Keramika je neorganski vrsti materijal sastavljen od metalnih, nemetalnih i metaloidnih estica

koje na okupu dre jonska i kovalentna hemijska veza. Ona nastaje kada se glina, zajedno sa
svojim primesama prinese povienoj temperaturi. Ona se smatra prvim vetakim materijalom i
kao takva pripada materijalu koji se najee nalazi na arheolokim lokalitetima od mlaeg
kamenog doba, pa nadalje. Keramika se dosta u arheolokim istraivanjima opisivala. Na osnovu
opisivanja forme, dekoracije i sastava izvlaeni su zakljuci o staleu, odnosima u zajednici,
migracijama, hronologiji, pa i samoj etnikoj atribuciji kulturnih grupa, a naroito onih koji su
iveli u praistorijsko i protoistorijsko vreme.

Razvojem novih misli u arheologiji 60-tih godina i logikog pozitivizma, raskida se polako sa
starim nainom izuavanja arheolokog materijala. Uz povike vie nauke i vie antropologije
keramika daje sasvim nova pitanja i odgovore na ivot oveka u prolosti. Poinje da se
primenjuju razne fiziko-hemijske analize i arheometrija se razvija kao disciplina.

U potonjim dekadama te metode su se sve vie razvijale i smatra se da istraivanje nekog

lokaliteta ne moe biti kompletno ako se ne primene arheometrijske i biohemijske analize.
Pogotovo olakava se odabir uzoraka, poto keramike obino ima mnogo na lokalitetu. Kasnije
se rezultati statistiki obrauju da bi se dobili rezultati koji su najpribliniji realnoj situaciji u
prolosti..

Na osnovu npr. Oblika neke posude i fakture te posude mi moemo da pretpostavimo namenu
posude, poreklo posude i starost posude, dok nam fiziko-hemijske analize daju dodatni
argument za ili protiv te hipoteze. Analize hemijskog sastava, poput SEM, XRF, XRD i dr. mogu
nam rei da li je posuda lokalnog porekla ili je import, kao i o samom procesu peenja. Takoe
petrografske i radiografske analize nam govore o procesu pravljenja keramike. Sam proces nam
govori o tome kako je majstor razmiljao i potom se pitamo, zato je neto dodavano, zato je
ba tako raeno, da li je sirovina sa vie glinita ili sa jednog, da li su postojale specijalizovani
centri u zajednici ili je svako domainstvo pravilo svoju grnariju... Sam talog i ostaci hrane,
govore nam o ishrani te zajednice i o nainu pripremanja hrane. Iz toga moemo da zakljuimo o
ivotnoj sredini, ta je ivelo od ivotinja i raslo od biljaka u blizini, koja je bila klima itd. Sa
termoluminiscencijom mogue je vriti datovanje lokaliteta. U metalnim primesama kermamike
ostaju informacije o magnetnim polovima u trenutku peenja keramike, to je korisno za
odreivanje magnetne krive. Kod svih laboratorijskih analiza treba biti izuzetno paljiv da ne
doe do kontaminacije. Sami nalazi mogu se ponovo koristiti, tj. dobijaju novi ivot u
sekundarnoj upotrebi. Oteena keramika se mogla ponovo koristi za izolaciju kao i za razne
alatke, prljenke, hranilice, poklopce itd. Etnologija nam o tome i danas govori.

Keramika je, kao i sama disciplina, kroz istoriju ideja. Ona nam dosta moe rei od samoj
prolosti, ali da bismo da bi naa hipoteza izdrala zub vremena i nauni ispit, neophodno je to
iz to vie razliitih uglova posmatrati kontekst, jer svaki taj ugao je samo jo jedan deo
slagalice.