Doc dr Milica Fotiri Aki

Poljoprivredni fakultet Beograd

Neboja Brzakovi PSSS Uice
PRE PODIZANJA ZASADA:
-Pogledati korove i prisustvo nematoda
-Pogledati istoriju zemljita
 RIZIK OD PPM
OSUNANOST
NADMORSKA VISINA
DUVANJE VETROVA
 Temperatura
Padavine
Svetlost
Veliku potrebu za toplotom imaju : Malu potrebu za toplotom imaju :
- kajsija, - neke ljive,
- breskva, - neke kruke,
- kruka, - veina jabuka,
-ljiva, -trenja,
- dunja, - sitno voe
- orah,
-lenik

Velika Srednja Mala

Velika potreba za padavinama:
-ljiva,
-jabuka, Mala potreba za padavinama:
- ribizla, -kruka,
-lenik -breskva,
- kajsija,
- orah,
- sitno voe
 Tip zemljita
Struktura zemljita
pH (jabuasto i kotiavo voe ph=6-6.5;
sitno voe pH=5.5-6; borovnica i brusnica
pH<4.5)
Sadraj humusa
Koliina pristupane vode i minerala
Bioloka aktivnost
-Uraditi analizu zemljita na teke metale i NPK
- Uraditi mehaniki sastav zemljita
pH zemljita ZEMLJITE
Ukoliko je zemljite kiselo,
na njemu rastu sledee biljke: DANINO

RASTAVI

BOKVICA

VRES NANA
 Slabo kisela i Bela rada
neutralna

Divlja kupina
Divlja rua
Pirevina

Kamilica
 Kamilica
Plodna i rastresita zemljita

iak

Kopriva
Kiseljak Slabo humusna zemljita

Rastavi

Hajduka trava
- Zabranjeno je rigolovanje
- Preporuuje se upotreba
traktora <2t i sa to uim
gumama, kako se ne bi
naruila struktura zemljita
 Ukoliko se sredstva sintetiko-hemijskog porekla koriste na
parcelama koje su u blizini parcele na kojoj se vri organska proizvodnja,
moraju se preduzeti mere kako bi se smanjio rizik od zagaenja i
kontaminacije. Proizvoa treba da uspostavi barijere ili zatitne zone da
bi se izbegla potencijalna kontaminacija i smanjila koliina nedozvoljenih
sredstava u organskom proizvodu..
EROZIJA ZEMLJITA
ZABARIVANJE VONJAKA
 U organskoj voarskoj proizvodnji je
poeljno da se koriste sorte koje su prilagoene
lokalnim zemljinim i klimatskim uslovima i
koje su prirodno otpornije na prisustvo bolesti i
tetoina.
Seme i sadni materijal se mogu sertifikovati
ako su proizvedeni metodama organske
proizvodnje najmanje jednu generaciju kod
jednogodinjih vrsta, odnosno dve kod
viegodinjih kultura.
STAJNJAK

Govei
Gove i stajnjak je kod nas najvie u upotrebi. Od odraslog
grla godinje se dobije 9-
9-12t.
Konjski stajnjak je suvo i toplo ubrivo,
ubrivo, jako dobro, ali se
tee nalazi. Ovijeg
Ov ijeg stajnjaka se dobija jako malo od jedne
ovce
Kvalitet vode (analiza vode)?
Tip navodnjavanja?
Navodnjavanje ili fertifigacija?
 Jesenja daleko bolja od prolene jer se posaene sadnice bolje primaju, u
toku zime obrazuju jai korenov sistem i bre rastu u prvim godinama
nakon sadnje.
Posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim granicama, koje se ne
moraju skraivati.
Nedostatak jesenje sadnje je mogunost krae i neophodna zatita od
zeeva i poljskih mieva.
Obavezno koristiti stajnjak
Sadnja e se obaviti na priblino istoj
dubini na kojoj je sadnica rasla u rastilu.
Skraivanje na 90 do 100 cm od zemlje
Jabuka
-Vitko vreteno na M9 3-3.5 x 1-1.3 m
-Vitko vreteno na M26, M7, M11 3.5-4 x 1.3-1.5 m
Kruka
-vitko vreteno na dunji MC 3-4 x 1.3-2.3 m
Dunja
-Na BA29 i OHF 333 4-4.5 x 2.3-2.8 m
ljiva
-vitko vreteno na GF655 3.5-4.5 x 1.5-2.5 m
 Prima
Florina

Liberti

Novamek Topaz Prisila

 -Kolaara, - ulabija,
-erbetka,
-Budimka,
KOLAARA -Stambolka,
-umatovka,
-Demirka,
-Petrovaa.
-Painka,
-Karapaa,
-Buzlija,
PETROVAA
-Vizajka,
-Uloanka,
-Laknja.
BUDIMKA
Mogu se videti na pobru u okolini
Valjeva, Kikinde, Kopaonika, Goa,
Homoija, u umadijsko-levakom kraju...
-utica,
-Karamanka,
-Jemenka ("jemenac"),
-Lubeniarka,
-Takua ("taki"),
-Jeribasma,
-Arapka,
-Turijara ("slanopaa").
ljiva nacionalna vona vrsta?

? Prinos po stablu 9 kg
? Prinos po ha 4.5 t

49 mil. stabala

382 000 t godinje
-Crvena ranka (darosavka, umadinka,
crvenjaa, ranoljiva, aroljiva)
verovatno je najstarija domaa rakijska
sorta ljive,
-Metla,
-Crnoljiva (trnoljiva, drenovka),
-Moravka,
-Saradet,
-arica,
-Beloljiva.
 Privredni znaaj vinje

Proizvodnja u Srbiji oko 60.000 do 70.000 t

Veliki proizvoai su: SAD, Rusija, Poljska,Turska, Nemaka,
Maarska, Rumunija i dr.
Druga po ostvarenom izvozu iz Srbije(iza maline)
Jednostavna za gajenje
Redovna rodnost
Rano dozrevanje
Najzastupljenija je sorta Oblainska vinja koja je laka za
gajenje u uslovima organskog voarstva
 U svetu u 2005. je proizvedeno oko 140.000 t. sa oko 20.000
ha
U Srbiji oko 25.000 t /prosek za/2005-2007/
Povrina oko 5.300 ha.
Leva, Varvarin, Knjaevac, Lipolist, Oseina, Donja upa, Ni, Tomaevac,
Pomoravlje, aak,
Srbija je prva u Evropi sa 69% proizvodnje, a 4. u svetu iza
SAD, Meksika, i Kine
Dren

umska jagoda
Glog Ogrozd

Kleka Rua

Brusnica Divlja kupina

Zova
Preparati na Preparati na bazi
bazi bakra sumpora
BORBA PROTIV Mikroorganizmi
INSEKATA Korisni insekti
Gajenje odreenih biljaka
Gajenje ivine u zasadima
Nematode
Zamke
Feromoni i feromonske
zamke
Mehanike
Vodena para
Prirodni insekticidi
Mehanike barijere
Quassia amara
Ekstarkt Ryania speciosa Sabadilla

Ekstrakt korena
Derris eliptica

Azadirachta indica
Buha
Insekti predatori
Barijere
Feromonske i druge zamke
EKSTRAKTI DOMAIH BILJAKA
 BORBA PROTIV GLODARA

- Ukoliko se vri jesenja rezidba

obavezno je ukloniti grane iz
vonjaka jer su one idealno mesto
za prezimljevanje glodara
- Vitamin D3
- Zamke
- Podravanje prirodnih predatora
(sove, zmije)
- Barijere od ljuski jajeta,
pepela, piljevine
- Kofein
- Zamke sa daskama
- Zamke sa pivom ili slatkim
sokom
KRAJ