama,
Stigla su dva automobila, zatim jo jedan, i uskoro smo imali gomilu ljudi koji su eleli da vide Feris iz
vazduha. Leteli smo dvanaest ili trinaest puta, to smo bre mogli i posle toga sam morao do grada da
napunim Flit benzinom. Onda opet nekoliko putnika, pa opet neki i ve je bilo vee. A mi smo leteli
neprekidno, rame uz rame, do zalaska sunca.
Negde sam video oznaku: 200 stanovnika, ali do mraka sam poverovao da smo sve provozali, kao i neke
iz okoline.
U guvi oko letenja, zabroravio sam da pitam o Sari, da lije izmislio priu, ili misli daje istina to o umi-
ranju. Povremeno sam pogledavao na njegov avion izbliza, dok su se putnici smenjivali. Ni traga na njemu, ni
kapi ulja nigde. On je po svemu sudei leteo izbega-vajui insekte koje sam ja svaki sat - dva morao da
briem sa vetrobranskog stakla.
Bilo je jo uvek malo svetlosti na nebu kada smo zavrili. Dok sam nabacao suve klipove kukuruza u svoju
limenu pe, pokrio ih drvenini ugljem i upalio vatru, ve je bio potpuni mrak, vatra je vraala boje avionima
parkiranim u blizini i zlatnoj slami svuda naokolo. Zavirih u kutiju sa hranom. -Tu je supa ili pageti, ili uve. -
Rekoh. -I kruke i breskve. eli li malo toplih breskvi?
-Svejedno, - ree blago -bilo ta ili nita.
-ovee, jesi li gladan? Ovo je bio teak dan!
-Nisi mi ponudio nita da bih bio gladan, ukoliko nije neki dobar juve.

31

Otvorio sam konzervu uvea svojim "Svajcarcem", uradih isto to sa pagetima i stavili obe konzerve na vatru.
Depovi su mi bili prepuni novca... Ovo je bilo prijatno doba dana za mene. Izvadio sam sav novac: iz
depa da ga izbrojim, ne marei mnogo io s Li novanice izguvane. Bilo je 147 dolara i izraunao sam na-
pamet to nije bilo lako za mene.
-To je... to je... da vidimo... etiri i dva pamtim ... etrdeset devet letova danas! Preko sto dolara danas,
Don, samo Flit i ja! Ti mora da si uzeo dvcsta kao od ale... uglavnom si leteo sa po dv()jicom?
-Uglavnom.
-O tom uitelju koga trai - ree.
-Ja ne traim uitelja -rekoh.
- Ja brojim novac! Mogu da izguram nedelje sa ovim, mogu biti bez brige dobrih nedclju dana!
Pogledao me je i osmehnuo se: - Kada zavri sa plivanjem u svom novcu, da li bi mi dodao uve?
 32

gromne mase ljudi, mnotvo koje je kao bujica nadolazilo sa svih strana i okruivalo jednog oveka u
sredini. Onda su ljudi postali okean koji je pretio da poplavi oveka, ali umesto toga ori je zivduui
proetao po povrini i nestao. Vodeni okean se pretvorio u okean trave. Belo-zlatni Trevl Er 4000je
sleteo na travu, pilot se izvukao iz kabine i obe-sio natpis: letovi.
Bilo je tri izjutra kada sam se probudio iz sna, seajui se celog sna i srean zbog toga. Otvorio sam
oi da na meseini pogledam taj veliki Trevl Er parkiran pored Elita. imoda je sedeo na svojoj vrei za
spavanje kao onda kada sam ga prvi put sreo, oslanjajui se

33
leima na levi toak aviona. Nisam ga ba jasno video, ali sam znao daje tamo.
- Zdravo, Riard. - ree on tiho u mraku - Da li ti to
neto govori ? i
- Da li mi neto govori? - zapitah oamueno.! Seanje na san je jo uvek bilo prisutno i nisam bio]
iznenaen time stoje budan.
-Tvoj san. Taj momak i gomila i avion. - rekao je strpljivo - Bio si zabrinut zbog mene, sada zna. O. K. Bilo
je pria u novinama : Donald imoda, ovek koga su poeli zvati Mehaniar Mesija, amerika inkarnacija, nestao je
jednog dana na oigled dvadeset pet hiljade
svedoka.
Setio sam se toga, proitao sam o tome u nekom lo kalnom listu u Ohaju, jer je bilo na prednjoj strani.
-Donald imoda?
-Na usluzi - ree - Sada zna da ne mora vie da mi
odgoneta. Nastavi da spava.
Dugo sam mislio o tome pre nego to sam zaspao.

&
-Da li ti je doputeno ... nisam mislio... Mesija nj ovakvom poslu, ti treba da spase svet, zar ne? Nisari
znao da Mesija moe samo tako da pokupi svoje prnjd izgubi se... - Sedeo sam na gornjem delu Flit-a i posma
trao svog udnog prijatelja. - Dodaj mi klju 9-16 Doi
molim te.
On je preturao po torbi sa alatom i dobacio mi klj\i gore. Kao i sa ostalim alatom tog jutra, i ovaj je klij
34
olako kroz vazduh i zaustavio se na stopu od mene, lebdei bez teine, i kreui se lagano usred vazduha. U
trenutku kada sam ga dodirnuo postao je teak u mojoj ruci, kao najobiniji hrom - vanadijuski klju. Dobro, ne
ba najobiniji. Od kada je jedan jeftin 7-8 klju pukao u mojoj ruci, kupio sam najbolji ajat koji se moe nai.
Ovaj je bio 'Snap-on', svaki mehaniar zna da to nije obian alat, mogao bi biti od zlata koliko je skup, ali to je
radost u ruci i zna da se nikada nee slomiti, ma ta radio s njim.
-Naravno da moe! Moe da prekine bilo im, ako promeni svoje miljenje o tome. Moe prekinuti s di-
sanjem, ako to eli. -Zabavljao se podigavi jedan rafciger u vazduh i ostavivi ga da lebdi. -Tako sam
prestao da budem Mesija, a ako ti ovo znai kao odbrana, to je zbog toga to se jo uvek pomalo branim. Bolje
to nego da radi posao koji mrzi. Pravi mesija ne mrzi nita i slobodan je da krene bilo kojim putem, koji eli.
Naravno, to vai za svakog, svi smo mi sinovi boji, deca Bia, ili ideje Misli, nazovi to kako hoe.
Pritegao sam matice na osnovi cilindra. Stari B-5 je dobar motor, ali se ovi rafovi olabave svakih sto sati
leta i zato uvek treba misliti na to. Naravno, prvi koji sam okrenuo kljuem okrenuo se za etvrt i bio sam za-
dovoljan to sam se setio da ih sve proverim ovog jutra, pre nego to primim nove putnike.
-Slaem se Don, ali to onda izgleda daje biti Mesija razliito od ostalih poslova, zar ne? Isus se vraa da
zabada eksere celog ivota. Moda to samo zvui neobino.

35

Razmiljao je, pokuavajui da razume ta hou da kaem. - Ne vidim ta hoe da kae. Jedino udo u tome je
to nije odustao odmah, im su poeli da ga zovu Spasiocem. Umesto d a j e tada sve ostavio, on je pokuao
logikom: "U redu, ja jesam Boiji sin, ali to smo svi; Ja jesam Spasilac ali ste i vi! Stvari koje mogu ja, moete i
vi! Svako sa zdravim razumom to razume". Bilo je toplo gore, ali mi se neto nije radilo. to vie elim da neto bude
gotovo, manje mi se radi. Ipak, za- -dovoljstvojebilo znati da sam spreio da mi cilindri odlete sa maine.
-Kai da hoe drugi klju - ree.
-Ne elim drugi klju, l sluajno sam dovoljno spiri-tualno napredovao da shvatim da su tvoji trikovi nita
 do obine drutvene igre, imoda, jedne osrednje razvijene due, ili hipnotizera-poetnika.
-Hipnotizer! Deko, da li se ti ikada zagreje! Ali bolje i hipnotizer nego Mesija. Kakav dosadan posao!
Kako nisam pogodio da e to biti dosadan pasao.
- Znao si, - rekoh mudro. On se samo nasmejao.
-Da li si ikada smatrao, Don, da moda nee biti lako prekinuti, posle svega? Da se nee moi tek tako
smiriti i iveti kao normalan ovek?
Na to se nije smejao. - U pravu si, naravno, - rekac
je i provukao prstima kroz svoju crnu kosu. - Ostanen
li suvie dugo na bilo kom mestu, vie od dan - dva
ljudi znaju da tu ima neto udno. Oee li se o moj ni
kav, izleen si od raka, i za manje od nedelju dana,)
sam opet usred gomile. Taj avion mi pomae da s
kreem i niko ne zna odakle dolazim i kuda idem, to fl
prilino odgovara.
36

-Bie ti tee nego to si mislio, Don.

-O?
-Da. elo kretanje naeg doba je od materijalnog nrenii duhovnom... sporo je, ali je to ipak divovski
pokret. Ne mislim da e te svet ostaviti na miru.
-Oni ne ele mene, nego uda! Mogao bih nauiti njima nekog drugog i pustiti ga da bude Mesija. Neu
mu rei da je to dosadan posao. A osim toga, "ne postoji problem toliko veliki da se od njega ne moe pobei".
Skliznuo sam dole na seno i poeo da priteem ra-fove na treem i etvrtom cilindru. Nisu svi bili olabavi
jeni, ali neki jesu. -Citira Snupija, preJpostavljam?
-Citirau istinu, ma gde da je naem, hvala.
-Ne moe pobei, Don! ta a koja sad ponem da te oboavam? ta ako se umorim radei na svojoj maini i
ponem da te molim d a j e izlei urnesto mene? Vidi, dau ti sve s t o zaradim oi sada pa do zalaska sunca,
ako me naui Ja lebdi m Li vazduhu. Ako to ne uini, znau da treba da ponem da ti se molim, Sveti ovee kuji
si poslat da poncse moje breme.
Nasmcio se na mene. Jo uvek ne mislim daje ra-zumeo da ne moe Ja pobegne. Kako sam mogao ja to da
znam, ka J on nije?
-Da li si imao elu preJstavu, kao u filmovima iz Indije? Gomila na ulicama, bilioni ruku te JoJiruju, cvee i
tamjan, zlatna platforma sa srebrnim vezom na kojima e ti Jrati govor?
-Ne. Jo pre nego to sam poeo Ja traim posao, znao sam Ja to ne bih mogao izJrati. Tako sam iz -
abrao SAD i Jobio sam samo gomile.

37
Seanje mu je zadavalo bol, i bilo mije ao to sam opet pokrenuo elu stvar.
Seo je na seno i nastavio da govori, gledajui kroz mene: -Hteo sam da kaem, ako stvarno toliko eli
slobodu i radost, zar ne moe da vidi da ona nije nigde izvan tebe. Kai daje ima, i ima je. Ponaaj se kao da jej
tvoja, i tvoja je! Riard, staje tu tako prokleto teko? Alii oni nisu ak ni uli, veina njih. Kao to idu na auto trke|
da vide sudare, dolaze meni da vide uda. Prvo te toj razoara, a onda postane ba glupo. Uopte ne znam!
kako su ostali Mesije to mogli da podnesu.
- Kad ti to ispria, to gubi neto od svoje pri^ vlanosti. -Pritegao sam i poslednji raf i odloio alat,
-Gde emo danas?
Priao je mojoj kabini i umesto da izbrie insekte stakla, preao je rukom iznad njih i smrskana malabii
oivee i odletee. Njegovo staklo nikad nije bilo pi trebno istiti, naravno; sada sam znao da ni njegov
maini nee biti potrebna popravka, nikada.
 -Ne znam - ree - ne znam gde emo.
-Kako to misli? Ti poznaje prolost i buduno; svih stvari. Zna ti tano kuda mi idemo!
Uzdahnuo je. -Da. Samo pokuavam da ne mislim
tome.
Neko vreme, dok sam radio na cilindrima, pomis'
sam, sve to treba da uradim je da ostanem s tim moi kom i nee biti problema, nita se ravo nee desiti,
nain na koji je rekao: -Pokuavam da ne mislim na t podsetio me je ta se desilo drugim Mesijama koji su l
poslati na ovaj svet. Instikt mije govorio da skrenem jug im poletimo i pobegnem stoje dalje mogue od ti
38
oveka. Ali, kao to rekoh, postaje usamljen, letei sam, i bilo mije drago to sam ga sreo, ve zbog toga
to sam imao nekog ko razlikuje krilo od stabilizatora, za razgovor.
Trebalo je da okrenem na jug, ali sam po poletanju ostao s njim, i leteli smo na sever i na istok u tu
budunost o kojoj on nije hteo da razmilja.

39
Irirunik za J/VLsz'/i
esije

bilo je odtampano crnim slovima.

"odsetnik za^Naprednu njuu
 c
^L TTde ui sve te stvari, Don? Ti zna tolil ^^^.Ji mnogo, ili moda ja to samo tako mi lim. Ne. Ti
zaista mnogo zna. Da lije to stvar vebe Ima li neki naroit trening da bi bio Majstor?
-Daju ti knjigu da proita. Okaio sam tek oprani svileni al na zatezae i gledao u njega. -Knjigu?
-"Spasilaki prirunik". To je neto kao biblija
Majstore. Imam tu negde primerak, ako si zainteresl
van. i
-Da, da! Misli, obina knjiga koja ti govori ...
Kopao je malo po prostoru za prtljag smetenc iza naslona sedita u Trevl Er-u i vratio se sa male
knjiicom povezanom u jelensku koicu.
40

Listao sam knjigu, zbirka ^^ . ^^ ^

lerspektiva -ili e je upotrebiti ili e je izgubiti; ako si doao do ove strane zaboravio si da
ono to se deava oko tebe nije stvarnost
azmisli o tome.
f

CL
C/eti se odakle si doao
gdc ide, i zato si napravio guvu u koju si prvo upao.
L4mree stranom smru, upamti Sve je ovo dobra veba, i vie e u njoj uivati ako stalno ima na umu
injenice.

-H.Hi si plutao ovo, o g u b l j e n j u per s p c k t j v c D

-\c. '
-K;i7i-d;i mora u m r e l s uasnom .smru
- ^mo [5f XdV!sio il kI ^it u-kakositi
htvo i(<) uredi stvari.
Ha liu-. r i u m r c t i stranom sm r u'
-N,- /nam. Nema mno^, smisla u tome z a r nc sada Kau sam (c prck.nuo s po.slom? J m-no ma o aspecv IH
trebalo D,t, dovoljno. Odiuiu 2il lu.ko,, ncdc ,a, Kaci zavr.snn t ,nc, 2hofi ega .san, dc,ao w ' sl ''n^.sc.s a |
i.nan a finn ilkoi i sc , i . llio

^X^***V^

^::T^.^S.WI^
Jpak, primi svoju smrt sa neto ozbiljnosti.
i odsmevanje nainu svog smaknua nije lako razumljivo manje razvijenim ivotnim formama, i oni ete zvati
ludim.
lienje je otkrivanje onog to ve zna.
'/>
r\adom pokazuje da to zna.

l oliavanjem podsea druge da znaju koliko i ti.

S\'i ste vi uenici, radnici, uitelji.

Najprostija pitanja su najdublja. jde si roen? Gde ti je dom? ^

Kuda ide?5ta radi?
C7
[ili o ovome s vremena na vreme i posmatraj kako se tvoji odgovori menjaju.
/ voja
jedina obaveza u bilo kom ivotu je da bude istinit samom sebi.

Mi
Oiti istinit nekom ili neemu drugom, ne samo daje nemogue nego je i znak lanog Mesije.

T*
najbolje pouava ono o emu sam najvie treba da ui.

-Strano si tih, Riarde - ree imnH L. ., da hteo

ka
da razgovara sa mnom ^
*^Z33*
^ivi
tako da se nikada
nestidiakojebilota to si rekao ili uradio
objavljeno u svetu-ak i ako
to stoje objavljeno
nije istina.

irijatelji e te poznavati bolje prvog minuta kad ih sretne

nego
poznanici za hiljadu godina.
paljivo. Zar to nikada nisi uradio- im** n,v u,

rir*^^"^'^!^
-Pa, probaj ponekad.
Probao sam. Zatvorio **m ^- -,
desiti ako ostanem du> sa o^' 5 SC ** e mi se
je zabavno biti s n^ ^^CUdnom osobom. Bilo
Lanjada6,seusk^ S otresti

iss21"taniw-d'^SSSSSS1*d*
 Se desi
-Mwfce^^er^tverie^wnH^^ "
2atVOrenih
oc^onda^n^^H^^
^
N
a
j
b
o
l
j
i

n
a

i
n
da se izbegne
odgovornost je rei:
"Ja imam obaveze".

Primetio sam neto udno u knjizi. -

Stranice ne maju brojeve, Don.
-Ne -ree. -Samo otvori, i sve to treba
uglavnor je tu.
-arobna knjiga!
-Ne. To moe uiniti sa bilo kojom
knjigom. Mo2 to uraditi sa starim novinama,
ako ita dovolji
46
47

od mogue budunosti
) to si siguran da nema
Voden si kroz svoj ivot unutranjim biem koje ua,
razigranim duhovnim biem
koje je tvoje pravo ja. ^ ^ 5
pre nego to si siguran u sta da naui od nje.

Llvek si slobodari da promenis miljenje i izabere drugaiju budunost ili drugaiju prolost.

Izabrati drugaiju prolost? Auteralno ili figurativno ili kako se to misli...? -Milslim da sam zbunjen,
Don. Ne znam kako uopte mogu da nauim ovu stvar.
-Veba, malo teorije i mnogo vebe- ree. Trebae ti oko nedelja i po.
-Nedelja i po?
-Da. Veruj da zna sve odgovore, i zna ih. Veruj da si majstor, i jesi to.
-Nikad nisam rekao da hou da budem neki majstor.
-Tano- ree -Nisi.
Ali sam zadrao knjigu, a on je nije nikada traio natrag.
49

T}
armerima na srednjem zapadu treba dobra
JL. zemlja da bi radili i napredovali, l pilotima
- lutalicama. Oni moraju biti blizu svojih muterija.
Treba da nadu polja nedaleko od grada; travnata polja
ili pokoene livade, bez krava u blizini koje bi pojele
platno sa njihovih aviona u blizini auto-puta, sa kapi
jom na ogradi; polja postavljena tako da avion ne mora
da leti nisko iznad neke kue; dovoljno ravno da se
maina ne raspadne rulajui brzinom od pedeset milja,
dovoljno dugako da se sigurno sleti i uzleti i sa dozvo
lom vlasnika da se tu moe leteti preko dana.
Mislio sam o tome dok smo leteli na sever kroz subotnje jutro, Mesija i ja, dok je zlato i zelenilo zemlji
promicalo, hiljadu stopa nie. imodin Trevl Er jf
50 l

buno leteo pokraj mog desnog krila, odbijajui s u neve zrake na sve strane svojom bljetavom bojom. pivan
avion, mislio sam, ali je prevelik za ovaj na posao. Jeste da moe da nosi dva putnika odjednom, ali je skorio
dva puta tei od Flit-a, i zbog toga teba mnogo vie prostora za poletanje i sletanje. Imao sam jednom Trevl
Er, ali sam ga kasnije zamenio Flit-om, kuji se moe spustiti u malecko polje, kakvo moete lake nai , u
Miziiii gradova. Ja mogu da radim na polju od 50 stopa sa Flit-om, dok Trevl Er treba 1000, U00 stopa. Vei
se za ovog momka, mislio sam, i vezao si se za ogranienje njegovog aviona.
Siguran u to, Li momentu dok sam jo o tome mislio, uoio sam mali panjak pored grada ispod nas. To je
bilo uobiajeno 1320 stopa duga livada preseenn na pola, druga polovina je bila prodata gradu za bezbol
utakmice.
Znajui da se imodin avion ne moe spustiti tamo, oborio sam svoju mainu dole ka igralitu. Dodirnuo
sam zemlju ba pored leve ograde i zaustavili se gotovo odmah. Samo sam hteo da se malo pokaemo, Ja mu
pokaem ta Flit moe da uradi, valjano upravljan.
Okrenuo sam se oko krila, spremajui se da ponovo uzletim kad sam video Trevl Er na sletaiiju. Sa spute-
nim repom i uzdignutim desnim krilom izgedao je kao neki velianstveni kondor, kruei pre sletanja.
Bio je nizak i spor, tako da mi se digla kosa na glavi. Oekivao sam Ja vidim lom. Traci Air morate Jrati bar
na 60 milja pri sletanju, sporije od toga sa avionom koje skoleba na 50, znai Ja e ga smotati u loptu. Ali, ume-
sto toga, vi Jeo sam zlatno sneni dvokrilac kako stoji u
51

vazduhu. Dobro, ne ba stoji, ali nije leteo vie od 30 milja na sat, avion koji je, podseam vas, gotov pri
50, zaustavio se u vazduhu i spustio se blago u tri take na travu. Upotrebio je pola, moda tri etvrtine
prostora koji je meni bio potreban da spustim Flit.
Samo sam sedeo u kabini i gledao, dok se on parkirao pored i iskljuio motor. Kada sam ja ugasio svoju
mainu, jo uvek blenui glupo u njega, ree: -Lepo si polje naao! Dovoljno blizu grada, a? .
Nae prve muterije, dva mladia na hondi, ve su doli da vide ta se dogaa.
Kako misli blizu grada? - vikao sam, jer mije bul motora jo bila u uima.
-Pa samo pola bloka daleko.
-Ne, ne to! Kakvo je to bilo sletanje? U Trevl Er-u|
Kako si sleteo ovde? i
Namignuo mije : - arolija!
-Ne, Don... stvarno! Video sam kako si se spustio! Mogao je videti da sam okiran i vie nego uplaen.
-Riard, da li eli da zna odgovor za lebdenji kljueva u vazduhu, za leenje svih bolesti, pretvaranji
 vode u vino, hodanje po vodi, i sletanje Er-a na sto stopj trave. eli li da zna odgovor za sva ta uda?
Oseao sam se kao da je potegao laser na mer -Hou da znam kako si se spustio ovde!?
-Sluaj,- viknuo je -Ovaj svet? I sve u njemu? Iluziji Riard! Svaki komadi toga je Iluzija. Da li to
razume^ Nije bilo namigivanje, ni osmeha; kao da se iznenac razbesneo na mene.
Motocikl je stao kraj repa njegovog aviona; mor su izgledali voljni da lete.
52

-Da- bilo je sve to sam uspeo da kaem. -Primljeno, iluzije.

Onda, poto su se oni popeli kod njega da lete, meni je preostalo da naem vlasnika polja i dobijem
dozvolu za korienje njegovog panjaka.
Jedini nain da opiem poletanje i sletanje Trevl Er-a tog dana je ka kaem daje izgledao kao lani
Trevl Er. Kao da je avion bio neki E-2 CUB, ili helikopter maskiran u Trevl Er. Nekako mije bilo lake da
prihvatim da kljuevi lebde bez teine, nego da mirno posma-tram kako se taj avion die sa zemlje, sa
putnicima, brzinom od 30 milja na sat.
I dalje sam mislio na ono stoje tako estoko rekao. Iluzije. Nekoje to ranije rekao... kad sam bio dete,
uei maijanje - Maioniari su to rekli! Pomno su nam to govorili, - Gledajte, to to ete videti to nije
stvarna magija. To je jedan efekt, iluzija magije. - Onda bi skinuli svenjak sa zida i pretvorili avion u
teniski reket.
U magnovenju, izvadio sam "Prirunik za Magiju" iz depa i otvorio ga. Bile su samo dve reenice
na toj strani.

53

-Ne
postoji problem koji u svojim
 rukama ne nosi poklon
^ za tebe.
li trai probleme, jer su ti njihovi pokloni potrebni.
jsje znam ba tano zato, ali ovo je malo olakalo irioju zbunjenost. itao sam to ponovo, dok ga
nisam znao napamet.
Ime grada je biJo Troj, a panjak je obeavao da e biti isto toliko dobar kao polje sa senom u
Ferisu. Ali u Ferisu sam oseao izvestan mir, a ovde je postojala napetost u vazduhu koja mi se uopte
nije svidela.
Letenje, koje je za nae putnike bilo ivotna pustolovina, menije bilo rutina, zasenena malo tom
udnom nelagodnou. Moja pustolovina je bio taj momak sa kojim sam leteo... nemogu nain na koji
je leteo i udne stvari kojim je to objanjavao.
Ljudi iz Troja nisu bili iznenaeni udnim letom Trevl Er-a vie, nego to bih ja bio da sam uo da
neko gradsko zvono, koje nije zvonilo 60 godina, zvoni u podne., oni nisu znali daje nemogue da se
desi ono to se deavalo.
-Hvala na vonji.- rekli bi, -Da li od toga ivite... Zar ne radite negde? -i, -Zato ste izabrali tako
malo mesto kao stoje Troj? -ijo, -Deri, tvoja farma nije vea od kutije za cipele.
Imali smo radno popodne. Bilo je mnogo ljudi koji su dolazili da lete i trebalo je da razradimo
dosta. Meutim, jedan deo mene je poeo da govori, bei, bei, bei sa ovog mesta. Ignorisao sam to i
ranije i uvek sam zaalio.
Oko tri sata sam morao da zaustavim mainu zbog benzina, otiao sam dvaput tamo i nazad do
Skelijeve pumpe sa dve kante automobilskog benzina, kad sam ukapirao da jo nijednom nisam video
da se puni Trevl Er. Simoda nije sipao benzin u svoj avion od nekog vre-
55
mena pre, ne dodajui ni kap benzina ili ulja. I ako sam znao daje dobar ovek i da me ne bi povredio, uplaio sam se
ponovo. Ako zaista vodite reuna, moete drati Trevl Er pet sati u vazduhu. Ali ne osam sati sputanja i
uzletanja.
On je i dalje leteo, vonja za vonjom, dok sam ja sipao benzin u svoj glavni rezervoar i dodavao ulje u motor. Bio je
tamo ceo red ljudi koji su eleli da lete... izgledalo je kao da ne eli da ih razoara.
Uhvatio sam ga dok je pomagao nekom oveku i eni da udu na prednje sedite u avionu. Pokuao sam koliko
sam mogao, da to zvui mirno i nemarno.
-Don, kakav si s gorivom? Treba li benzina? Stajao sam kod vrha njegovog krila, sa praznom kantom od
benzina u ruci.
Pogledao me je pravo u oi i zbunio se, kao da sam ga pitao da li mu je potrebno vazuha da bi disao.
-Ne, ree, a ja sam se oseao kao osnovac koji je zakasnio u razred. -Ne, Riarde nije mi potrebno gorivo.
To me je ozlovoljilo. Znao sam poneto o avionskim l
motorima i gorivu. -Dobro onda,- planuo sam na njega!
-malo uranijuma? I
Nasmejao se i moj bes je izezao. -Ne, hvala. Napu-j nio sam prole godine. Trenutak kasnije je bio u kabini! krenuo s
putnicima u onom natprirodno usporenor
letu.
Prvo sam poeleo da ljudi odu kuama, zatim da: mi brzo izgubimo odavde, kao ljudi ili ne, onda sar imao
oseaj da sam trebao da se izgubim i to odmat Sve to sam hteo, bilo je da poletim i naem velik
56
prazno polje, dovoljno daleko od bilo kojeg grada, da sednem, razmislim i piem o onome to se desilo u
svom dnevniku, i da naem neki smisao u svemu.
Stajao sam pored Flit-a, odmarajui se dok se 5imoda nije ponovo spustio. Priao sam njegovoj kabini,
uavi u struju propelera velike maine.
-Leteo sam dovoljno, Don. Idem svojim putem, spustiu se daleko od grada i biu bez posla neko vreme. Bilo
je zabavno leteti s tobom. Videu te ponovo, nekad, Don, O.K.?
 Nije trepnuo. -Jo jedan let i biu s tobom. Momci su ve ekali.
- U redu.
Momak je ekao u stolici za nepokretne, doguranoj ak iz grada ovamo. Bio je izlomljen i sedeo je nakrivljen u
seditu pod uticajem jake gravitacije, ali, bio je ovde jer je eleo da leti. Bilo je tamo drugih ljudi, okolo,
etrdeset ili pedeset, neki u kolima, neki napolju i svi su paljivo posmatrali kako e Don smestiti oveka iz
stolice u avion.
On o tome nije uopte razmiljao. -eli li da leti? ovek u invalidskoj stolici se nasmeio iskrivljenim os-
mehom i klimnuo glavom u stranu.
-Hajde, hajde da to uradimo - ree Don mirno, kao daje govorio nekom koje dugo ekao u autu i kome je ponovo
dolo vreme da ude u igru. Ako je bilo neto udno u tom trenutku, kad ponovo razmislim, bio je to tori koji je
govorio. Jeste to bio uobiajen govor, ali bila je to i komanda kojom je nareivao oveku da ustane i ue u avion, bez
isprike. Ono to se posle dogodilo bilo je kao da je ovek glumio i zavrio poslednju scenu 57
uloge bogalja. Izgledalo je kao na pozornici. Pritiska gravitacije je nestalo sa njega kao da ga nikada nije ni bilo;
on je izleteo sa stolice upola trei, zbunjen samim sobom, prema Trevl Er-u.
Bio sam u blizini i uo sam ga: -ta ste uinili ?.-ree. -ta ste mi to uinili?
-Hoe li ti da leti ili nee da leti? - upita Don. -Cena je tri dolara. Platite pre poletanja, molim.
- Ja letim - ree ovaj. imoda mu ak nije ni pomogao da se smesti napred, kao stoje obino pomagao
svojim putnicima.
Ljudi koji su bili u kolima, sada su bili napolju, uo j se kratak mramor gledalaca, a onda iznenadna tiina, i
ovek nije hodao odkad je svojim kamionom sleteo sj mosta, pre jedanaest godina.
Kao dete sa krilima od arava on se uzvrteo na seditu,neprekidno pokreui ruke, kao da ih je uprave dobio
da se njima igra.
Pre nego stoje iko mogao da progovori, Donje da gas Trevl Er-u i on se podigao u vazduh, okreui si
strmo nad drveem i penjui se kao furija.
Moe li jedan trenutak biti srean, a u isto vreml zastraujui? Sledili su mnogi takvi momenti. To je bik] udo
koje se jedino moe nazvati udesnim izleenjer oveka koji je to i zasluio, a istovremeno se spremaj neto
neprijatno kada se ova dvojica vrate na zemlji Gomila je ekala zbunjena, a zbijeni ljudi su rulja i ti uopte nije
dobro. Minuti su tekli, oi su pratile ma dvokrilac koji je bezbrino leteo na suncu, a neto e^ toko se spremalo
da pone.
Trevl Er je izveo neke strme osmice, usku spiralu i onda je leteo nad gradom kao spori i buni tanjiri,
sputajui se. Da je imao i malo razuma on bi ostavio svog putnika na daljoj strani polja, uzleteo brzo i nestao.
Jo ljudi je dolazilo; neka ena je trala gurajui jo jedna invalidska kolica.
On je rulao prema gomili, malo ubrzao da bi se okrenuo propelerom napolje, ugasio motor. Ljudi su jurili
prema kabini i za minut, mislio sam da e pokidati platno sa trupa aviona da bi dohvatili onu dvojicu.
Da lije bilo kukaviki? Ne znam. Otiao sam do aviona, ubrizgao gorivo i okrenuo propeler da pokrenem
motor. Zatim sam uao u kabinu, okrenuo Flit u vetar i uzleteo. Poslednje sto sam video od Donalda imode, se-
deo je na ivici svoje kabine, a rulja ga je potpuno okruivala.
Skrenuo sam istono, pa jugoistono i posle nekog vremena sleteo na prvo polje koje je imalo drvee sa hla-
dovinom i potok iz koga mogu piti. Bilo je daleko od bilo kakvog grada.
58
59
 V

c
^Cak ni danas ne uspevam da shvatim ta me je tada obuzelo. To je bilo neko
oseanje kobi, koje me je dovelo daleko ak, do udnog
drugara kakav je bio Donald imoda. Ako ve moram
da se zbratimim sa sudbinom, ak ni Mesija lino nije
dovoljno jak da me zadri.
Bilo je mirno u polju, prostrana tiha dolina otvorena prema nebu... jedino zvuk malog potoka se uo, a i to
jedva. Ponovo sam. ovek se navikne da bude sam, ali prekinite to samo jedan dan i moraete da se navikavate
ponovo skroz iz poetka.
-O.K., bilo je zabavno neko vreme, - rekao sam glasno dolini. -Bilo je zabavno, i moda sam imao dosta da
nauim od tog momka, ali mije dosta gomila ak i da su srene... ako su uplaene, one e nekog ili razapeti ili
oboavati. ao mije, ali to je ipak mnogo!

60
To sto sam rekao, porazilo me je. Rei koje sam j/qovono mogle bi tano biti Simodine. Z a s t o j e
ostao tamo.' .Ja sam oseao cici treba da idem, a ja uopte ni -<;un bio Mesija.
iluzije. Sta je mislio time- 1 To je znailo vie od bilo cega stoj e rekao ih uradio. Bio je vatren kada
je rekao. sve su t i iluzije! --kadje mogao da usadi tu ideju u moju ^hiVii puko m siJom. - To jeste bio
problem, u redu, i ja t r e b a m njegov dar, a l i i d a l j e nisam znao ta je to znailo.
Vatra je gorda, a ja sam spremao n e k u vrs tu gulaa oi ostatka mesa, od soje, suvih rezanaca i dve
virle od ore J n dana koje e izmeani valjda vredeti neto. Torba sa a la t o m je bila poreci k ut i j e s
hranom, bezrazlono sam i/vadio iz n j e kl j u L)-1 6 i gledao ga, onda ga obrisao i promeao gula n j i m.
Bio sam sasvim sam, podseam vas, niko nije g l e dao, pa sam iz zabave pokuao sa lebdenjem u
vazduhu na nain na koji je on to radio. Ako ga odbacim pravo u vis i trepnem oima bas u trenutku kad on
prestaje da se penje i poinje da pada (lole, pola sekunde imam osecaj tla je leteo. A l i onda on lupne dole na
travu ili na moje koieiv. i i efekat brzo neslane. Ali to je bio potpuno isti k l i n e . . . kako je on to radio?
Ako su sve to i l u z i j c m gospodine imoda, ta }e on.ia stvarno? I ako ]c na ivot iluzijarn zato ga
uopte ivimo? Na kraju sam odustao, bacio kju jo par p u t a i prestao, l prekinuvi, bio sam odjednom za-
dovoljan, odjednom srean to sam ovde gde sam, i to znam ono to znam, iako to nije bio odgovor na
celok-upno postojanje,, pa rnk ni na nekoliko iluzija.

61

r
 Kada sam sam, pevam ponekad:" O, stara farba i ja!" pevao sam ponekad gladei krilo Flita s istinskom
lj u bavlju prema avionu (setite se, nije bilo nikog da uje), "Putovaemo nebom... Skakutacmo oko polja,
dok jedan od nas ne sustane... " I muziku i reci sam smiljao ja, pe-vajui dalje. "/ neu ja biti taj koji se
predaje,... Ukoliko se tebi neto ne slomi... pa i tada u te samo povezati icom. , i nastaviemo da letimo...
N/157/1 VIEMO DA LE'l /AIO .."
Verzije su beskrajne kada mi ide i kada sam srea n, pa ni rima nije tako teka. Prestao sam da razmiljam o problemu
Mesije; nije bilo naina da otkrijem ko je on bio i staje mislio, pa sam tako prekinuo s pokuajima i mislio da me je to
uinilo srenim.
Oko deset sati se smirila vatra, a s njom i moja
pesma.
-Ma gde da si Donalde imoda - rekoh, prostirui vreu pod krilom povlaim to. elim ti dragi, usamljeni Mesijo,
da nade to to eli da nadc, ma ta to bilo.
Njegova knjiga mi ispade iz depa dok sam svlaio koulju i proitah je gde se otvorila:

<2pona koja povezuje tvoju pravu porodicu

nije od krvi, ve od potovanja i radosti u ivotu drugih.
Vrlo retko
lanovi jedne porodice rastu pod istim krovom.

N i s a m video kako se to moe primeniti na mene, i TKK Ls et i o se da n i k a d a ne dozvolim knjizi da zameni

moji' \ Ia s i i t u miljenje. Zavukao sam se pod ebe, ^ s e u i j u u se kao ugaena sijalica, topao i pospan, ispod
neba sa nekoliko h i l j a d a zvezda, koje su moda i bile jli:/iKi. ali iepa, sigurno.

J24
K,niti sam se ponovo osvestio, bila je zora, ruiasto svello ! zlatne senke. Nisam se probudio zbog svetlosti
nego zato sto me je neto dodirivalo po glavi, veoma iii'/nu. Prvo sam pomislio d a j e stabljika trave koja se
leluja. Drugi put sam bio siguran d a j e buba, zviznuo sam je divljaki i skoro polomio ruku... klju 9-16 je t v r d
komad elika da bi ga tako mogli udariti, i brzo sam se razbudio. Klju je odskoio sa krila dole, zavukao se za
momenat u travu, a onda zaplovio ponovo velianstveno lebclei u vazduhu. I dalje sam gledao ra/hudivi se
sasvim. On je meko klonuo na zemlju i ostao miran. Dok s a ni resio da ga podignem, postao je onaj isti, stari 9-'f 6
klju koji sam poznavao i voleo, isto c--;sako teak i onako valjan da pritee sve rafove i ma-

Pa,, do avola.
Nikada ne govorim 'cio avola' ili 'prokletstvo1 -ostalo mi je od detinjstva.
Ali bio sam zaista krajnje zbunjen i nisam nita drugo mogao reci. ta se deavalo sa mojim kljuem?
Donald imoda je bio najmanje 60 milja iza horizonta.
63

Podigao sam ga, razgledao, odmerio, oseajui se kao predistorijski ovek koji ne moe da razume kako se toak
okree pred njegovim oima. Mora daje postojao neki jednostavan razlog...
Odustao sam na kraju zadovoljan, ostavio ga u torbu s alatom i zapalio vatru da napravim lepinju. Nisam morao
da urim nigde. Mogao sam ostati ovde ceo dan, ako mi se svia.
Hlebje ba narastao u plehu i trebalo gaje okrenuti kad sam uo zvuk na nebu, zapadno.
Nije bilo naina da taj zvuk bude imodin avion, nije bilo naina da me neko prati do ovog polja, jednog od milion
polja na srednjem zapadu, ali ja sam znao da je to on i poeo sam zvidukati... pazei i na hleb i na nebo, pokuavajui
da smislim neto vrlo mirno kad se spusti.
Bio je to Trevl Er, u redu, leteo je nisko nad Flit-om, izvukao jedan otar zaokret epurei se i skliznuo dole kroz
vazduh, sleui sa 60 milja na sat, brzinom potrebnom Trevl Er-u da sleti. Doao je pored mene i ugasio motor.
Nisam nita rekao. Mahao sam, ali nisam rekao ni re. Prestao sam da zvidim.
Izaao je iz kabine i doao do vatre. - Zdravo Riarde.
-Kasni- rekoh -lepinja je skoro zagorela.
-ao mije.
Dodao sam mu solju vode iz potoka i plitak tanjir sa pola pogae i komadom margarina.
-Kako je bilo? - upitah.
-Prolo je O.K. - rekao je sa kratkim poluosmehom. - umakao sam iv.
-Sumnjam u to.
Jeo je neko vreme pogau u tiini. -Zna- rekao mi je na kraju, razmiljajui o svom obroku -ovo je stvarno
uasna klopa.
-Niko ne kae da mora da jede moju pogau - rekoh preko - Zato svi mrze moju lepinju? Niko ne voli moju
lepinju! Zastoje tako, uzvieni Majstore?
-Pa, -iscerio se -ja govorim kao Bog sada. Rekao bih da ti veruje daje ona dobra i zato je tebi ukusno. Probaj, a
da ne veruje u to to veruje. To je neka vrsta izgoretine... posle poplave... u vodenici, zar nije? Mislio si da stavi
trave unutra, pretpostavljam?
-alim, pala mije nekako dok sam je spremao. Ali, zar ne misli da je ono osnovno, sam hleb - ne neka
zalutala travka ili deli - sama pogaa, zar ne misli?
-Uasna - ree, vraajui mi ceo komad koji sam mu pruio, bez par zalogaja. Radije u gladovati. Ima li
breskve?
-U kutiji.
Kako me je pronaao, u ovom polju? Raspon krila od 28 stopa u 10 000 milja prerije nije bilo jednostavno
pogoditi, naroito gledajui prema suncu - ali sam resio da ne pitam. Ako bude hteo da mi kae, rei e mi.
-Kako si me pronaao?- rekoh -mogao sam se spustiti bilo gde.
Otvorio je konzervu sa breskvama i jeo ih noem -ne ba jednostavan trik.
-Slinosti se privlae, -promumla komadi breskve sa noa.
-O?
-Kosmiki zakon.
64
65
-O!
Zavrio sam svoju pogau i strugao tiganj peskom iz potoka. To je stvarno dobar hleb.
-Misli li da objasni? Kako sam ja to slian tvojoj cenjenoj linosti? Ili si sa tim, slian, mislio na slinost
aviona?
-Mi udotvorci se drimo zajedno - ree. Reenica je zvuala i ljubazno i zastraujue na nain na koji je
rekao.
-Ali, Don? Povodom tvog zadnjeg komentara bi mi mogao reci ta si mislio time: mi udotvorci?
-Prema poloaju kljua 9-16 na torbi s alatom mogao bih reci da si izvodio stari trik sa lebdenjem ovog jutra?
Kai mi ako greim?
-Nita nisam izvodio! Probudio sam se, ta stvar me je sama probudila.
-O, sama-smejao mi se.
-Da, SAMA!
-Ti se razume u udotvorstvo isto kao to se ra-zume u meanje hleba. Nisam odgovorio na to, spustio sam
se dole na vreu i umirio se potpuno. Ako bude imao ta da kae, reci e kad nade za shodno.
-Neki od nas poinju da ue ove stvari podsvesno. Naa budna svest nee to da prihvati, tako inimo uda u
snu. - Gledao je u nebo i prve male oblike tog dana. -Ne budi nestrpljiv, Riard. Svi smo mi na svom putu da
nauimo vie. To e ti doi prilino brzo sada i ti e biti mudri stari duhovni majstor pre nego to bude znao.
-Kako misli pre nego budem znao? Ja ne elim da znam to! Ne elim nita DA ZNAM!
 -Ti ne eli nita da zna.
-Dobro, elim da saznam staje svet i zato postoji, zato ivim ovde i gde u posle otii... elim to da znam. I
kako da letim bez aviona ako elim.
-alim.
-ali, ta?
-Nee ii tako. Ako ti ui ta je ovaj svet i kako funkcionie, automatski poinje da pravi uda, ono to
e biti nazvano udom. Ali, naravno, nita nije udno. Naui ono to naui i maioniar i to vie nije magija. -
Prestao je da gleda u nebo. -Ti si kao svi ostali. Ti ve zna sve to, samo jo nisi svestan da zna.
-Ne seam se - rekoh, ne seam se da si me pitao da li elim da nauim tu stvar, ma ta daje to, donelo bi mi
gomile i bedu celog ivota. Izgleda da sam zaboravio. -im sam ovo rekao, znao sam da e reci da u se setiti
kasnije, i da e on biti u pravu.
Opruio sam se u travi, podmetnuvi dak sa ostatkom brana pod glavu kao jastuk. -Sluaj, ne brini o
gomilama. One ti ne mogu nita, ako ti to ne eli. Ti si aroban, zapamti: Puf-nevidljiv si, i prolazi kroz vrata.
-Gomila te stigla u Troju, zar ne?
-Zar sam rekao da ih nisam hteo? Ja sam to dozvolio. Svidelo mi se. Ima neeg neiskusnog u svakome od nas,
inae nikada ne bi smo mogli biti pravi majstori.
-Ali zar nisi odustao? Zar ja nisam itao...?
-Nain na koji su stvari ile, bio sam pretvoren u Jedinog, Mesiju za sva vremena, i to sam hladno prekinuo,
ali ja ne mogu da ne nauim ono na ta sam potroio ivote, pokuavajui da saznam.
67
66
Zatvorio sam oi, grickajui slamicu. -Sluaj Don-alde, ta pokuava da mi kae? Zato otvoreno ne kae
ta se deava?
Bilo je dugo vremena mirno, onda ree: -Moda ti treba meni da kae. Kai ti meni staja hou da kaem, a ja
u te ispraviti ako pogrei.
Razmiljao sam minut o tome, i odluio da ga iznenadim. - O.K., rei u ti. -Pauzirao sam da vidim koliko e dugo
moi da eka, ako ono to budem rekao ne bude ^rfcrgtetkor3uncejebik>dovoljno visoko da bude toplo, u nekom
skrivenom polju, farmer je radio s traktorom, obraujui kukuruz nedeljom.
-O.K., rei u ti. Prvo, nije bilo sluajno kad sam te prvi put video dole u polju u Ferisu. Tano? Bio je tih kao trava
kad raste.
-Drugo, ti i ja imamo neku vrstu tajnog sporazuma koji sam ja oito zaboravio, a ti nisi.
Jedino je blag vetar duvao, udaljeni traktor je iao napred-nazad.
Deo mene koji je sluao to, nije mislio daje ono to sam rekao bila izmiljotina. To je bila prava pria.
-Hou da kaem da smo se sreli pre tri ili etiri hiljade godina, dan manje ili vie. Volimo iste pustolovine,
verovatno mrzimo iste stvari, uimo sa jednako zadovoljstva, istom brzinom. Ti ima bolje pamenje. Na susret je
ono to si mislio onim "Slinosti se privlae".
Uzeo sam novu slamku. - Kako zvui?
-Neko vreme sam mislio da e to biti dug govor-ree. To e i biti dug govor ali mislim da postoje neke anse
da to uradi ovog puta. Nastavi da pria.
-Dalje ne moram da nastavim, jer ti ve zna ta ljudi znaju. Ali, da ovo nisam rekao, ti ne bi znao staja
mislim da znam, a bez toga ja ne mogu da nauim nita od onoga to bih hteo da nauim. Spustio sam svoju
slamicu. -ega tu ima za tebe, Don? Zato se davi sa ljudima kao ja? Kad je neko uznapredovao kao ti, on
stie sve ove udotvorne sposobnosti kao nusprodukte. Ti me ne treba, ti ne treba nita od ovog sveta.
Okrenuo sam glavu i pogledao ga. Oi su mu bile zatvorene. -Kao Trevl Er-u benzin - rekao je.
-Tano- rekoh. -Takoje sve stoje ostalo na svetu dosadno., nema uzbuenja kad zna da ti neto na ovoj
zemlji ne moe napraviti probleme. Tvoj jedini problem je to nema problema!
Ovo je, kako sam mislio, bio sjajan deo govora.
-Ispustio si neto- ree on. Kai mi zato sam prekinuo s poslom... Da li zna zato sam prekinuo da
budem Mesija?
-Gomila, rekao si. Svi su hteli da ini uda za nih.
 -Da. Ne prvo, nego drugo. Strah od gomile nije moj krst, nego tvoj. Nije strah od gomile ono to me za-
mara,nego je to vrsta gomile koja uopte ne brine o onome to sam doao da kaem. Moe prei peice od
Njujorka do Londona po okeanu, a ipak nee uiniti nita da se zainteresuju, zna?
Kada je to rekao izgledao je usamljeniji nego bilo koji ivi ovek koga sam video. Njemu nije bila potebna ni
hrana, ni dom, novac ni slava. Umirao je od potrebe da kae ono to je znao, a nikoga nije bilo dovoljno briga
da slua.
68
69

r
Namrtio sam se na njega da ne bih zaplakao. -Pa ti si to traio- rekoh. -Ako tvoja srea zavisi od onoga sto neko
drugi radi, mislim da ima problem.
Podigao je glavu, a oi su mu sinule kao da sam ga udario kjuem. Odjednom sam pomislio da ne bi bilo
mudro da se ovaj momak razbesm na mene. ovek nije nita u sudaru s munjom.
Osmehnuo se onim svojim poluosmehom. -Zna ta Riard- ree polako -u pravu si!
Opet je uutao, poraen onim to sam rekao. Ne primeujui, nastavio sam da priam o tome kako smo se
sreli, i staje imalo da se ui, ideje su proletele kroz glavu kao jutarnja kometa. On je leao vrlo miran u travi, ne
pokreui se, ne govorei ni reci. Oko podne je zavrio svoju verziju univerzuma i svih stvari u njemu.
-...i oseam se kao da sam tek poeo Don, toliko stvari ima da se kae. Kako ja sve to znam? Kako mije sve
to dolo?
Nije odgovorio.
-Ako oekuje da sam odgovorim na svoje pitanje, priznajem da ne znam. Zato mogu da sve ove stvari
kaem sada, kad nikad ranije nisam ak ni pokuao ta se to sa mnom dogodilo?
Bez odgovora.
-Don, u redu je, sad moe da pria.
Nije rekao ni re. Objasnio sam prikaz ivota, a moj Mesija, kao da je uo sve to je trebalo u toj jednoj
reenici o svojoj srei, zaspao je.
 l

Q m reda ujutni, est sati, nisam budan. Buinmm!!

A**^ Odjednom estoka buka, iznenadna
i nenioiiuca kao neka visoko-eksplozivna simfonija;
lior, iruba cio trube, od kojih se kri staklo. Zemlja je
</<.!rntal,.L Flit r poskoio na tokovima, a ja sam i/le-teo ispod krila nakostreen kao naelektrisana
maka.
Neboje bilo bledo na istoku, oblaci divljih boja, ali ir vc 5; o bilo zbrisano dinamit skini kreendom.
P R E K I N I ! P R E K I N I TO: I S K L J U I M U Z I K U ,
UKLJUI j tr
imoda je urlao Inko glasno i tako estoko da sam ivs mogao uti pored svega,/vuk je prestao odmah.
amo su se odjeci ko t r lj a l i sve dalje i dalje. Onda je to bila samo nena duhovna pesmica, tiha kao povetarac.
Betoven u snu.
70
7
1

On nije bio iznenaen, - Sluaj, rekao sam da iskljui to!

Muzika je stala.
-Uh - ree.
Ja sam samo gledao.
-Postoji vreme i mesto za sve, zar ne? ree.
-Pa vreme i mesto , dobro...
-Malo duhovne muzike je u redu, u intimi tvog spstvenog duha i moda u posebnim prilikama, ali prva stvar
ujutru i to tako glasno? ta to radi?
-Staja radim? Don, ja sam spavao...ta hoe da kae s tim, staja radim?
Zavrteo je glavom, slegnuo ramenima beznadeno, i vratio se u svoju vreu pod krilom.
Knjiga je bila okrenuta naopako, u travi, tamo gde je pala. Okrenuo sam je palivo i proitao:

fJori se
protiv svojih ogranienja, i, budi siguran, ona su sigurno tvoja.

Bilo je mnogo stvari u vezi sa Mesijom koje ja nisam razumeo.

a vri l i smo d a n u Hamondu, Viskonsm, letei sa nekoliko putnika, otili do grada da veeramo i krenuli
natrag.
-Don, garant n j e m ti da ovaj ivot moe biti zanimljiviji, dosadan ili bilo kakav, prema tome ta izaberemo. Ali
ak ni u najsvetlijim trenucima, nikad msarn bio sposoban da otkrijem, pre svega, zato smo '"ni ovde. Reci mi neto
o tome.
Proli smo pored zatvorene prodavnice i bioskopa u kome se prikazivao film Bnc Kesidi i Sendens Kid. Ume-sto da
mi odgovori, on je zastao i upitao me:
-Ima novca, zar ne? Dosta. U emu je stvar?
-Hajdemo na film- ree. - Ti plaa?
72
73

T
-Ne znam, Don. Idi sam. Ja u se vratiti avionima. Ne svia mi se da ih ostavim dugo same. Staje iznenada tako
vano u tom filmu?
-Avioni su u redu. Hajdemo u bioskop.
-Ve je poelo.
-Onda emo zakasniti.
On je ve sebi kupovao kartu. Sledio sam ga u mrak i seli smo odmah u zadnji red. Moglo je biti 50 ljudi u tami
oko nas.
Zaboravio sam zato smo uli, posle nekog vremena i ukljuio se u priu, koju sam oduvek smatrao
obinim filmom, u svakom sluaju ovo je bilo valjda trei put kako gledam film. Vreme je proticalo kao to
treba u dobrom filmu i ja sam gledao u poetku sa tehnike strane... kako je svaka scena uraena i kako se
nadovezuje sledea, zastoje neka scena sada, a ne posle. Pokuao sam da gledam tako, ali me pria ponela pa sam
zaboravio.
Negde kod dela gde su Bu i Sendens opkoljeni elom bolivijskom armijom, skoro na kraju, imoda me
dotae po ramenu. Nagnuo sam se prema njemu, gledajui film i elei da zadrim ono to eli da kae dok se sve ne
zavri.
-Riard?
-Da.
-Zato si ovde?
-Ovo je dobar film, Don. Pst! Bu i Sendens, potpuno u krvi, priaju kako treba da odu u Australiju.
-Zastoje dobar? - ree.
-Zabavan je. Pst. Rei u ti posle.
-Prekini s tim. Probudi se. Sve su to iluzije.

Iznervirao sam se. - Donald, ima jo samo par minuta i onda emo razgovarati o emu eli. Ali dopusti ni
i da gledam film, hoe li?
aputaoje postojano, dramatino.. -Riard, ZATO SI OVDE?
-Sluaj, ovde sam, jer si me ti zvao da uem ovamo.-Okrenuo sam se pokuavajui da vidim kraj.
-Nisi morao da doe, mogao si da odbije ponudu.
-SVIA MI SE FILM... ovek ispred me pogledao za trenutak. -Svia mi se film Don, da li ima neto loe u
tome?
- Uopte nema, - ree i vie nije rekao ni re do kraja, kad smo ponovo proli pokraj dosta korienog traktora i
dalje u tamu prema polju i avionima. Moglo bi biti kie uskoro.
Razmiljao sam o njegovom udnom ponaanju u bioskopu. -Ti sve radi s razlogom, Don?
-Ponekad.
-Zato bioskop? Zato si tako iznenada hteo da vidi Bua i Sandensa?
-Pitao si me neto.
 -Da, ima li odgovor?
-Da, to je moj odgovor. Otili smo u bioskop jer si me neto pitao. Film je bio odgovor na tvoje pitanje. Smejao
mi se, znao sam to.
-Staje bilo pitanje?
Duga, bolna tiina. -Tvoje pitanje, Riard, bilo je da ak ni u tvojim blistavim trenucima nisi mogao da ot-
krije zato smo ovde.
Setio sam se. - I film je bio moj odgovor?
-Da. 74 75

r
-Jel1?
-Ne razume - ree.
-Ne.
-To je bio dobar film- ree, -ali je i najbolji film samo iluzija, zar nije? Slike ak nisu ni pokretne, samo izgleda da
jesu. Promenom svetla se postie da se kreu preko ravnog platna gore u mraku?
-Pa, da. - Poinjao sam da shvatam.
-Drugi ljudi, bilo koji ljudi, bilo gde, koji idu na bilo koju bioskopsku predstavu, zato su oni tamo, kad je sve to
samo iluzija?
-Pa zbog zabave - rekoh.
-Zabava. Dobro. Jedan.
-Moe biti pouno.
-Dobro.To je uvek to. Uenje. Dva.
-Fantazija, bekstvo.
-Takode zabava. Jedan.
-Tehniki razlozi. Da vidi kako je jedan film napravljen.
-Uenje. Dva.
-Bekstvo od dosade...
-Bekstvo. To si rekao.
-Drutvo. Biti sa prijateljima - rekoh.
-To je razlog da se ide, ne da se gleda film. To je ipak zabava, jedan.
Bilo ta da sam naveo, svodilo se na njegova dva prsta; ljudi gledaju filmove iz zabave ili zbog uenja, ili i zbog
jednog i zbog drugog, odjednom.
-A film je kao ivot, Don? Tano?
-Da.
-Pa zato bi neko izabrao lo ivot, uasan film?

76
-Ne dolaze oni da vide stravian film samo iz zabave, oni znaju da e to biti stravian film jo na ulazu -ree.
-Ali zato?...
-Da li ti voli stravine filmove?
-Ne.
-Da li si ih ikada gledao?
-Ne.
 -A neki ljudi troe mnogo vremena i novaca da vide uas, ili operetske probleme koji su za druge ljude glupi i
dosadni? ... - Ostavio mije pitanje da odgovorim.
-Da.
-Ti ne mora da gleda njegove filmove, ni on tvoje. To je nazvano "sloboda".
-Ali zato bi neko eleo da je uplaen ili da mu je dosadno?
-Zato to misle da zasluuju, zbog zastraivanja nekog drugog, ili im se svia uzbuenje te vrste, ili misle
da filmovi moraju da budu dosadni. Moe li verovati da mnogi ljudi, iz razloga koji su njima vrlo prihvatljivi,
uivaju u verovanju da su bespomoni u svojim sopstvenim filmovima? Ne, ne moe.
-Ne mogu -rekoh.
-Dok to ne shvati, jo e se uditi zato su neki ljudi nesreni. Nesreni su, jer su izabrali da budu ne-
sreni, i, Riarde, to je sasvim u redu.
-Hmmm.
-Mi se kockamo, zabavljamo, mi smo vidre univerzuma. Ne moemo umreti. Ne moemo povrediti sami
sebe vie no to se iluzije na platnu mogu povrediti. Ali moemo verovati da smo povredeni, na bilo

77

r
koji bolan nain. Moemo da verujemo da smo rtve, ubijeni i ubice, vodeni okolo dobrom ili loom sreom.
-Mnogo ivota? - pitao sam.
-Kolko filmova si gledao?
-O,
-Fitlnovi o ivotu na ovoj planeti, o ivotu na ostalim planetarna; bilo ta to zahvata prostor i vreme je film i
iluzija - ree. Ali za odreeno vreme mi moemo nauiti uasno mnogo i moemo se lepo zabaviti naim
iluzijama, zar ne?
-Koliko duboko ti prima te filmske stvari? - upitah.
-Koliko hoe. Veeras si video film, delimino, jer sam ja hteo da ga vidim. Mnogi ljudi odaberu ivot jer
uivaju da rade neto zajedno. Glumci iz veeranjeg filma igrali su zajedno, i u drugim filmovima pre ili posle,
zavisno od toga koji si ti film prvo gledao, ili ih moe istovremeno gledati na raznim platnima. Mi kupujemo
karte za te filmove, plaajui priznajemo da verujemo u realnost prostora i realnost vemena... Nijedno nije istinito, ali
niko ko nee da plati tu cenu,ne moe se pojaviti na ovoj planeti niti u bilo kom drugom pros-torno-vremenskom
sistemu.
-Irna li ljudi koji uopte ne ive u prostoru i vremenu?
-A ima li ljudi koji uopte ne idu u bioskop?
-Razumem, oni ue na drugaiji nain?
-U pravu si, ree zadovoljan sa mnom. - Prostor -vreme je prilino primitivna kola. Ali, mnogi ljudi
ostaju sa iluzijama, ak i ako je dosadno, i oni ne ele da se svetio upali ranije.
-Ko pie te filmove, Don?
78

-Zar nije udno koliko znamo ako samo zap ita mo ~ebe, umesto nekog drugog.. Ko pie te filmove
Riard?
-Mi - rekoh.
 -Ko glumi?
-Mi.
- K o j e kamerman, kino operater, menader,, prodava karata, distributer i ko gleda sve njih? Ko je slobo-
dan da ude ili izae usred filma, bilo kada, da i zmeni radnju kako hoe, koje slobodan da gleda isti film
opet i opet ?
-Pusti me da pogodim- rekoh. -Ko god hoe.
-Da li je to dovoljno slobode za tebe? -upita.
- l da li su filmovi zato tako popularni? J e r mi in-stiktivno znamo da su slini naim sopstvenim ivotima?
-Moda je tako, moda ne. To nije ni vano, zar ne? Staje projektor?
-Misao, -rekoh. -Ne, mata. To je naa mata, pa ma ta rekao.
-Staje film? - upita.
-Reci mi.
-Ma ta, emu dozvolimo da se smesti u nau uobrazilju?
-Moda je tako, Don.
-Moe uzeti traku filma, -ree- ona je potpuna zavrena i kompletna - poetak, sredina i kraj su tamo u istoj
sekundi, u milionitom delu sekunde. - Film postoji van vremena koje pokazuje, i ako zna ta je bioskop, uopte
govorei, ti zna ta e se desiti pre nego to ue u dvoranu: bie bitaka i uzbuenja, pobednika i poraenih,
romansi, katastrofa; znai da e svega biti tu. Ali da bi bio okupiran njime, da bi te povu

79

T
kao, da bi mogao da uiva u njemu to vie, mora ga staviti u projektor i pustiti ga preko soiva, m i n u t po minut.,,
bilo koja iluzija zahteva prostor i vreme cia bi se iskusila. Tako ti da gro i dobija kartu, secines i zaboravi ta se dogaa
izvan sale i za tebe poinje film.
-I niko stvarno povredcn? To je samo krv od soka paradajza?
-Ne, to je krv, u redu, -ree. -Ali to bi isto tako mogao biti paradjz sok sudei po efektu koji ima na na stvaran
ivot...
-A stvarnost?
-A stvarnost je boanski indiferentna, Riard. Majka ne brine koju ulogu igra njeno dete u svojoj igri... Jednog dana
loeg momka, drugog dana dobrog. Bie ak i ne zna za nae iluzije i igre. Ona zna samo svoje ja, i nas po naliju svome,
savrene i zavrene.
-Nisam siguran da elim da budem savren i zavren. Priaj o dosadi...
-Pogledaj nebo. -ree i to je bila tako nagla promena teme da sam pogledao u nebo. Bilo je tamno neto pokidanih cirusa,
visoko gore, a prvi zraci meseine su im porebrili ivice.
-Lepo nebo -rekoh.
-Da lije ono savreno?
-Pa ono je uvek savreno, Don.
-Hoe da kae da je ono iako se menja svakog sekunda ipak savreno?
-Da, ba sam pametan. Da!
-I more je uvek savreno, a i ono se ak menja, -ree. Ako je savrenstvo mirovanje onda je raj barutina!
-Savreno i stalno menjajue. - Da, prihvatam to.
Ti si to odavno prihvatio, ako ba insistira. Okrenuo sam se njemu u hodu - / a r ti nije dosadno, pon, da stalno
bude u ovoj dimenziji:'
-O, ja sam samo u ovoj jednoj dimenziji.1 ree. A ti Zato je sve to ja kaem pogreno?
-Da l i j e sve to kae pogreno? - ree.
-Mislim da radim pogrean posao.
-Da ne misli mo/da na nekretnine? ree.
-Nekretnine ili osiguranje.
-Budunost je u nekret ni nam a, ako to eli.
-O.K., ao m i j e - rekoh. -Ne elim budunost ni prolost. Zeleo bih samo da uskoro postanem dobri
stari Majstor Sveta Iluzija. Izgleda kao da bi to moglo biti sledee nedelje?
-Pa, Riard, nadam se ne tako dugo! Gledao sam ga paljiva), nije se osmehivao.
80 81

ani su se stapali jedan u drugi. Leteli smo, kao i uvek, ali sam
prestao da ce-nim let, prema imenima gradova ili novcu koji smo za-
radili od putnika. Poeo sam da cenim leto prema stvarima koje sam
nauio, razgovorima koje smo vodili posle letenja i udima koja su se
tu i tamo dogaala, usput, do trenutka kada sam napokon shvatio da
uda uopte ne postoje.

Zamisli Univerzum
divnim i tanim
i savrenim,

jednom mije rekla knjiga. 82

C//ida bud\i siguran u jednu
stvar:
^., . .
(Jicegaje, sigurno, zamislilo malo bolje nego ti.

r
10
opoclne je bilo mirno... po neki put ni k tu i Umio
U meuvremenu sam ve/.bao da ispara-vam oblake.
Bio sam instruktor letenja i znam da uenici uvek prave lake stvari tekim; sada to znam bolje, otkad sam
ponovo ja uenik, mislei se preteci na moje kumulu.se, mete. Trebalo m i j e , najednom vise poduavanja nego
vebe. imoda je bio opruen pod kri l o Hita, pravei se da spava. Cunuo sam ga blago po ruci i on otvori oi.
-Ja to ne mogu- rekoh.
-Da, moe, - ree, i ponovo zatvori oi.
-Don, probao sam! Ba kad pomislim da se neto deava, oblak nagrne natrag gomilajui se; vei no ikad.
Uzdahnuo je i seo. - Izaberi ini oblak. Jedan laki, molim te.

Izabrao sam najvei mogui oblak na nebu, tri hiljade stopa visok, koji se komeao ko dim iz pakla. Onij
iznad silosa, onaj tamo, -rekoh. Onaj koji postaje cr n sada.
Pogledao me u tiini. - Zato me mrzi?
-To je zato to mi se svia, Don, zato traim te stvari. - Kezio sam se. Tebi je potreban izazov. Ako eli
odabrau neto manje...
Uzdahnuo je ponovo i okrenuo leda nebu. -Pok-uau, koji?
Gledao sam oblak, monstrum sa svojim milionima tona kie kako nestaje; ostade samo glomazna rupa plavog
neba na mestu gde je bio.
-Uf - rekoh tiho.
-Posao vredan rada... - zakljuio je on. -Ne, ma koliko eleo da prihvatim pohvale koje mi upuuje, moram ti
iskreno rei ovo: To je lako. Pokazao je na malu grudvu oblaka gore - Tamo, tvoj red. Spreman? Hajde! Gledao sam
taj pramen dima, a on je gledao mene. Zamiljao sam d a j e otiao, zamislio sam prazan prostor tamo gde je bio,
oblivao ga vizijama toplih zraka, traio od njega da se pojavi negde drugde, i polako, polako, jedan minut, pet, sedam
i oblak je konano nestao. Ostali oblaci su bili vei, moj je nestao.
- Nisi ba brz, a ? - ree.
-To m i j e bilo prvi put! Ja tek poinjem! Ustao sam protiv nemogueg, dobro, neverovatnog i sve to moe da
kae je da nisam brz. Ovo je bilo odlino, i ti to zna.
-Zauujue. Tako si bio vezan za taj oblak, a on je ipak nestao za tebe.
85
 -Vezan! Unitavao sam taj oblak ime god sam
sti~ gao! Vatrene kugle, laserski zraci, usisivai
veliki kao kuca...
-Negativno vezan, Riard. Ako zaista eli da iz-
baci oblak iz svog ivota nemoj praviti veliku pred-
stavu oko toga, samo se opusti i ukloni ga iz misli. To
je sve to treba da se uradi.

Oblak
ne zna zato se kree ba u tom pravcu i tom brzinom

bilo je ono stoje knjiga imala da kae.

On osea impuls... to je mcsto na koje sada treba otii. Mi nebo zna

razloge i ablone iza svih oblaka i ti e ih znati / takode,
kada sebe dovoljno uzdigne da vidi iza granica.
87
86

11
0
i\ ikada ti nije data elja,
a da ti nije data i snaga daje uini stvarnom.
c/Vlozda e, ipak, oko nje morati da se potrudi.

D rizemljili smo se na ogromnom panjaku,

pored pojilita za konje koje je pokrivalo tri
ara, daleko od gradova, negde na liniji izmeu Ilinoisa i
Indijane. Nije bilo putnika, bio je to na slobodan dan,
mislio sam.
-Sluaj, - ree. -Nemoj sluati. Samo budi miran i gledaj. Ono to e videti nije nikakvo udo. itaj svoju knjigu
atomske fizike... i dete moe hodati po vodi.
Ree mi ovo i kao dajaije primetio daje voda tamo, okrenuo se i proetao nekoliko jardi od obale, po povrini pojilita -
jezerceta. To je izgledalo kao daje po-jilite fatamorgana usred letnje vreline na stenovitom
89
jezeru. Stajao je vrsto na povrini, ni talasi nije prenuo preko njegovih leteih izama.
-Ovamo, - ree. -Doi i probaj.
Video sam to svojim oima. Bilo je mogue, oito, jer je stajao tamo, tako i ja pooh da mu se pridruim.
Oseao sam se kao da hodam po prozirnom plavom li^ noleumu i nasmejah se.
-Donalde, ta mi radi?
-Samo ti pokazujem ono to svi naue, pre ili kasnije, - ree, - ba si zgodan sada.
-Alija ...
-Gledaj, voda moe biti vrsta, -lupio je nogom i zvuk je bio kao koa na kamenu, -ili ne. Lupio je ponovo i
voda nas je poprskala obojicu. -Da li osea? Probaj.
Kako se brzo navikavamo na uda! Za manje od minuta poeo sam da mislim da je hodanje po vodi mogue,
daje prirodno, daje... dobro, pa ta?
-Ali, ako je voda vrsta,kako moemo daje pijemo?
-Na isti nain kako hodamo po njoj, Riard. Ona nije vrsta i nije tena. Ti i ja odluujemo kakva e biti za nas.
Ako elimo tenu vodu, mislimo kao daje tena, ponaajmo se kao daje tena, pij je: Ako eli da bude vazduh,
diije. Probaj.
Moda ima neto u prisutnosti napredne due, mislio sam. Moda se ove stvari mogu deavati u odreenom
radijusu, pedeset stopa u krugu oko njih...
Kleknuo sam na povrinu i zaronio ruke u vodu. Tenost. Onda sam legao dole i gurnuo glavu u plavo i disao,
verujui. Delovalo je kao topli, teni kiseonik, bez
guenja ili zapinjanja daha. Podigao sam se i pogledao ga, oekujui od njega da zna ta mislim.
-Priaj - ree.
-Zato moram da priam?
-Jer je ono to treba da se kae mnogo jasnije kad se kae recima. Priaj.
-Ako moemo da hodamo po vodi, diemo je i pijemo, zato ne moemo da uinimo to isto i sa zemljom?
-Da. Dobro. Primetie...
Doao je do obale lako kao da ide po naslikanom jezeru. Meutim, kad mu je noga dodirnula zemlju, pesak i
travu na obali, poeo je da tone i posle nekoliko koraka bio je do ramena u zemlji i travi. Kao da je jezerce odjednom
postalo ostrvo, a zemlja oko njega se pretvorila u more. Plivao je na trenutak po panjaku, prskao okolo tamnim
glinenim kapljicama, onda lebdeo po njemu, zatim ustao i proetao. Bilo je odjednom udnovato vi-deti oveka
kako hoda po zemlji!
Stajao sam na vodi i aplaudirao njegovoj predstavi. On se poklonio i aplaudirao mojoj.
Proetao sam do ivice pojila, zamislio zemlju kao tenost i dodirnuo je cipelofti. Talasii se rairie u travi u
krugovima. Koliko je duboka zemlja? Umalo nisam glasno upitao. Zemlja e biti duboka onoliko koliko ja
budem mislio daje duboka. Dve stope dubine, mislio sam to, bie dve stope duboka i ja uje pregaziti.
Sa poverenjem sam koraknuo na obalu i potonuo preko glave. Oko mene je bilo crno podzemlje, zas-
traujue i borio sam se da izaem na povrinu zadra-90 91
vaui dah, mlatarao sarn traei malo vrste vode, ivicu pojilita da se uhvatim za nju. On je sedeo na travi i smejao se,
-Ti si izuzetan uenik, da li zna to?
-Nisam uopte uenik! Vadi me odavde.
-Vadi se sam.
Prestao sam da se koprcam. To je vrsto i ja mogu da se popnem napolje . To je vrsto... i ja sam se popeo napolje, sav
ulepljen i pokriven crnom prljavstinom.
-ovee, ti se stvarno zaprlja radei to. Njegova plava koulja i farmerke, bile su bez m r l j e i t r u n a praine.
-Aaaaa! - Istresao sam prainu i prljavtinu iz kose, izvadio je iz uiju. Na kraju sam ostavio novanik na travu,
uao u tenu vodu i oprao se na tradicionalni nain.
-Znam da postoje bolji naini ienja od ovoga.
-Postoje bri naini, da.
-Naravno, nemoj da mi kae. Samo sedi tamo, smej se i pusti mene da sve otkrijem sam.
-O.K.
 Na kraju sam morao da odem mokar do Flit-a da promenim odeu, veajui mokre komade odee na zatezae, da
se sue.
-Riard, ne zaboravi ta si radio danas. Lako je zaboraviti vreme kada smo znali i mislili da su to bili snovi i uda,
jednom. Nita dobro nije udo, nita lepo nije san.
-Svet je san kae, a on je lep ponekad. Zalazak sunca, oblaci, nebo.
-Ne, slika je san. Lepota je stvarna. Moe li to da razlikuje?
Klimnuo sam skoro razumevajui. Kasnije sam vir- mio u knjigu.
93
92

r
EO

12

Najvei
gr eh je ograniiti Bie. Ne ini
T
/ o.
Z
</vetje
tvoja vebanka, stranice
na kojima rauna. To nije stvarnost, iako tu moe izraziti stvarnost, ukoliko eli.^
!akoe,ima slobodu da pie gluposti, ili lai, ili da cepa listove.

ilo je lako,
toplo
popodne,
izmeu
pljuskova,
trotoari
mokri na
naem putu
iz grada.
-Ti moe da prolazi
kroz zidove, zar ne
Don?
-Ne.
-Kad ti kae ne za
 neto za to znam da
odgovor
treba da glasi da, znai da
ti se ne svia nain na koji
sam te pitao. *
-Mi smo sigurno
paljivi, zar ne? - ree.
-Da lije problem u
pronalaenju ili u
zidovima?
-Da, i jo gore. Tvoje
pitanje pretpostavlja da ja
postojim u jednom
odreenom prostoru-
vremenu, i da prolazim u
drugi prostor-vreme.
Danas nisam raspoloen
da prihvatim tvoje
pretpostavke o meni.

95

Namrtio sam se. Znao je ta pitam. Zato mi nije jednostavno odgovorio, i dozvolio da otkrijem kako on
radi te stvari?
-To je moj mali nain da ti pomognem da preciznije misli- ree blago.
-O.K., ti moe uiniti da izgleda kao da prolazi kroz zidove, ako hoe. Da li ti je bolje sad pitanje?
-Jeste, bolje je. Ali ako eli da bude precizan...
-Nemoj da mi kae. Znam kako da kaem ono to mislim. Evo mog pitanja: kako moe da iluziju ogran-
ienog oseanja postojanja, izraenu u ovom prividnom prostorno-vremenskom trajanju kao tvoje "telo",
pokrene kroz iluziju materijalnog ogranienja, nazvan "zidovi"?
-Dobro reeno! -ree. - Kad postavi pitanje kako treba, ono odgovara samo, zar ne?
-Ne, pitanje nije samo odgovorilo. Kako prolazi kroz zidove?
-RIARDE! Skoro si sve imao kako treba, a onda si sve razbio u paramparad! Ja ne mogu da hodam kroz
zidove... kad kae tako, ti podrazumeva stvari koje ja uopte ne podrazumevam, pa ak i da ih pretpostavim
odgovor je "ne".
-Ali vrlo je teko postaviti sve tako precizno, Don. Zar ne zna ta mislim?
-Tako, samo zato stoje neto teko, ti ne pokuava da ga uradi? I hodanje je bilo teko u poetku, ali si
vebao i postigao da to sada izgleda lako.
Uzdahnuo sam. - Da. O.K., zaboravi pitanje.
-Zaboraviu ga. Moje pitanje je moe li ti? Gledao me je kao da nije imao brige na svetu.
-Tako, ti kae daje telo iluzija i zid je iluzija, ali postojanje je stvarno i ono ne moe biti ogranieno
iluzijama?
-Ne kaem to ja. To ti kae.
-Ali to je istina.
-Prirodno - ree.
-Kako to radi?
-Riard, nita ne radi. Vidi to ve uraeno i to je
sve.
-E, to zvui lako.
-To je kao hodanje. Pita se kako ti je ikad bilo teko da naui.
-Don, hodanje kroz zidove nije teko za mene sada, ono je nemogue.
-Da li misli da e moda, ako kae nemogue, opet i opet hiljadu puta, to uiniti da ti iznenada teke stvari
postanu lake?
-ao mi je. To jeste mogue i ja u to uiniti kad doe vreme za mene.
-On hoda po vodi, a obeshrabrenje, narode, jer ne prolazi kroz zidove.
-Ali to je bilo lako, a ovo...
-Razmiljaj o svojim ogranienjima i zadrae ih -otpevao je.- Zar nisf pre nedelju dana plivao u zemlji?
-Jesam.
-A zar zid nije samo vertikalna zemlja? Zar ti toliko znai u kom pravcu se prostire iluzija? Horizontalne iluzije je
mogue savladati, ali vertikalne ne.
-Mislim da me potpuno poznaje, Don. Pogledao ma i nasmeio se. - Vreme kad te budem potpuno poznavao je vreme
da te ostavim neko vreme
97

samog. Poslednja zgrada u gradu je skladite, velika graevina od ute cigle. Bilo je skoro kao da je odluio da ide
drugim putem nazad do aviona, skrenuvi nekom tajnom preicom. Preica je bila kroz zid od cigle. Okrenuo otro
desno u zid i nestao. Sada sm at ram da bih, da sam se odmah okrenuo za nj i m , proao takode. Ali sam samo zastao
na trotoaru i gledao u mesto gde je bio. Kada sam podigao ruku i dodirnuo k u gl u bila je samo tvrda cigla.

& -Jednog daria, Donalde - rekoh, -jednog dana ... Vraao sam se drugim putem do aviona.

&
-Donald. -rekoh stigavi u polje - doao sam do zakljuka da ti uopte ne ivi u ovom svetu.
Pogledao me prepadiiut sa vrha krila, gde je uio da sipa benzin u rezervoar. - Naravno da ne. Moe li mi navesti
jednu osobu koja ivi?
-ta misli, mogu li ti rei osobu koja ivi? Ja! Ja ivim na ovom svetu!
-Odlino, - ree, kao da sam nezavisnim uenjem otkrio tajnu, -Podseti me da ti kupim ruak danas... Divim se
nainu na koji nikad ne prestaje da ui.
Ovo me je zbunilo. Nije bio sarkastian ili ironian; mislio je ba ono to je rekao. - ta hoe da kae? Naravno
da ivim na ovom svetu. Ja i etiri bilioiia drugih ljudi. Ti si onaj koji...
-O, boe Riard! Ti si ozbiljan! Otpisi ruak. Nema hamburgera, nema senfa, nita! Taman sam pom i sl i o
cla si dostigao glavno saz nanj e. Prekinuo me i gledao n ie l j u t i t i alostan. -Ti si siguran u to. ivi u istom
svetu, zar ne, kao, kao... i berzijanac mogli bi reci. Tvoj ivot je upravo u celini bio preokrenut i izmenjen, pret
postavljam, novom SEC polisom osiguranja? ivi u is tom svetu kao turnirski ahista, zar ne? Kad se u Njujorku
ove nedelje bore Petrosjan i Fier i Braun na Menhetnu za pola miliona dolara nagrade, ta ti radi ovde u polju
Meitlend Ohajo? Ti, sa tvojim Fli t-om iz 1929., ti kome je dozvola farmera glavna stvar u ivotu, ljudima koji ele
desetorninutnu vonju avionom, mainom koja zahteva odravanje i samrtnim strahom od orkana... ta misli koliko
ljudi ivi u tvom svetu? Rekao si da etiri bilioiia ivi. l ti stoji tu dole i kae da to hoe da mi poturi? Zadihao se od
brzog govora.
-Mogao sam skoro da okusim taj hamburger, sa sirom koji se topi...rekoh.
-ao mije. Bio bih tako srean da ga kupim. Ali to je sad gotovo i svreno, najbolje je zaboraviti.
Iako je to bio poslednji put da sam ga optuio da ne ivi u ovom svetu, trebalo mije dugo da shvatim reci sa strane na
kojoj se knjiga otvorila:
99
98

T
13
/ v oj a
savestje m era potenja tvoje linosti.
Sluaj je paljivo.

Ai
^>
Iko neko vreme
bude vebao da bude fikcija, shvatie da su tifikcijski karakteri ponekad stvarniji od ljudi sa telima i srcem.

c jvi smo mi slobodni da radimo ono to elimo", \ J rekao je te noi. -Nije li to jednostavno, isto i
jasno? Nije li to veliki put da se uredi univerzum?
-Skoro. Zaboravio si jedan vaan deo- rekoh.
-O?
-Svi smo mi slobodni da radimo ono to hoemo, dok to ne povreduje nekog drugog,- dodao sam. -Znam
da si to mislio, ali je trebalo da kae to to si mislio.
uo se iznenadan zvuk u mraku, pogledao sam ga brzo. - Jesi li uo to?
-Da, zvui kao da ima nekog... Ustao je, otiao u mrak. Nasmejao se iznenada, i rekao ime koje nisam
uspeo da razumem. - U redu je - uo sam da kae. - Ne, bie nam drago da si tu... nema potrebe da stoji tu.,
doi, dobrodoao si stvarno...
Glas je im po teak akcenat, ne ruski, ni eki, vie transilvanski.- Hvala. Ne elim da vam kvarim vee...
ovek koji je doao do vatre bio je, pa bio je prilino neobian da bi se naao u ovoj noi i na zapadu. Mali,
vitak, vuku slian momak, uplaenih oiju, obuen u veernje odelo, crna pelerina postavljena crvenim satenom,
bilo mu je neprijatno na svetlu.
-Prolazio sam pored, - ree - Polje je preica do moje kue...
-Zar? - imoda mu nije verovao, znao je da lae, a istovremeno je radio sve stoje mogao da se uzdri od
glasnog smeha. Nadao sam se da u razumeti, ubrzo.
-Smcstitc se udobno,- rekoh. -Moemo li vam pomoi? Nisam se oseao ba tako, ali on je bio tako stisnut,
da sam stvarno eleu da se opusti, ako moe.
 Pogledao me s divljini osmehom koji me sledio. -Da, vi mi moete pomoi. To mije vrlo potrebno, inae ne bih
pitao mogu li piti vau krv? Samo malo? To mi je hrana, potrebna mije ljudska krv...
Moda je to bio njegov akcent, nije dobro znao engleski ili ja nisam dobro razumeo njegove re i, ali sam
bio na nogama bre nego ikad, slama je letela u vatru od moje brzine.
ovck je ustuknuo. Inae sam bezazlen, ali nisam mala osoba i mogu da izgledam zastraujue. Okrenuo je
glavu. - Gospodine, ao mije ! ao mije ! Zaboravite da sam bilo ta rekao o krvi! Ali, vidite...
-ta to priate? - Bio sam jo benji, jer sam se plaio. -ta to do avola govorite, ovee? Ne znam ta ste, da
niste nekakav VAM-?
102
103

T
imoda me je prekinuo pre nego to sam mogao da izgovorim re. -Riard, na gost je priao, a ti si ga
prekinuo. -Molim vas, nastavite, moj prijatelj je malo nagao.
-Donald, -rekoh -Ovaj momak...
-Budi miran!
To me je toliko iznenadilo da sam zanemeo gledajui uasnuto oveka izvuenog iz njegovog prirodnog mraka
na svetio nae vatre.
-Molim vas da razumete. Nisam ja izabrao da se rodim kao vampir. To je nesrena sudbina. Nemam mnogo
prijatelja. Ali svake noi moram imati malo svee krvi, inae e me spopasti uasni bolovi, a ako bi i dalje ostao bez
toga, umro bih. Molim vas, uasno u patiti, umreu, ako mi ne dozvolite da iam vau krv., samo malo , ne treba
mi vie od pinta. Koraknuo je prema meni, oblizujui usne, mislei da me imoda nekako kontrolie.
-Jo jedan korak i bie krvi, slaem se. ovee, taknite me i mrtvi ste... Ne bih ga ubio, ali sam mislio da ga
veem, pre nego to nastavim s priom.
Mora da mi je poverovao, jer je stao i uzdahnuo. Okrenuo se ka imodi: -Jesi li postigao ta si hteo?
-Mislim da jesam. Hvala ti.
Vampir me pogledao i nasmeio se, potpuno oputen, ludo se zabavljajui kao glumac na sceni posle predstave. -
Neu piti tvoju krv, Riard - ree prijciteljski perfektnim engleskim bez ikakvog akcenta. Dok sam gledao, on je nestajao, kao
daje iskljuio svoje unutranje svetio... za pet sekundi je iseznuo.
imoda je seo opet pored vatre. - Uvek mije drago to ne misli to to kae!
Jo uvek sam drhtao luei adrenalin, spreman da se borim sa monstrumom. -Don, nisam siguran da sam Za
ovakve stvari. Moda bi bilo bolje da mi kae ta se dogaa. Kao, na primer, ta ... staje bilo?
-Dot je bio vampir iz Transilvanije, - ree ori nego stoje sama ona spodoba govorila. - Ili, da budem precizniji,
Dot je bio misaona forma vampira iz Transilvanije. Ako hoe neto da objasni, a misli da te neko ne slua, vrkni
ga malo misaonom formom, da objasni ta misli. Da li misli da sam ga prethodno doterao, sa onom pelerinom i
or^cima i onakvim akcentom ? Da li je bio previe straan za tebe?
-Pelerina je bila prvoklasna, Don. Ali je ipak bilo suvie stereotipno, egzotino... uopste se nisam uplaio.
Uzdahnuo je. - U redu. Ali si shvatio smisao, a to je ono vano.
-Koji smisao?
-Riard, budui tako besan na mog vampira, radio si ono to si hteo, bez obzira to bi to povredilo nekog
drugog. On ti je ak i rekao da e biti povreden ako..
-Hteo je da mi sisa krv!
-Stoje isto ono to mi radimo govorei da emo biti povredeni ciko neko ne ivi na na nain.
utao sam dugo vremena mislei o tome. Uvek sam verovao da smo slobodni da radimo ta hoemo, samo ako
ne diramo druge, a ovo se nije slagalo. Neto je nedostajalo.
105
104
r
-Stvar koja te zbunjuje - ree -je prihvaena izreka koja je sluajno nemogua. To je izraz "povrediti nekog
drugog". Mi biramo sami da li emo biti povredeni ili ne, nije vano od ega. Mi smo ti koji odluujemo. Niko
drugi. Moj vampir ti je rekao da e biti povreden ako mu ti ne dopusti... ! To je njegova odluka da bude po-
vreden, njegov izbor. Ono to ti radi je tvoja odluka, tvoj izbor. Dae mu krv, ignorisati ga, vezati ga, probosti
ga javorovim kocem kroz srce. Ako on ne eli ja-vorov kolac, slobodan je da se brani, na bilo koji nain. I tako to
ide , izbori, izbori...
-Kad to tako gleda...
-Sluaj - ree - ovo je vano. Svi smo mi. Slobodni. Da radimo. ta god. Poelimo. Da radimo.

14

<2vaka osoba, svi dogaaji u tvom ivotu su se desili, jer si ih ti sebi privukao.
l\Jci tebi je da izabere ta e sa njima da uradi.
106

l
D

a li se oseas usamljeno, Don? - palo mi je na pamet da ga p i t a m u jednom K a l cm u Rajdersomi, Ohajo. Iznenadni

sam da bi t i . , .
Psi, rekoh. - Niani zavrio pitanje. Zar se ni kada iir oseas bar malo usamljenim? I o sto misli je kao...
ekaj; svi ovi ljudi, viamo ih samo na par minuta. S vremena na vreme pojavi se lice u gomili, neka lepa /ena
zbog koje zaelim da zastanem i kaem zdravo, samo da mirujem i razgovaram neko vreme. Ali, ona leti sa mnom
deset minuta ili ne, i ode, a sledeeg dana ja odem u eldvil i nikada je vie ne vidim. To je usamljeno, amot nieki.
Mislim da ne mogu da naem stalne prijatelje kad sam ja nestalan u tanje. -Ili mogu7

-Mogu li sad da govorim?

-Da, mislim da moe. -Hamburgeri su ovde bili uvijeni do pola u tanak masan papir i kad ih razmota susam se
prospe svuda-bezvezna stvar, ali hamburgeri su bili dobri. Jeo je u tiini, a ija, pitajui se ta e rei.
-Pa, Riard, mi smo magneti, zar ne? Ne magneti. Mi smo gvode, obmotano bakarnom icom i kad god zaelimo
da se namagnetiemo, moemo. Pustimo svoj unutranji napon kroz icu i moemo da privuemo sve to elimo.
Magnet se ne brine kako radi. On je on, i po svojoj prirodi neke stvari privlai, a druge ostavlja nedirnute.
Pogledao sam ga jedui ips. - Ti si ostavio jednu stvar. Kako da to ja uradim?
-Ne radi nita. Kosmiki zakon, sea se? Slinosti se privlae. Samo budi ono to jesi, miran i jasan i sjajan.
Automatski, ako zraimo onim to jesmo, pitajui se svakog trenutka da l i j e to ono to stvarno elimo da uradimo,
radei to samo onda kada je odgovor da, automatski odbijamo od sebe one koji nemaju ta da naue od nas i
privlaimo one to imaju, i od kojih mi imamo da uimo takoe.
-Ali to zahteva mnogo vere, a u meuvremenu postaje prilino usamljen.
 Pogledao n;e je udno preko svog hamburgera. -Gluposti. Ne trai uopte veru. Ono to trai je mata. -Oistio je
sto izmeu nas, sklonio so i biber u stranu, keap, viljuku i noeve, tako da sam se pitao ta e se desiti, ta bi se
moglo stvoriti pred mojim oima.
109
108

-Ako ima mate koliko seme susama,-ree, i stavi jednu semenku kao primer usred istine - sve su ti stvari
mogue.
Gledao sam u semenku, pa onda u njega.- Voleo bih da se vi Mesije skupite i slo ite. Mislio sam da je
stvar u veri, kada je svet protiv mene.
-Ne. eleo sam da ispravim to dok sam radio, ali je to bila duga, uzaludna borba. Pre dve hiljade godina, pre
pet hiljada godina, nisu imali re za matu, a vera je bila najbolje to su mogli da smisle za mali, lepi struak cvea.
Takoe nisu imali seme suama.
Znao sam zasigurno da su imali susam, ali sam pustio da ta la proe. -I od mene se oekuje da zamislim to
magnetisanje? Da zamislim neku lepu, mudru, tajanstvenu damu koja se pojavljuje u polju u gomili, u Taragotu,
Ilinois. Mogu to da uinim, ali to je samo to to jeste, samo moja mata.
Izgledao je beskrajno oajan, zabavljen na trenutak refleksima koje je bacao tanjir osvetljen neonskom rek-
lamom kafea. - Samo tvoja mata? Naravno da je to tvoja mata! Ovaj svet je tvoja mata, zar si zaboravio.
Tamogde ti je misao, tu ti je iskustvo; ovekje ono to misli da jeste; Ono ega sam sa plaio me je sustiglo; Misli i
obogati se: Kreativna vizuelizacija zbog zadovoljstva i zarade; Kako pronai prijatelje, a biti ono to jesi.
Tvoja mata ne menja bie ni najmanje, ne utie na stvarnost uppte. Ali mi govorimo o 'VVarner Brothers'
sveto-vima, MGM ivotinjama, a svaki njihov sekund je iluzija i mata. Sve su to snovi sa simbolima koje mi
budni spavai doaravamo sebi.
Postavio je svoj no i viljuku u liniju, kao da gradi most od svog mesta do mog. - Pita se ta tvoji snovi go-
vore? Isto tako pogledaj stvari iz svog budnog ivota i upitaj se zbog ega su one. Ti sa svojim avionima u
svom ivotu, svaki put se okreni oko sebe.
-U redu, Don, slaem se. -eleo sam da uspori, da ne sipa sve to odjednom; milja u minutu, to je prebrzo za
potpuno nove ideje.
-Kad bi sanjao avione, ta bi to znailo?
-Pa slobodu. Snovi o avionima su bekstvo, i let moje osloboenje.
-Koliko jasno to eli? San na javi je isto: eli da bude slobodan od svih stvari koje te sputavaju: rutina,
autoriteti, dosada, gravitacija. Ono to nisi shvatio je da si ti ve slobodan i da si uvek bio. Da si imao polovinu
ovog znanja... ti ve jesi vrhovni gospodar svog ivota udotvorca. Samo mata. ta kae?
Konobarica ga j e udno pogledavala s vremena na vreme, briui posue, sluajui, pitajui se ko bi to
mogao biti.
-I tako ti nisi nikad usamljen, Don? - rekoh.
-Ukoliko se tako ne oseam. Imam prijatelje u drugim dimenzijama koji su povremeno sa mnom. Kao i ti.
-Ne. Mislim na ovu dimenziju, ovaj imaginaran svet. Pokai mi ta misli, pokai mi malo uda sa mag-
netom... stvarno elim to da uim.
-Pokai ti meni, - ree - Da bi uneo bilo ta u svoj ivot, samo zamisli daje ve tu.
-Kao ta? Kao moju divnu damu?
-Bilo ta. Ne tvoju damu, neto malo za poetak.
-Treba li to da sad uradim?
-Da.
-O.K. ... Plavo pero.
111
110

iPogledao me je belo. -Riard? Plavo pero?

-Rekao si bilo ta, damu ne, neto malo.
-Lepo. Plavo pero. Zamisli pero. Vizualiziraj ga, svaku crtu i ivicu, vrh, V - zarez gde je upnuto. Samo na minut onda
ga pusti.
 Zatvorio sam oi na minut i video predstavu u mislima, pet ina dugako prelivalo se iz plavog u srebno na ivicama,.
Bljetavo jasno pero, lebdeloje tu u mraku.
-Okrui ga zlatnim svetlom ako hoe. To je dobra stvar, pomae ostvarenju, a takode radi na namagneti-sanju.
Okruio sam pero zlatom. - O.K.
-To je to. Sada moe da otvori oi. Otvorio sam oi. -Gde je pero?
-Ako si ga imao jasno zamiljenog, ono ba u ovom trenutku juri dole na tebe kao Mak-ov kamion.
-Moje pero, kao Mak-ov kamion?
-Figurativno, Riard.
elo to popodne sam ekao da se pero pojavi, ali nije. Bilo je vee, posle sendvia od tople uretine, video sam ga. Slika i
sitna slova na pakovanju mleka. "Pak-ovano za Slot Deiris-a od farme Plavo pero, Brajan, Ohajo. -Don, moje pero!
Pogledao je i slegnuo ramenima. -Mislo sam da si eleo pravo pero.
-Dobro sad, bilo kakvo za poetnika, zar ne misli?
-Da li si video pero potpuno samo, ili si ga drao u ruci?
-Potpuno samo.
-To objanjava ovo. Ako eli da bude sa onim to materijalizuje, mora i sebe staviti u sliku. ao mije to ti nisam
rekao.
Sablasno udan oseaj. Pali! Svesno sam privukao svoju prvu stvar! -Danas pero, - rekoh - sut ra svet!
'-Budi paljiv, Riard, - ree on uznemireno - inae e zaaliti...
113
112

T
15
istina koju govori nema ni prolosti
ni budunosti.
Ona
jeste, i to je sve to ona treba da bude.

o sam na leda, ispod Flit-a, briui ulje sa donjeg dela trupa. Maina je sad bacala nekako manje ulja nego pre.
imoda je leteo s jednim putnikom, zatim doao i seo na travu dok sam radio.
-Riard, kako misli da e impresionirati svet kad svi drugi rade da bi iveli, a ti juri skoro potpuno
neodgovorno, dan za danom u svom ludom avionu, prodajui vonje putnicima? - ponovo me je iskuavao.
-Ovoje pitanje koje e ti se nametati vie nego jednom.
-Pa, Donald, prvo: ja ne postojim da bih impresionirao svet. Postojim da bih iveo svoj ivot na nain koji me
ini srenim.
 -O.K. Drugo?
-Drugo: svakoje slobodan da radi ono to smatra da treba da radi da bi iveo. Tree: odgovoran, znai
sposoban da odgovara za nain na koji smo izabrali da
115

T
ivimo. Postoji sama jedna osoba kojoj mi odgovaramo, a to je, naravno...
-... to smo mi, ree Don, odgovarajui umesto zamiljene, nepostojee gomile izabranih koja je sedela okolo.
-Mi ak ne moramo da odgovaramo ni sebi, ako ne elimo... nema nieg loeg u neodgovornosti. Ali veina nas
nalazi daje mnogo zanimljivije znati zato radimo, kako radimo, zato biramo ba tako - da li emo gledati pticu ili
zgaziti mrava ili raditi za novac neto to radije nebi radili. - acnuo sam ga malo. - Zar to nije. - Zar to nije predug
odgovor?
Klimnoje. -Predug.
- O.K.... Kako se ti nada da e impresionirati sve t... -Otkotrljao sam se ispod aviona i odmorio malo u senci krila. -
Kako da dozvolim svetu da ivi onako kako izabere i da dozvolim sebi da ivim onako kako izaberem.
Dobacio mije srean i ponosan osmeh. -Reeno kao od pravog Mesije! Jednostavno, direktno, razumljivo i ne daje
odgovor na pitanje ukoliko ne odvoji vreme i ne razmisli paljivo o tome.
-Iskuaj me opet. - Bilo je divno gledati kako mi sopstveni um radi.
-Majstore, -ree, - "elim da budem voljen, ljubazan sam, radim drugima ono to bih eleo da oni rade meni, ali
ipak nemam ni jednog prijatelja i potpuno sam sam". Kako bi odgovorio na ovo?
-Potukao si me - rekoh. - Nemam ni pojma ta da ti kaem.
-TA?
-Malo humora, Don, da oivim vee. Malo bezazlene promene ritma.
-Bolje bi bilo da si paljiviji u tom oivljavanju veeri. Problemi nisu ala i igra za ljude koji ti dolaze,
ukoliko i sami nisu dosta napredovali, a ta vrsta zna da je svako svoj sopstveni Mesija. Tebi su dati odgovori,
pa kai ih onda. Pokuaj s tim "Pobeden sam" i videe kako brzo gomila moe da vee oveka za stub i da
ga
spali.
Uspravio sam se ponosno. - Izabrani, moli me za odgovor i ja ti odgovarani: Zlatno pravilo ne
postoji. Kako bi ti se svidelo da vidi mazohistu koji ini drugima ono to bi eleo da oni njemu ine? Ili
oboavaoca boga krokodila, kome je ast da mu bude baen iv u eljusti? Ili samarianina, koji je poeo
elu stvar... ta gaje nagnalo na pomisao da ovek koga je naao da lei na putu, eli da mu se sipa ulje na rane?
ta ako je ovek jednostavno koristio te momente mirovanja da se duhovno uzdigne, uivajui u izazovu
toga? -Zvuao sam sebi ubedljivo.
-ak i kad bi pravilo bilo izmenjeno u "ini drugima
ono to oni ele da im se ini", mi ne moemo znati ta
*
bilo ko osim nas samih eli da mu se ini. Ono to pravilo stvarno znai, ukoliko ga primenimo poteno je
ovo: "ini drugima ono Sto istinski eli da im ini". Sretne li mazohistu sa ovim pravilom, i nee morati
da ga iba njegovim biem, jednostavno zato stoje to ono to bi on eleo da mu se uradi. Niti e se od tebe
traiti da baci oboavaoca krokodilima. -Pogledao sam ga. -Suvie reito?
117
116

-Kao i uvek. Riard, izgubie devedeset procenata svojih slualaca ako ne naui da to skrati!
-Pa dobro, ta ima loe u tome to u izgubiti devedeset posto slualaca? - uzvratio sam mu. - ta ima loe u gubitku
svih mojih slualaca? Znam ono to znam i govorim ono to govorim! I ako je to pogreno, onda je to samo mnogo
loe. Vonje avionom su tri dolara, u gotovom!
 -Zna li ta? -imoda je ustao istei slamu sa svojih farmerki.
-ta? -rekoh razdraljivo.
-Upravo si diplomirao. Kako se osea kao Majstor?
-Frustrirano, u vraju mater.
Pogledao me s neprimetnim osmehom. - Navii e se - ree.

JZvo testa
pomou kog moe otkriti da ti je tvoja misija na Zemlji zavrena:
^\ko si iv, onda nije.
118

16

R
3 ne kue su uvek duge, police se proteu u beskraj.
U Hajvardovoj robnoj kui traio sam 3.18 ina zavrtnje i matice za Flit-a. imoda je strpljivo gledao dok
sam je traio, posto mu, naravno, nita nije bilo potrebno iz robne kue. ela bi ekonomija propala, mislio sam,
kad bi svi bili kao on, pravei sve sto ele od misaonih formi i istog vazduha, popravljajui stvari bez delova i
alata.
Na kraju pronaoh rafove koje sam trebao, i podoh sa njima prema kasi, gde je vlasnik sluao neku tihu
muziku. Greensleeves; melodija koja me progoni od detinjstva, se ula preko nekog nevidljivog zvunika... udno je
na to nai u gradu od etiri stotine dua.
 120
Ukapirao sam daje to bilo udno i za Hajvarda, jer on uopte nije imao nikakvo ozvuenje. Vlasnik je bio
prikovan za svoju drvenu stolicu na kasi, i sluao Mesiju kako svira na jeftnijoj gitari sa est ica, iz police. Bio je
to divan zvuk. utao sam plaajui svojih sedamdeset tri centa ponovo zahvaen melodijom. Moda je taj jeftini
instrument imao neke tanke kvalitete, ali ovo je zvualo kao iz daleke, maglovite, drevne Engleske.
-Donalde, toje divno! Nisam znao da svira gitaru!
-Nisi? Onda zamisli nekog ko bi otiao do Isusa Hrista i pruio mu gitaru a on bi rekao: Ne znam da sviram.
Da li bi on to rekao?
imoda je vratio gitaru na mesto i izaao napolje na sunce sa mnom. -Ili da doe neko ko govori ruski ili
persijski, misli li da bilo koji majstor vredan svog oreola na bi znao ta taj pria? Ili kad bi hteo, da upravlja
avionom, misli da ne bi znao?
-Znai ti stvarno sve zna, zar ne?
-Kao i ti, naravno. Ja samo znam da znam sve.
-Ja bih mogao tako da sviram gitaru?
-Ne, ti bi imao svoj sopstveni stil, drukiji od mog.
-Kako to da uradim? -Nisam potrao natrag da kupim gitaru, samo sajn bio znatieljan.
-Samo odbaci svoje konice i sva verovanja da ne zna da svira. Dodirni instrument kao daje deo tvog
ivota, to i jeste, u nekom drugom ivotu. Znaj daje normalno za tebe da dobro svira i dozvoli tvojoj pods-vesti
da svira tvojim prstima.
itao sam neto o tome, uenje pod hipnozom: uenicima je reeno da su majstori .umetnosti i oni su
svirali, slikali ili pisali kao da su umetnici. -Toje teko.

121

Don, da odagnam iz svesti injenicu da ne umem da sviram.

-Onda e za tebe teka stvar biti svirati gitaru. Trebae ti godine vebe pre nego to sam sebi da priznanje
da to dobro radi, pre nego to ti svest kae da si se dovoljno trudio da bi zaradio pravo da dobro svira.
-Zato mi nije trebalo tako dugo vremena da nauim da letim? To se smatra tekim, ali sam ja to shvatio prilino
brzo.
-Da li si eleo da leti?
-Nita drugo nije bilo vano! Vie od svega! Gledao sam dole na oblake, jutarnje dimove iz odaka, iao pravo u vis
u tiini i mogao sam videti.. .O. S hvatam ta misli. Hoe da hae: "Nikad se tako nisi oseao sa gitarom", zar ne?
-Nikad nisi tako oseao sa gitarom, zar ne?
-A ovo poznato oseanje koje sad imam, Don, govori mi kako si ti nauio da leti. Jednostavno si uao u Trevl Er
jednog dana i uzleteo. Nikada ranije nisi ni bio u avionu.
-Dragi moj, ti si intuitivan.
-Nisi ni polagao test za dozvolu? Ne, ekaj. Ti uopte nema dozvolu, zar ne? Zvaninu letaku dozvolu?
Pogledao me je udno sa apatom od osmeha, kao da sam ga izazivao da pokae dozvolu, a on je znao da to moe.
-Misli na pare papira, Riard? Tu vrstu dozvole?
-Da, pare papira.
Nije posegnuo u dep ili izvadio novanik. Samo je otvorio svoju desnu ruku i tamo je bila letaka dozvola, kao
daje sve dosada nosio okolo, ekajui da ga pitam za nju. Nije bila izguvana ili iscepana, i mislio sam da pre deset
sekundi nije ni postojala.
Ali sam je uzeo i pogledao. To je bila zvanina pilotska potvrda, odsek za transport ju je izdao, Donald Vilijem
imoda, sa nekom adresom u Indijani, regis-trovani komercijalni pilot sa odobrenjem da leti na jed-nomotornim i
viemotornim avionima, leteim spravama i jedrilicama.
-Nema dozvolu za hidoroavion ili helikopter?
-Imau ih ako mi budu trebale, -ree on tako tajanstveno, da sam eksplodirao od smeha pre njega. ovek
koji je meo trotoar ispred tragino nas pogleda i osmehnu se takode .
-A staje sa mnom? - rekoh-. elim svoju dozvolu za vazduni transport.
-Morae sam sebi da izmisli dozvolu - ree.
122
123
T

17

radio emisiji Defa Sjuksa, upoznao sam Donalda imodu kakvog ga ranije nisam video. Emisija je poela u devet
uvee i trajala je do ponoi, iz prostorije ne vee od asovniarske radnje, sa instrumentima i dugmadirna svuda
okolo, i sa policama punim kaseta sa reklamnim porukama.
Sjuks je poeo sa pitanjem: Ima li neeg nezakonitog u letenju svuda po zemlji u drvenom avionu i uzimanju
ljudi ria vonje?
Odgovor je ne, nema nita ilegalno tu, avioni su ispitani isto tako paljivo kao mlanjaci. Oni su sigurniji i jai
nego mnogi moderni avioni, i sve stoje potrebno je pilotska dozvola i farmerovo doputenje. Ali to imoda

nije rekao. -Niko nas ne moe spreiti da radimo ono to hoemo, Def-ree.
To je sada potpuno tano, ali rekao je to bez ikakvog takta, koji se zahteva kad govori sa radio auditoriju-
mom koji se pita ta se deava, zato ti avioni lete okolo. Minut postoje to rekao, indikator telefonskog poziva je
poeo da svetli na Sjuksovom pultu.
-Imamo sluaoca na liniji jedan, -ree Sjuks. - Izvolite gospodo.
-Jesam li u programu?
 -Da, gospodo, ve ste u programu i na gost je gospodin Donald imoda, pilot. Izvolite, u programu ste.
-Pa, elela bih da kaem tom momku da ne moe svako da radi ono to eli i da neki ljudi moraju da rade da
bi iveli, i da imaju malo vie odgovornosti nego to je potrebno za letenje okolo.
-Ljudi koji rade da bi iveli, rade ono to najvie ele,
- ree imoda. -Isto koliko i ljudi koji ive od sviranja...
-Pismo kae da e u znoju svog tela zaraditi hleb svoj i da e ga u alosti jesti.
-Slobodni smo i U) da radimo, ako elimo,
-Radi svoj posao! Zamaraju me ljudi kao vi koji govore, radi svoj posao, radi svoj posao! Dozvolite svima da
divljaju okolo i oni e unititi svet. Oni i sada unitavaju svet! Pogledajte ta se deava zalenilu i rekama i
okeanima.
Dala mu je pedeset mogunosti da joj odgovori, a on ih je sve ignorisao. -To je O.K. ako svet bude uniten,
-ree. -Ima hiljadu miliona drugih svetova za nas da ih stvorimo i izaberemo. Dok god ljudi budu hteli planete,
bie planeta da se na njima ivi .
125
124

f
Teko je daje ovo moglo da zadovolji sagovornika i ja sam gledao imodu zapanjen. On je govorio sa svoje
take gledita, iz parspektiva ivljenja mnogih ivota, uenje koje je jedino Majstor mogao da prihvati. Njegova
sagovornica je smatrala da diskusija treba da ima veze sa stvarnou ovog sveta, gde je roenje poetak, a smrt kraj.
On je to znao. Zastoje to ignorisao?
-Sve je u redu, zar ne? - ree ona u svoj telefon. -Nema zla na ovom svetu, nema greha svuda oko nas? To
vas ne uznemirava, zar ne?
-Nita zbog ega bi se trebalo uzbuivati, gospoo. Mi vidimo samo deo onog stoje ceo ivot, a taj deo je
obmana. Sve se uravnoteava i niko ne pati i niko ne umire bez svog pristanka. Niko ne radi ono to ne eli da
radi. nema dobra i nema zla, van onoga to nas ini srenim i nesrenim.
Nita od toga nije umirilo gospou na telefonu. Ali ona iznenada prekide i ree jednostavno: - Kako znate sve
te stvari koje govorite? Kako znate daje to to govorite istina?
-Ne znam da lije istina, -ree on. - Verujem u to, jer je zabavno u to verovati.
Zamurio sam. Mogao je rei daje probao i daje dobro... izleenje, uda, praktini ivot koji je potvrdio da je
njegovo miljenje istinito i upotrebljivo. Ali, nije to rekao. Zato?
Postojao je razlog. Drao sam oi irom otvorene, vei deo prostorije je bio siv, samo se nazirao imodin lik,
nagnut ka mikrofonu. Rekao je sve ove stvari izravno ne nudei izbora, ne trudei se ni malo da jadni sluaoci
razumeju.

-Bilo ko koje ikada neto znaio, bilo ko koje ikada bio srean, bilo ko kome je ikada dat neki dar na svetu, bio je
boanski sebina dua, ivei kako njemu najvie odgovara. Bez izuzetaka.
Sledei poziv bio je mukarac, vee je protkalo: -Sebina! ovee, znate li staje antihrist?
-Moda bi mi vi mogli rei - ree.
-Hrist je rekao da moram iveti za svog blinjeg. Antihrist kae budi sebian, ivi za sebe i pusti druge ljude
da idu u pakao.
-Ili u raj, ili bilo gde, gde ele da odu.
-ovee, vi ste opasni, znate li to? ta bi bilo kad bi svi koji vas sluaju radili to bi hteli? ta mislite ta bi se onda
desilo?
-Mislim da bi ovaj svet verovatno bio najsrenija planeta u ovom delu kosmosa - ree.
-ovee, nisam siguran da bih eleo da moja deca uju to to govorite.
-ta vaa deca ele da uju?
-Ako smo svi mi slobodni da radimo bilo ta to hoemo, onda sam ja slobodan da doem u polje sa
pukom i da vam raznesem vau glupu glavu.
-Naravno da ste slobodni to da uradite.
Veza je besno prekinuta. Negde u gradu je bio najmanje jedan besan ovek. Ostali, ljutite ene, takoe, bili su
na telefonu; sva dugmad na pultu su bila upaljena.
Nije se moralo tako; mogao je rei iste stvari drugaije pa ne bi ovako letelo perje.
126
Nadolazilo je i obuhvatilo me isto
oseanje koje sam imao u Troju, kad je
gomila navalila i opkolila ga. Bilo je
vreme, bilo je krajnje vreme za nas da
idemo dalje.
Knjiga mi nije bila od pomoi, tamo u studiju.
^Oa biste
iveli slobodno i sreno morate rtvovati dosadu. _,
l a rtva nije uvek laka.

Def Bjuksje rekao svima ko smo, da su nam avioni parkirani u Tomsonovom polju i da nou spavamo pod
krilima.
Oseao sam talas besa od ljudi uplaenih zbog morala svoje dece i zbog budunosti "amerikog naina
ivota", i nita od toga nije me inilo srenim. Ostalo je jo pola sata do kraja emisije, a postajalo je sve gore.
-Znate ta, ovee, mislim da ste laov, - rekao je sledei slualac.
-Naravno da sam laov! Svi smo mi lani na elom ovom svetu i svi se mi pretvaramo da smo neto to
nismo. Mi nismo tela koja ctaju okolo, niti smo atomi i molekuli, mi smo besmrtne i neunitive ideje bia bez
obzira koliko drugaije verovali...
Trebalo bi da on bude prvi koji bi me podsetio da sam slobodan da odem ako mi se ne svia ono to pria, on
bi se smejao mome strahu od lina gomile koja eka sa toljagama kod aviona.

129

f
18
^Ne budi obeshrabren na rastancima.
Rastanak je neophodan pre ponovnog susreta.*
^ v prijatelji e se, posle nekog vremena ili posle ovog ivota, sigurno ponovo sresti.

S
ledeeg prepodneva, pre nego to su ljudi doli da lete, stao je kod mog krila: -Seti se ta si rekao kad si otkrio
moj problem, da niko nee sluati, bez obzira kakva uda da radim?
-Ne.
-Sea li se tog vremena, Riare?
-Seam se. Izgledao si tako usamljen, odjednom. Ne seam se ta sam rekao.
-Rekao si daje zavisnost od toga da li ljudi mare za ono to govorim, zavisnost moje sree od nekog drugog.
To je ono to sam doao da nauim ovde: Nije vano da li komunicira ili ne. Izabrao sam ceo ovaj ivot da sa
nekim podelim nain na koji svet postoji, a isto sam tako mogao izabrati da ba nita ne kaem. Biu nije
potrebno da ja nekom priam kako ono radi.
-To je oigledno, Don. Mogao sam i ja to da ti kaem.
-Veliko hvala. Pronaao sam ideju zbog koje sam ceo ivot iveo daje naem, zavrio sam ceo ivotni posao, a
on kae "To je oito, Don."
Smejao se, ali je bio tuan takode, tada nisam mogao da kaem zato.
131

1 19
Merilo tvog neznanja je dubina tvog verovanja u nepravdu i tragediju.^
\Jno to gusenica zove krajem sveta, Majstor zove leptirom.

ci u knjizi prethodnog dana, bile su jedino upozorenje koje sam dobio. Jednog trenutka to je bila normalna omanja
grupa ljudi koja je ekala da leti. Njegov avion je dorulao meu njih, stao pored, duvajui ih snagom propelera.
Obian prizor za mene koji sam stajao na gornjem krilu Flit-a i sipao benzin u rezervoar. Sledeeg trenutka bilo
je kao daje guma eksplodirala i gomila se rasprtala i potrala. Guma na Trevl Er-u je bila nedirnuta, maina se
vrtela na malom gasu kao trenutak ranije, ali je bila stopu iroka rupa u platnu ispod pilotske kabine i imoda je
bio odbaen na drugu stranu, glava mu je pala dole telo mu je bilo mirno kao iznenadna smrt.
Trebalo mije nekoliko hiljaditih delova sekunde da shvatim daje Donald imoda pogoen, jo toliko da ispustim
kantu sa benzinom i skoim dole sa gornjeg krila, trei. Izgledalo je kao u filmu, nekom amaterskom komadu.
ovek s pukomje beao s ostalima, dovoljno blizu mene da sam ga mogao posei sabljom. Sada se seam da
nisam brinuo o tome. Nisam bio besan, ni okiran, ni uasnut. Jedina vana stvar je bila stii to pre do kabine
Trevl Er-a, to bre govoriti s prijateljem.
Izgledao je kao pogoen bombom; leva polovina tela bila je pocepana koa, i odelo i meso i krv, vlana masa
crvenila.
Glava mu je leala kraj ruice s gorivom, na desnom donjem uglu table s instrumentima, i mislio sam daje bio
vezan ramenim pojasem ne bi mogao biti toliko odbaen unapred.
-Don! Jesi li dobro?- Glupe reci.
Otvorio je oi osmehnuvi se. Lice mu je bilo is-prskano krvlju. -Riard, kako izgleda?
Bilo je ogromno olakanje uti ga kako govori. Ako moe da govori, ako moe da misli, bie sve u redu.
-Pa, ukoliko ti to ne zna bolje, drugar, rekao bih da ima problema.
Nije se pomerao, osim malo glavom i odjednom sam bio ponovo uasnut, mnogo vie njegovom nepok-
retnou nego onom kaom i krvlju. -Nisam mislio da ima neprijatelja.
132
133

-Nemam. To je bio prijatelj. Bolje je nemati ih... neko ko me je mrzeo navukao je sve mogue nevolje samom
sebi... ubijajui me.
Sedite i bona strana kabine bili su prekriveni krvlju - bio bi veliki posao oistiti ponovo Trevl Er, iako sam avion
nije bio mnogo oteen. -Da lije ovo moralo da se dogodi, Don?
-Ne... -ree 011 jedva, diui isprekidano. - Ali, ja mislim... svia mi se drama...
-Dobro, hadje da nastavimo! Izlei se! Sa gomilom koja dolazi bie dosta letova da se obavi!
Ali dok sam se alio s njim, uprkos svom svom znanju i razumevanju stvarnosti, moj prijatelj Donald imoda
pao je jo jedan in prema ruici i umro.
uo sam buku u uima, svet se tresao, i ja skliznuli poreci iskidanog trupa dole, u vlanu, crvenu travu. Oseao
sam kao da me je teina prirunika u depu prevalila na stranu. I kad sam udario o zemlju ona ispade, vetar je polako
listao stranice.
Podigoh je ravnoduno. Da li se to tako zavrava, mislio sam, da lije sve to Majstor govori samo lepa re koja ga
ne moe spasiti od pravog napada nekog besnog psa u polju?
Morao sam proitati tri puta pre nego to sam mogao da poverujem d a j e to pisalo na strani.

sve u ovoj knjizi moe biti pogreno.

kraj
134
 Epilog

jesen, leteo sam na jug sa toplim vazduhom. Bilo je malo dobrih polja, ali su gomile bivale sve vee. Ljudi su uvek
eleli da lete dvokrilcem, a tih dana mnogi od njih su ostajali da razgovaraju i peku peurke na mojoj vatri.
Ponekad bi neko ko nije bio bolestan rekao kako se bolje osea posle razgovora i ljudi bi se sledeeg dana udno
gledali, prilazili blie, radoznali. Vie no jednom sam odleteo ranije.
uda se nisu dogaala, mada je Flit leteo bolje nego ikad i sa manje benzina. Prestao je da baca ulje, prestao da ubija
insekte elisom i vetrobranskim staklom. Hladniji vazduh, bez sumnje, ili su mali letai postali dovoljno pametni da me
izbegavaju.

137

fT
Ipak, jedna reka vremena se zaustavila za mene onog letnjeg prepodneva kada je imoda bio ubijen. Bio je to
zavretak u koji ne verujem, niti ga razumem; to je ostalo tamo i ja sam ga preivljavao hiljadu puta ponovo,
nadajui se da bi se neto moglo izmeniti - Nikad nije. ta sam trebao da nauim tog dana?
Jedne noi, kasno u oktobru, poto sam se uasnuo i pobegao od gomile u Misisipiju, sleteo sam na neko
malo prazno mesto, jedva dovoljno da se Flit spusti.
Jo jednom pre nego to sam zaspao, pomislio sam na zadnji trenutak. -Zastoje umro? Nije bilo razloga za to.
Ako je ono stoje rekao bilo istina.
Nije bilo nikoga sad, da razgovaramo kako smo mi razgovarali, nikoga od koga bih uio, nikoga da mu se
prikradem i napadnem ga svojim recima otrei na njemu svoj novi svetli um. JA? Da, ali ja nisam ni upola
zabavan kakav je imoda bio, koji me je uio drei me stalno van ravnotee svojim duhovnim karateom.
Mislei o tome, zaspao sam, i spavajui sanjao.

*
Kleao je na travi u dolini, okrenut mi leima krpei rupu na boku Trevl Er-a gde je proao hitac. Pored njega
je bila rolna 'Grade-A' avionskog platna i kanta bituratnog premza za impregnaciju.
Znao sam da sanjam, a takode sam znao i da je stvarnost. -DON!
Ustao je polako i okrenuo se da me pogleda, osme-hujui se mojoj tuzi i mojoj radosti.
-Haj, drugar-ree.
Nita nisam video od suza. Nema umiranja, nema umiranja, i ovaj ovek je moj prijatelj.
-Donalde! ... TI SI IV! ta pokuava da uradi? -Potrao sam i obavio ruke oko njega, bio je stvaran.
Mogao sam osetiti kou njegove letake jakne, stisnuti njegove ruke ispod.
 -Haj, - ree. - Ne smeta ti? Ono to pokuavam da zakrpim je ova rupa ovde.
Bio sam srean da ga vidim. Nita nije nemogue.
-Sa mazivom i platnom? - rekoh. - Mazivom i platnom ti pokuava da uvrsti..? Ti to ne radi tako, ti ga vidi
savreno, ve uraeno... -I rekavi to stavih ruku na poetak iskrzane rupe, kako sam pomerao ruku tako je rupa
nestajala. Ostao je samo ist i kao ogledalo sjajan avion, besprekorno platno bez ikakvog ava od vrha do repa.
-Znai ti to tako radi! -ree on, a tamne su mu oi bile ponosne na sporog uenika koji je na kraju postao dobar
kao duhovni mehaniar.
Upalili smo jutarnju vatru pored krila i pekli lepinju na noj. - Ti neto muva, Don! Zna, nikad te nisam video
da kuva. ta ima?
-Lepinju, - ree injenicu. - Poslednja stvar koju hou da uradim u tvom ivotu je da ti pokaem kako se to
radi.
Odsekao je dva pareta svojim perorezom i pruio mi jedan. Ukus mi je jo uvek u ustima dok piem... ukus
strugotine i starog tutkala, podgrejani na masti.
-ta kae? - ree.
-Don...
138
139

-Faiitomova osveta, - iskezio mi se. - Napravio sam je od gipsa. - Stavio je svoj deo natrag u tiganj. - Da te
podsetim, ako ikada zacli da navedes nekoga da ui, uini to svojim znanjem, a ne svojom lepinjom, O.K.
-NE! Voli mene, voli moju lepinju! To je glavna ivotna hrana, Don!
-Vrlo dobro. Ali garantujem ti tvoja prva veera sa bilo kim bie i poslednja ako ga nahrani tom hranom.
Nasmejali smo se i uutali, pogledao sam ga u tiini.
-Ti si dobro, Don, zar ne?
-Ti oekuje da budem mrtav? Ma hajde, Riardc
-I ovo nije san? Neu zaboraviti da sam te video/
-Ne. Ovo je san. Ovo je drugi prostor - vreme, a svaki drugi prostor - vreme je san za dobrog, zdravog
zemljanina, kakav e ti uskoro biti. Ali e se setiti i to e izmeniti tvoje miljenje i tvoj ivot.
-Hou li te videti ponovo? Da li se vraa?
-Mislim da ne. elim da sam izvan prostora i vremena... Ja to ve jesam, to je injenica. Ali, postoji veza
izmeu nas, izmeu tebe i mene i ostalih iz nae porodice. Kada te neki problemi zaustave, zadri ih u
pameti i poi na spavanje, sreemo se ovde kraj aviona i priati o tome, ako eli.
-Don...
-Molim?
-Zato puka? Zato se to desilo? Ne vidim ni mo ni slavu u tome to ti je srce razneseno pukom. Seo je dole u
travu pored krila. - Od kad sam prestao da budem Mesija sa naslovne strane, Riard, nikome nisam morao da
kaem bilo ta. l poto ti treba da veba da bude neuznemiravan pojavama, NITI RAALOEN
\JIMA, -dodao je znaajno - mogao bi da upotrebi neke krvave scene za svoj trening; to je ta kode /abava
/.a mene. Umiranje je kao roenje u nekom dubokom ;c/eru nekog vrueg dana. Postoji ok od otre i
hladne pmmene, bol na trenutak, a onda prih\ atanje i plivanje u realnosti Ali posle toliko puta, ak se i ok
izgubi.
Posle dugog trenutka ustade. - Samo nekoliku lj udi k zainteresovano za ono to ima da im kae, i to je
u redu. Kvalitet majstora se ne meri prema veliini nje ^ove gomile, upamti.
-Don, pokuau, obeavam. Ali u pobei zauvek im posao prestane da me zabavlja.
Niko nije dodirnuo Trevl Er, ali se propeler okrenuo, maina izbacila plavi oblak dima i bogatim zvukom is
punila dolinu. - Obeanje prihvaeno, ali... -pogledao me je i nasmeio se, kao da me nije razumeo.
-Prihvaeno, ali ta? Govori. Kai mi. ta je pogreno?
-Ti ne voli gomile, - ree.
-Ne da me guraju, ne. Svia mi se da govorim, i da razmenjujem ideje, ali to oboavanje kroz koje si ti
proao, zavisnost... verujem da ne trai od mene... Ja sam ve pobegao...
-Moe biti da sam ba glup, Riard i moda ne vidim neto oigledno to ti vrlo dobro vidi, i ako je tako, da
li bi mi, molim te, rekao ega ima loeg u pisanju o kome? Da li postoji pravilo po kome Mesija ne moe da
pie o onome to misli daje istina? Stvari koje su mu bile za bava, a koje su radile za njega? l onda, ako se
ljudima ne svia ono to govori, umesto da pucaju na njega, mo^u spaliti njegove reci, izlupati pepeo
tapom? A ako im se
141
140
to zaista svidi, mogu da itaju reci po drugi put, ili da ih napisu na vratima friidera, ili da se zabavljaju onim to
ideje za njih znae? Ima li neeg loeg u pisanju? Ali, moda sam ipak ja glup.
-U knjizi?
-Zato da ne?
-Zna li koliko rada...7 Obeao sam da nikada neu napisati nijednu re u ivotu!
-O, izvini, - ree. Tako znai. Nisam to znao. -popeo se na donje krilo aviona, pa u kabinu. -Pa, vidimo se.
Vidi ta e sa svim tim. Ne dozvoli gomilama da ti priu.. Ti ne eli da pie, siguran si?
-Nikad. - rekoh - Nikad ni re.
Slegnuo je ramenima i navukao svoje letake rukavice, gurnuo palicu napred i zvuk motora je brujao oko
mene sve dok se nisam probudio pod krilom Flit-a, sa ehom iz sna jo uvek u uima.
Bio sam sam, polje je bilo tiho, kao da je zelena jesen padala meko po svitanju i po svetu.
l tada, za divno udo, pre nego to sam se sasvim razbudio, posegnuo sam za dnevnikom i poeo da piem,
jedan Mesija u svetu drugih, o svom prijatelju:

/. Uitelj je doao na zemlju,

roen u svetoj zemlji Indijane, ...