20.5.2014.

Razgradnja aminokiselina-1

B. Mildner

Razgradnja aminokiselina

Uz ugljikohidrate i lipide, aminokiseline su trea vrsta spojeva kojima

organizam oksidativnom razgradnjom dobiva znaajnu koliinu
energije.
Udio metabolike energije koju organizam dobiva katabolizmom
aminokiselina varira obzirom na vrstu organizma kao i o
metabolkom stanju organizma.
Mesojedi mogu zadovoljiti i do 90% energetskih potreba
katabolizmom aminokiselina, dok biljojedi dobivaju vrlo malo
energije razgradnjom aminokiselina. Veina mikroorganizama
zadovoljava energetske potrebe time to apsorbiraju slobodne
aminokiseline.
Biljke vrlo rijetko razgrauju aminokiseline kako bi zadovoljile
energetske potrebe. Katabolizam aminokiselina odvija se u biljkama
ali svrha razgradnje aminokiselina u biljkama je da se razgradnjom
aminokiselina dobiju pretee potrebne za biosintezu drugih vrsta
makromolekula.

1
 20.5.2014.

Potrebe za esencijalnim aminokiselinama organizam

namiruje ili hranom ili razgradnjom staninih proteina

Unos esencijalnih aminokiselina,

aminokiselina koje organizam ne
moe sintetizirati, naroito je
znaajan. Proteini koji se unose
hranom u procesu probave
razgrauju se u kratke peptide i
slobodne aminokiseline. Ove
razgradne produkte apsorbiraju
epitelne stanice crijeva te ulaze u
krv. Osim hranom, slobodne
aminokiseline dobivaju se
hidrolizom staninih proteina.

Oksidativna razgradnja aminokiselina

ivotinje razgrauju aminokiseline u tri razliita metabolika

stanja:
(1) Tijekom razgradnje staninih proteina neke aminokiseline, koje se
oslobaaju hidrolizom proteina, organizmu nisu potrebne pa se
oksidativno razgrauju.
(2) Kada je prehrana bogata aminokiselinama, te koliina unesenih
aminokiselina premauje potrebe organizma za sintezu proteina,
aminokiseline se razgrauju jer organizam ne moe pohranjivati
slobodne aminokiseline.
(3) Tijekom gladovanja kao i u nekontroliranom dijabetesu, kada se
ugljikohidrati (glukoza) ne mogu koristiti, stanini proteini se koriste
kao metaboliko gorivo.

Bez obzira na metaboliko stanje organizma u razgradnji

aminokiselina, aminokiselinama se uvijek prvo uklanja amino
skupinu te nastaju a-keto kiseline koje se oksidiraju do CO2 i H2O
ili, to je jo vanije, ugljikovi skeleti nastalih a-keto kiselina
pretvaraju se u jedinice od tri ili etiri ugljikova atoma koji se
koriste u procesu glukoneogeneze za dobivanje glukoze.

2
 20.5.2014.

Pregled razgradnje aminokiselina u sisavaca

Razgradnjom osloboene amino skupine kao i skeleti ugljikovih atoma ulaze u razliite
metabolike putove koji se meusobno povezani.
Svaka aminokiselina
sadri amino skupinu te
metabolizam Duik je
aminokiselina ukljuuje rasprostranjen u
reakciju u kojoj se a- atmosferi ali je
amino skupina uklanja s previe inertan da
ugljikovog skeleta. bi se mogao
Osloboeni amonijevi koristiti u veini
ioni ulaze u druge biokemijskih
biosintetske putove ili reakcija. Samo
se uklanjaju. Amonijak mali broj
je toksian te razliiti mikroorganizama
organizmi uklanjaju moe iskoristiti i
viak amonijaka na prevesti N2 u NH3
razliite naine. koji se moe
Ugljikovi skeleti, ovisno iskoristiti u
o metabolikom stanju biokemijskim
organizma, ili se dalje reakcijama.
oksidativno razgrauju
ili se koriste kao
meuprodukti koji ulaze
u druge biosintetske
procese.

Stanini proteini razgrauju se razliitim

brzinama
Iako su neki stanini proteini vrlo
stabilni, proteini koji sudjeluju u Vremena poluivota proteina ovise o
regulacijama metabolizma imaju aminokiselinama na NH3-kraju proteina
vrlo kratko vrijeme poluivota. Isto
tako stanice uklanjaju oteene
proteine i ovi proteini moraju se
ukloniti prije nego to se nakupe i
agregiraju.
Vremena poluivota razliitih
proteina jako su razliita. Npr.
ornitin dekarboksilazi vrijeme
poluivota iznosi 11 minuta, dok je
vrijeme poluivota hemoglobina
vrlo dugo, tj. ovisi o vremenu
ivota eritrocita, a vrijeme ivota
kristalina, proteina u lei oka, ovisi
o vremenu ivota organizma.

3
 20.5.2014.

Razgradnja staninih proteina

Struktura ubikvitina

Ubikvitin je biljeg
kojim se obiljeavaju
stanini proteini koji
e se razgraditi. Karboksilni kraj
ubikvitina, glicin,
Izdueni C-terminalni kraj kovalentno se vee
ubikvitina povezuje se na za jedan lizinski
proteine osuene za ostataka koji se
razgradnju. Na slici, nalazi na proteinu
oznaeni su i lizini kojeg stanica eli
ubikvitina, ukljuujui i lizin razgraditi.
48, koji je glavna
poveznica s dodatnim
ubikvitinima, te nastaje
poli-ubikvitinski biljeg na
proteinu kojeg se treba
razgraditi.

Razgradnja staninih proteina

Tri enzima sudjeluju u procesu vezivanje ubikvitina za protein: ubikvitin
aktivirajui enzim, E1; ubikvitin konjugirajui enzim, E2; ubikvitin-protein ligaza, E3.

E1 adenilira ubikvitin (1) i prenosi ubikvitin na jedan od vlastitih cisteina (2).

Ubikvitin se prenosi na cisteinski ostatak E2 (3); Ubikvitn protein ligaza, E3,
povezuje ubikvitin s lizinskim ostatkom proteina kojeg se eli razgraditi (4a i 4b).

4
 20.5.2014.

Razgradnja staninih proteina

20S proteasom (katalitika bava)

Izgraen je od 28 homolognih jedinica koje su

poredane u 4 prstena od kojih svaki ima po 7
podjedinica.

Razgradnja staninih proteina

26 S proteasom
(19S kapa priljubljena je sa svake strane katalitikog 20S proteasoma)

19S kompleks se specifino

vee za poliubikvitinirane lance i
time osigurava da e samo
ubikvitinirani proteini biti
razgraeni. Osnovne
komponente 19S kompleksa su
est ATPaza AAA vrste (ATPase
associated with various cellular
activities). Hidroliza ATP pomae
19S kompleksu da razmota
suspstrat i da pripremi 20S
katalitiku jedinicu za ulazak
supstrata.

5
 20.5.2014.

Stanini procesi reguliraju se razgradnjom

proteina

Procesi koji se reguliraju razgradnjom

staninih proteina
Transkripcija gena
Progresija staninog ciklusa
Organogeneza
Cirkadijski ciklusi
Upale
Supresija tumora
Sinteza kolesterola
Razgradnja
Razgradnja ii procesiranje
procesiranje antigena
antigena

Razgradnjom proteina u
proteasomima te dodatnom
razgradnjom peptida s drugim
proteazama oslobaaju se
slobodne aminokiseline

Ubikvitinirani protein
razgrauje se do peptida a
ubikvitin se oslobaa.
Peptidi se razgrauju do
slobodnih aminokiselina.
Aminokiseline se koriste za
biosintezu novih proteina ili
se s aminokiselina uklanja
amino skupina te se duik
uklanja kao ureja. Ugljikov
skelet moe se iskoristiti za
sintezu ugljikohidrata ili
masti, ili se moe direktno
oksidirati do CO2 i H2O.

6
 20.5.2014.

Probava proteina
Prikazan je dio humanog
probavnog trakta

Probavom proteina dobiva

se znaajna koliina
slobodnih aminokiselina koje
se koriste ili za sintezu
proteina ili za metabolike
potrebe.

Uklanjanje duika s aminokiselina prvi je korak u katabolizmu

aminokiselina
a-aminoskupina mnogih aminokiselina prenosi se na a-ketoglutarat pa
nastaje glutamat. Oksidativnom deaminacijom uklanja se amonijev ion iz
glutamata te ponovno nastaje a-ketoglutarat, a amonijev ion se izluuje.

Aminotransferaze (transaminaze) prenose amino skupine s aminokiselina

na a-ketoglutarat te nastaje glutamat.

7
 20.5.2014.

Uklanjanje duika s aminokiselina prvi je korak u

katabolizmu aminokiselina

Alanin aminotransferaza i aspartat aminotransferaza

tipini su predstavnici aminotransferaza.
alanin + a-ketoglutarat piruvat + glutamat
aspartat + a-ketoglutarat oksaloacetat + glutamat

Reakcije aminotransferaza su reverzibilne te se mogu

koristiti za sinteze aminokiselina iz a-ketokiselina.

Uklanjanje duika s aminokiselina prvi je korak u

katabolizmu aminokiselina
a-amino skupine pretvaraju se u amonijeve ione oksidativnom
deaminacijom glutamata.

Glutamat dehidrogenaza, mitohondrijski enzim, oslobaa

NH4+ oksidativnom deaminacijom glutamata.

8
 20.5.2014.

Oksidativna deaminacija
(uklanjanje amino skupina s glutamata u mitohondrijima hepatocita)

Duikov atom u glutamatu,

Amino skupine aminokiselina oksidativnom
prikupljaju se u jetrima u obliku deaminacijom prevodi se u
slobodni amonijev ion.
glutamata. Prije nego to se Ovu reakciju katalizira
izlue kao amonijak, amino glutamat dehidrogenaza.
skupine se moraju ukloniti s Neubiajeno je, ali
glutamata. U hepatocitima, glutamat dehidrogenaza
sisavaca, moe koristiti i
glutamat se transportira iz NAD+ i NADP+.
citoplazme u mitohondrije. U
mitohondrijima se
oksidativnom deaminacijom U jetrima, reakcija je gotovo u
uklanjaju amino skupine. ravnotei, pa se smjer reakcije
Reakciju katalizira glutamat odreuje ovisno o koncentracijama
reaktanta odnosno produkta. U
dehidrogenaza. normalnim uvjetima reakcijom se
uklanjaju amonijevi ioni. Glutamat
dehidrogenaza je mitohondrijski
enzim kao i neki drugi enzimi
potrebni za sintezu ureje. Enzim se
nalazi u mitohondriju, to je
povoljno, budui da je amonijev ion
toksian za stanicu.

Uklanjanje duika s aminokiselina prvi je korak u

katabolizmu aminokiselina

Ako zbrojimo reakcije koje kataliziraju aminotransferaze (citoplazma) i glutamat

dehidrogenaza (mitohondrij), dobiva se:

a-aminokiselina + NAD+ + H2O a-ketokiselina + NH4+ + NADH + H+

(ili NADP) (ili NADPH)

Neke se aminokiseline mogu direktno deaminirati:

serin piruvat + NH4+
treonin a-ketobutirat + NH4+

U veini kraljenjaka NH4+ se prevodi u ureju koja se zatim izluuje urinom.

9
 20.5.2014.

Mehanizam djelovanja aminotransferaza

Kao prostetsku skupinu, sve

aminotransferaze imaju piridoksal
fosfat (PLP). Piridoksal fosfat
potjee od vitamina B6, odnosno
piridoksina.

Piridinski prsten piridoksal fosfata je slabo bazian, a fenolna (hidroksilna)

skupina je slabo kiselela. Zbog toga piridoksal fosfat moe biti u tautomernom
obliku gdje je piridinski prsten protoniran, pa prema tome i pozitivno nabijen, a
fenolna skupina je negativno nabijena.

Najvanija funkcionalna skupina piridoksal fosfata je aldehidna skupina. U

reakcijama aminotransferaza, aldehidna skupina PLP-a ini meuprodukt,
stabilnu Schiffovu bazu s aminokiselinama. ak i kada aminokiselina (supstrat )
nije prisutna, aldehidna skupina PLP tvori Schiffove baze s e-amino skupinom
lizinskog ostatka koji se nalazi u aktivnom sreditu aminotransferaze.

10
 20.5.2014.

U reakciji aminotransferaza a-amino skupina aminokiseline supstrata

istiskuje i uklanja e-aminoskupinu lizina u aktivnom sreditu, i tvori
Schiffovu bazu s aldehidnom skupinom PLP-a. Prostetska skupina ostaje
vrsto vezana za enzim jer moe raditi viestruke nekovalentne
interakcije.

Aldimin s lizinom proteina Aldimin s aminokiselinom,

aminotransferaze (unutarnji supstratom (vanjski aldimin)
aldimin)

Mehanizam reakcije transaminacije:

(1) vanjski aldimin (aldimin s aminokiselinom, supstratom) gubi proton te
nastaje kinonoidni meuprodukt;
(2) aldehidna skupina kinonoidnog meuprodukta se protonira pa nastaje ketimin;
(3) hidrolizom ketimina oslobaa se a-aminoskupina i nastaje piridoksamin fosfat,
a oslobaa se keto-kiselina.

11
 20.5.2014.

Enzimi koji kao prostetsku skupinu veu piridoksal fosfat kataliziraju mnogobrojne
reakcije. Na a-C atomu aminokiselina ovi enzimi kataliziraju dekarboksilacije,
deaminacije, racemizacije i cijepanje aldola. Na b- i g-C atomima aminokiselina
PLP enzimi kataliziraju eliminacijske i supstitucijske reakcije .

Tri su zajednike znaajke ovih

raznovrsnih reakcija:

1. Uvijek nastaje Schiffova

baza izmeu amino skupine
aminokiseline supstrata i
PLP.

2. PLP je elektrofilni katalizator

(PLP je spremite
elektrona).
3. Schiffova baza se cijepa
kada je zavrena katalitika
reakcija.
PLP enzimi cijepaju jednu od 3 veza na a-C
atomu aminokiseline supstrata. Npr. vezu a
cijepaju aminotransferaze, vezu b
dekarboksilaze, a vezu c aldolaze.

Odreivanje selektivnosti katalitikog cijepanja pojedine veze. U pravilu, PLP

enzimi cijepaju onu vezu koja je gotovo okomita na benzenski prsten piridoksal
fosfata.

Kod aspartat aminotransferaze, Ca H veza je

okomita na PLP prsten, a kod serin
hidroksimetil transferaze, enzima koji katalizira
pretvorbu serina u glicin, N Ca veza je rotirana
pa je veza koja se cijepa, Ca Cb gotovo
okomita na PLP prsten. Nain na koji enzim bira
koju e vezu cijepati nazivamo
stereoelektronskom kontrolom.

12
 20.5.2014.

Glukoza-alaninski ciklus
(transport amino skupina pomou alanina)
U miiima i u drugim organima
koji razgrauju proteine kako bi
Tijekom dugotrajne vjebe
zadovoljili energetske potrebe,
kao i prilikom gladovanja
amino skupine se sakupljaju
miii koriste razgranane
transaminacijom u obliku
aminokiseline kao
glutamata. U miiima, glutamat se
metaboliko gorivo. Duik
moe pretvoriti u glutamin, koji se
se iz tih aminokiselina
transportira krvotokom u jetra, ili
sakuplja kao glutamat, a
glutamat moe prenjeti svoju
reakciju kataliziraju
amino skupinu na piruvat, proizvod
aminotransferaze koje nisu
koji se nakuplja u miiima tijekom
srodne jetrenim
glikolize. Prijenos amino skupine s
aminotransferazama.
glutamata na piruvat katalizira
Amino skupina s glutamata
alanin aminotransferaza. Nastali
prenosi se na alanin
alanin, prenosi se krvotokom u
pomou alanin
jetra. U citoplazmi hepatocita
aminotransferaze. Alanin
alanin aminotransferaza prenosi
se krvotokom transportira u
amino skupinu alanina na a-
jetra.
ketoglutarat pa nastaje glutamat, a
gubitkom amino skupine iz alanina,
u jetrima nastaje piruvat. Piruvat u
jetrima ulazi u glukoneogenezu, a
glutamat u ciklus ureje.

Uklanjanje duika s aminokiselina prvi je korak u

katabolizmu aminokiselina
Duik se iz perifernih tkiva prenosi u jetra.

Miii razgrauju razgranane aminokiseline kako bi dobili dodatnu

energiju. Duik s razgrananih aminokiselina prenosi se u jetra
pomou glukoza-alaninskog ciklusa.

Iz drugih perifernih organa, prije nego to se krvotokom transportira

u jetra, duik se ugrauje u glutamin, a reakciju katalizira glutamin
sintetaza.

13
 20.5.2014.

Uklanjanje duika s aminokiselina prvi je korak u

katabolizmu aminokiselina

Glukoza-alaninski ciklus.
Tijekom duljeg napornog
rada ili gladovanja, miii
razgrauju razgranane
aminokiseline kako bi dobili
energiju. Duik se iz ovih
aminokiselina prenosi prvo
na a-ketoglutarat te nastaje
glutamat koji zatim predaje
amino skupinu piruvatu te
nastaje alanin. Alanin se
krvotokom transportira u
jetra. U jetrima, alanin se
ponovno pretvara u piruvat
kako bi se omoguila
glukoneogeneza.

Transport amonijevih iona krvotokom

Viak amonijevih iona u perfernim tkivima ugrauje se u glutamat pomou glutamin sintetaze.
Reakcija se odvija u dva koraka, a za sintezu prvog meuprodukta, g-glutamil fosfata, potreban je
ATP.
U nekim perifernim tkivima,
oslobaa se NH4+ tijekom
metabolizma nukleotida te se
krvotokom mora transportirati do Glutamin krvotokom
jetara. Kao transporter amonijaka dolazi do jetara, tankog
koristi se glutamin. Dok je crijeva ili bubrega. Viak
glutamat bitan za sakupljanje glutamina u tim organima
amino skupina i njihov transport pomou glutaminaze,
unutar stanice, za netoksian koja se nalazi u
transport amino skupina putem mitohondrijima tih organa,
krvotoka kljuan je glutamin. razgrauje se u glutamat.
Koncentracije glutamina u krvi su Osloboeni amonijevi ioni
obino vie nego koncentracije iz tankog crijeva i
drugih aminokiselina. bubrega transportiraju se
U jetrima, amidna skupina krvotokom u jetra.
glutamina se oslobaa kao NH4+ U jetrima sisavaca
djelovanjem glutaminaze. amonijev ion se pretvara
Glutaminaza je mitohondrijski u ureju.
enzim. Osloboeni NH4+ iz
amidne skupine glutamina
prevodi se u ureju u
mitohondrijima hepatocita.

14
 20.5.2014.

Katabolizam amino skupine

(shema prikazuje katabolizam u jetrima kraljenjaka)
Glutamat i glutamin, ije su
koncentracije vee od
koncentracija drugih
aminokiselina u veini tkiva,
imaju znaajnu ulogu u
metabolizmu duika. U
citoplazmi hepatocita amino
skupine veine aminokiselina
prenose se na a-ketoglutarat
te nastaje glutamat. Glutamat
ulazi u mitohondrije te U skeletnim
predaje svoju aminoskupinu
miiima amino
kao NH4+. Iz mitohondrija,
skupine
ovisno o vrsti organizma,
aminokiselina
amonijak se izluuje u obliku
prenose se
nekoliko kemijskih spojeva.
uglavnom na
Vikom amonijaka u veini
piruvat pa nastaje
drugih tkiva (periferna tkiva)
alanin koji se zatim
nastaje glutamin, te se
krvotokom prenosi
amonijev ion kao amidna
do jetara gdje se
skupina transportira u jetra.
dalje metabolizira.
Amidna skupina glutamina
ukanja se u mitohondrijima
hepatocita pomou
glutaminaze.

Amonijak je toksian
Produkcija amonijaka tijekom katabolizma ozbiljan je biokemijski problem za
organizam. Mehanizam toksinosti amonijaka nije dovoljno razjanjen. Terminalna
stanja ljudi nakon intoksikacije s amonijakom opaaju se kao komatozno stanje uz
cerebralni edem (poveanje koliine vode u mozgu). Pretpostavlja se da amonijak
uklanja ATP iz stanica mozga.

Kako bi se uklonio viak amonijaka iz citoplazme provodi se reduktivna aminacija a-

ketoglutarata kako bi nastao glutamat (uz pomo glutamat dehidrogenaze), te konano
glutamin (uz pomo glutamin sintetaze). Oba enzima prisutna su u mozgu u velikim
koncentracijama, ali je fizioloki znaajnija glutamin sintetaza. Visoke koncentracije
amonijaka dovode do velikih koncentracija glutamina koji je osmolit za stanice,
astrocite, u mozgu. To uzrokuje unos vode u ove stanice kako bi odrale osmotsku
ravnoteu, a unos vode uzrokuje da stanice nabreknu to u konanici dovodi do
nateklina (edema) u mozgu.

15
 20.5.2014.

U veini kopnenih ivotinja, amonijev ion se pretvara u

ureju

Viak NH4+ pretvara se u ureju. Proces kojim se to odvija nazivamo

ciklusom ureje.

Organizmi koji uklanjaju viak NH4+ u obliku ureje, nazivamo

urotelinim organizmima.

Ciklus ureje odvija se u jetrima.

U veini kopnenih ivotinja, amonijev ion se pretvara u

ureju
Razliite vrste ivotinja izluuju duik u obliku tri razliita kemijska spoja.

Ugljikovi atomi ureje i

mokrane kiseline jako su
oksidirani. To je zbog toga to
organizmi izluuju ugljik tek
nakon to su oksidacijom
iskoristili pohranjenu energiju
drugih pretea.

16
 20.5.2014.

Ciklus ureje

U veini kopnenih ivotinja

viak amonijevih iona pretvara
se u ureju i izluuje se iz
organizma.
Ureja se sintetizira u ciklusu
ureje. Ciklus ureje, bio je prvi
otkriveni cikliki metaboliki
put. Predloili su ga 1932
godine Hans Krebs i Kurt
Henseleit.

Reakcije u ciklusu ureje

(1) Sinteza karbamoil fosfata mitohondrijski proces
CO2, kao
bikarbonat,
potjee od
reakcija
citratnog
ciklusa.
Ciklus zapoinje vezanjem slobodnog amonijaka s
bikarbonatom pa nastaje karbamoil fosfat. Niz od tri
reakcijska koraka katalizira karbamoil fosfat sintetaza I.
Karbamoil fosfat sintetaza I je mitohondrijski enzim koji
sudjeluje u ciklusu ureje. (Karbamoil fosfat sintetaza II je
citoplazmatski enzim koji sudjeluje u sintezi nukleotida).

Za aktivnost sintetaze potreban je N-acetilglutamat.

NH3 je jaka baza i obino je u vodenim otopinama u

obliku NH4+. Meutim karbamoil fosfat sintetaza koristi
kao supstrat iskljuivo NH3. U ovoj reakciji troi se 2
ATP-a pa je reakcija praktiki ireverzibilna.

17
 20.5.2014.

Reakcije u ciklusu ureje

(2) Sinteza citrulina mitohondrijski proces
Karbamoilna skupina karbamoil fosfat ima visoki potencijal za
prijenos jer je s fosfatom povezana anhidridnom vezom.
Karbamoilna skupina se prenosi na ornitin pa nastaje citrulin.
Reakciju katalizira ornitin transkarbamoilaza.

Oslobaanje NH4+ pomou glutamat dehidrogenaze, i njegova ugradnja u

karbamoil fosfat kao NH3 te sinteza citrulina odvija se u matriksu mitohondrija.
U zamjeni za ornitin, citrulin se iz mitohondrija prenosi u citoplazmu.

Reakcije u ciklusu ureje

(3) Sinteza argininosukcinata citoplazmatski proces
U citoplazmi, aspartat donira dodatnu amino skupinu citrulinu, pa nastaje
argininosukcinat. Reakciju katalizira argininosukcinat sintetaza uz
pomo ATP i dodatne hidrolize pirofosfata.

U prvom koraku citrulin reagira s ATP, pa nastaje citruil-AMP uz oslobaanje PPi. U

drugom koraku citruil-AMP reagira s aspartatom pa nastaje argininosukcinat.

18
 20.5.2014.

Reakcije u ciklusu ureje

(4) Sinteza arginina i fumarata citoplazmatski proces

Argininosukcinaza cijepa argininosukcinat na arginin i fumarat. Ugljikov

skelet aspartata sauvan je kao fumarat. Ovo je jedina reverzibilna reakcija
u ciklusu ureje.

Reakcije u ciklusu ureje

(5) Sinteza ureje citoplazmatski proces
Arginaza katalizira hidrolizu arginina u ornitin i ureju. Osloboeni ornitin
transportira se ponovno u mitohondrij i ciklus moe ponovno zapoeti
interakcijom ornitina i karbamoil fosfata.

Za potrebe odraslog
ovjeka, ciklusom ureje
nastaje dovoljno
arginina, te za odrasle,
arginin nije esencijalna
aminokiselina. Za djecu
u razvoju, potreban je
dodatni arginin koji se
mora unositi hranom.

19
 20.5.2014.

Ciklus ureje i uvoenje

amino skupina u ciklus .

Sinteza karbamoil fosfata pomou
karbamoil fosfat sintetaze I;

1. Sinteza citrulina pomou ornitin

transkarbamoilaze;

2. Sinteza argininosukcinata pomou

argininosukcinat sintetaze;

3. Razlaganje argininosukcinata na
arginin i fumarat koji odlazi u
citratni ciklus - argininosukcinaza;

4. Razlaganje arginina na ureju koja

se izluuje i na ornitin koji ulazi u
ciklus - arginaza

Duik potreban za sintezu ureje, (H2N)2CO, potjee od amonijevog iona i

od amino skupine aspartata. Prikupljanje duika odvija se u dvije reakcije:

20
 20.5.2014.

Povezivanje ciklusa ureje s citratnim ciklusom i

energetska bilanca ciklusa ureje
Ako se ciklus promatra izolirano ukupna reakcija je:
NH4+ + HCO3- + 3ATP + aspartat + 2H2O 2ADP + 4Pi + AMP +
fumarat + ureja

2 ATP molekule su potrebne za sintezu karbamoil fosfata a jedan

ATP potreban je za sintezu argininosukcinata u ovoj reakciji ATP
se cijepa na AMP i PPi koji se odmah hidrolizira u Pi. Energija
dobivena hidrolizom PPi ekvivalentna je hidrolizi ATP u ADP, pa je
ustvari utroak ciklusa ekvivalentan utroku 4ATP.

Reakcijom se oslobaa fumarat, koji, ako ue u citratni ciklus,

prelazi u malat. Pomou malat dehidrogenaze malat se oksidira u
oksaloacetat pri emu se oslobaa NADH. Kako se iz NADH u
procesu oksidacijske fosforilacije sintetizira 2,5 molekule ATP, to
znaajno smanjuje energiju koja se inicijalno mora uloiti u sintezu
ureje u ciklusu.

Ciklus ureje moe se povezati s citratnim ciklusom (Krebsov bi-ciklus)

Svaki ciklus u principu moe djelovati samostalno. Komunikacija izmeu ciklusa ovisi o
transportu kljunih intermedijera izmau mitohondrija i citoplazme. Izoenzimi nekoliko
enzima citratnog ciklusa, kao to su fumaraza (fumarat hidrataza) i malat dehidrogenaza,
aktivni su i u citoplazmi.
Fumarat koji nastaje u citoplazmi
razlaganjem argininosukcinata,
moe se u citoplazmi pregraditi u
malat (izoenzim fumaraze). Ovi
intermedijeri nastali u citoplazmi
mogu se dalje metabolizirati u
citoplazmi ili se mogu transportirati u
mitohondrij gdje se ukljuuju u
citratni ciklus. U citratnom ciklusu
malat se moe oksidirati u
oksaloacetat. Oksaloacetat se pak ili
moe transaminirati u aspartat ili se
u procesu glukoneogeneze moe
prevesti u glukozu. Aspartat nastao u
mitohondrijima u reakciji
transaminacije izmeu oksaloacetata
i glutamata moe se transportirati u
citoplazmu gdje postaje donor duika
u reakciji koju katalizira
argininosukcinat sintetaza.

21
 20.5.2014.

Metabolizam duika. Ciklus ureje, citratni ciklus kao i

transaminacija oksaloacetata meusobno su povezani

Regulacija ciklusa ureje

Protok duika kroz ureja ciklus varira obzirom na prehranu. Kada je hrana meso, ugljikovi
skeleti aminokiselina koriste se kao metaboliko gorivo te se zbog vika amino skupina
proizvodi mnogo ureje. Slino se deava prilikom dugotrajnog gladovanja jer se
razgrauju proteini miia.

a) dugorona regulacija regulacija

brzine sinteze enzima svih pet
enzima bre se sintetizira kad
ivotinje ili gladuju ili se hrane
iskljuivo proteinima.

b) Kod sisavaca, karbamoil fosfat

sintetazu alosteriki regulira N-
acetilglutamat. N-acetilglutmat
sintetizira se iz acetil CoA i
glutamata. Reakciju katalizira N-
acetilglutamat sintaza pri emu je
arginin aktivator. Na ovaj nain
arginin je i indirektni aktivator
ciklusa ureje.

22
 20.5.2014.

Genetske bolesti
Ljudi koji imaju defektan gen za bilo koji
od enzima ciklusa ureje ne mogu
konzumirati hranu bogatu proteinima.
Sve aminokiseline koje se odmah ne
utroe za sintezu proteina deaminiraju Esencijalne i ne-esencijalne aminokiseline
se u jetrima te nastaje toksini
amonijak. Ako postoji defekt u nekom
od enzima ciklusa ureje, amonijak se ne
moe pretvoriti u ureju pa dolazi do
hiperamonemije, ili do nagomilavanja
nekog od meuprodukata ciklusa.
Budui da je veina reakcija u ciklusu
ireverzibilna moe se ustanoviti koja
koncentracija meuprodukta je izrazito
poveana. Iako je katabolizam
aminokiselina opasan po zdravlje
pacijenata s defektnim ciklusom, njihovo
lijeenje samo s hranom koja ne sadri
proteine nije medicinski opravdano
budui da ljudi ne mogu sintetizirati
esencijalne aminokiseline. Za normalnu
sintezu proteina esencijalne
aminokiseline se moraju unositi hranom.

Saetak (1)

Ljudi dobivaju dio energije katabolizmom aminokiselina. Slobodne

aminokiseline oslobaaju se recikliranjem staninih proteina, razgradnjom
proteina koji se unose hranom ili razgradnjom staninih proteina zbog
nestaice drugih makromolekula (dugotrajno izgladnjivanje ili dijabetes).

Recikliranje staninih proteina je reguliran proces u koji su ukljueni

kompleksni enzimski sustavi. Proteine koje stanica eli razgraditi prvo se
obiljeavaju ubikvitinom a za taj postupak potreban je ATP. Za obiljeavanje
proteina s ubikvitinom potrebna su tri enzima. Veliki bavasti kompleks,
proteasom, razgrauje ubikvitinirane proteine. Za razgradnju proteina u
proteasomu takoer se troi ATP. Dobivene slobodne aminokiseline koriste
se za sintezu proteina, nukleotida ili slue i kao pretee drugih spojeva
kojima je potreban duik.

Proteini koji se unose hranom razgrauju se u elucu i tankom crijevu.

Veina proteaza koje razgrauju proteine u ovim organima sintetizirane su
kao neaktivni zimogeni.

23
 20.5.2014.

Saetak (2)

Rani korak u katabolizmu aminokiselina je odvajanje amino skupine od

skeleta ugljikovih atoma. To se provodi reakcijama transaminacije pa iz
aminokiselina nastaju odgovarajue a-ketokiseline. Piridoksal fosfat (PLP)
je koenzim u svim reakcijama koje kataliziraju aminotransferaze. PLP je
takoer koenzim u mnogim reakcijama u kojima se aminokiseline
pregrauju. U veini sluajeva amino skupina se prenosi na a-ketoglutarat
pa nastaje glutamat.

Glutamat se transportira u mitohondrije hepatocita gdje odvajanje amino

skupine od ugljikovog skeleta katalizira glutamat dehidrogenaza. Amino
skupina se u ovoj reakciji oslobaa kao amonijev ion i reakcija se provodi u
mitohondrijima. Amonijevi ioni koji nastaju u drugim tkivima transportiraju se
u jetra kao amidne skupine glutamina ili iz skeletnih miia kao amino
skupina alanina.

Piruvat koji nastaje deaminacijom alanina sintetizira se u glukozu tijekom

glukoneogeneze. Sintetizirana glukoza transportira se do miia kao dio
glukoza-alaninskog ciklusa.

Saetak (3)
Amonijak je jako toksian za stanice i tkiva. U ciklusu ureje, bikarbonat se
povezuje s amonijakom te nastaje karbamoil fosfat (karbamoil fosfat sintetaza).
Povezivanjem karbamoil fosfata i ornitina nastaje citrulin (ornitin
transkarbamoilaza). Amino skupina s aspartata prenosi se na citrulin pa nastaje
argininosukcinat (argininosukcinat sintetaza). Argininosukcinat se razgrauje na
fumarat i argin (argininosukcinaza) koji je neposredni pretea ureji. Arginaza
katalizira razgradnju arginina na ureju i ornitin koji ponovno ulazi u ciklus ureje.

Ureja ciklusom izluuje se fumarat. U citratnom ciklusu mogua je konverzija

fumarata u oksaloacetat. Citratni ciklus i ciklus ureje su meusobno povezani.

Aktivnost ciklusa ureje regulirana je na razini sinteze enzima kao i alosterikom

regulacijom karbamoil fosfat sintetaze, enzima koji katalizira sintezu karbamoil
fosfata. Pozitivni alosteriki regulator je N-acetilglutamat. Aktivator N-
acetilglutamat sintaze je arginin, pa je time arginin i indirektni aktivator ciklusa
ureje.

Defekti u ciklusu ureje mogu se umanjiti tako da se pacijenti hrane vikom

arginina ili im se u hrani daju spojevi koji se povezuju s glicinom ili glutamatom.

24