10/24/2012

Laboratorijske vebe
Neophodna predznanja iz matematike
1. Matematiko modelovanje prelaznih reima u kolima sa
kondenzatorom i zavojnicom Reavanje sistema linearnih jednaina
2. Operacioni pojaava Reavanje linearnih diferencijalnih jednaina prvog
reda
3. Digitalna elektronika
Osnove kompleksnog rauna, Ojlerova formula,
4. Stabilizator napona Moavrov obrazac
5. Simulacija rada operacionog pojaavaa na raunaru Diferencijalno-integralni raun
6. Simulacija rada stabilizatora napona na raunaru Elementarne trigonometrijske formule
Analiza i grafika predstava elementarnih funkcija
(linearna, kvadratna, eksponencijalna, logaritamska,
trigonometrijske)

Neophodna predznanja iz fizike Omov zakon

Pojam i karakteristike periodinih veliina (frekvencija,
perioda, amplituda i poetna faza)
Pojam poluprovodnika i poluprovodnikih elemenata
Pojam termogene otpornosti (R), kapacitivnosti (C) i
induktivnosti (L)
Obeleavanje veliina u elektrinim kolima (napon i struja)
Osnovne jedinice SI sistema i predmerci za skaliranje kao i
izvedene jedinice koje se koriste u elektrotehnici (Hz, J, W,
V, S, F, H)
Kirhofovi zakoni, Omov zakon, Dulov zakon
Izraunavanje ekvivalentnih otpornosti u elektrinim
kolima pri meovitim vezama elemenata.
Eksperimentalno je utvreno da je napon na krajevima
provodnika direktno srazmeran intezitetu struje koja tee
kroz provodnik
Konstanta srazmernosti naziva se otpornost provodnika (R)
U R I
Otpornost standardno ima vrednosti od 1 do 20 M
Pojedini elementi imaju otpornost reda m
Omov zakon: potencijalna razlika (napon) U izmeu krajeva
jednog metalnog provodnika srazmerna je proizvodu njegove
otpornosti R i struje I koja tee kroz provodnik

1
 10/24/2012

Redna i paralelna veza otpornika

Usaglaavanje referentnih smerova

n
Re Ri
R1 R2 Rn
U U
R R i 1
I I1
I I1
R1
U U I R U I1 R
R R2
n
1 1
U U
I I1 Rn Re i1 Ri
R R

Prvi Kirhofov zakon Drugi Kirhofov zakon

Prvi Kirhofov zakon se bazira na principu neprekidnosti Kontura (zatvorena strujna putanja) se sastoji od dve ili vie
stuje. strujnih grana koje mogu da poseduju izvore EMS i u kojima
se nalaze otpornosti, nosioci elektrootpornih sila, tj. padova
vor je stecite (mesto spajanja) tri ili vie strujnih napona.
provodnika.
Drugi Kirhofov zakon: Zbir svih elektromotornih i
Prvi Kirhofov zakon: Algebarski zbir struja u provodnicima elektrootpornih sila u jednoj konturi elektrinog kola jednak
koji se sastaju u jednom voru jednak je nuli. Struje koje je nuli.
ulaze u vor su negativnog, a struje koje izlaze iz vora su
pozitivnog predznaka. Usvaja se pozitivan smer obilaska konture i smer proticanja
struje kroz svaku granu koja je sastavni deo posmatrane
n konture.
I2 I3 I
k 1
k 0 EMS su pozitivne ako se njihov smer poklapa sa pozitivnim
smerom obilaska konture. Padovi napona su negativni kada je
I1 I4 smer struje isti sa usvojenim pozitivnim smerom obilaska
I1 I 2 I 3 I 4 I5 0 konture.
I5

2
 10/24/2012

sasvim uopteno za kolo koje ima m grana i n izvora EMS:

n m
Generatori
E R
i 1
i
k 1
k Ik 0 Idealni

Idealni
I strujni naponski
generator E generator
B
E2 Rg Rg 0
R1
I2 R2
E1
I1 Realni Realni
I3 strujni naponski
A R3 C generator generator
E
I Rg
E1 R1 I1 E2 R2 I 2 R3 I3 0 Rg

Snaga Naponski razdelnik

Brzina vrenja rada P U I
II K.Z. U U1 U 2 0
Jedinica: W W=J/s
R1 U1
U1 R1 I U 2 R2 I
A U I
U R1 I R2 I 0
I I1 U I U I R R2 U2
E U
I
B R1 R2

P E I1 P U AB I P R I2 R1 R2
U1 U U2 U
U 2 R1 R2 R1 R2
P E I P U BA I P
R

3
 10/24/2012

A Za kolo prikazano na
slici poznato je:
Strujni razdelnik E1 R2 E2
E1 = 25 V
U R1 I1
E2 = 5 V
I
U R2 I 2 R1 R3 E3 = 30 V
I
U R1 I1 R2 I2 R1 = 100
I I1 I 2 R2 = 50
R1 R2
R4 E3 R3 = 150
U I B R4 = 200
R1 R2

I1
U
I1
R2
I I2
U
I2
R1
I Odrediti:
R1 R1 R2 R2 R1 R2
1. Intenzitet elektrine struje u kolu
2. Napon izmeu taaka A i B

E2 A
A E1 R2 +
E1 R2 E2
U AB R3 I E3 R4 I 0
UAB R3
R1 I
R1 R3
I
U AB R4 I E3 R3 I 5 V R4 E3
R4 E3 B
B

R1 I E1 R2 I E2 R3 I E3 R4 I 0

Alternativno: E2 A
R1 R2 R3 R4 I E2 E1 E3 E1 R2 +

U AB E2 R2 I E1 R1 I 0
E2 E1 E3 UAB
I 0,1 A R1 I
R3
R1 R2 R3 R4
U AB R1 I E1 R2 I E2 5 V R4 E3
B

4
 10/24/2012

Odrediti snage na svim elementima u kolu.

Ciljevi
I I g
Metoda konturnih struja
I Metoda napona izmeu vorova
PE E I E I g
R
E PR R I 2 R I g
2

Ig PIg U g I g
Ug +
Ug E R Ig

PIg E R I g I g

1. Obeleiti struje u
Metoda konturnih struja E1 E3
kolu
R2
Struje se
E1 E3 Za kolo prikazano na I
II obeleavaju u svim
slici poznate su sledee granama kola.
R2
vrednosti elemenata: E2 I2 I3 Smer struje kroz
R1 I1 R3
granu je proizvoljan
E1 = 6 V R1 = 200
E2 E2 = 4 V R2 = 400
R1 R3
E3 = 5 V R3 = 100 2. Prebrojati grane i vorove kola i izabrati
nk ng n 1
nezavisnih kontura
Odrediti intenzitete struja u svim granama kola.
ng 3 n 2 nk 2
Da bi konture bile nezavisne svaka od kontura treba da
sadri po jednu granu koja samo njoj pripada (smer
kontura je proizvoljan)

5
 10/24/2012

3. Napisati sistem
E1 E3 jednaina po metodi
E1 E3 R2 konturnih struja:
R11 I I R12 I II EI
R2 I
I2 II I3 R21 I I R22 I II EII
I1
R1 E2 R3 4. Odrediti koeficijente
E2 Rkk i Rkj i slobodne
R1 R3
lanove Ek u prethodnim
jednainama:
Koeficijent Rkk predstavlja sumu otpornosti u konturi k, a Rkj
sumu otpornosti zajednikih za konture k i j. Predznak
koeficijenta Rkk je uvek pozitivan, dok predznak Rkj zavisi od
smerova kontura kroz posmatrane elemente i pozitivan je ako
su konture istog, a negativan ukoliko su konture suprotnog
smera
R11 R1 R2 R22 R1 R3 R12 R1 R21

R1 R2 Za kolo prikazano na slici

Slobodni lanovi Ek predstavljaju sumu elektromotornih sila poznate su sledee
obuhvaenih konturom k. EMS iji se smer poklapa sa smerom E1 E2 vrednosti elemenata:
obilaska konture se uzimaju sa pozitvnim, a EMS suprotnog I I3
II R1 = 150
smera sa negativnim predznakom I2 E1 = 12 V R2 = 1 k
EII E3 E1 I1 R3
EI E1 E2 R4 E5 E2 = 10 V R3 = 250
600 I I 200 I II 10 V E5 = 30 V R4 = 500
E1 E3 200 I I 300 I II 1 V I5 E6 = 38 V R6 = 500
I4
R2
III Metodom konturnih struja
I6
I I 20 mA E6 R6 odrediti struje u svim
I
II granama kola.
I II 10 mA
R1 I1 E2
I2
R3
I3
n 4 ng 6 nk ng n 1 3
I1 I II I I 10 mA
R11 I I R12 I II R13 I III EI
I 2 I I 20 mA R21 I I R22 I II R23 I III EII
I 3 I II 10 mA R31 I I R32 I II R33 I III EIII

6
 10/24/2012

R1 R2 R11 R1 R3 R4 900 R1 R2

E1 R22 R1 R2 R4 1650 E1 I I 40 mA
E2 E2
I3 R33 R1 R2 R6 1650 I3
I II R12 R21 R1 R4 650 I II I II 93 mA
I2 I2
I1 R4 R3 R13 R31 R1 150 I1 R4 R3
E5 E5
R23 R32 R1 R2 1150 I III 83 mA
I5 EI E1 12 V I5
I4 III I4 III
I6 EII E1 E2 E5 32 V I6
E6 R6 E6 R6
EIII E1 E2 E6 36 V

I1 I I I II I III 30 mA I 4 I I I II 53 mA
900 I I 650 I II 150 I III 12 V
650 I I 1650 I II 1150 I III 32 V I 2 I II I III 10 mA I 5 I II 93 mA
150 I I 1150 I II 1650 I III 36 V
I 3 I I 40 mA I 6 I III 83 mA

Za kolo prikazano na slici R1 R2

R1 R2
poznate su sledee
E1 vrednosti elemenata: E1
E1 = 36 V R1 = 500 I3
I
I3
II I II E2 R11 I I R12 I II R13 I III EI
I2 E2 E2 = 10 V R2 = 750 I2
I1 R4 R3 R21 I I R22 I II R23 I III EII
I1 R4 R3
E5
E5 = 12 V R3 = 100 A E5 B
A B Ig = 10 A R4 = 300 I III I g
I5 Metodom konturnih struja I4
I5
I4
III odrediti struje u svim III
granama kola, kao i snagu
koja se razvija na strujnom Ig
Ig
generatoru.
R1 R3 R4 I I R3 I II R4 I III E1
Ukoliko u kolu postoji grana sa strujnim generatorom samo R3 I I R2 R3 I II E5 E2
jedna od kontura sme prolaziti kroz tu granu, a struja te
konture je odreena strujom strujnog generatora
nk ng (n 1)

7
 10/24/2012

Metoda napona izmeu vorova

R1 R2
I I 40 mA
E1 Ig
I3 I II 30,6 mA Odrediti struje svih
I II E2 grana kola primenom
I2 I III 10 mA I5 R5 metode napona izmeu
I1 R4 R3
vorova
E5 1 2
A B I1 I I 40 mA
I4 R2
I3
I5 I 2 I II 30,6 mA E1 = 10 V R2 = 2 k
I4
III I 3 I I I II 9,4 mA R4 E2 = 30 V R3 = 1 k
R3
I2
I 4 I I I III 50 mA E1 I1 Ig = 80 mA R4 = 2 k
Ig R1 E2
I 5 I II I III 40,6 mA
R1 = 200 R5 = 2,5 k
0

U g U BA E5 I I I III R 4 3 V
1. Obeleiti struje u kolu 4. Napisati sistem jednaina
Pg U g I g 30 mW 2. Usvojiti referentni G11U10 G12U 20 I I
vor i obeleiti ostale
G21U10 G22U 20 I II
3. Broj jednaina: n-1=2

Ig + +

2
U10 U20 R2
I5 R5 5. Odrediti koeficijente Gkk i Gkj E1
1 2 I1
1 1 1 I2
I4 R2 I3
G11 5,9 mS 0
E2
R1 R4 R5 R1
R4 0
R3
I1
I21 1 1 U E1 U 20 E2
E1
E2 G22 1,9 mS I1 10 50 mA I2 30 mA
R1 R2 R3 R5 R1 R2
0
1
Gkj G jk G12 G21 0,4 mS I3
2
+
1

R5 I4
+ I5 R5
6. Odrediti slobodne lanove Ik R3 U20 R4 1 2

E U10 +
E
I II I g 2 65 mA
0
I I I g 1 130 mA 0
U12
R1 R2

U10 20 V U 20 30 V U12 50 V U 20 U10 U12

I3 30 mA I4 10 mA I5 20 mA
R3 R4 R5
Napomena: Kako je potencijal nultog vora jednak nuli,
oznake U10 i V1 su ekvivalentne.

8
 10/24/2012

Odrediti struje svih grana kola primenom metode napona 1

R3 E3 2
izmeu vorova. Poznate su sledee vrednosti:
R3 E3 R1 = 200 R2 I3
1 2 E1 = 50 V Ig
E1 I2 I4
R2 = 500 R4
R2 I3 E3 = 30 V
Ig I1
E1 R3 = 3 k R1
I2 I4 Ig = 40 mA
R4
I1 R4 = 10 k 0

R1
n j n 1 2 U10 40 V U 20 100 V
0

1 1 U10 E1 U10

1 1 E E
U10 U 20 1 3 I1 50 mA I2 80 mA
R1 R2
1
R R2 R 3 R3 R1 R3
U U 20 E3 U
1 1 1 E I 3 10 30 mA I 4 20 10 mA
U10 U 20 I g 3 R3 R4
R3 3
R R4 R3

R2
Odrediti struje svih grana kola primenom metode napona 1 E2 3

izmeu vorova. Poznate su sledee vrednosti: R3 I2

R4
R2 I3 E3
n j n 1 3
1 E2 3 I4
E1 = 30 V R2 = 2 k
2

R3 I2 R4 E2 = -22 V R3 = 1 k E1 I5 Ig
I1 R5
E3 E3 = 12 V R4 = 2,2 k
I3 I4
Ig = 23 mA R5 = 300 0

2 U10 E1 30 V
1 1 1 1 1 E
E1
I5 Ig U10 U 20 U 30 3
R5 R3 3
R R4 R 5 R4 R3
I1
1 1 1 1 E
U10 U 20 U 30 2 I g
0 R2 R4 2
R R4 R2
U 20 12 V U 30 34 V

9
 10/24/2012

U 20 Odrediti struje svih grana kola primenom metode napona

R2
1
E2 3 I5 40 mA izmeu vorova. Poznate su sledee vrednosti:
R5
R3 I2 1 E1 = 100 V
R4
U U 30 E2 E1 E2
E3 I 2 10 13 mA E2 = 80 V
I3 I4 R2
U10 U 20 E3 R3 I2 R1 = 2 k
2
I3 30 mA I1
E1 I5 Ig
R3 R2 = 5 k
R5 I3 R2
I1
U U 30 R1
I 4 20 10 mA R3 = 1 k
R4
n j n 1 1
0 0
I1 I 2 I 3 17 mA
G11 U10 I I
1 1 1 E E
U10 1 2
R1 R3 R2 R1 R2

U10 20 V

1
E1 E2

I1 R3 I2

I3 R2
R1

U10 E1
I1 40 mA
R1

U10 E2
I2 20 mA
R2

U10
I3 20 mA
R3

10