131

9. IZBOR MERODAVNIH PRORAUNSKIH PARAMETARA I MODELA

9.1. Interakcija stenske mase i objekta

Pre bilo kakve inenjerske aktivnosti stenska masa se nalazi u odreenim geolokim
uslovima, koji su posledica i rezultat uslova stvaranja i istorije njenog razvoja. Svaki zahvat u
geolokoj sredini dovodi do odgovarajuih promena svojstava i stanja i stvaranja novih uslova.
Cilj geotehnikih istraivanja je da definie interakciju geoloke sredine i objekta, koja se
manifestuje od poetka izgradnje, pa tokom itavog perioda korienja objekta. Odnosno, da se
na osnovu definisanih svojstava i stanja geoloke sredine sagledaju potrebe, optimalni uslovi i
mogunosti primene odreenog podgradnog sistema, tehnologije i dinamike izvoenja i
meliorativnih zahvata. Takoe, od svojstava i stanja stenskih masa i izvedenog podgradnog
sistema, zavisie mogunost i uslovi korienja objekta u odreene namene: saobraaj,
skladitenje, hidrotehniku, rudarstvo i dr.
S druge strane, uticaj inenjerske aktivnosti na geoloku sredinu u velikoj meri zavisi od
primenjene tehnologije, dinamike izvoenja radova, karakteristika gotovog objekta i njegovog
sadraja. Podruje u kome se oseaju ti meusobni uticaji sredine i objekta naziva se zona
interakcije ili zona sadejstva. Postoje razliiti vidovi interakcije ali nisu svi uvek prisutni u
konkretnim sluajevima, niti su svi od istog znaaja. U istoj geolokoj sredini razliiti objekti
uslovljavae razliite interakcije, a slino, i isti objekti u razliitim sredinama izazvae razliite
oblike interakcije. Odnosno, u svakom konkretnom sluaju, objekat i stenska masa formirae
samo sebi svojstvene zone i vidove interakcije. Sa geotehnikog stanovita, najvaniji i
najei oblik interakcije je naponsko-deformacijska interakcija, kao posledica optereenja i
rastereenja, najee usled iskopa ili promene nivoa podzemne vode.
Veliina zone naponsko-deformacijske interakcije uslovljena je redistribucijom napona i,
pre svega, zavisi od svojstava stenske mase, prirodne napregnutosti, veliine objekta i
optereenja koje objekat prenosi na okolnu stensku masu. Obino se naponsko-deformacijska
interakcija, usled deficita mase stvorenog iskopom, prostire u okolnu stensku masu do
udaljenosti 3-4 veliine objekta, gledano od njegovog gabarita.
Na veliinu zone naponsko-deformacijske interakcije od velikog uticaja je intenzitet
promena primarnog naponskog stanja a ne veliina optereenja od objekta, koje te promene
izazivalo. to su te promene intenzivnije to je i zona interakcije vea, odnosno dublje se osea
u okolnoj stenskoj masi.
Teoretski, samo iskopom stensku masu moemo rasteretiti i izazvati velike pomene
naponskog stanja. Potom, optereenjem od objekta efekte rastereenja moemo delimino ili
potpuno ponititi, te na taj nain spreiti intenzivnije promene primarnog naponskog stanja. U
praksi se sa ovakvim sluajevima esto susreemo pri reavanju problema temeljenja i
izgradnje hidrotehnikih tunela i okana pod pritiskom.
Meutim, est je sluaj da se na efekte promena napona, izazvanih rastereenjem,
superponiraju nepovoljna optereenja od objekata. Naprimer u rudarstvu, iare se esto veaju
u krovini podzemnih prostorija, a takoe ne retko, za svod podzemnih mainskih hala fiksiraju
se kranske dizalice.
Krajnji cilj geotehnikih izuavanja, koja se sprovode za potrebe projektovanja i izgradnje
objekata, je da se modelira reakcija sistema: stenska masa-objekat na optereenja kojima e
biti izloen. Imajui u vidu da su svojstva podgrade uglavnom dobro poznata, osnovni
 132

preduslov svih analiza je poznavanje prirode i karakteristika optereenja i svojstva stenske

mase, na koju ta optereenja deluju. Pod pretpostavkom da su ona poznata mogu se, sa manje
ili vie potekoa, verno simulirati realni procesi i raunski definisati reakcija stenske mase.

9.2. Geotehniko zoniranje i kategorizacija stenskih masa

Stensku masu karakterie izrazita prostorna i vremenska promenljivost gotovo svih njenih
svojstava i stanja. Stenska masa, posmatrano mikroskopski i makroskopski, po pravilu je
diskontinualna, heterogena, anizotropna i prednapregnuta sredina to je posledica uslova
nastanka, naknadnih tektonskih i drugih delovanja na nju i prirodnih fiziko-hemijskih
procesa. Upravo zato je svaki pokuaj njenog predstavljanja u veoj ili manjoj meri,
idealizacija i generalizacija. Na taj nain dobijamo uoptenu sliku-model geoloke sredine,
koja je u veoj ili manjoj meri uproenje realne situacije, a odraz je stepena poznavanja
problema koji se izuava. Korektna karakterizacija, a time i pouzdana prognoza ponaanja
prirodne sredine kao celine, najee nije mogua. U procesu modeliranja vri izdvajanje,
odnosno, ograniavanje pojedinih podruja unutar geoloke sredine u kojima stenska masa ima
ista ili priblino ista svojstva. Kako je, meutim, broj svojstava, koja u potpunosti karakteriu
neku stensku masu, veoma veliki, to zahtev istovremene uniformnosti svih ili veine svojstava
realno nikada nije mogue ostvariti. Zato se pre razgraniavanja tih podruja vri izbor jednog
ili vie svojstava za koje se zahteva uniformnost unutar jednog podruja. Takva podruja, ili
zone, nazivamo kvazihomogene zone, \59\, i one predstavljaju osnovne konstitutivne elemente
modela geoloke sredine. Unutar takve zone, odreena svojstva ili uslovi su isti u svakoj taki,
a bitno razliiti u odnosu na prostor izvan njenih granica. Svaka takva zona je prostorno
odreena svojim granicama i u njoj su na odreeni nain distribuirana svojstva, bitna sa
aspekta izuavanog problema. Broj izdvojenih kvazihomogenih zona ne zavisi samo od
promenljivosti njenih svojstava, nego i od mogunosti i svrsishodnosti istraivanja, odnosno
menjanja tehnologije izvoenja radova. Svakako, to je vei broj zona, a njihova veliina
manja, to e model biti realniji. Osim toga, smanjivanjem veliine zona smanjuje se
nesigurnost ekstrapolacije i opseg mogueg variranja vrednosti reprezentativnih parametara. Sa
druge strane, time se bitno uveavaju zahtevi vezani za kasnije analize interakcije.
Sve izdvojene zone se svrstavaju u odreene grupe ili kategorije, \59\, tako da istoj grupi
pripadnu sve one zone u kojima stenska masa ima priblino iste karakteristike, odnosno,
pripada istoj kategoriji. To znai da se ista kategorija stenske mase moe nai u razliitim
delovima podruja, kao razliite kvazihomogene zone, ali istih obeleja.

9.3. Uticaj efekata razmere na rezultate ispitivanja svojstva stenskih masa

Pri definisanju svojstava stenske mase, unutar izdvojenih kvazihomogenih zona, moramo
poi od injenice da ona u sutini predstavlja sloeni viekomponentalni sistem sainjen od
monolita i pukotinskog sistema. Odreivanje svojstava stenskih masa najee je
nepouzdano, jer je uslovljeno promenljivou svojstava monolitne komponente i
pukotinskog sistema. Zbog toga veina rezultata ispitivanja fiziko-mehanikih svojstava
zavisna je od mesta uzimanja uzorka (heterogenosti), pravca ispitivanja (anizotropije) i
veliine ispitivanog uzorka (efekata razmere).
Vrednosti rezultata eksperimentalnih ispitivanja za pojedina svojstva stenskih masa
 133

mogu se izraziti optom relacijom, slino predlae i Cunha, \15\,

S = f ( h, , v, ...ai ... ), (65)

gde je ;
S - vrednost ispitivanog svojstva,
h - uticaj heterogenosti,
- uticaj anizotropije,
v - uticaj efekta razmere, i
ai - koeficijenti koji zavise od tehnikih uslova ispitivanja (primenjene metode,
vremenskog toka trajanja ogleda i dr.)
S obzirom da su, u konkretnom sluaju za posmatranu stensku masu, heterogenost i
anizotropija kao prirodno data - nepromenljiva svojstva, to na varijaciju rezultata ispitivanja
najvei uticaj ima veliina ispitivanih uzoraka i donekle tehniki uslovi ispitivanja. Uticaj
veliine uzorka na vrednosti ispitivanih svojstava naziva se efektom razmere.
Do sada uglavnom se smatralo da se sa poveanjem razmere posmatranja odnosno,
ispitivanja, svojstava stenskih masa smanjuju. U literaturi su brojne krive empirikih
korelacionih veza izmeu vrednosti pojedinih svojstava i veliina ispitivanih uzoraka, poput
ilustracije prikazane na sl. 1.
Rezultati nekih ispitivanja izvedenih u novije vreme pokazuju neto drugaiju sliku, to
doprinosi formiranju generalno novog shvatanja o efektu razmere. Naime rezultati upuuju
na zakljuak da se sa poveanjem veliine ispitivanih uzoraka ne smanjuju prosene
vrednosti ve se smanjuje samo njihova disperzija.
Napred izneto shvatanje o ispoljavanju efekta razmere, uticaju veliine uzorka na
fiziko-mehanika svojstva, u nekim sluajevima i eksperimentalno je dokazano. Vrlo
interesantni su rezultati ispitivanja, prikazani na sl. 124, do kojih je doao Herget, \30\.
Ispitivanja jednoaksijalne vrstoe, sveih i fiziko-mehaniki oteenih siderita, izvedena
su na laboratorijskim uzorcima, jezgru iz buotina i na zatitnom stubu irine 25 m. Sa slike
jasno se uoava efekat razmere i zapaa da krive prosenih vrednosti vrstoa sveih i
oteenih siderita konvergiraju, asimptotski se pribliavajui vrstoi zatitnog stuba.

Sl. 124. Predvianje vrstoe ispucalih stena na osnovu jednoaksijalnih vrstoa uzoraka sveih i
oteenih siderita ( Herget 1988).
 134

Izuavajui modul elastinosti E na fizikim modelima sainjenim od dve razliite vrste

stena, pri emu su korienje prizme od peara, gnajsa i granita, Charrua-Graca, koga
citira Cunha, \15\, utvrdio je da postoji relacija,

1
E = (66)
v1 v 2
+
E1 E 2
gde su;
v1 i v2 - procentualna uea, a
E1 i E2 odgovarajue vrednosti modula elastinosti stena.
Statistikom analizom ustanovljeno je da srednja vrednost modula elastinosti ne zavisi
od veliine uzorka, sl. 125. Porastom veliine ispitivanja smanjuje se disperzija vrednosti E
i to obrnuto proporcionalno kvadratnom korenu dimenzija uzorka.

Sl. 125. Srednja i limitirajue krive rezultata modula elastinosti,\15\.

U cilju definisanja efekta razmere Rocha, \75\, je izveo serije in situ opita ploama
razliitih prenika d. Zavisnost E - d prikazana je krivama na sl. 126. Krive rasipanja
vrednosti E, kao posledica heterogenosti i ispucalosti stenskih masa, asimptotski se
pribliavaju graninoj vrednosti El.

Slika 126. Efekat razmere na osnovu opita ploom ( Rocha 1974)

 135

Uticaj efekta razmere pri in situ merenjima napona istraivali su Martin i dr, \69\.
Vrlo interesantna ispitivanja obuhvatala su merenja napona na koaksijalno izbuenom
jezgru prenika od 96 do 600 mm, u ventilacionom ahtu d = 1,8 m i u podzemnim
prostorijama prenika 5 m, ije su ose meusobno ortogonalne. Rezultati izvedenih
ispitivanja i sprovedenih analiza prikazani su na sl. 127. Kao i u prethodno navedenim
primerima i u ovom sluaju kada je re o naponskom stanju efekat razmere se ispoljava na
slian nain.

Sl. 127. Zbirni efekat razmere za prvu invarijantu napona (Martin i dr. 1990).

Za potrebe projektovanja i izgradnje tunela u paleozojskim kriljcima i laporovitim

fliolikim sedimentima, izmeu ostalih izvedena su i merenja brzina prostiranja
ultrazvunih talasa na uzorcima, laboratorijskim primercima i terenska refrakciona
seizmika ispitivanja. Rezultati pomenutih ispitivanja, sl. 128, takoe pokazuju da se sa
porastom veliine ispitivanja smanjuje rasipanje merenih vrednosti dok se prosena
vrednost menja neznatno, \53\.

Sl. 128. Brzine prostiranja talasa u funkciji veliine ispitivanog podruja.

 136

Za ilustraciju, napred iznetom gleditu o ispoljavanju efekta razmere, moe nam

posluiti primer dat na sl. 129. Hipotetiki gledano, ispitivanje nekog svojstva, naprimer
zapreminske teine, mogue je izvesti na uzorcima razliite veliine poev od veliine
minerala - mikroskopskih preparata, preko laboratorijskih primeraka pa do veliina blokova
metarskih dimenzija - razmere in situ opita. Ako su ispitivanja izvedena na dovoljno
velikom broju uzoraka svih veliina, rezultati ispitivanja nalazie se unutar povrine
ograniene krivim linijama.

Sl. 129. ematski prikaz efekta razmere, \53\.

Pri tom varijacija rezultata smanjivae se sa poveanjem veliine ispitivanih uzoraka, a

prosena vrednost se nee menjati. Varijacije rezultata ispitivanja sa porastom veliine
ispitivanih uzoraka nisu linearne, ve se granine krive disperzije asimptotski pribliavaju
srednjoj vrednosti. Zbog toga, sa praktinog gledita, moemo smatrati da poveanje
 137

uzorka samo do neke zapremine v1 ima bitnog uticaja na rezultate ispitivanja, a nakon toga
razlike su beznaajne. Drugim reima, v1 je najmanja zapremina koja reprezentuje stensku
masu u pogledu ispitivanog svojstva. U literaturi ovaj pojam se koristi pod nazivom
reprezentativni elementarni volumen (REV), Cunha, A.P. (1990). Posmatrano u odnosu na
elemente heterogenosti, Rac, M.V. (1968), on je (REV) dovoljno velika da je statistiki
gledano moemo smatrati kvazihomogenom.
Polazei od premise da su stenske mase diskontinualni medijum moemo izvui
zakljuak da se i njena svojstva ispoljavaju na diskontinualan nain. To znai, da se unutar
stenskog masiva mogu izdvojiti kvazikontinualne, kvazihomogene i kvaziizotropne zone
razliitih veliinskih redova u zavisnosti od veliine elementa nosioca diskontinuuma,
heterogenosti i anizotropije. Sa praktinog gledita, posebno interesantne su zone:
- I reda veliine (zona ispitivanog podruja oko objekta, strukturni blok),
- II reda veliine (zone sadejstva stenske mase i objekta, razmera in situ opita)
- III reda veliine (monolitne zone, razmera laboratorijskih opita),
koje su na ematskoj sl. 130 oznaene kao zone A, B i C.
Ukoliko se ispitivanja izvedu na dovoljno velikom broju uzoraka razliitih dimenzija
koji su pri tom uzeti samo iz zona III reda veliina (monolita), rezultati ispitivanja nalazie
se unutar povrine oznaene sa C na dijagramu, slika 8. Saglasno sa napred prikazanim
primerima, porastom dimenzija uzoraka sve do veliine REV3 smanjivae se varijacija
vrednosti ispitivanog svojstva a prosene vrednosti se nee bitno menjati. Zapremina,
oznaena kao, REV3 predstavlja reprezentativni elementarni volumen III reda veliine.
Ako po istom principu obavimo ispitivanja na uzorcima iz zona II reda veliine, svi
rezultati ispitivanja nalazie se unutar podruja oznaenog kao B na dijagramu. To jest,
varijacija vrednosti bie vea, prosene vrednosti nie a REV2 znatno vei. Naime, unutar
veliinskog podruja II reda pojavljuju se novi strukturni elementi, pre svega pukotine, koje
ine stensku masu kvalitativno razliitom od njene sastavne monolitne komponente, te se i
njena svojstva znatno razlikuju od svojstava monolita. Rezultati ispitivanja, koja bi
obuhvatala uzorke iz sva tri veliinska podruja, pokazivali bi jo veu disperziju, jo manje
prosene vrednosti, a REV1 bio bi znatno vei, pre svega zbog pojave novih strukturnih
elemenata, veih pukotina ili manjih raseda.
Efekat razmere u novije vreme pobuuje sve vee interesovanje ire strune javnosti.
Aktuelnost problema navela je mnoge istraivae da se posvete eksperimentalnim
istraivanjima u cilju definisanja efekta razmere. Rezultati istraivanja, koji se mogu nai u
objavljenim radovima, esto su protivureni. Razloga za protivurenost ima vie ali pre
svega treba ih traiti u nedovoljnom uvaavanju uticaja fiziko - strukturnih svojstava
stenskih masa (diskontinualnosti, heterogenosti, anizotropiji i prirodne napregnutosti) pri :
- izboru i pripremi uzoraka ili mernih mesta,
- izboru metode i definisanju tehnikih uslova ispitivanja, i
- analizi rezultata ispitivanja i generalizaciji zakljuaka.
Iz svega napred iznetog, namee se zakljuak da je poznavanje efekta razmere veoma
znaajno pri istraivanjima za potrebe projektovanja, graenja i eksploatacije objekata. Tek
na osnovu potpunog sagledavanja naina ispoljavanja efekta razmere mogue je:
- izvriti pouzdano zoniranje, odnosno izdvajanje kvazihomogenih zona,
- pravilno odabrati reprezentativne uzorke, metode i tehnike uslove ispitivanja,
- pouzdano ekstrapolirati rezultate ispitivanja sa uzoraka na stenski masiv, i
 138

- usvajanje merodavnih parametara i proraunskih modela, neophodnih za statike i

dinamike analize konstrukcija raznovrsnih objekata.

Sl. 130. ematski prikaz efekta razmere u diskontinualnim stenskim masama, \53\.
 139

9.4. Izbor proraunskog modela

Prvo i osnovno, ali ne i najbitnije, od ega trebamo poi, pri izboru proraunskog
modela za naponsko-deformacijsku analizu, je programski paket koji nam je na
raspolaganju. Jer, od njegovih mogunosti u velikoj meri zavisi i mogunost realnog
sagledavanja interakcije sistema: stenska masa-objekat. Meutim, danas svi programski
paketi omoguavaju, u veoj ili manjoj meri, da se stenska masa tretira kao heterogena,
anizotropna i napregnuta sredina, a pritom se mogu koristiti vie kriterijuma loma, i to sa
krtim ili plastinim ponaanjem nakon pretrpljenog loma.
Takoe, pri izboru proraunskog modela moramo voditi rauna i o pouzdano utvrenim
parametrima, koji definiu stensku masu i koji su nam na raspolaganju. Korienje
programskih paketa sa velikim mogunostima po pravilu zahtevaju veliki broj raznovrsnih
parametara. Najee sve te parametre ne moemo pouzdano ispitati, ve smo prinueni da
ih procenjujemo. Ponekad, u ovakvim sluajevima, dolazimo u apsurdnu situaciju, te treba
biti obazriv. Naime, umesto realnije i pouzdanijeg sagledavanja interakcije sistema stenska
masa-objekat, jer se koristi moniji programski paket, prave se velike greke zbog unetih
pretpostavki.
Svakako, za izbor proraunskog modela najbitnija su svojstva i stanja geoloke sredine.
Ona su prirodno data i u cilju racionalne gradnje njima se treba prilagoavati, ili ih treba
poboljavati u nekim sluajevima.
Heterogenost, anizotropija i diskontinualnost, koja uslovljava blokovsku grau stena, su
osnovna svojstva koja predodreuju izbor proraunskog modela, dok mehanika svojstva i
primarna naponska stanja, definiu proraunske parametre. Kako se stenska masa u pogledu
heterogenosti, anizotropije i diskontinualnosti, ispoljava na bezbroj naina, to nismo u
mogunosti da modeliramo sve te sluajeve. Da bi smo problem mogli da reimo, prinueni
smo na izvesna uoptavanja, odnosno uz svesne male pogreke, da vrimo zoniranje i
izdvajanje kvazihomogenih zona. Uopte gledano, broj kvazihomogenih zona uslovljen je
veliinom istranog prostora i razmerom posmatranja (mm-km). to je razmera posmatranja
manja, manji su i elementi heterogenosti, a samim tim vei je broj kvazihomogenih zona
unutar istranog podruja, i obrnuto. Jako veliki broj kvazihomogenih zona opteretio bi
proraunski model, te iz praktinih razloga proraunski modeli po pravilu najee sadre
kvazihomogene zone II - reda veliine (zone sadejstva stenske mase i objekta, razmera in
situ opita).
Takoe, pri izboru proraunskih modela od velikog znaaja su karakteristike objekta.
Jer od njegove veliine, oblika, prostornog poloaja, naina i dinamike iskopa i
podgraivanja, kao i namene i uslova korienja, u velikoj meri zavisi veliina zone i
karakter naponsko-deformacijske interakcije.
Ako poemo od injenice da smo u skladu sa raspoloivim podacima i softverom
odabrali programski paket, ije su nam mogunosti poznate, onda za izbor proraunskog
modela preostaje nam da sagledamo model geoloke sredine i objekat unutar njega.
Odnosno, mogue sluajeve u zavisnosti od veliine zone sadejstva i njihovog poloaja u
sklopu izdvojenih kvazihomogenih zona na modelu geoloke sredine, sl. 131.
Na pomenutoj slici prikazano je nekoliko ilustrativnih, od velikog broja moguih
sluajeva. Za sagledavanje interakcije stensku masu moemo tretirati kao kontinuum ili
diskontinuum. U poglavlju 2, prikazan je efekat relacije, koji je predloen kao kriterijum za
usvajanje kontinualnog ili diskontinualnog ponaanja stenske mase. Meutim on, kao
 140

odnos veliine monolita i objekta, nije sasvim prihvatljiv, a ni dovoljno precizan. Loginije
je da se umesto veliine objekta razmatra veliina zone interakcije, a umesto veliine
monolita REV-reprezentativni elementarni volumen. REV je veliina koja zavisi od veliine
monolita, ali ne mora ako se ima u vidu efekat razmere. Takoe, pomenuti kriterijum ne
uzima u obzir poloaj objekta u sklopu geolokog modela (kvazihomogenih zona).

4 khz

REV

eh3

zi

eh2
2 1

Sl. 131. ematski prikaz uticaja poloaja i veliine zone interakcije sistema stenska masa-objekat na izbor
proraunskog modela: sluaj 1- kontinuum, 2, 3 i 4 diskontinum, eh elementi heterogenosti,
REV reprezentativni elementarni volumena, ZI zona interakcije, KHZ kvazihomogena zona.

Zato, da bi stensku masu u proraunskom modelu mogli tretirati kao kontinuum,

neophodno je da su zadovoljena dva uslova i to:
- da je zona interakcije vea od reprezentativnog elementarnog volumena, i
- da se itava zona interakcije nalazi unutar samo jedne kvazihomogene zone,
to je prikazano na sl. 131, kao sluaj 1, a moe se iskazati relacijom,
(REV ZI ) KHZ (66)
gde je:
- REV reprezentativni elementarni volumen,
- ZI zona interakcije, i
- KHZ kvazihomogena zona.
Logino, u svim ostalim sluajevima stensku masu moramo tretirati kao diskontinualni
medijum. Vrlo esto sluaj je, prikazan na sl. 131, kao 2, kada je zona interakcije vea od
REV ali se prostire unutar vie kvazihomogenih zona, odnosno,
(REV ZI ) [(ZI I KHZ ) ZI ] (67)
Takoe, stensku masu moramo tretirati kao diskontinuum ako je zona interakcije manja
od REV, mada se pri tome nalazi unutar jedne kvazihomogene zone,
(REV ZI ) KHZ (68)
 141

Najkomplikovaniji sluaj za modeliranje stenske mase, kao diskontinualne sredine, je

kada je zona interakcije manja od REV i pritom se prostire u vie kvazihomogenih zona, sl.
131, sluaj 4, a moe se izraziti kao,
(REV ZI ) [(ZI I KHZ ) ZI ] (69)
Od toga koji je model izboran, od napred prikazanih, zavisie i koji su parametri
neophodni, njihov broj, a i njihove vrednosti, za potpuno definisanje proraunskog modela.

9.5. Izbor merodavnih parametara za proraunski model

Veina programskih paketa omoguava da se primarno naponsko stanje simulira kao

litostatiko ili kao konstantno unutar proraunskog modela. Litostatiko stanje napona je
priblinije stvarnom stanju, ali je problem sa objektima na velikim dubinama, jer tada model
mora da sadri itav nadsloj. To iziskuje veliki broj elemenata, a esto zbog heterogenosti,
obuhvata i veliki broj kvazihomogenih zona razliitih kategorija stenskih masa. Odnosno, u
ovom sluaju, potrebno je definisati naponsko-deformacijsko ponaanje svih kategorija
stenskih masa, i ako se u nekima od njih ne osea uticaj interakcije. Takoe, tada proraunski
model mora tretirati stensku masu kao diskontinualnu sredinu, to je znatno sloenije, a
rezultat prorauna ne mora biti pouzdaniji, zbog velikog broja pretpostavki koje moramo
usvajati. Zato, model sa litostatikim stanjem napona je opravdan u sluaju sagledavanja
interakcije pliih objekata sa nadslojem sainjenim od homogenih stenskih masa.
Proraunski model se, po pravilu, znatno pojednostavljuje ako se usvoji da je primarno
naponsko stanje konstantno. Jer, tada je potrebno obuhvatiti samo podruje u kome se osea
zona interakcije. Praktino, model sadri nekoliko desetina puta manje elemenata, a pritom
najee i stensku masu moemo tretirati kao kontinualnu sredinu. Meutim, ako usvojimo da
je primarno naponsko stanje konstantno pravimo greku, jer se u tom sluaju ne uzima u obzir
uticaj gravitacione sile unutar proraunskog modela. Ova greka moe biti znaajna ako su u
pitanju objekti velikih dimenzija, u jako napregnutim sredinama sa loim mehanikim
karakteristikama.
Kod veine programskih paketa, za naponsko-deformacijsku analizu, vrednosti za glavne
napone 1, 2 i 3 mogu se usvajati u bilo kom odnosu. Takoe, pravci 1 i 3 napona mogu
odstupati za bilo koji ugao od vertikale, u ravni proraunskog modela. Meutim, pravci 1 i 3
napona moraju leati u ravni proraunskog modela, to nije uvek sluaj. Naime, veina
podgradnih elemenata, stubovi, grede, remenate i dr, lee u vertikalnoj ili horizontalnoj ravni,
pa je uobiajeno da se oni prikazuju i njihovo sadejstvo analizira u vertikalnom preseku. U
ovim sluajevima prave se greke, a slino je i ako se posmatra kosi presek, u ravni pravaca 1
i 3 napona, jer tada reaktivne sile od podgradnih elemenata deluju pod uglom na ravan
razmatranog preseka.
Optereenja, koja objekat prenosi na okolnu stensku masu, u model se mogu unositi kao
pojedinane i linijske sile, ili kao povrinska jednako podeljena ili asimetrina optereenja,
skoro bez ikakvih ogranienja.
Vrednosti primarnih napona mogu se izmeriti u buotinama, nekom od metoda prikazanih
u prethodnom poglavlju. Meutim, merenja napona su jako sloena, teka i nepouzdana, pre
svega zbog ispucalosti stenske mase. Naalost, ona je posebno izraena u pripovrinskom delu
terena koji je i najinteresantniji sa aspekta gradnje objekata. Zbog toga, merenja napona su
veoma retka, i najee smo prinueni da pretpostavljamo njihove vrednosti i pravce
 142

delovanja.
Rezultati dosadanjih merenja ukazuju da vertikalne napone moemo sraunati sa dosta
velikom verovatnoom, odnosno da oni predstavljaju teine nadsloja. Naponi u horizontalnoj
ravni su velika nepoznanica, i teko ih je proceniti. Ako nemamo rezultate merenja napona
onda, pri njihovoj proceni moramo sagledati strukturni model i geoloki razvoj regiona, a za
plie delove terena i reljefne oblike. Navedeni faktori, pored intenziteta, uslovljavaju i pravce
delovanja glavnih napona.
Izbor merodavnih vrednosti parametara za proraunske modele uslovljen je, izmeu
ostalog, vrstom i fondom rezultata ispitivanja kojima u datom trenutku raspolaemo. Obino se
u prvim fazama istraivanja raspolae sa malim brojem pouzdano utvrenih vrednosti
parametara. Meutim, na osnovu jednostavnih i brzih terenskih opita i ispitivanja svojstava
ispucalosti, moe se stvoriti generalna slika o modelu geoloke sredine. U ranim fazama
istraivanja na osnovu indeksa takaste vrstoe, vrstoe na zatezanje, vrstoe zidova
pukotina, baznog ugla trenja, hrapavosti, zeva, vrste i debljine ispune i uestalosti pukotina,
mogu se predvideti pribline vrednosti parametara vrstoe.
Takoe, na osnovu pomenutih opita i svojstava ispucalosti, uz pomo Q i RMR sistema
klasifikacija ili GSI vrednosti, mogu se odrediti pribline vrednosti deformacionih
karakteristika stenske mase. Primarno naponsko stanje, pravac i intenzitet glavnih napona,
moe se pretpostaviti uzimajui u obzir teinu nadsloja i lokalne geoloke uslove, reljef,
strukturni sklop i geoloki razvoj.
Na bazi ovako ispitanih, i usvojenih parametara, moe se izraditi preliminarni proraunski
model radi sagledavanja interakcije za razliita varijantna reenja objekta. Takoe, promenom
vrednosti pojedinih parametara moe se proveriti osetljivost objekta na njihovu varijaciju. Na
ovaj nain moemo sagledati zonu interakcije, budue naponsko-deformacijsko stanje i
osetljivost konstruktivnog reenja na vrednosti pojedinih parametara.
Odnosno, moemo pouzdano definisati:
- podruje istraivanja na osnovu veliine zone sadejstva,
- parametre koje treba pouzdanije ispitati u zavisnosti od senzitivnosti konstrukcije
objekta,
- tehnike uslove ispitivanja imajui u vidu naponsko-deformacijsko stanje, i
- proraunski model interakcije u zavisnosti od veliine zone interakcije u odnosu na
REV i njenog poloaja u odnosu na KHZ .
Na osnovu sagledavanja problema, a pri definisanju vrsta i neophodnih uslova
laboratorijskih ili in situ ispitivanja moramo voditi rauna o tehnikim mogunostima
opreme, ureaja ili metode ispitivanja. Naalost moramo priznati, za izbor obima i vrsta
ispitivanja od prevashodnog uticaja je, pre svega, investiciona vrednost objekta a ne sloenost
problematike koja se reava, kao to bi trebalo da bude.
Ispitivanja i merenja in situ, ogledi u velikoj razmeri, radi definisanja svojstava stenskih
masa, uglavnom se izvode za objekte od kapitalne vrednosti odnosno, vrlo retko. U naim
uslovima i okruenju, izmeu ovakvih ispitivanja proe i po nekoliko decenija. Zato se po
pravilu, pored navedenih brzih i jeftinih terenskih opita i ispitivanja svojstava ispucalosti, sva
istraivanja svode na laboratorijska ispitivanja monolitnih uzoraka, a ponekad i uzoraka sa
pukotinom.
Problem usvajanja merodavnih vrednosti parametara na osnovu rezultata dobijenih
ispitivanjima monolitnih uzoraka na stensku masu, ili kvazihomogenu zonu na koji se uzorak
 143

odnosi, je vrlo sloen i u izvesnoj meri nepouzdan. Jer, i ako ispitivani uzorci zadovoljavaju
postavljene uslove reprezentativnosti, veliine i sluajnosti izbora, rezultati ispitivanja se retko
kada mogu poistovetiti sa svojstvima prirodne sredine, a pre svega iz sledeih razloga:
- nije mogue obezbediti potpunu reprezentativnost uzorka, pa ak ni in situ ogleda,
prvenstveno zbog velike razlike u dimenzijama uzorka i sredine na koju se odnosi, jer genitet i
tropija uzorka i stenske mase mogu imati sasvim drugaiji kvalitativni i kvantitativni karakter.
- u toku ispitivanja uzorka teko je verno simulirati realne uslove interakcije sistema
stenska masa-objekat. Pre svega, veliinu, prirodu i vreme trajanja optereenja, imajui u vidu
mogue pojave vremenski-zavisnih efekata kao to su: progresivni lom, relaksacija napona,
puzanje i sl).
- karakteristike uzoraka u trenutku ispitivanja se obino ne podudaraju sa karakteristikama
stenske mase koje ona ima u trenutku kritinog sadejstva, kada moe doi do poremeaja
stabilnosti.
Na osnovu sveukupnog sagledavanja rezultata i uslova sprovedenih istraivanja, a za
odgovarajui proraunski model, neki od prikazanih na sl. 131, usvajamo proraunske
parametre. Najjednostavniji model je ako stensku masu moemo tretirati kao kontinuum,
odnosno kvazikontinuum. U tom sluaju, ako su veliina uzorka i razmera in situ ispitivanja
dovoljno velika, odnosno priblina veliini REV, onda rezultate ispitivanja moemo smatrati
reprezentativnim i kao takve ih usvojiti. U suprotnom, to je u praksi i najei sluaj, moramo
ih korigovati koristei Q i RMR sistem klasifikacija, GSI vrednost, ili neke duge empirike
korelacione veze. Praktino, na ovaj nain vrimo ekstrapolaciju rezultata ispitivanja sa
uzoraka na REV, odnosno na KHZ. Ekstrapolacija je pouzdanija to je stenska masa
homogenije ispucala unutar KHZ, tj. to su priblinija svojstva pukotina razliitih familija.
Sloeniji model je, prikazan na sl. 131 kao sluaj 2, kada stensku masu moramo tretirati
kao diskontinum, odnosno u model moramo uneti diskontinuitete, elemente heterogenosti
vieg reda eh1. Parametri vrstoe, deformacione karakteristike, poloaj i dimenzije
diskontinuiteta unose se u proraunski model, bilo da su ispitane ili pretpostavljene. Ukoliko
su to rasedi ili rasedne zone, sa glinovitom ispunom, onda se ona ispituje i usvajaju se
vrednosti njenih vrstoa i stiljivosti. Ako su zidovi raseda stisnuti, bez ispune, tada se koriste
vrednosti vrstoa du zidova smicanja i modul E, odnosno koeficijent krutosti zatvaranja
pukotina. Vrednosti parametara za KHZ, koje su konstitutativni elementi proraunskog
modela, usvajaju se kao za kontinualni model, tj. kao u prethodno prikazanom sluaju.
Sa aspekta istraivanja, ali ne i modeliranja, najjednostavniji je sluaj 3, prikazan na sl.
131, kada se zona interakcije nalazi unutar jedne KHZ ali je pri tom manja od REV. Meutim,
ovo je veoma redak sluaj u praksi. Mogu je samo u sluaju izgradnje objekata manjih
gabarita u masivnim ili bankovitim stenskim masama. Parametri se mogu usvojiti kao u
prethodnom sluaju, stim to se umesto vrednosti parametara za KHZ, usvajaju vrednosti
parametara za monolitnu stenu, a umesto vrednosti parametara za diskontinuitete reda eh1
usvajaju vrednosti parametara pukotine, diskontinuiteta reda eh2. Parametri koji karakteriu
monolitni deo stenske mase i pukotina mogu se relativno pouzdano i lako utvrditi.
Sa aspekta modeliranja najsloeniji je sluaj 4, prikazan na sl. 199, kada je heterogenost
unutar zone interakcije posledica prisustva diskontinuiteta razliitih redova veliine, eh1 i eh2.
U ovom proraunskom modelu, pred monolite stenske mase, kao konstitutativni elementi
moraju se ukljuiti diskontinuiteti oba reda veliine, rasedi i pukotine sa svojim parametrima.
To u velikoj meri uslonjava problem i zahteva mnogo moniji programski paket sa
sagledavanje naponsko-deformacijske interakcije.
 144

Ovakav integralni pristup obezbeuje osnovne preduslove za pouzdano i kvalitetno

sagledavanja interakcije sistema stenska masa-objekat. Meutim, u zavisnosti od faze
istraivanja, sloenosti i prirode problema, napred navedeni postupci ne mogu se svi u
potpunosti pouzdano izvesti. Ali, injenica je da e pouzdanost sagledavanja interakcije
sistema stenska masa-objekat biti utoliko vea ukoliko se:
- vie uvaavaju specifina obeleja prirodne geoloke sredine,
- izvri pravilna ekstrapolacija, a ne jednostavno pripisivanje svojstava uzoraka na sredinu
u celini, i
- ukoliko se odabere realan proraunski model i odgovarajui programski paket.
Greke i posledice tih greaka, koje mogu nastati usled ne uvaavanja specifinosti
geoloke sredine, nepravilne ekstrapolacije i pogrenog izbora proraunskog modela, mogu se
bitno odraziti na sigurnost i ekonominost u toku izgradnje i korienja objekta.